10. siječanj / januar 2019.

SLUŽBENI GLASNIK ISSN

Broj 1840-0671
1 Strana 657
Grada Mostara

SLUŽBENI GLASNIK GRADA MOSTARA

hrvatski, bosanski
Broj 3 Godina XV Mostar, 11.03.2019.godine
српски jezik

SADRŽAJ

GRADONAČELNIK

2. STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE GRADA MOSTAR 2018.-2026. (hrvatski

jezik) ...................................................................................................................................297
STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE GRADA MOSTAR 2018.-2026. (bosanski
jezik) ..................................................................................................................................365
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА КУЛТУРЕ ГРАДА МОСТАРА 2018.-2026. (српски
језик) ..................................................................................................................................433
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 297
Grada Mostara

Premošćivanje
razdvojenosti
STRATEGIJA RAZVOJA
KULTURE GRADA MOSTARA
2018.—2026.

1
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 298
Grada Mostara

2
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 299
Grada Mostara

“S ‘oživljenjem’ Starog mosta i

njegovog okruženja simbolič-
ka moć i značaj grada Mosta-
ra – iznimnog i univerzalnog
simbola suživota zajednica
različitih kulturnih, etničkih i
religijskih podrijetala – učvr-
šćuje se i jača, temeljem neo-
graničenih napora ljudske so-
lidarnosti u potrazi za mirom
i snažnom suradnjom unatoč
golemim nedaćama.”
(UNESCO, 2005.)

3
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 300
Grada Mostara

4
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 301
Grada Mostara

Mi stojimo iza
Strategije

Važne odrednice identiteta svake zajednice i nje-

na prepoznatljivost svakako su njena povijest i
kulturna baština kao materijalna i duhovna kul-
tura, ali i važan okvir za Kulturnu strategiju.
Svako razdoblje u životu grada imalo je odre-
đene civilizacijske dosege koji su trajno ostali
sačinjavati kulturnu cjelinu. Mostar je oduvijek
imao značajan kulturni i umjetnički potencijal,
pa se s razlogom nazivao gradom pjesnika, sli-
kara, gradom koji uživa u kazalištu. Sve to ide
u prilog činjenici da i danas Mostar ima mnogo
više kulturnih institucija, već što bi se to po broju
stanovnika podrazumijevalo.
A kultura i umjetnost se ne mjere po zbroju infor-
macija, već po tome što doista imaju nemjerljiv
doprinos u prosperitetu i unapređenju vrijedno-
sti određene zajednice. Kultura kao javno dobro
ima moć poticanja društvene kohezije, a to je
svakako dobar temelj za sveukupni razvoj.
Kulturna strategija Grada Mostara 2018. – 2026.,
podrazumijeva participaciju javnosti, ponajvi-
še one kulturne, te mapirajući postojeće stanje
usmjerava i budući kulturni razvoj. Želimo Mo-
star kao grad specifičnog kulturnog identiteta i
življenja, grad inventivnosti, otvorenosti, koji na
dobroj kulturnoj podlozi planira svoju buduć-
nost. Grad kao mjesto važnih kulturnih zbivanja
u regiji i na Mediteranu. Vjerujemo da će ovaj
proces dovesti do promjena u vrijednosnim ori-
jentacijama i načinu života njegovih građana.
Strategija razvoja kulture nezaobilazan je dio
kandidature Mostara za Europsku prijestolnicu
kulture 2024. godine.
Intencija ove administracije je vizija Mostara
kao grada u kojem građani prepoznaju kulturu
i umjetnost kao temelj svog zajedničkog identi-
teta, osjećaja pripadnosti gradu koji je po svojoj
kulturnoj i umjetničkoj vitalnosti prepoznatljiv u
nacionalnom i međunarodnom okruženju.

Gradonačelnik
Ljubo Bešlić

5
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 302
Grada Mostara

6
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 303
Grada Mostara

Kazalo
Predgovor 5
Popis slika i tablica 7
Sažetak 9
Uvod 11
Situacijska analiza 11
Svrha Strategija razvoja kulture 14
Okvir Strategije 17
Nadležnost za kulturu u BiH 17
Strategije i politike kulture 17
Vrijednosti u koje vjerujemo 23
Vizija grada kakvog želimo 25
Načela kojima se vodimo 27
Ciljevi koje želimo postići 29
1. Jačati kulturu u javnom prostoru 29
2. Poticati inovativan razvoj kulture 36
3. Jačati prepoznatljivost kulture 42
Kritični faktori uspjeha Strategije 55
Provođenje, monitoring i evaluacija Strategije 57
Reference 61
Aneks 62

Popis tablica i slika

Tablica 1: Veličina ukupnog stanovništva; Mostar, 1468. – 2018. 12
Tablica 2: Pregled ciljeva, prioriteta, programa i projekata Vijeća ministara BiH značajnih za Mostar 2015. – 2022. 19
Tablica 3: Matrica vizije, ciljeva i programa Strategije integriranog razvoja Grada Mostara 2017. – 2026.
značajna za razvoj kulture Mostara; Grad Mostar, 2016. 21
Tablica 4: 3P vrijednosti kulturne strategije i politike Mostara; Mostar, 2018. 24
Tablica 5: Načela kulturne politike Mostara; Mostar, 2018. 27
Tablica 6: Programi i projekti jačanja kulture u javnom prostoru Mostara u razdoblju 2018. – 2026.; Mostar, 2018. 30
Tablica 7: Programi i projekti jačanja inovativnog razvoja kulture Mostar u razdoblju 2018. – 2026.; Mostar, 2018. 37
Tablica 8: Programi i projekti jačanja prepoznatljivosti kulture Mostara u razdoblju 2018. – 2026.; Mostar, 2018. 43
Tablica 9: Pregled aktivnosti na implementaciji Strategije kulturnog razvoja; Grad Mostar, 2018. – 2026. 58
Tablica A1: Javne kulturne ustanove; Mostar, 2017. 63
Tablica A2: Prikaz financiranja ustanova kulture; Mostar, 2015. – 2018. 65
Tablica A3: Broj zaposlenih u ustanovama kulture; Mostar i komparatori, 2015. 65
Slika 1: Pristup izradi Strategije kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. – 2026. 9
Slika 2: Grafički sažetak Strategije kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. – 2026. 10
Slika 3: Ukupni proračun i proračun za kulturu; Grad Mostar, 2014. – 2018. (u KM) 14
Slika 4: Učinkovitost proizvodnje kulturnih dobara; Mostar i komparatori, 2016. 15
Slika 5: Centar mostarstva; Mostar, 2018. 47
Slika 6: Promet zračne luke Mostar; 1990. – 2017. 56
Slika 7: Kritični faktori uspjeha Strategije razvoja kulture; Mostar, 2018. 57

7
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 304
Grada Mostara

8
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Sažetak
Slika 1 pokazuje pristup koji smo koristili pri izra-
di Strategije. U prvoj fazi (na slici prikazano kao
‘ono što je ispod zemlje’, tj. prikazuje ukorijenje-
nost Strategije) smo proveli situacijsku analizu, te
SWOT i gap analizu i utvrdili koje su to vrijednosti i
načela kojima se žele rukovoditi građani Mostara.
U drugoj fazi (na slici prikazano kao stablo i kroš-
nja) smo utvrdili viziju, ciljeve za njegovo ostvare-
nje te akcije, aktivnosti, programe i projekte.
Zajedničke vrijednosti kojima smo se rukovodili
pri izradi i kojima ćemo se rukovoditi pri provo-
đenju Strategije su (I) poštivanje raznovrsnosti,
(II) što širi pristup kulturi i (III) partnerstva javnog,
privatnog i civilnog sektora.
Građani Mostara su razvili svoju definiciju kultu-
re: “Kultura je ono što smo i što činimo; obuhvaća
mnoštvo naših aktivnosti i akcija kojima želimo
preobraziti grad u onaj koji će biti poseban, je-
dinstven i prepoznatljiv po inovativnom premo-
šćivanju razdvojenosti.“ Akcija i aktivnosti kojima
želimo izvršiti preobrazbu grada rezultirat će
Slika 1: Pristup izradi Strategije kulturnog
razvoja Grada Mostara 2018. – 2026.
Situacijska
analiza
Izvor: vlastita obrada
Broj 3 Strana 305
ishodom koji je iskazan vizijom razvoja: Mostar
će do 2026. biti kulturno vibrantan, prosperi-
tetan i prestižan grad za življenje, djelovanje i
posjećivanje. Viziju ćemo realizirati kroz tri cilja:
1. Jačanje kulture u javnom prostoru, 2. Poticanje
inovativnog razvoja kulture i 3. Jačanje prepo-
znatljivosti kulture. Da bi grad ostvario te ciljeve
mora biti i bit će otvoren, ambiciozan, poduze-
tan, inovativan, učinkovit, kreatehnivan1, tran-
sparentan, neoglušiv i otporan.
Pri tome će kritični čimbenici uspjeha biti: (I)
učinkovito djelovanje administrativno-političkih
tijela Grada Mostara, osobito bolje upravljanje
kulturom, (II) stupanj podrške građana provođe-
nju Strategije, (III) razina investicija, posebice u
kulturnim sektorima, (IV) opća razina kulture gra-
đana Mostara i (V) stupanj kolegijalnosti umjet-
nika Mostara (v. sliku 2).
1) Od engleske riječi createch (izražavanje kreativnosti uz pomoć
tehnologije)
9
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 306
Grada Mostara

Slika 2: Grafički sažetak Strategije kulturnog

razvoja Grada Mostara 2018. – 2026.

Izvor: vlastita obrada

10
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Uvod
Mostar je prvi grad u Bosni i Hercegovini koji je
donio Strategiju razvoja kulture vodeći cijeli pro-
ces transparentno i u suradnji s javnošću. Počevši
od javnih rasprava, izravnog i online anketiranja
građana, javne prezentacije i Nacrta završnog do-
kumenta s objavom na webu, uz otvorenu moguć-
nost komentiranja i davanja prijedloga, javnost je
imala izravan uvid i utjecaj na cjelokupni doku-
ment. Njenu izradu je temeljio na svim raspolo-
živim razvojnim dokumentima bh. vlasti, počev-
ši od razvojnih dokumenta razvoja Mostara do
razvoja BiH, do dokumenata razvoja kulture, od
BiH pa naniže do Mostara.
Strategija integriranog razvoja Grada Mostara
2017. – 2026., koja je donesena u svibnju 2016.,
ključni je strateško-planski dokument Grada Mo-
stara. Na njemu se temelji poduzimanje poticaja
za rast i razvoj lokalne zajednice u ekonomskoj,
društvenoj i ekološkoj sferi i sadrži prostornu di-
menziju razvoja.
Strategija integriranog razvoja Grada Mostara
2017. – 2026. u skladu je sa strategijama i poli-
tikama viših razina vlasti i dokumentima me-
đunarodnih institucija nužnih za formuliranja i
opredjeljenja. Na Strategiju integriranog razvoja
Grada Mostara 2017. - 2026. naslanja se Strategija
kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. – 2026. –
Premošćivanje, koja je donesena u rujnu 2018.
Strategija kulturnog razvoja Grada Mostara 2018.
– 2026.– Premošćivanje naslanja se i na razvojne
dokumente koji su nastali poslije donošenja Stra-
tegije integriranog razvoja Grada Mostara 2017. –
2026., preciznije rečeno: Akcijski plan provođenja
Strategije kulturne politike u Bosni i Hercegovini s
produljenim rokom za razdoblje 2017.- 2018. godi-
ne, Strateški okvir za BiH i Strategija razvoja Herce-
govačko-neretvanske županije za razdoblje 2017.-
2020. godine. Strategija kulturnog razvoja Grada
Mostara 2018. -2026. – Premošćivanje pripremlje-
na je uz puno sudjelovanje građana Mostara, koji
su imali priliku reći svoju riječ i dati svoj glas u
svakoj fazi njene pripreme: situacijska analiza,
SWOT analiza, gap analiza, izvor vrijedosti i na-
čela, izbor vizije i izbor ciljeva. Na odnosnoj web
stranici http://www.mostar2024.ba/# još uvijek
Broj 3 Strana 307
su raspololoživi svi materijali korišteni za izradu
Strategije i za rasprave na radionicama.
Pored građana, svoju riječ u izradi Strategije imali
su i predstavnici kulturnog, umjetničkog i kreativ-
nog sektora okupljeni u neformalno tijelo Forum
2024. Odnosni forum okuplja najveći broj mostar-
skih umjetnika i kreativaca. Jednako građanima
Mostara kao konzumenatima kulture, pripadnici
Foruma 2024., kao proizvođači kulturnih, umjetnič-
kih i kreativnih dobara, imali su priliku iznijeti svoja
stajališta i dati svoje glasove tijekom svakog kora-
ka izrade Strategije. Forum 2024. će također imati
ključnu ulogu u provođenju Strategije, u sklopu
čega će biti korišteno partnerstvo javnog, privat-
nog i civilnog sektora kao temeljna vrijednost pro-
vođenja Strategije. Također će imati važnu riječ u
monitoringu i evaluaciji provođenja Strategije.
Strategiju je izradio Fokus tim za izradu Strategije
u sastavu: Sanja Bjelica, Miljenko Buhač, Andrijana
Copf, Riad Ćišić, Kristina Ćorić, Admira Ćustović,
Senada Demirović Habibija, Selma Loose, Nedžad
Maksumić, Orhan Maslo, Sanela Mešić, Tanja Mi-
ćević Đurić, Almir Mujkanović, Alma Obad, Boris
Orenčuk, Edin Pandur, Maja Popovac, Selma Ralje-
vić, Dario Terzić, Maja Vican, Danijel Vidović, Lidija
Vladić, Ivan Vukoja i Inga Dragoje Mikulić. U izradi
Strategije pomagali su: Dženana Dedić, Ivanka Mi-
ličević Capek, Josip Blažević, Mirko Božić, Mustafa
Alendar, Adela Lerić, Snježana Zovko, Edin Kmetaš,
Rasim Prguda, Julijana Pavlović, Ružica Bošković,
Dalibor Nikolić, Nada Komadina, Martina Miličević
i Arnela Bećirbašić. Izradu strategije koordinirao je
prof. dr. Vjekoslav Domljan.
Situacijska analiza
Mostar je smješten u jugozapadnom dijelu Bosne
i Hercegovine (BiH), 60 km od Jadranskog mora.
Formiran je na šest rijeka: Neretva, Radobolja,
Buna, Bunica, Jasenica i Drežanka. Uže urbano po-
dručje smješteno je u tri kotline i ono čini petinute-
ritorija Grada Mostara, dok preostale četiri petine
čini brdsko-planinski reljef, od koga je preko 60%
nadmorske visine preko 1000 metara. Maksimalna
dužina područja je oko 57 km, a maksimalna širina
11
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 308
Grada Mostara

34 km. Kroz središte grada protječe rijeka Neretva. 1960-ih osigurala adekvatan cestovni, željeznički
Dolinu u kojoj je smješten (nadmorska visina 60- i zračni promet.
80m) nadvisuju okolne planine sa specifičnim kli-
Tijekom 1992. -1995. Mostar je pretrpio razara-
matsko-vegetacijskim okruženjem, koje varira od
nja kakva ne pamti od svog nastanka. Srušen je
blage planinske do mediteranske klime.
i simbol grada, Stari most, koji je preživio i svjet-
Tijekom Osmanskog carstva Mostar2 se iz naselja ske i balkanske ratove. Nakon rata, uz pomoć
preobrazio u grad (kao i Bosna: Seraj – Sarajevo i međunarodne uprave i resursa, grad se oporav-
Banja Luka) (Mazover, 2002).3 Potkraj Osmanskog lja. Godinu dana nakon obnove simbol grada,
carstva, tj. u doba hercegovačke seljačke pobune Stari most, uvršten je na popis zaštićene kultur-
(1875.-1878.)4, u Mostar je stigao engleski arheo- ne baštine UNESCO-a. Unatoč ratnim zbivanjima,
log sir Artur Evans (1877.) i utvrdio: tri etničke zajednice, Hrvati, Bošnjaci i Srbi, kao i
građani ostalih etničkih skupina koji su zadržali
„Mostar je na nas ostavio prijatniji dojam od
svoje prisustvo, čine Mostar najmultikulturnijim
bilo kojeg bosanskog grada. Kuće nisu bile
bh. gradom, i kao takav će biti njena vodilja u
od drveta i blata, već od kamena. I ovdje, kao
multikulturnu EU.
u Tješnju, vidjeli smo tornjeve – kampanile
(…). Ne uzimajući u obzir vrhove, minareti Mostar je u svom šestostoljetnom razvoju prešao
izgledaju kao nedovršeni korintski stupovi put od naselja sa stotinjak osoba do grada sa sto-
i svojom elegancijom više su nas iznenadi- tinjak tisuća stanovnika (v. tablicu 1).
li nego oni u Sarajevu. Čak je i pravoslavna
crkva građena s boljim ukusom. Mostarske Tablica 1: Veličina ukupnog
ulice neprekidno ostavljaju na nas dojam da stanovništva; Mostar, 1468.-2018.
smo došli u granice rimske civilizacije. Ove,
od kamena podignute kuće, nisu više turske Godina Veličina stanovništva
‘šale’ – ljetnikovci, već su prije talijanske ili
„19 kuća i jedna neoženjena osoba“
dalmatinska ‘kaza’-kuća...“ 1468. (prvi popis Osmanskog Carstva)
Osmansko carstvo je razvijalo Mostar kao vojni 1519. 75 kršćanskih i 19 muslimanskih obitelji
grad, kao što je činila i Austro-Ugarska Monar-
hija, koja je mali osmanski5 preobrazila u mali 1875. 16.000
srednjoeuropski grad.6 Tijekom 20. stoljeća i so- 1879. 10.848
cijalistička Jugoslavija je razvijala Mostar kao voj-
1910. 16.392
no-industrijski grad (koji je proizvodio i borbene
letjelice, što se izvan blokovskih zemalja činilo 1941. 18.000
u svega dvije zemlje svijeta), za što je tijekom
1971. 89.580

2) Mjesto Most prvi put se spominje 3. travnja 1452. (Mandić, 2013).

1991. 126.067
Osmanski izvori ga navode kao Most i Mostar. Pod imenom Mostar
prvi put se pojavljuje u osmanskome popisu stanovništva iz 1468. 2013. 113.169
-1469. god. (Šabanović, 1959). U opisu Bosanskog sandžakata od 26.
siječnja 1468. spominju se nazivi Mostar i Köprühisar, tj. most (köprü) 2018. 105.417p
+ tvrđava/varoš (hisar), pa se mjesto zvalo „Tvrđava/varoš na mostu” .
I putopisac Čelebija (1664.) kaže: „Mostar znači varoš s mostom.“ p-procjena
Izvor: Smoljan (1979.), Malcom (1996.), FZZ (2013.)
3) Popis Osmanskog Carstva iz 1468. god. ne spominje Most kao
urbano mjesto zbog njegove malene veličine. Bio je manji 17 puta
od tada najvećeg naselja, Fojnice (329 nasuprot 19 kuća).
Po broju stanovnika Mostar je na četvrtom mjestu
4) Hercegovačka seljačka pobuna je „najvažnija porezna pobuna u
u FBiH (iza Sarajeva, Tuzle i Zenice). U zadnjih pet
geografskoj Europi 19. stoljeća“ (T. Stoianovich, 1999.) i jedina pore- godina broj stanovnika Mostara bilježi tendenciju
zna pobuna u cjelokupupnoj povijesti BiH koju navodi Enciklopedija smanjenja uslijed emigracije stanovništva.
poreznih pobuna, protesta i nemira od antičkog doba do danas (Burg,
2004.), koja obuhvaća razdoblje od 4,300 godina ljudske povijesti. U Mostaru djeluje 14 ustanova kulture: Arhiv Her-
5) Mostar je Osmanskom Carstvu dao niz znamenitih ličnosti po- cegovine, Narodna knjižnica HNŽ, Biblioteka-dječiji
put Mustafe Ejubovića, poznatijeg kao Šejh-Jujo, koji je „najista-
knutija i najkompletnija intelektualna ličnost Bosne i Hercegovine odjel, Muzej Hercegovine, Simfonijski orkestar, Mu-
krajem XVII. i početkom XVIII. stoljeća.“ (Džumhur, 1982.). zički centar Pavarotti, Narodno pozorište, Hrvatsko
6) Za doba Kraljevine Jugoslavije Džumhur (1982.) kaže: „Nikad se u narodno kazalište, Lutkarsko kazalište, Pozorište lu-
Mostaru nije manje radilo, ni gradilo. Od javnih građevina završeno je
nekoliko objekata i most kod hotela Neretva. Asfalt na njegovim koln-
taka, Centar za kulturu, Hrvatski dom herceg Stjepan
cima jedini je asfalt toga vremena u gradu. Mostar se guši u prašini”. Kosača, Dom kulture Blagaj i Kulturni centar Potoci.

12
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Ove institucije godišnje ostvaruju oko 570 pro-
grama, ne uključujući u njih redovne aktivnosti
arhiva, muzeja i knjižnica.
Najznačajnije manifestacije Grada su Teatarski
festival komedije Mostarska liska, Mostar blues/
rock festival, Šantićeve večeri poezije, Šantićev fe-
stival djece pjesnika, Festival Mostarsko proljeće
- Dani matice hrvatske, Festival Mostarsko ljeto,
Street Art festival, književni festival Poligon i Mo-
star Summer Fest. Neke od Manifestacija imaju
tradiciju dugu preko 40 godina, poput Šantiće-
vih večeri poezije, dok su neke, kao što je Street
Art, nastale prije sedam godina.
U proračunu Grada Mostara sredstva za kulturu
iznose preko 5%, što su značajna izdvajanja ob-
zirom na ustroj BiH i FBiH, prema kojemu je usta-
Broj 3 Strana 309
vom uređeno da se financiranje kulture vrši na
županijskoj razini.
Sredstva za kulturu iz proračuna Grada Mostara
raspoređena su na tri stavke: Služba za kulturu,
Agencija Stari grad i kapitalna ulaganja.
Sredstva za kulturu namjenski se troše za:
— operativne troškove sektora kulture (plaće,
materijalni troškovi i programska sredstva za
12 ustanova kulture kojima je osnivač i suo-
snivač Grad Mostar; u tim ustanovama uku-
pno je zaposleno 147 osoba
— financiranje dijela programa nezavisne scene i
organizacija kojima Grad Mostar nije osnivač
— kapitalna ulaganja
— održavanje i obnavljanje kulturne baštine.
13
11. ožujak / mart 2019.
Slika 3: Ukupan proračun i proračun za
kulturu; Grad Mostar, 2014. – 2018. (u KM)
Izvor: Grad Mostar
Online anketa građana Mostara, u ko-
joj je sudjelovao 871 građanin (uglav-
nom žene 65.1%, učenici i studenti
53.0% i mladi 49.3%) pokazala je slje-
deća stajališta:
— 72.3% smatra da nema dovoljno
kulturnih događaja
— 41.4% djelomično je zadovoljno
kulturnim događajima
— 80% drži da nema dovoljno progra-
ma za sve skupine
— 57% drži da najviše nedostaju pro-
grami za uzrast 16 – 25 godina
— glazba (36.5%) i kazalište (29.4%)
su najistaknutija područja kulture
— najviše potpuno zadovoljnih: HDHS
Kosača i HNK
— najviše potpuno nezadovoljnih: KC
Mostar Sjever i Dom kulture Blagaj
— najviše nezadovoljnih arhitekturom
— 82.3% se o kulturnim događajima
informira preko interneta
— 72.2% bi više posjećivalo kulturne
događaje ako bi sadržaji više od-
govarali
— 68.8% podržava kandidaturu za EPK
— 75.7% podržava formiranje zaklade
za financiranje kulture.
14
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 310
Grada Mostara
Gradska uprava Mostara ima pet odje-
la, među kojima je i Odjel društvenih
djelatnosti. Odnosno pet odjela ima 17
službi, među kojima je i Služba za kultu-
ru, koja s još tri službe čini Odjel druš-
tvenih djelatnosti. U Službi za kulturu
zaposleno je šest osoba, tri s visokom
stručnom spremom, dvije s višom i jed-
na sa srednjom stručnom spremom.
Svrha Strategija
razvoja kulture
Analize pokazuju da Mostar nema do-
voljno resursa za razvoj kulture i da ih
ne koristi odveć učinkovito, pa je znat-
no ispod granice proizvodnih moguć-
nosti u proizvodnji kulturnih dobara
(v. sliku 2). Da bi smanjio jaz u odnosu
na granicu proizvodnih mogućnosti,
pred Mostarom su dvije mogućnosti:
(I) proizvoditi aktualnu veličinu kultur-
nih dobara sa znatno manje resursa
ili (II) proizvoditi znatno više kultur-
nih dobara s danom veličinom resur-
sa. Građani i umjetnici Mostara su se
opredijelili za drugu mogućnost.
Stoga su se građani i umjetnici Mostara
usuglasili da je nužno donijeti Strategi-
ju koja će omogućiti, kako kažu, „kvan-
tni skok“. Njome žele naglasiti da je svr-
ha donošenja Strategije:
— priznati središnju ulogu kulture i
umjetnosti u napretku i blagosta-
nju zajednice
— koristiti potencijal kulturno-krea-
tivnog sektora za budući razvoj i
prosperitet
— promovirati Mostar kao mjesto s
posebnim kulturnim identitetom i
životnim stilom
— pozicionirati Mostar kao kulturni
hub BiH, mjesto važnih događanja
Mediterana i globalno mjesto mo-
starstva
— ojačati viziju razvoja kulture umjet-
nika Mostara i kreativog sektora i
ohrabriti ih na uspjeh u tome.
Mostar se želi afirmirati kao centar ima-
ginativnosti, inovativnosti, poduzetniš-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 311
Grada Mostara

tva i klasterizetništva7, koji ima svoje lokalne kori-

jene i internacionalni domet.
Mostar mora biti otvoren internacionalno, nacio-
nalno, regionalno i lokalno, čineći svoju kulturnu
ponudu dostupnu građanima, posjetiteljima i tu-
ristima. Donošenje i provođenje Strategije bit će
svrhovito kad se ostvari sljedeće:
— kvaliteta života građana svih dobnih skupi-
na, osobito mladih, poboljšana je kroz razvoj,
promociju i održavanje raznih vidova kultur-
nih aktivnosti
— svi građani Mostara su u prilici sudjelovati u
kulturnim događanjima
— identitet Grada se ostvaruje dinamičkim inte-
raktivnim aktivnostima koje odražavaju vri-
jednosti i aspiracije građana i po tome je Grad
postao internacionalno prepoznatljiv te kako
takav atraktivan posjetiteljima i turistima.

7) Organiziranje pomoću clustera

Slika 4: Učinkovitost proizvodnje kulturnih dobara;

Mostar i komparatori, 2016.

Izvor: vlastita obrada na temelju EU (2017.)

15
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 312
Grada Mostara

16
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Okvir Strategije
Teško je govoriti o strategiji razvoja kulture bilo
koje razine vlasti u BiH, ukoliko se ne uzme u ob-
zir pitanje djelokruga nadležnosti pojedinih razi-
na vlasti i, u skladu s tim, ukoliko se ne razmotri
pitanje koordinacije i usklađenosti strategija ra-
zvoja kulture pojedinih razina vlasti.
Nadležnost za kulturu u BiH
U BiH kultura je decentralizirano uređena. Na ra-
zini države Ministarstvo civilnih poslova BiH nad-
ležno je za pitanja kulture, unutar kojega poslo-
ve vezane za kulturu obavlja Sektor za znanost/
nauku i kulturu. U njegovoj nadležnosti su pripre-
manje i provođenje propisa, poslova i zadataka u
nadležnosti institucija BiH vezanih za utvrđivanje
osnovnih načela koordinacije aktivnosti, usklađi-
vanje planova entitetskih/distriktskih tijela vlasti
i definiranje strategija na međunarodnom planu
u oblasti kulture, sudjelovanje u radu međuna-
rodnih organizacija iz oblasti kulture i osiguranje
izvršenja međunarodnih obveza BiH, te pripre-
ma međunarodnih sporazuma/ ugovora iz obla-
sti kulture.
Sektor svoje djelovanje temelji i na europskim
reformskim dokumentima i načelima međuna-
rodnih organizacija iz oblasti kulture, oslanjajući
se na krovne dokumente Europske unije i Ujedi-
njenih naroda.
Na razini entiteta postoje ministarstva nadležna
za pitanja kulture. U Federaciji BiH nadležnost
je kod Federalnog ministarstva kulture i sporta.
Ono vrši poslove iz nadležnosti Federacije BiH
koji se tiču raznih oblasti kulture: kulturno na-
sljeđe, muzeji, arhivi, knjižničarstvo, izdavaštvo,
izvođačke umjetnosti, filmsko stvaralaštvo, ci-
vilne inicijative u oblasti kulture i dr. Unutar Fe-
deralnog ministarstva kulture i sporta djeluje više
sektora, od kojih je jedan Sektor za kulturno-povi-
jesno/istorijsko nasljeđe i kulturu.
U Federaciji BiH nadležnosti za pitanja kulture
se dalje koordiniraju na razini županije. Među
deset županija je i Hercegovačko-neretvanska
županija/kanton, u kojoj je za pitanja kulture
nadležno Ministarstvo prosvjete, znanosti, kultu-
re i sporta koje obavlja upravne i stručne poslo-
ve koji se odnose i na:
— „pravovremeno sagledavanje, evidentiranje i
rješavanje pitanja u oblasti prosvjete, znano-
sti, kulture i sporta“
Broj 3 Strana 313
— „praćenje stanja i poboljšanje obavljanja dje-
latnosti iz oblasti kulture“.
Odnosno Ministarstvo prosvjete, znanosti, kulture
i sporta ima pet odjela među kojima je i Odjel za
kulturu. Nižu razinu odlučivanja u Federaciji BiH
čine gradovi, odnosno općine. Osnovni nosite-
lji upravne funkcije u kulturi na razini općina su
odjeli za društvene djelatnosti. U slučaju Grada
Mostara postoji pet odjela, od kojih je za pita-
nja kulture nadležan Odjel društvenih djelatnosti
unutar kojega djeluje Služba za kulturu.
Strategije i politike kulture
Razvoj odjela kulture u BiH je, kako tvrdi Strategija
razvoja FBiH 2010. - 2020., „u proteklom razdoblju
bio znatno marginaliziran“. Kultura je tek 2006.
godine, više od decenije po svršetku rata, prvi put
uključena u strateške dokumente vlasti u BiH.
Pri tome je, kako Strategija razvoja FBiH 2010.-
2020. nadalje ističe, prenapregnuta činjenica da
je Strategija kulturne politike BiH iz 2008. god.
usvojena na razini BiH, na kojoj je nadležno mi-
nistarstvo, Ministarstvo civilnih poslova BiH, nad-
ležno tek za poslove koordinacije i usklađivanja
politika entitetskih/distriktskih ministarstava kul-
ture. Situacija je nadalje komplicirana činjenicom
da je, u skladu s Daytonskom mirovnom ugovo-
ru, kultura u isključivoj nadležnosti županije. Iz-
mjenama Ustava FBiH, osnovano je Federalno
ministarstvo kulture i sporta nadležno za pitanja
kulture. Međutim, Federalno ministarstvo kulture
i sporta ne koordinira rad županijskih ministar-
stava niti im je nadređeno, s čim u vezi Strategija
razvoja FBiH 2010. - 2020. eksplicitno ističe:
„Potreba je, prema tome, u sljedećem razdo-
blju, u skladu s ulogom i značajem kulture u
cjelini, povesti raspravu o organizacijskom
ustrojstvu kulture, od lokalnih zajednica,
entiteta do države. Ta neadekvatna uređe-
nost je jedan od krupnih razloga što se insti-
tucije kulture, znanosti i umjetnosti u FBiH
nalaze u teškom materijalnom, kadrovskom
i organizacijskom stanju“.
Strategije i politike
kulture na razini BiH
Na inicijativu Komisije za izradu kulturne strategije
BiH, koju je formiralo Vijeća ministara BiH, razvoj
kulture je uključen u revidiranu Srednjoročnu ra-
17
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
zvojnu strategiju BiH 2004. - 2007. god., prvi put u
neki strateški i razvojni dokument zemlje.
Strategija kulturne politike BiH usvojena je 2008.
god. Njome su predočeni strateški ciljevi te prio-
riteti i mjere za njihovu realizaciju.
Akcijski plan za provođenje Strategije kulturne poli-
tike u Bosni i Hercegovini donesen je 2011. godine
i odnosio se na razdoblje 2011. - 2014. Rok mu je
potom - zbog prakse nedonošenja strategija na
razini BiH pa tako ni strategija razvoja kulture–
produljen, pa je tako nastao Akcijski plan za pro-
vođenje Strategije kulturne politike u Bosni i Her-
cegovini s produljenim rokom za razdoblje 2017.-
2018. godine.
U odnosnim akcijskim planovima naznačeni su
ciljevi, aktivnosti i mjere za provođenje Strategije
kulturne politike BiH i na razini gradova, pa tako i
na razini Grada Mostara.
Strateški okvir za BiH donesen je u kolovozu 2015.
Uzima u obzir važeće strateške dokumente usvo-
jene od Vijeća ministara BiH i obveze po osnovi
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU.
Strukturiran je po ugledu na Strategiju Europske
Unije 2020. i na Strategiju Jugoistočna Europa
2020., koju je usvojilo Vijeće ministara BiH. Nada-
lje, uzima u obzir i prioritete koji proizlaze iz Stra-
teškog dokumenta Europske komisije za BiH, Naci-
onalnog programa ekonomskih reformi (NERP), iz
preporuka Sporazuma za prosperitet i zapošljava-
nje u BiH, kao i iz drugih međunarodnih organiza-
cija i/ili istraživanja.
Strateški okvir za BiH služi kao okvir za srednjo-
ročne i godišnje planove Vijeća ministara BiH8.
U njemu se navodi 14 strateških ciljeva, među
kojima i strateški cilj br. 5: „Unaprijediti kulturu i
kreativni sektor“.
Tablica 2 daje pregled prioriteta i mjera za ostva-
rivanje strateškog cilja „Unaprijediti kulturu i kre-
ativni sektor“.
Na temelju sagledavanja navednih dokumenta,
koji se odnose na kulturu na razini BiH, može se
za potrebe izrade Strategije razvoja kulture gra-
da Mostara 2018. – 2026. istaknuti sljedeće:
8) Poslužio je za kao osnova za: (i) Srednjoročni program rada Vi-
jeća ministara BiH za razdoblje 2016. -2018., usvojenog13. 1. 2016.,
(ii) Srednjoročni program rada Vijeća ministara BiH za razdoblje 2017.
-2019., usvojenog 22. 9. 2016., (iii) Srednjoročni program rada Vijeća
ministara BiH za razdoblje 2018. -2020., usvojenog 13. 6. 2017., (iv)
Srednjoročni program rada Vijeća ministara BiH za razdoblje 2019.-
2021., usvojenog 18.7.2018.
18
Broj 3 Strana 314
1. nužno je jačati sektor kulturnih i kreativnih
djelatnosti
2. nužno je sagledati razvoj kulturnih i kreativih
djelatnosti s ekonomskog stajališta
3. potrebno je sudjelovati u međunarodnim kul-
turnim programima i inicijativama
4. potrebno je vršiti promociju kulturnog turiz-
ma
5. potrebno je unapređivati politike u oblasti
kulture
6. potrebno je unapređivati sustave obrade, pri-
stupa, očuvanja, zaštite i prezentacija arhivske
i književničke građe
7. potrebno je unaprijediti turistički sektor.
Strategije i politike kulture na
razini Federacije BiH
Strategija razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. do-
nesena je 21. rujna 2010. U njoj se ističe da treba
„prihvatiti ideju da je kultura nezaobilazna snaga
za transformaciju društva u cjelini“, što
„…nije nimalo lako, posebno u situaciji
kada ni pitanje kulturnih raznolikosti udrža-
vi, pa prema tome i u FBiH, nije još u biti po-
stavljeno, jednako kao ni dijalog o dobrom
upravljanju u kulturnoj politici.“
Unutar dijagnostičke analize odnosne strategi-
je navodi se da su u FBiH, pored uspostavljanja
zakonske legislative, uspostavljeni, nakon duljeg
vremena, i kriteriji za odlučivanje o podršci i su-
finaciranju programa kulture značajni za FBiH i
državu BiH. Izrađena je i baza podataka o kulturi,
te utvrđen kalendar svih kulturnih zbivanja na
prostoru FBiH i BiH kao cjeline.
U Strategiji razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. na-
vodi se da će strategija kulturne politike u FBiH u
razdoblju 2010. - 2020. biti u funkciji upotrebe svih
raspoloživih resursa, od financijskih, do znanstve-
nih i umjetničkih, i imati prioritetan zadatak - ra-
zvoj kulturnog kapitala radi postizanja glavnog
dugoročnog cilja - kulturno održivog razvoja.
Strategija razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. utvr-
đuje ciljeve i instrumente razvoja kulture FBiH
za dugoročno razdoblje kulture u širem smislu i
kulture u užem smislu; umjetnosti i kulturnih in-
dustrija, kulturnog nasljeđa, kulturnih odnosa te
međusektorskog djelovanja.
Kao takva, kulturna politika je razvojna kompo-
nenta ukupne politike FBiH, koja razmjenu i pla-
sman proizvoda kulture i kulturne industrije pre-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 315
Grada Mostara

Tablica 2: Pregled ciljeva, prioriteta, programa i projekata Vijeća ministara BiH

značajnih za Mostar; 2015. - 2022.
Srednjoročni program
rada Vijeća ministara Godišnji program rada
Strateški okvir za BiH
BiH za 2017. - 2019. i Vijeća ministara BiH za 2018.
2018. - 2020.
II. opći cilj: Pametan rast II. opći cilj: Pametan rast
Cilj 5: Unaprijediti kulturu i Strateški cilj: 5.
kreativni sektor Strateški cilj: 5. Unaprijediti kulturu i kreativne
Unaprijediti kulturu i
sektore
kreativne sektore
„Ovaj strateški
Prioriteti cilj ostvarit će se
ostvarivanja Mjere kroz realizaciju Programi i projekti
cilja srednjoročnih ciljeva
Vijeća ministara:“

5.1.1 Unaprijediti koordinaciju aktivnosti u oblasti

kulture u BiH
5.1.1 5.1.1.1 Uspješna koordinacija aktivnosti u oblasti
Definiranje kulture
5.1 Jačati potencijala 5.1.1.2 Implementacija planova usklađenih s
5.1. Unapređenje entitetima i Brčko Distriktom u oblasti kulture
sektor za razvoj politike u obasti kulture,
kulturnih kulturnih 5.1.2 Unaprijediti međunarodnu suradnju u
industrija industrija iz mladih i sporta u BiH
oblasti kulture u BiH
ekonomske 5.1.2.1 Uspješna realizacija obveza iz
perspektive međunarodnih akata čiji je potpisnik BiH
5.1.2.2 Usuglašavanje međunarodnih sporazuma i
drugih međunarodnih akata iz oblasti kulture

5.3.1 Upravljačko nadzorne aktivnosti

5.3.1.1 Vrednovanje registraturne građe kod
institucija BiH
5.3.1.2 Obrada zahtjeva pravnih i fizičkih osoba
5.2.1 5.3. Unapređenje
5.2 Jačati Sudjelovanje sustava obrade, 5.3.1.3 Provedba sporazuma o sukcesiji
ulogu BiH u pristupa, očuvanja, 5.3.1.4 Izrada normativnih akata i ugovora
kulture u međunarodnim zaštite i prezentacija 5.3.2 Tehnička obrada, zaštita, snimanje i
ekonomskom kulturnim arhivske i književničke ustupanje arhivske i knjževničke građe
razvoju BiH programima i građe. 5.3.2.1 Sređivanje i obrada arhivske građe
inicijativama
5.3.3 Promotivne aktivnosti
5.3.3.1 Izdavačka djelatnost
5.3.3.2 Znanstveno istraživačka i kulturna
djelatnost

5.3 Kreirati 5.4.1 Koordinacija aktivnosti i međunarodna

mapu 5.3.1. suradnja u oblasti turizma
aktivnosti Promocija 5.4. Unapređenje
za razvoj kulturnog turističkog sektora u BiH 5.4.1.2 Koordinacija aktivnosti s relevantnim
kulturnog turizma institucijama u zemlji i suradnja s međunarodnim
turizma organizacijama koje djeluju u oblasti turizma

Izvor: Vijeće ministara Bosne i Herecegovine, razne godine.

poznaje i kao područje interesantno za ulaganje i — financijska podrška kulturno-prosvjetnim

vlastiti razvoj. Strategija razvoja FBiH 2010. - 2020.
kao svoja „temeljna strateška opredjeljenja“ u
oblasti kulture navodi:
— izgradnja i razvoj pravno-institucionalnih ka-
paciteta i jačanje kulturnog kapitala
društvima i drugim kulturnim i sportskim in-
stitucijama
— promocija kulturne baštine, obnove i zaštite gra-
diteljskog naslijeđa i drugog modernog stvara-
laštva u svim oblastima kulture i umjetnosti

19
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
— povezivanje sportskih organizacija sa zdrav-
stvenim, kulturnim i obrazovnim institucijama.
Strategija razvoja FBiH 2010. - 2020. navodi tako-
đer da su ciljevi njene kulturne politike usmjere-
ni na sljedeće oblasti:
(1) povijest, pojam i određenje kulture
(2) kulturna legislativa
(3) instrumenti kulturne politike
(4) animacija kulture i kulturne politike
(5) kulturni pluralizam i međunarodna kulturna
suradnja
(6) kulturna politika, europske integracije i eu-
ropski kulturni identitet
(7) kulturna politika u multikulturnim društvima
(8) kulturna politika i ekonomika kulture
(9) kulturna politika i sponzoriranje kulture
(10) kulturna politka i marketing.
Strategija razvoja 2010. -2020. navodi sljedeće ci-
ljeve razvoja kulture:
(1) Istraživanje, zaštita i kontinuirani razvoj svih
vrijednosti koje čine kulturni kapital Federacije
BiH, kulturni kapital u cjelini i kulturni kapital u
okviru nacionalnih kultura, te održavanje/kon-
trola suvereniteta nad vrijednostima/objektima
koji su presudni za dugoročnost kulturnog kapi-
tala Federacije BiH
(2) Financijska podrška i osnaživanje djelovanja
nacionalnih kulturno-prosvjetnih društava – KDP
„Preporod“, HKP „Napredak“, SPKD „Prosvjeta“ i
Jeverejsko kulturno-prosvjetno društvo „La Be-
nevolencija“, kao i udruženja i kulturnih društava
nacionalnih manjina
(3) Popravljanje statusa institucija kulture, zadu-
ženih za kulturno-povijesnu baštinu, kao što su
arhivi, muzeji, knjižnice
(4) Usklađivanje modela financiranja kulturnih dje-
latnosti značajnih za Federaciju, županije i općine
(5) Osiguranje zastupljenosti kulturnih programa
i projekata u svim dijelovima FBiH
(6) Uvrđivanje strateških pravaca kulturne politike u
oblasti izdavaštva, tiskarstva, knjižarstva i bibliote-
karstva, koji predstavljaju temelj za razvoj kulture
(7) Unapređivanje uvjeta za glazbeno-scensko
stvaralaštvo, posebno domaće produkcije, uvje-
ta za održavanje koncerata i organiziranja festi-
vala klasične glazbe, čije sadržaje treba prilago-
diti domaćoj i stranoj publici
(8) Popravljanje materijalne i proizvodne baze
filmske industrije
20
Broj 3 Strana 316
(9) Osiguranje zaštite, protoka i daljnjeg razvoja
likovnog stvaralaštva
(10) Razvoj kritičkog dijaloga koji bi njegovao
kompetentnu kritičku misao, čime bi se suža-
vao prostor dnevno-političkim utjecajima, kao i
proizvoljnom, neznalačkom i nekompetentnom
vođenju uređivačkih politika u nekim javnim i
drugim medijima
(11) Prezentacija kulturne baštine i suvremenog
kulturnog i umjetničkog stvaralaštva u svim
oblastima kulture i umjetnosti.
Strategije i politike kulture na
razini HNŽ/K
Strategija razvoja Hercegovačko-neretvanske žu-
panije za razdoblje 2017. - 2020. godine donesena
je 23. ožujka 2017. Ima tri strateška pravca dje-
lovanja od kojih je prvi “Povećanje proizvodnje
i zaposlenosti uz valorizaciju prirodne i kulturne
baštine”. Strategija ima osam strateških fokusa, a
drugi od njih je „Održiva upotreba i upravljanje
prirodnim i kulturnim resursima“.
Kako je navedeno, nadležnost za kulturu u BiH
je, u skladu s Daytonskim mirovnim ugovorom, u
isključivoj nadležnosti županije, no HNŽ/ K nema
akcijskog plana za provođenje svoje strategije
razvoja, pa nije razvidno kako kani prakticirati tu
nadležnost županije.
Strategije i politike kulture na
razini grada Mostara
Strategija integriranog razvoja Grada Mostara
2017. - 2026. izrijekom spominje kreativnu eko-
nomiju kao jedan od stupova razvoja Mostara.
Njenim ostvarivanjem Mostar će, kako se navodi
u njenoj viziji, postati kreativan grad. Od tri stra-
teška cilja Mostara, kreativna ekonomija se spo-
minje u dva – ne spominje se jedino u trećem,
koji se odnosi na zaštitu okoliša.
Unutar Strateškog cilja 1: Poboljšati ambijent za
djelovanje investitora, poduzetnika i inovatora, na-
vode se sljedeći operativni ciljevi (prioriteti):
— Operativi cilj (prioritet) OC1.1: Ojačati krea-
tivnu ekonomiju:
Program P1. Unapređenje fizičke i poslovne in-
frastrukture
Program P2: Povećanje digitalnog koeficijenta
Grada
— Operativni cilj OC1.2: Postati najprivlačniji
turistički centar u BiH
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 317
Grada Mostara

Program P3: Ojačati infrastrukturu turizma rastućih i prioritetnih razvojnih sektora,

koji se trebaju realizirati
Program P4: Obnavljanje kulturne baštine.
Program P2: Razvoj temeljnih kompetencija za
U sklopu Strateškog cilja 2: Postati kreativan i in- podršku razvoju ključnih razvojnih sektora.
kluzivan grad s visokim stupnjem suradnje gradske
Posebno treba istaknuti da se u okviru Programa
uprave i građana navodi se:
P1, kojim će se realizirati Strateški cilj 1 i njegov
— Operativni cilj OC2.1: Poboljšati dostupnost, Operativni cilj OC1.1, nalazi i projekt P10: Centar
kvalitetu i kapacitete odgoja, obrazovanja za razvoj kreativnih industrija – Mostar Creative
i cjeloživotnog učenja kao generatora te- Space, kojemu je cilj povećati broj subjekata u
meljnih kompetencija prema potrebama kreativnim i kulturnim industrijama.

Tablica 3: Matrica vizije, ciljeva i programa Strategije integriranog razvoja Grada

Mostara 2017. – 2026. značajna za razvoj kulture Mostara; Grad Mostar, 2016.

Sektorski Veza s
Operativni ciljevi Programi elementima
ciljevi vizije
globaliziran,
P1: Unaprijediti fizičku i kreativan,
poslovnu infrastrukturu
za djelovanje investitora,
SC1: Poboljšati ambijent
poduzetnika i inovatora

OC1.1: Ojačati kreativnu ekonomiju i ekonomiju zaposlen

utemeljenu na znanju
P2: Povećati digitalni globaliziran,
koeficijent Grada kreativan
P3: Ojačati infrastrukturu zaposlen
turizma
OC1.2: Postati najprivlačniji turistički centar u
BiH P4: Obnoviti kulturnu baštinu zaposlen

P1: Poboljšanje dostupnosti,

SC2: Postati kreaktivan i inkluzivan grad s visokim stupnjem suradnje gradske

OC2.1. Poboljšati dostupnost, kvalitetu i kvalitete i kapaciteta za odgoj i zaposlen

kapacitete odgoja, obrazovanja i cjeloživotnog obrazovanje
učenja kao generatora temeljnih kompetencija P2: Razvoj temeljnih
prema potrebama rastućih i prioritetnih kompetencija za podršku zaposlen,
razvojnih sektora razvoju ključnih razvojnih kreativan
sektora
P3: Razvoj integralnog modela
institucionalne, socijalne i inkluzivan
zdravstvene podrške za ranjive
skupine
uprave i građana

OC2.2. Izgraditi održiv model institucionalne,

socijalne i zdravstvene podrške i sigurnosti P4: Uspostava uvjeta i
građana te povećati socijalnu i radnu aktivaciju zaposlen,
ranjivih grupa mehanizama socijalne i radne inkluzivan
aktivacije ranjivih skupina
P5: Unapređenje sustava
zaštite i spašavanja inkluzivan

P5: Valorizacija kulture kreativan

OC2.3. Poboljšati dostupnost i društvenu i P6: Modernizacija
ekonomsku valorizaciju kulture i sporta zaposlen,
infrastrukture za sport i
rekreaciju inkluzivan

OC2.4. Uspostaviti mehanizme učinkovite

P7: Kreiranje sustava za
komunikacije javne uprave s građanima te komunikaciju javne uprave s globaliziran,
stvoriti partnerstvo sa sektorom civilnog društva kreativan
građanima i civilnim društvom
u implementaciji razvojnih politika
Izvor: Strategija integriranog razvoja Grada Mostara 2017. - 2026.

21
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 318
Grada Mostara

22
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
U Rotterdamu je 2008. godine ute-
meljen projekt Creative Factory u
napuštenom silosu za žito koji je re-
zultirao mnoštvom radnih mjesta s
punim radnim vremenom u jednom
od najzapuštenijih dijelova grada i
osigurao prostor za 180 malih podu-
zeća u razdoblju od pet godina.
Projekt je ostvaren kao javno-privatno
partnerstvo države, privatnih poduzeća
i obrazovnih institucija koji su se upusti-
li u poduhvat smještaja mnoštva firmi
kreativne ekonomije u jednu zgradu.
Većina firmi je smještena u otvoreni zajed-
nički prostor, dok se stolovi mogu iznajmlji-
vati po cijeni od 110 eura po osobi mje-
sečno koja uključuje sve usluge (grijanje,
električnu energiju, internet, fizičku zašti-
tu, recepciju, dvoranu za sastanke, savje-
tovanje i povezivanje s drugim firmama),
pri čemu nema nikakvih subvencija. Firma
koja upravlja projektom je privatna koja je
iznajmila zgradu od Grada Rotterdama. U
toj zgradi, u kojoj je došlo do snažnog rasta
kreativnih firmi, firme dobivaju (United Na-
tions/UNDP/UNESCO, 2013):
— poslovni prostor za početnike
— poticanje razvoja karijere
— suradnju raznih djelatnosti i pojačanu
vidljivost sektora
— jačanje okruženja oko Centra.
Broj 3 Strana 319
Vrijednosti u koje
vjerujemo
Uvjerenja građana Mostara, ispoljena kroz Stra-
tegije integriranog razvoja Grada Mostara 2017. –
2026. i izradu Strategije razvoja kulture Grada Mo-
stara 2018. – 2026., mogu se ukratko sažeti kao:
— Stanovništvo Mostara čine pripadnici razli-
čitih kultura, stoga je važno poticati ukupni
i osobito kulturni razvoj koji odražava tu ra-
znovrsnost, što daje živost i vitalnost gradu.
— Tko god živi i radi u Mostaru mora stalno biti
u prigodi: (I) sudjelovati u potrošnji javnih i
kulturnih dobara, i time zadovoljavati svoje
osobne i kolektivne potrebe, (II) slobodno
ispoljavati svoj talent, vještinu, interes, život-
ni stil i podrijetlo kao proizvođač odnosnih
dobara i/ili (III) slobodno zadovoljavati svoje
potrebe služenja zajednici i svojoj kulturi, nje-
nom boljitku, kao volonter na strani proizvod-
nje i/ili potrošnje kulturnih dobara.
— Kultura kao stup razvoja od temeljnog je zna-
čaja za zajednicu Mostara, za jačanje i odra-
žavanje njenog duha, pa ju se promatra kao
neodvojivu od tehnologije, drugog stupa ra-
zvoja, s kojom sinergetski doprinosi poboljša-
nju kvalitete života građana grada Mostara
— Grad Mostar mora osigurati uvjete za odvijanje
kulturnih događanja i zadovoljenje temeljnih
kulturnih potreba – što treba činiti u partner-
stvu s privatnim i civilnim društvom grada i s
drugim razinama vlasti - pa je posvećen pla-
niranju ukupnog i kulturnog razvoja napose,
i u sklopu toga posvećen uvođenju inovacija
i promicanju izvrsnosti proizvodnje kulturnih
dobara, te kreiranju odgovarajućih javnih po-
litika i, u sklopu njih, kulturnih politika.
Vizija i ciljevi Strategija razvoja kulture Grada Mo-
stara temelje se na navedenim uvjerenjima. Pod
vrijednostima se podrazumijevaju utvrđene nor-
me ponašanja koje slijede i poštuju svi građani
23
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 320
Grada Mostara

Mostara, kako je utvrđeno kroz konzultacije ti-

jekom izrade Strategije kulturnog razvoja Grada
Mostara 2018. -2026.

Tablica 4: 3P vrijednosti kulturne stra-

tegije i politike Mostara; 2018.
R. br. Vrijednost Opis vrijednosti

poštivanje tradicije, baštine i

1 Poštivanje izgradnja zajednice, poticanje
interkulturalnosti i različitosti

pristup kulturi za sve,

poštivajući načela kao što
su: kultura u susjedstvu;
2 Pristup uključivanje zanemarenih
grupa i slojeva društva,
solidarnost građana u
suočavanju s izazovima

partnerstvo javnog, privatnog

i civilnog u kulturi, u
3 Partnerstvo osmišljavanju politika, kao
i sagledavanju i evaluiranju
njihovog provođenja
Izvor: konzultacije tijekom izrade Strategije kulturnog razvoja
Grada Mostara 2018. -2026.

Grad poštuje raznovrsnost i otvoren je prema

etničkim, religioznim i drugim skupinama i ma-
njinama. Takvo ozračje pogoduje razvoju novih
ideja, privlači kreativne osobe iz drugih sredina
i podržava razvoj kreativnih i inovativnih organi-
zacija. I sam Grad se razvija s time i na tim osno-
vama, jer je tijekom cijele svoje povijesti bio mul-
tikulturan. Bilo je, bez sumnje, cikličkih uspona i
padova multikulturalnosti, no trend je uvijek bio
rast i razvoj i multikulturalnost.
Grad je potpuno privržen ideji kulturne demo-
kracije, tj. uključivanju što većeg broja građana
u stvaranje i potrošnju kulturnih dobara, pa želi
pružati javna kulturna dobra i nesmetan razvoj
privatnih, zajedničkih i kolektivnih kulturnih do-
bara, radeći na tome u suradnji s privatnim i civil-
nim sektorom.

24
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Vizija grada
kakvog želimo
Građani Mostara su razvili vlastitu defi-
niciju kulture, prema kojoj:
“Kultura je ono što smo i što či-
nimo; obuhvaća mnoštvo naših
aktivnosti i akcija kojima želimo
preobraziti grad u onaj koji će biti
poseban, jedinstven i prepoznat-
ljiv po inovativnom premošćiva-
nju razdvojenosti.“
Akcije i aktivnosti kojima želimo izvrši-
ti preobrazbu grada rezultirat će isho-
dom koji je iskazan vizijom razvoja:
Mostar će do 2026. biti kulturno vi-
brantan, prosperitetan i prestižan
grad za življenje, djelovanje i posje-
ćivanje.
Građani Mostara žele napraviti Mostar
boljim mjestom za življenje, rad i zaba-
vu aktiviranjem i osnaživanjem svojih
mjesnih zajednica, udruženja, ustano-
va kulture, kreativnih firmi i lidera radi
ostvarivanja transformacije grada.
Tako će Mostar postati poznat po svo-
joj posebnoj kulturi, inovativnoj i po-
duzetnoj, propitkivačkoj i uzbudljivoj,
lokalno zasnovanoj, sa snažnim foku-
som na mladež, i kao takva postati in-
ternacionalno prepoznatljiva sredina.
Situacijska analiza je pokazala nužnost
premošćivanja, uvezivanja/ poveziva-
nja i prevazilaženja praznina u kultur-
noj teksturi grada i raspuklina u soci-
jalno – političkom tkivu urbaniteta.
Kultura će poslužiti kao alat za premo-
šćivanje razdovjenosti obala i građana
i služiti izgradnji nove, zdravije i u sva-
kom smislu integriranije zajednice. Grad
je izrastao iz mosta, koji mu je dao i
ime. Na vječitom raskršću puteva, put-
nika, kultura i civilizacija, Mostar je ra-
zvijao svoju autohtonu kulturu upravo
premošćivajući različitosti.
Suvremena umjetnička vizija govori
o repliciranju postupaka te premosti-
vosti. Umjetnički i kulturni proizvodi
Broj 3 Strana 321
svakodnevno nastaju u radionici Mo-
stara i služe svim njegovim građanima
– i mogu biti alati integracije i napret-
ka zajednice; također, služe i mnogo
šire, kao primjer i putokaz ukorijenjen
u jednoj staroj tradiciji premošćivanja
i fuzioniranja različitosti, gdje možda
leži ključ brojnih aktualnih i budućih
interkulturalnih izazova.
Linija od Baltika do Jadrana, prepo-
znatljiva od devetog stoljeća, linija je
susreta zapadnog i istočnog kršćan-
stva, dok je linija koja od 14. stoljeća
ide od Crnog do Jadranskog mora, li-
nija susreta kršćanstva i islama. Obje
linije prolaze kroz BiH i Mostar, čineći
ih mjestom susreta civilizacija i sredi-
nama bogatim duhovim i kulturnim
kapitalom (Domljan, 2005.).
No Mostar, sukladno odvijanju global-
nih tijekova, treba razvijati ne samo
kulturni nego i druge vrste kapitala
(intelektualni, institucionalni, socijal-
ni, fizički, financijski, okolinski i sl.) i
istodobno postajati etnopolis (mjesto
susreta kultura) i entropolis (mjesto
susreta poduzetnika, investitora i ino-
vatora), transformirajući se od distopi-
je u eutopiju.
Mostarac Nikola Bubalo (1883.-
1924.) pionir je esperantizma u
BiH. Bio je stalni izaslanik Međuna-
rodnog esperantskog saveza, su-
dionik formiranja „La Stelo Bosnia“
(Bosanska zvijezda) 1910. godine,
prvog esperantskog društva u BiH.
Bubalo je uredio Esperantski vodič
kroz Bosnu i Hercegovinu, jednu
od prvih suvremenih turističkih
publikacija o Bosni i Hercegovini
namijenjenu svijetu, vrlo zanimlji-
vu i aktualnu i danas.
25
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 322
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 323
Grada Mostara

Načela kojima
se vodimo
Kao što brod s vremena na vrijeme baci sidro da ga vjetar
ili struja ne odvede na krivi tok, tako i Mostar ima devet na-
čela kojima se rukovodi da bi ostao na zacrtanom smjeru,
onom zacrtanom vizijom razvoja kulture grada.
Grad će biti na pravom putu ako bude privlačio druge, po-
sebno mlade talente da dođu raditi, studirati i/ ili živjeti u
Mostaru te njih, kao i one talente koji su već u njemu, uspije
zadržati. Kad su ljudi u gradu, treba ih činiti aktivnima– neki
će stvarati, neki uživati u stvorenom, neki uživati u organi-
ziranju i odvijanju tih procesa, neki u omogućavanju, neki u
reguliranju, a neki u potpomaganju tih procesa.

Tablica 5: Načela kulturne politike

Mostara; 2018.
R. Vrsta sidra Zašto koristimo Kako zabacujemo sidro
sidro
br. (načela) (načelo) (kako koristimo načelo)

— Priređujemo bogat i raznovrstan kulturni i

1 Otvoren
umjetnički program za građane, posjetitelje i turiste
— Zadržat ćemo i privlačit ćemo kreativne talente u
grad (stvaranjem okruženja kroz javna, privatna
i akademska područja) koji će biti uvjereni da
Privlači i je Mostar grad koji pozdravlja i podržava ideje i
zadržava inovacije
— Nudimo privlačne uvjete za rad i življenje kreativnim
osobama izvan Mostara
— Vršimo razmjenu inicijativa, posjeta, kulturno-
umjetničkih programa i kreativnih proizvoda s
drugim gradovima

— Potičemo umjetnike na stvaranje kulturnih i

kreativih dobara
— Potičemo građane, učenike, studente na korištenje
kulturnih i kreativnih proizvoda
2 Ambiciozan Čini — Podržavamo amatersko, hobističko i sl. bavljenje
aktivnim kulturom i umjetnošću
— Podržavamo formiranje i razvoj volontera
voljnih sudjelovati u djelovanju sektora kulture,
organiziranja kulturnih događaja i sl.
— Prednjačimo u razvoju interkulturalizma

— Stvorit ćemo jedan samouvjeren, globalno

3 Poduzetan
orijentiran kadar mladih kreativnih proizvođača
i promotora umjetnosti i kulture, koji će postati
prirodni nasljednici grada kao njegovi kulturni lideri
— Osiguravamo pakete podrške za kreativne mikro
Podržava firme (prostor, financije, savjet, umrežavanje itd.)
kreativne
— Formiramo i razvijamo infrastrukturu kreativnih
djelatnosti
— Potičemo raznovrsnost i izvrsnost, elitnu umjetnost
i duhovne vrijednosti; potičemo i podržavamo
komercijalno orijentirane pojedince, organizacije i
projekte kroz podršku klasterizaciji i uključivanju u
globalne lance vrijednosti

27
11. ožujak / mart 2019.
R. Vrsta sidra
br. (načela)
4 Inovativan
5 Učinkovit
6 Kreatehnivan*
7 Transparentan
8 Neoglušiv
9 Otporan
*Od engleske riječi createch (izražavanje kreativnosti uz pomoć tehnologije)
Tablica 5: Načela kulturne
politike Mostara; Mostar, 2018.
28
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 324
Grada Mostara
Zašto koristimo
Kako zabacujemo sidro
sidro (kako koristimo načelo)
(načelo)
— Potičemo i podržavamo stvaranje novih ideja i novih
proizvoda u kulturi i umjetnosti i pomjeranje granica
proizvodnih mogućnosti kulture i umjetnosti
Podržava novine — Potičemo nove načine organiziranja kulturnog,
umjetničkog i kreativnog sektora
— Potičemo nove marketinške metode prezentiranja
kulturnih i kreativnih proizvoda
— Formiramo baze djelovanja kulturnog i kreativog
sektora i koristimo globalne indikatore
Koristi — Redovito provodimo mjerenje učinkovitosti kulturog
resurse učinkovito i kreativnog sektora komparativnih gradova i
Mostara
— Poduzimamo korektivne akcije kojima povećavamo
učinkovitost i dostizanje granice učinkovitosti
— Potičemo korištenje tehnologije u proizvodnji
i potrošnji kulturnih, umjetničkih i kreativnih
proizvoda i obratno: koristimo kreativnost u
Kombinira proizvodnji tehnologije
— Potičemo što veći i što brži prijelaz s tradicionalnog,
kreativnost i opipljivog, fizičkog svijeta u moderan, virtualan,
tehnologiju neopipljiv svijet
— Koristimo najnaprednije digitalne mogućnosti, kako
u proizvodnji, tako i prezentaciji kulturnih dobara,
čime postižemo veći stupanj kulturne demokracije
— Pružamo građanima sve relevatne informacije o
kulturno-umjetničkim događanjima u gradu
Svi su informirani — Pružamo građanima sve relevantne informacije
o odvijanju procesa donošenja relevantnih
dokumenata o kulturi i tražimo njihova stajališta
— Pružamo mogućnost građanima, posjetiteljima i
turistima iskazati stajalište o stanju i procesima
Reagira na kulture u gradu
komentare
— Reagiramo na stajališta građana, posjetitelja i
turista te informiramo ostale građane o tome
putem suvremenih informacijsko-komunikacijskih
tehnologija i alata
— Razvit ćemo mogućnosti primijenjenih istraživanja
koja će osigurati da se znanje i iskustvo kulturnih
industrija širi i koristi u raznim socijalnim i drugim
segmentima Grada
— Uključujemo nadležne administrativno-političke
strukture Grada, uposlenike kulturnog i kreativnog
sektora i građane u razmatranje aktualnih vitalnih
pitanja razvoja i kulture grada
Čuva od negativog — Podižemo mlađu generaciju kroz obrazovanje na
svim razinama razvijanjem osjećaja za grad, kulturu,
dijalog, toleranciju i interkulturalizam
— Proširujemo granicu poimanja kulture, kulturne
djelatnosti i kulturnog sektora; uklanjamo ‘uska grla’
razvoja kulture
— Prožimamo duh i prostor kulturom, posebice
humorom (liskalucima)
— Odgovorni smo prema svom okruženju
(Hercegovini) i svojoj okolici (prirodi)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 325
Grada Mostara

Ciljevi koje želimo postići

1. Jačati kulturu u
javnom prostoru
Mostar stoljećima živi na rijeci i njenim obalama.
Tok rijeke Neretve krasi Mostar, a istovremeno
razdvaja Mostar na dvije obale. Osim Neretve,
koja prirodno razdvaja Mostar, napravljena je po-
litičko-administrativna podjela prije 25 godina.
Ta podjela utjecala je na razdjeljivanje Mostara
na što više kulturnih, socijalnih i drugih šavova.
Dok je u mnogim gradovima uobičajeno vidjeti
prometni prsten koji odvaja okolna naselja od
središnjeg dijela grada, čineći ih segregiranim od
ostatka urbane cjeline i time naglašavajući druš-
tvene podjele, Mostar ima dvije prilično homo-
gene polovice grada i segregirano središte grada
kojim dominira automobilski promet, dajući sli-
ku „predgrađa“, sliku ulaska ili izlaska iz grada, što
de facto prikazuje aktualno stanje Mostara.
Mostar je u prošlom ratu porušen do neprepo-
znatljivosti. Rušili su se nacionalni i vjerski simbo-
li drugih etničkih skupina i konfesija, kao i objekti
koji su bili prepoznatljivi simboli grada. Mostar je
najrazrušeniji grad u Bosni i Hercegovini u ratu
1992. – 1995., uz Vukovar i među najrazrušeniji-
ma na području bivše Jugoslavije.
I danas niz razrušenih objekata, posebno u sre-
dišnjoj gradskoj zoni, podsjeća na iscrtavane fi-
zičke i mentalne mape građana. Mentalne podje-
le još žive i odražavaju se u generacijama mladih
odraslih bez međusobnih kontakata. U Mostaru
djeluju odvojene obrazovne, sportske, kulturne,
socijalne i zdravstvene institucije, komunalna,
elektroprivredna i telekomunikacijska poduzeća,
a javni prostori ostaju zanemareni, zapušteni i u ne-
stajanju. Odlaskom velikog broja građana ostale
su nepopunjene praznine urbanog i nastali novi
prostori kretanja i komunikacije. S druge strane,
u gradu je pridošlo novih građana, koji još uvijek
uče kako se povezati i saživjeti s njime.
Oni koji pamte Mostar iz vremena kad je imao
daleko veći boemski indeks za današnji grad će
reći da je depresivna sredina, ni nalik nekadaš-
njem privlačnom i kreativnom gradu. Reći će i
kako nema plodnog tla za razvoj kreativnih ideja,
kojih nikada u Mostaru nije nedostajalo.
Aktualna generacija građana smatra da, za razli-
ku od prethodnih, nije ostavila nikakav trag svog
bivstvovanja gradu, pa tako ni budućim generaci-

29
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 326
Grada Mostara

Tablica 6: Programi i projekti jačanja kulture u javnom prostoru

Mostara u razdoblju 2018. – 2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija Programi Projekti

Reurbanizirati Razvoj kulturnog P1: Premošćivanje Mediteranska kuća Predrag Matvejević

postojeće distrikta i njegovih prostora Kulturno-sportski centar ŠTREKA
urbano tkivo veza s drugim Klasični/ glazbeni vrtovi
kroz kulturne dijelovima grada Mislim grad
sadržaje Spomenici
Urbani kod
Bona-Bunica

Koristiti javni Izvoditi kazališne, P2: Premošćivanje MarTgine

prostor kao glazbene i sl. različitosti Kvartovska liga – liga društvenih igara
mjesta razvoja predstave u Grad je čovjek, a čovjek je drama –
socijalnog kulturnom distriktu kazališni serijal
tkiva Nathan mudri, kazališna predstava
Kralj Gordogan
Festival arhitekture s ljetnom školom
Kultura kao Razviti publiku koja P3: Premošćivanje Nevidljiva prošlost Mostara
kriterij sjećanja uživa u nanovo vremena Almanah omladinske i alternativne
i zaborava stvorenim kulturnim mostarske kulture
prilikama; uvesti nove Ko (g)radi (g)rad - City (in) labor
materijalne baštinske Share Mostar – urbana igra
sadržaje; poticati
inovativne, kreativne
i konkurentne
proizvode utemeljene
na kulturnoj baštini

jama. Stvorena je atmosfera u kojoj je generacija
ljudi, koja je prošla ili pamti rat, napokon u situa-
ciji da ima priliku uraditi nešto pozitivno za grad.
Želimo sagledati sebe, međusobno se upoznati,
prepoznati naš današnji identitet i time se odre-
ći stigme podijeljenog grada. Upravo ovo pre-
poznavanje nadilazi strah prema nepoznatom.
Potrebno je ponovno povezati razoreno urbano
i društveno tkivo grada i zaći u dubinu ljudskih
odnosa, obnoviti ih s onim stvarima koje čovjek
nije u mogućnosti pokrenuti sam, bez medijaci-
je s drugima. Četvrti Mostara i lokalne zajednice
trebaju se ponovo upoznati - otvaranjem bašti,
prepoznavanjem bilja, izmjenom priča, nastupi-
ma u javnom prostoru.
Cilj jačanja umjetnosti u javnom prostoru koristi
umjetnost kao instrument premošćivanja otuđe-
nosti od gradskih prostora, međusobne otuđe-
nosti i otuđenosti od sjećanja.
Program P1, program premošćivanja prosto-
ra, obuhvaća projekte reurbanizacije postojećeg
urbanog tkiva koji će osigurati postizanje pro-
stornog kontinuiteta. Prostori doživljene fizičke
regeneracije djeluju kohezivno na društvenu za-
jednicu. Tako revitalizirana prostorna i društvena
dimenzija omogućuje proživljavanje i nadograd-
nju memorije mjesta i stvaranja novog narativa u
suvremenom kontekstu grada, što se postiže rea-
lizacijom programa P2, programom premošći-
vanja različitosti. Kroz ovaj program potičemo
kolaborativne i participativne projekte i akcije s
namjerom transformiranja prostora u kulturni
distrikt te razvojem njegovih četvrti i njego-
vim povezivanjem s marginama grada. Na to se
nadalje nadovezuje program P3, program pre-
mošćivanja vremena, kojim nastojimo oživjeti
pozitivna sjećanja i otrgnuti ih od zaborava.
P1 PROGRAM -
Premošćivanje prostora
Intenziviranjem uporabe otvorenih prostora za
kulturu i umjetnost, obrazovanje i socijalizaciju
te uvođenjem novih prostora i sadržaja stva-
ramo participativnu osnovu za novi koncept
središnje zone, koja u budućoj slici grada treba
postati generator kulturnih i umjetničkih doga-
đanja, novih produkcija i fizički brand Mostara s
europskom dimenzijom.

30
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Mediteranska kuća Predrag Matvejević
(Nositelj projekta: Grad Mostar, partneri: obitelj
Matvejević, kulturne institucije, La Sapienza Roma,
La Sorbonne Paris, pojedinci i udruge)
Obnovom rodne kuće europskog književnika
Predraga Matvejevića i ugošćavanjem njegovog
legata, Mostar dobiva vrijedan kulturni sadržaj,
jednako privlačan kulturnim i obrazovnim rad-
nicima, studentima i turistima. Smještena na
Bulevaru, bivšoj liniji podjele, Mediteranska kuća
će biti mjesto književnih rezidencija i događaja i
predstavlja važnu prostornu točku u novoj kul-
turnoj zoni grada.
Kulturno-sportski centar ŠTREKA
(Nositelj projekta: Grad Mostar, partneri: Kulturne
ustanove i strukovna umjetnička udruženja, Sport-
ski savez Grada Mostara)
Štreka predstavlja još jednu novu sinapsu (točku)
središnje zone i premošćuje nedostatak kulturne
i sportske infrastrukture i sadržaja. Modernog i
multifunkcionalnog dizajna, Štreka će ugostiti
kulturne, sportske i obrazovne sadržaje, a bit će
dostupna i osobama s invaliditetom i umanje-
nim sposobnostima. Prostor će koristiti 19 sred-
njih škola, 24 osnovne škole i 4 sveučilišta, kao i
40 kulturnih udruženja građana i 120 sportskih
klubova. U Štreki će se otvoriti novi prostor za
izvedbene djelatnosti poput plesa, kao i suvre-
mene produkcije na polju vizualnih i digitalnih
umjetnosti. Štreka svoj naziv duguje kolokvijal-
nom nazivu za prugu uskotračnicu kojom je po-
pularni Ćiro vozio sve do 1966. godine. Izgradnja
sportske dvorane započeta je još prije rata, ali
nikad nije dovršena, a novim je projektom pot-
puno osuvremenjena.
Klasični/ glazbeni vrtovi
(Nositelj: Studij glazbene umjetnosti FPMOZ-a Sve-
učilišta u Mostaru, partneri: glazbene škole, MC
Pavarotti, Simfonijski orkestar, amaterski zborovi,
orkestri, pojedinci)
Ovim programom želimo animirati i glazbenike i
publiku donoseći klasičnu glazbu u javne prostore
grada i time premostiti predrasude da je ona re-
zervirana samo za uski krug ljudi s glazbenom na-
obrazbom. Na mostarskim otvorenim pozornica-
ma, trgovima, baštama, parkovima, redovito će se
čuti zvuci klasične glazbe koji će oplemeniti javne
prostore i građanima omogućiti nove percepcije
glazbenog stvaralaštva. Ispred obnovljene Mu-
zičke škole, učenici će redovito izvoditi sate na
Broj 3 Strana 327
otvorenom, na trgu Musala, koji će sa svoja tri ar-
hitektonska spomenika austrougarskog doba biti
revitaliziran kao važna kulturna sinapsa grada.
Mislim grad
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mostar, LK Mo-
star, PL Mostar)
Ova se ambijentalna predstava događa na ne-
koliko lokacija u gradu, kombinirajući vanjske i
unutarnje prostore u „kazalište postaja“ u kojem
je glavni lik sam Grad. U redateljskoj poetici ka-
zališnog i filmskog redatelja Bobe Jelčića, auto-
ra uspješnog filma Obrana i zaštita čija se radnja
odvija u Mostaru, Mislim Grad je putovanje kroz
urbane točke Mostara koje publici nudi jedan
specifičan kazališni doživljaj.
Prostor je u ovakvom konceptu inkluzivna pozor-
nica na kojoj je tanka linija između dokumentar-
nog i fikcije. Jednako je važno uspostaviti relaciju
s prošlosti i sa sadašnjosti, odnosno sinkronizirati
svijet sjećanja s trenutačnim stanjem. Zbog spe-
cifičnih lokacija, neizbježno je da prostor kreira
publiku – putnici namjernici, prolaznici, turisti
– svi oni mogu postati sudionici ovog projekta.
Izbor lokacija je širok – od velikih javnih prostora,
trgova, ulica, bulevara, do intimnih sobica u koji-
ma može ući tek nekoliko gledatelja.
Spomenici
(Nositelji: NP Mostar, partneri: HNK Mostar, Need-
company, Bruxelles, HNK Ivan pl. Zajc, Rijeka)
Dva su najprepoznatljivija i najznačajnija spo-
menika kulture u Mostaru Stari most, na UNES-
CO-vom popisu zaštićene kulturne baštine i Par-
tizansko spomen obilježje, od 2006. spomenik
kulturne baštine Bosne i Hercegovine.
Partizansko spomen groblje remek je djelo vele-
majstorskog arhitekta memorijalne arhitekture,
umjetnika i filozofa Bogdana Bogdanovića, iz-
građeno 1965. Proteže se na 5000m2 i šest terasa,
u obilju drveća i zelenih površina. Prožet je jed-
nako univerzalnim i autentičnim simbolima (u
njega su ugrađeni oblutci iz Neretve i ploče sta-
rih gradskih kuća). I sam autor, koji je inače ovo
djelo smatrao svojim najznačajnijim, naziva ga
replikom grada, njegovim idealnim dijagramom.
Oba spomenika su devastirana u ratu pa potom
obnovljena u miru. I jedan i drugi spomenik ima-
ju svoje priče i kontroverze vezane uz njih. Slika
rušenja Starog mosta je obišla svijet, a zanemari-
vanje Partizanskog groblja simptomatično je za
ovdašnji odnos prema prošlosti. Dva renomirana
31
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
redatelja ispričali bi i interpretirali, svaki na svoj
način, priče o ova dva spomenika, i tako propitali
kolektivni odnos prema povijesti i što taj odnos
govori o nama danas.
Urbani kod
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: udruga FORA Mo-
star, udruga ADA Mostar, umjetnici)
Urbani kod usmjeren je na povratak javnih povr-
šina građanima, s ciljem dotjerivanja postojećih
prostora i njihovog otvaranja socijalnom kontak-
tu, odmoru i interakciji. Cilj je stvoriti jedinstven
vizualni identitet prostora Mostara i kreirati pre-
poznatljivost urbanog mobilijara. S građanima
ćemo, osluškujući njihove potrebe, osmisliti kva-
litetan i zanimljiv vizualni sadržaj javnog prostora
kao što su klupe za sjedenje, štandovi za bicikla,
paneli za plakate, površine za skateboard, korpe
za otpatke, autobusna stajališta i dr. Prostori koje
bi građani sukreirali omogućili bi im prijatnije ko-
rištenje i promoviralo odgovorniji odnos građa-
na prema zajedničkom javnom prostoru.
Bona-Bunica
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Mostar Summer Fest,
Mostar Blues and Rock Festival, Rock škola Mostar,
sportske, kulturne, omladinske, ekološke i umjetnič-
ke udruge, Turistička zajednica Mostara i HNK/Ž)
Buna je poznato izletište Mostara na rijeci Buni-
ci, udaljeno 12km od grada i u blizini mostarske
zračne luke. Bunu su još Rimljani prepoznali kao
mjesto dobrog življenja, u obilju rijeka i zelenila, i
nadjenuli joj ime Bona=dobra. Buna je poslijerat-
nih godina zapuštena i izgubila je svoju nekadaš-
nju vrijednost i sjaj. Ovaj lokalitet ćemo pretvoriti
u „Ljetni grad na Bunici“ tijekom četiri ljetna mje-
seca, koji će nuditi raznolike umjetničko-kulturne
i sportske manifestacije na otvorenom po uzoru
na velike europske sredine. Svaki mjesec nudi
jedan festival te mnogobrojne ostale sadržaje
manjeg produkcijskog opsega. Realizacija me-
đunarodnih kulturno-umjetničkih manifestacija
na otvorenom, po uzoru na velike europske sre-
dine, jača lokalni kulturni sektor i konkurentnost
na europskoj festivalskoj sceni.
Izgradnjom potrebne infrastrukture ostvaruje se
gospodarski i razvoj kulturno-turističkog profila
Mostara i Hercegovine. Kroz organizaciju glazbe-
nih festivala, radionica i ljetnih kampova, kroz or-
ganizirane školske izlete, sportske manifestacije,
animatorske aktivnosti i sl., stvaraju se uvjeti za
obrazovno-sociološki razvoj djece predškolskog
i školskog uzrasta, kao i one starijih generacija.
32
Broj 3 Strana 328
P2 PROGRAM:
Premošćivanje različitosti
Građani provode svoje vrijeme i u javnom pro-
storu pa on ima snažan utjecaj na društvenu di-
menziju grada. Mostar ima velik broj sunčanih
dana, što uveliko određuje način života i navike
građana u javnom prostoru. Prostor koji je opre-
mljen urbanom infrastrukturom, mobilijarom i
prilagođenim sadržajima, građanima nudi mo-
gućnost kvalitetnijeg provođenja vremena i pru-
ža im mogućnost sudjelovanja i interakcije. Jako
je bitno da stanovništvo šireg područja doživi
grad i da se osjeća njegovom bitnom karikom.
Interakcija čovjeka i prostora dodatno se stva-
ra angažmanom prostora u oblasti kulture. To u
mostarskom društvu ima posebnu važnost, jer
takav angažman prostora i interakcije briše linije,
prepreke i pomaže proces revitalizacije društve-
nih veza pokidanih ratom. Javni prostor, kao jedi-
nica društvenog uređenja, postaje mjesto susre-
ta, razmjene kreativne energije i stvaranja novih
vrijednosti Mostara.
MarTgine – prilagođavanje kulturnih
sadržaja marginaliziranim skupinama
(Nositelj: Grad Mostar i kulturne institucije, partneri: udru-
ge građana i udruge osoba s posebnim potrebama)
Gradske će institucije do 2024. prilagoditi i uvesti
nove sadržaje za marginalizirane skupine i osobe
s posebnim potrebama:
— U gradskim ustanovama kulture izgradit će se
pristupne rampe ili drugi načini prilaza.
— Sve će institucije osnažiti svoje kapacitete za
uvođenje programa i aktivnosti za osobe s po-
sebnim potrebama; brošure, katalozi, izložbe,
muzejske postavke prilagođene slabovidnim
osobama, dramski i književni sadržaji prilagođe-
ni gluhim osobama, programi za osobe s poteš-
koćama u razvoju i dr.
— Lutkarska i dramska kazališta i knjižnice će po-
krenuti mobilnu djelatnost kako bi se manji progra-
mi izvodili publici na udaljenim točkama gradske
periferije, kao i štićenicima socijalnih institucija.
— Osnaživat ćemo inicijative i programe za in-
kluziju u svim kulturnim, obrazovnim i odgojnim
ustanovama i udrugama grada. Primjerice, obja-
vit ćemo knjigu nastalu u integrativnom vrtiću
Sunčani most (multietnički vrtić koji pruža odgoj
i djeci s poteškoćama u razvoju i posebnim po-
trebama); pružit ćemo potporu radu udruge SAS
(kreativne radionice za osobe s posebnim potre-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
bama), inicirati programe umjetničkih radionica za sugra-
đane koji boluju od PTSP-a i dr.
Kvartovska liga – liga društvenih igara
(Nositelj: SIU Mostar, ADA Mostar, partneri mjesne zajednice,
gradska udruženja i neformalne udruge građana)
U namjeri da se podsjetimo na ‘komšiluk’(način višestoljet-
nog interkulturalnog življenja stanovnika u Mostaru) i na to
kako se u Mostaru ranije živjelo i socijaliziralo, organizirat
ćemo niz kvartovskih događaja i Ligu društvenih igara. S ra-
zvojem novih tehnologija i stasanjem novih generacija me-
đugeneracijsko razumijevanje i kontakt su otežani. U ligi će
se, kao i ranije, igrati timski sportovi, kao i šah, tradicionalna
igra tavla i dječje igre na otvorenom, ali i suvremene video-
igre i kvizovi. Mostarska liga društvenih igara (MLDI) oslanjat
će se na interakciju tehnologija i generacija kroz igru, s ci-
ljem ukazivanja na probleme digitalne nepismenosti kod
starijih i fizičke otuđenosti kod mlađih. Liga će se odvijati
u kvartovskim prostorima za rekreaciju i socijalizaciju, ili u
školama. U određenim kategorijama ekipe će biti sastavlje-
ne od igrača koji predstavaljaju Millennialse, one koji pred-
stavljaju TBD generaciju i one iz Silent i X generacije. MLDI
će oživjeti zamrle prostore, obnavljati međugeneracijski di-
jalog i promovirati interkulturalnost mostarskog življenja.
Mostarted je poseban projekt urbane igre koji kombinira
kvizaška znanja o Mostaru, njegovoj povijesti i zanimljivim
činjenicama s otkrivanjem lokaliteta, digitalnim alatima i
društvenim mrežama. Ona se igra u fizičkom prostoru, od-
laskom na određene lokacije, a informacije su dostupne u
elektronskom obliku ili se dobivaju u interakciji s fizičkim
osobama. Mostarcima ona pruža priliku za druženje, učenje
i zabavu, a onima koji nisu Mostarci priliku da uspješnom
igrom zarade tu titulu. Jer, po riječima Darka Radovića, pro-
fesora arhitekture i urbanizma na tokijskom Keio sveučili-
štu, rođenog Mostarca:
„Mostarac se rađa, ali se može i postati Mostarcem. Biti
prihvaćen u Mostaru nikad nije bilo lako. Kao što je Rim
imao neumoljive kriterije građanstva, kao što Tokyo pri-
znaje za Edoko samo one čiji su se preci tamo rađali bar
tri ili četiri generacije, izvjesna doza pozitivne arogancije
je čuvala i identitet Mostarca.“
Grad je čovjek, a čovjek je drama
– kazališni serijal
(Nositelj: HNK Mostar, UG “KRUG”, partneri: NP Mostar, Kazali-
šte lutaka Mostar, Pozorište lutaka Mostar, ADU Zagreb, ADU
Osijek, ADU Split, ADU Beograd, ADU Banjaluka, ADU Saraje-
vo, ADU Podgorica, ADU Skopje, ADU Ljubljana, ADU Priština.)
Pod ovim naslovom tijekom razdoblja 2020. - 2024. insceni-
rat ćemo s ansamblima mostarskih kazališta 12 predstava,
koje će režirati 12 redatelja, a pisati 12 pisaca s regionalnih
Broj 3 Strana 329
Akademija dramskih umjetnosti. Sva-
ka će predstava biti o životu jednog od
suvremenih Mostaraca koji nije javna
osoba i dosad nije bio pod okom jav-
nosti. Gosti iz regionalnih akademija
održat će niz radionica i seminara za
lokalna kazališta, s ciljem jačanja ka-
paciteta, kao i otvorene dramske radi-
onice za mlade i širu javnost.
Nathan mudri,
kazališna predstava
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, HNK Zagreb, Deutsches Theater
Berlin, Habima Theater, Tel Aviv)
Nathan mudri, u režiji Thomasa Oster-
meiera, drama je njemačkog drama-
tičara i prosvjetitelja iz 18. stoljeća,
Gottholda Ephraima Lessinga. Radnja
komada se zbiva u vrijeme križarskih
ratova u Jeruzalemu i problematizira
život ljudi triju vjera. Predstava propi-
tuje na kojim osnovama takav suživot
u nemirnim ratnim vremenima treba
počivati. S partnerima od Berlina, pre-
ko Mostara, do Tel Aviva ćemo poslati
snažnu poruku o nužnosti istinskog
razumijevanja i prihvaćanja Drugog
i Drugačijeg. Organizirat ćemo javne
razgovore s gostima iz Tel Aviva i Ber-
lina o mostarskom iskustvu i procesu
stvaranja same predstave, ali i njiho-
vim iskustvima u zemljama iz kojih
dolaze.
Kralj Gordogan,
kazališna predstava
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, LK Mostar, PL Mostar, Theatre sans fil)
Kazališni projekt francuskog teoretiča-
ra i redatelja Sylvaina Tanquerela kom-
binira glumca i lutke u najuspješnijoj
drami pjesnika i dramatičara Radova-
na Ivšića „Kralj Gordogan“- Riječ je o
bajkovitoj priči o tiraniji i o onima koji
su spremni dati sve od sebe da joj se
suprotstave. Ivšić je još od 50-ih godi-
na prošlog stoljeća živio u Parizu, gdje
je izrastao u jedno od najznačajnijih
imena svjetskog nadrealizma. U obra-
zovnim i kulturnim institucijama orga-
nizirat ćemo sadržaje posvećene ovom
33
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
svjetski priznatom umjetniku, koji je više cijenjen
u Francuskoj nego u matičnoj zemlji. „Kralj Gor-
dogan“ je tako prvi put izveden u Francuskoj
1956., iako je napisan još 1943. u Zagrebu.
Festival arhitekture s ljetnom školom
(Nositelj: udruga ADA Mostar, partner: HDHS Ko-
sača, europske arhitektonske organizacije i studiji
arhitekture i dr.)
Festival arhitekture okuplja renomirane i inova-
tivne arhitekte i urbaniste iz Europe, studente,
institucije i zainteresiranu javnost. Cilj je pred-
staviti nova postignuća i trendove u arhitekturi i
urbanom planiranju i uključiti studente, učenike
i građane u tematiziranje aktualne urbanističke
slike Mostara. Festival arhitekture održava se od
2020. do 2024. kao proljetni bijenale. Godišnje se
održava Ljetna škola arhitekture na kojoj studenti
dizajniraju privremene kulturne prostore, odno-
sno mobilne infrastrukturne objekte, kao što su
paviljoni, štandovi i dr. Kako bi pitanje zajednič-
kog prostora i njegove izgradnje približili najmla-
đima, za djecu i mlade održat će se niz interaktiv-
nih radionica i izložbi, a izradit ćemo i multime-
dijalnu slikovnicu: Arhitektura i umjetnost u slici
i riječi (partneri su Alisa Teletovic Colorscapes,
Emily Gunzburger Makas, Univ Charlotte, Spark
Mostar). Cilj te publikacije za djecu predškolskog
i školskog uzrasta je otkriti što čini značajna arhi-
tektonska i umjetnička djela na teritoriju Europe,
od starih civilizacija do danas. Izradit će se i digi-
talna aplikacija u obliku igrokaza i kviza pomoću
koje će djeca moći provjeriti usvojeno znanje.
P3 PROGRAM:
Premošćivanje vremena
Čovjek najbolje shvaća ono što može okom per-
cipirati, uhom čuti, rukom dodirnuti i čiju fizičku
prisutnost može osjetiti. Ali, Mostar je više od
toga, on je palimpsest. Vrijeme je to koje gradi
grad u kojem ljudi stvaraju, dolaze, odlaze, vra-
ćaju se. Svaki građanin ima pravo na grad, i onaj
koji više nije fizički prisutan, i onaj koji danas živi, i
onaj koji će tek doći. Svatko od njih će graditi nova
mjesta komunikacije, nove sinapse koje Mostaru
daju prostorni, društveni i vremenski kontinuitet
svečulnog grada, kojem nije cilj biti samo dobro
organiziran, već poetičan i simboličan.
Nevidljiva prošlost Mostara
(Nositelj: udruga „Glosar“, partneri: Grad Mostar i
Arhiv Hercegovine)
34
Broj 3 Strana 330
Projekt se bavi obilježavanjem povijesti Mostara,
koja je na prvi pogled neuhvatljiva i velikoj većini
građana najčeće nepoznata, a zauvijek je obilje-
žila duh ovoga grada. Mapirat ćemo i istaknuti
nevidljivu prošlost kroz vidljiva obilježja objeka-
ta i ljudi koji su utjecali na razvoj grada.
U okviru projekta tretirat će se ostaci objekata,
objekti koji su potpuno izbrisani iz katastarskih
čestica te ljudi i događaji koji su obilježili povijest
grada, a da o njima nema vidljive naznake na lo-
kacijama koje su obilježili. Neke od aktivnosti su
ploče/panoi s nazivima i osnovnim informacija-
ma o osobi/ događaju/ objektu, brošure sa svim
informacijama i anedgotama, dokumentarni film
kojim će se promovirati određene osobe/ objek-
ti/ događaji, mobilna aplikacija s mapom uvršte-
nih kategorija i javne diskusije.
Almanah omladinske i alternativne
mostarske kulture
(Nositelj: OKC Abrašević, partneri: lokalne udruge i
neformalne umjetničke skupine)
U Mostaru je s krajem rata zaživjela alternativna
omladinska scena. Mostar se u posljednjih 20 go-
dina ubrzano gradio i mnogi su prostori nestali
ili izgubili svoju namjenu. Izuzetno vibrantna i
potentna poslijeratna scena mladih umjetnika
i mjesta alternativne kulture mladih nigdje nisu
ostala zabilježena. Razdoblje od 1994. do 2003.
potrebno je ubilježiti u kulturnu povijest grada
kao razdoblje kada su začeti važni kulturni i druš-
tveni procesi. Poslijeratna je scena svoje upori-
šte našla u prijeratnoj alternativnoj sceni, čiji su
predstavnici bendovi Ženevski dekret i Monolit,
Teatar Lik i Mostarski teatar mladih, te mnogi
drugi. Ovim projektom ćemo na jedno mjesto
skupiti sva sjećanja na prostore alternativne kul-
ture u Mostaru i njene aktere. Kroz istraživanje,
bilježenje sjećanja građana i javne događaje, do-
prinijet ćemo stvaranju cjelokupne i kontinuira-
ne kulturne slike grada.
Ko (g)radi (g)rad - City (in) labor
(Nositelj: OKC Abrašević, partneri: CTK Mostar, lo-
kalne udruge i neformalne umjetničke skupine)
Radništvo je sastavna odrednica mostarskog iden-
titeta. Brojni su naši preci radili u gradskoj industri-
ji i oblikovali ovaj grad. Zbog rada su se dogodili
mnogi društveni procesi, migracije sa sela u grad,
gradnja naselja novog modela življenja, gradnja
prostora zajedničkog odmaranja i drugi.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„U Beču se pripremao ukaz o postavljenju Mujage
Komadine za gradonačelnika Mostara. Prvi put se
postavlja gradonačelnik. Mostarci su se ushićivali, a
on, Mujaga, kao da se ništa posebno ne događa, kao
i svih dana i godina prije, ustaje zorom, u pekari ku-
puje mlaku štrucu, stavlja je pod pazuho, doručkuje
i ručava odlamanjem, uzgred, obilazeći građevine.
Zna samo za rad i namicanje dobara.
Novine su objavile dan ustoličenja. U Mostar su stigle
ugledne zemaljske zvanice i visoki bečki dostojan-
stvenik. Podne je. Čas je svečanog ustoličenja i ruč-
ka. Svi su na okupu osim budućeg gradonačelnika.
Nije još stigao obići sve građevine, još dijeli prekore
i upute. Uzvanici se u sali pogleduju i nadviruju kroz
prozor. Iščekuju. Domaći su uznemireni i postiđeni, a
gosti uvrijeđeni. Zgledavaju se ljuti i gladni.
Konačno, sa nedojedenom štrucom ispod miške,
bahnu Mujaga Komadina. Nazva selam. Obazrije se.
Ugleda dvije slobodne stolice. Sjede na bližu, ispod
pazuha izvadi nedojedeni okrajak štruce i odloži po-
red pozlaćenog tanjira.
—Mujaga ručo!? —dobaci ćata, ali ga Mujaga ne ču,
ili ne htjede da čuje.
Sjeo je na stolicu predviđenu za gradskog ćatu, opo-
menu ga bečki opunomoćenik:
—Sjednite na onu stolicu —kaza i pokaza rukom na
čelnu stolicu ispod carske slike.
—Zašto baš na nju? —odbrusi Mujaga.
—Pa, red je, ispod Cara —zajedljivo će carski izaslanik.
—Šta je red? —zajedljivo će i Mujaga.
—Mjesto gradonačelnika je ispod slike cara —mirni-
je će visoki gost.
—A, ne, gospodine —mirnije će i Mujaga. —Mje-
sto cara je iznad gradonačelnikove glave —kaza, pa
naredi ćati: —Premjesti cara, Franju, evo, evo ovdje,
iznad mene.
—Ali, gospodine, čelo... —usprotivi se Bečlija.
—Čelo je, gospodine, gdje sjedi Mujaga Komadina!
—odbrusi Mujaga i ostade pri svom.“
Danilo Marić (1997).
Mostarska treha. Los Angelos.
Broj 3 Strana 331
Kulturnim aspiracijama radnika na-
stalo je 1920-ih Radničko kulturno
umjetničko društvo u zgradi Radničkog
doma. U svrhu obrazovanja širom ze-
mlje otvarana su radnička sveučilišta, a
pamtimo i radnička odmarališta i men-
ze, sportske klubove i igre. U Mostaru
su djelovale prehrambena industrija
Apro Hepok, avio-industrija Soko, Alu-
minij, tekstilna industrija Zlatka Vuko-
vić, Rudnik mrkog uglja, Žitopromet,
Fabrika duhana i drugi, čineći mostar-
sko stanovništvo većinski radničkim. U
djelatnostima koje su obilježile grad
posebno mjesto zauzima uskotračna
željeznica izgrađena u vrijeme Au-
stro-Ugarske, koja je BiH povezivala
sa srednjoeuropskim prijestolnicama
Budimpeštom, Bečom i drugim. Cijeli
jedan svijet se promijenio i nestaje sa
posljednjim živućim akterima tih vre-
mena. Mnogih prostora danas uopće
nema ili ‘zjape’ uništeni i napušteni i
vrijedi se na njih podsjetiti.
U ovom projektu bavimo se temom
radništva u Mostaru, kroz istraživanje,
mapiranje i javne diskusije i događaje.
Izložbama, u suradnji sa Centrom za
tehničku kulturu, Arhivom Hercegovi-
ne i drugim relevantnim akterima, sa
širom ćemo javnosti podijeliti impre-
sivna industrijska i tehnička dostignu-
ća Mostara 19. i 20. stoljeća.
Share Mostar – urbana igra
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: obrazov-
ne institucije, Sportski savez, ustanove i
udruge u Mostaru, udruženja u dijaspori)
Glavna ideja iza ovog projekta je uhva-
titi se u koštac s idejom o podjeli Mo-
stara na Mostarcima svojstven način,
autoironijom i liskalukom (mostarska
kultura humora, otud potječe i ime ka-
zališnog festivala komedije). Stoga smo
projekt nazvali Podijelimo Mostar, alu-
dirajući na lokalne podjele. Umjesto
na uobičajena dva dijela, grad ćemo
podijeliti na onoliko dijelova koliko
je stanovnika grada, tj. na 105 417 di-
jelova, tako da svaki stanovnik dobije
‘svoj Mostar.’ Na višednevnom javnom
događaju u gradskom prostoru bit će
35
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
postavljena puzzle slagalica od 105.417 dijelo-
va koji čine sliku grada, pa će građani moći doći
i uzeti ‘svoj’ dio. Mostarci u dijaspori i odsustvu
mogu također dobiti ‘svoj’ dio. Građani koji su
uzeli puzzlu trebaju napisati svoju viziju i vratiti
je u sliku grada. Mogu to uraditi na određenim
punktovima, poštom, u digitalnom ili pisanom
obliku. Organizirat ćemo radionice i rasprave
u svim školama, sportskim klubovima, ustano-
vama, udruženjima, a posebnu pažnju posvetit
ćemo marginaliziranim skupinama. Od priku-
pljenih dijelova sklopit ćemo različite vizije u sli-
ku današnjeg Mostara. Sve vizije ćemo skupiti na
jednu digitalnu platformu kako bi bile dostupne
svima koji žele saznati kako Mostar vide njegovi
građani i kakav grad žele. Neminovno ćemo pri-
kupiti mnogo različitih vizija i želimo organizirati
niz događaja poput rasprava i izložbi, kako bi s
građanima artikulirali zajedničku viziju grada.
2. Poticati inovativan
razvoj kulture
Vijeće ministara BiH u Strateškom okviru za BiH
(2015.93) ističe iznimno važan značaj kreativih
industrija i kaže:
“Kreativne industrije postaju sve važnija
komponenta razvoja moderne postindu-
strijske ekonomije, temeljene na inovativ-
nosti i znanju. Razlozi za poticanje razvoja
takvih industrija leže u dokazanom eko-
nomskom rastu i razvoju, te stvaranju rad-
nih mjesta, ali i u promoviranju kulturnog
identiteta i isticanju kulturnih različitosti
diljem svijeta. Tijekom proteklog desetlje-
ća EU je prepoznala tu činjenicu i započela
s razvojem i promoviranjem ovih posebnih
industrija. U tim trenucima je sektor, koji je
bio uvijek na marginama, dobio dovoljno
pažnje istraživača i vladajućih tijela, te je
postao glavna tema istraživanja, analiza i
statistika u svrhu boljeg razumijevanja od-
nosa između kulture, kreativnih industrija i
ekonomskog razvoja, kako bi bili u moguć-
nosti što uspješnije iskoristiti potencijale
novootkrivene industrije. U BiH je potrebno
razviti ovaj sektor i usmjeriti napore u defi-
niranju njegovih potencijala, kako bi utje-
cao na ekonomski rast i razvoj države.”
Vijeće ministara BiH s pravom ističe da je kreativ-
na djelatnost sve važnija sastavnica suvremene
ekonomije, ne samo stoga što snažno doprinosi
36
Broj 3 Strana 332
ekonomskom rastu i rastu zaposlenosti u odno-
su na druge dijelove ekonomije i što ostvaruje
snažan rast i u doba recesije, nego i što je snažna
sastavnica kulturnog identiteta i razvoja kultur-
ne raznovrsnosti kao temelja suvremenog ra-
zvoja. Primjerice, u Ujedinjenom kraljevstvu (UK)
kreativne djelatnosti su najbrže rastući sektor
ekonomije, koji upošljava tri milijuna djelatnika,
tj. jedan od jedanaest zaposlenih je zaposlen u
ovom sektoru. Mostar ima bogatu kulturnu ra-
znovrsnost, što je izvrsna osnova za razvoj kre-
ativnih djelatnosti, jer multikulturalizam potiče
kreativnost. No, u BiH u cjelini kreativna privreda
nije dobila odgovarajući pažnju, pa su njena pro-
izvodnja i izvoz minornog značaja.
Polazeći od tog stajališta želimo razvijati kreati-
van i inovativan grad, koji će biti privlačan talen-
tima Mostara da ostanu u svom gradu, a drugima
da dođu živjeti i raditi u Mostaru i u njemu razvi-
jati svoj talent. Posebice želimo postati vodeća
snaga BiH u poticanju inovativnosti i kreativnosti
kod djece i mladeži kroz razvoj estetskih predme-
ta, poduzetništva i inovatorstva na svim razinama
obrazovanja. Želimo građanima nizom kulturnih
projekata približiti pojam ‘promjene’ kao osnove
za izgradnju zdrave društvene zajednice. Grad će
u tom smislu postati vibrantna sredina, poželjna
i dostupna za ‘istraživanje’ i duhovni rast. Razvijat
će se suradnja kreativnog sektora s mostarskim
sveučilištima i brzorastućim IT sektorom u Mo-
staru, te uz sudjelovanje građana osmišljavati i
realizirati projekte koji vode k razvoju grada zna-
nja, digitalnog i inkluzivnog grada.
P4: Graditelji mikro mostova
Talking cities, invisible stories
(Nositelj: ADA Mostar, partneri: Mala Cherga The-
atre, UK; Alisa Teletovic Colorscapes Australia/BiH,
Kocka Neba, Bohemian Collective (Fr/Bulgaria),
Abu Jafar, Bangladesh/UK, Paper Smokers Italy/
London, Samouprava Sarajevo)
Cilj projekta je istražiti mostarsku vezu s Europom
i njen utjecaj na grad te način na koji je mostarska
kultura putovala u europske zemlje migracijom
svojih građana. Fokusira se na međusobnu po-
vezanost lokalne i europske kulture, te lokalnih i
europskih jezika, tako što povezuje sadašnje gra-
đane grada sa sugrađanima u dijaspori i umjet-
nicima koje će istražiti aktualne europske teme
poput multikulturalizma, migracija, granica, ar-
hitekture, umjetnosti, identiteta, osjećaja pripad-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 333
Grada Mostara

Tablica 7: Programi i projekti jačanja inovativnog razvoja kulture Mostara u

razdoblju 2018. – 2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija
Jačati bazu Povećati stupanj aktivnog
inovativnosti i sudjelovanja građana u
inkluzivnosti kulturnim događanjima
Podržati transfer Organizirati konferencije i
najmodernijih izložbe te utemeljiti centar
znanja suvremene produkcije
proizvodnje Organizirati radionice i
kulturnih sl. forme radi provođenja
dobara i razvijati evalucije, benčmarkinga,
infrastruktu promoviranja dobrih praksi i
za njenu povećanja kompetentnosti
proizvodnju Inicirati uvođenje
odgovarajućih studija na
sveučilištima i programa u
srednjim školama
Podržati transfer Unaprijediti suradnju s
inovativne inozemnim umjetničkim
kazališne i kulturnim zajednicama,
umjetnosti posebno s onima iz dijaspore
Organizirati gostovanje
renomiranih kazališta,
naročito 2024. god.
Razviti sustav mentorstva
Jačati Jačati digitalizaciju kreativnog
inovatorstvo i sektora
klasterizetništvo Povećati stupanj
kreativnog kompetentnosti umjetnika i
sektora operatora kulture
Osigurati dodatnu potporu
umjetnicima koji stvaraju
sadržaje i proizvode
iznadprosječne kvalitete
Program Projekti
P4: Uspostava mikro Talking cities, invisible stories
mostova Muzej uspomena
Mozaik različitosti
Književni Mo-Lab
Kulturni djelatnici u ratu
P5: Transfer Konferencija suvremenih
suvremenih praksi umjetničkih i kustoskih praksi
Centar suvremene produkcije
Transhumanistic Odyssey on the
River Neretva – izložba digitalnih
kolaža
Monument in visit
Suvremena likovnost
San europske noći/Balkan express
P6: Gostujući Specijalno izdanje festivala MESS u
kazališni festivali Mostaru
Specijalno izdanje Dani Matice
hrvatske Mostarsko proljeće
Europski teatarski most – novi
međunarodni festival
P7: Createch ReConnect - uvezivanje mostarskih
umjetnika
Festival inovacija Obale
budućnosti
Hologramski most
Festival svjetla
Zeleni grad
Mostarska ljetna škola kulturnog
menadžmenta

nosti iz perspektive onih koji žive u Mostaru, ali i
drugim dijelovima Europe. Lokalni i međunarodni
umjetnici radit će, na osnovi uspomena građana,
na kreiranju multidisciplinarnih i multilingualnih
performansa na različitim lokacijama u Mostaru
2024. godine. Program uključuje građane svih
generacija, kroz suradnju sa Muzejom uspomena
i otvoreni poziv za dostavljanje osobnih i obitelj-
skih uspomena, kako sadašnjih građana Mostara,
tako i onih koji žive u dijaspori.
Muzej uspomena
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: kulturne institucije,
udruge građana)
Muzej uspomena omogućava svim Mostarcima
podijeliti svoje uspomene, a vidjeti priče ostalih.
Dijeleći jedni s drugima svoje identitete i pri-
če brišemo granice između nas koji smo ovdje,
kao i između nas i onih koji nisu s nama. Svakom
stanovniku Mostara bit će omogućeno postati
kustosom vlastite izložbe o nekom dijelu svo-
ga života za koji je posebno emotivno vezan, a
koji ima određenu vrijednost za širu zajednicu.
To je, primjerice, sjećanje na neke davne Bajra-
me, Božiće, kupanja na Neretvi, mostarske bašte,
djetinjstvo, anegdote, tradicionalnu mostarsku
kuhinju..., popraćeno fotografijama i sl.
Muzej uspomena bit će otvoren svima onima koji
žele donijeti svoje predmete kojima su vezani za
neka prošla vremena u Mostaru (fotografije, pi-
sma, heklani milje, pjesma iz spomenara, ulazni-
ca s utakmice ili koncerta, šalica iz starog servisa
za kavu, mlin za kavu iz Sokola, cvijet iz Parkova
i nasada i sl.). Tako će nostalgični Mostarci moći
ostaviti prošlost u Muzeju i krenuti u budućnost.
Muzej uspomena će imati svoju digitalnu web

37
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
platformu, kao i svoju fizičku postavku u okvi-
ru novoga Muzeja Hercegovine u zgradi Nama.
Tu će obični ljudi moći ostaviti svoje predmete
s kojima su posebno vezani ili koje smatraju po-
sebno značajnima. Posjetitelji Digitalnog muzeja
uspomena preko web platforme će imati priliku
istinski upoznati Mostar, njegove ljude, tempera-
ment, sjećanja i sve njegove identitete.
Mozaik različitosti
(Nositelj: UG Akcija i Merima Ključo, partneri: glaz-
bene škole, MC Pavarotti, Rock School, kulturno-
umjetničke udruge u dijaspori)
Multimedijalno-vokalno-instrumentalno djelo “Mo-
zaik različitosti” inspirirano je gradom Mostarom
i njegovom bogatom poviješću, posebno bogat-
stvom ljudi ovog grada i prostora Hercegovine. Pro-
jekt doprinosi očuvanju i promociji raznolikosti kul-
tura u Europi i naglašava njihove zajedničke veze,
te jača osjećaj pripadnosti građana zajedničkom
kulturnom prostoru. U projektu sudjeluju građani
Mostara, bez obzira na dob, spol, vjersku ili etničku
pripadnost, kao i raseljeni građani Mostara širom
svijeta. Anegdote, pjesme, priče - sve što vezuje za
grad Mostar - bit će pretvoreno u originalnu vo-
kalno-instrumentalnu kompoziciju – jedinstveni
mozaik, koja može postati svojevrsna “himna” kul-
ture Mostara.
Kolaborativni proces će trajati dvije godine, a
kulminaciju će doživjeti tijekom 2024. spekta-
kularnim događajem na otvorenom javnom
prostoru grada. Također ćemo organizirati i
flash-mob akcije u Mostaru, BiH i drugim europ-
skim zemljama u kojima će građani na trenu-
tak okupirati javne prostore i početi pjevati ovu
kompoziciju tijekom cijele 2024. godine.
Književni Mo-Lab
(Nositelj: udruga Poligon, Dr. Selma Raljević, par-
tneri: kulturne, obrazovne i odgojne institucije i
udruge, Narodna knjižnica, Dječija biblioteka, Mu-
zej Hercegovine-odjel književnosti, kulturne insti-
tucije i udruge u Hercegovini, Biblioteka za slijepa
i slabovidna lica BiH)
„Književni Mo-Lab“ je cjelogodišnji klasterski pro-
gram uvođenja književnosti u svakodnevni život
Mostara i Hercegovine s idejom „književnost za
sve i svakoga.“ Aktivnosti predviđaju održavanje
književnog sveučilišta i rezidencija s popratnim
događajima: predavanjima, javnim čitanjima,
tematskim i multidisciplinarnim programima;
književni sajam MoExpo te uvezivanje s drugim
38
Broj 3 Strana 334
spomen kućama književnika i rezidencijama na
području Hercegovine, kao što su Dučićev legat
u Trebinju ili kuća Zuke Džumhura u Konjicu.
Jedan se dio događaja i sadržaja razvija u pravcu
dodatnog obrazovanja mladih, od predškolskog
do visokoškolskog obrazovanja, dodatnog i cje-
loživotnog obrazovanja sredovječnih i starijih
osoba, a onda i integracije manjina, kao i margi-
naliziralnih Drugih i Drugačijih u književnu scenu.
Posebno želimo omogućiti uživanje književnosti
slijepim i slabovidim osobama, i u tu svrhu pokre-
nut ćemo program čitanja i snimanja audio-knjiga
za slijepe i slabovidne osobe u Mostaru i BiH. Oda-
brat ćemo djela mostarskih suvremenih književni-
ka koje će čitati glumci mostarskih ansambala.
Kulturni djelatnici u ratu
(Nositelj: Muzej Hercegovine, Arhiv Hercegovine)
Pripremit ćemo i publicirati brošuru o kulturnim
djelatnicima koji su se osobno angažirali da u
ratnim vremenima sačuvaju materijalnu baštinu
Mostara - istraživanje, prikupljanje i prezentacija
iskustava djelatnika iz kulture.
P5: Suvremena produkcija
Konferencija suvremenih umjetničkih
i kustoskih praksi
(Nositelj: Grad Mostar, partneri kulturne institucije
iz Mostara, regije i Europe, umjetničke organizacije
i platforme)
Kako bi osuvremenili znanja i pristupe kustoskih
i umjetničkih praksi te osnažili kapacitete insti-
tucija i nezavisne scene za suvremenu umjetnič-
ku produkciju, 2021. godine organizirat ćemo
Međunarodnu konferenciju suvremenih umjet-
ničkih i kustoskih praksi u Mostaru. Ostvarena
suradnja bit će od velike koristi kulturnim institu-
cijama i umjetničkim udrugama, jer će uz pomoć
nje poboljšati i osnažiti svoje prakse. Također će
imati priliku približiti se suvremenim trendovima
i unaprijediti svoja znanja o razvoju publike. Važ-
no je za grad početi razvijati platformu Centra za
suvremenu umjetničku produkciju i pripremiti in-
frastrukturna rješenja, kako bi 2024. predstavio
Mostar kao pripravan za takve oblike suradnje.
Centar suvremene produkcije
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Galerija kraljice Kata-
rine Kosača, udruga ADA Mostar, udruga FORA Mo-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
star, udruga VIRUS Mostar; OKC Abrašević, udruženja
likovnih umjetnika i povjesničara umjetnosti)
U prvoj fazi svog razvoja Centar suvremene pro-
dukcije (CSP) se razvija kao platforma i prostor za
promišljanje i propitkivanje s ciljem generiranja
novih ideja i vrijednosti i poticanja razvoja krea-
tivnih i kulturnih industrija. CSP će biti mjesto no-
vih praksi, učenja i razmjene, društvenog i umjet-
ničkog istraživanja i eksperimentiranja koje ističe
umjetnost kao vještinu socijalnog kontakta.
CSP će do krajnjeg prostornog rješenja koristiti
prvenstveno javna mjesta i postojeće kapaci-
tete za inovativne pristupe umjetničkom pred-
stavljanju. Pri tome će CSP naglasak staviti na
nove, (ne)verbalne, plesne i suvremene kazališ-
ne prakse, fotografiju i film, video art, instalacije,
site-specific radove, umjetničke rezidencije, ko-
laborativne i interdisciplinarne projekte, zatim
tematske, svjetlosne instalacije (kao što su one
Jamesa Turrela) te značajne suvremene umjet-
nike i umjetničke grupe.
Za prostorno rješenje CSP-a razmatra se objekt za-
tvora u središnjoj zoni, koji u narednom razdoblju
planira preseljenje u novoizgrađeni objekt, i pre-
puštanje prostora Gradu Mostaru na dalje korište-
nje. U početku bi, bez većih graditeljskih zahvata,
postojeći prostor preoblikovali nizom umjetničkih
intervencija i prilagodili za upotrebu.
Transhumanistic Odyssey on the River
Neretva – izložba digitalnih kolaža
(Nositelj projekta: Ana Bilić Prskalo, umjetnici)
Projekt tematski izvire iz transhumanističke ideje
progresa u suvremenom digitaliziranom svijetu.
Jedna od transhumanističkih struja utemeljena
je na sedam principa na koje će se referirati svaki
od kolaža. U njima će se istraživati odnos tehno-
logije i društvenih promjena, sučeljavajući tran-
shumanizam i posttranzicijsko društvo, koje je
neodvojiv element europskog kulturnog kruga.
Bit će kreirano sedam djelomično animiranih di-
gitalnih kolaža, koji sadrže dva dijela koja nisu
prikazana istovremeno. Drugi se dio kolaža otkri-
va kroz animaciju, vidljivu putem smartphonea ili
tableta. Sadržaj će biti predstavljen u galerijskim
prostorima, na javnim mjestima, te kao site spe-
cific video-instalacija na Partizanskom groblju u
parkovskoj arhitekturi, u koji su ukomponirani
simboli grada. Partizansko spomen groblje tran-
scendira ideološke konotacije vremena u kojem
je nastao, jer zapravo, u njemu nema simbola
Broj 3 Strana 335
sitnih interesa, nema zastava i nema doktrina,
nema sakralnih niti socijalističkih simbola (iako
je nastao u vremenu socijalizma!). Na vrhu spo-
menika nalazi se Pozdrav Univerzumu koji zapra-
vo izražava vjeru u čovječanstvo, ljudsku misao i
napredak. On je kamena alegorija.
Monument in visit
(Nositelji: Grad Mostar, EPK i drugi europski grado-
vi, Galerija kraljice Katarine Kosača, umjetnici i or-
ganizacije umjetnika)
Koncept programa predviđa privremeno i temat-
sko virtualno ugošćavanje značajnih europskih
skulptura na raznim javnim lokacijama u gradu,
dok na njihovo upražnjeno mjesto odlazi virtual-
na skulptura Mostar 2024.
Tako bi u dogledno vrijeme instalacija Mostar
2024. obišla dobar dio Europe i samim tim rekla-
mirala naš grad, stvarajući poveznicu sa sredinom
u kojoj se nalazi. Aktivnosti programa su također
i mapiranja putovanja skulptura, projekcije filma,
predavanja te radionice, ljetne škole i rezidencije
s domaćim i europskim umjetnicima.
Suvremena likovnost
(Nositelj: Galerija kraljice Katarine Kosača, partneri:
Muzej suvremene i moderne umjetnosti Rijeka, In-
stitut Tomislav Gotovac Zagreb, Werk, Vatikanska
kolekcija umjetnina, Galerija prijateljstva Mostar,
Franjevačka galerija Široki Brijeg)
Projekt je osmišljen kao radikalni iskorak u od-
nosu na postojeće izlagačke prakse te kako bi
Mostar u navedenom razdoblju postao relevan-
tna, respektabilna destinacija svjetski priznatih
suvremenih umjetnika.
Živući autori bi u predviđenom vremenu trajanja
izložbe predstavili svoje opuse te kroz prezen-
tacije i panel rasprave educirali širi krug likovne
publike u Mostaru.
— 2021.: Izložba skulptura Dušana Džamonje na
javnom prostoru praćena predavanjima i radi-
onicama
— 2022.: Retrospektivna multimedijalna izložba
Toma Gotovca popraćena dokumentarnim fil-
movima i predavanjima
— 2023.: Aeneas Wilder, Site specific skulptura,
instalacija
— 2024.: Site specific instalacije Nancy Rubins i
Cai Guo Qiang u KuK hangaru na Heliodromu
i Izložba suvremene umjetnosti FRA YU KULT.
39
11. ožujak / mart 2019.
Fra Yu kult predstavlja vrijednu zbirku
jugoslovenske umjetnosti iz razdoblja
1970-ih i 1980-ih godina koja pripada
kolekciji slika Franjevačke galerije Širo-
ki Brijeg. U vrijeme kada su svi odba-
civali ta djela kao provokativna, i kada
ih čak ni muzeji suvremene umjetnosti
nisu željeli, franjevci su otkupljivali i
čuvali ova djela koja danas predstav-
ljaju jednu od najznačajnijih zbirki na
prostoru bivše Jugoslavije.
San europske noći/
Balkan express
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, Burgtheatar Beč, Istanbulski nacio-
nalni teatar)
Predstava po motivima Shakespeare-
ovog Sna ljetne noći povezat će tri an-
sambla iz tri kazališta u prostoru HNK u
Mostaru: Istanbulski nacionalni teatar,
Bugtheatar iz Beča i HNK Mostar.
U samoj drami postoje tri svijeta, a u
ovoj bi ih inscenaciji predstavila tri an-
sambla: atenski dvor glumili bi glumci
Burgtheatra, vilinski svijet glumili bi
glumci Istanbulskog nacionalnog tea-
tra, a majstore koji rade kazalište u ka-
zalištu glumili bi mostarski glumci. San
ljetne noći u režiji Ivana Lea Leme fan-
tazmagorično opisuje susret takozva-
nog Istoka sa takozvanim Zapadom i
one koji žive na tom živopisnom šavu.
P6: Kazališni festivali
Specijalno izdanje festivala
MESS u Mostaru
(Nositelji: gradska kazališta, partner: MESS)
Festival MESS je renomirani interna-
cionalni kazališni festival, jedan od
najvažnijih u regiji. Zahvaljujući izvr-
snoj suradnji koju članovi Tima imaju
s direkcijom ovoga Festivala, u godini
EPK, u mjesecu listopadu, organizirat
će se specijalno izdanje MESS-a u Mo-
staru. Ono će podrazumijevati izved-
bu svih predstava koje te godine budu
izvedene na sarajevskom festivalu, te
40
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 336
Grada Mostara
dodatne predstave koje direktno od-
govaraju na temu projekta, a Festival
MESS može organizirati njihovu izved-
bu u Mostaru.
Specijalno izdanje
Dani Matice hrvatske,
Mostarsko proljeće
(Nositelj: Matica Hrvatska, partneri: me-
diteranski kazališni festivali i kuće)
Mostarsko proljeće renomirani je festi-
val književnosti, glazbe, likovne umjet-
nosti i kazališta. Njegov kazališni pro-
gram u godini EPK bio bi oslonjen na
suvremenu kazališnu produkciju: pred-
stave iz gradova – europskih prijestol-
nica kulture te mediteransko naslijeđe,
koje ovaj festival njeguje od početka,
dakle – suradnja (dramska, operna, ba-
letska) s kućama Mediterana – Split, Du-
brovnik, Rijeka, talijanske kuće. Također
bi dio bratskog festivala Dubrovačke
ljetne igre bio prikazan na tom izdanju
Mostarskog proljeća.
Europski teatarski most –
novi međunarodni festival
(Nositelj: Studio za izvedbene umjet-
nosti, partneri: HNK Mostar, NP Mostar,
HDHS Kosača)
Ovaj festival bio bi koncipiran u skladu
s osnovnom idejom projekta – potra-
gom za onim idejama i sadržajima koji
grade duhovne i umjetničke mostove
u Europi, premošćivanju društvenih,
političkih, etničkih procijepa, provalija
između prošlosti, sadašnjosti i buduć-
nosti; također bi doprinosio razvoju
umjetničkog sektora time što bi prika-
zivao publici one suvremene kazališne
sadržaje kakvi nisu bili dosad prezenti-
rani ni producirani u Mostaru.
Neki primjeri programa:
— Plesna platforma Europe: najznačaj-
nija imena suvremenog plesa (Sidi
Larbi Cheroukai, Akhram Khan, Jo-
szef Nadj, Vilim Dočolomanski itd.)
u susretu s mladim regionalnim ta-
lentima. Suvremeni ples nikad nije
bio prisutan u Mostaru, a u svijetu
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
desetinama godina predstavlja jedan od najzanimljivijih
i najvibrantnijih oblika scenskog stvaralaštva.
— Program Perforacije – Queer Festival Zagreb/ New York;
zahvaljujući činjenici da članovi Tima imaju izvrsnu su-
radnju s gosp. Zvonimirom Dobrovićem, direktorom na-
vedenih festivala, u Mostaru će se pojaviti dosad prak-
tički nepoznata kazališna domena queer-a.
— Creda velikih majstora – nekoliko predstava najvećih
svjetskih imena, a posebno izabrane one koje govore o
našoj zajedničkoj domovini Europi i potrebi premostivo-
sti u njoj; autori kao što su Krystian Lupa, Krzysztof War-
likowski, Robert LePage, Robert Wilson, Luc Perceval,
Christoph Marthaler, Eimuntas Nekrošius, Jan Fabris itd.
P7: Createch
ReConnect – uvezivanje mostarskih umjetnika (Nositelj: Galerija kraljice Katarine Ko-
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: kulturne institucije i udruge,
kulturne udruge građana u dijaspori)
Želimo na jednom mjestu uvezati i predstaviti sve mostar-
ske umjetnike, kao i one koji su svojim umjetničkim radom
bili, ili su još uvijek vezani za Mostar, a više ne žive ovdje. U
tu svrhu, kao inicijalna platforma, bit će korištena web stra-
nica www.mostar2024.ba. Nakon uspostavljenih kontakata,
uz potporu Grada Mostara, zajednički ćemo realizirati dalj-
nje korake ka realizaciji pojedinačnih projekata mostarskih
umjetnika i kulturnih radnika u dijaspori. Tako će s vreme-
nom glumci, reditelji, lutkari, slikari… imati priliku povezati
se sa relevantnom lokalnom institucijom, doći na rezidenci-
jalni program u Mostar, kao i održati radionice za djelatnike
institucija i širu javnost i javna predstavljanja svog rada.
Festival inovacija „Obale budućnosti“
(Nositelj: Spark business park, partneri: Grad Mostar, FIT, FIZ,
Hubovi i akceleratori, Bit Alliance, Mostar Software City, Mini-
starstvo privrede HNK, udruženja i tvrtke različitih industrija,
udruženja za očuvanje tradicija grada)
Festival inovacija je događaj jedinstven Mostaru pomoću
kojeg će Mostar pokazati snagu svojih kreativnih timova,
te inovativne načine na koje kultura i tehnologija mogu
osigurati napredak. Festival organizira Spark grupacija,
čiji je osnivač NSoft, najbrža rastuća IT tvrtka na području
jugoistočne Europe. Festival omogućuje natjecanje star-
tup timova u rješavanju problema jednog Grada i okupit
će stručnjake mentore iz drugih europskih gradova, čime
ćemo omogućiti razmjenu znanja.
Festival inovacija Obale budućnosti traje tjedan dana i sa-
stoji se od tri dijela: međunarodne konferencije na temu
inovacija i pametnih gradova; hackathona na temu Mostar
- pametni grad; natjecanja najboljih IT inovatora u BiH.
Broj 3 Strana 337
Hologramski most
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Arhiv
Hercegovine, Spark)
Na mjestu gdje je u vrijeme Austro-
Ugarske planirana gradnja mosta Princa
Rudolfa, na potezu od Mejdana do Ba-
ščina, putem hologramske 3D projekcije
realizirat ćemo ovaj most prema dostu-
pnim nacrtima u Arhivu Hercegovine.
Izgradnja ovog mosta nikada nije zapo-
četa zbog izbijanja Prvog svjetskog rata.
Igramo se s idejom da„mosta danas ima,
a već sutra ga nema“ i na taj način propi-
tujemo ideju podijeljenosti grada.
Festival svjetla
sača, partneri: LDA Mostar, Street Arts
Festival Mostar, Grad Mostar, LUCI Asso-
ciation, ILO – International Light Festival
Organization)
Riječ je o festivalskom konceptu foku-
siranom na umjetničke svjetlosne in-
stalacije u javnom prostoru te osvjet-
ljavanje pojedinih građevina i javnih
prostora u Mostaru.
U projekt će biti uključeni arhitekti i
konceptualni umjetnici koji će propiti-
vati javni prostor i gradske priče te na
osnovu toga raditi umjetničke interven-
cije. Zamišljen je kao mjesečni program
u sklopu kojeg će se na ulicama grada
događati umjetničke intervencije, per-
formansi i glazbeni sadržaji na temu
svjetlosti. Kao takav, ujedno će predsta-
viti i jednu novu turističku atrakciju u
našem gradu i doprinijeti umjetničkoj
sceni grada kojoj nedostaje sličnih sa-
držaja iz domene novih medija i umjet-
nosti u javnom prostoru grada.
Zeleni grad
(Nositelj: Centar za Green Design, par-
tneri: Grad Mostar, Virus, ADA, BUGI Sa-
rajevo/Bologna, SIU, obrazovne, odgoj-
ne i socijalne institucije, ekološke udru-
ge, umjetnici, agronomi i i arhitekti)
Mostar je grad zelenila, mediteranskih
kultura i skrivenih gradskih bašta. Da-
nas su zelene površine zapuštene, a
mnoge i prenamijenjene za izgradnju.
41
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
U sinergiji različitih aktera i građana, pokrenut
ćemo projekte urbane poljoprivrede, ekologije
i održivog razvoja. Na području cijelog grada,
a posebno u središnjoj zoni, timovi umjetnika,
agronoma i građana pokrenut će društvene ba-
šte, eko parkove, zelene krovove i druge projekte
kojima je cilj zaštita životne sredine i poticanje
građana na društvenu angažiranost.
Kroz kružnu, inovacijsku Platformu Green De-
sign promovirat će se zeleni, elastičan, otporan
grad sutrašnjice i inovacije u održivom razvoju.
Centar za Green Design je, u suradnji s Gradom,
osigurao inicijalni prostor u Južnom logoru, što
će stvoriti dodatnu društvenu i kulturnu dinami-
ku u južnom, rubnom dijelu grada. Platforma je
mjesto gdje se pojam ‘zeleni grad’ istražuje, ra-
zvija, primjenjuje i komunicira sa stanovnicima,
studentima, posjetiteljima i industrijom.
Najmlađi se stanovnici grada obrazuju kroz pro-
gram ReciklirajMo! u suradnji s mostarskim od-
gojnim i kulturnim institucijama. Kroz radionice
se obrazuju o pozitivnim učincima recikliranja, a
kreativne potencijale razvijaju i izražavaju kroz
pripremanje likovnih elemenata, dramskih igro-
kaza i filma, koji se kasnije prezentiraju javnosti
i publici.
Mostarska ljetna škola kulturnog
menadžmenta
(Nositelj: Desk Kreativna Europa BiH, partneri: Sve-
učilište u Mostaru, Univerzitet “Džemal Bijedić” u
Mostaru)
S ciljem jačanja kapaciteta u oblasti kulturnog
menadžmenta u BiH i jačanja kapaciteta kultur-
nog sektora u Mostaru za uspješnu realizaciju
projekta EPK 2024., ljetna škola će se održavati
od 2020. do 2024. svakog ljeta, u trajanju od se-
dam dana, s nastavkom kroz savjetodavni i men-
torski proces.
Škola će okupiti iskusne stručnjake iz regije koji će
sudionicima prenostiti znanje iz sljedećih oblasti:
kulturni i projektni menadžment; europski kul-
turni projekti; strateški menadžment u kulturi;
festivalski menadžment; europske kulturne po-
litike; razvoj publike; kulturne industrije; europ-
ske prijestonice kulture; financijski menadžment
europskih projekata; menadžment UNESCO za-
štićenih destinacija; kulturni turizam; marketing
kulturnih institucija; digitalizacija - crowdfun-
ding i novi poslovni modeli; kulturno nasljeđe i
sudjelovanje građana. Škola ima ograničen broj
42
Broj 3 Strana 338
polaznika i otvorena je za EPK strukture, kulturne
institucije, kulturna, umjetnička i turistička udru-
ženja i zainteresirane pojedince na osnovi prijava
i konstatiranja potreba.
3. Jačati prepoznatljivost
kulture
Prema stajalištu UNESCO-a (2018.):
Od 1972. godine, kada je usvojena Konven-
cija za zaštitu svjetske kulturne i prirodne ba-
štine, do danas je na UNESCO-ov popis svjet-
ske baštine upisano ukupno 936 dobara (725
kulturnih, 183 prirodnih i 28 mješovitih). U
skladu s ovom konvencijom, upisana dobra
predstavljaju dio svjetske baštine s izuzet-
nom univerzalnom vrijednošću. Upisana do-
bra Bosne i Hercegovine na UNESCO-ovom
popisu svjetske baštine su most Mehmed-
paše Sokolovića u Višegradu i područje Sta-
rog mosta starog grada Mostara.
Povjerenstvo za svjetsku baštinu je 17. srpnja
2005. upisalo, kao prvo dobro iz BiH, područ-
je Starog mosta starog grada Mostara na popis
svjetske baštine UNESCO-a pod kriterijem (VI):
“S ‘oživljenjem’ Starog mosta i njegovog okru-
ženja, simbolička moć i značaj grada Mosta-
ra – iznimnog i univerzalnog simbola suži-
vota zajednice različitih kulturnih, etničkih
i religijskih podrijetala – učvršćuje se i jača,
temeljem neograničenih napora ljudske so-
lidarnosti u potrazi za mirom i snažnom su-
radnjom unatoč golemim nedaćama.”
Na potencijalnom popisu dobara svjetske ba-
štine koje zemlja može nominirati u sljedećem
razdoblju, još je devet dobara s područja BiH
– od toga s područja Mostara Prirodno i urbano
područje Blagaj (od 11. 12. 2007.), dok ih je pet iz
okruženja Mostara:
— Povijesno urbano područje Počitelj
(2. 1. 2007.)
— Prirodno i povijesno područje Blidinje
(11. 12. 2007.)
— Prirodno i povijesno područje Stolac
(11. 12. 2007.)
— Pećina Vjetrenica (22. 11. 2004.)9.
9) Detaljnije o ovome vidjeti na web stranici UNESCO-a http://
www.unescobih.mcp.gov.ba/spomenici/Default.aspx?id=14230
(pristupljeno 15. 7. 2018.)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Tablica 8: Programi i projekti jačanja prepoznatljivosti kulture Mostara u
razdoblju 2018. -2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija
Prezentirati Kazališnim predstavama
doprinos žena prezentiramo doprinos
kulturi grada žena kulturi grada u 20.
stoljeću
Prezentirati Kroz fotografije i
graditeljstvo publikacije prezentiramo
grada graditeljsko nasljeđe i
graditelje iz 20. stoljeća
Prezentirati Prezentirati sevdah
glazbu grada
Prezentirati Kroz scensku umjetnost
književnost prezentiramo književnike
grada koji su obilježili Mostar u
20. stoljeću
Prezentirati Utemeljiti centar
arhitekturu mostarstva i razvijati
grada znanja o mostarstvu
Jačati suradnju Razviti partnerstva s
Hercegovine političkim i kulturnim
organizacijama
Hercegovine radi
ostvarivanja projekta;
organizirati proizvodnju
kreativnih dobara;
unaprijediti ponudu
suvenira, vezati je za
kulturnu baštinu i tradiciju
te poticati njihovu izradu;
Štiti kulturnu Obnoviti, revitalizirati
baštinu i valorizirati kulturna
Hercegovine pokretna i nepokretna
dobra i osigurati bolji
pristup njima; poduprijeti
identifikaciju, valorizaciju
i zaštitu nematerijalne
baštine; poticati
inventivnu interpretaciju
kulturne baštine
Stećci, kao zajednička kulturna baština BiH, Hr-
vatske, Crne Gore i Srbije, proglašeni su 15. 7.
2016. također dobrima svjetske baštine. Niz lo-
kaliteta stećaka nalazi se također u Hercegovini.
Ono što objedinjuje Hercegovinu kao geograf-
sku cjelinu je rijeka Neretva, koja svojim tokom
i njegovim pritokama predstavlja žilu kucavicu
regije, u doslovnom i metaforičkom smislu. Kra-
jem 19. stoljeća, od kada počinje izgradnja, pa do
kraja1960-ih godina, Hercegovina je bila poveza-
Broj 3 Strana 339
Program Projekti
P8: Mostarke 20. Diva
stoljeća Zlatka Vuković
P9: Mostar u objektu i Deset lekcija mostarske arhitekture
objektivu Zaštita zbirke fotografa Antona Zimola
Zaštita zbirke fotografa Ćirila Ćire Raića
P10: Sevdah glazba Poema o gradu
Most sevdah - Sevdah city
P11: Mostarska Aleksa Šantić 2024. - 100 godina od
književnost 20. preminuća
stoljeća Brevijar
P12: Mostar - globalni Konferencija zemalja Jugoistočne
centar mostarstva Europe s upisanim nasljeđem na
UNESCO listi
Centar Mostarstva
P13: Aktualni Repozicija starih zanata
kreativci Hercegovine Art and Craft Fest+rezidencija
Književna kuhanija
CaFest
P14: Povijesni NAMA, Muzej Hercegovine
kreativci Hercegovine Sakralna umjetnost u Hercegovini
Mostovi Hercegovine
Umjetnička revitalizacija
nekropola stećaka
Kraljica Katarina
na uskotračnom prugom s Dubrovnikom i Cr-
nom Gorom s jedne, te s Budimpeštom i Bečom
s druge strane. Prolazila je kroz centar Mostara,
današnji Bulevar, i predstavljala iznimno važan
segment transportnog, logističkog, ekonom-
skog, društvenog i kulturnog razvoja. Za stanov-
nike Hercegovine vlak Ćiro značio je bliskost i
povezanost s Europom i svijetom. Njena dionica
Mostar-Čapljina-Ravno-Trebinje-Dubrovnik-Ze-
lenika bila je posebno značajna za razvoj ovog
43
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„Kada me prije dvadesetak godina jedan njujorški
kritičar pitao što je izvorište mojih ideja, … spome-
nuo sam da dolazim s područja u kome je moguć
sudar čovjeka i aviona, a da su obadva u logičnom
položaju. Pri tome sam naravno mislio na junaštvo
mladića koji su skakali s mostarskog mosta i vještinu
pilota koji su ponekad prolijetali ispod tog istog mo-
sta.“ (Braco Dimitrijević, Knjiga o Mostaru, Sarajevo,
1994.)
„Nepunih deset godina poslije prvog povije-
snog leta avionom braće Orvilla i Wilbura Wri-
ghta 1903. kada su svojim prototipavionom
preletjeli nekoliko desetina metara, s novim
čudom tehnike se upoznao i Mostar. (….) Već
1913. … izgrađeno je vojno zrakoplovište (ae-
rodrom) … jedno od prvih, a sada i jedno od
najstarijih na svijetu.(…)
Najpoznatija figura zrakoplovstva Mostaraca je
sigurno Nikola Niko Obuljen. (...) Nikola je svojim
podvigom zaprepastio ne samo svoje sugrađane
nego i svoje kolege pilote. Da dokaže svojim kole-
gama kako je dijete ovoga grada, pri jednom letu
je usmjerio avion nisko, spustio se u samo korito
Neretve, a onda, na zaprepaštenje svih prisutnih i
uplašenih promatrača, proletio avionom ispod Sta-
rog mosta“ (K. D. Miletić, Mostar – susret svjetskih
kultura, Mostar, 1997.
područja i danas je posebno zanimljiva kultur-
no-turistička i biciklistička ruta. Preko Hutovog
blata, ornitološkog rezervata, i prve u svijetu
špilje po bioraznolikosti, Vjetrenice, do plodnog
Popovog polja, korita bivše najveće svjetske po-
nornice Trebišnjice, ruta pruža obilje prirodnih i
kulturno-povijesnih ljepota.
Mostar će kroz nekoliko velikih projekata inicirati
istraživanje sličnosti i razlika koje se nalaze u do-
sad slabo poznatome bogatstvu kulturno-povi-
jesnog nasljeđa, običajima i načinu života te ga-
stronomiji čitavoga prostora Hercegovine. U bo-
gatstvu i običajima koji se nalaze u pravoslavnim
i katoličkim crkvama i samostanima, džamijama,
tekijama i medresama, bogatijim ili skromnijim
kućama od Mostara, Konjica, Livna, Ljubuško-
ga, Širokog Brijega, Čapljine, Neuma i Trebinja
i drugih gradova i sela Hercegovine, otkrivat će
se brojne različitosti, ali i sličnosti nastale uslijed
povezanosti sa zajedničkim prostorom i zajed-
ničkom tradicijom. One će se ne samo prezenti-
rati, nego će se reinterpretirati kroz suvremenu
umjetničku produkciju.
Mostar je srce Hercegovine koje predstavlja vrata
Mediterana, zemlje strasti, na kojima mirisni Ori-
44
Broj 3 Strana 340
jent izlazi na vrelo Sredozemlje. Hercegovina je
prostor koji je već stoljećima mjesto susreta ra-
zličitih kultura i tradicija, naroda i vjera, država i
društvenih sustava. Jasno se to vidi u raznolikosti
graditeljskog nasljeđa kojega čine i ilirske gradi-
ne, rimske vile i ranokršćanske crkve, srednjovje-
kovne utvrde i nekropole, i osmanlijske čaršije,
mostovi, tekije i džamije s kojima se prepliću hi-
storicističke srednjoeuropske zgrade te pojedini
izvrsni primjeri arhitekture 20. stoljeća.
Možda još bolje o tome govori gastronomija
gdje se na istom tanjuru susreću Osmanlije i Ha-
bsburgovci. Nigdje to nije bilo toliko očito kao
na mostarskom trgu Musala, čiji naziv dolazi iz
islamske tradicije i označava prostor za molitvu
na otvorenom. Na tom je trgu, za vrijeme Austro-
Ugarske, izgrađen prvi europski hotel u gradu -
Hotel Neretva i Banja, gradsko kupalište u kojem
su povezani tradicija hamama islamskoga svije-
ta sa zapadnim higijenskim standardima toga
vremena. Prostor duhovnosti postao je prostor
gastronomije i hedonizma u kojem su se spojile
mediteranske vinske sorte Žilavka i Blatina s beč-
kim klasicima poput Wiener Schnitzel i Sacher
torte, ali i orijentalnim ćevapom i baklavom. Za
kuharima iz Praga i Beča došli su i bečki valcer i
europska moda, a potom i car Franjo Josip, čiji su
primjer desetljećima poslije slijedile brojne okru-
njene glave, predsjednici i premijeri, ali i umjetni-
ci, pisci, glumci...
Ovaj cilj Strategije kulturnog razvoja potencira
zajedničku baštinu, potrebu njenog unapređe-
nja i očuvanja, pa je reinterpretiramo kroz suvre-
mene umjetničke projekte. Promoviramo stara
znanja i tradicije u novom svjetlu te potičemo
mobilne programe i razvoj publike.
Vjerujemo da ti programi i projekti neće biti od
interesa samo stanovnicima Hercegovine, nego i
brojnim posjetiteljima i turistima, i da će Mostar
i Hercegovina postati po tome globalno i europ-
ski prepoznatljivi.
P8: Mostarke 20. stoljeća –
kazališne predstave
Predstave tematiziraju živote dviju žena koje su
svojim radom obilježile Mostar – operne umjet-
nice s početka 20. stoljeća i dizajnerice i privred-
nice iz druge polovice 20. stoljeća.
Diva (Nositelj: NP Mostar, Zűrich Opera House, NP
Sarajevo, NP Beograd) u režiji Marthe Keller, govo-
ri o Bahriji Nuri Hadžić, jednoj od najvažnijih so-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
pranistica sredine 20. stoljeća u Europi. Rođena
je Mostaru 1904. godine, zatim radi školovanja
seli u Beograd, pa Beč, Brno, da bi vrhunac svo-
je pjevačke operne karijere doživjela u Zürichu.
Ovim projektom uvezali bi se gradovi koji su obi-
lježili život Bahrije Nuri Hadžić - Mostar, Zürich i
Beograd.
Zlatka Vuković (Nositelj: NP Mostar, partneri: HNK
Mostar, BNP Zenica, NP Sarajevo, SNG Maribor) u
režiji Selme Spahić, temeljena je na autobiografi-
ji mostarske modne dizajnerice i rukovoditeljice
tekstilne industrije Vesne Šunjić i govori o polo-
žaju žene u socijalističkom sustavu. Preko ove
priče propituje se položaj žena danas te sudbina
radnica, kako u Mostaru, tako i općenito u bivšim
jugoslovenskim državama.
P9: Mostar u objektu i objektivu
Od svog samog osnivanja Mostar je išao na po-
gon ljudi koji su donosili znanje, gradili, putovali.
Ti su pojedinci u Mostar, osim zanata, industrije,
glazbe, fotografije, filma i sl., donosili i individual-
na umijeća koja su rado dijelili sa sugrađanima.
Dok su jedni dolazili, drugi su odlazili živjeti i
raditi u drugim sredinama. Kroz povijest pamti-
mo čitav niz pojedinaca koji su aktivno radili na
skupljanju i čuvanju gradske memorije. Osvrnut
ćemo se i na one koje su je spašavali u ratnom
vihoru, izlažući svoje živote pogibelji. Zahvalju-
jući njima sačuvano je nekoliko muzejskih zbirki,
vrijedna kolekcija slika u vlasništvu grada.
Deset lekcija mostarske arhitekture
(Nositelj: udruga Virus Mostar, partneri: ADA Mo-
star, Arhiv Hercegovine, obrazovne i odgojne insti-
tucije i organizacije)
Projekt predstavlja iznimno važne arhitekte koji
su djelovali u Mostaru u razdoblju 1900. –2000.:
Zlatko Ugljen, Drago Ibler, Bogdan Bogdanović,
Miloš Komadina, Josip Vancaš i Hildegard auf-
Franić. No, oni su samo neki od arhitekata koji
su u Mostaru ostavili trajni pečat. Deset lekcija
mostarske arhitekture publici otvora prostor za
saznanje i jača osjećaj povezanosti s gradom i
autohtonim nasljeđem te otkriva pripadanje eu-
ropskim stvarateljskim tijekovima. Dokumentira-
nje i publikacija u malim edicijama postaju jedna
vrsta arhiva i atraktivnog dostupnog priručnika (i
u digitalnoj formi) za doživljaj grada kroz prizmu
arhitektonskog povijesnog nasljeđa.
Broj 3 Strana 341
Zaštita zbirke fotografa
Antona Zimola
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Arhiv Hercegovine,
Muzej Hercegovine, DPUmH)
Ovim projektom zbirke će se sačuvati od zabo-
rava, pritom otvarajući i mogućnost istraživanja
Mostara s kraja 19. do kraja 20. stoljeća.
Zbirke također predstavljaju svjedočanstvo o
tehnološkom razvoju fotografije i njihov je smje-
štaj predviđen u budućem Muzeju Hercegovine
u zgradi Name. Foto zbirka Antona Zimola je naj-
poznatija zbirka fotografija o Mostaru i Hercego-
vini. Predstavlja vrijednu baštinu. Ova foto doku-
mentacija odnosi se na naselja, nošnje, običaje,
ljude, te druge pojave iz prošlosti Mostara oko
1900. godine. Materijal ima i izuzetnu umjetnič-
ko-fotografsku vrijednost.
Na osnovi dijela fotografija koje se odnose na
grad Mostar uspješno je izvršena rekonstrukci-
ja i ponovna izgradnja velikog broja objekata
porušenih tijekom zadnjeg rata u Mostaru i šire
(zgrade, mostovi, vjerski objekti, česme, sahat-
kula, Stari most, uža gradska jezgra itd.). Zbirku
čine i fotografije poznatih ličnosti toga vremena
te mnoštvo fotografija slikanih u ateljeu fotogra-
fa, a predstavljaju etnografske raritete. Također,
sačuvani su i stakleni negativi, pa ćemo izraditi
fotografije uz pomoć novih tehnologija te dobiti
cjelokupnu zbirku i u digitalnoj verziji. Jedan dio
fotografija je nestao ili uništen u ratu te bi pro-
jektom osigurali pristup i tim fotografijama.
Zaštita zbirke fotografa
Ćirila Ćire Raića
Ćiril Ćiro Raić najpoznatiji je mostarski suvremeni
fotograf, koji je u razdoblju 1960. - 2000. radio u
regionalnom Zavodu za zaštitu spomenika. Nje-
gova je zbirka fotografija spomenička građa Her-
cegovine i Mostara.
P10: Sevdah grada
Poema o Mostaru B. Papandopula
(Nositelj: Simfonijski orkestar Mostar, partneri: Sara-
jevska filharmonija, Dubrovački simfonijski orkestar)
Simfonijska „Poema o Mostaru“ autora Borisa Pa-
pandopula, jednog od najznačajnijih skladatelja
20. stoljeća, djelo je koje je izvedeno samo jedan-
put, na praizvedbi 13. 2. 1981. u Narodnom po-
45
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
zorištu u Mostaru. Upriličit ćemo njeno ponovno
izvođenje na platou ispod Starog mosta, povo-
dom 20. godišnjice obnove Starog mosta. Ovo
glazbeno djelo opisuje Mostar u najljepšem svje-
tlu, kako impozantnom glazbom, tako i tekstom.
Osobito su upečatljivi stavci „Neretva“ i „Kujun-
džiluk“. U njima dominiraju neobični instrumenti
– udaraljke (čekić kao instrument da bi se doča-
rala atmosfera dućana u starom gradu). Ona ima
sve elemente suvremenog muzičkog djela.
Most Sevdah - Sevdah city
(Nositelj: ADA Mostar, partneri: glazbenici, Muzej
Hercegovine, barovi i klubovi)
Most Sevdah povezuje izuzetno kulturno blago
- sevdah, tradicionalnu glazbu BiH – s Mostarom
i mostarskim autorima iz prošlosti. Mostar je u
novije vrijeme poznat po renomiranom world
music bandu Mostar Sevdah Reunion koji je sev-
dah približio svjetskoj publici. Kroz prošlost su u
Mostaru djelovali i mnogi drugi autori i interpre-
tatori sevdaha, a danas mnogi glazbeni autori
stvaraju autentični sevdah fusion.
Kroz program Most Sevdah promoviramo Mo-
star kao epicentar i pozornicu sevdaha, izvo-
đenog na autentičnim prostorima sevdaha
(Kajtazova kuća) i novim lokacijama, s origi-
nalnim i novim narativima i aranžmanima. Pro-
gram je pristupačan široj publici svih generacija,
promovira intergeneracijski dijalog, a univerzalni
jezik glazbe, razumljiv i strancima, interkultural-
ni je most između ljudi. Most Sevdah naglašava
europske vrijednosti očuvanja baštine i njenog
prevođenja u svakodnevni život.
P11: Mostarska književnost
20. stoljeća
Aleksa Šantić 2024.
- 100 godina od preminuća
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: gradska dramska
kazališta, SIU, SPKD Prosvjeta, udruga Musers, MC
Pavarotti, Muzej Hercegovine, kulturne, obrazovne,
odgojne i socijalne ustanove i udruge osoba s po-
sebnim potrebama) objedinjava programe u čast
najpoznatijeg mostarskog pjesnika i simbola
Mostara. Šantić je studirao i putovao po Europi i
u Mostar donosio europski duh i vrijednosti. Pro-
movirao je i živio zajedništvo, suradnju s drugi-
ma i zajednički kulturni prostor. Kao i dana kad
je pokopan, u isto vrijeme oglašavat će se zvona
46
Broj 3 Strana 342
i ezani na mostarskim bogomoljama.
Poetsko-glazbeni performans djece u Šantića
parku „Ostajte ovdje“ i Predstava „Aleksa Šantić“
Predstava u koprodukciji gradskih dramskih ka-
zališta i kulturnih udruga, i Narodnog pozorišta
Beograd, koja se izvodi cjelodnevno na različitim
lokacijama Brankovca i starog grada.
Brevijar
(Nositelj: NP Mostar, partneri: NP Sarajevo, HNK Za-
greb, Compagnia Pippo Delbono Genova, Trieste)
Riječ je o predstavi koja govori o životu i djelu
Predraga Matvejevića, podrijetlom mostarskog,
ali europskog i mediteranskog književnika, u
režiji Pippoa Delbona. Predstava je hommage-
nezavisnom intelektualcu koji se nije libio oštro
i javno osuditi one koji su propagirali ultradesni-
čarske tendencije na prostoru bivše Jugoslavije,
zbog čega je bio prisiljen na život apatrida.
Predstava “Brevijar” svoj naslov crpi iz Matveje-
vićevog najpoznatijeg djela “Mediteranski bre-
vijar.” U društvenom kontekstu, ovaj je naslov
europske knjige u našoj zajednici prepoznat kao
opća vrijednost. Ovom se predstavom produkcij-
ski uvezuju važne kazališne institucije iz gradova
u kojima je Matvejević živio, radio i dobivao pri-
znanja: Mostar, Zagreb, Genova i Trst.
P12: Mostar-globalni centar
mostarstva
Konferencija zemalja Jugoistočne
Europe s nasljeđem upisanim na
Popisu UNESCO-a
(Nositelji: Grad Mostar i OWHC Regionalni ured Cor-
doba, partneri: Agencija “Stari grad”, Muzej Herce-
govine Mostar)
Kulturno-povijesno nasljeđe pripada čitavom
čovječanstvu, kako je i definirano odlukama o
osnivanju Popisa svjetskog nasljeđa i UNESCO-
ovim idejama. Očuvanje kulturno-povijesnog
nasljeđa naših prostora doprinos je očuvanju
europskog i svjetskog kulturno-povijesnog na-
sljeđa. Odluka o upisu dobra na popis svjetskih
kulturnih dobara podrazumijeva obvezu države
da odgovorno upravlja tim dobrom. Nažalost,
u praksi se svakodnevno pokazuje da se ta ob-
veza nije odgovorno i ozbiljno preuzela. Konfe-
rencija je namijenjena stručnjacima iz različitih
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Slika 5: Centar mostarstva; Mostar, 2018.
Izvor: vlastita obrada
područja vezanih za zaštitu kulturno-povijesnih
dobara i široj javnosti, s ciljem formiranja budu-
ćih generacija, u kojima će svijest o važnosti i
značenju nasljeđa biti sastavni dio njihovog
obrazovanja i izgradnje u svjesne i aktivne gra-
đane. Prva konferencija planira se za 2019./ 20.
godinu i predstavljat će prvi korak u stvaranju
jedinstvene zajedničke platforme.
Nakon toga bi se godišnje organizirale temat-
ske konferencije na kojima bi se problematizirali
različiti aspekti. Konačno, na konferenciji 2024.
defnirat će se zajednička platforma.
Centar mostarstva
(Nositelji: LiNK Mostar, Grad Mostar i drugi partneri)
Anketa proizvođača kulturnih i kreativnih dobara
Mostara pokazuje da gotovi svi (preciznije, 94%
njih) bezrezervno podržavaju ideju osnivanja
centra za kulturne i kreativne industrije. Nadalje,
4% djelomično podržava ideju, dok se svega 2%
Broj 3 Strana 343
protivi odnosnoj ideji. Naknadnim istraživanjem,
putem intervjua, utvrđeno je da oni koji ne po-
državaju ideju formiranja centra izražavaju takvo
stajalište zbog bojazni da bi u slučaju postojanja
centra bili izloženi jačoj konkurenciji, koja bi mo-
gla dovesti u pitanje njihov opstanak.10
Imajući u vidu rezultate ankete građana, koju je
proveo Grad Mostar za potrebe izrade Strategije
kulturnog razvoja 2018. – 2026.11, prema kojoj pro-
izlazi da su skokovi sa Staroga mosta najpoznatija
turističko-sportska manifestacija grada Mostara, te
činjenicu da je područje Starog mosta i stare grad-
ske jezgre grada Mostara uvršteno na UNESCO-ov
popis zaštićene kulturne baštine i da je to – kako
10) Za potrebe Projekta HIVES (High – Level Innovation for a Value
– Driven Exploitation of a Joint S3 in the Adriatic Area) iz programa
Jadranske prekogranične suradnje 2007. -2013. iz sklopa Europske
strategije za Jadransko-jonsku regiju (EUSAIR) Građevinski fakultet
Sveučilišta u Mostaru (2016.) proveo je tijekom listopada i stude-
noga 2016. istraživanje o modelima utemeljenja Centra kulturnih
i kreativnih industrija (CKKI).
11) Upitnik je na stranici https://www.mostar2024.ba
47
11. ožujak / mart 2019.
ističe Strategija razvoja Hercegovačko-neretvanske
županije za razdoblje 2017. - 2020. godine12 – “naj-
važniji pojedinačni turistički resurs na području
HNŽ/ K”, nametnula se ideja o fokusiranju centra
kulturnih i kreativnih djelatnosti na mostarstvo.
Radionice s kulturnim i kreativnim djelatnicima
Mostara, organizirane tijekom prve polovice
2018., na kojima su provedene SWOT i gap anali-
ze i razmotrene (turističke) prednosti grada Mo-
stara, potvrđuju da bi centar mogao imati bolje
rezultate ako bi bio usmjeren na tržišnu nišu, a
ne imati općeniti karakter.
Mostarstvo vidimo kao fenomen koji se razvija
na lokalnoj, regionalnoj, europskoj i globalnoj
razini, koji se manifestira izgradnjom socijalnih
mostova i socijalnom kohezijom na temelju za-
jedničke proizvodnje i potrošnje kulturnih i kre-
ativnih dobara.
Mostarstvo na lokalnoj razini znači uspostavlja-
nje mostova između lokalnih zajednica (precizni-
je 43 mjesne zajednice, grupirane u šest gradskih
područja), i etno-nacionalnih skupina (bošnjač-
kih, hrvatskih, srpskih i ostalih) Mostara i tim pu-
tem postizanja veće socijalne kohezije Grada.
Mostarstvo na regionalnoj razini vidimo s jedne
strane kao povezivanje kultura i kulturnih doga-
đaja regije Hercegovine s jedne i zapadnog Balka-
na s druge strane. Festival humora Mostarska liska
je već postojeća manifestacija ovog pristupa.
Mostarstvo na europskoj i globalnoj razini vidimo
kao ekonomski, turistički, obrazovni, tehnološki,
socijalni, zabavni itd. aspekt vezan za djelovanje
centra za mostarstvo.
Nesumnjivo najveći i najbremenitiji problem
ustanove i djelovanja centara kreativnih indu-
strija u zemljama s niskim i srednjim dohotkom
je financiranje, osobito stoga što kreativne firme
djeluju kao hibridi neprofitnih i profitnih aktiv-
nosti. U nekim su slučajevima subvencije neza-
mjenjive, dok će u nekim drugim profitno orijen-
tirane investicije biti prikladne (United Nations/
UNDP/UNESCO, 2013). Čak i u uvjetima zemalja
s visokim dohotkom, firme kreativne ekonomije
teško dobivaju kredite, pozajmice i druge usluge
banaka, jer ovaj sektor ekonomije karakteriziraju
visoki rizici i pati od nedostatka opipljive imo-
vine koja se može korisiti za osiguranje kredita.
Financijske institucije rijetko imaju razumijevanja
12) Prema Strategiji razvoja Hercegovačko-neretvanske županije za
razdoblje 2017. - 2020. godinu (str. 27): “Područje Starog mosta i stare
gradske jezgre grada Mostara koji se nalaze na UNESCO-ov popis
zaštićene kulturne baštine i koji predstavlja najvažniji pojedinačni
turistički resurs na području HNŽ/K.”
48
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 344
Grada Mostara
za ovaj, inovacijama vođen razvoj, posebno kad
postoji visoka prisutnost autorskih prava. Fon-
dovi rizikokapitala, ako i postoje, nisu zainter-
sirani za pružanje usluge davanja malih kredita
i imaju sklonost kontrolirati prava, jer je nagrada
proizvođaču zapravo niska.
Vodeći projekti su veliki individualni projekti koji
su internacionalni i koji privlače posjetitelje i tu-
riste iz cijele Europe.
P13: Aktualni kreativci
Hercegovine
Mentalitetske značajke, način života, gastrono-
mija, povijesno-kulturno i prirodno nasljeđe Mo-
stara i Hercegovine predstavljaju naš zajednički
identitet i bogatstvo koje tek trebamo rasvijetliti
i osvijestiti. U suradnji s partnerima s cijelog po-
dručja Hercegovine istraživat ćemo, prikupljati,
reinterpretirati i javno prezentirati zajedničku
baštinu, s ciljem propitivanja i osnaživanja her-
cegovačke specifičnosti u okviru europskog kul-
turnog identiteta.
Kraljica Katarina
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: Opera i Balet HNK u
Zagrebu, Opera i Balet NP u Sarajevu, NP Sarajevo,
HNK Zagreb, NP Banja Luka)
Kraljica Katarina je operno-scenski spektakl s
dramskim segmentima koji prati život posljednje
bosanske kraljice Katarine Kosače.
Umjesto dvojne: lik Katarine Kosače, mit ili stvar-
nost, predstava sugerira nužnost empatije s jed-
nom u biti krhkom osobom, pred kojom se sla-
maju kako unutarnji tako i vanjski svjetovi, koji
bi u prepoznatljivoj redateljskoj vizuri Krešimira
Dolenčića oživjeli u veliku kazališnu fresku, gdje
pokret, glas i govor tvore nerazdvojivu sintezu.
Inscenacija njenog života u ovakvoj scenskoj for-
mi ujedinila bi ansamble više kazališnih kuća te
promovirala priču o kraljici Katarini u jedan ka-
zališni projekt koji nadilazi postojeće različite na-
rative kada je u pitanju povijest srednjovjekovne
Bosne i Hercegovine, pretvarajući ih u vrhunski
kazališni proizvod.
Art and Craft Fest+rezidencija
(Nositelj: udruga Zanart, partneri: Grad Mostar,
Livno i Konjic, Art Kuća Mostar, lutkarska kazališta i
druge kulturne i obrazovne institucije).
U festivalu sudjeluju lokalni i rezidencijalni umjet-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Arkadiko most (ili Kazarma most) (22 m dug,
5.6 m širok i 4 metra visok) vjerojatno je naj-
stariji lučni most na svijetu koji još uvijek
koristi lokalno stanovništvo. Izgradili su ga
Grci u kasnom helenističkom razdoblju oko
1300.-1190. godine p.n.e. Napravljen je kao
dio mikenskog puta, odnosno suvremenog
putu od Tirinta do Epidaura na Peleponezu.
Još u Brončano doba, počinjući oko 4000. - 3500. p.n.e, Grci
prave drvene mostove zbog prelaska preko rijeke ili močvare.
Graditelji mostova tog doba pravili su također staze od kame-
na u plitkim rijekama, ponekad i velike nadsvođujuće kame-
ne lukove kroz koje je tekla voda.
Kameni mostovi javljaju se oko 500. p.n.e. Tijekom heleni-
stičkog razdoblja, od 323. do 31. p.n.e., stanovnici sjeverne
Grčke i Male Azije grade mostove duge i 300 m, koji su se
oslanjali o kamene stupove i imali pomične staze od drvenih
dasaka. Međutim, najveći graditelji mostova starog svijeta
Broj 3 Strana 345
bili su Rimljani, kao što su bili i naj-
veći graditelji cesta. Bilo je u Rimu
barem 12 mostova preko rijeke
Tiber. Drugdje su mostograditelji
putovali s rimskom vojskom i gra-
dili mostove da vojnici pređu rije-
ku na putu do ratišta. Neki od tih
su bili privremeni drveni mostovi.
Drugi su bili pontonski ili plivaju-
ći mostovi, sastavljeni od čamaca
postavljenih jedan uz drugog.
Na sporednim su putovima Ri-
mljani gradili drvene mostove a
na glavnim gradili čvrste kamene
mostove. Najranije od tih znamo
onaj napravljen 179. p.n.e. Ti ka-
meni mostovi su imali jedan ili
više kamenih lukova oslonjenih o
velike stupove. Najveći rimski mo-
stovi izgrađeni su nešto kasnije na
zapovijed rimskih careva.
Nijedan od rimskih drvenih mosto-
va nije preživio do danas, a neki od
kamenih još su cjeloviti. Jedan od
najbolje očuvanih kamenih mo-
stova je Augustov most u Riminiju,
završen 20. n.e. U zapadnoj Špa-
njolskoj, blizu Meride most koji su
izgradili Rimljani 106. n.e. još služi
prometu preko rijeke Tcigus.
(Ancient Greece and Rome: An Encyclo-
pedia for Students (4 Volume Set), 1st
Edition by Carroll Moulton, (Series Edi-
tor), p. 64).
49
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
nici kao gosti izvođači. Glazbeni program obu-
hvaća koncerte različitih žanrova, kao i ulične
svirke izvorne glazbe zemalja iz kojih glazbenici
dolaze. Dramski program se izvodi na autentič-
nim otvorenim pozornicama, javnim prostorima
Mostara i Hercegovine. Festival nudi i program
radionica i izložbi iz područja likovne umjetnosti
i fotografije, starih/tradicionalnih umjetnosti i za-
nata, upcyclinga, odnosno umjetničkog i zanat-
skog preoblikovanja već korištenih predmeta.
U sklopu programa za najmlađu publiku, festi-
val predviđa Art vrtić - igraonicu u kojoj će dje-
ca imati priliku upoznati se s različitim oblicima
umjetničkog, odnosno kreativnog izražavanja
kroz igru, kao i pripovjedačko-lutkarski program
Lutke pričaju. Lutke pričaju je projekt koji želi sa-
čuvati i reinterpetirati pripovijedanje, koje je u
našoj tradiciji oduvijek bio način čuvanja priča i
sjećanja od zaborava i njihovog prenošenja na
mlađe generacije. U vrijeme kada pismenost nije
bila raširena među stanovništvom i kada pisani
izvori u velikoj mjeri nisu bili dostupni, prijenos
memorije oslanjao se na umijeća i talent lokalnih
pripovjedača.
Kroz ovaj projekt želimo sačuvati ovu tradiciju i
promovirati je u novom svjetlu, kroz suvremene
tehnike pripovijedanja i interakciju s lutkama. S
obzirom na to da u Hercegovini nema lutkarskih
kazališta izvan Mostara, na ovaj način dovest
ćemo mladoj publici sadržaje u njihove sredine,
kako bi imali priliku susresti se s ovom djelatno-
šću i kako bi obogatili programe za odgoj mlade
publike. Bavit ćemo se pričama, legendama i baj-
kama ovih krajeva i naroda koji u njemu žive, a
kroz radioničarski rad dati i mlađima priliku ispri-
čati svoje priče i animirati lutke.
Lutkarski program je u postojećim kućama uglav-
nom sveden na međunarodnu dječju književnost,
dok tradicijske priče nisu zastupljene. Želimo pu-
bliku upoznati s bogatstvom naših priča i bajki te
ih u malim kazališnim formama ponuditi u cijeloj
Hercegovini, osobito u ruralnim i izoliranim kra-
jevima, na otvorenim i javnim prostorima.
Književna kuhanija
(Nositelj: udruga Poligon, partneri: kulturne institu-
cije i udruge Hercegovine, ugostiteljske škole, turi-
stičke zajednice, privatni sektor)
Recepti prema kojima se pripremaju ovdašnja
jela dolaze iz različitih kultura i oblikovali su iden-
titet Hercegovine kakva je danas - kompleksna,
50
Broj 3 Strana 346
bogata različitim ukusima i mirisima koji utjelov-
ljuju kombinaciju Mediterana, Orijenta i srednje
Europe. Ovaj projekt želi kombinirati književnost,
tj. književne reference na hranu i kulturu, s ga-
stronomijom kroz koju se na najintimniji mogući
način publiku suočava sa sadržajem koji joj se
prezentira - na nepcu.
Širom Hercegovine, u nizu javnih događaja, pri-
premat će se i degustirati jela prema tradiciji iz
koje dolaze (Balkan, Rusija, Austrija, Italija, Fran-
cuska itd.) uz glazbeni i književni program. U
Mostaru ćemo iskoristiti priliku predstaviti knji-
ževnost i gastronomiju zemalja iz kojih dolaze
učenici Koledža ujedinjenog svijeta i drugi stra-
ni studenti i građani u Mostaru. Tako na jedan
nekonvencionalan način dopiremo do publike
koja inače ne posjeduje naviku dolaska na knji-
ževne programe.
CaFest
(Nositelj: Centar za kulturu, partneri: lokalne kul-
turne i turističke institucije i udruge)
Bosna i Hercegovina je po istraživanjima jedana-
esta na svijetu po količini konzumiranja kave (6.1
kg p.c. godišnje). Konzumiranje kave je izuzetan
kulturološki fenomen, a kod nas u Bosni i Herce-
govini tradicionalni ritual. Uz kavu se dogovaraju
poslovi, upoznaju novi ljudi, uz kavu se slavi i uz
kavu se tuguje, pa su tako ljudi dali i nazive ispi-
janju kava u pojedinim prigodama – tako se piju
dočekuša (kava dobrodošlice), razgovoruša (raz-
govor nakon jela) i sikteruša (kava pred odlazak).
Ispijanje kave podrazumijeva sjedenje i razgovor,
a izuzetno zadovoljstvo koje taj ritual pruža zo-
vemo ćeifom.
Festival će upriličiti niz događaja na području
Hercegovine, kao što su sajam kave, izložbe i
razgovori na temu kave kao društvenog rituala i
raznih tradicija kao što su gatanje (gledanje u šo-
lju), i glazbeni i filmski programi na privremenim
i otvorenim prostorima kulture.
Interacademia plus - regionalna su-
radnja studenata i nastavnika dramskih,
glazbenih i likovnih akademija
(Nositelj: UG Krug, partneri: akademije umjetnosti
iz regije)
Opći je cilj projekta razvoj suradnje dramskih,
glazbenih i likovnih akademija iz BiH i susjednih
država u zajedničkim izložbenim i izvedbenim
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
aktivnostima, te unapređenje nastavnog proce-
sa i razmjena iskustava studenata i nastavnika.
Interacademia se već održava na razini suradnje
likovnih akademija, odnosno njihovih nastav-
nika. Godine 2024. projekt bi se odvijao u dva
smjera: prvi je nastavak (likovne) INTERACADE-
MIJE organizacijom velike likovne izložbe viso-
koškolskih likovnih institucija iz BiH, Hrvatske,
Srbije i Crne Gore, a drugi je INTERACADEMIA
PLUS, zamišljena kao rezidencijalni program na
kojem bi studenti dramskih akademija/fakulte-
ta pod mentorstvom svojih nastavnika radili na
postavljanju kazališne predstave, a studenti mo-
starskih glazbenih, odnosno likovnih akademija,
će biti angažirani na kreiranju glazbe i scenogra-
fije za predstavu.
P14: Kreativni graditelji
Hercegovine
Kulturnom mostogradnjom u Hercegovini premo-
stit ćemo daljine, prekinute veze i ojačati kulturnu
koheziju među stanovnicima ovog područja.
NAMA, Muzej Hercegovine
(Nositelji: Grad Mostar i Muzej Hercegovine)
Grad je prepoznao prostorne probleme s kojima
se susreće Muzej Hercegovine i potrebu njego-
vog preoblikovanja. Stoga je usvojio prijedlog
obnove jednog porušenog objekta graditeljskog
nasljeđa u svrhu smještanja Muzeja Hercegovi-
ne. Radi se o zgradi Vojne komande, popularno
zvanoj NAMA. Projektirao ju je ugledni arhitekt
Josip Vancaš. Izgrađena je 1900. godine, a u gra-
natiranjima 1992. godine teško je stradala i izgo-
rila. Svojim značajem i položajem u kontaktnoj
zoni staroga grada i u neposrednoj blizini kultur-
nih institucija Narodnoga pozorišta, Muzičkog
Centra Pavarotti, knjižnice i spomen kuća, ob-
novljena NAMA postaje još jedna točka kulturne
sinapse stare gradske jezgre. Sadržaji postojećih
muzejskih zbirki reinterpretirat će se novom mu-
zejskom koncepcijom osmišljenom tako da se
razvija u tri linije:
— Kamen
— Voda
— Svjetlost.
Linije su oblikovane tako da prikazuju karakter
prostora Hercegovine, a pažljivim oblikovanjem
koncepta, sadržaja i načinom prezentacije, mogu-
će je stvoriti i povijesni narativ, odnosno provući
Broj 3 Strana 347
pojedinu ideju kroz vrijeme, od njene prve poja-
ve do danas. Linija Kamen će prikazati obilježja tla
Hercegovine, koja su reprezentativan primjer eu-
ropskog krša, i karakteristike reljefa (škrape, vrta-
če, sedra). Prikazat će tradicionalni način gradnje
suhozida i prezentirati arhitektonska ostvarenja
od megalitskih građevina, rimskih vila, srednjo-
vjekovnih utvrda, osmanske gradnje do uporabe
kamena na socijalističkim spomeničkim obilježji-
ma na lokalitetima Daorson, Mogorjelo, Cimska
bazilika, Počitelj, Stolac. U ovu liniju uklopit će se
i postojeća arheološka zbirka sadašnjeg muzeja.
Linija Voda će predstaviti reljef niske Hercegovi-
ne, s Neretvom kao središtem te njenim pritoka-
ma, karakteristike ponornica, specifičnih špilja
i vodopada. Voda će se tretirati kao pojam oko
koga su nastala prva veća naselja u Hercegovini,
razvile određene životne navike - prve javne če-
sme, šadrvani, fontane; postojeći dio etnografske
zbirke bit će prikazan u ovoj liniji.
Linija Svjetlost će razviti temu pismenosti u Her-
cegovini, od grčkog alfabeta na novčiću ilirskog
plemena Daorsi, preko rimske kapitale i bosan-
čice, natpisa na stećcima do prvih obrazovnih
ustanova, tiskarstva i izdavaštva. Postojeće zbirke
fotografija Antona Zimola i Ćirila Raića, koje prika-
zuju ovo područje u razdoblju od 1900. do 2000.
godine, reinterpretirat će se u ovoj liniji te prikaza-
ti tehnološki razvoj fotografije. U ovoj liniji bit će
razvijena i tema povezivanja-mostarstva-bridge-
inga. Mostar će postati mjesto gdje se najviše zna,
stvara i uživa u temi povezivanja kamena koji nad
vodom gradi novo svjetlo za sve nas.
Želimo građu koja je dislocirana ili se nalazi in situ
te ju je nemoguće prezentirati u Mostaru, digita-
lizirati i time se muzeološka postavka kompletira
tako da ne nedostaju najistaknutiji primjeri. Su-
vremeno osmišljen i obnovljen muzej omogućit
će pristup sadržajima osobama s poteškoćama u
kretanju te osobama s vidnim i slušnim oštećenji-
ma. U dosadašnjem muzejskom prostoru spomen
kući Džemal Bijedić otvorit ćemo Muzej Mostara
socijalističke Jugoslavije, sa spomen sobom Dže-
mala Bijedića i postavkom o važnim događajima i
osobama Mostara u socijalističkom razdoblju.
Sakralna umjetnost u Hercegovini
(Nositelji: Grad Mostar, DPUmH, Muzej Hercegovi-
ne, partneri vjerske zajednice)
Izložbom će se obraditi i prikazati arhitektura,
skulptura, slikarstvo te primijenjena umjetnost
muslimana, katolika, pravoslavnih i pripadnika
51
11. ožujak / mart 2019.
židovske zajednice koja se nalazi na
prostoru Hercegovine. Arhitektura i
monumentalna umjetnost (kamena
plastika, zidno slikarstvo, crkveni na-
mještaj) prikazat će se fotografijom ili
digitaliziranim prikazima s uvođenjem
multimedijalnih načina prezentacije.
Postojanje, neometano djelovanje i
izražavanje različitih etničkih i vjerskih
skupina u području umjetnosti dokaz
su postojanja europske ideje multiet-
ničnosti i multikonfesionalnosti na na-
šim prostorima već jako dugo vreme-
na. Također, u pojedinim razdobljima,
neke od na našem prostoru prisutnih
vjerskih zajednica intenzivno su ko-
municirale s drugim europskim i medi-
teranskim prostorima, čiji su dio bile ili
su željele biti. Tako postoje umjetnine
pristigle iz Italije, njemačkih zemalja i
Mađarske, Rusije i Grčke, čitavog istoč-
nog Mediterana itd. Predstavljanjem
takvog materijala pokazat će se kako
je ovaj prostor oduvijek bio sastavnim
dijelom šireg europskog i mediteran-
skog prostora.
Repozicija starih zanata
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Livno,
Konjic, udruga Zanart, umjetničke, obrt-
ničke i kulturne udruge u Hercegovni)
U naporu oživljenja i očuvanja starih
zanata od zaborava i promoviranja
istih kao autentičnih proizvoda ovog
podneblja, ovaj će program poticati ak-
tivnosti usmjerene na radionice i izlož-
be starih zanata, s ciljem podučavanja
novih generacija starim znanjima, kao
i upotpunjavanja kulturne i turističke
ponude. Tradicijski zanati u BiH razvijali
su se pod utjecajem rimske, grčke, sta-
rokršćanske i osmanske kulture. Kroz
zanate u pojedinim sredinama može
se tumačiti bogatstvo života u njima,
kao i njihov civilizacijski napredak. U
Mostaru je postojalo trideset različi-
tih vrsta zanatskih udruženja, od kojih
neka datiraju od 1762. godine, kao što
su pekari, krojači, obućari, kožari, tka-
či, zlatari (kujundžije), kovači, štavljači
ili tabadžije, kazandžije, brijači, zidari.
U Livnu je 1550. godine postojalo 27
52
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 348
Grada Mostara
vrsta obrta, a posebno mjesto među
njima zauzima Livanjski vez srebrnom
žicom u drvetu. Njime su se ukrašavali
rukohvati štapova, drške noževa, škri-
nje itd. Također je Livno bilo poznato
po zlatarima, kantardžijama, sedlari-
ma, samardžijama, krojačima, tabad-
žijama, zvonarima. Od starih zanata u
Konjicu do danas je najustrajnije drvo-
rezbarstvo, a brend „Zanat“ objedinju-
je moderni dizajn na najvišoj razini sa
zanatskim tehnikama drvorezbarske i
stolarske proizvodnje. Program Repo-
zicija starih zanata povezala bi ove sre-
dine kroz njihovu prošlost i dala nove
vrijednosti sadašnjem životu.
Mostovi Hercegovine
2020. – 2024.
(Nositelj: Livno, partneri: Konjic, Mostar,
Trebinje, kulturne institucije, udruženja
umjetnika i obrtnika, turističke zajednice)
Livno, Konjic, Trebinje i Mostar četiri
su grada koja imaju zanimljivu i burnu
prošlost. Livno obilježava stari Most na
Dumanu, Bistrički grad, samostan Go-
rica s galerijom velikana slikarstva Ga-
brijela Jurkića i etnološkim muzejom,
zatim i Pravoslavna crkva s bogatom
riznicom ikona. Konjic, na sjeveru pla-
ninske Hercegovine, odlikuje stara ka-
mena ćuprija sagrađena 1682. godine.
Franjevački samostanski muzej baštini
zbirku slika, skulptura, knjiga, misnoga
posuđa i ruha, te etnološku zbirku. Tu
je i rodna kuća putopisca, slikara i kari-
katurista Zuke Džumhura, depandans
Zavičajnog muzeja. Na planini Zlatar
nedaleko od Konjica nalazi se atom-
sko sklonište, objekt poznat kao Titov
bunker koji se prostire na površini od
20.000 kvadratnih metara sa 100 soba,
uredima i konferencijskim dvorana-
ma. Trebinje, grad izrazito mediteran-
skog štiha, sa Arslanagića mostom iz
16. st. i brojnim manastirima i drugim
vjerskim objektima, baštini i legat jed-
nog od najpoznatijih hercegovačkih
pjesnika Jovana Dučića. Trebinje od-
nedavno ima i Festival europskog i
mediteranskog filma. Ovaj program u
četverogodšnjem razdoblju povezuje
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 349
Grada Mostara

Premošćivanje
umjetnike i kulturne radnike s ovog područja u
tematiziranju i reinterpretaciji pojmova mosta

razdvojenosti
i rijeke u nizu zajedničkih projekata:
Most kao metafora i građevina je susret koji

STRATEGIJA
okuplja likovne umjetnike koji su u svom radu
inspirirani temom mosta, pisce koji obrađuju

KULTURE
temu mosta, arhitekte i građevince koji pro-
jektiraju i realiziraju značajne mostove i druge
umjetnike i djelatnike. Bez obzira govorimo li o
mostu u prenesenom ili konkretnom značenju,
dakle kao metafora ili građevina, most je uvi-
jek veza, spona, prijelaz. Tema most oduvijek
je zanimljiva kao književno, likovno, glazbeno,
kazališno, filmsko i arhitektonsko djelo. Život
uz rijeku je program namijenjen susretima
putopisaca, znanstvenika, istraživača, vodiča i
turističkih radnika. Rijeke nisu samo voda koja
protječe. One su prave blagodati pitke vode,
zemlja oko njih je plodna, a služe i za odmor i
osvježenje i kao prijevozni putevi. Većina stari-
jih gradova nastajala je uz rijeke. U književnom
smislu rijeka koja teče, sa svojim brzacima, je
usporedba sa životom čovjeka. Motiv rijeke
može biti simbol veze između vanjske i unu-
tarnje prirode.
Programi se održavaju na cijelom području Her-
cegovine, samostalno i kao koprodukcije i kola-
boracije i potiču mobilnost i razvoj publike.

Umjetnička revitalizacija
nekropola stećaka
(Nositelji: Fondacija Mak Dizdar, DPUmH, par-
tneri: umjetnici i umjetničke skupine)
Stećci su jedna od najprepoznatljivijih sastav-
nica identiteta Hercegovine. Kao takav umjet-
nički oblik na najbolji način prezentiraju pro-
stor i čovjeka toga prostora. Stećci ne poznaju
granice etničke ili vjerske pripadnosti, trenut-
ne granice entiteta, županija i općina. Pripa-
daju svima i svugdje se susreću s istim proble-
mom propadanja. U cilju očuvanja nekropola
od daljnjeg propadanja, učinili smo prvi korak
i zaštitili nekropole Radimlja i Boljuni u blizini
grada Stoca. Ukazivanje na važnost stećaka i
njihova reinterpretacija pomoći će stvaranju
svijesti o međusobnoj povezanosti stećka i
današnjih ljudi ovoga prostora. Nekropole
stećaka na prostoru čitave Hercegovine će se
umjetnički “oživjeti” putem video i zvučnih in-
stalacija, umjetničkih performansa itd.

53
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 350
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 351
Grada Mostara

Kritični faktori
uspjeha Strategije

Kao i drugi gradovi, Mostar se suočava s mnogim global-

nim, regionalnim (Europa), subregionalnim (Balkan), na-
cionalnim (BiH), subregionalnim (županija), i sublokalnim
(mjesne zajednice) izazovima i suočit će se s možda još i
više njih u razdobolju do 2026. godine. Mnogi od tih iza-
zova imat će utjecaj na provođenje Strategije kulturnog ra-
zvoja Grada Mostara 2018. – 2026.:
— aktualni pritisci na relativno smanjenje javnih rashoda
— nužnost obnove i unapređenja fizičke infrastrukture, po-
sebice IK infrastrukture
— neadekvatan razvoj zračnog prijevoza i slabiji priliv turista
— (ne)otvaranje objekata kulturne infrastrukture
— nedovoljno povećanje broja studenata na kreativnim
studijima
— jačanje konkurentske snaga gradova slične veličine
— odljev talenata u inozemstvo
— održavanje stabilnosti i održivosti kulturnog sektora.
U mirnodopskim razdobljima transport i komunikacije su
najvažniji faktori koji utječu na razvoj grada (Mumford,
1961.). Upravo ti faktori presudno utječu na ukupan razvoj,
pa tako i na razvoj kulture grada Mostara. Ako se ima u vidu
da će tijekom sljedeće generacije ljudska civilizacija postići
više nego tri prethodne, jasno je da Mostar mora što više
i što brže uklanjati svoju informacijsko-komunikacijsku i
transportnu isključenost iz procesa globalizacije, osobito
ako se ne spriječi odljev njegovih talenata u inozemstvo.
Mostar je izvan tokova globalizacije zbog nerazvijenosti zrač-
nog prometa i nerazvijenog informacijsko-komunikacijskog
sektora, koji guše razvoj ostalih sektora. Ukratko, Mostar je
isključen iz globalizacije zbog nerazvijenih zračnih i bežič-
nih veza. Najuže transportno grlo, ujedno i najuže razvojno
grlo Mostara, zračni je promet. Sredinom 1960-ih otvorena
je zračna luka Mostar (OMO) za domaće te sredinom 1980-
tih za strane letove, kad je proglašena alternativnom zrač-
nom lukom za Zračnu luku Sarajevo, vezano s održavanjem
zimskih olimpijskih igara u tom gradu. Rekordni prijevoz
putnika je ostvaren 1990. god. kad je iznosio 86 000 putnika.
Tijekom rata zračna luka je znatno oštećena pa je izvršena
poslijeratna rekonstrukcija. Ponovno je otvorena za letove
u srpnju 1998., no umjesto da Gradu, vlasniku luke, donosi
poreze iz dobiti i koncesijsku naknadu, iz proračuna se sva-
ke godine odlijevaju sredstva na ime subvencija.

55
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 352
Grada Mostara

Slika 6: Promet zračne luke Mostar; ski ili drugi oblik transporta u sjedećih
1990. – 2017. 15-30 godina.
Grad Mostar nema sustav grijanja i
hlađenja, dok istodobno obiluje izvo-
rima obnovljive energije. Stoga je nuž-
no inicirati uvođenje i razvoj sustava
grijanja i hlađenje utemeljenog na
obnovljivim izvorima energije. Pored
razvoja zračnog prijevoza, što se može
riješiti – kako je naznačeno u Strategi-
ji integriranog razvoja Grada Mostara
2017. – 2026. – davanjem zračne luke
pod koncesiju.
Nadalje, nužno je razvijati informacij-
sko-komunikacijsku infrastrukturu Mo-
stara, jer će to omogućiti širi pristup
kulturnim aktivnostima, boljoj informi-
Izvor: BHDCA (2018.) ranosti i promociji kulturnih aktivnosti
Grada pomoću razvoja inovativnog
Godišnji promet putnika OMO mjeri u desetinama umjesto u digitalnog javnog prostora, uključujući
stotinama tisuća putnika. Regiju godišnje posjeti minimalno kroz mjesta koja predstavljaju nasljeđe,
tri milijuna posjetitelja, od čega samo na vodopad Kravica arhive i knjižnice.
otpada 205 000, koliko je 2017. god. bilo plaćeno ulaznica.13
To će doprinijeti uspostavi virtuoznog
Očito je da Gradska uprava, menadžment zračne luke, kao kruga. Naime, snažan rast kreativnih
i turističke agencije nisu organizirane za preuzimanje znat- i kulturnih djelatnosti će dalje dopri-
no većeg broja posjetitelja u Međugorju. Razvoj zračne nositi lokalnom socijalnom i ekonom-
luke u uskoj je vezi s ukupnim razvojem Grada Mostara kao skom razvoju. K tomu još, doprinosit
regionalnog centra, stoga je ovaj potencijal jedan od pri- će i preispitivanju prostornog modela
marnih razvojnih projekata grada (EU, 2014.). Grad Mostar urbane strukture, pomažući oživlja-
je većinski vlasnik OMO-a (88%), što, promatrano sa staja- vanju starih gradskih jezgri i prezen-
lišta vlasništva, nije u opreci s internacionalnom praksom, tiranju kulturnih sadržaja unutar njih,
no u opreci sa stajališta ekonomske učinkovitosti upravlja- i premošćivanju socijalnih i kulturnih
nja. Naime, razvidno je i unutar okvira BiH, da je moguće različitosti, što su zapravo ciljevi Stra-
za svega nekoliko godina postići promet od preko 300 000 tegije kulturnog razvoja.
putnika (kako Zračna luka Tuzla zorno pokazuje), što OMO
Izazov s kojim će se Mostar suočiti pri
nije u stanju postići već dva desetljeća. 14
razvoju svog kulturnog distrikta jest
Nadalje, gradovi veličine od 0.1 do 1.0 milijuna stanovnika da i globalno promatrano prostorne
(korigirano za veličinu ekonomske gustoće, koja je relativ- karakteristike kreativnih habova i kla-
no visoka za Grad Mostar) moraju razmišljati o adekvatnom stera, posebno na lokalnoj razini, nisu
razvoju masovnog urbanog transporta - barem o razvoju još u potpunosti spoznate. Stoga je
prostornog koridora u kojem će biti moguće razviti lakošin- izazov ustanovljivati povezanost loka-
cije kreativnih lanaca vrijednosti i kla-
13) Mala zračna luka Tarbes-Lourdes-Pyrénées Airport (franc. Aéroport de Tar- stera s urbanim povijesnim, socijalnim,
bes-Lourdes-Pyrénées), smještena 9 km od Tarbesa, u blizini Lourdesa, ima svega
pet redovnih letova za pet odredišta - Pariz (Air France) tri puta dnevno, London kulturnim i političkim aspektima. No,
(Ryanair) dva puta tjedno, Manchester (Bmibaby) dva puta tjedno, Bruxelles (Je- nešto je nesporno – zanemarene grad-
tair) dva puta tjedno i Figari-Corse (Air France) jednom tjedno. Promet zračne luke
iznosi oko 450 000 putnika godišnje, od čega 70% otpada na hodočasničke letove
ske lokacije i gradski prostori ispunjeni
za Lourdes. kulturnim i kreativnim aktivnostima
14) Koliko BiH zaostaje u globaliziranosti vidi se po dva pokazatelja: jedina je u doprinose regeneraciji gradova.
Europi na 3G mreži te po zračnom prometu. Na prostoru bivše Jugoslavije uvjer-
ljivo naprometnija zračna luka je Beograd, koja je 2017. imala promet od 5.3 mili- Prema stajalištima građana Mostara, na
juna putnika, a slijede ju Zagreb (3.1), Split (2.8), Dubrovnik (2.3), Skoplje (2.0),
Priština (1.9), Ljubljana (1.7), Tivat (1.11), Podgorica (0.99) i Sarajevo (0.96). Poten-
uspješnost provođenja Strategije razvo-
cijal Mostara je 1.9 milijuna putnika 2029. god. (EU, 2014.). ja kulture Grada Mostara 2018. - 2026.

56
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 353
Grada Mostara

Slika 7: Kritični faktori uspjeha Strategije

razvoja kulture; Mostar, 2018.

Izvor: vlastita obrada

presudno će utjecati više faktora, od kojih su od presudnog

značaja sljedeći:
— učinkovitost djelovanja administrativno-političkih tijela
Grada Mostara, pri čemu je posebno važno razviti me-
hanizme boljeg upravljanja kulturom Grada
— stupanj podrške građana Mostara provođenju Strategije
— razina investicija Grada i osobito investicija u kulturnim-
sektorima
— opća razina kulture građana Mostara
— stupanj kolegijalnosti umjetnika Mostara.

Provođenje, monitoring i
evaluacija Strategije
Praćenje Strategije će biti usklađeno s praćenjem izvršenja
proračuna, kao i s mjesečnim, kvartalnim, polugodišnjim
i godišnjim izvješćivanjima nadležnih statističkih i drugih
agencija. Baze podataka vezane za praćenje i vrednovanje
Strategije će se kompletirati mjesečno, a analizirati kvar-
talno. Ocjena ostvarenja programa i projekta će se izvrši-
ti 2019. godine (kada će se izvršiti i djelomično ažuriranje
Strategije), dok će se finalna ocjena ostvarenja tih planova
dati 2022. godine. Tad će se napraviti i kontrolna ocjena
ukupnog ostvarenja Strategije u razdoblju 2018. -2022. i
izvršiti njeno ažuriranje sa stajališta eventualne promjene
aspiracija i ciljeva.
Radi boljeg provođenja Strategije kulturnog razvoja Grada
Mostara, bit će formirana Jedinica za upravljanje kulturnim ra-
zvojem (JUKRA), koja će biti sastavni dio Kabineta gradonačel-
nika Grada Mostara. Do uspostave JUKRA-e, njenu funkciju
će obavljati tim sastavljan od po jednog do dva predstavnika

57
11. ožujak / mart 2019.
Tablica 9: Pregled aktivnosti na implementaciji Strategije
kulturnog razvoja; Grad Mostar, 2018. – 2026.
Aktivnosti
Definiranje prioriteta za 2019. na
temelju strateško-programskih
dokumenata i izrada Plana
implementacije (1+2)
Priprema planova službi za 2019.,
uključujući projekte iz Strategije
kulturnog razvoja i redovne
poslove
Uključivanje strateških projekata i
mjera u planu proračuna za 2019.
Usklađivanje planova rada službi/
odjeljenja JLS sa usvojenim
Proračunom za 2019.
Priprema kalendara za praćenje
realizacije godišnjeg plana JLS
Razrada projekata
Praćenje eksternih izvora
financiranja
Praćenje provođenja Plana
implementacije Strategije
Praćenje implementacije i izrada
izvješća o realizaciji godišnjih
planova rada službi
Uključivanje Vijeća za kulturni
razvoj u praćenje implementacije
Strategije
Izrada Godišnjeg izvješća o
realizaciji Strategije kulturnog
razvoja, njegovo usvajanje i
objavljivanje
Ostale važne aktivnosti:
Redovno ažuriranje web stranice
Grada Mostara u domeni
informacija koje se odnose na
razvojne aktivnosti
Redoviti kontakti s višim
razinama vlasti
Uspostavljanje i unapeđenje
međuopćinske suradnje
58
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 354
Grada Mostara
Nadležnost Rok
Inicijator i vlasnik procesa: Koordinator tima za izradu Zadnji kvartal 2018.
Strategije kulturnog razvoja (KT)
Nositelji i sudionici procesa:
Šefovi nadležnih službi/odjeljenja Grada Mostara
Kolegij načelnika Grada Mostara
Ostali djelatnici(članovi KT)
Inicijator i vlasnik procesa: Šefovi nadležnih službi/ 10. -30. 10. 2018.
odjeljenja JLS
Nositelji i sudionici: Koordinator KT-a/Šef JUKRA-e
Inicijator i vlasnik procesa: Rukovoditelj Službe/ 1. -31.10.(prvi nacrt);
Odjeljenja za proračun i financije 1. -30.11. (drugi nacrt)
Nositelji i sudionici procesa: 1. -15.12. (treći nacrt)
Koordinator KT-a/Šef JUKRA-e 2018.
Kolegij načelnika JLS
Inicijator i vlasnik procesa: Koordinator KT-a/ Koordinator 5. - 15. 1.2019.
KT-a/Šef JUKRA-e iduće godine
Nositelji i sudionici procesa: Šefovi nadležnih službi/
odjeljenja
Kolegij načelnika Grada Mostar
Inicijator i vlasnik procesa: 31. 1.2019.
ŠefJUKRA-e ili Koordinator razvojnog tima KT-a
Nositelji i sudionici procesa:
Ostali djelatnici JUKRA-a/KT-a
Inicijator i vlasnik procesa: ŠefJUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuirano
Nositelji i sudionici procesa: Ostali djelatnici JUKRA-e/KT-a
Nadležne službe/odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: ŠefJUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuirano
Nositelji i sudionici procesa:
Nadležne službe/odjeljenja
Ostali djelatnici JUKRA-e/KT-a
Inicijator i vlasnik procesa: ŠefJUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuirano
Nositelji i sudionici procesa:
Ostali djelatnici JUKRA-e/KT-a
Šefovi službi/odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: Šefovi službi/odjeljenja Mjesečno: Kolegij
Nositelji i sudionici procesa: načelnika
Kolegi načelnika JLS Polugodišnje: do 31.
ŠefJUKRA-e ili Koordinator KT-a srpnja (za prvih šest
Ostali djelatnici JUKRA-e/KT-a mjeseci 2019. itd.)
Godišnje: do 31. svibnja
(za 2018. itd.)
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Prvi sastanak
Nositelji i sudionici u procesu: Partnerske grupe
Ostali službenici JUKRA-e do 31. 5.2019.
Drugi sastanak
Vijeće za razvoj Partnerske grupe
do 31. 7. 2018. (za prvih 6
mjeseci tekuće godine)
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Do 31.5.2019.za 2018.
Nositelji i sudionici u procesu:
Ostali službenici JUKRA
Šefovi službi/odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Kontinuirano
Nositelji i sudionici:
Ostali službenici JUKRA-e
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 355
Grada Mostara

Odjela za organizaciju, pravne poslove,

opću upravu, civilnu zaštitu i vatrogastvo,
Odjela za financije i nekretnine, Odjela za
društvene djelatnosti, Odjela za urbani-
zam i građenje i Odjela za gospodarstvo,
komunalne i inspekcijske poslove. Savje-
todavnu funkciju na implementaciji,
praćenju i vrednovanju Strategije imat
će Vijeće za kulturni razvoj, kojega će
činiti predstavnici javnog, privatnog i
civilnog sektora. Kao prelazno rješenje,
do trenutka imenovanja članova Vijeća,
privremeno će njegovu funkciju vršiti
aktualni Forum 2024.
U sljedećoj tablici daje se pregled te-
meljnih uloga i odgovornosti za imple-
mentaciju Strategije integralnog razvoja
Grada Mostara15 kao i pregled praćenja
vrednovanja i izvješćivanja u svezi s tim.

15) Provođenje, monitoring i evalucija Strategije

temelji se na Metodologiji za integrirano planira-
nje lokalnog razvoja u BiH – MiPRO. Razvijena je
u okviru Projekta integriranog lokalnog razvo-
ja (ILDP), koji je zajednička inicijativa Švicarske
agencije za razvoj i suradnju (SDC) i Razvojnog
programa Ujedinjenih naroda (UNDP) i provodi
se u partnerstvu s Ministarstvom za ljudska prava
i izbjeglice BiH, Ministarstvom uprave i lokalne
samouprave RS, Federalnim ministarstvom prav-
de i savezima općina i gradova u oba entiteta.

59
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 356
Grada Mostara

60
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 357
Grada Mostara

Reference

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (ASBH), 2015. Popis stanovništva, do-

maćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013. - Preliminarni rezultati za Bosnu
i Hercegovinu, entitete i Brčko Distrikt bih, kantone i općine . Sarajevo: ASBH.
Burg, D.F., 2004. A World History of Tax Rebellions - An Encyclopaedia of Tax Rebels,
Revolts, and Riotsfrom Antiquity to the Present. New York: Routledge.
Direkcija za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine (BHDCA), 2018 Statistički po-
daci prometa bh. zračnih luka za 2017. i prethodne godine. Raspoloživo na http://
www.bhdca.gov.ba/index.php/hr/14-hrvatski/generalne-informacije/1354-pove-
can-broj-zracnih-operacija-i-putnika-u-2017-godini, Pristupljeno 1. srpnja 2018.
Domljan, V., 2005. A Bosnian diplomat reflects on a federation on the fault lines
of three civilizations. Forum of Federations Vol.4 No.4. Available at http://www.
forumfed.org/pubs/V4N4-ba-Domljan-pract.pdf
Džumhur, Z., 1982. Mostar. Mostar: Prva književna komuna.
European Union (EU), 2017. The Cultural and Creative Cities Monitor. Luxem-
burg: Publication Office of the European Union
Evans, A. J., 1877. Through Bosnia and Herzegovina on Foot during the Insurrecti-
on: with a Historical Review of Bosnia, and a Glimpse at the Croats, Slavonians, and
the Ancient Republic of Ragusa, August and September 1875, 2nd edn. London:
Longmans, Green,and Co.
Federalni zavod za statistiku (FZS), 2018. Hercegovačko-neretvanski kanton u
brojkama. Sarajevo: FZS.
Grad Mostar, 2018. Službena stranica. Pristupljeno 30. 8. 2018.
Grad Mostar, 2016. Strategija integriranog razvoja Grada Mostara 2017 - 2026.
Građevinski fakultet Mostar Sveučilišta u Mostaru, 2016. Preparation of Project
Documentation of Centre For Cultural and Creative Industries within the Project
HIVES (High – Level Innovation for a Value – Driven Exploitation of a Joint S3 in the
Adriatic Area). Mostar: Građevinski fakultet Mostar Sveučilišta u Mostaru.
Mandić, D., 2013. Sabrana djela – Svezak IV. Mostar: Fram-Ziral.
Malcom, N., 1996. Bosnia–a Short History. New York: New York University Press.
Mazower, M, 2002. The Balkans – a Short History. New York: The Modern Library.
Smoljan, V.,1979. Ravnomjerniji razvoj područja OPK, Privrednik1, maj.
Mumford, L., 1961. The City in History: Its Origins, Its Transformations, and Its Pros-
pects. San Diego, Harcourt Inc.
Stoianovich, T., 1999. Review of Michael Palairet, the Balkan Economies c. 1800-
1914: Evolution without Development. American Historical Review, February.
Šabanović, H., 1959. Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela (Der bos-
nische Pachaluk. Entstehung und Verwaltungseinteilung). Sarajevo: Naučno
društvo NR Bosne i Hercegovine.

61
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 358
Grada Mostara

62
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 359
Grada Mostara

Aneks

U Mostaru djeluje 14 javnih ustanova kulture:

Arhiv Hercegovine, Narodna knjižnica HNŽ/K, Bi-
blioteka - dječji odjel, Muzej Hercegovine, Simfo-
nijski orkestar, Muzički centar Pavarotti, Narodno
pozorište, Hrvatsko narodno kazalište, Lutkarsko
kazalište, Pozorište lutaka, Centar za kulturu, Hr-
vatski dom herceg Stjepan Kosača, Dom kulture
Blagaj i Kulturni centar sjever - Potoci.
Grad Mostar je osnivač 12 ustanova kulture
(za deset je samostalno osnivač, dok za dvije
ustanove dijeli osnivačka prava s HNŽ/ HNK u
jednakim iznosima).

Tablica a1: Javne kulturne

ustanove; Mostar, 2017.
Zaposleno
Spol
na admini-
R.br. Naziv na stručnim strativno- prosječna
Ukupno poslovima tehničkim dob M Ž direktor
poslovima

0 1 2 (=3+4) 3 4 5 6 7 8

1 Centar za kulturu Mostar 12 7 5 50 5 7 M

2 Muzički centar 14 4 10 48,9 11 3 M

„Pavarotti“ Mostar

3 Hrvatski dom herceg 20 5 15 45,9 13 7 M

Stjepan Kosača
Hrvatsko narodno
4 21 11 10 52 11 10 M
kazalište
Lutkarsko kazalište
5 12 10 2 38 5 7 Ž
Mostar

6 JU Muzej Hercegovine 8 6 2 51,5 4 4 M

JU Narodna biblioteka - Odjel

7 7 5 2 44,5 1 6 M
dječja biblioteka Mostar

8 Pozorište lutaka Mostar 10 8 2 50 6 4 Ž

Simfonijski orkestar
9 6 5 1 47,8 2 4 Ž
Mostar
Narodno pozorište
10 27 19 8 44,9 17 10 M
Mostar

11 JU Dom kulture Blagaj 2 2 0 45,5 1 1 M

JU Kulturni centar
12 sjever - Potoci 2 1 1 45,5 1 1 M

3Ž;
13 Ukupno 141 83 58 39 77 64 8M
Izvor: Grad Mostar (2017.)

63
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Najveći je broj spomenutih ustanova nastao
1950-ih godina i razvijao se do razdoblja 1992.
- 1995. Nakon 1995. god. izgrađeni su objekti
Muzičkog centra Pavarotti, Centra za kulturu, Hr-
vatskog narodnog kazališta, Biblioteke, Lutkarskog
kazališta, Muzeja Stari most i Interpretacijskog mu-
zeja MuM (Muzej u Mostaru).
Te ustanove se financiraju iz proračuna Grada
Mostara, osim Arhiva Hercegovine i Narodne knjiž-
nice, koje se financiraju iz proračuna HNŽ/ K te
Hrvatskog narodnog kazališta i Narodnog pozo-
rišta čije djelovanje financiraju zajednički Grad
Mostar i HNŽ/ K.
Knjižničarska djelatnost odvija se u tri objekta
u Gradu, inače dobro pozicionirana, a jedan od
objekata namijenjen je isključivo mlađem uzra-
stu, od predškolskog do srednjoškolskog.
Muzej Hercegovine ima tri zbirke: arheološku,
etnografsku i književnu. Djeluje u četiri objekta
smještena u zoni Starog mosta; središnji objekt
s arheologijom i etnografijom, Muzej Stari most
posvećen izgradnji i obnovi mosta, Interpretacij-
ski muzej MUM, Spomen kuća Svetozara Ćorovi-
ća, sa sobom posvećenom Aleksi Šantiću.
Glazbena djelatnost odvija se kroz djelovanje
Simfonijskog orkestra i Muzičkog centra Pavarotti
koji u svom sastavu, pored radionica glazbene
terapije, ima i studio za snimanje te projekt Rock
škole. Ova djelatnost upotpunjena je postoja-
njem dviju glazbenih škola I. i II. stupnja te studi-
ja glazbe na Sveučilištu u Mostaru.
Mostar ima četiri kazališne kuće, dva lutkarska i
dva dramska kazališta. Svako kazalište ima svoju
scenu, sa 536 sjedećih mjesta u dramskim i 310
mjesta u lutkarskim kazalištima.
Četiri kulturna centra mikrolokacijski su dobro
pozicionirana: dva u središtu grada i dva na rub-
nim područjima, jedan na sjevernom a drugi na
južnom. Prigradski centri za kulturu namijenjeni
su zadovoljenju kulturnih potreba tih dijelova
grada - od obrazovanja, folklora, društvenih igara
do pučkih zabava.
Centar za kulturu, smješten uz sami stari grad i
okružen parkom stećaka s područja Hercegovine,
ima galerijsku, plesnu, prezentacijsku djelatnost,
lokalni radio, kao što ima i Hrvatski dom herceg
Stjepan Kosača (HD HSK), čija je galerija organizira-
na kao zasebna jedinica unutar centra, s vlastitom
kolekcijom i redovitom izlagačkom djelatnošću.
64
Broj 3 Strana 360
Na istoj lokaciji kao i HD HSK nalazi se i manji
galerijski prostor koji koristi Društvo hrvatskih
likovnih umjetnika u Federaciji BiH.
Omladinska kulturna scena organizirana je
kroz udruženja Omladinski kulturni centar
Abrašević, koji se projektno financira, i Stu-
dija za izvedbenu umjetnost koji se financira
iz gradskog proračuna.
U gradu djeluju 33 kulturna društava namije-
njena tradicijskoj, plesnoj, glazbenoj, književ-
noj, likovnoj i arhitektonskoj djelatnosti, te tri
strukovne udruge - povjesničara umjetnosti,
likovnih umjetnika i književnika, koje imaju
regionalni karakter.
Nacionalna kulturna društva Hrvata (Matica
hrvatska i Napredak) Bošnjaka (Preporod) i Srba
(Prosvjeta) važan su čimbenik u općoj kultur-
noj slici grada, kao i postojanje Francuskog i
Turskog kulturnog centra te Američkog kutka.
Unutar programa obuke za djelatnike sektora
kulture, Služba za kulturu surađuje i s DESK-
om Kreativna Europa BiH od jeseni 2017.,
unutar čega je počet program obuke djelat-
nika u kulturi za stjecanje znanja i iskustava u
apliciranju na natječaje Kreativne Europe.
Sredstva za kulturu iz proračuna Grada Mosta-
ra raspoređena su na tri stavke: Služba za kul-
turu, Agencija Stari grad i kapitalna ulaganja.
Sredstva za kulturu namjenski se troše za:
— operativne troškove sektora kulture (plaće,
materijalni troškovi i programska sredstva
za 12 ustanova kulture kojima je osnivač i
suosnivač Grad Mostar; u tim ustanovama
ukupno je trenutno zaposleno 147 osoba
— financiranje dijela programa nezavisne
scene i organizacija kojima Grad Mostar
nije osnivač
— kapitalna ulaganja
— održavanje i obnavljanje kulturne baštine.
Gradska uprava Mostara ima pet odjela,
među kojima je i Odjel društvenih djelatnosti.
Odnosno pet odjela ima 17 službi, među ko-
jima je i Služba za kulturu, koja s još tri službe
čini Odjel društvenih djelatnosti.
U Službi za kulturu zaposleno je šest osoba, tri
s visokom stručnom spremom, dvije s višom i
jedna sa srednjom stručnom spremom.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 361
Grada Mostara

Tablica a2: Prikaz financiranja ustanova

kulture; Mostar, 2015. - 2018.

R. Naziv ustanove 2015. 2016. 2017. 2018.

br.

1 Muzej Hercegovine 148.580 148.580 163.600 173.600

2 Dječja biblioteka 116.700 134.700 156.280 156.280

3 HDHS Kosača 290.000 290.000 332.500 348.500

4 KC Potoci 31.970 31.970 39.810 39.810

5 Centar za kulturu 220.320 252.320 277.550 297.550

6 KC-Dom kulture Blagaj 31.860 31.860 40.310 40.310

7 MC „Pavatotti” 168.220 168.220 217.510 217.510

8 Narodno pozorište 210.000 235.000 269.500 269.500

9 HNK 210.000 235.000 269.500 269.500

10 Lutkarsko kazalište 184.120 184.120 232.210 232.210

11 Pozorište lutaka 168.010 168.010 195.670 195.670

12 Simfonijski orkestar 161.900 161.900 201.790 220.790

Izvor: Grad Mostar (2018.)

Tablica a3: Broj zaposlenih u ustanovama

kulture; Mostar i komparatori, 2015.

Zaposleni Zaposleni
Zaposleni u u sektoru
Broj u kulturi/
Grad Godina ustanovama stanovnika stanovništvo kulture/
kulture stanovništvo
(u %) (Mostar=1)
1 2 3 4 5 (=3/2) 6
Dubrovnik 2014. 297 42615 0,697 5,59
Herceg Novi 2010. 50 14462 0,346 2,77
Rijeka 2013. 424 128624 0,330 2,65
Split 2014. 530 178102 0,298 2,39
Varaždin 2015. 122 46946 0,260 2,09
Mostar 2015. 141 113169 0,125 1,00
Izvor: strategije razvoja kulture odnosnih gradova

Na temelju tablice 3 može se zaključiti da Mostar

ima relativno manje zaposlenih u ustanovima kultu-
re nego gradovi komparatori, točnije rečeno, tri puta
manje (jednostavan prosjek je 3.1).

65
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 362
Grada Mostara

Tablica a4: Objekti ustanova kulture, 2018

Ukupna
R. Naziv
br. ustanove površina Objekti
zgrade (u m2)
— površina dvorišta 981 m2
— korisna površina (garderobe, radionica, prostori za lutke, scenografiju..)-155 m2
— mokri čvorovi-18 m2
Pozorište — površina scenskog prostora-100 m2
1 lutaka u 550 — režija – 11 m2
Mostaru — površina sale- 100 m2
— broj sjedišta u sali- 160
— uredski prostori - 73 m2
— zgrada male scene - 84 m2
Spomen kuća Džemala Bijedića (Bajatova 4)
— Spomen kuća Džemala Bijedića- ukupno cca 230 m2
— 30 m2 uredski prostor
— mokri čvor 2 m2
— izložbeni prostor 50 m2
— kino sala 60 m2- ukupno 50 sjedišta
Ćorovića kuća na Luci
JU “Muzej — Ćorovića kuća-dio koji koristi Muzej – ukupno cca 140 m2
Hercegovine” — uredski prostor – 4 m2
2 Mostar 756 — mokri čvor – 2m2
— galerijski prostor – 50 m2
Odjeljenje “Muzej Stari most”
— Odjeljenje “Muzej Stari most”-ukupno cca 200 m2
— Kula Tara- pet katova, svaki cca 15 m2- ukupno 75 m2
— Arheologija-prostor ispod mesdžida i prilaza Starom mostu-cca 60 m2
— Labirint- izložbeni prostor – cca 60 m2

Interpretacijski centar- MUM- ukupno 186 m2-izložbeni prostor

JU “Kulturni — scenski prostor – 60 m2

centar — uredski prostor 50 m2
3 210 — kapacitet dvorane- 250 sjedišta
Mostar-
Sjever” (napomena-trenutno se radi rekonstrukcija objekta-kapaciteti će se
povećati za cca 120 m2 i 100 sjedišta )
— Simfonijski orkestar unajmljuje prostor u Hrvatskom domu Herceg Stjepana
Simfonijski
4. orkestar 56 Kosače ukupne površine 56 m2
Mostar — uredski prostor – 15 m2
— prostorija za vježbanje- 32 m2
Dječje odjeljenje (rad s korisnicima)– ukupno 176 m2
— korisni prostor- 150 m2
— uredski prostor 16 m2
JU Narodna — mokri čvor 10 m2
biblioteka-
Odjel dječja
5.
biblioteka
1043 Odjeljenje Luka- ukupno 867 m2
Mostar — korisni prostor (rad s korisnicima, sva odjeljenja)- 630 m2
— dvorište 60 m2
— uredski prostor 55 m2
— mokri čvor 40 m2
— magacinski prostor (podrum)- 82 m2
objekt Doma kulture u Blagaju- ukupna površina 515 m2
— scenski prostor-sala s pozornicom – 242 m2 (sala 138 m2, pozornica 104, m2)
JU “Dom — kapacitet dvorane - 200 sjedišta
kulture” — cjelokupan uredski prostor koristi Gradsko područje Jugoistok
6. 825
Blagaj objekt Doma kulture u Dračevicama- ukupna površina 310 m2
— scenski prostor- sala s pozornicom- 120 m2 (sala 72 m2, pozornica 48 m2)
— kapacitet dvorane -100 sjedišta
— uredski prostor – 55 m2

66
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 363
Grada Mostara

Ukupna
R. Naziv
br. ustanove površina Objekti
zgrade (u m2)
— Umjetnička galerija Kraljice Katarine Kosača- ukupno 580 m2 (kapacitet-150
sjedišta)
— Velika dvorana s pozornicom – ukupno 700 m2 (pozornica 256 m2) -
(kapacitet dvorane- 726 sjedišta)
— Prostor iza pozornice (šminkeraj, garderobe i toaleti )- 60 m2
— Mala dvorana- 100 m2
— Uredski prostori- 140 m2
— dvije učionice -50 m2
— radio Mostarska panorama 20 m2
— 2 hola i terasa- 206 m2
Hrvatski Korisnici prostora u zgradi Hrvatskog doma Herceg Stjepana Kosače
7. dom herceg 5136 temeljem ugovora o najmu:
Stjepan — Galerija - 35 m2
Kosača — kafić- 50 m2
— HRTV Herceg Bosne- 263 m2
— Simfonijski orkestar- 56 m2
— Društvo Hrvatskih književnika Herceg Bosne- 25 m2
— Hrvatska glazba Mostar – 92 m2
— Lutkarsko kazalište-prostor bivše Male scene – cca 200 m2
Korisnici kojima je dodijeljen prostor u zgradi Doma:
— Narodna knjižnica Mostar- 720 m2
— Glazbena škola Ivana pl. Zajca – 280 m2
— III Osnovna škola- 1024 m2
— Lutkarsko kazalište – 450 m2
Lutkarsko kazalište Mostar smješteno je u zgradi Hrvatskog doma
Lutkarsko Herceg Stjepan Kosača. Koriste i unajmljeni prostor cca 200 Mala scena u
kazalište Hrvatskom domu Herceg Stjepan Kosača.
8 Mostar 450 — Ukupna površina -356,51 m2
— uredski prostori 58,47 m2
— scenski prostor -298,04 m2
— kapacitet sjedišta u dvorani- 150
Muzički centar Pavarotti koristi ukupno 1492 m2
— Korisna površina-780 m2 (uključene prostorije za rad radionica, restoranski
prostor, kotlovnica, apartmani, studio, vrt, nototetka, skladište i backstage)
Muzički — hodnici/toaleti- 220 m2
centar — uredi 92 m2
9 Pavarotti 1947 — scenski prostor – 400 m2
Mostar — kapacitet dvorane je maximalno 120 mjesta a atrija 1000 mjesta (600
stajanje, 400 sjedenje)
Muzička škola I i II stupnja
— koristi ukupno 455 m2 prostora, od čega je 300 m2 korisna površina, 20 m2
uredski prostor te hodnici i toaleti 135 m2.
— izložbeni prostor - 400 m2
— Radio - 180 m2
Centar za — Plesni studio Mo Stars 180 m2
10 kulturu 1500 — 4 učionice + kabinet za informatiku- 200 m2
Mostar — uredski prostor- 260 m2
— hodnici i mokri čvor - 160 m2
— kotlovnica - 90 m2
— magacin - 30 m2
Hrvatsko — u funkciji je 1200 m2
11 narodno 3011 — površina dvorane ukupno ñ 195,37
kazalište — površina pozornice 106,30
Mostar — kapacitet dvorane 110 sjedišta
— ukupna površina glavne zgrade 2600, 98 m2
— pomoćni objekti-ruševni prostor- 163,30 m2
Narodno — pomoćni objekt- stolarska radionica i magacin- 286,77 m2
12 pozorište u 3050 — Velika dvorana kapacitet 345 sjedišta-površina-parter 169m2, balkon
Mostaru 108m2-ukupno 277 m2
— površina scene 91 m2+100 m2-prostor iza scene
— Mala scena - Studio 64- kapacitet 64 sjedišta- površina- 160 m2
(Izvor: Grad Mostar i kulturne ustanove, 2017.)

67
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 364
Grada Mostara

STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE GRADA MOSTARA 2018-2026.

objavljuje se u izvornom obliku
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 365
Grada Mostara

Premošćivanje
razdvojenosti
STRATEGIJA RAZVOJA
KULTURE GRADA MOSTARA
2018.—2026.

1
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 366
Grada Mostara

2
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 367
Grada Mostara

“S ‘oživljenjem’ Starog mosta i

njegovog okruženja simbolič-
ka moć i značaj grada Mosta-
ra – iznimnog i univerzalnog
simbola suživota zajednica
različitih kulturnih, etničkih i
religijskih porijekla – učvršću-
je se i jača, temeljem neogra-
ničenih napora ljudske soli-
darnosti u potrazi za mirom i
snažnom saradnjom unatoč
golemim nedaćama.”
(UNESCO, 2005.)

3
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 368
Grada Mostara

4
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 369
Grada Mostara

Mi stojimo iza
Strategije

Važne odrednice identiteta svake zajednice i nje-

na prepoznatljivost svakako su njena historija i
kulturna baština kao materijalna i duhovna kul-
tura, ali i važan okvir za Kulturnu strategiju.
Svaki period u životu grada imao je određene
civilizacijske dosege koji su trajno ostali da sači-
njavaju njegovu kulturnu cjelinu. Mostar je odu-
vijek imao značajan kulturni i umjetnički poten-
cijal, pa se s razlogom nazivao gradom pjesnika,
slikara, gradom koji uživa u pozorištu. Sve to ide
u prilog činjenici da i danas Mostar ima mnogo
više kulturnih institucija, već što bi se to po broju
stanovnika podrazumijevalo.
A kultura i umjetnost se ne mjere po zbiru infor-
macija, već po tome što zaista imaju nemjerljiv
doprinos u prosperitetu i unapređenju vrijedno-
sti određene zajednice. Kultura kao javno dobro
ima moć da potiče društvenu koheziju, a to je
svakako dobra osnova za sveukupni razvoj.
Kulturna strategija Grada Mostara 2018. – 2026.,
podrazumijeva participaciju javnosti, ponajvi-
še one kulturne, te mapirajući postojeće stanje
usmjerava i budući kulturni razvoj. Želimo Mo-
star kao mjesto specifičnog kulturnog identiteta
i življenja, grad inventivnosti, otvorenosti, koji na
dobroj kulturnoj podlozi planira svoju buduć-
nost, grad kao mjesto važnih kulturnih zbivanja
u regiji i na Mediteranu. Vjerujemo da će ovaj
proces dovesti do promjena u vrijednosnim ori-
jentacijama i načinu života njegovih građana.
Strategija razvoja kulture nezaobilazan je dio
kandidature Mostara za Evropsku prijestonicu
kulture 2024. godine.
Intencija ove administracije je vizija Mostara
kao grada u kojem građani prepoznaju kulturu
i umjetnost kao temelj svog zajedničkog identi-
teta, osjećaja pripadnosti gradu koji je po svojoj
kulturnoj i umjetničkoj vitalnosti prepoznatljiv u
nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Gradonačelnik
Ljubo Bešlić

5
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 370
Grada Mostara

6
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 371
Grada Mostara

Sadržaj
Predgovor 5
Popis slika i tablica 7
Sažetak 9
Uvod 11
Situaciona analiza 11
Svrha Strategija razvoja kulture 14
Okvir Strategije 17
Nadležnost za kulturu u BiH 17
Strategije i politike kulture 17
Vrijednosti u koje vjerujemo 23
Vizija grada kakvog želimo 25
Načela kojima se vodimo 27
Ciljevi koje želimo postići 29
1. Jačati kulturu u javnom prostoru 29
2. Poticati inovativan razvoj kulture 36
3. Jačati prepoznatljivost kulture 42
Kritični faktori uspjeha Strategije 55
Provođenje, monitoring i evaluacija Strategije 57
Reference 61
Aneks 62

Popis slika i tablica

Tablica 1: Veličina ukupnog stanovništva; Mostar, 1468. - 2018. 12
Tablica 2: Pregled ciljeva, prioriteta, programa i projekata Vijeća ministara BiH značajnih za Mostar 2015. - 2022. 19
Tablica 3: Matrica vizije, ciljeva i programa Strategije integrisanog razvoja Grada Mostara 2017. – 2026. značajna za razvoj kulture Mosta-
ra; Grad Mostar, 2016. 21
Tablica 4: 3P Vrijednosti kulturne strategije i politike Mostara; Mostar, 2018. 24
Tablica 5: Načela kulturne politike Mostara; Mostar, 2018. 27
Tablica 6: Programi i projekti jačanja kulture u javnom prostoru Mostara u periodu 2018. -2026.; Mostar, 2018. 30
Tablica 7: Programi i projekti jačanja inovativnog razvoja kulture Mostar u periodu 2018. -2026.; Mostar, 2018. 37
Tablica 8: Programi i projekti jačanja prepoznatljivosti kulture Mostara u periodu 2018. – 2026.; Mostar, 2018. 43
Tablica 9: Pregled aktivnosti na implementaciji Strategije kulturnog razvoja; Grad Mostar, 2018. - 2026. 58
Tablica A1: Javne kulturne ustanove; Mostar, 2017. 63
Tablica A2: Prikaz financiranja ustanova kulture; Mostar, 2015. - 2018. 65
Tablica A3: Broj zaposlenih u ustanovama kulture; Mostar i komparatori, 2015. 65
Slika 1: Pristup izradi Strategije kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. – 2026. 9
Slika 2: Grafički sažetak Strategije kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. – 2026. 10
Slika 3: Ukupani budžet i budžet za kulturu; Grad Mostar, 2014. – 2018. (u KM) 14
Slika 4: Efikasnost proizvodnje kulturnih dobara; Mostar i komparatori, 2016. 15
Slika 5: Centar mostarstva; Mostar, 2018. 47
Slika 6: Promet zračne luke Mostar; 1990. - 2017. 56
Slika 7: Kritični faktori uspjeha Strategije razvoja kulture; Mostar, 2018. 57

7
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 372
Grada Mostara

8
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Sažetak
Slika 1 pokazuje pristup koji smo koristili pri izradi
Strategije. U prvoj fazi (na slici prikazano kao ‘ono
što je ispod zemlje’ tj. prikazuje ukorijenjenost
Strategije) smo proveli situacionu analizu, te SWOT
i gap analizu i ustanovili koje su to vrijednosti i na-
čela kojima se žele rukovoditi građani Mostara. U
drugoj fazi (na slici prikazano kao deblo i krošnja)
smo ustanovili viziju, ciljeve za njegovo ostvarenje
te akcije, aktivnosti, programe i projekte.
Zajedničke vrijednosti kojima smo se rukovodili
pri izradi i kojima ćemo se rukovoditi pri provo-
đenju Strategije su (I) poštivanje raznovrsnosti,
(II) što širi pristup kulturi i (III) partnerstva javnog,
privatnog i civilnog sektora.
Građani Mostara su razvili svoju definiciju kultu-
re: “Kultura je ono šta smo i šta činimo; obuhvaća
mnoštvo naših aktivnosti i akcija kojima želimo
preobraziti grad u onaj koji će biti poseban, je-
dinstven i prepoznatljiv po inovativnom premo-
šćivanju razdvojenosti.“ Akcija i aktivnosti koji-
ma želimo izvršiti preobrazbu grada rezultiraće
Slika 1: Pristup izradi Strategije kulturnog
razvoja Grada Mostara 2018. – 2026.
Izvor: vlastita obrada
Broj 3 Strana 373
ishodom koji je iskazan vizijom razvoja: Mostar
će do 2026. biti kulturno vibrantan, prosperi-
tetan i prestižan grad za življenje, djelovanje i
posjećivanje. Viziju ćemo realizirati kroz tri cilja:
1. Jačanje kulture u javnom prostoru, 2. Poticanje
inovativnog razvoja kulture i 3. Jačanje prepo-
znatljivosti kulture. Da bi grad ostvario te ciljeve
mora biti i biće otvoren, ambiciozan, poduzetan,
inovativan, učinkovit, kreatehnivan1, transparen-
tan, neoglušiv i otporan.
Pri tome će kritični faktori uspjeha biti: (I) efika-
sno djelovanje administrativno-političkih tijela
Grada Mostara, posebice bolje upravljanje kul-
turom, (II) stupanj podrške građana provođenju
Strategije, (III) razina investicija, posebice u kul-
turnim sektorima, (IV) opća razina kulture građa-
na Mostara i (V) stupanj kolegijalnosti umjetnika
Mostara (v. sliku 2).
1) Od engleske riječi createch (izražavanje kreativnosti uz pomoć
tehnologije)
9
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 374
Grada Mostara

Slika 2: Grafički sažetak Strategije kulturnog

razvoja Grada Mostara 2018. – 2026.

Izvor: vlastita obrada

10
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Uvod
Mostar je prvi grad u Bosni i Hercegovini koji je
donio Strategiju razvoja kulture vodeći cijeli pro-
ces transparentno i u saradnji s javnošću. Počevši
od javnih rasprava, izravnog i online anketiranja
građana, javne prezentacije i Nacrta završnog
dokumenta s objavom na webu, uz otvorenu
mogućnost komentiranja i davanja prijedloga,
javnost je imala izravan uvid i uticaj na cjeloku-
pni dokument. Njenu izradu je bazirao na svim
raspoloživim razvojnim dokumentima bh. vlasti,
počevši od razvojnih dokumenata razvoja Mo-
stara do razvoja BiH, do dokumenata razvoja kul-
ture, od BiH pa naniže do Mostara.
Strategija integrisanog razvoja Grada Mostara
2017. – 2026., koja je donesena u maju 2016.,
ključni je strateško-planski dokument Grada Mo-
stara. Na njemu se temelji poduzimanje poticaja
za rast i razvoj lokalne zajednice u ekonomskoj,
društvenoj i ekološkoj sferi i sadrži prostornu di-
menziju razvoja.
Strategija integrisanog razvoja Grada Mostara
2017. – 2026. sukladna je strategijama i politikama
viših razina vlasti i dokumentima međunarodnih
institucija nužnih za formulisanja i opredjeljenja.
Na Strategiju integrisanog razvoja Grada Mostara
2017. -2026. naslanja se Strategija kulturnog ra-
zvoja Grada Mostara 2018. – 2026. – Premošćiva-
nje, koja je donesena u septembru 2018.
Strategija kulturnog razvoja Grada Mostara 2018.
– 2026. - Premošćivanje naslanja se i na razvojne
dokumente koji su nastali poslije donošenja Stra-
tegije integrisanog razvoja Grada Mostara 2017. –
2026., preciznije kazano: Akcioni plan provođenja
Strategije kulturne politike u Bosni i Hercegovini s
produženim rokom za period 2017.- 2018. godine,
Strateški okvir za BiH i Strategija razvoja Herce-
govačko-neretvanskog kantona za period 2017.-
2020. godine. Strategija kulturnog razvoja Grada
Mostara 2018. -2026. – Premošćivanje pripremlje-
na je uz punu participaciju građana Mostara, koji
su imali priliku da kažu svoju riječ i daju svoj glas
u svakoj fazi njene pripreme: situaciona analiza,
SWOT analiza, gap analiza, izvor vrijednosti i na-
čela, izbor vizije i izbor ciljeva. Na odnosnoj web
stranici http://www.mostar2024.ba/# još uvijek
Broj 3 Strana 375
su raspololoživi svi materijali korišteni za izradu
Strategije i za rasprave na radionicama.
Pored građana svoju riječ u izradi Strategije su
imali i predstavnici kulturnog, umjetničkog i kre-
ativnog sektora okupljeni u neformalno tijelo
Forum 2024. Odnosni forum okuplja najveći broj
mostarskih umjetnika i kreativaca. Jednako gra-
đanima Mostara kao konzumentima kulture, pri-
padnici Foruma 2024., kao proizvođači kulturnih,
umjetničkih i kreativnih dobara, imali su priliku
iznijeti svoja stajališta i dati svoje glasove tijekom
svakog koraka izrade Strategije. Forum 2024. će
imati također ključnu ulogu u provođenju Strate-
gije, u sklopu čega će biti korišteno partnerstvo
javnog, privatnog i civilnog sektora kao temelj-
na vrijednost provođenja Strategije. Također će
imati važnu riječ u monitoringu i evaluaciji pro-
vođenja Strategije.
Strategiju je izradio Fokus tim za izradu Strategije
u sastavu: Sanja Bjelica, Miljenko Buhač, Andrijana
Copf, Riad Ćišić, Kristina Ćorić, Admira Ćustović,
Senada Demirović Habibija, Selma Loose, Nedžad
Maksumić, Orhan Maslo, Sanela Mešić, Tanja Mi-
ćević Đurić, Almir Mujkanović, Alma Obad, Boris
Orenčuk, Edin Pandur, Maja Popovac, Selma Ralje-
vić, Dario Terzić, Maja Vican, Danijel Vidović, Lidija
Vladić, Ivan Vukoja i Inga Dragoje Mikulić. U izradi
Strategije pomagali su: Dženana Dedić, Ivanka Mi-
ličević Capek, Josip Blažević, Mirko Božić, Mustafa
Alendar, Adela Lerić, Snježana Zovko, Edin Kmetaš,
Rasim Prguda, Julijana Pavlović, Ružica Bošković,
Dalibor Nikolić, Nada Komadina, Martina Miličević
i Arnela Bećirbašić. Izradu Strategije koordinirao je
prof. dr. Vjekoslav Domljan.
Situaciona analiza
Mostar je smješten u jugozapadnom dijelu Bo-
sne i Hercegovine (BiH) 60 km od Jadranskog
mora. Formiran je na šest rijeka: Neretva, Rado-
bolja, Buna, Bunica, Jasenica i Drežanka. Uže ur-
bano područje smješteno je u tri kotline i ono
čini petinu teritorije Grada Mostara, dok preostale
četiri petine čini brdsko-planinski reljef, od koga
je preko 60% nadmorske visine preko 1.000 me-
tara. Maksimalna dužina područja je oko 57 km,
11
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 376
Grada Mostara

a maksimalna širina 34 km. Kroz središte grada je tokom 1960-ih osigurala adekvatan cestovni,
protiče rijeka Neretva. Dolinu u kojoj je smješten željeznički i zračni transport.
(nadmorska visina 60-80 m) nadvisuju okolne
Tokom 1992. -1995. Mostar je pretrpio razaranja
planine koje stvaraju specifično klimatsko-vege-
kakva ne pamti od svog nastanka. Srušen je i
tacijsko okruženje, koje varira od blage planinske
simbol grada Stari most, koje je preživio i svjet-
do mediteranske klime.
ske i balkanske ratove. Nakon rata, uz pomoć
Tijekom Osmanlijskog Carstva Mostar2 se iz nase- međunarodne uprave i resursa, grad se oporav-
lja preobrazio u grad (kao i Bosna Seraj – Sarajevo
lja. Godinu dana po obnovi simbol grada, Stari
i Banja Luka) (Mazover, 2002)3. Potkraj Osmaskog
most, je uvršten na listu zaštićene kulturne ba-
Carstva, tj. u doba hercegovačke seljačke pobu-
štine UNESCO-a. Unatoč ratnim događanjima,
ne (1875.-1878.)4 u Mostar je stigao i engleski ar-
tri etničke zajednice, Hrvati, Bošnjaci i Srbi, kao
heolog sir Artur Evans (1877.) i ustanovio:
i građani ostalih etničkih skupina koji su zadržali
„Mostar je na nas ostavio prijatniji utisak od svoju nazočnost, čine Mostar najmultikulturni-
bilo kojeg bosanskog grada. Kuće nisu bile jim bh. gradom, i kao takav će biti njena vodilja u
od drveta i blata, već od kamena. I ovdje, kao multikulturnu EU.
u Tješnju, vidjeli smo tornjeve – kampanile
(…) Ne uzimajući u obzir vrhove, minareti Mostar je u svojom šestostoljetnom razvitku pre-
izgledaju kao nedovršeni korintski stupovi šao put od naselja sa stotinjak osoba do grada sa
i svojom elegancijom su nas više iznenadi- stotinjak hiljada stanovnika (v. tablicu 1).
li nego oni u Sarajevu. Čak je i pravoslavna
crkva građena s boljim ukusom. Mostarske Tablica 1: Veličina ukupnog
ulice neprekidno ostavljaju na nas utisak da stanovništva; Mostar, 1468.-2018.
smo došli u granice rimske civilizacije. Ove,
od kamena podignute kuće, nisu više turske Godina Veličina stanovništva
‘šale’ – ljetnikovci, već su prije talijanske ili „19 kuća i jedna neoženjena osoba“
1468.
dalmatinska ‘kaza’-kuća...“ (prvi popis Osmanlijskog Carstva)
Osmanlijsko Carsvo je razvijalo Mostar kao voj- 1519. 75 kršćanskih i 19 muslimanskih obitelji
ni grad, kao što je činila i Austro-Ugarska Ca- 1875. 16.000
revina koja je mali osmanlijski5 preobrazila u
mali srednjoevropskigrad6. Tokom 20. stoljeća 1879. 10.848
i socijalistička Jugoslavija je razvijala Mostar 1910. 16.392
kao vojno-industrijski grad (koji je proizvodio
i borbene letjelice, što se izvan blokovskih ze- 1941. 18.000
malja činilo u svega dvije zemlje svijeta), za šta 1971. 89.580

2) Mjesto Most prvi put se spominje 3. aprila 1452. (Mandić, 2013). 1991. 126.067
Osmanski izvori ga navode kao Most i Mostar. Pod imenom Mostar
prvi put se pojavljuje u osmanlijskom popisu stanovništva iz 1468. 2013. 113.169
-1469. god. (Šabanović, 1959). U opisu Bosanskog sandžakata od 26.
januara 1468. spominju se nazivi Mostar i Köprühisar, tj. most (köprü)
2018. 105.417p
+ tvrđava/ varoš (hisar), pa se mjesto zvalo „Tvrđava/ varoš na mostu”.
p-procjena
I putopisac Čelebija (1664.) kaže: „Mostar znači varoš s mostom.“
Izvor: Smoljan (1979.), Malcom (1996.), FZZ (2013.)
3) Popis Osmanlijskog Carstva iz 1468. god. ne spominje Most kao
urbano mjesto zbog njegove malene veličine. Bio je manji 17 puta Po broju stanovnika Mostar je na četvrtom mjestu
od tada najvećeg naselja, Fojnice (329 nasuprot 19 kuća).
u FBiH (iza Sarajeva, Tuzle i Zenice). U zadnjih pet
4) Hercegovačka seljačka pobuna je „najvažnija porezna pobuna u
geografskoj Evropi 19. stoljeća“ (T. Stoianovich, 1999.) i jedina pore-
godina broj stanovnika Mostara bilježi tendenciju
zna pobuna u cjelokupupnoj historiji BiH koju navodi Enciklopedija smanjenja uslijed emigracije stanovništva.
poreznih pobuna, protesta i nemira od antičkog doba do danas (Burg,
2004.), koja obuhvaća razdoblje od 4,300 godina ljudske historije. U Mostaru djeluje 14 ustanova kulture: Arhiv
5) Mostar je Osmanlijskom Carstvu dao niz znamenitih ličnosti Hercegovine, Narodna knjižnica HNŽ, Biblioteka-
poput Mustafe Ejubovića, poznatijeg kao Šejh-Jujo, koji je „najista- dječiji odjel, Muzej Hercegovine, Simfonijski orke-
knutija i najkompletnija intelektualna ličnost Bosne i Hercegovine
krajem XVII. i početkom XVIII. stoljeća.“ (Džumhur, 1982.). star, Muzički centar Pavarotti, Narodno pozorište,
6) Za doba Kraljevine Jugoslavije Džumhur (1982.) kaže: „Nikad Hrvatsko narodno kazalište, Lutkarsko kazalište,
se u Mostaru nije manje radilo, ni gradilo. Od javnih građevina za- Pozorište lutaka, Centar za kulturu, Hrvatski dom
vršeno je nekoliko objekata i most kod hotela Neretva. Asfalt na
njegovim trotoarima jedini je asfalt toga vremena u gradu. Mostar
herceg Stjepan Kosača, Dom Kulture Blagaj i Kul-
se guši u prašini”. turni centar Potoci.

12
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Ove institucije godišnje realizuju oko 570 pro-
grama, ne uključujući u njih redovne aktivnosti
arhiva, muzeja i biblioteka.
Najznačajnije manifestacije Grada su Teatarski fe-
stival komedije Mostarska liska, Mostar blues/rock
festival, Šantićeve večeri poezije, Šantićev festival
djece pjesnika, Festival Mostarsko proljeće-Dani
matice hrvatske, Festival Mostarsko ljeto, Street art
festival, književni festival Poligon i Mostar Summer
Fest. Neke od manifestacija imaju tradiciju dugu
preko 40-tak godina, poput Šantićevih večeri po-
ezije, dok su neke, kao što je Street art, nastale
prije sedam godina.
U budžetu Grada Mostara sredstva za kulturu
iznose preko 5%, što su značajna izdvajanja s
obzirom na ustroj BiH i FBiH, prema kojemu je
Broj 3 Strana 377
ustavom uređeno da se finansiranje kulture vrši
na kantonalnom nivou.
Sredstva za kulturu iz budžeta Grada Mostara
raspoređena su na tri stavke: Služba za kulturu,
Agencija Stari grad i kapitalna ulaganja.
Sredstva za kulturu namjenski se troše za:
— operativne troškove sektora kulture (plate,
materijalni troškovi i programska sredstva za
12 ustanova kulture kojima je osnivač i suo-
snivač Grad Mostar; u tim ustanovama uku-
pno je zaposleno 147 ličnosti
— finansiranje dijela programa nezavisne scene i
organizacija kojima Grad Mostar nije osnivač
— kapitalna ulaganja
— održavanje i obnavljanje kulturne baštine.
13
11. ožujak / mart 2019.
Slika 3: Ukupan budžet i budžet za kulturu;
Grad Mostar, 2014. – 2018. (u KM)
Izvor: Grad Mostar
Online anketa građana Mostara, u
kojoj je sudjelovao 871 građanin (i to
žene 65.1%, učenici i studenti 53.0% i
mladi 49.3%), iskazala je sljedeća sta-
jališta:
— 72.3% smatra da nema dovoljno
kulturnih događaja
— 41.4% djelimično je zadovoljno kul-
turnim događajima
— 80% drži da nema dovoljno progra-
ma za sve skupine
— 57% drži da najviše nedostaju pro-
grami za uzrast 16 - 25 godina
— muzika (36.5%) i teatar (29.4%) su
najistaknutija područja kulture
— najviše potpuno zadovoljnih imaju
HDHS Kosača i HNK
— najviše potpuno nezadovoljnih ima-
ju KC Mostar Sjever i Dom kulture
Blagaj
— najviše nezadovoljno arhitekturom
— 82.3% se o kulturnim događajima
informiše preko interneta
— 72.2% bi ih više posjećivalo kultur-
ne događaje kad bi im sadržaji više
odgovarali
— 68.8% podržava kandidaturu za Eu-
ropsku prijestolnicu kulture
— 75.7% podržava formiranje zaklade
za finansiranje kulture.
14
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 378
Grada Mostara
Gradska uprava Mostara ima pet odje-
la, među kojima je i Odjel društvenih
djelatnosti. Odnosno pet odjela ima 17
službi, među kojima je i Služba za kultu-
ru, koja s još tri službe čini Odjel druš-
tvenih djelatnosti. U Službi za kulturu
zaposleno je šest ličnosti, tri s visokom
stručnom spremom, dvije s višom i jed-
na sa srednjom stručnom spremom.
Svrha Strategija
razvoja kulture
Analize pokazuju da Mostar nema do-
voljno resursa za razvoj kulture i da ih
ne koristi odveć efikasno, pa je znatno
ispod granice proizvodnih mogućno-
sti u proizvodnji kulturnih dobara (v.
sliku 2). Da bi smanjio jaz u odnosu
na granicu proizvodnih mogućnosti,
pred Mostarom su dvije mogućnosti:
(I) proizvoditi aktualnu veličinu kultur-
nih dobara s manje resursa ili (II) pro-
izvoditi znatno više kulturnih dobara
s danom veličinom resursa. Građani i
umjetnici Mostara su se opredijelili za
drugu mogućnost.
Zato su se građani i umjetnici Mosta-
ra usuglasili da je nužno donijeti stra-
tegiju koja će omogućiti, kako kažu,
„kvantni skok“. Njome žele naglasiti da
je svrha donošenja Strategije:
— priznati središnju ulogu kulture i
umjetnosti u napretku i prosperite-
tu zajednice
— koristiti potencijal kulturno-krea-
tivnog sektora za budući razvoj i
prosperitet
— promovirati Mostar kao mjesto s
posebnim kulturnim identitetom i
životnim stilom
— pozicionirati Mostar kao kulturni
hub BiH, mjesto važnih događanja
Mediterana i globalno mjesto mo-
starstva
— ojačati viziju razvoja kulture umjet-
nika Mostara i kreativog sektora i
ohrabriti ih da u tome uspiju.
Mostar se želi afirmirati kao centar
imaginativnosti, inovativnosti, podu-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 379
Grada Mostara

zetništva i klasterizetništva7, koji ima svoje lokal-

ne korijene i internacionalni doseg. Mostar mora
biti otvoren internacionalno, nacionalno, regi-
onalno i lokalno, čineći svoju kulturnu ponudu
dostupnu građanima, posjetiteljima i turistima.
Donošenje i provođenje Strategije biće svrhovito
kad se ostvari sljedeće:
— kvaliteta života građana svih dobnih skupina,
posebice mladih, poboljšana je kroz razvoj,
promociju i održavanje raznih aspekata kul-
turnih aktivnosti
— svi građani Mostara su u prilici participirati u
kulturnim događanjima
— identitet Grada se ostvaruje na dinamičkim in-
teraktivnim aktivnostima koje odražavaju vri-
jednosti i aspiracije građana i po tome Grad je
postao internacionalno prepoznatljiv te kako
takav atraktivan posjetiteljima i turistima.

7) Organizovanje putem clustera

Slika 4: Efikasnost proizvodnje kulturnih dobara;

Mostar i komparatori, 2016.

Izvor: vlastita obrada na osnovu EU (2017.)

15
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 380
Grada Mostara

16
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Okvir Strategije
Teško je govoriti o strategiji razvoja kulture bilo
koje razine vlasti u BiH ukoliko se ne uzme u ob-
zir pitanje djelokruga nadležnosti pojedinih razi-
na vlasti i, sukladno tome, ukoliko se ne razmotri
pitanje koordinacije i usklađenosti strategija ra-
zvoja kulture pojedinih nivoa vlasti.
Nadležnost za kulturu u BiH
U BiH kultura je decentralizovano uređena. Na ni-
vou države Ministarstvo civilnih poslova BiH nad-
ležno je za pitanja kulture, unutar kojega poslove
vezane za kulturu obavlja Sektor za nauku/zna-
nost i kulturu. U njegovoj nadležnosti su pripre-
manje i provođenje propisa, poslova i zadataka u
nadležnosti institucija BiH vezanih za utvrđivanje
osnovnih načela koordinacije aktivnosti, usklađi-
vanje planova entitetskih/distriktskih tijela vlasti
i definisanje strategija na međunarodnom planu
u području kulture, učestvovanje u radu među-
narodnih organizacija iz oblasti kulture i osigu-
ranje izvršenja međunarodnih obaveza BiH te
priprema međunarodnih sporazuma/ugovora iz
oblasti kulture.
Sektor svoje djelovanje temelji i na evropskim
reformskim dokumentima i načelima međuna-
rodnih organizacija iz oblasti kulture, oslanjajući
se na krovna dokumenta Evropske unije i Ujedi-
njenih naroda.
Na nivou entiteta postoje ministarstva nadležna
za pitanja kulture. U Federaciji BiH nadležnost
je kod Federalnog ministarstvo kulture i sporta.
Ono vrši poslove iz nadležnosti Federacije BiH
koji se tiču raznih oblasti kulture: kulturno na-
sljeđe, muzeji, arhivi, bibliotekarstvo, izdavaštvo,
izvođačke umjetnosti, filmsko stvaralaštvo, civil-
ne inicijative u oblasti kulture i dr. U sklopu Fe-
deralnog ministarstva kulture i sporta djeluje više
sektora, od kojih je jedan Sektor za kulturno-povi-
jesno/istorijsko nasljeđe i kulturu.
U Federaciji BiH nadležnosti za pitanja kulture se
dalje koordiniraju na nivou kantona. Među deset
kantona je i Hercegovačko-neretvanski kanton/
županija, u kojem je za pitanja kulture nadležno
Ministarstvo prosvjete, znanosti, kulture i sporta
koje obavlja upravne i stručne poslove koji se
odnose i na:
— „pravodobno sagledavanje, evidentiranje i
rješavanje pitanja u oblasti prosvjete, znano-
sti, kulture i sporta“
Broj 3 Strana 381
— „praćenje stanja i poboljšanje obavljanja dje-
latnosti iz oblasti kulture“.
Odnosno Ministarstvo prosvjete, znanosti, kulture
i sporta ima pet sektora među kojima je i Sektor
za kulturu. Niži nivo odlučivanja u Federaciji BiH
čine gradovi, odnosno općine. Osnovni nositelji
upravne funkcije u kulturi na nivou općina su
odjeli za društvene djelatnosti. U slučaju Grada
Mostara postoji pet odjela, od kojih je za pitanja
kulture nadležan Odjel društvenih djelatnosti u
sklopu kojega djeluje Služba za kulturu.
Strategije i politike kulture u BiH
Razvoj sektora kulture u BiH je, kako tvrdi Strate-
gija razvoja FBiH 2010. - 2020., „u proteklom perio-
du bio znatno marginaliziran“. Kultura je tek 2006.
god., više od decenije po svršetku rata, po prvi put
uključena u strateške dokumente vlasti u BiH.
Pri tome je, kako Strategija razvoja FBiH 2010. - 2020.
nadalje ističe, prenapregnuta činjenica da je Stra-
tegija kulturne politike BiH iz 2008. god. usvojena
na nivou BiH, na kojem je nadležno ministarstvo,
Ministarstvo civilnih poslova BiH, nadležno tek za
poslove koordinacije i usklađivanja politika enti-
tetskih/distriktskih ministarstava kulture. Situacija
je nadalje komplikovana činjenicom da je, suklad-
no Daytonskom mirovnom ugovoru, kultura u
isključivoj nadležnosti kantona. Izmjenama Usta-
va FBiH, ustanovljeno je Federalno ministarstvo
kulture i sporta nadležno za pitanja kulture. Me-
đutim, Federalno ministarstvo kulture i sporta ne
koordinira rad kantonalnih ministarstava niti im
je nadređeno, s čim u vezi Strategija razvoja FBiH
2010. - 2020. eksplicitno ističe:
„Potreba je, prema tome, da se u narednom
periodu, u skladu s ulogom i značajem kul-
ture u cjelini, povede rasprava o organiza-
cionom ustrojstvu kulture od lokalnih za-
jednica, entiteta do države. Ta neadekvatna
uređenost je jedan od krupnih razloga što
se institucije kulture, nauke i umjetnosti u
FBiH nalaze u teškom materijalnom, ka-
drovskom i organizacionom stanju“.
Strategije i politike
kulture na razini BiH
Na inicijativu Komisije za izradu kulturne strategije
BiH, koju je formiralo Vijeća ministara BiH, razvoj
17
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
kulture je uključen u revidiranu Srednjoročnu ra-
zvojnu strategiju BiH 2004. - 2007. god., prvi put u
neki strateški i razvojni dokument zemlje.
Strategija kulturne politike BiH usvojena je 2008.
god. Njome su predočeni strateški ciljevi te prio-
riteti i mjere za njihovu realizaciju.
Akcioni plan za provođenje Strategije kulturne
politike u Bosni i Hercegovini donesen je 2011.
god. i odnosio se na period 2011. - 2014. Rok
mu je potom - zbog prakse nedonošenja stra-
tegija na nivou BiH pa tako ni strategija razvo-
ja kulture– produžen, pa je tako nastao Akcioni
plan za provođenje Strategije kulturne politike u
Bosni i Hercegovini s produženim rokom za period
2017. - 2018. godine.
U odnosnim akcionim planovima naznačeni su
ciljevi, aktivnosti i mjere za provođenje Strategije
kulturne politike BiH i na nivou gradova, pa tako i
na nivou Grada Mostara.
Strateški okvir za BiH donesen je u augustu 2015.
Uzima u obzir važeće strateške dokumente usvo-
jene od Vijeća ministara BiH i obaveze po osnovu
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU.
Strukturisan je po ugledu na Strategiju Evrop-
ske Unije 2020. i na Strategiju Jugoistočna Evropa
2020., koju je usvojilo Vijeće ministara BiH. Nada-
lje, uzima u obzir i prioritete koji proizlaze iz Stra-
teškog dokumenta Evropske komisije za BiH, Naci-
onalnog programa ekonomskih reformi (NERP), iz
preporuka Sporazuma za prosperitet i zapošljava-
nje u BiH, kao i iz drugih međunarodnih organiza-
cija i/ili istraživanja.
Strateški okviru za BiH služi kao okvir za srednjo-
ročne i godišnje planove Vijeća ministara BiH8.
U njemu se navodi 14 strateških ciljeva, među
kojima i strateški cilj br. 5: „Unaprijediti kulturu i
kreativni sektor“.
Tablica 2 daje pregled prioriteta i mjera za ostva-
rivanje strateškog cilja „Unaprijediti kulturu i kre-
ativni sektor“.
Na temelju sagledavanja navedenih dokumenta,
koji se odnose na kulturu na razini BiH, može se
za potrebe izrade Strategije razvoja kulture gra-
da Mostara 2018. – 2026. istaći sljedeće:
8) Poslužio je za kao osnov za: (i) Srednjoročni program rada Vijeća
ministara BiH za period 2016. -2018., usvojenog 13. 1. 2016., (ii) Sred-
njoročni program rada Vijeća ministara BiH za period 2017. - 2019.,
usvojenog 22. 9. 2016., (iii) Srednjoročni program rada Vijeća mini-
stara BiH za period 2018. - 2020., usvojenog 13. 6. 2017. i (iv) Sred-
njoročni program rada Vijeća ministara BiH za period 2019. - 2021.,
usvojenog 18. 7. 2018.
18
Broj 3 Strana 382
1. nužno je jačati sektor kulturnih i kreativnih
djelatnosti
2. nužno je sagledavati razvoj kulturnih i kreati-
vih djelatnosti s ekonomskog stajališta
3. potrebno je uzimati učešće u međunarodnim
kulturnim programima i inicijativama
4. potrebno je vršiti promociju kulturnog turizma
5. potrebno je unapređivati politike u oblasti
kulture
6. potrebno je unapređivati sisteme obrade, pri-
stupa, očuvanja, zaštite i prezentacija arhivske
i bibliotečke građe
7. potrebno je unaprijediti turistički sektor.
Strategije i politike kulture na
nivou Federacije BiH
Strategija razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. do-
nesena je 21. septembra 2010. U njoj se ističe da
treba „prihvatiti ideju da je kultura nezaobilazna
snaga za transformaciju društva u cjelini“, što
„…nije nimalo lako, posebno u situaciji kada
ni pitanje kulturnih raznolikosti u državi, pa
prema tome i u FBiH, nije još suštinski po-
stavljeno, jednako kao ni dijalog o dobrom
upravljanju u kulturnoj politici.“
U sklopu dijagnostičke analize odnosne strategi-
je navodi se da su u FBiH, pored uspostavljanja
zakonske legislative, uspostavljeni, nakon dužeg
vremena, i kriteriji za odlučivanje o podršci i su-
finansiranju programa kulture značajni za FBiH i
državu BiH. Izrađena je i baza podataka o kulturi
te utvrđen kalendar svih kulturnih zbivanja na
prostoru FBiH i BiH kao cjeline.
U Strategiji razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. na-
vodi se da će strategija kulturne politike u FBiH u
periodu 2010. - 2020. biti u funkciji upotrebe svih
raspoloživih resursa, od financijskih, do naučnih
i umjetničkih i imati prioritetan zadatak - razvoj
kulturnog kapitala radi postizanja glavnog du-
goročnog cilja - kulturno održivog razvoja.
Strategija razvoja Federacije BiH 2010. – 2020. utvr-
đuje ciljeve i instrumente razvoja kulture FBiH
za dugoročno razdoblje kulture u širem smislu i
kulture u užem smislu; umjetnosti i kulturnih in-
dustrija; kulturnog nasljeđa, kulturnih odnosa te
međusektorskog djelovanja.
Kao takva, kulturna politika je razvojna kompo-
nenta ukupne politike FBiH, koja razmjenu i pla-
sman proizvoda kulture i kulturne industrije pre-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 383
Grada Mostara

Tablica 2: Pregled ciljeva, prioriteta, programa i projekata Vijeća ministara BiH

od značaja za Mostar; 2015.-2022.
Srednjoročni program
rada Vijeća ministara Godišnji program rada
Strateški okvir za BiH
BiH za 2017.-2019. i Vijeća ministara BiH za 2018.
2018.-2020.
II. opći cilj: Pametan rast II. opći cilj: Pametan rast
Cilj 5: Unaprijediti kulturu i Strateški cilj: 5.
kreativni sektor Strateški cilj: 5. Unaprijediti kulturu i kreativne
Unaprijediti kulturu i
sektore
kreativne sektore
„Ovaj strateški
Prioriteti cilj ostvarićese
ostvarivanja Mjere kroz realizaciju Programi i projekti
cilja srednjoročnih ciljeva
Vijeća ministara:“

5.1.1 Unaprijediti koordinaciju aktivnosti u oblasti

kulture u BiH
5.1.1 5.1.1.1 Uspješna koordinacija aktivnosti u oblasti
Definisanje kulture
5.1 Jačati potencijala 5.1.1.2 Implementacija planova usklađenih s
5.1. Unaprijediti politike entitetima i Brčko Distriktom u oblasti kulture
sektor za razvoj u oblasti kulture, mladih
kulturnih kulturnih 5.1.2 Unaprijediti međunarodnu saradnju u
industrija industrija iz i sporta u BiH
oblasti kulture u BiH
ekonomske 5.1.2.1 Uspješna realizacija obaveza iz
perspektive međunarodnih akata čiji je potpisnik BiH
5.1.2.2 Usuglašavanje međunarodnih sporazuma i
drugih međunarodnih akata iz oblasti kulture

5.3.1 Upravljačko nadzorne aktivnosti

5.3.1.1 Vrednovanje registraturne građe kod
institucija BiH
5.3.1.2 Obrada zahtjeva pravnih i fizičkih lica
5.2.1 5.3. Unapređenje 5.3.1.3 Provedba sporazuma o sukcesiji
5.2 Jačati
ulogu Učešće BiH u sistema obrade, 5.3.1.4 Izrada normativnih akata i ugovora
međunarodnim pristupa, očuvanja,
kulture u kulturnim zaštite i prezentacija 5.3.2 Tehnička obrada, zaštita, snimanje i
ekonomskom ustupanje arhivske i bibliotečke građe
razvoju BiH programima i arhivske i bibliotečke
inicijativama građe. 5.3.2.1 Sređivanje i obrada arhivske građe
5.3.3 Promotivne aktivnosti
5.3.3.1 Izdavačka djelatnost
5.3.3.2 Znanstveno istraživačka i kulturna
djelatnost

5.3 Kreirati 5.4.1 Koordinacija aktivnosti i međunarodna

mapu 5.3.1. saradnja u oblasti turizma
aktivnosti Promocija 5.4. Unapređenje
za razvoj kulturnog turističkog sektora u BiH 5.4.1.2 Koordinacija aktivnosti s relevantnim
kulturnog turizma institucijama u zemlji i saradnja s međunarodnim
turizma organizacijama koje djeluju u oblasti turizma

Izvor: Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, razne godine.

poznaje i kao područje interesantno za ulaganje i — finansijska podrška kulturno-prosvjetnim

vlastiti razvoj. Strategija razvoja FBiH 2010. - 2020.
kao svoja „temeljna strateška opredjeljenja“ u
oblasti kulture navodi:
— izgradnja i razvoj pravno-institucionalnih ka-
paciteta i jačanje kulturnog kapitala
društvima i drugim kulturnim i sportskim in-
stitucijama
— promocija kulturne baštine, obnove i zaštite
graditeljskog nasljeđa i drugog modernog stva-
ralaštva u svim oblastima kulture i umjetnosti

19
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
— povezivanje sportskih organizacija sa zdrav-
stvenim, kulturnim i obrazovnim institucijama.
Strategija razvoja FBiH 2010. - 2020. navodi tako-
đer da su ciljevi njene kulturne politike usmjere-
ni na sljedeće oblasti:
(1) historija, pojam i određenje kulture
(2) kulturna legislativa
(3) instrumenti kulturne politike
(4) animacija kulture i kulturne politike
(5) kulturni pluralizam i međunarodna kulturna
saradnja
(6) kulturna politika, evropske integracije i evrop-
ski kulturni identitet
(7) kulturna politika u multikulturnim društvima
(8) kulturna politika i ekonomika kulture
(9) kulturna politika i sponzorisanje kulture
(10) kulturna politika i marketing.
Strategija razvoja 2010. - 2020. navodi sljedeće ci-
ljeve razvoja kulture:
(1) Istraživanje, zaštita i kontinuisan razvoj svih
vrijednosti koje čine kulturni kapital Federacije
BiH, kulturni kapital u cjelini i kulturni kapital u
okviru nacionalnih kultura, te održavanje/kon-
trola suvereniteta nad vrijednostima/objektima
koji su presudni za dugoročnost kulturnog kapi-
tala Federacije BiH
(2) Finansijska podrška i osnaživanje djelovanja
nacionalnih kulturno-prosvjetnih društava – KDP
„Preporod“, HKP „Napredak“, SPKD „Prosvjeta“ i
Jeverejsko kulturno-prosvjetno društvo „La Be-
nevolencija“, kao i udruženja i kulturnih društava
nacionalnih manjina
(3) Popravljanje statusa institucija kulture, zadu-
ženih za kulturno-historijsku baštinu, kao što su
arhivi, muzeji, biblioteke
(4) Usklađivanje modela finansiranja kulturnih dje-
latnosti značajnih za Federaciju, kantone i općine
(5) Osiguranje zastupljenosti kulturnih programa
i projekata u svim dijelovima FBiH
(6) Utvrđivanje strateških pravaca kulturne po-
litike u oblasti izdavaštva, štamparstva, knjižar-
stva i bibliotekarstva, koji predstavljaju temelj
za razvoj kulture
(7) Unapređivanje uslova za muzičko-scensko
stvaralaštvo, posebno domaće produkcije, uslo-
va za održavanje koncerata i organizovanja festi-
vala klasične muzike, čije sadržaje treba prilago-
diti domaćoj i stranoj publici
(8) Popravljanje materijalne i proizvodne baze
filmske industrije
20
Broj 3 Strana 384
(9) Osiguranje zaštite, protoka i daljeg razvoja li-
kovnog stvaralaštva
(10) Razvoj kritičkog dijaloga koji bi njegovao
kompetentnu kritičku misao i čime bi se suža-
vao prostor dnevno-političkim uticajima, kao i
proizvoljnom, neznalačkom i nekompetentnom
vođenju uređivačkih politika u nekim javnim i
drugim medijima
(11) Prezentacija kulturne baštine i savremenog
kulturnog i umjetničkog stvaralaštva u svim
oblastima kulture i umjetnosti.
Strategije i politike kulture na
nivou HNK/ Ž
Strategija razvoja Hercegovačko-neretvanskog
kantona za period 2017. - 2020. godine donesena
je 23. marta 2017. Ima tri strateška pravca djelo-
vanja, od kojih je prvi “Povećanje proizvodnje i
zaposlenosti uz valorizaciju prirodne i kulturne
baštine”. Strategija ima osam strateških fokusa, a
drugi od njih je „Održivo korištenje i upravljanje
prirodnim i kulturnim resursima“.
Kako je navedeno, nadležnost za kulturu u BiH
je, sukladno Daytonskom mirovnom ugovoru, u
isključivoj nadležnosti kantona, no HNK/ Ž nema
akcionog plana za provođenje svoje strategije ra-
zvoja, pa nije razvidno kako kani praktikovati tu
nadležnost kantona.
Strategije i politike kulture na
nivou grada Mostara
Strategija integriranog razvoja Grada Mostara
2017. - 2026. izrijekom spominje kreativnu eko-
nomiju kao jedan od stupova razvoja Mostara.
Njenim ostvarivanjem Mostar će, kako se navodi
u njenoj viziji, postati kreativan grad. Od tri stra-
teška cilja Mostara, kreativna ekonomija se spo-
minje u dva – ne spominje se jedino u trećem,
koji se odnosi na zaštitu okoliša.
U sklopu Strateškog cilja 1: Poboljšati ambijent za
djelovanje investitora, poduzetnika i inovatora, na-
vode se sljededeći operativni ciljevi (prioriteti):
— Operativi cilj (prioritet) OC1.1: Ojačati krea-
tivnu ekonomiju:
Program P1. Unapređenje fizičke i poslovne in-
frastrukture
Program P2: Povećanje digitalnog koeficijenta
Grada
— Operativni cilj OC1.2: Postati najprivlačniji
turistički centar u BiH
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 385
Grada Mostara

Program P3: Ojačati infrastrukturu turizma rastućih i prioritetnih razvojnih sektora,

Program P4: Obnavljanje kulturne baštine. koji se trebaju realizovati
Program P2: Razvoj temeljnih kompetencija za
U sklopu Strateškog cilja 2: Postati kreativan i in- podršku razvitku ključnih razvojnih sektora.
kluzivan grad s visokim stupnjem saradnje gradske
Posebno treba istaći da se u okviru Programa
uprave i građana navodi se:
P1, kojim će se realizovati Strateški cilj 1 i njegov
— Operativni cilj OC2.1: Poboljšati dostupnost, Operativni cilj OC1.1, nalazi i projekt P10: Centar
kvalitetu i kapacitete odgoja, edukacije i za razvoj kreativnih industrija – Mostar Creative
cjeloživotnog učenja kao generatora te- Space, koji ima za cilj povećati broj subjekata u
meljnih kompetencija prema potrebama kreativnm i kulturnim industrijama.

Tablica 3: Matrica vizije, ciljeva i programa Strategije integrisanog razvoja Grada

Mostara 2017. – 2026. značajnog za razvoj kulture Mostara; Grad Mostar, 2016.

Sektorski Veza s
Operativni ciljevi Programi elementima
ciljevi vizije
globalizovan,
P1: Unaprijediti fizičku i kreativan,
poslovnu infrastrukturu
za djelovanje investitora,
SC1: Poboljšati ambijent
poduzetnika i inovatora

OC1.1: Ojačati kreativnu ekonomiju i zaposlen

ekonomiju utemeljenu na znanju
P2: Povećati digitalni koeficijent globalizovan,
Grada kreativan
P3: Ojačati infrastrukturu
turizma zaposlen
OC1.2: Postati najprivlačniji turistički
centar u BiH
P4: Obnoviti kulturnu baštinu zaposlen

P1: Poboljšanje dostupnosti,

kvalitete i kapaciteta za odgoj i
OC2.1. Poboljšati dostupnost, kvalitetu i obrazovanje zaposlen
kapacitete odgoja, edukacije i cjeloživotnog
SC2: Postati kreaktivan i inkluzivan grad s visokim stupnjem

učenja kao generatora temeljnih

kompetencija prema potrebama rastućih i P2: Razvoj temeljnih
prioritetnih razvojnih sektora kompetencija za podršku zaposlen,
razvitku ključnih razvojnih kreativan
sektora
saradnje gradske uprave i građana

P3: Razvoj integralnog modela

institucionalne, socijalne i
zdravstvene podrške za ranjive inkluzivan
OC2.2. Izgraditi održiv model skupine
institucionalne, socijalne i zdravstvene
podrške i sigurnosti građana te povećati P4: Uspostava uslova i zaposlen,
mehanizama socijalne i radne
socijalnu i radnu aktivaciju ranjivih grupa aktivacije ranjivih skupina inkluzivan

P5: Unapređenje sistema zaštite

inkluzivan
i spašavanja
P5: Valorizacija kulture kreativan
OC2.3. Poboljšati dostupnost i društvenu i
ekonomsku valorizaciju kulture i sporta P6: Modernizacija infrastrukture zaposlen,
za sport i rekreaciju inkluzivan
OC2.4. Uspostaviti mehanizme efikasne
komunikacije javne uprave s građanima te P7: Kreiranje sustava za globalizovan,
komunikaciju javne uprave s
stvoriti partnerstvo sa sektorom civilnog građanima i civilnim društvom kreativan
društva u implementaciji razvojnih politika
Izvor: Strategija integrisanog razvoja Grada Mostara 2017.-2026.

21
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 386
Grada Mostara

22
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
U Rotterdamu je 2008. godine ute-
meljen projekt Creative Factory u
napuštenom silosu za žito koji je re-
zultirao mnoštvom radnih mjesta s
punim radnim vremenom u jednom
od najzapuštenijih dijelova grada i
osigurao prostor za 180 malih podu-
zeća u razdoblju od pet godina.
Projekt je realizovan kao javno-privatno
partnerstvo države, privatnih poduzeća
i obrazovnih institucija koji su se upusti-
li u poduhvat smještaja mnoštva firmi
kreativne ekonomije u jednu zgradu.
Većina firmi je smještena u otvoreni zajed-
nički prostor, dok se stolovi mogu iznajmlji-
vati po cijeni od 110 eura po osobi mje-
sečno, koja uključuje sve usluge (grijanje,
električnu energiju, internet, fizičku zašti-
tu, recepciju, dvoranu za sastanke, savje-
tovanje i povezivanje s drugim firmama),
pri čemu nema nikakvih subvencija. Firma
koja upravlja projektom je privatna koja je
iznajmila zgradu od Grada Rotterdama. U
toj zgradi, u kojoj je došlo do snažnog rasta
kreativnih firmi, firme dobivaju (United Na-
tions/UNDP/UNESCO, 2013.):
— poslovni prostor za početnike
— poticanje razvoja karijere
— saradnju raznih djelatnosti i pojačanu
vidljivost sektora
— jačanje okruženja oko Centra.
Broj 3 Strana 387
Vrijednosti u koje
vjerujemo
Uvjerenja građana Mostara, ispoljena kroz Stra-
tegije integrisanog razvoja Grada Mostara 2017.-
2026. i izradu Strategije razvoja kulture Grada Mo-
stara 2018. – 2026., mogu se ukratko sažeti kao:
— Stanovništvo Mostara čine pripadnici različi-
tih kultura, pa je zato važno poticati ukupni
i posebice kulturni razvoj koji odražava tu ra-
znovrsnost, što daje živost i vitalnost gradu
— Ko god živi i radi u Mostaru mora stalno biti
u prigodi: (I) participirati u potrošnji javnih i
kulturnih dobara, i time zadovoljavati svoje
osobne i kolektivne potrebe, (II) slobodno is-
poljavati svoj talent, vještinu, interes, životni
stil i porijeklo kao proizvođač odnosnih doba-
ra i/ili (III) slobodno zadovoljavati svoje potre-
be služenja zajednici i svojoj kulturi, njenom
boljitku, kao volonter na strani proizvodnje i/
ili potrošnje kulturnih dobara.
— Kultura kao stup razvoja od temeljnog je zna-
čaja za zajednicu Mostara, za jačanje i odra-
žavanje njenog duha, pa je se promatra kao
neodvojivu od tehnologije, drugog stupa ra-
zvoja, s kojom sinergetski doprinosi poboljša-
nju kvalitete života građana grada Mostara.
— Grad Mostar mora osigurati uslove za odvijanje
kulturnih dešavanja i zadovoljenje temeljnih
kulturnih potreba – što treba činiti u partner-
stvu s privatnim i civilnim društvom grada i s
drugim nivoima vlasti - pa je posvećen plani-
ranju ukupnog i kulturnog razvoja napose, i
u sklopu toga posvećen uvođenju inovacija i
promicanju izvrsnosti proizvodnje kulturnih
dobara, te kreiranju odgovarajućih javnih po-
litika i, u sklopu njih, kulturnih politika.
Vizija i ciljevi Strategija razvoja kulture Grada Mo-
stara temelje se na navedenim uvjerenjima. Pod
vrijednostima se podrazumijevaju utvrđene nor-
me ponašanja koje slijede i poštivaju svi građani
23
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 388
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Vizija grada
kakvog želimo
Građani Mostara su razvili vlastitu defi-
niciju kulture, prema kojoj:
“Kultura je ono šta smo i šta či-
nimo; obuhvaća mnoštvo naših
aktivnosti i akcija kojima želimo
preobraziti grad u onaj koji će biti
poseban, jedinstven i prepoznat-
ljiv po inovativnom premošćiva-
nju razdvojenosti.“
Akcije i aktivnosti kojima želimo izvršiti
preobrazbu grada rezultiraće ishodom
koji je iskazan vizijom razvoja:
Mostar će do 2026. biti kulturno
vibrantan, prosperitetan i presti-
žan grad za življenje, djelovanje i
posjećivanje.
Građani Mostara žele napraviti Mostar
boljim mjestom za življenje, rad i za-
bavu aktivacijom i snaženjem svojih
mjesnih zajednica, udruženja, ustano-
ve kulture, kreativnih firmi i lidera radi
ostvarivanja transformacije grada.
Tako će Mostar postati poznat po svo-
joj posebnoj kulturi, inovativnoj i po-
duzetnoj, propitkivačkoj i uzbudljivoj,
lokalno zasnovanoj sa snažnim foku-
som na mladež, i kao takav postati in-
ternacionalno prepoznatljiv.
Situaciona analiza je pokazala nužnost
premošćavanja, uvezivanja/ povezi-
vanja i prevazilaženja praznina u kul-
turnoj teksturi grada i raspuklina u so-
cijalno – političkom tkivu urbaniteta.
Kultura će poslužiti kao alat za premo-
šćivanje razdvojenosti obala i građana
i služiti izgradnji nove, zdravije i u sva-
kom smislu integrisanije zajednice.
Grad je izrastao iz mosta, koji mu je
dao i ime. Na vječitom raskršću puteva,
putnika, kultura i civilizacija, Mostar je
razvijao svoju autohtonu kulturu upra-
vo premošćivajući različitosti.
Savremena umjetnička vizija govori
o repliciranju postupaka tog premo-
Broj 3 Strana 389
štenja. Umjetnički i kulturni proizvodi
svakodnevno nastaju u radionici Mo-
stara i služe svim njegovim građanima
– i mogu biti alati integracije i napret-
ka zajednice; također, služe i mnogo
šire, kao primjer i putokaz ukorijenjen
u jednoj staroj tradiciji premošćivanja
i fuzioniranja različitosti, gdje možda
leži ključ za brojne aktuelne i buduće
interkulturalne izazove.
Linija od Baltika do Jadrana, prepo-
znatljiva od devetog stoljeća, linija je
susreta zapadnog i istočnog kršćan-
stva dok je linija, koja od 14. stoljeća
ide od Crnog do Jadranskog mora,
linija susreta kršćanstva i islama. Obe
linije prolaze kroz BiH i Mostar čineći
ih mjestom susreta civilizacija i sredi-
nama bogatim duhovim i kulturnim
kapitalom (Domljan, 2005).
No Mostar, sukladno odvijanju glo-
balnih tokova, treba razvijati ne samo
kulturni nego i druge vrste kapitala
(intelektualni, institucionalni, socijal-
ni, fizički, finansijski, okolinski i sl.) i
istodobno postajati etnopolis (mjesto
susreta kultura) i entropolis (mjesto
susreta poduzetnika, investitora i ino-
vatora), transformirajući se od distopi-
je u eutopiju.
Mostarac Nikola Bubalo (1883.-
1924.) je pionir esperantizma u
BiH. Bio je stalni izaslanik Među-
narodnog esperantskog saveza,
sudionik formiranja „La Stelo Bo-
snia“ (Bosanska zvijezda) 1910.
god, prvog esperantskog društva
u BiH. Bubalo je uredio Esperant-
ski vodič kroz Bosnu i Hercego-
vinu, jednu od prvih savremenih
turističkih publikacija o Bosni i
Hercegovini namijenjenu svijetu,
vrlo zanimljivu i aktuelnu i danas.
25
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 390
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 391
Grada Mostara

Načela kojima se
rukovodimo
Kao što brod s vremena na vrijeme baci sidro da ga vjetar ili
struja ne odvede na krivi tok, tako i Mostar ima devet načela
kojima se rukovodi da bi ostao na zacrtanom kursu, onom
zacrtanom vizijom razvoja kulture grada.
Grad će biti na pravom putu ako bude privlačio druge, po-
sebice mlade talente da dođu raditi, studirati i/ili živjeti u
Mostaru te njih, kao i one talente koji su već u njemu, uspije
zadržati. Kad su ljudi u gradu, treba ih činiti aktivnima – neki
će stvarati, neki uživati u stvorenom, neki uživati u organi-
zovanju i odvijanju tih procesa, neki u omogućavanju, neki
u regulisanju, a neki u potpomaganju tih procesa.

Tablica 5: Načela kulturne politike

Mostara; Mostar, 2018.

R. Zašto koristimo Kako zabacujemo sidro

Vrsta sidra (načela) sidro
br. (načelo) (kako koristimo načelo)

— Priređujemo bogat i raznovrstan kulturni i umjetnički

program za građane, posjetitelje i turiste
— Zadržaćemo i privlačićemo kreativne talente u
grad (stvaranjem okruženja kroz javna, privatna i
akademska područja) koji će biti uvjereni da je Mostar
1 Otvoren Privlači i zadržava grad koji pozdravlja i podržava ideje i inovacije
— Nudimo privlačne uvjete za rad i življenje kreativnim
osobama izvan Mostara
— Vršimo razmjenu inicijativa, posjeta, kulturno-
umjetničkih programa i kreativnih proizvoda s drugim
gradovima

— Potičemo umjetnike na stvaranje kulturnih i kreativih

dobara
— Potičemo građane, učenike, studente na korištenje
kulturnih i kreativnih proizvoda
2 Ambiciozan Čini — Podržavamo amatersko, hobističko i sl. bavljenje
aktivnim kulturom i umjetnošću
— Podržavamo formiranje i razvoj volontera voljnih
sudjelovati u djelovanju sektora kulture, organiziranja
kulturnih događaja i sl.
— Prednjačimo u razvoju interkulturalizma

— Stvorićemo jedan samouvjeren, globalno orijentiran

kadar mladih kreativnih proizvođača i promotora
umjetnosti i kulture, koji će postati prirodni
nasljednici grada kao njegovi kulturni lideri
— Osiguravamo pakete podrške za kreativne mikro firme
(prostor, finansije, savjet, umrežavanje itd.)
3 Poduzetan Podržava kreativne — Formiramo i razvijamo infrastrukturu kreativnih
djelatnosti
— Potičemo raznovrsnost i izvrsnost, elitnu umjetnost
i duhovne vrijednosti; potičemo i podržavamo
komercijalno orijentisane pojedince, organizacije i
projekte kroz podršku klasterizaciji i uključivanju u
globalne lance vrijednosti

27
11. ožujak / mart 2019.
R.
br. Vrsta sidra (načela)
4 Inovativan
5 Učinkovit
6 Kreatehnivan
7 Transparentan
8 Neoglušiv
9
Čuva od negativnog
Otporan
*Od engleske riječi createch (izražavanje kreativnosti uz pomoć tehnologije)
Tablica 5: Načela kulturne
politike Mostara; 2018.
28
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 392
Grada Mostara
Zašto koristimo
Kako zabacujemo sidro
sidro (kako koristimo načelo)
(načelo)
— Potičemo i podržavamo stvaranje novih ideja i novih
proizvoda u kulturi i umjetnosti i pomjeranje granica
proizvodnih mogućnosti kulture i umjetnosti
Podržava novine — Potičemo nove načine organizovanja kulturnog,
umjetničkog i kreativnog sektora
— Potičemo nove marketinške metode prezentovanja
kulturnih i kreativnih proizvoda
— Formiramo baze djelovanja kulturnog i kreativog sektora
i koristimo globalne indikatore
Koristi
— Redovito provodimo mjerenje efikasnosti kulturnog i
resurse efektivno kreativnog sektora komparativnih gradova i Mostara
— Poduzimamo korektivne akcije kojima povećamo
efikasnost i dostizanje granice efikasnosti
— Potičemo korištenje tehnologije u proizvodnji i potrošnji
kulturnih, umjetničkih i kreativnih proizvoda i obratno:
koristimo kreativnost u proizvodnji tehnologije
Kombinira — Potičemo što veći i što brži prijelaz s tradicionalnog,
kreativnost i opipljivog, fizičkog svijeta u moderan, virtuelan,
tehnologiju neopipljiv svijet
— Koristimo najnaprednije digitalne mogućnosti, kako u
proizvodnji, tako i prezentaciji kulturnih dobara, čime
postižemo veći stupanj kulturne demokratije
— Pružamo građanima sve relevantne informacije o
kulturno-umjetničkim dešavanjima u gradu
Svi su informisani — Pružamo građanima sve relevantne informacije o
odvijanju procesa donošenja relevantnih dokumenta o
kulturi i tražimo njihova gledišta
— Pružamo mogućnost građanima, posjetiteljima i
turistima iskazati stajalište o stanju i procesima kulture u
Reagira na gradu
komentare — Reagiramo na stajališta građana, posjetitelja i turista i
informišemo ostale građane o tome putem suvremenih
informacijsko-komunikacijskih tehnologija i alata
— Razvićemo mogućnosti primijenjenih istraživanja
koja će osigurati da se znanje i iskustvo kulturnih
industrija širi i koristi u raznim socijalnim i drugim
segmentima Grada
— Uključujemo nadležne administrativno-političke
strukture Grada, uposlenike kulturnog i kreativnog
sektora i građane u razmatranje aktuelnih vitalnih
pitanja razvoja i kulture grada
— Podižemo mlađu generaciju kroz edukaciju na svim
razinama razvijanjem osjećaja za grad, kulturu, dijalog,
toleranciju i interkulturalizam
— Proširujemo granicu poimanja kulture, kulturne
djelatnosti i kulturnog sektora; uklanjamo ‘uska grla’
razvoja kulture
— Prožimamo duh i prostor kulturom, posebice humorom
(liskalucima)
— Odgovorni smo prema svom okruženju (Hercegovini) i
svojoj okolici (prirodi)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 393
Grada Mostara

Ciljevi koje želimo postići

1. Jačati kulturu u
javnom prostoru
Mostar vjekovima živi na rijeci i njenim obalama.
Tok rijeke Neretve krasi Mostar, a istovremeno
razdvaja Mostar na dvije obale. Osim Neretve,
koja prirodno razdvaja Mostar, napravljena je po-
litičko-administrativna podjela prije 25 godina.
Ta podjela utjecala je da se Mostar razdijeli na što
više kulturnih, socijalnih i drugih šavova. Dok je u
mnogim gradovima uobičajeno vidjeti saobraćaj-
ni prsten koji odvaja okolna naselja od centralnog
dijela grada, čineći ih segregiranim od ostatka ur-
bane cjeline i time naglašavajući društvene podje-
le, Mostar ima dvije prilično homogene polovine
grada prilično i segregirani centar grada kojim do-
minira automobilski saobraćaj, dajući sliku „pred-
građa“, sliku ulaska ili izlaska iz grada, što de facto
prikazuje aktuelno stanje Mostara.
Mostar je u prošlom ratu porušen do neprepo-
znatljivosti. Rušili su se nacionalni i vjerski simbo-
li drugih etničkih skupina i konfesija, kao i objekti
koji su bili prepoznatljivi simboli grada. Mostar je
najrazrušeniji grad u Bosni i Hercegovini u ratu
1992. – 1995., uz Vukovar i najrazrušeniji na pro-
storu bivše Jugoslavije.
I danas niz razrušenih objekata, posebice u cen-
tralnoj gradskoj zoni, podsjeća na iscrtavane fi-
zičke i mentalne mape građana. Mentalne podje-
le još žive i reflektuju se u generacijama mladih
odraslih bez međusobnih kontakata. U Mostaru
djeluju odvojene obrazovne, sportske, kulturne,
socijalne i zdravstvene institucije, komunalna,
elektroprivredna i telekomunikacijska preduze-
ća, a javni prostori ostaju zanemareni, zapušteni
i u nestajanju. Odlaskom velikog broja građana
ostale su nepopunjene praznine urbanog i na-
stali novi prostori kretanja i komunikacije. S dru-
ge strane, u gradu je pridošlo novih građana, koji
još uvijek uče kako se povezati i saživjeti s njime.
Oni koji pamte Mostar iz vremena kad je imao
daleko veći boemski indeks za današnji grad će
reći da je depresivna sredina, ni nalik nekadaš-
njem privlačnom i kreativnom gradu. Reći će i
kako nema plodnog tla za razvoj kreativnih ideja,
kojih nikada u Mostaru nije nedostajalo.
Aktuelna generacija građana smatra da, za razli-
ku od prethodnih, nije ostavila nikakav trag svog
bivstvovanja gradu, pa tako ni budućim generaci-

29
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 394
Grada Mostara

Tablica 6: Programi i projekti jačanja kulture u javnom prostoru

Mostara u periodu 2018. – 2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija Programi Projekti

Reurbanizirati Razvoj kulturnog P1: Premošćivanje Mediteranska kuća Predrag Matvejević

postojeće distrikta i njegovih prostora Kulturno-sportski centar ŠTREKA
urbano tkivo veza s drugim Klasični/ muzički vrtovi
kroz kulturne dijelovima grada Mislim grad
sadržaje Spomenici
Urbani kod
Bona - Bunica

Koristiti javni Izvoditi teatarske, P2: Premošćivanje MarTgine

prostor kao muzičke i sl. različitosti Kvartovska liga – liga društvenih igara
mjesta razvoja predstave u Grad je čovjek, a čovjek je drama – teatarski
socijalnog kulturnom distriktu serijal
tkiva Nathan mudri, teatarska predstava
Kralj Gordogan
Festival arhitekture s ljetnom školom
Kultura kao Razviti publiku koja P3: Premošćivanje Nevidljiva prošlost Mostara
kriterij sjećanja uživa u nanovo vremena Almanah omladinske i alternativne mostarske
i zaborava stvorenim kulturnim kulture
prilikama; uvesti nove Ko (g)radi (g)rad - City (in) labor
materijalne baštinske Share Mostar – urbana igra
sadržaje; poticati
inovativne, kreativne
i konkurentne
proizvode utemeljene
na kulturnoj baštini

jama. Stvorena je atmosfera u kojoj je generacija
ljudi, koja je prošla ili pamti rat, napokon u situa-
ciji da ima priliku uraditi nešto pozitivno za grad.
Želimo sagledati sebe, međusobno se upoznati,
prepoznati naš današnji identitet i time se odre-
ći stigme podijeljenog grada. Upravo ovo pre-
poznavanje nadilazi strah prema nepoznatom.
Potrebno je ponovo povezati razoreno urbano
i društveno tkivo grada i zaći u dubinu ljudskih
odnosa, obnoviti ih s onim stvarima koje čovjek
nije u mogućnosti pokrenuti sam, bez medijacije
s drugima. Kvartovi Mostara i lokalne zajednice
trebaju se ponovo upoznati - otvaranjem bašti,
prepoznavanjem bilja, izmjenom priča, nastupi-
ma u javnom prostoru.
Cilj jačanja umjetnosti u javnom prostoru koristi
umjetnost kao instrument premošćivanja otuđe-
nosti od gradskih prostora, međusobne otuđe-
nosti i otuđenosti od sjećanja.
Program P1, program premošćivanja prosto-
ra, obuhvaća projekte reurbanizacije postojećeg
urbanog tkiva koji će osigurati postizanje prostor-
nog kontinuiteta. Prostori doživljene fizičke rege-
neracije djeluju kohezivno na društvenu zajedni-
cu. Tako revitalizovana prostorna i društvena di-
menzija omogućuje proživljavanje i nadogradnju
memorije mjesta i stvaranja novog narativa u su-
vremenom kontekstu grada, što se postiže reali-
zovanjem programa P2, programom premošći-
vanje različitosti. Kroz ovaj program potičemo
kolaborativne i participativne projekte i akcije, s
namjerom transformisanja prostora u kulturni
distrikt te razvojem njegovih kvartova i nje-
govim povezivanjem s marginama grada. Na
to se nadalje nadovezuje program P3, program
premošćivanja vremena, kojim nastojimo oživi-
ti pozitivna sjećanja i otrgnuti ih od zaborava..
P1 PROGRAM -
Premošćivanje prostora
Intenzivisanjem korištenja otvorenih prostora
za kulturu i umjetnost, edukaciju i socijalizaci-
ju te uvođenjem novih prostora i sadržaja stva-
ramo participativnu osnovu za novi koncept
centralne zone, koja u budućoj slici grada treba
postati generator kulturnih i umjetničkih deša-
vanja, novih produkcija i fizički brand Mostara s
evropskom dimenzijom.

30
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Mediteranska kuća Predrag Matvejević
(Nositelj projekta: Grad Mostar, partneri: obitelj
Matvejević, kulturne institucije, La Sapienza Roma,
La Sorbonne Paris, pojedinci i udruge)
Obnovom rodne kuće evropskog književnika
Predraga Matvejevića i ugošćavanjem njego-
vog legata, Mostar dobiva vrijedan kulturni sa-
držaj jednako privlačan kulturnim i obrazovnim
radnicima, studentima i turistima. Smještena na
Bulevaru, bivšoj liniji podjele, Mediteranska kuća
će biti mjesto književnih rezidencija i događaja
i predstavlja važnu prostornu tačku u novoj kul-
turnoj zoni grada.
Kulturno - sportski centar ŠTREKA
(Nositelj projekta: Grad Mostar, partneri: Kulturne
ustanove i strukovna umjetnička udruženja, Sport-
ski savez Grada Mostara)
Štreka predstavlja još jednu novu tačku cen-
tralne zone i premošćava nedostatak kulturne
i sportske infrastrukture i sadržaja. Modernog i
multufunkcionalnog dizajna, Štreka će ugostiti
kulturne, sportske i obrazovne sadržaje, a biće
dostupna i za osobe s invaliditetom i umanjenim
sposobnostima. Prostor će koristiti 19 srednjih
škola, 24 osnovne škole i 4 univerziteta, kao i
40 kulturnih udruženja građana i 120 sportskih
klubova. U Štreki će se otvoriti novi prostor za
izvedbene djelatnosti poput plesa, kao i savre-
mene produkcije na polju vizuelnih i digitalnih
umjetnosti. Štreka svoj naziv duguje kolokvijal-
nom nazivu za prugu uskotračnicu kojom je po-
pularni Ćiro vozio sve do 1966. godine. Izgradnja
sportske dvorane započeta je još prije rata, ali
nikad dovršena, a novim je projektom potpuno
osuvremenjena.
Klasični/ muzički vrtovi
(Nositelj: Studij glazbene umjetnosti FPMOZ-a
Sveučilišta u Mostaru, partneri: muzičke škole, MC
Pavarotti, Simfonijski orkestar, amaterski horovi,
orkestri, pojedinci)
Ovim programom želimo animirati i muzičare
i publiku donoseći klasičnu muziku u javne pro-
store grada i time premostiti predrasude da je
rezervisana samo za uski krug ljudi s muzičkom
naobrazbom. Na mostarskim otvorenim pozorni-
cama, trgovima, baštama, parkovima, redovno će
se čuti zvuci klasične muzike koji će oplemeniti
javne prostore i građanima omogućiti nove per-
cepcije muzičkog stvaralaštva. Ispred obnovljene
Muzičke škole, učenici će redovito izvoditi časove
Broj 3 Strana 395
na otvorenom, na trgu Musala, koji će sa svoja tri
arhitektonska spomenika austrougarskog doba
biti revitalizovan kao važna kulturna tačka grada.
Mislim grad
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mostar, LK Mo-
star, PL Mostar)
Ova ambijentalna predstava događa se na ne-
koliko lokacija u gradu, kombinujući vanjske i
unutrašnje prostore u „teatar postaja“ u kojem
je glavni lik sam Grad. U redateljskoj poetici te-
atarskog i filmskog redatelja Bobe Jelčića, autora
uspješnog filma Obrana i zaštita, čija se radnja
odvija u Mostaru, Mislim Grad je putovanje kroz
urbane tačke Mostara koje publici nudi jedan
specifičan teatarski doživljaj.
Prostor u ovakvom konceptu je inkluzivna pozor-
nica na kojoj je tanka linija između dokumentar-
nog i fikcije. Jednako je važno uspostaviti relaciju
s prošlosti i sa sadašnjosti, odnosno sinkronizo-
vati svijet sjećanja s trenutačnim stanjem. Zbog
specifičnih lokacija neizbježno je da prostor krei-
ra publiku – putnici namjernici, prolaznici, turisti
– svi oni mogu postati sudionici ovog projekta.
Izbor lokacija je širok – od velikih javnih prostora,
trgova, ulica, bulevara, do intimnih sobica u koje
može ući tek nekoliko gledatelja.
Spomenici
(Nositelji: NP Mostar, partneri: HNK Mostar, Need-
company, Bruxelles, HNK Ivan pl. Zajc, Rijeka)
Dva najprepoznatljivija i najznačajnija spomeni-
ka kulture u Mostaru su Stari most, na UNESCO-
voj listi zaštićene kulturne baštine, i Partizansko
spomen obilježje, od 2006. god. spomenik kul-
turne baštine Bosne i Hercegovine.
Partizansko spomen groblje je remek djelo vele-
majstorskog arhitekte memorijalne arhitekture,
umjetnika i filozofa Bogdana Bogdanovića, iz-
građeno 1965. god. Proteže se na 5000m2 i šest
terasa u obilju drveća i zelenih površina. Prožet
je jednako univerzalnim i autentičnim simbolima
(u njega su ugrađeni obluci iz Neretve i ploče sta-
rih gradskih kuća). I sam autor, koji je inače ovo
djelo smatrao svojim najznačajnijim, naziva ga
replikom grada, njegovim idealnim dijagramom.
Oba spomenika su devastirana u ratu pa zatim
obnovljena u miru. I jedan i drugi spomenik ima-
ju svoje priče i kontroverze vezane uz njih. Slika
rušenja Starog mosta je obišla svijet, a zanemari-
vanje Partizanskog groblja simptomatično je za
ovdašnji odnos prema historiji. Dva renomirana
31
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
reditelja ispričali bi i interpretirali, svaki na svoj
način, priče o ova dva spomenika i tako propita-
li kolektivni odnos prema historiji i šta taj odnos
govori o nama danas.
Urbani kod
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: udruga FORA Mo-
star, udruga ADA Mostar, umjetnici)
Urbani kod usmjeren je na povratak javnih povr-
šina građanima, s ciljem dotjerivanja postojećih
prostora i njihovog otvaranja za socijalni kon-
takt, odmor i interakciju. Cilj je stvoriti jedinstven
vizuelni identitet prostora Mostara i kreirati pre-
poznatljivost urbanog mobilijara. S građanima
ćemo, osluškujući njihove potrebe, osmisliti kva-
litetan i zanimljiv vizuelni sadržaj javnog prosto-
ra, kao što su npr. klupe za sjedenje, štandovi za
bicikla, paneli za plakate, površine za skateboard,
kante za otpatke, autobusna stajališta i dr. Prostor
koji bi građani sukreirali omogućili bi im prijat-
nije korištenje i promoviralo odgovorniji odnos
građana prema zajedničkom javnom prostoru.
Bona - Bunica
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Mostar Summer Fest,
Mostar Blues and Rock Festival, Rock škola Mostar,
sportske, kulturne, omladinske, ekološke i umjetnič-
ke udruge, Turistička zajednica Mostara i HNK/ Ž)
Buna je poznato izletište Mostara na rijeci Bunici,
udaljeno 12 km od grada i u blizini mostarskog
aerodroma. Bunu su još Rimljani prepoznali kao
mjesto dobrog življenja, u obilju rijeka i zelenila, i
nadjenuli joj ime Bona=dobra. Buna je poslijerat-
nih godina zapuštena i izgubila je svoju nekadaš-
nju vrijednost i sjaj. Ovaj lokalitet ćemo pretvoriti
u„Ljetni grad na Bunici“ tokom četiri ljetna mjese-
ca koji će nuditi raznovrsne umjetničko-kulturne
i sportske manifestacije na otvorenom, po uzoru
na velike evropske sredine. Svaki od mjeseci nudi
jedan festival, te mnogobrojne ostale sadržaje
manjeg produkcijskog obima. Realizacija među-
narodnih kulturno-umjetničkih manifestacija na
otvorenom, po uzoru na velike evropske sredine,
jača lokalni kulturni sektor i konkurentnost na
evropskoj festivalskoj sceni.
Izgradnjom potrebne infrastrukture ostvaruje se
gospodarski i razvoj kulturno-turističkog profila
Mostara i Hercegovine. Kroz organizaciju muzič-
kih festivala, radionica i ljetnih kampova, kroz or-
ganizovane školske izlete, sportske manifestacije,
animatorske aktivnosti i sl., stvaraju se uslovi za
edukativno-sociološki razvoj djece predškolskog
i školskog uzrasta, kao i one starijih generacija.
32
Broj 3 Strana 396
P2 PROGRAM:
Premošćivanje različitosti
Građani provode svoje vrijeme i u javnom pro-
storu, pa on ima snažan utjecaj na društvenu
dimenziju grada. Mostar ima velik broj sunčanih
dana, što uveliko određuje način života i navike
građana u javnom prostoru. Prostor koji je opre-
mljen urbanom infrastrukturom, mobilijarom i
prilagođenim sadržajima, građanima nudi mo-
gućnost kvalitetnijeg provođenja vremena i pru-
ža im mogućnost participacije i interakcije. Jako
je bitno da stanovništvo šireg područja doživi
grad i da se osjeća njegovom bitnom karikom.
Interakcija čovjeka i prostora dodatno se stva-
ra angažmanom prostora u oblasti kulture. To u
mostarskom društvu ima posebnu važnost, jer
takav angažman prostora i interakcije briše linije,
prepreke i pomaže proces revitalizacije društve-
nih veza pokidanih ratom. Javni prostor, kao jedi-
nica društvenog uređenja, postaje mjesto susre-
ta, razmjene kreativne energije i stvaranja novih
vrijednosti Mostara.
MarTgine – prilagođavanje kulturnih
sadržaja marginalizovanim skupinama
(Nositelj: Grad Mostar i kulturne institucije, partneri:
udruge građana i udruge lica s posebnim potrebama)
Gradske institucije će do 2024. prilagoditi i uvesti
nove sadržaje za marginalizovane skupine i lica s
posebnim potrebama:
— U gradskim ustanovama kulture izgradiće se
pristupne rampe ili drugi načini prilaza.
— Sve će institucije osnažiti svoje kapacitete za
uvođenje programa i aktivnosti za lica s posebnim
potrebama: brošure, katalozi, izložbe, muzejske
postavke prilagođene slabovidnim licima, dram-
ski i književni sadržaji prilagođeni gluhim licima,
programi za lica s poteškoćama u razvoju i dr.
— Lutkarski i dramski teatri i biblioteke će pokre-
nuti mobilnu djelatnost kako bi se manji progra-
mi izvodili publici na udaljenim tačkama gradske
periferije, kao i štićenicima socijalnih institucija.
— Osnaživaćemo inicijative i programe za inklu-
ziju u svim kulturnim, obrazovnim i odgojnim
ustanovama i udrugama grada. Primjerice, obja-
vićemo knjigu nastalu u integrativnom vrtiću
Sunčani most (multietnički vrtić koji pruža odgoj
i djeci s poteškoćama u razvoju i posebnim po-
trebama); pružićemo potporu radu udruge SAS
(kreativne radionice za lica s posebnim potreba-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
ma), inicirati programe umjetničkih radionica za sugrađane
koji boluju od PTSP-a i dr.
Kvartovska liga – liga društvenih igara
(Nositelj: SIU Mostar, ADA Mostar, partneri mjesne zajednice,
gradska udruženja i neformalne udruge građana)
U namjeri da se podsjetimo na ‘komšiluk’(način viševjekov-
nog interkulturalnog življenja stanovnika u Mostaru) i na to
kako se u Mostaru ranije živjelo i socijaliziralo, organizira-
ćemo niz kvartovskih događaja i Ligu društvenih igara. S
razvojem novih tehnologija i stasanjem novih generacija,
međugeneracijsko razumijevanje i kontakt su otežani. U ligi
će se, kao i ranije, igrati timski sportovi, kao i šah, tradicio-
nalna igra tavla i dječje igre na otvorenom, ali i savremene
video-igre i kvizovi. Mostarska liga društvenih igara (MLDI)
oslanjaće se na interakciju tehnologija i generacija kroz igru,
s ciljem ukazivanja na probleme digitalne nepismenosti kod
starijih i fizičke otuđenosti kod mlađih. Liga će se odvijati u
kvartovskim prostorima za rekreaciju i socijalizaciju ili u ško-
lama. U određenim kategorijama ekipe će biti sastavljene
od igrača koji predstavljaju Millennialse, one koji predstav-
ljaju TBD generaciju i one iz Silent i X generacije. MLDI će
oživiti zamrle prostore, obnavljati međugeneracijski dijalog
i promovisati interkulturalnost mostarskog življenja.
Mostarted je poseban projekat urbane igre koji kombinuje
kvizaška znanja o Mostaru, njegovoj historiji i zanimljivim
činjenicama s otkrivanjem lokaliteta, digitalnim alatima i
društvenim mrežama. Ona se igra u fizičkom prostoru, od-
laskom na određene lokacije, a informacije su dostupne u
elektronskom obliku ili se dobivaju u interakciji s fizičkim
osobama. Mostarcima ona pruža priliku za druženje, učenje
i zabavu, a onima koji nisu Mostarci priliku da uspješnom
igrom zarade tu titulu. Jer, po riječima Darka Radovića, pro-
fesora arhitekture i urbanizma na tokijskom Keio univerzi-
tetu, rođenog Mostarca:
„Mostarac se rađa, ali se može i postati Mostarcem.
Biti prihvaćen u Mostaru nikad nije bilo lako. Kao što je
Rim imao neumoljive kriterijume građanstva, kao što
Tokyo priznaje za Edoko samo one čiji su se preci tamo
rađali bar tri ili četiri generacije, izvjesna doza pozitiv-
ne arogancije je čuvala i identitet Mostarca.“
Grad je čovjek, a čovjek je drama
– teatarski serijal
(Nositelj: HNK Mostar, UG “KRUG”, partneri: NP Mostar, Kazali-
šte lutaka Mostar, Pozorište lutaka Mostar, ADU Zagreb, ADU
Osijek, ADU Split, ADU Beograd, ADU Banjaluka, ADU Sarajevo,
ADU Podgorica, ADU Skopje, ADU Ljubljana, ADU Priština.)
Pod ovim naslovom tokom perioda 2020. - 2024. insceni-
raćemo s ansamblima mostarskih pozorišta 12 predstava,
koje će režirati 12 redatelja, a pisati 12 pisaca s regionalnih
Broj 3 Strana 397
Akademija dramskih umjetnosti. Sva-
ka predstava će biti o životu jednog od
savremenih Mostaraca koji nije javna
osoba i do sada nije bio pod okom jav-
nosti. Gosti iz regionalnih akademija
održaće niz radionica i seminara za lo-
kalna pozorišta s ciljem jačanja kapaci-
teta, kao i otvorene dramske radionice
za mlade i širu javnost.
Nathan mudri,
teatarska predstava
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, HNK Zagreb, Deutsches Theater
Berlin, Habima Theater, Tel Aviv)
Nathan mudri u režiji Thomasa Oster-
meiera je drama njemačkog drama-
tičara i prosvjetitelja iz 18. vijeka,
Gottholda Ephraima Lessinga. Radnja
komada se zbiva u doba križarskih
ratova u Jeruzalemu i problematizira
život ljudi triju vjera. Predstava propi-
tuje na kojim osnovama takav saživot
u nemirnim, ratnim vremenima treba
počivati. S partnerima od Berlina, pre-
ko Mostara, do Tel Aviva poslaćemo
snažnu poruku o nužnosti istinskog
razumijevanja i prihvaćanja Drugog i
Drugačijeg. Organiziraćemo javne raz-
govore s gostima iz Tel Aviva i Berlina o
mostarskom iskustvu i procesu stvara-
nja same predstave, ali i njihovim isku-
stvima u zemljama iz kojih dolaze.
Kralj Gordogan,
teatarska predstava
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, LK Mostar, PL Mostar, Theatre sans fil)
Teatarski projekt francuskog teoretiča-
ra i redatelja Sylvaina Tanquerela kom-
binuje glumca i lutke u najuspješnijoj
drami pjesnika i dramatičara Radova-
na Ivšića „Kralj Gordogan“- Riječ je o
bajkovitoj priči o tiraniji i o onima koji
su spremni dati sve od sebe da joj se
suprostave. Ivšić je još od 50-ih godi-
na prošlog vijeka živio u Parizu gdje je
izrastao u jedno od najznačajnijih ime-
na svjetskog nadrealizma.
U edukativnim i kulturnim institucija-
ma organiziraćemo sadržaje posveće-
33
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
ne ovom svjetski priznatom umjetniku, koji je cje-
njeniji u Francuskoj nego u matičnoj zemlji. „Kralj
Gordogan“ je tako prvi put izveden u Francuskoj
1956., iako je napisan još 1943. u Zagrebu.
Festival arhitekture s ljetnom školom
(Nositelj: udruga ADA Mostar, partner: HDHS Ko-
sača, evropske arhitektonske organizacije i studiji
arhitekture i dr.)
Festival arhitekture okuplja renomirane i inova-
tivne arhitekte i urbaniste iz Evrope, studente,
institucije i zainteresovanu javnost. Cilj je pred-
staviti nova postignuća i trendove u arhitekturi i
urbanom planiranju i uključiti studente, učenike
i građane u tematizovanje aktuelne urbanističke
slike Mostara. Festival arhitekture održava se od
2020. do 2024. kao proljetni bijenale. Godišnje
se održava Ljetna škola arhitekture na kojoj stu-
denti dizajniraju privremene kulturne prostore,
odnosno mobilne infrastrukturne objekte, kao
što su paviljoni, štandovi i dr. Kako bi pitanje za-
jedničkog prostora i njegove izgradnje približili
najmlađima, za djecu i mlade održaće se niz in-
teraktivnih radionica i izložbi, a izradićemo i mul-
timedijalnu slikovnicu: Arhitektura i umjetnost u
slici i riječi (partneri su Alisa Teletovic Colorscapes,
Emily Gunzburger Makas, Univ Charlotte, Spark
Mostar). Ta publikacija za djecu predškolskog i
školskog uzrasta ima za cilj otkriti šta čini značaj-
na arhitektonska i umjetnička djela na teritoriji
Evrope, od starih civilizacija do danas. Izradiće se i
digitalna aplikacija u vidu igrokaza i kviza, putem
koje će djeca moći provjeriti usvojeno znanje.
P3 PROGRAM:
Premošćivanje vremena
Čovjek najbolje shvaća ono što može okom per-
cipirati, uhom čuti, rukom dodirnuti i čiju fizičku
prisutnost može osjetiti. Ali, Mostar je više od
toga, on je palimpsest. Vrijeme je to koje gradi
grad u kojem ljudi stvaraju, dolaze, odlaze, vra-
ćaju se. Svaki građanin ima pravo na grad, i onaj
koji više nije fizički prisutan, i onaj koji danas
živi, i onaj koji će tek doći. Svaki od njih će gra-
diti nova mjesta komunikacije koja će Mostaru
dati prostorni, društveni i vremenski kontinuitet
svečulnog grada, kojem nije cilj biti samo dobro
organizovan, već poetičan i simboličan.
Nevidljiva prošlost Mostara
(Nositelj: udruga „Glosar“, partneri Grad Mostar i
Arhiv Hercegovine)
34
Broj 3 Strana 398
Projekat se bavi obilježavanjem historije Mostara
koja je na prvi pogled neuhvatljiva i velikoj većini
građana najčešće nepoznata, a zauvijek je obilje-
žila duh ovoga grada. Mapiraćemo i istaknuti ne-
vidljivu prošlost kroz vidljiva obilježja objekata i
ljudi koji su utjecali na razvoj grada.
U okviru projekta tretiraće se ostaci objekata,
objekti koji su potpuno izbrisani iz katastarskih
čestica te ljudi i događaji koji su obilježili histori-
ju grada, a da o njima nema vidljive naznake na
lokacijama koje su obilježili. Neke od aktivnosti
su ploče/panoi s nazivima i osnovnim informaci-
jama o licima/događaju/objektu, brošure sa svim
informacijama i anegdotama, dokumentarni film
kojim će se promovisati određene osobe/objek-
ti/događaji, mobilna aplikacija s mapom uvršte-
nih kategorija i javne diskusije.
Almanah omladinske i alternativne
mostarske kulture
(Nositelj: OKC Abrašević, partneri: lokalne udruge i
neformalne umjetničke skupine)
U Mostaru je s krajem rata zaživjela alternativna
omladinska scena. Mostar se u posljednjih 20 go-
dina ubrzano gradio i mnogi su prostori nestali
ili izgubili svoju namjenu. Izuzetno vibrantna i
potentna poslijeratna scena mladih umjetnika
i mjesta alternativne kulture mladih nigdje nisu
ostala zabilježena. Period od 1994. do 2003. je
potrebno ubilježiti u kulturnu historiju grada kao
period kada su začeti važni kulturni i društveni
procesi. Poslijeratna je scena svoje uporište našla
u prijeratnoj alternativnoj sceni, čiji su predstav-
nici bendovi Ženevski dekret i Monolit, Teatar Lik
i Mostarski teatar mladih, te mnogi drugi. Ovim
projektom ćemo na jedno mjesto sakupiti sva
sjećanja na prostore alternativne kulture u Mo-
staru i njene aktere. Kroz istraživanje, bilježenje
sjećanja građana i javne događaje doprinijeće-
mo stvaranju cjelokupne i kontinuirane kulturne
slike grada.
Ko (g)radi (g)rad - City (in) labor
(Nositelj: OKC Abrašević, partneri: CTK Mostar, lo-
kalne udruge i neformalne umjetničke skupine)
Radništvo je sastavna odrednica mostarskog
identiteta. Brojni su naši preci radili u gradskoj
industriji i oblikovali ovaj grad. Zbog rada su se
desili mnogi društveni procesi, migracije sa sela
u grad, gradnja naselja novog modela življenja,
gradnja prostora zajedničkog odmaranja i drugi.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„U Beču se pripremao ukaz o postavljanju Mujage
Komadine za gradonačelnika Mostara. Prvi put se
postavlja gradonačelnik. Mostarci su se ushićivali, a
on, Mujaga, kao da se ništa posebno ne događa, kao
i svih dana i godina prije, ustaje zorom, u pekari ku-
puje mlaku štrucu, stavlja je pod pazuho, doručkuje
i ručava odlamanjem, uzgred, obilazeći građevine.
Zna samo za rad i namicanje dobara.
Novine su objavile dan ustoličenja. U Mostar su stigle
ugledne zemaljske zvanice i visoki bečki dostojan-
stvenik. Podne je. Čas je svečanog ustoličenja i ruč-
ka. Svi su na okupu osim budućeg gradonačelnika.
Nije još stigao obići sve građevine, još dijeli prekore
i upute. Uzvanici se u sali pogleduju i nadviruju kroz
prozor. Iščekuju. Domaći su uznemireni i postiđeni, a
gosti uvrijeđeni. Zgledavaju se ljuti i gladni.
Konačno, sa nedojedenom štrucom ispod miške,
bahnu Mujaga Komadina. Nazva selam. Obazrije se.
Ugleda dvije slobodne stolice. Sjede na bližu, ispod
pazuha izvadi nedojedeni okrajak štruce i odloži po-
red pozlaćenog tanjira.
—Mujaga ručo!? —dobaci ćata, ali ga Mujaga ne ču,
ili ne htjede da čuje.
Sjeo je na stolicu predviđenu za gradskog ćatu, opo-
menu ga bečki opunomoćenik:
—Sjednite na onu stolicu —kaza i pokaza rukom na
čelnu stolicu ispod carske slike.
—Zašto baš na nju? —odbrusi Mujaga.
—Pa, red je, ispod Cara —zajedljivo će carski izaslanik.
—Šta je red? —zajedljivo će i Mujaga.
—Mjesto gradonačelnika je ispod slike cara —mir-
nije će visoki gost.
—A, ne, gospodine —mirnije će i Mujaga. —Mje-
sto cara je iznad gradonačelnikove glave —kaza, pa
naredi ćati: —Premjesti cara, Franju, evo, evo ovdje,
iznad mene.
—Ali, gospodine, čelo... —usprotivi se Bečlija.
—Čelo je, gospodine, gdje sjedi Mujaga Komadina!
—odbrusi Mujaga i ostade pri svom.“
Danilo Marić (1997).
Mostarska treha. Los Angelos.
Broj 3 Strana 399
Kulturnim aspiracijama radnika na-
stalo je 1920-ih Radničko kulturno
umjetničko društvo u zgradi Radničkog
doma. U svrhu edukacije širom zemlje
otvarani su radnički univerziteti, a
pamtimo i radnička odmarališta i men-
ze, sportske klubove i igre. U Mostaru
su djelovale prehrambena industrija
Apro Hepok, avio-industrija Soko, Alu-
minij, tekstilna industrija Zlatka Vuko-
vić, Rudnik mrkog uglja, Žitopromet,
Fabrika duhana i drugi, čineći mostar-
sko stanovništvo većinski radničkim.
U djelatnostima koja su obilježila grad
posebno mjesto zauzima uskotračna
željeznica izgrađena u vrijeme Au-
stro-Ugarske, koja je BiH povezivala
sa srednjoevropskim prijestolnicama
Budimpeštom, Bečom i drugim. Cijeli
jedan svijet se promijenio i nestaje sa
posljednjim živućim akterima tih vre-
mena. Mnogih prostora danas uopće
nema ili ‘zjape’ devastirani i napušteni i
vrijedi se na njih podsjetiti.
U ovom projektu bavimo se temom
radništva u Mostaru, kroz istraživanje,
mapiranje i javne diskusije i događaje.
Izložbama, u suradnji sa Centrom za
tehničku kulturu, Arhivom Hercegovi-
ne i drugim relevantnim akterima, sa
širom javnosti podijelićemo impresiv-
na industrijska i tehnička dostignuća
Mostara 19. i 20. vijeka.
Share Mostar – urbana igra
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: obrazov-
ne institucije, Sportski savez, ustanove i
udruge u Mostaru, udruženja u dijaspori)
Glavna ideja iza ovog projekta je uhva-
titi se u koštac s idejom o podjeli Mo-
stara na Mostarcima svojstven način,
autoironijom i liskalukom (mostarska
kultura humora, otud potiče i ime tea-
tarskog festivala komedije). Zato smo
projekat nazvali Podijelimo Mostar,
aludirajući na lokalne podjele.
Umjesto na uobičajena dva dijela, grad
ćemo podijeliti na onoliko dijelova ko-
liko je stanovnika grada, tj. na 105.417
dijelova, tako da svaki stanovnik dobije
‘svoj Mostar.’ Na višednevnom javnom
događaju u gradskom prostoru biće
35
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
postavljena puzzle slagalica od 105.417 dijelo-
va koji čine sliku grada, pa će građani moći doći
i uzeti ‘svoj’ dio. Mostarci u dijaspori i odsustvu
mogu također dobiti ‘svoj’ dio. Građani koji su
uzeli puzzlu trebaju napisati svoju viziju i vratiti
je u sliku grada. Mogu to uraditi na određenim
punktovima, poštom, u digitalnom ili pisanom
obliku. Organiziraćemo radionice i diskusije u
svim školama, sportskim klubovima, ustanova-
ma, udruženjima, a posebnu pažnju posvetiće-
mo marginalizovanim skupinama. Od prikuplje-
nih dijelova sklopićemo različite vizije u sliku
današnjeg Mostara. Sve vizije ćemo skupiti na
jednu digitalnu platformu kako bi bile dostupne
svima koji žele saznati kako Mostar vide njegovi
građani i kakav grad žele. Neminovno ćemo pri-
kupiti mnogo različitih vizija i želimo organizirati
niz događaja poput diskusija i izložbi, kako bi s
građanima artikulirali zajedničku viziju grada.
2. Poticati inovativan
razvoj kulture
Vijeće ministara BiH u Strateškom okviru za BiH
(2015.93) ističe iznimno važan značaj kreativnih
industrija i kaže:
“Kreativne industrije postaju sve važnija
komponenta razvoja moderne postindu-
strijske ekonomije, temeljene na inovativ-
nosti i znanju. Razlozi za poticanje razvoja
takvih industrija leže u dokazanom eko-
nomskom rastu i razvitku te stvaranju rad-
nih mjesta, ali i u promovisanju kulturnog
identiteta i isticanju kulturnih različitosti
diljem svijeta. Tokom proteklog desetljeća
EU je prepoznala tu činjenicu i započela s
razvojem i promovisanjem ovih posebnih
industrija. U tim trenucima je sektor, koji je
bio uvijek na marginama, dobio dovoljno
pažnje istraživača i vladajućih tijela, te je
postao glavna tema istraživanja, analiza i
statistika u svrhu boljeg razumijevanja od-
nosa između kulture, kreativnih industrija i
ekonomskog razvoja, kako bi bili u moguć-
nosti što uspješnije iskoristiti potencijale
novootkrivene industrije. U BiH je potrebno
razviti ovaj sektor i usmjeriti napore u defi-
nisanju njegovih potencijala, kako bi uticao
na ekonomski rast i razvoj države.”
Vijeće ministara BiH s pravom ističe da je kreativ-
na djelatnost sve važnija sastavnica savremene
ekonomije, ne samo zato što snažno doprinosi
36
Broj 3 Strana 400
ekonomskom rastu i rastu zaposlenosti u odno-
su na druge dijelove ekonomije, i što ostvaruje
snažan rast i u doba recesije, nego i što je snažna
sastavnica kulturnog identiteta i razvoja kultur-
ne raznovrsnosti kao temelja savremenog razvo-
ja. Primjerice, u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK)
kreativne djelatnosti su najbrže rastući sektor
ekonomije, koji upošljava tri miliona djelatnika,
tj. jedan od jedanaest zaposlenih je zaposlen u
ovom sektoru. Mostar ima bogatu kulturnu ra-
znovrsnost, što je izvrsna osnova za razvoj kre-
ativnih djelatnosti, jer multikulturalizam potiče
kreativnost. No, u BiH u cjelini kreativna privreda
nije zadobila odgovarajući pažnju, pa su njena
proizvodnja i izvoz minornog značaja.
Polazeći od tog stajališta želimo razvijati kreati-
van i inovativan grad, koji će biti privlačan talen-
tima Mostara da ostanu u svom gradu, a drugima
da dođu živjeti i raditi u Mostaru i u njemu razvi-
jati svoj talenat. Posebice želimo postati vodeća
snaga BiH u poticanju inovativnosti i kreativnosti
kod djece i mladeži kroz razvoj estetskih predme-
ta, poduzetništva i inovatorstva na svim razina-
ma edukacije. Želim građanima nizom kulturnih
projekata približiti pojam ‘promjene’ kao osnova
za izgradnju zdrave društvene zajednice. Grad će
postati u tom smislu vibrantna sredina, poželjna
i dostupna za ‘istraživanje’ i duhovni rast. Razvija-
će se saradnja kreativnog sektora s mostarskim
univerzitetima i brzorastućim IT sektorom u Mo-
staru, te uz participaciju građana osmišljavati i
realizirati projekte koji vode razvitku grada zna-
nja, digitalnog i inkluzivnog grada.
P4: Graditelji mikro mostova
Talking cities, invisible stories
(Nositelj: ADA Mostar, partneri: Mala Cherga The-
atre, UK; Alisa Teletovic Colorscapes Australia/ BiH,
Kocka Neba, Bohemian Collective (Fr/Bulgaria),
Abu Jafar, Bangladesh/ UK, Paper Smokers Italy/
London, Samouprava Sarajevo)
Projekat ima za cilj istražiti mostarsku vezu s
Evropom i njen utjecaj na grad, te način na koji
je mostarska kultura putovala u evropske zemlje
migracijom svojih građana. Fokusira se na među-
sobnu povezanost lokalne i evropske kulture te
lokalnih i evropskih jezika tako što povezuje sa-
dašnje građane grada sa sugrađanima u dijaspori
i umjetnicima koji će istražiti aktuelne evropske
teme poput multikulturalizma, migracija, grani-
ca, arhitekture, umjetnosti, identiteta, osjećaja
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 401
Grada Mostara

Tablica 7: Programi i projekti jačanja inovativnog razvoja kulture Mostar u

periodu 2018. – 2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija Program Projekti
Jačati bazu Povećati stupanj aktivnog P4: Uspostava Talking cities, invisible stories
inovativnosti i sudjelovanja građana u mikro mostova Muzej uspomena
inkluzivnosti kulturnim događanjima Mozaik različitosti
Književni Mo-Lab
Kulturni djelatnici u ratu
Podržati transfer Organizirati konferencije i P5: Transfer Konferencija savremenih umjetničkih i
najmodernijih izložbe te utemeljiti centar suvremenih kustoskih praksi
znanja savremene produkcije praksi Centar savremene produkcije
proizvodnje Organizirati radionice i sl. forme Transhumanistic Odyssey on the River
kulturnih radi provođenja evaluacije, Neretva – izložba digitalnih kolaža
dobara i razvijati benčmarkinga, promoviranja Monument in visit
infrastrukturu dobrih praksi i povećanja
za njenu kompetentnosti Savremena likovnost
proizvodnju Inicirati uvođenje San evropske noći/ Balkan express
odgovarajućih studija na
univerzitetima i programa u
srednjim školama
Podržati transfer Unaprijediti saradnju s P6: Gostujući Specijalno izdanje festivala MESS u
inovativne inozemnim umjetničkim teatarski Mostaru
teatarske i kulturnim zajednicama, festivali Specijalno izdanje Dani Matice hrvatske
umjetnosti posebice s onima iz dijaspore Mostarsko proljeće
Organizirati gostovanje Evropski teatarski most – novi
renomiranih teatara naročito međunarodni festival
2024. god.
Razviti sustav mentorstva
Jačati Jačati digitalizaciju kreativnog P7: Createch ReConnect - uvezivanje mostarskih
inovatorstvo i sektora umjetnika
klasterizetništvo Povećati stupanj Festival inovacija Obale budućnosti
kreativnog kompetentnosti umjetnika i Hologramski most
sektora operatora kulture Festival svjetla
Osigurati dodatnu potporu Zeleni grad
umjetnicima koji stvaraju Mostarska ljetna škola kulturnog
sadržaje i proizvode menadžmenta
iznadprosječne kvalitete

pripadnosti iz perspektive onih koji žive u Mosta-
ru, ali i drugim dijelovima Evrope. Lokalni i među-
narodni umjetnici radiće, na osnovu uspomena
građana, na kreiranju multidisciplinarnih i multi-
lingvalnih performansa na različitim lokacijama u
Mostaru 2024. godine. Program uključuje građa-
ne svih generacija kroz saradnju s Muzejom us-
pomena i otvoreni poziv za dostavljanje osobnih
i porodičnih uspomena, kako sadašnjih građana
Mostara, tako i onih koji žive u dijaspori.
Muzej uspomena
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: kulturne institucije,
udruge građana)
Muzej uspomena omogućava svim Mostarcima
da podijele svoje uspomene, a i da vide priče
ostalih. Dijeleći jedni s drugima svoje identitete i
priče, brišemo granice između nas koji smo ovde,
kao i između nas i onih koji nisu s nama. Svakom
stanovniku Mostara biće omogućeno da bude
kustos vlastite izložbe o nekom dijelu svoga živo-
ta za koji je posebno emotivno vezan, a koji ima
određenu vrijednost za širu zajednicu. To je, pri-
mjerice, sjećanje na neke davne Bajrame, Božiće,
kupanja na Neretvi, mostarske bašte, djetinjstvo,
anegdote, tradicionalnu mostarsku kuhinju... po-
praćeno fotografijama i sl.
Muzej uspomena biće otvoren za sve one koji
žele donijeti svoje predmete kojima su vezani za
neka prošla vremena u Mostaru (fotografije, pi-
sma, heklani milje, pjesma iz spomenara, ulazni-
ca s utakmice ili koncerta, šolja iz starog servisa
za kafu, mlin za kafu iz Sokola, cvijet iz Parkova
i nasada i sl). Tako će nostalgični Mostarci moći
ostaviti prošlost u Muzeju i krenuti u budućnost.
Muzej uspomena će imati svoju digitalnu web
37
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
platformu, kao i svoju fizičku postavku u okvi-
ru novoga Muzeja Hercegovine u zgradi Nama.
Tu će obični ljudi moći ostaviti svoje predmete
s kojima su posebno vezani ili koje smatraju po-
sebno značajnim. Posjetitelji Digitalnog muzeja
uspomena preko web platforme će imati priliku
istinski upoznati Mostar, njegove ljude, tempera-
ment, sjećanja i sve njegove identitete.
Mozaik različitosti
(Nositelj: UG Akcija i Merima Ključo, partneri: mu-
zičke škole, MC Pavarotti, Rock School, kulturno-
umjetničke udruge u dijaspori)
Multimedijalno-vokalno-instrumentalno djelo “Mo-
zaik različitosti” inspirisano je gradom Mostarom i
njegovom bogatom historijom, posebno bogat-
stvom ljudi ovog grada i prostora Hercegovine.
Projekat doprinosi očuvanju i promociji raznoliko-
sti kultura u Evropi i naglašava njihove zajedničke
veze, te jača osjećaj pripadnosti građana zajednič-
kom kulturnom prostoru. U projektu participiraju
građani Mostara, bez obzira na dob, spol, vjersku
ili etničku pripadnost, kao i raseljeni građani Mo-
stara širom svijeta. Anegdote, pjesme, priče - sve
što vezuje za grad Mostar biće pretvoreno u ori-
ginalnu vokalno-instrumentalnu kompoziciju –
jedinstveni mozaik, koja može postati svojevrsna
“himna” kulture Mostara. Konferencija savremenih umjetničkih
Kolaborativni proces će trajati dvije godine, a
i kustoskih praksi
kulminaciju će doživjeti tokom 2024. god. spek-
takularnim događajem na otvorenom jav-
nom prostoru grada. Također ćemo organizirati
i flash-mob akcije u Mostaru, BiH i drugim evrop-
skim zemljama u kojima će građani na trenu-
tak okupirati javne prostore i početi pjevati ovu
kompoziciju tokom cijele 2024. god.
Književni Mo-Lab
(Nositelj: udruga Poligon, Dr. Selma Raljević, par-
tneri: kulturne, obrazovne i odgojne institucije i
udruge, Narodna knjižnica, Dječija biblioteka, Mu-
zej Hercegovine-odjel književnosti, kulturne insti-
tucije i udruge u Hercegovini, Biblioteka za slijepa
i slabovidna lica BiH)
„Književni Mo-Lab“ je cjelogodišnji klasterski pro-
gram uvođenja književnosti u svakodnevni život
Mostara i Hercegovine s idejom „književnost za
sve i svakoga.“ Aktivnosti predviđaju održavanje
književnog univerziteta i rezidencija s popratnim
događajima: predavanjima, javnim čitanjima,
tematskim i multidisciplinarnim programima;
književni sajam MoExpo te uvezivanje s drugim
38
Broj 3 Strana 402
spomen kućama književnika i rezidencijama na
području Hercegovine, kao što su Dučićev legat
u Trebinju ili kuća Zuke Džumhura u Konjicu.
Jedan se dio događaja i sadržaja razvija u pravcu
dodatnog obrazovanja mladih, od predškolskog
do visokoškolskog obrazovanja, dodatnog i cje-
loživotnog obrazovanja srednjovječnih i starijih
osoba, a onda i integracije manjina, kao i margi-
nalizovanih Drugih i Drugačijih u književnu scenu.
Posebno želimo omogućiti uživanje književnosti
slijepim i slabovidim licima i u tu svrhu pokrenu-
ćemo program čitanja i snimanja audio-knjiga za
slijepa i slabovidna lica u Mostaru i BiH. Odabra-
ćemo djela mostarskih suvremenih književnika
koje će čitati glumci mostarskih ansambala.
Kulturni djelatnici u ratu
(Nositelj: Muzej Hercegovine, Arhiv Hercegovine)
Pripremićemo i publicirati brošuru o kulturnim
djelatnicima koji su se osobno angažirali da u
ratnim vremenima sačuvaju materijalnu baštinu
Mostara - istraživanje, prikupljanje i prezentacija
iskustava djelatnika iz kulture.
P5: Savremena produkcija
(Nositelj: Grad Mostar, partneri kulturne institucije
iz Mostara, regije i Evrope, umjetničke organizacije
i platforme)
Kako bi osuvremenili znanja i pristupe kus-
toskih i umjetničkih praksi te osnažili ka-
pacitete institucija i nezavisne scene za su-
vremenu umjetničku produkciju, 2021. god.
organiziraćemo Međunarodnu konferenciju
savremenih umjetničkih i kustoskih praksi u Mo-
staru. Ostvarena saradnja biće od velike koristi
kulturnim institucijama i umjetničkim udrugama,
jer će uz pomoć nje poboljšati i osnažiti svoje
prakse. Također će imati priliku približiti se savre-
menim trendovima i unaprijediti svoja znanja o
razvitku publike. Važno je za grad da počne raz-
vijati platformu Centra za savremenu umjetničku
produkciju i pripremi infrastrukturna rješenja
kako bi 2024. god. predstavio Mostar kao prip-
ravan za takve oblike saradnje.
Centar savremene produkcije
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Galerija kraljice Kata-
rine Kosača, udruga ADA Mostar, udruga FORA Mo-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
star, udruga VIRUS Mostar; OKC Abrašević, udruženja
likovnih umjetnika i povjesničara umjetnosti)
U prvoj fazi svog razvoja Centar savremene
produkcije (CSP) se razvija kao platforma i pros-
tor za promišljanje i propitkivanje, s ciljem
generiranja novih ideja i vrijednosti i poticanja
razvoja kreativnih i kulturnih industrija. CSP
će biti mjesto novih praksi, učenja i razmjene,
društvenog i umjetničkog istraživanja i eksperi-
mentiranja koje ističe umjetnost kao vještinu so-
cijalnog kontakta.
CSP će do krajnjeg prostornog rješenja koristiti
prvenstveno javna mjesta i postojeće kapacitete
za inovativne pristupe umjetničkom predstavl-
janju. Pri tome će CSP naglasak staviti na nove,
(ne)verbalne, plesne i savremene teatarske
prakse, fotografiju i film, video art, instalacije,
site-specific radove, umjetničke rezidencije, ko-
laborativne i interdisciplinarne projekte, zatim
tematske, svjetlosne instalacije (kao što su one
Jamesa Turrela) te značajne savremene umjet-
nike i umjetničke grupe.
Za prostorno rješenje CSP-a razmatra se objekat
zatvora u centralnoj zoni, koji u narednom peri-
odu planira preseljenje u novoizgrađeni objekat,
i prepuštanje prostora Gradu Mostaru na dalje
korištenje. U početku bi, bez većih graditeljskih
zahvata, postojeći prostor preoblikovali nizom
umjetničkih intervencija i adaptirali za upotrebu.
Transhumanistic Odyssey on the River
Neretva – izložba digitalnih kolaža
(Nositelj projekta: Ana Bilić Prskalo, umjetnici)
Projekat tematski izvire iz transhumanističke ideje
progresa u savremenom digitalizovanom svijetu.
Jedna od transhumanističkih struja utemeljena je
na sedam principa na koje će se referirati svaki od
kolaža. U njima će se istraživati odnos tehnologije
i društvenih promjena, sučeljavajući transhuman-
izam i posttranzicijsko društvo, koje je neodvojiv
element evropskog kulturnog kruga.
Biće kreirano sedam djelimično animiranih digi-
talnih kolaža koji sadržavaju dva dijela koja nisu
prikazana istovremeno. Drugi dio kolaža otkriva
se kroz animaciju, vidljivu putem smartphonea ili
tableta. Sadržaj će biti predstavljen u galerijskim
prostorima, na javnim mjestima, te kao site spe-
cific video instalacija na Partizanskom groblju u
parkovskoj arhitekturi, u koji su ukomponirani
simboli grada. Partizansko spomen-groblje tran-
scendira ideološke konotacije vremena u kojem
je nastao, jer zapravo u njemu nema simbola
Broj 3 Strana 403
sitnih interesa, nema zastava i nema doktrina,
nema sakralnih niti socijalističkih simbola (iako je
nastao u vremenu socijalizma!) Na vrhu spome-
nika nalazi se Pozdrav Univerzumu koji zapravo
izražava vjeru u čovječanstvo, ljusku misao i
napredak. On je kamena alegorija.
Monument in visit
(Nositelji: Grad Mostar, EPK i drugi evropski gra-
dovi, Galerija kraljice Katarine Kosača, umjetnici i
organizacije umjetnika)
Koncept programa predviđa privremeno i tema-
tsko, virtuelno ugošćavanje značajnih evropskih
skulptura na raznim javnim lokacijama u gradu,
dok na njihovo upražnjeno mjesto odlazi virtuel-
na skulptura Mostar 2024.
Tako bi u dogledno vrijeme instalacija Mostar
2024. obišla dobar dio Evrope i samim tim rekla-
mirala naš grad, stvarajući poveznicu sa sredinom
u kojoj se nalazi. Aktivnosti programa su također
i mapiranja putovanja skulptura, projekcije filma,
predavanja te radionice, ljetne škole i rezidencije,
s domaćim i evropskim umjetnicima.
Savremena likovnost
(Nositelj: Galerija kraljice Katarine Kosača, partneri:
Muzej savremene i moderne umjetnosti Rijeka, In-
stitut Tomislav Gotovac Zagreb, Werk, Vatikanska
kolekcija umjetnina, Galerija prijateljstva Mostar,
Franjevačka galerija Široki Brijeg)
Projekat je osmišljen kao radikalan iskorak u
odnosu na postojeće izlagačke prakse te kako bi
Mostar u navedenom periodu postao relevantna,
respektabilna destinacija svjetski priznatih savre-
menih umjetnika.
Živući autori bi u predviđenom vremenu trajanja
izložbe predstavili svoje opuse te kroz prezent-
acije i panel diskusije educirali širi krug likovne
publike u Mostaru.
— 2021: Izložba skulptura Dušana Džamonje na
javnom prostoru, praćena predavanjima i ra-
dionicama
— 2022: Retrospektivna multimedijalna izložba
Toma Gotovca, popraćena dokumentarnim
filmovima i predavanjima
— 2023: Aeneas Wilder, Site specific skulptura,
instalacija
— 2024: Site specific instalacije Nancy Rubins i
Cai Guo Qiang u KuK hangaru na Heliodromu
i Izložba savremene umjetnosti FRA YU KULT.
39
11. ožujak / mart 2019.
Fra Yu kult predstavlja vrijednu zbirku
jugoslovenske umjetnosti iz razdoblja
1970-ih i 1980-ih godina, koja pripada
kolekciji slika Franjevačke galerije Širo-
ki Brijeg. U vrijeme kada su svi odba-
civali ta djela kao provokativna, i kada
ih čak ni muzeji savremene umjetnosti
nisu željeli, franjevci su otkupljivali i
čuvali ova djela koja danas predstav-
ljaju jednu od najznačajnijih zbirki na
prostoru bivše Jugoslavije.
San evropske noći/
Balkan express
(Nositelj: HNK Mostar, partneri: NP Mo-
star, Burgtheatar Beč, Istanbulski nacio-
nalni teatar)
Predstava po motivima Shakespeare-
ovog Sna ljetne noći povezaće tri an-
sambla iz tri teatra u prostoru HNK u
Mostaru: Istanbulski nacionalni teatar,
Bugtheatar iz Beča i HNK Mostar.
U samoj drami postoje tri svijeta, a u
ovoj bi ih inscenaciji predstavila tri an-
sambla: atenski dvor glumili bi glumci
Burgtheatra, vilinski svijet glumili bi
glumci Istanbulskog nacionalnog tea-
tra, a majstore koji rade teatar u teatru
glumili bi mostarski glumci. San ljetne
noći u režiji Ivana Lea Leme fantaz-
magorično opisuje susret takozvanog
Istoka sa takozvanim Zapadom i one
koji žive na tom živopisnom šavu.
P6: Teatarski festivali
Specijalno izdanje festivala
MESS u Mostaru
(Nositelji: gradski teatri, partner: MESS)
Festival MESS je renomisani interna-
cionalni teatarski festival, jedan od
najvažnijih u regionu. Zahvaljujući iz-
vrsnoj saradnji koju članovi Tima imaju
s direkcijom ovoga Festivala, u godini
EPK, u mjesecu oktobru organiziraće
se specijalno izdanje MESS-a u Mosta-
ru. Ono će podrazumijevati izvedbu
svih predstava koje te godine budu
izvedene na sarajevskom festivalu, te
40
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 404
Grada Mostara
dodatne predstave koje direktno od-
govaraju na temu projekta, a Festival
MESS može organizirati njihovu izved-
bu u Mostaru.
Specijalno izdanje
Dani Matice hrvatske,
Mostarsko proljeće
(Nositelj: Matica Hrvatska, partneri: me-
diteranski teatarski festivali i kuće)
Mostarsko proljeće je renomisani fe-
stival književnosti, muzike, likovne
umjetnosti i teatra. Njegov teatarski
program u godini EPK bio bi oslonjen
na savremenu teatarsku produkci-
ju: predstave iz gradova – evropskih
prijestolnica kulture te mediteransko
nasljeđe koje ovaj festival njeguje od
početka, dakle – saradnja (dramska,
operna, baletska) s kućama Meditera-
na – Split, Dubrovnik, Rijeka, italijanske
kuće. Također bi dio bratskog festivala
Dubrovačke ljetne igre bio prikazan na
tom izdanju Mostarskog proljeća.
Evropski teatarski most – novi
međunarodni festival
(Nositelj: Studio za izvedbene umjet-
nosti, partneri: HNK Mostar, NP Mostar,
HDHS Kosača)
Ovaj festival bio bi koncipiran u skladu
s osnovnom idejom projekta – potra-
gom za onim idejama i sadržajima koji
grade duhovne i umjetničke mostove
u Evropi, premošćivanju društvene,
političke, etničke procijepe, provalije
između prošlosti, sadašnjosti i buduć-
nosti; također bi doprinosio razvoju
umjetničkog sektora time što bi prika-
zivao publici one savremene teatarske
sadržaje kakvi nisu bili dosad prezenti-
rani ni producirani u Mostaru.
Neki primjeri programa:
— Plesna platforma Evrope: najzna-
čajnija imena savremenog ple-
sa (Sidi Larbi Cheroukai, Akhram
Khan, Joszef Nadj, Vilim Dočolo-
manski itd.) u susretu s mladim
regionalnim talentima. Savremeni
ples nikad nije bio prisutan u Mo-
staru, a u svijetu desetinama godi-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
na predstavlja jedan od najinteresantnijih i najvibran-
tnijih oblika scenskog stvaralaštva.
— Program Perforacije – Queer Festival Zagreb / New York;
zahvaljujući činjenici da članovi Tima imaju izvrsnu su-
radnju s gospodinom Zvonimirom Dobrovićem, direk-
torom navedenih festivala, u Mostaru će se pojaviti do-
sad praktički nepoznata teatarska domena queer-a.
— Creda velikih majstora – nekoliko predstava najvećih
svjetskih imena, a posebno izabrane one koje govore o
našoj zajedničkoj domovini Evropi i potrebi premošta-
vanja u njoj; autori kao što su Krystian Lupa, Krzysztof
Warlikowski, Robert LePage, Robert Wilson, Luc Perceval,
Christoph Marthaler, Eimuntas Nekrošius, Jan Fabris itd.
P7: Createch
Festival svjetla
ReConnect – uvezivanje mostarskih umjetnika (Nositelj: Galerija kraljice Katarine Ko-
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: kulturne institucije i udruge,
kulturne udruge građana u dijaspori)
Želimo na jednom mjestu uvezati i predstaviti sve mostar-
ske umjetnike, kao i one koji su svojim umjetničkim radom
bili ili su još uvijek vezani za Mostar, a više ne žive ovdje. U
tu svrhu, kao inicijalna platforma, biće korištena web stra-
nica www.mostar2024.ba. Nakon uspostavljenih kontakata,
uz potporu Grada Mostara, zajednički ćemo realizirati dalje
korake prema realizaciji pojedinačnih projekata mostarskih
umjetnika i kulturnih radnika u dijaspori. Tako će s vreme-
nom glumci, režiseri, lutkari, slikari… imati priliku povezati
se s relevantnom lokalnom institucijom, doći na rezidenci-
jalni program u Mostar, kao i održati radionice za djelatnike
institucija i širu javnost i javna predstavljanja svog rada.
Festival inovacija „Obale budućnosti“
(Nositelj: Spark business park, partneri: Grad Mostar, FIT, FIZ,
Hubovi i akceleratori, Bit Alliance, Mostar Software City, Mini-
starstvo privrede HNK, udruženja i tvrtke različitih industrija,
udruženja za očuvanje tradicija grada)
Festival inovacija je događaj jedinstven Mostaru putem
kojeg će Mostar pokazati snagu svojih kreativnih timova te
inovativne načine na koje kultura i tehnologija mogu osi-
gurati napredak. Festival organizira Spark grupacija čiji je
osnivač NSoft, najbrže rastuća IT tvrtka na području jugoi-
stočne Evrope.
Festival omogućava natjecanje startup timova u rješavanju
problema jednog Grada i okupiće stručnjake mentore iz dru-
gih evropskih gradova, čime ćemo omogućiti razmjenu zna-
nja. Festival inovacija Obale budućnosti traje tjedan dana i
sastoji se od tri dijela: međunarodne konferencije na temu
inovacija i pametnih gradova; hackathona na temu Mostar -
pametni grad; natjecanja najboljih IT inovatora u BiH.
Broj 3 Strana 405
Hologramski most
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Arhiv
Hercegovine, Spark)
Na mjestu gdje je u vrijeme Austro-
Ugarske planirana gradnja mosta
Princa Rudolfa, na potezu od Mejdana
do Baščina, putem hologramske 3D
projekcije realizirat ćemo ovaj most
prema dostupnim nacrtima u Arhivu
Hercegovine. Izgradnja ovog mosta
nikada nije započeta zbog izbijanja
Prvog svjetskog rata. Igramo se sa ide-
jom da „mosta danas ima, a već sutra
ga nema“ i na taj način propitujemo
ideju podijeljenosti grada.
sača, partneri: LDA Mostar, Street Arts
Festival Mostar, Grad Mostar, LUCI Asso-
ciation, ILO – International Light Festival
Organization)
Riječ je o festivalskom konceptu foku-
siranom na umjetničke svjetlosne in-
stalacije u javnom prostoru te osvjet-
ljavanje pojedinih građevina i javnih
prostora u Mostaru. U projekat će biti
uključeni arhitekte i konceptualni
umjetnici koji će propitivati javni pro-
stor i gradske priče te na osnovu toga
raditi umjetničke intervencije. Zami-
šljen je kao mjesečni program u sklopu
kojeg će se na ulicama grada dešavati
umjetničke intervencije, performansi
i muzički sadržaji na temu svjetlosti.
Kao takav ujedno će predstaviti i jed-
nu novu turističku atrakciju u našem
gradu i doprinijeti umjetničkoj sceni
grada kojoj nedostaje sličnih sadržaja
iz domena novih medija i umjetnosti u
javnom prostoru grada.
Zeleni grad
(Nositelj: Centar za Green Design, par-
tneri: Grad Mostar, Virus, ADA, BUGI Sa-
rajevo/Bologna, SIU, obrazovne, odgoj-
ne i socijalne institucije, ekološke udru-
ge, umjetnici, agronomi i i arhitekte)
Mostar je grad zelenila, mediteranskih
kultura i skrivenih gradskih bašta. Da-
nas su zelene površine zapuštene, a
mnoge i prenamijenjene za izgradnju.
41
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
U sinergiji različitih aktera i građana, pokrenu-
ćemo projekte urbane poljoprivrede, ekologije
i održivog razvoja. Na području cijelog grada,
a posebno u centralnoj zoni, timovi umjetnika,
agronoma i građana pokrenuće društvene bašte,
eko parkove, zelene krovove i druge projekte koji
imaju za cilj zaštitu životne sredine i poticanje
građana na društvenu angažovanost.
Kroz kružnu, inovacijsku Platformu Green De-
sign promoviraće se zeleni, elastičan, otporan
grad sutrašnjice i inovacije u održivom razvoju.
Centar za Green Design je, u saradnji s Gradom,
osigurao inicijalani prostor u Južnom logoru, što
će stvoriti dodatnu društvenu i kulturnu dinami-
ku u južnom, rubnom dijelu grada. Platforma je
mjesto gdje se pojam ‘zeleni grad’ istražuje, ra-
zvija, primjenjuje i komunicira sa stanovnicima,
studentima, posjetiteljima i industrijom.
Najmlađi se stanovnici grada educiraju kroz
program ReciklirajMo! u saradnji s mostar-
skim odgojnim i kulturnim institucijama. Kroz
radionice se educiraju o pozitivnim učincima
recikliranja, a kreativne potencijale razvijaju i
izražavaju kroz pripremanje likovnih elemena-
ta, dramskih igrokaza i filma, koji se kasnije pre-
zentuju javnosti i publici.
Mostarska ljetna škola
kulturnog menadžmenta
(Nositelj: Desk Kreativna Evropa BiH, partneri: Sve-
učilište u Mostaru, Univerzitet “Džemal Bijedić” u
Mostaru)
S ciljem jačanja kapaciteta u oblasti kulturnog
menadžmenta u BiH i jačanja kapaciteta kultur-
nog sektora u Mostaru za uspješnu realizaciju
projekta EPK 2024., ljetna škola će se održavati
od 2020. do 2024. svakog ljeta u trajanju od se-
dam dana, s nastavkom kroz savjetodavni i men-
torski proces.
Škola će okupiti iskusne stručnjake iz regije koji
će učesnicima prenositi znanje iz sljedećih obla-
sti: kulturni i projektni menadžment; evropski
kulturni projekti; strateški menadžment u kulturi;
festivalski menadžment; evropske kulturne poli-
tike; razvoj publike; kulturne industrije; evropske
prijestolnice kulture; finansijski menadžment
evropskih projekata; menadžment UNESCO za-
štićenih destinacija; kulturni turizam; marketing
kulturnih institucija; digitalizacija- crowdfunding
i novi biznis modeli; kulturno nasljeđe i participa-
cija građana. Škola ima ograničen broj polaznika
42
Broj 3 Strana 406
i otvorena je za EPK strukture, kulturne institu-
cije, kulturna, umjetnička i turistička udruženja
i zainteresirane pojedince na osnovu prijava i
konstatiranja potreba.
3. Jačati prepoznatljivost
kulture
Prema stajalištu UNESCO-a (2018.):
Od 1972. godine, kada je usvojena Konven-
cija za zaštitu svjetske kulturne i prirodne
baštine, do danas na UNESCO-vu listu svjet-
ske baštine je upisano ukupno 936 dobara
(725 kulturnih, 183 prirodnih i 28 mješovi-
tih). U skladu sa ovom konvencijom, upisa-
na dobra predstavljaju dio svjetske baštine
sa izuzetnom univerzalnom vrijednošću.
Upisana dobra iz Bosne i Hercegovine na
UNESCO-ovoj listi svjetske baštine su most
Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu i po-
dručje Starog mosta starog grada Mostara.
Komitet za svjetsku baštinu je 17. jula 2005. upi-
sao, kao prvo dobro iz BiH, područje Starog mo-
sta starog grada Mostara na listu svjetske baštine
UNESCO-a pod kriterijem (VI):
“S ‘oživljenjem’ Starog mosta i njegovog
okruženja, simbolička moć i značaj grada
Mostara – iznimnog i univerzalnog simbo-
la suživota zajednice različitih kulturnih,
etničkih i religijskih podrijekla – učvršćuje
se i jača, temeljem neograničenih napora
ljudske solidarnosti u potrazi za mirom i
snažnom suradnjom unatoč golemim ne-
daćama.”
Na potencijalnoj listi dobara svjetske baštine koje
zemlja može nominirati u narednom razdoblju još
je devet dobara s područja BiH – od toga s područ-
ja Mostara Prirodno i urbano područje Blagaj (od
11. 12. 2007.) dok ih je pet iz okruženja Mostara:
— Historijsko urbano područje Počitelj
(2. 1. 2007.)
— Prirodno i historijsko područje Blidinje
(11. 12. 2007.)
— Prirodno i historijsko područje Stolac
(11. 12. 2007.)
— Pećina Vjetrenica (22. 11. 2004)9.
9) Detaljnije o ovome vidjeti na web stranici UNESCO-a http://
www.unescobih.mcp.gov.ba/spomenici/Default.aspx?id=14230
(pristupljeno 15. 7. 2018.)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Tablica 8: Programi i projekti jačanja prepoznatljivosti kulture
Mostara u periodu 2018. – 2026.; Mostar, 2018.
Aktivnost Akcija
Prezentirati Teatarskim predstavama
doprinos žena prezentiramo doprinos
kulturi grada žena kulturi grada u 20.
vijeku
Prezentirati Kroz fotografije i
graditeljstvo publikacije prezentiramo
grada graditeljsko nasljeđe i
graditelje iz 20. vijeka
Prezentirati Prezentirati sevdah
muziku grada
Prezentirati Kroz scensku umjetnost
književnost prezentiramo književnike
grada koji su obilježili Mostar u
20. vijeku
Prezentirati Utemeljiti centar
arhitekturu mostarstva i razvijati
grada znanja o mostarstvu
Jačati suradnju Razviti partnerstva s
Hercegovine političkim i kulturnim
organizacijama
Hercegovine radi
ostvarivanja projekta;
organizirati proizvodnju
kreativnih dobara;
unaprijediti ponudu
suvenira, vezati je za
kulturnu baštinu i tradiciju
te poticati na njihovu
izradu
Štiti kulturnu Obnoviti, revitalizirati
baštinu i valorizirati kulturna
Hercegovine pokretna i nepokretna
dobra i osigurati bolji
pristup njima; poduprijeti
identifikaciju, valorizaciju
i zaštitu nematerijalne
baštine; poticati
inventivnu interpretaciju
kulturne baštine
Stećci, kao zajednička kulturna baština BiH, Hr-
vatske, Crne Gore i Srbije, proglašeni su 15. 7.
2016. također dobrima svjetske baštine. Niz lo-
kaliteta stećaka nalazi se također u Hercegovini.
Ono što objedinjuje Hercegovinu kao geograf-
sku cjelinu je rijeka Neretva, koja svojim tokom
i njegovim pritokama predstavlja žilu kucavicu
regije, u doslovnom i metaforičkom smislu. Kon-
cem 19. stoljeća, od kada počinje izgradnja, pa
do konca 1960-ih godina, Hercegovina je bila
Broj 3 Strana 407
Program Projekti
P8: Mostarke 20. Diva
vijeka Zlatka Vuković
P9: Mostar u objektu i Deset lekcija mostarske arhitekture
objektivu Zaštita zbirke fotografa Antona Zimola
Zaštita zbirke fotografa Ćirila Ćire Raića
P10: Sevdah muzika Poema o gradu
Most sevdah - Sevdah city
P11: Mostarska Aleksa Šantić 2024. - 100 godina od
književnost 20. vijeka preminuća
Brevijar
Ilija Jakovljević – Konclogor na Savi
P12: Mostar-globalni Konferencija zemalja Jugoistočne
centar mostarstva Evrope s upisanim nasljeđem na
UNESCO-voj listi
Centar Mostarstva
P13: Aktuelni Repozicija starih zanata
kreativci Hercegovine Art and Craft Fest+rezidencija
Književna kuhanija
CaFest
P14: Historijski NAMA, Muzej Hercegovine
kreativci Hercegovine Sakralna umjetnost u Hercegovini
Mostovi Hercegovine
Umjetnička revitalizacija
nekropola stećaka
Kraljica Katarina
povezana uskotračnom prugom s Dubrovnikom
i Crnom Gorom s jedne te s Budimpeštom i Be-
čom s druge strane. Prolazila je kroz centar Mo-
stara, današnji Bulevar, i predstavljala iznimno
važan segment transportnog, logističkog, eko-
nomskog, društvenog i kulturnog razvoja. Za sta-
novnike Hercegovine voz Ćiro značio je bliskost i
povezanost s Evropom i svijetom. Njena dionica
Mostar-Čapljina-Ravno-Trebinje-Dubrovnik-Ze-
lenika bila je posebno značajna za razvoj ovog
43
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„Kada me prije dvadesetak godina jedan njujorški kri-
tičar pitao šta je izvorište mojih ideja, … spomenuo
sam da dolazim s područja u kome je moguć sudar
čovjeka i aviona, a da su obadva u logičnom položaju.
Pri tome sam naravno mislio na junaštvo mladića koji
su skakali s mostarskog mosta i vještinu pilota koji su
ponekad prolijetali ispod tog istog mosta.“ (Braco Di-
mitrijević, Knjiga o Mostaru, Sarajevo, 1994.)
„Nepunih deset godina poslije prvog povije-
snog leta avionom braće Orvilla i Wilbura Wri-
ghta 1903., kada su svojim prototipavionom
preletjeli nekoliko desetina metara, s novim
čudom tehnike se upoznao i Mostar. (….) Već
1913. …izgrađeno je vojno zrakoplovište (ae-
rodrom) …jedno od prvih, a sada i jedno od
najstarijih na svijetu.(…)
Najpoznatija figura zrakoplovstva Mostaraca je
sigurno Nikola Niko Obuljen. (...) Nikola je svojim
podvigom zaprepastio ne samo svoje sugrađane
nego i svoje kolege pilote. Da dokaže svojim kole-
gama kako je dijete ovoga grada, pri jednom letu
je usmjerio avion nisko, spustio se u samo korito
Neretve, a onda, na zaprepaštenje svih prisutnih i
uplašenih promatrača, proletio avionom ispod Sta-
rog mosta“ (K. D. Miletić, Mostar – susret svjetskih
kultura, Mostar, 1997.
područja i danas je posebno zanimljiva kultur-
no-turistička i biciklistička ruta. Preko Hutovog
blata, ornitološkog rezervata, i prve u svijetu pe-
ćine po bio-raznolikosti, Vjetrenice, do plodnog
Popovog polja, korita bivše najveće svjetske po-
nornice Trebišnjice, ruta pruža obilje prirodnih i
kulturno-historijskih ljepota.
Mostar će kroz nekoliko velikih projekata inici-
rati istraživanje sličnosti i razlika koje se nalaze
u dosad slabo poznatome bogatstvu kulturno-
historijskog nasljeđa, običajima i načinu života
te gastronomiji čitavoga prostora Hercegovine.
U bogatstvu i običajima koji se nalaze u pravo-
slavnim i katoličkim crkvama i samostanima,
džamijama, tekijama i medresama, bogatijim ili
skromnijim kućama od Mostara, Konjica, Livna,
Ljubuškoga, Širokog Brijega, Čapljine, Neuma
i Trebinja i drugih gradova i sela Hercegovine,
otkrivaće se brojne različitosti, ali i sličnosti na-
stale uslijed povezanosti sa zajedničkim prosto-
rom i zajedničkom tradicijom. One će se ne samo
prezentirati, nego će se reinterpretirati kroz sa-
vremenu umjetničku produkciju. Mostar je srce
Hercegovine koje predstavlja vrata Mediterana,
zemlje strasti, na kojima mirisni Orijent izlazi na
44
Broj 3 Strana 408
vrelo Sredozemlje. Hercegovina je prostor koji je
već stoljećima mjesto susreta različitih kultura i
tradicija, naroda i vjera, država i društvenih siste-
ma. Jasno se to vidi u raznolikosti graditeljskog
nasljeđa kojega čine i ilirske gradine, rimske vile
i ranokršćanske crkve, srednjovjekovne utvrde i
nekropole, i osmanlijske čaršije, mostovi, tekije i
džamije s kojima se prepliću historicističke sred-
njoevropske zgrade te pojedini izvrsni primjeri
arhitekture 20. stoljeća.
Možda još bolje o tome govori gastronomija gdje
se na istom tanjiru susreću Osmanlije i Habsbur-
govci. Nigdje to nije bilo toliko očito kao na mo-
starskom trgu Musala, čiji naziv dolazi iz islamske
tradicije i označava prostor za molitvu na otvore-
nom. Na tom je trgu, za vrijeme Austro-Ugarske,
izgrađen prvi evropski hotel u gradu - Hotel Nere-
tva i Banja, gradsko kupatilo u kojem su povezani
tradicija hamama islamskoga svijeta sa zapadnim
higijenskim standardima toga vremena.
Prostor duhovnosti postao je prostor gastrono-
mije i hedonizma u kojem su se spojile medite-
ranske vinske sorte Žilavka i Blatina s bečkim kla-
sicima poput Wiener Schnitzel i Sacher torte, ali
i orijentalnim ćevapom i baklavom. Za kuharima
iz Praga i Beča došli su i bečki valcer i evropska
moda, a potom i car Franjo Josip, čiji su primjer
desetljećima poslije slijedile brojne okrunjene
glave, predsjednici i premijeri, ali i umjetnici, pis-
ci, glumci...
Ovaj cilj Strategije kulturnog razvoja potencira
zajedničku baštinu, potrebu njenog unapređe-
nja i očuvanja, pa je reinterpretiramo kroz savre-
mene umjetničke projekte. Promoviramo stara
znanja i tradicije u novom svjetlu te potičemo
mobilne programe i razvoj publike.
Vjerujemo da ti programi i projekti neće biti od
interesa samo stanovnicima Hercegovine nego
i brojnim posjetiteljima i turistima i da će Mo-
star i Hercegovina postati po tome globalno i
evropski prepoznatljivi.
P8: Mostarke 20. vijeka –
teatarske predstave
Predstave tematiziraju živote dviju žena koje su
svojim radom obilježile Mostar – operne umjet-
nice s početka 20. vijeka i dizajnerice i privredni-
ce iz druge polovine 20. vijeka.
Diva (Nositelj: NP Mostar, Zűrich Opera House, NP
Sarajevo, NP Beograd) u režiji Marthe Keller, govori
o Bahriji Nuri Hadžić, jednoj od najvažnijih soprani-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
stica sredine 20. vijeka u Evropi. Rođena je Mosta-
ru 1904. god., zatim radi školovanja seli u Beograd,
pa Beč, Brno, da bi vrhunac svoje pjevačke oper-
ske karijere doživjela u Zürichu. Ovim projektom
uvezali bi se gradovi koji su obilježili život Bahrije
Nuri Hadžić - Mostar, Zürich I Beograd.
Zlatka Vuković (Nositelj: NP Mostar, partneri: HNK
Mostar, BNP Zenica, NP Sarajevo, SNG Maribor) u
režiji Selme Spahić, bazirana je na autobiografi-
ji mostarske modne dizajnerke i rukovoditeljke
tekstilne industrije Vesne Šunjić i govori o po-
ložaju žene u socijalističkom sistemu. Preko ove
priče propituje se položaj žena danas te sudbina
radnica, kako u Mostaru, tako i generalno u biv-
šim jugoslavenskim državama.
P9: Mostar u objektu i objektivu
Od svog samog osnivanja Mostar je išao na po-
gon ljudi koji su donosili znanje, gradili, putovali.
Ti su pojedinci u Mostar, osim zanata, industrije,
muzike, fotografije, filma i sl., donosili i individual-
na umijeća koja su rado dijelili sa sugrađanima.
Dok su jedni dolazili, drugi su odlazili da žive i
rade u drugim sredinama. Kroz historiju pamti-
mo čitav niz pojedinaca koji su aktivno radili na
sakupljanju i čuvanju gradske memorije. Osvrnu-
ćemo se i na one koje su je spašavali u ratnom
vihoru, izlažući svoje živote pogibelji. Zahvaljuju-
ći njima, sačuvano je nekoliko muzejskih zbirki,
vrijedna kolekcija slika u vlasništvu grada.
Deset lekcija mostarske arhitekture
(Nositelj: udruga Virus Mostar, partneri: ADA Mo-
star, Arhiv Hercegovine, obrazovne i odgojne insti-
tucije i organizacije)
Projekat predstavlja iznimno važne arhitekte
koji su djelovali u Mostaru u periodu 1900. –
2000.: Zlatko Ugljen, Drago Ibler, Bogdan Bog-
danović, Miloš Komadina, Josip Vancaš i Hilde-
gard auf-Franić.
No, oni su samo neki od arhitekata koji su u Mo-
staru ostavili trajni pečat. Deset lekcija mostarske
arhitekture publici otvora prostor za saznanje i
jača osjećaj povezanosti s gradom i autohtonim
naslijeđem te otkriva pripadanje evropskim stva-
ralaškim tokovima. Dokumentiranje i publikacija
u malim edicijama postaju jedna vrsta arhiva i
atraktivnog dostupnog priručnika (i u digitalnoj
formi) za doživljaj grada kroz prizmu arhitekton-
skog historijskog nasljeđa.
Broj 3 Strana 409
Zaštita zbirke fotografa
Antona Zimola
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Arhiv Hercegovine,
Muzej Hercegovine, DPUmH)
Ovim projektom zbirke će se sačuvati od zabo-
rava, pritom otvarajući i mogućnost istraživanja
Mostara s kraja 19. do kraja 20. vijeka.
Zbirke također predstavljaju svjedočanstvo o
tehnološkom razvoju fotografije i njihov je smje-
štaj predviđen u budućem Muzeju Hercegovine
u zgradi Name. Foto zbirka Antona Zimola je naj-
poznatija zbirka fotografija o Mostaru i Hercego-
vini. Predstavlja vrijednu baštinu. Ova foto doku-
mentacija odnosi se na naselja, nošnje, običaje,
ljude, te druge pojave iz prošlosti Mostara oko
1900. godine.
Materijal ima i izuzetnu umjetničko-fotograf-
sku vrijednost. Na osnovu djela fotografija, koji
se odnose na grad Mostar, uspješno je izvršena
rekonstrukcija i ponovna izgradnja velikog broja
objekata porušenih tokom zadnjeg rata u Mosta-
ru i šire (zgrade, mostovi, vjerski objekti, česme,
sahat-kula, Stari most, uža gradska jezgra itd).
Zbirku čine i fotografije poznatih ličnosti toga
vremena te mnoštvo fotografija slikanih u ateljeu
fotografa, a predstavljaju etnografske raritete.
Također su sačuvani i stakleni negativi, pa ćemo
izraditi fotografije uz pomoć novih tehnologija te
dobiti cjelokupnu zbirku i u digitalnoj verziji. Je-
dan dio fotografija je nestao ili uništen u ratu te bi
projektom osigurali pristup i tim fotografijama.
Zaštita zbirke fotografa
Ćirila Ćire Raića
Ćiril Ćiro Raić je najpoznatiji mostarski savremeni
fotograf, koji je u razdoblju 1960. - 2000. radio u
regionalnom Zavodu za zaštitu spomenika. Nje-
gova zbirka fotografija je spomenička građa Her-
cegovine i Mostara.
P10: Sevdah grada
Poema o Mostaru B. Papandopula
(Nositelj: Simfonijski orkestar Mostar, partneri: Sara-
jevska filharmonija, Dubrovački simfonijski orkestar)
Simfonijska „Poema o Mostaru“ autora Borisa
Papandopula, jednog od najznačajnijih kompo-
zitora 20. vijeka, djelo je koje je izvedeno samo
jedanput, na praizvedbi 13. 2. 1981. u Narodnom
45
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
pozorištu u Mostaru. Upriličićemo njeno ponov-
no izvođenje na platou ispod Starog mosta, po-
vodom dvadesetogodišnjice obnove Starog mo-
sta. Ovo muzičko djelo opisuje Mostar u najljep-
šem svjetlu, kako impozantnom muzikom, tako i
tekstom. Naročito su upečatljivi stavci „Neretva“ i
„Kujundžiluk“. U njima dominiraju neobični instru-
menti – udaraljke (čekić kao instrument da bi se
dočarala atmosfera dućana u starom gradu). Ona
ima sve elemente suvremenog muzičkog djela.
Most sevdah - Sevdah City
(Nositelj: ADA Mostar, partneri: muzičari, Muzej
Hercegovine, barovi i klubovi)
Most Sevdah povezuje izuzetno kulturno blago -
sevdah, tradicionalnu muziku BiH – s Mostarom
i mostarskim autorima iz prošlosti. Mostar je u
novije vrijeme poznat po renomiranom World
music bandu Mostar Sevdah Reunion koji je sev-
dah približio svjetskoj publici. Kroz prošlost su
u Mostaru djelovali i mnogi drugi autori i inter-
pretatori sevdaha, a danas mnogi muzički autori
stvaraju autentični sevdah fusion.
Kroz program Most Sevdah promovišemo Mo-
star kao epicentar i pozornicu sevdaha, izvo-
đenog na autentičnim prostorima sevdaha
(Kantarova kuća) i novim lokacijama, s origi-
nalnim i novim narativnima i aranžmanima. Pro-
gram je pristupačan široj publici svih generacija,
promovira intergeneracijski dijalog, a univerzalni
jezik muzike, razumljiv i stranicama, interkultural-
ni je most između ljudi. Most Sevdah naglašava
evropske vrijednosti očuvanja baštine i njenog
prevođenja u svakodnevni život.
P11: Mostarska književnost
20. vijeka
Aleksa Šantić 2024. - 100 godina od
preminuća
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: gradski dramski te-
atri, SIU, SPKD Prosvjeta, udruga Messer, MC Pava-
rotti, Muzej Hercegovine, kulturne, edukativne, od-
gojne i socijalne ustanove i udruge lica s posebnim
potrebama) objedinjava programe u čast najpo-
znatijeg mostarskog pjesnika i simbola Mostara.
Šantić je studirao i putovao po Evropi i u Mostar
donosio evropski duh i vrijednosti. Promovisao je
i živio zajedništvo, saradnju s drugima i zajednič-
ki kulturni prostor. Kao i dana kad je sahranjen, u
46
Broj 3 Strana 410
isto vrijeme oglašavaće se zvona i ezani na mo-
starskim bogomoljama.
Poetsko-muzički performans djece u Šantića
parku „Ostajte ovdje“ i Predstava „Aleksa Šantić“
Predstava u koprodukciji gradskih dramskih po-
zorišta i kulturnih udruga i Narodnog pozorišta
Beograd, koja se izvodi cjelodnevno na različitim
lokacijama Brankovca i Starog grada.
Brevijar
(Nositelj: NP Mostar, partneri: NP Sarajevo, HNK Za-
greb, Compagnia Pippo Delbono Genova, Trieste)
Riječ je o predstavi koja govori o životu i djelu
Predraga Matvejevića, porijeklom mostarskog, a
evropskog i mediteranskog književnika, u režiji
Pippo Delbona. Predstava je hommage nezavi-
snom intelektualcu koji se nije libio oštro i javno
osuditi one koji su propagirali ultradesničarske
tendencije na prostoru bivše Jugoslavije, zbog
čega je bio prisiljen na život apatrida.
Predstava “Brevijar” svoj naslov crpi iz Matvejevi-
ćevog najpoznatijeg djela “Mediteranski brevijar.”
U društvenom kontekstu, ovaj naslov evropske
knjige u našoj zajednici je prepoznat kao opća
vrijednost. Ovom se predstavom produkcijski
uvezuju važne teatarske institucije iz gradova u
kojima je Matvejević živio, radio i dobivao prizna-
nja: Mostar, Zagreb, Genova i Trst.
P12: Mostar - globalni centar
mostarstva
Konferencija zemalja Jugoistočne
Evrope s nasljeđem upisanim na
UNESCO listi
(Nositelji: Grad Mostar i OWHC Regionalni ured Cor-
doba, partneri: Agencija “Stari grad”, Muzej Herce-
govine Mostar)
Kulturno-historijsko nasljeđe pripada čitavom
čovječanstvu, kako je i definisano odlukama o
osnivanju liste svjetskog nasljeđa i UNESCO-
ovim idejama. Očuvanje kulturno-historijskog
nasljeđa naših prostora doprinos je očuvanju
evropskog i svjetskog kulturno-historijskog na-
sljeđa. Odluka o upisu dobra na listu svjetskih
kulturnih dobara podrazumijeva obavezu države
da odgovorno upravlja tim dobrom. Nažalost, u
praksi se svakodnevno pokazuje da se ta oba-
veza nije odgovorno i ozbiljno preuzela. Konfe-
rencija je namijenjena za stručnjake iz različitih
područja vezanih za zaštitu kulturno-historijskih
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Slika 5: Centar mostarstva; Mostar, 2018.
Izvor: vlastita obrada
dobara i široj javnosti, s ciljem formiranja budu-
ćih generacija u kojima će svijest o važnosti i zna-
čenju nasljeđa biti sastavni dio njihovog obra-
zovanja i izgradnje u svjesne i aktivne građane.
Prva konferencija planira se za 2019. /20. godinu
i predstavljaće prvi korak u stvaranju jedinstvene
zajedničke platforme.
Nakon toga bi se godišnje organizirale temat-
ske konferencije na kojima bi se problematizirali
različiti aspekti. Konačno, na konferenciji 2024.
defniraće se zajednička platforma.
Centar mostarstva
(Nositelji: LiNK Mostar, Grad Mostar i drugi partneri)
Anketa proizvođača kulturnih i kreativnih dobara
Mostara pokazuje da gotovi svi (preciznije 94%
njih) bezrezervno podržavaju ideju osnivanja
centra za kulturne i kreativne industrije. Nadalje,
4% ih djelimice podržava ideju, dok ih se svega
2% protivi odnosnoj ideji. Naknadnim istraživa-
njem, putem intervjua, ustanovljeno je da oni koji
Broj 3 Strana 411
ne podržavaju ideju formiranja centra izražavaju
takvo stajalište zbog bojazni da bi u slučaju po-
stojanja centra bili izloženi jačoj konkurenciji koja
bi mogla dovesti u pitanje njihov opstanak.10
Imajući u vidu rezultate ankete građana, koju je
proveo Grad Mostar za potrebe izrade Strategije
kulturnog razvoja 2018. – 2026.11, prema kojoj pro-
ističe da su skokovi sa Staroga mosta najpoznatija
turističko-sportska manifestacija grada Mostara, te
činjenicu da je područje Starog mosta i stare grad-
ske jezgre grada Mostara uvršteno na UNESCO-ovu
listu zaštićene kulturne baštine i da je to – kako isti-
če Strategija razvoja Hercegovačko-neretvanskog
10) Za potrebe Projekta HIVES (High – Level Innovation for a Value
– Driven Exploitation of a Joint S3 in the Adriatic Area) iz programa
Jadranske prekogranične saradnje 2007. - 2013. iz sklopa Evropske
strategije za Jadransko-jonsku regiju (EUSAIR) Građevinski fakultet
Sveučilišta u Mostaru (2016.) proveo je tokom oktobra i novembra
2016. istraživanje o modelima utemeljenja Centra kulturnih i krea-
tivnih industrija (CKKI).
11) Upitnik je na stranici https://docs.google.com/forms/d/
e/1FAIpQLSdAjW-MiIAXXqnz_wfEm9PBT6IivQI9nnUfjGUlyhU-
LqCNNDg/viewform
47
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
kantona za period 2017. - 2020. godine12 – “najvažni-
ji pojedinačni turistički resurs na području HNK/Ž”,
nametnula se ideja o fokusiranju centra kulturnih
i kreativnih djelatnosti na mostarstvo.
Radionice s kulturnim i kreativnim djelatnicima
Mostara, organizovane tokom prve polovine
2018., na kojima su provedene SWOT i gap anali-
ze i razmotrene (turističke) prednosti grada Mo-
stara, potvrđuju da bi centar mogao imati bolje
rezultate ako bi bio usmjeren na tržišnu nišu, a
ne imao generalan karakter.
Mostarstvo vidimo kao fenomen koji se razvija na
lokalnom, regionalnom, evropskom i globalnom
nivou koji se manifestuje izgradnjom socijalnih
mostova i socijalnom kohezijom na temelju za-
jedničke proizvodnje i potrošnje kulturnih i kre-
ativnih dobara. Mostarstvo na lokalnom nivou
znači uspostavljanje mostova između lokalnih
zajednica (preciznije, 43 mjesne zajednice grupi-
rane u šest gradskih područja) i etno-nacionalnih
skupina (bošnjačkih, hrvatskih, srpskih i ostalih)
Mostara i tim putem postizanja veće socijalne
kohezije Grada. Mostarstvo na regionalnoj razini
vidimo s jedne strane kao povezivanje kultura i
kulturnih događaja regije Hercegovine s jedne
i Zapadnog Balkana s druge strane. Festival hu-
mora Mostarska liska je već postojeća manifesta-
cija ovog pristupa.
Mostarstvo na evropskoj i globalnoj razini vidimo
kao ekonomski, turistički, edukativni, tehnološki,
socijalni, zabavni aspekt vezan za djelovanje cen-
tra za mostarstvo.
Nesumnjivo najveći i najbremenitiji problem us-
postave i djelovanja centara kreativnih industri-
ja u zemljama s niskim i srednjim dohotkom je
finansiranje, posebice stoga što kreativne firme
djeluju kao hibridi neprofitnih i profitnih aktiv-
nosti. U nekim su slučajevima subvencije neza-
mjenjive, dok će u nekim drugim profitno orijen-
tirane investicije biti prikladne (United Nations/
UNDP/ UNESCO, 2013). Čak i u uvjetima zemalja
s visokim dohotkom, firme kreativne ekonomije
teško dobivaju kredite, pozajmice i druge usluge
banaka, jer ovaj sektor ekonomije karakterizuju
visoki rizici i pati od nedostatka opipljive imovi-
ne koja se može koristiti za osiguranje kredita. Fi-
nansijske institucije rijetko imaju razumijevanja
12) Prema Strategija razvoja Hercegovačko-neretvanskog kantona
za period 2017. - 2020. godine (str. 27): “Područje Starog mosta i stare
gradske jezgre grada Mostara, koji se nalaze na UNESCO-ovoj listi
zaštićene kulturne baštine i koji predstavlja najvažniji pojedinačni
turistički resurs na području HNK/ Ž.”
48
Broj 3 Strana 412
za ovaj, inovacijama vođen razvoj, posebno kad
postoji visoka prisutnost autorskih prava. Fondo-
vi riziko kapitala, ako i postoje, nisu zaintereso-
vani za pružanje usluge davanja malih kredita i
imaju sklonost kontrolisati prava, jer je nagrada
proizvođaču zapravo niska.
Vodeći projekti su veliki individualni projekti koji
su internacionalni i koji privlače posjetitelje i tu-
riste iz cijele Evrope.
P13: Aktuelni kreativci
Hercegovine
Mentalitetske značajke, način života, gastrono-
mija, historijsko-kulturno i prirodno nasljeđe Mo-
stara i Hercegovine predstavljaju naš zajednički
identitet i bogatstvo, koje tek trebamo rasvijetliti
i osvijestiti. U suradnji s partnerima s cijelog po-
dručja Hercegovine istraživaćemo, prikupljati,
reinterpretirati i javno prezentirati zajedničku
baštinu, s ciljem propitivanja i osnaživanja her-
cegovačke specifičnosti u okviru evropskog kul-
turnog identiteta.
Kraljica Katarina
(Nositelj: HNK Mostar, partneri Opera i Balet HNK u
Zagrebu, Opera i Balet NP u Sarajevu, NP Sarajevo,
HNK Zagreb, NP Banja Luka)
Kraljica Katarina je operno-scenski spektakl s
dramskim segmentima koji prati život posljednje
bosanske kraljice Katarine Kosače.
Umjesto dvojne: lik Katarine Kosače, mit ili stvar-
nost, predstava sugerira nužnost empatije s jed-
nom u suštini krhkom osobom pred kojom se
slamaju kako unutarnji tako i vanjski svjetovi, koji
bi u prepoznatljivoj redateljskoj vizuri Krešimira
Dolenčića oživjeli u veliku teatarsku fresku, gdje
pokret, glas i govor tvore nerazdvojivu sintezu.
Inscenacija njenog života u ovakvoj scenskoj for-
mi ujedinila bi ansamble više teatarskih kuća te
promovisala priču o kraljici Katarini u jedan tea-
tarski projekt koji nadilazi postojeće različite na-
rative kada je u pitanju historija srednjovjekovne
Bosne i Hercegovine, pretvarajući ih u vrhunski
teatarski proizvod.
Art and Craft Fest+rezidencija
(Nositelj: udruga Zanart, partneri: Grad Mostar,
Livno i Konjic, Art Kuća Mostar, lutkarska pozorišta
i druge kulturne i obrazovne institucije).
U festivalu učestvuju lokalni i rezidencijalni
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 413
Grada Mostara

Arkadiko most
Međutim, najveći graditelji mostova
starog svijeta bili su Rimljani, kao što
su bili i najveći graditelji cesta. Bilo
je u Rimu barem 12 mostova preko
rijeke Tiber. Drugdje su mostogra-
ditelji putovali s rimskom armijom
i gradili mostove da vojnici pređu
rijeku na putu do ratišta. Neki od tih
su bili privremeni drveni mostovi.
Drugi su bili pontonski ili plivajući
mostovi, sastavljeni od čamaca po-
stavljenih jedan uz drugog.
Na sporednim putovima Rimlja-
ni su gradili drvene mostove, a na
glavnim gradili čvrste kamene mo-
stove. Najranije od tih znamo onaj
napravljen 179 p.n.e. Ti kameni mo-
Arkadiko most (ili Kazarma most) (22 m dug, stovi su imali jedan ili više kamenih
5.6 m širok i 4 metra visok) vjerovatno je lukova oslonjenih o velike stupove.
najstariji lučni most na svijetu, koji još uvi- Najveći rimski mostovi izgrađeni su
nešto kasnije na zapovijed rimskih
jek koristi lokalno stanovništvo. Izgradili su imperatora.
ga Grci u kasnom helenističkom periodu oko Nijedan od rimskih drvenih mo-
1300. - 1190. godine p.n.e. Napravljen je kao stova nije preživio do danas, a neki
dio mikenskog puta, odnosno suvremenog od kamenih još su cjeloviti. Jedan
od najbolje očuvanih kamenih mo-
puta od Tirinta do Epidaura na Peleponezu. stova je Augustov most u Riminiju,
završen 20. n.e. U zapadnoj Španiji,
Još u Brončano doba, počinjući oko 4000. - 3500. p.n.e, Grci pra-
blizu Meride most koji su izgradili
ve drvene mostove da pređu preko rijeke ili močvare. Graditelji
Rimljani 106. n.e. još služi prometu
mostova tog doba pravili su također staze od kamena u plitkim
preko rijeke Tcigus.
rijekama, ponekad i velike nadsvođujuće kamene lukove kroz
koje je tekla voda.
Kameni mostovi javljaju se oko 500. p.n.e. Tijekom helenističkog (Ancient Greece and Rome: An En-
razdoblja, od 323. do 31. p.n.e., stanovnici sjeverne Grčke i Male cyclopedia for Students (4 Volume
Azije grade mostove duge i 300 m, koji su se oslanjali o kamene Set), 1st Edition by Carroll Moulton,
stupove i imali pomične staze od drvenih dasaka. (Series Editor), p. 64).

Most preko rijeke Tcigus

49
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
umjetnici kao gosti izvođači. Muzički program
obuhvata koncerte različitih žanrova, kao i ulične
svirke izvorne muzike zemalja iz kojih muzičari
dolaze. Dramski program se izvodi na autentič-
nim otvorenim pozornicama, javnim prostorima
Mostara i Hercegovine. Festival nudi i program
radionica i izložbi iz područja likovne umjetnosti
i fotografije, starih/tradicionalnih umjetnosti i za-
nata, upcyclinga, odnosno umjetničkog i zanat-
skog preoblikovanja već korištenih predmeta.
U sklopu programa za najmlađu publiku, festi-
val predviđa Art vrtić - igraonicu u kojoj će djeca
imati priliku da se upoznaju s različitim oblicima
umjetničkog odnosno kreativnog izražavanja
kroz igru, kao i pripovjedačko-lutkarski program
Lutke pričaju. Lutke pričaju je projekat koji želi
sačuvati i reinterpetirati pripovijedanje, koje je
u našoj tradiciji oduvijek bio način čuvanja priča
i sjećanja od zaborava i njihovog prenošenja na
mlađe generacije. U vrijeme kada pismenost nije
bila raširena među stanovništvom i kada pisani
izvori u velikoj mjeri nisu bili dostupni, prijenos
memorije oslanjao se na umijeća i talenat lokal-
nih pripovjedača.
Kroz ovaj projekat želimo sačuvati ovu tradiciju i
promovisati je u novom svjetlu, kroz savremene
tehnike pripovijedanja i interakciju sa lutkama. S
obzirom na to da u Hercegovini nema lutkarskih
pozorišta van Mostara, na ovaj način dovešćemo
mladoj publici sadržaje u njihove sredine, kako
bi imali priliku da se susretnu s ovom djelatno-
šću i kako bi obogatili programe za odgoj mlade
publike. Bavićemo se pričama, legendama i baj-
kama ovih krajeva i naroda koji u njemu žive, a
kroz radioničarski rad dati i mlađima priliku da
ispričaju svoje priče i animiraju lutke.
Lutkarski program je u postojećim kućama uglav-
nom sveden na međunarodnu dječiju književnost,
dok tradicijske priče nisu zastupljene. Želimo pu-
bliku upoznati s bogatstvom naših priča i bajki te
ih u malim teatarskim formama ponuditi u cijeloj
Hercegovini, posebice u ruralnim i izoliranim kra-
jevima, na otvorenim i javnim prostorima.
Književna kuhanija
(Nositelj: udruga Poligon, partneri: kulturne institu-
cije i udruge Hercegovine, ugostiteljske škole, turi-
stičke zajednice, privatni sektor)
Recepti prema kojima se pripremaju ovdašnja
jela dolaze iz različitih kultura i oblikovali su iden-
titet Hercegovine kakva je danas - kompleksna,
50
Broj 3 Strana 414
bogata različitim ukusima i mirisima koji utjelov-
ljuju kombinaciju Mediterana, Orijenta i srednje
Evrope. Ovaj projekat želi kombinisati književ-
nost, tj. književne reference na hranu i kulturu, s
gastronomijom kroz koju se na najintimniji mo-
gući način publiku suočava sa sadržajem koji joj
se prezentira - na nepcu.
Širom Hercegovine, u nizu javnih događaja, pri-
premaće se i degustirati jela prema tradiciji iz koje
dolaze (Balkan, Rusija, Austrija, Italija, Francuska
itd.) uz muzički i književni program. U Mostaru
ćemo iskoristiti priliku da predstavimo književ-
nost i gastronomiju zemalja iz kojih dolaze učenici
Koledža ujedinjenog svijeta i drugi strani studenti
i građani u Mostaru. Tako na jedan nekonvencio-
nalan način dopiremo do publike koja inače ne
posjeduje naviku dolaska na književne programe.
CaFest
(Nositelj: Centar za kulturu, partneri: lokalne kul-
turne i turističke institucije i udruge)
Bosna i Hercegovina je po istraživanjima jedana-
esta na svijetu po količini konzumiranja kafe (6.1
kg p.c. godišnje). Konzumiranje kafe je izuzetan
kulturološki fenomen, a kod nas u Bosni i Herce-
govini tradicionalni ritual. Uz kafu se dogovaraju
poslovi, upoznaju novi ljudi, uz kafu se slavi i uz
kafu se tuguje, pa su tako ljudi dali i nazive ispi-
janju kafa u pojedinim prigodama – tako se piju
dočekuša (kafa dobrodošlice), razgovoruša (razgo-
vor nakon jela) i sikteruša (kafa pred odlazak). Is-
pijanje kafe podrazumijeva sjedenje i razgovor,
a izuzetno zadovoljstvo koje taj ritual pričinjava
zovemo ćeifom.
Festival će upriličiti niz događaja na područ-
ju Hercegovine, kao što su sajam kafe, izložbe i
razgovori na temu kafe kao društvenog rituala i
raznih tradicija, kao što su gatanje - gledanje u
šolju i muzički i filmski programi na privremenim
i otvorenim prostorima kulture.
Interacademia plus - regionalna
saradnja studenata i nastavnika
dramskih, glazbenih i likovnih akademija
(Nositelj: UG Krug, partneri: akademije umjetnosti
iz regije)
Opći je cilj projekta razvoj saradnje dramskih,
glazbenih i likovnih akademija iz BiH i susjednih
država u zajedničkim izložbenim i izvedbenim
aktivnostima te unapređenje nastavnog procesa
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
i razmjena iskustava studenata i nastavnika. In-
teracademia se već održava na nivou saradnje li-
kovnih akademija, odnosno njihovih nastavnika.
Godine 2024. projekat bi se odvijao u dva smje-
ra: prvi je nastavak (likovne) INTERACADEMIJE
organizacijom velike likovne izložbe visokoš-
kolskih likovnih institucija iz BiH, Hrvatske, Srbi-
je i Crne Gore, a drugi je INTERACADEMIA PLUS,
zamišljena kao rezidencijalni program na kojem
bi studenti dramskih akademija/ fakulteta pod
mentorstvom svojih nastavnika radili na po-
stavljanju pozorišne predstave, a studenti mo-
starskih muzičkih odnosno likovnih akademija
će biti angažirani na kreiranju muzike i sceno-
grafije za predstavu.
P14: Kreativni graditelji
Hercegovine
Kulturnom mostogradnjom u Hercegovini pre-
mostićemo daljine, prekinute veze i ojačati kultur-
nu koheziju među stanovnicima ovog područja.
NAMA, Muzej Hercegovine
(Nositelji: Grad Mostar i Muzej Hercegovine)
Grad je prepoznao prostorne probleme s kojima
se susreće Muzej Hercegovine i potrebu njegovog
preoblikovanja. Zato je usvojio prijedlog obnove
jednog porušenog objekta graditeljskog nasljeđa
u svrhu smještanja Muzeja Hercegovine.
Radi se o zgradi Vojne komande, popularno
zvanoj NAMA. Projektirao ju je ugledni arhitek-
ta Josip Vancaš. Izgrađena je 1900. godine, a u
granatiranjima 1992. godine teško je stradala i
izgorila. Svojim značajem i položajem u kontak-
tnoj zoni Staroga grada i u neposrednoj blizini
kulturnih institucija Narodnoga pozorišta, Mu-
zičkog Centra Pavarotti, biblioteke i spomen-
kuća, obnovljena NAMA postaje još jedna tačka
kulture stare gradske jezgre. Sadržaji postojećih
muzejskih zbirki reinterpretiraće se novom mu-
zejskom koncepcijom, osmišljenom tako da se
razvija u tri linije:
— Kamen
— Voda
— Svjetlost.
Linije su oblikovane tako da prikazuju karakter
prostora Hercegovine, a pažljivim oblikovanjem
koncepta, sadržaja i načina prezentacije mogu-
će je stvoriti i povijesni narativ, odnosno provući
pojedinu ideju kroz vrijeme, od njene prve poja-
Broj 3 Strana 415
ve do danas. Linija Kamen će prikazati obilježja
tla Hercegovine, koja su reprezentativan primjer
evropskog krša, i karakteristike reljefa (škrape vr-
tače, sedra). Prikazaće tradicionalni način grad-
nje suhozida i prezentiraće arhitektonska ostva-
renja od megalitskih građevina, rimskih vila,
srednjevjekovnih utvrda, osmanlijske gradnje do
uporabe kamena na socijalističkim spomeničkim
obilježjima na lokalitetima Daorson, Mogorje-
lo, Cimska bazilika, Počitelj, Stolac. U ovu liniju
uklopiće se i postojeća arheološka zbirka sadaš-
njeg muzeja. Linija Voda predstaviće reljef niske
Hercegovine, s Neretvom kao središte te njenim
pritokama, karakteristike ponornica, specifičnih
pećina i vodopada. Voda će se tretirati kao pojam
oko koga su nastala prva veća naselja u Hercego-
vini, razvile određene životne navike - prve javne
česme, šadrvani, fontane; postojeći dio etnograf-
ske zbirke biće prikazan u ovoj liniji.
Linija Svjetlost razviće temu pismenosti u Herce-
govini, od grčkog alfabeta na novčiću ilirskog ple-
mena Daorsi, preko rimske kapitale i bosančice,
natpisa na stećcima, do prvih obrazovnih ustano-
va, štamparstva i izdavaštva. Postojeće zbirke fo-
tografija Antona Zimola i Ćirila Raića, koje prika-
zuju ovo područje u razdoblju od 1900. do 2000.
godine, reinterpretiraće se u ovoj liniji te prikazati
tehnološki razvoj fotografije. U ovoj liniji biće ra-
zvijene i tema povezivanja-mostarstva-bridgein-
ga. Mostar će postati mjesto gdje se najviše zna,
stvara i uživa u temi povezivanja kamena koji nad
vodom gradi novo svjetlo za sve nas.
Želimo građu koja je dislocirana ili se nalazi in situ
te ju je nemoguće prezentovati u Mostaru, digita-
lizovati i time se muzeološka postavka kompletira
tako da ne nedostaju najistaknutiji primjeri. Sa-
vremeno osmišljen i obnovljen muzej omogućiće
pristup sadržajima licima s poteškoćama u kreta-
nju te osobama s vidnim i slušnim oštećenjima. U
dosadašnjem muzejskom prostoru spomen kući
Džemal Bijedić otvorićemo Muzej Mostara socija-
lističke Jugoslavije, sa spomen sobom Džemala
Bijedića i postavkom o važnim događajima i lič-
nostima Mostara u socijalističkom periodu.
Sakralna umjetnost u Hercegovini
(Nositelji: Grad Mostar, DPUmH, Muzej Hercegovi-
ne, partneri vjerske zajednice)
Izložbom će se obraditi i prikazati arhitektura,
skulptura, slikarstvo te primijenjena umjetnost
muslimana, katolika, pravoslavnih i pripadnika
51
11. ožujak / mart 2019.
jevrejske zajednice koja se nalazi na
prostoru Hercegovine. Arhitektura i
monumentalna umjetnost (kamena
plastika, zidno slikarstvo, crkveni na-
mještaj) prikazaće se fotografijom ili di-
gitalizovanim prikazima s uvođenjem
multimedijalnih načina prezentacije.
Postojanje, neometano djelovanje i
izražavanje različitih etničkih i vjerskih
skupina u području umjetnosti dokaz
su postojanja evropske ideje multiet-
ničnosti i multikonfesionalnosti na na-
šim prostorima već jako dugo vreme-
na. Također, u pojedinim periodima,
neke od na našem prostoru prisutnih
vjerskih zajednica intenzivno su ko-
municirale s drugim evropskim i medi-
teranskim prostorima, čiji su dio bile ili
su željele biti. Tako postoje umjetnine
pristigle iz Italije, njemačkih zemalja i
Mađarske, Rusije i Grčke, čitavog istoč-
nog Mediterana itd. Predstavljanjem
takvog materijala pokazaće se kako
je ovaj prostor oduvijek bio sastavnim
dijelom šireg evropskog i mediteran-
skog prostora.
Repozicija starih zanata
(Nositelj: Grad Mostar, partneri: Livno,
Konjic, udruga Zanart, umjetničke, obrt-
ničke i kulturne udruge u Hercegovini)
U naporu da oživimo i sačuvamo stare
zanate od zaborava i promovišemo ih
kao autentični proizvod ovog podne-
blja, ovaj će program poticati aktiv-
nosti usmjerene na radionice i izložbe
starih zanata s ciljem podučavanja
novih generacija starim znanjima, kao
i upotpunjavanja kulturne i turističke
ponude. Tradicijski zanati u BiH razvi-
jali su se pod utjecajem rimske, grčke,
starokršćanske i osmanlijske kulture.
Kroz zanate u pojedinim sredinama
može se tumačiti bogatstvo života u
njima, kao i njihov civilizacioni napre-
dak. U Mostaru je postojalo trideset
različitih vrsta zanatskih udruženja,
od kojih neka datiraju od 1762. godi-
ne, kao što su pekari, krojači, obućari,
kožari, tkači, zlatari (kujundžije), ko-
vači, štavljači ili tabadžije, kazandžije,
brijači, zidari. U Livnu je 1550. godine
postojalo 27 vrsta obrta, a posebno
52
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 416
Grada Mostara
mjesto među njima zauzima Livanjski
vez srebrenom žicom u drvetu. Njime
su se ukrašavali rukohvati štapova,
drške noževa, škrinje, itd. Također je
Livno bilo poznato po zlatarima, kan-
tardžijama, sedlarima, samardžijama,
krojačima, tabadžijama, zvonarima.
Od starih zanata u Konjicu do danas je
najustrajnije drvorezbarstvo, a brend
„Zanat“ objedinjuje moderni dizajn na
najvišem nivou, sa zanatskim tehnika-
ma drvorezbarske i stolarske proizvod-
nje. Program Repozicija starih zanata
povezala bi ove sredine kroz njihovu
prošlost i dala nove vrijednosti sadaš-
njem životu.
Mostovi Hercegovine
2020. – 2024.
(Nositelj: Livno, partneri: Konjic, Mostar,
Trebinje, kulturne institucije, udruženja
umjetnika i obrtnika, turističke zajednice)
Livno, Konjic, Trebinje i Mostar su četi-
ri grada koja imaju zanimljivu i burnu
prošlost. Livno obilježava stari Most na
Dumanu, Bistrički grad, samostan Go-
rica s galerijom velikana slikarstva Ga-
brijela Jurkića i etnološkim muzejom.
Zatim i Pravoslavna crkva s bogatom
riznicom ikona. Konjic na sjeveru pla-
ninske Hercegovine odlikuje stara ka-
mena ćuprija sagrađena 1682. godine.
Franjevački samostanski muzej baštini
zbirku slika, skulptura, knjiga, misnoga
posuđa i ruha, te etnološku zbirku. Tu
je i rodna kuća putopisca, slikara i kari-
katuriste Zuke Džumhura, depandans
Zavičajnog muzeja. Na planini Zlatar
nedaleko od Konjica nalazi se atom-
sko sklonište, objekat poznat kao Titov
bunker, koji se prostire na površini od
20 000 kvadratnih metara sa 100 soba,
uredima i konferencijskim dvoranama.
Trebinje, grad izrazito mediteranskog
štiha, s Arslanagića mostom iz 16. vi-
jeka i brojnim manastirima i drugim
vjerskim objektima, baštini i legat
jednog od najpoznatijih hercegovač-
kih pjesnika Jovana Dučića. Trebinje
odnedavno ima i festival europskog i
mediteranskog filma. Ovaj program u
četverogodišnjem periodu povezuje
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 417
Grada Mostara

Premošćivanje
umjetnike i kulturne radnike s ovog područja u
tematiziranju i reinterpretaciji pojmova mosta

razdvojenosti
i rijeke u nizu zajedničkih projekata:
Most kao metafora i građevina je susret koji oku-

STRATEGIJA
plja likovne umjetnike koji su u svom radu inspi-
risani temom mosta, pisaca koji obrađuju temu

KULTURE
mosta, arhitekata koju su u svom radu projek-
tovali i realizovali značajne mostove i druge
umjetnike i djelatnike. Bez obzira da li o mostu
govorimo u prenesenom ili konkretnom znače-
nju, dakle kao metafora ili građevina, most je
uvijek veza, spona, prijelaz. Tema most oduvijek
je zanimljiva kao književno, likovno, muzičko,
teatarsko, filmsko i arhitektonsko djelo.
Život uz rijeku je program namijenjen susreti-
ma putopisaca, naučnika, istraživača, vodiča i
turističkih radnika. Rijeke nisu samo voda koja
protiče. One su prave blagodati pitke vode,
zemlja oko njih je plodna, a služe i za odmor
i osvježenje i kao prijevozni putevi. Većina
starijih gradova nastajala je uz rijeke. U knji-
ževnom smislu rijeka koja teče sa svojim brza-
cima je usporedba sa životom čovjeka. Motiv
rijeke može biti simbol veze između vanjske i
unutrašnje prirode.
Programi se održavaju na cijelom području Her-
cegovine, samostalno i kao koprodukcije i kola-
boracije i potiču mobilnost i razvoj publike.

Umjetnička revitalizacija
nekropola stećaka
(Nositelji: Fondacija Mak Dizdar, DPUmH, par-
tneri: umjetnici i umjetničke skupine)
Stećci su jedna od najprepoznatljivijih sastav-
nica identiteta Hercegovine. Kao takav umjet-
nički oblik na najbolji način prezentuju prostor
i čovjeka toga prostora.
Stećci ne poznaju granice etničke ili vjerske pri-
padnosti, trenutne granice entiteta, kantona i
općina. Pripadaju svima i svugdje se susreću s
istim problemom propadanja. U cilju očuvanja
nekropola od daljeg propadanja, učinili smo
prvi korak i zaštitili nekropole Radimlja i Bolju-
ni u blizini grada Stoca. Ukazivanje na važnost
stećaka i njihova reinterpretacija pomoće stva-
ranju svijesti o međusobnoj povezanosti steć-
ka i današnjih ljudi ovoga prostora. Nekropole
stećaka na prostoru čitave Hercegovine će se
umjetnički “oživjeti” putem video i zvučnih in-
stalacija, umjetničkih performansa itd.

53
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 418
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 419
Grada Mostara

Kritični faktori
uspjeha Strategije

Danas se Mostar, kao i mnogi drugi gradovi, suočava s

mnogim globalnim, regionalnim (Evropa), subregionalnim
(Balkan), nacionalnim (BiH), subregionalnim (kanton), i su-
blokalnim (mjesne zajednice) izazovima i suočiće se vjero-
vatno s još više njih u razdoblju do 2026. godine.
Mnogi od tih izazova imaće uticaj na provođenje Strategije
kulturnog razvoja Grada Mostara 2018. - 2026:
— aktuelni pritisci na relativno smanjenje javnih rashoda
— nužnost obnove i unapređenja fizičke infrastrukture, po-
sebice informacijsko-komunikacijske
— neadekvatan razvoj zračnog transporta i slabiji priliv turista
— (ne)otvaranje objekata kulturne infrastrukture
— nedovoljno povećanje broja studenata na kreativnim
studijima
— jačanje konkurentske snage gradova slične veličine
— odliv talenata u inozemstvo
— održavanje stabilnosti i održivosti kulturnog sektora.
U mirnodopskim razdobljima transport i komunikacije su
najvažniji faktori koji utiču na razvoj grada (Mumford, 1961).
Upravo ti faktori presudno utiču na ukupan razvoj, pa tako
i na razvoj kulture grada Mostara. Ako se ima u vidu da će
tokom naredne generacije ljudska civilizacija postići više
nego tri prethodne, jasno je da Mostar mora što više i što
brže uklanjati svoju informaciono-komunikacionu i tran-
sportnu diskonektovanost iz procesa globalizacije, posebi-
ce ako se ne spriječi odliv njegovih talenata u inozemstvo.
Mostar je izvan tokova globalizacije zbog nerazvijenosti zrač-
nog saobraćaja i nerazvijenog informaciono-komunikacionog
sektora, koji guše razvoj ostalih sektora. Ukratko, Mostar je
diskonektovan iz globalizacije zbog nerazvijenih zračnih i
bežičnih veza. Najuže transportno grlo, ujedno i najuže ra-
zvojno grlo Mostara je zračni saobraćaj. Sredinom 1960-ih
otvorena je zračna luka Mostar (OMO) za tuzemne te sredi-
nom 1980-ih za inozemne letove, kad je proglašena alter-
nativnom zračnom lukom za Zračnu luku Sarajevo u vezi s
održavanjem zimskih olimpijskih igara u tom gradu. Rekor-
dan prijevoz putnika je ostvaren 1990. godine, kad je iznosio
86.000 putnika. Tokom rata zračna luka je znatno oštećena,
pa je izvršena poslijeratna rekonstrukcija. Ponovo je otvore-
na za letove u julu 1998., no umjesto da Gradu, vlasniku luke,
donosi poreze iz dobiti i koncesionu naknadu, iz budžeta se
svake godine odlivaju sredstva na ime subvencija.

55
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 420
Grada Mostara

Slika 6: Saobraćaj zračne luke Mostar; prostornog koridora u kojem će biti

1990. – 2017. moguće razviti lakošinski ili drugi vid
transporta u narednih 15 - 30 godina.
Grad Mostar nema sistem grijanja i hla-
đenja, dok istodobno obiluje izvorima
obnovljive energije. Zato je nužno ini-
cirati uvođenje i razvoj sustava grijanja
i hlađenja utemeljenog na obnovljivim
izvorima energije.
Pored razvoja zračnog transporata, što
se može riješiti – kako je naznačeno
u Strategiji integrisanog razvoja Grada
Mostara 2017.- 2026. – davanje zračne
luke pod koncesiju.
Nadalje, nužno je razvijati informacij-
sko-komunikacionu infrastrukturu Mo-
Izvor: BHDCA (2018.) stara, jer će to omogućiti širi pristup
kulturnim aktivnostima, boljoj informi-
Godišnji saobraćaj putnika OMO mjeri u desetinama sanosti i promociji kulturnih aktivnosti
umjesto u stotinama hiljada putnika. Regiju godišnje po- Grada putem razvoja inovativnog di-
sjeti minimalno tri miliona posjetitelja, od čega samo na gitalnog javnog prostora, uključujući
vodopad Kravicu otpada 205.000, koliko je 2017. god. bilo kroz mjesta koja predstavljaju nasljeđe,
plaćeno ulaznica.13 arhive i biblioteke.
Očito je da Gradska uprava, menadžment zračne luke, kao i To će doprinijeti uspostavi virtuoznog
turističke agencije nisu organizovane za preuzimanje znat- kruga. Naime, snažan rast kreativnih
no većeg broja posjetitelja u Međugorju. Razvoj zračne
i kulturnih djelatnosti će dalje dopri-
luke u uskoj je vezi sa ukupnim razvitkom Grada Mostara
nositi lokalnom socijalnom i ekonom-
kao regionalnog centra, pa je stoga ovaj potencijal jedan
skom razvoju. K tome još, doprinosiće
od prioritetnih razvojnih projekata grada (EU, 2014). Grad
i preispitivanju prostornog modela ur-
Mostar je većinski vlasnik OMO-a (88%), što, promatrano
bane strukture, pomažući oživljavanju
sa stanovišta vlasništva, nije u opreci s internacionalnom
starih gradskih jezgri i prezentiranju
praksom, no u opreci sa stanovišta ekonomske efikasnosti
kulturnih sadržaja unutar njih i pre-
upravljanja. Naime, razvidno je, i unutar okvira BiH, da je
mošćivanju socijalnih i kulturnih razli-
moguće za svega nekoliko godina postići promet od preko
čitosti, što su zapravo ciljevi Strategije
300.000 putnika (kako Zračna luka Tuzla zorno pokazuje),
kulturnog razvoja.
što OMO nije u stanju postići već dvije decenije. 14
Nadalje, gradovi veličine od 0.1 do 1.0 miliona stanovnika Izazov s kojim će se Mostar suočiti pri
(korigiovano za veličinu ekonomske gustoće, koja je relativ- razvoju svog kulturnog distrikta jest
no visoka za Grad Mostar) moraju razmišljati o adekvatnom da i globalno promatrano prostorne
razvoju masovnog urbanog transporta - barem o razvoju karakteristike kreativnih habova i kla-
stera, posebno na lokalnoj razini, nisu
još u potpunosti spoznate. Zato je iza-
13) Mala zračna luka Tarbes-Lourdes-Pyrénées Airport (franc. Aéroport de Tar-
bes-Lourdes-Pyrénées), smještena 9 km od Tarbesa, u blizini Lurda, ima svega
zov ustanovljivati povezanost lokacije
pet redovnih letova za pet destinacija – Pariz (Air France) tri puta dnevno, Lon- kreativnih lanaca vrijednosti i klastera
don (Ryanair) dva puta tjedno, Mančester (Bmibaby) dva puta tjedno, Bruxelles s urbanim historijskim, socijalnim, kul-
(Jetair) dva puta tjedno i Figari-Corse (Air France) jednom tjedno. Promet zračne
luke iznosi oko 45000 putnika godišnje, od čega 70% otpada na hodočasničke turnim i političkim aspektima.
letove za Lurd.
No, nešto je nesporno – zanemarene
14) Koliko BiH zaostaje u globalizovanosti vidi se po dva pokazatelja: jedina je
u Evropi na 3G mreži te po zračnom prometu. Na prostoru bivše Jugoslavije ub- gradske lokacije i gradski prostori is-
jedljivo naprometnija zračna luka je Beograd, koja je 2017. imala promet od 5.3 punjeni kulturnim i kreativnim aktiv-
mln putnika, a slijede ju Zagreb (3.1), Split (2.8), Dubrovnik (2.3), Skoplje (2.0),
Priština (1.9), Ljubljana (1.7), Tivat (1.11), Podgorica (0.99) I Sarajevo (0.96). Poten-
nostima neosporno doprinose rege-
cijal Mostara je 1.9 mln putnika 2029. godine (EU, 2014). neraciji gradova.

56
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 421
Grada Mostara

Slika 7: Kritični faktori uspjeha Strategije

razvoja kulture; Mostar, 2018.

Izvor: vlastita obrada

Prema stajalištima građana Mostara, na uspješnost provo-

đenja Strategije razvoja kulture Grada Mostara 2018. - 2026.
presudno će uticati više faktora, od kojih su od presudnog
značaja slijedeći:
— efikasnost djelovanja administrativno-političkih tijela
Grada Mostara, pri čemu je posebno važno razviti me-
hanizme boljeg upravljanja kulturom Grada
— stupanj podrške građana Mostara za provođenje Strategije
— razina investicija Grada i posebice investicija u kulturni
sektora
— opća razina kulture građana Mostara
— stupanj kolegijalnosti umjetnika Mostara.

Provođenje, monitoring i
evaluacija Strategije
Praćenje Strategije biće usklađeno s praćenjem izvršenja
budžeta, kao i s mjesečnim, kvartalnim, polugodišnjim i go-
dišnjim izvješćivanjima nadležnih statističkih i drugih agen-
cija. Baze podataka vezane za praćenje i vrednovanje Strate-
gije će se kompletirati mjesečno, a analizirati kvartalno. Ocje-
na ostvarenja programa i projekta će se izvršiti 2019. godine
(kad će se izvršiti i djelomično ažuriranje Strategije), dok će
se finalna ocjena ostvarenja tih planova dati 2022. godine.
Tad će se napraviti i kontrolna ocjena ukupnog ostvarenja
Strategije u razdoblju 2018. - 2022. i izvršiti njeno ažuriranje
sa stanovišta eventualne promjene aspiracija i ciljeva.
Radi boljeg provođenja Strategije kulturnog razvoja Grada
Mostara biće formirana Jedinica za upravljanje kulturnim
razvojem (JUKRA), koja će biti sastavni dio Kabineta gra-
donačelnika Grada Mostara. Do uspostave JUKRA-e njenu

57
11. ožujak / mart 2019.
Tablica 9: Pregled aktivnosti na implementaciji Strategije
kulturnog razvoja; Grad Mostar, 2018. – 2026.
Aktivnosti
Definisanje prioriteta za
2019. na temelju strateško-
programskih dokumenata i
izrada Plana implementacije
(1+2)
Priprema planova službi za
2019., uključujući projekte iz
Strategije kulturnog razvoja i
redovne poslove
Uključivanje strateških projekata
i mjera u plan budžeta za 2019.
Usklađivanje planova rada
službi/ odjeljenja JLS sa
usvojenim Budžetom za 2019.
Priprema kalendara za praćenje
realizacije godišnjeg plana JLS
Razrada projekata
Praćenje eksternih izvora
finansiranja
Praćenje provođenja Plana
implementacije Strategije
Praćenje implementacije i izrada
izvješća o realizaciji godišnjih
planova rada službi
Uključivanje Vijeća za
kulturni razvoj u praćenje
implementacije strategije
Izrada Godišnjeg izvješća o
realizaciji Strategije kulturnog
razvoja, njegovo usvajanje i
objavljivanje
Ostale važne aktivnosti:
Redovno ažuriranje web stranice
Grada Mostara u domenu
informacija koje se odnose na
razvojne aktivnosti
Redovni kontakti s višim
razinama vlasti
Uspostavljanje i unapređenje
međuopćinske saradnje
58
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 422
Grada Mostara
Nadležnost Rok
Inicijator i vlasnik procesa: Koordinator tima za izradu Zadnji kvartal 2018.
Strategije kulturnog razvoja (KT)
Nosioci i učesnici u procesu:
Šefovi nadležnih službi/ odjeljenja Grada Mostara
Kolegij načelnika Grada Mostara
Ostali djelatnici javne uprave Grada Mostara (članovi KT)
Forum 2024.
Inicijator i vlasnik procesa: Šefovi nadležnih službi/ 01.010-30.10.2018.
odjeljenja JLS
Nosioci i učesnici: Koordinator KT-a/ Šef JUKRA-e
Inicijator i vlasnik procesa: Rukovodilac Službe/ Odjeljenja 01-31.10.(prvi nacrt);
za budžet i finansije 01-30.11. (drugi nacrt)
Nosioci i učesnici procesa: 01-15.12 (treći nacrt)
Koordinator KT-a/ Šef JUKRA-e 2018.
Kolegij načelnika JLS
Inicijator i vlasnik procesa: Koordinator KT-a/ Koordinator 05-15.01.2019.
KT-a/ Šef JUKRA-e naredne godine
Nosioci i učesnici procesa: Šefovi nadležnih službi/
odjeljenja
Kolegij načelnika Grada Mostar
Inicijator i vlasnik procesa: 31.01.2019.
ŠefJUKRA-e ili Koordinator razvojnog tima KT-a
Nosioci i učesnici procesa:
Ostali djelatnici JUKRA-a/ KT-a
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuisano
Nosioci i učesnici procesa: Ostali djelatnici JUKRA-e/ KT-a
Nadležne službe/odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuisano
Nosioci i učesnici procesa:
Nadležne službe/ odjeljenja
Ostali djelatnici JUKRA-e/ KT-a
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e ili Koordinator KT-a Kontinuisano
Nosioci i učesnici procesa:
Ostali djelatnici JUKRA-e/ KT-a
Šefovi službi/ odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: Šefovi službi/ odjeljenja Mjesečno: Kolegij
Nosioci i učesnici procesa: načelnika
Kolegi načelnika JLS Polugodišnje: do 31.
Šef JUKRA-e ili Koordinator KT-a juls (za prvih šest mjeseci
Ostali djelatnici JUKRA-e/ KT-a 2019. itd.)
Godišnje: do 31. maja (za
2018. itd.)
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Prvi sastanak
Nosioci i učesnici u procesu: Partnerske grupe
Ostali službenici JUKRA-e do 31.05.2019.
Drugi sastanak
Vijeće za razvoj Partnerske grupe
do 31.07. 2018. (za prvih 6
mjeseci tekuće godine)
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Do 31.05.2019.za 2018.
Nosioci i učesnici u procesu: itd.
Ostali službenici JUKRA
Šefovi službi/ odjeljenja
Inicijator i vlasnik procesa: Šef JUKRA-e Kontinuisano
Nosioci i učesnici:
Ostali službenici JUKRA-e
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 423
Grada Mostara

funkciju će obavljati tim sastavljen od

po jednog do dva predstavnika Odjela
za organizaciju, pravne poslove, opću
upravu, civilnu zaštitu i vatrogastvo,
Odjela za finansije i nekretnine, Odjela
društvenih djelatnosti, Odjela za urba-
nizam i građenje i Odjela za gospodar-
stvo, komunalne i inspekcijske poslove.
Savjetodavnu funkciju na implemen-
taciji, praćenju i vrednovanju Strate-
gije će imati Vijeće za kulturni razvoj,
kojega će činiti predstavnici javnog,
privatnog i civilnog sektora. Kao prela-
zno rješenje, do momenta imenovanja
članova Vijeća, privremeno će njegovu
funkciju vršiti aktuelni Forum 2024.
U narednoj tablici se daje pregled te-
meljnih uloga i odgovornosti za im-
plementaciju Strategije integralnog
razvoja Grada Mostara15, kao i pregled
praćenja vrednovanja i izvješćivanja u
vezi s tim.

15) Provođenje, monitoring i evalucija Strategije te-

melji se na Metodologiji za integrisano planiranje
lokalnog razvoja u BiH – MiPRO. Razvijena je u
okviru Projekta integrisanog lokalnog razvo-
ja (ILDP), koji je zajednička inicijativa Švicarske
agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Razvojnog
programa Ujedinjenih naroda (UNDP) i provodi
se u partnerstvu s Ministarstvom za ljudska prava
i izbjeglice BiH, Ministarstvom uprave i lokalne
samouprave RS, Federalnim ministarstvom prav-
de i savezima općina i gradova u oba entiteta.

59
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 424
Grada Mostara

60
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 425
Grada Mostara

Reference

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (ASBH), 2015. Popis stanovništva, do-

maćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013.-Preliminarni rezultati za Bosnu
i Hercegovinu, entitete i Brčko Distrikt bih, kantone i općine . Sarajevo: ASBH.
Burg, D.F., 2004. A World History of TaxRebellions - An Encyclopaedia of Tax Rebels,
Revolts, and Riotsfrom Antiquity to the Present. New York: Routledge.
Direkcija za civilno zrakoplovstvo Bosne i Hercegovine (BHDCA), 2018 Sta-
tistički podaci prometa bh. zračnih luka za 2017. i prethodne godine. Raspo-
loživo na http://www.bhdca.gov.ba/index.php/hr/14-hrvatski/generalne-
informacije/1354-povecan-broj-zracnih-operacija-i-putnika-u-2017-godini,
Pristupljeno 1. jula 2018.
Domljan, V., 2005. A Bosnian diplomat reflects on a federation on the fault lines
of three civilizations. Forum of Federations Vol.4 No.4. Available at http://www.
forumfed.org/pubs/V4N4-ba-Domljan-pract.pdf
Džumhur, Z., 1982. Mostar. Mostar: Prva književna komuna.
Evropean Union (EU), 2017. The Cultural and Creative Cities Monitor. Luxem-
burg: Publication Office of the Evropean Union
Evans, A. J., 1877. Through Bosnia and Herzegovina on Foot during the Insurrec-
tion: with an Historical Review of Bosnia, and a Glimpse at the Croats, Slavonians,
and the Ancient Republic of Ragusa, August and September 1875, 2nd edn. Lon-
don: Longmans, Green,and Co.
Federalni zavod za statistiku (FZS), 2018. Hercegovačko-neretvanski kanton u
brojkama. Sarajevo: FZS.
Grad Mostar, 2018. Službena stranica. Pristupljeno 30. 8. 2018.
Grad Mostar, 2016. Strategija integriranog razvoja Grada Mostara 2017-2026.
Građevinski fakultet Mostar Sveučilišta u Mostaru, 2016. Preparation of Project
Documentation ofCentre For Cultural and Creative Industries within the Project HI-
VES (High – Level Innovation for a Value – Driven Exploitation of a Joint S3 in the
Adriatic Area). Mostar: Građevinski fakultet Mostar Sveučilišta u Mostaru.
Mandić, D., 2013. Sabrana djela – Svezak IV. Mostar: Fram-Ziral.
Malcom, N., 1996. Bosnia–a Short History. New York: New York University Press.
Mazower, M, 2002. The Balkans – a Short History. New York: The Modern Library.
Smoljan, V.,1979. Ravnomjerniji razvoj područja OPK, Privrednik1, maj.
Mumford, L., 1961. The City in History: Its Origins, Its Transformations, and Its Pros-
pects.San Diego, Harcourt Inc.
Stoianovich, T., 1999. Review of Michael Palairet, the Balkan Economies c. 1800-
1914: Evolution without Development. American Historical Review, February.
Šabanović, H., 1959. Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela (Der bos-
nische Pachaluk. Entstehung und Verwaltungseinteilung). Sarajevo: Naučno
društvo NR Bosne i Hercegovine.

61
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 426
Grada Mostara

62
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 427
Grada Mostara

Aneks

U Mostaru djeluje 14 javnih ustanova kulture:

Arhiv Hercegovine, Narodna knjižnica HNK/Ž, Bi-
blioteka – dječiji odjel, Muzej Hercegovine, Simfo-
nijski orkestar, Muzički centar Pavarotti, Narodno
pozorište, Hrvatsko narodno kazalište, Lutkarsko
kazalište, Pozorište lutaka, Centar za kulturu, Hr-
vatski dom herceg Stjepan Kosača, Dom kulture
Blagaj i Kulturni centar sjever - Potoci.
Grad Mostar je osnivač 12 ustanova kulture
(za deset je samostalno osnivač, dok za dvije
ustanove dijeli osnivačka prava s HNK/ HNŽ u
jednakim iznosima).

Tablica a1: Javne kulturne

ustanove; Mostar, 2017.
Zaposleno
Spol
na admini-
R.br. Naziv na stručnim strativno- prosječna
Ukupno poslovima tehničkim dob M Ž direktor
poslovima

0 1 2 (=3+4) 3 4 5 6 7 8

1 Centar za kulturu Mostar 12 7 5 50 5 7 M

2 Muzički centar 14 4 10 48,9 11 3 M

„Pavarotti“ Mostar

3 Hrvatski dom herceg 20 5 15 45,9 13 7 M

Stjepan Kosača
Hrvatsko narodno
4 21 11 10 52 11 10 M
kazalište
Lutkarsko kazalište
5 12 10 2 38 5 7 Ž
Mostar

6 JU Muzej Hercegovine 8 6 2 51,5 4 4 M

JU Narodna biblioteka - Odjel

7 7 5 2 44,5 1 6 M
dječja biblioteka Mostar

8 Pozorište lutaka Mostar 10 8 2 50 6 4 Ž

Simfonijski orkestar
9 6 5 1 47,8 2 4 Ž
Mostar
Narodno pozorište
10 27 19 8 44,9 17 10 M
Mostar

11 JU Dom kulture Blagaj 2 2 0 45,5 1 1 M

JU Kulturni centar
12 sjever - Potoci 2 1 1 45,5 1 1 M

3Ž;
13 Ukupno 141 83 58 39 77 64 8M
Izvor: Grad Mostar (2017.)

63
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Najveći broj spomenutih ustanova nastao je
1950-ih godina i razvijao se do perioda 1992.
- 1995. Nakon 1995. god. izgrađeni su objekti
Muzičkog centra Pavarotti, Centra za kulturu, Hr-
vatskog narodnog kazališta, Biblioteke, Lutkarskog
kazališta, Muzeja Stari most i Interpretacijskog mu-
zeja MuM (Muzej u Mostaru).
Te ustanove se finansiraju iz budžeta Grada Mo-
stara, osim Arhiva Hercegovine i Narodne knjižni-
ce, koje se finansiraju iz budžeta HNK/ Ž te Hrvat-
skog narodnog kazališta i Narodnog pozorišta
čije djelovanje finansiraju zajednički Grad Mostar
i HNK/ Ž.
Bibliotekarska djelatnost odvija se u tri objekta
u Gradu, inače dobro pozicionirana, a jedan od
objekata namijenjen je isključivo mlađem uzra-
stu, od predškolskog do srednjoškolskog.
Muzej Hercegovine ima tri zbirke: arheološku,
etnografsku i književnu. Djeluje u četiri objekta
smještena u zoni Starog mosta; centralni objekt
s arheologijom i etnografijom, Muzej Stari most
posvećen izgradnji i obnovi mosta, Interpretacij-
ski muzej MUM, Spomen-kuća Svetozara Ćorovi-
ća, sa sobom posvećenom Aleksi Šantiću.
Muzička djelatnost odvija se kroz djelovanje Sim-
fonijskog orkestra i Muzičkog centra Pavarotti koji
u svom sastavu, pored radionica muzičke terapi-
je, ima i studio za snimanje te projekt Rock škole.
Ova djelatnost upotpunjena je postojanjem dvi-
ju muzičkih škola I. i II. stupnja te studija muzike
na Sveučilištu u Mostaru.
Mostar ima četiri teatarske kuće, dva lutkarska i
dva dramska teatra. Svaki teatar ima svoju scenu,
sa 536 sjedećih mjesta u dramskim i 310 mjesta
u lutkarskim teatrima.
Četiri kulturna centra mikrolokacijski su dobro
pozicionirana: dva u centru grada i dva na rub-
nim područjima, jedan na sjeverom a drugi na
južnom. Prigradski centri za kulturu namijenjeni
su zadovoljenju kulturnih potreba tih dijelova
grada - od edukacije, folklora, društvenih igara
do pučkih zabava.
Centar za kulturu, smješten uz sami stari grad i
okružen parkom stećaka s područja Hercego-
vine, ima galerijsku, plesnu, prezentacijsku dje-
latnost, lokalni radio, kao što ima i Hrvatski dom
herceg Stjepan Kosača (HD HSK), čija galerija je
organizirana kao zasebna jedinica unutar centra,
s vlastitom kolekcijom i redovnom izlagačkom
djelatnošću. Na istoj lokaciji kao i HD HSK nala-
64
Broj 3 Strana 428
zi se i manji galerijski prostor kojeg koristi
Društvo hrvatskih likovnih umjetnika u Fede-
raciji BiH.
Omladinska kulturna scena organizirana je
kroz udruženja Omladinski kulturni centar
Abrašević, koji se projektno finansira, i Studi-
ja za izvedbenu umjetnost koji se finansira iz
gradskog budžeta.
U gradu djeluju 33 kulturna društava nami-
jenjena tradicijskoj, plesnoj, muzičkoj, knji-
ževnoj, likovnoj i arhitektonskoj djelatnosti,
te tri strukovne udruge - historičara umjet-
nosti, likovnih umjetnika i književnika, koje
imaju regionalni karakter.
Nacionalna kulturna društva Hrvata (Matica
hrvatska i Napredak), Bošnjaka (Preporod) i
Srba (Prosvjeta) važan su faktor u općoj kul-
turnoj slici grada, kao i postojanje Francuskog
i Turskog kulturnog centra te Američkog kutka.
U sklopu programa obuke za djelatnike sek-
tora kulture, Služba za kulturu sarađuje i s
DESK-om Kreativna Evropa BiH od jeseni
2017., u sklopu čega je otpočet program
obuke djelatnika u kulturi za sticanje znanja
i iskustava u apliciranju na konkurse Kreativ-
ne Evrope.
Sredstva za kulturu iz budžeta Grada Mosta-
ra raspoređena su na tri stavke: Služba za kul-
turu, Agencija Stari grad i kapitalna ulaganja.
Sredstva za kulturu namjenski se troše za:
— operativne troškove sektora kulture
(plate, materijalni troškovi i programska
sredstva za 12 ustanova kulture kojima
je osnivač i suosnivač Grad Mostar; u
tim ustanovama ukupno je trenutno za-
posleno 147 lica
— finansiranje dijela programa nezavisne
scene i organizacija kojima Grad Mostar
nije osnivač
— kapitalna ulaganja
— održavanje i obnavljanje kulturne baštine.
Gradska uprava Mostara ima pet odjela,
među kojima je i Odjel društvenih djelatnosti.
Odnosno pet odjela ima 17 službi, među ko-
jima je i Služba za kulturu koja s još tri službe
čini Odjel društvenih djelatnosti.
U Službi za kulturu zaposleno je šest lica, tri
s visokom stručnom spremom, dva s višom i
jedno sa srednjom stručnom spremom.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 429
Grada Mostara

Tablica a2: Prikaz finansiranja ustanova

kulture; Mostar, 2015. - 2018.

R.
br. Naziv ustanove 2015. 2016. 2017. 2018.

1 Muzej Hercegovine 148.580 148.580 163.600 173.600

2 Dječja biblioteka 116.700 134.700 156.280 156.280

3 HDHS Kosača 290.000 290.000 332.500 348.500

4 KC Potoci 31.970 31.970 39.810 39.810

5 Centar za kulturu 220.320 252.320 277.550 297.550

6 KC-Dom kulture Blagaj 31.860 31.860 40.310 40.310

7 MC „Pavatotti” 168.220 168.220 217.510 217.510

8 Narodno pozorište 210.000 235.000 269.500 269.500

9 HNK 210.000 235.000 269.500 269.500

10 Lutkarsko kazalište 184.120 184.120 232.210 232.210

11 Pozorište lutaka 168.010 168.010 195.670 195.670

12 Simfonijski orkestar 161.900 161.900 201.790 220.790

Izvor: Grad Mostar (2018.)

Tablica a3: Broj zaposlenih u ustanovama

kulture; Mostar i komparatori, 2015.
Zaposleni
Zaposleni u Zaposleni u sektoru
Broj u kulturi/
Grad Godina ustanovama stanovnika stanovništvo kulture/
kulture stanovništvo
(u %) (Mostar=1)
1 2 3 4 5 (=3/2) 6
Dubrovnik 2014. 297 42615 0,697 5,59
Herceg Novi 2010. 50 14462 0,346 2,77
Rijeka 2013. 424 128624 0,330 2,65
Split 2014. 530 178102 0,298 2,39
Varaždin 2015. 122 46946 0,260 2,09
Mostar 2015. 141 113169 0,125 1,00
Izvor: strategije razvoja kulture odnosnih gradova

Na temelju tablice 3 može se zaključiti da Mostar ima

relativno manje zaposlenih u ustanovama kulture
nego gradovi komparatori, preciznije rečeno, tri puta
manje (prost prosjek je 3.1).

65
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 430
Grada Mostara

Tablica a4: Objekti ustanova kulture, 2018

Ukupna
R. Naziv
br. ustanove površina Objekti
zgrade (u m2)
— površina dvorišta 981 m2
— korisna površina (garderobe, radionica, prostori za lutke, scenografiju..)-155 m2
— mokri čvorovi-18 m2
Pozorište — površina scenskog prostora-100 m2
1 lutaka u 550 — režija – 11 m2
Mostaru — površina sale- 100 m2
— broj sjedišta u sali- 160
— kancelarijski prostori - 73 m2
— zgrada male scene - 84 m2
Spomen kuća Džemala Bijedića (Bajatova 4)
— Spomen kuća Džemala Bijedića- ukupno cca 230 m2
— 30 m2 kancelarijski prostor
— mokri čvor 2 m2
— izložbeni prostor 50 m2
— kino sala 60 m2- ukupno 50 sjedišta
Ćorovića kuća na Luci
JU “Muzej — Ćorovića kuća-dio koji koristi Muzej – ukupno cca 140 m2
Hercegovine” — kancelarijski prostor – 4 m2
2 Mostar 756 — mokri čvor – 2m2
— galerijski prostor – 50 m2
Odjeljenje “Muzej Stari most”
— Odjeljenje “Muzej Stari most”-ukupno cca 200 m2
— Kula Tara- pet katova, svaki cca 15 m2- ukupno 75 m2
— Arheologija-prostor ispod mesdžida i prilaza Starom mostu-cca 60 m2
— Labirint- izložbeni prostor – cca 60 m2

Interpretacijski centar- MUM- ukupno 186 m2-izložbeni prostor

JU “Kulturni — scenski prostor – 60 m2

centar — kancelarijski prostor 50 m2
3 210 — kapacitet dvorane- 250 sjedišta
Mostar-
Sjever” (napomena-trenutno se radi rekonstrukcija objekta-kapaciteti će se
povećati za cca 120 m2 i 100 sjedišta )
— Simfonijski orkestar unajmljuje prostor u Hrvatskom domu Herceg Stjepana
Simfonijski
4. orkestar 56 Kosače ukupne površine 56 m2
Mostar — kancelarijski prostor – 15 m2
— prostorija za vježbanje- 32 m2
Dječje odjeljenje (rad s korisnicima)– ukupno 176 m2
— korisni prostor- 150 m2
— kancelarijski prostor 16 m2
JU Narodna — mokri čvor 10 m2
biblioteka-
Odjel dječja
5.
biblioteka
1043 Odjeljenje Luka- ukupno 867 m2
Mostar — korisni prostor (rad s korisnicima, sva odjeljenja)- 630 m2
— dvorište 60 m2
— kancelarijski prostor 55 m2
— mokri čvor 40 m2
— magacinski prostor (podrum)- 82 m2
objekt Doma kulture u Blagaju- ukupna površina 515 m2
— scenski prostor-sala s pozornicom – 242 m2 (sala 138 m2, pozornica 104, m2)
JU “Dom — kapacitet dvorane - 200 sjedišta
kulture” — cjelokupan kancelarijski prostor koristi Gradsko područje Jugoistok
6. 825
Blagaj objekt Doma kulture u Dračevicama- ukupna površina 310 m2
— scenski prostor- sala s pozornicom- 120 m2 (sala 72 m2, pozornica 48 m2)
— kapacitet dvorane -100 sjedišta
— kancelarijski prostor – 55 m2

66
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 431
Grada Mostara

Ukupna
R. Naziv
br. ustanove površina Objekti
zgrade (u m2)
— Umjetnička galerija Kraljice Katarine Kosača- ukupno 580 m2 (kapacitet-150
sjedišta)
— Velika dvorana s pozornicom – ukupno 700 m2 (pozornica 256 m2) -
(kapacitet dvorane- 726 sjedišta)
— Prostor iza pozornice (šminkeraj, garderobe i toaleti )- 60 m2
— Mala dvorana- 100 m2
— Kancelarijski prostori- 140 m2
— dvije učionice -50 m2
— radio Mostarska panorama 20 m2
— 2 hola i terasa- 206 m2
Hrvatski Korisnici prostora u zgradi Hrvatskog doma Herceg Stjepana Kosače
7. dom herceg 5136 temeljem ugovora o najmu:
Stjepan — Galerija - 35 m2
Kosača — kafić- 50 m2
— HRTV Herceg Bosne- 263 m2
— Simfonijski orkestar- 56 m2
— Društvo Hrvatskih književnika Herceg Bosne- 25 m2
— Hrvatska glazba Mostar – 92 m2
— Lutkarsko kazalište-prostor bivše Male scene – cca 200 m2
Korisnici kojima je dodijeljen prostor u zgradi Doma:
— Narodna knjižnica Mostar- 720 m2
— Glazbena škola Ivana pl. Zajca – 280 m2
— III Osnovna škola- 1024 m2
— Lutkarsko kazalište – 450 m2
Lutkarsko kazalište Mostar smješteno je u zgradi Hrvatskog doma
Lutkarsko Herceg Stjepan Kosača. Koriste i unajmljeni prostor cca 200 Mala scena u
kazalište Hrvatskom domu Herceg Stjepan Kosača.
8 Mostar 450 — Ukupna površina -356,51 m2
— kancelarijski prostori 58,47 m2
— scenski prostor -298,04 m2
— kapacitet sjedišta u dvorani- 150
Muzički centar Pavarotti koristi ukupno 1492 m2
— Korisna površina-780 m2 (uključene prostorije za rad radionica, restoranski
prostor, kotlovnica, apartmani, studio, vrt, nototetka, skladište i backstage)
Muzički — hodnici/toaleti- 220 m2
centar — uredi 92 m2
9 Pavarotti 1947 — scenski prostor – 400 m2
Mostar — kapacitet dvorane je maximalno 120 mjesta a atrija 1000 mjesta (600
stajanje, 400 sjedenje)
Muzička škola I i II stupnja
— koristi ukupno 455 m2 prostora, od čega je 300 m2 korisna površina, 20 m2
kancelarijski prostor te hodnici i toaleti 135 m2.
— izložbeni prostor - 400 m2
— Radio - 180 m2
Centar za — Plesni studio Mo Stars 180 m2
10 kulturu 1500 — 4 učionice + kabinet za informatiku- 200 m2
Mostar — kancelarijski prostor- 260 m2
— hodnici i mokri čvor - 160 m2
— kotlovnica - 90 m2
— magacin - 30 m2
Hrvatsko — u funkciji je 1200 m2
11 narodno 3011 — površina dvorane ukupno ñ 195,37
kazalište — površina pozornice 106,30
Mostar — kapacitet dvorane 110 sjedišta
— ukupna površina glavne zgrade 2600, 98 m2
— pomoćni objekti-ruševni prostor- 163,30 m2
Narodno — pomoćni objekt- stolarska radionica i magacin- 286,77 m2
12 pozorište u 3050 — Velika dvorana kapacitet 345 sjedišta-površina-parter 169m2, balkon
Mostaru 108m2-ukupno 277 m2
— površina scene 91 m2+100 m2-prostor iza scene
— Mala scena - Studio 64- kapacitet 64 sjedišta- površina- 160 m2
(Izvor: Grad Mostar i kulturne ustanove, 2017.)

67
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 432
Grada Mostara

STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE GRADA MOSTARA 2018-2026.

objavljuje se u izvornom obliku
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 433
Grada Mostara

премоштавање
раздвојености
СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА
КУЛТУРЕ ГРАДА МОСТАРА
2018.—2026.

1
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 434
Grada Mostara

2
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 435
Grada Mostara

“Са ‘оживљењем’ Старог

моста и његовог окружења
симболичка моћ и значај
града Мостара – изузетног
и универзалног симбола
суживота заједница разли-
читих културних, етничких
и религијских поријекла
– учвршћује се и јача, те-
мељем неограничених
напора људске солидарно-
сти у потрази за миром и
снажном сарадњом унаточ
големим недаћама.”
(УНЕСКО, 2005.)

3
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 436
Grada Mostara

4
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 437
Grada Mostara

Ми стојимо иза
Стратегије

Важне одреднице идентитета сваке заједнице и

њена препознатљивост свакако су њена истори-
ја и културна баштина као материјална и духовна
култура, али и важан оквир за Културну стратегију.
Сваки период у животу града имао је одређене
цивилизацијске домете који су трајно остали да
сачињавају његову културну цјелину. Мостар је
одувијек имао значајан културни и умјетнички
потенцијал па се са разлогом називао градом пје-
сника, сликара, градом који ужива у позоришту.
Све то иде у прилог чињеници да и данас Мостар
има много више културних институција, већ што
би се то по броју становника подразумијевало.
А култура и умјетност се не мјере по збиру инфор-
мација, већ по томе што заиста имају немјерљив
допринос у просперитету и унапређењу вријед-
ности одређене заједнице. Култура као јавно до-
бро има моћ да потиче друштвену кохезију, а то је
свакако добар основ за свеукупни развитак.
Културна стратегија Града Мостара 2018. - 2026.
подразумијева партиципацију јавности, понај-
више оне културне, те мапирајући постојеће
стање усмјерава и будући културни развитак.
Желимо Мостар као мјесто специфичног култур-
ног идентитета и живљења, град инвентивности,
отворености, који на доброј културној подлози
планира своју будућност, град као мјесто важних
културних збивања у регији и на Медитерану.
Вјерујемо да ће овај процес довести до промје-
на у вриједносним оријентацијама и начину жи-
вота његових грађана.
Стратегија развитка културе незаобилазан је дио
кандидатуре Мостара за Европску престоницу
културе 2024.
Интенција ове администрације је визија Мостара
као града у којем грађани препознају културу и
умјетност као темељ свог заједничког идентите-
та, осјећаја припадности граду који је по својој
културној и умјетничкој виталности препозна-
тљив у националним и међународним оквирима.

Градоначелник
Љубо Бешлић

5
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 438
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 439
Grada Mostara

Садржај
Предговор 5
Попис слика и таблица 7
Сажетак 9
Увод 11
Ситуациона анализа 11
Сврха Стратегија развитка културе 14
Оквир Стратегије 17
Надлежност за културу у БиХ 17
Стратегије и политике културе 17
Вриједности у које вјерујемо 23
Визија града каквог желимо 25
Принципи којима се водимо 27
Циљеви које желимо да постигнемо 29
1. Јачати културу у јавном простору 29
2. Потицати иновативан развитак културе 36
3. Јачати препознатљивост културе 42
Критични фактори успјеха Стратегије 55
Провођење, мониторинг и евалуација Стратегије 57
Референце 61
Анекс 62

Попис таблица и слика

Таблица 1: Величина укупног становништва; Мостар, 1468. - 2018. 12
Таблица 2: Преглед циљева, приоритета, програма и пројеката Вијећа министара БиХ значајних за Мостар 2015. - 2022. 19
Таблица 3: Матрица визије, циљева и програма Стратегије интегрисаног развитка Града Мостара 2017. – 2026.
значајна за развитак културе Мостара; Град Мостар, 2016. 21
Таблица 4: 3П Вриједности културне стратегије и политике Мостара; Мостар, 2018. 24
Таблица 5: Принципи културне политике Мостара; Мостар, 2018. 27
Таблица 6: Програми и пројекти јачања културе у јавном простору Мостара у периоду 2018. - 2026.; Мостар, 2018. 30
Таблица 7: Програми и пројекти јачања иновативног развитка културе Мостарa у периоду 2018. - 2026.; Мостар, 2018. 37
Таблица 8: Програми и пројекти јачања препознатљивости културе Мостара у периоду 2018. – 2026.; Мостар, 2018. 43
Таблица 9: Преглед активности на имплементацији Стратегије културног развитка; Град Мостар, 2018. – 2026. 58
Таблица А1: Јавне културне установе; Мостар, 2017. 63
Таблица А2: Приказ финансирања установа културе; Мостар, 2015. - 2018. 65
Таблица А3: Број запослених у установама културе; Мостар и компаратори, 2015. 65
Слика 1: Приступ изради Стратегије културног развитка Града Мостара 2018. – 2026. 9
Слика 2: Графички сажетак Стратегије културног развитка Града Мостара 2018. – 2026. 10
Слика 3: Укупни буџет и буџет за културу; Град Мостар, 2014. – 2018. (у КМ) 14
Слика 4: Ефикасност производње културних добара; Мостар и компаратори, 2016. 15
Слика 5: Центар мостарства; Мостар, 2018. 47
Слика 6: Саобраћај аеродрома Мостар; 1990. - 2017. 56
Слика 7: Критични фактори успјеха Стратегије развитка културе; Мостар, 2018. 57

7
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 440
Grada Mostara

С
С
и
к
у
ц
в
ж
ф
с
р
З
л
в
с
с
Г
к
о
к
ћ
и
ц

8
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Сажетак
Слика 1 показује приступ који смо користили y
изради Стратегије. У првој фази (на слици при-
казано као ‘оно што је испод земље’ тј. приказује
укоријењеност Стратегије) смо провели ситуа-
циону анализу, те СВОТ и ГАП анализу и устано-
вили које су то вриједности и принципи којима
желе да се руководе грађани Мостара. У другој
фази (на слици приказано као дебло и крошња)
смо установили визију, циљеве за његоvo оства-
рење те акције, активности, програме и пројекте.
Заједничке вриједности којима смо се руководи-
ли у изради и којима ћемо се руководити u про-
вођењу Стратегије су (I) поштивање разноврсно-
сти, (II) што шири приступ култури и (III) партнер-
ства јавног, приватног и цивилног сектора.
Грађани Мостара су развили своју дефиницију
културе: “Култура је оно шта смо и шта чинимо;
обухвата мноштво наших активности и акција
којима желимо да претворимо град у онај који
ће бити посебан, јединствен и препознатљив по
иновативном премоштавању раздвојености.“ Ак-
ција и активности којима желимо да извршимо
Слика 1: Приступ изради Стратегије културног
развитка Града Мостара 2018. – 2026.
3. циљ
МОСТАР
2026. 3.1 програм
3.1.1. пројекат
визија
МОСТАР
2018.
Вриједности и
принципи
Извор: сопствена обрада
Broj 3 Strana 441
преобразбу града резултираће резултатом који
је исказан визијом развитка: Мостар ће до 2026.
бити културно вибрантан, просперитетан и
престижан град за живљење, рад и посјећива-
ње. Визију ћемо реализовати кроз три циља: 1.
Јачање културе у јавном простору, 2. Потицање
иновативног развитка културе и 3. Јачање пре-
познатљивости културе. Да би град остварио те
циљеве мора да буде и биће отворен, амбицио-
зан, подузетан, иновативан, ефикасан, креатех-
ниван1, транспарентан, неоглушив и отпоран.
У томе ће критични фактори успјеха бити: (I)
ефикасан рад административно-политичких ти-
јела Града Мостара, посебице боље управљање
културом, (II) степен подршке грађана проведби
Стратегије, (III) ниво инвестиција, посебице у кул-
турним секторима, (IV) општи ниво културе гра-
ђана Мостара и (V) степен колегијалности умјет-
ника Мостара (в. слику 2).
1) Од енглеске ријечи createch (изражавање креативности уз
помоћ технологије)
2. циљ
1. циљ
Акције
Активности
СВОТ
анализа
9
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 442
Grada Mostara

Слика 2: Графички сажетак Стратегије културног

развитка Града Мостара 2018. – 2026.

Наше вриједности:
- поштивање
- приступ Наша визија:
- партнерство До 2026. Мостар ће
постати познат по
својој иновативној,
предузетничкој,
отвореној, пропитивачкој
Наши циљеви: и узбудљивој култури
- јачање културе у јавном простору заснованој на снажном
- потицање иновативног развитка културе фокусу на младе.
- јачање препознатљивости културе Обновом кроз културу
Мостар ће постати
глобални центар
Критични фактори мостарства.
нашег успјеха:
1. ефикасност културних
институција
2. подршка од грађана
3. инвестиције у културу
4. образовање грађана
5. колегијалност умјетника
Мостар 2018. Наши принципи
- отворен
- амбициозан
- предузетан
- иновативан
- ефикасан
- креатехниван
- транспарентан
- неоглушив
- отпоран

Извор: сопствена обрада

10
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Увод
Мостар је први град у Босни и Херцеговини који је
донио Стратегију развитка културе водећи цијели
процес транспарентно и у сарадњи са јавности.
Почевши од јавних расправа, изравног и онлајн
анкетирања грађана, јавне презентације и Нацрта
завршног документа са објавом на вебу, уз отво-
рену могућност коментарисања и давања прије-
длога, јавност је имала израван увид и утицај на
цјелокупни докуменат. Њену израду је базирао
на свим расположивим развојним документима
бх. власти, почевши од развојних докумената ра-
звитка Мостара до развитка БиХ, до докумената
развитка културе, од БиХ па наниже до Мостара.
Стратегија интегрисаног развитка Града Мо-
стара 2017. – 2026., која је донесена у мају 2016.,
кључни је стратешко-плански докуменaт Града
Мостара. На њему се темељи предузимање поти-
цаја за раст и развитак локалне заједнице у еко-
номској, друштвеној и еколошкој сфери и садржи
просторну димензију развитка.
Стратегија интегрисаног развитка Града Мо-
стара 2017. – 2026. сукладна је стратегијама и
политикама виших нивоа власти и документима
међународних институција неопходних за фор-
мулисања и опредјељења. На Стратегију инте-
грисаног развитка Града Мостара 2017. - 2026. на-
слања се Стратегија културног развитка Града
Мостара 2018. – 2026. – Премоштавање, која је
донесена у септембру 2018.
Стратегија културног развитка Града Моста-
ра 2018. – 2026. - Премоштавање наслања се
и на развојне документе који су настали после
доношења Стратегије интегрисаног развитка
Града Мостара 2017. – 2026., прецизније речено:
Акциони план провођења Стратегије културне
политике у Босни и Херцеговини с продуженим
роком за период 2017. - 2018. године, Стратешки
оквир за БиХ и Стратегија развитка Херцеговач-
ко-неретванског кантона за период 2017. - 2020.
године. Стратегија културног развитка Града
Мостара 2018. - 2026. – Премоштавање припре-
мљена је уз пуну партиципацију грађана Моста-
ра, који су имали прилику да кажу своју ријеч и
дају свој глас у свакој фази њене припреме: си-
туациона анализа, СВОТ анализа, ГАП анализа,
извор вриједности и принципа, избор визије и
избор циљева. На односној wеб страници http://
www.mostar2024.ba/# још увијек су распололо-
Broj 3 Strana 443
живи сви материјали кориштени за израду Стра-
тегије и за расправе на радионицама.
Поред грађана своју ријеч у изради Стратегије су
имали и представници културног, умјетничког и
креативног сектора окупљени у неформално ти-
јело Форум 2024. Односни Форум окупља највећи
број мостарских умјетника и креативаца. Једнако
грађанима Мостара као конзументима културе,
припадници Форума 2024., као произвођачи кул-
турних, умјетничких и креативних добара, имали
су прилику изнијети своја становишта и дати сво-
је гласове током сваког корака израде Стратеги-
је. Форум 2024. ће имати такођe кључну улогу у
провођењу Стратегије, у склопу чега ће бити ко-
риштено партнерство јавног, приватног и цивил-
ног сектора као темељна вриједност провођења
Стратегије. Такође ће имати важну ријеч у мони-
торингу и евалуацији проведбе Стратегије.
Стратегију је израдио Фокус тим за израду Стра-
тегије у саставу: Сања Бјелица, Миљенко Бухач,
Андријана Цопф, Риад Ћишић, Кристина Ћорић,
Адмира Чустовић, Сенада Демировић Хабиби-
ја, Селма Лоосе, Неџад Максумић, Орхан Масло,
Санела Мешић, Тања Мићевић Ђурић, Алмир
Мујкановић, Алма Обад, Борис Оренчук, Един
Пандур, Маја Поповац, Селма Раљевић, Дарио
Терзић, Маја Вицан, Данијел Видовић, Лидија
Владић, Иван Вукоја и Инга Драгоје Микулић. У
изради Сратегије помагали су: Џенана Дедић,
Иванка Миличевић Цапек, Јосип Блажевић, Мир-
ко Божић, Мустафа Алендар, Адела Лерић, Сње-
жана Зовко, Един Кметаш, Расим Пргуда, Јулијана
Павловић, Ружица Бошковић, Далибор Николић,
Нада Комадина, Мартина Миличевић и Арнела
Бећирбашић. Израду Стратегије координисао је
проф. др. Вјекослав Домљан.
Ситуациона анализа
Мостар је смјештен у југозападном дијелу Босне
и Херцеговине (БиХ) 60 км од Јадранског мора.
Формиран је на шест ријека: Неретва, Радобоља,
Буна, Буница, Јасеница и Дрежанка. Уже урбано
подручје смјештено је у три котлине и оно чини
петину територије Града Мостара, док преостале
четири петине чини брдско-планински рељеф,
од кога је преко 60% надморске висине преко
1.000 метара. Максимална дужина подручја је око
57 км, а максимална ширина 34 км. Кроз центар
11
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 444
Grada Mostara

града протиче ријека Неретва. Долину у којој је
смјештен (надморска висина 60-80 м) надвисују
околне планине које стварају специфично кли-
матско-вегетацијско окружење, које варира од
благе планинске до медитеранске климе.
За вријеме Османског Царства Мостар2се из насе-
ља преобразио у град (као и Босна Серај – Сара-
јево и Бања Лука) (Мазовер, 2002)3. Крајем Осма-
ског Царства, тј. у доба херцеговачке сељачке по-
буне (1875. - 1878.)4 у Мостар је стигао и енглески
археолог сир Артур Еванс (1877.) и установио:
„Мостар је на нас оставио пријатнији ути-
сак од било којег босанског града. Куће
нису биле од дрвета и блата, већ од камена.
И овде, као у Тјешњу, видјели смо торњеве
– кампаниле (…) Не узимајући у обзир вр-
хове, минарети изгледају као недовршени
коринтски ступови и својом елеганцијом су
нас више изненадили него они у Сарајеву.
Чак је и православна црква грађена с бо-
љим укусом. Мостарске улице непрекидно
остављају на нас утисак да смо дошли у гра-
нице римске цивилизације. Ове, од камена
подигнуте куће, нису више турске ‘шале’ –
љетниковци, већ су прије талијанске или
далматинска ‘каза’-кућа...“
Током 1992. - 1995. Мостар је претрпио разара-
ња каква не памти од свог настанка. Срушен је
и симбол града Стари мост, који је преживио и
свјетске и балканске ратове. После рата, уз по-
моћ међународне управе и ресурса, град се опо-
равља. Годину дана после обнове симбол града,
Стари мост, је уврштен на листу заштићене кул-
турне баштине УНЕСКО-а. Упркос ратним дога-
ђањима, три етничке заједнице, Хрвати, Бошња-
ци и Срби, као и грађани осталих етничких група
који су задржали своју назочност, чине Мостар
најмултикултурнијим бх. градом, и као такав ће
бити њезин водич у мултикултурну ЕУ. Мостар је
у свом шестостољетном развитку прешао пут од
насеља са стотињак особа до града са стотињак
хиљада становника (в. таблицу 1).
Таблица 1: Величина укупног
становништва; Мостар, 1468. - 2018.
Година Величина становништва
1468. „19 кућа и једна неожењена особа“
(први попис Османлијског Царства)
1519. 75 кршћанских и 19 муслиманских
породица
1875. 16.000

Османско Царсво је развијало Мостар као војни 1879. 10.848

град, као што је чинила и Аустроyгарска монар- 1910. 16.392
хија која је мали османлијски5 претворила у мали
средњоевропски град6. Током 20. вијека и соци- 1941. 18.000
јалистичка Југославија је развијала Мостар као 1971. 89.580
војно-индустријски град (који је производио и
борбене авионе, што се изван блоковских зема- 1991. 126.067
ља радило у свега двије земље свијета), за шта је 2013. 113.169
током 1960-их осигурала адекватан цестовни, же-
љезнички и ваздушни транспорт. 2018. 105.417п
п-процјена
2) Мјесто Мост први пут се спомиње 3. априла 1452. (Мандић, 2013). Извор: Смољан (1979.), Малком (1996.), ФЗЗ (2013.)
Османски извори га наводе као Мост и Мостар. Под именом Мостар
Н
први пут се појављује у османском попису становништва из 1468. ф
-1469. год. (Шабановић, 1959). У опису Босанског санџаката од 26. јану- По броју становника Мостар је на четвртом мјесту б
ара 1468. спомињу се називи Мостар и Копрухисар, тј. мост (кöпрü) + у ФБиХ (иза Сарајева, Тузле и Зенице). У задњих Ш
тврђава/ варош (хисар), па се мјесто звало „Тврђава/ варош на мосту”
. И путописац Челебија (1664.) каже: „Мостар значи варош с мостом.“ пет година број становника Мостара биљежи тен- М
3) Попис Османског Царства из 1468. год. не спомиње Мост као урба- денцију смањења због емиграције становништва. Ф
но мјесто због његове малене величине. Био је мањи 17 пута од тада
највећег насеља, Фојнице (329 насупрот 19 кућа). У Мостару је активно 14 установа културе: Архив в
4) Херцеговачка сељачка побуна је „најважнија порезна побуна у гео- Херцеговине, Народна књижница ХНЖ, Библиоте- Ф
графској Европи 19. вијека“ (Т. Стојановић, 1999.) и једина порезна по-
ка - дјечији одјел, Музеј Херцеговине, Симфонијски д
буна у цјелокупној историји БиХ коју наводи Енциклопедија порезних
побуна, протеста и немира од античког доба до данас (Бург, 2004.), која оркестар, Музички центар Павароти, Народно ч
обухвата период од 4,300 година људске историје.
позориште, Хрватско народно казалиште, Лут– н
5) Мостар је Османском Царству дао низ знаменитих личности попут
Мустафе Ејубовића, познатијег као Шејх-Јујо, који је „најистакнутија и
карско казалиште, Позориште лутака, Центар У
најкомплетнија интелектуална личност Босне и Херцеговине крајем за културу, Хрватски дом херцег Стјепан Косача, с
XVII. и почетком XVIII. вијека.“ (Џумхур, 1982). Дом Културе Благај и Културни центар Потоци. р
6) За доба Краљевине Југославије Џумхур (1982.) каже: „Никад се
у Мостару није мање радило, ни градило. Од јавних грађевина за- Ове институције годишње реализују око 570 про- в
вршено је неколико објеката и мост код хотела Неретва. Асфалт на
грама, не укључујући у њих редовне активности к
његовим тротоарима једини је асфалт тога времена у граду. Мостар
се гуши у прашини”. архива, музеја и библиотека. С

12
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Најзначајније манифестације Града су Театарски
фестивал комедије Мостарска лиска, Мостар
блуз/ рок фестивал, Шантићеве вечери поезије,
Шантићев фестивал дјеце пјесника, Фестивал
Мостарско прољеће - Дани матице хрватске,
Фестивал Мостарско љето, Стрит Арт фести-
вал, књижевни фестивал Полигон и Мостар Самр
Фест. Неке од манифестација имају традицију
дугу преко 40-ак година, попут Шантићевих ве-
чери поезије, док су неке, као што је Стрит Арт,
настале прије седам година.
У буџету Града Мостара средства за културу изно-
се преко 5%, што су нарочита издвајања с обзи-
ром на устрој БиХ и ФБиХ, према којему је уста-
вом уређено да се финансирање културе врши на
кантоналном нивоу.
Средства за културу из буџета Града Мостара ра-
Broj 3 Strana 445
споређена су на три ставке: Служба за културу,
Агенција Стари град и капитална улагања.
Средства за културу намјенски се троше за:
— оперативне трошкове сектора културе (плате,
материјални трошкови и програмска средства
за 12 установа културе којима је оснивач и су-
оснивач Град Мостар; у тим установама укупно
је запослено 147 личности
— финансирање дијела програма независне сцене
и организација којима Град Мостар није оснивач
— капитална улагања
— одржавање и обнављање културне баштине.
Онлајн анкета грађана Мостара, у којој је уче-
ствовао 871 грађанин (и то жене 65.1%, ђаци и
студенти 53.0% и млади 49.3%), исказала је сље-
дећа становишта:
13
11. ožujak / mart 2019.
Слика 3: Укупан буџет и буџет за културу;
Град Мостар, 2014. – 2018. (у КМ)
укупан буџет
Извор: Град Мостар
— 72.3% сматра да нема довољно кул-
турних догађаја
— 41.4% дјелимично је задовољно
културним догађајима
— 80% држи да нема довољно програ-
ма за све групе
— 57% држи да највише недостају про-
грами за узраст 16 - 25 година
— музика (36.5%) и позориште (29.4%)
су најистакнутија подручја културе
— највише потпуно задовољних имају
ХДХС Косача и ХНК
— највише потпуно незадовољних
имају КЦ Мостар Сјевер и Дом кул-
туре Благај
— највише незадовољно архитекту-
ром
— 82.3% се о културним догађајима
информише преко интернета
— 72.2% би их више посјећивало кул-
турне догађаје кад би им садржаји
више одговарали
— 68.8% подржава кандидатуру за
Европску престолницу културе
— 75.7% подржава формисање закла-
де за финансирање културе.
Градска управа Мостара има пет одје-
љења, међу којима је и Одјељење дру-
штвених активнности. Односно пет
одјељења има 17 служби, међу којима
је и Служба за културу, која с још три
14
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 446
Grada Mostara
службе чини Одјељење друштвених
дјелатности. У Служби за културу запо-
слено је шест личности, три с високом
стручном спремом, двије с вишом и
једна са средњом стручном спремом.
Сврха Стратегија
развитка културе
Анализе показују да Мостар нема до-
вољно ресурса за разvитак културе и
да их не користи превише ефективно,
па је знатно испод границе производ-
них могућности у производњи култур-
них добара (в. слику 4). Да би смањио
јаз у односу на границу производних
дио за културу могућности, пред Мостаром су двије
могућности: (I) производити актуeлну
величину културних добара с мање ре-
сурса или (II) производити знатно више
културних добара с датом величином
ресурса. Грађани и умјетници Мостара
су се одлучили за другу могућност.
Зато су се грађани и умјетници Мо-
стара усугласили да је потребно да се
донесе стратегијa која ће омогућити,
како кажу, „квантни скок“. Њом желе
нагласити да је крајњи циљ доношења
Стратегије:
— признати централну улогу културе
и умјетности у напретку и проспе-
ритету заједнице
— користити потенцијал културно-
креативног сектора за будући ра-
звитак и просперитет
— промовирати Мостар као мјесто с
посебним културним идентитетом и
животним стилом
— позициониcати Мостар као култур-
ни хуб БиХ, мјесто важних догађања
Медитерана и глобално мјесто мо-
старства
— ојачати визију развиткa културе
умјетника Мостара и креативог сек-
тора и охрабрити их да у томе успи-
ју.
Мостар хоће да се афирмише као цен-
тар имагинативности, иновативности,
подузетништва и кластеризетништва7,
који има своје локалне коријене и ин-
тернационални досег. Мостар мора да
7) Организовање путем clustera
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 447
Grada Mostara

буде отворен интернационално, национал-

но, регионално и локално, и мора да направи
своју културну понуду доступном грађанима,
посјетиоцима и туристима.
Доношење и проведба Стратегије биће свр-
сисходно кад се оствари сљедеће:
— квалитета живота грађана свих добних
група, нарочито младих, побољшана је
кроз развитак, промоцију и одржавање
разних аспеката културних активности
— сви грађани Мостара су у прилици парти-
ципирати у културним догађањима
— идентитет Града се остварује на динамич-
ким интерактивним активностима које
одражавају вриједности и аспирације гра-
ђана и по томе je Град постао интернацио-
нално препознатљив те како такав атрак-
тиван посјетитељима и туристима.

Слика 4: Ефикасност производње културних добара;

Мостар и компаратори, 2016.

Производња
културних и
креативних добара

Париз
Копенхаген
Единбург
Ајндховен
Линц
Галвеј Хертогенбош
Корк
Хајделберг
(представе, Мостар
изложбе,
посјете итд.) Градови 50-250 Улагања (рад,
хиљада становника капитал)

Извор: сопствена обрада на бази ЕУ (2017.)

15
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 448
Grada Mostara

16
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Оквир Стратегије
Тешко је говорити о стратегији развитка културе
било којег нивоа власти у БиХ aко се не узме у об-
зир питање опсега надлежности појединих нивоа
власти и, сукладно томе, уколико се не размотри
питање координације и усклађености стратегија
развитка културе појединих нивоа власти.
Надлежност за културу у БиХ
У БиХ култура је децентрализовано уређена. На
нивоу државе Министарство цивилних послова
БиХ надлежно је за питања културе, у склопу које-
га послове везане за културу врши Сектор за на-
уку/знаност и културу. У његовој надлежности су
припремање и проведба прописа, послова и за-
датака у надлежности институција БиХ везаних за
утврђивање основних принципа координације
активности, усклађивање планова ентитетских/
дистриктских тијела власти и дефинисање стра-
тегија на међународном плану у подручју култу-
ре, учествовање у раду међународних организа-
ција из области културе и осигурање извршења
међународних обавеза БиХ те припрема међуна-
родних споразума/уговора из области културе.
Сектор своје дјеловање базира и на европским
реформским документима и принципима међу-
народних организација из области културе, осла-
њајући се на кровна документа Европске уније и
Уједињених нација.
На нивоу ентитета постоје министарства надле-
жна за питања културе. У Федерацији БиХ надле-
жност је код Федералног министарства културе
и спорта. Оно  врши послове из надлежности
Федерације БиХ који се тичу разних области кул-
туре: културно насљеђе, музеји, архиви, библи-
отекарство, издаваштво, извођачке умјетности,
филмско стваралаштво, цивилне иницијативе у
области културе и др. У склопу Федералног мини-
старства културе и спорта ради више сектора,
од којих је један Сектор за културно-историјско/
повијесно насљеђе и културу.
У Федерацији БиХ надлежности за питања култу-
ре се даље координирају на нивоу кантона. Међу
десет кантона је и Херцеговачко-неретвански
кантон/жупанија, у којем је за питања културе
надлежно Министарство просвјете, знаности,
културе и спорта које обавља управне и стручне
послове који се односе и на:
— „правовремено сагледавање, евидентифико-
вање и рјешавање питања у области просвјете,
науке, културе и спорта“
— „праћење стања и побољшање обављања ак-
тивности из области културе“.
Broj 3 Strana 449
Односно Министарство просвјете, знаности,
културе и спорта има пет сектора међу којима
је и Сектор за културу. Нижи ниво одлучивања у
Федерацији БиХ чине градови, односно општине.
Основни носиоци управне функције у култури на
нивоу општина су одјељења друштвене активно-
сти. У случају Града Мостара постоји пет одјеље-
ња, од којих је за питања културе надлежно Од–
јељење друштвених дјелатности у склопу којега
дјелује Служба за културу.
Стратегије и политике културе
Развитак сектора културе у БиХ је, како тврди
Стратегија развитка ФБиХ 2010. - 2020., „у проте-
клом периоду био знатно маргинализован“. Кул-
тура је тек 2006. год., више од деценије после за-
вршетка рата, по први пут укључена у стратешке
документе власти у БиХ.
При томе је, како Стратегија развитка ФБиХ
2010. - 2020. надаље истиче, пренапрегнута чи-
њеница да је Стратегија културне политике БиХ
из 2008. год. усвојена на нивоу БиХ, на којем је
надлежно министарство, Министарство цивил-
них послова БиХ, надлежно тек за послове коор-
динације и усклађивања политика ентитетских/
дистриктских министарстава културе.Ситуација
је надаље компликована чињеницом да је, су-
кладно Дејтонском мировном уговору, култура
у искључивој надлежности кантона. Измјенама
Устава ФБиХ, установљено је Федерално мини-
старство културе и спорта надлежно за пита-
ња културе. Међутим, Федерално министарство
културе и спорта не координира рад кантонал-
них министарстава нити им је надређено, са чим
у вези Стратегија развитка ФБиХ 2010. - 2020. ек-
сплицитно истиче:
„Потреба је, према томе, да се у наредном
периоду, у складу с улогом и значајем култу-
ре у цјелини, поведе расправа о организа-
ционом устројству културе од локалних за-
једница, ентитета до државе. Та неадекватна
уређеност је један од крупних разлога што
се институције културе, науке и умјетности
у ФБиХ налазе у тешком материјалном, ка-
дровском и организационом стању“.
Стратегије и политике
културе на нивоу БиХ
На иницијативу Комисије за израду културне
стратегије БиХ, коју је формирало Вијеће мини-
стара БиХ, развитак културе је укључен у ревиди-
17
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
рану Средњорочну развојну стратегију БиХ 2004.
- 2007. год., први пут у неки стратешки развојни
докуменат земље.
Стратегија културне политике БиХ усвојена је
2008. год. Њоме су приказани стратешки циљеви
те приоритети и мјере за њихово реализовање.
Акциони план за провођење Стратегије културне
политике у Босни и Херцеговини донесен је 2011.
год. и односио се на период 2011. - 2014. Рок му
је затим - због праксе недоношења стратегија на
нивоу БиХ па тако ни стратегија развитка култу-
ре – продужен, па је тако настао Акциони план за
провођење Стратегије културне политике у Бо-
сни и Херцеговини с продуженим роком за период
2017.-2018. године.
У односним акционим плановима назначени су
циљеви, активности и мјере за провођење Стра-
тегије културне политике БиХ и на нивоу градо-
ва, па тако и на нивоу Града Мостара.
Стратешки оквир за БиХ донесен је у аугусту
2015. Узима у обзир важеће стратешке докумен-
те усвојене од Вијећа министара БиХ и обавезе
по основу Споразума о стабилизацији и придру-
живању БиХ и ЕУ. Структурисан је по угледу на
Стратегију Европске Уније 2020. и на Стратегију
Југоисточна Европа 2020., коју је усвојило Вијеће
министара БиХ. Надаље, узима у обзир и приори-
тете који произлазе из Стратешког документа
Европске комисије за БиХ, Националног програма
економских реформи (НЕРП), из препорука Спора-
зума за просперитет и запошљавање у БиХ, као
и из других међународних организација и/или
истраживања.
Стратешки оквиру за БиХ служи као оквир за
средњорочне и годишње планове Вијећа ми-
нистара БиХ8. У њему се наводи 14 стратешких
циљева, међу којима и стратешки циљ бр. 5: „По-
бољшати културу и креативни сектор“.
Таблица 2 даје преглед приоритета и мјера за
остваривање стратешког циља „Побољшати кул-
туру и креативни сектор“.
На темељу сагледавања наведених документа,
који се односе на културу на нивоу БиХ, може се
за потребе израде Стратегије развитка културе
града Мостара 2018. – 2026. истаћи сљедеће:
1. неопходно је јачати сектор културних и креа-
тивних дјелатности
8) Послужио је за као основ за: (I) Средњорочни програм рада Вијећа
министара БиХ за период 2016. -2018., усвојеног 13. 1. 2016., (II) Сред-
њорочни програм рада Вијећа министара БиХ за период 2017. - 2019.,
усвојеног 22. 9. 2016., (III) Средњорочни програм рада Вијећа министа-
ра БиХ за период 2018. - 2020., усвојеног 13. 6. 2017. и (IV) Средњороч-
ни програм рада Вијећа министара БиХ за период 2019. - 2021., усво-
јеног 18. 7. 2018.
18
Broj 3 Strana 450
2. неопходно је сагледавати развитак културних
и креативих дјелатности с економског стајалишта
3. потребно је узимати учешће у међународним
културним програмима и иницијативама
4. потребно је вршити промоцију културног туризма
5. потребно је побољшавати политике у области
културе
6. потребно je побољшавати системе обраде,
приступа, очувања, заштите и презентација ар-
хивске и библиотечке грађе
7. потребно је побољшати туристички сектор.
Стратегије и политике културе
на нивоу Федерације БиХ
Стратегија развитка Федерације БиХ 2010. –
2020. донесена је 21. септембра 2010. У њој се
истиче да треба „прихватити идеју да је култура
незаобилазна снага за трансформацију друштва
у цјелини“, што
„…није нимало лако, посебно у ситуацији
када ни питање културних разноврсности
у држави, па према томе и у ФБиХ, није још
суштински постављено, једнако као ни ди-
јалог о добром управљању у културној по-
литици.“
У склопу дијагностичке анализе односне страте-
гије наводи се да су у ФБиХ, поред успостављања
законске легислативе, успостављени, након дужег
времена, и критерији за одлучивање о подршци
и суфинансирању програма културе значајни за
ФБиХ и државу БиХ. Израђена је и база података
о култури те утврђен календар свих културних де-
шавања на простору ФБиХ и БиХ као цјелине.
У Стратегији развитка Федерације БиХ 2010. –
2020. наводи се да ће стратегија културне полити-
ке у ФБиХ у периоду 2010. - 2020. бити у функцији
употребе свих расположивих ресурса, од финан-
сијских, до научних и умјетничких и имати при-
оритетан задатак - развитак културног капитала
ради постизања главног дугорочног циља - кул-
турно одрживог развитка.
Стратегија развитка Федерације БиХ 2010. –
2020. утврђује циљеве и инструменте развитка
културе ФБиХ за дугорочни период културе у ши-
рем смислу и културе у ужем смислу; умјетности
и културних индустрија; културног насљеђа, кул-
турних односа те међусекторског дјеловања.
Као таква, културна политика је развојна компо-
нента укупне политике ФБиХ, која размјену и пла-
сман производа културе и културне индустрије
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 451
Grada Mostara

Таблица 2: Преглед циљева, приоритета, програма и пројеката Вијећа

министара БиХ од значаја за Мостар; 2015. - 2022.
Средњорочни про-
грам рада Вијећа ми- Годишњи програм рада
Стратешки оквир за БиХ
нистара БиХ за 2017. Вијећа министара БиХ за 2018.
- 2019. и 2018. -2020.
II. општи циљ: Паметан II. општи циљ: Паметан раст
раст
Циљ 5: Побољшати културу и
креативни сектор Стратешки циљ: 5. Стратешки циљ: 5. Побољшати културу и
Побољшати културу и креативне секторе
креативне секторе
„Овај стратешки
Приоритети циљ оствариће се
остваривања Мјере кроз реализацију Програми и пројекти
циља средњорочних циљева
Вијећа министара:“

5.1.1 Побољшати координацију активности у

области културе у БиХ
5.1.1.1 Успјешна координација активности у
5.1.1 Дефини- области културе
сање потенци- 5.1.1.2 Имплементација планова усклађених
5.1 Јачати јала за разви- 5.1. Побољшати са ентитетима и Брчко Дистриктом у области
сектор политике у области културе
так културних
културних културе, младих и
индустрија индустрија спорта у БиХ 5.1.2 Побољшати међународну сарадњу у области
из економске културе у БиХ
перспективе 5.1.2.1 Успјешна реализација обавеза из
међународних аката чији је потписник БиХ
5.1.2.2 Усуглашавање међународних споразума и
других међународних аката из области културе

5.3.1 Управљачко надзорне активности

5.3.1.1 Вредновање регистратурне грађе код
институција БиХ
5.3.1.2 Обрада захтјева правних и физичких лица
5.2.1 Учешће 5.3. Побољшање
БиХ у међу- система обраде, 5.3.1.3 Проведба споразума о сукцесији
5.2 Јачати народним приступа, очувања, 5.3.1.4 Израда нормативних аката и уговора
улогу културе
у економском културним заштите и 5.3.2 Техничка обрада, заштита, снимање и
програмима презентација архивске уступање архивске и библиотечке грађе
развитку БиХ
и иницијати- и библиотечке грађе. 5.3.2.1 Сређивање и обрада архивске грађе
вама
5.3.3 Промотивне активности
5.3.3.1 Издавачка активност
5.3.3.2 Знанствено истраживачка и културна
активност

5.3 Креирати 5.4.1 Координација активности и међународна

мапу 5.3.1. сарадња у области туризма
активности Промоција 5.4. Побољшање
туристичког сектора 5.4.1.2 Координација активности с релевантним
за развитак културног у БиХ институцијама у земљи и сарадња с
културног туризма међународним организацијама које раде у
туризма области туризма
Извор: Вијеће министара Босне и Херцеговине, разне године.

препознаје и као подручје интересантно за ула- — финансијска подршка културно-просвјетним

гање и властити развитак. Стратегија развитка
ФБиХ 2010. - 2020. као своја „темељна стратешка
опредјељења“ у области културе наводи:
— изградња и развитак правно-институционал-
них капацитета и јачање културног капитала
друштвима и другим културним и спортским
институцијама
— промоција културне баштине, обнове и заштите
градитељског насљеђа и другог модерног ства-
ралаштва у свим областима културе и умјетности

19
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
— повезивање спортских организација са здрав-
ственим, културним и образовним институци-
јама.
Стратегија развитка ФБиХ 2010. - 2020. наводи
такође да су циљеви њене културне политике
усмјерени на сљедеће области:
(1) историја, појам и одређење културе
(2) културна легислатива
(3) инструменти културне политике
(4) анимација културе и културне политике
(5) културни плурализам и међународна култур-
на сарадња
(6) културна политика, европске интеграције и
европски културни идентитет
(7) културна политика у мултикултурним дру-
штвима
(8) културна политика и економика културе
(9) културна политика и спонзорисање културе
(10) културна политика и маркетинг.
Стратегија развитка 2010. - 2020. наводи сљеде-
ће циљеве развитка културе:
(1) Истраживање, заштита и континуисан разви-
так свих вриједности које чине културни капитал
Федерације БиХ, културни капитал у цјелини и
културни капитал у оквиру националних култура,
те одржавање/контрола суверености над вријед-
ностима/објектима који су пресудни за дугороч-
ност културног капитала Федерације БиХ
(2) Финансијска подршка и оснаживање рада
националних културно-просвјетних друштава –
КДП „Препород“, ХКП „Напредак“, СПКД „Просвје-
та“ и Јеверејско културно-просвјетно друштво
„Ла Беневоленција“, као и удружења и културних
друштава националних мањина
(3) Поправљање статуса институција културе,
задужених за културно-историјску баштину, као
што су архиви, музеји, библиотеке
(4) Усклађивање модела финансирања културних
активности значајних за Федерацију, кантоне и
општине
(5) Осигурање заступљености културних програ-
ма и пројеката у свим дијеловима ФБиХ
(6) Утврђивање стратешких праваца културне по-
литике у области издаваштва, штампарства, књи-
жарства и библиотекарства, који представљају
темељ за развитак културе
(7) Побољшање услова за музичко-сценско ства-
ралаштво, посебно домаће продукције, услова за
одржавање концерата и организовања фестива-
ла класичне музике, чије садржаје треба прилаго-
дити домаћој и страној публици
(8) Поправљање материјалне и производне базе
филмске индустрије
20
Broj 3 Strana 452
(9) Осигурање заштите, протока и даљег развоја
ликовног стваралаштва
(10) Разввитак критичког дијалога који би одр-
жавао компетентну критичку мисао и чиме би се
сужавао простор дневно-политичким утицајима,
као и произвољном, незналачком и некомпетент-
ном вођењу уређивачких политика у неким јав-
ним и другим медијима
(11) Презентација културне баштине и савреме-
ног културног и умјетничког стваралаштва у свим
областима културе и умјетности.
Стратегије и политике културе
на нивоу ХНК/ Ж
Стратегија развитка Херцеговачко-неретван-
ског кантона за период 2017. - 2020. године доне-
сена је 23. марта 2017. Има три стратешка правца
рада, од којих је први “Повећање производње и
запослености уз валоризацију природне и кул-
турне баштине”. Стратегија има осам стратешких
фокуса, а други од њих је „Одрживо кориштење и
управљање природним и културним ресурсима“.
Како је наведено, надлежност за културу у БиХ
је, сукладно Дејтонском мировном уговору, у ис-
кључивој надлежности кантона, но ХНК/ Ж нема
акционог плана за провођење своје стратегије
развитка, па није изгледно како ће да практикује
ту надлежност кантона.
Стратегије и политике културе
на нивоу града Мостара
Стратегија интегрисаног развитка Града Мо-
стара 2017. - 2026. изричито спомиње креативну
економију као један од ступова развитка Моста-
ра. Њеним остваривањем Мостар ће, како се на-
води у њеној визији, постати креативан град.
Од три стратешка циља Мостара, креативна еко-
номија се спомиње у два – не спомиње се само у
трећем, који се односи на заштиту околиша.
У склопу Стратешког циља 1: Побољшати амби-
јент за рад инвеститора, подузетника и инова-
тора, наводе се сљедедећи оперативни циљеви
(приоритети):
— Оперативи циљ (приоритет) ОЦ1.1: Ојачати
креативну економију:
Програм П1. Унапређење физичке и пословне
инфраструктуре
Програм П2: Повећање дигиталног коефицијен-
та Града
— Оперативни циљ ОЦ1.2: Постати најпривлач-
нији туристички центар у БиХ
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 453
Grada Mostara

Програм П3: Ојачати инфраструктуру туризма сектора, који се требају реализовати

Програм П4: Обнављање културне баштине. Програм П2: Развитак темељних компетен-
ција за подршку развитку кључних развојних
У склопу Стратешког циља 2: Постати креати-
сектора.
ван и инклузиван град с високим ступњем сарад–
ње градске управе и грађана наводи се: Посебно треба истаћи да се у оквиру Програма П1,
— Оперативни циљ ОЦ2.1: Побољшати доступ- којим ће се реализовати Стратешки циљ 1 и његов
ност, квалитету и капацитете одгоја, обра- Оперативни циљ ОЦ1.1, налази и пројект П10: Цен-
зовања и цјеложивотног учења као генера- тар за развитак креативних индустрија – Мостар
тора темељних компетенција према потре- Криејтив Спејс, који има за циљ повећати број су-
бама растућих и приоритетних развојних бјеката у креативнм и културним индустријама.

Таблица 3: Матрица визије, циљева и програма Стратегије

интегрисаног развитка Града Мостара 2017. – 2026. значајног за
развитак културе Мостара; Град Мостар, 2016.

Секторски Веза с
циљеви Оперативни циљеви Програми елементима
визије
глобализован,
П1: Побољшати физичку и пословну
креативан,
предузетника и иноватора
СЦ1: Побољшати амбијент

инфраструктуру
ОЦ1.1: Ојачати креативну економију и запослен
за рад инвеститора,

економију базирану на знању

П2: Повећати дигитални глобализован,
коефицијент Града креативан

П3: Ојачати инфраструктуру

запослен
туризма
ОЦ1.2: Постати најпривлачнији
туристички центар у БиХ
П4: Обновити културну баштину запослен

П1: Побољшање доступности,

ОЦ2.1. Побољшати доступност, квалитете и капацитета за одгој и запослен
квалитету и капацитете одгоја, образовање
СЦ2: Постати креактиван и инклузиван град с високим ступњем

образовања и цјеложивотног учења као

генератора темељних компетенција
према потребама растућих и П2: Развитак темељних
приоритетних развојних сектора запослен,
компетенција за подршку развитку
креативан
кључних развојних сектора
сарадње градске управе и грађана

П3: Развитак интегралног модела

институционалне, социјалне и
инклузиван
здравствене подршке за рањиве
скупине
ОЦ2.2. Изградити одржив модел
институционалне, социјалне и П4: Успостава услова и механизама запослен,
здравствене подршке и сигурности социјалне и радне активације инклузиван
грађана те повећати социјалну и радну рањивих скупина
активацију рањивих група
П5: Унапређење система заштите и инклузиван
спашавања

ОЦ2.3. Побољшати доступност и П5: Валоризација културе креативан

друштвену и економску валоризацију
културе и спорта
ОЦ2.4. Успоставити механизме
ефикасне комуникације јавне управе с
грађанима те створити партнерство
са сектором цивилног друштва у
имплементацији развојних политика
Извор: Стратегија интегрисаног развитка Града Мостара 2017. - 2026.
П6: Модернизација инфраструктуре запослен,
за спорт и рекреацију инклузиван
П7: Креирање система за глобализован,
комуникацију јавне управе с креативан
грађанима и цивилним друштвом

21
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 454
Grada Mostara

22
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
У Ротердаму је 2008. године утеме-
љен пројекат Криејтив Фектори у на-
пуштеном силосу за жито који је ре-
зултирао мноштвом радних мјеста с
пуним радним временом у једном
од најзапуштенијих дијелова града и
осигурао простор за 180 малих пре-
дузећа у периоду од пет година.
Пројекат је реализован као јавно-при-
ватно партнерство државе, приватних
предузећа и образовних институција
који су се упустили у подухват смје-
штаја мноштва фирми креативне еко-
номије у једну зграду.
Већина фирми је смјештена у отворени
заједнички простор, док се столови могу
изнајмљивати по цијени од 110 евра по
особи мјесечно, која укључује све услуге
(гријање, електричну енергију, интернет,
физичку заштиту, рецепцију, дворану
за састанке, савјетовање и повезивање
с другим фирмама), при чему нема ни-
каквих субвенција. Фирма која управља
пројектом је приватна која је изнајмила
зграду од Града Ротердама. У тој згради, у
којој је дошло до снажног раста креатив-
них фирми, фирме добивају (Уједињене
нације/ УНДП/ УНЕСКО, 2013.):
— пословни простор за почетнике
— потицање развитка каријере
— сарадњу разних активности и поја-
чану видљивост сектора
— јачање окружења око Центра
Broj 3 Strana 455
Вриједности у
које вјерујемо
Увјерења грађана Мостара, испољена кроз
Стратегије интегрисаног развитка Града
Мостара 2017. - 2026. и израду Стратегије
развитка културе Града Мостара 2018. –
2026., могу се укратко сажети као:
— Становништво Мостара чине припадници ра-
зличитих култура, па је зато важно потицати
укупни и нарочито културни развитак који
одражава ту разноврсност, што даје живост и
виталност граду.
— Ко год живи и ради у Мостару мора стално да
буде у прилици: (I) партиципирати у потрошњи
јавних и културних добара, и тиме задовоља-
вати своје особне и колективне потребе, (II)
слободно испољавати свој таленaт, вјештину,
интерес, животни стил и поријекло као прои-
звођач односних добара и/или (III) слободно
задовољавати своје потребе служења заједни-
ци и својој култури, њеном просперитету, као
волонтер на страни производње и/или потро-
шње културних добара.
— Култура као ступ развитка од темељног је зна-
чаја за заједницу Мостара, за јачање и одра-
жавање њеног духа, па је се пoсматра као не-
одвојиву од технологије, другог ступа развоја,
с којом синергетски доприноси побољшању
квалитете живота грађана града Мостара.
— Град Мостар мора осигурати услове за од-
вијање културних дешавања и задовољење
темељних културних потреба – што треба чи-
нити у партнерству с приватним и цивилним
друштвом града и с другим нивоима власти -
па је посвећен планирању укупног и културног
развитка посебно, и у склопу тога посвећен
увођењу иновација и промицању изврсности
производње културних добара, те креирању
одговарајућих јавних политика и, у склопу
њих, културних политика.
Визија и циљеви Стратегија развитка културе
Града Мостара темеље се на наведеним увјере-
23
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 456
Grada Mostara

њима. Под вриједностима се подразумијевају

утврђене норме понашања које слиједе и пошти-
вају сви грађани Мостара, како је установљено
кроз консултације током израде Стратегије кул-
турног развоја Града Мостара 2018. - 2026.

Таблица 4: 3П вриједности
културне стратегије и политике
Мостара; 2018.
Р. бр. Вриједност Опис вриједности

поштивање традиције,
баштине и изградња
1 Поштивање заједнице, потицања
интеркултуралности и
различитости
приступ култури за све,
поштивајући принципе као
што су: култура у комшилуку;
2 Приступ укључивање занемарених
група и слојева друштва,
солидарност грађана код
суочавања с изазовима
партнерство јавног,
приватног и цивилног у
култури, у осмишљавању
3 Партнерство
политика као и
сагледавању и евалуирању
њиховог провођења
Извор: консултације током израде Стратегије културног
развитка Града Мостара 2018. - 2026.

Град поштива разноврсност и отворен је према

етничким, религиозним и другим скупинама и
мањинама. Таква атмосфера погодује развитку
нових идеја, привлачи креативне особе из дру-
гих средина и подржава развитак креативних и
иновативних организација. И сам Град се развија
с тиме и на тим основима, јер је за вријеме ције-
ле своје историје био мултикултуран. Било је, без
сумње, цикличких успона и падова мултикулту-
ралности, но тренд је увијек био раст и развитак
и мултикултуралност.
Град је потпуно одан идеји културне демократије
тј. укључивању што већег броја грађана у ствара-
ње и потрошњу културних добара, па жели пру-
жати јавна културна добра и несметан развитак
приватних, заједничких и колективних културних
добара, радећи на томе у сарадњи с приватним и
цивилним сектором.

24
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Визија града
каквог желимо
Грађани Мостара су развили властиту
дефиницију културе, према којој:
“Култура је оно шта смо и шта чи-
нимо; обухвата мноштво наших
активности и акција којима же-
лимо да преобразимо град у онај
који ће бити посебан, јединствен
и препознатљив по иновативном
премоштавању раздвојености.“
Акција и активности којима желимо да
извршимо преобразбу града резулти-
раће резултатом који је исказан визи-
јом развитка:
Мостар ће до 2026. бити културно
вибрантан, просперитетан и пре-
стижан град за живљење, рад и
посјећивање.
Грађани Мостара желе направити Мо-
стар бољим мјестом за живљење, рад
и забаву активацијом и снажењем
својих мјесних заједница, удружења,
установа културе, креативних фирми
и лидера ради остваривања трансфор-
мације града. Тако ће Мостар да поста-
не познат по својој посебној култури,
иновативној и предузетној, испитки-
вачкој и узбудљивој, локално засно-
ваној са снажним фокусом на младеж,
и као такав постати интернационално
препознатљив.
Ситуациона анализа је показала ва-
жност премоштавања, увезивања/
повезивања и превазилажења пра-
знина у културној текстури града и
распуклина у социјално – политич-
ком ткиву урбанитета.
Култура ће да послужи као алат за
премоштавање раздвојености обала
и грађана и служити изградњи нове,
здравије и у сваком смислу интегриса-
није заједнице.
Град је израстао из моста, који му је
дао и име. На вјечитом раскрижју пу-
тева, путника, култура и цивилизација,
Мостар је развијао своју аутохтону кул-
туру управо премоштавајући разли-
читости. Савремена умјетничка визија
говори о репликацији поступака тог
Broj 3 Strana 457
премоштења. Умјетнички и културни
производи свакодневно настају у ра-
дионици Мостара и служе свим њего-
вим грађанима – и могу бити алати ин-
теграције и напретка заједнице; такође
служе и много шире, као примјер и пу-
токаз укоријењен у једној старој тра-
дицији премоштавања и фузионирања
различитости, гдје можда лежи кључ
за бројне актуелне и будуће интеркул-
туралне изазове.
Линија од Балтика до Јадрана, препо-
знатљива од деветог вијека, линија је
сусрета западног и источног хришћан-
ства док је линија, која од 14. вијека иде
од Црног до Јадранског мора, линија
сусрета хришћанства и ислама. Обе ли-
није пролазе кроз БиХ и Мостар и чине
их мјестом сусрета цивилизација и сре-
динама богатим духовним и културним
капиталом (Домљан, 2005).
Но Мостар, сукладно одвијању гло-
балних токова, треба да развија не
само културни него и друге врсте ка-
питала (интелектуални, институцио-
нални, социјални, физички, финансиј-
ски, околински и сл.) и истовемено
да постане етнополис (мјесто сусрета
култура) и ентрополис (мјесто сусрета
предузетника, инвеститора и инова-
тора), трансформишући се од дисто-
пије у еутопију.
Мостарац Никола Бубало (1883.
- 1924.) је пионир есперантизма у
БиХ. Био је стални изасланик Ме-
ђународног есперантског савеза,
судионик формирања „Ла Сте-
ло Босниа“ (Босанска звијезда)
1910. год, првог есперантског
друштва у БиХ. Бубало је уредио
Есперантски водич кроз Босну
и Херцеговину, једну од првих
савремених туристичких публи-
кација о Босни и Херцеговини
намијењену свијету, врло зани-
мљиву и актуелну и данас.
25
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 458
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 459
Grada Mostara

Принципи којима
се руководимо
Као што брод с времена на вријеме баци сидро да га вјетар
или струја не одведе на криви ток, тако и Мостар има девет
принципа којима се руководи да би остао на зацртаном кур-
су, оном зацртаном визијом развитка културе града.
Град ће да буде на правом путу ако буде привлачио дру-
ге, посебице младе таленте да дођу радити, студирати и/
или живјети у Мостару те њих, као и оне таленте који су
већ у њему, успије задржати. Кад су људи у граду, треба
их чинити активнима – неки ће стварати, неки уживати у
створеном, неки уживати у организовању и одвијању тих
процеса, неки у омогућавању, неки у регулисању, а неки у
потпомагању тих процеса.

Таблица 5: Принципи културне

политике Мостара; Мостар, 2018.
Зашто користимо
Р. Врста сидра Како забацујемо сидро
бр. (принципа) сидро (како користимо принцип)
(принцип)

— Припремамо богат и разноврстан културни и умјетнички програм

за грађане, посјетитеље и туристе
— Задржаћемо и привлачићемо креативне таленте у град
(стварањем окружења кроз јавна, приватна и академска
Привлачи и подручја) који ће бити увјерени да је Мостар град који поздравља
1 Отворен и подржава идеје и иновације
задржава
— Дајемо привлачне услове за рад и живљење креативним особама
изван Мостара
— Вршимо размјену иницијатива, посјета, културно-умјетничких
програма и креативних производа са другим градовима

— Потичемо умјетнике на стварање културних и креативих добара

— Потичемо грађане, ђаке, студенте на кориштење културних и
креативних производа
Чини — Подржавамо аматерско, хобистичко и сл. бављење културом и
2 Амбициозан умјетности
активним
— Подржавамо формисање и развитак волонтера вољних
судјеловати у раду сектора културе, организовању културних
догађаја и сл.
— Водимо у развитку интеркултурализма

— Створићемо један самосвјестан, глобално оријентисан кадар

младих креативних произвођача и промотора умјетности и
културе, који ће постати природни насљедници града као његови
културни лидери
— Осигуравамо пакете подршке за креативне микро фирме
3 Предузетан Подржава (простор, финансије, савјет, умрежавање итд.)
креативне
— Формирамо и развијамо инфраструктуру креативних активности
— Потичемо разноврсност и изврсност, елитну умјетност и
духовне вриједности; потичемо и подржавамо комерцијално
оријентисане појединце, организације и пројекте кроз подршку
кластеризацији и укључивању у глобалне ланце вриједности

27
11. ožujak / mart 2019.
Зашто користимо
Р. Врста сидра
бр. (принципа)
4 Иновативан
5 Ефективан
6 Креатехниван*
7 Транспарентан
8 Неоглушив
9 Отпоран
*Од енглеске ријечи createch (изражавање креативности уз помоћ технологије)
Таблица 5: Принципи културне
политике Мостара; 2018.
28
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 460
Grada Mostara
Како забацујемо сидро
сидро
(како користимо принцип)
(принцип)
— Потичемо и подржавамо стварање нових идеја и нових производа
у култури и умјетности и помјерање граница производних
могућности културе и умјетности
Подржава новине — Потичемо нове начине организовања културног, умјетничког и
креативног сектора
— Потичемо нове маркетиншке методе презентовања културних и
креативних производа
— Формирамо базе дјеловања културног и креативог сектора и
користимо глобалне индикаторе
Користи
— Редовно проводимо мјерење ефикасности културног и креативног
ресурсе ефективно сектора компаративних градова и Мостара
— Подузимамо корективне акције којима повећамо ефикасност и
достизање границе ефикасности
— Потичемо кориштење технологије у производњи и потрошњи
културних, умјетничких и креативних производа и обратно:
користимо креативност у производњи технологије
Комбинише — Потичемо што већи и што бржи пријелаз с традиционалног,
креативност и опипљивог, физичког свијета у модеран, виртуелан, неопипљив
технологију свијет
— Користимо најнапредније дигиталне могућности, како у
производњи, тако и презентацији културних добара, чиме
постижемо већи ступањ културне демократије
— Пружамо грађанима све релевантне информације о културно-
умјетничким дешавањима у граду
Сви су
— Пружамо грађанима све релевантне информације о одвијању
информисани процеса доношења релевантних документа о култури и тражимо
њихова становишта
— Пружамо могућност грађанима, посјетитељима и туристима
изразити становиште о стању и процесима културе у граду
Реагира на
коментаре — Реагујемо на становишта грађана, посјетилаца и туриста и
информишемо остале грађане о томе путем савремених
информацијско-комуникацијских технологија и алата
— Развићемо могућности примијењених истраживања која ће
осигурати да се знање и искуство културних индустрија шири и
користи у разним социјалним и другим сегментима Града
— Укључујемо надлежне административно-политичке структуре
Града, запосленике културног и креативног сектора и грађане у
разматрање актуелних виталних питања развоја и културе града
— Подижемо млађу генерацију кроз образовање на свим нивоима
Чува од развијањем осјећаја за град, културу, дијалог, толеранцију и
негативног интеркултурализам
— Проширујемо границу поимања културе, културне активности и
културног сектора; уклањамо ‘уска грла’ развитка културе
— Прожимамо дух и простор културом, нарочито хумором
(лискалуцима)
— Одговорни смо према свом окружењу (Херцеговини) и својој
околици (природи)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 461
Grada Mostara

Циљеви које желимо

дa постигнемо

1. Јачати културу у
јавном простору
Мостар вјековима живи на ријеци и њеним обала-
ма. Ток ријеке Неретве краси Мостар, а истовре-
мено раздваја Мостар на двије обале. Осим Нере-
тве, која природно раздваја Мостар, направљена
је политичко-административна подјела прије 25
година. Та подјела утицала је да се Мостар разди-
јели на што више културних, социјалних и других
шавова. Док је у многим градовима уобичајено
видјети саобраћајни прстен који одваја околна
насеља од централног дијела града, чинећи их
сегрегираним од остатка урбане цјелине и тиме
наглашавајући друштвене подјеле, Мостар има
двије прилично хомогене половине града и се-
грегирани центар града којим доминира ауто-
мобилски саобраћај, дајући слику „предграђа“,
слику уласка или изласка из града, што де факто
приказује актуелно стање Мостара.
Мостар је у прошлом рату порушен до непре-
познатљивости. Рушили су се национални и ре-
лигијски симболи других етничких скупина и
конфесија, као и објекти који су били препозна-
тљиви симболи града. Мостар је најразрушенији
град у Босни и Херцеговини у рату 1992. – 1995.,
уз Вуковар и најразрушенији на простору бивше
Југославије. И данас низ разрушених објеката,
нарочито у централној градској зони, подсјећа
на исцртаване физичке и менталне мапе грађа-
на. Менталне подјеле још живе и рефлектују се у
генерацијама младих одраслих без међусобних
контаката. У Мостару раде одвојене образовне,
спортске, културне, социјалне и здравствене ин-
ституције, комунална, електропривредна и те-
лекомуникацијска предузећа, а јавни простори
остају занемарени, запуштени и у нестајању.
Одласком великог броја грађана остале су непо-
пуњене празнине урбаног и настали нови про-
стори кретања и комуникације. С друге стране, у
граду је придошло нових грађана, који још увијек
уче како се повезати и саживјети с њим.
Они који памте Мостар из времена кад је имао
далеко већи боемски индекс за данашњи град ће
да кажу да је депресивна средина, ни налик не-
кадашњем привлачном и креативном граду. Рећи
ће и да нема плодног тла за развитак креативних
идеја, којих никада у Мостару није недостајало.
Актуелна генерација грађана сматра да, за разли-
ку од претходних, није оставила никакав траг свог

29
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 462
Grada Mostara

Таблица 6: Програми и пројекти јачања културе у јавном

простору Мостара у периоду 2018. – 2026.; Мостар, 2018.
Активност Акција Програми Пројекти

Реурбанизи- Развитак културног П1: Премоштавање Медитеранска кућа Предраг Матвејевић

рати постојеће дистрикта и његових простора Културно-спортски центар ШТРЕКА
урбано ткиво веза с другим Класични/музички вртови
кроз културне дијеловима града Мислим град
садржаје Споменици
Урбани код
Бона - Буница

Користити Изводити П2: Премоштавање МарТгине

јавни простор позоришне, музичке различитости Квартовска лига – лига друштвених игара
као мјеста и сл. представе у Град је човјек, а човјек је драма - позоришни
развитка културном дистрикту серијал
социјалног Натан мудри, позоришна представа
ткива Краљ Гордоган
Фестивал архитектуре са љетном школом

Култура као Развити публику П3: Премоштавање Невидљива прошлост Мостара

критериј која ужива у наново времена Алманах омладинске и
сјећања и створеним културним алтернативне мостарске културе
заборава приликама; увести Ко (г)ради (г)рад - Сити (ин) леибор
нове материјалне Шер Мостар – урбана игра
баштинске садржаје;
потицати иновативне,
креативне и
конкурентне
производе
утемељене на
културној баштини

бивствовања граду, па тако ни будућим генераци-
јама. Створена је атмосфера у којој је генерација
људи, која је прошла или памти рат, напокон у си-
туацији да има прилику да уради нешто позитивно
за град. Желимо да сагледамо себе, међусобно се
упознамо, препознамо наш данашњи идентитет и
да се тим одрекнемо стигме подијељеног града.
Управо ово препознавање надилази страх према
непознатом. Потребно је да поново повежемо ра-
зорено урбано и друштвено ткиво града и заћи у
дубину људских односа, обновимо их с оним ства-
рима које човјек није у могућности да покрене
сам, без медијације с другима. Квартови Мостара
и локалне заједнице требају да се поново упознају
- отварањем башти, препознавањем биља, измје-
ном прича, наступима у јавном простору.
Циљ јачања умјетности у јавном простору ко-
ристи умјетност као инструмент премоштавања
отуђености од градских простора, међусобне
отуђености и отуђености од сјећања.
Програм П1, програм премоштавања просто-
ра, обухвата пројекте реурбанизације постоје-
ћег урбаног ткива који ће осигурати постизање
просторног континуитета. Простори доживљене
физичке регенерације дјелују кохезивно на дру-
штвену заједницу. Тако ревитализована простор-
на и друштвена димензија омогућује проживља-
вање и надоградњу меморије мјеста и стварања
новог наратива у савременом контексту града,
што се постиже реализовањем програма П2,
програмом премоштавања различитости.
Кроз овај програм потичемо колаборативне и
партиципативне пројекте и акције, с намјером
трансформисања простора у културни ди-
стрикт те развојем његових квартова и њего-
вим повезивањем с маргинама града. На то се
надаље надовезује програм П3, програм премо-
штавања времена, којим настојимо да оживимо
позитивна сјећања и отргнемо их од заборава.
П1 програм –
Премоштавање простора
Интензивисањем кориштења отворених просто-
ра за културу и умјетност, образовање и соција-
лизацију те увођењем нових простора и садржаја
стварамо партиципативни основ за нови концепт
централне зоне, која у будућој слици града треба
да постане генератор културних и умјетничких
дешавања, нових продукција и физички брeнд
Мостара с европском димензијом.

30
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Медитеранска кућа Предраг Матвејевић
(Носилац пројекта: Град Мостар, партнери: поро-
дица Матвејевић, културне институције, Ла Са-
пиенца Рома, Ла Сорбон Париз, појединци и удруге)
Обновом родне куће европског књижевника
Предрага Матвејевића и угошћавањем његовог
легата, Мостар добива вриједан културни садр-
жај једнако привлачан културним и образовним
радницима, студентима и туристима. Смјештена
на Булевару, бившој линији подјеле, Медитеран-
ска кућа ће да буде мјесто књижевних резиден-
ција и догађаја и да представља важну просторну
тачку у новој културној зони града.
Културно - спортски центар ШТРЕКА
(Носилац пројекта: Град Мостар, партнери: Кул-
турне установе и струковна умјетничка удруже-
ња, Спортски савез Града Мостара)
Штрека представља још једну нову тачку цен-
тралне зоне и премоштава недостатак културне и
спортске инфраструктуре и садржаја. Модерног
и мултуфункционалног дизајна, Штрека ће уго-
стити културне, спортске и образовне садржаје,
а биће доступна и за личности с инвалидитетом
и умањеним способностима. Простор ће да кори-
сти 19 средњих школа, 24 основне школе и 4 уни-
верзитета, као и 40 културних удружења грађана
и 120 спортских клубова.
У Штреки ће се отворити нови простор за извед-
бене активности попут плеса, као и савремене
продукције на пољу визуелних и дигиталних
умјетности. Штрека свој назив дугује колокви-
јалном називу за пругу ускотрачницу којом је
популарни Ћиро возио све до 1966. године. Из-
градња спортске дворане започета је још прије
рата, али никад довршена, а новим је пројектом
потпуно осавремењена.
Класични/ музички вртови
(Носилац: Студиј глазбене умјетности ФПМОЗ-
-а Свеучилишта у Мостару, партнери: музичке
школе, МЦ Павароти, Симфонијски оркестар,
аматерски хорови, оркестри, појединци)
Овим програмом желимо да анимирамо и музи-
чаре и публику доносећи класичну музику у јавне
просторе града и тиме премостити предрасуде
да је резервисана само за уски круг људи с му-
зичком наобразбом. На мостарским отвореним
позорницама, трговима, баштама, парковима,
редовно ће да се чују звуци класичне музике
који ће да оплемене јавне просторе и грађани-
ма омогуће нове перцепције музичког стварала-
штва. Испред обновљене Музичке школе, ђаци ће
Broj 3 Strana 463
редовно да изводе часове на отвореном, на тргу
Мусала, који ће са своја три архитектонска спо-
меника аустроугарског доба бити ревитализован
као важна културна тачка града.
Мислим град
(Носилац: ХНК Мостар, партнери НП Мостар, ЛК
Мостар, ПЛ Мостар)
Ова амбијентална представа догађа се на неко-
лико локација у граду, комбинујући вањске и уну-
трашње просторе у „позориште постаја“ у којем је
главни лик сам Град. У режисерској поетици позо-
ришног и филмског режисера Бобе Јелчића, ау-
тора успјешног филма Обрана и заштита, чија се
радња одвија у Мостару, Мислим Град је путова-
ње кроз урбане тачке Мостара које публици нуди
један специфичан позоришни доживљај.
Простор у оваквом концепту је инклузивна по-
зорница на којој је танка линија између докумен-
тарног и фикције. Једнако је важно успоставити
релацију с прошлости и са садашњости, односно
синкронизовати свијет сјећања с тренутачним
стањем. Због специфичних локација неизбјежно
је да простор креира публику – путници намјер-
ници, пролазници, туристи – сви они могу да по-
стану судионици овог пројекта. Избор локација је
широк – од великих јавних простора, тргова, ули-
ца, булевара, до интимних собица у које може да
уђе тек неколико гледалаца.
Споменици
(Носилац: НП Мостар, партнери: ХНК Мостар,
Нидкомпани, Брисел, ХНК Иван пл. Зајц, Ријека)
Два најпрепознатљивија и најзначајнија споме-
ника културе у Мостару су Стари мост, на УНЕСКО-
вој листи заштићене културне баштине, и Парти-
занско спомен-обиљежје, од 2006. год. споменик
културне баштине Босне и Херцеговине.
Партизанско спомен гробље је ремек дјело ве-
лемајсторског архитекте меморијалне архитек-
туре, умјетника и филозофа Богдана Богданови-
ћа, изграђено 1965. год. Протеже се на 5000м2
и шест тераса у обиљу дрвећа и зелених повр-
шина. Прожет је једнако универзалним и аутен-
тичним симболима (у њега су уграђени облуци
из Неретве и плоче старих градских кућа). И
сам аутор, који је иначе ово дјело сматрао сво-
јим најзначајнијим, назива га репликом града,
његовим идеалним дијаграмом. Оба споменика
су девастирана у рату па затим обновљена у
миру. И један и други споменик имају своје при-
че и контроверзе везане уз њих. Слика рушења
Старог моста је обишла свијет, а занемаривање
Партизанског гробља симптоматично је за овда-
шњи однос према историји. Два реномирана ре-
31
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
дитеља испричали би и интерпретирали, сваки
на свој начин, приче о ова два споменика и тако
пропитали колективни однос према историји и
шта тај однос говори о нама данас.
Урбани код
(Носилац: Град Мостар, партнери: удруга ФОРА
Мостар, удруга АДА Мостар, умјетници)
Урбани код усмјерен је на повратак јавних повр-
шина грађанима, са циљем дотјеривања постоје-
ћих простора и њиховог отварања за социјални
контакт, одмор и интеракцију. Циљ је да се створи
јединствен визуелни идентитет простора Моста-
ра и креира препознатљивост урбаног мобили-
јара. С грађанима ћемо, ослушкујући њихове по-
требе, да осмислимо квалитетан и занимљив ви-
зуелни садржај јавног простора, као што су нпр.
клупе за сједење, штандови за бицикла, панели
за плакате, површине за скејтборд, канте за от-
патке, аутобусна стајалишта и др. Простор који би
грађани сукреирали омогућили би им пријатније
кориштење и промовирало одговорнији однос
грађана према заједничком јавном простору.
Бона - Буница
(Носилац: Град Мостар, партнери: Мостар Самер
Фест, Мостар Блуз енд Рок Фестивал, Рок школа
Мостар, спортске, културне, омладинске, еколо-
шке и умјетничке удруге, Туристичка заједница
Мостара и ХНК/ Ж)
Буна је познато излетиште Мостара на ријеци
Буници, удаљено 12 км од града и у близини мо-
старског аеродрома. Буну су још Римљани препо-
знали као мјесто доброг живљења, у обиљу рије-
ка и зеленила, и дали јој име Бона=добра. Буна је
послератних година запуштена и изгубила је сво-
ју некадашњу вриједност и сјај. Овај локалитет
ћемо претворити у „Љетни град на Буници“ током
четири љетна мјесеца који ће нудити разноврсне
умјетничко-културне и спортске манифестације
на отвореном, по узору на велике европске сре-
дине. Сваки од мјесеци нуди један фестивал, те
многобројне остале садржаје мањег продукциј-
ског обима. Реализација међународних култур-
но-умјетничких манифестација на отвореном, по
узору на велике европске средине, јача локални
културни сектор и конкурентност на европској
фестивалској сцени.
Изградњом потребне инфраструктуре остварује
се господарски и развитак културно-туристичког
профила Мостара и Херцеговине. Кроз органи-
зацију музичких фестивала, радионица и љетних
кампова, кроз организоване школске излете,
спортске манифестације, аниматорске активно-
сти и сл., стварају се услови за едукативно-социо-
лошки развитак дјеце предшколског и школског
узраста, као и оне старијих генерација.
32
Broj 3 Strana 464
П2 програм:
Премоштавање различитости
Грађани проводе своје вријеме и у јавном просто-
ру, па он има снажан утицај на друштвену димен-
зију града. Мостар има велик број сунчаних дана,
што увелико одређује начин живота и навике
грађана у јавном простору. Простор који је опре-
мљен урбаном инфраструктуром, мобилијаром и
прилагођеним садржајима, грађанима нуди мо-
гућност квалитетнијег провођења времена и пру-
жа им могућност партиципације и интеракције.
Јако је битно да становништво ширег подручја до-
живи град и да се осјећа његовом битном везом.
Интеракција човјека и простора додатно се ства-
ра ангажманом простора у области културе. То
у мостарском друштву има посебну важност, јер
такав ангажман простора и интеракције брише
линије, препреке и помаже процес ревитализа-
ције друштвених веза покиданих ратом. Јавни
простор, као јединица друштвеног уређења, по-
стаје мјесто сусрета, размјене креативне енергије
и стварања нових вриједности Мостара.
МарТгине – прилагођавање културних
садржаја маргинализованим групама
(Носилац: Град Мостар и културне институције,
партнери: удруге грађана и удруге лица с посебним
потребама)
Градске институције ће до 2024. прилагодити и
увести нове садржаје за маргинализоване групе
и лица с посебним потребама:
— У градским установама културе изградиће се
приступне рампе или други начини прилаза.
— Све ће институције оснажити своје капацитете
за увођење програма и активности за лица с по-
себним потребама: брошуре, каталози, изложбе,
музејске поставке прилагођене слабовидним ли-
цима, драмски и књижевни садржаји прилагође-
ни глухим лицима, програми за лица с потешкоћа-
ма у развоју и др.
— Луткарска и драмска позоришта и библиотеке
ће да покрену мобилну активност да би се мањи
програми изводили публици на удаљеним тачка-
ма градске периферије, као и штићеницима соци-
јалних институција.
— Оснаживаћемо иницијативе и програме за ин-
клузију у свим културним, образовним и одгојним
установама и удругама града. На примјер, обја-
вићемо књигу насталу у интегративном вртићу
Сунчани мост (мултиетнички вртић који пружа
одгој и дјеци с потешкоћама у развоју и посебним
потребама); пружићемо потпору раду удруге САС
(креативне радионице за лица с посебним потре-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
бама), иницираћемо програме умјетничких радионица за
суграђане који болују од ПТСП-а и др.
Квартовска лига – лига друштвених игара
(Носилац: СИУ Мостар, АДА Мостар, партнери мјесне зајед–
нице, градска удружења и неформалне удруге грађана)
У намјери да се подсјетимо на ‘комшилук’(начин вишевјеков-
ног интеркултуралног живљења становника у Мостару) и
на то како се у Мостару раније живјело и социјализирало,
организираћемо низ квартовских догађаја и Лигу друштве-
них игара. С развитком нових технологија и стасањем нових
генерација, међугенерацијско разумијевање и контакт су
отежани. У лиги ће се, као и раније, играти тимски спорто-
ви, као и шах, традиционална игра тавла и дјечије игре на
отвореном, али и савремене видео-игре и квизови.
Мостарска лига друштвених игара (МЛДИ) ослањаће се на
интеракцију технологија и генерација кроз игру, с циљем
указивања на проблеме дигиталне неписмености код ста-
ријих и физичке отуђености код млађих. Лига ће се да се од-
вија у квартовским просторима за рекреацију и социјализа-
цију или у школама. У одређеним категоријама екипе ће да
буду састављене од играча који представљају Милениалсе,
оних који представљају ТБД генерацију и оних из Сајлент и X
генерације. МЛДИ ће да оживе замрле просторе, обнављају
међугенерацијски дијалог и промовишу интеркултуралност
мостарског живљења. Мостартед је посебан пројекат ур-
бане игре који комбинује квизашка знања о Мостару, ње-
говој историји и занимљивим чињеницама с откривањем
локалитета, дигиталним алатима и друштвеним мрежама.
Она се игра у физичком простору, одласком на одређене
локације, а информације су доступне у електронском обли-
ку или се добивају у интеракцији с физичким особама. Мо-
старцима она пружа прилику за дружење, учење и забаву, а
онима који нису Мостарци прилику да успјешном игром за-
раде ту титулу. Јер, по ријечима Дарка Радовића, професора
архитектуре и урбанизма на токијском Кеио универзитету,
рођеног Мостарца:
„Мостарац се рађа, али се може и постати Мостарцем.
Бити прихваћен у Мостару никад није било лако. Као
што је Рим имао неумољиве критеријуме грађанства,
као што Токио признаје за Едоко само оне чији су се
преци тамо рађали бар три или четири генерације,
извјесна доза позитивне ароганције је чувала и иден-
титет Мостарца.“
Град је човјек, а човјек је драма
– позоришни серијал
(Носилац: ХНК Мостар, УГ “КРУГ”, партнери: НП Мостар, Казали-
ште лутака Мостар, Позориште лутака Мостар, АДУ Загреб,
АДУ Осијек, АДУ Сплит, АДУ Београд, АДУ Бањалука, АДУ Сараје-
во, АДУ Подгорица, АДУ Скопје, АДУ Љубљана, АДУ Приштина.)
Под овим насловом током периода 2020. - 2024. инсцени-
раћемо с ансамблима мостарских позоришта 12 предста-
ва, које ће режирати 12 режисера, а писаће их 12 писаца
Broj 3 Strana 465
са регионалних Академија драмских
умјетности. Свака представа ће да буде
о животу једног од савремених Моста-
раца који није јавна особа и до сада
није био под оком јавности. Гости из
регионалних академија одржаће низ
радионица и семинара за локална по-
зоришта са циљем јачања капацитета,
као и отворене драмске радионице за
младе и ширу јавност.
Натан мудри,
позоришна представа
(Носилац: ХНК Мостар, партнери: НП
Мостар, ХНК Загреб, Дојчес Театар Бер-
лин, Хабима Театар, Тел Авив)
Натан мудри у режији Томаса Остер-
мајера је драма њемачког драматичара
и просвјетитеља из 18. вијека, Готолда
Ефраима Лесинга. Радња комада се зби-
ва у доба крсташких ратова у Јерузале-
му и проблематизира живот људи трију
религија. Представа пропитује на којим
основама такав саживот у немирним,
ратним временима треба да почива. С
партнерима од Берлина, преко Моста-
ра, до Тел Авива послаћемо снажну по-
руку о потреби истинског разумијева-
ња и прихваћања Другог и Другачијег.
Организираћемо јавне разговоре са
гостима из Тел Авива и Берлина о мо-
старском искуству и процесу стварања
саме представе, али и њиховим иску-
ствима у земљама из којих долазе.
Краљ Гордоган,
позоришна представа
(Носилац: ХН Мостар, партнери: НП
Мостар, ЛК Мостар, ПЛ Мостар, Теа-
тар санс фил)
Позоришни пројекат француског тео-
ретичара и режисера Сyлвана Танкере-
ла комбинује глумца и лутке у најуспје-
шнијој драми пјесника и драматичара
Радована Ившића „Краљ Гордоган“- Ри-
јеч је о бајковитој причи о тиранији и
о онима који су спремни да дају све од
себе да јој се супроставе. Ившић је још
од 50-их година прошлог вијека живио
у Паризу гдје је израстао у једно од
најзначајнијих имена свјетског надре-
ализма. У образовним и културним ин-
ституцијама организираћемо садржаје
посвећене овом свјетски признатом
умјетнику, који је цјењенији у Фран-
33
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
цуској него у матичној земљи. „Краљ Гордоган“ је
тако први пут изведен у Француској 1956., иако је
написан још 1943. у Загребу.
Фестивал архитектуре с љетном школом
(Носитељ: удруга АДА Мостар, партнери: ХДХС
Косача, европске архитектонске организације и
студији архитектуре и др.)
Фестивал архитектуре окупља реномиране и
иновативне архитекте и урбанисте из Европе,
студенте, институције и заинтересовану јавност.
Циљ је представити нова постигнућа и трендове
у архитектури и урбаном планирању и укључити
студенте, ђаке и грађане у тематизовање актуел-
не урбанистичке слике Мостара. Фестивал архи-
тектуре одржава се од 2020. до 2024. као прољет-
ни бијенале. Годишње се одржава Љетна школа
архитектуре на којој студенти дизајнирају при-
времене културне просторе, односно мобилне
инфраструктурне објекте, као што су павиљони,
штандови и др. Да би питање заједничког просто-
ра и његове изградње приближили најмлађима,
за дјецу и младе одржаће се низ интерактивних
радионица и изложби, а израдићемо и мултиме-
дијалну сликовницу: Архитектура и умјетност у
слици и ријечи (партнери су Алиса Телетовиц Цо-
лорсцапес, Емили Гунцбургер Макас, Унив Шар-
лот, Спарк Мостар). Та публикација за дјецу пред-
школског и школског узраста има за циљ открити
шта чини значајна архитектонска и умјетничка
дјела на територији Европе, од старих цивилиза-
ција до данас. Израдиће се и дигитална аплика-
ција у виду игроказа и квиза, путем које ће дјеца
моћи да пројере усвојено знање.
П3 програм:
Премоштавање времена
Човјек најбоље схвата оно што може оком да
перципира, ухом чује, руком додирне и чију фи-
зичку присутност може да осјети. Али, Мостар је
више од тога, он је палимпсест. Вријеме је то које
гради град у којем људи стварају, долазе, одлазе,
враћају се. Сваки грађанин има право на град, и
онај који више није физички присутан, и онај који
данас живи, и онај који ће тек да дође. Сваки од
њих ће да гради нова мјеста комуникације која
ће Мостару дати просторни, друштвени и вре-
менски континуитет свечулног града, којем није
циљ бити само добро организован, већ поетичан
и симболичан.
Невидљива прошлост Мостара
(Носилац: удруга „Глосар“, партнери Град Мостар
и Архив Херцеговине)
34
Broj 3 Strana 466
Пројекат се бави обиљежавањем историје Мо-
стара која је на први поглед неухватљива и вели-
кој већини грађана најчешће непозната, а зауви-
јек је обиљежила дух овога града. Мапираћемо
и истакнути невидљиву прошлост кроз видљива
обиљежја објеката и људи који су утјецали на
развитак града. У оквиру пројекта третираће се
остаци објеката, објекти који су потпуно избри-
сани из катастарских честица те људи и догађаји
који су обиљежили историју града, а да о њима
нема видљиве назнаке на локацијама које су оби-
љежили. Неке од активности су плоче/ панои с
називима и основним информацијама о лицима/
догађају/ објекту, брошуре са свим информација-
ма и анегдотама, документарни филм којим ће се
промовисати одређене особе/ објекти/ догађаји,
мобилна апликација са мапом уврштених катего-
рија и јавне дискусије.
Алманах омладинске и алтернативне
мостарске културе
(Носилац: ОКЦ Абрашевић, партнери: локалне
удруге и неформалне умјетничке групе)
У Мостару је с крајем рата заживјела алтернатив-
на омладинска сцена. Мостар се у посљедњих
20 година убрзано градио и многи су простори
нестали или изгубили своју улогу. Изузетно ви-
брантна и потентна послератна сцена младих
умјетника и мјеста алтернативне културе младих
нигдје нису остала забиљежена. Период од 1994.
до 2003. је потребно уписати у културну историју
града као период када су зачети важни културни
и друштвени процеси. Послератна је сцена сво-
је упориште нашла у пријератној алтернативној
сцени, чији су представници бендови Женевски
декрет и Монолит, Театар Лик и Мостарски театар
младих, те многи други. Овим пројектом ћемо на
једно мјесто сакупити сва сјећања на просторе
алтернативне културе у Мостару и њене актере.
Кроз истраживање, биљежење сјећања грађана
и јавне догађаје допринијећемо стварању цјело-
купне и континуиране културне слике града.
Ко (г)ради (г)рад - Сити (ин) лејбор
(Носилац: ОКЦ Абрашевић, партнери: ЦТК Мостар,
локалне удруге и неформалне умјетничке групе)
Радништво је саставна одредница мостарског
идентитета. Бројни су наши преци радили у град-
ској индустрији и обликовали овај град. Због рада
су се десили многи друштвени процеси, миграци-
је са села у град, градња насеља новог модела жи-
вљења, градња простора заједничког одмарања
и други. Културним аспирацијама радника наста-
ло је 1920-их Радничко културно умјетничко дру-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„У Бечу се припремао указ о постављању Мујаге
Комадине за градоначелника Мостара. Први пут
се поставља градоначелник. Мостарци су се усхи-
ћивали, а он, Мујага, као да се ништа посебно не
догађа, као и свих дана и година прије, устаје зо-
ром, у пекари купује млаку штруцу, ставља је под
пазухо, доручкује и ручава одламањем, узгред,
обилазећи грађевине. Зна само за рад и намица-
ње добара.
Новине су објавиле дан устоличења. У Мостар су
стигле угледне земаљске званице и високи бечки
достојанственик. Подне је. Час је свечаног устоли-
чења и ручка. Сви су на окупу осим будућег градо-
начелника. Није још стигао обићи све грађевине,
још дијели прекоре и упуте. Узваници се у сали
погледују и надвирују кроз прозор. Ишчекују. До-
маћи су узнемирени и постиђени, а гости уврије-
ђени. Згледавају се љути и гладни.
Коначно, са недоједеном штруцом испод мишке,
бахну Мујага Комадина. Назва селам. Обазрије се.
Угледа двије слободне столице. Сједе на ближу,
испод пазуха извади недоједени окрајак штруце и
одложи поред позлаћеног тањира.
—Мујага ручо!? —добаци ћата, али га Мујага не чу,
или не хтједе да чује.
Сјео је на столицу предвиђену за градског ћату,
опомену га бечки опуномоћеник:
—Сједните на ону столицу —каза и показа руком
на челну столицу испод царске слике.
—Зашто баш на њу? —одбруси Мујага.
—Па, ред је, испод Цара —заједљиво ће царски
изасланик.
—Шта је ред? —заједљиво ће и Мујага.
—Мјесто градоначелника је испод слике цара —
мирније ће високи гост.
—А, не, господине —мирније ће и Мујага. —Мје-
сто цара је изнад градоначелникове главе —каза,
па нареди ћати: —Премјести цара, Фрању, ево,
ево овдје, изнад мене.
—Али, господине, чело... —успротиви се Бечлија.
—Чело је, господине, гдје сједи Мујага Комадина!
—одбруси Мујага и остаде при свом.“
Данило Марић (1997). Мостарска треха. Лос Ангелос.
Broj 3 Strana 467
штво у згради Радничког дома. У циљу
образовања широм земље отварани
су раднички универзитети, а памти-
мо и радничка одмаралишта и мензе,
спортске клубове и игре. У Мостару су
радиле прехрамбена индустрија Апро
Хепок, авио-индустрија Соко, Алуми-
ниј, текстилна индустрија Златка Ву-
ковић, Рудник мрког угља, Житопро-
мет, Фабрика духана и други, чинећи
мостарско становништво већински
радничким. У активностима које су
обиљежиле град посебно мјесто за-
узима ускотрачна жељезница изгра-
ђена у вријеме Аустроугарске, која је
БиХ повезивала са средњоевропским
престолницама Будимпештом, Бечом
и другим. Цијели један свијет се про-
мијенио и нестаје са посљедњим жи-
вућим актерима тих времена. Многих
простора данас уопште нема или ‘зја-
пе’ девастирани и напуштени и врије-
ди се на њих подсјетити.
У овом пројекту бавимо се темом рад-
ништва у Мостару, кроз истраживање,
мапирање и јавне дискусије и догађаје.
Изложбама, у сурадњи са Центром за
техничку културу, Архивом Херцегови-
не и другим релевантним актерима, са
широм јавности подијелићемо импре-
сивна индустријска и техничка достиг-
нућа Мостара 19. и 20. вијека.
Шер Мостар – урбана игра
(Носилац: Град Мостар, партнери:
образовне институције, Спортски са-
вез, установе и удруге у Мостару, удру-
жења у дијаспори)
Главна идеја иза овог пројекта је ухва-
тити се у коштац с идејом о подјели
Мостара на Мостарцима својствен на-
чин, аутоиронијом и лискалуком (мо-
старска култура хумора, отуд потиче
и име позоришног фестивала комеди-
је). Зато смо пројекат назвали Подије-
лимо Мостар, алудирајући на локалне
подјеле.
Умјесто на уобичајена два дијела, град
ћемо да подијелимо на онолико дије-
лова колико је становника града, тј. на
105 417 дијелова, тако да сваки станов-
ник добије ‘свој Мостар.’ На вишеднев-
ном јавном догађају у градском про-
стору биће постављена пазл слагалица
35
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
од 105 417 дијелова који чине слику града, па ће
грађани моћи да дођу и узму ‘свој’ дио. Мостарци
у дијаспори и одсуству могу такође да добју ‘свој’
дио. Грађани који су узели пазлу требају да напи-
шу своју визију и врате је у слику града. Могу то
да ураде на одређеним пунктовима, поштом, у
дигиталном или писаном облику. Организоваће-
мо радионице и дискусије у свим школама, спорт-
ским клубовима, установама, удружењима, а по-
себну пажњу посветићемо маргинализованим
групама. Од прикупљених дијелова склопићемо
различите визије у слику данашњег Мостара. Све
визије ћемо да скупимо на једну дигиталну плат-
форму да би биле доступне свима који желе да са-
знају како Мостар виде његови грађани и какав
град желе. Неизбјежно ћемо да прикупимо много
различитих визија и хоћемо да организујемо низ
догађаја попут дискусија и изложби, да би с гра-
ђанима артикулисали заједничку визију града.
2. Потицати иновати-
ван развитак културе
Вијеће министара БиХ у Стратешком оквиру за
БиХ (2015:93) истиче јако важан значај креатив-
них индустрија и каже:
“Креативне индустрије постају све важнија
компонента развитка модерне постинду-
стријске економије, темељене на иноватив-
ности и знању. Разлози за потицање развоја
таквих индустрија леже у доказаном еко-
номском расту и развитку те стварању рад-
них мјеста, али и у промовисању културног
идентитета и истицању културних различи-
тости широм свијета. Током протекле де-
ценије ЕУ је препознала ту чињеницу и за-
почела с развитком и промовисањем ових
посебних индустрија. У тим тренуцима је
сектор, који је био увијек на маргинама, до-
био довољно пажње истраживача и влада-
јућих тијела, те је постао главна тема истра-
живања, анализа и статистика у циљу бољег
разумијевања односа између културе, кре-
ативних индустрија и економског развитка,
како би били у могућности што успјешније
искористити потенцијале новооткривене
индустрије. У БиХ је потребно развити овај
сектор и усмјерити напоре у дефинисању
његових потенцијала, како би утицао на
економски раст и развитак државе.”
Вијеће министара БиХ с правом истиче да је
креативна активност све важнија саставница
савремене економије, не само зато што снажно
доприноси економском расту и расту запослено-
36
Broj 3 Strana 468
сти у односу на друге дијелове економије, и што
остварује снажан раст и у доба рецесије, него и
што је снажна саставница културног идентитета
и развитка културне разноврсности као темеља
савременог развитка. Примјерице, у Уједињеном
Краљевству (УК) креативне дјелатности су најбр-
же растући сектор економије, који упошљава три
милиона радника, тј. један од једанаест запосле-
них је запослен у овом сектору. Мостар има бога-
ту културну разноврсности, што је одличан основ
за развитак креативних активности, јер мулти-
културализам потиче креативност. Но, у БиХ у
цјелини креативна привреда није задобила одго-
варајући пажњу, па су њена производња и извоз
минорног значаја.
Полазећи од тог становишта желимо да развијамо
креативан и иновативан град, који ће да буде при-
влачан талентима Мостара да остану у свом граду,
а другима да дођу живјети и радити у Мостару и
у њему развијати свој таленат. Посебице желимо
постати водећа снага БиХ у потицању иноватив-
ности и креативности код дјеце и младежи кроз
развој естетских предмета, подузетништва и ино-
ваторства на свим разинама образовања. Желим
грађанима низом културних пројеката приближи-
ти појам ‘промјене’ као основа за изградњу здраве
друштвене заједнице. Град ће постати у том сми-
слу вибрантна средина, пожељна и доступна за
‘истраживање’ и духовни раст. Развијаће се сарад-
ња креативног сектора с мостарским универзите-
тима и брзорастућим ИТ сектором у Мостару, те
уз партиципацију грађана осмишљавати и реали-
зовати пројекте који воде развитку града знања,
дигиталног и инклузивног града.
П4: Градитељи микро мостова
Токинг ситис, инвизибл сторис
(Носилац: АДА Мостар, партнери: Мала Черга
Театар, УК; Алиса Телетовиц Калрскејпс Аустра-
лија/ БиХ, Коцка Неба, Бохемиан Колектив (Фр/Бу-
гарска), Абу Јафар, Бангладеш/ УК, Пејпр Смоукерс
Итали/ Лондон, Самоуправа Сарајево)
Пројекат има за циљ истражити мостарску везу с
Европом и њен утицај на град, те начин на који
је мостарска култура путовала у европске земље
миграцијом својих грађана.
Фокусира се на међусобну повезаност локалне и
европске културе те локалних и европских јези-
ка тако што повезује садашње грађане града са
суграђанима у дијаспори и умјетницима који ће
истражити актуелне европске теме попут мулти-
културализма, миграција, граница, архитектуре,
умјетности, идентитета, осјећаја припадности из
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 469
Grada Mostara

Таблица 7: Програми и пројекти јачања иновативног развитак културе

Мостар у периоду 2018. – 2026.; Мостар, 2018.
Активност Акција Програм Пројекти
Јачати базу Повећати степен активног П4: Успостава Токинг цитис, инвизибле сториес
иновативности судјеловања грађана у микро мостова Музеј успомена
и инклузивно- културним догађањима Мозаик различитости
сти Књижевни Мо-Лаб
Културни радници у рату

Подржати Организовати конференције и П5: Трансфер Конференција савремених умјетничких

трансфер изложбе те утемељити центар савремених и кустоских пракси
најмодернијих савремене продукције пракси Центар савремене продукције
знања Организовати радионице и Трансхуманистичка одисеја на ријеци
производње сл. форме ради провођења Неретви – изложба дигиталних колажа
културних евалуације, бенчмаркинга,
добара и Монумент ин висит
промовисања добрих пракси и
развијати повећања компетентности Савремена ликовност
инфраструктуру Сан европске ноћи/ Балкан експрес
за њену Иницирати увођење
производњу одговарајућих студија на
универзитетима и програма у
средњим школама

Подржати Унаприједити сарадњу с П6: Гостујући Специјално издање фестивала

трансфер иноземним умјетничким
иновативне и културним заједницама,
позоришне посебице са онима из дијаспоре
умјетности Организовати гостовање
реномисаних позоришта
нарочито 2024. год.
Развити систем менторства
позоришни МЕС у Мостару
фестивали Специјално издање Дани Матице
хрватске Мостарско прољеће
Европски театарски мост – нови
међународни фестивал

Јачати иноватор- Јачати дигитализацију П7: Createch РиКонект - увезивање мостарских

ство и кластери- креативног сектора умјетника
зетништво креа- Повећати степен Фестивал иновација Обале будућности
тивног сектора компетентности умјетника и Холограмски мост
оператора културе Фестивал свјетла
Осигурати додатну потпору Зелени град
умјетницима који стварају
садржаје и производе Мостарска љетна школа
изнадпросјечне квалитете културног менаџмента

перспективе оних који живе у Мостару, али и дру-
гим дијеловима Европе. Локални и међународни
умјетници радиће, на основу успомена грађана,
на креирању мултидисциплинарних и мултилин-
гвалних перформанса на различитим локацијама
у Мостару 2024. године. Програм укључује грађа-
не свих генерација кроз сарадњу са Музејом успо-
мена и отворени позив за достављање особних
и породичних успомена, како садашњих грађана
Мостара, тако и оних који живе у дијаспори.
Музеј успомена
(Носилац: Град Мостар, партнери: културне ин-
ституције, удруге грађана)
Музеј успомена омогућава свим Мостарцима да
подијеле своје успомене, а и да виде приче оста-
лих. Дијелећи једни с другима своје идентитете
и приче, бришемо границе између нас који смо
овде, као и између нас и оних који нису с нама.
Сваком становнику Мостара биће омогућено да
буде кустос сопствене изложбе о неком дијелу
свог живота за који је посебно емотивно везан, а
који има одређену вриједност за ширу заједницу.
То је, примјерице, сјећање на неке давне Бајраме,
Божиће, купања на Неретви, мостарске баште,
дјетињство, анегдоте, традиционалну мостарску
кухињу... попраћено фотографијама и сл.
Музеј успомена биће отворен за све оне који
желе донијети своје предмете којима су везани
за нека прошла времена у Мостару (фотографије,
писма, хеклани миље, пјесма из споменара, ула-
зница с утакмице или концерта, шоља из старог
сервиса за кафу, млин за кафу из Сокола, цвијет
из Паркова и насада и сл). Тако ће носталгични
Мостарци моћи да оставе прошлост у Музеју и
крену у будућност. Музеј успомена ће имати сво-
ју дигиталну веб платформу, као и своју физичку
поставку у оквиру новога Музеја Херцеговине у

37
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
згради Нама. Ту ће обични људи моћи да оставе
своје предмете са којима су посебно везани или
које сматрају посебно важним.
Посјетиоци Дигиталног музеја успомена преко
веб платформе ће имати прилику да истински
упознају Мостар, његове људе, темперамент, сје-
ћања и све његове идентитете.
Мозаик различитости
(Носилац: УГ Акција и Мерима Кључо, партнери:
музичке школе, МЦ Павароти, Рок Школа, култур-
но-умјетничке удруге у дијаспори)
Мултимедијално-вокално-инструментално дје-
ло “Мозаик различитости” инспирисано је гра-
дом Мостаром и његовом богатом историјом,
посебно богатством људи овог града и просто-
ра Херцеговине. Пројекат доприноси очувању
и промоцији разноликости култура у Европи и
наглашава њихове заједничке везе, те јача осје-
ћај припадности грађана заједничком културном
простору. У пројекту партиципирају грађани Мо-
стара, без обзира на доб, спол, религијску или
етничку припадност, као и расељени грађани
Мостара широм свијета. Анегдоте, пјесме, приче
- све што везује за град Мостар биће претворено
у оригиналну вокално-инструменталну компози-
цију – јединствени мозаик, која може да постане
својеврсна “химна” културе Мостара.
Колаборативни процес ће трајати двије године, а
кулминацију ће доживјети током 2024. год. спек-
такуларним догађајем на отвореном јавном
простору града. Такође ћемо организовати и
флеш-моб акције у Мостару, БиХ и другим европ-
ским земљама у којима ће грађани на тренутак
окупирати јавне просторе и почети да пјевају ову
композицију током цијеле 2024. год.
Књижевни Мо-Лаб
(Носилац: удруга Полигон, Др. Селма Раљевић,
партнери: културне, образовне и одгојне инсти-
туције и удруге, Народна књижница, Дјечија би-
блиотека, Музеј Херцеговине-одјел књижевности,
културне институције и удруге у Херцеговини, Би-
блиотека за слијепа и слабовидна лица БиХ)
„Књижевни Мо-Лаб“ је цјелогодишњи кластерски
програм увођења књижевности у свакодневни
живот Мостара и Херцеговине са идејом „књи-
жевност за све и свакога.“ Активности предвиђају
одржавање књижевног универзитета и резиден-
ција с попратним догађајима: предавањима, јав-
ним читањима, тематским и мултидисциплинар-
ним програмима; књижевни сајам МоЕкспо те
увезивање с другим спомен кућама књижевника
и резиденцијама на подручју Херцеговине, као
38
Broj 3 Strana 470
што су Дучићев легат у Требињу или кућа Зуке
Џумхура у Коњицу.
Један се дио догађаја и садржаја развија у правцу
додатног образовања младих, од предшколског
до високошколског образовања, додатног и цје-
ложивотног образовања средњовјечних и ста-
ријих лица, а онда и интеграције мањина, као и
маргинализованих Других и Другачијих у књижев-
ну сцену. Посебно желимо омогућити уживање
књижевности слијепим и слабовидим лицима и
у ту сврху покренућемо програм читања и сни-
мања аудио-књига за слијепа и слабовидна лица
у Мостару и БиХ. Одабраћемо дјела мостарских
савремених књижевника које ће читати глумци
мостарских ансамбала.
Културни раднци у рату
(Носилац: Музеј Херцеговине, Архив Херцеговине)
Припремићемо и публицирати брошуру о кул-
турним радницима који су се особно ангажова-
ли да у ратним временима сачувају материјалну
баштину Мостара - истраживање, прикупљање и
презентација искустава радника из културе.
П5: Савремена продукција
Конференција савремених
умјетничких и кустоских пракси
(Носилац: Град Мостар, партнери културне ин-
ституције из Мостара, регије и Европе, умјетнич-
ке организације и платформе)
Да би осавременили знања и приступе кустоских
и умјетничких пракси те оснажили капацитете ин-
ституција и независне сцене за савремену умјет-
ничку продукцију, 2021. год. организираћемо
Међународну конференцију савремених умјет-
ничких и кустоских пракси у Мостару. Остваре-
на сарадња биће од велике користи културним
институцијама и умјетничким удругама, јер ће уз
помоћ ње побољшати и оснажити своје праксе.
Такође ће имати прилику да се приближи савре-
меним трендовима и побољша своја знања о ра-
звитку публике. Важно је за град да почне разви-
јати платформу Центра за савремену умјетничку
продукцију и припреми инфраструктурна рје-
шења како би 2024. год. представио Мостар као
спреман за такве облике сарадње.
Центар савремене продукције
(Носилац: Град Мостар, партнери: Галерија кра-
љице Катарине Косача, удруга АДА Мостар, удру-
га ФОРА Мостар, удруга ВИРУС Мостар; ОКЦ Абра-
шевић, удружења ликовних умјетника и истори-
чара умјетности)
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
У првој фази свог развитка Центар савремене
продукције (ЦСП) се развија као платформа и про-
стор за промишљање и пропиткивање, с циљем
генерирања нових идеја и вриједности и потица-
ња развитка креативних и културних индустрија.
ЦСП ће бити мјесто нових пракси, учења и раз-
мјене, друштвеног и умјетничког истраживања и
експериментисања које истиче умјетност као вје-
штину социјалног контакта.
ЦСП ће до крајњег просторног рјешења кори-
стити првенствено јавна мјеста и постојеће ка-
пацитете за иновативне приступе умјетничком
представљању. При томе ће ЦСП нагласак стави-
ти на нове, (не)вербалне, плесне и савремене по-
зоришне праксе, фотографију и филм, видео арт,
инсталације, сајт-специфиц радове, умјетничке
резиденције, колаборативне и интердисципли-
нарне пројекте, затим тематске, свјетлосне инста-
лације (као што су оне Џејмса Турела) те значајне
савремене умјетнике и умјетничке групе.
За просторно рјешење ЦСП-а разматра се обје-
кат затвора у централној зони, који у наредном
периоду планира пресељење у новоизграђени
објекат, и препуштање простора Граду Мостару
на даље кориштење. У почетку би, без већих гра-
дитељских захвата, постојећи простор преобли-
ковали низом умјетничких интервенција и адап-
тирали за употребу.
Трансхуманистичка одисеја на ријеци
Неретви – изложба дигиталних колажа
(Носилац пројекта: Ана Билић Прскало, умјетници)
Пројекат тематски извире из трансхуманистичке
идеје прогреса у савременом дигитализованом
свијету. Једна од трансхуманистичких струја уте-
мељена је на седам принципа на које ће се рефе-
рирати сваки од колажа. У њима ће се истражи-
вати однос технологије и друштвених промјена,
суочавајући трансхуманизам и посттранзицијско
друштво, које је неодвојив елемент европског
културног круга.
Биће креирано седам дјелимично анимираних
дигиталних колажа који садржавају два дијела
која нису приказана истовремено. Други дио ко-
лажа открива се кроз анимацију, видљиву путем
смартфона или таблета. Садржај ће бити предста-
вљен у галеријским просторима, на јавним мје-
стима, те као сајт-специфик видео инсталација на
Партизанском гробљу у парковској архитектури,
у који су укомпонирани симболи града.
Партизанско спомен-гробље трансцендира иде-
олошке конотације времена у којем је настао, јер
заправо у њему нема симбола ситних интереса,
Broj 3 Strana 471
нема застава и нема доктрина, нема сакралних
нити социјалистичких симбола (иако је настао у
времену социјализма!) На врху споменика нала-
зи се Поздрав Универзуму који заправо изражава
вјеру у човјечанство, љуску мисао и напредак. Он
је камена алегорија.
Монумент ин визит
(Носилац: Град Мостар, ЕПК и други европски гра-
дови, Галерија краљице Катарине Косача, умјет–
ници и организације умјетника)
Концепт програма предвиђа привремено и те-
матско, виртуелно угошћавање значајних европ-
ских скулптура на разним јавним локацијама у
граду, док на њихово упражњено мјесто одлази
виртуелна скулптура Мостар 2024.
Тако би у догледно вријеме инсталација Мостар
2024. обишла добар дио Европе и самим тим
рекламирала наш град, стварајући повезницу
са средином у којој се налази. Активности про-
грама су такође и мапирања путовања скулпту-
ра, пројекције филма, предавања те радиони-
це, љетне школе и резиденције, са домаћим и
европским умјетницима.
Савремена ликовност
(Носилац: Галерија краљице Катарине Косача,
партнери: Музеј савремене и модерне умјетно-
сти Ријека, Институт Томислав Готовац Загреб,
Верк, Ватиканска колекција умјетнина, Галерија
пријатељства Мостар, Фрањевачка галерија
Широки Бријег)
Пројекат је осмишљен као радикалан искорак у
односу на постојеће излагачке праксе те како би
Мостар у наведеном раздобљу постао релевант-
на, респектабилна дестинација свјетски призна-
тих савремених умјетника.
Живући аутори би у предвиђеном времену траја-
ња изложбе представили своје опусе те кроз пре-
зентације и панел дискусије образовали шири
круг ликовне публике у Мостару.
— 2021: Изложба скулптура Душана Џамоње на
јавном простору, праћена предавањима и ра-
дионицама
— 2022: Ретроспективна мултимедијална изло-
жба Тома Готовца, попраћена документарним
филмовима и предавањима
— 2023: Аенас Вајлдер, Сајт-специфик скулптура,
инсталација
— 2024: Сајт-спесифик инсталације Ненси Рубинс
и Каи Гуо Кианг у КуК хангару на Хелиодрому и
Изложба савремене умјетности ФРА ЈУ КУЛТ.
39
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 472
Grada Mostara

Фра Ју култ представља вриједну лу, те додатне представе које директно

збирку југословенске умјетности из одговарају на тему пројекта, а Фести-
периода 1970-их и 1980-их година, вал МЕС може организовати њихову —
која припада колекцији слика Фра- изведбу у Мостару.
њевачке галерије Широки Бријег. У
вријеме када су сви одбацивали та Специјално издање
дјела као провокативна, и када их чак
ни музеји савремене умјетности нису
Дани Матице хрватске,
Мостарско прољеће —
хтјели, фрањевци су откупљивали и
чували ова дјела која данас предста- (Носилац: Матица Хрватска, партне-
вљају једну од најзначајнијих збирки ри: медитерански позоришни фести-
на простору бивше Југославије. вали и куће)
Мостарско прољеће је реномисани
Сан европске ноћи/ фестивал књижевности, музике, ли-
Балкан експрес ковне умјетности и позоришта. Његов
(Носилац: ХНК Мостар, партнери: НП позоришни програм у години ЕПК био
Мостар, Бургтеатар Беч, Истанбул- би ослоњен на савремену позоришну П
ски национални театар) продукцију: представе из градова –
европских престолница културе те ме- Р
Представа по мотивима Шекспировог дитеранско насљеђе које овај фести- (
Сна љетне ноћи повезаће три ансам- вал његује од почетка, дакле – сарад- у
бла из три позоришта у простору ХНК у ња (драмска, оперна, балетска) с ку-
Мостару: Истанбулски национални те- Ж
ћама Медитерана – Сплит, Дубровник,
атар, Бургтеатар из Беча и ХНК Мостар. м
Ријека, италијанске куће. Такође би дио
р
У самој драми постоје три свијета, а у братског фестивала Дубровачке љетне
ж
овој би их инсценацији представила игре био приказан на том издању Мо-
к
три ансамбла: атенски двор глумили старског прољећа.
н
би глумци Бургтеатра, вилински сви- р
јет глумили би глумци Истанбулског Европски театарски мост – нови н
националног театра, а мајсторе који међународни фестивал д
раде театар у театру глумили би мо- с
(Носилац: Студио за изведбене умјет–
старски глумци. Сан љетне ноћи у ре- к
ности, партнери: ХНК Мостар, НП Мо-
жији Ивана Леа Леме фантазмагорич- М
стар, ХДХС Косача)
но описује сусрет такозваног Истока и
са такозваним Западом и оне који Овај фестивал био би конципиран у
живе на том живописном шаву. складу с основном идејом пројекта –
потрагом за оним идејама и садржа-
Ф
јима који граде духовне и умјетничке (
мостове у Европи, премоштавају дру- Ф
П6: Позоришни фестивали С
штвене, политичке, етничке проци-
Специјално издање фестивала јепе, провалије између прошлости, з
садашњости и будућности; такође би Ф
МЕС у Мостару доприносио развитку умјетничког сек- к
(Носиоци: градска позоришта, парт– тора тиме што би приказивао публици т
нер: МЕС) оне савремене позоришне садржаје о
Фестивал МЕС је реномисани интерна- какви нису били досад презентовани ч
ционални позоришни фестивал, један ни продуцирани у Мостару. д
од најважнијих у региону. Захваљујући Неки примјери програма: Ф
изврсној сарадњи коју чланови Тима — Плесна платформа Европе: најзначај- њ
имају с дирекцијом овога Фестивала, нија имена савременог плеса (Сиди и
у години ЕПК, у мјесецу октобру орга- Ларби Черукај, Акрам Кан, Јозеф Нађ, м
низоваће се специјално издање МЕС- Вилим Дочоломански итд.) у сусрету ј
-а у Мостару. Оно ће подразумијевати с младим регионалним талентима. к
изведбу свих представа које те године Савремени плес никад није био при- к
буду изведене на сарајевском фестива- сутан у Мостару, а у свијету десети- љ

40
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
нама година представља један од најинтересантнијих и
највибрантнијих облика сценског стваралаштва.
— Програм Перфорације – Квир Фестивал Загреб / Њу Јорк;
захваљујући чињеници да чланови Тима имају изврсну
saрадњу с господином Звонимиром Добровићем, дирек-
тором наведених фестивала, у Мостару ће се појавити до-
сад практички непозната театарска домена квира.
— Креда великих мајстора – неколико представа највећих
свјетских имена, а посебно изабране оне које говоре о
нашој заједничкој домовини Европи и потреби премо-
штавања у њој; аутори као што су Кристиан Лупа, Кри-
стоф Варликовски, Роберт ЛеПаж, Роберт Вилсон, Лук
Персевал, Кристоф Мартхалер, Еимунтас Некрошиус,
Јан Фабрис итд.
П7: Createch
РиКонект – увезивање мостарских умјетника
(Носилац: Град Мостар, партнери: културне институције и
удруге, културне удруге грађана у дијаспори)
Желимо на једном мјесту да увежемо и представимо све
мостарске умјетнике, као и оне који су својим умјетничким
радом били или су још увијек везани за Мостар, а више не
живе овде. У том циљу, као иницијална платформа, биће
кориштена веб страница Мостар2024. Након успоставље-
них контаката, уз потпору Града Мостара, заједнички ћемо
реализовати даље кораке према реализацији појединач-
них пројеката мостарских умјетника и културних радника у
дијаспори. Тако ће с временом глумци, режисери, луткари,
сликари… имати прилику да се повежу са релевантном ло-
калном институцијом, дођу на резиденцијални програм у
Мостар, као и да одрже радионице за раднике институција
и ширу јавност и јавна представљања свог рада.
Фестивал иновација „Обале будућности“
(Носилац: Спарк бизнис парк, партнери: Град Мостар, ФИТ,
ФИЗ, Хубови и акцелератори, Бит Алајанс, Мостар Софтвер
Сити, Министарство привреде ХНК, удружења и фирме ра-
зличитих индустрија, удружења за очување традиција града)
Фестивал иновација је догађај јединствен Мостару путем
којег ће Мостар показати снагу својих креативних тимова
те иновативне начине на које култура и технологија могу да
осигурају напредак. Фестивал организује Спарк групација
чији је оснивач НСофт, најбрже растућа ИТ фирма на по-
дручју југоисточне Европе.
Фестивал омогућава натјецање стартап тимова у рјешава-
њу проблема једног Града и окупиће стручњаке менторе
из других европских градова, чиме ћемо омогућити раз-
мјену знања. Фестивал иновација Обале будућности тра-
је седмицу дана и састоји се од три дијела: међународне
конференције на тему иновација и паметних градова; ха-
катона на тему Мостар - паметни град; натјецања најбо-
љих ИТ иноватора у БиХ.
Broj 3 Strana 473
Холограмски мост
(Носилац: Град Мостар, партнери: Ар-
хив Херцеговине, Спарк)
На мјесту гдје је у вријеме Аустроугар-
ске планирана градња моста Принца
Рудолфа, на потезу од Мејдана до Ба-
шчина, путем холограмске 3Д пројек-
ције реализоваћемо овај мост према
доступним нацртима у Архиву Херце-
говине. Изградња овог моста никада
није започета због избијања Првог
свјетског рата. Играмо се са идејом да
„моста данас има, а већ сутра га нема“
и на тај начин пропитујемо идеју поди-
јељености града.
Фестивал свјетла
(Носилац: Галерија краљице Катарине
Косача, партнери: ЛДА Мостар, Стрит
Артс Фестивал Мостар, Град Мостар,
ЛУЦИ Асосиејшн, ИЛО – Интернешнл
Лајт Фестивал Организатион)
Ријеч је о фестивалском концепту
фокусираном на умјетничке свјетло-
сне инсталације у јавном простору те
освјетљавање појединих грађевина и
јавних простора у Мостару. У пројекат
ће бити укључени архитекте и кон-
цептуални умјетници који ће пропи-
тивати јавни простор и градске приче
те на основу тога радити умјетничке
интервенције. Замишљен је као мје-
сечни програм у склопу којег ће се на
улицама града дешавати умјетничке
интервенције, перформанси и музички
садржаји на тему свјетлости.
Као такав уједно ће представити и јед-
ну нову туристичку атракцију у нашем
граду и допринијети умјетничкој сцени
града којој недостаје сличних садржаја
из домена нових медија и умјетности у
јавном простору града.
Зелени град
(Носилац: Центар за Грин Дизајн,
партнери: Град Мостар, Вирус, АДА,
БУГИ Сарајево/ Болоња, СИУ, образов-
не, одгојне и социјалне институције,
еколошке удруге, умјетници, агрономи
и архитекте)
Мостар је град зеленила, медитеран-
ских култура и скривених градских
башта. Данас су зелене површине за-
41
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
пуштене, а многе и пренамијењене за изградњу. У
синергији различитих актера и грађана, покрену-
ћемо пројекте урбане пољопривреде, екологије
и одрживог развитка. На подручју цијелог града,
а посебно у централној зони, тимови умјетника,
агронома и грађана покренуће друштвене баште,
еко паркове, зелене кровове и друге пројекте
који имају за циљ заштиту животне средине и по-
тицање грађана на друштвену ангажованост.
Кроз кружну, иновацијску Платформу Грин Ди-
зајн промовираће се зелени, еластичан, отпо-
ран град сутрашњице и иновације у одрживом
развитку. Центар за Грин Дизајн је, у сарадњи
с Градом, осигурао иницијалани простор у Ју-
жном логору, што ће створити додатну друштве-
ну и културну динамику у јужном, рубном дијелу
града. Платформа је мјесто гдје се појам ‘зелени
град’ истражује, развија, примјењује и комуни-
цира са становницима, студентима, посјетите-
љима и индустријом.
Најмлађи се становници града образују кроз
програм РециклирајМо! у сарадњи с мостар-
ским одгојним и културним институцијама. Кроз
радионице се образују о позитивним ефектима
рециклирања, а креативне потенцијале развијају
и изражавају кроз припремање ликовних елеме-
ната, драмских игроказа и филма, који се касније
презентују јавности и публици.
Мостарска љетна школа
културног менаџмента
(Носилац: Деcк Креативна Еуропа БиХ, партнери:
Свеучилиште у Мостару, Универзитет “Џемал
Биједић” у Мостару)
Са циљем јачања капацитета у области култур-
ног менаџмента у БиХ и јачања капацитета кул-
турног сектора у Мостару за успјешно реализо-
вање пројекта ЕПК 2024., љетна школа ће се одр-
жавати од 2020. до 2024. сваког љета у трајању
од седам дана, с наставком кроз савјетодавни и
менторски процес.
Школа ће окупити искусне стручњаке из регије
који ће учесницима преносити знање из сљеде-
ћих области: културни и пројектни менаџмент;
европски културни пројекти; стратешки менаџ-
мент у култури; фестивалски менаџмент; европ-
ске културне политике; развитак публике; култур-
не индустрије; европске пријестолнице културе;
финансијски менаџмент европских пројеката;
менаџмент УНЕСКО заштићених дестинација;
културни туризам; маркетинг културних инсти-
туција; дигитализација- кроуфандинг и нови би-
знис модели; културно насљеђе и партиципација
42
Broj 3 Strana 474
грађана. Школа има ограничен број полазника и Т
отворена је за ЕПК структуре, културне институ- М
ције, културна, умјетничка и туристичка удруже-
ња и заинтересиране појединце на основу прија-
ва и констатовања потреба.
3. Јачати препознатљи-
вост културе
Према становишту УНЕСКО-а (2018.):
Од 1972. године, када је усвојена Конвенци-
ја за заштиту свјетске културне и природ-
не баштине, до данас на УНЕСКО-ву листу
свјетске баштине је уписано укупно 936
добара (725 културних, 183 природних и
28 мјешовитих). У складу са овом конвен-
цијом, уписана добра представљају дио
свјетске баштине с изузетном универзал-
ном вриједности. Уписана добра из Босне
и Херцеговине на УНЕСКО-овој листи свјет-
ске баштине су мост Мехмед-паше Соколо-
вића у Вишеграду и подручје Старог моста
старог града Мостара.
Комитет за свјетску баштину је 17. јула 2005.
уписао, као прво добро из БиХ, подручје Старог
моста старог града Мостара на листу свјетске ба-
штине УНЕСКО-а под критеријем (VI):
“Са ‘оживљењем’ Старог моста и његовог
окружења, симболичка моћ и значај гра-
да Мостара – изнимног и универзалног
симбола суживота заједнице различитих
културних, етничких и религијских пори-
јекла – учвршћује се и јача, темељем нео-
граничених напора људске солидарности
у потрази за миром и снажном сарадњом
упркос големим недаћама.”
На потенцијалној листи добара свјетске баштине
које земља може номиновати у наредном пери-
оду још је девет добара с подручја БиХ – од тога
с подручја Мостара Природно и урбано подручје
Благај (од 11. 12. 2007.) док их је пет из окружења
Мостара:
— Историјско урбано подручје Почитељ
(2. 1. 2007.) С
— Природно и историјско подручје Блидиње Х
(11. 12. 2007.) 7
— Природно и историјско подручје Столац к
(11. 12. 2007.) О
ц
— Пећина Вјетреница (22. 11. 2004).9
њ
ц
9) Детаљније о овоме видјети на веб страници УНЕСКО-а http://
www.unescobih.mcp.gov.ba/spomenici/Default.aspx?id=14230 К
(приступљено 15. 7. 2018.) к
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 475
Grada Mostara

Таблица 8: Програми и пројекти јачања препознатљивости културе

Мостара у периоду 2018. – 2026.; Мостар, 2018.
Активност Акција Програм Пројекти
Презентовати Позоришним представама П8: Мостарке 20. Дива
допринос жена презентирамо допринос вијека Златка Вуковић
култури града жена култури града у 20.
вијеку
Презентовати Кроз фотографије и П9: Мостар у објекту Десет лекција мостарске архитектуре
градитељство публикације презентујемо и објективу Заштита збирке фотографа
града градитељско насљеђе и Антона Зимола
градитеље из 20. вијека Заштита збирке фотографа
Ћирила Ћире Раића
Презентовати Презентовати севдах П10: Севдах музика Поема о граду
музику града Мост севдах - Севдах ситy

Презентовати Кроз сценску умјетност П11: Мостарска Алекса Шантић 2024.

књижевност презентујемо књижевнике књижевност 20. - 100 година од преминућа
града који су обиљежили вијека Бревијар
Мостар у 20. вијеку

Презентовати Утемељити центар П12: Мостар- Конференција земаља Југоисточне

архитектуру мостарства и развијати глобални центар Европе с уписаним насљеђем на
града знања о мостарству мостарства УНЕСКО-вој листи
Центар Мостарства
Јачати сaрадњу Развити партнерства с П13: Актуелни Репозиција старих заната
Херцеговине политичким и културним креативци Арт енд Крафт
организацијама Херцеговине Фест+резиденција
Херцеговине ради Књижевна куханија
остваривања пројекта;
организовати производњу КаФест
креативних добара;
побољшати понуду
сувенира, везати је за
културну баштину и
традицију те потицати на
њихову израду
Штити културну Обновити, П14: Историјски НАМА, Музеј Херцеговине
баштину ревитализирати креативци Сакрална умјетност у Херцеговини
Херцеговине и валоризирати Херцеговине Мостови Херцеговине
културна покретна и Умјетничка ревитализација
непокретна добра и некропола стећака
осигурати бољи приступ
њима; подупријети Краљица Катарина
идентификацију,
валоризацију и заштиту
нематеријалне баштине;
потицати инвентивну
интерпретацију културне
баштине

Стећци, као заједничка културна баштина БиХ,
Хрватске, Црне Горе и Србије, проглашени су 15.
7. 2016. такође добрима свјетске баштине. Низ ло-
калитета стећака налази се такође у Херцеговини.
Оно што обједињује Херцеговину као географску
цјелину је ријека Неретва, која својим током и
његовим притокама представља жилу куцави-
цу регије, у дословном и метафоричком смислу.
Крајем 19. вијека, од када почиње изградња, па до
краја 1960-их година, Херцеговина је била повеза-
на ускотрачном пругом с Дубровником и Црном
Гором с једне те с Будимпештом и Бечом с друге
стране. Пролазила је кроз центар Мостара, дана-
шњи Булевар, и представљала изнимно важан
сегмент транспортног, логистичког, економског,
друштвеног и културног развитка. За становнике
Херцеговине воз Ћиро значио је блискост и по-
везаност с Европом и свијетом. Њена дионица
Мостар-Чапљина-Равно-Требиње-Дубровник-
Зеленика била је посебно значајна за развитак

43
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
„Када ме прије двадесетак година један њујор-
шки критичар питао шта је извориште мојих иде-
ја, … споменуо сам да долазим с подручја у коме
је могућ судар човјека и авиона, а да су обадва у
логичном положају.
При томе сам наравно мислио на јунаштво мла-
дића који су скакали с мостарског моста и вје-
штину пилота који су понекад пролијетали испод
тог истог моста.“ (Брацо Димитријевић, Књига о
Мостару, Сарајево, 1994.)
„Непуних десет година после првог исто-
ријског лета авионом браће Орвела и Вил-
бура Врајта 1903., када су својим прототип
авионом прелетјели неколико десетина
метара, с новим чудом технике се упознао
и Мостар. (….) Већ 1913. …изграђено је
војно зракопловиште (аеродром) …једно
од првих, а сада и једно од најстаријих на
свијету.(…)
Најпознатија фигура авијације Мостараца је си-
гурно Никола Нико Обуљен. (...) Никола је својим
подвигом запрепастио не само своје суграђане
него и своје колеге пилоте. Да докаже својим
колегама како је дијете овога града, при једном
лету је усмјерио авион ниско, спустио се у само
корито Неретве, а онда, на запрепаштење свих
присутних и уплашених проматрача, пролетио
авионом испод Старог моста“ (К. Д. Милетић, Мо-
стар – сусрет свјетских култура, Мостар, 1997.
овог подручја и данас је посебно занимљива кул-
турно-туристичка и бициклистичка рута. Преко
Хутовог блата, орнитолошког резервата, и прве у
свијету пећине по био-разноликости, Вјетренице,
до плодног Поповог поља, корита бивше највеће
свјетске понорнице Требишњице, рута пружа изо-
биље природних и културно-историјских љепота.
Мостар ће кроз неколико великих пројеката ини-
цирати истраживање сличности и разлика које
се налазе у досад слабо познатоме богатству кул-
турно-историјског насљеђа, обичајима и начину
живота те гастрономији читавога простора Хер-
цеговине. У богатству и обичајима који се налазе
у православним и католичким црквама и само-
станима, џамијама, текијама и медресама, богати-
јим или скромнијим кућама од Мостара, Коњица,
Ливна, Љубушкога, Широког Бријега, Чапљине,
Неума и Требиња и других градова и села Херце-
говине, откриваће се бројне различитости, али и
сличности настале због повезаности са заједнич-
ким простором и заједничком традицијом. Оне
ће се не само презентирати, него ће се реинтер-
претирати кроз савремену умјетничку продукци-
ју. Мостар је срце Херцеговине које представља
врата Медитерана, земље страсти, на којима
мирисни Оријент излази на врело Средоземље.
44
Broj 3 Strana 476
Херцеговина је простор који је већ стољећима
мјесто сусрета различитих култура и традиција,
народа и религија, држава и друштвених система.
Јасно се то види у разноврсности градитељског
насљеђа којега чине и илирске градине, римске
виле и ранохришћанске цркве, средњовјековне
утврде и некрополе, и османлијске чаршије, мо-
стови, текије и џамије с којима се преплићу хисто-
рицистичке средњоеуропске зграде те поједини
изврсни примјери архитектуре 20. вијека.
Можда још боље о томе говори гастрономи-
ја гдје се на истом тањиру сусрећу Османлије и
Хабсбурговци. Нигдје то није било толико очито
као на мостарском тргу Мусала, чији назив дола-
зи из исламске традиције и означава простор за
молитву на отвореном. На том је тргу, за вријеме
Аустроугарске, изграђен први европски хотел у
граду - Хотел Неретва, и Бања, градско купатило
у којем су повезани традиција хамама исламско-
га свијета са западним хигијенским стандардима
тога времена.
Простор духовности постао је простор гастроно-
мије и хедонизма у којем су се спојиле медите-
ранске винске сорте Жилавка и Блатина с бечким
класицима попут бечке шницле и захер торте,
али и оријенталним ћевапом и баклавом. За куха-
рима из Прага и Беча дошли су и бечки валцер и
европска мода, а потом и цар Фрањо Јосип, чији
су примјер деценијама после слиједиле бројне
окруњене главе, предсједници и премијери, али
и умјетници, писци, глумци...
Овај циљ Стратегије културног развитка потен-
цира заједничку баштину, потребу њеног унапре-
ђења и очувања, па је реинтерпретирамо кроз
савремене умјетничке пројекте. Промовишемо
стара знања и традиције у новом свјетлу те поти-
чемо мобилне програме и развитак публике.
Вјерујемо да ти програми и пројекти неће бити од
интереса само становницима Херцеговине него и
бројним посјетитељима и туристима и да ће Мо-
стар и Херцеговина постати по томе глобално и
европски препознатљиви.
П8: Мостарке 20. вијека –
позоришне представе
Представе тематизирају животе двају жена које
су својим радом обиљежиле Мостар – оперне
умјетнице с почетка 20. вијека и дизајнерке и
привреднице из друге половине 20. вијека.
Дива (Носилац: НП Мостар, Цирих Опера Хаус, НП
Сарајево, НП Београд) у режији Марте Келер, го-
вори о Бахрији Нури Хаџић, једној од најважнијих
сопранистица средине 20. вијека у Европи. Рође-
 11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 477
Grada Mostara

а на је Мостару 1904. год., затим ради школовања Заштита збирке фотографа

, сели у Београд, па Беч, Брно, да би врхунац своје Антона Зимола
. пјевачке оперске каријере доживјела у Цириху.
г Овим пројектом увезали би се градови који су (Носилац: Град Мостар, партнери: Архив Херцего-
е обиљежили живот Бахрије Нури Хаџић - Мостар, вине, Музеј Херцеговине, ДПУмХ)
е Цирих И Београд. Овим пројектом збирке ће се сачувати од забора-
- ва, притом отварајући и могућност истраживања
- Златка Вуковић (Носилац: НПМ, партнери: ХНК,
БНП Зеница, Народно позориште Сарајево, СНГ Мостара с краја 19. до краја 20. вијека.
и
Марибор) у режији Селме Спахић, базирана је Збирке такође представљају свједочанство о
на аутобиографији мостарске модне дизајнерке технолошком развоју фотографије и њихов је
- и руководитељке текстилне индустрије Весне смјештај предвиђен у будућем Музеју Херцего-
и Шуњић и говори о положају жене у социјали- вине у згради Наме. Фото збирка Антона Зимола
о стичком систему. Преко ове приче пропитује се је најпознатија збирка фотографија о Мостару и
- положај жена данас те судбина радница, како у Херцеговини. Представља вриједну баштину. Ова
а Мостару, тако и генерално у бившим југославен- фото документација односи се на насеља, ношње,
е ским државама. обичаје, људе, те друге појаве из прошлости Мо-
у стара око 1900. године.
о
- П9: Мостар у објекту Материјал има и изузетну умјетничко-фотограф-
а и објективу ску вриједност. На основу дјела фотографија,
који се односе на град Мостар, успјешно је из-
Од свог самог оснивања Мостар је ишао на погон вршена реконструкција и поновна изградња ве-
- људи који су доносили знање, градили, путовали. ликог броја објеката порушених током задњег
- Ти су појединци у Мостар, осим заната, индустри- рата у Мостару и шире (зграде, мостови, вјерски
м је, музике, фотографије, филма и сл., доносили објекти, чесме, сахат-кула, Стари мост, ужа град-
, и индивидуална умијећа која су радо дијелили ска језгра итд).
- са суграђанима. Док су једни долазили, други су
и одлазили да живе и раде у другим срединама. Збирку чине и фотографије познатих личности
и Кроз историју памтимо читав низ појединаца који тога времена те мноштво фотографија сликаних
е су активно радили на сакупљању и чувању град- у атељеу фотографа, а представљају етнограф-
и ске меморије. Осврнућемо се и на оне које су је ске раритете. Такође су сачувани и стаклени не-
спашавали у ратном вихору, излажући своје жи- гативи, па ћемо израдити фотографије уз помоћ
воте опасности. Захваљујући њима, сачувано је нових технологија те добити цјелокупну збирку
- и у дигиталној верзији. Један дио фотографија је
неколико музејских збирки, вриједна колекција
- нестао или уништен у рату те би пројектом осигу-
слика у власништву града.
з рали приступ и тим фотографијама.
о
- Десет лекција мостарске архитектуре
Заштита збирке фотографа
(Носилац: удруга Вирус, партнери: АДА Мостар,
Ћирила Ћире Раића
д Архив Херцеговине, едукативне и одгојне инсти-
туције и организације) Ћирил Ћиро Раић је најпознатији мостарски са-
и
времени фотограф, који је у periodу 1960. - 2000.
- Пројекат представља изнимно важне архитек-
радио у регионалном Заводу за заштиту споме-
и те који су дјеловали у Мостару у периоду 1900.
ника. Његова збирка фотографија је споменичка
– 2000.: Златко Угљен, Драго Иблер, Богдан Бог-
грађа Херцеговине и Мостара.
дановић, Милош Комадина, Јосип Ванцаш и
Хилдегард ауф-Франић. Но, они су само неки од
архитеката који су у Мостару оставили трајни П10: Севдах града
печат. Десет лекција мостарске архитектуре пу-
е блици отвора простор за сазнање и јача осјећај Поема о Мостару Б. Папандопула
е повезаности с градом и аутохтоним наслијеђем
и (Носилац: Симфонијски оркестар Мостар, парт–
те открива припадања европским стваралашким
нери: Сарајевска филхармонија, Дубровачки сим-
токовима. Документација и публикација у малим
фонијски оркестар)
П едицијама постају једна врста архива и атрактив-
- ног доступног приручника (и у дигиталној фор- Симфонијска „Поема о Мостару“аутора Бориса
х ми) за доживљај града кроз призму архитектон- Папандопула, једног од најзначајнијих компо-
- ског историјског насљеђа. зитора 20. вијека, дјело је које је изведено само

45
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
једанпут, на праизведби 13. 2. 1981. у Народном
позоришту у Мостару. Уприличићемо њено по-
новно извођење на платоу испод Старог моста,
поводом двадесетогодишњице обнове Старог
моста. Ово музичко дјело описује Мостар у нај-
љепшем свјетлу, како импозантном музиком,
тако и текстом. Нарочито су упечатљиви ставци
„Неретва“ и „Кујунџилук“. У њима доминирају не-
обични инструменти – удараљке (чекић као ин-
струмент да би се дочарала атмосфера дућана у
старом граду). Она има све елементе савременог
музичког дјела.
Мост севдах - Севдах Сити
(Носилац: АДА Мостар, партнери: музичари, Му-
зеј Херцеговине, барови и клубови)  Ријеч је о представи која говори о животу и дјелу
Мост Севдах повезује изузетно културно благо -
севдах, традиционалну музику БиХ – с Мостаром
и мостарским ауторима из прошлости. Мостар је
у новије вријеме познат по реномираном ворлд
мјузик бенду Мостар Севдах Реунион који је сев-
дах приближио свјетској публици. Кроз прошлост
су у Мостару дјеловали и многи други аутори и
интерпретатори севдаха, а данас многи музички
аутори стварају аутентични севдах фјужн.
Кроз програм Мост Севдах промовишемо Мо-
стар као епицентар и позорницу севдаха, из-
вођеног на аутентичним просторима севда-
ха (Кантарова кућа) и новим локацијама, са
оригиналним и новим наративнима и аранжма-
нима. Програм је приступачан широј публици
свих генерација, промовира интерпретациони
дијалог, а универзални језик музике, разумљив
и страницама, интеркултурални је мост између
људи. Мост Севдах наглашава европске вријед-
ности очувања баштине и њеног превођења у
свакодневни живот.
П11: Мостарска књижевност
20. вијека
Алекса Шантић 2024. - 100 година од пре-
минућа
(Носилац: Град Мостар, партнери: градски драм-
ски театри, СИУ, СПКД Просвјета, удруга Месер,
МЦ Павароти, Музеј Херцеговине, културне, еду-
кативне, одгојне и социјалне установе и удруге
лица с посебним потребама) обједињава про-
граме у част најпознатијег мостарског пјесника и
симбола Мостара.
Шантић је студирао и путовао по Европи и у Мо-
стар доносио европски дух и вриједности. Про-
мовисао је и живио заједништво, сарадњу с дру-
46
Broj 3 Strana 478
гима и заједнички културни простор. Као и дана
кад је сахрањен, у исто вријеме оглашаваће се
звона и езани на мостарским богомољама.
Поетско-музички перформанс дјеце у Шанти-
ћа парку „Остајте овдје“ и Представа „Алекса
Шантић“
Представа у копродукцији градских драмских
позоришта и културних удруга и Народног позо-
ришта Београд, која се изводи цјелодневно на ра-
зличитим локацијама Бранковца и Старог града.
Бревијар
(Носилац: НП Мостар, партнери: НП Сарајево,
ХНК Загреб, Компања Пипо Делбоно Ђенова, Трст)
Предрага Матвејевића, поријеклом мостарског, а
европског и медитеранског књижевника, у режи-
ји Пипо Делбона.
Представа је омаж независном интелектуалцу
који се није либио оштро и јавно осудити оне који
су пропагирали ултрадесничарске тенденције на
простору бивше Југославије, због чега је био при-
сиљен на живот апатрида. Представа “Бревијар”
свој наслов црпи из Матвејевићевог најпознати-
јег дјела “Медитерански бревијар.” У друштвеном
контексту, овај наслов европске књиге у нашој за-
једници је препознат као општа вриједност. Овом
се представом продукцијски увезују важне позо-
ришне институције из градова у којима је Матве-
јевић живио, радио и добивао признања: Мостар,
Загреб, Ђенова и Трст.
П12: Мостар - глобални
центар мостарства
Конференција земаља Југоисточне Еуро-
пе с насљеђем уписаним на УНЕСКО листи
(Носилац: Град Мостар, ОВХЦ Регионална канце-
ларија Кордоба, партнери: Агенција ”Стари град”,
Музеј Херцеговине Мостар)
Културно-историјско насљеђе припада чита-
вом човјечанству, како је и дефинисано одлука-
ма о оснивању листе свјетског насљеђа и УНЕ-
СКО-овим идејама. Очување културно-исто-
ријског насљеђа наших простора допринос је
очувању европског и свјетског културно-исто-
ријског насљеђа. Одлука о упису добра на листу
свјетских културних добара подразумијева оба-
везу државе да одговорно управља тим добром.
Нажалост, у пракси се свакодневно показује да се
та обавеза није одговорно и озбиљно преузела.
Конференција је намијењена за стручњаке из ра-
зличитих подручја везаних за заштиту културно-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 479
Grada Mostara

Слика 5: Центар мостарства; Мостар, 2018.

Галерија мостова Кинотека: Књижница Архив Музеј неимар

Слике, графике, цртежи, Играни филмови, Иво Андрић: мостарства: Хајрудин:
карикатуре, скулптуре, цтрани филмови, Романи, Документа Воштане фигуре
резбарије, фотографије, документарни приповијетке, градилаца
новац, поштанске марке филмови о пјесме, новине, мостова и
мостовима документа њихових мостова

Ланац
Галерије културе Инкубатор Кластер вриједности креативних
креативних креативних креативних активности
Европе: и културних и културних
Хуб и културних у области
Мостови европских активности активности активности
престолница културе мостарства:

Наука мостарства: Бифе Авантуристичко Дворана:

Инжињерство и Играоница мостарство Ни- Музика, плес,
архитектура градње мостоградње кола Обуљен: балет, фолклор
мостова; градитељски за дјецу Авантуризам
материјали мостова, везан за мостове
технологија
и менаџмент,
градитељство мостова

Парк мостарства (простори за представе на отвореном,

функционални мостови који приказују развитак мостова)

Извор: сопствена обрада

историјских добара и широј јавности, с циљем
формирања будућих генерација у којима ће сви-
јест о важности и значењу насљеђа бити саставни
дио њиховог образовања и изградње у свјесне и
активне грађане. Прва конференција планира се
за 2019./ 20. годину и представљаће први корак у
стварању јединствене заједничке платформе.
Након тога би се годишње организовале тематске
конференције на којима би се проблематизирали
различити аспекти. Коначно, на конференцији
2024. дефнираће се заједничка платформа.
Центар мостарства
(Носилац: ЛиНК Мостар, Град Мостар и други
партнери)
Анкета произвођача културних и креативних до-
бара Мостара показује да готовo сви (прецизније
94% њих) безрезервно подржавају идеју оснива-
ња центра за културне и креативне индустрије.
Надаље, 4% их дјелимице подржава идеју, док их
се свега 2% противи односној идеји. Додатним
истраживањем, путем интервјуа, установљено је
да они који не подржавају идеју формирања цен-
тра изражавају такво стајалиште због бојазни да
би у случају постојања центра били изложени ја-
чој конкуренцији која би могла довести у питање
њихов опстанак.10
Имајући у виду резултате анкете грађана, коју је
провео Град Мостар за потребе израде Стра-
тегије културног развитка 2018. – 2026.11, према
којој проистиче да су скокови са Старога моста
најпознатија туристичко-спортска манифеста-
ција града Мостара, те чињеницу да је подручје
Старог моста и старе градске језгре града Мо-
стара уврштено на УНЕСКО-ову листу заштићене
културне баштине и да је то – како истиче Стра-
10) За потребе Пројекта ХИВЕС (High – Level Innovation for a Value
– Driven Exploitation of a Joint S3 in the Adriatic Area) из програма Ја-
дранске прекограничне сарадње 2007. - 2013. из склопа Европске
стратегије за Јадранско-јонску регију (ЕУСАИР) Грађевински факултет
Свеучилишта у Мостару (2016.) провео је током октобра и новембра
2016. истраживање о моделима утемељења Центра културних и креа-
тивних индустрија (ЦККИ).
11) Упитник је на страници https://docs.google.com/forms/d/
e/1FAIpQLSdAjW-MiIAXXqnz_wfEm9PBT6IivQI9nnUfjGUlyhULqCNN
Dg/viewform

47
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
тегија развитка Херцеговачко-неретванског кан-
тона за период 2017. - 2020. године12 – “најважнији
појединачни туристички ресурс на подручју ХНК/
Ж”, наметнула се идеја о фокусирању центра кул-
турних и креативних активности на мостарство.
Радионице с културним и креативним радници-
ма Мостара, организоване током прве половине
2018., на којима су проведене СВОТ и гап анализе
и размотрене (туристичке) предности града Мо-
стара, потврђују да би центар могао да има боље
резултате ако би био усмјерен на тржишну нишу,
а не имао генералан карактер.
Мостарство видимо као феномен који се разви-
ја на локалном, регионалном, европском и гло-
балном нивоу који се манифестује изградњом
социјалних мостова и социјалном кохезијом на
темељу заједничке производње и потрошње кул-
турних и креативних добара. Мостарство на ло-
калном нивоу значи успостављање мостова из-
међу локалних заједница (прецизније, 43 мјесне
заједнице групиране у шест градских подручја) и
етно-националних група (бошњачких, хрватских,
српских и осталих) Мостара и тим путем постиза-
ња веће социјалне кохезије Града. Мостарство на
регионалној разини видимо с једне стране као
повезивање култура и културних догађаја регије
Херцеговине с једне и Западног Балкана с друге
стране. Фестивал хумора Мостарска лиска је већ
постојећа манифестација овог приступа.
Мостарство на европској и глобалној разини
видимо као економски, туристички, едукативни,
технолошки, социјални, забавни аспект везан за
рад центра за мостарство.
Несумњиво највећи и најтежи проблем успоста-
ве и рада центара креативних индустрија у зе-
мљама с ниским и средњим дохотком је финан-
сирање, посебице стога што креативне фирме
дјелују као хибриди непрофитних и профитних
активности. У неким су случајевима субвенције
незамјењиве, док ће у неким другим профит-
но оријентиране инвестиције бити прикладне
(Уједињене нације/ УНДП/ УНЕСКО, 2013). Чак и
у условима земаља с високим дохотком, фирме
креативне економије тешко добивају кредите,
позајмице и друге услуге банака, јер овај сектор
економије карактеризују високи ризици и пати
од недостатка опипљиве имовине која се може
користити за осигурање кредита. Финансијске
институције ријетко имају разумијевања за овај,
12) Према Стратегији развитка Херцеговачко-неретванског кантона
за период 2017. - 2020. године (стр. 27): “Подручје Старог моста и старе
градске језгре града Мостара, који се налазе на УНЕСКО-овој листи за-
штићене културне баштине и који представља најважнији појединач-
ни туристички ресурс на подручју ХНК/ Ж.”
48
Broj 3 Strana 480
иновацијама вођен развитак, посебно кад по-
стоји висока присутност ауторских права. Фон-
дови ризико капитала, ако и постоје, нису заин-
тересовани за пружање услуге давања малих
кредита и имају склоност контролисати права,
јер је награда произвођачу заправо ниска.
Водећи пројекти су велики индивидуални про-
јекти који су интернационални и који привлаче
посјетиоце и туристе из цијеле Европе.
П13: Актуелни креативци
Херцеговине
Менталитетске значајке, начин живота, гастроно-
мија, историјско-културно и природно насљеђе
Мостара и Херцеговине представљају наш зајед-
нички идентитет и богатство, које тек требамо да
расвијетлимо и освијестимо. У сарадњи са партне-
рима из цијелог подручја Херцеговине истражи-
ваћемо, прикупљати, реинтерпретирати и јавно
презентирати заједничку баштину, са циљем про-
питивања и оснаживања херцеговачке специфич-
ности у оквиру европског културног идентитета.
Краљица Катарина
(Носилац: ХНК Мостар, партнери Опера и Балет
ХНК у Загребу, Опера и Балет НП у Сарајеву, НП Са-
рајево, ХНК Загреб, НП Бања Лука)
Краљица Катарина је оперно-сценски спектакл с
драмским сегментима који прати живот посљед-
ње босанске краљице Катарине Косаче.
Умјесто двојне: лик Катарине Косаче, мит или
стварност, представа сугерише важност емпати-
је с једном у суштини крхком особом пред којом
се сламају како унутарњи тако и вањски свјетови,
који би у препознатљивој режисерској визури
Крешимира Доленчића оживјели у велику позо-
ришну фреску, гдје покрет, глас и говор творе не-
раздвојиву синтезу.
Инсценација њеног живота у оваквој сценској
форми ујединила би ансамбле више позоришних
кућа те промовисала причу о краљици Катарини
у један позоришни пројекат који надилази посто-
јеће различите наративе када је у питању истори-
ја средњовјековне Босне и Херцеговине, претва-
рајући их у врхунски позоришни производ.
Арт енд Крафт Фест+резиденција
(Носилац: удруга Занарт, партнери: Град Мостар,
Ливно и Коњиц, Арт Кућа Мостар, луткарска позо-
ришта и друге културне и образовне институције).
У фестивалу учествују локални и резиденцијал-
ни умјетници као гости извођачи. Музички про-
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 481
Grada Mostara

Аркадико мост
Међутим, највећи градитељи мо-
стова старог свијета били су Ри-
мљани, као што су били и највећи
градитељи цеста. Било је у Риму
барем 12 мостова преко ријеке
Тибер. Другдје су мостоградио-
ци путовали с римском армијом
и градили мостове да војници
пређу ријеку на путу до ратишта.
Неки од тих су били привремени
дрвени мостови. Други су били
понтонски или пливајући мосто-
ви, састављени од чамаца поста-
вљених један уз другог.
На споредним путовима Римљани
су градили дрвене мостове, а на
главним градили чврсте камене
Аркадико мост (или Казарма мост) (22 м мостове. Најраније од тих знамо
онај направљен 179 п.н.е. Ти ка-
дуг, 5.6 м широк и 4 метра висок) вјеро- мени мостови су имали један или
ватно је најстарији лучни мост на свијету, више камених лукова ослоњених
који још увијек користи локално станов- о велике ступове. Највећи рим-
ски мостови изграђени су нешто
ништво. Изградили су га Грци у касном касније на заповијед римских
хеленистичком периоду око 1300. - 1190. императора. Ниједан од римских
године п.н.е. Направљен је као дио ми- дрвених мостова није преживио
кенског пута, односно сувременог пута од до данас, а неки од камених још
су цјеловити. Један од најбоље
Тиринта до Епидаура на Пелепонезу. очуваних камених мостова је Ау-
густов мост у Риминију, завршен
Још у Бронзано доба, почињући око 4000. - 3500. п.н.е, Грци
20. н.е. У западној Шпанији, близу
праве дрвене мостове да пређу преко ријеке или мочваре.
Мериде мост који су изградили
Градиоци мостова тог доба правили су такође стазе од
Римљани 106. н.е. још служи про-
камена у плитким ријекама, понекад и велике надсвођујуће
мету преко ријеке Тцигус.
камене лукове кроз које је текла вода. Камени мостови ја-
вљају се око 500. п.н.е. Током хеленистичког раздобља, од (Ancient Greece and Rome: An En-
323. до 31. п.н.е., становници сјеверне Грчке и Мале Азије cyclopedia for Students (4 Volume
граде мостове дуге и 300 м, који су се ослањали о камене Set),  1st Edition by Carroll Moulton,
ступове и имали помичне стазе од дрвених дасака. (Series Editor), p. 64).

Мост преко ријеке Тцигус

49
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 482
Grada Mostara

грам обухвата концерте различитих жанрова, као плексна, богата различитим укусима и мирисима с
и уличне свирке изворне музике земаља из којих који утјеловљују комбинацију Медитерана, Ори- и
музичари долазе. Драмски програм се изводи на јента и средње Европе. н
аутентичним отвореним позорницама, јавним х
Овај пројекат жели комбинисати књижевност, тј.
просторима Мостара и Херцеговине. Фестивал
књижевне референце на храну и културу, с га- Г
нуди и програм радионица и изложби из подруч-
строномијом кроз коју се на најинтимнији могу- р
ја ликовне умјетности и фотографије, старих/ тра-
ћи начин публику суочава са садржајем који јој се о
диционалних умјетности и заната, апсајклинга,
презентује - на непцу. ш
односно умјетничког и занатског преобликовања
С
већ кориштених предмета. Широм Херцеговине, у низу јавних догађаја, при-
П
У склопу програма за најмлађу публику, фестивал премаће се и дегустирати јела према традицији
н
предвиђа Арт вртић - играоницу у којој ће дјеца из које долазе (Балкан, Русија, Аустрија, Италија,
т
имати прилику да се упознају с различитим обли- Француска итд.) уз музички и књижевни програм.
н
цима умјетничког односно креативног изража- У Мостару ћемо искористити прилику да пред-
м
вања кроз игру, као и приповједачко-луткарски ставимо књижевност и гастрономију земаља из
м
програм Лутке причају. којих долазе ученици Колеџа уједињеног свије-
с
та и други страни студенти и грађани у Мостару.
Лутке причају је пројекат који жели da сачува и Тако на један неконвенционалан начин допире-
реинтерпретира приповиједање, које је у нашој мо до публике која иначе не посједује навику до-
традицији одувијек био начин чувања прича и ласка на књижевне програме.
П
сјећања од заборава и њиховог преношења на Х
млађе генерације. У вријеме када писменост није
била раширена међу становништвом и када пи- КаФест К
сани извори у великој мјери нису били доступни, с
(Носилац: Центар за културу, партнери: локалне
пријенос меморије ослањао се на умијећа и тале- т
културне и туристичке институције и удруге)
нат локалних приповједача.
Босна и Херцеговина је по истраживањима једа- Н
Кроз овај пројекат желимо да сачувамо ову тра- наеста на свијету по количини конзумирања кафе
дицију и промовишемо је у новом свјетлу, кроз (
(6.1 кг п.ц. годишње). Конзумирање кафе је изузе-
савремене технике приповиједања и интерак- тан културолошки феномен, а код нас у Босни и Г
цију са луткама. С обзиром на то да у Херцегови- Херцеговини традиционални ритуал. Уз кафу се с
ни нема луткарских позоришта ван Мостара, на договарају послови, упознају нови људи, уз кафу в
овај начин довешћемо младој публици садржаје се слави и уз кафу се тугује, па су тако људи дали о
у њихове средине, како би имали прилику да се и називе испијању кафа у појединим приликама – н
сусретну с овом дјелатности и како би обогати- тако се пију дочекуша (кафа добродошлице), раз- Р
ли програме за одгој младе публике. Бавићемо говоруша (разговор након јела) и сиктеруша (кафа Н
се причама, легендама и бајкама ових крајева и пред одлазак). Испијање кафе подразумијева сје- В
народа који у њему живе, а кроз радионичарски дење и разговор, а изузетно задовољство које тај њ
рад дамо и млађима прилику да испричају своје ритуал причињава зовемо ћеифом. С
приче и анимирају лутке.
Фестивал ће уприличити низ догађаја на подруч- С
Луткарски програм је у постојећим кућама углав- и
ју Херцеговине, као што су сајам кафе, изложбе и
ном сведен на међународну дјечију књижевност, Ц
разговори на тему кафе као друштвеног ритуала
док традицијске приче нису заступљене. Желимо о
и разних традиција, као што су гатање - гледање у
публику упознати са богатством наших прича и т
шољу, и музички и филмски програми на привре-
бајки те их у малим позоришним формама пону- м
меним и отвореним просторима културе.
дити у цијелој Херцеговини, посебице у рурал- м
ним и изолованим крајевима, на отвореним и р
јавним просторима. Интеракадемија плус - регионална
—
сарадња студената и наставника драм-
—
Књижевна куханија ских, музичких и ликовних академија
—
(Носилац: удруга Полигон, партнери: културне (Носилац: УГ Круг, партнери: академије умјетно-
Л
институције и удруге Херцеговине, угоститељске сти из региона)
т
школе, туристичке заједнице, приватни сектор)
Општи циљ пројекта је развитак сарадње драм- к
Рецепти према којима се припремају овдашња ских, музичких и ликовних академија из БиХ и т
јела долазе из различитих култура и обликовали сусједних држава у заједничким изложбеним и о
су идентитет Херцеговине каква је данас - ком- изведбеним активностима те унапређење на- о

50
 11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 483
Grada Mostara

а ставног процеса и размјена искустава студената приказати обиљежја тла Херцеговине, која су ре-
- и наставника. Интерацадемиа се већ одржава на презентативан примјер европског крша, и карак-
нивоу сaрадње ликовних академија, односно њи- теристике рељефа (шкрапе, вртаче, седра). При-
хових наставника. казаће традиционални начин градње сухозида и
.
презентираће архитектонска остварења од ме-
- Године 2024. пројекат би се одвијао у два смје-
галитских грађевина, римских вила, средњевје-
- ра: први је наставак (ликовне) ИНТЕРАКАДЕМИЈЕ
ковних утврда, османлијске градње до употребе
е организацијом велике ликовне изложбе високо-
камена на социјалистичким споменичким оби-
школских ликовних институција из БиХ, Хрватске,
љежјима на локалитетима Даорсон, Могорјело,
Србије и Црне Горе, а други је ИНТЕРАКАДЕМИЈА
- Цимска базилика, Почитељ, Столац. У ову линију
ПЛУС, замишљена као резиденцијални програм
и уклопиће се и постојећа археолошка збирка са-
на којем би студенти драмских академија/ факул-
, дашњег музеја. Линија Вода представиће рељеф
тета под менторством својих наставника радили
. ниске Херцеговине, са Неретвом као центром те
на постављању позоришне представе, а студенти
- њеним притокама, карактеристике понорница,
мостарских музичких односно ликовних акаде-
з специфичних пећина и водопада. Вода ће се тре-
мија ће бити ангажовани на креирању музике и
- тирати као појам око кога су настала прва већа
сценографије за представу.
у. насеља у Херцеговини, развиле одређене живот-
- не навике - прве јавне чесме, шадрвани, фонтане;
- постојећи дио етнографске збирке биће прика-
П14: Креативни градиоци
зан у овој линији.
Херцеговине
Линија Свјетлост развиће тему писмености у
Културном мостоградњом у Херцеговини премо- Херцеговини, од грчког алфабета на новчићу
стићемо даљине, прекинуте везе и ојачаћемо кул- илирског племена Даорси, преко римске капи-
е
турну кохезију међу становницима овог подручја. тале и босанчице, натписа на стећцима, до првих
образовних установа, штампарства и издаваштва.
- НАМА, Музеј Херцеговине Постојеће збирке фотографија Антона Зимола и
е
(Носилац: Град Мостар и Музеј Херцеговине) Ћирила Раића, које приказују ово подручје у пе-
-
Град је препознао просторне проблеме с којима риоду од 1900. до 2000. године, реинтерпретира-
и
се сусреће Музеј Херцеговине и потребу њего- ће се у овој линији те приказати технолошки ра-
е
вог преобликовања. Зато је усвојио приједлог звој фотографије. У овој линији биће развијене и
у
обнове једног порушеног објекта градитељског тема повезивања-мостарства-бриџинга. Мостар
и
насљеђа у циљу смјештања Музеја Херцеговине. ће постати мјесто гдје се највише зна, ствара и
–
ужива у теми повезивања камена који над водом
- Ради се о згради Војне команде, популарно званој гради ново свјетло за све нас.
а НАМА. Пројектовао је угледни архитекта Јосип
- Ванцаш. Изграђена је 1900. године, а у гранатира- Желимо грађу која је дислоцирана или се налази
ј њима 1992. године тешко је страдала и изгорила. ин ситу те ју је немогуће презентовати у Мостару,
Својим значајем и положајем у контактној зони дигитализовати и тиме се музеолошка поставка
Старог града и у непосредној близини културних комплетира тако да не недостају најистакнути-
-
институција Народнога позоришта, Музичког ји примјери. Савремено осмишљен и обновљен
и
Центра Павароти, библиотеке и спомен-кућа, музеј омогућиће приступ садржајима лицима са
а
обновљена НАМА постаје још једна тачка кул- потешкоћама у кретању те лицима са видним и
у
туре старе градске језгре. Садржаји постојећих слушним оштећењима. У досадашњем музејском
-
музејских збирки реинтерпретираће се новом простору спомен кући Џемал Биједић отвориће-
музејском концепцијом, осмишљеном тако да се мо Музеј Мостара социјалистичке Југославије, са
развија у три линије: спомен собом Џемала Биједића и поставком о ва-
жним догађајима и личностима Мостара у соција-
— Камен
- листичком периоду.
— Вода
— Свјетлост. Сакрална умјетност у Херцеговини
-
Линије су обликоване тако да приказују карак-
тер простора Херцеговине, а пажљивим обли- (Носилац: Град Мостар, ДПУмХ, Музеј Херцеговине,
ковањем концепта, садржаја и начина презен- партнери вјерске заједнице)
-
и тације могуће је створити и историјски наратив, Изложбом ће се обрадити и приказати архитек-
и односно провући поједину идеју кроз вријеме, тура, скулптура, сликарство те примијењена
- од њене прве појаве до данас. Линија Камен ће умјетност муслимана, католика, православних и

51
11. ožujak / mart 2019.
припадника јеврејске заједнице која
се налази на простору Херцеговине.
Архитектура и монументална умјет-
ност (камена пластика, зидно сликар-
ство, црквени намјештај) приказаће се
фотографијом или дигитализованим
приказима с увођењем мултимедијал-
них начина презентације. Постојање,
неометан рад и изражавање разли-
читих етничких и религијских група у
подручју умјетности доказ су постоја-
ња европске идеје мултиетничности
и мултиконфесионалности на нашим
просторима већ јако дуго времена.
Такође, у појединим периодима, неке
од на нашем простору присутних вјер-
ских заједница интензивно су кому-
ницирале с другим европским и ме-
дитеранским просторима, чији су дио
биле или су жељеле бити. Тако постоје
умјетнине пристигле из Италије, ње-
мачких земаља и Мађарске, Русије и
Грчке, читавог источног Медитерана
итд. Представљањем таквог матери-
јала показаће се како је овај простор
одувијек био саставним дијелом ширег
европског и медитеранског простора.
Репозиција старих заната
(Носилац: Град Мостар, партнери:
Ливно, Коњиц, удруга Занарт, умјет–
ничке, обртничке и културне удруге у
Херцеговини)
У напору да оживимо и сачувамо ста-
ре занате од заборава и промовише-
мо их као аутентични производ овог
поднебља, овај ће програм потицати
активности усмјерене на радионице и
изложбе старих заната с циљем поду-
чавања нових генерација старим зна-
њима, као и употпуњавања културне
и туристичке понуде. Традицијски за-
нати у БиХ развијали су се под утица-
јем римске, грчке, старохришћанске и
османлијске културе. Кроз занате у по-
јединим срединама може да се тумачи
богатство живота у њима, као и њихов
цивилизациони напредак. У Мостару
је постојало тридесет различитих вр-
ста занатских удружења, од којих нека
датирају од 1762. године, као што су пе-
кари, кројачи, обућари, кожари, ткачи,
златари (кујунџије), ковачи, штављачи
или табаџије, казанџије, бријачи, зида-
ри. У Ливну је 1550. године постојало
52
SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 484
Grada Mostara
27 врста обрта, а посебно мјесто међу
њима заузима Ливањски вез сребре-
ном жицом у дрвету. Њиме су се укра-
шавали рукохвати штапова, дршке
ножева, шкриње, итд. Такође је Ливно
к
било познато по златарима, кантарџи-
јама, седларима, самарџијама, кројачи-
ма, табаџијама, звонарима.
Од старих заната у Коњицу до данас
је најустрајније дрворезбарство, ује-
дињује модерни дизајн на највишем
нивоу, са занатским техникама дрво-
резбарске и столарске производње.
Програм Репозиција старих заната
повезала би ове средине кроз њихову
прошлост и дала нове вриједности са-
дашњем животу.
Мостови Херцеговине
2020. – 2024.
(Носилац: Ливно, партнери: Коњиц, Мо-
стар, Требиње, културне институције,
удружења умјетника и обртника, ту-
ристичке заједнице)
Ливно, Коњиц, Требиње и Мостар су
четири града која имају занимљиву и
бурну прошлост. Ливно обиљежава
стари Мост на Думану, Бистрички град,
самостан Горица са галеријом велика-
на сликарства Габријела Јуркића и ет-
нолошким музејом. Затим и Православ-
на црква са богатом ризницом икона.
Коњиц на сјеверу планинске Херцего-
вине одликује стара камена ћуприја са-
грађена 1682. године. Фрањевачки са-
мостански музеј баштини збирку слика,
скулптура, књига, миснога суђа и руха,
те етнолошку збирку. Ту је и родна кућа
путописца, сликара и карикатуристе
Зуке Џумхура, депанданс Завичајног
музеја. На планини Златар недалеко од
Коњица налази се атомско склониште,
објекат познат као Титов бункер, који
се простире на површини од 20 000
квадратних метара са 100 соба, уреди-
ма и конференцијским дворанама. Тре-
биње, град изразито медитеранског
штиха, са Арсланагића мостом из 16.
вијека и бројним манастирима и дру-
гим религијским објектима, баштини и
легат једног од најпознатијих херцего-
вачких пјесника Јована Дучића. Треби-
ње однедавно има и фестивал eвроп-
ског и медитеранског филма.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 485
Grada Mostara

премоштавање Овај програм у четверогодишњем периоду пове-

раздвојености
зује умјетнике и културне раднике с овог подруч-
ја у тематизирању и реинтерпретацији појмова

стратегија
моста и ријеке у низу заједничких пројеката:
Мост као метафора и грађевина је сусрет који

културе
окупља ликовне умјетнике који су у свом раду
инспирисани темом моста, писаца који обрађују
тему моста, архитеката коју су у свом раду про-
јектовали и реализовали значајне мостове и дру-
ге умјетнике и дјелатнике. Без обзира да ли о мо-
сту говоримо у пренесеном или конкретном зна-
чењу, дакле као метафора или грађевина, мост је
увијек веза, спона, пријелаз. Тема мост одувијек
је занимљива као књижевно, ликовно, музичко,
pozorišno, филмско и архитектонско дјело.
Живот уз ријеку је програм намијењен сусре-
тима путописаца, научника, истраживача, во-
дича и туристичких радника. Ријеке нису само
вода која протиче. Оне су праве благодати пит-
ке воде, земља око њих је плодна, а служе и за
одмор и освјежење и као пријевозни путеви.
Већина старијих градова настајала је уз ријеке.
У књижевном смислу ријека која тече са својим
брзацима је успоредба са животом човјека. Мо-
тив ријеке може бити симбол везе између вањ-
ске и унутрашње природе.
Програми се одржавају на цијелом подручју Хер-
цеговине, самостално и као копродукције и кола-
борације и потичу мобилност и развитак публике.

Умјетничка ревитализација
некропола стећака
(Носиlac: Фондација Мак Диздар, ДПУмХ, партне-
ри: умјетници и умјетничке групе)
Стећци су једна од најпрепознатљивијих састав-
ница идентитета Херцеговине. Као такав умјет-
нички облик на најбољи начин презентују про-
стор и човјека тога простора.
Стећци не познају границе етничке или вјер-
ске припадности, тренутне границе ентитета,
кантона и општина. Припадају свима и свaгдје
се сусрећу с истим проблемом пропадања. У
циљу очувања некропола од даљег пропада-
ња, учинили смо први корак и заштитили не-
крополе Радимља и Бољуни у близини града
Стоца. Указивање на важност стећака и њихова
реинтерпретација помоће стварању свијести
о међусобној повезаности стећка и данашњих
људи овога простора. Некрополе стећака на
простору читаве Херцеговине ће се умјетнички
“оживјети” путем видео и звучних инсталација,
умјетничких перформанса итд.

53
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 486
Grada Mostara
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 487
Grada Mostara

Критични фактори
успјеха Стратегије

Данас се Мостар, као и многи други градови, суочава са

многим глобалним, регионалним (Европа), субрегионал-
ним (Балкан), националним (БиХ), субрегионалним (кантон),
и сублокалним (мјесне заједнице) изазовима и суочиће се
вјероватно са још више њих у периоду до 2026. године.
Многи од тих изазова имаће утицај на провођење Стратеги-
је културног развитка Града Мостара 2018. - 2026:
— актуелни притисци на релативно смањење јавних расхода
— важност обнове и унапређења физичке инфраструктуре,
посебице информационо-комуникационе
— неадекватан развитак авио-транспорта и слабији прилив
туриста
— (не)отварање објеката културне инфраструктуре
— недовољно повећање броја студената на креативним
студијима
— јачање конкурентске снаге градова сличне величине
— одлив талената у иностранство
— одржавање стабилности и одрживости културног сектора.
У мирнодопским периодима транспорт и комуникације су
најважнији фактори који утичу на развитак града (Мамфорд,
1961). Управо ти фактори пресудно утичу на укупан разви-
так, па тако и на развитaк културе града Мостара. Ако се има
у виду да ће током наредне генерације људска цивилизаци-
ја постићи више него три пријашње, јасно је да Мостар мора
што више и што брже да уклони своју информационо-кому-
никациону и транспортну дисконектованост из процеса
глобализације, посебице ако се не спријечи одлив његових
талената у иностранство.
Мостар је изван токова глобализације због неразвијености
авио-саобраћаја и неразвијеног информационо-комуника-
ционог сектора, који гуше развој осталих сектора. Укратко,
Мостар је дисконектован из глобализације због неразвије-
них ваздуших и бежичних веза. Најуже транспортно грло,
уједно и најуже развојно грло Мостара је ваздушни саобра-
ћај. Средином 1960-их отворен је Аеродром Мостар (ОМО)
за домаће те средином 1980-их за иностране летове, кад је
проглашен алтернативним аеродромом за Аеродром Са-
рајево у вези са одржавањем зимских олимпијских игара
у том граду. Рекордан превоз путника је остварен 1990. го-
дине, кад је износио 86 000 путника. Током рата аеродром
је знатно оштећен, па је извршена послератна реконструк-
ција. Поново је отворен за летове у јулу 1998., но умјесто
да Граду, власнику аеродрома, доноси порезе из добити
и концесиону накнаду, из буџета се сваке године одливају
средства на име субвенција.

55
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 488
Grada Mostara

Слика 6: Саобраћај Аеродрома Мостар; ће развити лакошински или други вид

1990. – 2017. транспорта у наредних 15 - 30 година.
Град Мостар нема систем гријања
и хлађења, док истодобно обилује
изворима обновљиве енергије. Зато
је важно иницирати увођење и ра-
звитак система гријања и хлађења
утемељеног на обновљивим извори-
ма енергије.
Поред развитка ваздушног транспор-
та, што може да се ријеши – како је
назначено у Стратегији интегрисаног
развитка Града Мостара 2017.- 2026. –
давањем аеродрома под концесију.
Надаље, потребно је развијати инфор-
мационо-комуникациону инфраструк-
Извор: БХДЦА (2018.) туру Мостара, јер ће то омогућити
шири приступ културним активности-
Годишњи саобраћај путника ОМО мјери се у десетинама
ма, бољој информисаности и промо-
умјесто у стотинама хиљада путника. Регију годишње по-
цији културних активности Града пу-
сјети минимално три милиона посјетитеља, од чега само на
тем развоја иновативног дигиталног
водопад Кравицу отпада 205 000, колико је 2017. год. било
јавног простора, укључујући кроз мје-
плаћено улазница.13
ста која представљају насљеђе, архиве
Очито је да Градска управа, менаџмент аеродрома, као и и библиотеке.
туристичке агенције нису организоване за преузимање
То ће допринијети успостави вирту-
знатно већег броја посјетитеља у Међугорју. Развитак аеро-
озног круга. Наиме, снажан раст кре-
дрома у уској је вези са укупним развитком Града Мостара
ативних и културних активности ће
као регионалног центра, па је стога овај потенцијал један од
даље доприносити локалном соци-
приоритетних развојних пројеката града (ЕУ, 2014).
јалном и економском развоју. Према
Град Мостар је већински власник ОМО-а (88%), што, посма- томе, доприносиће и преиспитивању
трано са становишта власништва, није у раскораку с интер- просторног модела урбане структуре,
националном праксом, али је у раскораку са становишта помажући оживљавању старих град-
економске ефикасности управљања. Наиме, изгледно је, и ских језгра и презентовању културних
унутар оквира БиХ, да је могуће за свега неколико година садржаја унутар њих и премоштавању
постићи саобраћај од преко 300 000 путника (како Аеро- социјалних и културних различитости,
дром Тузла добро показује), што ОМО није у стању да по- што су заправо циљеви Стратегије
стигне већ двије деценије. 14 културног развитка.
Надаље, градови величине од 0.1 до 1.0 милиона станов- Изазов с којим ће се Мостар суочити у
ника (коригиовано за величину економске густоће, која је развитку свог културног дистрикта јест
релативно висока за Град Мостар) морају да размишљају да и глобално проматрано просторне
о адекватном развитку масовног урбаног транспорта - ба- карактеристике креативних хабова и
рем о развоју просторног коридора у којем ће бити могу- кластера, посебно на локалној разини,
нису још у потпуности схваћене. Зато
13) Мали аеродром Тарб-Лурд-Пиринес Ерпорт (франц. Аéропорт де Тарбес- је изазов установљивати повезаност
Лоурдес-Пyрéнéес), смјештена 9 км од Тарба, у близини Лурда, има свега пет локације креативних ланаца вриједно-
редовних летова за пет дестинација – Париз (Ер Франс) три пута дневно, Лон-
сти и кластера с урбаним историјским,
дон (Рајанер) два пута седмично, Манчестер (Бмибаби) два пута тједно, Брисел
(Џетер) два пута тједно и Фигари-Корс (Ер Франс) једном седмично. Промет социјалним, културним и политичким
аеродрома износи око 45000 путника годишње, од чега 70% отпада на ходо- аспектима.
часничке летове за Лурд.
14) Колико БиХ заостаје у глобализованости види се по два показатеља: је- Но, нешто је неоспорно – занемарене
дина је у Еуропи на 3Г мрежи те по ваздушном промету. На простору бивше градске локације и градски простори
Југославије увјерљиво напрометнији аеродром је Београд, који је 2017. имао испуњени културним и креативним
саобраћај од 5.3 млн путника, а слиједе га Загреб (3.1), Сплит (2.8), Дубровник
(2.3), Скопље (2.0), Приштина (1.9), Љубљана (1.7), Тиват (1.11), Подгорица (0.99) активностима неоспорно доприносе
и Сарајево (0.96). Потенцијал Мостара је 1.9 млн путника 2029. године (ЕУ, 2014). регенерацији градова.

56
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 489
Grada Mostara

Слика 7: Критични фактори успјеха Стратегије

развитка културе; Мостар, 2018.

Жељена визија Критични фактори

стопа успјеха:
развитка 1. институције Града
2. прописи Града
Развитак

Мостара
културе

3. финансије
4. вјештине грађана
5. простор Града
6. мреже креативног
Актуелна сектора
стопа
развитка
вријеме
2018 2024 2026

Извор: сопствена обрада

Према стајалиштима грађана Мостара, на успјешност про-

вођења Стратегије развитка културе Града Мостара 2018.
- 2026. пресудно ће утицати више фактора, од којих су од
пресудног значаја сљедећи:
— ефикасност дјеловања административно-политичких ти-
јела Града Мостара, при чему је посебно важно развити
механизме бољег управљања културом Града
— степен подршке грађана Мостара за провођење Стратегије
— ниво инвестиција Града и посебице инвестиција у култур-
ним секторима
— општи ниво културе грађана Мостара
— степен колегијалности умјетника Мостара.

Провођење, мониторинг и
евалуација Стратегије
Праћење Стратегије биће усклађено с праћењем изврше-
ња буџета, као и с мјесечним, кварталним, полугодишњим и
годишњим извјештајима надлежних статистичких и других
агенција. Базе података везане за праћење и оцјењивање
Стратегије ће се комплетирати мјесечно, а анализирати
квартално. Оцјена остварења програма и пројекта ће се
извршити 2019. године (кад ће се извршити и дјеломично
ажурирање Стратегије), док ће се финална оцјена оства-
рења тих планова дати 2022. године. Тад ће се направити и
контролна оцјена укупног остварења Стратегије у периоду
2018. - 2022. и извршити њено ажурисање са становишта
евентуалне промјене аспирација и циљева.
Ради бољег провођења Стратегије културног развитка Гра-
да Мостара биће формирана Јединица за управљање кул-
турним развојем (ЈУКРА), која ће бити саставни дио Кабинета
градоначелника Града Мостара. До успоставе ЈУКРА-е њену

57
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 490
Grada Mostara

Таблица 9: Преглед активности на имплементацији

Стратегије културног развитка; Град Мостар, 2018. – 2026.
Активности Надлежност Рок
Дефинисање приоритета Иницијатор и власник процеса: Координатор тима за Задњи квартал 2018.
за 2019. на темељу израду Стратегије културног развитка (КТ)
стратешко-програмских Носиоци и учесници у процесу:
докумената и израда Плана Шефови надлежних служби/ одјељења Града Мостара
имплементације (1+2) Колегиј начелника Града Мостара
Остали дјелатници јавне управе Града Мостара (чланови КТ)
Форум 2024.
Припрема планова служби за Иницијатор и власник процеса: Шефови надлежних 10.-30.10.2018.
2019., укључујући пројекте служби/одјељења ЈЛС
из Стратегије културног Носиоци и учесници: Координатор КТ-а/ Шеф ЈУКРА-е
развитка и редовне послове
Укључивање стратешких Иницијатор и власник процеса: Руководилац Службе/ 1.-31.10.(први нацрт);
пројеката и мјера у план Одјељења за буџет и финансије 1.-30.11. (други нацрт)
буџета за 2019. Носиоци и учесници процеса: 1.-15.12 (трећи нацрт)
Координатор КТ-а/ Шеф ЈУКРА-е 2018.
Колегиј начелника ЈЛС
Усклађивање планова рада Иницијатор и власник процеса: Координатор КТ-а/ 5.-15.1.2019.
служби/ одјељења ЈЛС са Координатор КТ-а/ Шеф ЈУКРА-е наредне године
усвојеним Буџетом за 2019. Носиоци и учесници процеса: Шефови надлежних
служби/ одјељења
Колегиј начелника Града Мостар
Припрема календара за Иницијатор и власник процеса: 31.1.2019.
праћење реализације ШефЈУКРА-е или Координатор развојног тима КТ-а
годишњег плана ЈЛС Носиоци и учесници процеса:
Остали радници ЈУКРА-а/ КТ-а
Разрада пројеката Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е или Континусано
Координатор КТ-а
Носиоци и учесници процеса: Остали дјелатници
ЈУКРА-е/ КТ-а
Надлежне службе/одјељења
Праћење екстерних извора Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е или Континуисано
финансирања Координатор КТ-а
Носиоци и учесници процеса:
Надлежне службе/ одјељења
Остали радници ЈУКРА-е/ КТ-а
Праћење провођења Плана Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е или Континуисано
имплементације Стратегије Координатор КТ-а
Носиоци и учесници процеса:
Остали радници ЈУКРА-е/ КТ-а
Шефови служби/ одјељења
Праћење имплементације Иницијатор и власник процеса: Шефови служби/ Мјесечно: Колегиј
и израда извјештаја о одјељења начелника
реализацији годишњих Носиоци и учесници процеса: Полугодишње: до
планова рада служби Колеги начелника ЈЛС 31. јула (за првих шест
Шеф ЈУКРА-е или Координатор КТ-а мјесеци 2019. итд.)
Остали радици ЈУКРА-е/ КТ-а Годишње: до 31. маја
(за 2018. итд.)
Укључивање Вијећа за Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е Први састанак
културни развој у праћење Носиоци и учесници у процесу: Партнерске групе
имплементације стратегије Остали службеници ЈУКРА-е до 31.05.2019.
Други састанак
Вијеће за развитак Партнерске групе
до 31.07. 2018. (за првих
6 мјесеци текуће године)
Израда Годишњег извјешћа Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е До 31.05.2019.
о реализацији Стратегије Носиоци и учесници у процесу: за 2018. итд.
културног развоја, његово Остали службеници ЈУКРА
усвајање и објављивање Шефови служби/ одјељења
Остале важне активности: Иницијатор и власник процеса: Шеф ЈУКРА-е Континуисано
Редовно ажурирање wеб Носиоци и учесници:
странице Града Мостара Остали службеници ЈУКРА-е
у домену информација
које се односе на развојне
активности
Редовни контакти с вишим
разинама власти
Успостављање и унапређење
међуопштинске сарадње

58
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 491
Grada Mostara

функцију ће обављати тим састављен

од по једног до два представника Од–
јељена за организацију, правне посло-
ве, општу управу, цивилну заштиту и
ватрогаство, Одјељења за финансије
и некретнине, Одјељења друштвених
дјелатности, Одјељења за урбанизам
и грађење и Одјељења за господарство,
комуналне и инспекцијске послове.
Савјетодавну функцију на имплемен-
тацији, праћењу и оцјењивању Стра-
тегије ће имати Вијеће за културни ра-
звитак, који ће чинити представници
јавног, приватног и цивилног сектора.
Као прелазно рјешење, до момента
именовања чланова Вијећа, привреме-
но ће његову функцију вршити актуел-
ни Форум 2024.
У наредној таблици се даје преглед
темељних улога и одговорности за им-
плементацију Стратегије интегралног
развитка Града Мостара15, као и пре-
глед праћења оцјењивања и извјешта-
вања у вези с тим.

15) Провођење, мониторинг и евалуција Стратегије

темељи се на Методологији за интегрисано плани-
рање локалног развоја у БиХ – МиПРО. Развијена је
у оквиру Пројекта интегрисаног локалног развоја
(ИЛДП), који је заједничка иницијатива Швајцарске

59
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 492
Grada Mostara

А
ћ
и
B
a
Д
к
w
z
D
c
V
Џ
E
P
E
H
o
Ф
к
Г
Г
Г
D
–
Г
М
M
M
1
M
D
S
E
Ш
P
и

60
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 493
Grada Mostara

Референце

Агенција за статистику Босне и Херцеговине (АСБХ), 2015. Попис становништва, дома-

ћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013.- Прелиминарни резултати за Босну
и Херцеговину, ентитете и Брчко Дистрикт БиХ, кантоне и општине. Сарајево: АСБХ.
Burg, D.F., 2004. A World History of Tax Rebellions - An Encyclopaedia of Tax Rebels, Revolts,
and Riotsfrom Antiquity to the Present. New York: Routledge.
Дирекција за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине (БХДЦА), 2018. Статистич-
ки подаци саобраћаја бх. аеродрома за 2017. и претходне године. Расположиво на http://
www.bhdca.gov.ba/index.php/hr/14-hrvatski/generalne-informacije/1354-povecan-broj-
zracnih-operacija-i-putnika-u-2017-godini, Приступљено 1. јула 2018.
Domlјan, V., 2005. A Bosnian diplomat reflects on a federation on the fault lines of three
civilizations. Forum of Federations Vol.4 No.4. Available at http://www.forumfed.org/pubs/
V4N4-ba-Domlјan-pract.pdf
Џумхур, З., 1982. Мостар. Мостар: Прва књижевна комуна.
European Union (EU), 2017. The Cultural and Creative Cities Monitor. Luxemburg:
Publication Office of the European Union
Evans, A. J., 1877. Through Bosnia and Herzegovina on Foot during the Insurrection: with an
Historical Review of Bosnia, and a Glimpse at the Croats, Slavonians, and the Ancient Republic
of Ragusa, August and September 1875, 2nd edn. London: Longmans, Green, and Co.
Федерални завод за статистику (ФЗС), 2018. Херцеговачко-неретвански кантон у број-
кама. Сарајево: ФЗС.
Град Мостар, 2018. Службена страница. Приступљено 30. 8. 2018.
Град Мостар, 2016. Стратегија интегрисаног развитка Града Мостара 2017. - 2026.
Грађевински факултет Мостар Свеучилишта у Мостару, 2016. Preparation of Project
Documentation of Centre For Cultural and Creative Industries within the Project HIVES (High
– Level Innovation for a Value – Driven Exploitation of a Joint S3 in the Adriatic Area). Мостар:
Грађевински факултет Мостар Свеучилишта у Мостару.
Мандић, Д., 2013. Сабрана дјела – Свезак ИВ. Мостар: Фрам-Зирал.
Malcom, N., 1996. Bosnia–a Short History. New York: New York University Press.
Mazower, M, 2002. The Balkans – a Short History. New York: The Modern Library. Смољан, В.,
1979. Равномјернији развитак подручја ОПК, Привредник1, мај.
Mumford, L., 1961. The City in History: Its Origins, Its Transformations, and Its Prospects. San
Diego, Harcourt Inc.
Stoianovich, T., 1999. Review of Michael Palairet, the Balkan Economies c. 1800-1914:
Evolution without Development. American Historical Review, February.
Шабановић, Х., 1959. Босански пашалук. Постанак и управна подјела (Der bosnische
Pachaluk. Entstehung und Verwaltungseinteilung). Сарајево: Научно друштво НР Босне
и Херцеговине.

61
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 494
Grada Mostara

62
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 495
Grada Mostara

Анекс

У Мостару је активно 14 јавних установа култу-

ре: Архив Херцеговине, Народна књижница ХНК/
Ж, Библиотека – дјечији одјел, Музеј Херцегови-
не, Симфонијски оркестар, Музички центар Па-
вароти, Народно позориште, Хрватско народ–
но казалиште, Луткарско казалиште, Позо-
риште лутака, Центар за културу, Хрватски
дом херцег Стјепан Косача, Дом културе Благај
и Културни центар сјевер - Потоци.
Град Мостар је оснивач 12 установа културе (за
десет је самостално оснивач, док за двије уста-
нове дијели оснивачка права са ХНК/ ХНЖ у
једнаким износима).

Таблица А1: Јавне културне

установе; Мостар, 2017.
Запослено
Спол
на струч- на админи-
Р.бр. Назив стративно- просјечна
Укупно ним по- дирек-
словима техничким доб М Ж
пословима тор

0 1 2 (=3+4) 3 4 5 6 7 8

1 Центар за културу Мостар 12 7 5 50 5 7 М

Музички центар „Павароти“

2 14 4 10 48,9 11 3 М
Мостар
Хрватски дом херцег Стјепан
3 20 5 15 45,9 13 7 М
Косача

4 Хрватско народно казалиште 21 11 10 52 11 10 М

5 Луткарско казалиште Мостар 12 10 2 38 5 7 Ж

6 ЈУ Музеј Херцеговине 8 6 2 51,5 4 4 М

ЈУ Народна библиотека - Одјел

7 дјечја библиотека Мостар 7 5 2 44,5 1 6 М

8 Позориште лутака Мостар 10 8 2 50 6 4 Ж

Симфонијски оркестар
9 6 5 1 47,8 2 4 Ж
Мостар

10 Народно позориште Мостар 27 19 8 44,9 17 10 М

11 ЈУ Дом културе Благај 2 2 0 45,5 1 1 М

12 ЈУ Културни центар сјевер - 2 1 1 45,5 1 1 М

Потоци
3Ж;
13 Укупно 141 83 58 39 77 64
8М
Извор: Град Мостар (2017.)

63
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK
Grada Mostara
Највећи број споменутих установа настао је 1950-
их година и развијао се до периода 1992. - 1995.
Након 1995. год. изграђени су објекти Музичког
центра Павароти, Центра за културу, Хрватског
народног казалишта, Библиотеке, Луткарског ка-
залишта, Музеја Стари мост и Интерпретациј-
ског музеја МуМ (Музеј у Мостару).
Те установе се финансирају из буџета Града Мо-
стара, осим Архива Херцеговине и Народне књи-
жнице, које се финансирају из буџета ХНК/ Ж те
Хрватског народног казалишта и Народног по-
зоришта чији рад финансирају заједнички Град
Мостар и ХНК/ Ж.
Библиотекарска активност врши се у три објекта
у Граду, иначе добро позиционирана, а један од
објеката служи искључиво млађем узрасту, од
предшколског до средњошколског.
Музеј Херцеговине има три збирке: археолошку,
етнографску и књижевну. Активан је у четири
објекта смјештена у зони Старог моста; цен-
трални објекат с археологијом и етнографијом,
Музеј Стари мост посвећен изградњи и обнови
моста, Интерпретацијски музеј МУМ, Спомен-
кућа Светозара Ћоровића, са собом посвеће-
ном Алекси Шантићу.
Музичка активност обавља се кроз рад Симфо-
нијског оркестра и Музичког центра Павароти
који у свом саставу, поред радионица музичке те-
рапије, има и студио за снимање те пројекaт Рок
школе. Ова активност употпуњена је постојањем
двају музичких школа I. и II. ступња те студија му-
зике на Свеучилишту у Мостару.
Мостар има четири позоришне куће, два луткар-
ска и два драмска позоришта. Свако позориште
има своју сцену, са 536 сједећих мјеста у драм-
ским и 310 мјеста у луткарским позориштима.
Четири културна центра микролокацијски су до-
бро позиционисана: два у центру града и два на
рубним подручјима, један на сјевером а други
на јужном. Приградски центри за културу служе
за задовољење културних потреба тих дијелова
града - од образовања, фолклора, друштвених
игара до пучких забава.
Центар за културу, смјештен уз сами стари град
и окружен парком стећака с подручја Херцего-
вине, има галеријску, плесну, презентацијску ак-
тивност, локални радио, као што има и Хрватски
дом херцег Стјепан Косача (ХД ХСК), чија галери-
ја је организована као засебна јединица унутар
центра, са сопственом колекцијом и редовним
издавачким радом. На истој локацији као и ХД
64
Broj 3 Strana 496
ХСК налази се и мањи галеријски простор
који користи Друштво хрватских ликовних
умјетника у Федерацији БиХ.
Омладинска културна сцена организована је
кроз удружења Омладински културни цен-
тар Абрашевић, који се пројектно финансира,
и Студија за изведбену умјетност који се фи-
нансира из градског буџета.
У граду су активна 33 културна друштава која
служе традицијској, плесној, музичкој, књи-
жевној, ликовној и архитектонској активно-
сти, те три струковне удруге - историчара
умјетности, ликовних умјетника и писаца, које
имају регионални карактер.
Национална културна друштва Хрвата (Мати-
ца хрватска и Напредак), Бошњака (Препород)
и Срба (Просвјета) важан су фактор у општој
културној слици града, као и постојање Фран-
цуског и Турског културног центра те Америч-
ког кутка.
У склопу програма обуке за раднике сектора
културе, Служба за културу сарађује и с ДЕСК-
ом Креативна Европа БиХ од јесени 2017., у
склопу чега је отпочет програм обуке радни-
ка у култури за стицање знања и искустава у
апликацији на конкурсе Креативне Европе.
Средства за културу из буџета Града Моста-
ра распоређена су на три ставке: Служба за
културу, Агенција Стари град и капитална
улагања.
Средства за културу намјенски се троше за:
— оперативне трошкове сектора културе
(плате, материјални трошкови и програм-
ска средства за 12 установа културе којима
је оснивач и суоснивач Град Мостар; у тим
установама укупно је тренутно запослено
147 лица
— финансирање дијела програма независне
сцене и организација којима Град Мостар
није оснивач
— капитална улагања
— одржавање и обнављање културне баштине.
Градска управа Мостара има пет одјељења,
међу којима је и Одјељење друштвених дје-
латности. Односно пет одјељења има 17
служби, међу којима је и Служба за културу
која с још три службе чини Одјељење дру-
штвених дјелатности.
У Служби за културу запослено је шест лица,
три с високом стручном спремом, два с вишом
и једно са средњом стручном спремом.
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 497
Grada Mostara

Таблица А2: Приказ финансирања установа

културе; Мостар, 2015. - 2018.
Р.
Назив установе 2015. 2016. 2017. 2018.
бр.

1 Музеј Херцеговине 148.580 148.580 163.600 173.600

2 Дјечија библиотека 116.700 134.700 156.280 156.280

3 ХДХС Косача 290.000 290.000 332.500 348.500

4 КЦ Потоци 31.970 31.970 39.810 39.810

5 Центар за културу 220.320 252.320 277.550 297.550

6 КЦ - Дом културе Благај 31.860 31.860 40.310 40.310

7 МЦ „Павароти“ 168.220 168.220 217.510 217.510

8 Народно позориште 210.000 235.000 269.500 269.500

9 ХНК 210.000 235.000 269.500 269.500

10 Луткарско казалиште 184.120 184.120 232.210 232.210

11 Позориште лутака 168.010 168.010 195.670 195.670

12 Симфонијски оркестар 161.900 161.900 201.790 220.790

Извор: Град Мостар (2018.)

Таблица А3: Број запослених у установама

културе; Мостар и компаратори, 2015.

Запослени у
Запослени у
Број Запослени у култури/ сектору културе/
Град Година установама
становника становништво (у %) становништво
културе
(Мостар=1)

1 2 3 4 5 (=3/2) 6

Дубровник 2014. 297 42615 0,697 5,59

Херцег Нови 2010. 50 14462 0,346 2,77

Ријека 2013. 424 128624 0,330 2,65

Сплит 2014. 530 178102 0,298 2,39

Вараждин 2015. 122 46946 0,260 2,09

Мостар 2015. 141 113169 0,125 1,00

Извор: стратегије развитка културе односних градова

На темељу таблице 3 може се закључити да Мостар има

релативно мање запослених у установима културе него
градови компаратори, прецизније речено, три пута мање
(прост просјек је 3.1).

65
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 498
Grada Mostara

Таблица А4: Објекти установа културе, 2018.

Р. Назив Укупна
бр. установе површина Објекти
зграде (у m2)
— површина дворишта 981 m2
— корисна површина (гардеробе, радионица, простори за лутке,
сценографију…) - 155 m2
Позориште — мокри чворови - 18 m2
1. лутака у 550 — површина сценског простора - 100 m2
Мостару — режија – 11 m2
— површина сале - 100 m2
— број сједишта у сали - 160
— канцеларијски простори - 73 m2
— зграда мале сцене - 84 m2
Спомен кућа Џемала Биједића (Бајатова 4)
— Спомен кућа Џемала Биједића - укупно цца 230 m2
— 30 m2 канцеларијски простор
— мокри чвор 2 m2
— изложбени простор 50 m2
— кино сала 60 m2 - укупно 50 сједишта
Ћоровића кућа на Луци
ЈУ “Музеј — Ћоровића кућа - дио који користи Музеј – укупно цца 140 m2
2.
Херцегови-
756
— канцеларијски простор – 4 m2
не” Мостар — мокри чвор – 2m2
— галеријски простор – 50 m2
Одјељење “Музеј Стари мост”
— Одјељење “Музеј Стари мост”- укупно цца 200 m2
— Кула Тара - пет спратова, сваки цца 15 m2 - укупно 75 m2
— Археологија - простор испод месџида и прилаза Старом мосту - цца 60 m2
— Лабиринт - изложбени простор – цца 60 m2
Интерпретацијски центар - МУМ- укупно 186 m2 - изложбени простор

ЈУ “Културни — сценски простор – 60 m2

центар — канцеларијски простор - 50 m2
3.
Мостар-
210 — капацитет дворане - 250 сједишта
Сјевер” (напомена - тренутно се ради реконструкција објекта - капацитети ће
се повећати за цца 120 m2 и 100 сједишта )

Симфонијски — Симфонијски оркестар унајмљује простор у Хрватском дому Херцег

4. оркестар 56 Стјепана Косаче укупне површине 56 m2
Мостар — канцеларијски простор – 15 m2
— просторија за вјежбање - 32 m2
Дјечије одјељење (рад с корисницима) – укупно 176 m2
— корисни простор - 150 m2
— канцеларијски простор - 16 m2
ЈУ Народна — мокри чвор - 10 m2
библиотека-
5. Одјел дјечија 1043 Одјељење Лука - укупно 867 m2
библиотека — корисни простор (рад с корисницима, сва одјељења) - 630 m2
Мостар — двориште 60 m2
— канцеларијски простор 55 m2
— мокри чвор 40 m2
— магацински простор (подрум) - 82 m2

објекат Дома културе у Благају - укупна површина 515 m2

— сценски простор - сала са позорницом – 242 m2 (сала 138 m2, позорница 104 m2)
— капацитет дворане - 200 сједишта
ЈУ “Дом — цјелокупан канцеларијски простор користи Градско подручје Југоисток
6. културе” 825
Благај објекат Дома културе у Драчевицама - укупна површина 310 m2
— сценски простор - сала са позорницом - 20 m2 (сала 72 m2, позорница 48 m2)
— капацитет дворане - 100 сједишта
— канцеларијски простор – 55 m2

66
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 499
Grada Mostara

Р. Назив Укупна
бр. установе површина Објекти
зграде (у m2)
— Умјетничка галерија Краљице Катарине Косача - укупно 580 m2 (капацитет -
150 сједишта)
— велика дворана са позорницом – укупно 700 m2 (позорница 256 m2) -
(капацитет дворане - 726 сједишта)
— простор иза позорнице (шминкерај, гардеробе и тоалети ) - 60 m2
— мала дворана - 100 m2
— канцеларијски простори - 140 m2
— двије учионице - 50 m2
— радио Мостарска панорама - 20 m2
— 2 хола и тераса - 206 m2
Хрватски Корисници простора у згради Хрватског дома Херцег Стјепана Косаче
дом херцег темељем уговора о најму:
7. 5136 — Галерија - 35 m2
Стјепан
Косача — Кафић - 50 m2
— ХРТВ Херцег Босне - 263 m2
— Симфонијски оркестар - 56 m2
— Друштво Хрватских књижевника Херцег Босне - 25 m2
— Хрватска глазба Мостар – 92 m2
— Луткарско казалиште - простор бивше Мале сцене – цца 200 m2
Корисници којима је додијељен простор у згради Дома:
— Народна књижница Мостар - 720 m2
— Глазбена школа Ивана пл. Зајца – 280 m2
— III. основна школа - 1024 m2
— Луткарско казалиште – 450 m2
Луткарско казалиште Мостар смјештено је у згради Хрватског дома
Херцег Стјепан Косача. Користе и унајмљени простор цца 200 Мала сцена
Луткарско у Хрватском дому Херцег Стјепан Косача.
8. казалиште 450 — укупна површина -356,51 m2
Мостар — канцеларијски простори 58,47 m2
— сценски простор -298,04 m2
— капацитет сједишта у дворани- 150
Музички центар Павароти користи укупно 1492 m2
— Корисна површина -780 m2 (укључене просторије за рад радионица,
ресторански простор, котловница, апартмани, студио, врт, нототетка,
складиште и бекстејџ)
Музички — ходници/ тоалети - 220 m2
центар — канцеларије 92 m2
9.
Павароти
1947 — сценски простор – 400 m2
— капацитет дворане је максимално 120 мјеста, а атрија 1000 мјеста (600
Мостар стајање, 400 сједење)
Музичка школа I. и II. степена
— користи укупно 455 m2 простора, од чега је 300 m2 корисна површина, 20 m2
канцеларијски простор те ходници и тоалети 135 m2.
— изложбени простор - 400 m2
— Радио - 180 m2
Центар за — Плесни студио Мо Старс 180 m2
10. културу
1500 — 4 учионице + кабинет за информатику - 200 m2
Мостар
— канцеларијски простор - 260 m2
— ходници и мокри чвор - 160 m2
— котловница – 90 m2
— магацин – 30 m2
Хрватско — у функцији је 1200 m2
11.
народно
3011
— површина дворане укупно – 195,37
казалиште — површина позорнице 106,30
Мостар — капацитет дворане 110 сједишта
— укупна површина главне зграде 2600, 98 m2
— помоћни објекти - рушевни простор - 163,30 m2
Народно — помоћни објекат - столарска радионица и магацин - 286,77 m2
12. позориште у 3050
Мостару — Велика дворана - капацитет 345 сједишта-површина-партер 169m2, балкон
108m2 - укупно 277 m2
— површина сцене 91 m2+100 m2- простор иза сцене
— Мала сцена - Студио 64 - капацитет 64 сједишта- површина- 160 m2
(Извор: Град Мостар и културне установе, 2017.)

67
11. ožujak / mart 2019. SLUŽBENI GLASNIK Broj 3 Strana 500
Grada Mostara

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА КУЛТУРЕ ГРАДА МОСТАРА 2018-2026.

објавлјује се у изворном облику
Nakladnik/Izdavač ne može preuzeti odgovornost za jezik službenih objava i oglasa koje se objavljuju
u dijelu „Objave i oglasi“.

„SLUŽBENI GLASNIK GRADA MOSTARA“

Nakladnik/ Izdavač: GRAD MOSTAR
Za nakladnika/ izdavača: Tajnik/ Sekretar Gradskog vijeća Grada Mostara: tel.: 036 / 447-400, 447-407,
faks: 447-447, 447-433
List izlazi prema potrebi. Pretplata za 2019. godinu iznosi 117,00 KM sa PDV-om. Pretplata, prodaja i
primanje oglasa obavlja se u ulici Hrvatskih branitelja 2 u Mostaru. Žiro račun broj: 5550000020190277
kod NOVE BANKE A.D. Banja Luka, Filijala Mostar.
Pretplatnicima koji se pretplate tijekom/tokom godine ne možemo garantovati prijem svih prethodno izdatih
brojeva.
Tisak/štampa : IC štamparija Mostar, Karađozbegova 1.
Naklada/ Tiraž : 200 primjeraka