Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Садржај

Увод.......................................................................................................................2
1. Јужна Морава...................................................................................................3
2. Карактеристике речног слива Јужне Мораве.................................................4
2.1. Биначка Морава.................................................. ..............................5
2.2. Прешевска моравица.........................................................................6
3. Климатске карактеристике Јужне Мораве......................................................7

3. Климатксе карактеристике Јужне Мораве.....................................................8

4. Притоке Јужне Мораве....................................................................................9
4.1.Бујичне притоке Јужне Мопаве........................................................10
5. Специфични проблеми у сливу Јужне Мораве............................................11
6. Загађеност реке Јужне Мораве.....................................................................12
7. Закључак.........................................................................................................13
8. Литература......................................................................................................14
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Увод

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика,

настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика,
што има корен у индоевропском мору. Велика Морава настаје спајањем
Западне и Јужне Мораве код град Сталаћа, недалеко од Крушевца.
До ушћа у Дунав, низводно од Смедерева (код села Дубравица), тече као
типична ципринидна вода, прикупљајући воде многобројних притока
(Белица, Црница, Јасеница, Грза, Каменица, Кубршница, Лепеница, Ресава,
Ресавица).
Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине
Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 км и тече углавном смером југ-
север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са
Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.
Нешто детаљније податке о Јужној морави можемо видети у следећем
наведеном прилогу.

2
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

1. Јужна морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које
чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 км и тече углавном
смером југ-север, од македонске границе до централне Србије, где се среће
са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.
Са гледишта макрогеологије, долина ове реке спаја Егејски и Панонски
басен на сектору Грделичке клисуре. Јужна Морава има композитну долину
која се састоји од клисура и котлина по следећем реду: Гњиланска котлина -
Кончуљска клисура – Грделичка клисура – Лесковачка котлина – Нишко-
алексиначка котлина - Сталаћка клисура.

Сл.1. Ток реке Јужне мораве

Извор. Екологија (21. 4. 2011.). „Чишћење јужне Мораве - искуство за читаву Србију”.страна 12

1
Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima u
rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

3
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

2. Карактеристике речног слива Јужне мораве

Јужна Морава настаје спајањем Биначке и Прешевске Моравице код

Бујановца. Генерално тече у правцу југ – север и након 316 km тока, Јужна
Морава се као десна саставница спаја са Западном Моравом код Сталаћа,
чинећи Велику Мораву. Моравски систем припада највећим делом
територији Србије и Црноморском сливу. Најважније леве притоке Јужне
Мораве су Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица, док су
најзначајније десне притоке - Врла, Власина, Сокобањска Моравица и
Нишава, која је најдужа притока. Површина слива Јужне Мораве је 15.696
km2, а 85% припада Србији.

Сл.2. Слив Јужне мораве

Извор: Babić Mladenović, Petković, & Knezević, 2010 2

2
Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima u
rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

4
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

2.1. Биначка Морава

Биначка Морава је река на Косову и Метохији, која сачињава Јужну

Мораву заједно са Прешевском Моравицом код Бујановца.
Биначка Морава извире на Скопској Црној Гори, северно од Града Скопља.
Реке Кључевска и Слатинска се на око 5 км одвојеног тока спајају и чине
реку Голему.
Река Голема тече још око 4 км у Македонији, када прелази границу и улази у
Србију код села Бинач, по коме је и добила име. Даље тече поред Витине, а
затим и поред Гњилана, за које је некада, а и сада имала велики значај.
Даље наставља према селима Доморавце и Кончуљу , где само пар
километара касније са Прешевском Моравицом гради Јужну Мораву.
Значај ове реке био је, а сада јесте, али знатно мање, велики, јер је то
главни водени ток читавог Косовског Поморавља.

Сл.3. Биначка морава

Извор. Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за
уџбенике и наставна средства АП Косово, Приштина, страна.111.

3
Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima u
rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

5
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

2.2. Прешевска моравица

Прешевска Моравица (Курбалијска Моравица) река има површину

слива са око 10 км², протиче кроз град Прешево и улива се у реку Моравицу
код села Жујинце. Дужина тока реке је око 15км.
Проток воде по оценама стручњака износи око 25-30 лит/сек.
Река изнад града Прешева протиче кроз уску клисуру, док су планински
масиви обрасли густом шумском вегетацијом.
Геолошка подлога је састављена од кречних седимената, а забележене су и
партије бигра. Сама река тече кроз терен који има изразито велики пад од
око 28%.
Међутим, захваљујући покривености терена вегетацијом, није се запазила
појава интензивне ерозије.

Сл.4. Прешевска моравица

Извор. Babic Mladenovic, M., Petkovic, S., & Knezevic, Z. (2010). New Approach to River
Engineering: Case of the Juzna Morava River in Serbia. Страна 151

4
Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за уџбенике и
наставна средства АП Косово, Прешево

6
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

3. Климатске карактеристике Јужне Мораве

У сливу Јужне Мораве заступљена је умереноконтинентална клима.

Апсолутно минималне температуре ваздуха забележене су на
климатолошким станицама: Власина -31,2 °Ц, Лесковац -30,5 °Ц и
Бабушница -30,5 °Ц, док су апсолутно максималне температуре забележене
у Прокупљу 42,7 °Ц, Нишу и Власотинцу 42,5 °Ц, Лесковцу 42,0 °Ц.
Апсолутно максимална дневна вредност количине падавина регистрована је
на падавинској станици Раков Дол (општина Бабушница) - 220 мм.

Падавинска Јан. Фе Ма Ап М Ју Ју Ав Се Ок Но Де Го
станица

Бабушница 47 44 45 56 70 75 53 46 46 47 60 54 64

Бујановац 43 43 43 51 62 66 48 40 48 55 61 59 62
Димитровград 38 39 41 52 76 82 56 47 45 45 55 48 63
Куршумлија 44 43 43 54 69 68 56 45 50 49 62 55 64

Лесковац 43 43 46 55 62 60 43 47 48 46 59 52 61

Ниш 39 38 40 52 64 64 43 44 47 41 55 52 58

Пирот 35 37 38 50 68 75 47 43 42 42 54 46 58

Предејане 53 54 58 73 84 92 57 52 53 53 69 63 75

Прокупље 54 54 50 59 79 83 75 60 68 68 79 66 80

Власина 62 58 62 76 91 10 66 53 59 60 74 71 84
Власотинце 50 51 50 64 77 79 50 51 55 50 68 62 71

Врање 39 39 40 51 63 68 48 42 46 53 60 53 60

Сл.5. Средње месечне и средње годишње вредности падавина (mm).

Извор. Републички хидрометеоролошки завод Србије, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.

5
Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima u
rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

7
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Према подацима Института за водопривреду „Јарослав Черни“, слив

Јужне Мораве највећим делом припада Српско-македонској зони подземних
вода. Поред плиоценских водоносних средина Лесковачке котлине, са
становишта водоснабдевања значајан је алувијални нанос Јужне Мораве.

График1. а) Клима дијаграм за Врање б) Клима дијаграм за Лесковац

Хидролошка Протицај (m3/s)

станица
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год
Мојсиње 104 146 179 181 136 94,4 48,8 29,9 28,3 38,2 54,6 83 93,5

Алексинац 96,2 138 169 170 127 88,3 46,8 29 27,4 36,5 52 77,3 88,1

Корвинград 63,9 90,4 114 105 78,1 55,5 26,7 16,9 16,4 22 34,3 50,7 56,1

Грделица 28,5 40,3 47,8 43,7 32,1 23,4 11,8 7,97 7,78 11,5 17,1 24,2 24,7

Владичин Хан 22,8 31,1 36 31,8 24 17,1 8,63 5,86 6,10 9,26 13,7 19,6 18,8

Табела бр.4 Средњи месечни и годишњи протицај Јужне Мораве за период 1946.-2006
Извор: Републички хидрометеорлошки завод Србије, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.

4. Притоке Јужне Мораве

6
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, Подгорица

8
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Јужна Морава има 157 притока. Најважније леве притоке су:

Бистрица ,Калиманка,Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица.
Десне притоке су Врла, Џепска река, Предејанска река, Козарачка река,
Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.
Јабланица је река на југу Србије, лева притока Јужне Мораве. Настаје
спајањем Туларске и Големобањске реке, које се формирају на падинама
Гољака (1073 м) и његових огранака. Од састава изворишних кракова (код
села Маћедонци) до ушћа у Јужну Мораву у Лесковачкој котлини (код села
Печењевце), дужина јој износи 84,5 км.
Нишава припада црноморском сливу и њен слив покрива територију од
3,950 км² (1.237 км² у Бугарској, 2.713 км² у Србији). Нишава данас није
пловна река: у антици је то била. Нишава има пуно малих притока, као што
су Височица са десне и Јерма, Црвена Река, Коритница, Кутинска река и
Габровачка река са леве стране и река Градашница.

Сл.7. Река Јабланица Сл.8. Река Нишава

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Ниш,Ниш.страна 141.

7
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, Подгорица

9
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

4.1. Бујичне притоке Јужне Мораве

Најзначајније бујичне притоке Јужне Мораве са највише наноса,

налазе се у Грделичкој клисури и Врањској котлини. Класификација бујичних
притока Грделичке клисуре и Врањске котлине према С. Гавриловићу
(Гавриловић, 1975) приказана је у табели бр. 7 која показује да се на
релативно малом простору налази 210 бујичних притока које својим честим
поплавама изазивају велике штете насељима, пољопривреди и привреди
уопште.
Посебно су значајне штете које наносе двема значајним међународним
саобраћајницама: пут (у блиској будућности аутопут) и железничка пруга
Београд-Ниш-Скопље-Атина. Такође уносе велике количине наноса у Јужну
Мораву чиме нарушавају њен режим течења, а нанос доспева даље у
Велику Мораву, а затим у акумулацију „Ђердап“ изазивајући низ штета од
засипања акумулације и смањења капацитета за производњу електричне
енергије до угрожавања квалитета воде.

Морфолошка целина
Врста бујичног тока-
хидрографска класа Грделичка Врањска Укупно
клисура котлина
А - Бујичне реке 5 11 16
Б - Бујичне речице 7 11 18
Ц - Бујични потоци 8 11 19
Д - Суводолине и мањи потоци 17 14 31
Е - Бујичне урвине 36 20 56
Ф - Јаруге и вододерине 64 6 70
Укупно 137 73 210

Табела 7. Класификација бујичних токова у горњем делу слива Јужне Мораве.

Извор: Костадинов, ет ал, 1997.

8
9

8
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
9
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, Подгорица

10
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

5. Специфични проблеми у сливу Јужне Мораве

Највеће индустрије у Врању, Лесковцу, Нишу и Владичином Хану

су највећи органски загађивачи реке Јужне Мораве.
Само неки градови и индустрије у сливу Јужне Мораве имају постројења за
пречишћавање отпадних вода. Непречишћавање отпадних вода је један од
главних фактора који умањују квалитет вода у рекама. Поред тога, постоји
велики проблем са дивљим депонијама на обалама главног тока и притока
које, поред угрожавања квалитета вода, повећавају последице налета
поплавних таласа.
Осим тога, пројекти регулација речних токова у сливу Јужне Мораве у
прошлости су занемаривали еколошки утицај, често доводећи до
деградације приобалних и акватичних екосистема, па се од нових пројеката
очекује поштовање еколошких принципа (Костадинов, 2007; Бабић
Младеновић ет ал., 2010).

Сл.8. Индустија дувана Врање Сл.9. Индустрија дувана Ниш

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица. страна. 187.

6. Загађеност реке Јужне Мораве

11
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

О изузетно лошем стању екологије на реци јавност је информисана

априла 2011. године након објављивања кратког документарног филма
Тужна Морава аутора Србољуба Пешића, који је стање реке описао
следећим речима: „Смеће на све стране, гомиле флаша и кеса и на обали и
у води, шкољке аутомобила, одбачени кућни апарати, завоји, шприцеви,
угинула крава насред реке...
А тек смрад - то не може ни да се опише. Двојица из екипе су се већ на пола
пута осули неким пликовима, један је зарадио херпес сутрадан“.
Према истом извору, најгоре загађење на реци је од села Златокоп до села
Бресница код Врањске Бање.

Сл.10. Пластични отпад око стабла, фотографисано у близини Врања

Извор: Babić Mladenović, Petković, & Knezević, 2010 10

Закључак

10
Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima
u rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

12
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Концепт интегрисаног управљања речним сливом настао је између

све већих потреба за водом у једном речном сливу, са једне стране, и
смањења капацитета речног слива да задовољи те растуће потребе, са
друге стране (Борисављевић, 2009). Интегрисано управљање речним
сливом значи одрживо управљање ресурсима свеже пијаће воде, али и
биодиверзитетом и другим природним ресурсима речног слива.
Основна обележја су сарадња земаља у сливу Јужне Мораве кроз
билатералне споразуме; интегрисање мера, одлука и трошкова кроз секторе
као што су индустрија, пољопривреда, урбани и рурални развој; избегавање
конфликата између интересних група (Борисављевић, 2009).

13
Хидрографске одлике Јужне мораве Ивановић Милан 1104/2014

Литература

1.http://www.avit.co.rs
2. http://www.izjzkg.rs
3. Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине,
Завод за уџбенике и наставна средства АП Косово, Приштина
4. www.atsdr.cdc.go
7. Величковић, Д., (1998) Електромагнетна зрачења 1 - Електрична зрачења,
Факултет заштите на раду у Нишу, Ниш
8.Стаменковић, С., и група аутора (2001) Географска енциклопедија -
насеља Србије, Стручна књига, Београд
9. Babic Mladenovic, M., Petkovic, S., & Knezevic, Z. (2010), Ohrid.
10.Borisavljevic, A. (2011). The Danube in Serbia , 101–111.
11.Borisavljević, A. (2009). Integrisano upravljanje vodnim i zemljišnim resursima
u rečnim slivovima. Zbornik radova “Voda

14