Дитирамб

Дитирамб је врста лирске хорске песме настала у старој Грчкој из песама испеваних у
славу бога Диониса. У њој се опевају снажна осећања радости, усхићења, заноса, изазва-
на неком појавом у животу или у природи. Ритам у дитирамбу је обично брз, променљив
и у складу са осећањима која испуњавају песму. Стил је полетан, раздраган. Пронађи у
овој песми примере за дитирамб.

„Антејска (Антајска) снага – Антеј је био син бога мора Посејдона и богиње земље
Геје. Џиновског раста и изузетне снаге. Кад год би му у борби понестало снаге, он би дота-
као тло (земљу) и добијао нову, још већу снагу. Зато је био непобедив све док га Херакле
није убио пошто га је подигао са земље. У пренесеном значењу овај израз значи – моћ
коју осећа човек у додиру са својом земљом и својим народом.”

(Милан Шипка, Зашто се каже)

СНО ПРАВИ
ПИ

ЛО
ПРАВО

Писање имена васионских тела

• Имена
 васионских тела, сазвежђа и зодијачких знакова пишу се почетним великим
словом:
Земља, Месец, Сунце, Марс, Лав, Водолија итд.

• Ако
 се називи небеских тела (сазвежђа) састоје из више речи, само се прва реч пише
великим почетним словом:
Магеланови облаци, Ловачки пси, Береникина коса, Мали лав, Јужни троугао, Ле-
тећа риба, Енкеова комета...

• Речи земља, месец, сунце пишу се малим словом када представљају заједничке име-
нице:
Изгорела сам на сунцу.
Ходај по земљи, немој по шљунку.

вала сунцу, земљи, трави

Х
Хвала ваздуху што је плав.

209
 М ДО ЗНА
П РЕ Ч И ЦО Њ

А
Реч ЗЕМЉА увек пишеш великим словом ако у реченици можеш да је допуниш речју
планета, а да то не промени значење реченице.
– Претпоставља се да је Земља настала пре више од четири и по милијарде година.
– Недавно смо купили земљу и данас ћемо почети да садимо цвеће.

Реши задатке на стр. 96 Радне свеске.

И КУ Т А К
ШК
Е К О ЛО

Свет троши за петину више природних ресурса годишње него што планета може да
произведе, записано је у извештају Светског фонда за недирнуту природу. Фонд је по-
звао владе у свету да се под хитно посвете обнови еколошке равнотеже у свету.
За само тридесет година, од 1970. до 2000. године, популација морских и копнених
врста смањена је за трећину, а оних које живе у слатким водама за половину – што је
директна последица веће тражње хране, влакана, енергената и воде у свету. Потрошња
фосилног горива, попут угља, гаса и нафте, у последње четири деценије двадесетог века
повећана је 700 пута. Земља није у стању да тако брзо апсoрбује угљен-диоксид, што
убрзано уништава заштитни озонски омотач. Природне ресурсе планете, према истра-
живању Фонда, најбрже троше становници Северне Америке, а појединачно Уједињени
Арапски Емирати, Кувајт, Аустралија и Шведска. Најмање трoше најсиромашнији: Авга-
нистан, Сомалија, Хаити, Таџикистан и Бангладеш. Богате земље представљају и претњу
за сиромашне: потражња азијског палминог уља и јужноамеричке соје на Западу под-
стакла је уништавање природних станишта у тим регионима.

Призор из Рафинерије у Панчеву

210