1

scan: Cyrano
obrada: plavka
Balkandownload.org

Naziv originala:
Amy Sohn
PROSPECT PARK WEST

Copyright © 2009 by Amy Sohn

Translation Copyright © 2013 za srpsko izdanje Vulkan Izdavaštvo

2
3
 Za Čarlsa
Dvadeset miliona stvari

4
Stvorila sam te da bi me pronašla.
En Sekston

5
Rebeka Rouz je prema Park Sloupu osećala isto što i prema svojoj jednoipogodišnjoj
kćerki Ebi: bezuslovnu ljubav pomešanu sa čestim iznenadnim naletima nekontrolisanog
besa. Tog ponedeljka po podne, bes je prevagnuo. Bilo je pola tri i Ebi je spavala. Već je
raspremila sudove od ručka, konačno složila veš koji je nedelju dana čučao u mašini za
sušenje i provela sat vremena nad člankom koji je pisala za Kosmopolitan, pod naslovom
„Male tajne lepote koje čuvate od očiju svog muškarca.“ Preostalo joj je samo još da se
izvrne na sofu u dnevnoj sobi, ubaci DVD sa Stanarom Romana Polanskog i da se
prepusti masturbiranju tokom scene u kojoj Polanski zlostavlja Izabel Ađani u mračnom
pariskom bioskopu.
Dok se naslanjala na jastuk i tražila taj deo, trgla se jer je kroz prozor ugledala
muškarca. Nije to bio mišićavi voajer koji želi da bude svedok njenog popodnevnog
greha, već Rahman, pakistanski moler koji voli da peva u slavu Alaha dok nabacuje malter
na fasadu. Radio je i polako se spuštao niz zgradu. Donje roletne bile su spuštene,
međutim, zaboravila je na gornje, što je značilo da moler može da vidi šta se unutra
dešava.
Zgrada sa fasadom od mrkog peščara u kojoj su živeli Rebeka i njen suprug Teo, imala
je četiri stana. U njima su bili parovi sa decom, što se može reći i za stan broj četiri, u
kome su bili jedan crni gej sa dečkom i sinom tinejdžerom. Kada su Rebeka i Teo pre dve
godine kupili stan, Odbor im je dozvolio krečenje, postavljanje novih tepiha, zamenu
bojlera i renoviranje fasade. Sređivanje je podizalo vrednost Rebekine imovine, ali je
neprekidna parada radnika ispred prozora veoma loše uticala na njenu raskalašnost. To
je jedna od mana buržujskog imidža: stalno podižete kvalitet života, zbog čega je skoro
nemoguće živeti.
Bilo je dovoljno osvrnuti se. Samo u Rebekinom bloku, u Ulici Kerol između Osme
avenije i Prospekt park vesta, tokom prošle godine sređivano je šest fasada. Da bi se sa
Ebinim kolicima probila kroz Sedmu aveniju do Konektikat Mafina i prodavnice kafe,
Rebeka je prvo morala dobro da se pripremi za urlik bušilica za beton. Dole na Četvrtoj
aveniji svakodnevno su nicale vulkanizerske i staklorezačke radnje, pumpe i nova
modernistička zdanja sa potkrovljima od milion dolara.

6
 Nakon što je videla Rahmana, Rebeki je postalo neprijatno da se samozadovoljava u
dnevnoj sobi, čak i ako bi kapci bili spušteni. Ako želi da svrši pre nego što se Ebi probudi,
moraće to da obavi u svom krevetu, gde se ovih dana više prosipa bebina kaka nego druge,
mnogo privlačnije telesne tečnosti. Dok je majstor na urdu jeziku pevao svojim
crnookim devicama (što bi kod Rebeke uvek prizvalo sliku izudaranog ženskog lica), na
prstima se niz hodnik sjurila do svoje sobe da ne bi probudila bebu u susednoj prostoriji.
Na trenutak je pomislila da bi mogla da iskoristi Rahmana za masturbaciju; bio je u
ranim tridesetim i nije loše izgledao onako vitak, naočit i blistave maslinaste kože. Ipak,
mada se udala za čoveka koji nije Jevrejin, nije mogla da zamisli da vodi ljubav sa
Pakistancem. To joj je delovalo strašno, previše je podsećalo na Minhen.
Zatvorila je vrata spavaće sobe, navukla zavese i uključila klimu. Tek je početak jula,
ali je zbog globalnog otopljavanja već trideset devet stepeni. Zavukla se ispod
tamnocrvenog, debelog kalvin klajn pokrivača za krevet, nagnula se preko ivice i izvukla
šanel kutiju za cipele. U dnevnoj sobi, uz stimulaciju sa DVD-ja, bio joj je dovoljan prstić
sa trunčicom lubrikanta; u aseksualnoj spavaćoj sobi punoj igračaka, biće joj potrebno još
nešto.
U kutiji, zajedno sa drugim igračkama, nalazio se Rebekin bledoružičasti mini-perl
„jaje“ vibrator. Kupila ga je u seks-šopu Tojs u Bejblandu na Louer Ist Sajdu, pre nego što
su otvorili Bejbland u Park Sloupu, odmah pored gvožđarije Pintčik.
„Jaje“ je bilo manje od pravog jajeta, kao veliki čep za vino. Odeljak sa baterijom bio
je pričvršćen tanušnom belom vrpcom. Tokom svojih dvadesetih, Rebeka ga je koristila
sa raznim ljubavnicima, na njima ili na sebi. Ljubavnik je ime koji ti muškarci verovatno
nisu zasluživali. Većina njenih predbračnih veza trajala je samo nekoliko meseci ili pet-
šest izlazaka. Tek toliko da oseti uzbuđenje novog seksa ili pronađe zanimljivijeg momka.
Za razliku od nekih svojih prijatelja koji su se zgražavali na pomen seksa za jednu noć,
Rebeka je u tome uživala. Po barovima Louer Ist Sajda ili u Ist Vilidžu kupila bi komičare,
bubnjare i scenariste, obično sa prijateljicom uživajući u lovu. Mada je sam seks retko
bio spektakularan, Rebeka je volela uvertiru: izazivanje, poglede, držanje za ruke, vožnju
taksijem, prvi poljubac – koji je smatrala čistim, bez obzira na to koliko su oboje bili
pijani. Nije mislila da je seks za jednu noć jeftin ili nepristojan. Činio joj se savršenim, jer
joj je pružao priliku da priča o sebi sve što joj padne na pamet (samouverena, šaljiva,
sarkastična, veoma tražena), i da se pozdravi pre nego što je momak dobro upozna i
shvati koliko je ta biografija izmišljena.
Rebeka nije bila ružna, ali je još kao tinejdžerka shvatila da joj je telo privlačnije od
lica. Imala je kovrdžavu kosu poput Endi Makdauel i prodorne smeđe oči. Međutim, čak
i kad je bila najbolje raspoložena, imala je stegnut, besan izraz lica. Jednom je na žurki u
Barnardu čula kako se dve žene sašaptavaju da je Rebeka „pravi puterčić – ima izvanredno
telo, ali joj je lice bez veze.“
Bila je ponižena, ali je posle nekoliko minuta shvatila da je devojka samo izgovorila
nešto što je i sama oduvek znala. Lice joj nikad nije smetalo kod muškaraca kojima je više

7
bilo stalo do njenog tela. Skoro da su to i podvlačili dok su joj govorili nešto kao „Grudi
su ti savršene veličine“ ili „Tako si jebeno seksi“, što je drugačije od „Tako si lepa.“ Svesna
svog izgleda, uvek se ponosila tim telom i u krevetu se često osećala prijatnije nego van
njega.
Rebeka se pozdravila sa mini-perlom kao sa starim prijateljem, prisećajući se kako su
ga Teo i ona nekada koristili da bi začinili seks ili se samo zabavili. Pre Ebi, vodili su ljubav
nekoliko puta nedeljno. Kad bi se njene udate prijateljice žalile da sad dobijaju manje
seksa nego dok su bile devojke, samo bi se saosećajno zakikotala, ali bi ih u sebi
sažaljevala, sigurna da se njoj to neće dogoditi. Sigurno ne voliš seks, pomislila bi. Ili, Zar
još pre udaje nisi znala da tvog muža to ne zanima?Čak ni tokom trudnoće nije izgubila
želju. Iznenadila se kada je otkrila da je i Teova nepromenjena. Šalili su se da će beba
morati na terapiju kada se bude setila penisa koji je lupka po glavi.
Ali, uragan zvani Ebi, sve je promenio. Šest nedelja nakon porođaja, pregledala ju je
brkata babica po imenu Liza i rekla joj: „Možeš imati odnose kad god poželiš.“ Na pitanje
šta će koristiti da bi se zaštitila od neželjene trudnoće, Rebeka je samo slegla ramenima i
odgovorila: „Valjda kondome.“
Te večeri donela je kući bocu hladnog šardonea, stavila Ebi u krevetac i pružila Teu
pakovanje lemskin kondoma. Iznenadio ju je bol tokom seksa, uspomena na carski rez.
Akušer se odlučio na taj potez nakon što se dva sata uzaludno napinjala. Međutim,
Rebeka se nije obeshrabrila. Pretpostavila je da će biti potrebno još vremena i šardonea
da bi se seks popravio.
Nekoliko nedelja kasnije, ničim izazvana, nežno ga je dotakla dok su ležali u krevetu.
Sklonio joj je ruku i pogledao je nekako drugačije; u očima mu se video strah. „Ne
moramo da žurimo“, procedio je i to je bilo to. Narednih meseci, mada ju je povremeno
ljubio i masirao, nijednom nije pokušao da spava sa njom.
Prošlo je šest meseci otkako su vodili ljubav. Bio je to tako užasan i zapanjujuće dug
period, da Rebeka nije volela da ga se seti. Suša je predugo trajala, a ona bila suviše
povređena da napravi prvi korak; postali su hladni jedno prema drugom, kao dva
posvađana cimera.
Razmišljala je o rastavi, ali je zbog toga brinula i bilo joj je neugodno. Mada se
smatrala feministkinjom za koju su i muške i ženske potrebe podjednako važne, kao
potomku jevrejske porodice činilo joj se da je razvod sramota, da je šanda. Znala je da je
to zastarelo shvatanje, ali nije mogla da ga se otrese.
Kasnije je razmišljala da bi se lakše sa tim nosila da je bila pripremljena za Teovu
reakciju. Ali među silnim brigama koje donosi majčinstvo, Rebeka nije očekivala dug
celibat. Da muž odbije svoju ženu, tako privlačnu i zgodnu – to je bio razlog za snažan
gnev. Zar on ne zna kakvu ženu ima? Zar stvarno misli da može mesecima da je
izbegava bez posledica?

8
 Druge mlade majke koje je upoznala žalile su se zbog dečačke požude svojih muževa,
sekirajući se što njih same to ne privlači: „Gari me je napadao još pre nego što su mi zarasli
ožiljci od epiziotomije“, ili: „Posle šestomesečne kontrole, morala sam da slažem Dejva
da je lekar rekao još šest nedelja.“ Rebeka ni od jedne majke nije čula barem nagoveštaj
da je napaljena. U knjizi Šta da očekujete dok čekate bebu, nije bilo poglavlja pod
naslovom „Tatin seksualni nagon: da li je mrtav ili samo uspavan?“
Neke od majki koje su se žalile da ih muževi proganjaju, bile su debele i zapuštene.
Rebeka bi slušala njihovo jadikovanje, zapanjena što još postoje muškarci koji ih smatraju
poželjnim. Sa svojih sto sedamdeset centimetara skinula je višak kilograma odmah posle
porođaja. Nekad je nosila prsluče broj dva, a sad su joj grudi procvetale do trojke. Nije
imala strije na stomaku, za razliku od drugih žena iz plivačkog kluba Beba i ja, koje je
sretala u garderobi Istern atletika, sa krivudavim crvenkastim ožiljcima na oblinama. Njoj
se čak i ožiljak od carskog reza nalazio ispod linije bikinija.
Uvek je u seksu uživala više od Tea, ali nikad je nije odbio. To joj se dopadalo; volela
je da preuzme inicijativu, ubeđena da će ga naterati da se ukruti za samo nekoliko
sekundi.
Teo i ona upoznali su se u decembru 2003, na rođendanskoj žurki kod zajedničke
prijateljice. Rebeka je upravo napunila trideset jednu godinu, i mada nije ludela za
brakom poput većine njenih prijateljica, osećala je da je već spavala sa svim pametnim,
umetnički nastrojenim slatkišima južno od Četrnaeste ulice i pitala se kada će upoznati
nekog novog.
Stajala je kraj stola sa pićima kad je Teo prišao i našalio se kako niko još nije otvorio
mauntin dju. Nekako je delovao smotano. Odmah je videla da mu je zapala za oko i da se
iz sve snage trudi da flertuje sa njom i da bude zanimljiv. Rebeki je to delovalo veoma
ljupko nakon gomile veza za jednu noć i tipova koji se baš ne bi mogli nazvati njenim
momcima. Teo je želeo da joj se udvara, a ona nije mogla da se seti kad je poslednji put
tako nešto doživela.
Veza je vrlo brzo postala ozbiljna. Već u aprilu uselio se u njen stan na Petoj aveniji
u Sloupu. Teo je bio arhitekta, zreo i zadovoljan, ni nalik hipsterima1. Bio je prava
suprotnost razmaženim jevrejskim momcima, koji su u posetu roditeljima uvek nosili
gomilu veša za pranje. Teo je bio usamljenik, nezavisni BPASP2 kojeg je odgajila
samohrana majka i koji je veoma rano naučio da se brine o sebi. Na njihovom prvom
zvaničnom sastanku nakon žurke, pozvao ju je u svoj stan u Louer Ist Sajdu i napravio
četiri različite pice, tartar od tune i hrskavu pitu od jagoda i rabarbare.
Tamnokos i kratko ošišan, podsećao je na Klarka Kenta. Za razliku od bubnjara i
komičara, Teo je imao pravi posao, mada je u vreme kada su se upoznali bio mlađi asistent
i jedva spajao kraj s krajem. Poznavao je svet i dosta je putovao. Nakon što je diplomirao

1
Hipsteri - supkulturna grupa koja se trudi da izgleda nemarno i nezainteresovano za stvarnost. (Prim. lekt.)
2
BPASP (WASP) - Belac, protestant, anglosaksonskog porekla. (Prim. prev.)

9
na Harvardu, radio je u Madridu za Rafaela Monea. Njegov jednosobni stančić bio je
zakrčen originalnim modernističkim komadima nameštaja, poput stočića Karla Molina i
dve rasparene ejms stolice, koje je kupio na madridskom buvljaku El rastro. Rebeka je
odrasla u predgrađu Filadelfije, u kamenoj kući čiji dekor nije menjan od ranih
sedamdesetih. Divila se Teovom smislu za estetiku, i što je još bitnije, divila se činjenici
da ga je samostalno razvio.
Nakon što ju je zaprosio u svojoj omiljenoj zgradi Liver haus i stavio joj verenički
prsten svoje bake, razdragano je počela da iščekuje ono što sledi. Prošle su njene divlje
godine i bila je spremna za dvojac. Obožavala je sve što su Teo i ona radili zajedno.
Odlazili su u muzeje i galerije, u krevetu jedno drugom naglas čitali Bernarda Malamuda3
i posećivali etno-restorane u Kvinsu. Bila je uverena da će čak i nakon što dobiju decu,
sve ostati isto – njegova potreba da se brine o nekome i njena potreba da bude obožavana
– da će to biti lepak koji će ih držati na okupu. Teo će biti divan otac. Očigledno je bolji
kuvar, ali takođe je znao kako se koristi čekić ili briše pod. Naravno da će znati šta da radi
sa bebom. Ona može da se pozabavi dojenjem i da mu prepusti sve ostalo. Ali nije ni
sanjala da će se toliko okrenuti bebi da će zaboraviti na svoju suprugu.
Sada, nakon svih ovih meseci odbijanja, njena razmišljanja kretala su se od brige da
mu je suviše ružna do jarosti zbog toga što je svoje ponašanje smatrao normalnim. Još pre
njenog materinstva znao je koliko joj je seks bitan; da li je moguće da je iz nekog razloga
zaključio da se to promenilo? Ili je sve to smislio još pre tri godine, na onoj večeri kad
joj je rekao da bi mogla da ga vara?
Ovaj udarac zadao joj je u stanu Lise i Kevina Solmsena u Kerol Gardensu. Posle
godinu dana braka, mislila je da su Teo i ona bili istinski srećni, blaženo ošamućeni iz
različitih razloga, ali u izmaglici nove, zajedničke ljubavi. Ona je bila viši urednik
magazina El, a on je radio u projektnom birou Blek i Marden u Trajbeki. Ostali gosti bili
su uglavnom umetnici ili su radili u izdavaštvu, sve parovi, a neki su imali i bebe. Svi su
žvakali prekuvanu patku i opijali se čileanskim merlotom. Nekako su u razgovoru stigli
do braka Klintonovih, što je prirodno dovelo do diskusije o tome šta je prevara.
Rebeka je uživala u duhovitoj opasci, kada je inače povučeni Teo spustio času i rekao:
„Ne bi mi bilo bitno ako bi me Rebeka prevarila sa drugim muškarcem – ukoliko se ne
zaljubi. Mislim, ako tu nema nikakvih osećanja, baš me briga da li njenu pičku liže neki
biznismen iz Sent Luisa.“
Ostali parovi zapanjeno su ćutali. Rebeka je podigla obrvu i rekla: „Izvinite me, idem
samo da rezervišem let“, posle čega su svi zaurlali od smeha.
Uprkos tome što se odlično snašla, bila je šokirana. Zašto je to javno izrekao? Ako
čovek voli ženu, zar se ne bi razbesneo pri pomisli da bi mogla da završi u krevetu sa
drugim? Kakav bi to muškarac (osim ako nije bogalj) smatrao da je u redu što mu žena
švrlja? Nije mogla da proceni da li je u pitanju razmetanje („Ovo je blef; moja žena me ne

3
Bernard Malamud - američki pisac romana i kratkih priča. (Prim. lekt.)

10
bi varala zato što me obožava“) ili je bio iskren. Najzad se odlučila za prvu mogućnost,
pravdajući njegovu izjavu crnim vinom i sitnim satima.
Međutim, u poslednje vreme sve više je razmišljala o metafori zvanoj Sent Luis. Kao
da je Teo nekako znao da neće biti u stanju da je zadovolji i da je iskoristio pripito
čavrljanje tokom večere kako bi joj ponudio izlaz.
Da bi imala aferu, potreban joj je neko, a u Park Slobu4, gde su svi muškarci bili kao
kastrirani, to je izgledalo nemoguće. Većina muškaraca iz Park Sloupa nije je privlačila,
ali je samo njih viđala, pošto je radila od kuće. U pokušaju da privuče nečiju pažnju,
počela je da se oblači seksi. Dok su ostale majke nosile muške bermude sa džepovima,
majice i patike, Rebeka je oblačila mark džejkobs miniće, splendid majice sa dubokim
dekolteom, nabudžene brusthaltere i miju-miju jebi-me cipele od četiristo dolara. Prošle
nedelje, dok je tibetanska bejbisiterka Sonam bila sa Ebi, Rebeka je otišla u Nolitu da kupi
kombinezon protkan zlatnim nitima.
Ali, čak ni on nije pobudio pažnju. Kraj ljuljaški na igralištu Linkon-Berkli, stajala je
pored jednog tate sa zaliscima. Saginjala bi se i čekala da se upilji u nju. Dopustio bi da ga
uvuče u razgovor, ali bi već u prvu rečenicu ubacio frazu „moja supruga“, kao da nije
znala da je pod papučom, čim živi u Park Sloupu, urbanom Stepfordu prepunom mladih
belačkih porodica. Nešto ranije tog leta, simpatični tata plavušan u obama majici
zapodenuo je flert, ali je nakon nekoliko minuta rekao nešto o svom partneru Riku.
Deca iz loših razvoda sedamdesetih, ovi monogamni tridesetogodišnjaci spremni da
se ugnezde – imali su moral iz pedesetih; novinski članak opisao ih je kao „nove
viktorijance“. Ako je u ovim domaćinstvima uopšte bilo seksa, to nije moglo da se proceni
prema odnosu između supružnika. Najdepresivnije su izgledali roditelji dvoje dece,
propalih tela i pogleda prepunog rezignacije i kajanja. Prebacivali su decu iz ruke u ruku,
jedva obraćajući pažnju jedno na drugo. Lica bi im sinula samo kad bi beba pljesnula
rukama ili se nasmešila. Ličili su na radnike koji rade na istoj traci, gledaju na sat i
razmišljaju: Još samo osamnaest godina.
Rebeka bi volela da je odrastala u ludoj eri raspojasanih zabava i pokreta za
oslobođenje žena, kada se seks mogao naći na svakom ćošku, a varanje bilo uobičajena
pojava. Ako ste u to vreme bili u braku bez seksa, bar ste znali šta vam je činiti. Nova
televizijska serija Svingtaun, pokušavala je da probudi nostalgiju prema sedamdesetima,
ali joj je dosadila nakon nekoliko epizoda. Smatrala ju je suviše smernom da bi bila seksi.
Kad god bi Rebeka razmišljala o ljubavniku, zamišljala ga je kao prosedog muškarca
u četrdesetim, koji stavlja štipaljku na novac i puši cigarete ne izvinjavajući se zbog toga.
Kao mlađa, gledala je film Seks, laži i video-trake i možda je zbog toga uvek zamišljala
Pitera Galagera.
Ali dok ne pronađe njega, moraće tokom Ebine popodnevne dremke da se
samozadovoljava uz čuvene filmove iz sedamdesetih: paraplegični Džon Vojt koji oralno

4
Slob – aljkav. U igri reči – aljkava osoba. (Prim. prev.)

11
zadovoljava Džejn Fondu u Povratku kući (najžešća scena impotencije u istoriji američke
kinematografije), Donald Saderland i Fonda u Klutu, Džordž Sigal koji siluje Suzan
Anspak u Zaljubljenom Blumu. U ovim filmovima pronalazila je ono što je tražila –
čoveka koji uzima bez pitanja.
Čim je ušla u spavaću sobu, iskočila je iz farmerki i plave kozabela majice, smestila
mini-perl kraj sebe i pritisla prekidač. Ništa se nije dogodilo.
Ponovila je. Opet ništa.
Baterije su se istrošile.
Setila se Ebine vrteške.
Bila je to crno-bela tajni lav5 pokretna simfonija, koju su njeni roditelji kupili Ebi
kada su prvi put dolazili da je vide. Mogli ste da birate Mocarta, Baha ili Betovena, a kada
ju je njen otac pričvrstio iznad kreveca, našalila se: „Kako to da nema Gustava Malera?“
Svakog dana u određeno vreme Rebeka bi spustila Ebi u krevetac, uključila vrtešku i
dete bi se uspavalo. Uključila bi je opet ako bi se malena promeškoljila. Ebi je bila kao
hipnotisana Betovenovom Petom i lako bi tonula u san.
U ovom trenutku, verovatno je u REM fazi, tako da je bila prilično sigurna da može
da pozajmi baterije, a da je pritom ne probudi. Prikrala se vrtešci, izvukla ih i izašla.
Dobro je zatvorila vrata spavaće sobe. Namestila je baterije, otkopčala prsluče i
sklonila ga, stavila levu ruku na bradavicu, desnu na jaje, i dok su gaćice i farmerke ležale
zgužvane na podu, bacila se na posao. Zamišljala je da je Izabel Ađani koja čeka
Polanskog, jer je on na neki čudan način privlačio Rebeku, uprkos tome što je ličio na
pacova. Unutar mračnog i vlažnog bioskopa koji prikazuje filmove B produkcije,
otkrila je da je toliko privlači; možda zato što je predosećala njegovu pedofiliju. Spustila
mu je ruku na prepone. Istog trenutka mu se ukrutio. Pogledao je levo-desno, zagrlio je,
spustio joj šaku na dojku i stisnuo. Umesto da joj se zgadi, ona kurva od Izabelke poljubila
ga je u usta, uopšte se ne obazirući na prljave matorce oko sebe.
Pojačala je vibrator. Stisla je jače bradavicu, zamišljajući neukaljanu režisersku ruku
Romana Polanskog. Dok joj se telo zatezalo i počinjalo da se znoji a ona osećala da samo
što nije svršila, začula je jasan plač devojčice.
Ubeđivala je sebe da se Ebi samo meškolji zbog promene položaja i da će opet zaspati
za sekundu ili dve.
Plač je postao još glasniji. Rebeka je prebacila vibrator na treći stepen, razmišljajući o
Romanu Polanskom. Stavila je jastuk preko glave i batalila bradavice. Ali čak i tada čula
je kćerku kako zavija. Zvučalo je poput kaka-plača.
Dođavola. Bacila je jastuk i ušla u sobu. Odmah je osetila smrad. Podigla je Ebi i bez
reći je odnela do stola za presvlačenje. Što manje dižete prašinu, veće su šanse da će

5
Tiny Love – Majušna ljubav (Prim. prev.)

12
ponovo zaspati. Devojčicu je presvukla i pelenu žustro bacila u kantu. „Ššššš“, rekla je i
spustila je u krevetac. „Nastavi da spavaš. Šššš.“
Ebi se nezadovoljno promeškoljila i vrisnula koliko je grlo nosi. Vrteška joj je nemo
visila iznad glave. Rebeka je morala da načini Sofijin izbor: sopstveni orgazam ili kćerkin
san. Majušna ljubav ili tajni lav.
Znala je šta bi rekao doktor Mark Vajsblut, autor knjige Zdrav san, zdravo dete: velika
je verovatnoća da će bebe koje neredovno i prekratko spavaju, kada porastu imati
poremećaj pažnje, poteškoće sa učenjem i nesanicu.
Ipak, uz znatno oklevanje i razdraženost zbog mnogih načina na koje joj je
materinstvo uništilo život, Rebeka se odvukla u spavaću sobu, izvadila baterije iz
vibratora i vratila ih u Ebinu vrtešku. Beba je zaspala za minut, ali Rebeka više nije imala
snage za Stanara. Prekrštenih ruku, ležala je na krevetu i zurila u ružičasti falus kraj sebe.
Uskoro se oglasio interfon.

13
Karen Brajan Šapiro nije mislila o sebi da je neurotičar, već više neko ko je spreman da
odgovori zahtevima urbanog materinstva. Nije joj izgledalo neobično što u tašni drži
bočicu purelijevog antibakterijskog gela bez mirisa i njime nekoliko puta dnevno pere
ruke sinu Darbiju. Treba reći da je dečak dobio ime mnogo pre nego što je glumac Patrik
Dempsi tako nazvao svog sina.
Nije joj bilo neobično što na igralištu u Trećoj ulici primorava Darbija da trči sa One
Step Up štitnicima za kolena, mada je asfalt obložen crnom gumom. Ni što je u kadu
stavljala gumeni otirač da se dečak ne bi okliznuo i pao. Ni to što ga je prijavila za sedam,
sedam bruklinskih predškolskih ustanova kad mu je bilo svega petnaest meseci,
uključujući Grejs Čerč, Bruklin Hajts Montesori i Centar za rano detinjstvo u
Garfild Templu, kako bi bila sigurna da će ga primiti u jednu od njih. (Primljen je u
Templ, ali samo zato što je potrošila hiljadu osamsto dolara da bi se učlanila u
kongregaciju. Darbijevi drugari iz razreda činili su mešavinu Jevrejčića i goja6, čije majke
ovu školu od milja zovu Garfild.)
Karen se nije mnogo čudila što njen četvorogodišnjak traži da mu stavi pelenu kad
treba da kaki, nakon čega bi je sam skinuo, obrisao se i ponovo obukao gaćice. Koliko god
da je bilo ponižavajuće stavljati mu pelenu na igralištu, Karen bi mnogo veću krivicu
osećala ako bi ga na silu terala na nošu, stvarala otpor u njemu i tako mu zauvek
poremetila stomak.
Mada nije mislila da dete treba siliti na ono za šta još nije spremno, verovala je da
ostatak sveta treba pritiskati da čini razne stvari za njenog sina. U ovom životu „čovek je
čoveku vuk“ i Karen je smatrala da je njena roditeljska dužnost da učini sve da svom
detetu obezbedi prednost. U suprotnom, biće osuđen da život provede kao mediokritet.
Zato joj ni sada, u tri po podne, nije bilo neobično što zvoni na vrata potpunog
stranca, samo zato što je čula da se u toj zgradi prodaje stan. To joj je rekao jedan otac u
Garfildu, koji je to saznao od šetača psa svoje supruge. Taj otac, Nil Haris, kazao joj je da
vlasnici u nedelju lično prodaju stan, po principu otvorene kuće. Mada će u četvrtak dati
oglas u on-lajn izdanju Njujork tajmsa, Karen je želela da baci pogled pre toga.

6
Goje – oni koji nisu Jevreji. (Prim. prev.)

14
 Prema Nilu, bio je to relativno mali stan od 290 kvadrata, sa tri spavaće sobe,
dekorativnim kaminima i otvorenom kuhinjom. Međutim, njegova najveća prednost bila
je što se nalazi u školskom rejonu P.S. 3217. Karen i njen suprug Meti već dve godine traže
stan i zajedno sa Darbijem posećivali su otvorene kuće skoro svakog vikenda, nadajući se
da će naleteti na pristojnu ponudu. Međutim, već su ih nekoliko puta pretekli drugi
kupci. Mada se stanje na tržištu nekretnina tokom proleća znatno poboljšalo, Karen je
počela da se plaši da nikad neće ponuditi dovoljno novca za bilo šta.
Živeli su u iznajmljenom stanu u Četrnaestoj ulici, između Šeste i Sedme avenije, što
je značilo da se njihov stan nalazi u rejonu P.S. 1078. Mada je 107. napredovao
zahvaljujući serijama uspešnih članaka o prikupljanju donacija, sa Polom Osterom i
Džumpom Lahirijem kao zvezdama, rejon 321 i dalje je bolje prolazio na testovima.
Karen je u časopisu Njujork pročitala da stanovi u rejonu 321 prosečno koštaju sto
hiljada dolara više od sličnih stanova u rejonu 107, ali je smatrala da ne treba žaliti novac
ako to znači da će vaše dete pohađati školu u koju ide 62% belaca, umesto samo 43%.
Naravno, u 321. išao bi samo do petog razreda, jer su viši razredi u M.S. 519 na Petoj
aveniji pravi rezervat za divljake. Ipak, planira se gradnja nove škole, koja će sigurno biti
otvorena pre nego što Darbi napuni dvanaest godina.
Početna cena za stan u Ulici Kerol iznosi 675.000 dolara. Ako ponude 700.000,
pomislila je da vlasnici možda uopšte neće želeti da održe otvorenu kuću. Malo će se
natezati oko mesečnih rata, ali ako stan sad deluje skupo, za nekoliko godina videće se da
su napravili dobru kupovinu. Osim toga, ako bi samo mogla da porazgovara sa
vlasnicima, odmah bi shvatili da je ona dobar čovek, fina osoba dostojna podrške kućnog
saveta, da ima lepo vaspitano dete i ne drži kućne ljubimce, da joj se može verovati i da
njena porodica ima prihod od 286.000 dolara godišnje.
Stan ne samo što se nalazio u ulici koja ima ime, što znači da je na samom severu, u
najskupljem delu Park Sloupa, već je park postojao i u samom bloku. Što je još bolje, od
njega se laganim korakom može stići do Prospekt park fud kooperative, čiji je Karen član.
Iz Saut Sloupa treba joj dobrih dvadeset minuta do ove prodavnice, što je kupovinu
činilo nezgodnom, da ne pominjemo Metijeve i njene smene na poslu. (Svi odrasli članovi
domaćinstva moraju da odrade smene, ali pošto Meti i inače mnogo radi, ona je
preuzimala i njegove obaveze. Radila je u obdaništu da bi mogla da povede i Darbija;
politika Kooperative, orijentisana prema zaštiti porodice, jedan je od razloga zbog kojih
se Karen učlanila.) I Nort Sloup je bliže centralnom ogranku bruklinske Javne biblioteke i
klubu Montak, gde je Karen dva puta nedeljno išla na sastanke nadzornika težine. Zato je
bila ubeđena da će selidba biti dobra ne samo za njeno zdravlje, već i za opšte blagostanje.

7
P.S. 321 - Osnovna škola Vilijam Pen u Park Sloupu. (Prim. prev.)
8
P.S. 107 - Osnovna škola Džon Kimbal u Park Sloupu. (Prim.prev.)
9
M.S. 51 - Škola Vilijam Aleksandar. (Prim. prev.)

15
 Karen je imala trideset dve godine, ali je izgledala starije zbog deset kilograma viška
nakon porođaja. Imala je sto šezdeset dva centimetra, bledu irsku kožu na majku, dok joj
je tamna kosa bila ošišana kratko u takozvanom „mama“ stilu, koji je prihvatila još dok
je Darbi bio beba. Trudila se da popravi svoj izgled – umesto tašne nosila je bruklin
indastris torbu za kuglanje i stavljala puder – ali nakon četiri godine boravka u kući,
naučila je da se oblači praktično, u komotnu odeću i crno-bele MBT cipele za šetnju, koje
je kupila u centru za pilates u Ulici Junion.
MBT je skraćenica za masai bosonogu tehnologiju i cipele sa ogromnim, kosim
đonom, koje vas teraju da savijate stopalo dok koračate, oponašajući duge korake
pripadnika istočnoafričkog plemena Masai, koje ne muči celulit. Za šest meseci koliko
nosi ove cipele, Karen je primetila tek neznatno poboljšanje, ali nije gubila nadu.
Preko interfona se začuo osoran ženski glas: „Ko je?“
„Hm, došla sam zbog otvorene kuće“, odvratila je Karen, trudeći se da ne zvuči
nervozno.
„Kakve otvorene kuće?“ besno je upitala žena.
„Hm, otvorene kuće u nedelju?“ zacvrkutala je Karen glasićem koji je savladala čim se
Darbi rodio. Naučila ga je od susetki koje su takođe bile domaćice i koje su ga prihvatile
još u internatu. „Trosoban stan? Na prodaju? Vlasnici ga lično prodaju?“
„To je broj dva“, odvratila je žena lakonski. „Ovo je trojka.“ U pozadini je zakmečala
beba. „Šta ti je?“ Karen nije bila sigurna da li se žena obraća njoj ili detetu.
Mada više nije bila sigurna da li je i dalje „uključena“, Karen je nastavila: „Već sam
zvonila na broju dva, ali mi se niko nije javio. Možda biste bili ljubazni da mi pokažete
svoj stan, kako bih videla raspored. Kunem se da nisam masovni ubica.“ Nervozno se
zakikotala. „Ovde sam sa sinom Darbijem.“
Neko vreme samo je stajala i čekala odgovor. Zatim je opet pozvonila, ali se niko nije
javio. Trenutak kasnije začula je od gore buku i ugledala nekog užasnog čoveka koji liči
na Arapina, kako sređuje fasadu. Sa prozora se ukazala glava. Činilo se da je žena ljuta.
„Oh, zdravo!“ doviknula je Karen puna nade. „Vidite? Evo ga. Darbi.“ Pokazala je ka
svojim maklaren kolicima koja je parkirala u dnu stepenica. Mada se većina Darbijevih
vršnjaka više nije vozila u kolicima, Karen ih je koristila za dugu šetnju od Saut do Nort
Sloupa, jer joj je tako bilo lakše da se izbori sa Darbijevim prenemaganjem. „Ja sam Karen.
Karen Brajan.“ Uvek je naglašavala svoje prezime ako je mislila da to može da bude od
pomoći.
„Pa, Karen Brajan, drago mi je što sam te dobro videla“, rekla je žena.
„Zašto?“ nervozno je uzvratila.
„Zato što ću te u nedelju pokazati Tini i Stivu kada budeš došla na otvorenu kuću i
reći im da te odbiju, jer ću se lično pobrinuti da te Odbor nikad ne prihvati.“ Prozor se
zalupio. Radnik sa skele tupo je zurio u Karen.

16
 Drhteći od poniženja, pošla je niza stepenice. Neće pričati Metiju o ovome. Kao i svi
advokati, bio je nemilosrdan. Znala je da će joj dobro skresati ako mu ispriča kako je
zajebala stvar.
Njih dvoje su se upoznali na Bejtsu dok je bila na prvoj godini studija; on je pohađao
Baudin i došao je da poseti prijatelja. Nakon zajedničkog ručka, nastavili su da se druže.
Uživala je u njegovom društvu i mislila da je duhovit, ali ga nije smatrala dobrom
prilikom za udaju, sve dok koju godinu kasnije nije diplomirala, zaposlila se kao socijalni
radnik u osnovnoj školi u Bronksu i počela da živi sa tri cimerke na Kari Hilu.
Meti je diplomirao na Kardozu, radio u odeljenju za integracije i akvizicije u firmi
Simpson i Halovej i često je vodio na večere. Uživala je u njegovom društvu, ali nikad na
onaj romantični način. Bio je visok ali nezgrapan, sa gustim obrvama i užasnom navikom
da kida zanoktice. Večerali bi, prijateljski proćaskali i razišli se ispred njene zgrade.
Ponašao se kao da nije njegov tip.
Jedne večeri dok su sedeli u pakistanskom restoranu nedaleko od njenog stana,
pogledala ga je preko stola dok je pričao smešnu priču o svom saradniku i shvatila da je
Meti Šapiro zaljubljen u nju.
Nije mogla da veruje da se neki momak zagledao baš u nju; navikla je da privlačnijim
devojkama izigrava drugu violinu. Kada bi izašla sa prijateljicama sa Bejtsa, nikad joj niko
ne bi prišao. Karen bi stajala kraj šanka i gledala kako se druge devojke opijaju i pričaju o
glupanima na kojima je Karen uspevala da uoči samo dobru fasadu. Njeno
predbračno seksualno iskustvo svodilo se na zlosrećnu srednjoškolsku vezu za jednu noć
i nekoliko spojeva na žurkama tokom studija – sa Indijcima i Azijatima koji joj se posle
nisu javljali.
Mada prvo nije mogla da zamisli seks sa Metijem, još tokom te sudbonosne večere
shvatila je da je on obožava i da je nikad neće prevariti ili ostaviti. Što je još važnije, znala
je da će uskoro zarađivati dovoljno da sam izdržava porodicu. Mada je radila tek dve
godine, posao u školi ju je već ubijao; odsutni ili preminuli očevi, labilne majke, nasilje,
čak i dečji rečnik, koji bi i kurvu naterao da pocrveni. Jedan osmogodišnjak koji
je izgledao kao da mu je četrnaest, dobio je nadimak Brisač zato što je imao običaj da
izduva nos u dlan i neprimetno ga obriše o druga iz razreda.
Umorila se od vožnje vozom broj 6, umorila se od života u dvosobnom stanu sa tri
cimerke. Ako se uda za Metija Šapira, jednog dana živeće u Park Sloupu, u zgradi sa
fasadom od mrkog peščara. Moći će da upišu decu u privatne škole i da ih šalju u letnje
kampove, da im omoguće odlazak na dobre koledže, kako bi imali srećan i uspešan život.
Godinu dana nakon večere u pakistanskom restoranu, Meti i ona su se venčali, a još
godinu dana nakon toga, preselili su se u Saut Sloup i ona je ostala trudna sa Darbijem.
Međutim, stan je bio mali, a Darbi je rastao i Karen je smatrala da je vreme da imaju svoj
krov nad glavom.

17
 Otkočila je Darbijeva kolica. Planirala je da nakon obilaska stana ode u kupovinu u
Prospekt park fud kooperativu – prijavila se da kupi čips i sosove za organizacioni sastanak
Odvažnih iz Park Sloupa, lokalne grupe koja podržava Baraka Obamu na predsedničkim
izborima. Ipak, zaključila je da kupovina može da pričeka. Želela je da uradi nešto
bezočno sebično. Okrenula je maklaren kolica ka Prospekt park vestu.
To je bila najelegantnija, prava kraljevska ulica u ovom kraju, poznata od
osamdesetih godina XIX veka pod imenom Zlatna obala. Tu činjenicu Karen je saznala
posećujući otvorene kuće najskupljih imanja u kraju, odnosno najskupljih imanja na koja
je mogla da uđe bez pozivnice. Mada su mnoge zgrade bile užasna posleratna zdanja,
dvadeset blokova čuvalo je i zanosne viktorijanske vile sa spiralnim stepeništima i
očuvanim ukrasima.
Uvek kada bi koračala Zlatnom obalom, zurila bi u zgrade i zamišljala da živi u njima,
pitajući se kako je spavati u sobi koja gleda na Prospekt park. Postoje ljudi koji veruju da
novac ne može da kupi sreću, ali Karen je takve smatrala moronima.
U Park Sloupu trošilo se skromno, za razliku od Aper Ist Sajda. Bogataške žene
nikada nisu za svoje muževe govorile da su investicioni bankari ili menadžeri fondova.
Prosto bi rekle: „On se bavi finansijama.“ Ako živite u Park Sloupu i bogati ste, to je
činjenica koju pokušavate da sakrijte. Ali, bilo je sitnica koje vas odaju i one su se Karen
uvukle pod kožu: majke koje bi pomenule da njihova deca pohađaju Sent En;
malberi tašna od dve hiljade dolara, koju su neke žene nosile na igralište; nalepnice
Sautempton plaže na parkiranim subaru forester automobilima.
Kada je stigla do raskrsnice Prospekt park vesta i Ulice Kerol, prešla je do parka,
hodala dva bloka do Garfild Plejsa i sela na zelenu klupu okrenutu ka vilama. Vazduh je
bio gust i lepljiv, iznureni prolaznici imali su na licu staklast pogled i želju da što pre
stignu do svojih udobnih, klimatizovanih stanova. Rumene bebe bezbrižno su ležale u
kolicima dok su ih dadilje sa Kariba brisale maramicama. Kad je pokraj nje prošlo crnče u
odrpanoj odeći, Karen je stegla tašnu. U blizini parka čovek mora da bude veoma pažljiv.
Prošle nedelje pročitala je u Bruklinskim novinama o silovanju kraj terena za bejzbol.
Sve se događalo u jedan i trideset ujutru. Žrtva je na Prospekt park Sautvestu sedela u
kolima sa dečkom kad je silovatelj prišao prozoru. Momak je izašao da se suoči sa njim,
razdvojili su se, napadač je uhvatio ženu i silovao je. U novinama je objavljen crtež
siledžije – tamnoput, visok sto devedeset, mršav, star oko dvadeset pet godina – Karen ga
je od tada neprekidno tražila unaokolo.
Parkirala je Darbijeva kolica kraj sebe. „Ali, ja ne želim mamino vreme!“ rekao je.
„Samo nakratko“, odvratila je Karen. „Zatim idemo do Kooperative u kupovinu, a ti
možeš gore u obdanište da se poigraš sa igračkama.“
„Dosadno mi je!“

18
 „Uzmi malo čipsa“, rekla je i pružila mu kesicu. Mamino vreme jedna je od retkih
prilika kad hrani Darbija samo da bi bio miran; u stvari, smatrala je da decu ne treba
zabavljati hranom.
Uzeo je nekoliko komadića i nastavio da se duri. Spustila je torbu za kuglanje na
klupu, izvadila rej ban, zeleni ajpod, načetu čokoladu njuman-o. Stavila je naočare, nabila
slušalice i počela da uživa u prvim akordima Stronger Than Pride, albuma Šade koji je
prvi put čula kad joj je bilo četrnaest godina, na podrumskoj žurki u Fort Grinu, gde su
se svi osim nje muvali sa nekim.
Zatim je posadila svoje MBT cipele na trotoar, uzela njuman-o iz torbe i zagrizla,
uživajući u hrskavoj slasti i maloj količini masnoće. Brzo je žvakala i gutala, zatim uzela
još jedan zalogaj, uljuljkana milozvučnim glasom iz slušalica, uporno žmirkajući kroz
saobraćajnu gužvu ka raskošnoj vili dvostruke dobitnice Oskara, Melore Li.
Melora je prvog Oskara (za sporednu ulogu) dobila 1977. godine, kad joj je bilo devet
godina. Glumila je Pačinovu kćerku u Glavnoj liniji, mračnom ali briljantnom filmu Pola
Šredera, koji prati sudbinu heroinskog zavisnika iz Filadelfije. Pre toga, Melora je uživala
u sasvim običnom detinjstvu u Vest Vilidžu, kao jedino dete učiteljice i fotografa. Jednog
dana – Karen je to saznala iz bezbrojnih Melorinih intervjua – kasting direktor, Meri Džo
Slejter, ugledala ju je u redu ispred Džoove picerije i dovela na audiciju sa Pačinom.
Ispostavilo se da Melora ima „ono nešto“ i ubrzo je postala jedna od najvećih dečjih
zvezda kasnih sedamdesetih, zajedno sa Sintijom Nikson i Kristi Maknikol. Radila je
puno, od popodnevnih specijala, preko ozbiljnih uloga i nekoliko brodvejskih predstava,
sve do čuvene reklame za dankan hajns keks.
Međutim, tokom kasnih osamdesetih, njena popularnost je opala. Potpisala je ugovor
na godinu dana sa Kolumbijom, ali ni to joj nije pomoglo. Glumila je u više limunada i
nekoliko bledih televizijskih serija, nesposobna da pronađe svoj izraz. Godine 2002, kada
je tridesetčetvorogodišnja Melora bila samo bleda senka nekadašnje zvezde, dobila
je ulogu u televizijskoj biografiji Pola Tomasa Andersona, Poze, delimično zasnovanoj na
biografiji Maje Deren, režiserke eksperimentalnih filmova iz pedesetih.
Zahvaljujući pomoći glumačkog gurua Harolda Gaskina (kome se Melora
zahvaljivala u mnogim intervjuima), uspela je da pruži jednu od onih hrabrih, dirljivih
izvedbi koje se vrlo retko sreću. Film je doživeo neverovatan uspeh i ostvario prihod od
preko sto miliona dolara. Akademiji se dopala priča o Melorinom povratku, te su joj
dodelili još jednog Oskara.
Melorin drugi muž, ne tako poznat ali veoma zgodan australijski glumac Stjuart Ešbi,
u Pozama je igrao Melorinog prvog muža, češkog Jevrejina Sašu. Karen je, kao i svi koji
su ikad čitali Ju-Es vikli, znala da su se sreli i zaljubili na snimanju. Melora tada nije bila
u vezi i upravo je usvojila Oriona, bebu iz Vijetnama, ali Stjuart je bio jednom nogom u
braku sa visokom australijskom glumicom Natali Salivan, poznatom po ulogama u
spektaklima, ali i po figuri porno-zvezde.

19
 Međutim, Melora ga je toliko privukla da je uskoro ostavio Natali. Nedugo zatim,
pojavili su se na premijeri filma i zajedno se iskrali iz restorana Per se, odbijajući da
razgovaraju sa predstavnicima štampe. Samo je Pol Tomas Anderson izjavio: „Ne tvrdim
da je to moja zasluga. Mogu samo da kažem da su Melora i Stjuart izuzetni ljudi.“ U
javnosti su se prvi put zajedno pojavili na dodeli MTV muzičkih nagrada. Nekoliko
meseci kasnije, nakon što se uselio u njeno potkrovlje u Njujorku, Stjuart je usvojio
Oriona. Detetovom prezimenu Li dodali su Ešbi, a par je potom organizovao skromno
venčanje u umetničkoj fondaciji Ejndžel orensanz u Ulici Norfok.
Melora je bila bleda i mršava, i prema podacima sa interneta, visoka sto sedamdeset
sedam centimetara. Karen je znala da je ovaj podatak tačan, zato što je nekoliko puta u
prolazu naletela na nju. Melora je bila plavuša duge, blistave kose u stilu Kerolin Beset.
Poput ostalih slavnih ličnosti iz Park Sloupa (Stiva Bušemija, Džona Turtura i Ketrin Erb
iz serije Zakon i red: Kriminalne namere), Melora se nije krila tokom šetnje po kraju.
Karen je to razumela: osoba koja je živela u Bruklinu nema potrebu za tim. Čim se
preselite na drugu stranu Ist Rivera, metaforički ste već stavili kapu za bejzbol i tamne
naočare. Ju-Es vikli često bi objavio fotografije Emili Mortimer i Alesandra Nivole na
Kobi Hilu, ili Adrijana Grenijea na Klinton Hilu, ali to bi uvek bile fotografije Fila Pamela,
kao da je od svih fotografa samo on toliko sposoban da pređe preko reke.
Melorina karijera otišla je dođavola otkako se preselila u Bruklin. Mada je tome
doprineo i izbor uloga, Karen je smatrala da njena miljenica prosto pokušava da pronađe
svoj izraz. Nakon Poza glumila je u horor filmu Jeza, koji je na blagajnama doživeo krah.
Zatim je u produkciji Lajonsgejta igrala u drami o životu Džejn Ostin i njenih sestara, za
šta je dobila dobre kritike, ali svemu ovome u medijima nije posvećena dovoljna
pažnja. Glumila je i u romantičnom filmu Samo izgovori moje ime; u naučno-
fantastičnom trileru zasnovanom na strip-seriji Uzurpija, u kojem je bila Princeza
Zavijera, mutant koji se bori protiv kriminala, kao i u predstavi Nila Labuta, koju je kritika
pohvalila. Mada su neki kritičari već napisali posmrtni govor u čast Melorine karijere,
Karen je bila uverena da je samo pitanje vremena kada će se domoći onako dobrog
scenarija kao što su bile Poze. Kada se to dogodi, ponovo će na velika vrata ući u svet
filma.
U komšiluku je često susretala Meloru nakon što je u martu 2006. glumica kupila
šestosobnu vilu u Prospekt park vestu broj 362, na uglu Garfild Plejsa. (Karen je na sajtu
propertyshark.com saznala ne samo da ju je Melora platila 4,7 miliona dolara, već i da ju
je kupila na ime Mein lajn trasta, mada su Stjuart i ona u to vreme već bili venčani.)
Posmatrala ju je dok gleda izloge na Petoj aveniji; kako izlazi iz kola pred vilom,
sa bergdorf torbama u ruci i nečim što je izgledalo kao herpes na usni; videla je kako
isprobava bluzu u butiku Lum na Sedmoj aveniji, mrmljajući u mobilni telefon: „Nemoj
biti depresivan.“
Ali Karen se najradije sećala i često prepričavala majkama na igralištu, pa čak i
postavila komentar na sajtu Zveralo-vrebalo, kako je pre godinu i po dana videla Meloru

20
Li u Centru za jogu u Park Sloupu. Bila je nedelja ujutru i Karen je zaključila da je vreme
da preduzme nešto povodom svoje kruškolike figure. Metiju je objavila: „Danas ćeš
uzeti Darbija, idem da vežbam. Zastrašena bilo kakvom aktivnošću koja će je naterati da
se malo oznoji, odlučila se za čas osnovnog vinjasa stila.
Tek što je krenula, zastala je da proveri imejl. Zadržala se kod napisa o penjanju dece
po toboganu, objavljenog na stranici za roditelje Park Sloupa. Zbog toga je deset minuta
kasnila na čas i morala je da sačeka pred vratima da se završi uvodna pesma. Jedino
slobodno mesto bilo je skroz iza, u ćošku. Dok je odmotavala iznajmljenu prostirku,
zapanjila se kada je shvatila da je osoba koja u stavu lotosa sedi pored nje, čuvena glumica
glavom i bradom!
Melora je nosila kestenjaste pantalone za jogu i usku majicu bez prslučeta. (Uvek je
imala male grudi, i Karen se dopadalo što ih nije operisala kao većina holivudskih zvezda.)
Izbliza je bila još lepša nego u poslednjoj sceni Poza, kada se predozirala pilulama za
spavanje. Koža joj je bila providna, kosa dignuta u punđu, a nekoliko odbeglih
pramenova padalo joj je preko slepoočnica. Glumičino telo izgledalo je još izduženije od
sto sedamdeset sedam centimetara.
Pretpostavila je da će osnovni časovi biti laki. Ipak, iznenadila se što se znoji kao
svinja dok krišom gleda Meloru u stavu ratnika i pokušava da vidi da li je zgrčila usne.
Nakon četrdeset minuta, dok su zauzimali stav kobre, Melora je prdnula. Glasno.
Žene su se okrenule i pogledale u Karen, pretpostavljajući da je ona pustila
„golupčića“. Iznervirana zbog neosnovane optužbe, napravila je izraz strogog poricanja.
Tad je Melora tiho progovorila: „Izvinite. Kobra me pokrene svaki put“. Žene su se
nasmejale i pogledale je sa obožavanjem. Melora ne samo što je bila lepa, talentovana i
bogata nego i toliko velika da sme da prizna da je kriva za smrad u prostoriji.
Karen je sedela i razmišljala o tom susretu dok je i sama ispuštala dijetalni njuman-o
prdež. Provodila je na ovoj klupi nekoliko sati nedeljno, nadajući se da će kroz prozor
ugledati Meloru kako suši kosu ili podešava centralnu klimu.
Dok je uživala u glasu Šade, Karen je u pozadini začula nestrpljiv cijuk. Ogorčeno je
istrgla slušalice iz ušiju. „Šta je bilo?“
„Pojeo sam sve“, rekao je Darbi i pružio joj praznu kesicu čipsa, kao da je ona kanta
za đubre. „Hoću kući.“
„Još samo malo.“
„Uvek to kažeš i to uvek znači mnogo više.“
„Darbi, to je jedan.“
„Ali, mama!“
„To je dva.“ Naučila je ovaj trik iz knjige Magija u tri koraka10 i otkrila da je
iznenađujuće delotvorno. Odaberete kaznu koja odgovara uzrastu deteta (za Darbija je to

10
Alnari, 2012.

21
značilo da će ostati bez deserta); kad počne da se prenemaže, počnite da brojite. Ako se
kod broja tri i dalje krivi, biće kažnjeno.
Darbi je ućutao i Karen je ponovo stavila slušalice i nastavila da zuri u prozor na
trećem spratu. Pomislila je da je čitava ova vežba jalova. Leto je i bogati su sigurno van
grada. Hempton džitni je čak uveo bruklinsku rutu duž Prospekt park vesta. Karen je
nekoliko puta videla kako vozilo prolazi i zavidela bogatašima koji se kriju iza tamnih
stakala. Zamišljala je kako čitaju Obzerver i pijuckaju ledenu kafu.
Melora, Stjuart i Orion verovatno su sa čitavim osobljem u kući u Bridžhemptonu i
idu na zabave Roberta Vilsona u Votermilu, a Džesika Sajnfeld im dolazi na koktel.
Tokom vrelog talasa, u gradu ostaju samo oni koji moraju. Karen i Meti uzeli su slobodnu
nedelju u aprilu, tokom raspusta u Garfildu, kako bi posetili njegove roditelje u Majamiju.
Drugi deo iskoristiće između Božića i Nove godine. Međutim, sad je žalila što jednu
nedelju nisu sačuvali za leto.
Na prozoru se upalilo svetio. Karen je kroz zavesu uočila visoku ženu koja vrti dečaka,
kao da se igraju aviona. Ovde su! Mada je videla samo siluetu, po kosi je prepoznala
Meloru. Bili su ushićeni i opušteni, a iz scene je zračila radost kakvu Karen nikada nije
osetila. Čak ni u Midvudu u Bruklinu, gde je odrastala uz sestre, u dvospratnici sa
krovom od šindre, prilazom za kola i dvorištem.
To znači biti bogat. Sva važna pitanja su rešena i možete da uživate u sitnicama kao
što je igra sa sopstvenom decom. Umesto što stalno razmišljate kako da popravite stvari,
možete da živite u sadašnjem trenutku – nešto za čime je Karen žudela otkako je pročitala
knjigu Džona i Mile Kabat-Zin, Svakodnevni blagoslovi: Duhovni uticaj svesnog
roditeljstva.
Poželela je da pojuri preko ulice, zalupa na vrata i ostane tako sve dok je Melora ne
pusti unutra i ne zavrti i nju. Trenutak kasnije figure su se povukle, ali je žena još dugo
zurila u zavesu. I dalje joj se činilo da vidi obrise majke i sina.

22
Dok je Orion sa dadiljom Anikom bio u igraonici na trećem spratu, Melora je krenula na
orijentaciju u Prospekt park fud kooperativu. Odlučila je da se učlani na predlog svoje
publicistkinje Lin. Otkako se preselila u Sloup, često je prolazila pored velikog zdanja na
Sedmoj aveniji, sa staromodnim znakom iz sedamdesetih i legijama ljubitelja organske
hrane i članova čitalačkog kluba Majkla Polana. Ova luckasta ustanova iz komšiluka
nekako ju je zabavljala, ali se nadala da u nju nikad neće kročiti.
Međutim, u aprilu je poštom dobila novo „zeleno“ izdanje Vaniti fera sa Madonom
na naslovnoj strani, dok se u pozadini vidi globus od gipsa. Tada je shvatila da će morati
da se pozabavi ekološkim pitanjima. Uvek je bila politički aktivna: tokom devedesetih
Tim i Suzan povezali su je sa projektom Nevinost; davno pre nego što je to ušlo u modu,
kupila je električna kola za kuću u Silver Lejku; to joj je donelo nove poene u javnosti.
Kasnije je pribegla još značajnijem činu, koji obično donosi krupne naslove – usvajanju.
Međutim, čak i uz dadilju koja živi sa njima, briga o Orionu bila je za Meloru dosta
naporna i nije ni pokušavala da izigrava Andželinu i brine se o plemenu od dvanaest
mladunaca. To je značilo da mora da pronađe drugi način da pokaže lični napredak.
Nekoliko nedelja kasnije, našla se sa Lin da bi se dogovorile o predstojećoj premijeri
Sukoba Donelijevih, romantične komedije Garija Vinika o sestri koja iz prevelike ljubavi
prema bratu izlaže i njega (Vinsa Vona) i njegovu verenicu (Kejt Hadson) čitavom nizu
nemilosrdnih proba. Dok se sa Lin dogovarala o intervjuima na crvenom tepihu, Melora
je osetila potrebu da kaže: „Ako bih uradila nešto dobro za životnu sredinu, čini mi se da
bi to doprinelo mojoj popularnosti.“
„Zašto se ne bi priključila prehrambenoj kooperativi iz susedstva?“ odvratila je Lin
kao iz topa. „Moja snaja je član. Dopada joj se. Kaže da su bolji od Ferveja.“ Sa svojih sto
četrdeset devet centimetara, ova šezdesetogodišnja Jevrejka još od sedamdesetih bavila se
odnosima sa javnošću, ali je uvek bila nova, drugačija i puna svežih ideja.
„Prehrambena kooperativa?“ ponovila je Melora. „Uh. Zar to ne podrazumeva
smenu na poslu?“
„Da, tri sata mesečno. Da li ti pada na pamet još neka slavna ličnost koja ima radnu
obavezu? U današnje vreme bitno je da živiš kao običan čovek. Zar nisi zato otpustila
Lizen?“ Koju nedelju ranije, nakon što ju je Stjuart ubedio da moraju da promene nešto

23
u životu, Melora je otpustila asistentkinju, izuzetno sposobnu dvadesetšestogodišnjakinju
na postdiplomskim studijama na Braunu.
„Time češ odmah privući pažnju“, nastavila je Lin. „Bilo ko od devet hiljada članova
može nazvati Pejdž siks i reći im da si prava svetica jer radiš sa njima. Osim toga, može ti
koristiti ako to spomeneš na sastanku sa Adamom Epstajnom.“
Adam Epstajn, režiser slobodnjak, pojavio se na holivudskoj sceni 2004. godine,
nakon što je napisao scenario za film Nespušten. Ubrzo nakon toga, režirao je i ovu
mračnu dramu o odrastanju, čija se radnja odvija na Aper Ist Sajdu i koja je bila
nominovana za tri Oskara. Kao neko ko je odrastao u Njujorku, išao u privatnu školu i
često bio trpan u isti koš sa Darenom Aronofskim i Noom Baumbahom, Adam je snimio
još nekoliko filmova: Eva i Endi (2006), Plaže sa Sandrom Bulok i sopstvenom suprugom,
Džesikom Čejfi; Mumbaj ekspres, triler sa Džordžom Klunijem (2007). Pošto je proveo
dosta vremena u Indiji, Adam Epstajn je postao veliki humanitarac i istrajni borac za
očuvanje životne sredine. Nedavno je režirao dva pro bono spota za Udruženje za zaštitu
prirodnih resursa. Snimio ih je u crno-beloj tehnici poput filmova Fransoa Trifoa a u
svojim intervjuima najviše je govorio o globalnom zagrevanju.
Melora je trebalo da igra glavnu ulogu u Žutoj Rouzi, njegovom novom filmu, koji
govori o psihotičnoj i na valijum navučenoj supruzi teksaskog naftnog magnata, kojeg
glumi Vigo Mortensen. Početak snimanja zakazan je za avgust, i to u Bugarskoj. Adam je
ulogu najpre ponudio Nikol Kidman, koja se zahvalila i rekla da je suviše iscrpljena.
Adam je potom kontaktirao sa Melorinim agentom, Vanesom Andredakis i pregovori su
počeli. Rekao je Vanesi da je veliki poklonik Melorinog rada, te su agentica i producent
Skot Rudin ubrzo završili pregovore o plati (milion dolara i procenat). Sve je obavljeno
osim potpisivanja ugovora, što će uslediti nakon sastanka. Adam je rekao da nije u pitanju
prava audicija, već više dogovor o radu i razmena ideja.
Melora nije volela sastanke. Bila je stidljiva i povučena i često su joj govorili da izgleda
uobraženo. Lakše bi podnela probno snimanje. Ako ste stidljivi i povučeni ali niste
poznata ličnost, ljudi vas sažaljevaju. Ako ste isto takvi i poznati, preziru vas. Od ranog
detinjstva bila je okružena odraslima, tako da nije naučila kako se ponaša među
vršnjacima. Zato joj je bilo pomalo neugodno među ljudima. Naporno je radila sa
terapeutom na tehnikama koje će joj pomoći da se nosi sa time, ali je ipak bila nervozna
zbog ovog sastanka i želela je da spremi rezervnu temu za susret sa Adamom.
Kako joj je Lin savetovala, u slučaju zastoja u razgovoru može da pomene
Kooperativu, ishranu i mnoge prednosti kupovine u lokalnim prodavnicama. Zato je
odlučila da se učlani, a Lin će o tome obavestiti medije u okviru najave zabave za
prikupljanje dobrotvornih sredstava u klubu Sijera, na kojoj će Melora biti domaćica.
Soba za sastanke na trećem spratu Kooperative bila je osvetljena neonkama, sumorna
i puna odbojne mešavine hipster parova, ortodoksnih Jevrejki i muškobanjastih lezbejki.
Svi su sedeli na crnim, metalnim stolicama. Sve to neodoljivo ju je podsetilo na sastanak

24
Anonimnih alkoholičara. (Tokom 1993. i 1994. družila se sa Bilijem V.11, sve dok nije
shvatila da pije samo da bi prebolela rastanak sa Fišerom Stivensom.)
U trenutku kad je Melora ušla, krupna plavuša u sagi vafl majici pričala je nešto o 40
procenata uštede na maloprodajnim cenama. Svi su pogledali ka vratima. Potrudila se da
izgleda što običnije – nosila je šorts od leviski i majicu sa znakom Društva za zaštitu divljih
životinja – ali je zaboravila da kod kuće ostavi crnu kožnu tašnu iv sen loran, koja košta
1495 dolara.
Stjuart joj je mahnuo iz zadnjeg reda. Sedeo je pored njihove šefice Šivan, inače
lezbejke, diplomca Francuskog kulinarskog instituta, koju su preoteli Robinu Vilijamsu.
Dok se Melora spuštala na svoje mesto, pogled joj je pao na Megi Džilenhal, koja je
sedela u prvom redu, sa ćerkom Ramonom u krilu. To ju je baš uznemirilo. Džilenhalova
i njen dečko, Piter Sarsgard, kupili su pre šest meseci u Sterling Plejsu kuću sa fasadom
od mrkog peščara, odmah pošto je Melora kupila vilu. Ovim su privukli više pažnje od
nje – zato što je Džilenhalova u to vreme bila trudna, ali i zbog izjave da su SAD
odgovorne za Jedanaesti septembar. Melora nije mogla da podnese činjenicu da se ona
učlanila u Kooperativu nakon što je platila samo 1,75 miliona za kuću u Nort Sloupu.
Međutim, postojao je još jedan razlog zbog kojeg se nije radovala Megi Džilenhal.
Stjuart je napisao svoj prvi scenario i želeo je da Megi igra glavnu ulogu, policajku iz
Prospekt Hajtsa. Melora je ovu ulogu želela za sebe, ali on je tvrdio da ne izgleda dovoljno
„prekaljeno“, mada je skoro deset godina starija od Megi.
„Šta ona radi ovde?“ promrmljala je Melora.
„Naleteo sam na Pitera na igralištu u Trećoj ulici i rekao mu da ćemo postati članovi“,
odvratio je sa australijskim naglaskom.
„Nisi valjda“, zašištala je.
Ovih dana kao da uopšte nije imao razumevanja za njene potrebe. Nije mu izričito
naglasila da se učlanjuje zbog publiciteta, međutim, očekivala je da shvati da je i to jedan
od razloga. Ako želite da vas publika voli, važno je da budete prvi u nečemu.
Niki, organizator aktivnosti, i dalje je petljala oko projektora i šalila se na račun
„mama mozga“ koji je razvila otkako je za četrnaest meseci rodila dvoje dece. Lice joj je
bilo privlačno, ali sa onim umornim izrazom koji je Melora često primećivala kod žena
koje rađaju bez predaha. U ovom kraju obične žene često se ponašaju kao ortodoksne
Jevrejke.
Nakon bolno dugih dva i po sata aktivnosti, Niki ih je povela do kancelarije. Tu je
Melora morala da se prijavi za radni tim i da se slika za legitimaciju. Fotografisala ju je
žena u hidžabu koja nije ni pokušala da napravi više od jednog snimka. Možda je Melora

11
Vilijam Grifit Vilson – osnivč Anonimnih alkoholičara (AA). (Prim. prev.)

25
precenila vrednost članstva u Kooperativi; bivajući između Al kaide i Veder
andergraunda12, velika većina ovih ljudi verovatno nema pojma ko je ona.
Odlučila je da bude u timu za kupovinu, što znači da će raditi na jednoj od mašina za
čitanje bar-kodova. Tako će je sigurno primetiti puno ljudi. Nameravala je da odradi
jednu smenu, sačeka da je spomenu nekoliko puta i da zatim prepusti Šivan da završi
ostalo. Očekivala je da će Stjuart takođe odabrati kupovinu, ali on se izjasnio drugačije:
„Želim da budem u timu za pripremu hrane. Tamo je mirnije. Pakovaću suvo grožđe ili
nešto slično.“
Niki je povela grupu u obilazak, obavestivši ih da sa svojim privremenim
legitimacijama mogu slobodno da pazare. Prolazi između gondola bili su zakrčeni
kupcima, znojavim i nervoznim zbog vlažnog vremena. Čovek sa bebi-bjorn nosiljkom za
bebe uzeo je različite vrste bresaka i stavio ih u istu kesu. Starica u kolicima je uzviknula:
„Nije im ista cena!“
„Znam da nije!“ zaurlao je čovek. Svi su izgledali kao da imaju previše slobodnog
vremena, a Melora se čitavog života trudila da ne boluje od te bolesti.
Stjuart joj je pritrčao sa velikom zelenom stabljikom u ruci. „To je aloja!“ rekao je.
„Treba da je imamo ako Orion oguli koleno ili nešto slično.“ Ugledao je kineski kupus i
zgrabio ga. „Reći ću Šivan da večeras spremi kinesku hranu. Doktor Bob kaže da ovo
održava pita došu13 u dobrom stanju.“
Na proleće je bio u Radžu, ajurvedskom lečilištu u Ajovi, odakle je doneo priču o
došama i stišavanju lične vatre. Već je bio izbacio kafu i šećer i postao poput dosadnog
propovednika drugačijeg načina života. Dok je uz zadovoljni kez ubacivao kupus u korpu,
osetila je neodoljivu potrebu da mu ga nabije u lice.
U poslednje vreme kao da nisu na istim talasnim dužinama, i koliko god da je krivila
Radž, deo nje osećao je da je zoloft pravi krivac. Melora je pila antidepresiv otkako je
Orion, takoreći preko noći, od anđelčića postao kmezavo i hiperaktivno derište.
Usvojila ga je u vreme kada je očajnički htela dete, mada nije želela da rodi. Tabloidi
su pisali kako obilazi banke sperme, ali to nije imalo veze sa istinom. Užasavala ju je
mogućnost da joj trudnoća izmeni izgled, a još gore joj je bilo kada bi pomislila da to
majušno stvorenje treba da istisne kroz najdragoceniji deo tela. Međutim, želela je da
bude majka, želela je da je neko voli bezuslovno i za sva vremena. Godinama je prolazila
kroz loše veze – Fišer, Robert Dauni Džunior, Šon Pen, Džon Kjusak, i neposredno pre
Stjuarta, Rajan Gozling; želela je uz sebe osobu koja je nikada neće ostaviti.
Upoznala je Oriona dok je bila u poseti gradu Ho Ši Minu, u vreme kada je radila za
UNICEF (bila je njihov glasnogovornik od četrnaeste godine). Odmah se zaljubila u
dečaka. Prva godina materinstva bila je divna, možda i zbog negovateljica koje su joj

12
Weather Underground - američka radikalna levička organizacija, koja je revolucijom želela da zbaci vladu. (Prim.
prev.)
13
Pitta dosha - Prema ajurvedskim tekstovima, jedna od tri vrste energije. (Prim. prev.)

26
stalno pomagale, mada je i Orion bio dobra beba. Međutim, kada je napunio dve i po
godine, postao je toliko jogunast da je počela da razmišlja nije li usvajanje ipak greška.
Kada se jedne noći probudio nakon neke užasne svađe i navalio da mu da čokoladni
sladoled, zgrabila ga je za ruke i vrisnula: „Mali drkadžijo!“ Sledećeg jutra zakazala je hitan
sastanak sa Majklom Levinom, buljookim budistom i psihijatrom sa Aper Ist Sajda.
„Trebaju mi lekovi“, rekla je.
„Kakve želite?“ pitao je kao da prepisuje nešto za prehladu ili varenje, a ne drogu koja
utiče na mozak.
„Nešto što će me smiriti. Ne mogu svoje dete da nazivam drkadžijom. Dajte mi nešto
nakon čega ću ga lakše voleti.“
„Svi bismo želeli da nam je lakše da volimo svoju decu“, rekao je. Imao je kćerku
tinejdžerku i ponekad se u razgovoru žalio na nju, što je Meloru veoma uznemiravalo.
„Koje pilule da uzmem?“ pitala je. „Zoloft?“ Zavalio se u naslon svoje eron stolice i
zauzeo lotos pozu. „Mislim da je to najbolje. Ženama se dopada, a neželjena dejstva su
zanemarljiva.“
Tog dana uzela je recept. Dve godine kasnije i dalje ga je pila, postepeno povećavajući
dozu od dvadeset pet do sto pedeset miligrama na dan. Želela je da bude najbolja u svemu
što radi, uključujući materinstvo. Smatrala je da je pilule smiruju i čine normalnijom
mamom, i da bi bilo glupo da ih ne pije. Osim toga, uzimaće ih samo tokom ovih
nezgodnih godina. Prestaće kada Orion napuni šest ili sedam.
Zahvaljujući pilulama, Oriona nikada više nije nazvala drkadžijom, ali zato nije
mogla da doživi orgazam. Nakon što je otkrila ovo neželjeno dejstvo, privremeno se
prebacila na korišćenje velbutrina, a zatim efeksora. Međutim, velbutrin je izazivao
glavobolju, a od efeksora se ugojila, tako da se kasnije ipak vratila zoloftu.
Od tada se pretvarala u krevetu sa Stjuartom. Bila je ubeđena da on ništa ne primećuje
– bila je stručnjak za pretvaranje, pošto je to godinama radila sa Šonom Penom –
međutim, zabrinula se zbog ove obmane, a briga ju je činila zahtevnijom. Plašila se da će
je otkriti i da je neće gledati na isti način. Ovih dana nije verovala Stjuartu, kraj njega se
nije osećala sigurno. Ili se brecala zbog sitnica ili ga je bez prestanka zapitkivala da li je
voli. Otkako je glumio u hitu Daga Limana Rolferi, naučnofantastičnoj fantaziji o
putovanju kroz vreme, dobijao je gomilu ponuda da igra u akcionim filmovima. Često je
bio odsutan zbog snimanja u Baton Ružu ili Bugarskoj, zbog čega se osećala ranjivom
i usamljenom.
Dok je posmatrala kako Stjuart gladi i njuška dinju, nije bila sigurna šta sa njom nije
u redu kad joj nije ni do čega. Još jedno neželjeno dejstvo zolofta. Bila je smirenija, ali
ništa nije moglo da je oduševi. Čak je i u kupovini manje uživala. Prvih meseci nakon
udaje, otišla bi do Avenije Medison i po buticima Sonja Rajkel i Kloi sa uživanjem pazarila
gomilu odeće. Sad bi joj sve što kupi dosadilo i pre nego što joj bude isporučeno.

27
 Stjuart joj uvek govori da treba da bude zahvalna što ima dovoljno novca, karijeru i
porodicu koja je voli. Imao je tu australijsku skromnost – bio je srećan zbog uspešne
karijere, jer je odrastao kao pank-rok surfer u južnom Sidneju; ona nije uspevala da se
pronađe u tome.
Uprkos slavi, bio je prirodan, što je Meloru činilo ljubomornom. Bio je opušten u
svakoj prilici, dok se ona obično durila u ćošku. Ljudi su se lepili za Stjuarta, ali su od nje
želeli da pobegnu i zbog toga joj je bilo neprijatno. Ne možete biti moćan par ako jedno
od vas ne zrači.
Često su izlazili odvojeno, jer nije mogla da podnese razgovore sa nepoznatim
ljudima. Kada bi ipak izašli zajedno, često bi se posvađali i on bi je tad optužio da mu je
upropastila veče. Ako baš nemaju sreće, paparaco bi ih uslikao i sledećeg jutra novine bi
pisale kako im se brak raspada.
Na snimanju Poza, kada su se i upoznali, Melora je bila usredsređena i ambiciozna.
Tokom tri meseca snimanja u Vest Vilidžu i Astoriji, Stjuart, ona i momci iz ekipe igrali
su poker i pričali masne viceve; tako su i počeli da flertuju.
Međutim, ovih dana se uopšte nije smejala. Izbegavala je seks, čak i njegove česte
ponude da je oralno zadovolji, jer je bila previše utučena da bi glumila orgazam. Jedini
seksualni čin u kojem je sa njim uživala bilo je igranje analnim perlama. U činu
pokoravanja pronalazila je seksualni užitak koji je inače potpuno izgubila. Trenutno su
stajali u redu pred brzom kasom, nakon što su se pozdravili sa Šivan koja je nastavila
kupovinu. Iznenada im je prišla Megi Džilenhal, gurajući Ramonu u maklaren kolicima.
„Stjuarte!“ rekla je i zagrlila ga. „Hvala ti što si nam rekao za ovo mesto.“ Stjuart i Megi
glumili su zajedno u Sandensu, filmu u nezavisnoj produkciji, koji govori o medicinskoj
sestri koja radi u hitnoj pomoći u crnačkom getu. Nakon toga ostali su u kontaktu. Da li
su se kresnuli na snimanju Sirena? Da li joj Megi sad to nabija na nos?
„Znaš Meloru?“ Stjuart se obratio Megi.
Žena je klimnula. „Upoznale smo se prošle godine na balu Instituta za kostim“,
odvratila je Melora.
„Tako je“, potvrdila je Megi. „Drago mi je što te ponovo vidim.“ Zatim je širom
otvorila oči i tako se naklonila da Melora nije mogla da proceni da li je u pitanju iskren ili
odglumljen znak poštovanja. „Mislim da ti nisam rekla koliko mi se dopada tvoj rad.“
Kompliment je zvučao dvosmisleno, kao da je Megi svesna toga da je zamenila
Meloru u prvoj postavi mladih holivudskih glumica i sad zapravo hoće da joj kaže koliko
je pala u zaborav. Melora je poželela da ošamari ovu mršavu hipsterku koja je poznata
samo zato što je sevnula golim grudima u Sekretarici, i da joj kaže da ne uživa previše,
pošto će i sama za koju godinu biti na silaznoj putanji.
„Kada ćeš mi poslati scenario?“ pitala je Megi. Znači, Stjuart joj je već ispričao za
ulogu.
Bacio je pogled ka Melori. „Hm, čim ga još jednom pregledam.“

28
 „Jedva čekam. Jesi li ga pročitala?“ upitala je Meloru.
„Oh, dopašće ti se“, odvratila joj je.
„Šta misliš o ovom mestu?“ razdragano je upitao Stjuart. „Fantastično je“, uzvratila
je Megi. „Večeras Piteru pravim crni bakalar verakruz i pronašla sam sve sastojke osim
ribe. Ako još niste odabrali smene, odlučite se za kupovinu, sredom u jedan, u A nedelji.
I moći ćemo da se družimo!“
Nakon toga otkasala je ka izlazu. Melori se steglo grlo; teško je disala, kao da se nalazi
na vrhu planine. Pošto je čitavog života bila klaustrofobična, i to istinski, a ne lažno poput
Paris Hilton, imala je tegobe i kad na snimanju sedi u prikolici duže od petnaest minuta.
A sad je morala da se nosi sa ovom gužvom, ovom užasnom gužvom. Pripala joj je
muka. Nije znala da li zbog Megi Džilenhal ili zbog čudne mešavine telesnih isparenja i
mirisa oraščića.
„Sledeći!“ doviknula je kasirka, simpatična Azijka u majici na bretele kroz koju su se
ocrtavale naježene bradavice. Stjuart ju je odmerio. Melori je samo to trebalo. Znala je da
obožava devojke iz Azije, otvoreno je zurio u njih u svakoj prilici.
„Pa, dobar dan, Stu Ešbi“, izgovorila je devojka australijskim naglaskom. Nije samo
Azijka, već Azijka iz Australije! Odlično. Ostaćemo ovde do sutra.
Žena i on nastavili su da češljaju čitavu australijsku geografiju. Melora je napravila
grimasu, naglo se okrenula i slučajno sudarila sa veoma užurbanim tatom koji je gurao
narandžasta bugabo kolica. Želela je što pre da pobegne sa ovog prokletog mesta i od svih
ovih gubitnika.
Prostorija je bila skučena i pregrejana, uprkos tome što je klima snažno duvala. Želela
je da se ljuti na Stjuarta, međutim, krivica je bila samo njena. Zbog želje da stekne
publicitet promenom odnosa prema sredini u kojoj živi, obezbedila je Stjuartu pristup
dvadesetogodišnjim kurvicama za jebačinu, kojima štrče kukovi. I Megi Džilenhal.
Dok je razmišljala o terminu „dvadesetogodišnje kurvice za jebačinu“, primetila je
crnca ispred sebe. Kretao se žustro, mirisao na urin i imao retku bradu. Očigledno je bio
beskućnik. Kako je beskućnik postao član Kooperative?
Mada nije nosio namirnice, kretao se ka izlazu i usput gurnuo visokog belca koji je
nešto ukucavao u svoj ajfon. Melora je gledala kako beskućnik izvlači novčanik iz
čovekovog džepa. Nije to uradio neprimetno, već otvoreno i polako, tako da je bila
uverena da će ga odmah primetiti. Međutim, ajfon je nastavio da kucka dok se beskućnik
iskradao pored radnice iz obezbeđenja, koja je pomalo podsećala na Suzan Sontag.
Sumnjičavo ga je odmerila, ali nije ništa rekla.
Melora nije mogla da veruje koliko je čovek bio nespretan. Učinio je to javno, ali je
ipak samo ona primetila krađu.
Setila se kako je sa četrnaest godina ukrala mars čokoladicu u prodavnici slatkiša u
Amsterdamu. Uradila je to zato što ju je izazvala Trini Alvarado, drugarica iz razreda u
Školi za decu u službi. Setila se uzbuđenja koje je osećala dok ju je dodirivala, skrivala u

29
džepu i procenjivala da li može da je iznese iz radnje. Vlasnik je bio potpuno nesvestan i
Melora je lako izašla i zatim veselo odjurila niz ulicu, dok je Trini urlala i trčala za njom.
Sele su na stepenice Centra Linkoln i podelile čokoladicu. Nikad nije okusila nešto toliko
ukusno. Nakon toga, mesecima je povremeno krala, sve dok je vlasnik radnje jednog
dana nije uhvatio i zapretio da će pozvati policiju. Toliko ju je uplašio da nikad više nije
nešto ukrala.
Melora je pošla za Stjuartom ka izlazu. Pored njih je bio dugački red ljudi na kasi za
gotovinsko plaćanje. U tom kretanju, ugledala je tatu sa bugabo kolicima kako se saginje
da umiri bebu. Pretrpana skip hop torba za pelene bila je otvorena i prebačena preko
ogromne ručke. Iz nje su virile čaše sa poklopcima, elmo lutke i novčanik.
Pre nego što je postala svesna onog što radi, Melora se sagla i nakašljala, izvukla
novčanik iz torbe i hitro ga ubacila u svoju mažorel tašnu.
Brzo je pogledala okolo. Stjuart je mazio lice listom aloje, a ostali kupci su bili toliko
nervozni zbog dugih redova da je niko nije primetio.
Umirila je disanje, a i srce joj je povratilo uobičajeni ritam. Bila je mirna, kao da gleda
horor film bezbedno šćućurena u mračnom bioskopu.
Kad je „bugabo tata“ stigao do kase, posegnuo je ka torbi, a zatim zbunjeno ka džepu
pantalona. Ponovo se okrenuo torbi, izvadio sve iz nje, a zatim nemoćno odmahnuo
glavom i rekao kasirki: „Mislim da mi je neko ukrao novčanik.“
U njegovoj blizini iznenada je došlo do komešanja. Ostali kupci proveravali su
džepove i tašne, kako bi se uverili da su im novčanici na mestu. Čovek sa ajfonom je
ciknuo: „I moj je nestao!“ Melora je krišom osmotrila dvojnicu Sontagove, očekujući da
će nešto da kaže o beskućniku. Međutim, samo je posramljeno gledala kroz vrata.
„Šta se dešava?“ promrmljao je Stjuart.
„Ne znam“, odvratila je Melora, da bi zatim maestralno odglumila uzbuđenu
zabrinutost. Nije joj bilo teško da se posluži veštinom koja joj je donela dva Oskara i koju
brusi od detinjstva.
Neko je povikao i „bugabo tata“ se našao na podu, preko visokog rastafarijanca
širokih ramena, dok su dve sredovečne jevrejske fizionomije pokušavale da ga skinu sa
njega.
„Šta to radiš, čoveče, kog đavola?“ urlao je rastafarijanac na tatu. „Drkadžijo!“
„Bugabo tata“ je zaurlao, a nekoliko beba iz okoline priključilo mu se u znak solidarnosti,
kao psi koji zavijaju na mesec.
„Ostavite me na miru!“ urlao je tata. „Ovaj čovek mi je ukrao novčanik“, obratio se
Sontagovoj. „Znam da jeste! I njegov je ukrao!“ Pokazao je ka „ajfonu“ koji je poprimio
paničan izraz.
„Bolje pazi šta pričaš!“ doviknuo je rastafarijanac.
„Neko bi trebalo da ga pretrese“, nastavio je tata, sad već nešto tiše.

30
 „To nije u redu“, uključila se dvojnica Sontagove. „Ne možemo da pretresamo ljude
bez razloga.“ Zatim je započela govor o ličnim slobodama.
Melori se činilo kao da nije na zoloftu. Osećala se krepko i pročišćeno, onako kako je
Stjuart rekao da se oseća nakon povratka iz ajurvedske banje. Znala je da su joj se i oči
izbistrile.
Stegla je Stjuartu ruku, a on joj je uzvratio. Prvi put otkako su kročili u Prospekt park
fud kooperativu, bilo joj je drago što se učlanila. A sve to zahvaljujući jednom lopovu-
beskućniku. Ovako nešto nikad se ne bi dogodilo u Sladokusnoj garaži u Sohou. Tamo
nema beskućnika.

31
Dok je prolazila, Lizi O’Donel primetila je kroz vrata Kooperative neko komešanje.
Belkinja se oko nečega svađala sa crnim muškarcem. Zbog takvih sukoba Lizi je laknulo
što nije član, mada bi Džeju i njoj značilo kada bi uštedeli nešto novca.
Dok je bila trudna sa Mensom, razmišljala je da se učlani zbog dugog porodiljskog
bolovanja (po godinu dana za svaku bebu), ali je odustala kad je shvatila koliko bi morala
da tegli namirnice do Park Plejsa i svoje zgrade bez lifta. Njena svekrva Mona bila je član
trideset godina, još dok joj je suprug bio živ, ali Lizi se priključila Freš dajrektu. Mada bi
se unervozila zbog istetoviranog dostavljača, ipak je smatrala da je sjajno što ne mora sve
sama da nosi na treći sprat.
Uprkos imenu njihove ulice, Lizi i Džej su zapravo živeli daleko od Prospekt parka,
na severnom kraju Fletbuš avenije, u Prospekt Hajtsu. Tamo su od šezdesetih godina
živeli maltene sami crnci, ali se tokom devedesetih kraj pogospodio. Avenija Vanderbilt,
trgovačka ulica u kraju, sada se ponosila skupim restoranima, buticima ženske odeće i
finim pekarama. Ipak, vrednost imovine u Prospekt Hajtsu bila je manja nego u Sloupu,
čak toliko da su Džej i Liza u šali nazivali svoj komšiluk SUSISLO – suviše siromašni za
Sloup.
Džej je bio crnac, odrastao na obližnjoj Sent Mark aveniji i obožavao je Prospekt
Hajts. Mona je još živela tamo. Dopadalo mu se što je majka blizu i uvek je govorio Lizi
da Mona treba da čuva Mensija, međutim, ona joj to za godinu i po dana još nijednom
nije dopustila. Ne radi se o tome da ne veruje svekrvi koja je kao samohrana majka
fantastično odgajila Džeja i njegovu sestru Sabrinu; jednostavno, nije joj bio prijatno u
Moninom prisustvu i zato joj je nerado prepuštala svog sina.
Kad bi Mona dolazila u posetu, Lizi se uvek osećala kao da je zbog nečeg kriva – zbog
toga što doji sina i nakon godinu i po dana, što je predugo čekala da počne da ga hrani
čvrstom hranom, što mu ponekad dopušta da spava u njihovom krevetu. Džej je uvek
govorio da je njegova majka prosto takva – zvanična, učiteljica u penziji – ali Lizi je
osećala da je Mona ne voli zato što je belkinja.
Zgrada u kojoj su Lizi i Džej živeli nalazila se između Avenije Vanderbilt i Ulice
Anderhil, na mestu gde je građevinska firma Brusa Ratnera planirala da izgradi arenu
Netsa, što je značilo da će uskoro možda biti srušena. Lizi i Džej, fanki muzičar, razmišljali

32
su da kupe stan u Kensingtonu, ali su ipak ostali u Prospekt Hajtsu, zbog toga što im je
gazda naplaćivao samo 1350 dolara mesečno za jednosoban stan sa studijom od dvesta
kvadrata.
Tek što je prošlo šest i Lizi je trebalo da se nađe sa prijateljicom Rebekom i njenom
ćerkom Ebi u Kući čaja, velikom kafeu u Ulici Junion, nedaleko od Kooperative. Dok je
ulazila, bacila je pogled na veliku oglasnu tablu koja je stajala tik uz vrata. Ugledala je
poziv grupe koja prikuplja sredstva za podršku Obami – Odvažni iz Park Sloupa – i
nasmešila se kad je pored njega spazila crtež crnca širokog lica, razrokih i
duboko usađenih očiju, koji je okačila policija. Iznad crteža je pisalo: TRAŽI SE ZBOG
SEKSUALNOG NAPADA. Osim toga, navedeno je da je u srednjim dvadesetim, visok
sto devedeset centimetara i da je poslednji put viđen u crnoj dukserici sa kapuljačom. Lizi
je mrzela što na ovakvim crtežima muškarci uvek deluju veoma tamnoputo, sa
prenaglašenim afro-crtama. Kao da beli svedoci iz straha prenaglašavaju crnačke crte.
Krenula je ka zadnjem delu prostorije i stala u red za kafu. Kuća čaja prostirala se na
hiljadu i po kvadratnih metara i bila je opremljena antiknim nameštajem. U njoj su sedeli
hipsteri koji rade od kuće, postdiplomci, majke koje još doje decu i dadilje svih mogućih
rasa, koje su jedva trpele jedna drugu. Svake srede ujutru Lizi je vodila Mensija u Kuću
čaja kod Roja, dvojnika Džefa Tvidija sa jarećom bradicom, kojeg su majke prozvale Seksi
Roj.
Dok je čekala Rebeku, posmatrala je nekoliko mama i njihovih beba, okupljenih oko
obližnjeg stola. Zdepasta žena promuklog glasa vodila je glavnu reč. Nosila je sina na
grudima u ergo nosiljci. Lica utonulog u majčina prsa, dečak je bezuspešno pokušavao da
iskrene vrat i vidi šta ima iza. „Kad su mi dali epiduralnu anesteziju“, pričala je, „bila
sam tako srećna da sam poljubila anesteziologa u usta!“ Zatim je histerično zadrhtala. Lizi
je uvek mogla da prepozna „mamu zabavljačicu“ u grupi novopečenih majki: bila je
najglasnija i obično najneprivlačnija. Zapravo i nije morala da bude stvarno duhovita.
Dovoljno je bilo da izvaljuje blage, škakljive šale koje imaju veze sa bebama, sarkastičnim,
ali nikako mračnim tonom, i odjednom bi postala pravi Vil Ferel.
Lizi se često osećala drugačije od ostalih majki, možda zbog toga što je njena beba
bila crna, a možda i zbog svoje mladosti. Većina majki-domaćica iz Park Sloupa bile su
bar deceniju starije od tridesetogodišnje Lizi. Mnoge od njih morale su dobro da se
pomuče da bi dobile decu, te su bile neurotične i previše ljubazne kada bi joj se obraćale.
Lizi, visoka sto sedamdeset dva centimetra i prirodno vitka, nosila je firmiranu odeću
i kratke, crne šiške, zbog čega je često podsećala na Beti Pejdž. Mada nije bila zaluđenik
za modu, nakon što je pročitala Priručnik za period nakon trudnoće, u kome je pisalo da
majka može da popravi raspoloženje trudeći se da izgleda dobro, počela je da obraća
više pažnje na ono što nosi. Od tada je svakoga dana obavezno koristila ruž i maskaru, a
za sedam stotina dolara kupila je u Boing-boingu na Šestoj aveniji nemački seksi
brusthalter za dojilje.

33
 Nije mislila da je depresivna, ali posle godinu i po dana, materinstvo je nije
ispunjavalo onoliko koliko se nadala. Bila je potpuno izolovana, ali nikad nije bila sama.
Samo naporan rad i umor! Više uopšte nije svirala gitaru ni odgovarala na mejlove, niti
je imala vremena da leškari na krevetu i sanjari. Čak i kad je Mens spavao, uvek je nešto
radila.
Otežavalo joj je i to što je njen sin bio zahtevna beba, ćudljiva i jogunasta, i što se s
vremenom nije nimalo promenio. Njegovo jutarnje oblačenje ličilo je na scene tuče
između Alana Arkina i Odri Hepbern u filmu Sačekaj da padne mrak, zbog čega bi bila
iscrpljena već na početku dana. Pitala se da li bi bili prisniji da je beo, ali kad bi joj slične
misli pale na pamet, odmah bi ih odbacila sa strašnim kajanjem i osećajem krivice.
Kad je saznala da je u drugom stanju, bila je ushićena. Roditelji su joj se razveli kad
je imala sedam godina. Iako je smatrala da je majka i pored svega uspela dobro da je
odgaji, smatrala je da je radila previše da bi mogla da izdržava decu i da zato nije bila baš
najpažljivija prema njoj i Keti. Lizi je želela da bude bolja majka.
Mada je znala da će podizanje deteta iz rasno mešovitog braka biti zahtevnije, bila je
uzbuđena. Zabavljalo bi je kad god bi pomislila na to kako je ljudi gledaju dok u kolicima
gura crno dete. Želela je da uzdrma sve te sređene Sloupere.
Tokom prvih meseci trudnoće bila je sigurna da će roditi devojčicu. Ljudi su joj
govorili da nosi žensko zato što se ugojila u zadnjici i što nosi nisko. Pošto je želela curicu,
poverovala im je. Dopadala joj se ideja da odgaji hrabru, prelepu meleskinju kovrdžave
kose koju će joj vezivati u repiće. Želela je da bude slična svom detetu po polu, ako već
nije po rasi.
Međutim, u dvadesetoj nedelji, na ultrazvuku (na koji je morala sama da ode zato što
je Džej putovao sa bendom), tehničar je uzviknuo: „Dobićete dečaka!“ Lizi je briznula u
plač.
Kada je nazvala Džeja da mu to saopšti, trudila se da zvuči smireno, ali ju je njegov
odgovor ipak prenerazio: „Oduvek sam znao da ću biti otac dečaka.“
Šta je to, dođavola, značilo? pitala se. Da li on to smatra da su dečaci na neki način
superiorni? Zar samo slabići dobijaju kćerke?
Narednih meseci pokušavala je da se navikne na izvesnost da će dobiti sina, ali nije
mogla ni da ga zamisli, čak i pošto su Džej i ona dobili sonogramsku sliku. Tada, u proleće
2006, Barak Obama bio je senator i još nije objavio kandidaturu za predsednika, a Lizi je
imala samo maglovitu predstavu o tome ko je on. Nije poznavala muškarce iz mešovitih
brakova, osim jednog homoseksualca iz njenog razreda u Hempširu, koji je
nosio dredove14 do struka. Pred sobom nije imala model svog nerođenog deteta.
Porođaj je bio savršen: brz i prirodan, posle samo šest sati provedenih u bruklinskom
porodilištu, olakšan aromaterapijom i masažom. Mens je na rođenju imao svetao ten kao
i bilo koja bela beba, ali dok je prvi put sisao, zurila je u njega kao u stranca, što je zapravo

14
Dred (eng. dread) - vrsta pletenice. (Prim. lekt.)

34
i bio. Dečak na njenoj dojci. Kao neko koga ste upravo upoznali u baru. Bilo je nečeg
seksualnog u tome. Gutao je tako gladno da se u prvom trenutku iznenadila.
Dali su mu ime po Mensu Lipskomu, starom bluz pevaču iz Teksasa, koji je ponovo
postao popularan tokom šezdesetih. Za sada je jedino Seksi Roj sa grupnog pevanja
shvatio vezu. Mens Lipskom bio je sin bivšeg roba i Mens je skraćenica od reći
„emancipacija.“ Lizi je to volela da objašnjava ljudima koji su se raspitivali za ime, da ih
natera da razmišljaju o ropstvu dok upijaju činjenicu da bela majka ima crnog sina.
Lizi je planirala da se nakon isteka porodiljskog bolovanja vrati na posao pomoćnika
publiciste u Nofu, ali nakon tri meseca, pošto je još dojila Mensa, shvatila je da nije
spremna. Ionako zarađuje samo trideset dve hiljade godišnje, a plata dadilje sa punim
radnim vremenom iznosi bar dvadeset pet hiljada. Kad oduzme porez, kao da nije ništa
ni zaradila.
Mens je patio od kolika i mada ju je to sekiralo, smatrala je da bi situacija bila gora u
prisustvu dadilje. Osim toga, razmišljala je da su prvi meseci najgori. Ali nakon godinu i
po dana, osećala se slomljeno kao na početku. Nije bila sigurna da li da se vrati na posao
ili da rodi još jednu bebu, jer su oba izbora izazivala u njoj različite strahove.
Pomoglo bi joj da porazgovara sa Džejom o tim osećanjima, ali ovih dana retko je bio
kod kuče. Upoznali su se u Pitovoj prodavnici slatkiša u Vilijamsburgu. Bio je predgrupa
bendu svog prijatelja i kada je ušla, bio je na sceni sa gitarom i pevao bluz pesmu sa
refrenom: „Deluješ poput obećanja, izgledaš poput kiše“. Bila je svesna da zamišlja kako
je taj stih napisao za nju. Džej je imao tamnocrnu kožu i obrijanu glavu, nosio
je gajabera15 košulju i tamne, uske farmerke. Privlačio ju je njegov moćan, dubok glas,
koji je potpuno odudarao od vitkog tela.
Nakon svirke neko ih je upoznao i kada su se rukovali, učinilo joj se da je Džej koji
trenutak zadržao njenu ruku. Delovao joj je egzotično, mada je znala da nije politički
korektno da ga posmatra na taj način. Ipak, ispostavilo se da su dovoljno slični da oseti
neku bliskost prema njemu.
Uprkos rasnoj razlici, imali su mnogo toga zajedničkog. Ona je pohađala Hempšir,
on Oberlin, oboje su imali stipendiju. I jedno i drugo su deca samohranih majki i odrasli
su u relativnom siromaštvu. Bili su kreativni ali realni, trudili su se da svoj talenat pretoče
u neki stabilan posao.
Te noći razgovarali su o njegovom muzičkom stilu. Rekao je da ga je izmenio nakon
što je pokušao da izgradi karijeru pisanjem R&B singlova. Išlo mu je dobro, ali ga to nije
ispunjavalo. Jednog dana prijatelj mu je pustio album Madija Votersa i u tom trenutku
kao da mu je sinulo. Kada je čuo pesmu „Dva voza“, shvatio je da tako želi da peva. Sad
njegova muzika predstavlja mešavinu bluza, fanka i folka.

15
Gajabera (guayabera) - bela platnena košulja, omiljena u Latinskoj Americi, jugoistočnoj Aziji, na Karibima i u
Zimbabveu. (Prim. prev.)

35
 Bila je toliko oduševljena tim idealizmom i vretenastim podlakticama da se napila i
spavala sa njim iste noći, u njegovom stanu u Park Plejsu. Godinu dana kasnije, priredili
su skromno venčanje u Vudstoku, u kući u kojoj je provela detinjstvo.
Ovih dana teško joj je bilo da se seti te savršene noći. Pošto on nikad nije kod kuće,
Lizi se osećala kao samohrana majka. Putovao je sa svojim bendom One Thin Dime, svirao
po gradovima sa koledžima koje pohađaju belci i imao kultne pristalice među klincima iz
bratstava, koji su pušili travu tokom njegovih svirki i plesali kao da igraju irski
džig. Koncerti su bili posećeni, a prodaja albuma dobro je išla, ali sav novac odlazio je na
honorare, prostor za probe i produkciju albuma. Uprkos tome što je bend bio prilično
poznat, uvek joj se činilo da Džej i ona jedva sastavljaju kraj s krajem. Mens i ona imali
su zdravsteno osiguranje u slučaju teških bolesti, ali Džej nije. Tvrdio je da mu to ne treba.
Lizi se neprestano brinula da će mu se nešto dogoditi i da će bankrotirati poput mnogih
porodica iz zastrašujućih vesti na CNN-u.
Kada bi bio kod kuće, Džej bi sedeo za kompjuterom u svojoj majušnoj radnoj sobi i
pregledao mejlove, telefonirao salama u kojima treba da svira ili vežbao. Rekao joj je da
ne sme da ga uznemirava dok radi, osim ako je nešto stvarno hitno. Sedela bi na metar od
vrata i umirivala uplakanu bebu, ali Džej bi odbijao da izađe. Kad mu je rekla da to
nije pošteno, odvratio bi da nije pošteno što samo on zarađuje.
Rebeka je ušla u Kuću čaja gurajući Ebi u kolicima i mahnula Lizi. „Zar nije vreme
odvratno? rekla je Rebeka poljubivši je u obraz.
„Oh, grozno je“, odvratila je Lizi. „Mrzim što ću leto provesti u gradu.“
Rebeka je uvek bila tako prirodna, što se Lizi veoma dopadalo. Delovala je opušteno,
uvek sarkastična i šaljiva. Upoznale su se u junu na igralištu u Trećoj ulici. Lizi je vodila
Mensa preko klimavog mostića kad je ugledala Rebeku u peti bato majici kako pomaže
kćerki da sklizne niz motku. Kad je Rebeka videla da Lizi zuri u nju, rekla je: „Ne treba da
joj pomažem. Kada imate devojčicu, treba da radite samo jedno –da je držite podalje od
motke.“
Lizi se nasmejala, a Rebeka je priznala da je to ukrala od Krisa Roka. Ćaskale su
nekoliko minuta, upoznale se i shvatile da su im deca rođena u razmaku od samo nedelju-
dve.
Posle nekoliko dana, Lizi je ponovo naletela na Rebeku. Ovog puta razmenile su
brojeve telefona i sad se viđaju jednom ili dva puta nedeljno.
„Gospode, baš su matore“, rekla je Rebeka, pokazujući ka majkama oko stola za kafu.
„Nema ništa strašnije od babamame koja u Kući sisa doji dete. Lizi se zakikotala. Rebeka
je Kuću čaja uvek zvala Kućom sisa, ali Lizi bi se ipak svaki put nasmejala. „Mislim,
razumem da su matore, ali ne razumem zašto ne vode računa o svom izgledu.“
„Provele su čitav život trudeći se“, odvratila je prijateljica. „Sad imaju dete, pa više ne
moraju to da rade.“

36
 „U Trajbeki je drugačije“, rekla je Rebeka. „Jednom sam odvela Ebi na igralište
Vašington market i ugledala izuzetno privlačnu ženu kako pomaže detetu da se spusti niz
tobogan. Ispostavilo se da je to Kristi Tarlington. Bilo mi je krivo zbog običnih mama iz
Trajbeke. Sigurno im nedostaje samopouzdanja.“
„U Park Sloupu mi smo Kristi Tarlington“ nadovezala se Lizi. Jedan od razloga zbog
kojih je volela da se druži sa Rebekom jeste to što zajedno ostavljaju jak utisak. Lizi,
obučena poput Parker Posi u filmu Ljubiteljka žurki, sa srednjoškolskim vintidž šikom,
dok je Rebeka izgledala kao asistentkinja u umetničkoj galeriji, koja tezgari kao
prostitutka. Njihova odeća, uz dvoje zapanjujuće slatke dece koje guraju pred
sobom, uvek je privlačila pogled ostalih majki. Lizi je uživala u tome da posmatra reakciju
dosadnih aljkavuša, a znala je da i Rebeka to voli.
„Kunem se bogom, videla sam samo jednu milf16 otkako živim ovde“, rekla je Rebeka.
„Melora Li?“.
„Osim Melore Li. Visoka je i mršava, sa dugom, svetloplavom kosom koju upliće u
pletenice i uvek se oblači u vintidž odeću iz sedamdesetih. Izgleda poput Hajdi. Udata je
za preplanulog tipa, mislim da je Jevrejin, sa kovrdžavom kosom poput Adonisa i
surferskim telom.“
„Mislim da sam ih videla!“ rekla je Lizi. „Imaju dva dečaka?“
„Da. Često idu na igralište u Trećoj. Nemam pojma zašto su odabrali da žive ovde.
Izgledaju kao izbeglice iz Santa Monike ili nekog sličnog mesta. Zovem ih Zgodnići.“
Žene su platile kafu i sele na sofu u uglu. Rebeka je bacila pogled ka novopečenim
majkama koje su se zbog nečega glasno smejale. „Jesam li ti ikad pričala o boing-boing
grupi za mlade majke, na čijem sam sastanku bila?“ Lizi je odmahnula glavom. „Ebi je
imala dve nedelje. Saznala sam da se okupljaju pored stolova za piknik u parku. Fino sam
se obukla kako bih izgledala simpatično i odgurala kolica sve do gore. Rekla sam: „Ja sam
Rebeka, ovo je Ebi“, i kunem se bogom, jedna od majki pogledala je pravo kroz mene i
nije rekla ni reč.“
„Ne verujem!“
„Nije se čak ni predstavila.“
„Trebalo je da odeš odatle.“
„To sam i učinila nakon dvadesetak minuta. Bilo je tako depresivno, samo su kenjale
o tome koliko je mililitara mleka potrebno bebi i da li da spava na stomaku ili ne. Kao u
knjizi Kako gajiti dete.“
Lizi je podigla Mensa iz kolica i spustila ga na grudi, pažljivo ga prekrivajući
košuljom. Često su zurili u nju dok ga hrani, možda zbog toga što je crna beba na grudima
bele majke tako redak prizor u Park Sloupu. „Zašto ga još uvek dojiš?“ pitala je Rebeka.

16
Milf - Mom I’d like to fuck, skraćenica u značenju „mama koju bih voleo da kresnem“ a koju je proslavio film
„Američka pita“. (Prim. prev.)

37
 „Uživam u tome, a kažu da sve dok i majka i dete uživaju...!“
Rebeka ju je sumnjičavo pogledala. Lizi se nije dopadalo što je Rebeka tako
podrugljiva. U mnogim zemljama majke doje dok deca ne napune tri ili četiri godine. Lizi
je primetila da se u komšiluku primenjuju različiti standardi: ako ste stroga majka,
dozvoljeno vam je da osuđujete druge, a čim ste gubitnik, u manjini ste. Međutim, ako
ste privrženi detetu, to vam nije dozvoljeno. Ne smete sa visine da gledate na one koje su
odlučile da ne doje ili da ne navikavaju svoju decu na spavanje, zbog toga što ste u tom
slučaju stereotip: hipi mama iz Park Sloupa koja se brine o prirodnoj sredini.
„Koliko si ti dugo dojila?“ pitala je Lizi.
„Samo šest meseci. Zatim je izgubila interesovanje pa sam je odbila od sise. Nedostaje
mi samo jedna stvar u vezi sa dojenjem. Bebe koje sisaju nemaju zatvor. Ebi je imala toliko
problema sa tim da sam mislila da ću morati da joj stavim čepić u guzu. Onaj ko ih je
izmislio treba da dobije Nobelovu nagradu.“ Lizi se zakikotala. „Da li se Džej vratio sa
turneje?“
Često su se jedna drugoj žalile na odsutne muževe. „Vraća se u subotu uveče ,
odvratila je Lizi. „Čini mi se kao da ga nije bilo mesecima.“ Primetila je Rebekin šorts sa
crnim nabranim taftom. „Baš je sladak.“
„Mark džejkobs, rekla je Rebeka. „Kupila sam ga u butiku na Aveniji Alamo. Koštao
je dve stotine dolara. Ne mogu to sebi da priuštim, ali imala sam težak dan sa Ebi, pa sam
sela u autobus i otišla tamo. Teo je odlepio kad je video račun, ali sam mu rekla: „Brini se
ti o bebi tri dana nedeljno i slobodno možeš da kupiš sebi šorts od dve stotine dolara.“
„Dobro si mu rekla“, odvratila je Lizi. Da je Džej uspešan kao Teo, Lizi bi verovatno
razmazila samu sebe. Čovek mora da se počasti kad provede čitav dan sa bebom. Zato se
ispred Hagen-Daza uvek otegne red majki sa bebama suviše malim da bi jele sladoled.
Lizi je toliko prijalo da provodi vreme sa Rebekom, da se često plašila da će reći nešto
glupo i pokvariti odnos. Želela je da je pozove na večeru i da se njome razmeće pred
Džejom, samo da bi video kako i ona poznaje zanimljivu osobu, iako je mama.
Ebi se uznemirila i Rebeka je pozvala Lizi da zajedno pođu do stana kako bi nahranila
devojčicu. Ova je iznenađeno klimnula. Nikada se nisu posećivale. To je običaj u Sloupu
– možete drugu majku poznavati mesecima a da vas nikad ne pozove kod sebe; sastajete
se na igralištima, srećni što niste morali da sređujete stan. Ako je Rebeka poziva kod
sebe, to znači da su zaista prave prijateljice.
Rebekina zgrada očigledno je bila dobro održavana – Lizi je to procenila na osnovu
enterijera i jednoobraznih pločica na sandučićima. U dnevnoj sobi bio je moderni vintidž
nameštaj. Sve je bilo u tonu, odlično dizajnirano. Na zidu je visilo nekoliko apstraktnih
slika. Jedna je imala pruge koje podsećaju na neonke. U poređenju sa ostalim dnevnim
sobama iz Park Sloupa, ovo je bila prava galerija; većina drugih porodica sa sitnom decom
ima otrcane, polovne cicane kauče i zbog dece ružnu zaštitu na ćoškovima.

38
 Sele su za trpezarijski sto i Rebeka se ponudila da nahrani obe bebe. Napravila je
makarone sa sirom i brokolama. Lizi je držala Mensa na krilu i davala mu da jede dok je
Ebi sedela u stolici za hranjenje. Lizi je bila srećna što je Mens dobro jeo i smatrala je da
je to zbog društva. Deca su bila preslatka. Plavokosa i krupnooka Ebi i tamnoputi Mens
sa minijaturnom afro-frizurom.
„I ja sam gladna“, rekla je Rebeka. „Hoćeš da večeraš kod mene?“ Lizi je bacila pogled
na sat. Bilo je skoro sedam. Nije mogla da veruje. Tog jutra, dok je krmeljiva i bunovna
dojila Mensa, činilo joj se da do večere ima užasno mnogo, a sad je skoro trebalo da se
jede. Društvo drugih majki čini da vreme brže protiče.
„Ne bih da te opterećujem.“
„Ma, kakvi“, odvratila je Rebeka. „Teo ionako dolazi kući tek u deset, a ja ne volim
da jedem sama. Napraviću nam nešto jednostavno.“ Ušla je u kuhinju i stavila vodu da
provri. Vratila se sa flašom vina i dve čaše.
„Ne znam“, rekla je Lizi, „Obično ga hranim pred spavanje i...“
„Savršeno. Ako piješ pre dojenja, beba se noću sigurno neće buditi.“ Rebeka je
napunila čaše. Lizi je znala da ne treba da pije, međutim, uzbuđivala ju je mogućnost da
uradi nešto zabranjeno. Ovih dana samo se Džej zabavlja – na turneji ili sa prijateljima.
Zašto ona ne sme da uradi nešto što nije dozvoljeno?
Kucnule su se. „Nazdravljam prvoj normalnoj mami koju sam upoznala u
komšiluku“, rekla je Rebeka.
„Takođe“, odvratila je Lizi i otpila mali gutljaj.
„Moraš da ga odbiješ od sise“, objavila je Rebeka.
„Zašto?“
„Za tvoje dobro. To je prava robija. U Francuskoj ženu smatraju šašavom ako doji
duže od tri meseca. Kao da je u pitanju kazna. Žele nazad svoja tela i svoju nezavisnost.“
To je zvučalo neprijateljski, ali Lizi je odlučila da ne odgovori. Nije želela da se upetlja
u debatu o dojenju. Dok je pijuckala, alkohol joj je zagrevao pluća. Ručala je samo jogurt,
tako da joj je vino udarilo u glavu. Obrazi su joj se zarumeneli i imala je blagi osećaj da će
sve biti u redu, čak i ako ništa ne bude kako treba.
„Gospode, baš je dobro ovo vino“, rekla je. „Koje je?“
„Tere di Tufi. Uglavnom je vernaka, ali ima i malo šardonea. Poznaješ li vina?“
„Ne naročito. Uvek sam želela da odem na neki kurs o vinima, ali nikad nisam imala
vremena.“
„Nisam volela vino sve dok se nije rodila Ebi. Porođaj može ženu da pretvori u
alkoholičara.“
Deca su večerala. Rebeka ih je smestila na pod i pustila im crtani film o bebi Ajnštajnu
koji su opčinjeno gledali. Lizi nije dopuštala Mensu da gleda crtaće, ali shvatila je korist
od toga: bili su skoro hipnotisani.

39
 Mens kao da je postao opušteniji otkako se druži sa Ebi. Bili su suviše mali da bi se
zajedno igrali, ali Lizi je osećala da je svestan da ima prijateljicu i da mu se dopada da
provodi vreme sa nekim ko je njegovog uzrasta, umesto da stalno bude sa majkom. U
Park Sloupu sve majke-domaćice kao da su smatrale da je odnos majka-dete najbolji za
decu, ali Lizi je bila uverena da mališani treba da se druže sa vršnjacima.
Žene su prešle na sofu. Lizi je pijuckala vino, zamišljajući kako se Džej sprema za
nastup u Šarlotu. Pitala se da li je on večeras već počeo da pije. Njegovo omiljeno piće je
burbon Divlja ćurka, zato što je pročitao da ga je Mens Lipskom pio. Već je za barom
popio jednu čašu, ili možda dve? Da li je uopšte svestan da je otac? Možda je razlika
između majki i očeva u tome što majka ne može da gurne roditeljstvo u stranu, a otac
može.
Rebeka je izdašno dopunila Lizinu čašu. Ona se toga nikada ranije nije setila, ali ako
spojiš nešto što ti prija, poput konzumiranja alkohola, sa onim što je dosadno, kao što je
odgajanje dece, sve zajedno postaje zabavno.
Dok je Lizi pila, shvatila je da se otvara. Ispričala je Rebeki kako je stalno umorna.
Priznala joj je koliko je ljuta na Džeja zato što je sebičan kad je kod kuće i što putuje više
nego što je potrebno, kao i da je frustrira što je sve vreme sama sa Mensom. Rekla joj je
za Monu i kako oseća da je stalno osuđuje zbog nečega.
„Zašto te osuđuje?“ pitala je Rebeka.
„Eto, zbog posvećenog roditeljstva. Džeja je odgajala veoma strogo, verovatno zbog
toga što je bila udovica i morala je da bude takva. Shvatam to. Moja majka je bila prilično
tvrda nakon što nas je otac napustio, ali Mona uopšte nema smisla za humor. Ismevala
me je kad sam kupila jastuk za dojenje, iako sam samo želela da učinim nešto za svoja
leđa.“
„Jesi li probala da joj skreneš pažnju da gleda svoja posla?“
„Ne mogu to da joj kažem. Ona mi je svekrva.“
„Pa šta?“
„Džej joj je stvarno odan. Želi da svi zajedno budemo srećna porodica.“
„Ali ne želi da bude prisutan.“
„Upravo tako.“
„Kako to da si toliko požurila da dobiješ dete? Čini mi se da si rekla da imaš dvadeset
devet godina?“
„Trideset.“
„Izgledaš mlađe. Mogla si da odložiš odlazak u čistilište.“
Lizi je shvatila da je ovo prilika da ispriča Rebeki kako je upoznala Džeja i odlučila je
da je iskoristi. Nije se plašila. „Nisam nikad verovala u biološki sat“, nastavila je Lizi
oprezno, „ali kad mi je bilo dvadeset sedam, osetila sam neodoljivu potrebu da imam
bebu.“

40
 „Meni se to nikad nije dogodilo. U mom slučaju je bilo: ‘Dođavola, u nekom trenutku
ću to sigurno uraditi, pa mogu i odmah’.“
„Za mene je sve ipak imalo dublje značenje“, uzdahnula je Lizi. „Kad sam upoznala
Džeja, živela sam sa drugom ženom.“
Rebeka je podigla obrve sa pažnjom koju je Lizi retko viđala na licima mladih majki,
jer su obično pričale o dosadnim i ništavnim stvarima. Znala je da je Rebeka
zainteresovana zato što je i sama bila svesna da dve majke retko razgovaraju o nečemu
provokativnom – ali Lizi je želela da joj ispriča.
Tokom prve godine studija na Hempširu, zaljubila se u devojku sa kojom je išla na
časove polova i žanrova, i koja je imala veoma snažan stav o muškom pogledu17 u filmu
Vrtoglavica. Zvala se Sara Bošen, bila je prelepa i dobro poznata gej aktivistkinja u
studentskom gradu. Uprkos činjenici da je Lizi dete hipika, nikada pre nije bila sa ženom.
Smatrala je da je Sara pravo otkrovenje i da je neodoljiva. Bila je starija godinu dana i
nakon diplomiranja zaposlila se u administraciji LGBT18 saveza u studentskom gradu da
bi mogle i dalje da žive zajedno. Kada je Lizi diplomirala, preselile su se u jednosobni stan
u Bušviku. Sara je radila u Lezbijan herstori arhivi u Park Sloupu, a Lizi je dobila posao
pomoćnika publiciste u Knopfu.
„Šta se desilo? Doživela si lezbejsku smrt u krevetu19 i shvatila da ti nedostaje kurac?“
pitala je Rebeka.
„Nije u tome bila stvar. Imale smo puno gej prijateljica iz Sloupa koje su dobile decu.
Jedne večeri, dok smo se vraćale sa proslave u čast jednog budućeg rođenja, Sara mi je
rekla da joj smeta što sve te lezbejke ostaju u drugom stanju, jer ona sama nikad nije želela
decu. Shvatila sam da ih ja želim. Žestoko smo se posvađale oko toga. Sara je rekla da su
mame lezbejke oruđe patrijarhalne hegemonije. Ja sam smatrala da je to pitanje ličnog
izbora. Svađe su postale česte. Jedne večeri otišla sam u Pitovu prodavnicu slatkiša da
čujem novi bend; Džej je bio predgrupa.“
„I?“
„Nekoliko dana kasnije, odselila sam se.“
Vino se uzburkalo u Lizinoj glavi, zbog čega je postala previše otvorena i slobodna.
Rebekin pogled spuštao se niz Lizino telo: „Ne bih nikad rekla da si lezbejka“, kazala je.
„Misliš mužejka“, rekla je Lizi.
„Mužejka!“ zakikotala se Rebeka.
„Nikad nisi čula taj izraz? Postoji i bivšabejka i hečbejka, po En Heč, što je zapravo
oportunistička lezbejka. Sara je stalno govorila da joj ne bi bilo tako teško da je ostavljam
zbog druge žene, ali čula sam da i ona sad živi sa muškarcem.“

17
Male gaze (eng.) - feministička ideja da muškarac stiče moć time što je sposoban da posmatra ženu, a da ona njega
pritom ne gleda. (Prim. prev.)
18
LGBT - lezbejke, gejevi, biseksualci i transeksualci. (Prim. prev.)
19
Lesbian bed death (eng.) - izraz koji je smislio sociolog Piper Svare u knjizi „Američki parovi“ (Prim. prev.)

41
 „To je razumljivo. Militantne su uvek strejt.“
„Ja nikad nisam bila militantna.“
„Misliš, nikada se nisi ošišala na kratko i ugojila dvadeset kila?“
„Nije ni Sara. I ona je imala dugu kosu. Samo nije želela da rađa bebe. Jesi li ti ikad
bila sa ženom?“
„Na jednoj žurki u Barnardu napala me je neka riba. Povatale smo se i to mi je bilo u
redu, ali mi se više nije javila. Iako je ona mene poljubila.“
„Da li ti se dopalo?“
„Ne, uglavnom mi je bilo čudno. Kasnije nisam mnogo o tome razmišljala. Da sam
na Barnardu bila biseksualna, verovatno bih eskperimentisala. Žena to može da radi bez
posledica, ali muškarac ne može. ’Ako izgradiš hiljadu mostova postaješ graditelj, ako
popušiš jedan kurac – postaješ gej.’“
Lizi nije mogla da se seti kada je poslednji put čula ženu kako izgovara kurac. Nije
verovala da je za ovo neverovatno veče zaslužan Mens. Sad kad je znala koliko je teško
podizati dete, ponekad bi joj nedostajala Sara i pitala bi se da li je pogrešila. Međutim, dok
je pila vino sa ženom koju je srela zahvaljujući materinstvu, smatrala je sebe srećnom.
Upoznala je pametnu, šaljivu i uzbudljivu osobu i to zahvaljujući svom sinu.
„Da li Džej mari za to što si bila gej?“ upitala je Rebeka.
„U početku mu je smetalo. Majka mu je veoma pobožna. Ali on je pohađao Oberlin,
a tamo je pola studentskog grada gej.“
„Kladim se da brine zbog toga da neće moći da ispuni tvoje zahteve. Muškarac u seksu
ne može biti bolji od žene.“
„Oh, mislim da ga to ne brine. Veoma je siguran u sopstvenu muškost.“
„Da li to često radite?“ radoznalo je upitala Rebeka. Da Lizi nije bila pripita možda bi
se postidela, ali osećala se kao da je Rebeka čika da bude odvažna poput nje.
„Koliko često je često?“
„Pa, koliko često to radite?“
„Oko četiri puta nedeljno. Kad je kod kuće dovoljno dugo.“
„Četiri puta nedeljno?“ Rebeka je razrogačila oči. „Jesi li sigurna da si biseksualna?“
Lizi se obrela u čudnoj situaciji – bilo joj je neugodno zbog nečega što je smatrala
zdravim seksualnim životom. „Nisam bi. Više nisam.“
Zašto svi osećaju potrebu da etiketiraju stvari? Da mora da imenuje svoju seksualnost
kao što to svi u Hempširu čine, rekla bi da je strejt-bivša-lezbejka-koja-još-ponekad-
razmišlja-o-ženama. Ženska tela i lica zanimljiva su joj čak i sad kad je član kluba bogatih
roditelja; posmatrala je žene sa zanimanjem kakvo nikad nije ispoljila prema
muškarcima. Očekivala je da će je materinstvo navesti da zaboravi na svoj pol, kao da će
je plod veze sa muškarcem naterati da zauvek postane strejt. Ali, to se nije dogodilo.
Dojenje ju je uzbuđivalo i to je bio jedan od razloga zašto već nije prestala. Neprestano se

42
osećala kao da je izložena, kao da se pokazuje pred strancima. Uzbuđivalo ju je kada bi
primetila slatku devojku kako zuri u njene grudi, a zatim skreće pogled. Imala je čitavu
privatnu seksualnost koja nije imala bilo kakve veze sa Džejom i mada je seks sa njim bio
dobar, bio je daleko od scenarija koji je zamišljala dok su to radili, a koji je
obično uključivao neku kombinaciju žena, muškaraca i vukova.
„Misliš da je četiri puta nedeljno mnogo?“ pitala je Rebeku. „Ja sam mislila da je to
prosek. Koliko vi često to radite?“
Napolju je udario grom i Mens je vrisnuo. U međuvremenu se naoblačilo, ali Lizi to
nije primetila. Podigla je sina i počela da ga cupka, ali on nije prestajao da plače. Bio je
veoma plašljiv. Dok je stajala, Lizi je počela da ga doji, ali ga to nije umirilo kao obično.
Oblio ju je talas krivice. Bila je toliko zaokupljena alkoholom da nije obraćala pažnju
na Mensa i sad mu je bila potrebna.
„Potpuno sam zaboravila na testeninu“, rekla je Rebeka i odjurila u kuhinju.
„Ne brini zbog toga“, odvratila je Lizi. „Ionako moramo kući.“
„Jesi li sigurna?“ pitala je Rebeka dok je pogledala kroz prozor. „Napolju izgleda
prilično gadno.“
„Bićemo dobro.“
„Bar mi dopusti da ti posudim kišobran“, rekla je Rebeka i izvadila ga iz ormana. Kad
ga je na vratima dodala Lizi, kazala je: „Baš sam se lepo provela sa tobom.“
„I ja sa tobom“, uzvratila joj je.
„Treba da pijemo svake večeri.“
Lizi je petljala oko brave, držeći Mensa u naručju. Rebeka ju je čvrsto zagrlila i
protrljala po leđima. Ruke su joj bile čvrste i snažne. Lizi je to podsetilo na instruktora
joge iz Centra za jogu, koji ju je masirao tokom šivasane, ali to se dogodilo samo jednom
i od tada se pita šta nije u redu sa njom kad je jogini ne biraju za masažu. „Srećan put do
kuće, i samo polako.“ Liza je klimnula. Rebeka je poljubila Mensa u obraz, a zatim
se nagnula i poljubila prijateljicu u usta. Poljubac je najpre bio neodređen – vlažan, ali
zatvorenih usta – međutim, nijedna se nije povukla i ubrzo se pretvorio u pravi francuski
poljubac.
Lizi je osetila kako joj se čitavo telo budi. Rebeka se dobro ljubi, veoma strastveno. I
usta su joj slatka od vina.
Materinstvo je senzualno, ali odnos je parazitski. Lizi se često činilo da čitavo njeno
telo, šake, ruke, grudi, postoje samo zbog Mensa i njegovih potreba. Rebekin dodir bio je
samo za nju. Međutim, uplašio ju je osećaj da je na taj način želi osoba koja joj se dopada
i koju poštuje. Ustuknula je i izjurila iz stana.
Napolju je kiša lila kao iz kabla. Otvorila je kišobran, ali bilo je teško jednom rukom
gurati kolica, tako da je hodala ukrivo i cela leva strana tela joj se natopila. Ulice su bile
puste, a nebo tamno. Nije joj se dopadalo što je sama, čak ni ovako rano i mada je u Park
Sloupu. Krenula je niz Ulicu Kerol, prošla Osmu aveniju i krenula ka Sedmoj, jer tamo

43
ima više saobraćaja i radnji i nekako se osećala bezbednije. Skrenula je pravo ka Fletbuš
aveniji i prešla u Park Plejs, krećući se ka kući.
Dok je hodala, razmišljala je o poljupcu. Činilo joj se da je Rebeka manipulisala
njome, da je to učinila da bi je isprobala, zato što je znala da je Lizi bila sa ženom i što je
želela da proveri može li da je privuče.
Dok je prelazila preko Ulice Vanderbilt, na pola puta do stana, ugledala je visokog
crnca naslonjenog na gvozdenu kapiju. Bio je mladolik i nosio je tamnu, duksericu sa
kapuljačom. Okrenuo se ka ka njoj.
Srce joj je lupalo. U šetnji sa Mensom kroz Prospekt Hajts, prolazila je pored mnogih
crnih muškaraca, čak i tipova u crnim duksericama. Ali sad joj je pred očima lebdeo crtež
iz Kuće čaja. Kada bi ugledala crnca u pustoj ulici, umesto da nagonski pređe na drugu
stranu, pokušala bi da iz daljine proceni opasnost. Da li deluje kao da je krenuo u potragu
za nevoljom, ili se prosto uputio negde? Da li ima ranac? Kako nosi pantalone? Kao majka
crnog deteta, smatrala je da je važno da ne zazire od crnih muškaraca. Zamišljala je kako
odrasli Mens korača ulicom, a bele žene prelaze na drugu stranu.
Ovaj muškarac izazvao je nelagodnost u njoj. Stajao je napolju, usred oluje, bez
kišobrana, što nije imalo nikakvog smisla. Koža mu je bila nešto svetlija, kao što je pisalo
ispod postera, i mada nije mogla da razabere crte lica, imao je kapuljaču. Lizi nikako nije
mogla da zaboravi onaj užasni crtež.
Čovek je zurio u nju. Stajala je, razmišljajući da projuri pored njega ka svojim
vratima, a zatim je shvatila da je najbolje da bude oprezna. Silovatelj luta ulicama. Ne sme
da se zajebava.
Okrenula se i „uhvatila maglu“ nazad ka Ulici Vanderbilt, gde je skrenula za ugao i
uletela u radnju u kojoj uvek kupuje mleko i sok. Na vratima je pisalo ARENA, sa kosom
crtom preko natpisa. Pomislila je da nazove Monu i pita da li može da svrati, ali nikad
nije išla kod nje bez Džeja. Ako bi se uznemirila i ispričala joj za čoveka kojeg je videla
u svom bloku, Mona bi pomislila da je Lizi rasista, paranoična belkinja nesposobna da
gaji crnog sina.
Želela je da nazove Rebeku, ali stidela se. Nije želela da prizna da se ne oseća bezbedno
u svom komšiluku. To bi samo naglasilo razliku u njihovim primanjima.
Vlasnik radnje, Hoze, primetio je da je preplašena i pitao je šta nije u redu. „Neki
čovek je u mom bloku“, rekla je. „Neki čovek.“
Hoze je poslao svog krupnog, sredovečnog zeta u potragu za neznancem. Norberto
se vratio i rekao da nema nikog. Ponudio se da je otprati do vrata. Rekla je da želi da
sačeka još koji minut i Hoze joj je ponudio čaj, ali ga je odbila. Mada mu je bila zahvalna
na pomoći, istovremeno se stidela što mu je rekla. On će se sad setiti toga svaki put kada
bude došla u kupovinu.
Setila se Džeja koji je na svirci u Šarlotu i razbesnela se na njega što nije ovde i što je
sve vreme sama sa Mensom. Šta on misli, ko je da je ostavlja iz nedelje u nedelju, dok je

44
Mens tako mali i zavisi od roditelja? Kao da mu muzika obezbeđuje neku vrstu posebne
slobode koju ostali očevi nemaju. Rebekin suprug Teo radi do kasno, ali po izgledu
njihovog stana, sigurno dobro zarađuje. Nakon što isplati članove benda, Džej ostvari čist
prihod od samo šezdeset hiljada godišnje, što je jedva dovoljno za izdržavanje porodice.
Ali ne pada mu na pamet da pronađe dodatni posao.
Dok je izlazila sa Norbertom, nervozno se osvrtala po komšiluku, uverena da se čovek
negde krije. Međutim, kao da je u zemlju propao.
„Vidite li ga?“ pitao je Norberto.
„Ne, nema ga.“
Prodavač je sačekao da uđe u stan. Brzo je zatvorila vrata, zaključala i gornju i donju
bravu i naslonila se na njih stegnuvši glavu rukama. Krajičkom oka ugledala je Mensa. I
dalje je bio u kolicima, iza štitnika za kišu, i na trenutak je delovao strano poput tuđeg
deteta.

45
„Zdravo, dušo“, Rebeka je mahnula Ebi, koračajući unazad ka kapiji igrališta u Trećoj
ulici. Bio je to vreli julski četvrtak, tri dana nakon prekinute masturbacije, a ona se
radovala što će se odmoriti od brige o kćerki. Dadilja Sonam, sićušna, puna poštovanja i
uvek zabrinuta, starala se o Ebi utorkom i četvrtkom dok Rebeka piše članke, kupuje ili
odrađuje svoju smenu u Prospekt park fud kooperativi, kao danas. Ebi je obožavala
Sonam, ali je prolazila kroz fazu straha od odvajanja i sad je u agoniji vrištala. „Mama!“
čulo se dok su suze klizile niz ružičaste obraze.
Mame-svetice su zurile, gledajući Rebeku kao krivca. Zaključila je da su samo
ljubomorne zbog njene garderobe, kombinezona protkanog zlatnim nitima i džimi ču
cipelama sa visokom štiklom, što nikako nije pogodno za igralište u Park Sloupu. „Isuse
Hriste“, želela je da im kaže. „Sva deca ovako plaču kad im majke odlaze. Manipulišu. To
ništa ne znači.“
„Mama će se brzo vratiti“, rekla je Sonam.
„I ja bih plakala da me mama ostavlja“, oglasila se Ketlin Met, iznurena, kovrdžava
crvenokosa MD (Rebeka je majke-domaćice skraćeno nazivala MD), koju je upoznala na
časovima pripreme za porođaj u Centru za jogu u Park Sloupu.
Ketlin, visoka sto pedeset pet centimetara i debela, svakog bogovetnog dana nosila je
široku mušku majicu i farmerke, bez obzira na to kakvo je vreme. Upravo je pomagala
svom izrazito plavokosom sinu Džounsu da se snađe na niskoj penjalici. Pored nje stajala
je Džejn Simonson, visoka, žustra majka troje dece, koju je Rebeka već nekoliko puta
srela. Džejn je dojila Emili, najmlađe dete koje je ležalo u nosiljci, dok je na oku držala
Ogasta koji se na stomaku spuštao niz tobogan.
Ketlin i Džejn predstavljale su čudan par – prva kao metla i sva neuredna, a Džejn
uredna i zategnuta od pilatesa. Rebeki je ova veza bila kristalno jasna: Ketlin je
imponovalo da se druži sa Džejn, a ova je bila srećna što ima sledbenicu, bez obzira na to
koliko je aljkava. Materinstvo je srednja škola za nezaposlene.
„Idem da odradim svoju smenu u Kooperativi“, obratila se Rebeka Ketlin, kao da je
to moralno krupniji razlog od zarađivanja novca, na primer.
„Zašto ne radiš u obdaništu“, upitala je Ketlin, „onda bi mogla da povedeš Ebi? To ja
radim. Džouns obožava da ide tamo.“ Poželela je da joj kaže da je bilo koja žena koja se

46
trudi da još više vremena provodi sa svojim detetom ili luda ili mazohista. Međutim,
ugrizla se za jezik, kao i obično.
Nije mogla da zamisli da radi u obdaništu dvadeset četiri sata, sedam dana u nedelji.
Svaki put kad bi pogledala lica MD-a, osećala je da je napravila pravi izbor posla. One bi
trebalo da budu zadovoljne materinstvom – zato što su napustile posao kako bi mu se
posvetile – ali uvek su delovale bedno i kao da su pod stresom. Dok su se brinule o deci
imale su izraz nevesele usredsređenosti, kao da obavljaju operaciju na otvorenom srcu ili
pokušavaju da deaktiviraju bombu. Mame koje rade, koje dotrčavaju na igralište u pet i
trideset ili u šest, deluju kao da uživaju u svojoj deci – možda zbog toga što su imale
odmor.
Sonam je odvela Ebi do peska, prljave, vlažne jame pune bakterija, koju su majke
nazivale „peskom“, praveći prstima prezrive pokrete nalik navodnicima. „Ja je ne bih
pustila tamo“, rekla je Ketlin, obrativši se više Rebeki nego Sonam. „Tu se noću zavlače
mačke lutalice.“
„Ogast je dobio gljivice od peska“, dodala je Džejn.
Ko su ovi ljudi? Rebeka se nikad nije osećala otuđeno od drugih žena dok nije postala
majka. U Elu je svakako bilo fembota20, ali čak su i one bile pametne i ambiciozne ili su
imale toliko stila da nije mogla da im se ne divi. Njene prijateljice izvan posla pripadaju
književnim krugovima, kučkaste su i nekako bipolarne, puše cigarete i obožavaju
nezavisnu filmsku produkciju i Prusta. Nose lavirint torbe, voze se F linijom
podzemne železnice i glas im je prepun ironije i tuge.
Međutim, Rebeka nije upoznala nikog sličnog u Park Sloupu. MD su žene bankara i
finansijera. One priređuju zabave povodom predstojećeg rođenja deteta, nose prstenje sa
dijamantima i prezime svog muža. Gotovo nijedna nije bila zaposlena.
Rebeka bi povremeno upoznala majku koja deluje drugačije – pametnu i sarkastičnu
ženu koja radi od kuće – međutim, neizbežno bi se ispostavilo da je luda. Razdragana
vaspitačica Džini jednog nedeljnog popodneva pozvala je Rebeku i Ebi u svoj stan u
Garfild parku. Prijatno su ćaskale, sve dok se Džinina kćerka Ela nije ukakila u pelenu.
Kad je pokušala da je presvuče, devojčica je dobila histerični napad, šutirala se i vrištala
na stolu. Majka ju je spustila na pod, slegla ramenima i rekla: „Ponekad ne želi da je
presvučem.“ Narednih pola sata Ela se veselo šetkala unaokolo u sopstvenim govnima,
sve dok smrad nije postao tako nepodnošljiv da je Rebeka smislila neki izgovor i pobegla.
Tu je, zatim, Džoana, profesorka književnosti koju je upoznala u Kući sisa dok je Ebi
bila beba. Lepa i smirena, imala je krupnog sina Kolina. Raspričale su se i ubrzo je od nje
saznala štošta uzbudljivo: da je manično depresivna i da pije paksil, da je prestala da
govori tokom trudnoće ali je nastavila u trideset sedmoj nedelji, nakon nervnog sloma;
da neće rađati drugo dete zato što ne može bez lekova; da je svog supruga preotela
od njegove prve žene. Rebeka je svu ovu negativnost i dramatično iskustvo smatrala tako

20
Fembot - žena-robot. (Prim. prev.)

47
osvežavajućim da je rekla Džoani da pročita Životno delo, mračni britanski roman o
materinstvu, koji je Rebeka prosto progutala.
Prošla je nedelja dana, zatim još jedna, ali se Džoana nije javljala. Najzad je Rebeka
pozvala. „Ne mogu da verujem da si mi preporučila onu knjigu“, rekla je Džoana.
„Mislila sam da ćeš ceniti njenu iskrenost.“
„Ta žena mrzi svoje dete. Ja ne mrzim Kolina.“
„Nisam ni rekla da ga mrziš.“
„Kao da je prva na svetu koja je postala majka.“
Rebeku je to isprovociralo. „Znaš, ljudi uvek to kažu kad žena piše knjige – ’Misli da
je prva osoba na svetu koja je...’, šta god – ali to nikad ne kažu za muškarce. Kao da žene
nemaju pravo da opišu univerzalna iskustva, mada muškarci to rade hiljadama godina:
rat, slomljeno srce, samoubistvo. Smatram da Rejčel Kask govori stvari koje druge žene
ne smeju da kažu.“
Po tišini koja je usledila, Rebeka je znala da je preterala sa istorijskim prikazom.
Diplomirala je engleski jezik i ženske studije i ponekad je bila zaista borbena.
„Čini mi se da smo nas dve veoma različite“, rekla je Džoana. „Imamo drugačije
mišljenje o svemu.“ Pošto je njena poznanica profesorka književnosti, Rebeka je
pretpostavila da će je privlačiti knjige i razmena ideja, ali je shvatila da ona samo želi da
ima nekog s kim bi ćaskala uz kafu. Nakon toga više nikada nisu progovorile, samo su
razmenjivale nezgodne poglede dok su prolazile jedna kraj druge, gurajući kolica
Sedmom avenijom.
Bilo je nemoguće sprijateljiti se sa majkama iz Park Sloupa. Ako nisu aseksualne
debeljuce, onda su otelovljenje Majke Zemlje koja doji do sedme godine. Čim se otvorite
pred jednom od njih, upadate u psihozu.
Za sada je jedina Rebekina zvanična majka-prijateljica bila Lizi O’Donel. Simpatična
je i ume da sluša. Za razliku od MD-a, čak je i slatka. Ko bi rekao da je bila „pičkopasac“?
To joj je bilo zanimljivo, uglavnom zbog toga što ju je izdvajalo od drugih. Mada su se
mnoge majke iz Park Sloupa oblačile kao lezbejke, nikad joj nije palo na pamet da neke
od njih to i jesu.
Rebeka se nadala da nije sve upropastila onim poljupcem. Bila je pripita, toga se
sećala, a Lizi joj je ispričala da je bila sa ženom, što je očigledno bilo muvanje, tako da je
odlučila da se malo zabavi. Nije razmišljala o onome što čini.
Uživala je. Prošlo je toliko vremena otkako su se Teo i ona poljubili. Kada bi se dotakli
u prolazu, skoro bi se trgli.
Ali, Lizi se čudno ponela – povukla se i izletela – tako da je bila sigurna da ju je
uvredila, što joj deluje preterano. Bila je nekako previše ozbiljna; pogled joj je bio tako
žestok. Rebeka se ne bi iznenadila kada bi otkrila da je neko sudski zatražio da joj zabrane
prilaz.

48
 Nije nazvala Lizi iste večeri, pošto nije bila sigurna da li treba da se izvini ili da se
pretvara kao da se ništa nije dogodilo. Nadala se da će ona nazvati nju. Bila bi prava šteta
da izgubi jedinu iole pristojnu prijateljicu – samo zato što se nacvrcala i krljnula joj jezik.
Stvarno mora da se kresne ovih dana, inače će uraditi nešto zaista glupo.
Rebeka je mahnula Ebi ignorišući njeno tužno cviljenje i iskrala se kroz kapiju na
južnom kraju igrališta. Povukla ju je za sobom, ali je ipak nije dobro zatvorila. Žena sa
novorođenčetom privezanim na grudima popreko ju je pogledala i pojurila da zatvori
vratašca, mada njena beba još ne hoda.
Rebeka je lagano koračala niz stazu ka Prospekt park vestu, osećajući da je sve
raspoloženija što se više udaljava. Ramena su joj se podigla, a ruke prosto lebdele uz
bokove, slobodne od kolica i bebe od dvanaest kilograma.
Pre udaje nije volela da bude sama, to joj je bilo bez veze i nekako sramota. Bilo je
depresivno sedeti u svojoj zgradi na Petoj aveniji, ali je izlazak sa prijateljicom u potrazi
za kres šemom bio uzbudljiv. Tokom svojih dvadesetih, to je i radila skoro svakog
vikenda; jedino kad bi se snuždila ostajala bi kod kuće, uznemirena i usamljena.
Međutim, ovih dana osamljenost je smatrala obećavajućom. Kada je Teo kod kuće,
tražila bi izgovor da negde izađe, makar da vrati iznajmljeni disk ili da baci smeće, samo
zbog zadovoljstva od nekoliko minuta u tišini.
Koračala je ka severu Prospekt park vesta do Druge ulice, a zatim se spustila niz
padinu ka Sedmoj aveniji i Kooperativi. Kada je bila na pola puta do Osme, otvorila se
kapija i izašao je čovek. Odmerio ju je, a zatim pocrveneo kad ju je prepoznao. „Rebeka.“
Bio je to Dejvid Keler, uspešni komičar sa kojim je od decembra 2001. bila u vezi
godinu i po dana. Nakon raskida upoznala je Tea, rodila Ebi i počela da radi honorarno,
a Dejvid je stekao međunarodnu slavu. Ta činjenica nanela joj je dosta bola.
Bio je Jevrejin, visok sto osamdeset osam centimetara i imao je veliki, kukasti nos koji
većini žena nije delovao tako, zato što su bile preniske da bi ga dobro osmotrile. Zbog
toga je izgledao privlačnije nego što je zapravo bio. Imao je sjajnu, tamnosmeđu kosu sa
frizurom u stilu četrdesetih, ispod milbauer šešira sa uskim obodom.
Upoznali su se na božićnoj zabavi u Ulici Pit. Ona je radila u Elu, a on je bio kelner i
u isto vreme igrao u alternativnim komedijama po centru. Proveli su čitavu zabavu
zezajući se na hladnim požarnim stepenicama. Poljubio ju je na mesečini i ona se
zaljubila. To se dogodilo nakon Jedanaestog septembra i božićne zabave su predstavljale
osetljivu temu, jer niko nije znao da li je u redu slaviti bilo šta. Ispostavilo se da Dejvid
takođe stanuje na Petoj aveniji, tako da su zajedno otišli taksijem i popili piće u O’Konoru,
a zatim otišli do njenog stana i povatali se.
Jedne noći, tokom žurke koju je Rebekin prijatelj novinar organizovao u svom
potkrovlju, Dejvid je ispričao kako je povratio na Salmana Ruždija u kineskom restoranu.
Na zabavi je bilo puno novinara i pisaca. Kada je završio, svi su popadali na pod od smeha.

49
 Dok su išli kući, Rebeka mu je predložila da nastupi u lokalu u Ulici Alen, gde su
organizovali „otvoreni mikrofon“, a ona je poznavala voditelja. Ponovio je priču o
povraćanju po Ruždiju i sto ljudi podigao na noge. Ubrzo je počeo redovno da nastupa u
lokalima i barovima po centru. Njegov nastup predstavljao je mešavinu stend-apa i
pripovedanja i obično je podrazumevao neku vrstu groznog poniženja. Nakon
svakog nastupa, saletela bi ga gomila slatkih dvadesetogodišnjakinja, koje bi mu govorile
kako je „kul“ i zaneseno ga posmatrale širom otvorenih očiju. Njegova vudialenovska
povučenost, uz činjenicu da je mnogo privlačniji od Vudija Alena, činila ga je predmetom
požude.
Smatrala je da su njegove priče o slomljenom srcu, putovanjima i germanofobiji
zabavne – ali nakon što ih je čula bezbroj puta, dosadile su joj. Bila je svesna da
ozlojeđenost delimično potiče od ljubomore, ali nije učinila ništa kako bi to sprečila.
Napisala je roman koji je smatrala prilično dobrim, Vrbak – komediju o odrastanju,
zasnovanu na sopstvenom iskustvu u predgrađu Filadelfije – ali u vreme kada je upoznala
Dejvida, knjigu je odbilo več devet izdavača. Sada joj stoji u kutiji ispod kreveta.
Nekoliko meseci nakon što je Dejvid počeo da nastupa, poznati urednik video je
njegov šou. Rekao mu je da zapiše neke od svojih priča i Dejvid je to učinio. Unajmio je
agenta i ponudio svoje memoare, oko kojih je šest izdavača vodilo žestoku borbu. Najzad
je za 250.000 dolara prodao delo pod nazivom Jesi li ti moja mama? a zatim je
produkcijska kuća Džeka Bleka otkupila prava za dodatnih 300.000.
Dejvid je od tog novca kupio prostrano potkrovlje u Ulici Junion, ali nije pozvao
Rebeku da se useli kod njega, govoreći da ne treba da žure. Kada bi izašli, obožavaoci bi
ga saletali i čekala bi sa strane dok on proćaska sa njima. Zatim bi je otpratio do njenog
stana i jebao sa dodatnim entuzijazmom.
Kad je za snimanje polusatne pilot-epizode o svom životu dobio od CBS-a milion
dolara, proslavili su to romantičnom večerom u svom omiljenom restoranu Al di là.
Raskinuo je sa njom uz sladoled i espreso, rekavši joj da se „razvijaju u različitim
pravcima.“
Nakon pilot-epizode, Dejvid je prodao potkrovlje za 900.000 dolara i kupio prostranu
kuću sa fasadom od mrkog peščara u Prvoj ulici. Bio je to pozamašan ugovor, objavljen u
Braunstoneru i Gotamistu. Prema Korkoranovoj listi, kuća je koštala 3,6 miliona dolara,
imala je 20 hiljada kvadrata, vitraže i staklenu baštu. Vrt se prostirao sve do Druge ulice.
U svojim šetnjama sa Ebi, Rebeka je često prolazila pored zadnjeg dvorišta i zurila u
njegov stručno negovan vrt. Nekoliko puta videla ga je kako sedi na tremu i zabavlja
prijatelje, čudnu mešavinu ljudi poput Mosa Defa, Dejvida Krosa, Darena Aronofskog,
Rejčel Vajz i Liv Tajler. Žurno bi prošla da ne bi izgledalo kao da ga uhodi.
Na ulici je naletala na Dejvida pet-šest puta otkako se Ebi rodila. Mada je uvek
ćaskala, mrzela je pomisao da ovaj neženja živi sam u zgradi sa fasadom od mrkog škriljca
vrednoj 3,6 miliona, a sav taj prostor mu uopšte nije potreban. To ju je činilo
depresivnom. Bila je svesna da je za mnoge žene i ona veoma uspešna – zgodan suprug,

50
slatka beba, dobra karijera, dvosoban stan u kraju sa odličnim školama – ali Rebeki je
to sve delovalo prazno. U Ebinoj otpusnoj listi piše da je carski rez urađen zbog „zastoja
u porođaju“; u Dejvidovoj blizini uvek je osećala zastoj.
„Zdravo, Dejvide“, rekla je.
„Kako si?“ pitao je. „Gde je Ebi?“
„Sa dadiljom“, odvratila mu je.
„Imaš li slike?“ nastavio je. Pokazala mu je nekoliko fotografija sa telefona. „Baš je
porasla, prelepa je!“
Delovao je iskreno zainteresovan, toliko iskreno da se iznenadila što se ne trudi da
bude ljubaznija. Ebi jeste prelepa, sa dugom plavom kosom i krupnim smeđim očima.
Rebeka je videla kako se druge majke sekiraju zbog svojih majmunolikih dečaka. Zašto
ona ne bi bila ponosna na svoju divnu devojčicu? Da li zbog toga što je otac toliko
obasipa pažnjom da je ona prosto ljubomorna? Ili zbog te silne pažnje Rebeka nije imala
priliku da zaista primeti koliko je Ebi divna? Često je osećala da bi svi bili srećniji ako bi
svoje materinstvo mogla da preda nekoj ženi koja bi ga zaista cenila.
„Pa, šta ima novo?“ pitao je Dejvid.
Ispričala mu je da ima honorarni posao, da je Ebi zaista slatka ovih dana, da Teo radi
na projektu za novu stambenu zgradu u Vest Vilidžu. Bila je svesna toga da pokušava svoj
život da predstavi bogatim i ispunjenim, ako več nije uzbudljiv.
Mada ga ništa nije pitala, rekao je: „Upravo sam otkrio da će Al Mejsles snimiti
dokumentarac o meni.“
„Mislila sam da je mrtav“, kazala je.
Rebeka je primetila neko komešanje u dvorištu. Kada se kapija otvorila, visoka
brineta stvorila se kraj njega. Bio joj je potreban trenutak da uoči lice, da bi odmah zatim
osetila knedlu u grlu.
„Rebeka, ovo je Kesi“, predstavio je Dejvid lepoticu, mada je to bilo izlišno.
Kesi Trejnor bila je prava crnokosa lepotica od sto osamdeset centimetara,
dvadesetpetogodišnja vunderkind muzičarka sa Aljaske, čiji je prvi album Gurni mi prst
u grlo, postao platinast. Nakon toga izdala je album Zavisna ličnost koji je osrednje
prošao, a zatim još jedan platinasti album, Kodi. Nedavno je privukla pažnju kao zvezda
pikantne reklame za kuću Mark Džejkobs, koju je uradio Jirgen Teler i u kojoj čuči u
providnom prslučetu i gaćicama i diše u papirnu kesu.
Pročitala je na Zveralu da su Dejvid i Kesi viđeni zajedno na brodvejskoj premijeri,
ali je ta vest na nju delovala toliko uznemirujuće da je odbila da poveruje. Sad istina nije
mogla da se ospori. Njen bivši dečko viđa se sa međunarodnom pop-zvezdom, a Rebeka
je majka iz Park Sloupa koja ne može da natera svog muža da je kresne.
„Zdravo“, rekla je Rebeka i pružila ruku.
„Rebeka ima predivnu devojčicu“, objasnio je Dejvid. „Zove se Ebi. Dobila je ime po
Ebiju Hofmanu.“

51
 „Divno ime“, odvratila je Kesi ružnjikavim glasom.
„Pokaži Kesi slike.“
„Kako je slatka!“ rekla je kad je pogledala u telefon. Delovala je iskreno oduševljeno,
kao da i sama ima jednu bebu u planu.
„Hvala , odvratila je Rebeka, pitajući se ko je od njih dvoje tokom seksa odozgo – da
li je Kesi potčinjena kao što je Rebeka bila, ili je dominantna i njiše se Dejvidu po licu dok
uzvikuje antisemitske epitete. Najbolji deo Rebekine veze sa Dejvidom bio je seks; to su
bili jedini trenuci kad je njegova narcisoidnost bila privlačna.
„Moram da idem , rekla je Rebeka i uzela telefon. „Kasnim na svoju smenu u
Kooperativi.“
„Član si?“ pitala je Kesi. „I mi razmišljamo o tome.“ Znači, žive zajedno. Sve gore od
goreg. „Kakva im je roba?“
„Uvek je sveža.“
„Hej, Rebeka, povikao je Dejvid za njom. „Kesi sledeće srede ima nastup u Sautpou.
Intervjuisaće je Filip Gurević, on prikuplja sredstva za Parisku reviju. Staviću te na spisak,
možeš nekog i da povedeš. Bilo bi lepo da dođeš.“
„Obavezno“, dodala je Kesi.
Rebeka se nasmešila i klimnula, ali znala je da nema šanse da ode. Problem sa svetom
čuči u tome što ljudi poput Filipa Gurevića intervjuišu ljude poput Kesi Trejnor.
„Materinstvo ti prija!“ doviknuo je Dejvid ponovo dok je koračala ka ulici, osećajući
se smešno u kombinezonu. Nije znala šta ju je više razbesnelo: to što je Dejvid postao
jebač zvezda ili što je postao zvezda.

U prostoriji za pakovanje hrane u podrumu Kooperative bilo je tiho, kao i obično. Jedini
zvuk dopirao je sa malog tranzistora. Prostorija je bila osvetljena i tiha – nije se čuo žamor
kupaca na spratu iznad. Rebeku su pozdravili vođa tima Teri, bradati gej meda, kao i
Helen i Karla, bibliotekarke u menopauzi, koje su u njenoj smeni.
„Vidi šta je mačka dovukla“, rekao je Teri. „Dolaziš pravo iz Studija 54?“
„Napolju je vruće“, uzvratila je. „Ostavi me na miru.“
Tu je bila redovna ekipa nespretnjakovića sa maramama i keceljama, kao što sanitarni
propisi zahtevaju. Rebeka je primetila visokog čoveka okrenutog leđima, koji je čitao
natpis o pranju ruku. Kada se okrenuo, pocrvenela je.
U životu je bio zgodan kao i na filmu. Prvi put primetila ga je u Soderbergovom trileru
gde glumi najboljeg prijatelja agenta CIA, kojeg igra Met Dejmon. Pitala se zašto ima
sporednu ulogu kad je mnogo privlačniji od Dejmona. Zatim je glumio u Pozama sa
svojom budućom suprugom. Nakon toga u nizu akcionih filmova, uključujući triler
Kraj dana sa Klajvom Ovenom, za koji je bio nominovan za Oskara.

52
 Znala je da živi u Prospekt park vestu sa Melorom Li i poput svih stanovnika Sloupa,
znala je u kojoj vili, ali do danas ga nikad nije srela. Prospekt park fud kooperativa
predstavlja poslednje mesto gde bi očekivala da naleti na Stjuarta Ešbija – i to u podrumu.
Zašto bi neko ko živi u vili kupovao u Kooperativi?
Jednom je videla Meloru kako čita scenario na igralištu u Trećoj ulici dok plava
dadilja gura ljuljašku na kojoj sedi Orion. Rebeka nije razumela zašto bi majka izašla sa
detetom i dadiljom, ali je pretpostavila da slavne ličnosti mogu da spoje najbolje od oba
sveta: viđena je sa sinom, a pritom uopšte nije morala da vodi računa o njemu.
Stjuart je zadivljeno osmotrio njen kombinezon, a zatim je nastavio da je posmatra
kao da ga nije briga što je primetila. „Imamo novu osobu u timu“, objavio je Teri. „Ovo
je Stjuart.“ Izgovorio je njegovo ime podrugljivo ženskim tonom. „Nadao sam se da bi
mogla da ga obučiš, Rebeka.“ Mogla je da računa na to da će gej momak čitavu stvar
posmatrati sa odobravanjem.
Stjuart se snebivljivo osmehnuo. „Brzo učim.“ Helen je ćušnula Karlu, koja je takođe
pocrvenela.
„Rebeka će ti pokazati kako da pakuješ koštunjavo voće“, rekao je Teri.
„Znači, slatko ćemo se koškati?“ uzvratio je Stjuart. Helen se glasno zakikotala, ali
ostali su ćutali.
„Ako nastaviš da zbijaš neslane šale, izbacićemo te iz smene“, rekla je Rebeka.
„To je u redu. Živim za smenjivanje.“
Bilo je nečeg starinskog u njegovom izgledu. Kao da ga to što je zgodan sprečava da
deluje poput kretena, bez obzira na užasne šale.
„Pre nego što počnemo, imam neka obaveštenja za vas“, rekao je Teri. „Operativna
grupa za manjinska prava traži nove članove. Održaće sastanak u utorak, ako neko od vas
želi da ode. Ne znam da li čitate Koop kurir, ali u poslednje vreme bilo je dosta primedbi
na rasnu isključivost u Kooperativi. Pre dva-tri dana imali smo ispad sa džeparošima i
jedan afro-američki član optužen je za krađu. Tipično. U Kooperativi se ljudi uvek dižu
na oružje zbog nečega. „Cilj Operativne grupe za manjinska prava jeste eliminisanje
netrpeljivosti u Kooperativi i istupanje u ime onih koji smatraju da su iskusili
diskriminaciju dok su kupovali ili radili.“
„Ja se osećam diskriminisano svaki put kada moram da čekam pola sata da bih
pazarila“, rekla je Rebeka.
„U tom slučaju, možda treba da se priključiš grupi“, odvratio je Teri.
„Ti treba da im se priključiš , rekla je Stjuartu. „Pripadaš ugroženoj grupi.“
„Kojoj to?“
„Slavnim ličnostima. Ovde ne možeš da zadovoljiš nijednu potrebu. Nema ličnih
asistenata, flaširane vode, Varajeti magazina.“

53
 „Da, ali postoji pozamašna zaliha aparata za irigaciju nosa“, odvratio je. Delovalo je
kao da flertuje, ali prošlo je toliko vremena otkako je neko flertovao sa njom da joj se
činilo da je izgubila osećaj.
Teri i drugi članovi tima razišli su se po podrumu za drugim poslovima. Rebeka je
stavila žutu maramu i pokazala Stjuartu korpu sa orasima. Crvene dlačice na njegovim
rukama navele su je da zamisli nijansu njegovih pubičnih vlasi. Riđokosi su uvek pomalo
vulgarni. Otvoreni su, seksualni na način kako to smeđokosi nikad nisu. Ako upoznate
riđokosog muškarca, odmah pomislite na kurac.
„Ti pakuj pečene u tamari sosu, a ja ću se pozabaviti mešanim“, rekla je.
„Da li možeš opet da kažeš ’mešano’?“ Ovo nije očekivala od slavne oženjene ličnosti.
Zar ne bi trebalo da budu povučeni i hladni, kako neko ne bi slučajno pomislio da su na
raspolaganju? Ili mu je brak u krizi ili je zajebava.
„Navučeš ovo“, dodala mu je par rukavica od celofana, „zatim lopaticom uzmeš
pregršt i staviš u vrećicu.“ Pokazala je ka gomili providnih plastičnih kesa. „Svaka pregršt
ima oko 150 grama. Prvih nekoliko puta meri, sve dok ne naučiš da procenjuješ odoka.
Zatim uvrneš kesu i ovako zavežeš čvor. Kada završimo, zalepićemo etikete.“
„Da, gospođo“, rekao je.
Stajala je za velikim stolom, naspram njega, a vaga je bila između njih. Stjuart je zario
lopaticu u korpu. „Izvrsna tehnika“, rekla je.
„Hoćeš li me zadirkivati naredna dva sata?“
„Dva sata i trideset sedam minuta.“
Nije mogla da veruje da je sama u prostoriji sa slavnom ličnošću i da ima njegovu
nepodeljenu pažnju. Nemoguće da flertuje sa njom. Verovatno se sa svima tako ponaša.
Poznati žele da se dopadnu, čak i ljudima koji su niko i ništa.
„Ta kesa je prepuna“, rekla je gledajući u vagu. „U njoj ima bar četiristo grama.
Očigledno nemaš baš osećaj za količinu.“
„Možda prosto volim koštunjavo voće.“
„I ja ga volim. Naročito slano. Slano i znojavo, znaš? Kao da je upravo izašlo iz
teretane, ali se još nije istuširalo.“
Zaustavio se u pokretu i odmahnuo glavom. „Ko si ti?“ upita.
„Rebeka Rouz.“
„Jesi li sigurna da živiš u ovom kraju, Rebeka Rouz?“
Možda je preterala. Eto šta se dešava kada si godinu i po bez seksa. Počneš da se
izražavaš vulgarno. Ali, ima li svrhe da se pretvara da je normalna dok je sama u maloj
prostoriji sa glumcem nominovanim za Oskara? U Park Sloupu ne znate kad će se ponovo
desiti nešto uzbudljivo.

54
 Obuzela ju je iznenadna potreba da uzme telefon, slika se sa Stjuartom Ešbijem i
pošalje Dejvidu Keleru. Naravno, isekla bi sto i korpe sa orasima. Šta je briga što Dejvid
Keler živi sa Kesi Trejnor, kad ona stoji na pola metra od Stjuarta Ešbija?
Rebeka je položila vrećicu sa mešanim orasima na sto. U prostoriji je bilo hladno pa
joj je bilo drago što je lagano obučena, svesna da su joj se bradavice ukrutile. „Da li je
istina da tvoje ime nije na tapiji?“ pitala je.
„Kako znaš za tapiju?“ namrštio se.
„Ovaj deo Bruklina izgrađen je od mrkog peščara. Ne šalimo se kad su nekretnine u
pitanju. Čujem da je kupila kuću novcem iz svog fonda. Da li je to bio deo predbračnog
ugovora ili nešto slično?“
„Šta si ti – prokleti novinar?“
„Aha. Honorarno pišem za nekoliko ženskih časopisa. Uglavnom o životnom stilu,
ali ponekad napišem i neku glupost za dobre pare. Mamac i Zdravlje žene.“ Želela je da je
savije u struku kao barbiku i da joj strgne kombinezon. „Znaš šta je čudno u intervjuima
slavnih ličnosti?“
„Šta?“
„Negde na trećini, uvek ispričaju anegdotu iz detinjstva. Znaš, otac koji je napustio
porodicu ili majka koja je preminula dok su bili mali. Zatim će izgovoriti neku otrcanu
frazu poput ’Ljudi su me uvek ostavljali’. Iz aviona se vidi da im je to terapeut rekao.
Pokušaće da proture tu rečenicu kao svoju, ali većina slavnih toliko je isprazna da nije u
stanju da stvarno razmisli o sebi. Kao papagaji ponavljaju nešto što je izgovorio psihić sa
Beverli Hilsa.“
„Berbank. Psihići za zvezde uglavnom žive u Berbanku.“
„Gde god.“
„Za tvoju informaciju, moji roditelji su u braku već četrdeset pet godina.“
„Tako je, tako je. A otkrili su te u filmu Džoslin Murhaus.“
„Uništavaš me. To je bio Rasel Krou.“
Znala je to, ali nije mogla da odoli da se ne poigra sa njim. „Obožavam Dokaz. Imao
je nekih dvadeset pet godina kad je igrao u tom filmu o slepom fotografu. Gledala sam ga
u pozorištu Volter Rid, tokom festivala australijskog filma.“
„Da li su prikazali Mrtvu tišinu?“
„Gospode“, rekla je Rebeka, osetivši vrelinu. „To je najbolji triler svih vremena.“
Stjuart je zavezao čvor na kesici i spustio je. „Bilo je to pre nego što je Nojs otišao u
Holivud i snimio gomilu filmova po knjigama Toma Klensija. Mrtva tišina je bukvar za
režisere trilera, mada bi bio bolji da je osamnaest minuta kraći. Dopada mi se kako je
koristio kameru, digavši je na vrh jarbola.“
„Da, ali nakon što pogledaš Nož u vodi, shvatićeš koliko duguje Polanskom.“

55
 „Roman Polanski je jedan od mojih omiljenih filmskih stvaralaca“, rekao je. Zurio je
u nju onako kako je muškarci već dugo nisu posmatrali: sa probuđenim zanimanjem.
Delovalo je kao da ga privlači zbog zajedničkih tema. Sa Teom već dugo nije ovako
razgovarala. Jedva da su imali energije da gledaju filmove, a kad su to činili uveče, nakon
toga bi ustali, naizmenično išli u kupatilo, suviše umorni da pričaju o onome što su
gledali. Dok se dvoje ljudi zaljubljuje, razgovaraju neprestano, ali nakon nekoliko godina
ponestane im zajedničkih tema.
„Pre neki dan sam gledala Stanara“, kazala je Rebeka. „Da budem iskrena, mladi
Polanski mi je veoma privlačan.“
„Ali liči na glodara.“
„Nikad mi se nisu dopadali klasični lepotani.“
Stjuart je trgnuo glavom unazad, kao da ga je uvredila. Možda je zbog tog komentara
pomislio da ga ne smatra privlačnim, što nije istina – ili da ga smatra klasičnim lepotanom
i samim tim nije zainteresovana. Želela je da se ispravi, da mu vrisne na uvo koliko je
seksi, da može da je ima upravo tu, na podu, samo ako želi.
„Baš je čudno što si pomenula Stanara“, nastavio je, „Upravo pišem nešto inspirisano
tim filmom.“
„Scenario?“
Klimnuo je. Zašto odmah nije lepo rekao ’scenario’. „Radnja se odvija u komšiluku“,
dodao je.
„Kako se zove? Sliperi Sloup21?“
„Ne, ali to je dobar predlog. Zove se Atlantik Jards. U pitanju je triler o džentrifikaciji
i terorizmu.“
„Šta je uzbudljivo kod džentrifikacije?“
„Pa“, odvratio je, „više je u pitanju sudar različitih tipova ljudi. Teroristička ćelija ima
sedište u prodavnici kolača, a korumpirani predsednik opštine obezbeđuje im novac.
Iskusna policajka iz Sedamdeset osme stanice sve to provaljuje i spašava stvar. Još
pokušavam da pronađem način da ubacim silovanje na fudbalskom terenu.“
Rebeka je bila zadivljena – zvučalo je zbrkano i pretenciozno, ali pošto je Sudar
osvojio nagradu za najbolji film, možda će biti nešto od toga. Stjuart je rekao da će ga
lično režirati i glumiti u njemu, da je već dobio 5 miliona od naslednika kubanske
industrije šećera kojeg je upoznao u Beatris inu. Ako sve bude kako treba, snimanje će
početi na proleće, u Bruklinu.
„Mislim da je prilično dobra ideja“, rekao je. „Pišem u biblioteci i čini mi se da mi ta
atmosfera zaista pomaže.“
„Pišeš u biblioteci?“ Rebeki je palo na pamet da je pisanje u biblioteci veoma moderno
u Holivudu, kao neki pokušaj da se stopiš sa masom.

21
Slippery slope – Igra rečima, u značenju Klizava padina (Prim. prev.)

56
 „Da, u Grand armi plazi. Na drugom spratu. Ima dosta beskućnika, ali trudim se da
dopustim smradu da se provuče između redova.“ Nasmešio se kao da je u pitanju šala.
Sve što bi izgovorio delovalo je poput imitacije slavne ličnosti. Nije mogla da proceni da
li to radi namerno. Ili je dovoljno pametan da shvati koliko je većina glumaca glupa ili
je glup kao i svi ostali. „U svakom slučaju, silno želim da napišem nešto o čitavoj
postseptembarskoj apokaliptičnoj paranoji. Svaki put kad prođem pored libanskih radnji
na Aveniji Atlantik, pitam se šta se unutra zbiva, a onda osećam krivicu zbog toga.
Pretpostavljam da pokušavam da fotografišem kolektivnu nelagodnost modernih
Njujorčana. U obliku trilera punog akcije.“
„Dopada mi se. Zvuči veoma slično Panici u Parku igala“, rekla je.
„Kako to da tako dobro poznaješ filmove?“
„Navučena sam. Zamalo da se prijavim za postdiplomske na Filmskoj školi na
Kolumbiji, ali sam zaključila da me verovatno neće primiti. Po podne gledam filmove iz
sedamdesetih dok moja kćerka spava.“ Nije bila sigurna da li treba da pominje Ebi, ali
shvatila je da je glupo lagati. Ona je ipak tridesetpetogodišnja žena i član Fud kooperative,
a nosi i burmu. Dao bi joj bar 95 posto šansi da je majka.
„Kako ti se zove kćerka?“
„Ebi. Dali smo joj ime po Ebiju Hofmanu. On je...“
„Znam ko je bio Ebi Hofman.“
„Stvarno? Zadivljujuće. Većina slavnih ličnosti nema pojma o istoriji.“
„Gledao sam dokumentarac o Osmorici iz Čikaga na Sandens festivalu.“
Nije mogla da se seti kada su se Teo i ona poslednji put ovako zabavili. To joj je
nedostajalo više od seksa. „Koliko ima godina?“
„Godinu i po. Hvala bogu, izašla je iz faze vanzemaljske gromuljice. Andželina Džoli
je popila oštru kritiku kad je Sajlo nazvala gromuljicom, ali to je istina. U početku zaista
ništa ne umeju.“
„Oh, meni nije smetala faza vanzemaljske gromuljice“, odvratio je Stjuart.
„Obožavam bebe. One otelovljuju Budin duh.“
Rebeka je prasnula u smeh, mada nije bila sigurna da li se šali. „Jesi li budista?“
„Nekad sam meditirao svakog dana, ali sad je to nešto što pokušavam da ugradim u
svoj život.“
„Znači, ti si poput alkoholičara koji ne ide na sastanke.“
„Sviđa mi se ta rečenica, mislim da ću je upotrebiti.“
„Smatram da je izmotavanje nalik onome što radi Ričard Gir zaista smešno“, rekla je
Rebeka. „Poput kabale. Budizam je samo trenutni hir za ljude koji ne znaju šta je
duhovnost.“
„Misliš da ne posedujem duhovnost?“

57
 „Verovatno poseduješ više od prosečne holivudske zvezde, pošto si iz Australije i
preci su ti bili kriminalci.“
Mrštio se. Želela je da mu se naruga, ali ne i da deluje poput besne kučke. Pre nego
što je rodila dete uspevala je da napravi razliku, ali sad je to bilo nemoguće. Kad provedete
suviše vremena sami, izgubite društveni barometar. Materinstvo vam u paketu donosi
Aspergerov sindrom.
Rebeka je jedva disala i činilo joj se da je ulepljena od znoja, mada je unutra bilo
hladno. Imala je priliku i uprskala je. Stjuart će promeniti smenu i više ga nikad neće
videti. Nestaće iz njenog života isto tako brzo kao što se pojavio. Silno će joj nedostajati
ako ga nikad više ne bude videla, ako ne budu ovako razgovarali, makar to bilo samo to.
Volela bi ponovo da vidi ove riđe dlake. Ali nakon onog što je izgovorila, neće biti
sledećeg puta.
„Jesi li ikad čula priču o dva zen monaha?“ pitao je.
„Uh-oh“, rekla je. „Čarli Rouz trenutak. Uključite zum.“
„U Čarliju sam ispričao drugu paradoksalnu zen-priču. Dva monaha koračaju
stazom kroz nedođiju i naiđu na karavan koji prevozi bogatašicu i njene kofere. Gruba je
prema njima. Monasi i karavan stižu do blatnjave reke i sluge shvataju da ne mogu da
prenesu i ženu i prtljag. Stariji monah dobrovoljno se nudi da je na svojim leđima odnese
preko reke, kako bi sluge mogle da prenesu prtljag.
„Ali kad su prešli žena se nije zahvalila, loše se ponela prema njemu i gurnula ga je
kako bi se priključila karavanu. Dva monaha su nastavila put i nakon nekog vremena
mlađi je rekao: „Ne mogu da verujem, kakva žena! Velikodušno si je preneo preko, a ona
se nije čak ni zahvalila! Baš je nevaspitana!“ Učitelj ga je pogledao i rekao: „Spustio sam
je pre tri kilometra. Zašto je ti i dalje nosiš?“
Stjuart je trepnuo ka Rebeki i ona je ugledala toplinu u njegovim bistrim očima. „Šta
ti nosiš?“ pitao ju je.
Gledao ju je u oči netremice i sa lakoćom. Kao da je poznaje i da može da vidi šta je
ispod galame koju je dizala. Svih ovih meseci pokušavala je da pronađe način da prevaziđe
bol, da shvati zašto je Teo zapostavlja kako bi mi oprostila zbog toga, ali nije uspela. Udala
se za njega zato što je umeo da se brine o njoj, a sad to više nije radio. Njen suprug je
postao enigma, nije znala da li da ga ostavi ili da prihvati da će ovako biti doveka.
Zurila je u Stjuarta i poželela da zaplače, ali se plašila da ako jednom počne, neće
uspeti da se zaustavi; da će se srušiti na hladan pod i da će Stjuart morati da pozove
bolničare. Želela je da je uzme u naručje i poljubi u glavu. Shvatila je da je zato poljubila
Lizi: prošlo je suviše vremena otkako ju je odrasla osoba dotakla. Dodir je poput vode ili
hrane; potreban vam je, inače ćete svenuti i nestati u ništavilu.
„Nosim orahe“, izgovorila je dok joj je glas pucao. „Gomilu mešanih oraha.“
Položio je još jednu vrećicu na sto i dok je ona posezala ka njoj, ruke su im se dotakle.
Bio je to pravi strujni udar. Nisu se pomerali, ruke su im se i dalje dodirivale, gledali su

58
ispred sebe, ali ne jedno u drugo. Dodir je bio tako intenzivan da je ovlažila. Kad nekog
želite, uzbuđuje vas čak i lagani dodir.
Setila se da se tako osećala pored stola za koktele na žurki na kojoj je upoznala Tea.
Postavljao joj je pitanja i neprekidno je blago doticao po ruci, poput ritmičkog podsetnika
njene zanesenosti. A ona je toliko uživala u toj pažnji da je svaki dodir bio poput strujnog
udara.
Osećala je Stjuartov puls i razmišljala o njegovoj dragocenoj krvi. Ovaj čovek je toliko
toplokrvan, tako vitalan da ljudi plaćaju silan novac da bi ga gledali kako diše.
Začuo se pisak i mušterija je preko interfona pitala gde može da nađe pakovanje
vintidž selcer vode. Stjuart je povukao ruku i zario lopaticu u korpu.

59
Otvorena kuća u Ulici Kerol predstavljala je uobičajenu predstavu, u kojoj su mogući
kupci sevali očima jedni na druge dok su se mimoilazili u uskom hodniku. Prema
pisanom obaveštenju koje su dobili na vratima, stan je imao ne jedan već dva kamina – u
dnevnoj i u spavaćoj sobi. Karen je uvek želela da priredi večeru uz kamin i mogla je da
zamisli kako to ovde čini, mada je pisalo da su kamini dekorativni, što znači da bi vatra
zapravo bila plin.
Šest dana nakon što je pozvonila na interfon one užasne žene, njeno uzbuđenje zbog
stana broj dva nije splasnulo. Sve u vezi sa njim bilo je savršeno. Mogla je da zamisli svoje
ime sa adresom na jednoj od onih etiketa Udruženja za zaštitu prirodnih resursa:„Karen
Brajan Šapiro, Ulica Kerol 899, stan broj dva.“ Stan broj dva – zvučalo je uzvišeno i
elegantno. Njena trenutna adresa glasi „8Z“, a Z znači da je stan sa zadnje strane, Z koje
trubi SREDNJA KLASA, zato što zbog toga svi znaju da živite u iznajmljenom stanu sa
više stanara na spratu.
Stan dva (a već je odlučila da će tu reč pisati slovima a ne brojem) znači da je u pitanju
mala zgrada, održavana, stan u vlasništvu. To znači da ste uspeli. Naravno, to je za
stepenicu niže od najtraženijih adresa, poput adrese Melore Li koja u sebi i nema broj
stana, ali ovo je prvi korak. Za nekoliko godina, nakon što Meti postane partner, moći će
da kupe kuću, pa makar to bilo u Gaunusu22.
Samo da ne završe u Midvudu i biće srećna. Njeni roditelji još su živeli u kući u kojoj
je odrasla i mada su ponekad pričali da će je jednog dana prepustiti njoj, Karen nije mogla
da podnese pomisao da se vrati tamo odakle je krenula. To znači da u životu ništa niste
postigli.
Ako bi živela u ovoj kuci, mogla bi kad god poželi da sedi na svojoj klupi prekoputa
Melorine vile. Ako bi živela u Nort Sloupu, sigurno bi naletela na nju. Možda bi čak
postale i poznanice iz komšiluka. To je ono kad ne znaš nečije ime, ali se nasmešiš svaki
put kada se sretnete.

22
Gowanus - deo Bruklina. (Prim. prev.)

60
 Morala je da se dočepa ovog stana. Prosto je morala. Bilo je leto, prilično mirna
sezona za nekretnine. Videla je dvanaest potpisa na prijavi, što je malo u poređenju sa
pomamom koja u otvorenim kućama vlada na proleće.
Nadala se da joj žena iz stana tri neće sve pokvariti. Nije imala nameru da bude toliko
napadna kad joj je pozvonila. Samo je želela da stekne prednost. Ako budu imali sreće da
kupe stan, nadala se da žena neće okrenuti Odbor protiv nje. Ko zna da li je uopšte
zapamtila njeno ime? U Park Sloupu skoro svaka druga majka zove se Karen.
Držeći Darbija za ruku, išla je za Metijem niz hodnik do druge spavaće sobe, pored
kupatila u kojem je neka žena puštala vodu. Kakav novajlija u svetu nekretnina. Samo
idioti puštaju vodu u kupatilu tokom otvorene kuće.
U drugoj spavaćoj sobi sa leve strane stajao je krevet na sprat, naslonjen na zid od
otkrivene cigle. Zid sa druge strane bio je potpuno prekriven igračkama i ormarima, a tu
su stajala i dva stola sa ispisanim imenima: Kajli i Džona. Sudeći po stvarima, deca su išla
u školu, ali Karen nije mogla da shvati kako su tako dugo mogli da budu zbijeni na tako
malom prostoru.
Meti je gledao kroz prozor ka vrtu. „Bašta nije zajednička, pripada stanu broj jedan.“
„Znam , odvratila je, „ali krov je zajednički. Možda bismo tamo mogli da priređujemo
zabave.“
„Do gore se dolazi merdevinama. Tuda ne možeš da nosiš hranu.“
„Hoću na igralište!“ zaurlao je Darbi.
Glavna spavaća soba bila je prilično velika za Park Sloup, imala je bar devedeset
kvadrata. U njoj je bio prostrani ormar i ugradni elementi od poda do plafona. Bilo je
potrebno srediti pločice na kaminu, ali je originalni okvir bio u dobrom stanju. Mogla je
da zamisli fotografije Darbija, svojih roditelja, bake i deke u srebrnim restorejšn hardver
ramovima. Ormar je bio ružan, sa belim policama od iverice, ali možda bi Karen mogla
da unajmi Kalifornija ormare koji bi ga probili i pretvorili u garderobu u koju se može
ući.
„Prostrana je, zar ne?“ pitala je Metija. „Ima pogled na drveće.“
„Drveće stana broj jedan.“
„Oh, ma hajde, jedini način da stekneš tako ekskluzivan vrt jeste da kupiš stan u
prizemlju, a svi znaju da oni imaju problem sa bukom.“
Krenuo je niz hodnik ka dnevnoj sobi. Treća spavaća soba zapravo je dobijena
pregrađivanjem dnevne i okrečena je u bledožuto. Na zidu naspram vrata bio je krevetac.
Troje dece! Nije ni čudo što se sele u Northempton.
Prodavci, Stiv i Tina, zabrinuto su stajali kraj pulta u kuhinji, na koji su postavili
činiju sa zelenim jabukama, što je očigledno bio trik koji su naučili od prijatelja iz sveta
nekretnina. Tokom nekoliko godina otkako posećuje otvorene kuće, Karen je videla
gomilu čokoladnih kolača i greni smit jabuka postavljenih da bi moguće kupce naveli da
razmišljaju o obilju.

61
 Stiv je imao široka ramena i bele zube, a Tina je bila lepa plavuša bez trunke šminke.
Bili su Karenini vršnjaci, ali očigledno bogatiji. Što je još bitnije, bili su dovoljno pametni
da stan kupe u proleće 2004, baš pre nego što je tržište nekretnina dostiglo vrhunac. Karen
je potražila podatak na AGSRI, Automatskom gradskom sistemu za registrovanje
informacija. Platili su ga 475.000 dolara. Samo četiri godine kasnije, za njega traže
675.000.
Međutim, cena je bila zaista niska – trosoban stan u bloku sa parkom, za manje od
700.000. To je malo i za dvosoban stan. Trosobni su bili prava retkost u ovom kraju. Onih
nekoliko na tržištu nalazili su se u većim, predratnim zgradama.
Mogla je da se zamisli ovde. Što je više razmišljala o tome, bila je sve sigurnija: ako
budu u ovom stanu, moći će da rodi drugo dete.
Pošto su Darbija napravili iz prvog pokušaja, nikad nije pomišljala da će imati teškoća
da ponovo zatrudni. Meti i ona odlučili su da pokušaju kada je malom bilo dve i po
godine. U knjizi Trogodišnjaci: prijatelji ili neprijatelji, pročitala je da većina dece do treće
godine razvije jasan pojam o sebi, i smatrala je da je taj uzrast pravi za sticanje brata ili
sestre.
Međutim, prolazili su meseci a testovi su bili negativni. Počela je da se brine. Mrzela
je što je njena mlađa sestra Kolin, pedijatar iz Skarsdejla koja je udata za bankara
investicione banke, već rodila tri sina: Patrika, Logana i Kirana. Dok je Karen imala samo
jedno dete. Mrzela je što ju je Kolin pretekla u ovoj trci. Znalo se kakav je običaj – starija
kćerka prva se udaje i prva rađa. Stvari nisu tekle po planu.
Drugi roditelji iz komšiluka već su počeli da je zapitkuju da li će još rađati. Ona bi
samouvereno klimnula, mada ju je istina mučila. Ljudi koji nikad nisu imali takvih
problema bili su tako nemarni kad su bebe u pitanju. Nije im padalo na pamet da se drugi
ljudi muče sa tim.
Nakon što su Meti i ona godinu dana bezuspešno pokušavali, otišla je u njujorški
Klinički centar kod svog ginekologa, doktorke Lusibele, zato što je pročitala da se
neplodnost definiše kao godina bezuspešnog pokušavanja začeća. Ispostavilo se da je
doktorka Lusibela specijalista za probleme neplodnosti. Uradila je neke testove i prepisala
Karen klomid radi stimulacije ovulacije. Međutim, zbog pilula je imala vrtoglavice i bila
potištena. Nakon tri ciklusa, odlučila je da prestane i vrati se prirodnim metodama.
Dok je surfovala po veb-sajtovima koji se bave problemom neplodnosti, saznala je za
knjigu Tonija Vešlera, Preuzimite odgovornost za svoju plodnost. Ona uči čitateljke kako
da koriste temperaturu i druge znake plodnosti da bi povećale izglede za ostanu u drugom
stanju. Karen je počela da vodi evidenciju o svojim ciklusima, ali dosad nije imala sreće.
Mada je ultrazvuk koji je doktorka Lusibela uradila otkrio da je materica u dobrom
stanju, nije verovala rezultatima. Bila je uverena da joj je uterus oštećen nakon onoga što
se dogodilo kada je imala šesnaest godina, tokom plesa u Bruklin tehu. Stajala je
naslonjena na zid kad joj je prišao bucmasti haićanski trubač po imenu Žan Pjer-Luj, koji

62
je sa njom išao na herniju. „Hoćeš da odemo negde?“ iznenada je zapitao. Zapanjena i
radoznala, slegla je ramenima i odgovorila potvrdno. Iskrali su se do hemijskog kabineta
i tamo povatali na podu. Stvari su se brzo otrgle kontroli, osetila ga je u sebi i zaustila da
nešto kaže, ali kad ga je pogledala u lice, shvatila je da je već svršio.
„Žao mi je“, rekao je.
„U redu je“, odvratila mu je.
Narednog meseca nije dobila menstruaciju. Kad je to rekla svojoj majci Ajlin, sitna,
živahna žena koju ništa nije moglo da izbaci iz takta zakazala joj je odlazak kod
sopstvenog ginekologa u Lenoks Hilu. Oporavak nakon intervencije bio je užasan – Karen
je danima bila bolna i ošamućena. Dok je te večeri ležala u krevetu, ušao je otac da uzme
tanjir i rekao: „Svi prave greške.“ Briznula je u plač, posramljena zbog svoje gluposti.
Meseci su prolazili stvari su se popravljale. Znala je da nije pametno dobiti dete u
šesnaestoj godini i zato nije osećala krivicu. Najzad je sećanje toliko izbledelo da je mogla
da se pretvara kao da se to nikad nije dogodilo. U izjavi o prethodnim trudnoćama
napisala je „jedna.“ Kad su je ginekolozi pitali o tome, sve im je ispričala i nikad je više
nisu pitali.
Zapravo, godinama nije pomislila na Žana Pjer-Luja, sve dok doktorka Lusibela nije
pomenula sekundarnu neplodnost, te je Karen zaključila da se njenoj materici nešto
užasno dogodilo tokom tog događaja. Što je više razmišljala o tome, više je imalo smisla.
Ne može se ukloniti fetus i očekivati da neće biti posledica. Darbi je njena čudesna beba,
dar od boga, srećni dobitak. Toliko je silno želeo da se rodi da se usadio u nju uprkos
negostoljubivom okruženju. Ali u životu čovek obično bude samo jednom blagosloven.
Želela je da bude majka dvoje dece. Nije želela da usvaja. Sa tom decom se nikad ne
zna – roditelji zavisnici, loši geni. Garfild pohađa jedan usvojeni dečak, plod silovanja u
Meksiku, kako joj je majka objasnila. Mada je pohvalila majku-usvojiteljicu, znala je da
sama to ne bi mogla. (Potez Melore Li ne može se porediti sa tim. Kad je neko bogat, nije
bitno koliko su mu deca problematična, jer može da potroši stotine hiljada dolara na
njihovo mentalno zdravlje. Čak i dete silovatelja može da se izvuče ako su mu roditelji
slavne ličnosti.)
Međutim, u dnevnoj sobi Ulice Kerol 899, Karen je bila ubeđena da neće morati da
razmišlja o usvajanju deteta zato što će ostati u drugom stanju. Svoj problem sa plodnošću
pripisala je stresu. Metijev i njen stan bio je mali, tako da su njena jajašca osećala da bi
došla na svet u kojem za njih nema mesta i zbog toga se nikad nisu oplodila. Jednostavno
i jasno. Ako se presele u Ulicu Kerol 899, ona će sigurno začeti.
„Mislim da odmah treba da ponudimo 700.000 dolara“, rekla je mužu.
„Sedam stotina? Jesi li poludela? Tržište pripada kupcima! U svim novinama piše da
je u deflaciji. Mislim da je cena preterana.“

63
 Kako može da bude tako energičan advokat, a pravi mekušac kad su u pitanju
nekretnine u Bruklinu? On je hranitelj porodice, ali njoj se često činilo kao da sama vuče
sve konce.
„U ovom komšiluku tržište uvek pripada prodavcima!“ rekla je.
Ugledala je devojčicu na vratima i shvatila da je to Tili Haris, Darbijeva drugarica iz
škole. Tilin otac Nil ispričao je Karen za otvorenu kuću. Zatim su ušli Nil i njegova žena
Arijel. Muškarac je u naručju nosio Tilinog mlađeg brata. Bio je jedan od retkih očeva-
domaćica koje je upoznala. Znala je da ne radi i nije mogla da shvati kako sebi mogu da
priušte narandžasta bugabo kolica. Arijel je grafički dizajner i Karen je zaključila da je
izuzetno uspešna ako imaju dovoljno para za bugabo.
„Hvala ti što si nam rekao za ovaj stan“, kazala je Karen poznaniku dok su se
pozdravljali.
„Dopada ti se?“ upitao je, oduševljeno gledajući unaokolo.
Da se ne bi previše uzbudio, Karen je odgovorila: „Nije loše.“
„Imate li svoj stan?“ pitala je Arijel.
„Ne, iznajmljujemo.“
„I mi. Ali otkako smo dobili bebu, postao nam je tesan. Odlučili smo da je dobro
vreme za kupovinu, pošto vrednost nekretnina pada.“ Karen ih je predstavila Metiju.
Stalno je morala da ga upoznaje sa ljudima zato što je bio prezaposlen da bi došao na tot
šabat23, iako je on Jevrejin a ne ona.
„Da li dele sobu?“ pitala je.
„Ne, Tili ima svoju, ali ove nedelju su oboje bili u našem krevetu zbog toga što se kod
njih pokvarila klima.“
„Po ovom katastrofalnom vremenu! Užasno.“
„Pričaj mi o tome. Klima je crkla, automobil nam je na popravci, a Nila su odžeparili
u prodavnici – pravo pakleno leto.“
„Pokrali su te?“ pitao je Meti.
„Da. U Fud kooperativi. Možeš li da zamisliš?“ Nil im je ispričao užasnu priču o tom
događaju. „I dalje mislim da je to bio onaj rastafarijanac, ali nisu ga pretresli i sad to
nikako ne mogu da dokažem.“
Karen je bila užasnuta. Sledeći put kad bude išla u Koop moraće dobro da stegne svoju
torbu za kuglanje.
Nakon što su Nil i Arijel otišli da obiđu spavaće sobe, prišla je Tini i tiho joj rekla:
„Želimo da vam damo ponudu. Dopada nam se stan i možemo sebe da zamislimo u
njemu.“ Meti ju je streljao pogledom sa druge strane prostorije.
„To je lepo“, hladno je odvratila Tina.

23
Tot šabat - održava se svakog prvog petka u mesecu i okuplja roditelje i njhovu decu koja još nisu pošla u školu.
(Prim. prev.)

64
 Karen ju je odvela do prozora kako ostali ne bi čuli. „Sedam stotina“, rekla je.
Tina nije ni trepnula. Klimnula je, izvadila blekberi i nešto ukucala. „Mislim da sam
vam rekla da ćemo ovo obaviti na otvorenoj aukciji“, odgovorila je. „Tako je najpoštenije
prema svima.“ To je bila laž. Svrha otvorenog nadmetanja jeste u tome da svi nateraju
jedni druge da ponude više nego što je slučaj kod najbolje i konačne ponude.
„Zamolićemo sve da učestvuju na licitaciji do sutra u šest posle podne, tako da ćete imati
priliku da date svoju ponudu. U zavisnosti od toga kako se stvari budu odvijale, možda
ćemo održati treću rundu, a možda i ne. Izvinite, kako se beše zovete?“
„Upisali smo se na spisak. Brajan. Ja sam Karen Brajan“, rekla je i pružila ruku.
Morala je da odbaci Šapiro. Razgovarala je sa Tinom Savant, onom vrstom žene kojoj
nikad ne bi bilo neprijatno da odbaci prezime Šapiro.
Karen je ponekad osećala da se život svodi na to ko će negde stići prvi. Izgleda da su
pobednici ljudi koji su se venčali, izrodili decu, rano kupili stan i sad su sigurni u svoj
ulog. Meti i ona odradili su dva od tri navedena posla – ona se udala u dvadeset šestoj i
rodila Darbija u dvadeset osmoj godini – prilično mlada za današnje vreme – ali
propustili su priliku kad su nekretnine u pitanju. U to vreme Meti je još otplaćivao svoj
studentski kredit, a ona od plate socijalnog radnika nije uspela bogzna šta da uštedi, tako
da im nije padalo na pamet da kupuju stan. Volela bi da su bili pripravniji. Da su samo
uzeli nešto pre nego što su cene skočile, da su nekako uspeli to da izvedu, ona bi sad bila
Tina Savant, a ne Karen Šapiro.
„Ovo je moj suprug Met“, dodala je. Mahnula je ka ćošku u kojem je stajao. Izgledao
je prilično neraspoloženo. „I naš sin, Darbi.“
„Darbi“, rekla je Tina. „Zar se ne zove tako sin Patrika Dempsija?“
„Da“, odvratila je Karen žustro. „Ali mi smo se toga prvi setili.“

65
Melora je izvadila novčanik iz fioke noćnog ormarića i počela da ga prevrće po rukama.
Uzbuđenje zbog krađe bilo je tako veliko da je na njemu gotovo lebdela prethodnih šest
dana. Kao da je doticanjem tog predmeta miropomazivala sebe čarobnim melemom koji
ju je činio opuštenom i srećnom.
Kada se prošlog ponedeljka vratila iz Kooperative, sela je na ivicu kreveta i pregledala
sadržaj. Čudan je osećaj držati nečiji najintimniji posed u rukama. Da biste doprli do
ženine duše potrebna vam je čitava tašna, ali za muškarca vam treba samo novčanik. Bio
je to crni kouč. Na vozačkoj dozvoli Nila Harisa bila je navedena adresa u Garfild Plejsu,
samo blok dalje od Melore. Na fotografiji je izgledao mladoliko, zgodnije od onog
iznurenog oca koga je videla u Koopu. Imao je tri stotine dolara u gotovini, ali ona ih
nije potrošila i nije to ni nameravala. Dok je pregledala vizu i ostale kartice osetila je žaoku
krivice, ali neće vratiti ukradeno. Bila je sigurna u to. Pokajanje je isto što i glupost.
Umesto toga, sakrila je novčanik u fioku, ispod primerka knjige Jedi, moli, voli koju je
dobila od Mišel Vilijams, ali je još nije pročitala.
Od te sudbonosne večeri, uzela bi novčanik u ruke kad god bi bila uznemirena ili
zabrinuta. Dodir bi je istog trena smirio. Danas su Stjuart, Anika i Orion otišli u zoološki
vrt i bila je usamljena. Nedostajao joj je suprug, ali ne i sin.
Pitala se da li je melanholiju izazvala time što je onog jutra nakon krađe prekinula da
uzima zoloft. Znala je da doktor Levin to verovatno ne bi odobrio, ali osećala se
spremnom i nije smatrala da je neophodno da sačeka sledeću posetu lekaru kako bi to
učinila.
Prethodnog dana je prvi put otišla na spavanje bez ativana koji joj je obično potreban.
Mada je nekoliko sati ležala budna kraj Stjuarta, konačno je usnula i shvatila da joj lek
verovatno nikad nije ni trebao.
Čula je ulazna vrata i Orionov povik. Zatvorila je fioku. Stjuart je ušao, znojav i veseo.
Seo je na krevet pored nje.
„Jeste li se lepo zabavili?“ pitala je.
„Dopalo mu se. Imaju veliki lenjir koji meri koliko daleko možeš da skočiš i on je
skočio koliko i mali valabi kengur.“

66
 Gutala je Stjuarta. Tog jutra vodili su ljubav i mada nije svršila, bila je bliže tome nego
ikad otkako je počela da pije zoloft. Zato je samu sebe uverila da nije u pitanju pravo, nego
samo delimično pretvaranje.
Sada ga je ponovo želela, osećala je silnu glad za njim. Nova, čudna korist od skidanja
sa lekova: njena žudnja vinula se do nebeskih visina. Nagnula se i nežno ga poljubila. On
joj je uzvratio. Podigla mu je majicu i spustila se niz njegov torzo. Nije mogla da se seti
kad mu je poslednji put popušila.
Otkopčala mu je šorts i izvukla ud. Čučnula je iznad njega i stavila ga u usta, ječeći
od zadovoljstva. Prošlo je toliko vremena otkako se ponašala kao njegova žena. Želela je
da mu udovolji, da ga usreći. Provela je toliko meseci otežavajući mu život, sad je želela
to da ispravi. Međutim, samo mu se delimično ukrutio i nakon jednog minuta uspravio
se u krevetu.
„Šta je bilo?“ pitala je.
„Stvarno želim da radim na scenariju. Možemo li ovo kasnije?“
Zakopčao se. Naslonila se na uzglavlje i sela pored njega, nogom uz nogu. Melora je
mrzela kada ne dobije ono što želi.
Umesto da dopusti besu da je obuzme, odlučila je da se obuzda. Radila je na tome sa
doktorom Levinom. „Nije u pitanju isključivanje emocija“, uvek je govorio. „Već
usporavanje da bi se izbeglo glumatanje.“ Nešto slično govorili su i na AA sastancima:
„Ne reaguj, već odgovori.“ Godinama je pokušavala da sprovede u delo te fraze, ali tek
sad ih je zaista razumela. U probleme upadate kad požurujete stvari, a zoloft je sprečavao
žurbu. Bez lekova će morati da nauči da se snalazi sama.
Dopustila je sebi da oseti bol zbog Stjuartovog odbijanja, a zatim pokušala da zamisli
šta on oseća. Sigurno je iscrpljen nakon što se čitavog popodneva brinuo o sinu, mada je
Anika bila sa njima. Naravno da je želeo da neko vreme provede sam sa sobom. To ne
znači da je ne voli; prosto imaju različite potrebe.
Iznenadila se zbog svoje saosećajnosti, ali joj je ipak delovalo poznato. Poput starog
kaputa koji joj i dalje odgovara. Nekada davno znala je kako da nekog drugog stavi na
prvo mesto.
„Naravno da možemo“, rekla je.
„Vratiću se do večere“, dodao je dok je ustajao. Prišao je vratima spavaće sobe. Nije
razumela zašto piše u biblioteci kad ima prelepu radnu sobu. Zbog toga su ostali u gradu
umesto da odu u svoju kuću u Bridžhemptonu – rekao je da mu Bridžhempton suviše
odvraća pažnju zbog brojnih društvenih obaveza. Melori to objašnjenje nije bilo naročito
uverljivo, pošto je u poslednje vreme provodio svako drugo veče u gradu.
Kada je proletos pročitala scenario, pomislila je da je glup – film čija se radnja odvija
u Bruklinu? U čemu je poenta? Priča ima suviše preokreta, a uloga Lusi nije dovoljno
razrađena. Pokazao je „prvu ruku“ Polu Tomasu Andersonu, nadajući se da će ga
nagovoriti da bude producent, ali ovaj mu je rekao da prosto ne oseća scenario i Stjuart

67
se obeshrabrio. Melora je potajno odahnula, nadajući se da to znači da će se Stjuart
manuti čitave stvari.
Međutim, preradio ga je tokom proleća i kad ga je ponovo pročitala, obrti su imali
više smisla. Pokazao je nacrt nasledniku kubanske šećerne industrije i dobio pet miliona,
tako da se sad brinula da će ipak uspeti da ga snimi. To je jedan od razlog zbog kojeg je u
poslednje vreme nervozna. Džordž Kluni je Stjuartov idol zbog nominacije za Oskara za
scenario i zato što se izborio da ga smatraju pravim producentom. Melora nije želela da
Stjuart postane novi Džordž Kluni, zato što će onda želeti i pičku na Klunijevom nivou.
„Nisam znala da šalješ Megi Džilenhal primerak Atlantik Jardsa“, rekla je.
„Oh, Lora , duboko je uzdahnuo. „Kada ćeš se toga manuti? Glavna junakinja je
suviše gruba za tebe.“
„Mogu da igram i takve likove. Radim to od devete godine.“
„Ali ja želim da to bude nedorečeno. Neću da sva pažnja bude usmerena na glumičinu
pojavu, poput Nikol Kidman u Satima. Želim da se Lusi stopi sa okolinom.“
„Megi Džilenhal je odrasla u Los Anđelesu! Neće nikog ubediti da je policajka iz
Bensonhersta.“
„Zašto onda ne bi lično režirala film?“
Snizila je ton. Kada bi osećala bol, postajala bi ratoborna. „Mislim da ne želiš da
režiraš film u kojem ja glumim“, rekla je.
„Voleo bih da režiram film u kojem ti glumiš. Ti si san svakog režisera.“
„Zašto mi onda ne daš ulogu?“
„Prosto mislim da ti ova rola ne odgovara.“
„Ma, hajde. Videla sam kako gledaš Megi u Koopu. Priznaj. Ona je tvoje ostrvo za
naskakanje.“
„Samo jedna žena je moje ostrvo za naskakanje“, rekao je i prišao krevetu. Zagrlio ju
je i preglasno poljubio. „To je Emili Mortimer.“
Nakon što je otišao, Melora je neko vreme sedela na krevetu i razmišljala šta da radi.
Obično bi uključila TV u spavaćoj sobi – ali ako će gledati TV tokom dana, to je isto kao
da je na zoloftu. Pomislila je da popije malo vina, ali rano je. Šta normalni ljudi rade
tokom popodneva? Sa sprata je začula ciku. Naravno. Ponekad zaboravi da je majka.
Pronašla je Oriona i Aniku u sobi za igranje kako grade čudan gotski svet od plejmobil
figura. Anika je odmah primetila Meloru na vratima, ali Orionu je bio potreban čitav
minut da se okrene.
„Kako je bilo u zoološkom vrtu?“ pitala ga je.
„Video sam babuna. Dupe mu je crveno.“
„To je bila ženka“, primetila je Anika.
„Jeste li posle išli na vrtešku?“
„Ja sam velik za vrtešku. One su za bebe.“

68
 Rastao je pred njenim očima. Dobro mu je išlo u Berkli Kerol programu za decu, mada
je bila zabrinuta zbog njegovog dugog boravka tamo. Njen mali dečak na proleće će
krenuti u predškolsku ustanovu.
Želela je da veruje da mu je obezbedila normalno detinjstvo. Za njeno se ne može baš
reći da je bilo takvo i često bi poželela da može sve ponovo. Pre nego što je počela da
glumi, svakog leta išla je sa roditeljima u seosku kuću u Ameniji. Plivala bi u jezeru sa
majkom, plutala na leđima i zurila u oblake. Šetali bi po šumi i uveče palili vatru. Sada,
kad zatvori oči, jedva da je uspevala da zamisli vreme pre nego što su se roditelji razveli,
pre nego što je postala glumica.
Razišli su se ubrzo nakon što je Melora postala poznata, posle neprestanih svađa oko
toga da li treba da se mane tog posla (Bob je smatrao da treba, a Marsi da ne treba). Marsi
je postala njen menadžer i s vremenom je dala otkaz na poslu učiteljice kako bi se
posvetila kćerkinoj karijeri. Išla je sa njom na sve audicije, letela u Los Anđeles na probna
snimanja, a ostavu u njihovom domu od mrkog škriljca pretvorila u kancelariju. Mrzela
je što tako blisko sarađuje sa majkom – uživala je u glumi, ali ne i u tome što joj se majka
upliće u posao. Kad je imala dvanaest godina, Bob je ostavio Marsi zbog majke jedne od
njenih drugarica iz razreda. Preselio se sa njom u Santa Fe i dobili su dvoje dece.
Nakon toga viđao je Meloru jednom godišnje, mada joj je slao fotografije svojih
kćerki. Uvek je verovala da je njen uspeh bio kriv za razvod. U početku je, poput Boba,
zamerala Marsi što se suviše uplela. Ali, teško je mrzeti roditelja sa kojim ste, tako da je s
vremenom Bob postao neprijatelj. Mada nije želeo da bude oženjen njenom majkom,
smatrala je da je pogrešno što je napustio kćerku.
Često je zamišljala koliko bi joj život bio drugačiji da je Meri Džo Slejter nije primetila
onog dana u Džoovojpiceriji. Melora je obožavala svoja najranija sećanja o životu u Ulici
Čarls, o intimnosti koju podrazumeva činjenica da ste jedino dete svojih roditelja.
Međutim, ovih dana morala je da se pomuči da zamisli Boba i Marsi u istom
okruženju. Kasnija sećanja – kad je u četrnaestoj godini dobila prvu menstruaciju tokom
snimanja filma sa Mikijem Rorkom, odlazak na dodelu Oskara 1982. sa Majki
Džeksonom – ta sećanja su izbijala u prvi plan, a ne ona stara. Jedva da je pamtila ono što
se dešavalo kad joj je bilo četiri godine.
Zurila je u Oriona, razmišljajući o tome koliko je bio nežan i osetljiv kad ga je donela
iz sirotišta. Radost zbog posedovanja osobe koja vas nikad neće napustiti bila je tako
uzbudljiva da joj je pomogla da prebrodi iscrpljenost koju su ti rani meseci izazvali, mada
su joj dadilje pomagale.
Ovih dana, Orion i ona su se jedva viđali, mada je uglavnom bila kod kuće. Na
igralište i rođendane vodili su ga Anika ili Stjuart, zato što Melora nije volela da se druži
sa drugim roditeljima. Međutim, bilo je trenutaka kad bi u sobi za igranje bio samo sa
Anikom, ali bi se ona ipak krila u spavaćoj sobi, ne želeći da ga vidi.
Često nije mogla da se nosi sa intenzitetom materinstva. Ponekad je razmišljala da ga
pošalje u internat kad bude malo stariji kako bi imala Stjuarta samo za sebe, ali brinula se

69
da će na taj način raniti Oriona za čitav život. Ne usvaja se dete samo da bi ga čovek poslao
od sebe.
Svoju ambivalentnost pripisivala je zoloftu, mada ga je uzimala protiv toga. Lekovi
koje je koristila da bi bila bolja majka nisu je učinili ležernijom. Doveli su do toga da se
plaši svog sina. Kakva se to majka plaši sopstvenog deteta?
Melori je sinula ideja. Anika je verovatno iscrpljena i potreban joj je odmor, a Stjuart
je u biblioteci pa ne može da interveniše.
„Želiš li da odemo do Hagen-Daza na sladoled?“ pitala je Oriona. „Samo ti i ja?“
Hagen-Daz je bio samo četiri bloka od njihove kuće, ali nikad ga tamo nije vodila.
Orion ju je pogledao kao da želi da proveri da li se šalila, a zatim je izjurio kroz vrata
i niza stepenice. „Želite li da pođem sa vama?“ pitala je Anika nežnim glasom, kao da je
Melora dete, a ne Orion.
„Biću u redu“, rekla je. Na putu ka prizemlju svratila je u svoju sobu i otvorila fioku
noćnog stočića. Oklevala je na trenutak, a zatim je zatvorila i otišla da se pridruži sinu.

70
Lizi je spavala čvrstim snom kad je Džej ušao. Pogledala je na sat. Dvadeset do dvanaest.
Prethodne večeri vratio se s puta, ali umesto da provede neko vreme sa njom i Mensom,
izjurio je u devet kako bi otišao na svirku nekog prijatelja u klub na Louer Ist Sajdu.
Džej bi uvek pravio buku kad bi ušao, kao da ga nije briga da li će je probuditi, niti je
shvatao da je njoj, dok Mens spava u kolevci u njihovoj spavaćoj sobi, potreban sav odmor
koji može da dobije. Čula je kako ulazi u kuhinju i otvara frižider. Kad je ušao u spavaću
sobu uključio je lampu, otvorio biografiju Levona Helma i potegao gutljaj belgijskog
piva. Voleo je da pije piva malo poznatih proizvođača iz Amerike i Evrope i uvek ih je
kupovao u Birkraftu na Petoj aveniji, upuštajući se u duge razgovore sa osobljem. Kad bi
ga Lizi ismevala, rekao bi: „Šta je? Zar crnci ne smeju da piju pivo malih pivara?“ Mada
bi se nasmejala, ponekad bi ugledala neprijateljstvo u njegovim očima.
„Šta to radiš?“ besno je zašištala.
„Čitam.“
„Ponoć je. Bila sam u REM fazi.“
„Čudan sam. Moram malo da čitam.“
„Pa idi u dnevnu sobu. Probudićeš Mensa.“
Bacio je majicu preko lampe da priguši svetlo, ali to nije pomoglo. Želela je da ga
šutne iz kreveta i natera da spava na podu. Mogla je da se nosi sa njegovim odsustvom,
čak i sa odsutnim načinom na koji se igrao sa Mensom, ali ne i sa ovim. Okrutno je.
Ponašao se kao da je on rok zvezda, a ona grupi devojka. Zar nema pojma koliko je njoj
teško? Zar nema nimalo samilosti prema onome što pokušava da učini za njegovog sina?
„Molim te, ostavi knjigu“, rekla je.
„Samo minut“, otpio je još jedan gutljaj.
Možda je prestroga prema njemu. On se tako opušta. Suviše radi. Turneje su
iscrpljujuće. Pokušava da učini mnogo toga odjednom – da pogura karijeru i da izdržava
porodicu. Možda mu je zbog iscrpljenosti teško da shvati da se ponaša kao idiot.
I ona je imala potrebu da se opusti. Poslednjih večeri pila je Tere di Tufi uz večeru,
sama, nakon što bi podojila Mensa pred spavanje. Očekivala je da će je Džej upitati za
flašu u kuhinji, ali on to nije učinio. Jedva da je bilo šta primećivao.

71
 One noći kad su se Džej i ona upoznali, uzeli su taksi od Vilijamsburga do ovog stana
i nakon što su vodili ljubav, samo su ležali nagi i razgovarali. Uradili su to obrnutim
redom. Razgovarali su kao što se razgovara pre seksa a ne posle, dok je upoznavanje deo
zavođenja. Kao da su oboje te noći znali da će provesti život zajedno i da nema svrhe
odlagati seks. Nakon što su vodili ljubav, mogli su da pređu na otkrivanje tajni o onom
drugom.
Dok su ležali držeći se za ruke, pričali su. Nisu mogli da prestanu da govore – o
njegovoj muzici, njenom poslu, njihovim porodicama i detinjstvu. Pokušali su da ožive
najranija sećanja. Sa njim je bila tako opuštena da je uspela da se seti stvari za koje nije ni
znala da ih je zapamtila: pada na klizanju tokom rođendanske zabave, maminog pobačaja,
mada je bila tek prohodala.
Ispričala mu je kako je upoznala Saru i kako se zaljubila u nju zbog načina na koji su
joj se usne pomerale dok izgovara „muški pogled.“ On je njoj ispričao kako se grudvao
ispred zgrade od mrkog peščara u kojoj je živeo sa roditeljima i kakav je osećaj kad te
ledenica zvizne u obraz. Ona mu je ispričala o ženi koja je sedela kraj nje na poslu i sa
momcima vodila napete telefonske razgovore. I kako je najzad počela da sluša muziku
preko slušalica, ne bi li izbegla lošu ljubavnu karmu. Džej je rekao: „Misliš, nisi želela da
zakačiš tuču’“, i ona se nasmejala zato što je shvatila da je pametan.
Bio je bistar i imao dobro zapažanje, a njoj se dopadala njegova muzika, mada je to
mišljenje zasnivala na nekoliko pesama koje je čula te večeri. Osećala se sebično sad kad
njegov glas pripada samo njoj. Kad se zaljubite u umetnika, besplatno dobijete umetnost.
Međutim, u ovom trenutku dok je čitao u krevetu pored nje, nije mogla da pronađe
dovoljno razumevanja za ovog mračnog egomanijaka. Moraće da mu saopšti da stvari
moraju da se promene.
Okrenula se na bok i pokrila glavu jastukom, nadajući se da će ostaviti knjigu. Dok je
počinjala ozbiljno da ga prezire, čula je kako spušta knjigu na sto. Privukao ju je sebi i
okrenuo. Osetila je pivo na njegovim usnama.
Vodio je ljubav sa njom na svoj poznati način: proveo je minut štipajući je za grudi,
a zatim još jedan sisajući ih; tri minuta lizanja; pušenje praćeno sa deset minuta nabijanja
(brzo je svršila, mada je bila ljuta na njega, često bi se zapanjila kad bi primetila da njeno
emotivno stanje nema nikakav uticaj na sposobnost da doživi orgazam); izvlačenje i
lokva na njenom stomaku. Dok je bio u njoj, zamišljala je kako muž Rebeke Rouz vodi
ljubav sa svojom ženom dok ona doji Ebi.
Džej joj je obrisao spermu sa stomaka belim peškirom koji je ukrao iz teretane Kranč
u Fletbušu. Rekao je da imaju preskupu članarinu i da to mora da nadomesti krađom
peškira; objasnila mu je da možda naplaćuju visoku članarinu zbog toga što stalno moraju
da kupuju nove peškire.
„Lepo mirišeš“, rekao je nežno, njuškajući joj vrat.
„Užasno mi je teško kad nisi ovde“, kazala je.

72
 „Znam.“
„A kad si ovde... i vratiš se tako kasno... Želiš li uopšte da budeš sa nama?“
„Naravno da želim. Ali potrebno mi je vreme za sebe. Ne mogu samo da radim kad
nisam tu i samo da budem tata kad sam ovde. Potrebno mi je još nešto.“
„I meni je potrebno vreme za sebe“, rekla je.
„Stalno ti govorim da pustiš moju majku da čuva dete. Ona bi to volela. Mogla bi da
odeš na manikir ili nešto slično. Nije joj jasno zašto je ne zoveš da pomogne. Budi malo
popustljivija prema sebi.“
Bio je u pravu. Imali su besplatnu bebisiterku u komšiluku, ali ona to nikad nije
koristila. Međutim, takođe je želela da se Džej ponudi da čuva dete, ne svake večeri kad
je kod kuće, samo ponekad, kako bi ona mogla da izađe. Pomislila je da bi bilo zabavno
da jednom ode sa Rebekom na večeru, mada nisu razgovarale šest dana i nije bila sigurna
da li će je ikada više videti.
Jutro nakon što su zajedno pile čekala je poziv, ne želeći da se previše izlaže. Međutim,
nije ga bilo. Do Mensijeve popodnevne dremke u sredu odlučila je da joj se porukom
zahvali za zabavno popodne. To je veoma učtivo i Rebeka bi morala da je nazove. Nije joj
znala adresu, pa je povela Mensa do njene zgrade (nadajući se da će u blizini naleteti
na Rebeku) i zapisala: Ulica Kerol 899.
Iskoristila je lep papir za pisma koji je dobila od majke: „Samo želim da ti se zahvalim
što si nas pozvala u goste. Mens obožava Ebi! Vino je bilo odlično. Jedva čekam da te
ponovo vidim. Lizi.“
Nakon što je napisala „Jedva čekam da te ponovo vidim“ pocepala je papir, razmislila
koju sekundu i ponovo napisala isto, ali je ovog puta završila rečenicom: „Vidimo se
uskoro“, što je zvučalo znatno neobaveznije.
Ali kad je nešto kasnije ubacila pismo u sanduče na Fletbušu, odmah je zažalila.
Rebeka će misliti da je luda. Niko više ne šalje pisma i ona to sigurno zna. Delovaće
preterano zvanično i očajno.
Kako su dani prolazili, njen stid se samo pojačavao. Bila je nedelja, što znači da je
sigurno dobila pismo, ali još se nije javila.
Ustala je iz kreveta i otišla u kupatilo. Kad se malo kasnije vratila Džej je spavao, dok
je peškir sa spermom ležao na podu. Proverila je kako je Mens. Malo se promeškoljio u
krevecu, ali je i dalje spavao. Zatim je otišla do prozora u dnevnoj sobi i bacila pogled na
praznu ulicu.
Lizi je ušla u kuhinju, sipala čašu vina i odnela je do svog majušnog stola u dnevnoj
sobi. Uključila je kompjuter i otišla na sajt Roditelji iz Park Sloupa. Često je tamo izlazila
kad je želela da se uveri da nije najnesrećnija majka na svetu.

73
 Ove noći, jedan post joj je privukao pažnju. Započinjao je rečima „VT24: Nešto
zabavno? Pošto na ovom sajtu naslovi obično glase kao „Problemi sa spavanjem kod male
dece“ ili „Putovanje na Siciliju sa novorođenčetom“, Lizi je postala radoznala. Nastavila
je da čita:

Mi smo ovdašnji par sa dvoje dece koja pohađaju istu školu kao deca nekih od
vas. Obrazovani smo i odgovorni roditelji i zainteresovani za laganu varijantu
svinga25. Mnogi od vas nas poznaju, neki su se mimoišli sa nama na ulici, ispred
škole ili na jednom od igrališta. Pomislili smo da će ovo biti savršeno mesto za
upoznavanje istomišljenika, pametnih, odgovornih ljudi koji lepo izgledaju.
Ostavljamo anonimnu imejl adresu sa nadom da ćete nam se javiti. Ohrabrujemo
i samohrane majke da se jave.

Adresa je glasila slopeparents@gmail.com.

Lizi se mišem spustila da bi pogledala odgovore: „Moji roditelji su bili svingeri tokom
sedamdesetih i kao rezultat toga veći deo života provela sam na terapiji.“ „Ovo nije forum
za takve teme. Zašto ne objavite post na AOL-u26, umesto što zagađujete roditeljski sajt
svojim bolesnim idejama?“ Bila je tu i očekivana rečenica: „Ja sam ozbiljno
zainteresovana za sving27, ali na igralištu sa sinom Džasperom.“
Pokrila je usta da zaustavi smeh, u strahu da će probuditi Mensa. Zatim je izvadila
telefon iz tašne. Bilo je dvanaest i trideset. Ne može da zove. Međutim, kad su se pre
nekoliko nedelja videle, Rebeka je pomenula da je noćna ptica. Lizi je pomislila da je
verovatno budna. Poslala joj je poruku – Jesi li budna?
Minut kasnije dobila je odgovor: Da.
Mogu li da nazovem?
Naravno.
„Izvini što te cimam tako kasno“, rekla je Lizi kad se Rebeka javila.
„U redu je. Ebi je budna i razmišljamo da li da uđemo u njenu sobu. Dobila sam tvoju
poruku. Lep gest. Ali zaista nepotreban. Šta se zbiva?“
„Videla sam smešan post na veb-sajtu Roditelji iz Park Sloupa. Par je objavio da su
zainteresovani za soft varijantu svinga.“
„Na veb-sajtu Roditelji iz Park Sloupa?“ čudila se Rebeka. „Nemoguće. U ovom
susedstvu ljudi se seksaju samo kad rade na bebi.“
„Šta je ’soft varijanta svinga’?“
„Bez seksa. Sve osim toga može.“
„Kako znaš?“

24
VT (eng. off topic) - izvan glavne teme. (Prim. prev.)
25
Sving - učestvovanje u seksualnom činu u istoj prostoriji, ali bez menjanja i deljenja partnera. (Prim. prev.)
26
AOL - America on line. (Prim. prev.)
27
Swinging (eng.) - ljuljanje. (Prim. prev.)

74
 „Pisala sam priču o novoj vrsti monogamije za časopis Madmoazel.“
„U čemu je svrha ako nema seksa?“ pitala je Lizi.
„Ma hajde, bila si lezbejka. Zar hoćeš da kažeš da žena ne može da se zadovolji ako je
ne tucaju?“
„Pa, da. Kad sam bila lezbejka, uvek sam se tucala. Zar nije poenta svinga u tome da
probaš seks sa nekim drugim?“
„Ovo je Park Sloup. Ljudi su kukavice. Onaj ko je to postavio verovatno misli da je
prevara samo ako se jebeš. Kao predsednik Klinton.“
„Treba da vidiš odgovore“, rekla joj je Lizi. „Ljudi su se zaista uvredili.“
„To nema nikakvog smisla“, odvratila je Rebeka. „Sving u Park Sloupu. Kao da uđeš
u prodavnicu sladoleda i tražiš čašu vode.“ Lizi je čula kako Ebi plače u pozadini, a zatim
i muški glas, prigušen i besan. „Moram da idem“, rekla je Rebeka.
Lizi je duboko udahnula. „Želiš li da se vidimo ove nedelje. Sa decom?“
„Naravno. Nazvaću te.“
Zvučalo je neobavezno, ali Lizi se trudila da tome ne pridaje značaj. Najzad, nazvala
je praktično usred noći. Rebeka sebi nije mogla da dopusti luksuz dugačkog razgovora.
Kliknula je na link „Odgovorite na post“. Njen nadimak je glasio Vrlo Besna Mama,
i nije prikazivao njeno pravo ime. Razmislila je sekund-dva i napisala: „Zdravo. Zovem
se Viktorija i samohrana sam majka. Želela bih da parkiram svoju pozadinu u vašu
dnevnu sobu.“ Nastavila je da piše i ubrzo čula kako Džej hrče u spavaćoj sobi.

75
„Ne ulazi tamo!“ brecnula se Rebeka na Tea. Bilo je skoro petnaest do jedan ujutru. Ebi
se probudila sa vriskom, zatim je nazvala Lizi i dok je Rebeka konačno spustila slušalicu,
Teo je već pretio da će ući u Ebinu sobu.
Ebi je ovo radila s vremena na vreme tokom proteklih nedelja. Budila se usred noći i
bilo je nemoguće smiriti je. Vrteška koja je fantastično radila tokom dana, noću je bila
potpuno beskorisna. Jedini način da prestane da cvili jeste da je Teo ili Rebeka sat
vremena maze po leđima ili da je prenesu u svoj krevet – rešenje koje je Rebeka prezirala
zato što predstavlja loš presedan.
U pokušaju da se metodično nosi sa problemom, kupila je tri knjige o spavanju:
Vajsblutov metod: Rešite probleme svog deteta sa spavanjem od Ričarda Ferbera, a zbog
Tea je uzela San bez suza od Elizabet Pentli. Želela je da isproba Ferberovu tehniku
postepeno iskorenjivanje, po kojoj roditelji tokom sve dužih i dužih intervala zanemaruju
detetov plač. Međutim, najduže što je Teo dosad izdržao da ne podigne Ebi bilo je pet
minuta.
„Zar je ne čuješ!“ rekao je sedeći pored nje u krevetu. „Kako možeš da dozvoliš da
ovako cvili?“
„Ne cvili. Izašla je iz jednog ciklusa sna i upravo ulazi u sledeći. Svaki naš sledeći
ulazak remetiće je sve više.“
„Gde si to pročitala – u jednoj od svojih glupih knjiga?“
„Možda.“
„Previše čitaš“, odvratio je. „Uvek imaš neki program rada.“ Udario je po noćnom
stočiću da bi ovo naglasio. „Ah!“ Protrljao je bolni lakat. Otkako se Ebi rodila, Teo je
doživeo neverovatnu seriju telesnih povreda, zbog kojih bi uzviknuo, a zatim uhvatio i
protrljao bolni deo tela. Najpre slomljen prst na nozi usled nezgodnog udarca, zatim
mišić na listu koji je pukao dok je igrao basket, a sad je dobio burzitis u laktu, ne zna se
od čega. Zbog ozlojeđenosti na muža, Rebeka nije mogla da saoseća sa njim zbog ovih
oboljenja. Nikad sebe nije smatrala osobom sposobnom za veliku empatiju, ali tokom
prvih dana njihovog zabavljanja, negovala ga je kad je trebalo. Sada, kad bi Teo bolno
uzviknuo tupo bi ga pogledala, ne izgovarajući čak ni rečenicu kao: „Oh, dušo, jesi li
dobro?“

76
 Ovakav stoicizam često je izazivao rasprave sa Teom o njenoj emotivnoj
ravnodušnosti, na šta bi mu Rebeka odvratila da je pravo malo dete, što je obično
dovodilo do toga da ona spava na sofi. Izgnanstvo na sofu s vremenom je izgubilo nešto
od svoje emotivne jačine; Teo je više nije preklinjao da se vrati. Teško je seksualno
ucenjivati nekog ako ionako nemate seks.
„Samo želim da u komadu prespava noć“, rekla je, „da bismo i ti i ja mogli to isto.“
Činilo joj se da će upropastiti kćerku za ceo život, osim ako je ne nauče kako da spava
sama. Šta će se desiti kad Ebi ode na koledž? Nije ni čudo što dvadesetogodišnjaci piju
antidepresive. „Ferber kaže da su sva deca sa šest meseci sposobna za to. Ebi ima godinu
i po dana.“
„Ferber? Zar on nije rekao da bebu treba pustiti da plače dok se ne zaceni?“ Pre
nekoliko godina, u Njujorkeru je izašao gadan članak o Ferberu i svako osetljivo dete
razvedenih roditelja zaklinjalo se da neće dopustiti svom detetu da plače, mada je Ferber
kasnije priznao da je i sam ponekad donosio decu u svoj krevet.
Teo je bio osetljivo dete razvedenih roditelja, mada sebe nikad ne bi tako nazvao.
Pretpostavljala je da ga je privukla zato što je njena porodica tako stabilna i topla.
Odrastao u Vestportu, bio je sin bankara i domaćice koji su se razveli kad mu je bilo samo
šest godina. Otac se nakon razvoda preselio u Njujork, a Teo i majka su se posle toga
često selili – osam gradova za deset godina. Mada mu je majka trenutno živela u San
Francisku, u srećnom braku sa psihijatrom sa kojim su joj prijatelji ugovorili sastanak na
neviđeno, Teo nikad nije zaboravio kako je bilo ranije. Na početku veze sa Rebekom
ispričao joj je o užasnim svađama svojih roditelja kad je bio mali, o tome kako je ušao u
kupatilo i pronašao majku kako jeca nakon što ju je otac gađao tanjirom, kao i o užasnoj
zimskoj večeri kada su mu saopštili da se razvode. Pričao joj je o groznim dadiljama, o
jeftinim dnevnim kampovima sa nasilnim savetnicima i mnogim odbojnim udvaračima
svoje majke.
Rebekini roditelji, profesori u državnim školama, nedavno su proslavili četrdesetu
godišnjicu. Njihov brak smatrala je idealnim, posebno otkako je rodila Ebi. Njen stariji
brat Tod i ona bili bi kažnjeni ako im odgovaraju, porodica je uvek zajedno večerala i –
koliko se sećala – Tod i ona su stalno spavali u svojim krevetima. Njeni roditelji nisu bili
ni zli ni strogi, ali imali su čvrste principe. Nedavno je pitala majku kako je ona spavala
kad je bila beba. Odgovorila joj je da je uspela da je navede da spava po čitavu noć tako
što bi u njenu sobu poslala oca sa vodom – po savetu pedijatra. U tim danima roditelji su
pedijatre pitali za savet; ako danas to učinite, smatraju vas zlostavljačem dece. Kad je to
ispričala Teu, on se zgrozio i rekao da je Rebeka zbog toga imala toliko problema sa
muškarcima pre nego što je njega upoznala.
Sa Ebi je pokušavala da ponovi sopstveno detinjstvo, a Teo je činio sve što može da
ne ponovi svoje. Zbog zaštitničkog odnosa prema svom odrastanju, bila je sklona da
glorifikuje njegovu jednostavnost. Njeni roditelji uspevali su da večeraju po restoranima,
da priređuju zabave, provode vreme sa svojim prijateljima, odgaje dvoje dece – uz mnogo

77
manje prihode nego što Teo i ona imaju. Kao da su verovali da deca treba da budu
pozadina dobrog života, a ne njegova centralna tačka.
Teo je, sa druge strane, posmatrao Ebi kao razlog svog postojanja, što je Rebeka
doživela kao dvostruki udarac, s obzirom na to koliko joj je bio posvećen pre nego što se
Ebi rodila. Sad kad mu je podarila kćerku, supruga mu više nije potrebna. Ona je bila
kanal, sud (mada je zbog carskog reza osećala kao da ga je i u tome izneverila), i sad je
izlišna.
„Nikad ne bih dozvolila da plače dok ne povrati“, rekla mu je Rebeka, navlačeći
pokrivač do grudi. Svake večeri spavala je u skupom donjem vešu, ali u poslednje vreme
taj trud činio joj se glupim. Samoj sebi izgledala je kao karikatura seksi supruge.
„Koliko dugo bi je pustila da plače?“ namršteno je upitao Teo.
„Ne znam, pola sata?“ Šokirano ju je pogledao. „Ali Vajsblut kaže da se tokom druge
noći to svodi na samo dva minuta!“ dodala je.
„Pssst. Prestani da vičeš. Plašiš me.“
Da li je stvarno strašna? Zar majci nije dozvoljeno da ispolji izvestan stepen ludosti
usred noći? Kad je bila tinejdžerka, roditelji su joj dozvoljavali da besni. Kod Jevreja su
svi vrištali a zatim opraštali, ali u belim protestantskim porodicama anglosaksonskog
porekla to je bio neoprostiv greh.
Teo je ustao iz kreveta. „Šta nameravaš da uradiš?“ uzviknula je bespomoćno.
„Daću joj malo mleka.“
„Nije joj potrebno. Pedijatar kaže da ne treba da je hranimo noću, jer će je to samo
podstaći da se budi.“
„Pa dobro, doktor Silver trenutno nije ovde“, brecnuo se iz Ebine sobe. Čula je kako
uzima devojčicu iz kreveca. „U redu je“, izgovorio je medenim glasom. „Tata je tu.“ Bez
obzira na to kako bi pokušala da objasni Teovu privrženost – to znači da voli Ebi, to je
zbog njegovog teškog detinjstva, to će s vremenom proći – nije to uspevala bez
ljubomornog gneva.
„Molim te, nemoj da je hraniš“, očajno je doviknula. Ali, on je već nosio Ebi niz
hodnik.
Znala je da može da krene za njim i da urla, ali nije želela da viče pred Ebi. To je glavni
problem kad ste u lošem braku a imate malo dete: prosto pokušavate da se držite svojih
principa, ali se brinete da će to zauvek upropastiti vaše dete.
Čula je kako pali televizor u dnevnoj sobi. Ustala je iz kreveta i otišla u hodnik. Ebi
mu je bila u krilu i pila mleko iz flašice. Teo je zurio u reklamu za kors lajt pivo. Grupa
kancelarijskih radnika plesala je uz melodiju „Ljubavnog voza“ dok je sa plafona padao
sneg, poput konfeta.
„Ova reklama me uvek podseti na Jedanaesti septembar“, rekao je. Znači, znao je da
ona tu stoji. „Znojavi su, a zatim papir počinje da leti kroz vazduh kao kada su pale kule.

78
Ne mogu da verujem da ovo prikazuju u Njujorku. Trebalo bi da znaju da su ljudi osetljivi
na slične gluposti.“
Početkom godine, jednog zimskog nedeljnog prepodneva, Teo i ona su zajedno
odveli devojčicu na igralište u Trećoj ulici. Rebeka je shvatila da je zaboravila ćebence
kojim je Ebi volela da je pokriju dok je na ljuljašci. Teo joj je rekao da se vrati kući i donese
ga. Odgovorila mu je da nije mnogo hladno, što je bila istina, ali Teo se brecnuo: „Budi
majka, bar jednom!“ Ona mu je odbrusila da je „preterano zaštitnički nastrojen ludak“,
na šta joj je odvratio: „Postoji razlog za to!“ Čekala je da pomene razvod svojih roditelja,
ali nije to učinio. Rekao je da je to zbog toga što je sa krova zgrade u Trajbeki u kojoj mu
je kancelarija, gledao kako drugi avion udara u Svetski trgovinski centar. „Da se
Jedanaesti septembar nikad nije dogodio“, rekao je, „bio bih drugačiji otac.“ Zapanjeno je
slušala, ne znajući šta da kaže. Ako tu tvrdnju dovede u pitanje delovaće bezosećajno; ako
je prihvati, nikad neće uspeti da nametne svoje majčinske poglede. U kakvom bi svetu
majčinski nagon uspeo da obmane posttraumatski stresni poremećaj? Izgleda da je Al
kaida kriva za propast njenog braka.
Rebeka se vratila u spavaću sobu i uključila kompjuter, pomislivši da kad je već
budna, može da ispravi priču koju piše za Mari Kler o ženi koja je rešila njihove hronične
probleme sa dugovima. Zadaci koje su joj davali izgledali su poput najava za Oprinu
emisiju. Napisala ih je toliko da joj se često javljao osećaj već viđenog dok ih je sastavljala.
Život honorarnog autora ispunjavao ju je manje nego što se nadala; mada su poslovi
postojano pristizali i mada je zarađivala 60 hiljada dolara godišnje, osećala se isprazno
dok je pisala. Mrzela je to što obezbeđuje „uslugu“ bez glasa i brinula se da je postala
saradnik kozmetičkih kompanija čiji oglasi održavaju časopise u životu.
Nakon što je preletela preko priče, zatvorila je dokument i otišla na sajt Roditelji iz
Park Sloupa. Pogledala je odgovore na svingerski post i otvorila svoj imejl. Stigla joj je
poruku od Dejvida sa podacima o svirci Kesi Trejnor.
Odlučila je da ode. Možda može da zamoli Tea da pričuva dete. Uvek joj govori da
treba više da izlazi – ne da oni treba da izlaze, već da ona treba da izlazi. Kad bi unajmila
dadilju da bi njih dvoje mogli da izađu na večeru, Teo bi najčešće otkazao izgovarajući se
da je suviše umoran. To je vređalo više od odbijanja seksa, zato što joj je izgledalo kao da
ne želi da bude sa njom bez Ebi. Nije je posebno zanimala muzika Kesi Trejnor, ali prošlo
je zaista mnogo vremena otkako je bila pozvana na neki događaj. Čak i ako intervju bude
očajan, provešće nekoliko sati sama, bez Tea i Ebi, piće vino, a možda će čak i žicnuti
jednu cigaretu.
Teo je isključio TV i odneo Ebi u njenu sobu. Rebeka je čula kako je umiruje, ali
uprkos mleku, plakala je sve glasnije.
Ušao je u sobu sa uplakanom bebom i položio je na krevet. „Neće spavati sa nama“,
rekla je Rebeka.
„To je jedini način da zaspi.“

79
 Položio je devojčicu između njih i ona se instinktivno okrenula na stomak i
zadremala. Ležeći pored Ebi, Teo je spustio ruku na Rebekino rame. Sad je fin – sad kad
je beba između njih.
Trgla se. Mrzela je to što je ovo jedini način da dograbi malo ljubavi u ovoj porodici.
Normalni muškarci posmatraju svoje supruge kao žene, a ne samo kao majke.
„Ne mogu da spavam sa njom u krevetu“, rekla mu je.
„Onda spavaj na sofi.“
„Ali, ovo je moj krevet.“
„Ali, sad si majka.“
Zgrabila je jastuk i ćebe i odjurila na kauč. Čak i ako oka ne sklopi neće se vratiti, neće
mu obezbediti to zadovoljstvo da Ebi bude između njih.
Ali nakon što je nekoliko minuta pokušavala da se namesti, počela je da oseća nešto
gore od besa: ogorčenje. Sad je dobio ono što želi. Sad je uz njega kćerka, a ne supruga.
Zašto mu Rebeka uvek popušta? To je podjednako loše kao i to što on uvek popušta Ebi.
Delovalo je kao da su jedine dve mogućnosti da popusti Teu ili da se razvede. Nijedna
joj se nije dopadala.
Mada je njeno detinjstvo bilo prilično stabilno, otac je bio dosta plahovit. Kad je bila
tinejdžerka, često su se svađali. Ponekad bi telefonom razgovarala sa prijateljicom tokom
noći. On bi zaključio da razgovor predugo traje i iščupao bi gajtan iz zida, usred njenog
razgovora. Obrazi bi joj goreli od stida, ali i zbog osećaja da je doživela nepravdu.
Mrzela je činjenicu da je zavisna. Dok god živi pod krovom ovog uglavnom dobrog ali
pomalo ludog čoveka, ne postoji ništa što može da učini povodom njegovog ponašanja.
Razmišljala je o ocu dok je ležala na sofi i pokušavala da se smesti. Jedno je kad čovek
oseća nepravdu kao tinejdžer, kad su mu izbori suženi, ali je sasvim drugo kad se tako
oseća kao supruga, i to u dvadeset prvom veku. Baš je patetično retro to što je nesrećna u
braku kad može da se razvede. Pomalo je plitko ostaviti čoveka zato što ne vodi ljubav,
ali to je legitiman povod za razvod. Tako piše u jevrejskom zakoniku, kao i u zakoniku
države Njujork. Konstruktivno napuštanje – to je taj izraz.
Ali, svaki put kad bi to zamišljala, ukopala bi se kod vizije razgovora sa svojim
roditeljima. Pošto nikad ne bi mogla da im kaže istinu o tome šta je krenulo naopako, ne
bi razumeli. Smatrali bi da je to njen neuspeh, ako ne kao žene, onda kao majke. Samo
loša majka odlučuje da sama podiže dete.
Posledice razvoda sigurno su gore od posledica braka bez seksa. Šta bi razvod učinio
Ebi? Kako bi Rebeka ponovo počela da odlazi na sastanke? Nije mogla da zamisli kako
ide na igralište kao razvedena majka. Jedine samohrane majke koje je dosad upoznala bile
su lezbejke koje su odlučile da same rode i delovale su prilično jadno. Samohrano
materinstvo nije joj izgledalo zabavno.
Šta ako se razvede od Tea, a ipak ne može da nađe nikog ko će voditi ljubav sa njom,
majkom malog deteta? Onda će biti uspaljena i sama, verovatno i bez prebijene pare,

80
pošto će Teo biti toliko ljut da će se pobrinuti da ona izvuče deblji kraj prilikom razvoda.
Nije želela da Ebi odraste kao dete iz rasturenog braka i postane osetljiva kao Teo.
Želela je da njena kćerka bude stabilna i snažna osoba.
Zbog toga je po hiljaditi put samoj sebi ponovila da je sve to između nje i Tea samo
privremeno. Mora da razmišlja na duge staze. Ebi nema deset godina, nema čak ni dve.
Poznato je da deca ubijaju libido. Nisu Teo i Rebeka prvi par koji je ovo doživeo. Rano je
za brigu.
Zabijajući glavu u jastuk, razmišljala je o Stjuartu Ešbiju kako stoji kraj nje u prostoriji
za pakovanje hrane. Prošlo je tri dana otkako su se upoznali i neprestano je razmišljala o
njemu. Kad je izašla napolje sa Ebi, stalno joj se činilo da ga vidi. U Koopu bi po dva puta
osmotrila svakog visokog, svetlog muškarca. Očajnički je želela da ga vidi i
njeno ponašanje postalo je čudno. Dani su prolazili i Stjuartovi dvojnici su sve manje i
manje ličili na njega. Jednog dana bila je sigurna da ga je videla u Nergardovoj apoteci
kako gleda dezodoranse, ali kad je začula „Džounse, ne diraj to!“, shvatila je da je to Ketlin
Met.
Razmišljala je o njemu tako često da bi se iznenadila kad bi shvatila da ga se pola sata
nije setila jer se zadubila u rad na članku o dugovima. Svakog jutra ležala bi nekoliko
minuta u krevetu i razmišljala o njemu. Ako uveče ne bi mogla da zaspi, ponovo bi u glavi
odmotavala svaki trenutak koji su proveli zajedno i to sećanje bi je uljuljkalo u san.
Razmišljanje o njemu postalo je projekat. Kao da je dramaturg koji smišlja novu
predstavu. Radovala se Ebinom popodnevnom spavanju kao što se ljubavnica raduje
sastanku, zato što je to značilo da ima dovoljno slobodnog vremena da leži i razmišlja o
tome kako bi Stjuart i ona mogli da budu zajedno. Stvarala bi različite scenarije i uživala
u tome što može da ih odigra kako god želi. Naleteli bi jedno na drugo na ulici i on bi je
odveo u svoju vilu i jebao u japanskom vrtu. Nekako bi došao do njenog broja i pozvao je
u apartman u Karlajlu ili Louelu. Izašla bi iz stana i ugledala ga na svojim stepenicama.
Pozvao bi je u svoju kancelariju na Menhetnu, spustio roletne i uzeo je na stolu, u sceni
koja kao da je napisana za seriju Ludaci.
U ovim maštanjima mogla je da počini preljubu bez problema koje stvaran svet
podrazumeva. Na primer, kako da ubedi Stjuarta da to uradi i kako da sačuva tajnu od
Tea. U fantazijama Stjuart ju je želeo i pronašli bi način da budu zajedno, kao par iz filma
Ludi od ljubavi.
Kakav god da je naredni korak u stvarnom životu, Rebeka je znala da u ovoj prvoj
fazi ima čistote: želja bez akcije. Najbezazleniji deo preljube jeste razmišljanje o tome kako
to učiniti. Izgledalo joj se kao da sama sa sobom ima aferu. Kad bi se pogledala u ogledalo,
videla bi da je privlačnija i više se trudila oko garderobe, posebno donjeg veša. Čak
je primetila da joj telo deluje zdravije i da ima više energije nego obično. Otkako je
upoznala Stjuarta osećala se živahno, a zastrašujuće je osećati se živom nakon što ste tako
dugo bili mrtvi.

81
 Nemirna, ušla je u kuhinju i zgrabila svoju zalihu trave iz zamrzivača; mada to Teo
nije znao, imala je ljubaznog hipi dilera, beka i postdiplomca iz Vinskonsina po imenu
Rene, koji je svakih nekoliko meseci svraćao da joj popuni zalihe. Rebeka je smotala
džoint i popušila ga na prozoru, a zatim se vratila u krevet.
Iako stondirana, i dalje je bila uznemirena, tako da se okrenula svom drugom leku za
nesanicu. Dok se doticala, pokušavala je da ugradi Stjuarta u svoju standardnu fantaziju
– Stjuart Ešbi kao Roman Polanski, Stjuart Ešbi kad doktor koji otkriva da je sperma
jedina hrana koja će spasiti izgladnelu Rebeku, i to do kraja života – ali nijedna od ovih
fantazija nije upalila. Nakon nekog vremena, prestala je da se dodiruje. Nastavila je da se
priseća njegove šake uz svoju i kad je podigla zglob do lica, još je mogla da ga namiriše.

82
Li Nilsen završio je sa postavljanjem novog sadržaja na autorski veb-sajt koji je sam
dizajnirao i sad je sređivao stan. Uvek je bio nered i Marčelove igračke bile su razbacane
na sve strane. Ket je ponekad dopuštala da se darmar nagomila. Nije je krivio – teško je
svih dvadeset četiri časa biti mama dvogodišnjaka. Bila je sreda, devet i trideset pre podne.
Ket je odvela Marčela do igrališta Kidvil, na čas muzike Litl Maestrosa.
Ubacio je sudove od doručka u mašinu i obrisao radnu površinu. Kanta za smeće bila
je puna pa je odlučio da je iznese. U njihovoj staroj zgradi, u kojoj se nekad nalazila fabrika
ansonija satova, u hodniku je bio aparat za presovanje đubreta. Li i Ket su prodali svoje
potkrovlje nekoliko meseci ranije, predviđajući pad cena na tržištu nekretnina. Profit od
328.000 dolara bio je oročen uz visoku stopu i sad su iznajmljivali dvosoban stan u zgradi
od mrkog škriljca u Polhemus Plejsu, maloj ulici u Nort Sloupu. Nisu odlučili da li će
ponovo nešto kupiti niti da li će ostati u ovom kraju. Ket je imala prijatelje koji su se preselili
u Itaku i reklamirali je kao „Park Sloup van grada.“ Navodno je veoma živ, sapozorišnom
scenom u povoju. Pošto Li radi od kuće, nema razloga da ostanu u gradu.
Zavezao je kesu sa đubretom i pošao niza stepenice. Dok je skretao ka odmorištu, ispred
njega je projurio miš. Poskočio je, a zatim se posramio što se prepao od malog miša. Pre
nekoliko nedelja ugledao je jednog u njihovom stanu i nadao se da je to slučajnost. Moraće
da obavesti vlasnicu, debelu Italijanku koja njihove žalbe kao da ne shvata ozbiljno.
Verovatno će mu reći da sam plati istrebljivača.
Izašao je i ubacio đubre u kontejner. Bio je blistav, sunčan dan, dovoljno rano da ne
bude vlažno. Dok se okretao prema zgradi, video je crnca kako prilazi. Bio je to zdepast
čovek, sa jednim vrljavim okom i na trenutak je pomislio da je u pitanju glumac Forest
Vitaker. Ali tad je čovek stao ispred Lija, sevnuo pištoljem i rekao: „Daj miga.“
Dan je. Radna nedelja. U jednom od najlepših blokova Park Sloupa. Ovde se takve
stvari ne događaju.
Li je pogledao unaokolo tražeći pomoć, ali ulica je bila pusta, što je jedan od problema
kad živite u malom bloku. A tu je i pištolj. Naravno, verovatno nije napunjen, ali ako Li
potrči, možda će ga pogoditi. Drhteći, posegnuo je ka zadnjem džepu pantalona. Jasno je
video čovekovo lice – dok je vadio novčanik, trudio se da zapamti crte, kako bi mogao da
ga opiše policiji.
Predao je novčanik. Čovek je izvadio oko dve stotine dolara, uzeo ih, vratio mu četiri
novčanice od po dolar, ali je zadržao novčanik. Zatim je sklonio pištolj i polako krenuo niz

83
ulicu. Li je stajao i posmatrao ga, i čim je čovek skrenuo za ugao, uzeo je mobilni telefon i
nazvao policiju.

84
Karen je gledala kako se Darbi vere po velikoj penjalici na igralištu Harmoni kada je
primila poziv. „Zovem sve kupce koji su dali ponude“, rekla je Tina Savant. „Od sinoć,
cena je sedamsto osamnaest hiljada.“
Karen se snuždila. Zaista je verovala da će njena ponuda od sedamsto hiljada biti pri
vrhu liste. Osećala je kako joj stan izmiče.
Zato je rekla: „Sedamsto trideset pet.“ Jasna i lepa izjava. Preko pedeset hiljada od
početne cene. Znala je da to ne treba da radi bez dogovora sa Metijem, ali je znala i da će
joj muž reći da odustane.
Tina je ćutala. Ako Karen nije ostavila utisak prvom ponudom, znala je da je ovog
puta to uspela. Čudan je osećaj kada tako iznenadite prodavca. Strašan je, ali i uzbudljiv.
Mada 735.000 dolara zvuči kao ogromna suma, za nekoliko godina neće značiti ništa.
Tada će i velika kafa u Konektikat mafinu koštati sedam dolara, a Njujork tajms dvanaest.
„Zaista visoka ponuda“, rekla je Tina.
„Da li je najviša?“
„Nisam još nazvala sve...“
„Da li je najviša do sada?“
Tina je napravila kraću pauzu, a onda je odgovorila: „Da.“ Zatim je dodala: „Naravno,
svi će dobiti priliku da podignu ponudu. Nazvaću vas do kraja sutrašnjeg dana i obavestiti
kako stvari stoje.“
Karen je bila toliko uzbuđena da je jedva mogla da hoda. Stan joj je bio nadohvat
ruke. Dve godine iskustva naučile su je kako se igra ova igra.
Darbi je sišao sa penjalice i sad je trčao ka pesku. U državnim školama raspust je
počeo pre tri nedelje i na igralištu je vladala gužva i galama. Razmišljala je da ga pošalje u
Garfildov dnevni kamp, ali brinula je da će mu suviše nedostajati. Leti imaju priliku da se
druže kao kad je bio beba, da budu sami po dvanaest sati dnevno. Uskoro će po čitav dan
biti u vrtiću i onda će on njoj nedostajati. Zbog toga je odlučila da je bolje da provodi
vreme sa njim dok može.
Prskalice su bile uključene i lagano obučena deca pretrčavala su kroz mlaz. Darbija
prskalice danas nisu zanimale. Odahnula je. Nije mogla da gleda dečake i devojčice u

85
mokrom superheroj i dora vešu. Tokom leta, igrališta su raj za pedofile. Čitala je u Njujork
tajmsu o pedofilu iz Los Anđelesa, koji je opsedao igrališta i vašare u potrazi za
devojčicama i pisao o tome na svom blogu; nisu mogli da ga uhapse zato što nikad ništa
nije učinio nekom detetu. Priča joj se toliko zgadila da je bacila novine čim je pročitala.
Na igralištu je uvek budnim okom posmatrala usamljene muškarce. Darbi je imao
duge, ženske trepavice, baš kao što pedofili vole. Pošto je lako doći do mobilnog telefona
sa kamerom, morate biti veoma pažljivi, inače će vaše dete završiti na nekom od sajtova
sa dečjom pornografijom.
Na igralištu Harmoni prošle nedelje oteta je devojčica. Deset minuta kasnije, sve je
vrvelo od policajaca. Karen je kasnije pročitala na sajtu Roditelji iz Park Sloupa da je u
pitanju bila borba za starateljstvo, ali to je nije utešilo.
Dok je išla za Darbijem prema pesku, razmišljala je kako joj se Harmoni više sviđa od
igrališta u Trećoj ulici. Ogast, sin njene prijateljice Džejn, dobio je gljivice u pesku kod
Treće. Od tada ne dopušta sinu da se tamo igra.
Darbi je već počeo da se otima sa drugim detetom oko pištolja na vodu. Vrištao je:
„Želim ga!“ dok je drugo dete uzvikivalo: „Moj je!“
„Jesam li ti rekla da ne diraš tuđe stvari?“ viknula je. Drugi dečak bio joj je okrenut
leđima, ali njegova plavokosa dadilja izvajanog tela gledala je ka Karen. Znala je da mu
nije majka zbog tri stvari: imala je tek malo više od dvadeset godina, grudi su joj bile lepe
i nije bila iznurena.
Kad se dete okrenulo, Karen se naježila. Svaka žena u Americi videla je fotografiju
ovog dečaka oštre kose i kože boje karamela, svaka žena u Americi znala je njegovo ime,
koje je proteklih godina postalo veoma često.
Otela je igračku od Darbija i predala je dadilji. „Žao mi je“, rekla je. „Nije smeo da je
uzme bez pitanja.“
„U redu je“, odvratila je žena sa blagim akcentom.
„Ja sam Karen“, rekla je i pružila ruku. „Brajan.“
„Anika Akerson. Ovo je Orion.“ Objašnjenje je bilo izlišno, baš kao što bi bio i crveni
natpis DŽEK na čelu Džeka Nikolsona dok gleda Lejkerse.
„Orion , ponovila je Karen. „Lepo ime.“ Anika je treptala kao da je svesna da žena
zna ko je Orion i kao da joj se ne dopada to što se pretvara. Karen će morati malo da
o’ladi.
„Pozdravi se sa Orionom, Darbi“, rekla je.
Međutim, on je već pošao ka plastičnom đubretarskom kamionu u blizini. Karen ga
je povukla i zadržala. „Možda vas dvojica možete da se pomirite“, rekla je. Okrenula se ka
Aniki. „Misli da se svet okreće oko njega.“
„Svi isto misle u tom periodu“, odvratila je Anika. „Koliko ima godina, četiri?“
„Da.“
„U koju školu ide?“

86
 „Pa, sad je na raspustu, ali išao je u Garfild.“
Anika se zbunjeno namrštila. „Gde?“
„U Garfild Plejsu.“
„Mislite na sinagogu?“ reč sinagoga izgovorila je sa jakim skandinavskim naglaskom,
tako da je zvučala još više tuđe nego na engleskom. Karen je klimnula. „Šta mu je to na
kolenima?“ upitala je dadilja.
„Teram ga da nosi štitnike da se ne bi povredio.“
Anika je zaškiljila kao da je htela da kaže da su svi Amerikanci ludi. Karen je iz svoje
torbe za kuglanje izvadila igračku padobran. „Darbs, hajde pokaži Orionu kako se ovo
koristi“, rekla je. Dečaci su otrčali na sredinu igrališta dok su se zbog vrućine dve žene
jedva vukle za njima.
„Odakle si?“ pitala je Karen.
„Iz Švedske. Iz Tabija, predgrađa Stokholma.“
„Kako si se zaposlila kod Melore?“ Anika se malo otkravila, kao da je priznavanjem
Melorine slave Karen, jasno stavila do znanja da ne pokušava da joj podvali.
„Radila sam za susede Džulijane Mur u Vest Vilidžu. Preselili su se u Konektikat, a ja
sam želela da ostanem u gradu, pa me je Džulijana preporučila Melori.“
„Znači, živiš sa njima – sa Melorom i Stjuartom?“
„Aha.“
Već je zamislila Anikinu sobu, možda i čitav sprat sa kuhinjom samo za nju. Nastavila
je da ćaska sa devojkom, koja joj je ispričala da je došla u Sjedinjene Države da trenira u
Glisonovoj dvorani za boks u DAMBU28, nakon što je pogledala film Beba od milion
dolara i oduševila se likom koji igra Hilari Svonk.
„To je divno“, kazala je Karen.
„Više ne idem tamo“, nastavila je. „Počela sam da se viđam sa trenerom, ali smo
raskinuli. On je svetski šampion iz Dominikanske Republike. Govorio je da će ostaviti
ženu, ali se predomislio kada je zatrudnela. Sad idem u Kingsvej. Međutim, Glisonova
dvorana mi se više sviđala.“ Žene sa igrališta uvek su otkrivale jedna drugoj veoma lične
stvari. Nigde ne idu pa koriste priliku da se izduvaju, a zatim pogledaju na sat i
odjure svaka na svoju stranu.
„Prava šteta“, rekla je Karen, „što ispaštaš zbog raskida.“
„Sama sam kriva. Nije trebalo da se upuštam u vezu sa oženjenim muškarcem“,
odgovorila je, „ali Martin i ja smo se zaljubili. Nikada nisam volela nekog sličnog njemu.
Orione, pusti ga da ti pokaže!... Rekao mi je da je nesrećan. Zaista sam verovala da će
napustiti ženu. Silno sam se iznenadila kad mi je rekao da je ponovo trudna. To im
je četvrto dete.“

28
Down under the Manhattan bridge overpass - deo Bruklina. (Prim. prev.)

87
 Glas joj je pukao i počela je da plače. Karen joj je ponudila maramicu, pazeći na oba
deteta, koja su batalila padobran i krenula ka toboganu. Bilo joj je teško da se usredsredi
i na decu i na Aniku, ali nije joj padalo na pamet da skrene pogled sa sina. „Sirotice“, rekla
je tapšući devojku po ramenu dok ju je vodila ka toboganu.
U tom trenutku Karen je primetila grupu crne dece kako izlaze iz parka. Bilo ih je
šestoro, svi mlađi od deset godina i veoma bučni. Jedan dečak je bio debeo i visok –
devetogodišnje dete u telu tinejdžera. Podsećali su je na đake sa kojima je radila u
Bronksu, krupne za svoje godine, glasne i u očajničkoj potrazi za bilo kakvom pažnjom.
Počeli su da se jure po toboganu, urlajući na sav glas. Odmahnula je glavom. „Ovu
decu niko ne čuva“, rekla je.
To je bila još jedna stvar koju je Karen tokom leta mrzela na igralištima. Kad se škole
zatvore, crna deca izmile napolje. To nisu deca iz susedstva. Svake godine krajem juna,
tačno kao sat, preuzeli bi prskalice na terenima na koje inače dolaze bela deca, vrištali i
trčali. Prethodne nedelje videla je crnog dečaka kako naleće na dvogodišnju devojčicu na
igralištu u Trećoj, i to tako snažno da je ogrebala oba kolena i ruke. Bogati nikad nisu
morali da se nose sa grubom decom, zato što bi sredinom juna, kad prestaje nastava u
privatnim školama, obično otišli iz grada i vraćali se tek druge nedelje septembra.
Orion i Darbi prišli su mališanima koji su ređali bočice sa mlekom za sunčanje na
jednu od polica penjalice. Igrali su se prodavnice i ostala deca bila su kupci. U blizini je
crni dečak štapom terao goluba.
Dok je jedna devojčica „prodavala“ drugoj bočicu kopertona, crni dečak je iznenada
kriknuo. Počeo je štapom da mlati goluba dok su ostala deca sve to gledala širom
otvorenih usta. „Prekini!“ vrisnula je Karen i pritrčala. „Šta to radiš? Ali, dok mu je otela
štap, golub je već bio mrtav. Ležao je razrogačenih očiju dok mu je krv curila niz grudi.
Darbi je potrčao ka majci, a Orion je čvrsto stegao Aniku. Ostale žene su pritrčale i
uzele uplakanu decu u naručje. Jedna je pozvala i policiju. Dadilja iz Rusije pokrila je
goluba novinama.
Karen je prišla crnom dečaku koji se sklonio od goluba i sad se podrugljivo
osmehivao zajedno sa drugaricama. „Šta nije u redu sa tobom? Zašto si to uradio?“
„Nisam hteo da ga ubijem“, rekao je i spustio glavu. „Samo sam se igrao.“
„Zabranjeno je ubijati životinje“, nastavila je Karen. „Mogao bi da odeš u zatvor. Već
smo pozvali policiju.“
Dečak je delovao kao da se primirio. Sela je na klupu kraj Anike, pitajući se gde su
policajci. Kada su potrebni, nigde ih nema. „Ne mogu da verujem“, rekla je. „Ova deca su
prave životinje. Zbog toga je bitno da Obama bude naš novi predsednik: da bi imali na
koga da se ugledaju. Oni nemaju prave uzore.“
Anika je odsutno klimnula, kao da ne želi da se upušta u priču o politici. „Mama,
zašto su ubili pticu?“ pitao je Darbi.

88
 „Neki ljudi životinjama čine užasne stvari, zato što ne razumeju koliko su one
dragocene.“
„Puno krvi“, promrmljao je Orion.
„Taj dečak je uradio nešto grozno“, rekla je Karen, „nijedan od vas dvojice ne treba
da uradi nešto slično bilo kojoj životinji. Nikada. Treba da poštujete sva živa bića.“
„Karen je u pravu , dodala je Anika. „Ti dečaci su veoma rđavi.“
Policijski automobil se zaustavio na stazi. Iz njega je izašao mladi policajac
portorikanskog porekla. Karen je pogledom tražila crnog dečaka, ali je on već otišao sa
ostalima. Prišla je policajcu i ispričala mu šta se dogodilo, ali on čitavu stvar kao da nije
shvatao ozbiljno.
Darbi je bio bled i uzdrman. „Mama, hoću kući“, rekao je.
Mada je bila zabrinuta za sina i uznemirena zbog događaja sa golubom, bila je i
razočarana. Baš je počela da napreduje u razgovoru sa Anikom, a sad mora da ide. „Bilo
je ovo teško jutro za njega“, kazala je. „Pozdravi se sa Orionom, Darb. Možda ćete se
ponovo igrati zajedno.“
„Može li da dođe kod mene?“ pitao je Orion.
„Naravno“, rekla je Karen. „Možda bi jednom mogao da dođe. Ako se slože...“
„Mislim sad“, nastavio je dečak. Anika je oklevala.
„Možda neki drugi put“, odvratila je autoritativnim majčinskim glasom, koji je kod
Darbija uvek izazivao otpor.
„Želim sad da idem kod njega“, priključio se Darbi, kao da je zaboravio na goluba.
„Nisam sigurna da se Anika slaže.“
„Možeš da dođeš“, dadilja je konačno progovorila. „Biće u redu.“
„Jesi li sigurna da njegovoj majci neće...“
„U redu je.“ Šveđanka je klimnula kao da uverava samu sebe.
Karen nije bila sigurna da je to stvarno u redu, ali je oprezno rekla: „Pa, ne bi bilo loše
da se sklonimo sa vrućine.“
„Kuća je zaista ugodna“, rekla je dadilja. „Melora i Stjuart imaju centralnu klimu.“

Kada su stigli do kuće, Karen je sklopila kolica i povela Darbija uza stepenice. Ostala je
bez daha već u hodniku. Vila je bila raskošnija nego što je zamišljala. Široko stepenište od
hrastovine delovalo je kao da se penje do neba. Levo je bila prostrana dnevna soba sa
visokim plafonom, opremljena crnim modernističkim staklenim stolom, ležaljkom
presvučenom kravljom kožom i smeđom sofom bez naslona za ruke. Nije bilo nijedne
igračke niti bilo koje dečje stvari. Mada je kuću verovatno dekorisao stručnjak, činilo joj
se da je Melora tačno znala šta želi.

89
 Anika se okrenula ka alarmu i Karen je virnula preko njenog ramena. Dadilja je brzo
ukucala broj, tako da nije bila sigurna da li je to 6727 ili 67227. Moraće kasnije da ih ukuca
na telefonu i vidi koju reč daju.
Dadilja je okačila ključeve na elegantno izrezbareno postolje koje je stajalo desno od
vrata. Bilo je deo ogledala i Karen je mogla da zamisli kako se Melora ovde svakog dana
ogleda. „Želiš li nešto da popiješ?“ upitala je Anika.
„Može neki gazirani sok.“
„Melora ih ne drži u kući“, odvratila je devojka. „Može limunada?“ Klimnula je i
Anika je odjurila niza stepenice.
Darbi je držao Oriona za ruku i vodio ga uza stepenice. Njihov sin se igra sa Orionom
Li-Ešbijem! Kad bi Kolin sada mogla da je vidi, ne bi bilo bitno što ona ima tri sina, a
Karen samo jednog. Sigurno bi pomislila da joj sestra živi na visokoj nozi, u bruklinskom
komšiluku sa zgradama od mrkog peščara.
Dok je čekala da se Anika vrati, obišla je dnevnu sobu i pogledala apstraktne slike na
zidovima – gromuljice, mrlje i slično. Bio je tu i portret gnevne žene koji kao da je nacrtalo
neko dete. Učinilo joj se da u uglu piše De Kuning. Zar su toliko bogati? Tu je bio i pravi
kamin sa zapanjujućim, originalnim okvirom i Karen je zamišljala Meloru kako zimi čita
zavaljena u ležaljku, prijatno sklupčana ispod toplog ćebeta.
Sa druge strane ulazilo se u trpezariju sa raskošnim lusterom, ugrađenim ormarima i
policom za vino od poda do plafona. Osam kožnih stolica sa visokim naslonom stajalo je
oko dugačkog stola. Mogla je da zamisli fantastične večere. Ovde su sigurno dolazili De
Niro, Dafo i svi mladi i poznati hipsteri Bruklina. Verovatno su pili vino od pet
stotina dolara po boci, a zatim pušili cigare i smejali se do kasno u noć.
Anika je ušla sa dve limunade i poslužila je. Bila je savršena, slatka i oštra. „Odlična
je“, rekla je Karen.
„Hoćeš da ti pokažem kuću?“
„Naravno.“
Pošla je sa dadiljom iza glavnog stepeništa, niz manje stepenice koje vode do donjeg
nivoa, koji se sastojao od kuhinje za profesionalnog kuvara sa svim sab-ziro kuhinjskim
aparatima i velikim stolom za seckanje. „Sigurno imaju šefa kuhinje“, primetila je Karen.
„Da, otišla je u kupovinu. Učlanili su se u Kooperutivu, tako da dosta vremena
provodi tamo.“
Žena je bila zapanjena. „I Melora se učlanila?“
„Aha. Pitala se zašto bi se poznata ličnost učlanila u Kooperativu, ali u poslednje
vreme svi su zaluđeni organskom hranom, a Koop ima najbolje povrće u okolini. Pre neki
dan stajala je u redu iza Megi Džilenhal, tako da to možda i nije nezamislivo.“
Uz kuhinju je bio kutak za doručak, sa izbočenim prozorima koji gledaju na
besprekorno uređen vrt. U staklenoj vitrini nalazio se moderni stereo-sistem, a u zid je
bio ugrađen ogromni plazma televizor.

90
 Na trećem spratu nalazila se soba za igru, okrenuta ka Prospekt park vestu. Iza
Kareninih leđa Anika je pokazala ka vratima glavne spavaće sobe, ali ih nije otvorila, već
je samo požurila niz hodnik. Na četvrtom je bilo kupatilo, mali zen-vrt sa vodopadom,
Anikina soba sa posterima crnih boksera i Stjuartove i Melorine radne sobe.
Meti je uglavnom radio u krevetu, a ponekad za kuhinjskim stolom. Ubio bi za radnu
sobu, a ovi ljudi imaju dve.
„Divan dom“, rekla je Karen dok je kroz Anikin prozor gledala ka Garfild Plejsu.
„Nisam znala da neki ljudi ovako žive.“
„Oni nisu obični ljudi“, objasnila je Anika uz osmeh. Dve žene sišle su niza stepenice.
„Hajde da sednemo u vrt. Možemo tamo da popijemo limunadu.“
Karen je oklevala: „Uh, moram u toalet. Sačekaj me dole.“
Anika joj je pokazala ka kupatilu u hodniku. Ušla je, sačekala minut da devojka siđe,
a zatim se iskrala na treći sprat do glavne spavaće sobe. Morala je da obriše znojave ruko
o šorts.
U svetu nekretnina zvala bi se „glavna apartmanska spavaća soba“, zato što je imala
zasebnu garderobu i kupatilo. Karen je stajala u garderobi iz koje se moglo ući u ugrađeni
ormar i pokušavala da zamisli koliko bi joj život bio drugačiji kada bi se svakog dana tu
oblačila. Tolika privatnost verovatno sve menja. Suprug vam nikad ne vidi prljavi
donji veš ili spenks mider za stezanje tela. Možete da se osvežite pre nego što vas ujutru
vidi i da izađete ne samo besprekorno obučeni, već sa savršenom šminkom, blistavog
tena, rumenih obraza i sa sjajem na usnama. Uvek izgledate kao posle orgazma.
Zidovi u sobi bili su prekriveni crnom plutom i ukrašeni raskošnim ogledalima.
Lampa sa abažurom od krep-papira u obliku kutije za klineks maramice, visila je iznad
kreveta prekrivenog debelim crnim prekrivačem, sa toliko jastuka da je imala osećaj kao
da je u hotelskoj sobi.
Sela je na krevet. Bio je čvrst i nije preterano odskakao. Verovatno je to jedan od onih
švedskih modela od konjske dlake koji koštaju 25.000 dolara i uvek ih reklamiraju u
Njujork tajmsu. Legla je na leđa i zagledala se u tavanicu, zamišljajući kako na ovom
krevetu vodi ljubav sa Stjuartom Ešbijem.
Pre nego što su Meti i ona počeli da rade na drugom detetu, seksali su se jednom
nedeljno, onog dana koji je za to bio određen, nakon večere u Eplvudu. Karen tokom
odnosa nikad nije svršavala, ali Meti bi joj ponekad pružio oralno zadovoljstvo i tako bi
doživela orgazam. Njoj bi više odgovaralo da se nije toliko trudio; bilo je iscrpljujuće,
osim toga, ko ima vremena za to? Više je volela kratko valjanje u misionarskoj pozi, jer bi
njega to usrećilo, a i u knjizi Dobar seks za mame: Deset koraka do blagotvorne strasti dok
odgajate decu, pročitala je da je bolje imati seks iz milosrđa nego ga uopšte nemati. Ali
sad kad su Meti i ona spavali samo tokom njena četiri plodna dana u mesecu, da bi u
međuvremenu uspeo da nakupi spermu, uživala je u činjenici da nakon tih dana, čitav
mesec ne mora time da se bakće.

91
 Sada se okrenula na stomak, podigla prekrivač sa jastuka i udahnula. Osetila je
slatkast i prefinjen miris mošusa i odmah ga prepoznala: Melora Li, Soften. Pojavio se pre
nekoliko godina i doživeo neverovatnu prodaju u Bendelu i Saksu. Karen ga je stavljala
svake večeri, ali je smatrala da je suviše jak za igralište.
Otvorila je fioku noćnog stočića i pronašla sledeće predmete: bočicu za lekove na
kojoj je pisalo „Lorazepam – ne više od 8 miligrama dnevno , prepisao doktor Majki
Levin; turpiju za nokte; tubu sonja dakarjut! losiona protiv bora; dve tvizermanpincete;
belu tubu la mer hidrantne kreme; lanac plastičnih kuglica različite veličine, sa
najvećom pored okrugle petlje; primerak knjige Jedi, moli, voli, koju je Karen čitala u
svom književnom klubu; debeli muški novčanik.
Goreći od želje da otkrije šta muški novčanik radi u noćnom stočiću Melore Li, Karen
ga je otvorila. Zapanjila se kada je na vozačkoj dozvoli ugledala nasmejano lice Nila
Harisa, istog onog kojeg je srela na otvorenoj kući u Ulici Kerol i čija kćerka Tili ide u
školu sa Darbijem.
Okretala ga je u rukama, pitajući se kako je dospeo do Melorine spavaće sobe. Kako
nezgodno. Nije bilo razloga da se novčanik jednog običnog čoveka nalazi u noćnom
stočiću zvezde.
Zatim su se kockice same složile.
Setila se da je Nil ispričao kako je pokraden u Koopu. Anika je rekla da je Melora član.
To nije značilo da ga je ukrala. Možda je to uradio Orion kad je bio u kupovini sa majkom
ili kuvaricom. Možda ga je Stjuart ukrao i ćušnuo ispod knjige, pošto je bio siguran da je
Melora nikad neće otvoriti.
Međutim, imala je imala snažan i nepogrešiv osećaj, kao kad je prepoznala prvu
kontrakciju sa Darbijem, da nije to u pitanju. Naravno da je Melora to uradila. Slagalo se
sa onim što je u svim intervjuima pričala o svom detinjstvu, kako je bila primorana da
prebrzo odraste. Karen je saznala ponešto o socijalnoj fobiji zahvaljujući knjizi Podizanje
stidljivog deteta. Praktična pomoć u odgajanju sigurne i društveno umešne dece
i tinejdžera, koju je pročitala nakon što je Darbi u drugoj godini ušao u bolno stidljivu
fazu i nije znala šta da radi. U knjizi je pisalo da deca koja mnogo toga postignu u ranom
dobu, propuste priliku da razviju odnose sa vršnjacima i kasnije imaju problema u
međuljudskim odnosima. Verovatno se tako nešto dogodilo Melori.
Sažaljevala ju je zbog onog što je uradila, ali u isto vreme osetila je mogućnost da
nešto izvuče iz svega toga. Za dve godine koliko Melora živi u ovom kraju, Karen sa njom
nije progovorila ni reč, ali bila je sigurna da će se sad to promeniti.
Kad je začula korake skočila je sa kreveta, namestila prekrivač, gurnula novčanik u
džep i pojurila ka stepenicama. Iza ugla, Anika ju je čudno pogledala. „Ideš li?“ pitala je.
„Aha.“ Devojka se sumnjičavo namrštila i pogledala ka spavaćoj sobi, ali Karen ih je
lepo zatvorila i nije ostavila nikakav trag.

92
 U bašti su pile limunadu i jele kolačiće. Dok je grickala, Karen je zavukla ruku u džep
i pomazila novčanik. Kad je ušla u ovu veličanstvenu kuću osećala se kao da tu ne pripada,
ali sad joj je bilo kao kod kuće. Zažmurila je i zamislila da je Melora i da sedi u vrtu iza
sopstvenog doma. Sa stolice je čula saobraćaj u Prospekt park vestu i blagi povetarac
koji leprša kroz grane japanskog javora.

93
U devet sati sledećeg jutra, Melora je trčala niz Prospekt park vest ka ulazu u park u Trećoj
ulici. Obično se ne bi probudila pre deset, ali danas je bez sata ustala u osam i četrdeset,
ugledala sunce kako se probija kroz prozor i odlučila da napravi nekoliko krugova, mada
su prošli meseci otkako je poslednji put džogirala.
Kad se oteturala u kuhinju da popije kafu, zatekla je samo Šivan. Rekla joj je da je
Stjuart u biblioteci i da je Anika izašla sa Orionom. Melora se razočarala što su je svi
pretekli i odavno otišli, ali je zaključila da i ovi sitni koraci znače neki napredak.
Dok je trčala niz Prospekt park vest, zapanjila ju je naklonost koju oseća prema
susedstvu u kojem joj nikad nije bilo kao kod kuće. Prolazila je pored japija koji su krenuli
ka stanici metroa na Grand Armi Plazi i pored dadilja koje guraju kolica. Vazduh je bio
prohladan, jer je prethodnih dana bilo dosta vlage. Udisala je na nos, uživajući u
letnjim mirisima cveća i hrastovine.
Pomislila je da se u svojoj stela makartni adidas trenerci i WGA bejzbol kapi koju je
pokupila tokom štrajka, maltene utopila u obične Sloupere. Nije filmska zvezda, već samo
još jedna majka koja je krenula na jutarnje trčanje.
Istrčala je krug brzo i lako. Obično je morala da se zaustavi kod Dramer Grouva da
bi se odmorila, a zatim bi hodala uz Ist Drajv do Memorijalnog luka posvećenog
vojnicima i mornarima. Ali ne i ovog jutra. Bila je nova osoba, nova Melora. Kao da je
onu staru zaboravila, onu koja je uzimala 150 miligrama zolofta na dan, kojoj je bio
potreban ativan da bi zaspala i koja ništa nije osećala kad bi joj uveče doveli sina da ga
poljubi za laku noć. Ta Melora je bila bezvoljna, ali je nova osećala da je zaista živa.
Sa Drajva je videla Long Midou sa leve strane, nekoliko ljudi koji šetaju pse i ponekog
fudbalera. Jedva je disala. Još malo pa si stigla. Prošla je pored stene postavljene u znak
sećanja na rat, koja označava početak poslednjeg, najtežeg dela staze. Kroz drveće je
ugledala Memorijalni luk i kip žene u kočiji sa konjima. Jednog dana, dok su bili na pijaci,
Stjuart joj je objasnio šta predstavlja. Gledao je dokumentarac o Bruklinu na PBS-u. Sa
obe strane nalazile su se krilate figure – Pobeda, rekao je Stjuart – upravlja konjima i duva
u trubu da objavi dolazak Kolumbije. Dodao je da Kolumbija predstavlja Sjedinjene
Države, što je alegorija Građanskog rata.

94
 Dok je Melora trčala uzbrdo zurila je u Kolumbiju, zamišljajući kako boginja navija
za nju, kako je ohrabruje da bude jaka. Bila je toliko usredsređena na kip da nije primetila
dva mlada crnca iza drveta sa leve strane, jedan je nosio maramu na glavi i mada su bili
mladi, delovali su zastrašujuće.
Posegnula je za mobilnim telefonom. „Jo, Princezo Zavijera!“ doviknuo je onaj niži.
„Gde ti je sablja?“
Odahnula je. „Ostavila sam je kod kuće“, odgovori, a zatim pruži korak. Nisu je
pratili. Čula je kako se smeju iza. Šta su ono rekli? Da li su ismevali njeno telo ili godine,
jesu li su zurili u njenu zadnjicu? Trebalo je da je vide dok je bila na efeksor
antidepresivima.
Na izlazu iz parka zastala je kraj kamene klupe i proteglila se. Laknulo joj je kad se
našla na otvorenom i ugledala prolaznike. Prospekt park je tako čudan. U jednom
trenutku ste sami i ranjivi, a u sledećem se nalazite na prometnom javnom trgu, okruženi
gomilom ljudi.
Dok je spuštala glavu do butine da bi istegnula potkoleničnu tetivu, odlučila je da ne
ide pravo kući već do Povratka zemlji, prodavnice zdrave hrane na Sedmoj aveniji, i da
kupi sveže ceđeni sok. U Fud kooperativi nisu imali tezgu za ceđene sokove, a čak i da
jesu, tamo više nije nameravala da kroči. Nije ulazila otkako je prošle nedelje ukrala
novčanik. Obavljala je šta je imala po komšiluku, pažljivo zaobilazeći Koop, plašeći se da
će ponovo nešto ukrasti ako uđe.
Odneće sok kući i popiti ga dok čita novine u kutku za doručak, možda će joj Šivan
spremiti i lososa ili omlet od belanaca. Melori su svakog dana stizali Tajms i Post, ali
obično ne bi odmakla od prvih stranica Tajmsa, osim četvrtkom. Tada bi pročitala celu
rubriku pod nazivom Stil.
Možda će pošto pročita novine otići do Pete avenije i kupiti majicu. Želela je da obuče
nešto novo za Stjuarta, nešto što otkriva telo i što izgleda skupo. Nakon kupovine ići će
na manikir i pedikir i ponovo pročitati Žutu Rouzi. Sutra treba treba da ruča sa Adamom
Epstajnom i jedva je čekala da mu iznese ideje o Rouzinom liku i kako joj se njen karakter
iskristalisao nakon što ju je sanjala sa natapiranom i ofarbanom kosom. Ako sve dobro
prođe, možda će moći da pomene Žutu Rouzi dok naredne večeri bude na crvenom
tepihu tokom premijere Sukoba Donelijevih.
Nakon Adama Epstajna, treba da se vidi sa doktorom Levinom i tome se radovala.
Tokom poslednjeg sastanka, dan-dva nakon događaja sa novčanikom, imala je potrebu
da mu sve ispriča, ali to nije učinila jer je znala da će biti veoma neprijatno. On će u tome
videti problem i želeće da razgovaraju o svemu, a zatim će morati da mu ispriča kako je
krala kao tinejdžerka. Možda će joj prepisati druge antidepresive, ili što je još gore,
antikompulzivni topamaks na kojem je bila 1998, nakon kratkog napada čupanja kose, a
koji je mrzela zbog nadimanja i halucinacija.

95
 Ili će navaljivati da dolazi na razgovor dva puta nedeljno i tako je samo još više učiniti
zavisnom od njegovih saveta. Ove nedelje osećala je kako je puna energije i sinula joj je
ideja da viđanje svede na svaku drugu nedelju. Želela je da se doktor Levin složi sa tim.
Uvek je bila tako zavisna; bilo je trenutaka kad nije mogla da se nosi sa svojim
problemima. Kad je imala dvanaest godina i bila na setu Filma nedelje sa Lindsi
Kraus, debela asitentkinja kostimografa našla joj se u liniji pogleda. Zamolila je režisera
da kaže ženi da se pomeri. Želela je da opet bude ta hrabra, odlučna devojčica. Najbolje je
da otkaže odlazak.
Dok je koračala niz Ulicu prezident ka Sedmoj aveniji, okrenula je njegov broj.
„Zdravo, Majkl“, ostavila je poruku na govornoj pošti. „Moram da otkažem sutrašnji
dolazak. Nešto je iskrslo. Videćemo se sledećeg četvrtka u četiri.“
Prekinula je vezu, pitajući se da li će poverovati u razlog otkazivanja. Nije tek tako
njen psihijatar već pet godina.
Ušla je u Povratak zemlji, prišla tezgi i naručila sok od jagode i papaje. Dok su ga
pravili, zazvonio joj je telefon. Doktor Levin. Najpre je bila malo nervozna, ali je zaključila
da je glupo da se ne javi. U pitanju je samo zakazivanje; ne mora da izbegava njegov poziv.
Spustila je glas i udaljila se od tezge kako bi mogla da priča. „Zdravo, Melora“, izgovorio je
razdragano. „Dobio sam tvoju poruku. Da li je sve u redu?“
„Da. Zašto pitaš?“
„Rekla si da je nešto iskrslo. Želeo sam da se uverim da je sve u redu.“
„Oh, da, u pitanju je... sastanak. Sa Adamom Epstajnom, zbog filma. Ne mogu da ga
pomerim.“
„Srećno sa tim. Uloga deluje kao da je pisana za tebe.“
„I meni se tako čini. Osećam se... čudno... poletno.“ Nije odolela. Bila je suviše
uzbuđena, suviše euforična. „Razgovaraćemo o tome kad se budemo videli, ali... Ne znam,
mislila sam da bih mogla ređe da dolazim. Zaista se osećam dobro i pomislila sam da bih
mogla da proredim dolaske.“
„O tome verovatno ne treba da razgovaramo preko telefona.“
„Naravno, naravno.“
„Ali, mislim da je divno što se osećaš dobro. To je zaista dobar znak. Videćemo se
sledećeg četvrtka.“
Kad je spustila slušalicu, bilo joj je malo lakše. Dok je sa sokom u ruci izlazila iz
prodavnice, primetila je policu sa novinama. Pred očima joj je sinuo naslov:
KOOPERATIVA JE REŠILA DA UHVATI DŽEPAROŠA. Bio je to Koop kurir. Melora
ga je zgrabila i izašla.

Član Kooperative, tridesetčetvorogodišnji Nil Haris, prijavio je ove nedelje da

mu je ukraden novčanik iz torbe dok je čekao u redu na kasi. Osim toga, generalni
direktor Vivijan Šaplanski rekla je da su u poslednje vreme imali pravu epidemiju
krađe inventara.

96
 Na desetine proizvoda, od jogurta do pilećih bataka, nestalo je sa polica a
da u kompjuteru nema podataka o tome da su plaćeni.
„Ne dopada mi se pomisao da bilo koji član Kooperative krade od drugih
članova ili od samog preduzeća“, izjavila je direktorka. „Pretpostavljam da je to
delo osobe koja nema propusnicu i koja je uspela da se provuče kraj radnika
obezbeđenja. Nadajmo se da će ljudi pažljivije čuvati svoje torbe i da nećemo
morati da preduzimamo krajnje mere predostrožnosti.“
„Besan sam zbog činjenice da se ovo dogodilo na mestu gde smo svi navodno
u zajednici“, rekao je Haris, otac koji se brine o dvoje dece i domaćinstvu. „Ovo
nije Ci fud. Stvarno je tužno što se ovo desilo u Kooperativi. Moja supruga i ja
razmišljamo o tome da se preselimo u Montkler.“
Kooperativa je 2004. godine postavila desetak kamera na spratu za kupovinu,
nakon sličnog talasa krađa. Šaplanski je izjavila da je započelo pregledanje
snimaka u saradnji sa policijom i da se nada da će uspeti da pronađu počinioca
ili više njih. „Pošto znamo vreme i mesto krađa“, rekla je, „očekujemo da ćemo
brzo otkriti krivce.“

Melora je naglo podigla glavu. Obuzeo ju je talas vrtoglavice, tako da je sela na klupu
ispred radnje. Sranje, sranje, sranje. To je to. Bilo bi drugačije da je anonimna, jedna od
majki iz Park Sloupa, sa sitnim borama oko očiju i skoliozom. Ali ona je poznata ličnost.
Svaka budala koja je ikad bila u bioskopu može da je prepozna. Karijera će joj biti
uništena pre nego što uspe da se vrati na velika vrata. Nije želela da bude sledeća Vinona
Rajder. Otkako su je uhvatili u krađi, Vinona nije ništa radila; ona komedija o Deset
zapovesti se ne računa.
Melora je samo želela mali članak u rubrici Pejdž siks u Njujork postu ili Ju-Es vikli, o
tome kako se učlanila u Kooperativu. Čak i ako se izvuče uz novčanu kaznu i nešto
dobrovoljnog rada u zajednici, nema izgleda da joj Adam Epstajn ponudi ulogu.
Zaključiće da je to nesigurno. Producentske kompanije su neverovatne kad je osiguranje
u pitanju, i ako ne može da ga dobije za nju, neće je zaposliti. Zbog toga Vudi Alen
nije unajmio Rajderovu i Daunija da igraju u Melindi i Melindi. Mada uloga u tom filmu
ne bi pomogla bilo čijoj karijeri.
Pomislila je na premijeru Sukoba Donelijevih naredne večeri. Moraće da stane na
crveni tepih. Kako to da učini, kako da se smeši kroz stisnute zube, znajući da je čeka
mardelj?
Niko ne voli da radi sa problematičnim ženama. Očekuju da žena sve vreme bude kao
zapeta puška, dok muškarci mogu da nose pištolj ili da ih oralno zadovoljava crna kurva,
a da za to niko ne mari.
Karotida joj je ludački pulsirala, znoj joj se slivao niz vrat. Okrenula je broj doktora
Levina. Govorna pošta. Kad je pokušavala da ga izbegne javljao se, kad pokušava da ga
dobije, oglašava se sekretarica. Kakav crnjak!
„Majkl?“ promucala je. „Imaš li neki slobodan termin ove nedelje? Možeš li me
nazvati čim dobiješ poruku? Melora ovde.“

97
 Kako je moguće da se pre jednog trenutka osećala kao da može bregove da pomeri, a
sad je tako slaba? Zašto nije sačekala proleće da se učlani u Kooperativu i otišla sa
Orionom i Anikom u Bridžhempton, da tamo provede leto? Čovek se uvek uvali u
probleme kad ostane u gradu u julu.
Koliko će im trebati da pregledaju sve snimke? Da li su već počeli, pre nego što je
novinski članak otišao u štampu? Zaposleni u Kooperativiznaju kad se krađa dogodila,
zato što se „bugabo tata“ žalio. Sigurno nije potrebno mnogo vremena da se trake
pregledaju, najviše dan-dva. Strpaće je u zatvor. Čak i ako bi Adam hteo da joj da ulogu,
neće moći. Ne može da radi iz zatvora.
Još samo dva bloka do kuće, pomislila je i osetila kako joj noge klecaju. Krenula je na
jug, ka Sedmoj aveniji, ne mareći više za sok. Od mirisa ginka pripala joj je muka.
Mora sve da sagleda iz drugog ugla. Možda će se smiriti samo od sebe. Možda se
uzbuđuje bez razloga. Treba da ostane pribrana. Mora nekako da preživi ručak sa
Epstajnom. Ali, kako to da izvede kad mora da brine o ovome? Kako uopšte da se naspava
večeras? U svakom slučaju, moraće da popije nekoliko ativana pre odlaska u krevet.
Zapravo, uzeće koji miligram čim stigne kući. Možda će ih popiti sa vinom, pošto
počinju da deluju tek nakon devedeset minuta. Stjuart je za aprilsku zabavu naručio šest
sanduka sovinjon blanka iz vinograda Reveri i vinarije u Dajmondu. Dafo i Robins stukli
su sanduk, a Melora je od tada na svakih nekoliko dana trošila po flašu, što krišom tokom
prepodneva, što za vreme večere sa Stjuartom. Ostalo je samo pola sanduka.
Mogla je da oseti njegov svež i pun ukus. Reveri. Kad bi samo mogla da popije čašu
sovinjon blanka kad stigne kući, ne bi više brinula o glupim snimcima.
Ne brini zbog sitnica. Opusti se i prepusti božjoj volji. Kuća, zatim vino. Kuća, zatim
vino. I sve će biti u redu.

98
Kad je u sredu ujutru pošla u Prospekt park da se nađe sa Rebekom, Lizi je usput svratila
kod svoje svekrve. Mona je nazvala i rekla da ima poklon za Mensa, i ona je osetila krivicu
zbog toga što nikad ne ide tamo, pa je rekla da će svratiti da ga uzme.
Visoka i stroga, sa savršenom frizurom, Mona ju je uvela u dnevnu sobu opremljenu
antiknim nameštajem i miljeima. Prostorija je delovala kao da ništa nije promenjeno od
1969. godine, kad su ona i njen suprug kupili zdanje od mrkog peščara. Na svim
raspoloživim površinama nalazile su se uramljene fotografije Mensa, Džeja, Džejeve
sestre Sabrine, Moninog pokojnog muža i na desetine rođaka crnaca. Crnci na zabavama,
večerama i u crkvi. Nasmejani i srećni. Kao da je ušla u dom nekog stranca, samo što je
njen muž tu odrastao.
„Pogledaj ga samo!“ uzviknula je Mona i posegnula ka bebi. Počeo je da plače.
Lizi ga je ponovo uzela u naručje i rekla: „Nervozan je zbog vrućine.“
Televizor je bio uključen. CNN. Komentator je pričao o karikaturi u Njujorkeru na
kojoj su Barak i Mišel predstavljeni kao radikalni ekstremisti pokreta Blek pauer. Pričao
je nešto o tome kako je „jasno da naslovna strana treba da ismeje republikance koji su
oklevetali porodicu Obama, a ne pripadnike te porodice.“
Mona je odmahnula glavom. „To je možda istina“, rekla je, „ali to ne znači da ljudi
neće pogrešno shvatiti.“
„Ljudi koji čitaju Njujorker nisu oni koji bi to pogrešno shvatili“, rekla je Lizi.
„Šta to treba da znači?“
„Da su čitaoci Njujorkera dovoljno pametni da uoče satiru.“ Mona ju je besno gledala,
kao da je izgovorila rasističku rečenicu. Sve što bi pred njom kazala nije zvučalo kako
treba. „Šta si htela da mi daš?“ pitala je Lizi.
„Tako je vruće. Zar ne želiš da popiješ ledeni čaj?“
„Ne, ne, krenula sam da se nađem sa prijateljicom.“ Mona se namrštila. Lizi se učinilo
da je to izgovorila suviše oštro, ali nije znala šta da kaže ne bi li popravila sliku.
„Kupila sam mu ovo u onoj prodavnici u Ulici Vanderbilt“, rekla je Mona i donela
narandžasti šešir za sunce sa obodom od petnaest centimetara i visuljcima.

99
 Bio je odvratan. Izgledao je kao da je sa odeljenja za decu obolelu od raka. Čak i da je
neke druge boje, Lizi mu to ne bi stavila na glavu. „Zar nije presladak?“ pitala je Mona.
„Oh, baš mi se dopada“, uzvratila je i stavila ga Mensu na glavu. Zaplakao je i odmah
ga je skinula. „Hvala ti. Moramo uskoro da krenemo.“ Okrenula se ka vratima.
„I crna koža može da izgori“, rekla je Mona kao da Lizi zbog neznanja odbija šešir.
Mrzela je kad joj se obraća tako. Mens je Lizin sin. Zna kako da se brine o njegovoj koži i
kosi. Džej joj je pokazao.
„Znam.“
Sačekala je da se udalji od zgrade i zatim nabila šešir u torbu za pelene. Osećala je da
je Mona ne razume. Kad Mens bude malo stariji Mona će moći da ga čuva, ali ne sada.
Prerano je.
Rebeka je zamolila da se nađu na početku Treće ulice. Bila je umorna kad je stigla.
Treća ulica je daleko od njenog stana, ali nije joj palo na pamet da javi Rebeki da dođe do
igrališta Anderhil, koje je na drugom uglu od njene zgrade. Kad živite u Prospekt Hajtsu,
od vas se očekuje da udovoljavate potrebama Sloupera, a ne obrnuto.
Dok se približavala ulazu u park nije videla Rebeku, pa je zaustavila kolica i pogledala
dva kamena pantera sa obe strane staze. „Pogledaj!“ obratila se Mensu. „Vidiš li po čemu
se razlikuju? Po ušima, dušo. Jednom su uši podignute, a drugom spuštene.“ Jednom je
čula neku majku kako to govori svojoj kćerki.
Bilo je teško proceniti šta razume, mada bi se to moglo reći za sve bebe ovog uzrasta.
U jednom trenutku bi vas pratili, a u sledećem bi gledali sa nerazumevanjem jednog
novorođenčeta. Mada se zbog toga osećala čudno, trudila se da Mensu sve vreme govori
opuštenim, raspevanim tonom koji dečji psiholozi nazivaju majčinskim. To je navodno
pravi način da naučite decu da govore, pričajući im još dok su veoma mali i ispitujući ih
kad poodrastu i budu u stanju da vas bolje razumeju.
Ugledala je Rebeku sa Ebi u kolicima. Uplašila se da joj je neka pahuljica od doručka
ostala između zuba, pa je jezikom brzo prešla preko njih. Rebeka se široko osmehivala
dok je išla niz ulicu. „Zdravo“, rekla je.
Lizi je posegnula u torbu i izvadila upakovanu bocu italijanskog vina, koju je kupila
u prodavnici u Ulici Vanderbilt.
„Šta je to?“ pitala je Rebeka. Delovala je više zbunjeno nego polaskano.
„Bila sam u prodavnici u komšiluku, rekla sam prodavcu da voliš Tere di Tufi i on mi
je preporučio ovo. Vino sa Sardinije.“
„Nisi morala.“
„Nije to ništa. Ti si nahranila Mensa.“
Rebeka je pocepala ukrasni papir i zastala koji trenutak pre nego što je stavila vino u
torbu na kolicima. „Divno izgledaš“, rekla je. Da li je muva ili se prosto ponaša prijateljski,
kao jedna mama prema drugoj?

100
 Lizi je dosta razmišljala o svojoj garderobi: nosila je lumstejt majicu koju je juče skupo
platila u butiku na Petoj aveniji. „Uh. Izgledam odvratno.“ Stegla je struk. „Tako sam
debela. Imala sam fantastične grudi, ali sad se osećam kao izduvana Doli Parton. Nakon
što ga odbijem od sise, mislim da ću ići na sređivanje za mame.“
„Šta je sređivanje za mame?“
„Uvlačenje stomaka, podizanje grudi i liposukcija. Košta trideset hiljada, ali ako
počnem odmah da štedim, sakupiću dovoljno do pedesetog rođendana.“ Šalila se, nikad
to ne bi uradila, ali kritika sopstvenog tela dobar je način da čuje šta Rebeka misli o tome.
„Uopšte ti nije potrebno sređivanje“, odvratila je Rebeka i nasmejala se. „Ti si milf.“
Gurale su kolica niz stazu ka parku.
„Nisam milf“, odvratila je Lizi. „Naprotiv, ja sam majka koju niko ne bi voleo da
kresne.“ Pokušala je da napravi skraćenicu u glavi. „Midf29.“
„Ma hajde! Rekla si da to radite četiri puta nedeljno!“
„Pa, da“, složila se Lizi. „Pretpostavljam da neki imaju manje snage za seks kad
postanu tate, ali Džej nije među njima. Muškarci zapravo moraju da provode vreme sa
detetom da bi bi bili iscrpljeni.“
Džej je ponovo otišao da odradi neke svirke u Nju Inglandu. Otputovao je juče u pet
ujutru. Mada je Mens prespavao pakovanje, Lizi nije. Džej je spustiotorbu na krevet i
lupao po sobi dok se spremao, i kad je otišao, ona više nije mogla da zaspi. Umesto toga,
okretala se po krevetu dok se Mens nije probudio u sedam. Kad je otišla do lončića za
kafu, sva voda je već bila ukuvala.
„Kako ti je sa Teom?“ pitala je Rebeku.
„Na šta misliš?“
„Da li ima manje snage za seks otkako je postao otac?“
„Moglo bi tako da se kaže.“ Rebekino lice se zaledilo i kao da je poružnela.
„Čula sam da se to ponekad dešava“, rekla je Lizi.
Bile su na stazi u parku. Zaustavila je kolica i pogledala Lizi. „Koliko dugo je nekom
dozvoljeno da te ne jebe... pre nego što zaključiš da postoji problem?“
„Ne znam“, nije znala šta da odgovori. „Nekoliko meseci?“ Rebeka je ćutala. „Šest?“
Rukom je pokazala ’više’. „Pa, koliko je prošlo? Godina dana?“ Opet pokret rukom.
„Godina i po?“
Rebeka je ćutala. Lizi nije znala šta da kaže. Znači, to je razlog za poljubac. Zagorela
je. To nema nikakve veze sa Lizi. Da se nije kresnula godinu i po dana, i sama bi pomislila
da su mame seksi. Kao što muškarci u zatvoru postanu gej.
„Možda ne može da mu se digne“, rekla je Lizi. „Kaži mu da proba vijagru.“
„Ne želi da priča o tome.“

29
Midf - Mother I don’t want to fuck. (Prim. lekt)

101
 „Jeste li potražili pomoć?“
„On misli da je savetovalište za parove prvi korak ka razvodu“, odvratila je Rebeka.
„Pa, nedostatak seksa takođe nije dobar za brak.“ Žena je klimnula. „Jesi li probala da
razgovaraš sa njim?“ nastavila je Lizi.
„Ućuti se svaki put kad pokušam. Ili kaže da je to zato što sam zla prema njemu. Ne
znam da li je u pravu. Znaš šta? Nije trebalo to da pominjem. Baš me je sramota.“
„Zašto?“
„To nije normalno. Muškarci navodno uvek žele seks. Mislim, čitavog života
doživljavaju seksualna odbijanja. Ali žene provode život odbijajući muškarce.“
„To je stereotip.“
„Ali, istina je!“
Rebeka je delovala tako jadno dok je gurala Ebi. Želela je da joj kaže nešto utešno, ali
nije znala ni šta ni kako. Htela je da joj naglasi da je muškarac koji ne želi da je jebe
potpuno lud. Da ona to nikad ne bi dopustila da su njih dve zajedno.
Lizi nije mogla da veruje da je Rebekin muž prestao da vodi ljubav sa njom. Bilo je
teško zamisliti da se neko u trenutku toliko promeni. Možda je njihov seksualni život pre
Ebi bio srednje žalostan i sad želi nekog da okrivi za to. Bilo joj je žao prijateljice, ali se
pitala da li je to cela priča.
Zastale su u parku. Lizi je uzela ćebe za piknik i prostrla ga ispod drveta. Spustile su
decu i Lizi im je dala penu da bi pravili balončiće, pomažući im da mašu iako nisu bili
dovoljno veliki da bi mogli da duvaju.
„Pisala sam onim svingerima“, rekla je Lizi.
Rebeka se okrenula.
Zakikotala se kad se setila. „Predstavila sam se kao Viktorija, samohrana majka. Neki
muškarac mi je odgovorio. Endi. Kaže da se njegova supruga zove Aleksandra. To im
verovatno nisu prava imena. Imaju dva sina. Žele da sutra popijem piće sa njima u Gejtu,
da vidimo ima li hemije.“ Prethodnih večeri dopisivala se sa Endijem i uživala u stvaranju
žene za koju je verovala da će mu se dopasti – plavuša sa bujnim grudima.
„Hoćeš li otići?“ pitala je Rebeka.
„Mi ćemo otići.“ Govorila je smireno, mada je očajnički želela da Rebeka pođe sa
njom. Možda će tako imati više izgleda. Bilo bi suviše teško smuvati je jedan na jedan; Lizi
je bio neophodan izgovor.
„Misliš da sam patetična zbog onog što sam ti ispričala“, rekla je Rebeka. „Misliš da
sam očajna.“
„Nije istina. Nećemo ništa raditi. Samo želim da vidim kako izgledaju.“
„Verovatno su debeli. Jesu li rekli koliko imaju godina?“
„Kasne tridesete. Biće zabavno. Rekla sam im da sam plavuša. Napisaću im da si ti
crvenokosa. Onda možemo da ih špijuniramo i neće znati ko smo.“

102
 „Zvuči mi pomalo glupo.“
„Ma, hajde. Zar nikad nisi poželela da uradiš nešto samo da bi videla kako će se
završiti?“ Što je više razmišljala o tome, sve se više uzbuđivala. Čitav njen život sad
pripada Mensu i Džeju. Želela je da ima tajnu koju neće deliti sa njima.
„Jesi li rekla Endiju da si mužejka?“ pitala je Rebeka.
„Viktorija nije mužejka. Rastavljena je od muža i ima sina Sajrusa. Radi kao
pomoćnik advokata i živi u Vindzor Terasu.“
„Jesi li mu dala svoje mere?“
„Da, ali malo sam preterala. Mislim da je Viktorija odradila sređivanje za mame.“
Rebeka se zakikotala i izvukla džoint iz džepa na košulji. Stavila ga je među usne i
počela da pretura po torbi u potrazi za upaljačem. Rebeka je bila bogatija od Lizi, ali se
ponašala kao običan svet. Lizi nije znala da li su vino i džidža tu da bi uspela da uzdrma
Lizi ili zato što se navukla.
„Šta to radiš?“ pitala je.
„Na šta ti liči?“
„Budi pažljiva“, odvratila je Lizi. „Park je pun policajaca.“
„Molim te. Zar misliš da će obratiti pažnju na nas? Ne mogu da verujem da još nisi
ukapirala. Niko ne obraća pažnju na majke.“ Rebeka je upalila džoint, povukla dim i
ponudila ga Lizi.
Odmahnula je glavom i rekla: „Loše podnosim.“
„Kako hoćeš.“
„Napila sam se prošle nedelje u tvom stanu“, nastavila je. Rebeka je dunula dim dalje
od dece. „Ne znam da li je u pitanju porođaj ili to što starim. Baš sam bila ošamućena kad
sam izašla od tebe.“ Ispričala joj je o čoveku u svom bloku. Želela je da Rebeka zna da je
smatra prijateljicom i da je želela da je nazove.
Kad je završila priču, ova joj je rekla: „Trebalo je da me nazoveš“, i malo se zagrcnula
od dima.
„Pomislila sam da ćeš pomisliti da sam blesava“, odvrati Lizi. „Bila sam pijana. To
verovatno nije bio čovek sa poternice.“
„Ali to ne znači da nije opasan. Čula sam da je u januaru bila pucnjava na igralištu
Anderhil. Zar to nije samo blok dalje od tebe?“
U Lizi je proradio lokalpatriotizam i odvratila je: „Nije to bilo na igralištu. Već na
ulici pored. Pucali su iz kola. Niko nije povređen. Osim toga, Park Sloup je podjednako
opasan. Jutros je neki čovek postavio post na sajtu Roditelji iz Park Sloupa o tome kako
ga je neki muškarac sa pištoljem opljačkao ispred zgrade u Polhemus Plejsu.“
„To je užasno!“
„Zatim su silni ljudi komentarisali da nije trebalo da navede ulicu, pošto to snižava
vrednost nekretnina. Možeš li da veruješ? Ljudi su tako naivni. Misle Park Sloup

103
bezbedan zato što tu žive slavne ličnosti, ali to je i dalje deo Bruklina. Ionako mislim da
zvezde ne žive stvarno ovde. Nikad nisam videla čak ni Meloru Li, mada ima vilu u
Prospekt park vestu.“
„Ja sam upoznala njenog muža pre neki dan“, rekla je Rebeka, zgnječivši džoint
cipelom.
„Stvarno?“ pitala je Lizi. „Gde si ga upoznala?“
„Bio je u mojoj smeni u Kooperativi“, rekla je Rebeka. „Obučavala sam ga. Sama.
Skoro tri sata.“ Porumenela je i zazvučala kao šiparica. Čudno – Lizi nikad ranije nije
videla tu stranu njene ličnosti.
„O čemu ste razgovarali?“ bila je radoznala.
„Uglavnom o filmovima. Zaista zna dosta o tome.“
„Zašto bi se Stjuart Ešbi učlanio u Prospekt park fud kooperativu?“
„To ti je nova, politički korektna moda za slavne“, rekla je Rebeka i slegla ramenima.
„Navodno, članovi su i Megi Džilenhal i neki lik iz Oza.“
„Pa, kakav je?“ pitala je Lizi. Nije joj se dopadalo uzbuđenje u Rebekinim očima.
Znala je da je takva jer kod kuće ne dobija ono što želi, ali joj je ipak smetalo. Tako je
glupo biti lud za slavnom ličnošću.
„Sjajan. Duhovit je. I veoma razborit.“
„Jesi li se zaljubila u njega ili nešto slično?“
„Ne, zašto?“
„Treba da se vidiš. Sva sijaš.“
„Nije istina.“
Rebeka je počela da je nervira. Nije želela da razgovara o bilo čemu drugom osim o
Stjuartu Ešbiju. Prošlo je dosta otkad je Lizi morala da se upušta u sličan idiotski razgovor
sa ženom, bez obzira na to da li je strejt ili gej. Samo je moron u stanju da se zaljubi u
drugorazrednu filmsku zvezdu. Zar Rebeka ne vidi da prekoputa nje sedi divna osoba,
pa makar i ne bila filmska zvezda?
Ebi je krenula ka oborenoj kladi i Mens je pošao za njom. Lizi se nije dopalo što se
udaljavaju. „Misliš li da će biti u redu?“ pitala je Rebeku.
„Doktor Spok kaže da dete bez razbijenih kolena nije imalo dobre roditelje.“ Rebeka
se spustila na ćebe i zagledala u krošnju drveta. Lizi je legla kraj nje, ali je jednim okom
posmatrala decu.
Neko vreme su ćutale i zurile u nebo. Zatim je Rebeka rekla: „Da li ti se ikad čini da
se stvari nisu odvile onako kako si želela?“
„Aha“, odvratila joj je prijateljica.
„I da je prekasno da bilo šta učiniš tim povodom? Da bi drugačije postupala, samo da
si mogla da predvidiš budućnost?“

104
 „Da, sve vreme“, rekla je Lizi. „Ponekad se pitam zašto smo morali da dobijemo
bebu.“
Rebeka ju je namršteno pogledala. „Ma, hajde. Ne pitaš se to. Ja se pitam, ali ti ne.“
„Mens je ponekad tako nemoguć po čitav dan da sam skoro u stanju da razumem
kako neke majke mogu da povrede svoje dete. Mada ja to ne bih mogla. Samo ponekad
poželim da ga zavrnem, kao česmu. Ali, ne mogu to da učinim samo zato što Džej nikad
nije tu da mi pomogne. Tada mi padne na pamet da to nikad neće prestati. Čak i kad
Mens odraste, uvek ću brinuti o njemu, bez obzira na to koliko ima godina ili gde je, čak
i ako bude živeo u drugom gradu. Onda se zapitam zašto sam to sebi uradila.“
„Niko ne razmišlja o svemu tome u trenutku kad dobije dete“, rekla je Rebeka. „Ljudi
razmišljaju samo o lepim stvarima. To je jedini način da ljudska rasa opstane.“
Ramena su im se doticala. Lizi je mislila da je Rebeka razume. Teško je pričati sa
majkama-domaćicama zato što izgledaju kao blagoslovene decom. Ako ste majka-
domaćica i priznajete da vam se to ne dopada, onda ste izdajnik.
Lizi je osetila da iskrenost donosi saosećajnost. Dopadala joj se Rebeka, makar samo
zbog toga što joj je dozvolila da kaže šta oseća. Želela je da leži kraj nje satima i da
razgovara o svemu.
Lizi je posmatrala kako se Rebekine grudi dižu i spuštaju sa svakim udahom. Želela
je da nastavi razgovor, ali nije znala šta da kaže. „Dopada mi se da budem sa tobom“,
najzad je progovorila. Bila je to rečenica koju je neprestano ponavljala Mensu, zato što je
smatrala da je bitno da to čuje. Rebeka ju je pogledala kao da je glupača i zbog toga se
osetila bez veze. Ne može se sa odraslom osobom razgovarati kao sa detetom.
Rebeka se namrštila na decu. Lizi se okrenula da vidi šta se dešava. Ebi je stajala na
kladi i samo što se nije prevrnula. Bila je mala i niska. Čak i ako padne neće se povrediti,
ali Rebeka je potrčala kao da je Ebi u silnoj opasnosti, mrmljajući: „Sad si malo preterala.“

105
Melora je zgrabila flašu Reverija iz frižidera. Uzela je čašu od šeststo mililitara i bocu, i
pojurila u spavaću sobu. Sela je na ivicu kreveta, usula u čašu pola flaše i iskapila.
Pokušavala je da se sabere. Mora da bude sabrana narednih dvadeset četiri sata, sve do
ručka sa Epstajnom; ako to prođe kako treba, ništa drugo neće biti važno. Adamu neće
smetati neka glupa optužba za krađu u prodavnici. Zaboga, pa on snima iščašene filmove!
Možda će smatrati da skandal donosi publicitet; uprkos pozitivnim kritikama, film Eva i
Endi zaradio je samo 4 miliona u zemlji, a Vantaž će želeti bolju cifru za Žutu Rouzi.
Ali, bez obzira na to šta je govorila sebi, nije mogla da se otrese straha. Sa njom je
gotovo. Istog ovog jutra osećala se tako živom i zdravom, a sad je sve otišlo dođavola.
Ponovo je nazvala doktora Levina. Govorna pošta. „Zdravo, Majkl, hm“, ponovila je
Melora. „Zaista moram da te vidim. Dogodilo se nešto užasno. Pa, nije toliko užasno.
Mislim, Orion i Stu su dobro. Samo...“ Morala je da naglasi kobnu prirodu situacije, ali ju
je nerviralo to što mu ne čuje glas. Zar to nije jedna od dobrih stvari kad ste slavni – da u
svakom trenutku možete nazvati nekog ko vam je potreban? Kad se sve ovo završi,
moraće da razmisli da li je dovoljno privržen da bi bio njen psihijatar. „Počinjem silno da
se plašim zbog nečega i moram da razgovaram sa tobom kako bih se uverila da je to u
redu. Nazovi me. Molim te. Što pre.“
Kako je mogla da bude tako glupa da prestane da uzima zoloft bez dozvole psihijatra?
Stjuart joj je ispričao šta je pročitao u Njujork tajms magazinu:sredovečni muškarac je
mimo saveta lekara prestao da uzima efeksor i mesecima nakon toga užasno ga je bolela
glava, doživljavao je prave elektrošokove. Šta ako ona doživi šok usred ručka sa
Adamom Epstajnom – u Džemi, gde svi mogu da je vide?
Ići će u zatvor. Pronaći će je na snimku i neće moći da se odbrani. Čak neće moći ni
da kaže da je istraživala za ulogu, pošto je Vinona to već pokušala i bila ismejana.
Saberi se, saberi se. Progutala je pozamašan gutljaj vina. Opusti se. Bila je sklona
opsesivnom razmišljanju – tako to doktor Levin naziva kada neprestano očekujete
najgori rasplet. Uzela je dva ativansa iz noćnog stočića i pustila da joj se istope ispod

30
Reverie (eng.) - sanjarenje. (Prim. prev.)

106
jezika kako bi što brže počeli da deluju. Taj savet dobila je od svoje kozmetičarke koja joj
je tokom tretmana ispričala da na svaka tri sata uzima jedan miligram dnevno pod jezik.
Smiri se. Ohladi. Možda skače pred rudu. Možda nije bilo kamere u onom delu gde
je stajala. Čak i ako jeste, osvetljenje u Kooperativi je fluorescentno i iskrivljuje sliku, tako
da verovatno neće moći da je prepoznaju.
Međutim, osim snimka, postojao je još jedan dokaz. Novčanik. Novčanik! Šta ako ga
je Stjuart pronašao i planira da je prijavi? Mrzela je što mora da brine zbog toga, ali nije
mu verovala. U poslednje vreme nisu bliski i nisu tim.
Otvorila je fioku i podigla Jedi, moli, voli, pipajući u potrazi za novčanikom. Nestao
je! Poput terijera koji se ustremio na pacova, kopala je po stvarima: pilule, pincete, losion,
la mer krema i analne perle. Pokušavajući da pregleda svaki kutak, cimnula je, fioka je
pala na pod i prevrnula se.
Prešla je na Stjuartovu. Međutim, u njegovoj fioci pronašla je samo nekoliko filmskih
scenarija, roman Noći u Bangkoku i knjigu Postizanje ravnoteže pomoću ajurvede. Uletela
je u sobu za igranje, otvorila svaki sanduk sa igračkama i istresla ih na pod. Pretresla je
Orionovu spavaću sobu. Ništa. Pozvala je Aniku. „Jesi li uzela nešto iz moje sobe?“ U
pozadini je čula decu kako se igraju.
„Kako to misliš?“
„Nešto mi je nestalo iz sobe. Isparilo.“
„Nisam ništa uzela, Melora.“
„Znači, neko drugi ga je uzeo?“
„Ne. Niko nije bio u tvojoj sobi.“
„A Orion?“
„Ne puštam ga kad nisi tu. Možda je to uradila neka spremačica. Pitaj njih.“ O kući
su se brinuli brat i sestra iz Burme, koji su takođe radili za Lijeva i Naomi; Melora je
sumnjala da bi učinili bilo šta što bi ugrozilo mogućnost da dobiju politički azil.
„Ako si dovodila nekog ovamo i sad lažeš o tome, otkriću.“ Melora je bila sigurna da
Anika nešto krije. Šveđanka joj se nikad nije dopadala – bila je previše tajanstvena.
„Da li su Orionu dolazili neki drugari?“
Nastupila je pauza, nakon koje je devojka rekla: „Ne. Svi njegovi prijatelji su
otputovali.“
Anika je loša dadilja za zvezde zato što nije znala da laže. Kasnije će ispitati Šivan.
U kupatilo je odnela flašu i čašu iz sobe, da bi mogla da pije dok pravi kupku. Možda
joj je policija već na tragu. Sede u zasedi ispred vile i tokom noći će poslati detektive da
pronađu dokaze. Znali su šta je uradila i uhapsiće je usred sastanka sa Epstajnom, da bi
napravili što veću predstavu od toga. Otkad je Blumberg gradonačelnik,
njujorška policija je gora od one iz Los Anđelesa. Muče slavne ličnosti samo da bi nešto
dokazali.

107
 Sipala je u kadu malo l’okitan soli za kupanje sa mirisom lavande i gledala kako se
prave mehurići. Osećala je da ativan i vino već počinju da deluju, unoseći u nju mir i
blaženstvo. Ativan joj je pomagao da jasno vidi stvarnost, ali je otklanjao brigu. Nije
podsticao na samoobmanu, već joj je omogućavao da se nosi sa problemom. Sve će biti u
redu.
Ušla je u kadu. Mora ili da bude budista i veruje da će sve biti dobro, ili da primeni
program od dvanaest koraka do smirivanja, ili da posluša doktora Levina i ne brine bez
razloga. Ovo treće je najteže, ali pilule su pomagale. Jedna majušna pilula – ili je popila
dve? – dovodi do istog rezultata kao trideset godina meditacije. Stjuart je proveo silno
vreme u Zendu, ali ona to nije razumela. Zašto bi neko odabrao dug put, ako postoji
prečica?
Zaronila je ispod mehurića i zažmurila. Zatim se podigla, iskapila čašu vina i spustila
je pored kade. Poluprazna flaša znojila se na mermernom lavabou. Još vina! Htela je da
nastavi da pije. Počela je da bali; učinilo joj se da i flaša bali.
Međutim, da bi se dočepala vina, mora da izađe iz kade.
Voda je bila tako topla i nije želela da je napusti sad kad su mišići počeli da joj se
opuštaju. Mogla bi sa kupatilskog telefona da nazove Šivan, ali nije želela da ova otkrije
kako od jutros pije. Ovo je jedan od onih trenutaka kada žali što je otpustila Lisen.
Nevoljno se pridigla, spustila nogu na mermerni pod i posegnula ka lavabou. U tom
času noga joj je kliznula i lupila je čelom u kosu ivicu lavaboa. „Dođavola!“
Užasno je bolelo, ali je baš bilo briga za to. Pred očima joj je zaiskrilo. Kad se malo
povratila, pogledala se u ogledalu. Imala je posekotinu iznad desnog oka i krv joj je curila
niz obraz. Kao da gleda tuđe lice. Oprala se, ali je rana i dalje krvarila. Zgrabila je kotur
toalet-papira i pritisla ranu, a zatim ga osmotrila da proveri kolika je povreda. Posekotina
je bila duboka, toliko duboka da će verovatno morati da je ušivaju.
Ali nije mogla da zove svog plastičnog hirurga, doktora Reznika, koji je tako divno
obavio liposukciju njenih butina. Po njenom raspoloženju posumnjaće da je nešto popila
i zahtevaće da pozove doktora Levina, koji će tražiti da je odvedu na lečenje. Čak i ako to
bude bezbedno mesto poput Silver hila, gde joj je 1998. godine bilo veoma prijatno na
rehabilitaciji i skidanju sa kokaina, jer ne sme da dovede u pitanje ručak sa Adamom
Epstajnom. Međutim, dok je zurila u krv na licu i prazan, ludački pogled u ogledalu,
sinulo joj je na blag i ativanom podstaknut način, da je moguće da je to već učinila.

108
Kad bi joj dosadile „übermame“ na igralištu u Trećoj ulici, Rebeka bi odvela Ebi do
Linkoln-Berklija. Ono se protezalo od Linkoln Plejsa do Berkli Plejsa i bilo je u blizini
osnovne škole P.S. 282, koja je imala najviše crne i dece španskog porekla. Linkoln-Berkli
privlačio je mirnije posetioce od one gomile koja se sliva u Treću ulicu, možda zbog
blizine Pete avenije, zbog čega je vrednost nekretnina niža nego u blizini Prospekt parka.
Uprkos slabom hladu, ružnom asfaltu i starim spravama, bilo je to omiljeno mesto
karipskih i tibetanskih dadilja i njihovih štićenika.
Bilo je podne, bližilo se vreme ručka i nadala se da će se Ebi izmoriti pre popodnevnog
spavanja. Kada su stigle, prskalice su bile uključene, ali Ebi je vrisnula kad ju je majka
primakla vodi, tako da su prešle na ljuljaške. Rebeka je primetila da nekoliko koraka dalje
Ketlin Met gura Džounsa u kolicima. Očigledno su i „übermame“ otkrile Linkoln-Berkli.
„Nisam znala da dolaziš ovamo“, rekla je Ketlin.
„Živim relativno blizu“, odvratila je Rebeka.
„Zasad ću se držati dalje od igrališta u parku. Jesi li čula za goluba?“
Rebeka je odmahnula glavom i Ketlin joj je ispričala o crnom dečaku koji je ubio
goluba na igralištu Harmoni. Priča je bila toliko groteskna da Rebeka nije bila sigurna da
li je istinita. „Kako si saznala za to?“ pitala je.
„Pročitala sam na sajtu Roditelja iz Park Sloupa.“ Džouns je napravio grimasu i Ketlin
se sagnula da ga pogleda. Zatim je ispustila čudne grlene zvuke i on joj je odgovorio. Koji
minut kasnije, izvadila je žutu nošu iz torbe za pelene, svukla sinu pantalone i posadila ga
na nju, cokćući jezikom. „Izvodimo EK“, objasnila je Rebeki.
„Šta je to?“
„Eliminacija komunikacije. Zapravo je naučio kako se koristi toalet.“
„Ali, nema ni dve godine.“
„Počela sam da ga učim kad mu je bilo šest meseci. Uvek je obavljao veliku nuždu
ujutru, pa bih ga odnela na nošu i čitala mu. Navikao je da ne kaki u pelenu.“ Ketlin je još
malo coktala. Ova žena sigurno ima pametnija posla nego da uči bebu kako da ide na
nošu, pomislila je Rebeka, ali se odmah setila da u Park Sloupu žene nikad ne znaju šta će
sa sobom.

109
 Nakon što je prošao minut a ništa se nije desilo, Ketlin je rekla: „Možda ti se ne kaki.“
Podigla je Džounsove pantalone i uzela ga u naručje.
Rebeka je preko njenog ramena videla kako se Džounsovo lice grči. Zatim je
podrignuo; Ketlin je vrisnula „Oh, Džounse!“ i odjurila do fontane da ga opere.
Rebeka je primetila neki pokret blizu kapije obližnjeg Linkoln Plejsa i okrenula se da
bi bolje videla. Uvek je posmatrala ulaze u igrališta da ne bi propustila ako kroz njih prođe
neka zanimljiva osoba. Skoro uvek bi se razočarala.
Ali ne i ovoga puta. Bio je to Stjuart sa Orionom u rukama. Nešto mu je živo pričao.
Osetila je kako joj znoj curi niz miške i samo se pitala kad će početi da smrdi. Ipak, bila je
zadovoljna izborom odeće – kratka teksas suknja, majica bez rukava džos džins sa
jednorogom i rimljanke. Dugu kosu uplela je u dve pletenice, a nosila je i rej ban naočare
za sunce boje ćilibara. Dok je Stjuart ulazio, skrenula je pogled. Srce joj je divlje
tuklo. Međutim, on ju je već ugledao i rekao: „Pa, to si ti.“ Prišao je gvozdenoj ogradi koja
razdvaja ljuljaške od igrališta.
„Kladim se da si mislio da me nećeš videti pre sledeće smene“, rekla je.
„Ne. Osećao sam da ćemo se sresti ranije. U komšiluku smo. Pre ili kasnije naletiš na
sve ljude koje poznaješ.“
„Kako to misliš?“ rekla je. „Vi ovde ne poznajete nikog. Suviše ste poznati.“
„Naravno da poznajemo ljude.“ Orion je jurnuo ka prskalicama, seo na jednu od njih,
prekrio je majicom i napunio, tako da se nadula kao balon.
„U redu, navedi mi troje ljudi sa kojima si se sprijateljio otkako ste se doselili ovde“,
rekla je Rebeka. „Ne računaju se frizeri, bakali i ostali slični njima.“
„Pa, na primer, vlasnik Blu ejpron fuda...“
„A, ne!“ rekla je i odmahnula prstom.
„Dobro, tu je zatim simpatični momak iz Fedeksa, Mark...“ Pogledala ga je. „Stani
malo! Setio sam se. Lepo sam pričao sa momkom koji je vežbao kraj mene u Istern
atletiku.“
„Kako se zove?“
„Džon Henri. Eto.“
„Džon Henri je trener! Radila sam sa njim nekoliko meseci, sve dok mi to nije postalo
preskupo.“
„Verovatno si u pravu. Baš smo govnari.“
Želela je da je odvuče u prolaz između zgrada i nabije uza zid, ali u Park Sloupu nije
bilo takvih ćoškova, osim Fisk Plejsa i Polhemus Plejsa, a to su zapravo bile samo kratke
ulice. Htela je da priljubi svoja usta uz njegova i oseti da li mu je dah slatkast ili slan. Želela
je da živi sa njim u kući daleko odavde, gde bi je držao na povocu i zvao je raznim
imenima.
„Jesi li uspeo da se rashladiš po ovoj vrućini?“ upitala je.

110
 „Jedva.“
Orion je prišao i povukao oca za majicu. „Dođi u vodu, tata!“
„Nisam poneo rezervnu odeću, srce.“
„Skini majicu“, predložila je Rebeka. „Podari ovim majkama nešto o čemu će
maštati.“
Stjuart je oklevao na trenutak, a zatim se skinuo i odjurio za Orionom. Bio je mišićav,
ali mršuljav. Koža mu je bila bleda i pegava i nije delovao poput zaluđenika za vežbanje
kao što je Rebeka očekivala, i to joj se dopalo. Većina holivudskih glumaca preterano je
nabildovana. Dečak je urlao od smeha. Zajedno su trčkarali napred-nazad, a zatim ga je
Stjuart nosio i vrteo.
Rebeka je uzela Ebi iz ljuljaške i ponela je ka toboganu za bebe. Nakon nekoliko
minuta Stjuart im je prišao, mokar i zadihan, i seo na klupu pored. Na Rebekino
razočaranje, ponovo je obukao sivu majicu. Na njoj je pisalo KONI AJLAND TRKA SA
PREPREKAMA. Bila je to jedna od onih skupih retro majica, koja verovatno košta
osamdeset dolara u Barnisu.
„Razmišljala sam o tvom scenariju“, rekla je.
Načuljio je uši. „Da?“
„Mislim da ima kvaliteta. Zanimljiva je ideja o paranoji koja je zavladala nakon
Jedanaestog septembra. Niko nije snimio film o tome kako je taj događaj promenio
Njujorčane i način na koji gledaju jedni na druge. Film Uradi pravu stvar na neki način
je najbolji film snimljen na tu temu, ali pojavio se pre samog događaja.“
„To mi je jedan od glavnih modela za scenario! Savršen film! Mada bi bilo bolje da je
osamnaest minuta kraći.“
„Mislim da treba da mi daš da ga pročitam. Mislim, nisam Sid Fild, ali mislim da
mogu da ti pomognem oko mizanscena.“
„Čega?“ Pogledao ju je kao da misli da je silno uobražena. Rebeki je sinulo da je
možda upropastila priliku. „Mogla sam da budem sa holivudskom zvezdom“, pričaće
svojoj Ebi jednog dana, „ali izgovorila sam reč mizanscen i zajebala čitavu stvar.“
„Pa znaš, dizajn. Dobra sam u tome i poznajem komšiluk. Napisaću – kako vi to
zovete? Izveštaj. Mogu da ti dam poneki savet o tom ženskom liku. Znaš, policajki. Hoće
li je Melora igrati?“
Odmerio ju je i rekao: „Zapravo, razmišljao sam o Megi Džilenhal.“
„Stvarno? Kako to da ne želiš Meloru?“
„Ona je angažovana četiri godine unapred“, odvratio je.
Očigledno se među njima odigravala neka drama. Mora da batali ovu temu. Kad želite
oženjenog muškarca, ne smete da ga navodite da razmišlja o svojoj ženi.
„Ma, što da ne“, rekao je nakon nekoliko trenutaka.
„O čemu govoriš?“

111
 „Pokazaću ti scenario. Voleo bih da čujem još neko mišljenje.“
„Mogao bi da mi ga doneseš?“
„Daj mi svoj broj.“ Diktirala mu je dok ga je ukucavao u ajfon.
„Najbolje popodne, kad Ebi spava“, rekla je. „Ili kad mi dolazi dadilja, utorkom i
četvrtkom.“
Prilazila im je Ketlin Met sa opranim Džounsom u rukama. U stopu ju je pratila
Džejn koja je, kao i obično, nosila Emili u nosiljci. „Zdravo, Rebeka“, rekla je Ketlin,
žmirkajući ka Stjuartu. Žene su stajale i čekale da budu predstavljene, ali Rebeki nije
padalo na pamet da im ispunjava želje. Najzad, Ketlin više nije mogla da izdrži, nagnula
se ka Stjuartu i rekla: „Bili ste odlični u Kraju dana.“
„Trebalo je da dobijete Oskara“, dodala je Džejn.
„Ne treba ih imati previše u jednom domaćinstvu“, odvratio je.
„Uvek sam želela da znam“, rekla je Ketlin, „šta Melora radi sa svojima. Mislim, gde
ih držite?“
„Na jednom stoji toalet-papir“, odgovorio joj je Stjuart, „a drugi koristimo kad Orion
podivlja.“
„Drugi koristite kad Orion podivlja!“ zakikotala se Džejn.
„Kako ste se vas dvoje upoznali?“ pitala je Ketlin.
„»U letnjem kampu u Vermontu“, odvratila je Rebeka. „On je prao sudove, a ja sam
kampovala. Jeziva priča.“ Čekala je da je Stjuart ispravi, da bude pomirljiv, ali činilo se da
uživa da ih provocira koliko i ona.
„Recimo da je bilo pravo čudo što su mi dozvolili da ponovo uđem u zemlju“, rekao
je.
Žene su ih zbunjeno gledale, nesigurne da li da im veruju. Rebeka je htela da se
pomeri, ali nije želela da ostavi Stjuarta sa njih dve. Nije mogla da podnese pomisao da
ga deli sa ovim harpijama.
„Stjuarte?“ upitala je. „Možeš li da mi pomogneš sa kolicima?“ Nagnula je glavu
prema izlazu ka Berkli Plejsu, gde je parkirala svoja maklaren kolica.
„Šta nije u redu?“ pitala je Ketlin.
„Imam problem sa levim točkom.“
„Znaš, ima prodavnica u Bruklin Hajtsu u kojoj...“
Rebeka je zgrabila Stjuarta za ruku i povela ga ka kapiji. Kleknuo je pretvarajući se da
pregleda točak i promrmljao: „Plaše me. Prave su torokuše, zar ne?“
„Aha. Ne znam kako je bilo koja od njih navela muškarca da mu se dovoljno digne
da joj napravi bebu.“

112
 „Ni ja. Na Sedmoj aveniji sam video majku kako se naginje da priča sa detetom, a iz
dupeta su joj virile tange sa leopard šarom. Imale su etiketu viktorija sikret31. Pomislio
sam: Nema tu nikakve tajne.“
„Neki momci vole VLŽ.“
„Šta to znači?“
„Velike, lepe žene. To je fetiš.“
„Kako znaš sve to?“
„Pisala sam za Glamur priču o ženskom telu. Želeli su da objave nešto lepo o krupnim
ženama, pa sam intervjuisala muškarce kojima su VLŽ fetiš. Uglavnom su veoma... sitni.“
Ubacila je Ebi u kolica.
„Ideš?“ pitao je.
„Za nju je postalo pretoplo“, rekla je i pomislila da je najbolje da mu udari čežnju.
„Javi mi kad ću moći da pročitam Atlantik Jards.“
Prišla je kapiji i pokušala da je gurne, ali je odmah shvatila da treba da je povuče. Sve
kapije su napravljene tako da se povlače, kako bi maloj deci bilo teže da ih otvore. Trgla
se, osetivši se kao idiot. Uradila je ovo milion puta, ali baš sad kad je želela da ostavi utisak,
pogrešila je. Kad se okrenula ka Stjuartu, ugledala ga je kako sarkastično podiže palčeve
uvis.

31
Victoria’s Secret (eng.) - Viktorijina tajna. (Prim. prev.)

113
Meloru je telefon probudio u četiri po podne. Ležala je u svom krevetu. Čitav jedan tren
nije razmišljala o Koop kuriru, a onda joj se sve vratilo poput košmara.
Možda me zove doktor Levin. Otići ću do njegove kancelarije, pomoći će mi i sve će biti
u redu. Ali kad je zgrabila telefon sa noćnog stočića, na displeju je ugledala ime Kesi
Trejnor.
Melora je upoznala Kesi 2006. godine u Karnegi holu, na dodeli nagrada za
najglamurozniju ženu godine i odmah su postale najbolje prijateljice. Često su ih
fotografisali na premijerama, u kupovini ili na večeri u nekom elegantnom restoranu.
Zbog razlike od petnaest godina, ispod fotografija bi uvek pisalo nešto poput „Kesino
školovanje“ ili „Mama i Kes.“
„Dolaziš večeras na moj nastup u Sautpou?“ pitao je visok, mladalački glas. Proteklih
nedelja nije se čula sa Kesi, nije joj se izlazilo niti je želela da bude u društvu ljudi. Setila
se da joj je poslala imejl o tome – nešto književno – ali Melora ga je izbrisala i zaboravila.
„Oh, draga, potpuno sam ošamućena. Sutra imam ručak sa Adamom Epstajnom i
moram ranije da legnem.“
Melora je razmišljala da li da joj prizna šta je uradila. Kesi je uzimala sve moguće
narkotike i bila poznata nimfomanka, tako da je Melora pomislila da možda neće biti
prestroga prema njoj. Doduše, Kesi nije mogla da joj pomogne, a sama je bila paranoična
i smatrala je da je bolje da u ovom trenutku niko ne zna.
„Nadala sam se da ćeš doći“, rekla je Kesi.
„Šta beše povod?“ pitala je, posegnuvši ka mažorel torbi da dohvati kutiju amerikan
spirita.
„Prikupljanje donacija za Parisku reviju“, odvratila je Kesi dok je Melora otvarala
balkonska vrata. „Odsviraću nekoliko pesama i porazgovarati sa Filipom Gurevićem.
Tako sam nervozna. On je stručnjak za genocid i moraćemo da pričamo o procesu. Tamo
će biti oko dvesta ljudi, a ja mrzim javne nastupe. Zato želim da budeš uz mene. Pušiš?“
„Znaš da sam prestala“ rekla je Melora. Odmakla je telefon od usta i dunula dim ka
ulici. „Zašto si pristala na taj nastup?“

114
 „Dejvid je Filov prijatelj. Valjda je Gurević mislio da će koristiti magazinu ako ja
nastupim. Da ću im pomoći da privuku mlađu publiku. Počinje u osam. Bićeš kod kuće
do deset.“
„Moram da se odmorim, Kes“, odvratila je. „Ispričaćeš mi kako je bilo.“
„U poslednje vreme si neraspoložena. Nekad si bila osoba koja je uvek za, a sada sve
odbijaš. Kao u onom komadu Dejva Egersa.“
Melora je pre nekoliko godina srela Dejva Egersa na žurki kod Vinsa Vona, ali nikad
nije pročitala nijednu njegovu knjigu. Nije mogla da se seti kad je poslednji put uopšte
imala knjigu u rukama. Verovatno Čitača, prošlog proleća, nakon što su se Kejt i Nikol
povukle, i pre nego što je Kejt ipak odlučila da potpiše ugovor. „U kojem komadu?“ pitala
je.
„O pristancima. On kaže: ’Važno je reći da. Jebeno je dosadno reći ne’. Staviću te na
spisak. Povedi Stjuarta.“
Spustila je slušalicu, ušla u kupatilo, sklonila gazu kojom je zaustavila krvarenje i
pogledala ranu. Krv se zgrušala, ali ožiljak je bio gadan i nije bilo načina da ga pokrije
šminkom. Sutra će samo izgledati još gore.
Nazvala je Levina i ostavila još jednu poruku, zatim je otvorila ormarić sa lekovima i
uzela pilulu zolofta. Progutala je. A zatim još jednu. Biće im potrebno neko vreme da
počnu da deluju, ali placebo efekat će se javiti ranije. Iz druge teglice uzela je pilulu
ativana i prepolovila je. Koliko je dosad uzela? Bilo je teško pratiti. Sve dok je zbir manji
od osam, sve će biti u redu. Tako piše na nalepnici. Uputstva na etiketi su poput merača
goriva u kolima: suviše konzervativna da bi im se verovalo.
Meloru je izjedalo što je sama sebi nabila pritisak i to zbog dodatnog publiciteta.
Razne stvari možete da uradite kada vam je potrebna pažnja, ali se samo idioti učlanjuju
u smrdljivu, pretrpanu socijalističku kooperativu.
Uplašilo ju je kucanje na vratima kupatila. Mislila je da je sama u kući, kao i inače.
„Dušo?“
Poprskala je lice vodom, stavila novu gazu, zgrabila peškir i uvila ga oko glave kao
turban. Zatim je otvorila vrata.
„Jesi li dobro?“ pitao je Stjuart. „Dolazio sam, ali si spavala.“
Želela je da mu veruje, da mu sve ispriča. Možda bi mogao da joj pomogne – kad je
pre nekoliko godina mislila da ima rak, ponašao se veoma razborito. Kad ga je magazin
Pipl nakon dodele Oskara 2007. stavio na spisak najgore obučenih, bio je veoma smiren.
Međutim, užasno se plašila. Deca vas vole bezuslovno, ali ne i odrasli. Bio je svedok
njene ogromne promene u poslednjih nekoliko godina i to mu se nije dopalo. Ako mu
bude ispričala šta je uradila, samo će ga odbiti od sebe. Njegova ljubav postala je nekako
brižna i hladna.
„Jutros sam išla na trčanje“, rekla je. „Osećam se iscrpljeno.“
„Trčala si? Pa to je divno, dušo“, kazao je, a zatim je zagrlio i poljubio u vrat.

115
 Mogao bi sa njom na Kesinu svirku. Treba da pristane. U najboljem slučaju, nakratko
će zaboraviti na brige. U najgorem, i to je bolje od ležanja u krevetu i pretresanja svake
rečenice iz onog članka u Kooperativinim novinama.
„Kesi večeras ima intervju za prikupljanje donacija Pariske revije“, rekla je. „Mislila
sam da bismo mogli da odemo.“
„Ja sam večeras hteo malo da pišem“, odvratio je.
Uvek je radio na tom prokletom scenariju. Sad će još da ga pošalje Megi Džilenhal.
Najviše se plašila da će Atlantik Jards dobro proći, da će mu karijeru podići na viši nivo i
da će od Džilenhalove napraviti pravu zvezdu. Onda će se zaljubiti u nju tokom snimanja
i ostaviti Meloru...
Zurila je u njega, pokušavajući da mu kaže da će potonuti, i da bi mogao da je spasi
ako bi joj samo pravio društvo. „Molim te, pođi sa mnom“, rekla je.
„Dobro, ako ti to toliko znači“, odgovorio je i slegnuo ramenima.

Melora i Stjuart unajmili su od Porodičnog servisa limuzinu linkoln kontinental koja je

mirisala na trešnje i odvezli se do Sautpoa, iako je Stjuart predložio da prošetaju. Melora
je slabo poznavala komšiluk, mada je tu godinama živela i nije znala gde je tačno Sautpo
na Petoj aveniji, pa je Stjuart objasnio vozaču. Dok je tražio lokacije za Atlantik Jards,
često je šetao po Park Sloupu. Meloru je to nerviralo, pošto još nije bilo sigurno da će se
film uopšte snimati.
Debeli vozač je slušao treštavi španski radio. Stjuart i Melora prestali su da koriste
kola i vozača Ringa u isto vreme kad su odustali od ličnih asistenata, složivši se da je za
ovo okruženje tako najbolje. Sad je žalila zbog toga. Bilo joj je zlo od mirisa osveživača.
Otvorila je prozor i udahnula letnji vazduh. Prebacila je kosu preko lica da bi sakrila
gazu. Za sada nije primetio. Nadala se da će sutra uspeti da prikrije posekotinu i od
Adama Epstajna.
Stalno je razmišljala o novčaniku koji je nestao iz fioke. Ko god da ga je uzeo, znao je
šta je uradila i želeo je da joj naškodi. Da li se Stjuart poigrava sa njom kao u Plinskoj
svetlosti? Melora je pre nekoliko godina trebalo da u rimejku Kalija Kurija igra
nekadašnju ulogu Ingrid Bergman. Pogledala je izvornu verziju tokom istraživanja za
ulogu. Film ju je pogodio u žicu, tačnije način na koji je Bojer prevario Bergmanovu
i naveo je da poveruje da je luda, samo da bi mogao da pretraži tavan u potrazi za nakitom
njene tetke. Ophodio se prema njoj snishodljivo, a ona je bila tako nesigurna da nije imala
izbora osim da se ponaša kao dete.
„Dopada mi se kako ti stoji ta suknja“, rekao je Stjuart, podigao je iznad njenih kolena
i počeo da joj masira butinu. Nosila je plavu sonja rajkel suknju do članaka i belu bluzu
za krstarenje sa tufnama, iz kolekcije Marka Džejkobsa za 2004. „Kako se osećaš povodom
ručka?“

116
 Gore pitanje nije mogao da joj postavi. Plašila se da joj ni ativan neće pomoći da
večeras zaspi i da će sutradan na sastanku biti krmeljiva i samo će moći da mumla. „Znaš
već“, rekla je i slegla ramenima.
„Mislim da suviše brineš zbog sličnih stvari. Budi ono što jesi i sve će biti u redu.“
Međutim, to nije istina. Ona je povučena i mrzovoljna, a uz sve što se dogodilo, biće
joj potrebna neverovatna snaga samo da bi izgledala prisebno.
„U pravu si“, rekla je. „Prestroga sam prema sebi.“
Kad su izašli na Petoj aveniji, ugledali su mršave bele mladiće i debele devojke
obučene u gotik fazonu, kako vijugaju iza ćoška. Devojke su došle zbog oštrih reći u
Kesinim pesmama, a momci zbog njenog pojavljivanja u jednoj sceni filma Harold i
Kumar.
Platili su vozaču i Stjuart je brzo otpratio Meloru do vrata dok su neki od hipstera
zurili. Unutra je devojci na ulazu rekla imena i dobili su dve karte na kojima piše VIP.
Krenula je pravo ka baru i naručila suvi martini. Stjuart je uzeo pivo. Kada se okrenuo
na drugu stranu, ubacila je još dve tablete u usta i popila ih sa martinijem.
Brzo je iskapila piće i naručila drugo. „Imaš sastanak sutra“, rekao je Stjuart. „Možda
bi trebalo da usporiš.“ Ponašao se zaštitnički, ali pogled mu je bio prazan. Zašto ga toliko
zanima njen sastanak? Istina je da je veliki poklonik Adama Epstajna još od filma
Nespušten. Znao je da je Epstajnov ugled u Holivudu u poslednje vreme skočio, nakon
uspeha Mumbai ekspresa i predstojeće adaptacije Lemoni sniketa sa Majklom Čabonom.
Možda Stjuart želi da mu ponudi Atlantik Jards i plaši se da će propustiti tu priliku ako
Melora izgubi ulogu.
Zaštitnički joj je stisnuo rame. Bilo je teško proceniti šta je umislila a šta je stvarno.
Doktor Levin joj je rekao da pokuša da razdvoji probleme i da – koju je ono reč upotrebio
– da ne katastrofira. Tek kad raščlanite probleme, možete sa njima da se nosite.
Popila je drugi martini u četiri brza gutljaja. Zašto je, zaboga, stavila taj novčanik u
svoju fioku? Zašto nije uradila što i svaki normalni lopov i bacila ga u kantu za đubre kad
je došla kući?
Pomislila je da čuje telefon iz tašne i izvadila ga da proveri da nije doktor Levin, ali
kad je pogledala, shvatila je da se prevarila. Stjuart ju je sumnjičavo gledao, pa se
pretvarala da kuca poruku.
Svetla su se prigušila i krenuli su ka VIP prostoru koji se nalazio u zadnjem delu
kluba, na uzdignuću sa desetak stolica. Bruklin je užasno mesto za slavne. Lokali nemaju
strogo izdvojene separee, a restorani ni zasebne prostorije u zadnjem delu.
Tu su bili Peni Arkejd, Rajan Makginli, Zak Posen, Mišel Vilijams i Spajk Džouns sa
prijateljima. Svi su sedeli na sklopivim metalnim stolicama. Zamislila im je izraz lica kad
u novinama budu čitali o njenom suđenju za džeparenje i kako će se samo smejati njenoj
nesreći.

117
 Mahnuo joj je Zak, kreator haljine koju je nosila na dodeli Oskara za Poze. Nasmešila
se kroz stisnute zube. Dok se pela uza stepenice ka svom sedištu, štikla joj je zapela za
tepih i iskrenula je stopalo. Osećala se kao da je eksplodiralo. „Jesi li dobro?“ pitao je
Rajan Makginli.
„Jesam, dobro sam.“
„Jesi li sigurna, dušo?“ dodao je Stjuart dok joj je pomagao da ustane. „Izgleda kao
iščašenje.“
„Naravno da sam dobro!“ brecnula se. Noga jeste bila iščašena, osećala je to. Ali šta
treba da uradi, da odšepa iz Sautpoa pre nego što šou počne? Ako poseti lekara, možda će
je zadržati da prenoći ili joj staviti nogu u gips. Ne može u gipsu na sastanak sa Adamom
Epstajnom.
Polako se dovukla do svog mesta, krijući bol iza lažnog osmeha. „Rekao sam ti da ne
naručuješ drugi martini“, kazao je Stjuart kad su seli.
Poželela je da ga udari. Šta on misli, ko je? S kojim pravom joj govori šta da pije? Pala
je zato što su stepenice bile strme. Ovaj dolazak je od početka bio užasna ideja. Trebalo je
da posluša svoj predosećaj i ostane u krevetu.
Kesi i Filip Gurević izašli su na scenu i publika je dugo aplaudirala. Na sebi je imala
plavu majicu sa džepom i crne farmerke. Ramena su joj bila koščata, a kosu je podigla u
opuštenu punđu. Gurević se priključio tapšanju, a kad se buka konačno stišala, zahvalio
joj se zbog dolaska.
„Veoma sam nervozna“, rekla je Kesi. „Nisam želela ovo da radim. Ne budi zloća, u
redu? Ne mogu da podnesem kad su ljudi zli.“ Bila je tako detinjasta i mrzovoljna. Melora
se tokom čitave karijere trudila da ugodi ljudima, a Kesi je radila suprotno. Sad je ona
uspešnija i Melora se pitala da li je imala pogrešan pristup.
„Neću biti zao“, obećao je Gurević. „Počeću jednostavnim pitanjem: možeš li da nam
opišeš kako izgleda jedan tvoj običan dan?“
„Pa, kad se probudim prvo razmišljam koju boju ću nositi tog dana.“
„Misliš, šta se slaže sa čim?“
„Ne, nije u tome stvar“, brecnula se. „U pitanju su različiti načini na koje boje prenose
emocije. Mislim, zadovoljstvo. Na primer, jutros mi je bilo potrebno četiri sata da se
obučem.“
„Da li je to odeća koju si jutros obukla?“
„Naravno. Zar misliš da sam se presvukla zbog tebe?“
„Ne znam.“ Zlobno se nasmešio ka publici i začuo se blagi kikot.
„Moram da se pobrinem da boje koje nosim odražavaju moje raspoloženje. U svakom
slučaju, razmišljam neko vreme o tome šta ću obući, a zatim hranim mačke.“
„Šta nose tvoje mačke?“ pitao je Gurević.

118
 „Ne nose ništa“, nervozno je odvratila. „To su mačke.“ Filip Gurević se kreveljio
prema publici. Kesi je to primetila i potišteno spustila pogled. Melora nije imala pojma
zašto je njena prijateljica pristala na ovo.
Ipak, delovalo je kao da je publika na njenoj strani. Niko se nije smejao zbog onog što
je rekla. Svi su napregnuto iščekivali.
Melora je bila ljubomorna. Ovaj ’lepa i luda’ fazon prolazio je u Kesinom slučaju. Na
primer, na sastanku sa Adamom Epstajnom mogla bi do mile volje da bude pometena, ali
bi je on zbog toga samo još više želeo. Melora je imala petnaest godina viška da bi joj
takvo ponašanje prolazio.
„Smatraš li sebe opsesivnom?“
„Imam težak oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Dosta sam pričala o tome
u intervjuu za Spin koji je upravo izašao. Pila sam lekove, ali nedavno sam prestala.“
Melora se unervozila zbog ovoga. Kesi joj nije rekla ništa o tome tokom poslednjih
razgovora. „Osećam se kao da mi je neko vratio život. To je takođe dobro za moju
umetnost. Mislim da osoba na lekovima ne može da bude pravi umetnik. To je neka
vrsta odustajanja. Kad su mozak i srce vaši instrumenti, ne smete da ih zagađujete takvim
otpadom.“
Melorin članak je praktično vrištao u potrazi za pažnjom i nije znala koliko još može
da ostane. Neprestano je razmišljala o sastanku na koji sutra treba da ode. Čak i ako
sakrije posekotinu iznad oka, kako da sakrije hramanje? Izgleda poput osobe kojoj treba
udeliti milostinju. Pojaviće se pred njim kao da je doživela saobraćajnu nesreću. To
nije od koristi za film Adama Epstajna – za Kronenberga možda, ali ne i za Adama
Epstajna.

119
Za odlazak na svirku Kesi Trejnor, Rebeka je obukla crvenu splendid majicu sa ve-izrezom
i uzanu suknju od tvida, zato što je želela da izgleda dobro, ali ne kao da se naročito trudi
oko toga. Ispod majice je imala vakol halo prsluče koje je kupila pre trudnoće i oduševila
se što joj je i dalje taman. Teo je pristao da čuva bebu, rekavši da se raduje „devojačkom
provodu sa Ebi“, ali Rebeka tu polušalu nije smatrala smešnom.
Ona skoro da više nije izlazila. Nakon što se udala, pozivi za zabave prestali su da
stižu – kad je žena udata, nikoga ne zanima. Pre samo tri godine bila je na spisku za
božićnu žurku Breta Istona Elisa; sad je morala da povlači veze da bi je pozvali na dosadne
zabave koje je priređivao El.
Razmišljala je da pozove Lizi u Sautpo, ali se brinula da će je prijateljica posramiti.
Lizi je delovala kao osoba koja nikad ne izlazi. Osim toga, postala je tako zahtevna i
osećajna od onog pogrešnog poljupca – sa pismom i flašom vina – da je razmišljala da
prekine svaku vezu sa njom.
Kad je Rebeka ušla u klub, Kesi i Filip već su razgovarali na sceni. Pronašla je mesto
negde u sredini i iskrenula vrat ka VIP odeljku da vidi da li je Dejvid tamo, ponosan na
svoju devojku. Nije ga ugledala, ali pored Rajana Makginlija i Zaka Posena, sedeli su
Stjuart Ešbi i Melora Li.
Brzo se okrenula nazad ka pozornici, a srce joj je skočilo u grlo. Stjuart poznaje Kesi?
Ili je možda Melora zna. Kao da se sudbina umešala kako bi se Rebeka i Stjuart ponovo
videli. Možda će ostati nakon svirke i moći će da porazgovara sa njim i razmeni koju šalu.
Moraće da upozna Meloru Li, ali to je u redu. Nikad je nije videla izbliza, a sad može da
proveri da li ima bubuljice ili groznu kosu.
Nakon programa čiji je vrhunac predstavljao Kesin divlji ples uz gitaru i novu mračnu
pesmu, Rebeka je otišla da naruči piće. Dejvid joj je prišao, poljubio je u obraz i pitao:
„Šta misliš o nastupu?“
„Veoma je žestok. Gde si sedeo? Nisam te videla u publici.“
„Previše sam nervozan. Bio sam bočno iza scene.“
Dejvid Keler je čitavog života čekao da kaže nešto poput „Bio sam bočno iza scene“ o
svojoj devojci Kesi Trejnor. Rebeka je pokušala da zamisli kako bi joj život izgledao da su
Dejvid i ona ostali zajedno. Verovatno bi je ostavio zbog nekog poput Kesi.

120
 Doduše, da su se venčali i dobili dete, pomislila je da Dejvid ne bi prestao da ima seks
sa njom. Ne bi suprugu želeo da zameni detetom. Dejvid bi odmerio svaku zgodnu ženu
pokraj koje prođe na ulici, a čak i kad su se svađali, to kao da je poboljšavalo seks. Teo,
čak i pre ovih problema, nikad nije voleo seks pomirenja ili seks besa. Voleo je to da
radi samo kad se dobro slažu. Pre Ebi, uglavnom je tako i bilo.
Melora je prilazila baru držeći Stjuarta pod ruku. Delovala je ljutito i hramala je.
Zapitala se da li Melora lako svršava, kao lik koji Šarliz Teron igra u filmu Poznata ličnost,
i da li to rade svake večeri. Dadilja verovatno živi kod njih u kući, tako da im briga o
detetu nikad nije problem. Mogu da odlete u Kabo San Lukas kad god požele. Narcisi i
bogataši nesvesno grade odnos odvojenog roditeljstva. Mogli bi da napišu knjigu za
majke koja bi se zvala Poznate žene ne prestaju da se tucaju.
Dejvid je uzbuđeno mahnuo Stjuartu i Melori. „Odakle ih poznaješ?“ pitala je Rebeka
Dejvida.
„Melora i Kesi su veoma bliske.“ Pitala se šta Dejvid misli o Kesinom glumatanju. Da
li je i za njega narcisoidna i nestabilna, ili je toliko zaluđen da je smatra osetljivom?
Kad je Stjuart ugledao Rebeku, iznenađeno je trepnuo i kao da je porumeneo. Laskalo
joj je što je uspela da ga natera da pocrveni. Dejvid je poljubio Meloru u obraz i rukovao
se sa Stjuartom, ali nije predstavio Rebeku. Osećala je Dejvidovu nelagodu, njegov strah
da će ga ona postideti pred ovim bitnim ljudima i želela je da vrisne na njega da se
ne ophodi tako sa njom, samo zato što je dobila dete.
„Šta ti je sa nogom?“ pitao je Dejvid Meloru.
„Oh, malo sam se okliznula usput. Nije to ništa.“
Dejvid je izgleda zaključio da ima obavezu da svojim slavnim prijateljima predstavi
bivšu devojku, pa je rekao: „Melora, Stjuarte, ovo je Rebeka Rouz.“ Rebeka se rukovala sa
njima. Stjuart joj je zadržao ruku malo duže nego što je uobičajeno, ali Melora to nije
primetila.
„Rebeka ima divnu devojčicu“, rekao je Dejvid. „Ko je čuva večeras?“
„Otac.“ Stajala je licem u lice sa dvostrukom dobitnicom Oskara i on je morao da je
ponizi pominjanjem deteta. Kao da pokušava da se distancira od nje, da istakne svoj
uzvišeni status neženje koji je sa Kesi Trejnor i njen tako običan položaj sloupovske majke
malog deteta.
„Kako to da sve zanima ko čuva dete kad mama izađe“, obratila se Dejvidu, „ali ako
tata provede veče van kuće, svi podrazumevaju da je mama sa detetom?“ Melora se
zakikotala. Možda i nije tako loša.
„Zato što je žena stub porodice“, oglasio se Stjuart.
„Ćuti, Stjuarte“, rekla je Melora i odmahnula. Bila je pijana. Znači, zbog toga je
nesrećan. Supruga mu je pijandura.
„Mislim da živite blizu mene“, obratila se Melori.
„Stvarno?“ kazao je Stjuart i podigao obrvu.

121
 „Ja sam u Ulici Kerol, između Osme i parka. Sviđa mi se kako ste sredili vrt.“ Glumica
je izgledala nervozno zbog toga što Rebeka ne samo da živi u Sloupu, već zna i gde se
tačno nalazi Melorin dom. Slavni vole privatnost, čak i kad zbog odnosa sa javnošću
odaberu život među običnim smrtnicima.
„Koliko godina ima tvoja ćerka?“ pitao je Stjuart. Oči su mu sijale, kao da uživa u ovoj
igri.
„Godinu i po.“
„Fino doba“, rekao je.
„A vaš sin?“ pitala je Meloru. „Četiri?“
„Da“, nabusito joj je odvratila.
„Čula sam da je u tim godinama teško izaći na kraj sa njima. Veoma su jogunasti.“
„Pomalo“, rekla je Melora, „ali bar ume sam sebi da obriše dupe. Mrzela sam da
menjam one silne pelene.“
„O čemu govoriš?“ pitao je Stjuart. „Nisi promenila ni jednu jedinu pelenu.“
„Lažeš!“ odvratila je. „Stalno sam ih menjala!“
„Nisi, dušo. Ja sam ih menjao. I dadilje.“
Dobacila mu je pogled koji ubija i odjurila. Rebeka i Dejvid gledali su kako Stjuart
polazi za njom. Razmenili su nekoliko reči dok je Melora besno gestikulirala.
Kako Stjuart podnosi život sa tako oholom osobom? Možda ga pali to što je takva
kučka. Ili želi ženu koja će ga gnjaviti. Ako je tako, onda Rebeka nema šta da mu ponudi.
Ona je želela da Stjuart mustra nju, da joj naređuje da riba pod, da telefonira dok se nalazi
u njenim ustima.
U Melori je prepoznala sebe. Provela je godinu i po dana istresajući se na Tea. Žalila
se na sve, osim na stvar zbog koje je zaista bila ljuta. Urlala je na njega ako bi poprskao
pod u kupatilu dok pere ruke. Govorila bi mu da je večera koju je spremio osrednja ili da
je prošli put bila mnogo bolja. Ismevala bi ga kad bi prdnuo u krevetu, zato što je mislila
da ne želi da bude seksi u njenoj blizini. Zvocala mu je ako predugo radi ili ako je ispali
kad želi da ode u restoran. Nikad ga nije pitala kako mu je bilo na poslu, a kad bi joj o
tome pričao, slušala bi samo jednim uhom. Pošto je bila toliko povređena zbog njegovog
odbijanja, smatrala je da ne zaslužuje nijedno zadovoljstvo koje se očekuje od supruge.
Stjuart i Melora su se i dalje svađali. Videla je da ona kreće ka vratima, mršteći se.
Stjuart je pokušao da je sledi, ali ga je silovito odgurnula i doviknula mu nešto gadno što
Rebeka nije uspela da razabere. Ljudi su zurili. Zaista je krupan događaj videti poznate
kako se svađaju u javnosti. Bila je prilično sigurna da ima gori brak od Stjuarta i Melore,
ali u njenom slučaju to bar niko nije morao da zna.

122
„To je ponižavajuće!“ urlala je Melora.
„Ali je istina. Nisi menjala pelene. Uvek smo to činili Fatu ili ja.“
Fatu je dadilja iz Senegala koja je radila za njih dok su živeli u Ulici Spring. „Želiš da
svi misle da si supermama, ali to je laž.“
„Menjala sam pelene, i ti to znaš!“ rekla je, shvativši da govori nerazgovetno.
Promenila je nekoliko komada. On uvek izvrće događaje. To je jedan od razloga što se
često oseća sluđeno.
„Pijana si.“
„Nisam pijana. Ne razumeš me. Ne poznaješ me.“
„Tebe niko ne poznaje, Melora.“
To je previše. „Kakav si ti uobraženi kreten!“ vrisnula je.
„Šta?“
„To je rečenica iz tvog filma! ’Tebe niko ne poznaje, Lusi.’ To joj kaže onaj lik iz Al
kaide, nakon što su proveli noć zajedno!“
„Pogledaj se samo. Ne možeš ni da hodaš normalno.“
„Nije to ništa, nisam je čak ni izvrnula. Dobro sam!“
„Hajde da te odvedem kući da se odmoriš.“
„Nećeš ti mene nigde da vodiš!“ Nekoliko ljudi piljilo je u nju. Okrenula se na svojim
stefani kilijan štiklama od šest stotina dolara i oteturala napolje. Želela je da Stjuart krene
za njom, ali vrata su lupila za njom.
Sve se raspadalo. Čelo joj je pulsiralo dok je kretala ka Petoj aveniji. Bila joj je
potrebna cigareta. U glavu su joj udarili ativan, zoloft i martini.
Grupa mladih hipstera stajala je na trotoaru ispred Sautpoa. Pušili su i razgovarali o
Kesinom nastupu. Plavuša štrkljaste kose tvrdila je da su nove pesme najbolje posle
„Gurni mi prst u grlo.“ Melora je pognula glavu i pomerila se sa vrata, prebirajući po tašni
u potrazi za paklom amerikan spirita.

32
American Spirit - američki duh, cigarete. (Prim. prev.)

123
 Stavila je cigaretu u usta i potražila upaljač. Zatim je shvatila da ga je ostavila kod
kuće. Mršavi momak sa kestenjastom kamiondžijskom kapom na kojoj je pisalo
POPRAVKA KOMPRESORA ODESA, pušio je i razgovarao sa prijateljima. Pobrinuvši
se da prekrije posekotinu, pognula se i zatražila vatru. Momak ju je pogledao i činilo se
da je prepoznaje, ali nije ništa rekao. Ovi klinci su suviše kul da se ulaguju bilo kome.
Izvadio je zipo iz džepa i Melora je posegnula za njim, ali mladić ga je otvorio uz
naklon i blistava plava griva, za koju je Garnije platio 3 miliona dolara za reklamu, zapalila
se.
Ugledala je plamen pre nego što ga je osetila. „Gospode!“ vrisnula je. Bacila se na
zemlju i zakotrljala po pločniku dok ju je Odesa udarao nečim po glavi. Onda se sve
smirilo i shvatila je da je plamen ugašen, mada je osećala miris nagorele kose.
„Isuse Hriste!“ ciknuo je Odesa. „Žao mi je!“
Ošamućena Melora je ustala. Zaprepašćeni hipsteri samo su zurili, zbunjeni
izmešanim emocijama zbog prisustva poznate ličnosti i užasnog prizora u kome je ona
učestvovala.
Pružio joj je ruku, ali je samo odmahnula i sama ustala. Činilo joj se kao da joj glava
i dalje gori. Osećala je smrad nagorele kose, sličan onome od Jedanaestog septembra.
Po njihovim zapanjenim pogledima i neverici, shvatila je da ništa nije dobro. Kao u
sceni iz filma Spasi me.
„Jebeni kretenu!“ rekla je.
„Zaista mi je žao!“ odvratio je. „Bio je to nesrećni slučaj!“
„Ti si prokleti moron!“ Okrenula se ka prozoru iza sebe i oštro udahnula kad je
ugledala svoj odraz. Pored njene leve slepoočnice nalazila se rupa slična onoj koja se viđa
na plaži nakon noćnog roštiljanja. Prešla je rukom preko kose i setila se kad joj je
poslednji put bila ovako kratka: imala je jedanaest godina i snimala niskobudžetni film
na Long Ajlandu o deci u koncentracionom logoru Terezin.
Ovo ne sluti na dobro kad je u pitanju sastanak sa Adamom Epstajnom. Nije poželjno
da izgledate kao žrtva holokausta, osim ako se ne borite za takvu ulogu. Kako se uvalila u
ovo sranje?
Samo da nije popila toliko ativana. Samo da nije uzela novčanik. Da ga je odmah
bacila. Samo da nije razbila glavu. Počela je da se pita kako je ostala čitava tokom ovih
trideset devet godina.
Pokušala je da namesti ostatke duge kose preko rupe, ali nije je bilo dovoljno. Nije
mogla da izvede prebacivanje preko glave.
Osećala je da Kesini obožavatelji zure u nju dok posmatra svoj odraz. Odesa je
doviknuo: „Želite li da pozovemo hitnu pomoć?“ Melora se bez reči okrenula i odšepala
uz Petu aveniju. Nije znala gde je krenula, ali je znala da mora da pobegne odatle.

124
Kad se Stjuart vratio do Dejvida i Rebeke, delovao je uzdrmano. „Izvinite zbog toga“,
rekao je.
„Da li je sve u redu?“ pitao je Dejvid.
„Pod velikim je pritiskom. Gde je Kesi? Mislio sam da će se promuvati kroz gomilu“,
rekao je Stjuart.
„Dole je“, uzvratio je Dejvid. „Zapravo, treba da odem do nje.“
„Filip Gurević je nije štedeo“, rekla je Rebeka. „Mislim, ona je samo pevačica. Nije
izvršila genocid ili nešto slično.“
„Znam“, složio se Dejvid.
„Mada bi neki rekli da se njen drugi album može smatrati genocidnim“, dodala je.
Stjuart se zakikotao. „Kritičari su pravi divljaci“, namrštio se Dejvid. „Rekli su da
treba da prođe ispit zrelosti.“
„Pa, taj album je bio sve osim zrelog“, rekao je Stjuart.
Rebeka se nacerila. Bili su zajedno u ovome. Želela je zaverenika isto koliko i
ljubavnika. Dejvid je pogledao najpre jedno pa drugo, ali nije marila što su ga iznervirali.
Bilo je mnogo zabavnije ismevati Kesi Trejnor nego joj pokazivati dečje fotografije sa
telefona. Stjuartovo podbadanje dodatno ju je ohrabrilo.
Razmišljala je o Dejvidovom velikom uspehu i slavnoj seksi devojci. Zatim je
razmišljala o Vrbaku, svom romanu koji sa zimskom odećom deli kutiju ispod kreveta.
Shvatila je da ga nije ni pogledala otkako se Ebi rodila. Peklo ju je to što su je toliko puta
odbili i nije imala snage da ga preradi ili ponovo napiše. Čula je priče o piscima koji bi
doživeli silna odbijanja pre nego što postanu poznati, ali kad vas devet izdavača odbije iz
neodređenih razloga, to znači da niste pisac.
Umesto da oseća gorčinu i bes, shvatila je da se sve svodi na sreću. Dejvid Keler nije
bolji od nje, samo je imao više sreće. Bila je zbog Ebi van toka događaja neko vreme, ali
ona na proleće kreće u vrtić i Rebeka se nadala da će moći da se pozabavi romanom.
Nakon što dobiju decu, svim majkama je potrebno izvesno vreme da se dovedu u red. Nju
od Dejvida Kelera deli samo usmerenje.
Dejn Kuk je stajao u blizini i razgovarao sa nekim. Mahnuo je Dejvidu. Očigledno
mu je laknulo što ima izgovor da se povuče, pa je rekao „Izvinite“ i otišao da se pozdravi.
„Nisam te ovde očekivao“, upitao je Stjuart Rebeku. „Odakle poznaješ Dejvida?“
„Nekad smo bili zajedno“, trudila se da zvuči opušteno.
„Stvarno? Kako je bilo? On me oduševljava.“

125
 „Duga je to priča. Kao naličje filma Zvezda je rođena.“
„Ko si bila ti – Barbara Strajsend ili Kris Kristoferson?“
„Džejms Mejson.“
„Odabrala si pogrešnog momka. Potrebno ti je mnogo pažnje da bi bila sa takvim
likom.“
Kako je to znao kad je jedva poznaje? Kad vam neko kaže ko ste, to je neka vrsta
zavođenja. „Najstrašnija stvar kod viđanja sa narcisom“, rekla je, „jeste to što počneš da
veruješ u njegove laži. Nije ti dopušteno da o njemu misliš gore nego što sam misli o sebi,
što znači da sve vreme moraš da ga stavljaš na pijedestal. Meni to ne ide od ruke. Teško
se navlačim na to.“
„To je u redu. Radije bih bio pravi zavisnik nego da se navučem na nekoga.“
„Zašto?“
„Zavisnik može da pije.“ Zamislila je kako se opija sa Stjuartom u O’Konoru ili
Muniju, i kako ostaju budni do pola noći. „Ko je koga ostavio?“ pitao je.
„Oh, on je ostavio mene. Postao je suviše poznat. Bila mu je potrebna povučenija
osoba. Mislim da mu se zato dopada Kesi. Iako je poznata, povučena je.“
„Misliš li da u vezi ima mesta samo za jednu ekstrovertnu osobu?“
„Baš tako.“
„Znači da si u tvom braku ti esktrovertna?“
„Da.“ Rekla je. „Zapravo, to nije istina. Bila sam.“
„Šta se dogodilo?“
„Dobili smo bebu. Sad je Ebi u centru pažnje. Tako je sa svim bebama. Nemoguće je
takmičiti se sa bebom.“
„Majka ne treba da se takmiči sa svojim detetom.“
„Sad zvučiš kao on.“ Osetila je gorčinu u svom tonu i to joj se nije dopalo. Ali, Stjuart
ju je izazvao. Sam je kriv što se ovoliko otvorila.
„Možda je u pravu“, odgovorio joj je.
„Možda ti treba da gledaš svoja posla.“
„Potpuno je u pravu.“ Izraz lica postao mu je stegnut. Želela je da se vrati i izbriše
ono što je rekla. Smisao ljubavne afere je u tome da ne budete jadni i neprijatni kao u
braku.
„Treba da pronađem Meloru“, rekao je.
Klimnula je bez reči. Odlazio je zato što je postala ružna. To bi joj Teo govorio kad bi
mu zvocala što je suviše privržen Ebi: rekao bi da je ružna osoba. Nije razumeo da njen
bes potiče od frustracije. Ne bi joj smetalo što je zaštitnički nastrojen prema kćerki, kad
bi u isto vreme pokazivao naklonost prema supruzi.
Kada je nekoliko puta pokušavala da razgovara o tim pitanjima, samo bi neodređeno
rekao: „Ti si takođe deo problema“, ili: „Možda kad bi bila malo prijatnija...“ Odnos sličan

126
kokoški i jajetu. On bi vodio ljubav sa njom ako bi ona prema njemu bila ljubaznija, a ona
je smatrala da bi bila ljubaznija ako bi on vodio ljubav sa njom.
Pročitala je u jednom članku kako su Andželina Džoli i Bred Pit išli kod bračnog
savetnika i on im je rekao da naprave spisak stvari koje im se ne dopadaju kod onog
drugog. Navodno je Andželina uživala u ovom zadatku i nabrojala je mnoge stvari, dok
je na Bredovom spisku pisalo samo da želi da Andželina bude prijatnija. Možda svi
muškarci to žele.
Kad je izgubila nadu da će joj se Stjuart ikad ponovo obratiti, rekao je: „Vidimo se
kasnije. Nazvaću te zbog scenarija.“
„U redu“, odvratila je. „Kad god želiš.“
„Možeš da mi pomogneš oko mizoginija.“
„Misliš mizanscena“, odvratila je, ali on je već otišao.

127
„Da se nisi usudio tako da razgovaraš sa mnom!“ rekao je Kris Džejsonu i laktom gurnuo
vrata njegove spavaće sobe.
„Šta ćeš učiniti tim povodom?“ viknuo je Džejson. Glas mu je pukao i zbog toga se
posramio. Mada je bio visok skoro dva metra, imao je samo četrnaest godina i mutirao je.
„Ne možeš da se ponašaš kao da živiš u hotelu!“ rekao je Kris. „Sutra ideš u školu!“
Džejson je u parku pušio blant33 sa novom devojkom iz škole, Tibetankom Zering.
Rekla mu je da je prvi put zapalila i poljubili su se. Bilo je dobro.
„Dolaziću kući kad ja hoću“, odvratio je Krisu. „I šta mi možeš?“ Kris nije imao
odgovor. „Tako je. Ne možeš mi ništa. Ne možeš jebeno ništa da uradiš.“
Kris je napravio Džejsona kad je imao tridesetak godina i još uvek nije znao da je gej.
Nakon što se dečak rodio, njegova mama ih je napustila. Sad je radila kao kelnerica na
Floridi. Kad bude zaradio nešto novca, otići će tamo da je upozna.
Ušao je Fred, Krisov momak, i zaštitnički ga zagrlio. Odlično. Sad će Dju Keri da umeša
svoje debelo dupe u ovaj problem. „Ne mešaj se!“ viknuo je Džejson.
„Izvini se svom ocu.“
„Ne pada mi napamet.“
„Odmah da si se izvinio!“ nastavio je Fred.
Džejson je pogledao jednog pa drugog. Fred, visok i zdepast, sa presađenom kosom i
Kris, sa toliko napumpanim grudnim mišićima da su na njemu delovali glupo. Upoznali su
se u gej klubu pre deset godina, mada je Kris rekao da je u pitanju bila žurka.
Grozno je što mora da živi sa dva pedera. Grozno je što imaju sobu odmah do njegove.
Jednom je ustao usred noći da pije vodu i čuo stenjanje. Više nije mogao da zaspi.
„Zašto me ne ostavite na miru?“ vrisnuo je i progurao se između njih ka vratima.
„Nigde ti ne ideš“, rekao je Kris i zgrabio ga za ruku. Mladić se otrgnuo i jurnuo niza
stepenice zgrade u Ulici Kerol broj 899 što je brže mogao. Homići ga neće juriti. Ne mogu
mu ništa.
Sa mobilnog je nazvao Šona i rekao mu da dolazi. Koračao je uz Prospekt park vest ka
skveru, zatim skrenuo i prošao pored nove zgrade do Ulice Vanderbilt. Šon je živeo u Ulici

33
Blant izdubljena cigareta popunjena marihuanom, može se javno pušiti. Ime potiče od marke cigareta koje se za
to najčešće koriste - Philies Blunts. (Prim. prev.)

128
Bergen, između Karltona i Vanderbilta. Znali su se od ranog detinjstva i družili su se, iako
više nisu išli u istu školu. Džejson je pohađao osmi razred u M.S. 51.
Kad je prethodne nedelje krenuo do druga, koračao je Park Plejsom i zastao na kiši da
popuši blant. Petljao je po jakni u potrazi za upaljačem, kad je ka njemu krenula neka
belkinja obučena u japi fazonu. Kad ga je ugledala, trgla se. U Prospekt Hajtsu živela je
gomila paraonidnih belaca; jednom je video belkinju kako, sa onim skupim bugabo
kolicima, prolazi između ljudi koji obavljaju poslić sa drogom.
Džejson je mrzeo Prospekt Hajts, a Park Sloupjoš i više. Živeo je u Ulici Kerol od četvrte
godine. Kad je bio mali, komšiluk je bio miran – deca su se igrala na ulici – ali sad su svi u
zgradi imali bebe. Uvek ista priča: neki tek venčani par se useli, dobiju dve bebe za tri
godine, zatim se isele, drugi tek venčani parse useli i sve krene iz početka. Na ulazu je uvek
bila gomila kolica i ponekad je bilo nemoguće otvoriti vrata.
Kad bi mogao da pobegne iz Sloupa i živi sa mamom, oprobao bi se u muzičkim
vodama. Voleo je muziku, ne samo rep, već i staru školu ritma i bluza. Najčešće je slušao
ajpod dok je išao ulicom. Napravio je dobre mikseve na svom laptopu, Ajsli Braders i Džej-
Z, Roj Ers i Nju Order. Bolji je čak i od Dejndžera Mausa. Jedne večeri kad su Kris i Fred
izašli, pravio je miks i neko je pokucao na vrata. Bila je to gospođa iz stana tri, žalila se da
njena kćerka ne može da zaspi zbog muzike. Morao je da utiša i kad se vratio poslu,
potpuno je ispao iz štosa.
Želeo je da živi negde gde može glasno da miksuje, bez slušalica, gde se niko neće žaliti.
U Njujorku se ljudi neprestano tuže jedni na druge, ali na Floridi, u Glejdsu, nije tako.
Tamo nikoga nema miljama unaokolo i ne srećeš bebe, zato što niko ne ide peške.

129
Hajde, moronu, svrši već jednom! Bilo je deset uveče. Darbi je spavao u susednoj sobi i
Karen je čekala da Meti ejakulira. Šta nije u redu sa njim? Činilo joj se da se vec dvadeset
minuta trude. Za to vreme obično svrši, ali ovog puta mu je iz nekog razloga potrebna
čitava večnost.
Bila je zabrinuta iz više razloga. Već je proverila svoju cervikalnu sluz i otkrila da je
BB, odnosno belo kao belance, što je termin koji je naučila iz knjige Tonija Vešlera i
mnogih PDZ (pokušavam da zatrudnim) poruka na forumu koji je redovno posećivala.
Bila je prilično sigurna da je ovo poslednji dan BB-a, što znači da sad ima najviše izgleda
da zatrudni tokom ovog ciklusa. Radili su to u najboljoj pozi, misionarskoj. Ako sad ne
ejakulira, proći će mesec dana pre nego što ponovo bude plodna.
Ne bi li ga ubrzala, prvo mu je popušila. Koliko god da je to mrzela, sviđalo joj se što
skraćuje seks. Kao kad popijete neko piće pre obilaska barova: trošite manje novca.
Mrdala je kukovima kao i uvek, trudila se da mu pomogne i već mu je gurnula prst u
anus, posle čega bi obično svršio za minut ili dva. Međutim, nije izgledalo da će brzo i već
je počela da se nervira. Znojio se i dahtao, kolutao očima, ali činilo se da mu erekcija slabi.
Želela je da ga udari po leđima i natera da iskašlje spermu, kao što bi lupala Darbija kad
se zagrcne jagodama. Mazila ga je po kosi, čak se i nagnula i prošaputala mu u uho „Želim
da osetim kako svršavaš“, ali na to se povukao i rekao: „Treba mi minut. Zatim je pljunuo
u dlan i počeo da se mazi.
Muškarci su tako vulgarni. Meti joj je pričao o svojoj mladalačkoj igri. Zove se mrtva
ruka. Sediš na ruci dok ne izgubiš osećaj. Zatim masturbiraš i imaš osećaj da je tuđa. Samo
bi muški mozak mogao da smisli takvu zabavu.
Osećala je da je pometen zbog čitave situacije sa stanom. Tina Savant je nazvala u šest
i trideset da javi da se cena popela na 749.000 dolara i da će poslednji krug zaključiti u
četvrtak u podne. Karen je nazvala Metija da se konsultuje sa njim, zato što je bio silno
ljut kad je ponudila 735.000 bez njegovog pristanka. Nakon teškog i dugog razgovora,
najzad je uspela da ga ubedi da idu do 761.000 hiljade.
Karen je obavestila Tinu o novoj ponudi, međutim, iako se Meti složio, bio je ljut kad
je te večeri došao sa posla. Neprestano je ponavljao da su ponudili previše, da cene na

130
tržištu nekretnina padaju i da njihova ponuda to ne prati. Plašio se da će na tržištu doći
do sloma kao kasnih osamdesetih i da će morati u bescenje da prodaju stan.
Drkao je, brzo i besno, zabačene glave i grizući donju usnu, očiju zatvorenih radi
koncentracije. Znala je da ne razmišlja o njoj i trudila se da je to ne brine. Trenutno je
najbitnije da obezbedi robu. Zamislila je milione spermatozoida koji samo što nisu šiknuli
iz njega. Bili su poput gladnih lovaca na odlične stanove sa tri spavaće sobe,
protivpožarnom zaštitom, kuhinjskim uređajima od nerđajućeg čelika i praonicom i
sušionicom veša u bloku. Znala je da će ako Meti odgurne u stranu svoju zebnju zbog
finansija, jedan od tih milion lovaca uspeti da se probije do toplog stana koji zauzima
sprat i smesti se kao kod kuće.
Ni Karen nije bila raspoložena za seks. Teško je osetiti želju kad moraš da razmišljaš
o uglu materice i cervikalnoj sluzi i da se odmah nakon toga okreneš na dupe poput
brejkdensera i podigneš noge uza zid kako bi se seme spustio niz grlić materice. Ponekad
je zavidela prijateljicama koje su išle na veštačku oplodnju, poput Ketlin Met, koja je to
uradila četiri puta i najzad bila oplođena blizancima. Izgubila je jedan embrion i rodila
Džounsa. Kod veštačke oplodnje, muškarac ne mora da bude u prostoriji. Nije
romantično, ali nije ni aljkavo.
Treba li možda nešto da odigra? Da li je ljut što nije bila gore, iako dobro zna da je
misionarska poza najbolja za začeće? Šta god da mu stoji na putu, nije saosećala sa njim.
Kad je Meti tek počeo da joj se udvara, morala je dobro da se potrudi da bi joj postao
privlačan. Čupave obrve i pogrbljena ramena nisu ono što je kao devojčica zamišljala kad
je maštala o budućem suprugu. Međutim, s vremenom ga je zavolela. Kad bi vodili ljubav,
trudila se da ne razmišlja o onim delovima njegovog tela koji su neprivlačni, već se
prisećala svega kroz šta su zajedno prošli.
Meti je prekinuo sa pomamnim glađenjem, skljokao se pored nje na krevet i izjavio:
„Mislim da ne mogu.“
„Kako to misliš ’ne mogu’?“
„Spavamo samo da bi zatrudnela. Svakog jutra bude me tri piska sa tvog digitalnog
termometra.“
„Bazalna temperatura prilikom buđenja glavni je pokazatelj plodnosti, pored BB-a!“
„Možda treba da odustanemo dok smo u prednosti.“
„Šta?“ Sela je, naslonila se na uzglavlje i povukla čaršav do miški, pre nego što je
shvatila da i dalje na sebi ima majicu na crveno-bele pruge sa čamac-izrezom, kupljenu u
Forever 21.
„Imamo divno dete. Možda treba da prestanemo da pokušavamo.“
Činilo joj se da je zalutala u neki horor film. Mislila je da Metija Šapira poznaje bolje
od bilo koga na svetu, ali sada joj se činio kao neki stranac. „Ali, ti uvek govoriš kako
Darbi treba da ima brata ili sestru.“

131
 „Osećam silan pritisak na poslu, a kad dođem kući i tu me čeka isto. Svi nešto traže
od mene. Ponekad poželim da se vratiš na posao. Onda bih možda uspeo da se odmorim.“
Shvatila je da se ovako oseća zbog stana. Potiskivao je svoja osećanja, zbog čega je
potiskivao i spermu. Mora da ga smiri. Usredsredila se na duboko disanje i pokušala da
joj glas bude topliji. U knjizi Džona i Džuli Gotman, Sa bebom vas je troje: plan od šest
koraka za očuvanje intimnosti u braku i obnavljanje romanse nakon rođenja deteta,
pročitala je da kad lupanje partnerovog srca premaši određeni nivo, on više ne može da
čuje šta mu se govori. U takvim okolnostima, razgovor je beskoristan. „Da li ovo ima neke
veze sa Ulicom Kerol?“
„Naravno da ima veze se Ulicom Kerol!“ rekao je. „Ima veze sa svim ostalim stvarima!
Ti prosto ne umeš da se povučeš.“
„Slušaj“, blefirala je, „sutra ću nazvati Tinu i povući ponudu. Ali mislim da ne bi bilo
primereno da je zovem u ovo doba, zar ne?“ Odmahnuo je glavom. „Šta god da osećaš
prema stanu, važno je da ne dopustiš tim osećanjima da utiču na bebu. Složili smo se da
želimo još jedno dete.“
„Umoran sam od odgovornosti.“
„Zar ja nisam odgovorna?“ rekla je. Bila je svesna da joj glas više nije odmeren, ali
sada nije mogla da utiče na to. „Zar ne misliš da je velika odgovornost odgajati dečaka u
duhu međusobnog razumevanja, a da pritom ne bude slabić? Kupovina zdrave, dobro
osmišljene večere svakog dana, postavljanje stola, Darbijevi odlasci kod lekara, zvanje
Ralfa svaki put kad se pokvari mašina za pranje sudova, potpisivanje obrazaca za izlete sa
školom, igranje sa drugom decom, plaćanje računa, nošenje tvojih košulja na hemijsko
čišćenje i cimanje po dvadeset pet puta na dan? Šta je sve to – šetnja po parku?“
„Ponekad mi se čini da želiš drugo dete samo da ne bi morala jednog dana da se vratiš
na posao.“
I sama je to pomislila, ali nije imala pojma da je Meti shvatio. Osetila se poput lopova
uhvaćenog na delu. „To nije istina!“
„Zašto onda želiš drugo dete?“
„Rekla sam ti: Darbiju je potreban neko sa kim će se igrati, ne želim da odraste sam,
želim da mu neko pomaže da se brine o nama i smatram da su deca koja imaju brata ili
sestru bolje prilagođena od dece koja ih nemaju.“
„Ja mislim da sve ovo želiš zato što svi ostali imaju po dvoje dece.“ Osećala je kako joj
obrazi crvene i snažno se usredsredila na to da mu ne vrisne u lice da je prokleti idiot.
„Zašto ne možeš da budeš srećna sa onim što imaš, divnim mužem i dobrim detetom?“
Metija u ovom trenutku svakako nije smatrala divnim. Pritisak ga je obično pokretao,
a sad se pretvarao da mu je potreban odmor. Šta on misli, ko je? Sve što je verovala da zna
o svom braku upravo je dovedeno u pitanje. Meti je Jevrejin!Svi Jevreji žele više od jednog
deteta. Tako piše u Tori. Izgovorio je nešto bolećivo. Nešto što bi rekao neki umetnik a

132
ne advokat, i to jevrejski advokat. Ako je ozbiljan povodom toga da ne želi drugo dete,
kako da nastavi da ga voli?
Mada je bila besna, ipak je krivila sebe. Ne bi se raspravljali oko toga da je lepo
zatrudnela pre godinu i po dana. Da je zanela kad je Darbiju bilo dve i po godine, Meti ne
bi imao priliku za povlačenje. Zbog svog problema sa plodnošću, obezbedila mu je previše
vremena za razmišljanje, a opasno je pustiti muškarca da mozga.
Meti je ustao i počeo da se oblači. „Gde ćeš?“ pitala je.
„Da prošetam.“
Želela je da zaplače, ali znala je da nema svrhe. Zašto da se trudi da mu objasni?
Očigledno je preplavljen. Kad mu se krvni pritisak vrati u normalu smiriće se, razmisliti
o svemu i ponovo biti onaj stari. Džon Gotman kaže da morate napraviti pauzu od bar
dvadeset minuta da biste otklonili preplavljenost.
Obukla je ogrtač da bi proverila kako je Darbi. Nije prekinula sa navikom
proveravanja pre odlaska na spavanje, mada je prerastao SISO34. Ponekad bisa dovratka
posmatrala kako mu se leđa podižu i spuštaju. Ako ne bi jasno videla, na prstima bi mu
prišla i položila dlan, kako bi proverila da li je živ.
Darbi je spavao čvrstim snom. Sunđer bob ćebe bilo mu je navučeno do brade, a lice
nagnuto i sa anđeoskim izrazom. Osmotrila je njegove grudi, a zatim ušla u kuhinju.
Sipala je sebi čašu vintidž seltersa kad joj je zazvonio mobilni telefon. Potrčala je da
se javi da se Darbi ne bi probudio. Anika. „Drago mi je što te čujem“, rekla je Karen.
„Želela sam ponovo da ti se zahvalim zbog toga što si nas ugostila.“
„Jesi li ulazila u Melorinu sobu?“
Srce joj je divlje zalupalo, ali istog trenutka obuzela ju je pragmatična smirenost.
Razgovara sa naivnom strankinjom.
„Zašto to misliš?“ zvučala je uvređeno.
„Nešto je nestalo i želim da znam da li si ti to uzela.“
„Šta je nestalo?“
„Nije važno. Jesi li nešto uzela? Mogu zbog toga da izgubim posao.“
„Nisam ulazila u Melorinu sobu. Zar misliš da sam takva?“
„Juče smo se upoznale, tako da ne znam. Ima puno ludaka. Melora voli da vidi sve
Orionove prijatelje pre nego što ih pozovem u posetu, ali tebi sam verovala pa sam
napravila izuzetak.“
„Biće mi drago da je upoznam. Kad god želiš.“ Anika je ćutala. Karen je mogla da
zamisli njeno namršteno nordijsko lice.
Luda je što je tako dugo ostala u sobi. Naravno da je Šveđanka provalila. „Slušaj“,
rekla je Karen, „savršeno razumem zbog čega si zabrinuta. Imaš veoma dobar posao i ne

34
SISO - sindrom iznenadne smrti odojčeta. (Prim. prev.)

133
želiš da ga ugroziš. Ali, kunem ti se da nisam kročila u spavaću sobu. Šta god da je nestalo,
ja ga nisam uzela. Možda je spremačica.“
Nastupila je tišina, a zatim je devojka progovorila: „Tako sam i rekla Melori. Iz Burme
su. Jednu zaista ne volim. Ima crne urokljive oči.“
„Eto vidiš,“ nastavila je Karen. „Sigurna sam da su to bili Burmanci.“ Zaćutala je, a
zatim dodala: „Znaš, razmišljala sam o tvom dečku.“
„Martinu?“ pitala je Anika. „O čemu tačno?“
„Jesi li pomislila da ga nazoveš?“
„Zaklela sam se da ga više neću zvati.“
„Zašto da ne? Kladim se da često razmišlja o tebi.“
„Stvarno to misliš?“
„Prema onome što si mi ispričala, očigledno te voli. Samo čeka da napraviš prvi
korak.“ Neko vreme nastavila je da priča o tome i Anika se uzbudila i počela da nabraja
prednosti i mane takvog čina.
„Želiš li da sutra ponovo spojimo dečake?“ pitala je Karen.
„Možda“, odvratila je dadilja.
„Darbi se divno proveo u kući. Dopada mu se Orionova...“
„Bolje da se nađemo u parku.“
Znači, postavila je granicu. To je u redu. Karen će pronaći način da je pređe.
„Naravno, naravno“, rekla je. „Doći ćemo po vas, pa možemo zajedno da prošetamo.“
„Ja... pa valjda je to u redu.“ Već je skovala plan. Ugledala je Darbijev lajtning makvin
automobil i gurnula ga duboko u tašnu, pored novčanika koji je svakog dana nosila sa
sobom.

134
Mladi posetioci barova i restorana na severnom kraju Pete avenije, ne bi mogli da u liku
izbezumljene žene koja ćopa prepoznaju Meloru Li. Ili se bar ona tako nadala. Pronašla
je dolče i gabana naočare za sunce u svojoj mažorel tašni. Sa kosom nejednake dužine,
ličila je na pijanu lezbejsku pankerku koja se upravo posvađala sa devojkom.
Melora je počela da očajava zbog ručka sa Adamom, svesna da izgleda kao olupina.
Nije znala kako da se sredi do sutra u jedan. Sve joj se vrtelo. Kad bi samo uspela da smiri
bubnjanje u glavi, smislila bi nešto. Lin bi mogla da joj pomogne da nabavi periku. Ako
prva stigne u Džemu, moći će da sedne u separe i Adam neće primetiti da šepa.
Ali prvo je morala da smisli kako da stigne kući. Znala je da može da zaustavi bilo
kojeg posetioca mnogobrojnih barova i upita kako da stigne do Prospekt park vesta, ali
plašila se da će je neko prepoznati i napisati nešto gadno na sajtu Zveralo-vrebalo.
Uzela je telefon i okrenula broj Porodičnog servisa. Bilo je zauzeto. Okrenula ga je tri
puta, ali nije imala sreće. Ti prokleti bruklinski servisi tako su nepouzdani.
Moraće da zaustavi taksi. Ali kada je pogledala ka ulici, videla je da su svi puni
dvadesetogodišnjacima koji se vraćaju iz provoda. Nakon nekoliko minuta, pomislila je
da vidi svetlio u daljini, ali kad su kola prišla, ispostavilo se da vozač više nije na dužnosti.
Da nije otpustila Ringa, mogao bi lepo da je čeka ispred Sautpoa i ne bi morala da se bori
za taksi sa pijanim hipsterima.
Nije bio vikend. Trebalo bi lako da pronađe taksi. Međutim, ovih dana cene
nekretnina su toliko skočile da stanovnici Bruklina imaju para da se vozikaju. Melora je
znala da je ona razlog što im je vrednost porasla, ali joj je to ipak smetalo.
Zazvonio je mobilni. Stjuart. Nije se javila. Bila je besna na njega što ju je ponizio
pred Dejvidom Kelerom. Ako ga bude pitala kako da stigne kući, misliće da je patetična.
Umorna je od toga da se prema njoj ophode kao prema detetu. Nazvao je još dva puta, ali
ga je odbila.
Najzad slobodno vozilo. Mahnula mu je i usporio je. Dok je vozač pristajao uz
ivičnjak, videla je kako je posmatra – naherena kosa, tamne naočare, iskrivljen stav – i
naglo se otisnuo niz ulicu.

135
 Koji minut kasnije, blizu ukrštanja Pete avenije i Ulice Bergen, kad je već izgubila
nadu, ugledala je drugi. Namestila je kosu preko lica i pokušala da se ispravi. Kola su stala.
Hvala bogu. Uhvatila se za kvaku.
„Gde idete?“ pitao je. Bio je Sik.
„Prospekt park vest.“
„Ja vozim na Menhetn“, brecnuo se. „Isključivo na Menhetn.“ Poželela je da i dalje
živi u Sohou, samo da bi mogla da stigne kući.
„To je protiv zakona. Nazvaću 311.“
Uzeo je ćuskiju sa suvozačkog sedišta i snažno udario po vozačkoj tabli. Tako je
nesikovski mahati ćuskijom. Niven Endruz iz Engleskog pacijenta nikada se ne bi ovako
ponašao. Uzdahnula je i izašla, a on je ispario pre nego što je uspela da mu zapiše broj.
Prošla je pored prodavnice dečje odeće, Eraja kids; pored španskog restorana El
vijeho jajo; pored Trajangl sportsa. Dalje uz Petu aveniju ugledala je upaljena svetla tržnog
centra Terminal Atlantik.
Kakva grozota. Nije imala pojma kako je onaj idiot od Ratnera dobio dozvolu da ga
izgradi. Dok je Hit bio živ, Mišel i on su nagovorili Stjuarta i nju da postanu članovi
savetodavnog tela Gradi – nemoj da uništavaš. Mada je Frenk Geri navodno trebalo da
napravi projekat, pošto je iza svega bio Brus Ratner, zdanje je prosto moralo da bude
ružno.
Zašto razmišlja o izvodljivosti radova na areni Netsa u ovom trenutku? Zbog ativana
je spetljana i ne može da se usredsredi. Krevet. Kuća. Ali, kako da stigne do kuće? Bila je
tako umorna i sluđena. Na zidu prekoputa pisalo je Fletbuš avenija. Ona sigurno vodi do
Prospekt park vesta. Kad bi samo znala u kojem pravcu se nalazi njena kuća, mogla bi da
pođe pešice.
Telefon joj je ponovo zazvonio u tašni. Istrgla ga je iz mažorela, očekujući da je to
opet Stjuart, ali broj je bio nepoznat. „Halo?“
„Melora, ovde Majkl.“ Glas mu je zvučao blago i savetnički i predstavio se imenom,
kao prijatelj. Već se osećala znatno bolje.
„Oh, Majkl, hvala bogu.“
„Jesi li dobro ?“
„Ne. Nisam. Dogodilo se nešto užasno. Ukrala sam nešto i mislim da će policija to
otkriti. Prestala sam da uzimam zoloft, ali sam ponovo počela. Osetila je nekog iza sebe,
neku figuru, ali kad se okrenula, ulica je bila pusta.
„Zašto si prestala da ga uzimaš?“
„Mogu li da te vidim? Mogu li odmah da dođem? Ako uspem da pronađem taksi
mogu da budem kod tebe...“
„Zašto mi ne kažeš šta nije u redu?“

136
 Ispričala mu je sve, počevši od novčanika, pa sve do izgorele kose. „Veoma mi je žao
zbog svega“, rekao je. To je zvučalo umereno, s obzirom na to kakvi su ulozi.
„Znaš li kako da dođem do Prospekt park vesta sa Fletbuš avenije?“
„Ne znam, žao mi je.“
„Otići ću u zatvor“, rekla je i počela da jeca.
„Sve će biti u redu.“
„Kako znaš?“
„Stvari će se srediti.“
„Oh, Majkl, zaista se nadam da ce biti tako!“ Osećala je da joj je glas piskav, kao kod
neke šiparice. „Zaista se nadam da si u pravu. Zar ne možeš da me primiš? Znam da ću se
osećati znatno bolje ako te vidim uživo.“
„Nažalost...“
„A sutra, u uobičajeno vreme?“
„Mislio sam da imaš neke obaveze.“
„Imam, ali to je u jedan po podne. Mogla sam da stignem na sastanak sa tobom, ali
nisam želela. Mislila sam da mi nisi potreban. Žao mi je što sam te lagala.“
„Melora, nisam u gradu.“
„Gde si?“
„Majka mi je bolesna. Neću se vratiti pre nedelje, a najverovatnije tek u ponedeljak.“
„Gde si?“
Zastao je kao da mu ovo ispitivanje ne prija. „U Berkširu.“
„Pa to je blizu! Mogu da ti pošaljem avion iz Olbanija.“
„To nije moguće.“
Melora je zajecala. „Ne mogu da čekam ponedeljak da te vidim. Sutra imam važan
sastanak, a izgledam kao da sam upravo izašla iz filma Grajndhaus.“
„Bićeš ti dobro, ne brini.“
„Nije u pitanju bubuljica, Majki. Izgubila sam polovinu kose!“
Čula je kako razgovara sa nekim u pozadini. „Moram da idem, ali videću da li postoji
mogućnost da te sutra nazovem.“
„Zar ne mogu da razgovaram sa tobom još koji trenutak? Čini mi se da se raspadam!“
Bila je svesna da zvuči kao Raco Rizo u Ponoćnom kauboju dok sa njujorškim akcentom
izgovara ’raspadam’, ali nije mogla da se obuzda. „Tako se plašim, Majki!“
„Pokušaću da te nazovem sutra“, odvratio je i prekinuo vezu.
Vrisnula je iznervirano. Kakav to psihijatar ne može sad da razgovara sa tobom kad
kriziraš i mora da te nazove sutra?
Prekoputa se nazirao tržni centar, prazan ali osvetljen. Unaokolo su se videli tragovi
predstojeće gradnje, visoki plavi zidovi tamo gde je već započela izgradnja temelja za

137
arenu. Ponovo je osetila kretanje iza sebe i kad se okrenula, učinilo joj se da nekog ima
iza zida. Razmišljala je kuda da krene, a zatim odlučila da prati reku automobila koji su
vozili levo od nje po Fletbuš aveniji, zaključivši da verovatno idu ka Parku.
Prešla je Aveniju Atlantik i dugo koračala niz Fletbuš širokom, praznom ulicom.
Prošla je pored Eplbija. Unutra su crnci jeli jaja i palačinke. Ovo sigurno nije put ka
Prospekt park vestu.
Skalp ju je ludački svrbeo, a nogu je vukla. Vlaga ju je smoždila, a od prizora crnaca
koji se kljukaju nezasićenim mastima pripala joj je muka. Ako Obama bude izabran za
predsednika izgradiće organski vrt, ali ko zna da li će pobediti. Nagnula se i povratila na
ulici. Obavila je to veoma temeljno, u pet-šest dobrih izbačaja. Poslednji je bio posebno
dobar u rasprskavanju kašaste mase po pločniku.
Dok je prstom sklanjala kosu sa lica da bi obavila poslednje pražnjenje, zaslepio ju je
blic. „Hvala, Melora!“ doviknuo je. Prepoznala ga je čak i u groznom stanju u kojem se
nalazila: Fil Parnel, paparaco koji za Ju-Es vikli fotografiše slavne ličnosti iz Bruklina. Pre
nego što je uspela bilo šta da kaže, govnar je odjurio niz ulicu i nestao u noći.

138
„Mogu li da svratim?“ izgovorila je Rebeka preko telefona. Bilo je deset i petnaest i Lizi se
spremala za krevet.
„Naravno, odvratila je ova, trudeći se da ne zvuči uzbuđeno. „Sa detetom?“
„Teo je čuva. Bila sam na nekom događaju u Sautpou i ne želim još da idem kući.“
Lizi joj je dala adresu i petnaest minuta kasnije, Rebeka je bila pred njenim vratima.
Blistala je u uzanoj crvenoj majici i suknji pripijenoj uz telo.
„Izgledaš fantastično“, rekla joj je. „Šta si radila u Sautpou?“
„Pariska revija organizovala je događaj. Bilo je dobro. Mada malo preterano. Intervju
sa Kesi Trejnor. Pravi cirkus.“
„Hoćeš piće?“ upitala je i odvela Rebeku u kuhinju, postidevši se što je tako mala i
neuredna. Stan je izgledao kao vagon, dok je gošća imala čitav sprat za sebe.
Rebeka je u kuhinji primetila flašu Tere di Tufi. Trgla se i uplašila da će Lizi pomisliti
da je odlepila kao u filmu Neudata bela žena, ali ona je samo rekla: „Zar nije odlično?“
„Veoma je ukusno. I cena je umerena!“ Lizi je poželela da šutne samu sebe; ’i cena je
umerena’. Zvučala je kao neka baba. Želela je da ostavi utisak na Rebeku, ali svaki put
kada bi pokušala, izlanula bi se.
„Probala sam Argoli koji si mi poklonila. Dobar je.“
„Oh, nije to ništa“, odvratila je postiđeno, ne bi li ublažila preteranu reakciju.
Sipala je Rebeki i sebi po čašu. Ušle su u minijaturnu trpezariju pored kuhinje i sele
za drveni sto kupljen u prodavnici polovne robe.
Lizi je bilo neugodno zbog otrcanog stana. Rebeka će sigurno pomisliti da su Džej i
ona neki siromasi. Ako ne zbog stana, onda sigurno zbog nameštaja kupljenog od Vojske
spasa.
Rebeka je zamišljeno otpila gutljaj i zatim rekla: „Odlučila sam da odem sa tobom da
vidimo one svingere.“
Znači, predomislila se. Želela je da veruje da to ima neke veze sa njom, ali nije bila
sigurna. Njena prijateljica kao da je imala zadnje namere u svemu što radi.
„Stvarno?“

139
 „Da“, odvratila je Rebeka. „Mislim da nisu iskreni, sigurno je u pitanju blef, i kad se
budemo pojavile, verovatno neće biti nikoga. Ali želim da vidim dokle su spremni da idu.
Naročito on. Daćemo im lažne opise da bismo mogli da ih osmotrimo. Ako se pojave. Piši
tom Endiju i reci mu da Viktorija ima prijateljicu koja se zove, hm, Tes i koja takođe
želi na piće. Još jedna samohrana majka.“
Lizi je ushićeno dodala: „Možemo odmah da im pošaljemo poruku.“ Donela je
kompjuter iz dnevne sobe, spustila ga ispred Rebeke i uključila program. Endi je bio tu.
„Čekaj malo, pa ti si mu već slala poruke? Jesi li imala sajber seks sa njim?“
„Ne! Samo smo razmenili adrese. Njegova je PS Diddy.“
„Samo to je dovoljan razlog da ne svinguješ sa njim.“
Međutim, Rebeka je popila vino i poslala poruku sa Lizinog računara: „Zaista se
radujem našem sutrašnjem sastanku u Gejtu. Neprestano razmišljam o tome. Pitala sam
se da li mogu da dovedem prijateljicu.“
Dok su čekale odgovor, Lizi je otišla u kuhinju i donela nekoliko Džejovih piva. Bila
su engleska, sa malim procentom alkohola – zvali su ih „pivo za druženje“. Volela bi da
je imala nešto jače. Pomislila je da ode do prodavnice pića u Ulici Vanderbilt, ali shvatila
je da bi to bilo napadno.
„Šta je ovo?“ pitala je Rebeka nakon što je otpila gutljaj.
„Pivo za sladokusce. Englesko. Džej voli pivo nepoznatih proizvođača.“ Rebeka je
napravila grimasu. „Šta je bilo?“ pitala je Lizi. „Crnci ne mogu da piju pivo nepoznatih
proizvođača?“
Rebeka se nasmejala. Osetila se čudno, pošto je sasvim drugačije zvučalo nego kad to
Džej izgovori. Rasni odnosi su tako zamršeni i vreme ih ne čini jednostavnijim. Lizi se
pitala da li je to jedan od razloga što se oseća usamljeno. Postoje stvari koje jednostavno
ne možete da kažete svom partneru. U isto vreme ste stranci i prisni prijatelji.
Lizi je želela da može sa nekim da razgovara o svom braku, ali kad bi naletela na
belkinje sa crnom decom na igralištu Anderhil, one bi se ponašale veoma neprijateljski –
kao da se osećaju suviše nelagodno zbog svojih izbora da bi pružile ruku sličnoj osobi.
Zaključila je da su se verovatno posvađale sa roditeljima i da se sad istresaju na čitav
svet. Njenoj majci trebalo je dosta vremena da prihvati Džeja. Međutim, na kraju je to
učinila, verovatno zaključivši da je crni muškarac bolji izbor od bele žene. Možda će Lizi,
kad bolje upozna Rebeku, moći da joj se poveri i porazgovara o tome.
Endi je odgovorio za nekoliko minuta. Nakon što prođe vreme za stavljanje dece u
krevet, možete računati na to da je većina roditelja iz Park Sloupa za svojim
kompjuterima. Surfovanje je nova varijanta bračnog seksa.
Mislio sam da ne voliš majke iz Park Sloupa, odgovorio je.
„Rekla si mu to?“ pitala je Rebeka.

140
 „Pomislila sam da je dobro da budem iskrena“, hrabro je odvratila. Otpila je dobar
gutljaj piva, otela Rebeki laptop i otkucala: Moja prijateljica ne izgleda poput majki iz Park
Sloupa. Veoma je slatka. Slađa od mene. Nije konektikat mafin top35.
Rebeka je prsnula u smeh. „Gđe si čula taj izraz?“
„Od neke žene u mojoj grupi za nove majke. Ne mogu da verujem da nikad nisi čula.“
To je zastrašujuće, napisao je Endi, jer kako sam te zamilsio i ti si prilično slatka.
„Gospode!“ uzviknula je Rebeka. „Baš je uspaljen!“
Zove se Tes i ima telo poput Kortni Koks, napisala je Lizi. Bilo bi mi znatno prijatnije
ako ona bude tu.
„Ovo ti dobro ide!“ rekla je Rebeka preko Lizinog ramena.
U pravu je. Kao da je pod velom Viktorije i piva koje je pila naglo ne bi li alkohol što
brže proradio, Lizi postala pametna i vešta koliko i njena prijateljica. Druge majke činile
su joj se dosadnim, ali Rebeka joj je bila zanimljiva.
Treba li da znamo neka osnovna pravila pre nego što dođemo? napisala je Lizi.
Da li je igra reči namerna?
Ne.
Drago mi je što si pitala. Ovo je samo sastanak, ali ako neki drugi put dođete kod nas
u stan, pravila su: nema zlobe, nema povređivanja, nema pravih imena. Ako bude igara sa
vezivanjem, sigurna reč je ’lokavore’.36
„To je tako tipično za Park Sloup“, rekla je Lizi.
Znači da Endi nije tvoje pravo ime? napisala je Lizi.
Molim te. Kao da si ti stvarno Viktorija. Verovatno nisi samohrana majka. Verovatno
čak nisi ni majka.
Moraćeš da me upoznaš da bi to otkrio.
Osam sati u Gejtu?
Kako ćemo vas prepoznati?
Imam smeđu kovrdžavu kosu, a moja supruga Aleksandra je plavuša. Sedećemo
napred, za barom.
Ja sam plavuša, sto sedamdeset osam centimetara, Tes je sićušna i crvenokosa.
Zvučite suviše dobro da biste bile stvarne.
O, i te kako smo stvarne.
Nakon što su se odjavile, Lizi je pitala: „Ko će da ti čuva Ebi?“
„Teo. Reći ću mu da idem sa tobom na piće. Biće srećan. Voli kad izađem iz kuće.“
„Zašto?“
„Nisam fina prema njemu.“ Rebeka se namrštila i upiljila u etiketu na flaši.

35
Connecticut Muffin top - ne preliva joj se salo preko pantalona. (Prim. prev.)
36
Locavore - pokret koji treba da probudi ekološku svest. (Prim. prev.)

141
 „Trudiš li se da budeš fina?“
„Ne naročito. Kada si dugo besan, teško je prestati. Bes postaje normalno stanje.“
Rebeka je delovala izmučeno, lice joj je bilo toliko izbrazdano uvređenošću da se skoro
izobličila.
Lizi je posegnula ka njenoj ruci i rekla: „Žao mi je ako te ne ceni.“
„Šta ja tu mogu?“ odgovorila je Rebeka i slegla ramenima.
„Možeš da ga ostaviš.“
„Jevrejka sam“, odvratila je. „One ne ostavljaju muževe. One umiru.“ Položila je
obraz na Lizinu šaku. Osećala je da je Rebeka želi. Onaj poljubac nije bio slučajan. Došla
je da je zavede.
Šakama je obuhvatila Rebekino lice i ona joj je dopustila da je poljubi. Kao da je
smekšala u njenim rukama. Lizi se osećala kao da propada kroz crno-beli prugasti vrtlog
iz filmova pedesetih. Na trenutak je osetila istinu, Rebekinu žudnju za njom. Želela je da
taj osećaj stavi u bočicu i okači je oko vrata.
Dok su se ljubile, dotakla je Rebekine grudi preko majice i zastenjala od uzbuđenja
što može da pipne ono što je zamišljala. Zatim joj se ruka našla ispod bluze, pokušavajući
da dopre do kože. Brzo joj je otkopčala prsluče, korpe su se otvorile, a dojke ispale. Mazila
ih je zatvorenih očiju, zarivši glavu u Rebekine grudi.
Međutim, ona se povukla i spustila majicu. „Treba da krenem.“
„Jesi li sigurna?“
„Da.“
Lizi je želela da vrisne na nju zato što je tako toplo-hladna, ali nije to učinila jer se
plašila da Rebeka onda neće poći sa njom da upoznaju svingere. Silno je želela da to budu
pravi svingeri i da se Rebeka napije dovoljno da je nagovori da odu do njihove kuće i
povataju se.
Bila je zbunjena. Lizi se uvek činilo da je afera jednostavna stvar Osetite uzajamnu
privlačnost i zatim se dogovorite gde ćete se videti. Međutim, početak je težak koliko i u
vezi, a Lizi se nije često bavila time, posto je imala samo devetnaest godina kad je upoznala
Saru. Tokom upoznavanja, ljudi igraju igrice i pribegavaju trikovima kako bi
njihov ljubavnik neprestano bio zagrejan.
Činilo joj se blesavim da se igra sa Rebekom, jer su obe već udate i majke. Pošto su
već zauzete, zašto ne bi mogle prosto da pređu na stvar?
Ali, ovo je igra, a ako je igra, onda ona gubi. Možda bi mogla ujutru da nazove Rebeku
i kaže da joj je žao zbog onog što se dogodilo, a zatim mogu da se dogovore gde i kada će
se naći.
Ušla je u spavaću sobu i dugo stajala ispred kreveca, zureći u Mensovo lice. Zatim ga
je podigla i odnela u svoj krevet. Promeškoljio se i tad mu je tutnula bradavicu u usta.
Dok je sisao, odjednom ju je oblila toplota. Gurnula je ruku u pantalone i dirala se,
razmišljajući o onome što je osetila dok je nakratko držala Rebeku u naručju. Osećala bi

142
se znatno čudnije da je Mens imao nekog pojma o tome sta se zbiva, ali on je samo sisao,
sebično i narcisoidno kao njegov otac.
Njen orgazam bio je besan i brz. Nakon što je svršila, Mens je zaspao. Kao pravi
muškarac.

143
Kada se te noći Rebeka vratila kući, zatekla je Tea sa laptopom u krevetu i naočarima na
nosu. „Ebi je u krevecu“, rekao je ponosno.
„To je divno“, odvratila je.
„Uvek govoriš da ne možeš da spavaš kad je ona sa nama, pa sam je premestio.“
„Hvala ti zbog toga.“ Odmahnuo je glavom, kao da nije zadovoljan njenom
reakcijom. Kako da mu objasni? Toliko su tvrdoglavi da nemaju pojma kako da se
ispetljaju.
Otišla je u kupatilo da se osveži. Zureći u svoj odraz u ogledalu, setila se žurke u Kerol
Gardensu pre toliko godina. Možda je Teo prestao da vodi ljubav sa njom zato što joj je
suđeno da se kresne sa Stjuartom Ešbijem. Zato je Teo pričao o biznismenu iz Sent Luisa.
Imao je bračnu ekstrasenzornu sposobnost, znao je da će ona jednog dana imati priliku
za seks sa nekim ko će je usrećiti. Zbog toga što je voli, nije želeo da joj stoji na putu.
Razmišljala je o tome kako se Lizi jebe sa Džejom četiri puta nedeljno i pitala se da li
to želi on ili ona. Teško je zamisliti da Lizi zanimaju muškarci. Bilo je očigledno da je i
dalje lezbejka.
Užasno se osećala zbog onog što se te večeri dogodilo u Lizinom stanu. Nije trebalo
da je zavarava pošto zaista nije želela da se ovako nešto desi. Ali, Stjuart je bio tako
okrutan prema njoj u Sautpou, držao joj je predavanje o tome kako majka treba da se
ponaša, a bila je i usamljena.
Zabrinula se da je Lizi pogrešno shvatila. A dogovorile su se da idu da upoznaju one
takozvane svingere. Moraće da pronađe neki izgovor i da se izvuče iz toga.
U krevetu je stavila masku za spavanje i okrenula leđa Teu. „Kako je bilo?“ pitao je.
„Šta?“
„Kako je bilo na svirci?“
„Kesi je pravi psihopata.“
„Da li to kažeš samo zato što si ljubomorna jer se ona viđa sa njim?“
„Ne.“
„Pitam jesi li ljubomorna zbog toga što se ona viđa sa njim?“ Nije je dotakao duže od
godinu dana. Zašto bi mario?

144
 „Raskinuli smo pre šest godina. Zašto bih bila ljubomorna?“ Osetila je ruku na
leđima. Osećaj je bio već toliko zaboravljen da je skinula masku i okrenula se, ne bi li se
uverila da je to zaista bio on. „Pomislio sam da bismo u avgustu mogli negde da odemo“,
rekao je. Tokom praznika bili su u San Francisku u poseti njegovoj majci i očuhu, ali to i
nije bio neki naročit odmor. Kad vučeš bebu sa sobom nema sedenja, uvek se guraš na
krevetu, a letovi avionom su pakleni.
Prevrnula se na leđa. „Dobro“, rekla je oprezno.
„Znam da nam protekle godine nije bilo lako i mislim da je za to kriv i moj posao.
Tom je rekao da će mi dati nedelju dana odmora, ali moram da ga iskoristim pre kraja
leta, zbog toga što na jesen počinjemo da radimo na projektu za stanove u Ulici Džejn.
Gde bi volela da idemo?“
„To zavisi od tebe.“
„Mislio sam da će te ovo obradovati“, rekao je. Sklonio je ruku i pogledao je
uvređeno-nadurenim pogledom koji više nije izazivao emotivni udar.
„Radujem se. Zaista se radujem. Da posetimo moje roditelje?“ Oni su imali kuću u
Bič Hejvenu, na obali Džersija. Kupili su je 1970. Rebeka i Teo tamo su vodili Ebi za 4.
jul, ali zbog njegovog posla nisu razmišljali o dužem putu.
„Želeo sam da budemo sami“, rekao je Teo. „Samo nas troje. Mislio sam da bismo
mogli da odemo u Nort Fork.“
„Nort Fork zvuči dobro.“ Nagnula se i poljubila ga sa nadom da će to okončati
raspravu, kako bi mogla da se baci na spavanje. Želela je da razmisli o onom razgovoru sa
Stjuartom, pre nego što je postao dalek i hladan
„Jesi li mnogo pila?“ pitao je Teo.
„Ne, samo malo vina.“ Odlučila je da mu ne kaže da je posle otišla do Lizi da ne bi
morala da odgovara na gomilu banalnih pitanja o sinu i suprugu. Teo je žmirnuo ka njoj,
ali nije navaljivao.
Rebeka je provela silne mesece kriveći Tea zbog toga što je odbija, ali nakon što ju je
drugi put odbio, više nije pokušavala da vodi ljubav sa njim. Možda on i dalje želi seks i
samo čeka da ona počne. Potrudio se večeras, sa sve odmorom, a ona se breca i ne uzvraća.
Zašto joj je tako teško da bude fina prema njemu, kad je to ono što želi zauzvrat?
Bilo je trenutaka kad je nagoveštavao da ga zanima – jedne večeri kad su zajedno
gledali Za šaku dolara, masirao joj je stopala i gledao je nežno, ali je bila tako besna što
nije učinio nešto više da je trgla noge iz njegovog krila.
Proletos je bio u silnom stresu zbog posla. Pričao joj je o tome tokom večere, a zatim
je zagnjurio glavu u šake i rekao: „Ponekad mi se čini da je moj posao preveliko breme.“
Mogla je da stane iza njega i da ga zagrli, ali umesto toga rekla je: „Hoćeš da kažeš da ja
ne doprinosim? Zato što se kidam kako bih zaradila svoj deo, a imam samo tri dana
nedeljno kad mogu da pišem.“ Zatim ju je, pre neko veče dok je Ebi bila sa njima
u krevetu dotakao, ali je bila previše ljuta da bi uzvratila.

145
 U braku ništa nije jednostavno. Negde je pročitala da je potrebno dvoje ljudi da bi se
stvorio obrazac, ali da je dovoljna jedna osoba da ga promeni. Zašto ona ne želi da
promeni stvari? Kao da joj je njegovo odbijanje dalo dozvolu da ga krivi za sve što nije u
redu u njihovom braku. Tako je dobila dežurnog krivca, jer bi iskreno sagledavanje
razloga zbog kojih više ne želi da spava sa njom, bilo previše bolno da bi o tome
razmišljala.
Poljubila ga je i zagrlila. Usta su mu bila topla a oči nežne, iako nisu baš mamile.
Popela se na njega i privila se. Iznenadila se kada je primetila da mu se digao.
Da li to tako ide – šesnaest meseci ništa, a zatim se jedne noći sve promeni? Svukla
mu je bokserice i spustila usne na njega. Nešto je promrmljao.
Mislila je na Stjuarta Ešbija dok je pušila svom suprugu, pitajući se kakvog li je ukusa
Stjuart i da li će njemu ikad ovo raditi. Teo ju je okrenuo na stomak i skinuo joj gaćice.
Znači i on je ljut na nju, ne želi da joj vidi lice. To je baš uzbudljivo. Znači da može pronaći
način da pretvori bes u žudnju. To je početak.
Zgrabio je kondom iz fioke, navukao ga i ušao u nju. Zabacila je glavu zbog bola, ali
i uzbuđenja. Dovoljno je da muškarac namiriše da se drugi mužjak mota u blizini i to će
ga vratiti kući. Zašto joj to ranije nije palo na pamet? Tek što je ušao, Ebi je zacvilela iz
spavaće sobe.
„Sranje!“ kriknula je Rebeka.
„Ššš“, rekao je Teo, i dalje u njoj. „Možda će nastaviti da spava.“
Međutim, za koji minut, Ebi je plakala svom snagom. „Žao mi je“, rekao joj je,
poljubio i izvukao ga.
„I meni.“
„Možda će brzo zaspati“, dodao je. Ušao je u kćerkinu sobu. Prestala je da plače.
Rebeka je iz kuhinje ubrzo začula šuškanje i zveckanje flašica.

146
Melorina uobičajena jutarnja rutina podrazumevala je ustajanje oko deset i trideset,
sedenje u kutku za doručak i čitanje Njujork posta dok pije kafu i jede tartine. Odmah bi
otvorila Pejdž siks da vidi: a) da li može da otkrije skrivene ličnosti, i b) da li je ona jedna
od njih.
Ovog četvrtka, međutim, nije imala dovoljno snage da se odvuče dole, pa je samo
vrisnula: „Stjuarte!“ Ušao je koji minut kasnije, potpuno obučen. Po njegovom licu znala
je da stvari veoma loše stoje. „Donesi mi Post.“
„Bacio sam ga.“
„Pa, onda siđi i izvadi ga iz đubreta.“
Oklevao je za trenutak, a zatim zaključio da nema svrhe da se raspravlja sa njom. Kad
se vratio, lice mu je bilo smrknuto.
Prethodne večeri nije mu sve ispričala. Nakon što je povratila, najzad je pronašla
taksistu koji je pristao da je poveze. Stigla je kući u jedanaest, potpuno iscrpljena. Stjuart
je bio u krevetu i čitao Noći u Bangkoku. Kad je ugledao njenu oprljenu kosu i ožiljak
iznad obrve, ostao je bez daha. Rekao je da je zvao tri puta, ali da mu nije odgovorila.
Zatim je lutao Petom avenijom i tražio je, pre nego što je odustao i krenuo kući. Dodao
je da mu je malo falilo da pozove policiju. Preklinjao ju je da mu ispriča šta se dogodilo,
ali ona je odbila i krišom stavila dva ativana pod jezik pre nego što je potonula u zaborav.
Fotografija se nalazila na naslovnoj strani, crno-bela i zrnasta. Melora je uhvaćena
usred povraćanja. Bleda povraćka predstavljala je izvanredan kontrast na tamnoj
pozadini Fletbuš avenije. Zaključila je da nalikuje mešavini veterana-beskućnika, pijane
Britni i onog Kambodžanca sa čuvene fotografije.
Debelim crnim slovima pisalo je MEL NIJE DOBRO, a nešto sitnijim ispod;
„Pogledajte na strani jedanaest.“ A tamo, prekoputa uobičajenih Pejdžsiks stavki, nalazila
se još jedna gadna Melorina fotografija od prethodne noći, napravljena nekoliko sekundi
nakon slike sa naslovnice. Na njoj se mršti ka fotografu.

„Melora Li se u poslednje vreme ponaša veoma čudno. Gosti intervjua sa Kesi

Trejnor za prikupljanje donacija Pariske revije u klubu Sautpo, kojem je Melora
prisustvovala sa suprugom Stjuartom Ešbijem, primetili su „čudno ponašanje“ i
izraženo hramanje. ’Delovalo je kao da posrće’, izjavio je jedan od gostiju, ’osim

147
 toga, preplitala je jezikom.’ Kad je ova zlobna dobitnica Oskara pokušala da upali
cigaretu ispred kluba, zapalila je kosu. Kasnije je naš fotograf spazio kako
povraća ispred Eplbija. Možda je upravo proždrala hamburger, poput koleginice,
takođe oskarovke Hilari Svonk, i onda joj je zalogaj otišao na pogrešnu stranu?
Ešbija nije bilo na vidiku. Prijatelji ovog para tvrde da su se njih dvoje u
poslednje vreme udaljili. Nadamo se da je svrha svega ovog priprema za ulogu,
pošto nam se ne bi dopalo da Melora postane Vinona.“

Presavila je novine i lenjo ih bacila u stranu, shvativši da ima još samo tri sata do
razgovora sa Adamom Epstajnom. „Šta se dešava?“ pitao je Stjuart i seo na krevet.
„Ništa.“
„Ne ponašaj se prema meni kao prema idiotu. Toliko sam se uplašio kad si se vratila
da sam čitavu noć ostao budan i drmusao te da se uverim da nisi izgubila svest. Šta
uzimaš?“
„Ne uzimam ništa. Osim onog što inače uzimam.“
„Pa šta se dogodilo?“
Okrenula je novine i uprla prst u svoje lice. „To se dogodilo.“
„Mislim, zbog čega ti je bilo muka? Kakva ti je to posekotina na glavi?“ Nagnuo se da
je dotakne, a ona se zgrčila od bola. Uzeo je za ruke. „Hajde, Lor, molim te pričaj sa
mnom.“
Želela je da mu ispriča da joj se činilo kao da ruka nije njena kad je uzela novčanik
Nila Harisa, već kao da je marioneta čije konce odozgo povlači neki nevidljivi čovek.
Obuzeo ju je nagon dok je „bugabo tata“ virio u kolica, nabivši joj dlakavo dupe u lice.
Eto šta nije u redu sa Park Sloupom: uvek su vam pred licem dupeta drugih ljudi.
Vakcinisana je protiv tuđih zadnjica dok je živela u Sohou, ali u Sloupu nije bilo moguće
pobeći od njih. U Kući čaja žene su bestidno dojile decu. Neudate su nosile prekratke
majice tako da su im stomaci bili otkriveni, a bretele brusthaltera namerno su štrčale iz
bluza. Majke su bebama presvlačile pelene na klupama u Konektikat Mafinu, na istim
klupama gde ljudi sede i piju kafu. Muški džogeri nosili su mrežaste majice koje su
otkrivale dlakave grudi i bradavice.
Ko to želi da gleda? Melora je pročitala profil Džordža Klunija u Njujorkeru. Rekao
je da poznati svoju kuću moraju da pretvore u lep zatvor i sad je shvatila na šta misli.
Njeno potkrovlje u Ulici Spring bilo je lep zatvor sa prozorima koji zaptivaju, prostorijom
za vino, salom za vežbanje, najmodernijim stereo-sistemom urađenim po narudžbini
i naravno sa Lisen, koja bi joj donosila sve što joj je potrebno. Zaštićeno i zabačeno mesto,
u kome bi se osećala bezbedno. Zašto su izvrnuli svoje živote naglavce zbog ovog
odvratnog kraja? Da bi u njih mogli da zure ljudi sa prosečnim primanjima? Za dve
godine otkako su se preselili u Bruklin, izgubila je iz vida ono što je njoj bitno – privatnost,
izolaciju, bezbednost – zato što ju je Stjuart uverio da su to snobovske potrebe.
Međutim, to je poza, kao i život na visokoj nozi. Na neki način je gore, zato što je
neiskreno. Bila je ljuta na sebe što nije rekla Stjuartu šta joj je potrebno. Ne znači da si

148
snob samo zbog toga što ti se većina drugih ljudi ne dopada. Njene potrebe su drugačije
od njegovih, što je razumljivo s obzirom na to da je postala poznata pre nego što je
dobila prvu menstruaciju.
„Ne znam“, rekla je tiho. „Valjda sam bila nervozna zbog sastanka i uzela previše
ativana.“
„Rekao sam ti da su te pilule opasne. Vidi šta se dogodilo Hitu.“
„Ja nisam Hit. On je bio na šest različitih lekova!“
„Želim da shvatim šta se događa sa tobom. Ne razumem zašto se ponašaš ovako kad
tvoja karijera konačno ide uzlaznom putanjom.“
„Konačno?“
„Hajde da se ne pretvaramo da nije posrtala.“
„To je bio moj izbor. Usporila sam da bih provodila više vremena sa Orionom.“
„Ali nikad ne provodiš vreme sa njim. Puštaš da ga Anika vodi sa sobom. Nikad nisi
sama sa njim, čak ni u kući.“
„Vodila sam ga na sladoled pre neki dan.“
„Dušo, moraš da mi kažeš šta se događa sa tobom.“
„Ne mogu. Suviše je grozno.“
„Šta je grozno?“
Pogledala ga je pravo u oči i poželela da on sve popravi. „Ja... nešto sam... uradila.“
„Šta si uradila, dušo? Šta si uradila?“
Zazvonio joj je telefon. „Draga“, rekla je Vanesa. „Ovde sam sa Lin.“
„Zdravoooo“, javila se Lin.
„Sigurno ti je teško“, kazala je Vanesa. Kako bi ona znala šta je teško? Kako bi ona
znala kako je kad brineš hoćeš li otići u zatvor? Ona je naslednica grčkog špediterskog
carstva. Nije morala da radi. Činila je to zabave radi.
„Prebaci na zvučnik“, rekao je Stjuart.
Melora je popustila. „Stu je ovde sa mnom.“
„Zdravo, Stu“, izgovorile su žene uglas.
Ovako izgleda kad zvezda dobije status bivše zvezde, kad dobitnica Oskara postane
epizoda u filmu poput Konana. Sve počinje groznom fotografijom, a završava se kratkim
gostovanjem u Plesu sa zvezdama.
„Draga“, rekla je Lin. „Mi te volimo. Zašto odbijaš da razgovaraš sa nama?“
„Trovanje hranom“, kazala je Melora. Stjuart je odmahnuo glavom.
„Ma hajde, draga“, nastavila je Lin. „To smo nas dve. Jesi li trudna?“
„Šta? Ne!“
„Možeš da nam kažeš.“
„Imam spiralu!“

149
 Žene su ćutale, a zatim je Lin nastavila: „Možeš li da budeš?“
„O čemu to govoriš?“
„Možemo ovo da preokrenemo u tvoju korist. Ja nešto mislim da je u pitanju rana
trudnoća, osam nedelja, zato si povratila. Pustimo da priča traje nedelju-dve, a zatim ćeš
imati spontani pobačaj.“
„Ne dopada mi se“, odvratila je. Lažni pobačaj deluje suviše prljavo, čak i njoj. To je
nešto na šta bi stara Melora pristala, ali ona više nije želela da bude takva.
„Samo pokušavamo da ti pomognemo“, rekla je Vanesa, a zatim duboko uzdahnula.
Uzdah je mogla da priguši pritisnuvši takozvano dugme za kašalj koje imaju
konferencijski telefoni, Melora je to znala. To je dugme koje pritisneš da bi mogao da
zaurlaš „Kakav kreten“ za svog klijenta, a da on to ne sazna.
„Dobro, onda prelazimo na plan B“, rekla je Lin. „Reći ćemo da tvoja majka ima
demenciju. Roditelj sa Alchajmerovom bolešću uvek uguši loš nastup u javnosti.“
„Ali, ja ne govorim sa svojom majkom.“ Posvađale su se ubrzo nakon što su Poze
doživele uspeh. Mersi je pustila u promet nacrt za knjigu o njihovom odnosu, mada je još
nije napisala. Ipak, bila je toliko besna zbog toga što Mersi želi da svoju kćerku izloži
javnosti zbog novca, da nikad nije ponovo uspostavila odnos.
„Nije bitno“, odvratila je Lin. „Ne moraš da se fotografišeš. Samo ćemo to reći.“
„Neću širiti laži o sebi da bih pomogla svoju karijeru. Mogu li da odložim sastanak sa
Adamom dok se ovo malo ne smiri?“
„U drugačijim okolnostima“, rekla je Lin, „to bih preporučila. To i tucanje sa
Samantom Ronson u više navrata.“
„Međutim, evo u čemu je stvar“, rekla je Vanesa. „Prvo, Adam će provesti samo jedan
dan u gradu. Montira film sa Dženifer Garner i doleteo je kasnim letom samo da bi se
sastao sa tobom.“ Melora nije bila sigurna da je to istina, ali zvučalo je laskavo. „Drugo,
saznale smo iz pouzdanog izvora da je agent Kejt Hadson jutros zvao Skota Rudina. Skot
je navodno rekao da je ’Adam sad otvoren za sve predloge’.“
Čak je i Stjuart prebledeo. Melora i Kejt nisu prijateljice, ali znaju se jedanaest godina,
otkako su snimile propali pilot za CBS – komad Dejvida Alana Grira po imenu Crno na
tebi. U Čikagu, na snimanju Sukoba Donelijevih, bile su srdačne, mada ne i prisne i
Melora ni u najluđim snovima ne bi pomislila da će je Kejt Hadson ovako izdati.
Međutim, to je holivudska pravda: čim se oklizneš, neko već spremno uskače na tvoje
mesto.
„Ma, hajde“, rekla je Melora. „Kejt Hadson? Ona je komičarka.“
„Ni tebe niko nije smatrao ozbiljnom glumicom dok nisi snimila Poze“, bila je
ubedljiva Vanesa.
„Premlada je! Rouzi je u ranim četrdesetim.“

150
 „CGI37“, odvratila je Vanesa.
„Mislim da Melora treba da odloži sastanak“, začuo se Stjuart. „Nije u stanju da se
sastane sa režiserom.“
„Suviše želim da ti obezbedim ovu ulogu da bih dopustila da ti izmakne“, rekla je
Vanesa. „Znaš da mu je raspored zgusnut. Moraš da ubediš Adama da si dobro. Da je ova
fotografija beznačajna, da predstavlja iskrivljenu sliku i da je tekst čista kleveta. Možeš li
to da izvedeš? Da mu pokažeš da si pravi profesionalac?“
„Pokušaću“, izgovorila je promuklo.
„Već sam rekla njegovoj asistentkinji da prebaci ručak u Sent Ambrouz. U Gemi je
suviše prometno.“
„Hajde da razgovaramo o večeras“, rekla je Lin. „Vas dvoje idete na premijeru Sukoba
Donelijevih. To je jedini način da se odbije napad u štampi i publika uveri da je sa vašom
vezom sve u redu. Ograničićemo broj pitanja, ali želimo da delujete veoma srećno i
zadovoljno pred paparacima.“
Melora je zaboravila na premijeru. Falilo joj je pola kose na glavi, imala je otvorenu
ranu iznad oka i hramala je. Nema šanse da stane na crveni tepih. „Ne želim“, rekla je.
„Moraš“, odvratila je Lin. „Sredićemo te i razgovaraćeš samo sa Akses Holivudom.
Nakon toga ćete Stjuart i ti otići u Gramersi, kako bi fotografi napravili nekoliko lepih
fotografija. Ostanite sat vremena i zatim možete kući.“
„Nisam sigurna.“
„Draga, ako se ne pojaviš“, dodala je Lin, „to će samo pojačati glasine da si zavisnik
od heroina.“
„Heroin?“
Lin je pročistila grlo i rekla: „Nemoj danas da ideš na Džezabel.“
Melora je spustila slušalicu. Loše se osećala. Stjuart je rekao: „Šta si uradila? Htela si
da mi kažeš šta si uradila.“
Pogrešila je kad je pomislila da može da mu se poveri. Suviše je sebičan da bi joj
pomogao. „Zašto bi mario?“ pitala je. „Nikad nisi ovde. Dogovaraš angažmane u
filmovima jedan za drugim da nikad ne bi bio sa mnom.“
„Dogovaram angažmane jedan za drugim zato što ne mogu sebi da dozvolim da
odbijam posao. Nisam tako dugo u poslu kao ti.“
„Čak i kad si tu, tako si dalek. Ponašaš se kao da sam ti na teretu.“
„Ma, hajde. Bio sam zauzet pisanjem scenarija.“
„Ako angažuješ mene, dobićeš više sredstava.“
„Sumnjam, s obzirom na to u kakvom si stanju“, rekao je. Zurio je u nju sa
sažaljenjem. Ponižavajuće je kad te suprug tako posmatra. „Samo ti možeš ovo da središ,

37
CGI - Computer generated images. (Prim. prev.)

151
Melora. Možeš da pobesniš ili da preuzmeš odgovornost. Postoje i drugi načini, osim
korišćenja droge. Zašto ne pokušaš da meditiraš?“
„Meditiranje ne može jebeno ni da načne ono sa čime se ja nosim!“ planula je. „To bi
bilo kao kap vode u okeanu!“
„Jesi li zvala doktora Levina?“
„Naravno da jesam! Van grada je!“
Povukao se. Prišla je situaciji na pogrešan način. U braku su. Smestiće je u instituciju
i onaj prokletnik od doktora verovatno će se složiti sa tim, čim se vrati sa sahrane svoje
majke.
Morala je da uveri Stjuarta da joj je dobro. „Žao mi je“, rekla je. „Sve me je stiglo. I
film i Bruklin. Ovde se osećam izolovano.“
„Žao mi je“, rekao je, ali nije pitao da li želi da se preseli. „Pogledaj svoju kosu“,
zazvučao je tužno, „tu divnu kosu.“
„Ponovo će porasti.“
„Bar mi dopusti da očistim posekotinu.“
„Video si?“
„Ma, hajde. Pa nisam idiot. Kako se to dogodilo?“
„Udarila sam se u kupatilu.“
„Šta si radila?“
„Pokušala da dohvatim flašu vina.“
Stjuart je tužno odmahnuo glavom i ušao u kupatilo. Izašao je sa alkoholom, vatom i
flasterom. „Mislim da mora da se ušije“, rekao je. „Jesi li sigurna da želiš na sastanak?
Mogu da kažem Lin i Vanesi da se nose.“
„Uspeću nekako.“
„Možda treba da krenem sa tobom.“
„To neće povratiti Adamovu veru u mene.“
„U tom slučaju ću nazvati Ringa i reći mu da te sačeka ispred. Ako već ideš, želim da
bezbedno stigneš kući.“
Klimnula je; da je imala kola prethodne noći, ne bi izigravala Natali Portman u filmu
V kao Vendeta.
Vrata su se naglo otvorila i unutra je uleteo Orion sa mačem u ruci. Anika ga je pratila
u stopu. „Šta ti se dogodilo sa kosom, mama?“
„Žao mi je“, rekla je Anika dok je pokušavala da ga izvuče napolje.
„Može da ostane“, rekao je Stjuart, mada je sin poslednja osoba koju je Melora u
ovom trenutku želela da vidi. „Mami se desio nesrećni slučaj.“ Aniki je bilo neugodno.
Očigledno je pročitala Post.
„Izgleda grozno“, rekao je Orion i počeo da se mačuje sa zamišljenim protivnikom
pokraj kreveta.

152
 „Odakle ti to?“ pitala je, pokazujući ka floretu.
„Upisali smo ga na časove mačevanja u Pauerpleju“, rekao je Stjuart.
Kako to da ona ne zna? Niko joj ništa ne govori i onda se čude što nije u toku.
„Vidi šta mogu“, rekao je Orion. Pravio je neke pokrete mačem i Stjuart ga je
zadivljeno posmatrao. „Zamalo da pogodim Darbija u oko pre neki dan.“
„Ko je Darbi?“ pitala je Melora. Anika to ime ranije nije spominjala.
„Njegov drugar sa igrališta“, odvratila je Anika brzo.
„Mačevao si se sa njim na igralištu?“
„U sobi za igranje“, rekao je Orion. Anika je pocrvenela. Melora je sve vreme znala.
Burmanci su suviše časni da bi krali.
„Drugar ti je dolazio u kuću?“ pitala je Oriona.
„Da. Upoznali smo se na igralištu i Anika je rekla da on i njegova mama mogu da
svrate.“
Melora je Šveđanku ošinula pogledom. „Rekla si da niko nije dolazio.“
„Bili su samo jednom.“
„Da li su dolazila još neka deca?“
„Ne.“
Ponadala se da je dete ukralo novčanik, zato što neće znati šta to znači. Ali, plašila se
da je u pitanju ipak majka. Nikad joj se nisu dopadale neurotične majke iz ovog
komšiluka, debeljuce opsednute svojom decom.
Sevala je pogledom ka Aniki. Ubiće tu skandinavsku kučku. Orion se i dalje mačevao,
mahnito izvodeći épée. „Suviše si blizu mom toaletnom stolu!“ zaurlala je Melora.
„Nemoj da se istresaš na njega“, umešao se Stjuart.
„Ne govori mi kako da razgovaram sa svojim sinom.“
„Sa našim sinom. Ne viči na njega.“
„Hajdemo, Orione“, rekla je Anika, pokušavajući da ga izvuče kroz vrata.
Orion je nekoliko puta parirao, sa levom rukom na kuku. Melora nije mogla da
podnese nevešte pokrete, bez obzira na to što su mu samo četiri godine. Otela mu je mač.
Orion je širom otvorenih očiju pogledao majku, u strahu da će ga udariti.
„Ne radi se tako!“ viknula je, a zatim stručno izvela pokret pariranja dok je Orion
posmatrao sa strahopoštovanjem, nenaviknut na majčino učestvovanje u igri.
„Gde si to naučila, mama?“
„Bogojavljenska noć u pozorištu Delakorte.“ Ubrzavajući pokrete, pokušala da izvede
napad, ali članak je po popustio. „Ahhhh!“
„Mama jesi li dobro?“
„Beži mi s očiju!“ vrisnula je, pala na pod i zagrlila stopalo. Zašto je taj mali kreten ne
ostavi na miru? Zašto stalno ulazi u njenu sobu kad mu je sto puta rekla da mora da kuca?

153
 Orion je napravio grimasu i izjurio, sa Anikom za petama. Stjuart je prekorno
odmahnuo glavom, a zatim i sam izašao.
„Oh, gospode“, zacvilela je Melora, masirajući članak. Uz ogroman napor ustala je i
othramala do kupatila da se umije. Pogledala se u ogledalu. Kad se samo seti da ju je nekad
davno Eskvajer proglasio najseksepilnijom ženom na planeti. Upiljila se u svoj lik i
ugledala groznicu koja je upravo izlazila u uglu usana.

154
Stjuart je nazvao Rebeku u četvrtak u deset ujutru i pitao da li može da dođe sa scenarijem.
Toliko se uzbudila da je ispustila telefon, a zatim ga izbezumljeno podigla, plašeći se da je
izgubila Stjuarta. Sonam je izašla sa Ebi. Nazvala ju je i rekla joj da ruča u gradu,
objašnjavajući da ima rok za pisanje članka i da joj je potrebno malo više mira i tišine.
Zatim se bacila na spremanje stana, pokušavajući da napravi bar malo reda. Rahman
je pevao na skeli, ali bila je toliko uzbuđena što će videti Stjuarta da joj to nije smetalo.
Očistila je kuhinju i pokupila igračke sa tepiha, odlažući ih u veliku korpu u ćošku Ebine
sobe. Sklonila je stare časopise sa stočića i zalutale dečje jednodelne pidžame, papuče i
čaše za vino, vraćajući sve na mesto, tako da je dnevna soba uskoro izgledala dovoljno
lepo i prijatno.
Dok se tuširala obrijala je bikini liniju, pazuh i noge, oprala zube, sredila obrve, stavila
četvrtinu lorealovog apsolut repera na kosu i stelom makartni natopila obe strane vrata.
Obukla je crni la perla šorts sa niskim strukom, široku džejms persmajicu na kopčanje sa
belim okovratnikom, stavila srebrnu ogrlicu sa ovalnim medaljonom i minđuše
sa dijamantima koje je jedva proturila kroz skoro zarasle rupice. Pomislila je kako mora
da ih skine pre nego što se Teo vrati kući da ne bi nešto posumnjao. A zatim joj je palo na
pamet koliko je tužno to što bi minđuše mogle da budu dokaz preljube, jer ih tako retko
nosi.
Osmotrila je svoj odraz u ogledalu u spavaćoj sobi. Nije loše za tridestpetogodišnju
majku. Otvorila je fioku Teovog noćnog stočića i uzela novi lambskin kondom38. Stavila
ga je u svoju fioku da ga ne bi tražila, ali je odlučila da ne promeni posteljinu, u strahu da
ne bude suviše samouverena i tako izbaksuzira samoj sebi.
Stjuart je stigao oko jedanaest, znojav, što Rebeki nije smetalo. Volela je taj miris i
bila silno razočarana zato što je Teo, još dok su redovno imali seks, uvek tražio da se prvo
istušira. Teo je dobar ljubavnik, umešan i pažljiv, ali suzdržan. Delovalo je kao da se nikad
u potpunosti ne opušta tokom seksa i već je prihvatila da je prosto takav; naučila je da
bude zahvalna zbog toga što on vodi računa o njenom zadovoljstvu. U
mnogim aktivnostima – kuvanju, dekorisanju, vožnji, estetici, odmorima – voleo je da se

38
Lambskin kondom - prezervativ napravljen od tanke membrane ovčijeg creva. (Prim. prev.)

155
stvari rade na određen način. Verovatno zbog toga što je odrastao u haosu: čovek u
takvim okolnostima nauči da upravlja onim što može. Pošto se Rebeka lako usplahiri i
spada u one koji se histerično rasplaču kad se izgube tokom putovanja, dopadalo joj se
što Teu te stvari idu od ruke. Dobro ih je radio.
Stjuart je držao smotani scenario, ali nije joj ga pružio. „Fin stan“, rekao je. Ništavan
je u poređenju sa vilom, ali bar je učtiv.
„Hvala“, odvratila je. „Ako ti ne smeta Rahman.“ Spustila je roletne do kraja, da ne bi
video šta se zbiva unutra.
„Gde je mala grizačica članaka?“ pitao je Stjuart.
„Sa dadiljom. Vratiće se oko jedan.“ Primetila je da je bacio pogled na sat i pitala se
da li pokušava da proceni hoće li će imati dovoljno vremena da je pojebe. „Mogu li da ti
ponudim nešto za piće?“ pitala je Rebeka. „Vodu? Belo vino? Ja ću uzeti malo vina. Tako
je vruće da sam zaključila da mogu to sebi da dozvolim.“ To je test: ako su mu
namere čiste, odbiće piće.
Otvoreno ju je pogledao i rekao: „Naravno.“
Napunila je dve čaše i sela pored njega na kauč. Dodao joj je scenario. „Ne želiš valjda
odmah da ga pročitam?“
„Ne, samo nisam hteo da zaboravim da ti ga dam.“
„Ali, samo si njega imao u rukama.“
Trepnuo je. Da li treba da mu skoči u krilo? U filmovima se takve stvari pokreću lako;
u stvarnom životu sve je složenije.
„Želiš li da pojačam klimu?“
„U redu je.“
„Nikad ne znam da li je drugima suviše hladno. Meni je vruće. Svako popodne
gledam filmove u donjem vešu.“ Nije reagovao na reči ’donji veš’. Možda ga to uopšte ne
zanima.
„Šta danas gledaš?“ pitao je.
„Mislila sam Stepfordske supruge. Jesi li ga pogledao?“
„Rimejk? Bio sam na premijeri. Užasan je. Bilo mi je neugodno zbog Nikol. Nisam
bio u stanju da se pozdravim sa njom.“
„Ne, original. Sa Ketrin Ros.“
„Oh, da, mislim da sam ga pogledao pre dosta godina, ali ne sećam ga se dobro.“
„Hoćeš da ga pogledamo zajedno? Napraviću kokice. Znam da je to čudno, vrele
kokice po ovoj vrućini, ali ne mogu da gledam film bez njih.
„Ne mogu da ih jedem“, rekao je sa malom nelagodom. „Na ajurvedskom sam režimu
ishrane.“
„Šta je to?“ pitala je Rebeka, trudeći se da ne počne da ga ismeva. Ne smeš da se rugaš
muškarcu ako želiš da te jebe, bar ne mnogo.

156
 „Teško je objasniti, ali suština je u tome da jedeš određene vrste različitih
prehrambenih proizvoda.“
„Ali, vino je dozvoljeno?“
„Vino pospešuje pita došu. Ajurveda se zasniva na umerenosti.“
Zakikotala se. Čitava stvar zvuči besmisleno i uobraženo. „Znači, ništa od kokica?“
„Dovodiš me u iskušenje. Uzeću malo.“
Pravila je kokice, a on joj je govorio o toj ishrani. Dok je stajala na zasvođenom ulazu
u kuhinju i pričala sa njim, nije bila nervozna. Osećala se kao prava pametnica. Stjuart
nije došao u njen stan radi povećanja procenta gledanosti.
Poslužila je kokice u činiji. Čaša za vino bila mu je maltene prazna, pa je dosula.
Ubacila je disk u plejer, sela na petnaestak centimetara od njega i uperila daljinski
upravljač ka televizoru.
Ketrin Ros sa žutom maramom na glavi, poput one koju je Rebeka nosila u prostoriji
za pakovanje hrane, sedela je sama u svom praznom stanu na Menhetnu i zurila kroz
prozor. Mali pas je toliko brzo pretrčao preko ekrana da je delovao poput mačke.
Zloslutno od početka. Rosova je bila u karavanu sa svojom decom, očigledno pomešanih
osećanja prema gradu iz koga odlazi, nekako svesna da njen suprug planira da je pretvori
u robota. Nešto joj je privuklo pažnju na ulici – crvenokosi muškarac koji pomalo
podseća na Stjuarta, prelazio je ulicu sa nagom ženskom lutkom pod pazuhom. „Da se
čovek naježi, zar ne?“ pitala je Rebeka.
„Nagoveštaj“, odvratio je Stjuart. Uzeo je svoj telefon i nešto zapisao.
Rebeka je smatrala da preteruje, ali je odlučila da prećuti. Bilo je stvari u vezi sa njim
koje joj se nisu dopadale, ali to je u redu. U tome je poenta. Neće se udati za njega; može
pomalo da je nervira.
Dok se porodica smeštala u Stepfordu a čudna komšinica im donosila kaserolu 39,
Stjuart se zainteresovano nagnuo napred. Dok je to činio, koleno mu se malo pomerilo,
tako da je blago dotakao Rebekino. Nije ništa rekla, ali trudila se da ne pomera nogu kako
bi nastavili da se dodiruju. Struja je jurila između njih i kad je podigla čašu do usta,
primetila je da joj ruka drhti.
Kad se ponovo naslonio na kauč, jedva primetno joj se približio, ne pomerajući
zadnjicu. Sigurno je to naučio na snimanju nekog filma – kako da bude u centru akcije, a
da se naizgled uopšte ne pomera.
„Koliko te Park Sloup podseća na Stepford?“
„Zastrašujuće.“
„Mislimo da smo mi izmislili supermame, ali one su odavno tu. Samo što su tada bile
na valijumu.“

39
Kaserola - velika i duboka posuda koja služi za pečenje u rerni i serviranje hrane. (Prim. prev.)

157
 „Da li bi radije imao suprugu na valijumu“, rekla je, „koja ti napravi martini svako
veče kad uđeš na vrata, ili srećnu zaposlenu ženu koja nikad nije ljubazna?“
„Definitivno suprugu na valijumu“, rekao je. „Mogao bih da je imam kad god
poželim.“
Želeo ju je. Dešava se. „Kad sam gledala Stanara pre neki dan“, rekla je, „nisam samo
gledala.“
„Zaista?“ glas mu je bio tih i veoma blizak. „Dopada ti se Šeli Vinters?“
„Ona scena, u bioskopu... tako je seksi. Način na koji je dotiče. I njoj se to dopada.
Mislim, nije me uzbudilo to što se nalaze u bioskopu punom perverznjaka, već to što on
zna da može da joj radi šta god želi.“
„Da li to uvek radiš kad gledaš filmove?“
„Ako mi se u njima nešto dopadne. Pohađala sam Barnard, ali me veoma pali
pokoravanje žena.“
„Znao sam da nam je mnogo toga zajedničko.“
Stjuart je spustio ruku na njenu butinu. A zatim ju je, kao da je to najprirodnija stvar
na svetu, privukao i poljubio. Dah mu je bio sladak i mirisao je na cimet. Da li je žvakao
žvaku na putu do nje? Ako jeste, to znači da mu je stalo do toga šta ona misli o njegovom
dahu. Čvrsto joj je obuhvatio vrat sa zadnje strane. Bio je samouveren i veoma
mišićav. Čovek koji zna šta želi, a želeo je Rebeku.
Brzo se oslobodila odeće. Zatim mu je svukla majicu, kako bi mogla da poljubi grudi
kojima se divila na igralištu. Dopale su mu se njene gaćice. To je i rekao.
Kad su oboje ostali nagi i nakon što mu je neko vreme pušila, uzela je kondom iz
spavaće sobe, vratila se i počela da mu ga navlači. Začulo se kucanje sa druge strane
roletne. „Gospode“, rekla je Rebeka.
Ponovo kucanje, ovog puta oštrije. Umotala se ćebetom i prišla prozoru, podigavši
roletnu tek toliko da se napravi uzani prorez.
„Imate li ključ od podruma?“ pitao je Rahman kroz prozor.
„Dole je na kaminu“, odvratila je brzo.
„Proverio sam. Nije tamo.“
„Pozvonite u broju jedan.“ Na trenutak je delovalo kao da je primetio Stjuarta na
kauču, ali nije bila sigurna. Zatvorila je roletnu i prišla mu.
Nije mu pao. Laskalo joj je. Muškarac je želi. Sa njom je sve u redu. „Imaš li kondom?“
pitao je blago.
„Bio je kod tebe“, odvratila je. Pogledala je ispod jastuka, ali nije bio tamo. Nije bio
ni na kauču.
Ruke su mu bile na njenim ramenima. Ako to uskoro ne urade, trenutak će proći i
onda to nikad neće da se desi. Da li je kondom uopšte bitan? Ovo je bezbedno vreme u
mesecu, neposredno nakon menstruacije. Želela je da ga oseti u sebi.

158
 Jahala gaje, zureći u čuvene plave oči, želeći da produži ovaj savršeni trenutak. Brzo
je svršila, a zatim se ljuljala dok nije svršila i drugi put. Delovalo je kao da je i on blizu, a
zatim mu se telo protreslo i brzo ju je podigao dok je svršavao. Klekla je i uzela ga u usta
da ne bi pokvasio sofu.
Ležala je na njemu osećajući toplu kožu. Da je znala da će Stjuart Ešbi biti njen
biznismen iz Sent Luisa, ne bi se naljutila na Tea kad je to rekao.
Poljubio joj je vrat, usta, obraz, čelo i ponovo glasno usta. „Bila si... bolja nego što sam
zamišljao.“
„Da li je to kompliment?“
„Oh, da , rekao je. „Nemaš pojma šta sam zamišljao.“
Zakikotala se. Bio je to glasan, otvoren kikot koji ju je iznenadio. Postala je šašava
zbog njega. „I ja sam dosta razmišljala o tebi. Još kad sam te prvi put videla u onom filmu
sa Metom Dejmonom. Mislim, otišla sam kući i... razmišljala o tebi.“
„U dobrom si društvu. Mnoge Amerikanke učinile su to isto.“
Nestašno ga je pljesnula po ruci. Bilo je tako neverovatno. Zavitlava se sa velikom
filmskom zvezdom nakon što je došao u njen stan da vodi ljubav sa njom.
„Dobro si?“ pitao je.
„Aha.“
„Nisam znao da umeš to da radiš.“
„Šta?“
„Da se smeješ.“
„Naravno da se smejem.“
„Ne naročito često. Ali, imao sam osećaj da mogu da te nateram na to.“
Obukli su jedno drugo, svaki čas zastajkujući da bi se poljubili. Želela je da mu postavi
milion pitanja o tome kakav je bio u detinjstvu, šta zaista oseća prema Melori, da li želi
da ima svoju decu, da li bi dolazio u njen stan svakog utorka i četvrtka narednih, recimo,
sedam godina. Međutim, znala je da će ako bude pričala o tome, sve brzo upropastiti.
Ipak, mada nije imala nameru da ga obavezuje, plašila se da će ustati, zevnuti i reći:
„Moram da krenem.“ Čovek svako veće spava sa Melorom Li. Šta bi on sa majkom iz Park
Sloupa – koju ni sopstveni suprug ne želi?
Zbog toga što je bila sigurna da će otići, zapanjila se kad se protegao i rekao: „Šta
misliš da odemo u šetnju?“

159
Lizi se teško kretala. Odvela je Mensa u bruklinsku botaničku baštu kako bi se domogla
hlada, ali nakon što je sat vremena gurala kolica i vodila ga da vidi patke u japanskom
vrtu, bila je iscrpljena. Zastala je kraj klupe da se odmori. Dok je sedela ispod pergolasa
obraslog visterijom, približio se neki par koji se kretao ka fontani.
Bio joj je poznat način na koji se žena kretala. Bila je to Rebeka. Lizi se najpre zbunila
– nije gurala kolica – zatim je primetila da Rebeka korača sa muškarcem. Prvo je pomislila
da je to njen suprug, ali kad su prišli, prepoznala ga je iz filmova. Stjuart Ešbi.
Podigla je pogled i zaustila da se javi, ali Rebeka je bila toliko obuzeta njime da je nije
primetila. Samo su prošli, glasno se smejući.
Kako to da je Rebeka nije primetila? Trebalo je samo malo da skrene pogled. Lizi bi
pogledala maltene svaku majku kraj koje bi prošla, da vidi kako postupa prema deci i da
li je poznaje. Ali Rebeka nije čak ni obratila pažnju na majku sa maklaren kolicima.
Mada su joj bili okrenuti leđima, Lizi je videla da je Rebeka očarana-delovala je
potpuno usredsređeno, stav joj je bio drugačiji. Lizi je često slušala Ani di Franko dok je
bila gej i zapamtila je stih u pesmi o ženi koja se zaljubi u lošeg momka: „Ona povija dah
kad razgovara sa njim.“ Tako je Rebeka izgledala, kao da povija dah.
Šta ona radi sa Stjuartom Ešbijem? Da li su se tek upoznali ili se već duže znaju?
Možda su u tajnoj vezi i jedini način da Rebeka priča o tome jeste da kaže da ga je
obučavala u Kooperativi. Bila je besna na svoju prijateljicu zato što je dovoljno drska da
se u javnosti pojavi sa slavnim oženjenom čovekom, za koga novine pišu da ima problema
u braku.
Njujork post je baš jutros objavio užasnu fotografiju Melore, uz komentar da je
Stjuartov i njen brak zapao u probleme. Zar Rebeka to ne zna?
Zastali su kraj fontane i seli na kamenu klupu, veoma blizu jedno drugom. Ako nisu
u vezi, šta rade zajedno usred bela dana? Nekom poput Stjuarta Ešbija nisu potrebni novi
prijatelji. On je kao Madona, već je upoznao sve i svakog.
Kako je Rebeka mogla ovo da joj uradi? Zašto joj je dozvolila da ode tako daleko
prethodne noći u stanu, ako ne oseća isto? Pre nego što je došla u baštu, Lizi je u Klej Potu
kupila Rebeki par minđuša. Planirala je da ih joj pokloni te večeri u Gejtu. Bili su to mali
srebrni diskovi, elegantni i skromni, zamišljala je kako će uokviriti Rebekino lice. Koštali

160
su šezdeset dva dolara i Lizi ih je kupila za keš, kao da čini nešto nestašno. Kako sad da
joj ih da, kad je očigledno zaljubljena u nekog drugog?
Nazvala je Rebeku na mobilni, ne znajući šta će reći. Neće joj kazati da je u bašti, to
bi bilo suviše čudno, ali želela je da joj Rebeka čuje glas. Gledala je kako pokušava da
iskopa telefon iz tašne, gleda broj i vraća ga nazad. Nastavila je da razgovara sa Stjuartom.
Kad se uključila govorna pošta, Lizi je žurno izgovorila: „Zdravo. Zovem zbog
večeras. Treba da se nađemo pre nego što odemo u Gejt. Nazovi me. Važi?“ Kad je
prekinula, osetila se jadnije nego malopre. Videla je njen broj i nije se javila. Ljudi to ne
rade prijateljima.
Poželela je da otrči do zaljubljenih ptičica i da vrisne: „Spava sa tobom samo zato što
njen muž odbija da je jebe!“ Stjuart ne zna da je Rebeka gori gubitnik od Lizi. Pa šta ako
nosi skupu odeću, ona je ta koja je patetična.
Ustala je i krenula ka Istern Parkveju. Dok je odlazila, osvrnula se još jednom i
sačekala ne bi li je primetili, ali bili su okrenuti leđima i nastavili su svojim putem ka Čeri
Esplanadi.
Lizi je mrzela osećaj da je opterećena detetom dok su njih dvoje slobodni i sami.
Rebeka je imala sreće što može sebi da priušti pomoć, ali žalila se na Ebi kao da uopšte
nema dadilju.
Pomislila je da bi mogla da provodi više vremena bez Mensa ako bi dopustila Moni
da ga čuva; majka Mišel Obame čuvala je njihove kćerke dok su učestvovali u kampanji.
Ali, to je drugačije. Starije su, osim toga, to je Mišelina majka a ne svekrva, pa sigurno nije
imala problema da joj prepusti decu. Lizi se pitala da li bi bilo drugačije da je Barakova
majka u pitanju, belkinja koja živi u blizini. Da li bi Mišel opteretila svekrvu brigom o
svojoj deci, ili bi batalila kampanju?
Lizi je jutros nazvala Monu da je pita da li bi uveče pričuvala Mensa Ako sve bude
dobro, možda će joj dopustiti da ga uzima tokom dana, ali u početku samo na sat
vremena. Korak po korak.
Dok je zurila ka izlazu iz bašte, sve je kuvalo u njoj. Šta god da se dešava između
Rebeke i Stjuarta, ona je očigledno potpuno opčinjena. Postala je zvezdojebac.
Telefon joj je zazvonio na Istern Parkveju. Poskočila je, nadajući se da je Rebeka. Ali,
bio je Džej. „Zovem onako“, rekao je.
Voleo je da zove onda kad mu odgovara. Međutim, ponekad kad bi ona njega nazvala,
javio bi se tek posle nekoliko sati. Znala je da preslušava njene poruke da bi čuo da li je
nešto hitno u pitanju, a ako nije, stavio bi je na dno liste. „Mi smo dobro“, odgovorila je.
„Vruće je “ Prethodne večeri imao je svirku, ali Lizi nije mogla da se seti u kom
gradu „Kako je bilo sinoć?“
„Neverovatno. Dva bisa.“
„Gde si ono bio?“

161
 „U Hanoveru“, rekao je i uzdahnuo kao da je trebalo da nauči napamet njegov
raspored.
„To je divno! Drago mi je što je bilo tako dobro!“ Međutim, nije joj bilo drago. Njegov
uspeh nije uključivao nju. Izgledalo je kao da uživa u tome da pobegne od porodičnog
života. Ko ne bi? To je pravi zatvor. Ali ona nikad nije mogla da pobegne. Džej se ponašao
kao da je njegovo vreme vrednije od njenog.
„Tvoja majka dolazi večeras da čuva Mensa“, rekla je.
„To je divno. Drago mi je što si je pitala.“
„Idem na večeru sa prijateljicom.“ Čekala je da je nešto pita, ali on to nije učimo. Nije
pitao ni koja je to prijateljica. Mogla je imati aferu, ali njega to uopšte nije doticalo.
„Nedostaješ mi“, rekao je.
„I ti nama.“
„Da li možda želi da se pozdravi sa mnom?“
„Bio je nemoguć. Bolje ne. Kad stižeš sutra?“
„Otprilike za večeru. Nazvaću kad budem ulazio u grad.“ Lizi je pokušala da se priseti
kad je poslednji put bila uzbuđena što on dolazi kući kad joj se poslednji put puls ubrzao
kad bi čula njegove korake na stepeništu. Bilo je nemoguće radovati se njegovom
povratku kad je toliko ljuti. Nije znala da li je besna zbog toga što je neodgovoran ili zato
što je njen muž. „Ne čujem te dobro“, rekao je. „Gde ste?“
„Išli smo u zoološki vrt i botaničku baštu.“
Nije mogla u isto vreme lepo da drži telefon i da gura kolica. Naletela je na pukotinu
i Mens je ispao. Nije se izgrebao, ali ona se prepala a on je uvređeno briznuo u plač.
„Šta se dogodilo?“ pitao je Džej.
„Ništa, kolica su naletela na ispupčenje.“
„Da li je bio zakopčan?“
„Naravno da je bio“, slagala je. „Slušaj, moram da idem.“ Ćušnula je Mensa u kolica
i zakopčala ga. Plakao je sve do kuće.

162
Kad je Melora stigla u Sent Ambrouz, izgledala je najbolje moguće u datim okolnostima.
Lin je poslala ekipu koja sređuje glumce sa A-liste da joj pomognu: Melorinog plastičnog
hirurga, Stivena Reznika, koji je ušio posekotinu nevidljivim kopčama; nemačkog
šminkera, transseksualca po imenu Toni, koji je sve prekrio japanskim puderom od tri
stotine dolara; čuvenog ortopeda iz Sohoa, koji joj je previo članak i tražio da snimi nogu
što pre; i italijanskog gej stilistu Alesandra, koji joj je nadogradio kosu i prekrio spaljeni
deo. Da bi sakrila zavoj, Melora je odabrala dugačke, tamne farmerke adrijano goldšmid
– uprkos toplom vremenu, crno-belu mark džejkobs bluzu iz male serije, na kojoj piše
GDE JE BES? i crne satin d’orsej manolo cipele sa niskom petom.
Zbog živaca je pre polaska popila pedeset miligrama zolofta i dva miligrama ativana.
Ortoped, doktor Eš, prepisao joj je vikodin za bol pa je popila i tu tabletu.
Kad je zakoračila na podnevno sunce, pet-šest fotografa već je bilo pred njenim
vratima – lešinari koji uživaju kad ih okružuju smrt i nesreća. Nakon što se Hit
predozirao, osećala se užasno dok su visili ispred njegove kuće u Berum Hilu. Čovek je
preminuo, ali nije im padalo na pamet da se pristojno ponašaju!
Prepoznala je uobičajeni kadar seronja. Većini je znala lična imena. Obično bi ih
viđala na premijerama ili otvaranjima. Uznemirujuće je gledati ih ispred kuće. Fil Parnel
se nalazio na čelu čopora, naravno, neobrijan i sa večito crvenim nosom. Želela je da ga
udari posred lica.
Aparati su škljocali poput rafalne paljbe. Osetila se slabom, ali se usredsredila na to
da korača čvrsto, srećna što je odabrala niske potpetice. Ringo, krupan čovek
neodređenog istočnoevropskog porekla, čekao je u limuzini. Melori nikad nije bilo tako
drago što ga vidi. Potrčao je uza stepenice da je otprati do kola, dok je ona spuštene glave
ignorisala pitanja paparaca: „Da li je istina da si heroinski zavisnik?“ „Hoćeš li odložiti
posao na neko vreme?“ „Melora, da li si trudna?“
Razvukla je lukavi osmeh preko lica. Čim se našla u limuzini, koja je bila meka i nije
mirisala na osveživač, Melora je uzdahnula od olakšanja. Da je samo zadržala Ringa. Tada
ispred njenih vrata ne bi bilo paparaca, pošto bi bezbedno stigla kući iz Sautpoa.
Kad je ušla u Sent Ambrouz, ekskluzivni italijanski restoran u Vest Vilidžu, za šankom
je ugledala mršavu manekenku iz Etiopije kako čita Njujork post. Devojka je podigla

163
pogled, primetila Meloru, a zatim se lenjo pokrenula. Ponižena, okrenula joj je leđa dok
je pozdravljala domaćicu, mršavu kao grana i sa lažnim evropskim akcentom, koja se
uz sve to pretvarala da je nije prepoznala.
Adam još nije stigao, tako da je uzela sto u zadnjem delu restorana i naručila šolju
čaja, čije ime je zvučalo kao indijski crevni poremećaj. Stjuartu bi se dopao.
Adam Epstajn je kasnio trideset pet minuta. Kad je konačno stigao, ativan je već
počeo da deluje i sve joj je izgledalo lako i jednostavno. Maltene je zaboravila na gomilu
ispred vile. Sve što treba da uradi jeste da ostane ležerna i sastanak će odlično proći.
„Žao mi je što kasnim“, rekao je Adam bez objašnjenja. Melora je ustala i poljubila ga
u oba obraza, a zatim blago posrnula dok se vraćala na mesto. Samo jednom ga je videla
uživo, na zabavi Kruga dramskih kritičara Los Anđelesa, ali tada su pričali kratko i
površno.
Ovako izbliza, odjednom ju je privukao. Nije bio njen tip – uopšte nije volele Jevreje,
a on je još negovao stil jevrejskog adolescenta sa dugim trepavicama i neobaveznom
srednjoškolskom frizurom. Ali nešto na njemu bilo je seksi, možda sigurnost
intelektualca. Držao joj je ruke i posmatrao je kao da velikim poštovanjem pokušava da
sakrije sažaljenje. „Zdravo“, rekao je kao da su na prvom sastanku. Ponovio je to
nekoliko puta. Nije bila sigurna da li treba da odgovori.
Konobarica je prišla i Adam je naručio salatu sentokolori, uz objašnjenje da je
nedavno postao vegetarijanac. Melora je preskočila doručak i sad je žudela za crvenim
mesom, ali nije želela da povredi njegovo opredeljenje, pa je i ona naručila isto. „Nešto za
piće?“ pitala je kelnerica.
„Čašu sanđovezea“, rekao je Adam, a zatim pogledao Meloru i dodao: „Nek ide život.
Sinoć sam imao dug let.“
„Za vas?“
Melora nije bila sigurna šta da naruči. Sa obzirom na to što o njoj pišu u štampi, znala
je da ne bi trebalo da uzima alkohol, ali Adam je to učinio pa je smatrala da joj je
dozvoljeno: „I ja ću isto.“ Učinilo joj se da ju je odmerio sa osudom pa je poželela da
povuče porudžbinu.
„Želim da znaš“, rekao je kad je kelnerica otišla, „šta god da se dešava sa tobom, mene
to ne zanima. Uvek sam radio drugačije i smatram da privatni život slavnih nije bitan za
njihov posao. Kad smo snimali Evu i Endija u Bovini, štampa je poludela za Sendinim
fotografijama jer se upravo udala za Džesija Džejmsa i on je bio gore sa nama. Zato smo
snimanje zatvorili za javnost i stvarali film kao da je u pitanju diplomski rad.“
„Oh, studirao si filmsku režiju?“
„Ne.“ Odvratio je odbojnim tonom, te je zažalila zbog pitanja. „Potpuno sam samouk.
Mislim da su filmske studije obična prevara i to sam u nekoliko intervjua izjavio.“ Propala
je. Nema svrhe da ostane do kraja ručka. Zaustila je da se izvini, ali on je nastavio. „Hteo
sam da kažem da smo se pozabavili suštinskim pitanjima snimajući Evu i Endija. Meni je

164
bitno da na vreme dođeš na snimanje i dobro radiš svoj posao, to je sve. Ne tiče me se šta
radiš u međuvremenu. Mrzim novinare. Ne bi bilo ovako da živimo u drugačijem svetu.
Misliš li da je Trifo morao da se nosi sa sličnim sranjima?“
„Nije“, odvratila je, poželevši da je osvežila znanje o Trifou kako bi mogla da
razgovara o njegovim filmovima.
Stiglo je vino. Adam je prstima dodirivao čašu, ali nije pio, pa nije ni ona. Činilo joj
se kao da se nalazi u pustinji, a neko joj maše flašom vode ispred nosa. „Napisao sam
Rouzi za tebe“, rekao je.
„Stvarno?“ Mogla je da oseti ukus sanđovezea u ustima, ali on kao da je zaboravio na
vino. Otpio je gutljaj vode, pa je i ona gucnula čaj.
„Da, dosta sam se mučio sa prvim skicama i najzad sam sve rešio kad sam shvatio da
je Rouzi starija verzija lika koji si igrala u Dženi više ne živi ovde.“
Širom je otvorila usta. Dženi je specijal ABC-ja u kojem je glumila kad joj je bilo
četrnaest godina. To je film o bulimičnoj devojčici i smatra se originalnim i savremenim
zbog ukazivanja na ovu bolest. Melora nije imala bulimiju dok ga je snimala, ali je bila
sklona samopovređivanju. Dve godine kasnije, kad je snimala specijal ABC-ja o
samopovređivanju, bila je bulimična.
„Pogledao si taj film?“
„Zaljubio sam se u tebe. Za mene, Rouzi jeste Dženi, odrasla Dženi. Ona je u potrazi
za samootkrovenjem, veoma je usamljena, ali živi u takvoj kulturi da mora da se pretvara.
Mene zanima prostor između istine i pretvaranja. Svi moji ženski likovi vode takvu vrstu
unutrašnje borbe.“
Ovo ju je iz nekog razloga dotaklo. Gledao je filmove koje je snimala u detinjstvu i
primetio vezu sa onim što Melora trenutno radi. Ona u intervjuima uvek pokušava da
omalovaži svoj rad iz detinjstva, ali ipak oseća da je tad glumila bolje nego ikad. Nije bila
svesna toga, ali je bila tako čista.
„Znaš“, rekla je, „Sanjala sam Rouzi sa natapiranom kosom kao iz šezdesetih i...“
„Vidiš je sa takvom frizurom?“
Klimnula je. Posegnuo je ka svojoj torbi i uzeo crno-belu fotografiju glamurozne
supruge iz pedesetih, sa tmurnim izrazom lica. „Ovo je moj model za taj lik. Kunem se
bogom. Upravo sam se sastao sa kostimografkinjom i pokazao joj ovu sliku.“
Zurili su jedno u drugo kao da će se upravo baciti na seks. Ovo će se dogoditi. Niko
neće saznati za novčanik. Želela je da skoči preko stola i poliže mu lice.
Prodorno ju je posmatrao smeđim jevrejskim očima. Sinulo joj je da ima priliku
iskreno da govori. Ovih dana je tako teško razgovarati sa ljudima, teško je biti iskren.
Zbog toga je ukrala novčanik. Bez obzira na haos koji je time stvorila, nije joj bilo žao
zbog osećaja koji je imala kad ga je uzela. U deliću sekunde bila je živa.
Možda Adam Epstajn zna koliko je bolno kad si drugačiji od svih ostalih. O tome se
radi u Nespuštenom, o odrastanju mladog izgnanika. Možda duboko u sebi, ispod tog

165
samouverenog i razmetljivog držanja, izvikanog prijateljstva sa Vudijem Alenom i
nagrade za najbolji originalni scenario koju dodeljuje Esnaf američkih pisaca, možda
ispod svega toga Adam Epstajn pati. Možda razume da bol potiče od toga što niko stvarno
ne razgovara sa tobom. Možda kad se ujutru probudi i pogleda Džesiku Čejfi ne smatra
sebe srećnikom što je oženjen tako lepom ženom. Možda mu se čini da ga ona ne razume.
Više nije mogla da čeka ni trenutak, potegla je dobar gutljaj vina, širom otvorivši usta
kad je prinela čašu. Adam se setio svog pića i otpio slabašan gutljaj.
„Mogu li nešto da te pitam?“ rekla je. Ozbiljno je klimnuo. Iz očiju mu je i dalje
izbijala toplina, maltene kao da je filmska zvezda. Bile su tako okrugle i tamne. Osećala je
da postaje inteligentnija samo zato što zuri u njih. „Da li ti je ikad teško da ustaneš iz
kreveta?“ Umesto da odgovori, samo je rukom pokazao da nastavi.
„Pa, ponekad se osećam umorno“, rekla je. Polako je klimnuo. Bila je sigurna da sad
misli da je luda – ako to već nije pomislio nakon one fotografije iz Posta. Ali, morala je sa
nekim da razgovara. Pošto nije mogla ni suprugu ni terapeutu da kaže koliko je teško biti
Melora Li, odlučila je da to prizna Adamu Epstajnu. On će razumeti. „Teško mi je da
ujutru ustanem iz kreveta. Samo za odlazak u kupatilo, pranje zuba i oblačenje potrebna
mi je ogromna snaga. Ne mogu da se saberem da uradim najjednostavnije stvari. Kao da
su mi za udove zakačeni neki ogromni tegovi, poput grupe robijaša vezanih lancem. Ne
znam. Možda je to neka faza. Možda su hormoni, oni su krivi za većinu problema. Možda
je to zbog toga što punim četrdeset godina.“
Brzo je odmahnuo glavom, poput psa koji sa sebe otresa vodu. „Vanesa je rekla da
imaš trideset sedam godina.“
„Ne, IMDB40 je u pravu. Punim četrdeset u oktobru.“ Njegov istočnoevropski ten je
postao za nijansu bleđi. „Da li je to problem?“
„Nikako. Samo sam – kao kad misliš jedno, a onda saznaš da je nešto drugo u pitanju.
Prosto je – čudno, znaš?“ Pijuckao je vino, zamišljeno posmatrajući dno čaše. Zatim je
pogledao u nju. „Nastavi. Tegovi na tvojim udovima.“
Bila je sigurna da je sve pokvarila. Smatrao je da je prestara za ulogu, mada u scenariju
jasno piše da Rouzi ima četrdeset jednu godinu. Nema svrhe da nastavlja. Međutim,
počela je da mu govori istinu, a kad jednom počneš, teško je stati. Želela je da mu veruje.
Ima tako saosećajno lice. Zato žene vole da sarađuju sa njim. Imaju osećaj da u isto vreme
mogu prema njemu da se ponašaju kao majke i da ga gnjave. „Pa, godinama sam smatrala
da je problem u meni“, nastavila je, „Da sa mnom nešto nije u redu kad ne mogu da se
saberem. Ali, pre nekoliko dana pomislila sam da možda nisam ja usporena. Možda je
problem u tome što svi ostali suviše žure. I da ljudi koji pokušavaju da me ubede da sam
luda, čine to zbog toga što imaju koristi, bez obzira na to da li je u pitanju moj terapeut,
moj suprug, moj sin ili moj agent. Jesi li gledao Plinsku svetlost?“

40
IMDB - Internet movie data base. (Prim. prev.)

166
 „To mi je jedan od deset omiljenih filmova!“ uzbuđeno je uzviknuo. Najzad se probila
do njega. Sačekala je da još nešto kaže, ali on je ćutao.
„Pa, osećam se kao Ingrid Bergman“, izgovorila je kolebljivo. „Kao da znam da su se
svi urotili da me slude, ali je problem u tome što ne mogu da nađem nikog ko će mi
poverovati. Vidim da je sve prevara, ali umesto da me to saznanje oslobodi, osećaj me...
baca u depresiju. Mislim, na koga čovek može da se osloni? Na koga mogu da računam
kad ljudi vide onakvu sliku u Njujork postu? Na koga?“
Adam je delovao kao da se muči, ali obrve su mu se koso spuštale sa strane, tako da
je uvek delovao pomalo izmučeno. Kako podnosi sve ovo? Da li će angažovati nekog
drugog ili ona možda ima priliku da ga navede da promeni mišljenje ako bude iskrena?
Setila se probe iz Audicije, kad Barbara Strajsend dolazi na audiciju za predstavu poput
nekog prosjaka, u staroj odeći, sa žvakom u ustima. Zatim vadi žvaku, lepi je ispod stolice
i sve ih oduva svojim glasom. Na kraju, kad ode, predsednik komisije odlazi do stolice, ali
tamo nema žvake. Bila je to prevara, smanjila je njihova očekivanja kako bi ih što više
zadivila.
Melroa je poput Barbare Strajsend, samo bez pevanja. „Slušaj“, rekla je. „Znam da
čitaš Post i znam da misliš da jezivo izgledam.“
„Izgledaš bolje nego ikad.“ Da li on to njoj povlađuje? Zar je serator? Veoma je
uvredljivo kad te neko laže u lice.
„Adame! Ovo je lažna kosa!“ podigla je nekoliko nadograđenih pramenova da mu
pokaže. „Sinoć sam nekog zamolila za upaljač i kosa mi se zapalila. Znaš li zašto? Martini
i ativan nisu dobra kombinacija. Pitaj Lili Alen! Znaš li u koliko sati počinjem da pijem
skoro svakog dana?“ Otpila je dobar gutljaj da bi podržala svoje reći, a Adam je gucnuo
vino kao da se priprema za ono što će uslediti. „Ponekad u jedanaest. Ujutru. Ranije sam
primoravala sebe da čekam šest sati. Zatim sam pomerila granicu na pet, a sad samo
kažem da je pravi čas za vino i počnem. Jesam li ponosna na to? Ne. Želim li tako da
nastavim zauvek? Dođavola, ne! Ali ne mogu da se vratim u sobe, Adame! Prestara sam
za to! Ljudi, ljudi! Ne mogu da podnesem ljude!“
Treptao je ka njoj bez reči, bezizražajnog lica. Pitala se kako je živeti sa njim i da li
ikad viče na svoju ženu. „Znači, pijem. Ponekad uzimam pilule. One idu pravo do mesta
u mozgu gde se vrti nervoza i zaustavljaju je. Zaustavljaju opsesivno razmišljanje. Uzrok
opsesivnog razmišljanja je, navodno, prerano navikavanje na nošu, ali ja ne
razgovaram sa svojom majkom, tako da nikad nisam saznala kad su me navikli. Jesi li čuo
za benzodijazepam?“
Polako je klimnuo. Nastavila je. „Tako sam i mislila. Tvoje kolege su po prirodi
neurotične. Verovatno i sam uzimaš antidepresive s obzirom na razvod tvojih roditelja, a
ako su scene trljanja u Nespuštenom autobiografske, verovatno si i na antikompulzivima.“
Došla je da razgovara o ulozi, a upustila se u javnu masturbaciju. Optužila ga je da je
depresivan. A želi da je angažuje. Nije očekivala da će stvari krenuti nizbrdo tako brzo.

167
 „Usput“, dodala je brzo, „dopadaju mi se reklame koje si uradio za Savet za odbranu
nacionalnih resursa. Podsećaju na novi talas.“
„Edvik ih je nazvao pretencioznim“, rekao je.
„Ne!“ odvratila je. „Onaj krupni plan ruke umirućeg čoveka zaista prenosi poruku. Ja
se silno iznerviram kad razmišljam o globalnom zagrevanju. Mislim, trudim se da radim
ono što je do mene. Upravo sam se učlanila u Prospekt park fud kooperativu.“ Nije
reagovao. Ali, možda nije zao. Možda samo nije čovek od puno reči. Nemoguće je
izgraditi prisnost sa nekim koga ne možete da pročitate.
„U svakom slučaju“, rekla je, „nisam o tome želela da razgovaramo.“ Mora da se vrati
na film. Ako bi mogla da ga uveri da razume scenario, morao bi da je angažuje. „Želela
sam da razgovaram o divnom filmu koji si napisao, o filmu koji otkriva crnilo u srcu
braka.“
„Misliš da je to tema filma?“
„Pa, da.“
„Hm.“
„Zar ti ne misliš da se o tome radi?“
„Više me zanima šta ti misliš.“
„Ma, hajde, Adame! Ne seri! Šta ti misliš, o čemu se radi u tvom filmu?“
Otpio je gutljaj vode i nakon pauze rekao: „O istrajnoj moći ljubavi.“
Potpuno je lud. To je isto koo da je za Bračne scene rekao da je najromantičniji film
ikad snimljen. Nije razumeo svoje sopstveno delo, moraće da mu objasni. „Ne radi se o
ljubavi, Adame! Nijedan tvoj film ne priča o ljubavi! Možda si time ubedio nekog čoveka
iz fonda da ti obezbedi sredstva. Ali nemoj meni prodavati to sranje.“
Otkako je usvojila Oriona, naporno je radila na tome da izbegava psovke, ali sad su
joj izletale na sve strane. „Žao mi je što sam pokušao da ti prodam to sranje“, rekao je.
Očekivala je da će Adam biti nedokučiv, ali ne na ovaj način. Nije imala pojma da li udara
pravo u metu ili ga bombarduje tako snažno da će je oklevetali čitavoj filmskoj industriji i
pretvoriti u glavni vic u klubu Frajer.
„Znam da ima glumica koje imaju bolji PR, ali ja sam, budimo iskreni, prava osoba
za ovu ulogu. Ako je ovaj sastanak ranije bio formalnost, protekla dvadeset četiri časa su
ga pretvorila u nešto drugo. Ja razumem Rouzi. Vanesa mi je rekla da Kejt Hadson želi
ulogu. Ne bih da budem jetka, ali ako Stu i ja večeras odemo u Paviljon na Žutu Rouzi i
vidimo nju sa natapiranom frizurom, iskopaću sopstvene jebene oči!“
„Zašto?“
„Prvo, mlađa je za čitavu dekadu. Kejt Hadson kao žena Viga Mortensena? Pa, on
ima pedeset godina! Drugo, žao mi je što moram to da kažem, ali devojka nema alat! Želi
da ga ima – zato je tako naporno radila na snimanju filma Zamalo poznati – ali drama joj
nije jača strana. Kažem ti, Adame, to silno farbanje može da udari ženi u glavu!“

168
Zatreperio je ka Melorinoj grivi. „Misliš da se ja farbam? Oh, Adame, ja sam prava
plavuša.“
Ustala je i počela da otkopčava farmerke, ali Adam je podigao dlan i zaustavio je.
Ponovo je sela. „Čisto da znaš“, rekla je, „spremna sam da radim nage scene. Zapravo,
čini mi se da je jedina stvar koja ovom filmu nedostaje dobar žbun iz pedesetih. Pošto
sam ’metodična’ glumica, već ga gajim, Adame. Već ga gajim. Razmišljaj o meni kao o
Robertu de Niru među pičkama.“ Kelnerica je donela hranu i odjurila kao da se plaši da
će joj Melora preneti neku gadnu bolest.
Robert de Niro pički? Šta je to, zaboga, izgovorila? „Žao mi je“, rekla je tiho. „U
poslednje vreme sam pod silnim stresom.“
„Razumem te“, rekao je.
„Zapravo... moja majka pati od demencije.“
„Mislio sam da ne razgovaraš sa njom.“
„Zato situacija i jeste tako bolna.“
Delovalo je kao da je posmatra tužno i saosećajno. Možda je odmah trebalo da
pomene demenciju.
„Adame“, rekla je, skrstila ruke i skupila se na stolici. „Ako me angažuješ za ovaj film,
jedno ti obećavam: dobićeš istinu. Imala sam jednog učitelja glume, ruskog učitelja u Steli
tokom ranih osamdesetih. Miša Slovinski. Na njegovim časovima radili smo scene i na
kraju svake, bez obzira na to ko je glumio i koliko je bio dobar, Miša bi rekao: „Ne
ferujem ti.“ Zatim bi objasnio šta nije bilo ubedljivo i zašto. Njegovi komentari uvek su
pogađali pravo u metu. Svaki put bismo pomislili: „Kako to da ovaj čovek sve tako dobro
razume?“
„Jednog dana glumila sam u sceni iz Hutersa, kad ružna Ronda priča o tome da nije
lepa. Miša je voleo da pravi neobične podele uloga, tako da je Riki Lejk bila zgodna Čeril,
a ja Ronda. Odigrala sam scenu i bio je to jedan od onih trenutaka kad se sve čudesno
složi, čak i u sumornoj učionici i bez šminke. Na kraju scene, Riki i ja sedimo na dve
stolice – moraš da budeš okrenut ka razredu dok te kritikuje – a on se zavalio, prekrstio
ruke i rekao. „Poferovao sam. Adame, ako me angažuješ i ti ćeš poverovati.“
Adamove obrve kao da su se skroz spustile niz slepoočnice. Zar ga je deprimirala ili
je samo duboko zamišljen? „Verujem ti“, rekao je. Glas mu je bio tako odmeren i ravan,
da nije mogla da proceni šta tačno misli. Da li pokazuje veru u nju, ili strah?
Ako je nakon svega ovog ipak angažuje, biće to pravo čudo. Ali, deo nje više nije ni
mario. Naravno da je želela ulogu, ali osećala je da ta odluka više nije u njenim rukama.
Na ovom sastanku dobila je retku priliku – da mu pokaže ko je. Ako ne vidi da je ona
prava osoba, to je njegov gubitak. To znači da nije shvatio. Uz neustrašivost koju nije
uspela da prizove kad ju je Robert Dauni Džunior prevario sa Nensi Travis ili kad je
otkrila da ju je Sara Džesika Parker pretekla za ulogu Sendi u filmu Priča iz Los Anđelesa,
Melora je bila ubeđena da će je Adam angažovati ako je projektu suđeno da se rodi.

169
 Napala je salatu viljuškom i halapljivo je strpala u usta. Potegla je dobar gutljaj vina
da je spere niz grlo i prosula ga po svojoj GDE JE BES? majici.

170
Da li je moguće da se razgovor sa Tinom Savant zaista dogodio? Na putu ka Melorinoj
vili Karen ga je pretresala u sebi, ubeđena da je umislila. Ali svaki put kad bi proverila
spisak poziva na mobilnom telefonu, broj bi bio među primljenim pozivima.
To se dogodilo u dvanaest i trideset, kad je sa Darbijem krenula po Aniku i Oriona u
vilu. Tina Savant nazvala je da joj saopšti da je njihova ponuda od 761.000 dolara
prihvaćena.
Karen je gotovo ispustila telefon kad je čula reč ’prihvaćena’. Period promašaja dugo
je trajao i već je bila počela da sumnja u uspeh. Ali, zaista se dogodilo. Dobro su odigrali
ovu ruku i isplatilo se. Do jeseni će biti u Nort Sloupu, u stanu sa dovoljno soba da bi
mogla slobodno da ostane u drugom stanju.
Kad je nazvala Metija na posao da mu javi dobru vest najpre je ćutao, kao da se plaši
da su ponudili previše, ali zatim je rekao da je dobro što je bila agresivna, pošto se i njemu
stan zaista dopao. Zatim je rekao da mu je žao zbog sinoćne svađe i da moraju da proslave
uz šampanjac kad bude došao s posla.
Uzbudila se kad je čula da želi da proslavi, zato što je jutros, nakon kafe i velike nužde,
primetila cervikalnu sluz belu kao belance – što znači da je njen najplodniji dan zapravo
danas a ne juče, kao i da bi mogla da začne ako se ona i Meti večeras budu seksali. Nadala
se da će moći da mu se digne. Izgleda da se njegova erekcija javljala samo kad su
stizale loše vesti iz sveta nekretnina.
Na uglu Devete ulice i Sedme avenije prošla je pored kioska i zastala, kao i uvek, da
baci pogled na naslovne strane. Uglavnom su to bili tračevi o slavnim ličnostima. Na
jednoj od donjih polica, za oko joj je zapala slika na naslovnoj strani Njujork posta. Žena
je povraćala, a naslov je glasio MEL NIJE DOBRO. Otvorila je jedanaestu stranu, pročitala
celu priču i šakom prekrila usta kao da pokušava da zaustavi povraćanje iz saosecanja.
Dok je čitala, bilo joj je žao Melore. Rasel Krou i Šon Pen mogu da se napiju i tuku
koliko god žele i zbog toga postaju samo popularniji, ali kad to učine Linzi, Britni ili
Melora, priča je potpuno drugačija. Eto šta Holivud radi ženama. Ako nisu nevidljive,
onda ih ismevaju govoreći da su svadljive ili zavisne od hirurških zahvata, ili što je najgora
uvreda, loše majke.

171
 Pitala se da li ova fotografija ima neke veze sa novčanikom koji je uzela iz Melorine
fioke. Osećala je da je tako. Melora je u nevolji i Karen može da joj pomogne. Ona zna
kako je kad svet počne da ti se ruši. Samo onaj ko razume može da pomogne.
Zatvorila je novine i nastavila da gura Darbija na sever, ka Garfildu. U visini Sedme
avenije i Sedme ulice, primetila je kako visoki i mršavi crnac izlazi iz kombija. Na leđima
je nosio gitaru, a u ruci malu platnenu torbu. Delovalo je kao da neko vreme korača kraj
nje i posmatra je. Uplašila se da je perverznjak ili džeparoš, ali tad se okrenuo: „Ti
si Karen, zar ne?“ rekao je uz širok osmeh.
„Molim? pitala je, mada ga je odmah prepoznala.
„Pomislio sam da si to ti. Ne sećaš me se? Bruklin tek? Klasa ’94?“
Bio je to Žan Pjer-Luj, trubač iz Bruklin teka i otimač njene nevinosti. Od
sedamnaeste godine smršao je bar dvadeset kilograma i odrastao u neverovatno zgodnog
muškarca. Ten mu je bio taman kao Silov, a glava imala lep oblik i dobro mu je izgledala
onako obrijana. Nije mogla da veruje koliko je zgodan.
„Tako je, tako je“, rekla je, nadajući se da joj glas zvuči smireno i odmereno. „Naravno
da te se sećam, Žan.“
„Sad koristim ime Džej. Umetničko ime mi je Džej Pi. Ali, prijatelji me zovu Džej.
„Džej“, ponovila je. Promenio je čak i ime. Bilo joj je teško da poveruje da je ovo onaj
čudni, debeljuškasti dečak koji je petljao oko njenog prslučeta. „Kako to misliš,
umetničko ime?“
„U bendu sam. U ono vreme svirao sam trubu, ali prebacio sam se na gitaru u
Oberlinu.“ Pokazao je ka futroli na svojim leđima. „Samo sto sam se vratio iz Nju
Hempšira. Upravo sam izašao iz kombija za turneju. Moja žena misli da se vraćam sutra.
Odlučio sam da je iznenadim.“
„Oh“, izustila je. Ima ženu. „Znači, oženjen si.“
„Da. Zove se Lizi. Venčali smo se pre dve i po godine. Živimo u Park Plejsu. To je
samo dva bloka dalje od kraja u kojem sam odrastao, ali sad je znatno drugačije.“ Nije
znala da je on iz Prospekt Hajtsa. Nikad nisu pričali o tome. Ćaskali su kao da su se dobro
poznavali u srednjoj školi, mada su nakon onih nekoliko telefonskih poziva ponovo
postali stranci. „A ti? Živiš li u Sloupu?“
„Da, mi smo nekoliko blokova dalje“, rekla je mahnuvši ka jugu. Zatim je dodala:
„Upravo su prihvatili našu ponudu za stan u Ulici Kerol. Selimo se na jesen.“
„To je divno.“
Primetila je da Darbi zuri u Džeja i rekla je: „Ovo je Darbi. Darbs, ovo je mamin
prijatelj Džej.“
„Zdravo, Darbi“, obratio mu se Džej i promrsio mu kosu. „I ja imam mališana kod
kuće. Zove se Mens. Ima godinu i po dana.“
Srce joj je divlje zalupalo. Znala je da treba da bude radosna zbog njega, ali ta vest ju
je uznemirila. Želela je da se on plaši seksa kao što se i ona plašila. Činjenica da ima bebu

172
dokazuje da nije uplašen. Muškarcima je sve jednostavnije. „Čestitam! To vam je prvo
dete?“
„Da. Sviđa mi se što sam tata. Mislim, teško je, ali sviđa mi se.“
Krenuo je da joj pokaže fotografiju. Beba ima svetliju kožu. Znači, majka mu je bela.
Nije se iznenadila. Verovatno nikada nije izlazio sa crnkinjama. Pitala se kako majka
izgleda, da li je debela ili mršava, lepa ili niska.
Dok je zurila u fotografiju, razmišljala je o tome kako bi izgledala njihova beba. S
vremena na vreme razmišljala je o tome, a nakon abortusa čak ju je i sanjala. Sanjala je da
je bio dečak i da ga je ugušila na spavanju, ne znajući šta radi. Zamišljala je da polubrat
gleda Mensa sa nebesa i želi da se igra sa njim.
Njihov sin bi sad imao šesnaest godina, iznenada je shvatila. Bila bi majka
šesnaestogodišnjeg dečaka.
„Zanimljivo ime – Mens“, rekla je. „Po kome ga je dobio?“
„Po starom bluz pevaču Mensu Lipskomu. Ludo, zar ne?“ rekao je Džej dok su
koračali jedno kraj drugog. „Nisam te video tolike godine, a sad sam naleteo na tebe na
Sedmoj aveniji. Izgleda da se svi koji dobiju dete pre ili kasnije presele u Sloup.“
„Mislila sam da živiš u Prospekt Hajtsu.“
„To je isto“, rekao je smešeći se, kao da je budalasta što u tome vidi razliku. Ali, to
nije budalasto. Prospekt Hajts nije ni nalik Prospekt parku. Nije čak ni blizu parka.
„Znaš“, rekla je, „koliko god da ljudi ismevaju ovaj komšiluk, ja ga obožavam. Ovde
sam stekla mnoge prijatelje.“
„Treba da upoznaš Lizi. Dobro bi joj došlo još prijatelja.“ Poslednja stvar koju Karen
želi jeste da provodi vreme sa majkom Žan Pjerovog deteta, ali umesto da to kaže, samo
se neodređeno nasmešila, kako bi znao da nije u potrazi za novim prijateljima.
„Pa, radiš li, ili...“ pitao je.
„Oh, ne. Ja brinem o Darbiju. Ide u vrtić, ali trenutno je letnji raspust.“
„I Lizi je kod kuće sa Mensom“, rekao je. „Teško joj je. Stalno joj govorim da treba da
nađe nekog ko će joj pomoći, ali ona ne želi. Ranije je radila u izdavaštvu. Šta si ti radila
pre porođaja?“
„Neko vreme sam bila socijalni radnik u školi u južnom Bronksu.“ Pošto se razmetao
muzičkom karijerom, imala je potrebu da ga zadivi, ako ne sjajnom karijerom, onda bar
svojim političkim stavom da treba pomagati siromašnoj deci. Želela je da je zamisli među
svom tom problematičnom crnom decom i vidi da je žilavija i plemenitija od
prosečne belkinje iz srednje klase. „Ali, nakon što sam rodila Darbija, smatrali smo da je
bolje da neko bude sa njim kod kuće. Moj suprug je advokat i mnogo radi. Pročitala sam
jednu zlobnu knjigu, Ženska greška, u kojoj piše da žena treba da radi, ali ja smatram da
je to koještarija. U pitanju je lična odluka. Ne mogu se deliti saveti o tome šta sve žene
treba da rade.“

173
 Prijateljski su ćaskali još nekoliko blokova. Kad je kod Garfilda skrenula desno, on je
nastavio da korača sa njom. Pričao joj je o svom bendu i o tome koliko ga je uspeh
iznenadio. Govorio joj je kako se Mens rodio u kadi u bruklinskom porodilištu i rekao joj
da mu majka još živi u Prospekt Hajtsu.
Pitala se kako bi bilo da mu je dala priliku u prošlosti, nakon užasne stvari koja se
dogodila. Posle one večeri na plesu, zvao ju je i pitao da li hoće na piću, ali je odbila. Bili
su suviše različiti. Nisu imali šta da kažu jedno drugome. Osim toga, stidela se njegove
težine. Ona je bila izrazito mršava i smatrala je da će, ako se bude viđala sa njim, to značiti
ne samo da nije u stanju da pronađe dečka belca, već da ne može da pronađe ni mršavog
crnca.
Setila se dečačke fotografije Baraka Obame na aerodromu u Honoluluu, onog dana
kad je upoznao svog oca. Bio je punačak, a danas je tako mršav i zgodan i uporno vežba.
Odrasli Žan podseća je na odraslog Obamu, mršavog i samouverenog. Ništa na
njemu ne liči na onog dečaka kakav je nekad bio. Možda njegovom bendu ide veoma
dobro i uskoro će postati poznat kao Leni Kravic ili Džon Ledžend.
Kareninim roditeljima ne bi se dopalo da izlazi sa crncem – u kući, njen otac bi
ponekad koristio izraz ’garavi’ kad govori o obojenima. Karen se silno jedila zbog toga.
Ali, možda bi njeni otac i majka promenili mišljenje kad bi upoznali Žana. Ona svakako
ne bi zadržala bebu, ali možda bi rekla Žanu za nju i možda bi otišao sa njom kod lekara.
Gubitak bi ih zbližio kao u filmu Džuno, samo što je Džuno rodila. Možda bi se toliko
zbližili da bi ostali u vezi na daljinu tokom koledža, a nakon toga se venčali i dobili dete,
čije je postojanje omogućilo to što su pametno postupili sa prvim.
Međutim, bilo je blesavo razmišljati o tome. Osim očiglednih razlika – Prospekt
Hajts/Park Sloup, Haićanin/Irkinja, crnac/belkinja – nikad se ne bi udala za muzičara.
Kad stvarate porodicu, želite stabilnost. Žanova supruga je baš hrabra što je odlučila da
dobije bebu sa njim, s obzirom na finansijsku nesigurnost, da ne pominjemo iskušenja
koja ga vrebaju na putu. Pošto je veoma zgodan, verovatno ima obožavateljke u svakom
gradu.
Stigli su do Prospekt park vesta i Garfild Plejsa. Karen je ugledala paparace okupljene
prekoputa kuće i zapitala se da li je to zbog fotografije. „Šta se dešava?“ pitao je Džej.
„Moja prijateljica živi ovde. Ona je glumica. Melora Li.“
„Šta je uradila?“
„Oh, znaš, oni vole da je fotografišu u akciji. Moraću da prođem pored njih da bih
pozvonila.“ Bila je uzbuđena što će je videti kako prolazi kroz gomilu paparaca. Mada
nisu tu zbog nje, smatrala je da joj daju određeni značaj.
Baš je htela da pređe ulicu kad je rekao: „Znaš, nešto sam oduvek želeo da ti kažem,
ali nisam imao priliku.“
Znala je šta će reći i poželela je da ga zaustavi. „Ti si mi bila prva“, nastavio je. „Rekao
sam ti da nisi, ali slagao sam. Verovatno si znala.“

174
 „Pa...“ Ovo je suviše bolno. Spustila je pogled želeći da zaključi ovu priču, ali on je to
shvatio kao osudu njegove veštine.
Nasmejao se. „U to vreme nisam bio naročito vešt. Ovo je baš neprijatno. Sad sam
znatno bolji. Mislim, nije da želim – ja – znaš.“ Zatim se iscerio. Bio je u stanju da se smeje
na sopstveni račun zbog velike razlike između onog što je bio i onoga što je postao.
Karen je njegovu lažnu skromnost smatrala uvredljivom. Izdržljivost je muška briga,
dok žene moraju da brinu o trudnoći i abortusu – da ne govorimo o seksualno prenosivim
bolestima od kojih žene lakše obolevaju od muškaraca.
Žanova blaga neprijatnost samo je naglašavala koliko je nesvestan onog što joj se
dogodilo te večeri. Nije imao pojma koliko je patila zbog njega, ne samo kad joj je bilo
šesnaest, već i tokom svih kasnijih godina. Pretresala je tu noć hiljadu puta, kajući se što
ga nije zaustavila.
Jednom dok je radila u Kooperativi, u prostoriji za brigu o deci, u vreme dok je Darbi
imao samo godinu dana, razgovarala je sa jednim mršavim ocem u svojoj smeni. Sekirala
se zbog toga koliko će Darbiju trebati da prohoda, a on se našalio da treba da rodi još
jedno dete da ne bi bila tako neurotična. Primetivši njegovu četvorogodišnju ćerku
kako se igra sa vozom, Karen mu je uzvratila: „Vi imate samo jedno dete.“
„To nije broj kojem smo se nadali.“
Nije želela da bude neko ko će govoriti ljudima da jedno dete nije ono čemu se nadala,
ali plašila se da će zbog Žan Pjera to morati. Pošto nije mogla da mu kaže bilo šta o tome,
mrzela ga je još više. Zbog ovog takoreći stranca, merila je bazalnu temperaturu čim se
probudi, pre nego što ustane iz kreveta da piški, i upisivala rezultat u tabelu koju drži u
fioci noćnog stočića. Zbog Žan Pjer-Luja svake večeri jela je beri & džeri sladoled sa
visokim sadržajem masnoće, zato što je negde pročitala da sladoled povećava izglede za
začeće, što je poništavalo pomoćno dejstvo masai BT cipela.
Mrzela je ovog čoveka koji je promenio izgled i postao nova ličnost, ime, pa čak i
instrument. Njihov seks nije nimalo uticao na njega. Nije imao pojma šta joj je uradio.
„Treba da uđem“, rekla je i potapšala ga po ramenu.
„Drago mi je što sam naleteo na tebe“, rekao je.
„I meni“, odvratila je. Na trenutak je zastala dok je prelazio ulicu i polazio na sever, a
gitara mu se njihala na leđima. Izgledao je viši nego što jeste. Pogledala je prekoputa ka
paparacima koji čekaju Meloru. Posegla je u torbu za kuglanje i pomazila novčanik.
Možda je Melora otkrila da je nestao i zbog toga poludela. Čak i ako Karen nikad ne
dobije još jedno dete, bitna je Melori Li, mada to još ne zna. Bitna je svim
ovim fotografima.
Karen je prešla ulicu i probila se kroz gomilu. Zbunjeno su je fotografisali, kao da
sumnjaju da je bitna. Pozvonila je. Anika je prišla vratima i uvukla je unutra.
„Šta se dešava?“ pitala je.

175
 „Izašla je fotografija u Postu. Prava katastrofa. Pokušala sam da te nazovem i da ti
kažem da se nađemo u parku, ali nisi se javljala.“ Karen je pogledala u svoj telefon. Toliko
se zapričala sa Žanom da nije čula da zvoni. „Sačekaj trenutak, idem po Oriona“, rekla je
Anika.
„Mislim da je Darbi prošli put zaboravio jednu svoju igračku“, nastavila je Karen. „To
je mali lajtning makvin automobil.“
„Ostavio sam ga ovde?“ potišteno je upitao Darbi.
„Kasnije ću ga potražiti“, oštro je odvratila Anika. „Orione! Hajdemo!“
„Hoću auto!“ vrisnuo je Darbi i njegovoj majci je prvi put bilo drago što je razmažen.
Aniki je bilo neprijatno, ali je na kraju klimnula. „Možda možeš sam da ga nađeš“,
rekla mu je. „Čekaj me ovde“, dodala je i krenula uza stepenice sa dečakom.
„Naravno“, rekla je Karen. Dok se Anika pela, brzo se okrenula i uzela ključeve sa
stalka. Sačekala je nekoliko minuta i iz torbe izvadila automobil. „Evo ga!“ doviknula je
uza stepenice. „Pronašla sam ga na tepihu u dnevnoj sobi!“ Zatim je gurnula ključeve
duboko u tašnu.

176
Mona Pjer-Luj platila je namirnice i okrenula se ka radnici na izlazu da joj pokaže račun.
Imala je šezdeset četiri godine i kupovala je u Kooperativi od 1978. Bila je član toliko dugo
da je broj njene kartice bio 122, dok su noviji članovi dobijali petocifrene brojeve. Poslednjih
godina sve manje joj se dopadalo da kupuje ovde. Uvek je prepuno i belci su tako agresivni,
udaraju u vas korpama i kolicima bez izvinjenja. U dobra stara vremena, dok je njen
Fransoa još bio živ, članovi su bili opušteniji, možda zbog toga što su uglavnom bili
naduvani.
Nije imala ništa protiv belaca, kao takvih. Njena snaha Lizi je belkinja. Mada joj je
ponekad bilo teško da prihvati da se Žan nije oženio Haićankom, trudila se da vidi belce
kroz prizmu toga da ima polubelog unuka. U Kooperativu je svratila između ostalog da bi
kupila organski keks za Mensa, kojeg će čuvati te večeri.
Iznenadila se kad ju je snaha nazvala i zamolila da ga pričuva, ali je pristala. Njen sin
Žan, muzičar – promenio je ime u Džej, ali ona je odbijala da ga tako zove – često je
putovao sa svojim bendom. Mona se trudila da pruži Lizi ruku, ali smatrala je da je devojka
gruba prema njoj. Prethodnog dana dala joj je šešir za Mensa, ali Lizi se nije dopao. Kao
da je ona jedina osoba koja zna da ga obuče.
Na izlazu je radila umorna i bleda belkinja, sede kose vezane u punđu. Žena je ćaskala
sa prijateljem, pre nego što mu je uzela priznanice.
Eto joj jednog problema sa Kooperativom. Članovi su danas tako sebični. Radnici na
izlazu ćaskaju sa prijateljima iliflertuju, bez imalo obzira prema ljudima koji čekaju u redu.
Tokom vremena, članovi su izgubili iz vida razlog postojanja Kooperative.
Mona je zakoračila i pružila svoju priznanicu na kojoj piše koliko kesa ima. Žena ih je
prebrojala i proverila da li se broj podudara sa priznanicom, a zatim je rekla: „Mogu li da
pogledam šta imate u torbi, molim vas?“
„Ne, ne možete“, odvratila je Mona.
„U pitanju je nova politika. Moramo da pretražimo torbe.“ Žena je pokazala ka znaku
na kojem je pisalo: KOOPERATIVA IMA PRAVO DA NA IZLAZU NASUMIČNO
PRETRESE ČLANOVE.
Pa šta ako to piše na znaku? „Ali, niste pretražili čoveka ispred mene! Niste pretražili
svog prijatelja!“ Nekoliko ljudi se okrenulo i počelo da zuri.

177
 „U pitanju je nasumični pretres“, rekla je žena, ponovo pokazavši ka znaku. „Bilo je
nekoliko incidenata sa džeparošima, pa moramo da sprovodimo nasumičnu pretragu.“
Džeparenje? Kako je drska ova žena. Demokratska stranka kandidovalaje crnca za
predsednika Sjedinjenih Država, a ona mora sa ovim da se nosi? „Nisam ja džeparoš!“
„Sigurna sam da niste, ali ako mi dodate tašnu, samo ću da pogledam unutra i onda
možete da idete.“ Iza Mone se stvarao red i osećala je kako je streljaju pogledom, smatrajući
da od komarca pravi magarca. „Gospođo, slobodno razgovarajte sa vođom tima ako...“
„Želite da me pretražite zato što sam crnkinja!“
U redu iza sebe ugledala je belkinju kako prevrće očima ka belcu. Mona je pocrvenela.
„Ovo nema nikakve veze sa tim!“ uzviknula je radnica i ustala kao da je Mona uvredila
nju, a ne obrnuto. „Rekla sam vam da je nasumično.“
„Ništa tu nije nasumično. Pretpostavljate da sam lopov zato što sam crnkinja.“
Iza radnice se pojavio vođa tima, mršavko sa bradom. „Gospođo“, obratio se Moni,
„pođite sa mnom i sve ćemo rešiti.“
„Ne pada mi na pamet da pođem sa vama!“
Spustila je kese sa namirnicama i izjurila. Koračala je niz Ulicu Union što je brže mogla
i sela na stolicu ispred Tejsti dilajta, pokrila lice rukama i zaplakala. Metfud u Ulici
Vanderbilt je ionako bolji, u poslednje vreme imaju sve kvalitetnije proizvode, a tu je i
delikatesna radnja na Fletbuš aveniji u kojoj može da se kupi sve ono čega u Metu nema.
Četrdeset procenata uštede u Kooperativi nije vredno toga da je ovako vređaju kad
samo pokušava da se prehrani.
Baš je htela da krene kući, kad joj je sinulo da će ako odustane postati deo problema.
Lako je pobeći, gurnuti ovakve događaje pod tepih, ali ona ima priliku da učini nešto tim
povodom. Kooperativa navodno treba da bude senzibilna prema ovim pitanjima i ako to
prijavi pravim ljudima, možda će nešto moći da učine. Vratila se, prošla pored recepcije na
ulazu i popela uza stepenice ka kancelariji. Tako je otkrila Operativnu grupu za manjinska
prava.

178
Tog popodneva, dok je Ebi spavala a Sonam čistila kuhinju, Rebeka je nazvala Lizi. Nije
joj se dopadala ideja sa svingerima, ali odlučila je da učini Lizi i da se pojavi. Možda će
doći do materijala za novi roman čija se radnja odvija u Park Sloupu. Osim toga, plašila
se da će Lizi poludeti ako se ne pojavi, da će postati Glen-gej-Klouz.
„Zdravo“, rekla je. „Dobila sam tvoju poruku.“
„Imaš li nekoga?“ pitala je Lizi.
Rebeka je pomerila slušalicu od usta da se ne bi čulo kako teško diše. Zatim je
uzvratila: „Zašto me to pitaš?“
Lizi je kazala da ih je videla u parku. Rebeka je odjednom osetila da su joj usta suva i
u istom času se uplašila da će Lizi reći Teu. Mora da se sabere. Pa nije držala Stjuarta za
ruku, niti bilo šta slično.
„Zašto se nisi javila?“ pitala je.
„Zato što ste delovali kao da ne želite društvo. Mislim da imaš vezu sa njim. I mislim
da je to jadno.“
Upravo zbog ovog nije moguće otvoreno razgovarati sa drugim majkama. One
sigurno imaju više problema od vas. Rebeka nije trebalo da joj kaže da je upoznala
Stjuarta. Lizi je ljubomorna što Rebeka ima život, što se konačno kresnula nakon godinu
i po dana, najduže suše od vremena pre nego što je izgubila nevinost. Zašto Rebeka nije
odabrala neku normalnu mamu za prijateljicu, ženu koja bi bila radosna zbog njenog
seksa sa filmskom zvezdom, koja bi je pitala kakav je bio u krevetu?
„Ma, hajde“, rekla je Rebeka. „Zašto bi takav čovek bio zainteresovan za mene? Nije
ovo Noting Hil.“
„Pa, delovalo je tako – kao da ste intimni ili nešto slično“, rekla je Lizi.
Bila je ushićena zbog toga što tako izgledaju, jer je to značilo da je uzajamno. Kad ste
u vezi ne možete da vidite kako delujete spolja. „Ma ne, on se tako ponaša prema svima.“
Kada se setila nestalog kondoma, podigla je kauč i jastuke, ali je pronašla samo
nekoliko novčića i ljusku od pistaća. Gde je ta prokletinja? Da li ga je Stjuart namerno
sklonio zato što je želeo jahanje bez sedla? Da li ga to pali? Spustila se na kolena i pogledala
ispod sofe. Pronašla je jednu Ebinu davno izgubljenu igračku, lopticu sa slikom helou kiti.

179
 „Zašto si bila sa njim?“
„Naleteli smo jedno na drugo u Sedmoj aveniji i on je pomenuo da želi da vidi Čeri
esplanadu. Ponudila sam se da ga odvedem. Rekao je da nikad ranije nije bio tamo.“
„Ali, doselili su se ovde pre dve godine!“
„Znaš kakvi su poznati. Nikad ne puste korenje. Kad se nalazimo večeras?“ Odmakla
je sofu od zida i videla kako neiskorišćeni kondom pada na pod, skvrčen poput uvelog
cveta. Bio je zaglavljen između kreveta i zida. Sonam je došla iz kuhinje i nastavila da čisti.
Rebeka je umotala kondom u toalet-papir i bacila ga u kantu ispod prljave pelene.
„I dalje želiš da pođeš sa mnom?“ iznenađeno je upitala Lizi.
„Naravno da želim. Biće zabavno. Ionako nećemo ništa raditi... zar ne?“
„Gde ćemo se naći?“
„Dođi u Loki u sedam i trideset i možemo da popijemo piće pre nego što pođemo u
Gejt.“
Kod Lizi se čula neka buka u pozadini, a zatim i uzbuđeni uzvik: „Džej se ranije vratio
kući. Moram da idem.“ I tek tako je spustila slušalicu.
Lizi je zvučala srećno što joj se muž vratio i Rebeka joj je zavidela, ali samo na
trenutak. Mnoge žene su srećne kad im muž uđe na vrata, ali ona je imala nešto mnogo
uzbudljivije od muža.

180
Kad je Melora nakon sastanka ušla u limuzinu i pošla kući, progutala je još jedan ativan.
Zavalila se u sedište dok se Ringo uključivao u popodnevni saobraćaj. Adam verovatno
već telefonira Kejt Hadson ili Džuliji. To bi bilo baš sjajno. Džulija Roberts krade Melori
trećeg Oskara. Telefon je zazvonio. Vanesa. „Kako je bilo?“
„Hm... dobro, valjda.“ Šta da joj kaže? Ako joj ispriča sve što je izgovorila na sastanku,
Vanesa će da odlepi. Ključ je u tome da ponešto zataji.
„Možeš li bar još nešto da mi kažeš?“ pitala je Vanesa.
„Kaže da mu nije bitan incident sa Njujork postom.“
„Skotu Rudinu jeste, a on mora da odobri ono što se Adamu dopada.“
„Jesi li razgovarala sa Skotom?“
„Ostavila sam mu poruku.“
Melora je već videla kako će izgledati naredna godina njenog života. Adam će odbiti
da je angažuje primetivši da u poređenju sa njom i Ejmi Vajnhaus izgleda staloženo;
Kreativna umetnička agencija će je odbaciti; druge agencije neće hteti da je taknu; moraće
da unajmi nekog sumnjivog menadžera koji je dovoljno očajan da uzme bilo kog klijenta.
Ovi iz KUA će je oklevetati čitavoj industriji i za koju godinu radiće na telešopu poput
Lindsi Vagner ili će glumiti u dokumentarcima poput Potrage za Debrom Vinger, što je
još gore.
Mobilni je ponovo zazvonio. Stjuart. „Dušo, kako je bilo?“
„Volela bih da znam.“
„Kako to misliš? To nema nikakvog smisla.“
„Nemoguće ga je pročitati.“
„Naravno. Svi su takvi. Ali, da li si osetila kako je reagovao na tebe?“
„Ništa nisam osetila.“
„Da li je na kraju nešto rekao, nešto što...“
„Rekao je samo da mu je drago što smo se upoznali.“
„Aha.“ Zvučao je zabrinuto, ali ne zbog nje. Brinulo ga je samo to kako da Adamu
Epstajnu uvali Atlantik Jards. Ako ona ne dobije ulogu, čitav klan Li-Ešbi naći će se na
Epstajnovoj crnoj listi.

181
 „Zašto se ti brineš zbog toga da li ću dobiti ulogu ili ne? Zašto je to bitno?“
„Kako to misliš, zašto brinem? Ovo je najbolji scenario koji si dobila nakon Poza.“
„Ne znam“, odvratila je mrzovoljno. „Suviše je razvučen.“
„Jesi li na nečemu?“ pitao je. „Jesi li nešto popila pre sastanka “
„Šta? Ne!“
„Zaplićeš jezikom. Ako si otišla nakljukana pilulama...“
„Šta onda? Šta ako sam to uradila?“
„Znaš, trebalo je da ti uzmem taj otrov. Povredićeš se.“
Lin je bila na drugoj liniji i Melora je prebacila vezu bez pozdrava. „Kako je bilo?“
pitala je Lin.
„Možda mu se dopadaju doskočice.“
„Duhovitost nije tvoja jača strana, Melora! Silvija Majls je duhovita!“
„Uradila sam sve što sam mogla. Zaista sam pokušala.“
„To je sve što bilo ko može da učini.“ Melora se prisetila kako je počela da otkopčava
farmerke. Pitala se da li da ispriča Lin, ali je odlučila da to ne učini. Već je u godinama i
Melora ne sme mnogo da je šokira. „A sad, ne znam šta planiraš, ali preporučujem ti da
odradiš svoju smenu danas.“
„Šta?“
„U Kooperativi. Počinje za četrdeset pet minuta.“
Melora joj je poslala raspored svojih smena nakon što se učlanila u Kooperativu, ali
je u ludilu zbog novčanika potpuno zaboravila na to. „Oh, gospode“, rekla je. „Želim da
idem kući i da se uvučem u krevet.“
„Draga, ako se ne pojaviš na prvoj smeni, to će samo podstaći glasine. Neko će shvatiti
da si je propustila, nazvati novine i oni će to povezati sa povraćanjem. Adam će možda
otkriti.“
„Sigurna sam da neću biti prva osoba u istoriji Kooperative koja je propustila smenu.“
„Smisao učlanjivanja jeste u tome da te ljudi primete.“
„Ne znaš kako trenutno izgledam.“
„Znam. Toni mi je poslao fotografije koje je snimio mobilnim telefonom. Uopšte se
ne primećuje da ti pola kose nedostaje.“ Melora je zaškrgutala zubima i progutala još
jedan zoloft.
U saobraćaju je bila takva gužva da je u Kooperativu stigla tek nekoliko minuta pre
nego što je trebalo da počne njena smena. Dok je ulazila, neka gnevna, sredovečna
crnkinja progurala se kraj nje kroz vrata. Još jedan od razloga što je zažalila zbog
učlanjenja: članovi su tako naporni.
Čim se popela na sprat za prodaju, grlo joj se steglo i počela je teško da diše. Oh, bože.
Mora da izađe odavde. Mora na vazduh. Šta ako su već pregledali sve trake i videli je? Šta
ako prerušeni policajci čekaju da se vrati na mesto zločina, kako bi je baš tu uhapsili?

182
Pogledala je unaokolo. Svi su joj delovali poput špijuna, sa prepredenim licima i
čudnim šeširima.
Možda je u novinama Kooperativeizašao neki novi članak o džeparenju. Ako su o
tome izveštavali pre nedelju dana, možda ima novih saznanja. Pojurila je ka polici ispred
kasa, ali tu je bilo samo izdanje sa pričom o ljudima koji su se zaljubili u Koop.
Prisetila se onog trika sa Šredingerovom mačkom, u kojem mačka nije mrtva sve dok
ne otvoriš kutiju. Ona je zaleđena u trenutku pred otvaranje. Tada još uvek nije zgrešila,
jer to niko ni ne zna. Ovo ju je na sekundu ohrabrilo, sve dok opet nije pomislila na ručak
i shvatila da nije bitno da li će je uhvatiti, zato što Adam Epstajn neće zaposliti ludakinju.
Dok se okretala ka stolu kraj ulaza, ugledala je veliki žuti znak iznad vrata: POJAVILI
SU SE DŽEPAROŠI – PAZITE NA SVOJE DRAGOCENOSTI! Zadrhtala je i spustila
pogled. Svi su je gledali. Uhvatiće je pre ili kasnije. Znala je to.
Upisala se kod stola i predstavila vođi svog tima. Kreg je bio nizak čovek sa urednom
bradom. „Želim da radim na odjavljivanju“, izgovorila je uz blago šuškanje. Moraće da
popravi šminku pre nego što sedne.
„Sva mesta za odjavu su zauzeta. Moraćeš da budeš šetač.“
Opirala se želji da napravi šalu o uličarkama, nešto o tome kako su kurve bar plaćene.
Umesto toga je pitala: „Šta radi šetač?“
„Prati ljude do kola ili stanova i onda vraća kolica u Kooperativu.“
Viđala je šetače po komšiluku. Bili su svuda po Park Sloupu, isto koliko i lezbejke sa
kučićima. Nosili su narandžaste prsluke i ćaskali sa kupcima dok su prolazili kroz
beskrajne nizove blokova. Nije to želela da radi, ali će tako bar biti napolju. Tamo ne može
da uradi ništa nepromišljeno.
„Izađi napolje sa Džuli, ona će ti objasniti šta da radiš.“ Pokazao je ka visokoj, bledoj
ženi od četrdesetak godina, sa napetim i pomalo psihotičnim izrazom.
Džuli je dodala Melori narandžasti prsluk i izvela je u zagušljivu vrelinu Sedme
avenije. Uskoro će provoditi dane u narandžastom zatvorskom kombinezonu i sećati se
narandžastog prsluka sa nostalgijom. „Ovo je prilično jednostavan posao“, rekla je Džuli.
„Čekaš ovde i kad neko zatraži šetača, pođeš sa njim. Treba da pitaš dokle idu da bi
proverila da li je to u propisanim granicama.“ Džuli joj je dodala žuti papir sa označenim
granicama – nekih deset blokova u svim pravcima. „Ako traže da svrate još negde na putu
do kola ili stana, treba da im objasniš a to nije dozvoljeno. Takođe, ne treba da im nosiš
namirnice uza stepenice.“ Sedele su na klupi jedna pored druge. Melori je curio znoj niz
vrat i topio šminku koju je stavila zbog ručka sa Adamom Epstajnom.
Kroz nekoliko minuta prišla je hasidska Jevrejka sa detetom i zamolila da Džuli pođe
sa njom. Kad su otišle, Melora je nastavila da sedi, razmišljajući o mogućnosti da baci
prsluk i pobegne kući. Tamo će je čekati paparaci. Neko će im verovatno već dojaviti. Šta
ako je Fil Parnel fotografiše kako gura kolica? Da li će to izazvati dobar ili loš publicitet?
Bar neće izgledati kao da beži sa mesta zločina, u slučaju da se na traci vidi kako

183
krade novčanik. Treba da kaže da je u pitanju neki prevarant koji liči na nju. Ali u
komšiluku nije bilo mršavih plavuša. Sve žene imale su višak kilograma kao uspomenu
na trudnoću, čak i one čija deca već idu u osnovnu školu.
Zdepasta crvenokosa žena u farmerkama i izgužvanoj 718 majici izašla je iz
Kooperative gurajući ogromna siva kolica. Zatim se vratila unutra i ponovo izašla,
gurajući dečaka u maklaren kolicima. „Možete li da šetate sa mnom?“ upitala je, a zatim
doživela zakasnelu reakciju kad je prepoznala Meloru.
„Gde idete?“ pitala je Melora.
„Na ugao Četvrte ulice i Pete avenije. Oh, bože. Žao mi je. Ali – oh, bože, pa to ste
vi!“ Melora je pogledala na mapu. Moglo je biti i gore. Ugao Četvrte i Pete udaljen je samo
osam blokova. Moglo je da se desi da ih prepešači deset ili dvanaest. „Žao mi je“, rekla je
žena, odmahujući glavom.
„Zbog čega?“ pitala je Melora.
„Zbog one fotografije. Jutros u Postu. Ja – osetila sam se užasno. Mislim, nije ličila na
vas. Odmah sam pomislila da je lažirana, kao snimak zadnjice Miše Barton.“ Zašto li se
Melora učlanila u ovo prokleto mesto? „Pa, da li je to istina? Mislim, da li ste to bili vi?“
Melora je ćutala. Pogledala je kolica iz prodavnice, pa dečja kolica, razmišljajući o
svom bolnom članku. Procenila je da je dete verovatno lakše od namirnica. Položila je
ruke na rukohvate dečjih kolica i počela da ih gura ka Ulici Prezident. Nakon nekoliko
koraka, dečak se okrenuo, ugledao Meloru i zaurlao: „Ne, mama, neeeeeeee!!!!!“
„U redu je, Džouns. U redu je.“ Njegovo urlanje u stilu Abu Graiba ukazivalo je na to
da nešto nije u redu. Žena se okrenula ka Melori sa izrazom krivice na licu. „Bolje da ja
guram njega, a vi gurajte kolica sa namirnicama.“
Melora je popustila. Koračala je nešto ispred žene kako bi izbegla razgovor, ali ova ju
je stigla i upitala: „Zašto ste povraćali? U štampi piše da je to zbog droge ili koječega, ali
ima toliko razloga zbog kojih osoba može povratiti, a koji nemaju nikakve veze sa
drogom.“ Melora je razmišljala da je ostavi na cedilu sa kolicima, ali ovo je upravo onaj tip
žene koji bi pisao Zveralu-vrebalu, nazivajući je besposličarkom iz Koopa. Nagađala je
koju bi igru reči ovi sa Zverala iskoristili za naslov. NIJE LAKO BITI ZELEN.
„Otrovala sam se hranom“, umorno je odvratila Melora.
„Šta ste jeli?“
„Školjke.“
Žena je klimnula kao da nije baš ubeđena, ali nije više navaljivala. „Da li vam je bilo
teško da odglumite onu scenu iz Poza?“ Melora je zurila ispred sebe. Bile su u Ulici
Prezident, negde između Sedme i Šeste avenije. „Znate, ono kad umirete od prevelike
količine pilula za spavanje? Mislim, da li je strašno pretvarati se da si mrtav?“
Kako da odgovori na to pitanje? Kao da razgovara sa Džejmsom Liptonom? Da li će
ova žena izvući odnekud karticu sa narednim pitanjem? Melora je najpre odlučila da ništa

184
ne kaže, ali ova je od onih koje ćutanje ohrabruje. „Bio je to veliki izazov“, odgovorila joj
je, „ali, smatram da je vredelo.“
„Valjda vas zato toliko plaćaju, zar ne?“ Dok je gurala, Melori su se ruke tresle zbog
ativana, vikodina i zapare.
„Juče sam videla Stjuarta i vašeg dečaka na igralištu. Veoma je sladak. Mislim, Orion.
Pa i Stjuart. Obojica su slatki. Razgovarao je sa ženom koju poznajem, Rebeka Rouz?“
Naravno da je razgovarao. On obožava da ćaska sa ženama i uživa u tome da ga
prepoznaju. Melora je pretpostavila da je ta majka azijskog porekla. Ima milion Azijki u
Park Sloupu i sve su udate za niske, ružne Jevreje.
„Rebeka je rekla da je bio njen savetnik u kampu u Vermontu“, nastavila je žena.
Stjuart nikad nije bio savetnik u kampu u Vermontu. Da li se ova žena zajebava sa njom?
„Rekao je da je pravo čudo što su mu nakon toga dozvolili da ponovo uđe u zemlju.“
Zašto Stjuart izmišlja ove pričice i prosipa ih majkama-domaćicama? Pitaće ga kad
ga bude videla.
Išle su niz Šestu aveniju. Melora je zastala da bi nekoliko puta duboko udahnula.
„Jeste li dobro?“ pitala je žena.
Samo je klimnula. Ne sme ponovo da povrati, ne na javnom mestu, pa makar to
značilo da mora da proguta. Ali tako je vruće, a kolica su teška. Samo da onaj glupi vođa
tima nije takav nacista. Ovo opasno podseća na maltretiranje na radnom mestu – terati
osobu da satima korača po ovoj vrelini. Udruženje glumaca ovo nikad ne bi dozvolilo.
Melora je osećala graške znoja iznad gornje usne. Obrisala ih je rukavom majice.
„Stjuart je bio tako divan sa Orionom na igralištu. Zaista pažljiv i ljubazan. Srećna si što
si upoznala čoveka poput njega. Ne verujem u one glasine, znaš, o tome da vam brak
propada. Mislim da ljudi to govore samo zato što njegovo ime nije na tapiji.“
Stigle su do ugla Ulice Kerol i Šeste avenije i čekale su na pešačkom prelazu. Zatim je
usledila prava usporena scena iz filmova. Melora je posmatrala odozgo, lebdeći poput
duha. Zatim je ispustila ručke kolica i ona su se elegantno otkotrljala ka aveniji. Beli
kombi udario je u njih u punoj brzini i namirnice su se razletele na sve strane. Kesica
sezam blu tortilje eksplodirala je na prednjem staklu nečijeg automobila i potpuno ga
prekrila. Vozač je opsovao, stisnuo kočnicu i izašao da proveri štetu. Melora je na zdravoj
nozi odskakutala ka kuči, sigurna da nakon ovoga neće dobiti bonus zbog rada.

185
Džej se tog popodneva neočekivano vratio kući i mada je Lizi bila uzbuđena što ga vidi,
bila je i ozlojeđena što je banuo bez najave. Njena odbojnost ga je samo uzbuđivala i na
kraju su vodili ljubav na podu dnevne sobe dok se Mens igrao u krevecu.
Rekao je da Lizi te večeri ionako izlazi, a on ide da gleda neke prijatelje koji večeras
sviraju u Living rumu. Kad bi samo znao gde ona ide i čemu se nada.
Kad je Mona stigla u petnaest do sedam, Lizi joj je ponudila da nešto pojede, ali ona
je uzdržano odmahnula glavom i rekla da je već jela. Lizi je sa Mensom na kuku
pokušavala da se obuče, pa je Mona rekla: „Daj ga meni.“
„U redu je“, odbila je Lizi, nešto grublje nego što je nameravala. Mona se namrštila i
gledala je kako pokušava da obuje cipele na štiklu dok drži dete. Bilo joj je žao pa ga je
spustila na bakino krilo.
Očekivala je da će dići dreku, ali nije. Samo je posegnuo ka Moninim velikim
minđušama. Dok ga je držala, izgledala je deset godina mlađe, kao da joj beba nedostaje.
„Pa, zdravo“, rekla je i protrljala mu nos. Nasmejao se. Ponekad je izgledao srećnije pored
drugih ljudi nego kraj Lizi. Zbog toga se zapitala da li čini pravu stvar time što ostaje kod
kuće sa njim.
„Već je večerao“, rekla je. „Flašica je u frižideru. Okupaj ga oko sedam i trideset i daj
mu mleko. Zagrej ga u vodi – ne koristi mikrotalasnu.“
„Znam da ne treba da koristim mikrotalasnu“, nabusito je odvratila Mona.
„Možda ćeš morati da posediš sa njim. Možeš da doneseš stolicu na ljuljanje iz dnevne
sobe i da se smestiš kraj kolevke. Ako se bude jogunio, stavi ga da spava u našem krevetu.
Ne smeta mi.“
„Neće biti potrebe za tim“, Mona je zvučala kao da joj se to ne sviđa.
„Imaš moj broj ako ti budem potrebna“, rekla je, nadajući se da je neće nazvati usred
svinga – ako dotle dođe. „Verovatno ću se vratiti do jedanaest i platiću ti taksi do kuće.
Nadam se da je to u redu.“
„Samo idi. Uživaj. Gde ćeš?“
„Na piće sa prijateljicom, još jednom majkom.“
„To je lepo – dve majke izlaze zajedno.“

186
 „Ona je zaista fina. Zove se Rebeka.“
„Pa lepo se provedite, Rebeka i ti.“
„I ja tebi želim lep provod.“ Poljubila je Mensa i sačekala da zaplače, ali on to nije
učinio. Dok je izlazila, čula je kako se oboje smeju i imala jeziv osećaj da je Mona unuku
upravo ispričala neku šalu o njegovoj majci.
Pronašla je Rebeku za šankom u Lokiju. Obukla je šarenu platnenu suknju i zelenu
majicu sa ovalnim izrezom. Već je pijuckala vino, što znači da pokušava da se oraspoloži.
Lizi je bila ushićena.
„Divno izgledaš“, rekla je i poljubila je u obraz.
„Hvala, i ti.“
Lizi je bila zadovoljna svojim izgledom – crna uzana vintidž haljina bez rukava
naglašavala je njene obline na pravim mestima. Obojila je svoje kratke nokte
blistavocrvenim lakom. Izvadila je kutiju iz tašne i spustila je pred Rebeku uz širok osmeh.
„Šta je ovo?“
„Sitnica.“
Rebeka je otvorila. „Kupila si mi minđuše“, rekla je i namrštila se.
Tako je nezahvalna. Lizi se pretvarala da ne primećuje. Ovo će biti savršeno veče.
„Stavi ih.“
Rebeka ih je namestila i okrenula se ka Lizi. „Hvala ti“, rekla je. Delovala je tako
blistavo na ovom svetlu, prosto je sijala.
Lizi je imala gotov plan. Čak i ako se onaj par ne pojavi, napiće Rebeku dovoljno da
se malo povata sa njom. Možda će čak uspeti da je nagovori da posle svrate do Lizinog
stana. Pozdraviće se sa Monom i voditi ljubav sa Rebekom na sopstvenom krevetu; Džej
će ionako kasno doći kući.
Ako se par pojavi, biće još lakše. Biće neprivlačni, naravno, ali odlučila je da to okrene
u svoju korist; flertovaće tek toliko da se nasmeju na njihov račun, a zatim otići. Šta god
da se desi, biće dobro. Mada Rebeka to ne zna, ona ipak želi Lizi. Inače ne bi pristala da
dođe. Kad njih dve budu zajedno, zaboraviće Stjuarta Ešbija.
Gejt je od Lokija bio udaljen samo jedan blok. Dok su koračale, Lizi se šalila na račun
Endijeve težine i ćelavosti, pitajući se da li su ikad upoznale Aleksandru na nekom od
igrališta. Rebeka je bila ćutljiva i njena prijateljica je shvatila da će morati još da je zalije
alkoholom.
Baš je trebalo da pređu Treću ulicu i uđu u Gejt, kad je Rebeka zastala. „Šta je bilo?“
pitala je Lizi.
„Jesi li sigurna da želiš ovo da radiš?“
„Naravno da sam sigurna, Tes.“
„Možda to treba da uradiš sama.“ Rebeka je od onih što iskorišćavaju, to je jasno.
Kako može sad da je ostavi, nakon svega?

187
 „Ne znaš šta će se dogoditi. Verovatno se neće pojaviti.“
„Ali, mogli bi. Ne znam zašto – ali zbog toga mi je nelagodno.“
„Zašto? Neće tražiti nas. Tražiće plavušu i crvenokosu. Skrenućemo im pažnju ako
nastavimo da se raspravljamo.“
Rebeka je klimnula i prešle su ulicu. Dok su ulazile, spazile su privlačan par za barom.
Uklapali su se u opis koji je Endi dao, ali Lizi ih nije zagledala, plašeći se će biti otkrivena.
Gejt je bio mračna starinska taverna, sa televizorima iznad šanka i ponudom piva sa svih
strana sveta. Žene su sele iza para, u separe, kako bi nesmetano mogle da zure. „Gospode“,
prošaputala je Lizi kad je bolje pogledala.
„To su Zgodnići.“ Dodala je Rebeka. Jedini dobar par iz komšiluka ovde je u potrazi
za svingom.
Endi je imao tamniji, jevrejski ten, divlje kovrdžavu kosu i torzo surfera ili
paraglajdera; snažan, ali ne i prebildovan. Aleksandra je bila vitka dugokosa žena, sa dve
pletenice kao Hajdi.
Lizi je pogledala Rebeku, koja je širom razjapila usta i osmehivala se. Dobro je. Što je
Rebeka uspaljenija, to Lizi ima više šanse.
Endi je pogledao preko ramena ka njima i spustile su pogled. „Mislim da su nas
provalili“, rekla je Rebeka.
„Možda treba da naručimo piće da bismo izgledale obično.“
Lizi je prišla šanku i naručila dve tonik-vodke. „Sad su nas sasvim sigurno provalili“,
rekla je Rebeka kad je stiglo piće.
Lizi je otpila dobar gutljaj i gledala kako Rebeka čini isto. „Šta, dođavola, treba da
uradimo?“ nervirala se Rebeka. „Stalno zuri u nas.“
„Ne znam. Da porazgovaramo sa njima, valjda.“
„Mislila sam da samo blefiramo?“
„Da, ali...“
Endi je ustao i prišao im. Rekao je: „Kad dogovarate sastanak sa nekim, treba da date
tačan opis.“
„O čemu to govoriš?“ pitala je Rebeka, ali Lizi se odmah uključila: „Morale smo prvo
da vas osmotrimo.“ Rebeka ju je presekla pogledom.
„Obe ste veoma lepe“, kazao je. Rebeka je potegla dobar gutljaj. „Koja je od vas dve
Tes?“
„Ona , odvratila je Lizi i pokazala na Rebeku. Odmerio ih je.
Njegova supruga je ustala od šanka. Hodala je kao plesačica, pomalo kriveći noge.
Nosila je džemper sa izrezom u stilu sedamdesetih i plisiranu suknju. Bio je to stil koji
može da prođe samo kod ovako zgodne osobe. Kao da je igrala sporednu ulogu u
Svingtaunu i odlučila da zadrži kostim.

188
 „Ja sam Aleksandra“, rekla je, a zatim su oboje seli prekoputa Lizi i Rebeke, koja ih je
predstavila lažnim imenima. „Dopadaju mi se tvoje minđuše“, rekla je Aleksandra
Rebeki. Lizi je likovala.
„Hajde da uzmemo još jednu turu“, predložio je Endi.

189
Za premijeru Sukoba Donelijevih, Melora je odlučila da obuče bež marni pantalone od
gabardena, srebrne manolo cipele iz kolekcije za 2005. i usku kloi bluzu koja je
pantalonama davala trunku glamura. Toni je došao u šest da je ponovo našminka i kad
se videla u ogledalu, bila je prijatno iznenađena. Delovala je sabrano i uglađeno, potpuno
suprotno od onoga kako se osećala. Stjuart je sjajno izgledao u prljavobeloj tumi majici i
rogan farmerkama.
Paparaci su i dalje bili ispred kuće, ali dok je držala Stjuarta pod ruku, nisu joj toliko
smetali. Ringo je otvorio vrata kola i Stjuart ju je žurno smestio unutra, zalupivši vrata
ispred fotografa. „Životinje“, rekao je. „Najpre Mišel Vilijams, a sad mi. Zar ne znaju da
ovde žive ljudi?“
Kad su izašli iz automobila ispred Lusa u Devetnaestoj ulici, sačekala ih je Lin.
„Draga“, rekla je poljubivši Meloru. „Divno izgledaš.“
Blicevi su sevali sa svih strana. Odmah su usledila pitanja reportera: „Da li je istina da
se rastajete?“ „Melora, hoćeš li ići na odvikavanje?“ „Da li ćeš napraviti pauzu u karijeri?“
i „Da li je istina da tvoja majka pati od demencije?“ Melora se ljubazno smeškala, ali jedva
se suzdržavala da im ne odbrusi da nađu sebi neku drugu zabavu. Uništavaju svet.
Odvratni su.
„Nećemo odgovarati na pitanja“, rekla je Lin i povela Meloru i Stjuarta ka reporterki
Akses Holivuda, lepoj crnkinji sa čudnom frizurom.
„Melora“, obratila joj se reporterka, gurnuvši joj mikrofon pod nos. „Kakav je osećaj
proslavljati u Njujorku premijeru filma snimljenog u istom gradu?“
Melora se već opustila. Pitanja su lagana. Lin ju je pripremila. „Divno je, zaista, drago
mi je što se produkcija vratila u ovaj grad.“ Stjuart ju je hrabrio stiskom ruke.
Ugledala ih je preko ramena. Dva policajca, krupni belci. Isplanirali su ovo radi što
većeg publiciteta. Staviće joj lisice ovde na crvenom tepihu, pred svim posmatračima i
paparacima. Okrenula se ka njima.
Međutim, samo su namestili prepreke koje odvajaju masu od tepiha Hvala bogu! To
je samo obezbeđenje! Poželela je da im pritrči i zagrli ih.
Nešto dalje ugledala je Kejt Hadson i Vinsa Vona kao odgovaraju na pitanja
reportera. Sigurno ih je bilo pedesetak, neki su bili iz Evrope stajali su u dva-tri reda.

190
 „Ovo je film o sukobu između brata i sestre. Možeš li da se pronađeš u tome?“ pitala
je reporterka.
Još malo i Melora se izvukla. „Pa, ja sam jedinica, tako da ne mogu Ali mogu da
razumem zaštitnički odnos sestre prema bratu.“
„Jesi li uživala u radu sa Vinsom? Mnogi ljudi smatraju da ste na veoma prirodan
način predstavili odnos brata i sestre.“
„Znate, sa njim je divno raditi. Zaista je otvoren za saradnju.“
„Patriša Fild je dizajnirala kostime. Jesi li zadovoljna?“
„Pet je zaista živi genije. Način na koji uspeva da izrazi osobine lika je prosto – ne
mogu dovoljno da nahvalim Patrišu Fild.“
„Fantastično. Da li ste Stjuart i ti isplanirali nešto posebno za leto?“
„Pokušaćemo da pobegnemo, ali zasad se opuštamo kod kuće.“ Meora je htela da
kaže u Bruklinu ali je odustala, pomislivši da će time samo privući preostala dva fotografa
sa Menhetna koji još nisu svesni njene nesreće u odnosima sa javnošću.
„Stjuarte, na čemu radiš ovih dana?“
„Treba sa Kevinom Smitom da počnem rad na filmu čija će premijera biti u
septembru čini mi se. Igram australijskog prodavca, pravu seks-mašinu. Plašim se da je u
pitanju tip koji je svima poznat.“ Reporterka se zahvalno nasmešila i Lin ih je povela dalje
– što je veoma pametno, pomislila je. Na taj način Stjuart je imao poslednju reč. Njemu
pošalice idu od ruke.
U pozorištu su je Lin i organizator odveli u zelenu prostoriju iza scene, gde je zajedno
sa Kejt i Vinsom trebalo da sačeka da ih Arnon Milcan najavi publici. Ranije premijere
nisu bile tako krupan događaj. Mogla je da popriča sa reporterima i da zbriše. Sad moraju
da ih predstave publici, da od svega naprave predstavu.
Stjuart je rekao da će je čekati u limuzini dok se ne pojavi na sceni, a posle mogu da
idu na večeru u Bar Blank, pa posle na žurku u Gramersiju. Melora nikad nije gledala
sopstvene filmove i nije nameravala da to sad počne.
U zelenoj sobi pronašla je Vinsa i Kejt kako prijatno ćaskaju dok njihovi predstavnici
za štampu kuckaju po svojim blekberijima. Pozdravila ih je.
„Izgledaš fantastično, bebi“, rekao je Vins. „Zaista fantastično.“
Kejt ju je poljubila u oba obraza i rekla: „Kako to da nisi razgovarala sa novinarima?“
„Jesam. Sa Akses Holivudom.“
„Shvatam“, odvratila je Kejt. „Ni ja to ne bih želela nakon one užasne fotografije.
Mislim, mrzim Merdoka već godinama, ali to je bilo... okrutno.“
„Ono što su ovi iz Stara prošle nedelje objavili o tebi u rubrici Zvezde bez šminke,
takođe je bilo okrutno.“
Kejt je skrenula pogled. Melora je sa Lin sela na suprotnu stranu sofe. „Trebalo je da
pređeš preko toga“, prekorela ju je Lin.

191
 „Izazvala me je“, odvratila je.
„Znam, ali ne smeš da se spuštaš na njen nivo. Ima dosta problema sa vezama.“
„Šta je sa Lansom Armstrongom? Mislila sam da im dobro ide.“
„Ma hajde, kladim se u hiljadu dolara da ta veza neće doživeti Božić.“
Dok je Melora posmatrala Kejt kako govori, bila je sigurna da je ogovara pred Vinsom
i priča mu kako ju je Adam Epstajn već zvao i angažovao za svoj film. Kakvo mučenje –
zaglavljena je u istoj prostoriji sa svojom protivnicom. Melora je počela da sumnja u Linin
zdrav razum. Najpre joj je predložila učlanjenje u Koop, a sad ovo. Melora je pre
dve godine mogla da potpiše ugovor sa Inom Treciokas, Stjuartovom predstavnicom za
štampu, ali je iz lojalnosti ostala sa Lin.
Mora nekako da gurne pilulu pod jezik. Posegla je ka mažorel tašni, izvadila iz bočice
nekoliko ativana i nakašljala se kako bi ih neprimetno gurnula u usta. Učinilo joj se da je
Kejt primetila.
Otvorila su se vrata na sceni i organizator ih je pozvao da izađu. Vins i Kejt su
proverili svoj izgled u ogledalu. Kejt je zastrašujućim pokretom zabacila kosu i okrenula
leđa Melori. Vins je namestio okovratnik košulje i izašao, očigledno pokušavajući da
razdvoji njih dve. Melora je krenula za njim što je brže mogla, ali su joj se teška metalna
vrata zatvorila ispred nosa. Petljala je oko njih pokušavajući da ih ponovo otvori, dok je
organizator okretao kvaku sa druge strane. Vins i Kejt su već mahali publici dok je Melora
stigla i zauzela svoje mesto, ošamućena i blago nesigurna na nogama.

192
Zašto mu je potrebno toliko vremena? Karen je ležala u krevetu i čekala Metija. Nakon
slavljeničke večere koja se sastojala od kus-kusa sa piletinom i flaše šardon bruta, on je
okupao Darbija i smestio ga u krevet, a zatim rekao da ima posla i otišao u dnevnu sobu.
Pomislila je da je nervozan zbog seksa. Ona je to predložila, ali izokola, tokom večere,
rekavši da bi mogli da „provedu neko vreme zajedno“ nakon što Darbi zaspi. Nije
pominjala svoju sluz belu kao belance.
Pogledavši na sat, shvatila je da radi već sat i po. Vreme je proletelo – morala je da
pošalje nekoliko mejlova za Odvažne iz Park Sloupa u vezi sa registracijom glasača na
pijaci u Grand armiplazi, u čijem planiranju učestvuje. Zatim je malo čitala roman
Dženifer Vajner i sad je shvatila da je već devet i trideset. Neće moći još dugo da ostane
budna.
Obukla je ogrtač i ušla u dnevnu sobu. Zadnji deo sofe bio je okrenut ka hodniku.
Dok se približavala, primetila je energične pokrete. Bili su nekako drugačiji i lični i najpre
je pomislila da plače.
Tiho je ušla i ugledala sve odjednom – njegovu ruku koja se pomera gore-dole i
krupan plan nečeg što ulazi i izlazi iz obrijane vagine na njegovom laptopu. Zatim se penis
izvukao i ruka ga je mazila, a vagina se okrenula i – na istom telu – nalazio se još jedan
ukrućeni penis, na punačkoj ženi sa očigledno lažnim grudima. Vagina uopšte nije bila
vagina, već... šupak. Ta žena je u stvari muškarac.
Žena, ili šta god da je, promrmljala je: „Oh, daj mi ga.“ Zatim se muškarac – prvi
penis – okrenuo ka kameri i žena sa grudima gurnula je svoj penis u njegov... u ono što
može da bude samo...
Karen je naglo uzdahnula i Meti se okrenuo. Zalupio je laptop i zakopčao šlic.
„Gospode, prepala si me!“ rekao je besno, kao da je ona krivac a ne on.
Pripala joj je muka. Nije da je mislila da on to ne radi; svi muškarci to rade, posebno
oni koji imaju stresne poslove. Ali ovo nije običan pornić. Šta je ona to videla? Nije bila u
stanju ni da pokuša da odgonetne. I ranije je zamišljala pornografiju, ali ovo je nešto
potpuno drugačije. Žena, sa ženskim grudima i penisom – ne lažnim već pravim, sa
dlakama i venama? U Supruzinoj predaji nema ničeg sličnog.

193
 Da li to znači da mu se dopadaju muškarci ili šta god da je ta – stvar – bila? Taj
minotaur? Kako ima drskosti da to gleda kad Darbi može u bilo kom trenutku da se
probudi i uđe da traži vodu?
„Čekala sam da dođeš u krevet“, rekla je.
„Mislio sam da spavaš“, odvratio je kao neki moron.
„Ne mogu da verujem šta sam upravo videla“, rekla je.
„Slučajno sam pronašao taj sajt. Ne znam čak ni kako...“
„Prekini.“
Obišao je sofu i pokušao da je zagrli, ali mu se otela iz ruku. „Žao mi je“, rekao je. „Ne
znam kako sam to pronašao.“
Pred očima joj je neprestano lebdela užasna slika sa monitora, slika koju nije mogla
da objasni. Za koga je udata? Kako je moguće da Metija u isto vreme privlači ono što je
videla i Karen Brajan Šapiro? Ako ga ovo pali, onda nju sigurno mrzi.
„Ja tebi ništa ne tajim“, rekla je. Zatim se setila novčanika i shvatila da je slagala.
„Volim te“, rekao je bespomoćno.
„Sve si upropastio“, odvratila je. „Danas smo primili lepe vesti. Ovo je trebalo da bude
posebna noć. Svaki put kad se toga setim pomisliću na...“
Ušla je u spavaću sobu i zalupila vrata, trudeći se da shvati šta se dešava. Njen suprug
je za nju potpuna nepoznanica. Sakrio se od nje i radio to zato što mu ona nije dovoljna.
Ko zna šta radi u slobodno vreme? Viđala je oglase na zadnjoj strani besplatnih
novina. Možda troši novac na seks sa tim... stvarima.
Želela je da mu bude dovoljna. To je razlog braka: pronašli ste nekog kome ste
potrebni. Metiju nije potrebna da bi ga zadovoljila, nije čak ni želeo drugo dete sa njom.
Nije mu potrebna pomoć oko očinstva, jer nije želeo ponovo da bude otac.
Međutim, trebala je nekom drugom. Mogla je da utiče na život nekog drugog.
Zgrabila je sa poda torbu za kuglanje. Nateraće Metija da spava na kauču i nakon što bude
sigurna da je zaspao – a on može da prespava i zemljotres – unajmiće automobil da je
odveze do nekog čistog i lepog mesta – do Zlatne obale.

194
„Mogu li da vam naručim još po jedno piće?“ upitala je Aleksandra. Premestili su se u
prostoriju u zadnjem delu Gejta. Bilo je mračno i stolovi su stajali uza zid, a bilo je i znatno
tiše nego u prostoriji pored.
„Ja ču martini sa dve maslinke“, rekla je Lizi. Prošla je kroz martini fazu sa Sarom
tokom neurotične lezbejske krize sredinom devedesetih, kad su se pojavile Gapove
reklame. Što ona bude više pila i Rebeka će isto.
„Ja još radim na ovom piću“, rekla je Rebeka i pokazala svoju tonik-votku. Uplašila
se da to znači da je par nije zanimao. Kako je to moguće? U Park Sloupu ne može biti
bolje od ovog.
Dok je Aleksandra odlazila do šanka po Lizino piće, Endi je sedeo prekoputa žena i
gledao čas jednu čas drugu, kao lisica iz priča Džemajme Padl-Dak, koje Lizi čita Mensu.
„Kako ste se vas dve upoznale?“ pitao je.
„Mi smo sestre“, rekla je Lizi iznenada. Rebeka ju je ošinula pogledom.
„Sestre ste?“ pitao je Endi i uspravio se.
„Da.“
„Koja je starija?“
Lizi je pokazala ka Rebeki. „Nisam bila sigurna da li će vam to smetati pa nisam
pomenula“, odvratila je. „Nadam se da je u redu.“
„Samo da znaš“, dodala je Rebeka brzo, „volimo sve zajedno da radimo, ali ne i jedna
sa drugom.“
„Oh“, izustio je Endi.
„Osim kad popijemo“, dodala je Lizi.
„Pa, ona voli da radi stvari zajedno“, rekla je Rebeka i značajno pogledala Lizi. „Ali,
ja ne volim. Ona mora da se nosi sa tim. Tako je to kad ste sestre. Koliko vaša deca imaju
godina?“ Rebeka je bila kao neka preventiva. Kao da se trudi da čitava stvar bude što
manje seksi. Zašto je posla?
„Imaju dve i četiri godine“ odgovorio je Endi. „Dečaci.“
„Jesu li kod kuće?“

195
 „Oh, da. Sa dadiljom. Ne očekuje nas dokasno.“ Podigao je obrve i podsetio na
Grauča Marksa. „A vaša deca? Koliko oni imaju?“
„Moj Sajrus ima godinu i po dana“, rekla je Lizi, „ a Tesina ćerka... Sansajn... isto je
godište. Volimo da radimo sve u isto vreme.“
Rebeka ju je ponovo ošinula pogledom, očigledno joj se nije dopalo ime Sanšajn.
„Ćerka ti se zove Sanšajn41?“ pitao je Endi. „Baš slatko ime.“
„Da, pa. Puna ga je. Mislim, sjaja.“ Rebeka je otpila dobar gutljaj. Aleksandra se vratila
sa Lizinim martinijem i dva kratka koktela. Sela je pored Endija, prekoputa Lizi. Zatim se
kucnula sa mužem i zajedno su istresli svoje piće.
„One su sestre“, rekao je Endi. Supruga se namrštila u neverici.
„Koliko dugo ovo radite?“ pitala je Rebeka.
„Šta radimo?“ odvratio je Endi.
„Hm... upoznajete ljude.“
„Ne dugo“, odgovorila je Aleksandra. Činilo se da nije srećna i da joj je neprijatno.
Zbog toga je bila manje privlačna. „Počeli smo sa dobrim prijateljima, na odmoru u Arubi
i nakon toga odlučili da nastavimo.“
„Jesmo li mi prve koje ste… upoznali, osim svojih prijatelja?“ pitala je Lizi.
„Ne, sreli smo nekoliko parova preko kregslista42, ali oni nisu bili poput nas“, odvratio
je Endi. „Nisu naši tipovi, ako znate na šta mislim. Zato smo postavili oglas na sajtu
Roditelji iz Park Sloupa.“
„Koliko ljudi vam je odgovorilo?“ pitala je Rebeka.
„Uključujući i pretnje smrću?“ pitala je Aleksandra.
„Znam!“ uzviknula je Lizi. „Potpuno su odlepili!“
„Aleks to nije očekivala“, rekao je Endi, „ali ja jesam. Niko u Park Sloupu nema smisla
za humor.“
„Odgovorio nam je jedan par koji je delovao u redu“, dodala je Aleksandra, „ali u
svojim mejlovima su pomenuli neke stvari koje nam se nisu dopale, pa smo odlučili da ih
ne upoznajemo.“
Lizi se zainteresovala. „Šta su napisali?“
„Čovek je rekao da su skloni nastranosti. Nije mi se dopala reč ’nastranost’.“
„Dobro ste postupili“, rekla je Lizi.
„Ne shvatam“, Rebeka je zvučala nerazgovetno i bila još bešnja nego inače.
„Šta ne shvataš?“ oprezno je upitala Aleksandra.
„Zašto ovo radite? U čemu je štos? Možete da nam kažete. Nećemo se uvrediti.“
„Za nas to nije šala“, izgovorio je Endi pažljivo.

41
Sunshine (eng.) - sunčev sjaj. (Prim. prev.)
42
Craigslist - centralizovana elektronska mreža zajednica za davanje oglasa. (Prim. prev.)

196
 „Ali, zašto sving? Mislim, veoma ste seksi. Verovatno imate izvanredan seksualni
život. Zašto bilo šta menjati?“
„Smatramo da otvoren odnos jača vezu“, pokušao je Endi.
„Ma hajde, pričamo ozbiljno“, rekla je Rebeka. „Da li je jedno od vas prevarilo ono
drugo, pa ste se odlučili za ovaj kompromis?“
„Šta si ti, psihijatar?“ odbrusila je Aleksandra. Rebeka je pretila da upropasti čitavu
stvar, pomislila je Lizi. Kakvi god da su motivi ovo dvoje, nisu spremni da ih otkriju.
Otvorila je vrata njihovih mračnih tajni.
„Želi da vam kaže da ste oboje veoma slatki“, dodala je Lizi brzo.
„Pa, utisak je obostran“, rekao je Endi i nasmejao se. Bio je to nervozan, feminiziran
smeh i u potpunoj suprotnosti sa njegovim izgledom. Možda je od onih privlačnih ali
nesigurnih muškaraca, koji nemaju pojma koliko toga imaju da ponude. Pretpostavljala
je da je Aleksandra psihotična bivša plesačica koja ga drži za muda.
„Znaš, vas dve uopšte ne ličite“, rekao je.
„To svi kažu“, bila je spremna Lizi. Nije mogla da proceni da li Endi veruje da su
sestre ili se samo pretvara da vidi dokle će njih dve ići.
„Zašto mi ne bi sela u krilo?“ upitao je Lizi.
Progutala je pljuvačku. Šta očekuje da ona radi sa njim? Šta ako uđe neko koga
poznaju, neka majka iz komšiluka? Šta ako kaže Džeju? Ubio bi je. Lizi nije želela da bude
u bučnom baru sa ovim čudnim ljudima, bez obzira na to koliko su privlačni. Želela je da
bude u svom krevetu, samo sa Rebekom, da je mazi po kosi, da je ljubi kao pre...
Začula se pesma britanskog pop benda Veoma povučen dečko. Lizi se odavno dopada.
„Sijanje.“ Bila je lagana i lepa i navela bi vas da se zaljubite u osobu sa kojom ste.
„Obožavam ovu pesmu“, rekla je.
„Drago mi je“, odvratio je Endi. „Želiš li da igraš?“
Klimnula je. Ovo je veoma uznemirujuće. Pre Sare spavala je sa samo dva muškarca.
Sa jednim u srednjoj školi, sa drugim na koledžu. Pitala se šta bi Džej pomislio kad bi
znao da je ovde sa parom svingera. Da li bi se naljutio ili bi se nasmejao zbog toga što su
i oni roditelji? Kako to da nikad ne brine da će ga prevariti?
Lizi i Endi plesali su stiskavac na podijumu. Par hipstera za drugim stolom zurio je u
njih kao da se čudno ponašaju. Aleksandra ih je posmatrala sa stolice, lica crvenog od
besa ili alkohola.
„Mogle biste i vas dve da zaigrate“, dobacila je Lizi dok su prolazili kraj žena.
„Menije i ovako sasvim dobro“, odvratila je Rebeka. Međutim, Aleksandra je ustala i
uzela je za ruku. Najpre je oklevala, a zatim ipak ustala. Žene su držale jedna drugu kao
da su na plesu u osnovnoj školi. Rebeka je podigla ruke na Aleksandrina ramena, a ova je
nju zagrlila oko struka. Lizi je odmah videla da Aleksandru ne zanimaju žene i da ovo radi
samo zbog Endija. Saosećala je sa njima.
„Da li vaš stariji sin pohađa P.S. 321?“ čula je Lizi Rebeku kako se obraća Aleksandri.

197
 „Mi smo u 39.“
„Koja to beše?“
„Ugao Osme i Šeste.“
„Ah, da, tako je“, odvratila je Rebeka. „Čula sam da je sve teže snaći se u tome.“ Kao
da se trudila da veče bude što manje romantično.
Endi je spustio šake do Lizine zadnjice i nosom je mazio po vratu. Osećala se užasno
i plašila se. Ali, ovo je bila njena ideja. Aleksandra je pokušala da poljubi Rebeku, ali je
ova ustuknula. Neki od hipstera su se došaptavali.
Onako u stojećem stavu, Endi je počeo da pipka Lizi, da je ljubi po vratu i licu. Ruke
su mu bile svuda po njoj. Njoj se to nije dopalo. Ponašao se kao seljak, zbog čega joj više
nije bio tako privlačan. Želela je da pobegne sa Rebekom kako bi se zajedno smejale
svemu ovome, tako silno da popadaju jedna na drugu.
„Možda treba malo da predahnemo“, rekla je Lizi i pojurila ka stolu. Ostali su krenuli
za njom. Endi je seo prekoputa i namignuo joj. „Imaš li trave?“ pitala je Lizi.
Klimnuo je. „Međutim, verovatno treba da izađemo“, dodao je.
Svi su stajali u Trećoj ulici, nekoliko vrata od kuće u kojoj je Lizi bila pre nekoliko
meseci kod jednog Mensovog drugara. Endi je izvadio džoint. „Misliš li da je u redu da
ovde zapalimo?“ pitala je Lizi.
„Ako budemo brzi.“
Upalio je džoint i pružio joj ga. Udahnula je i zakašljala se. „Sigurna si da to želiš?“
pitala je Rebeka. Zatim se okrenula ka Endiju. „Ona još doji.“
„Uzeću samo malo“, rekla je prijateljica i prodorno pogledala Rebeku dok joj je
dodavala džoint. Ne treba pominjati dojenje usred svinga. Doduše, Lizi nije bila sigurna
o čemu treba razgovarati.
„Zar nisi rekla da tvoj sin ima godinu i po dana?“ pitao je Endi.
„Ima“, odvratila je glasno. Pokušava da je ponizi, ruga joj se što želi da se ovo desi.
Lizi je poželela da je ošamari.
Kad su se vratili unutra, Endi je seo pored Lizi: „Tako si lepa.“ A zatim je počeo da je
obasipa strastvenim francuskim poljupcima. Pogledala je preko stola ka Rebeki, koja kao
da se zlobno smeškala. Ugledavši se na muža, Aleksandra je poljubila drugu ženu,
sklanjajući joj kosu sa lica. „U redu je“, odvratila je Rebeka. „Ja sam u redu.“
Ovo je Lizina poslednja prilika. Možda će džidža konačno proraditi i Rebeka će
pristati da se povata sa njom. Otrgla se od Endija i okrenula da poljubi Rebeku. Kad je
spustila svoje usne na njene, ova se povukla i zavukla ruku u tašnu. Pogledala je u telefon
i glasno se nasmejala. Zatim je ustala i rekla: „Moram da idem.“
Nakon što je otišla, Lizi nije bila sigurna šta treba da radi. Bila je suviše stondirana da
bi bila besna. Trava je kod nje izazvala osećaj usamljenosti. Bila je tako uzbuđena zbog
ove noći, zbog svoje šminke, garderobe i mirisa. Nije ni devet sati, a ona je sama u Gejtu
sa dvoje roditelja iz Park Sloupa koji, mada privlačni, nisu ni zanimljivi ni pametni.

198
 „Ona ti nije sestra, zar ne?“ pitao je Endi.
„Ne.“ Dvadeset minuta kasnije, Lizi se našla između njih na njihovom ogromnom
krevetu. Nije bila sigurna šta tu radi, ali nije imala ni volje ni energije da ode.

199
Kozmetika NARS bila je posle premijere Sukoba Donelijevih sponzor zabave u Privatnoj
bašti na krovu hotela Gramersipark. Melora je pozirala za nekoliko fotografija sa
Fransoom Narsom lično. Kad su blicevi prestali da blešte i njih dvoje se pomerili, odmerio
joj je posekotinu i rekao da ima mnogo bolji puder za pokrivanje.
Kada su seli, Melora je od konobarice naručila belo vino, sigurna da će je Stjuart
ukoriti. Umesto toga, on je naručio viski. Možda ga je čitava drama dotukla.
Njihova večera u Bar Blanku prošla je u usiljenoj i neprijateljskoj atmosferi. Oboje su
dosta pili. Dok mu je opisivala večeru sa Adamom, Stjuart je delovao beznadežno. Želela
je da joj kaže da navija za nju, ali osećala je da je se stidi.
Kejt i Vins sedeli su nekoliko stolova dalje i veselo se smejali sa svojim gostima, među
kojima su bili Miša Barton, Luk Vilson, Adrijen Brodi i Lusi Liju. Melora je sedela samo
sa Stjuartom i Lin.
Neko je namerno razdvojio Meloru i Kejt. Mada joj je laknulo što ne mora da ćaska
sa njom, zavidela je suparnici na veselom društvu, dok je ona bila prepuštena suprugu i
publicistkinji. Čak je i Stjuart stalno gledao ka tom stolu, kao da bi radije sedeo sa Kejt i
Vinsom nego sa svojom ženom.
Ranije bi Stjuart i ona imali desetak prijatelja oko sebe. Ali, večeras se nije setila da
pozove čak ni Kesi i Dejvida.
Kad je kelnerica donela vino i čim je popila nekoliko gutljaja, počela je ponovo da
razmišlja o ručku. Možda je Vanesa nešto čula, ali nije imala priliku da je nazove. Tamo
je tek šest i trideset. Nazvala je agenciju i tražila da prebace vezu Vanesi. Videla je da se
Stjuart ukočio, kao da je nervozan zbog nje, zbog čega joj je bilo još neprijatnije. Javio se
Vanesin asistent Rajan. To su uvek bili muškarci po imenu Rajan, Tim ili Den. Večito
nasmejani republikanci. Bili su strejt, ali su se ponašali kao gej i svaki od njih bi potrajao
najviše šest meseci. „Zdravo, Rajane“, rekla je tiho, trudeći se da zvuči bezbrižno i
raspoloženo, kao da je bila van zemlje godinu dana i nikad nije čula za Post. „Ovde
Melora.“
„Zdravo, Melora“, odvratio je veselo. Njegov glas nije otkrivao ništa o jučerašnjim
događajima. „Sačekaj da vidim da li mogu da je pronađem.“ Brojala je sekunde. Kad je

200
stigla do sedam, znala je šta je čeka. „Izašla je“, rekao je. „Mogu li da joj prenesem
poruku?“
„Samo joj reci da me nazove.“
„Da li je tu?“ pitao je Stjuart. Bilo je očigledno da nije. Pokušava li on to još više da je
ponizi? „Siguran sam da je ručak prošao bolje nego što misliš“, rekao je, ali njegove reči
zvučale su prazno i obeshrabrujuće.
Da li je stvarno pokušala da pokaže svoje stidne dlačice Adamu Epstajnu ili je to bio
samo san? Da li je otišla u Koopna svoju smenu? Da li je stvarno dopustila kolicima da se
otkotrljaju na ulicu? Setila se majke koja joj je postavljala sva ona strašna pitanja. „Jesi li
ikad bio savetnik u letnjem kampu?“ pitala je Stjuarta.
„Gospode, o čemu to govoriš?“
Melora je primetila da Kejt ustaje sa Lusi Liju. Najpre je pomislila da su krenule u
kupatilo, međutim, prišle su njenom stolu i nasmešile se. „Žao mi je što se namećem,
Stjuarte“, rekla je Kejt, „ali Lusi je odavno htela da te upozna i ja sam obećala da ću je
predstaviti.“
Lusi je bila u oskudnoj prljavobeloj haljini koja ništa nije prepuštala mašti. Pružila je
ruku. „Oduševio si me u Kraju dana“, rekla mu je, ne obraćajući pažnju na Meloru.
Gledala je kako Stjuartovo lice blista. „Bio je to brutalan snimak, ali ponosan sam na
rezultat.“
„Volela bih jednog dana da radim sa tobom. Čujem da pišeš...“
„Oh, još je rano.“
„Priča se da se radnja odvija u Njujorku. Obožavam da radim u Njujorku. Znaš, ovde
sam odrasla.“
„Naravno da znam.“
„Pa, ako imaš ulogu za mene, molim te pošalji mi tekst.“ Lusi se ponovo rukovala sa
njim.
Melora nije uspela da se suzdrži. Okrenula se ka Kejt i pitala: „Jesi li zvala Skota
Rudina zbog Žute Rouzi?“ Videla je kako Lin prekriva usta šakom.
„O čemu to govoriš?“ pitala je Kejt. Lusi Liju kao da je tek sad primetila Meloru.
„Želim da znaš da ja tebi to nikad ne bih uradila. Nikada ne pokušavam da izvučem
korist iz nesreće drugih ljudi. Bavim se ovim poslom već trideset godina i imala sam
brojne prilike da istisnem druge žene, ali to ne radim.“
„Ni ja.“
„Lažeš! Ti si prava lažljiva kučka“, režala je. Lusi Liju je brzo uzdahnula.
„Hej“, rekao je Stjuart.
„Draga“, Lin ju je zaštitnički zagrlila.

201
 „Sklanjaj se od mene!“ uzviknula je Melora. Zatim je skočila na Kejt, pokušavajući da
joj iskopa oči. Međutim, zakasnila je za sekundu; Stjuart ju je zgrabio od pozadi i povukao
dok je Kejt zapanjeno zurila, a Lusi je izvlačila iz prostorije.
„Ti si vrlo sjebana žena!“ doviknula joj je Lusi.
„Luda kučko!“ dodala je Kejt.
„Odlazimo odmah odavde“, rekao je Stjuart. Lin ih je žurno odvela niza stepenice.
Skakutali su sve do ulice i limuzine. Stjuart i Melora su uleteli unutra dok su paparaci
fotografisali njihova izbezumljena lica.
„Jesi li normalna?“ viknuo je na nju čim su krenuli. Osećala je kako blicevi sevaju i
fotografišu njihovu svađu. Aparati su sada mogli da se probiju kroz zatamnjena stakla.
Prodirali su kroz haljine. Tako se Kerijeva kćerka našla u nevolji u Kanu. Tehnologija ne
zna za moral.
„Čuo si onaj razgovor od jutros!“ urlala je. „Pokušava da mi otme ulogu!“
„Mogla bi da te optuži za napad!“
„Izazvala me je!“
„Ti si opasna za ljude oko sebe. Jedno je što uništavaš svoj život, ali sasvim drugo to
što uništavaš moj.“
„Znala sam!“ rekla je. „Stalo ti je samo do karijere! Nisi želeo da se venčamo sve dok
Poze nisu postigle uspeh. A sad se plašiš da ću predstavljati prepreku za snimanje tvog
filma.“
„To nije istina“, uzvratio je mirno. „Želela si da se venčamo. Rekla si da hoćeš da čitav
svet zna koliko me voliš.“
Nije se toga sećala. Uvek ju je prozivao da je rekla nešto što nije. Činio je to sa onim
istim samouverenim pogledom, poput Čarlsa Bojera. „Nikad to nisam rekla!“ odvratila
je.
„Jesi!“
Nisu imali predbračni ugovor i sad je zažalila zbog toga. Na zahtev svog menadžera
predložila je da ga urade, ali Stjuart se protivio, govoreći: „Samo se u Americi planira
propast braka pre nego što je započeo.“ Postiđena, digla je ruke. A sad, ako se rastanu, on
ima pravo na polovinu svega što je zaradila otkako su se venčali i na polovinu zarade od
prodaje kuće, mada je ona kupljena novcem iz njenog fonda.
„Ti si lažljivac!“ vrisnula je i osetila kako joj se vino i ativan bućkaju u mozgu. Činilo
joj se da će joj glava eksplodirati. „Želiš da dobijem ovu ulogu kako bi se dodvorio Adamu
Epstajnu, jer znaš da tvoj scenario neće doći do njega ako bude angažovao Kejt.“
„To je smešno. Adam i ja imamo zajedničke prijatelje. Mogao sam još pre nekoliko
meseci da mu ga dam.“
„On je prvi režiser posle Pola koji je sposoban da se bavi produkcijom. Želiš samo da
me iskoristiš da bi došao do njega. Nije te bilo briga kako mi je, dok nije izašla ona
fotografija u Postu.“

202
 „Zvučiš kao ludača. Uopšte mi nije jasno o čemu govoriš?“
„Nisam luda!“
Izraz mu je smekšao. „Slušaj“, rekao je. „Želim da ti pomognem, Lor. Ali, moraš da
mi kažeš šta se dešava. Jutros si rekla da si nešto uradila. Šta si uradila? Ako mi ne kažeš,
ne mogu ti biti od pomoći.“
„Ne mogu da ti kažem. Užasno je“, odvratila je, a zatim ju je sve sustiglo i počela je
da jeca.
„Šta je u pitanju? Jesi li nekog ubila?“
„Toplo.“
„Kako to misliš – toplo? Šališ li se?“
„Razmišljaj u smislu deset zapovesti.“
„Prevara?“
Odmahnula je glavom. I zatim mu je ispričala. Sve. O tome kako joj se činilo da mora
da ukrade novčanik, o članku u novinama Kooperative i o tome kako će verovatno završiti
u zatvoru. Izostavila je samo to da je novčanik nestao iz njene fioke. Plašila se da će je
smatrati idiotom.
Zagrlio ju je kad je završila i sad mu je jecala na ramenu. Osetila je veliko olakšanje
kad mu je sve ispričala, što je sad poznaje. Oni su tim. Bila je blesava što je pomislila da
želi da je iskoristi. Kao što je rekao, on se samo trudi da joj pomogne.
„Ne shvatam“, rekao je. „Nije nam potreban novac. Nisi morala da kradeš.“
Nadala se da će shvatiti, ali nije. Nije razumeo da je taj trenutak za nju bio poput
orgazma. Uradila je to i odmah osetila mir. Kad bi samo mogla ponovo da ga oseti.
„Naravno da nije novac u pitanju“, rekla je i povukla se.
Pogrešila je što se udala za nekog ko je prilagođen, za nekog sputanog i poniznog,
toliko zahvalnog zbog svog uspeha da ne shvata kako neko može da bude uspešan i
nesrećan. Trebalo je da drži jezik za zubima.
Pokucao je po pregradi i ona se spustila. „Sačekaj da uđe u kuću, u redu?“ rekao je
Ringu. „Ja ću ovde izaći.“
„Šta se dešava?“
„Ovo je previše. Potreban mi je odmor od tebe.“
Ostavlja je? Bez upozorenja? „Šta? O čemu to govoriš?“
„Vratiću se kasnije. Potrebno mi je malo prostora.“ Bila je to najgora rečenica koju
muškarac može da kaže ženi.
Bili su na raskrsnici Prve i Jedanaeste. „Gde ideš? Molim te, ne ostavljaj me!“
Ringo je zaustavio limuzinu i Stjuart je izašao. Posmatrala ga je kroz staklo kao da ga
više nikad neće videti.

203
Rebeka je skrenula u Petu aveniju i uputila se na sever. Nazvala ga je dok je trčala i krila
se pred izlogom, gledajući da li je Lizi prati. Laknulo joj je kad je pobegla od te idiotske
scene u Gejtu. Zaista su slatki, ali suviše ludi za njen ukus.
„Neprestano razmišljam o tebi“, rekao je Stjuart. „Možemo li da se nađemo?“ Postao
je pristupačniji. Gutala je taj osećaj. Laskanje joj je nedostajalo koliko i seks. Tokom prvih
trenutaka ljubavi, laskate jedno drugom. Zatim se venčate i provedete ostatak života
dobacujući uvrede i žalbe. Brak je poligon za razočaranje.
„Da, mislim da mogu“, rekla je. „Ali, ne bi trebalo da ostanem do kasno.“ Teo neće
mariti zbog toga. Verovatno je već zaspao, sklupčan pored Ebi u njihovom krevetu, kao i
obično.
„Ni ja.“ Nije ga zamolila da objasni. Nije želela da zna za Meloru i Oriona. Želela je
da postoji samo zbog nje. „Prijatelj ima stan u Sohou. Možemo li tamo da se nađemo?“
„Ko ti je prijatelj?“
„Neću ti reći.“
„Da li je muško?“
„Možda.“
„Poznata ličnost?“
„Svi koje poznajem su poznati.“
„Oh“, rekla je. „Da li je to Raselov stan? Stan Gaja Pirsa?“ Dao joj je adresu i prekinuo
vezu.
Pronašla je taksi na uglu Ulice Kerol i Pete avenije i zavalila se u sedište dok su se
vozili preko Bruklinskog mosta ka gradu. Skinula je minđuše koje joj je Lizi poklonila i
stavila ih u tašnu. Uopšte nisu u njenom stilu, suviše su hipi za njen ukus. Bilo joj je
neprijatno zbog čudne sentimentalnosti koju je Lizi ispoljila. U isto vreme ju je sažaljevala
i bilo joj je muka zbog toga.
Dok je taksi vozio, Rebeka je zurila niz Ulicu Boveri i visoke, luksuzne hotele,
razmišljajući o hostelima koji su srušeni da bi se za njih napravilo mesto. Gledala je kroz
prozor sve te bogate Evropljane i klince koji su preuzeli Soho i Louer Ist Sajd. Nije se

204
razbesnela zbog novca koji je upropastio grad, kao što bi inače činila. Osećala se veoma
romantično. Njujork je dovoljno velik za sve njih. Horizont će preživeti.
Kad je stigla do Ulice Krozbi, videla je da je Stjuart čeka. Zatim je prišao taksiju i
platio vožnju. Rebeka je to smatrala romantičnim a ne seksističkim gestom. Nije se prema
njoj ponašao kao prema kurvi već kao prema princezi, mada je granica koja ih razdvaja
veoma tanka. Bez reči ju je kroz kapiju poveo niz tiho dvorište ka modernom zdanju,
gde su u ogoljenom foajeu čekali lift. Nisu pričali, ali se u liftu bacila na njega. Osetila je
da se ukrutio. Zastenjao je u njeno uho: „Želim ponovo da budem sa tobom.“
„I ja“, odvratila je. „Stalno bih da sam sa tobom.“
Lift se otvorio ka prostranom, besprekornom potkrovlju sa modernističkim
nameštajem. Izgledao je bezlično, kao da su u hotelskoj sobi, bez fotografija i ličnih
detalja. Ko ovde živi? Džordž Kluni? Bred Pit? Činilo joj se da je negde pročitala da Leni
Kravic ima stan u Ulici Krozbi. Verovatno je njegov, ali Leni Kravic ima više stila nego
što ovaj stan odaje. Da li Stjuart ovde dovodi sve žene? Da li ovde dovodi kurve? Da li je
bilo još nekih susreta u ovom stanu?
„Znači, ovo je Apartman“, rekla je prilazeći prozoru i pogledala niz ulicu. Ugledala je
par koji se tetura iz bara. Pridržavali su jedno drugo. „Čini mi se kao da će Džek Lemon
ući svakog trenutka.“
„Zaista u sebi imaš nešto što podseća na Širli Maklejn“, rekao je i zagrlio je s leđa.
„Hoćeš da kažeš da sam suicidna?“
„Suicidna devojka je seksi. Šta ćeš da popiješ?“
„Džejmson sa ledom.“ Nije pila viski otkako je bila samica, ali je smatrala da treba da
pije alkohol ako već ima aferu. A ovo jeste afera, jer se već drugi put viđaju.
Posmatrala je vitso sistem polica i pokušavala da prema naslovima na njima pogodi
ko je vlasnik potkrovlja, ali je i ta kolekcija bila uopštena – dizajn, knjige o filmovima i
Džejms Fraj. Sve poznate ličnosti čitaju Džejmsa Fraja. Krišom je otvorila fioku, ali je
pronašla samo praznu francusku agendu.
Doneo joj je piće, a sebi sipao pivo iz blistavog sab-ziro frižidera od nerđajućeg čelika.
„Fantastično“, rekla je. „Potrebna ti je pivska zaštita za tajni sastanak.“
„Naravno da nije. Biće ovo odličan sastanak.“
Potapšao ju je po zadnjici i poveo niz hodnik ka stepenicama. Kroz nekoliko minuta,
našli su se na krovu i Soho im se prostro pred nogama. Bio je tu i divno negovan vrt.
Udisala je slatki miris grada. Vazduh je bio prohladan i bila je srećna, mada joj je srce
ludački tuklo. Seli su na stolice, zavalili se i posmatrali blistavo noćno nebo. Umesto da
se smatra srećnom ili da sa nevericom posmatra ovaj susret sa filmskom zvezdom na
krovu u Sohou, osećala je prosto kao da sve to ima smisla. Potrebna je posebna žena da
odvuče muškarca od filmske zvezde. A ona je posebna.

205
 Na Stjuarta je bila ponosna na isti način kao i majke-domaćice na svoju decu. Bila joj
je potrebna trećina života da otkrije u čemu je dobra i sad je u trenutku shvatila: dobro
joj ide jebanje sa Stjuartom Ešbijem.
Vredelo je sve kroz šta je prošla otkako se Ebi rodila, jer ju je dovelo pravo na ovaj
krov. Sve će na kraju biti dobro. Bez obzira na to da li će potrajati ili ne, da li će ostati sa
Teom ili ga ostaviti, sve će biti dobro.
Međutim, otkako ga je upoznala u prostoriji za pakovanje hrane u Kooperativi, želela
je da bude sa Stjuartom i zamišljala je kako bi izgledao život sa njim. Razvešće se od Tea,
on će napustiti Meloru i tada će se Ebi i ona useliti u njegov fantastični stan, možda baš u
Ulici Krozbi. Sve vreme će voditi ljubav, možda čak i tri ili četiri puta na dan. On će se
divno slagati sa Ebi, pošto se već lepo uklopio sa prethodnom porodicom. A kad otputuje
na snimanje, njih dve će ići sa njim. Preko njega će doći do najboljeg književnog agenta i
objaviti knjigu, a zatim će je Stjuart i ona zajedno adaptirati i dobiti toliko Oskara da će
postideti Melorinu bednu kolekciju.
Stjuart se popeo na nju i podigao joj suknju. „Obožavam tvoje telo“, rekla je i zagrlila
ga.
„I ja obožavam tvoje. Želeo sam ovo dok si me obučavala u Koopu. Video sam te u
mislima, loženu. Loženu. Izloženu.“ Kroz bluzu joj je ljubio torzo, a zatim je raskopčao i
zario glavu među dojke, pribijajući je uz stolicu. Kad je to Lizi učinila nije joj se dopalo,
ali sa Stjuartom je osećaj bio pravi.
„Poneo sam kondom“, rekao je. „Tebi ne ide od ruke da ih sačuvaš. Posegao je u džep
i izvadio jedan. Bila je polaskana što se toga setio. Zatim ga je navukao, brzo i bez napora,
i već se našao u njoj ljubeći joj vrat i obraz. Dok ju je jahao, prepustila se osećanju koje je
ovaj divni muškarac u njoj izazivao. Na trenutak nije imala muža i dete. Bila je samo lepa
pička. Ona je seks i oni su seks, i oboje su to znali. Činilo se da prosto zna kako da se
kreće, kako da se izvije da bi je zadovoljio i za nekoliko minuta je svršila, a zatim i on.
„Volela bih da se svaki dan ovako viđamo“, rekla je.
„Misliš dva puta?“
„Baš tako. Potrebno mi je da te viđam dva puta dnevno. Ti si kao lek. Bez tebe se
osećam bolesno.“
Izvukao se i okrenuo. Trenutak kasnije, kondom je nestao – gde se denuo? – već se
obukao, legao kraj nje i pijuckao pivo. On je od onih muškaraca koji su u stanju da učine
da kondom nestane.
Dok se oblačila, rekla mu je da je pročitala njegov scenario. I to u jednom dahu, tog
popodneva za trpezarijskim stolom, dok je Sonam usisavala oko nje. Bila je zadivljena.
Dijalog je bolji nego što je očekivala od jednog glumca, a priča je inteligentna i ima dobar
ritam.
„Da?“ pitao je. Gledao ju je željno i pomalo zabrinuto. Ovo joj je laskalo, jer znači da
mu je stalo do njenog mišljenja. „Kako ti se čini?“

206
 „Dopao mi se. Zaista drži pažnju i odvažan je, ali autentičan. Sinulo mi je nekoliko
ideja kako da lik Lusi učiniš stvarnijim.“
„Šta ti je palo na pamet? Znam da moram da poradim na tome i veoma mi je važno
da bude snažna žena.“
„Mislim da treba da ima dete sa bivšim mužem. Sina. Odnos sa sinom sve do kraja
treba da bude loš, dok ne osujeti plan terorista u Atlantik Mejlu, ali nakon što onaj
momak u prodavnici malina ubije njenog bivšeg muža. Posle toga, umesto da se završi
snimkom sahrane na koju dolazi u uniformi, ona treba da preuzme starateljstvo nad
sinom. Zatim oni grade svoju bliskost i završavaš scenom u kojoj zajedno stavljaju
cveće na Džimijev grob i njena ruka se spušta na rame dečaka.“
„Nije loše, zapravo je prokleto briljantno! To je upravo ono što mi je potrebno. Želim
nekom da pokažem scenario, a on piše veoma snažne ženske likove. Dopašće mu se.“
„Ko je u pitanju?“
„Producent je, ali i piše. Ideja o tome da ima sina je savršena. Nije mi palo na pamet
da bi mogla da bude majka.“
„To mi je prosto došlo“, rekla je, „samo od sebe.“
Rebeka je uživala u tome što je intelektualno zainteresovan za nju skoro koliko i
seksualno. Zbog toga se osećala bitno. Ona je više od honorarca i žene koja se brine o
bebi. Ona je savetnik za film nezavisne produkcije koji će se možda stvarno snimiti. Imala
je viziju sebe na premijeri dok drži Stjuarta pod ruku. Čak i ako ne budu zajedno kad
film bude snimljen, možda će biti nominovan za Oskara i zahvaliće joj se u govoru
prilikom preuzimanja nagrade, kao osobi koja je doprinela tome da se delovi priče
konačno uklope. Možda će joj dati i deo zarade, kao Spilberg Harisonu Fordu za Otimače
izgubljenog kovčega.
„Moramo da se nađemo da mi ispričaš sve o svojim idejama“, rekao je „Gola.“
Poljubio ju je i ona je položila ruku na njega.
„Oh, sinula mi je još jedna!“ rekla je uzbuđeno. „Znaš onu scenu jurnjave na vrtešci
u Prospekt parku?“
„Da?“
„Moraš da je skloniš. Vrteške su kliše. Bilo koja scena jurnjave sa klovnovima,
vrteškama ili kišobranima loša je ideja.“
„Ali, pokušavam da ubacim neke poznate lokacije u film.“
„Mislim da jurnjava treba da se odvija u trijumfalnoj kapiji na Grand Armi Plazi.“
„Može da se uđe u kapiju?“
„Da, Ebi i ja smo tamo gledale lutkarsku predstavu. Mračno je, tu su uske spiralne
stepenice. Veoma teskobna atmosfera. Fose koji stvara pod uticajem vajmarske filmske
industrije.“
„Moram da nazovem gradonačelnikovu kancelariju za kinematografiju i da ih pitam
za to“, rekao je i ukucao nešto u telefon.

207
 „Sve u svemu, scenario je zaista uzbudljiv“, dodala je, „ali moram da kažem: potpuno
je neverovatno da se nešto slično dešava u našem komšiluku. U Park Sloupu se nikad
ništa ne dešava.“
„Znam. Ja ljudima obično kažem da je film o Park Sloupu, ali kad bi Park Sloup bio
zanimljiv.“
„Komšiluk je bio malo grublji tokom sedamdesetih, kad je bilo više Iraca i crnaca. Jesi
li znao da je Lorens Fišbern iz Sloupa?“
„Da, pričali smo o tome na premijeri Turguda.“
Naravno da poznaje Lorensa Fišberna. Mora da mu kaže nešto što će za njega biti
novost. „Jesi li znao da se avion Junajted erlajnsa srušio na Sterling Plejs 1960. godine?
Sudario se sa drugim avionom iznad Stejten Ajlanda i pao na crkvu. Poginulo je sto
trideset četvoro ljudi. Sad se na tom mestu nalazi stambena zgrada. Mislim da ljudi koji
tu žive nisu toga svesni. Ne postoji nikakav znak, niti bilo šta slično.“
„Možda bih mogao da pronađem način na ugradim tu priču o padu aviona“, rekao je
i ukucao podatke u telefon.
„Ništa slično se više ne događa u Park Sloupu“, nastavila je. „Sve je tako usporeno.
Mislim da ne mogu još dugo to da izdržim.“
„Šta da izdržiš?“
„Majke. Očeve. Kakvo foliranje. Svi su tako sebični, ali se pretvaraju da nisu. Čovek
je opljačkan nedaleko od mog stana i objavio je to na netu. Ljudi su komentarisali da će
to sniziti vrednost nekretnina. Park Sloup ima najgore osobine Aper Ist Sajda, ukrštene
sa najgorim osobinama Berklija u Kaliforniji. Mislim, tamo bar žive pravi hipici,
ovdašnji japiji se samo pretvaraju.“
„Ma, hajde“, rekao je. „Ovo je odličan komšiluk. Gde bi otišla?“
„U Filadelfiju, možda. Moji roditelji žive tamo i mogli bi da nam pomognu. U centru
se grade silna potkrovlja. Teo bi mogao da putuje.“
„Ne želiš ti da se preseliš. Da se izrazim kao Kira Sedžvik u Samcima: mislim da a)
zauzimaš određenu pozu, i b) ta poza podrazumeva da mrziš Park Sloup.“
„Ovo nije poza. Zaista ga mrzim. Ovde me ništa ne zadržava. Ebi je suviše mala da bi
imala prave prijatelje. Želela sam da volim ovo susedstvo zato što je lepo i javna škola je
dobra, tu je i Kooperativa. Međutim, ne dopada mi se. Ostala bih ako bih imala zaista
dobar razlog za to.“
„I?“ rekao je i uzeo je za ruku.
Pokušala je da se obuzda, ali nije uspela; bila je potpuno lakomislena zbog ljubavi i
morala je to da mu kaže. „Samo zbog tebe želim da ostanem. Uvek sam mislila da ako
želim da mi se desi nešto uzbudljivo, moram da odem i da to pronađem na nekom
drugom mestu. Na Menhetnu ili tako negde. Nisam očekivala da nešto uzbudljivo priđe
meni. Ti si kao onaj avion koji se srušio na Sterling Plejs.“

208
 Dok su se vraćali taksijem u Bruklin, sve vreme su se ljubili. Ona je izašla na uglu
ulica Kerol i Osme i nije bila u stanju da prestane da ga ljubi za rastanak. „Nazvaću te“,
rekao je Stjuart i onda se nekako odvojila od taksija.
Dok je koračala do svoje zgrade, ugledala je figuru na stepenicama. Najpre je
pomislila da je Džejson, dečak sa gornjeg sprata koji ima gej očeve. Ali kad se približila,
shvatila je da je to Lizi.
Sedela je na sredini stepenica, sa rukom ispod brade i pogledom koji ubija. „U kolima
je bio on, zar ne?“ rekla je.
„Ko?“
„Ma, hajde! Ostavila si me sa ono dvoje psihopata zbog glumca! Kako si mogla?
Pozvala sam svoju svekrvu da čuva dete. Isekla sam nokte. Kupila sam ti minđuše!“ Lizi
je primetila da ih Rebeka ne nosi. „Skinula si ih! Ne dopadaju ti se.“
„Dopadaju mi se. Samo – nije moj stil.“
„Nikad nisam upoznala nekog toliko sebičnog. Zašto si pošla sa mnom?“
„Rekla si da je u pitanju zajebavanje.“
„Bilo je zajebavanje.“
„Zašto onda dižeš frku?“
„Stvarno si sjebana osoba, znaš li to? Prvo sam mislila da si tužna. Mislim, ti si zaista
privlačna žena sa kojom suprug ne želi da vodi ljubav. Ali sad shvatam zašto. Ti si zla.“
To joj je Teo govorio sve vreme. Da li je istina? Da li je on to nj kažnjavao zato što je
postala hladna? To više nije važno. Sad ima Stjuarta i ništa drugo joj nije bitno. „Želela si
bebu pa si se udala za njega“, nastavila je Lizi. „Kad si i to dobila, prestala si da se
ponašaš lepo. On je shvatio da ga ne voliš i kažnjava te zbog toga. Ne krivim ga.“
Možda je Lizi u pravu, možda ga nikad nije volela. Ne možeš da voliš nekog samo
zato što čini da bolje misliš o sebi.
„Ne znaš ništa o njemu. Nikad ga nisi upoznala“, rekla je Rebeka.
„Kad odraste, Ebi će morati da ide na terapiju zbog tebe.“
„A Mens? Mens odrasta uz majku-lezbejku koja to još krije. Misliš da neće imati
problema?“
„Nisam lezbejka. Ja sam biseksualna.“
„Odustani“, nije odolela Rebeka. „Ti si lezbejka. Endi je baš zgodan, a ti si ga jedva
pogledala. Zanimaju te žene. Udala si se samo zbog toga što te je plašila pomisao da budeš
majka-lezbejka. To je suviše grešno za tebe. Morala si da zgrešiš na drugi način, udajom
za Džeja. Ali nije upalilo. I dalje si gej.“
„Ako toliko mrziš crnce, ne treba da dopuštaš kćerki da se igra sa crnim dečakom.“
„Ne igraju se jedno sa drugim. Čak ni jedno pored drugog“, odvratila je Rebeka.
Lizi je ukočeno zurila u nju. Zatim je rukama pokrila lice i zajecala kao malo dete.
„Sve je bilo kako treba“, cvilela je. „Sve je bilo tako dobro pre nego što sam te upoznala.“

209
 „To nije istina“, odvratila je Rebeka i oprezno je potapšala po leđima. „Sigurna sam
da su stvari već prilično loše stajale.“

210
Kad je Karen na tastaturi svog mobilnog prvi put pokušala da otkrije šifru Melorinog
alarmnog sistema, bila je zbunjena. Mislila je da će brojevi predstavljati Orionovo ime.
Međutim, nakon što je nekoliko puta pokušala da oponaša Anikine pokrete, shvatila je
da je šifra OSKAR. Naravno. Obično je to nešto što će svi u kući zapamtiti, ali ne tako
očigledno poput rođendana. Zato su se odlučili za reč OSKAR. Melora je imala dva, a
Stjuart je maštao o njima.
Obuzeo ju je strah dok je ukucavala šifru. Nije znala šta će ako pogreši i ako se oglasi
alarm ili ako se pojave naoružani stražari. Međutim, čula je samo dva piska, ušla je i
odmah zatvorila ulazna vrata.
Dok se pela na sprat, u vili je bila potpuna tišina. Nadala se da svi čvrsto spavaju, a
zatim se panično zapitala koliko ljudi zapravo živi ovde. Šta je sa kuvaricom? Gde su
asistenti? Baštovani? Ovde možda spavaju desetine ljudi, možda posluga zauzima čitavo
krilo kuće.
Na trećem spratu prošla je pored sobe za igranje i krenula ka glavnoj spavaćoj sobi.
Gurnula je vrata i ugledala Meloru kako spava sa knjigom Jedi, moli, voli na grudima.
Koža joj je bila bleda i činilo se kao da je u dubokom snu. Gde je Stjuart? Kao da je čekala
Karen, kao da je želela da je poseti. Iznad desnog oka imala je posekotinu. Nadala se da
nije sama pokušala da se povredi. Možda su se posvađali i on zbog toga nije ovde.
Prišla je krevetu. Melorini prsti bili su tako tanki i dugi, kao prsti pijaniste, ali koščati.
Na sajtovima kao što je jezabel.com, ljudi su često ostavljali zlobne komentare da na
rukama ne može da sakrije godine.
Pronašla je stolicu kraj toaletnog stočića i odnela je do kreveta. Osećala se poput
bolničarke koja neguje pacijenta na umoru. To bi mogla da bude njena nova karijera ako
se ikad vrati na posao: da pomaže ljudima da umru. Mogla bi da radi i govori stvari koje
bi im pomogle da mirno napuste ovaj svet. Ako uradi nešto slično, nešto dobro za druge
ljude, možda će je bog nagraditi drugim detetom.
Melora je tako divna dok spava, kao u sceni sna u filmu prema romanu Džejn Ostin,
u kojem bi spavala u besprekornom engleskom vrtu sve dok je poljubac dragog ne

211
probudi. Uzela ju je za ruku i polako pomazila. Melora se promeškoljila, a zatim zatreptala
i otvorila oči. Na trenutak se izgubila, a onda je ugledala Karen. Shvatila je da je pred
njom stranac i pridigla se u krevetu. „Ko ste vi?“
„U redu je“, odvratila je žena. „Ne plaši se. Ja sam Karen. Dugo sam želela da te
upoznam, ali nikad nisi tu.“
Melora je delovala zbunjeno i pomalo uplašeno, kao da nije sigurna da li poznaje ovu
osobu. „Ja... imam puno posla“, rekla je preplićući jezikom. Na nečemu je – ko zna na
čemu? Znači, istina je ono što piše u članku iz Posta. Pitala se šta je Melora popila – neki
dauner ili nešto još gore, poput heroina. Sve slavne ličnosti rade takve stvari. To su pričali
i za Hita, mada je autopsija pokazala da su u pitanju bile tablete za spavanje. Dobro je
što je došla. Da je nije probudila, možda bi sirotica preminula u snu. Još jedna žrtva među
slavnim stanarima bruklinskih zdanja od mrkog peščara.
„Znam“, odvratila je Karen. „Svi imamo posla. Teško je biti majka. Svi toliko očekuju
od nas, a imamo tako malo vremena za sebe. Jesi li žedna? Izgledaš kao da ti se grlo
osušilo.“ Melora je klimnula. „Doneću ti vode.“
Ušla je u kupatilo i napunila čašu koju je pronašla na duplom mermernom lavabou.
Toalet se nalazio u zasebnoj prostoriji. Melora je mogla da se uredi dok se Stjuart kupa u
kadi sa nogarama u obliku kandži. Uz sav taj luksuz, teško je shvatiti zašto je stopa
razvoda u Holivudu tako visoka.
Čaša je bila elegantna, od obojenog stakla. Ona nešto slično nikad ne bi držala u
kupatilu, zato što bi Darbi mogao da je razbije. Ali Karen je zaključila da Orion verovatno
ne ulazi ovde. Melora je plaćala ljude koji brinu o tome.
Izašla je i dodala joj vodu. Dok je pila, malo joj se prosulo po bradi. Karen ju je
obrisala krajem svoje majice. Imala je zaštitnički odnos prema Melori. Gde je Stjuart?
Zašto nije u krevetu, zašto se ne brine o njoj sad kad joj najviše treba? Zar nije pročitao
Post? „Gde ti je suprug?“ pitala je.
„Ne znam.“
„Da li je sve u redu?“ Melora je ćutala. Znači, odnos im je klimav. Istina je. „Kako ti
se čini knjiga?“ pokazala je na roman. Melora nije odgovarala. „Čitamo je u književnom
klubu. Veoma je kontroverzna. Neke žene smatraju da nije pošteno od Gilbertove što je
potpisala ugovor za knjigu pre nego što je iskusila sve to. Ja kažem: ’Samo napred’.
Meni je zasmetalo nešto drugo. U pitanju je stav. Razvela se zato što je suprug želeo
dete, a ona nije. To ne razumem. Znala sam da želim decu još od detinjstva. Ne mogu da
zamislim da ne budem majka. Majčinstvo je stvaralački čin. Mislim, ne nalikuje tvom
životnom pozivu, ali je ipak u pitanju čudo. Želim još jedno dete, ali imamo problema sa
začećem.“
Melora je zurila ispred sebe. Karen je nastavila: „Razmišljala sam o usvajanju, ali
plašim se neočekivanih problema. Kad čovek uzima napuštene, prosto priziva nevolju. Ti
se nisi plašila. Mislim, postupila si veoma hrabro. Vrlo velikodušno. Ljudi kao ti zaista

212
imaju značajan uticaj. Volela bih da sam takva. Ne znam zašto imamo toliko problema
da ostanem u drugom stanju. Mislim da je razlog to što Meti previše masturbira.“
„Molim vas, izađite iz moje kuće“, rekla je Melora. Njen ton bio je više vapaj nego
pretnja i Karen je počela da je sažaljeva. Ali, nije se plašila. Osećala se snažnom. Ovo je
bio tako užasan dan. Svu snagu iscrpeli su joj Žan Pjer-Luj i Meti sa svojoj izdajom.
Melora joj je vraćala snagu, oživljavala je.
Nalazila se u sobi filmske zvezde i iz nekog blagoslovenog razloga Stjuart nije ovde.
To je znak da joj je bilo suđeno da razgovara sa Melorom jedan na jedan. Čekala je priliku,
ali sudbina ih je razdvajala sve do pre dva dana, kad je upoznala Aniku na igralištu. Sve
se to desilo da bi mogla da upozna Meloru.
„Ne plaši me se“, rekla je. „Došla sam da ti pomognem.“ Melora se trgla i Karen je
spustila ruku na njenu. Bila je topla i nervozna. „Tako dugo želim da te upoznam“,
nastavila je, „ali svaki put kad dođem, ti nisi ovde.“
„Znači ti si ta.“
„Kako to misliš?“
„Koja ga je uzela.“
„Naši sinovi se dopadaju jedan drugome“, rekla je Karen. Nije joj se dopao Melorin
izraz ’uzela’. Nije ona lopov pa da ga uzme kao Melora od Nila Harisa. Spasla je Meloru
tim činom, sad joj ne preti opasnost da će ga neko pronaći. „Trebalo je da vidiš kako su
se družili onog dana u Harmoniju. Darbi ima puno prijatelja, ali nikad ga nisam videla da
se tako brzo sprijatelji sa drugim detetom. Uvek me je pomalo strah kad upoznaje novu
decu. Kad se njemu neko zaista dopadne, meni se iz nekog razloga majka uopšte ne svidi.
Ili radi pa me gleda sa visine, ili je tračara, ili je aljkava. Čudna nepravda među drugarima!
Ali, kad sam videla kako Darbi i Orion razgovaraju, bila sam tako srećna jer mi se
dopadaš. I pre nego što sam te upoznala, znala sam da mi se sviđaš. Osetila sam to kad
sam gledala Glavnu liniju. Iznajmila sam ga još dok sam bila na koledžu. Ne znam zašto
sam to uradila. Bila je subota uveče i svi moji prijatelji otišli su na žurku, ali ja sam rešila
da ostanem kod kuće i da se malo odmorim. Htela sam da iznajmim Dežurne krivce, ali
već ih je neko ugrabio. Pronašla sam Glavnu liniju među dramama. Bila si tako
dobra. Tako stvarna. Osećala sam da možemo biti prijateljice, iako si u filmu praktično
devojčica. Mislim, što se mene tiče, to je zajedno sa glumom Roberta Maknotona u filmu
Ja sam sir, najbolji nastup mladih glumaca u poslednjih pedeset godina. Ma, kakva Ana
Pakvin! Pakvin-šmakvin!
Nakon svih tih godina, doselila si se u Sloup. Od svih delova Bruklina, odabrala si da
se naseliš u mom kraju. Samo šesnaest blokova od mene. Zato mi je drago što nam se
sinovi slažu. Uzbuđena sam što te poznajem. Mislila sam da ćeš biti ovde kad me je Anika
pozvala da dođem, ali nisi bila. Tad sam shvatila zašto. Krila si se od svoje porodice zato
što si patila. Zašto si to uradila?“

213
 Melora je utonula u jastuk, kao da želi da nestane u njemu. „Mislim“, nastavila je
Karen, „sigurno to nisi uradila zbog novca. Da li si želela da te uhvate, kao Vinona? Da li
je to bio vapaj za pomoć?“
Glumica je tupo zurila kroz prozor. Svetlo ulične lampe probijalo se kroz zavese.
„Želela sam nešto da uradim“, izgovorila je nakon kraćeg predaha. „Ovih dana ništa ne
radim.“
„Naravno da radiš. Brineš se o svom detetu i radiš – nisam uspela da nabavim karte
za Nila Labuta, ali čujem da je divan. Sigurna sam i da čitaš scenarije.“
„Ne čitam ih“, odvratila je Melora.
„Sirotice“, nastavila je. Bilo joj je žao Melore. „Nisi svesna koliko si divna. Bolja si od
Gvinet, Hilari, Kejt. U stanju si sve da ih postidiš. Zaista mi je stalo do tebe. Ne želim da
sve to odbaciš. Zato ću ti čuvati onaj novčanik. Tako je mnogo bolje. Nisi smela da budeš
lako neoprezna i da ga Stjuart pronađe. Imaš sreće što sam ga sklonila.“
Što je duže govorila, Karen je sve više padala u vatru. „Ali ako je kod mene nešto
tvoje“, nastavila je, „pošteno je da i ti imaš nešto moje. Ono što želim da ti dam jesam ja
sama. Normalni ljudi upoznaju svoje susede kad se dosele u nov kraj. Ti to nisi učinila.
Nikad ne ćaskaš sa majkama na igralištu, nisi napravila zabavu povodom useljenja, nisi
se pojavila ni najednom događaju povodom prikupljanja sredstava ili bilo kojih drugih
okupljanja u vezi sa školom. Ide isključivo Stjuart. Ne treba tako da bude. Ljudi moraju
da budu deo zajednice, Melora, čak i ljudi poput tebe.
Pomoći ću ti oko toga. Srećom, na jesen se selim samo nekoliko blokova dalje od tebe.
U Ulicu Kerol. Danas nam je prihvaćena ponuda. Želim da se osećam kao da u bilo kom
trenutku mogu da svratim do tebe i pozajmim šoljicu šećera. Ili od tvog šefa kuhinje. Zato
ću zadržati ovaj ključ i svraćati s vremena na vreme. Možeš zaposlenima da kažeš da sam
ti prijateljica, zato što jesam. Mislim, volela bih da ti to budem.“ Nije razmišljala kako će
to prijateljstvo objasniti Aniki, ali smisliće već nešto. „Ne pokušavaj da promeniš bravu,
zato što ću onda morati da uradim nešto što ti se zaista neće dopasti.“
„Činjenica da je novčanik kod tebe“, izgovorila je Melora slabim i hrapavim glasom,
„ništa ne dokazuje. Ako odeš u policiju, misliće da si ga ti ukrala. Biće tvoja reč protiv
moje.“
Karen je iz džepa izvukla mali diktafon. „Mislim da nisi u pravu.“ Osetila se kao u
svojoj omiljenoj seriji Red i zakon.
Melorine usne su tako pobledele da je izgledala kao leš. „Oh, dušo“, rekla je Karen,
„Ne želim da misliš da će ti ovo biti teret, zato što neće. Biće divno. Sedećemo napolju
ispod japanskog javora i razgovarati. Ići ćemo zajedno na večeru u Stoun park i Eplvud i
minuti će proleteti. Želim da pričaš sa mnom kao što pričaš sa svojim prijateljicama.
Molim te, nemoj ni na trenutak da pomisliš da ću tvoju priču prodati tabloidima. Možeš
mi verovati isto onoliko koliko Dru Barimor veruje Nensi Žuvonen. Zapravo, daj mi svoj
broj, kako bismo uvek bile na vezi. Kaži mi broj.“

214
 Melorina usta bila su otvorena, sa balama u uglu. Karen ih je obrisala rukavom, i
glumica je procedila broj. Karen ga je unela u telefon i okrenula. „Tako ćeš i ti znati moj
i moći ćeš da se javiš kad god nazovem.“ Trenutak kasnije, zazvonio je ajfon na stočicu
pokraj kreveta. Starinski zvuk, kao iz četrdesetih. „Odličan ton“, rekla je Karen. „Da li si
ga ti birala?“
„Već se nalazio u telefonu“, umorno je odvratila Melora. Nije morala da se ponaša
kao kučka oko toga. Kako bi Karen mogla da zna? Ne može svako da potroši trista dolara
na telefon. Možda će ova jednog dana i to moći, kada vrednost njenog stana vrtoglavo
poraste i ona bude mogla da uzme kredit.
Melori su se oči sklapale. Karen je ustala i ćebetom počela da joj umotava stopala.
Dok je posmatrala nezvanu gošću, oči su joj bile kao dva velika tanjira. Bila joj je potrebna
pomoć, plašila se. U njenim očima Karen je ugledala bebu koju možda nikad neće imati.
„Ššššš“, prošaputala je. „U redu je.“ Prešla je rukom preko Melorinog čela i izašla iz
sobe.

215
Melora je čula da se pokrivač pomera. Uplašila se da se čudakinja uvlači pored nje u
krevet, ali kad je otvorila oči, nije je više bilo, samo se Stjuart privijao. Masirao joj je
ramena.
Nije znala koliko je sati ni da li je žena stvarno bila tu. Sigurno je sanjala. Od svih tih
lekova čovek počinje da halucinira. „Žao mi je zbog onog večeras“, rekao je.
„Gde si bio?“ pitala je.
„Nije važno. Žao mi je zbog večeras.“
„Misliš li da će Kejt stvarno da me tuži zbog napada?“
„Razgovaraćemo o tome ujutru. Spavaj, draga.“
Telo mu je bilo tako toplo i nazvao ju je draga. Možda se ništa nije dogodilo, ni žena
pored kreveta, ni Kejt Hadson, ni sastanak sa Adamom Epstajnom. Čak ni Melora možda
nije ukrala novčanik. Ujutru će se probuditi i shvatiti da je prethodnih nedelju i po trajala
neka čudna noćna mora, kao u filmu Naš grad, u kojem je igrala Emili u postavci Centra
Linkoln.
Bio je to košmar koji joj je pokazao kako će joj život izgledati ako se ne promeni. Sad
kad zna, Stjuart i ona će se ponovo zaljubiti i sve će biti kao na početku. Ponovo će ceniti
jedno drugo. „Da li su ljudska bića ikad svesna života dok ga žive“, rekla je Emili, „svakog,
svakog minuta?“
Ako joj se Stjuart obratio sa draga, znači da je voli. Njen je. Osetila se krivom zbog
toga što se stalno obreca na njega. Kad je on u blizini, ona samo urla, plače ili spava. Kao
da je devojčica. Njemu je potrebna žena.
„Daj da ti popušim.“
Gurnula ga je dole, spustila mu pantalone i uzela ga u usta. Osećala se kao stara
Melora, pa makar samo zbog ovoga. Ona koja se nije plašila seksa, obožavala ga je i uživala
u njemu. Bila je dobra u tome. Najpre kao da se opirao, ali onda joj je dopustio da ga uzme
i koji minut kasnije usledila je nagrada.
Zaspala je sa njim u ustima. Uz sve lekove koje je popila, to i nije bilo tako teško.

216
 KOOP KURIR

Kooperativini zadrugari pomažu da se uhvati džeparoš

Napisala Alison Vajn

Nakon pregledanja snimaka u prisustvu policije, kao i sprovođenja zasebne

istrage, Kooperativa je otkrila navodnog počinioca dva slučaja džeparenja koja
su se dogodila 5. jula po podne.
Snimak prikazuje čoveka koji džepari Lerda Goldvasera,
tridesetdevetogodišnjaka i profesora na Gradskom koledžu. Osoblje je pogledalo
snimak kako bi mogli da uoče počinioca ako ona – ili on – ponovo uđu u Coop. Kad
se čovek – koji nije član – vratio 16. jula, prepoznao ga je radnik koji trenutno
nije bio na dužnosti i obavestio vođu svog tima, koji je zatim obavestio policiju.
Čovek je uhapšen ispred Kooperative i nije pružao otpor. Ispostavilo se da je
višestruko kažnjavan zbog krađe i posedovanja droge.
Goldvaserov novčanik kasnije je pronađen među stvarima prekršioca. Lopov,
četrdesetdvogodišnji stanovnik doma za beskućnike u južnom Bruklinu, optužen
je za džeparenje. Međutim, na osnovu snimka nije jasno da li je odgovoran i za
drugi slučaj koji se dogodio istog dana.
Taj slučaj nije snimljen zato što je u kameri koja je postavljena u blizini
nestalo trake. Član audio-video tima koji brine o tome zatajio je, što je dovelo
do ovog propusta.
Prema generalnom administratoru Kooperative, Vivijan Šaplanski, „član je
dolazio da radi u svojoj smeni, ali je odlazio ranije, ne javljajući se vođi tima,
tako da traka na toj poziciji nije zamenjena.“
Protiv člana AV tima koji je zapostavljao svoju dužnost biće pokrenut
disciplinski postupak. Već su mu oduzete pogodnosti prilikom kupovine.
Šaplanski je dodala: „Ovaj nemili događaj pokazuje zašto je važno da svi
obavljaju svoj deo posla.“ Dodala je da će u budućnosti „zamenu video-traka
obavljati osoblje Kooperative, a ne članovi.“
Kad mu je rečeno da je problem oko trake sprečio da se lopov uhvati, Nil
Haris, žrtva džeparenja i član Kooperative, izjavio je: „Voleo bih da mi je
novčanik vraćen. Moj džeparoš je još na slobodi. Čuvajte se.“
Šaplanski je podstakla članove da svoje stvari dobro čuvaju i da vođama
timova prijavljuju sve sumnjive aktivnosti. Kooperativa je već primenila
nasumično pretresanje torbi na izlazu i postavila znak koji obaveštava članove o
novoj politici kuće.
„Voleli bismo da do toga nije došlo“, rekla je Šaplanski, „ali želimo da se
naši članovi osećaju bezbedno. Nadamo se da će pretresanje sprečiti krađu i da
ćemo u budućnosti moći da ukinemo tu meru. U međuvremenu, moramo biti na
oprezu.“

217
Protestanti na Sedmoj aveniji bili su glasni i besni. Njih dvadesetak nosilo je plakate na
kojima je pisalo BORITE SE PROTIV RASNOG PROFILISANJA, BOJKOTUJTE
PPVD43 i NIJE KOOPERATIVNO BITI RASISTA! Bio je početak avgusta, sreda, devet i
trideset ujutru, početak špica kupovine u Kooperativi, čiji su članovi upravo ostavili decu
u dnevnim boravcima ili odlučili da pre posla odu u kupovinu.
Rebeka obično nije čitala novine koje Koop izdaje, čak ni kad su redovi zaista dugi,
pošto su je zamarale politički korektne kontroverze. Ali prethodne nedelje, dok je stajala
u beskrajnom redu na „brzoj kasi“, ipak je uzela primerak i saznala da članovi Operativne
grupe za manjinska prava planiraju da bojkotuju Kooperativu zbog navodne
pristrasnosti kod pretraživanja torbi. Pretraga treba da bude nasumična, ali se u
tekstu tvrdi da više pretražuju crnce nego belce i da se crncima to ne dopada.
Protestanti su uglavnom bili crni, ali tu i tamo sevnulo bi pokoje belo lice, razočarano
što više nije 1969. godina, ali srećno što ima novi cilj za koji se vredi boriti. Ljudi su bili
podeljeni po rasama, razdvojeni, iako je poenta protesta bila u rasnoj harmoniji.
Rebeka se trudila da ne obraća pažnju na protestante – tokom koledža se na
stepenicama dvorane Lejman svakog dana odvijao neki protest Transseksualnih
studenata ili Obespravljenih Izraelaca. Ali dok je skretala ka ulazu, mlada belkinja
odbojnog izgleda viknula joj je pravo u uho: „Ujedinjeni ljudi nikad neće biti poraženi!“
Rebeki je odjednom bilo muka. Osećala je laganu mučninu proteklih dana, ali to je
pripisala stresu zbog kraja afere. Nakon one noći na krovu pre tri nedelje, Stjuart je više
nikad nije nazvao. Razmišljala je da li da ga zove ili da pošalje poruku kako bi saznala da
li se možda povredio ili je otputovao na snimanje. Međutim, znala je da je siguran znak
kraja neke veze to kad počneš da umišljaš da je doživeo saobraćajnu nesreću.
Da li je to zbog toga što je rekla da želi da ga viđa svakog dana? I on je rekao da želi
isto. Nakon one noći na krovu, nije ni pokušala da stupi u vezu sa njim.

43
PPVD - Vatrogasno društvo Prospekt parka. (Prim. prev.)

218
 Da li čovek može u trenutku da se ponovo zaljubi u svoju ženu? Kakvi god problemi
da su ih snašli, nije mogla da poveruje da su ih tako brzo rešili. Jedini mogući zaključak
jeste da je suviše kritikovala njegov scenario i da ga je to povredilo.
Naslonila se na zgradu da ne bi povratila i tada joj je sinulo da mučnina nema nikakve
veze sa stresom. Gospode. Proteklih nedelja grudi su joj bile osetljive, ali uvek su takve
pred menstruaciju, pa nije tome pridavala značaj. Ne, ne, ne. Onda kad ih je Rahman
prekinuo.
Ali, Stjuart ga je izvukao. Mislila je da žena ne može da ostane u drugom stanju kad
ga muškarac izvuče – mada im je još u osmom razredu, na času zdravstvenog vaspitanja,
profesorka objasnila da je to moguće.
Stjuart i ona su u Ulici Krozbi koristili zaštitu. Da li je moguće da je njegova sperma
tako moćna da je majušna kap bila dovoljna da je oplodi? Zašto se petljala sa alfa-
mužjakom? Zašto nije odabrala nekog pokornog „betu“ sa azospermijom i slabo
pokretljivom spermom?
U Kooperativi je uzela karticu i otišla do drugog krila, gde je sa police sa organskim
tamponima zgrabila pakovanje kućnog testa za trudnoću i odjurila u toalet pored prolaza.
Bilo joj je teško da piški na štapić dok vodi račina o tome da Ebi ne otključa vrata ve-cea.
Morala je jednom rukom da drži Ebi, koja je posezala ka ručki, a da drugom
pridržava štapić. Ebi je primetila šta radi i pokušala je da ga ščepa, pa je Rebeka morala
da stisne butine.
Poslednji put je radila ovaj test pre dve i po godine, kad su pokušavali da dobiju Ebi.
Tokom svih onih godina samačkog života, svih puknutih kondoma, prezervativa
stavljenih nakon nekoliko minuta seksa i opasno bliskih izvlačenja, nijednom se ništa nije
dogodilo.
Brojala je do pet dok je piškila, pitajući se šta se dešava ako piškiš duže ili kraće. Zatim
je zatvorila oči i odmakla štapić od sebe, zato što na kutiji piše da u suprotnom rezultati
neće biti tačni. Dok je brojala, tapkala je havajskim papučama i ponavljala: „Nema šanse
da sam trudna, nema šanse da sam trudna“, veoma tiho, poput molitve ili mantre.
„Ne trudna“, ponovila je Ebi.
Neko je pokucao. „Samo trenutak!“ doviknula je Rebeka. U Koopu niko ne može da
sačeka ni jedan prokleti minut. Zbog toga baš mrzi ovo mesto.
Otvorila je oči i pogledala. Na prozorčiću se video tamnocrveni +. Rebeka je pomislila
da reč ’merač’ pomalo zvuči kao ’kretenčić’. Samo kreten može sebi da dozvoli da ostane
u drugom stanju sa muškarcem koji joj nije muž. Zatvorila je oči i kad ih je ponovo
otvorila, i dalje je pisalo +, neumoljivi trag boje pored usamljene horizontalne kontrolne
linije.

219
Voren Tofski voleo je ujutru da vozi bicikl kroz Prospekt park, iako je živeo u Bruklin
Hajtsu. Radio je u gradu kao računovođa i nakon što bi se provozao, prešao bi preko
Bruklinskog mosta i otišao do svoje kancelarije u Ulici Džon. Vožnja po parku ga je
smirivala i mada je bilo vruće, svakog letnjeg jutra vozio je pokušavajući da skine višak
kilograma koji je nabacio otkako je sa suprugom Džudi i dvogodišnjim bliznakinjama
Lejlom i Majom dve nedelje bio na odmoru u Hadson Veliju. Često su kuvali, a Džudi i on
pili su po flašu vina svake večeri, jer su bili lepo raspoloženi i opušteni. Vratio se u grad teži
nekoliko kilograma.
Voren je upoznao Džudi dosta kasno, kada su oboje iza sebe već imali propale brakove
bez dece i on je sada pedesetjednogodišnji tata dvoje malih, što mu je bilo veoma čudno.
Otac je, a ima dovoljno godina da bude deda.
Ni Džudi nije bila mlada kad su se sreli – i očajnički je želela decu. Preko glave su
preturili nekoliko godina lečenja i najzad je, uz pomoć donatora jajne ćelije, ostala trudna
sa Lejlom i Majom.
Bliznakinje su bile ljubav njegovog života. Svake večeri kad bi parkirao bicikl ispred
zgrade u Ulici Stejt, devojčice bi se na tananim nožicama sjurile niza stepenice da ga
dočekaju, a zatim bi mu se bacile u naručje, uzvikujući „Tata! Tata!“ To je za njega svakog
dana bio najsvetliji trenutak.
Ovog četvrtka ujutru, Voren se radovao vožnji bicikla, nadajući se da će zbog vlage biti
manje ljudi u parku. Nije voleo gužvu na putu i nikad nije vozio vikendom zato što nije
podnosio vozače koji dolaze da bi se pokazali u italijanskoj opremi za vožnju i koji su uvek
glasno torokali. Njegov bicikl bio je vintidž rajli sturmi-arčer. Kupio ga je preko interneta
pre nekoliko godina i ponosio se što je vlasnik krntije.
Na Petoj aveniji skrenuo je desno preko Ulice Kerol, a zatim nalevo. Radije je ovim
putem išao do parka, jer je na Junionu saobraćaj bio gušći. Dok je uz strmo brdo prilazio
raskrsnici Ulice Kerol i Osme avenije, na semaforu se upalilo crveno. Bacio je pogled na sat.
Lejla je jutros ispljunula pahuljice i on se malo zadržao dok je to obrisao, zato je kasnije
krenuo. Već je bilo osam i dvadeset, a on treba da bude za svojim stolom u devet. Zaključio
je da će proći aveniju i raskrsnicu ako bude brže okretao pedale. Bacio je pogled preko
ramena dok je to činio. U deliću sekunde ugledao je kola, visoka i tamna, a zatim je čuo
škripu i lomljavu. Pre nego što je izgubio svest, pomislio je da je bog njemu i Džudi podario
bliznakinje da bi uvek imale jedna drugu.

220
U Vejverli inu bila je neobična gužva za avgust – mesec mrtvila za gornje slojeve
njujorškog društva – i Melori je bilo drago što je tu. Adam i njegova supruga, Džesika
Čejfi, pozvali su Stjuarta i nju na večeru i ona se radovala što če upoznati režisera bez
stresa koji je ručak u Sent Ambrouzu doneo.
Svetlo je bilo prigušeno i toplo. Adam je pričao koliko je zadovoljan kostimima koje
je En Rot osmislila za Rouzi i kako će Melora fantastično izgledati u pufnastoj ružičastoj
haljini od svile i tafta koju će nositi u uvodnoj sceni, dok Rouzi beznadežno gleda kroz
kuhinjski prozor i pere sudove.
Nazvao je Meloru dva dana nakon ručka da joj javi da će je angažovati, ne zbog toga
što je najbolja glumica za tu ulogu, već zato što je najbolja glumica viša od 175
centimetara. Nije pominjao njeno ponašanje u Sent Ambrouzu niti fotografije koje su
sledećeg jutra objavili Post i Njuz, a naredne nedelje i Ju-Es vikli, Star i Lajf & Stajl. Na
tim fotografijama skače na Kejt Hadson u Gramersiju. Rekao je samo kako zamišlja da
je Rouzi znatno viša od lika koji tumači Vigo Mortensen i da se priča u suprotnom ne bi
razvijala.
Na upitniku za osiguranje koji je Melora ispunila u julu, tražili su da navede lekove
koje trenutno uzima i zbog čega to čini, kao i imena lekara koji se brinu o njoj. Za druge
uloge uvek bi napisala da ne koristi ništa, ali pošto je bila sigurna da će Fajermenov fond
tražiti uzorak urina, ovog puta odgovorila je iskreno: da uzima ativan zbog anksioznosti
i da joj ga je prepisao doktor Majki Levin. Ispostavilo se da uzorak nije potreban. Fond je
obezbedio osiguranje bez provera telesnih tečnosti, čak i bez angažovanja osobe koja će
brinuti o njoj tokom snimanja.
Trebalo je da dvadeset prvog avgusta krene u Sofiju i već je upisala Oriona u tamošnju
uglednu internacionalnu školu. Nakon što je otpustila Aniku, zaposlila je postdiplomca
sa Njujorškog univerziteta, devojku sa Srednjeg zapada po imenu Suzeta. Ispostavilo se
da je onoliko smirena koliko je Anika bila histerična. Stjuart je obećao da će joj
se pridružiti u Sofiji nakon što na Floridi sa Džordžem Klunijem završi kampanju za
Obamu. Nikad se pre nije nudio da provede toliko vremena sa njom na snimanju i bila je
sigurna da to znači da se njihov odnos popravlja.

221
 Otkako ju je Adam angažovao, Stjuart i ona vodili su ljubav skoro svake noći. Kad bi
završili, bila bi tako smirena da bi joj bio dovoljan samo jedan miligram ativana da zaspi.
Što praktično nije ništa. Uglavnom placebo. Uskoro će pokušati da zaspi bez leka, ali
najpre je želela da se smiri nakon svega što je doživela u julu.
Takođe, prestala je da uzima zoloft i okrenula se suncu, vežbanju i omega-3 dodacima
od proizvođača Povratak zemlji. (Čitava porodica izbačena je iz Kooperative po odluci
Disciplinske komisije i naplaćena im je šteta za namirnice i kolica nakon što ju je prijavila
žena koju je pratila.)
Dok su čekali predjelo, Melora je pijuckala prošek. „Tako sam jebeno ljubomorna na
tebe zbog ove uloge“, kazala je Džesika. Crnu kosu podigla je u punđu, spustila glavu i
govorila dubokim glasom sa srednjoatlantskim naglaskom – iako je iz Sanivejla u
Kaliforniji. „Želela sam da Adam uzme mene“, nastavila je, „ali, nakon Eve i Endija,
smatrao je da nam je potreban odmor. Sad žalim što se nisam borila za ulogu. Pazi šta ti
kažem, Melora, čini mi se da ćeš dobiti još jednog O.“
„Oh, ne preteruj!“ odvratila je, ne želeći da samu sebe urekne pričom o nagradama.
„Samo se nemoj kresnuti sa mojim jebenim mužem!“ rekla je Džesika.
Stjuart se nasmejao. „Nazdraviću u to ime“, podigao je čašu. Melora je pogledala ove
ljude oko stola, one koji su je poštovali i smatrali da je dostojna toga da bude ovde, u
elitnom restoranu, kraj murala Edvarda Sorela. Prvi put otkako ju je P. T. Anderson
nazvao zbog uloge u Pozama, osetila je da joj se život sređuje. Podigla je čašu. Trio se sa
iščekivanjem okrenuo ka njoj. Savršen trenutak. Planirala je govor dok se oblačila
za večeru, razmišljajući o tome kako elegantno da pređe na novu temu.
„Znate“, rekla je, „uvek sam umetnički proces posmatrala kao niz darova koji se
prenose od osobe do osobe.“ Krala je nešto što je Miša Slovinski jednom rekao, ali
smatrala je da nije u opasnosti da bude otkrivena. „Počinje sa piscem dok piše scenario.
Zatim ga poklanja režiseru, koji ga daje glumcima, koji ga na kraju predaju publici. Želim
da nazdravim ovom daru koji si mi poklonio, Adame, daru koji verujem da ću jednog
dana preneti publici.“
Adam nije bio toliko zadivljen koliko se nadala dok je kod kuće spremala govor, ali
Džesika je oduševljeno klimnula. Nakon što su položili čaše, Melora je pogledala Adama
i rekla: „Stjuart je takođe scenarista, znaš.“
„Draga“, ganuto je spustio ruku na njenu.
Nije to rekla Stjuartu, ali pozvala ga je na večeru da bi mogla da pomene njegov
scenario. Bilo bi ludo ne podeliti novostečeni uspeh sa njim. Razgovarala je sa doktorom
Levinom o srednjem putu, o neekstremizmu. Ljudi se kreću tim putem kad nisu skloni
samopovlađivanju sa jedne ili samoponižavanju sa druge strane. Povlađivala je sebi time
što ne želi da Stjuart učestvuje u njenom uspehu, što ga drži po strani iz straha da će je
prevazići. I ako je prevaziđe, neće je ostaviti. Voli je. Ostajao je sa njom tokom najgorih

222
kriza i to ih je samo još više zbližilo. Kao da su zajedno preživeli pad aviona. Sad kad
poseduje moć, želi da deo toga podari čoveku koga voli.
„On je skroman po tom pitanju“, rekla je, „ali scenario je veoma dobar. Radnja se
odvija u Bruklinu.“
„U Sloupu“, dodao je Stjuart, „ali i u centru. Zove se Atlantik Jards.“
„Dobar naslov“, primetio je Adam. „O čemu se radi?“
„Pa, žanr je – moglo bi se reći mračna akciona avantura. Tema je terorizam i strah od
Arapa. Glavni lik je policajka koja se bori sa svojim osećanjima u vezi sa materinstvom i
na kraju saznaje kako je biti majka.“
„Zvuči zanimljivo“, rekao je Adam. „Ovih dana niko ne pravi iskrene filmove o
jurnjavi. Nije mi se dopao Sudar. U kom svetu bi ti ljudi bili prijatelji?“
„Potpuno te razumem!“ uzviknuo je Stjuart.
„Za mene je to bio Život je lep svih filmova o jurnjavi“, nastavio je Adam dok je
Džesika posmatrala kako mu se usne miču. „Toliko sam se uznemirio kad je dobio silne
pohvale da sam pokušao da nagovorim prijatelja iz Filmskih komentara da napiše esej o
tome, ali se uplašio da će naljutiti Pola Hagisa. Rekao je da ima scenario koji jednog dana
želi da mu pokaže.“
Stjuart se zakikotao, otpio gutljaj bordoa i rekao: „Moja priča više se bavi Jedanaestim
septembrom nego jurnjavom. Niko nije napravio film o tome kako je ovaj događaj
promenio Njujorčane, kako je promenio način na koji posmatraju jedni druge. Može se
reći da je Uradi pravu stvar najbolji film o Jedanaestom septembru koji je ikad snimljen,
ali se pojavio pre tog događaja.“
Adam je oduševljeno klimnuo i ponovio: „Pre tog događaja.“ Zatim je dodao: „U
kojoj si fazi? Još pišeš ili...“
„U fazi prikupljanja novca. Potrebno mi je dvadeset miliona da se to uradi kako treba,
pošto je bitno da bude snimljen na lokaciji. Imam pola tog iznosa.“
„On će ga i režirati“, rekla je Melora.
„Hoćeš li ti igrati policajku?“ upitao je Adam Meloru.
„Da“, zaljubljeno je odvratio Stjuart. „Ne mogu da zamislim nikog drugog u toj
ulozi.“ Spustio je ruku na Melorino koleno.
Ovo je za nju bila novina. Nisu razgovarali o Atlantik Jardsu od one svađe u limuzini.
Ali Melora se nije iznenadila što želi nju, s obzirom na to šta su sve zajedno prošli. U
poslu, kao i u životu, možeš dobiti ono što želiš. Samo moraš na pravi način da se potrudiš
oko toga.
„Rado bih ga pogledao ako ti je potreban jasan pogled na stvari“, rekao je Adam.
„Stvarno?“ Melora je ispod stola stegla Sjuartovu ruku.

223
 „Da. Mislim, zvuči kao da je malo van mog delokruga, ali uvek me zanimaju filmovi
sa radnjom u Njujorku. Osim toga, ti si suprug moje zvezde. Moram da steknem tvoju
naklonost, čoveče.“
„Već si je stekao, druže. Ja sam tvoj veliki obožavalac.“
Adam je nešto zapisao na salveti. „Ovo je naša kućna adresa.“
Sve je prošlo bolje nego što se nadala. Svih ovih godina, želela je da bude potrebna
Stjuartu kao na početku. Sad se to konačno ostvarilo. Činjenica da prihvata njenu pomoć
pokazuje koliko se promenio. Čovek prihvata ruku samo od onih kojima veruje.
Nakon što je stiglo predjelo, telefon joj je tiho zazvonio u tašni. U Vejverliju su imali
stroga pravila kad su mobilni telefoni u pitanju, ali Melora je namerno zadržala svoj.
Utišala je zvono i krišom provirila u mažorel tašnu da vidi ko je zove.
Kad je videla broj, ohladila se. „Izvinite“, rekla je dok je u tašni stezala telefon i izjurila
da bi se javila.
U njenom životu sve se sredilo osim jedne stvari. Pročitala je članak u Koop kuriru o
tome da je lopov i dalje na slobodi i nagađala je da ga je Karen takođe pročitala. Novčanik
je i dalje bio kod nje – kao i snimak priznanja.
Tokom proteklih nedelja čekala je da je žena nazove, ali ona to nije učinila i Melora
se nadala da neće ni učiniti. Nije mogla da se seti kako ona tačno izgleda, a kad bi prolazila
pored zdepastih majki skrenula bi pogled u stranu, plašeći se da će je neka od njih zgrabiti
za ruku i pitati zašto nije nazvala. Svaki put kad bi mobilni zazvonio, poskočila bi
i pogledala broj. To nikad nije bila Karen. Kao da je dobila poštedu. Sve do sada.
„Halo?“
„Već neko vreme želim da te nazovem“, rekla je. „Kako si?“
„Dobro“, odgovorila je Melora.
„Možeš li da se nađeš sa mnom u Stoun parku?“
„Večeras?“
„Da, Meti je sa Darbijem i ja konačno imam malo vremena za sebe... Može u deset?“
To je za sat i po vremena. Kad bude morala da krene, završavaće glavno jelo. Moraće
da uzme taksi i da ostavi Stjuarta sa Adamom Epstajnom i Džesikom da se zabavlja bez
nje. Da razgovara o Lusi i neverovatnim stvarima koje Melora može da napravi u toj ulozi,
a ona neće biti tu da čuje pohvale na svoj račun.
„Mislim da će to biti u redu.“
„Možeš li da uzmeš sto na svoje ime? Ja sam pokušala da ga dobijem, ali rekli su mi
da je ludnica i da nema mesta.“
Rekla je da će to uraditi i uz uzdah pozvala restoran i rezervisala sto. Da ova bolesnica
želi samo da joj Melora pomaže oko rezervacija u restoranima i da joj nabavlja karte za
brodvejske premijere, to bi bilo u redu. Ali ona želi društvo, a to Meloru užasava. Spustila

224
je telefon u tašnu i vratila se u restoran, pokušavajući da smisli izgovor zbog ranijeg
odlaska.

225
Karen je i ranije želela da nazove Meloru, ali je poslednjih nedelja bila u haosu. Pošto su
predsednički izbori za samo tri nedelje, imala je tonu posla oko organizovanja zabava i
telefonskih poziva ljudima da glasaju za Obamu. Povrh svega, bilo je toliko stvari koje
treba obaviti u vezi sa novim stanom. Njihov pravnik za nekretnine, Metijev prijatelj,
pregledao je ugovor i napravio nekoliko manjih izmena u vezi sa klimom i roletnama.
Osim toga, sve ostalo bilo je u redu. Organizovala je i dolazak inspektora i nakon što ih je
obavestio da na plafonu spavaće sobe nešto curi, uspeli su da spuste cenu za dve hiljade
dolara, na 759.000, što je ličilo na dobro odrađen posao. Karen i Meti potpisali su i
vratili ugovor. Planirali su da plate 15%, a 10 procenata je već deponovano do zaključenja
ugovora, do čega neće doći sve dok Karen i Meti ne dobiju odobrenje Odbora.
Kad je Melora ušla u restoran u blistavoj pamučnoj, prljavobeloj bluzi sa dubokim
izrezom i u uzanim farmerkama, divlje joj je mahnula sa stolice za šankom gde je čekala.
Melora je razvukla kez i prišla.
Zagrljaj je bio tako snažan da se Melora zakašljala. „Izgledaš fantastično“, rekla je
Karen. „Odakle dolaziš?“
„Sa večere“, odvratila je blago iznervirano.
„Gde si večerala?“
„Ah, u Vejverliju.“
„Gospode! Želim da odem tamo otkako se otvorio, ali znam da je nemoguće naći sto.
Volela bih da si mi rekla. Mogla sam da dođem. Da ti se pridružim. Jesi li videla nekog
poznatog?“
„Ne.“ Odvratila je Melora i mrzovoljno spustila pogled. Nije joj poverovala. Zar
Melora ne zna da će joj biti zabavnije ako se ponaša prijateljski? Nije želela da njihovo
viđanje bude neprijatno kao vađenje zuba. „Da li je Grejdon Karter bio tamo?“
„Ne.“
„Ma hajde, sigurno je bio neko poznat. Mislim, osim tebe.“
„Gvinet Paltrou sedela je blizu nas.“
„Kakva je? Da li je istina da se ponašala kao kučka prema debelim devojkama u
Spensu?“

226
 „Ne poznajem je“, odvratila je Melora izbegavajući njen pogled.
Karen je shvatila. Melora ne želi da ogovara poznate ličnosti. Možda joj je Gvinet
prijateljica. Uostalom, nije to najvažnije u njihovom poznanstvu. Samo je želela da bude
u njenom društvu, da sluša.
„Gospode, volela bih da odem tamo“, rekla je Karen. „Misliš li da bi jednom mogla
da me uvedeš?“
„Videću šta mogu da učinim.“
„Baš bih volela.“
Domaćica ih je pitala da li su spremne i odvela do stola kraj prozora. Zatim je došla
konobarica i donela im meni. Melora je tužno pogledala svoj, zatvorila ga i rekla da nije
gladna. Karen se nije dopao njen tmurni izraz. Zbog toga joj je bilo loše, kao da je muči
time što ju je pozvala na večeru. Međutim, ovo prijateljstvo je novo iskustvo za Meloru,
tako da će se potruditi da je shvati. Glumica nije navikla da bude otvorena prema ljudima,
jer je onda ranjiva.
Karen je bacila pogled ka vratima. Bio je četvrtak uveče, najprometniji dan za izlazak
na večeru. Želela je da je neka majka iz komšiluka vidi, ali se pitala kako bi objasnila
odakle poznaje Meloru. Bilo bi teško izmisliti izgovor za kasnu večeru sa Melorom Li u
Stoun parku. Možda bi, ako večeras ne naiđe neko poznat, mogla na igralištu usput da
pomene kako se sprijateljila sa Melorom.
Ali to nije u redu. Kad je pravo prijateljstvo u pitanju, nema potrebe da pričaš o osobi
kad je odsutna. Prema pravim prijateljima se ponašaš zaštitnički i držiš jezik za zubima.
Jedne godine u hramu u Garfildu, na službi povodom Roš hašane44, rabin je pričao o lašon
hari, zlom jeziku. Rekao je da je prema rabinskom zakonu pogrešno govoriti o nekome
ko nije prisutan, čak i ako pričate lepe stvari.
„Sa kim si bila na večeri?“ pitala je Karen.
„Sa Adamom Epstajnom.“
„Sa Adamom Epstajnom? Radiš sa njim? Dopao mi se Nespušten, mada je suviše sirov
za moj ukus.“ Melora joj je rekla da će igrati u Žutoj Rouzi, Epstajnovom novom filmu
koji će se nekoliko nedelja snimati u Bugarskoj. Kazala je da je to glavna uloga i da će Vigo
Mortensen igrati njenog supruga.
„Da li je još neko bio na večeri?“
„Stu. I Adamova žena, Džesika Čejfi.“
„Ona je neverovatna! Svi su mislili da će prsnuti nakon Eve i Endija – ali to se nije
dogodilo. Mislim da se nije oporavila nakon što je u sledećem projektu glumila kurvu.
Sećaš se? U onom filmu sa Edom Harisom? Stalno zaboravljam kako se zove.“
„Reporter.“

44
Jevrejska Nova godina. (Prim. lekt.)

227
 „Tako je!“ Melora je verovatno bila u trci za ulogu, ali Karen je ništa nije pitala, u
slučaju da ju je Džesika pretekla. „Priče o kurvama sjebu žene. Pogledaj samo Elizabet Su
nakon uloge u Napuštajući Las Vegas. Više uopšte ne radi.“
„Rodila je decu“, rekla je Melora.
„Mira Sorvino je igrala kurvu. Ni ona više ne radi.“
„I ona je rodila decu.“
Videla je da se Melori ova tema ne dopada. Verovatno je suviše pogađa. Delovalo je
kao da će joj ova nova uloga odgovarati. Ko zna? Ako dobro odradi posao, možda će
uspeti da oživi karijeru.
Konobarica se vratila i pitala za šta su se odlučile. Karen je uzela tempura pržene
ostrige, prolećnu jagnjetinu i čašu rizlinga. Melora je naručila soda-vodu sa limunom.
Nakon što je konobarica otišla, očekivala je da će je Melora zamoliti da priča o sebi,
ali ona to nije učinila. Zato je i dalje morala da podstiče razgovor. „Danas smo Darbi i ja
išli u Old nejvi“ rekla je. „Morala sam da mu kupim neke stvari za školu. Redovi su
ludački. Mislila sam da neće biti tako u avgustu, usred radne nedelje, ali crnci baš vole
da pazare! Dolazak do tržnog centra Atlantik uvek je stresan, ali Darbiju se dopada
vožnja. Trenutno ga silno zanimaju kamioni i autobusi. Mislila sam da će ta faza brzo
proći, ali nije. Da li Orion voli autobuse?“
„Da“, odvratila je Melora, zagledana u trotoar koji se video kroz prozor. Karen se
okrenula da vidi u šta gleda, ali ulica je bila prazna.
„Znači, Old nejvi. Da. Kupila sam mu pantalone i majice sa dugim rukavima zato što
– to je baš čudno. U Gap kidsu obično mu kupim broj 4T, ali u Old nejviju odgovara mu
3T. Urbana deca su tako debela da su se i brojevi promenili. Ne krivim roditelje. Ako čitaš
Majkla Polana, onda znaš da je od Niksonove administracije vlada stekla prava na
proizvodnju soje i jeftinih kukuruznih artikala. A ta vrsta proizvoda okosnica je
brze hrane. Ljudi iz ovih zajednica nemaju pristup svežim proizvodima, mada sam
primetila da pijaca na Grand Armi Plazi sad prima elektronske kartice umesto kupona za
hranu45, što je pravi potez. O čemu sam pričala?“
„Pričala si zašto želiš da kupiš novu odeću.“
„Tako je. Želela sam da kupim Darbiju nekoliko finih novih stvari, zato što nismo
sigurni da li će Odbor kućnog saveta pozvati i njega na razgovor, a smatram da treba biti
spreman. Ne znam kakav je protokol kad su deca u pitanju.“
„Deca se ne moraju povesti.“
„Dobro je. On može biti veoma nestašan u društvu odraslih. Doduše, ima još
vremena do sastanka. Tek je dvadeset petog septembra. Nadala sam se da će biti ranije,
ali takve stvari se uvek razvuku. Pomalo sam nervozna zbog jedne žene iz zgrade. Ne

45
EBT - Electronic benefits transfer kartice koje vlada dodeljuju osobama sa malim prihodima kao oblik socijalne
pomoći. (Prim. prev.)

228
znam da li je u Odboru ili ne.“ Ispričala je Melori o ženi iz stana broj tri i kako je urlala
na nju. „Misliš li da treba da je nazovem i pokušam da je odobrovoljim?“
„Ne. Nadaj se da je zaboravila da ste se upoznale.“
„To se neće dogoditi. Ima motku u dupetu. Mislim da se nameračila na mene. Tražili
su nam silne podatke za sastanak. Finansijski paket. Veoma detaljan. Morali smo da im
pošaljemo prazne strane izveštaja o zajedničkom fondu – žele i tri lične preporuke.“
Melora sve do sada nije delovala zainteresovano za bilo šta što Karen ima da kaže, ali
sad kao da joj je privukla pažnju. Pogled joj je delovao toplije i življe. „Mogla bih da ti
napišem jednu“, rekla je.
Karen nije mogla da veruje. Sve vreme je želela da uspostavi odnos sa Melorom, i sad
je uspela. Na prvoj zajedničkoj večeri. Darežljiva je po prirodi. Koristi svoje ime da bi
pomogla drugome, što je veoma plemenito. Sigurno joj je stalo do Karen.
„Zaista?“ upitala je. „Jesi li sigurna da ti nije problem?“
„Napisala sam preporuku za Džerija i Džesiku Sajnfeld kad su se prijavili za
Beresford.“
Bilo je previše dobro da bi bilo istinito. „Ali – šta ćeš reći, kako smo se upoznale?“
„Ne mare oni za to. Mogu da kažem da se naši sinovi druže. To je istina, zar ne?“
„Bogami, jeste. To bi bilo neverovatno.“
Melora je prvi put ove večeri delovala raspoloženo.
„Gospode, nadam se da će sve biti u redu!“ uzviknula je Karen. „Mislim da ćemo biti
srećniji u većem prostoru. Želim drugo dete i smatram da ću lakše zatrudneti ako budemo
imali tri spavaće sobe. Što više proučavaju plodnost, pronalaze sve jaču povezanost sa
stresom. Meti i ja ćemo ponovo pokušati tokom ovog ciklusa, za nedelju dana.“
„To je odlično“, Melora je izgledala zamišljeno, kao da ne sluša pažljivo.
„Nije mi preostalo još mnogo vremena. Čitam knjigu Stvaranje života i u njoj piše da
ženama plodnost počinje da opada u dvadeset sedmoj godini. Ja imam trideset dve!“
„Pa znaš, ako ne uspe, nema ništa loše u tome da imaš samo jedno dete. Za početak,
lakše je.“
„Kako bi ti to znala? Imaš celodnevnu pomoć. Mogla bi da imaš šestoro dece i opet
bi se snašla. Anika ju je nazvala dan posle posete Melori i rekla joj da je otpuštena. Zatim
je počela da psuje na švedskom. Nakon toga nisu se čule, ali bila je sigurna da je Melora
već unajmila nekog drugog.
„Istina , rekla je Melora polako, „ali ja ne želim šestoro dece. Želim jedno. Jedinci su
veoma samostalni. Ja sam jedinica. To ima pozitivnih strana. Frenklin Delano Ruzvelt bio
je jedinac.“
„Kao i Roj Kon.“
„Ne treba toliko da brineš“, rekla je. „Ako je suđeno, dobićeš drugo dete.“

229
 Karen je pomislila kako je Melora divna i prijatna, koliko se razlikuje od drugih
zvezda i koliko je srećna što je poznaje. Bilo joj je žao što je Nil Haris izgubio novčanik.
Ali, na neki način, njegovo džeparenje izašlo je na dobro. Da nije ukradenog novčanika,
Melora i ona ne bi sedele zajedno u Stoun Parku. „Ti si tako divna“, rekla je. „Zaista si
posebna osoba. Mislim, mariš za mene. To mi se dopada kod tebe.“ Karen se nagnula
i stisnula Meloru za ruku.
„Sve će se srediti“, rekla je Melora. „Znam da hoće.“ Znala je šta treba reći osobi da
bi se osećala bolje. Bila je žena od malo reči, ali te reći su pogađale cilj. Smešila se poput
Mona Lize, kao da zna neku divnu tajnu. Karen je znala šta je u pitanju: bila je zadovoljna
sobom zbog toga što se ponudila da pomogne. Žena je bila srećna zbog Melorine sreće.
„Znam da će se srediti“, rekla je Karen, „ali ponekad ti je potreban neko da te podseti.“

230
Već su postavljene sitnice u znak sećanja, a čovek je mrtav tek jedan dan. Rebeka je
prethodnog jutra čula nesreću – sudar, a zatim i paradu policijskih sirena i kola hitne
pomoći kako se približavaju i staju. Kroz prozor je posmatrala vozila. Kasnije, kad je izašla
sa Ebi, videla je prevrnut bicikl i uz njega ogromni automobil na severoistočnom uglu
ulica Kerol i Osme. Žutom trakom zatvorili su Osmu aveniju duž čitavog bloka i policajci
su upućivali pešake ka Prospekt park vestu. Čim je ugledala bicikl, Rebeka je znala da je
čovek mrtav.
Danas su tu cveće, novinski članci i rukom napisana poruka: „Zamislite svet bez
automobila.“ Tu je bila i fotografija čoveka – srećnog, ovalnog lica. U članku je pisalo da
ima kćerke bliznakinje. Tek tako, sve se završilo. Njegova supruga je verovatno brinula o
drugim stvarima kad se tog jutra pozdravila sa njim – možda o terorističkom napadu –
ali sigurno nije pomislila na nesreću na biciklu. Ebi je pružila ruku da dotakne cveće, ali
Rebeka ju je pomerila kao da joj se može dogoditi nešto užasno ako dotakne bilo šta što
ima veze sa smrću.
Malo dalje, neko je za saobraćajni znak zavezao bicikl poprskan belom farbom – zvali
su ih avetinjskim biciklima i postavljala ih je Grupa za zastupanje bicikala. Rebeka je znala
da oni samo pokušavaju da skrenu pažnju na pitanje bezbednosti, ali mrzela je to što će
svaki put kad izađe iz stana videti ovaj morbidni simbol. Ona nije ništa uradila, ali ovaj
avetinjski bicikl zauvek će biti parkiran u njenom bloku.
Nastavila je Ulicom Kerol na istok, ka javnoj biblioteci, u potrazi za Stjuartom.
Nazvala ga je već nekoliko puta i dobila govornu poštu, tako da nije bilo svrhe da ponovo
zove. Odlučila je da ga lično pronađe.
Prošla su dva dana otkako je uradila test, a za svaki slučaj, ponovila ga je još tri puta.
Nije znala šta da radi, kao što to nije znala ni u toaletu Kooperative, ali smatrala je da je
važno da razgovara sa njim. Bila je na muci zbog nečega što ima veze sa drugom osobom
i logično je da razgovaraju u četiri oka.
Tokom protekla dva dana molila se za pobačaj. Znala je da je to užasno i pogrešno,
ali još je rano i beba još nije beba. Ako pobaci, neće morati da donese odluku da li da je
zadrži. Čak je pokušala da se udari u stomak, a i nije uspela da se natera da to uradi
dovoljno snažno da nanese štetu.

231
 Zadržavanje bebe donelo bi toliko mnogo problema. Morala bi da odluči da li Teu da
kaže istinu ili – što je mnogo strašnija mogućnost – da ga navede da poveruje da je dete
njegovo. U tom slučaju bi morali da...
Ako mu kaže za Stjuarta, ko zna šta će uraditi? Ne bi mogla da podnese da je ostavi.
Možda bi čak pokušao da joj oduzme Ebi.
Logično bi bilo da se otarasi bebe. Ali, želela je prvo da kaže Stjuartu. Ispričaće mu
svoj plan, on će se složiti i tada će znati da čini pravu stvar.
Novoizgrađeni trg ispred biblioteke bio je prepun ljudi koji uživaju na suncu dok sede
za metalnim stolovima u prednjem delu i dece koja se igraju u fontani koja se pruža uza
stepenice. Da Rebeka nije pod tolikim stresom, zastala bi i pustila Ebi da se poigra.
Umesto toga krenula je rampom za hendikepirane, skrenula ka liftu i popela se na drugi
sprat.
U prostoriji za Društvo, nauku i tehnologiju, žurno je prošla pored novih naslova o
tome kako izbeći da vam zaplene dom ili kako preurediti kuhinju. Posmatrala je
prostoriju u potrazi za Stjuartom. Međutim, tu su uglavnom bili studenti crnci koji su
pravili izvode iz udžbenika.
Okrenula je Ebina kolica i dok je izlazila, Stjuart se uputio pravo ka njoj. Nosio je
laptop pod rukom i mrštio se dok je razgovarao telefonom. „Pomislila sam da ću te
pronaći ovde“, rekla je.
Trgao se nervozno i nagonski, kao da je ona neki obožavatelj, ali kada ju je prepoznao,
lecnuo se nekako drugačije. „Kako si znala da ću biti ovde?“
„Rekao si mi da ovde radiš.“
„Oh, da, tako je“, odvratio je kao da mesecima nisu razgovarali, a ne pre samo
nekoliko nedelja. Nije se sećao da joj je to rekao. Ona je zapamtila čitav razgovor, a on ni
taj sitni detalj.
„Možemo li da razgovaramo?“ pitala je. Oklevao je. „Možemo li negde da odemo?
Važno je. Na poslednjem spratu ima restoran i obično je tiho. Molim te?“
„Samo da uzmem stvari“, rekao je nakon nekoliko trenutaka. Prišao je jednom stolu
i uzeo torbu za laptop.
Put do restorana bio je dug. Najpre vožnja liftom, pa hodanje kroz prazne, zloslutno
krivudave hodnike sa crnobelim fotografijama Bruklina. Ćutali su dok su išli. Ne tako
davno, šetnja sa Stjuartom niz dugački, vijugavi hodnik bila bi joj seksi, ali sad je sve
izgledalo sumorno.
Restoran je bio prepun dadilja i njihovih štićenika. Niko nije obratio pažnju na
Rebeku i Stjuarta. Pomislila je da je ovo savršeno mesto za sastanak sa ljubavnikom i
poželela je da je ovde došla sa Stjuartom u julu, kad je sve bilo drugačije.
Pronašli su sto pored prozora sa pogledom na Prospekt park. Nebo je bilo plavo i
blistavo, sunčevi zraci probijali su se kroz prozor.
„O čemu želiš da razgovaraš?“ pitao je.

232
 „Šta se dogodilo?“ izletelo joj je.
„Na šta misliš?“
„Nestao si“, rekla je. Nije želela da zvuči optužujuće, ali glas joj je bio povišen i napet.
„Nestao si sa lica zemlje. A juče nisi došao na svoju smenu u Kooperativi.“
„Duga priča. Želeo sam da te nazovem. Često sam mislio na tebe.“
Osećala je kao da će srce da joj iskoči iz grla. Možda je sve nesporazum. Dogodilo se
nešto zbog čega nije mogao da je nazove – umrla mu je majka, Orion se teško razboleo –
i sad kad se izborio sa tim, šta god da je u pitanju, mogu ponovo da budu zajedno i dobiju
bebu. „Zaista?“
„Ti si najbolja stvar u ovom komšiluku.“ Nasmešio se. „Ali – trenutno mi se mnogo
toga dešava. Profesionalno. Naporno je. Nije pravo vreme. Da budemo u vezi. Ali želeo
sam da te nazovem.“ Dodirnuo joj je ruku. „Noć na krovu je bila fantastična.“
Nije bila sigurna na šta je mislio kad je kazao ’da mu se trenutno mnogo toga dešava’,
ali rekao je da je mislio na nju. Bitna mu je. Između njih postoji nešto, nešto više od seksa,
mada manje od ljubavi. Proći će kroz ovo zajedno. On će poći sa njom kad bude zakazala
prekid trudnoće. Možda će se u čekaonici predomisliti i...
„Kad sam te upoznao u Koopu“, rekao je, „kao da sam konačno shvatio zašto sam se
preselio u Bruklin. Upravo zbog toga da bih te upoznao. Međutim, stvari su krenule
znatno brže nego što sam se nadao, sa mojim filmom i...“
„Znači, pokazao si ga producentu?“
„Učiniću to. Zato ga prerađujem. Stvar je u tome da ovog producenta znam... samo
zbog nje. Zato moram da budem pažljiv. Mislim, ne mogu da rizikujem da ona... mogao
bih da upropastim priliku sa tim čovekom. To je njena veza. Moram da ostanem sa njom.
Ali, to ne znači da mi nije stalo do tebe. Stalo mi je.“
Znači, Melora mu pomaže i on se plaši da je ostavi. To je tako kukavički i bedno.
Rebeka je sažaljevala glumicu. Stjuart se prema njoj ponašao užasno, ali je prema svojoj
supruzi bio još gori.
„U svakom slučaju, žao mi je što nisam nazvao. Šta se dešava? O čemu si htela da
razgovaramo?“ rekao je.
„Trudna sam“, izjavila je. Grlo joj je bilo suvo i glas joj je zaškripao.
Preko lica su mu preletele tri sasvim različite reakcije: zbunjenost zbog toga kako se
to dogodilo; zabrinutost za sebe; i ono što ju je najviše naljutilo, ubeđenje da nije
odgovoran. „Šta?“ rekao je tupo. „Jesi li sigurna?“
„Uradila sam četiri testa.“
„Oni mogu da pogreše.“
„Posetila sam veb-sajt piškinaštapić.com. Bloger tvrdi da su lažni pozitivni rezultati
znatno ređi od lažnih negativnih.“
„Kako znaš da je dete moje?“

233
 „Veruj mi“, rekla je tiho. „Tvoje je.“
„Kako ja to da znam.“
„Ma, hajde! Šta ti misliš – da u komšiluku ima milion muškaraca koji su u potrazi za
aferom? Da ih ima, ne bih bila tako napaljena kad sam te upoznala.“
„A tvoj muž? Ja ne mogu da znam šta radiš sa njim?“
„Nismo imali seks duže od godinu dana.“ Pomislila je da kaže godinu i po, ali bilo ju
je sramota. Nije mogla da veruje da laže o tome koliko dugo je bez seksa da bi delovala
manje jadno, ali ne treba da se ponižavate samo zato što ste u krizi.
„Kako da znam da je to istina?“ upitao je.
„Hoćeš da ga nateram da potpiše izjavu?“
Spustio je obe šake na sto, pogledao kroz prozor ka parku a zatim ponovo u nju. „Želiš
li da budeš trudna?“ pitao je tiho.
Nije bila sigurna, ali sad kad je saznala da koristi Meloru zbog producenta, stidela se
toga što je imala neke nade u vezi sa njim. Suviše je sebičan i zaokupljen svojim životom.
„Naravno da ne želim“, odvratila je.
„U redu. Ti si pametna žena.“
„Ovo nije smešno poput filma Napumpana“, rekla je.
„Taj film bi bio mnogo bolji da je osamnaest minuta kraći.“ Posegnuo je preko stola
i stegao je za ruku. „Ovo je užasno. Žao mi je.“
„Trebalo je da povedem računa“, rekla je. „Nisam smela da ti dopustim da... Ne znam
o čemu sam razmišljala. Ali, devojka neće brinuti o ciklusu kad je već duže vreme bez
seksa.“
„Ali, zar nisam...?“
„Da, izvukao si ga kad smo bili u mom stanu. I ja sam mislila da je nemoguće. Mislim,
nikad ranije nisam imala nezgodu tog tipa. Možda sam postala superplodna otkako sam
dobila Ebi. To se ponekad desi kad žena rodi. Telo joj se pripremi za trudnoću ili nešto
slično.“ Zurili su jedno u drugo u tišini dok su dve mlade crnkinje bibliotekarke ćaskale
za obližnjim stolom.
„Ne znam šta da radim.“ Želela je da plače, ali bila je toliko uznemirena da joj glas
nije izašao iz grla kada je to pokušala. Nije znala da nemogućnost da proliješ suze može
biti gora od plakanja.
„Mislio sam da si rekla šta ćeš uraditi“, kazao je.
„Jesam. Ali, mislila sam da treba da znaš. Da treba da znaš pre nego što to uradim.“
Spustio je ruku u džep. „Potrebno ti je malo...“
Odmahnula je glavom. Zar ne shvata? Nije u pitanju novac. Želela je da pođe sa njom,
da se ponudi da pođe, međutim, nije ništa rekao. Ako je ona najbolja stvar u ovom
komšiluku, zašto se ne ponudi da pomogne? Zar joj nije prijatelj? Čak i ako ova beba nije

234
suđena, niko ne zaslužuje da prođe sam kroz to. A zatim – da to mora da krije od Tea?
Nije znala da li je to moguće, uz krvarenje i sve što će doći nakon toga.
„Hvala ti“, rekao je. A zatim je uzeo za ruke i nagnuo se tako da su im se lica maltene
dotakla: „Možda neki drugi put... kad sve rešiš i ja budem u drugačijoj situaciji. Rebeka,
ti si mi bitna. Znam da to znaš.“ Nagnuo se i poljubio je u obraz. „Snažnija si nego što
misliš.“ Zvučalo je poput otrcane rečenice iz filma. Pitala se da li mu je ona za to služila –
kao istraživanje o tome kako ’obični ljudi’ žive. Pitala se da li je tokom onih trenutaka kad
joj se činilo da su bliski, on samo igrao ulogu. „Biće sa tobom sve u redu.“ Rekao je i
otišao.
Nakon toga prisetila se trenutka kad ih je Rahman prekinuo. Zašto nije pažljivije
potražila kondom? Da li je ovo nesvesno uradila, da bi se izvukla iz braka?
Toliko se plašila razvoda. Možda je ovo njen način da dozvoli sebi da izađe iz braka:
stvarajući tako neoprostive razloge da Teo ne bi imao izbora nego da je ostavi. Onda bi
za razvod mogla da krivi njega, a ne sebe.
Ali, nije želela sama da odgaja dete. Bilo joj je dovoljno teško i dok je udata majka.
Kako bi mogla da bude samohrana majka dvoje dece?
Čak i u onom užasnom trenutku u toaletu Kooperative, maštala je o tome da podiže
ovo dete sa Stjuartom. Kakav je idiot što se tome nadala! Studirala je na Barnardu, a ipak
je napravila dve najstarije greške koje žena može da napravi: udala se radi redovnog seksa
i ostala trudna da bi zadržala muškarca.
Uzela je telefon i nazvala majku u Bič Hejvenu. „Zdravo, srećo!“ uzviknula je majka
radosno. Mada su prethodnog meseca posetili njene roditelje, Rebeka se nije često javljala.
Kao da se u ovoj depresiji zatvorila prema majci, uplašena da će, ako progovori o malim
stvarima, možda progovoriti i o velikim, i onda neće biti povratka.
Osećala se loše zbog toga što nije češće tražila majčinu podršku, što se nije javljala i
pričala joj o sitnim detaljima iz svog života. Osećala se loše zbog toga što ih je tako retko
posećivala u Filadelfiji, mada su udaljeni samo sto pedeset kilometara. Majka će jednog
dana umreti i tada više neće imati priliku.
„Kako si?“ pitala je majka.
„Dobro sam“, odvratila je sa mukom. „Ebi je htela da ti se javi.“ Primakla je slušalicu
Ebinom licu, ali beba nije ništa rekla, samo je pokušala da zgrabi telefon. „Malopre je
rekla ’baka’, ali sad se stidi.“
„U redu je. Kako je tamo? Čujem da je leto užasno.“
„Vrelo je, volela bih da sam sa vama.“
„Rekla sam ti da dođeš kad god želiš. Ovde je pomalo pusto pošto smo tu samo nas
dvoje. Tata je izašao da vozi bicikl.“
Za njene roditelje sve je bilo tako jednostavno. Upoznali su se, zaljubili, dobili dvoje
dece. Da li je kod njih seks ikad bio problem? Da li je neka prevarila muža? Teško je
zamisliti da je tih godina iko imao seksualnu sušu. Čak i tokom sedamdesetih, uloge

235
polova bile su tradicionalnije. Od muškaraca se očekivalo da žele seks, a od žena da ga
pružaju po komandi. Nije bilo vijagre i kijalisa koji bi im pomogli. Činilo se da su tih dana
svi bili srećniji, mada je život bio teži zbog ekonomske krize i nestašice benzina. Rebeka
se pitala da li je moguće da čovek ima previše mogućnosti.
Želela je da ispriča majci sve što se dogodilo, ali nije znala odakle da počne. Smatraće
je ludom što je dozvolila sebi da ostane u drugom stanju. Verovatno će joj reći da se
otarasi bebe. Majka je pragmatična do daske.
Ebi je posegnula ka telefonu. Rebeka je ponovo pokušala da joj stavi slušalicu do usta,
ali opet je zaćutala. „Volela bih da sam ponovo dete i da skačem kroz talase“, rekla je
Rebeka.
„Da li je sve u redu?“
„Da“, odvratila je. „Poljubi mi tatu kad se vrati.“
Okrenula se ka prozoru i pogledala napolje. Ugledala je dve novopečene majke kako
ulaze u park – znala je da su nove po nosiljkama za automobile, laganom hodu i
preteranom zanimanju. Oduvek je novopečene majke smatrala odbojnim i glupim, ali sa
ove visine delovale su samo nervozno. Posmatrala ih je kako zajedno šetaju sve dok ih
drveće nije sakrilo.

236
Nije bilo isto brinuti se o Mensu bez Rebeke. Bilo je iscrpljujuće. Obišla je sva njihova
zajednička mesta – igralište u Trećoj ulici, Kuću sisa – ali nije je bilo, kao da nikad nije ni
živela u ovde.
Bio je petak, četiri sata po podne i bilo je veoma vlažno. Lizi je krenula na Sedmu
aveniju da pokupi stvari sa hemijskog čišćenja. Najpre je zastala na Šestoj da uzme kremu
za bradavice u Boing-boingu. Mens je prolazio kroz fazu u kojoj čvrsto grize i još je gleda
đavolskim pogledom. Isprobala je sve trikove – odvraćala mu je pažnju, pridikovala,
sklanjala dojku – ali to ga ne bi sprečilo da grize i sledeći put. Zato je odlučila da leći
simptome a ne bolest i da se nada da će ova faza proći.
Nakon što su Rebeka i ona prestale da se druže, Mens je češće sisao. Smatrala je da je
osećao njen stid, a pošto sad nema nikog zbog koga bi se stidela, i on se opustio.
Prošle su tri nedelje od svađe na stepenicama i od tada nisu razgovarale. Lizi je prvih
dana bila besna na Rebeku zato što ju je ostavila u Gejtu. Narednih nekoliko dana osećala
se glupo zbog toga što je bila u zabludi da će se među njima nešto desiti.
Bilo je očigledno da se onih nekoliko poljubaca desilo samo zbog alkohola. Rebeka je
to gotovo priznala kad joj je rekla da ima problema sa mužem.
Laknulo joj je kad je shvatila da ne pati za Rebekom, da ne razmišlja o njoj sve vreme
kao prvih nekoliko nedelja. Ponekad, razonode radi, pokušala bi da prizove nekadašnje
zanimanje za Rebeku, ali kad bi razmišljala o njoj, srce joj više ne bi treperilo.
Međutim, nedostajali su joj njen sarkazam i inteligencija. Nijedna od majki-domaćica
iz Anderhil avenije nije umela da ismeva svoju bebu poput Rebeke. Želela je da njih dve
ponovo budu prijateljice, ali ova to očigledno nije želela i Lizi nije mogla da je natera.
Što se tiče Zgodnića, svaki put kad bi se prisetila one užasne noći, postidela bi se zbog
jeftine trojke. Kako je mogla da ode sa njima kući – sa ljudima koje u bilo kom trenutku
može videti na igralištu, sa njihovom decom? Za sada se nisu sreli, ali za to postoji razlog:
stan im je na uglu Šeste avenije i Osme ulice, a ona se klonila Južnog Sloupa. Ne treba da
kenjaš tamo gde jedeš. Verovatno su se baš zbog toga samo Rebeka i ona javile na oglas.
Kao što je i pretpostavila, Džej nije imao pojma šta se dogodilo. Došla je kući pre
njega, smestila Monu u taksi i uspela da se istušira pre nego što se vratio sa svirke svojih

237
prijatelja. Osećala se krivom čitavog dana, sve dok nije shvatila da nema načina da on to
sazna i da je blesava što se tako oseća.
Proteklih nedelja bio je udaljeniji nego ikad. Ispostavilo se da će početi snimanje
novog večernjeg tok-šoua na Komedi centralu i da će se snimati u Njujorku. Domaćin će
biti mladi komičar sličan Džonu Stjuartu. Zove se Dejvid Keler i već je započeo potragu
za bendom. Navodno je čuo One Thin Dime i svideli su mu se. Večeras je Džej imao svirku
u Los Anđelesuu i očekivalo se da će doći Dejvid Keler sa nekim ljudima sa televizije. Lizi
se nadala da će sve dobro proći, pošto bi to značilo da neće više ići na turneje. Ali, pošto
se već nekoliko puta tako ponadala, nije želela da se raduje pre vremena.
Kupila je mast za bradavice i krenula levo niz Ulicu Junion ka Sedmoj aveniji.
Skrenula je desno ka Sedmoj i ugledala gomilu ljudi ispred Koopa. Bilo ih je sigurno
pedesetak, a većina su bili crnci: držali su plakate sa gnevnim porukama i stajali u redu
koji se protezao skoro do kraja bloka. Neki članovi Koopa prolazili su kroz njih i ulazili u
prodavnicu, a drugi su zastajali, posmatrali, a zatim odlazili. Gojazna,
sredovečna belkinja sa velikom torbom za kupovinu, sve je sumnjičavo posmatrala.
„Šta se dešava?“ pitala je Lizi.
„Bojkotuju“, odvratila je žena. „Zbog rasnog profilisanja.“
Zatim je ugledala Mensa i bilo joj je neprijatno.
„Kako to mislite zbog rasnog profilisanja?“
„Kažu da nasumično pretraživanje torbi nije nasumično.“
Pitala se da li će Mensa jednog dana neko pretražiti samo zato što je crnac. Sad kad
crnac ima priliku da postane predsednik, često je razmišljala o tome kakav će njen sin biti
kad odraste. Želela je da zapuca visoko kao Barak Obama, ali znala je da će, bez obzira
kakav položaj bude imao u životu, u nekom trenutku biti žrtva rasizma i nerazumevanja.
U Americi se ništa ne menja brzo.
Možda je Kooperativa zaista rasistički orijentisana i ovi protestanti imaju dobar
razlog za ono što rade. Izgledali su poput običnih ljudi, nisu bili preterano zainteresovani
za politiku, već samo besni. Htela je već da ih zaobiđe i nastavi ka južnom delu, ali tada u
gomili ugleda Monu. Mada je one večeri čuvanje Mensa prošlo u najboljem redu, Lizi je
nije ponovo zvala.
Zaustavila je kolica i pozdravila se sa njom. „Nisam znala da se ovim baviš“, rekla je.
„Šta se dešava?“
„Oh, užasno je“, odvratila je Mona. „Nisam ti rekla, ali pretražili su me bez dozvole.“
Ispričala je šta se dogodilo i kako se priključila Operativnoj grupi za manjinska prava, koja
je organizovala protest.
Lizi se zgrozila kad je čula kako su se loše poneli prema njoj. „Zašto mi nisi rekla?“
„Bila sam zapanjena. Rekla sam Žanu. Čudi me da ti nije pomenuo.“
Mona se sagla da pogleda Mensa, pomazila ga sa ljubavlju i promrmljala na
francuskom nešto što Lizi nije razumela, uprkos tome što je učila francuski u srednjoj

238
školi i na časovima u Hempširu. To je još jedan od razloga što se nije osećala prijatno u
Moninom prisustvu; ona i Džej su uvek razgovarali na francuskom.
„Gde mu je šešir?“ pitala je Mona.
„Molim?“
„Šešir koji sam mu kupila. Sunce je jako. Kako to da ne nosi šešir?“
Dok je pokušavala da odgovori, primetila je neki pokret dalje niz ulicu, u blizini
Prezidenta. Desetak policajaca pod punom opremom, sa šlemovima i štitnicima
navučenim do očiju. Kretali su se brzo i organizovano, neodoljivo podsećajući na naciste.
„Šta se dešava?“ upitala je Monu i ona se okrenula da vidi.
Nakon toga, sve se desilo tako brzo da Lizi nije imala vremena da shvati: za nekoliko
sekundi policajci su napravili veliki polukrug, stojeći rame uz rame. Zatim su svima počeli
da stavljaju lisice. Neko je doviknuo: „Niste nam rekli da se raziđemo!“ Posmatrači su
protestovali dok su policajci hapsili sve redom. Drugi prolaznici su prešli na drugu
stranu ulice da se ne bi uvalili u probleme.
Oniži policajac sa italijanskim crtama lica i tamnim obrvama okrenuo je Lizi,
odgurao je od kolica i pretresao. Nije mogla da veruje – prelazio je šakama preko njenog
tela, lupkajući je po grudima, preponama i butinama. „Ne razumete“, rekla je. „Samo sam
prolazila ulicom.“ Pokazala je ka beloj majci koja je prošla kraj njih gurajući belu bebu u
kolicima, ali policajac nije obraćao pažnju.
„Ona nije učesnik“, rekla je Mona.
„Kažite to sudiji“, odvratio je, a zatim stavio Lizi plastične lisice koje su joj se usekle
u kožu. Drugi policajac je stavio lisice Moni, koja je vrisnuh: „Povređujete me!“
„Budite nežniji prema njoj!“ doviknula je Lizi.
U epizodama Zakona i reda uvek bi prestupnicima objasnili koja su im prava kad ih
hapse, ali ovaj nije rekao ni reč. Plastične lisice su je stezale i nije joj se dopadalo što je
leđima okrenuta Mensu. „Ne razumete!“ vrištala je. „Nisam član Kooperative. Ja kupujem
u Freš dajrektu.“ Pala je na kolena pred kolicima. „Ne mogu da ostavim bebu!“
„Da li ovde ima nekog ko može da ga uzme?“ pitao je kao da tek sad primećuje Mensa.
Pokušala je da mu objasni da nema nikog, ali lice mu je bilo hladno i nemilosrdno. Za
njega je ovo bio samo posao. Počela je da plače, sigurna da će odvesti Mensa na neko
užasno mesto poput Službe za zaštitu dece. Čitala je o Dankinji koja je ostavila kolica na
ulici dok je večerala u Sant Marks Plejsu i kojoj su oduzeli bebu.
„Šta da radim?“ pitala je Monu.
„Nazovi nekog!“ doviknula joj je dok ju je drugi policajac odvodio ka kombiju.
Gledala je lica u gomili. Svaki put kad bi prošla Sedmom avenijom, naletela bi na
nekog poznatog, drugu majku, prijateljicu iz Hempšira ili komšinicu iz Prospekt Hajtsa
koja je član Koopa, ali danas nije nikog bilo u blizini.
„Mogu ja da ga uzmem“, rekla je debela žena sa torbom za kupovinu. Lizi je pomislila
koliko je uobraženo delovala dok je izgovarala reči ’rasno profilisanje’. Nije joj se dopala,

239
ali delovala je kao da zaslužuje poverenje, a izraz lica joj je bio znatno nežniji nego
malopre. Ličila je na staromodne žiteljke Park Sloupa i osobu koja je i sama odgajila
decu. Osim toga, nosila je torbu sa znakom javnog radija, a osoba koja podržava javni
radio ne može biti loša.
„Imam prijateljicu“, rekla joj je Lizi. „Živi nekoliko blokova odavde. Ona ga može
uzeti. Zovite je dok se ne javi.“ Zatim joj je izdiktirala broj koji je znala napamet otkako
ga je dobila od Rebeke.
Policajac je ljutito stajao u blizini, kao da je sve ovo veoma nezgodno i kao da Lizi
nema pravo da pronađe nekog ko će brinuti o detetu sad kad ju je uhapsio. Ponovila je
broj tri puta da bi bila sigurna da ga je žena dobro ukucala, a zatim se nagnula ka Mensu
i i prošaputala mu: „Mama će uskoro doći“, mada nije bila sigurna da je to istina.
Policajac ju je odvukao ka kombiju. Bela žena zaklonila joj je pogled na Mensa.

240
„Znači, uhapsili su je bez razloga?“ pitao je Teo. „Teško mi je da poverujem u to.“ Bilo je
skoro sedam sati, mada je i dalje bio dan i Rebeka je stajala pored Linkoln-Berkli ljuljaški
i gurala Ebi i Mensa.
Nakon što je žena iz Kooperative nazvala oko pola pet, Rebeka je dojurila iz Treće
ulice gde je bila sa Ebi. Prva velika odluka koju je morala da donese bila je šta da radi sa
Mensovim kolicima. Mada to nije bila neka krupna odluka, silno se ponosila svojom
sposobnošću da je donese. Okačila ih je na kuku u Kooperativi, jednom rukom nosila
Mensa, a drugom gurala Ebina kolica. Nahranila ih je ostacima pice (nije imala pojma
kad je poslednji put jeo) i pustila ih da se poigraju u rashlađenom stanu pre nego što je
upakovala Mensa u ergo nosilicu i krenula sa oboje ka Linkoln-Berkliju.
Lizi je oko šest nazvala iz Sedamdeset osme stanice da proveri kako je Mens. Zvučala
je pomalo uplašeno, ali je uglavnom bila zabrinuta zbog sina. Rebeka je rekla da mu je
dobro i obećala da će oba deteta spavati u Ebinom krevecu ako Lizi ne izađe na vreme.
Ponudila se da pošalje advokata – prijateljicu sa Barnarda – ali Lizi je rekla da je jedan od
protestanata već zvao Saru Kunstler.
„Drago mi je što je kod tebe“, rekla je Lizi. „I što je ona žena uspela da te pronađe.“
„Ma, hajde“, odvratila je Rebeka. „Sigurna sam da bi ti za mene učinila to isto.“
„Naravno da bih. Ali ipak mi mnogo znači.“
Kasnije je nazvao Džej. Bio je u Los Anđelesu i pokušaće da uhvati noćni let. Rekao
je da će doći pravo sa aerodroma.
U šest i trideset, kad je sišao sa voza, Teo je nazvao i rekao da želi da se nađe sa
Rebekom na igralištu. Retko je dolazio kući pre osam i trideset, ali se ponekad pretvarao
da je bolestan kako bi mogao napolju da provede neko vreme sa Ebi, pre nego što se
smrači.
Tokom proteklih nedelja, od one noći na krovu sa Stjuartom, Teo je bio neobično
nežan prema Rebeki. Međutim, ona je bila suviše rastrojena zbog paralelne veze i bila je
odbojna.
Kad je Teo stigao na igralište, zaprepastio se kad je video da Rebeka ljulja dva odojčeta
na ljuljašci. Objasnila mu je šta se dogodilo, onako kako joj je prepričala žena iz
Kooperative, ali i dalje nije shvatao koliko je to verovatno strašno za Lizi.

241
 „To je bio rasni protest, zar ne?“ rekao je.
„Pa šta?“
Teo je značajno klimnuo bradom ka Mensu. „Znači, Lizi je učestvovala.“
„Ne, nije! Uopšte ne pripada Operativnoj grupi. Prolazila je ulicom i prišla da se javi
svekrvi. Uhapsili su je. Blumberg je kriv za sve. Od republikanske Nacionalne konvencije
policajci su van kontrole. Ne bi je uhapsili da joj je dete belo.“
„Zar ne misliš da si malo paranoična? Crnac je kandidat za predsednika.“
„Pa šta? To ne znači da diskriminacija ne postoji.“ Ponekad se ponaša kao tikvan.
Znala je da je naklonjen Obami – razgovarali su o tome – ali ponekad joj se činilo da
govori stvari koje će je iznervirati, samo da bi proverio koliko joj je političke korektnosti
preostalo iz vremena dok je studirala na Barnardu.
Teo je pokazivao Ebi kako se zviždi. Skrenuo bi pogled u stranu i nevino zazviždao,
a zatim bi je uplašio režeći kao čudovište. Rebeka je mrzela tu igru – smetalo joj je njegovo
manijakalno zabavljanje Ebi – ali Ebi je već vrištala: „Ponovo!“
„Treba i ti ovo da pokušaš“, rekao je. „To obožava.“
„Oh, imamo mi svoje igre.“
„Stvarno? Kakve?“
Nije igrala nikakve igre sa Ebi. Nije volela da menja glas, da pravi face ili maše
rukama, ali nije želela ni da zvuči kao loša majka. „To su tajne igre. Je li tako, Eb? Mi
imamo tajne igre, zar ne?“ Ebi je klimnula. Teo se vratio zviždanju i devojčica je
oduševljeno zapljeskala.
Kad bi svi bili na okupu, Rebeka bi ga posmatrala dok igra ove blesave igrice i pitala
se zašto ne može da se opusti. Gura je na ljuljašci dok razgovara sa Rebekom. Spreda i
pozadi, zaboga.
Međutim, večeras joj to nije smetalo, pošto je mogla da se usredsredi na Mensa. Bila
je ponosna što uspeva da se nosi sa dve bebe. Ovo je lakša kriza od one o kojoj opsesivno
razmišlja već dva dana.
Gurnula je Mensa visoko, a zatim protrčala ispod ljuljaške, puna neke čudne snage.
Mens je vriskao od zadovoljstva. „Još pretrčavanja?“ upitala je i ponovila još nekoliko
puta. Teo je radoznalo gledao pošto nije navikao da je vidi takvu. „Želiš li da se ljuljaš još
više?“ gugutala je Mensu. Razgovor sa decom o ljuljaškama sličan je razgovoru o seksu.
„Više?“ pitala je. „Hočeš više? Hoćeš da se zaljuljaš baš visoko?“ Zamišljala je kako bi bilo
da se ovako igra sa sopstvenim detetom. Ako bi ih bilo dvoje, svako bi imao po jedno.
Stjuart joj je iznenada nedostajao – njegovo zanimanje za ono što govori, to kako bi
podigao obrve na neke njene rečenice i kako bi joj posmatrao lice dok mu priča. Čak i ako
je to trik iz glumačke škole. Nedostalo joj je da je neko želi.
Ako bi rodila bebu, možda bi je ponovo neko želeo.
Bebe su sebične – moraju da budu takve da bi napredovale – ali, ona nije imala priliku
da uživa u Ebinoj potrebi, zato što bi joj Teo uvek sve ispunjavao pre nego što bi Rebeka

242
stigla to da učini. Uzeo je dve nedelje odsustva kada mu se kćerka rodila, ali njoj se činilo
kao da su u pitanju meseci. Trčao bi ka njoj čim bi se oglasila, podizao je iz kreveca kad
se probudi i menjao joj ukakane pelene, uvek pre nego što bi Rebeka stigla da ustane,
pošto ju je još bolela rana od carskog reza.
Rebeka nikad nije pomislila da postoji nešto poput suvišne pomoći. Međutim, osećala
se kao loša majka zato što nije uspela da rodi Ebi prirodnim putem i želela je da na druge
načine sebi dokaže da je dostojna majčinstva.
Kad je Ebi otpala pupčana vrpca, Rebeka je odlučila da je prvi put okupa. Pripremila
je peškirić, kadu, jedan od šest žutih peškira za bebe koje je dobila na poklon i počela da
je kupa dok je Teo gledao preko ramena. Sve dok je nisu nazvali iz Alura i pitali da li bi
mogla da intervjuiše Džesiku Simpson za dva dana u Los Anđelesu, zato što je
neko odustao. Izašla je iz prostorije i dugo razgovarala sa pomoćnikom urednika o
planovima za let. Kad je spustila slušalicu, Teo je sedeo na sofi sa Ebi umotanom u peškir.
Lišio je Rebeku tog uživanja, mada je, kao što je kasnije rekao, morao da završi kupanje.
Osećala se opljačkano i shvatila da je krađa započela na dan Ebinog rođenja.
Pre nego što je porođaj počeo i tokom svih onih meseci dok je odlazila u bolnički
centar Sent Luk mislila je da je ona pacijent. Ali čim su stigli u bolnicu, postalo je jasno
da je i beba isto to. Preokrenula joj se čitava predstava o odanosti. Mučila se satima u
vreloj kadi i na stolici za ljuljanje. Činilo joj se da babica svakih deset minuta prinosi
dopler kako bi proverila bebu. Rebeka se hrabrila da će se stvari promeniti i da će ovaj
užasan bol dovesti do prirodnog porođaja, ali nakon dva sata uzaludnog guranja, babica
se namrštila i rekla: „Moramo da ti damo pitocin. Kontrakcije su sve slabije.“
Sve slabije. Rebeka je počela da se oseća kao kao da je nesposobna. Može li da pojača
kontrakcije? Može li da se odmori? Zar ne mogu da joj daju injekcije vitamina, kao u
romanu Žakline Suzan, ili steroide koje uzimaju atletičari? Zar ne postoji način da se
stvari poprave?
Tokom porođaja, nakon što su joj dali pitocin a babica zabrinuto posmatrala monitor
sa otkucajima bebinog srca, Rebeka je shvatila. Dete je važnije od spašavanja majke. Tako
i treba da bude, naravno. Tako je odvajkada. Porođaj je bio početak dugog, brutalnog
procesa učenja da više nisi najbitnija osoba na svetu.
Ali, mada je bila u stanju da oprosti babici zbog toga što je svoju odanost poklonila
bebi, nije mogla da oprosti Teu. Da, marljivo se brinuo o njoj tokom trideset sati porođaja.
Doneo je ajpod, mada je vrištala na njega da ga isključi. Hranio ju je ledom i vodom i
govorio joj da će sve biti u redu. Kad je lekar ušao i predložio carski rez, uneo mu se u lice
i procedio: „Ako joj se nešto dogodi, ubiću te.“
Međutim, nakon što se beba rodila i ona je začula kako plače, neko joj je prineo Ebi
– ali nije mogla da je zagrli zato što su joj ruke bile prikovane – Teo je rekao da će poći sa
bebom. Želeo je da bude siguran da je neće zameniti. Iznenada je bila sama.

243
 Doktor je ušio Rebeku i nakon toga ležala je u sobi za oporavak, sa ogromnim
čizmama za sprečavanje zgrušavanja krvi na nogama, dok je neljubazna medicinska sestra
sa Kariba sedela pored nje i zurila u monitor. Tu je Rebeka provela tri sata, odvojena od
novorođenčeta, odvojena od muža koji se suviše plašio da ostavi bebu da bi došao da vidi
ženu. Njegova odanost prebacila se na dete, zajedno sa odanošću babice. Sad mu je kćerka
bila najvažnija.
Čekala je Tea, ali njen prvi posetilac bila je babica, koja ju je konačno otpratila do
porodilišta, gde je Teo majci predstavio bebu.
Rebeka je želela sve to da ponovi, ali ovog puta sa detetom koje neće razvlačiti poput
konopca. Ako nekim čudom uspe da pronađe način da odgaji ovo dete sa Teom, kao da
je njegovo – dobiće priliku. Zauvek će znati da je to dete njeno, a ne njegovo. Nikad neće
moći da joj ga oduzme, a neće ni pokušavati. Već ima svoje. Ako ne može da
promeni igrača, možda može da uvede novog i na taj način promeni igru.
Ali, da bi uverila Tea da je otac, moraće da urade nešto što je poslednjih sedamnaest
meseci bilo nemoguće. I to uskoro. Luda je što o tome uopšte razmišlja, ali morala je da
pokuša.
„Treba da ih odvedemo kući“, rekla je Teu, potapšavši ga po leđima. Čak je i taj mali
gest naklonosti delovao lažno. Čekala je da se okrene i sumnjičavo je pogleda, ali bio je
usredsređen na Ebi koja je pokazivala na patiku zaboravljenu ispod drveća.
Rebeka je podigla Mensa sa ljuljaške i stavila ga u ergo nosiljku. Bio je laganiji od Ebi
i lakše ga je nosila. Koračali su jedno uz drugo dok je Mens izvijao vrat da vidi svoju
prijateljicu.

244
Mada će tabloidi kasnije objaviti da je Džulijan Šnabel rekao Melori za stan u Palaco
Čupiju, to je zapravo bila Liv Tajler. Liv i Melora su razgovarale tokom roštilja koji su
Dejvid i Kesi organizovali za prikupljanje sredstava za Obaminu kampanju. Ovih dana su
svi Melorini poznanici iz sveta filma prikupljali novac za Obamu. Dobijala je bar po dve
pozivnice nedeljino i koliko god da je želela da čovek pobedi, obamomanija je počela da
je nervira.
Liv i Melora ležale su na ležaljkama, pijuckale vino, ćaskale o podizanju dece i nekako
došle do nekretnina. Liv se žalila da više nije zabavno voditi Majla na igralište u Ulici
Bliker, zato što tu uvek dolaze turisti koji su na Seks i grad turi, nakon što svrate u
Magnoliju na kolače. „Turisti se plaše golubova“, negodovala je Liv. „Vest Vilidž je bio
domaćinski kraj, ali pretvorio se u pravu zamku za turiste. Sad kad Majlu i meni više
nije potrebno toliko prostora, razmišljam da se preselim u Mitpeking.“
Kolale su glasine da je rastanak Rojstona i Liv oterao Stivena Tajlera na rehabilitaciju,
ali Melora je smatrala da nije prikladno da se o tome raspituje. „Mitpeking distrikt? pitala
je Melora. „Tamo je još gore. Svi ti ljudi koji preko mosta i kroz tunel dolaze u klubove
na Menhetnu.“
„Ne mislim na Zapadnu četrnaestu ulicu“, odvratila je Liv. „Već malo južnije, na
primer Zapadna jedanaesta. Zovu je ZZ Vil, Zapadno od Zapadnog Vilidža. Juče sam
pogledala stan u Palaco Čupiju.“
„Šta je to?“
„Ne znaš za to?“ pitala je Liv, nagnula se i spustila vino na stočić. „Nalazi se na vrhu
zgrade Džulijana Šnabela. Čitavo mesto izgleda poput Venecije. Sve terase imaju pogled
na vodu. Obojena je u jarkocrveno. Ričard Gir je tu kupio stan prošle jeseni i sad ga
prodaje. Obišla sam ga, mada je preskup za mene.“
Melori je bilo teško da poveruje u to. Smatrala je da joj Živanši plaća milione za
reklamu. „Koliko traži?“
„Četrnaest. Razmišljaš da se preseliš? Mislila sam da vam se sviđa Bruklin?“
„Više nisam tako sigurna. Mislim, Stu ga voli, ali menije klaustrofobičan. Potrebno je
suviše vremena da se dođe do grada. Želim da živim u dobrom susedstvu, ali da mi
Menhetn ipak bude nadohvat ruke.“

245
 „Pogledaj ga. Terase od terakote, bazen u podrumu – zajednički, ali ipak. Svuda
francuska vrata, kolonada na severnom zidu. Pogled na reku Hadson.“
„Koliko ima spavaćih soba?“
„Četiri. I četiri kupatila. Ali, nakon vile će vam možda delovati majušno. Ima samo
jedan sprat.“
Pokušala je da zamisli. Dopala joj se ideja da ima pogled na vodu. To joj nedostaje
otkako više ne živi u Los Anđelesu. Um vam je nekako bistriji kad ste blizu vode. Ona je
prirodni antidepresiv. Otkad su se preselili u Bruklin, Stjuart, Orion i ona išli su nekoliko
puta na celodnevni izlet do Ferveja u Red Huku, ali turistički pogled na Kip slobode
nije isto što i život na Hadsonu.
Cena je visoka i nije bila sigurna da će se njen poslovni savetnik složiti, posebno sad
kad je tržište nekretnina u padu. Uprkos tome što je kritika nahvalila Poze, film je najveću
zaradu ostvario od prodaje DVD-ja, a ti prihodi su znatno manji od bioskopskih. Rad na
filmovima i predstavi Nila Labuta naterao ju je da okrnji ušteđevinu. Stjuart će morati da
doda bar jedan milion za učešće, što za vilu nije učinio. Moraće i da proda kuću u Silver
Lejku. Taj novac, uz bar šest miliona od prodaje vile, jedva da će biti dovoljan.
Orion će promeniti školu, ali on je prilagodljivo dete. Mogla bi da ga upiše u Liti red
ili Siti & kantri.
Međutim, plašila se da se Stjuart neće složiti. I dalje je veoma posvećen ovom
komšiluku, čak i nakon svega kroz šta je Melora prošla sa Kooperativom. Kada su u više
navrata razgovarali o „njenom teškom periodu u julu“, rekao je da je za to krivo njeno
neraspoloženje. Za njega je Bruklin predstavljao nešto što za nju nije – stabilnost, domaću
atmosferu, normalnost.
Njoj je sve to oduvek bilo strano. Dopala joj se ideja da se vrati u Vest Vilidž, da
odgaja Oriona u blizini Ulice Čarls, gde je odrasla. Mada je sad sve drugačije, mada više
nema onih radnjica i bakalnica.
Međutim, postojao je još jedan razlog zbog kojeg je želela da napusti Bruklin. Bila je
to žena od sto šezdeset dva centimetra, majka četvorogodišnjeg deteta. Melora je
razmišljala da anonimno nazove policiju i obavesti ih ko je ukrao novčanik. Ali, Karen je
imala prokleti snimak. Imala je dokaz.
Već ju je zvala na drugi ženski izlazak. Mada je Melora uspela da odloži sastanak za
ponedeljak, ipak ga se užasavala. Morala je da se dočepa novčanika i snimka. Zato se
ponudila da napiše preporuku, koju je pisala i besnela, opisavši debelu ludaču kao „osobu
izuzetnog morala“ i kao „veoma korisnog suseda.“ Ako joj Karen poveruje, Melora je
osećala da će uspeti da je ubedi da joj preda stvari, ali to se još nije dogodilo.
Užasna situacija: da bi je navela da joj veruje, moraće da nastavi da se „druži“ sa njom.
Hvala bogu što uskoro ide u Sofiju.
Melora je rekla Liv da mora da telefonira i povukla se u ćošak bašte. Nazvala je Majkla
Levina. Kad se doktor Levin vratio iz Berkšira, Melora je zakazala seansu od dva sata i

246
objasnila mu da će morati stalno da joj bude na raspolaganju ako želi da nastave saradnju.
Rekla je da će mu plaćati 1.500 dolara za svaki poziv i da nema nameru da
zloupotrebljava tu privilegiju, već da prosto želi da zna da je uvek dostupan. Prema
ovom sporazumu, mora uvek da drži telefon uz sebe i ako zazvoni tokom razgovora sa
drugim klijentom, mora da se izvini kako bi se javio, pa čak i da završi razgovor ako je
potrebno.
Najpre se uvredio kad je to predložila i rekao da mora da razmisli. Međutim, nazvao
je posle nekoliko dana i rekao da će to uraditi za 2.000 dolara. Rekao je da je to jedini
način da opravda otkazivanje drugim klijentima. Iznenadila se što se budista cenka sa
njom, ali najzad, u pitanju je budista iz Aper Ist Sajda.
Nazvao je za nekoliko minuta. „Melora“, rekao je. Prvi put je koristila ovu liniju i
osetila je da je nervozan.
„Razmišljam o tome da napustim Bruklin“, rekla je.
„Ne razumem. Želiš da napustiš Stjuarta?“
„Čula sam da se prodaje stan u ZZ Vilu i želim da ga pogledam pre nego što odem u
Bugarsku.“
„Gde je ZZ Vil?“
„Zapadno od Zapadnog Vilidža. Šta misliš o tome?“
Ćutao je. „Znam da već neko vreme nisi srećna u Bruklinu.“
„Mislim da bi to mogao biti ključ mog dobrog stanja, Majki. Mogla bih da se sklonim
od ovih ljudi, od ovog nesnosnog komšiluka, od Koopa i... od nje.“ Majki joj je rekao da
prijavi Karen policiji zbog toga što je iznuđivanje federalni zločin, ali Melora je bila
zabrinuta zbog snimka. „Ne mogu više da podnesem život ovde. Moram da pobegnem.
Mislim da je Bruklin uzrok svih mojih problema.“
„Mesta ne uzrokuju probleme.“
„Naravno da uzrokuju! Bilo mi je dobro u Sohou. Mislim, relativno dobro. Sad mi je
sve krenulo. Osećam da će mi novi početak dobro doći.“ Podigla je glas i videla da je Liv
radoznalo gleda sa drugog kraja bašte. „U svakom slučaju, želim da vidim stan. Mislim
da je to prilika da opet budem kao pre. Da prestanem da se plašim. Mislim da mi je
potrebna promena mesta.“
„Zvuči kao da si ubeđena u to.“
„Tako je“, rekla je. „Hvala ti, Majkl.“ Prekinula je vezu. Možda ovaj poziv nije vredeo
2000 dolara, ali je nakon njega bila sigurna da će pogledati stan pre nego što ode u
Bugarsku.
Dok se vraćala na stolicu pored Liv Tajler, izgovorila je „Palaco Čupi.“ Ime je zvučalo
kapriciozno i vedro. Kako beše glasi onaj izraz – „nekretnina je sudbina“? Ako živiš u
Palaco Čupi, divne stvari će ti sigurno biti suđene.

247
Lizi su kombijem odvezli u Sedamdeset osmu stanicu, zajedno sa desetak drugih
protestanata. Počela je da razmišlja o sebi kao o protestantu, mada to nije bila, zbog toga
što se toliko naljutila što je uhapšena bez povoda. U kombiju nije bilo sedišta, pa su
posedali po podu. Lizi je sedela pored Mone.
„Nismo zatvorili ulaz“, ponavljala je uplakana Mona.
Uvek je držala svoju svekrvu na odstojanju, ali bilo joj je žao što joj se u tim godinama
dešavaju ovakve stvari. Nije bila sigurna šta je gore – što su policajci grubi prema
šezdesetogodišnjoj ženi ili što su odvojili majku od deteta.
Kad su stigli u stanicu, želela je da pobegne kući. Nalazili su se samo nekoliko blokova
od njenog stana, a tamo nije mogla. U stanici su ih pretresli, dali im potvrdu za oduzete
stvari, uzeli im otiske prstiju i fotografisali ih. Zatim su odvojili muškarce i žene i zatvorili
ih u posebne prostorije.
Ženska ćelija imala je 2,5 x 2,5 metara. Kavez kao iz serije Barni Miler. Imala je samo
jednu klupu. Žene su smrknuto sedele, starije na klupi, a Lizi i nekoliko mlađih na podu.
„Svi su se zaverili“, rekla je lepa, mlada crnkinja sa kratkim dredovima. „Blumberg,
Koop, policajci.“
Volela bi da Mona ne mora da prolazi kroz sve ovo, da ona može sve to da podnese
za obe. Bilo joj je žao što joj je samo jednom dozvolila da čuva Mensa.
Da je Mona danas bila sa unukom, možda ne bi bila na protestu. Mens nije samo
Lizin, mada ga je ona rodila. On je i tatin i bakin. Mona nije izgledala kao Lizi, ali on je
njena krv kao što je Barak Obama krv svoje bake belkinje. Ne bi ništa škodilo da dolazi
nekoliko puta nedeljno da čuva Mensa. Onda bi Lizi mogla da izađe, da popije vino u
baru, vidi se sa prijateljima iz Hempšira, možda čak i da ide u teretanu.
„Nisam želela da ti popujem one večeri kad si došla da čuvaš Mensa“, rekla je. „Samo
sam želela da budem sigurna da znaš šta treba da radiš.“ Mona je klimnula, previše
uzrujana da bi o tome razgovarala.
Učtivi latino policajac rekao joj je da može da telefonira sa javne govornice i ona je
povela Monu sa sobom.
Nakon što je nazvala Rebeku, pokušala je da dobije Džeja. Javio se tek posle trećeg
poziva. Kad mu je rekla da je uhapšena ćutao je, a kad je dodala da je Mona sa njom, nije

248
poverovao sve dok mu se nije javila. Opet se rasplakala dok je razgovarala francuski sa
sinom.
Kad je ponovo uzela slušalicu, Lizi mu je objasnila da je Mens kod Rebeke i dala mu
njen broj. „Kako se ovo dogodilo?“
„Nije moja krivica. Sve se dogodilo tako brzo i... Bila sam izvan gomile. Pre toga nisu
naredili da se raziđemo.“
„Ovo je Njujork“, odvratio je. „Treba da vodiš računa.“
„Zastala sam samo zato što sam videla Monu.“
„Da sam znao šta je namerila, rekao bih joj da to ne radi.“
„Sve će biti u redu“, uzvratila je. „Ja se brinem o njoj. Mens je dobro, zaista. Na
sigurnom je. Kad ti je svirka?“
Nakon što su proveli još sat vremena u ćeliji, dobri policajac doneo im je picu. Sa
lisicama na rukama, u devet sati prebačeni su u ulicu Šermerhorn, u Glavno odeljenje za
prijem.
U poređenju sa ovim, Sedamdeset osma stanica izgledala je kao palata. U ženskoj
ćeliji po podu su bili razbacani sendviči sa puterom od kikirikija i smrdelo je na mokraću.
Na zidu je stajao natpis NE OČEKUJTE DA BUDETE PUŠTENI PRE JUTRA. Tad je
shvatila da će ovde provesti noć. Na dušeku od sendviča spavala je drogirana bela
kurva. Šesnaestogodišnja crnkinja prepirala se sa nekim dok je pričala iz govornice,
tvrdeći da uopšte nije vozila kola.
Lizi je pomogla Moni da se smesti na strunjaču, a zatim je legla ispod klupe nadajući
se da Mens nikad u životu neće morati da boravi na sličnom mestu. Bila je žedna, ali nije
bilo vode. Žene su čitavu noć čučale iznad ve-cea. Pokušala je da zaspi i pored bola u
leđima. Dok se okretala ne bi li se bolje namestila, palo joj je na pamet da je ovo prva noć
koju provodi sama otkako se Mens rodio.

249
Anika je došla da živi kod svoje prijateljice Eve dok ne pronađe posao u nekoj porodici. Eva,
dadilja iz Švedske koju je upoznala preko švedske veze, radila je za porodicu u
Vilijamsburgu koja je držala bar i imala dvosoban stan na poslednjem spratu kuće. U
avgustu je putovala sa njima u Evropu i rekla je Aniki da može da ostane dok se ne vrate.
Izgubila je miran san otkako ju je Melora otpustila. Nije smela da primi u kuću onu
glupaču Karen. Imala je loš osećaj, ali ga nije poslušala. Znala je da je dobila otkaz zato što
je Karen nešto ukrala iz Melorine sobe. Verovatno novac. To je bilo tako očigledno po
izrazu njenog lica kad ju je Anika zatekla na vrhu stepeništa. Ipak, nije ni pomislila da će
Melora primetiti manjak. Uvek je bila na nečemu. Na valijumu ili štagod da su one pilule.
Jedva je pratila šta se dešava. Nije mogla da shvati kako osoba može da bude na svim tim
tekovima. U Švedskoj se od ljudi očekuje da se nose sa problemima bez droge. Nije razumela
zašto ovi Amerikanci, koji bi navodno trebalo da budu sposobni, koriste toliko pomagala.
Izgleda da što je čovek bogatiji, to je veći slabić.
Bila je usamljena. Nedostajao joj je Martin. Mada je patila već mesecima, nije smogla
snage da ga potraži. Činilo joj se da je to pogrešno. Njegova supruga je čekala bebu. Ne
treba se petljati sa muškarcem čija je žena trudna.
Ali, plašila se da večeras neće moći da zaspi. Želela je da razgovara sa njim. Brinula se
da neće uspeti da pronađe drugi posao, mada ju je Stjuart nazvao i rekao da će joj napisati
preporuku.
Popila je čašu votke koju je pronašla u Evinom frižideru. Zatim je nazvala Martina.
Bilo je veoma bučno kad se javio i znala je gde je – u dominikanskom plesnom klubu u
Vašington Hajtsu. Bili su jednom tamo. Najpre je bio rezervisan, ali onda je rekla da želi
da ga poljubi i pre nego što je shvatila šta se dešava, rekao je da će se naći sa njom.
Nedostajalo joj je njegovo telo i njegov ogromni, crni kurac. Svaki put kad bi vodili
ljubav, osećala se kao u porno-filmu. Martin je bio toliko drugačiji od dosadnih Šveđana sa
kojima je izlazila u Tabu.
Dok je čekala da dođe, pustila je Vajp aut. Obožavala je indi-rok, ali dok je živela u
vili mogla je da ga sluša samo sa slušalicama, zato što Melon smeta buka. Nezaposlenost
ima i svojih dobrih strana. Možda bi mogla da se zaposli u teretani, kao lični trener. Teško
je biti dadilja, mada plaćen stan i hrana predstavljaju neverovatnu prednost.
Odvrnula je muziku boksujuči sa svojom senkom i pitajući se koliko će Martinu biti
potrebno da stigne. Vašington Hajts je daleko, a on će se voziti podzemnom železnicom jer

250
nema novca za taksi. Istuširala se i presvukla u uske tamne farmerke i belu majicu. Imala
je male grudi i telo dvanaestogodišnjaka, ali Martinu to nije smetalo.
Voleo je da je uzima na zločest način. Kad mu je ispričala da je analni seks pravi hit u
Švedskoj, silno se uzbudio. Devojke ne žele da izgube nevinost pa imaju analni seks pre
vaginalnog. Rekao je da Švedska zvuči kao obećana zemlja.
Kad je stigao, namirisala je alkohol u njegovom dahu. Džoni Voker je bilo njegovo
omiljeno piće. Izgledao je bolje nego što ga je pamtila – bio je nizak, svega sto pedeset osam
centimetara, ali veoma mišićav. Obožavala je da ga gleda u ringu. Bio je tako brz i
kočoperan. U borbi mu je lice izgledalo sasvim drugačije – grubo i ljutito.
Prešla je šakama preko njegovih ruku. „Nedostajao si mi, rekla je.“
Iskezio se i upitao da li ima nešto za piće. Dala mu je votku. Njemu je sipala čistu, a
sebi sa ledom. Zajedno su sedeli na kauču i pili. Neko vreme su razgovarali o teretani i
njegovim novim polaznicima. Rekla mu je da radi sa novim trenerom u Kingsveju. Ispričala
mu je šta se dogodilo sa Melorom i rekao je da mu je žao i da je siguran da će pronaći drugi
posao. Njihov odnos nikad se nije zasnivao na razgovoru. Ponekad je dobro kad postoji
jezička barijera.
Nasmešio se blistavim belim osmehom i zagrlio je, a zatim ju je opkoračio od pozadi.
Rekla mu je da ga želi u sebi. Pre nego što su raskinuli, povremeno su imali običan seks i
sad ga je želela na taj način, ali je pretpostavila da oseća krivicu zbog žene i da trenutno
nije za to.
Ponovo će doći do toga. Ima vremena.
Posle su menjali kanale na TV-u i jeli meksičku hranu. Tako opušta kad ponekad ćutiš
sa nekim. Kad se pozdravila sa njim, znala je da su ponovo zajedno i bila je srećna zbog
toga.

251
Dok je Mens dubokim snom spavao u Ebinom krevecu, a Ebi pored Tea, Rebeka je otišla
u kupatilo da se istušira. Na brzinu je obrijala prepone i pazuh. Nije želela da provede
suviše vremena u kupatilu da Teo ne bi nešto posumnjao i počeo da slaže kockice.
Obrisala se, ušla u sobu i obukla belu providnu majicu sa ve-izrezom i crne svilene
gaćice koje je pre nekoliko godina platila dve stotine dolara u La peti koket. Želela je da
izgleda podatno, ali ne previše. Teo je na njoj oduvek najviše voleo bokserice, donji veš
koji sve skriva i koji ga podseća na stare Sirsove kataloge.
Uvukla se pored njega u krevet i uzela knjigu koja govori o brizi prema ostarelim
roditeljima. Čitala je u okviru istraživanja za članak koji piše za El, o „sendvič generaciji“.
Slova su joj igrala pred očima. Teo je stavio naočare i nešto kucao na kompjuteru. Sa ovim
badi holi okvirima delovao je tako zgodno. Da nije ljuta na njega već godinu i po dana,
bila bi srećna što je udata za tako privlačnog muškarca.
Zavukla je ruku ispod pokrivača i spustila je na stomak. Već je počeo da raste, beba
se pojavila ranije, kao da pokušava da se izbori za opstanak. Uskoro će se primećivati. Već
je čula za to – kod drugog deteta se ranije pojavi stomak zbog toga što se mišići razvuku
nakon prve trudnoće. Nema mnogo vremena. Izračunala je da je do začeća došlo pre
tri nedelje i jednog dana. Već je prilično zabrinuta hoće li uspeti da ubedi Tea. Ako bude
još čekala, postaće prekasno. Trudnoća je već odmakla i on će znati. Moraće da smisli šta
da kaže doktoru.
Okrenula se da pogleda usnulu Ebi. Bila je tako slatka – savila je ruke ispod brade i
podigla je kao da se moli. Deca izgledaju tako ranjivo dok spavaju. Odrasli su ružni i
raščupani.
„Zar nije divna?“ rekao je Teo i pomazio dete po glavi.
„Ne mogu da verujem da će uskoro napuniti dve godine. Naša kćerka će napuniti dve
godine!“
„Voleo bih da zauvek ostane ovakva“, kazao je. „Jednog dana biće je sramota da je
vide sa mnom.“
„Izludećemo ako sad budemo razgovarali o tome.“ Rebeka se privila uz Ebi, nos uz
nos.
„Divno si je stvorila“, nastavio je Teo.

252
 „Ti si pomogao.“
„Da, ali ti si je odgajila u svom telu. Sve si uradila kako treba.“
Retko je ovako nežan prema njoj. Verovatno je takav zato što je primetio da Rebeka
posmatra Ebi sa toliko ljubavi.
Pokušala je da se seti kad je poslednji put bila ljubazna prema suprugu. Verovala je
da je takva bila prvih meseci nakon Ebinog rođenja, pre nego što je počeo da je odbija.
Međutim, setila se koliko je bila ljubomorna i ljuta nakon što je prvi put okupao Ebi, a
dete je tada imalo tek nedelju i po dana. Možda je Rebeka postala okrutna prema
njemu pre nego što je prestao da je dotiče, okrutna zato što je znala da je zamenjena.
Teško je vratiti se u vreme pre skretanja sa pravog puta.
Shvatila je gde je grešila sve vreme: pokušavala je da uđe na glavna vrata, dok je on
želeo da mu se priđe kroz sporedna. Morala je da mu se približi preko onih na kojima
stoji Otac, zato što su ona na kojima piše Muž zaključana.
„Oh, bože“, rekla je. „Bila sam tako neurotična dok sam bila trudna. Nisam uzimala
lizistratu?“
„Listeriju“, rekao je i nasmejao se. Znala je da je listerija; namerno je rekla lizistrata
da bi ga nasmejala.
„Krivo mi je što se ponašam kao kučka“, nastavila je. „Ponekad me briga o njoj
izmori, pa se istresam na tebi. A ti toliko radiš. Žao mi je što se iznerviram kad ne želiš da
izađemo.“
Lice mu je smekšalo. „Volim da izlazim sa tobom, ali ponekad sam umoran. Ne želim
da mi izlazak bude obaveza. Ponekad mi se čini da je lakše...“
„... Ostati ovde.“
Ebi se promeškoljila u snu i Teo ju je pomazio po licu i umirio je. Uvek je znao kako
da je smiri. Rebeka ne. Približila se detetu i spustila ruku preko Teove, trudeći se da to
deluje poput tapšanja pred spavanje, nikako zavodnički. On je drugu ruku stavio preko
njene. Pomerila se nagore, kako bi mu se ruka našla na njenoj zadnjici.
„Dopadaju mi“, se rekao je i prešao rukom preko glatkih gaćica. Ako ovo upali,
moraće vlasnici butika da napiše pismo, kao na telešopu: „Moj suprug nije spavao sa
mnom sedamnaest meseci, ali nakon što sam obukla vaše gaćice…“
„Našla sam ih na dnu fioke“, rekla je. „Eto šta se dešava kad nemaš nijedan slobodan
trenutak za pranje veša.“
Počeli su da vode ljubav one večeri kad je bila u Sautpou i Ebi ih je prekinula. Tad ju
je želeo. Da li samo zbog toga što je osetio da se Stjuart vrzma oko nje? Da li zbog toga što
je posumnjao da je zgrešila? Muškarci su intuitivniji nego što žene misle. Da li je moguće
da ga zanima sad kad više nema Stjuarta? Oh, bože. Oh, bože. Molim te, molim te, molim
te neka ovo upali.
Zažmurila je i on je sklonio ruku sa njene zadnjice. Čula je meškoljenje. Okrenuo joj
je leđa i spremio se za spavanje.

253
 Počela je da mu masira ramena. „To je tako dobro“, rekao je. Bio je u beloj potkošulji
i pokušala je da mu dodirne vrat. Bilo je teško pronaći pravi ugao sa Ebi između njih, tako
da je preskočila kćerku, okrenula ga na stomak i popela mu se na leđa.
„Čime sam ovo zaslužio?“ upitao je.
Potpuno se predala masiranju – kao da joj život zavisi od toga, što je istina – i uspela
da izazove pažnju za koju je Teo tvrdio da nije sposobna. Stenjao je od zadovoljstva, ali
tek nakon petnaest minuta dozvolila je sebi da legne preko njega i dojkama mu dotakne
grudi. Okrenuo se i pogledao je spustivši ruke na njena ramena. Ukrutio se, ali samo
delimično.
Sranje, sranje, sranje. Znao je da nešto nije u redu. Moraće da bude iskrena. Ako ne
bude mogla da objasni zašto je zanima seks, neće joj poverovati da ga zaista želi. Nakon
Ebinog rođenja, u njihovom odnosu je na više načina došlo do promene uloga; on je želeo
da ga ona više dotiče, a ona je želela da spava sa njim. Nikad joj nije sinulo da
postoji dodirna tačka između dodirivanja i vođenja ljubavi sa njim. Bila je tako ljuta što
joj je uskratio seks da nikad nije osećala želju da ga dotakne sa puno ljubavi.
„Ebi je potreban brat ili sestra“, rekla je i poljubila ga.
Telo mu se snažno ukrutilo, ali je osećala da se ispod toga krije uzbuđenje. Sedela je
na njemu, i dalje u gaćicama; Teo je bio u svojim kalvin klajn boksericama.
„Mislim da ne bih nikog mogao da volim koliko volim nju“, rekao je.
„Svi to misle za prvo dete.“
„Ja to zaista mislim“, odvratio je.
„Čak i da je tako“, nastavila je, „zar ne želiš da ima nekog ko će biti uz nju i kad nas
više ne bude bilo?“
Bio je sumnjičav zbog ove promene mišljenja. Ranije, kad god bi o tome razgovarali,
mračno je zvučala dok je ponavljala da je potrebno imati seks da bi se napravila beba, ili
da jedva izlazi na kraj sa jednim detetom. „Mislio sam da ne želiš drugo dete“, rekao je.
„Potreban joj je drug za igru.“ Molim te, molim te, molim te, voli svoju kćerku onoliko
koliko mislim da je voliš. „Ne želim da bude sama kad ostarimo. To nije pošteno.“
„Teže je izaći na kraj sa dvoje dece nego sa jednim. Ebi je divna. Šta ako drugo dete
bude pravi terorista. Dečak?“
„Moraćemo da ga dovedemo u red.“ Srce joj je tuklo tako snažno. Plašila se da će ga
Teo čuti i shvatiti da nešto nije u redu, da će saznati da je ulog visok. „Zar ne možeš da
zamisliš koliko će voleti da se brine o njemu. Vidiš li koliko voli svoje lutke?“
„Beba nije lutka“, nasmejao se.
Voleo je Ebi toliko da za drugo dete nema mesta. Ovo neće upaliti. Moraće da prekine
trudnoću ili da prekine brak.
„Znam, ali treba da je vidiš na igralištu. Tako je pažljiva prema mlađoj deci.“ Rebeka
je primakla usne njegovim. „Voli da ih gura dok su na ljuljašci. Kad vidi bebu, obavezno
je pomazi po glavi. To je tako slatko. Zar ne želiš da ima druga?“

254
 Nagnula se da ga ponovo poljubi. Sa drugim muškarcima ovakav razgovor bi sigurno
urodio plodom; sa Teom, bio je pravi afrodizijak. Kod njega su srce i penis snažno
povezani, ali osećala se suviše prezrenom da to shvati.
„Volim te“, rekla je. „Volim te zbog toga što si divan otac. Zbog toga što ti je toliko
stalo do Ebi i što se tako dobro brineš o nama.“ Svukla mu je bokserice i pušila mu
nekoliko minuta. Reći su jedno, ali malo osiguranja neće smetati. Zatim je svukla svoje
lepe gaćice i popela se na njega. Ebi je bila blaženo nesvesna. Rebeka se molila da ne otvori
oči i ne prekine ih ponovo. Da je malo bolje promislila o svemu, dala bi joj malo
benadrila. Užasnula se kad je shvatila da je Mens u Ebinoj sobi i da se može probuditi u
bilo kom trenutku. Uz dvoje dece postoji dvostruko više izgleda da nešto pođe naopako.
Međutim, u dečjoj sobi bilo je tiho. Teo je okrenuo Rebeku i uzeo je u misionarskoj
pozi. „Volim te“, mrmljala mu je u uho. Uvek je voleo da mu to govori tokom seksa. Zaista
ga je volela – zbog toga što nije znao šta je uradila, što želi da joj podari bebu, što je
dovoljno hrabar da je voli nakon svega.
Mada je potrajalo duže nego što se sećala da je bilo pre ovog sušnog perioda, nakon
nekog vremena – dvadeset do dvadeset pet minuta – telo mu se streslo i pao je na nju uz
snažan uzdah. „Imao sam priličnu količinu u rezervi“, rekao je.
„Znam“, prošaputala je. Razmišljao je svojoj spermi. O tome da je ispalio dobru
količinu.
Sišao je sa nje i zatim su ležali na leđima i dahtali. „O čemu razmišljaš?“ pitao je držeči
ruku na njenom zglobu.
„O noći kad se Ebi rodila.“
„O čemu tačno?“
„Nisi došao da me posetiš. Bila sam dole tako dugo i bilo je hladno. A ti nisi došao da
me obiđeš i vidiš kako sam.“
„Nisu me pustili“, rekao je.
„O čemu govoriš? Mislila sam da si bio kraj Ebi da je ne bi zamenili.“
„Malo sam bio tamo, ali kad sam pitao da li mogu da te vidim, rekli su mi da još nisi
spremna za posetioce. Takvi su bolnički propisi. Rekao sam ti to.“
„Nisi mi rekao.“ Zar joj je rekao, a ona rešila da zaboravi? Nije je napustio. Bio je
tamo sve vreme, ali bilo je tako puno novih pravila.
Podigla je noge na zid iznad uzglavlja, kao što je činila kad su pokušavali da dobiju
Ebi. Dok je ležala sa rukama preko stomaka, na trenutak je skoro osetila kako ostaje u
drugom stanju.

255
„Ti si prava ledena kraljica, Rouzi“, rekao je Vigo Melori. Snimali su već mesec dana, ali
Adam je za poslednju nedelju ostavio scenu u kojoj Reks, Vigov lik, ostavlja Rouzi nakon
dvadeset godina braka.
Oboje su stajali ispod reflektora u studiju kraj Sofije. Nosila je nabranu pamučnu
letnju haljinu sa raskošnim pojasom i ribala radnu površinu u kuhinji dok joj je govorio
da odlazi. Ovo im je bio šesti pokušaj i Melora je želela da uspe. Nakon prvih pet, Adam
joj je davao uputstva i svaki put kad bi pomislila da je dobro odradila scenu, on bi
uzviknuo „Rez!“ namrštio se, liznuo usne i zakoračio ka njima.
Melora je trebalo da riba hromiranu slavinu dok je Vigo ostavlja i Adam je želeo suze.
Uspela je da zaplače, ali nakon poslednjeg pokušaja Adam je zaključio da su preterane,
kao iz sapunske opere i da mu je potrebno nešto što dolazi iznutra. Na to se sad
usredsređivala: na unutrašnjost. Šta god to značilo.
„Da li je Eni u pitanju?“ pitala je Viga za sekretaricu.
On je u dugom monologu poricao aferu. U tom trenutku Melora je trebalo da zaplače.
Pokušavala je da misli na davnu svađu sa Fišerom Stivensom u Odeonu. Trudila se da
oživi miris restorana i tako probudi osećanja, ali joj je izmicalo. Mada su joj potekle suze,
znala je da će Adam reći da je sve to glumatanje.
„Rez!“ viknuo je i skinuo slušalice. Podigao je pogled. Vigo je uzdahnuo i sišao sa
scene da zapali cigaretu.
Adam ju je zagrlio i izveo na vrelo sunce. „Da li je reč o brisanju suza?“ zazvučala je
očajno. „Ne moram to da uradim.“
„Nisu suze u pitanju. Zadrži to.“
Izveo ju je u niski prolaz dok je drugi pomoćnik reditelja, Keli, sličan komičaru
Karotu Topu, mrmljao je nešto u mikrofon. Izgledao je iznervirano. Melora nije shvatala
zašto je boli dupe za to što je drugi pomoćnik režisera ljut, ali tako se osećala. Zadržavala
je sve ostale. Mrzela je taj osećaj. Od desete godine crpela je samopouzdanje iz toga što
ume da prati uputstva i radi dobro i brzo.

256
 Želela je da joj Adam obezbedi čitanje teksta kako bi sve mogla da uradi kako treba.
Imali su još samo osam dana snimanja i ostale scene su prilično lagane: nekoliko dodatnih
snimaka i krupnih kadrova u kantri klubu.
Poveo ju je do ivice scene. Sedeli su tako dok ih je sunce pržilo. Pogledao ju je. „Sećaš
li se Sent Ambrouza?“ upita.
„Da.“ Nije joj se dopalo što pominje sastanak. Nije volela da razmišlja o tom periodu;
činilo joj se da se od tada mnogo promenila.
„Želim da se tako ponašaš. Da budeš ta žena. Tokom poslednjeg pokušaja najzad sam
shvatio šta nedostaje. U ovoj sceni moraš biti superiorna, uprkos suzama. A ti deluješ kao
žrtva. Ne mogu to da podnesem. Suviše podseća na Holivud. Znam da tražim od tebe
nešto veoma teško. Postoji slična scena sa Peti Klarkson u Nespuštenom, kad je nazovu
iz staračkog doma da je obaveste o majčinoj smrti. Tvoje suze treba da budu suze
oslobođenja. On te napušta, ali time dobijaš priliku da bez njega izgradiš život kakav želiš.
Hoću da vidim kako osećaš dve stvari: shvataš da možeš biti slobodna i u isto vreme
osećaš bol zbog toga što je on tebe prvi napustio. Da li to ima smisla?“
„Na neki način.“ Režiseri su nemogući – što više vuku ka Njujorku, to ih je teže
razumeti. Dobra strana rada sa genijem poput Adama Epstajna jeste što vas na svojim
leđima može odneti do Oskara. Loša strana je što ga je veoma teško naterati da bude jasan.
„Nisam te angažovao zbog toga što si visoka, Melora“, rekao je. „Već zbog tvoje snage.
Misliš da si slaba, ali snažnija si od svih ljudi ovde. Bila si jaka kao dete i još uvek si. Ti si
ona devojčica koju sam gledao u filmu Dženi više ne živi ovde. Želim da je vidim na traci.
Nisam to hteo ranije da ti kažem da se ne bi unervozila, da ti ne bih baksuzirao da
upropastiš ostatak filma.“ Veoma ohrabrujuće. „Ali, ova scena nam je potrebna. Moraš
da ojačaš. Želim da budeš snažna kao što si bila sa mnom onog dana u Sent Ambrouzu.“
Kakav pritisak. Volela bi da joj je dozvolio da i dalje misli da je angažovana zbog
visine.
Bilo bi dobro da je povela učitelja glume. Kad joj je Adam dao ulogu, pozvala je
Harolda Gaskina i pokušala da ga nagovori da krene sa njom u Sofiju, ali otputovao je u
Dablin na šest meseci da bi pomogao Rejčel Makadams oko uloge u novom filmu Sema
Mendeza.
Videla je Viga na ulici. Pušio je i ćaskao sa pomoćnikom Kelijem. Osećala je da je
napet. Melora nije mogla da podnese to što predstavlja napornog glumca na snimanju.
Nije navikla na to. Morala je da zablista u ovoj sceni. Ona je ključna za čitav film –
trenutak koji donosi Oskara – ako je ne uradi dobro, upropastiće sve.
Do ovog časa sve se uklapalo: Stjuart i Orion odseli su sa njom u hotelu. Orionu je
dobro išlo u međunarodnoj školi; poveli su novu dadilju Suzet, koja se divno slagala sa
dečakom; pre dve nedelje Ričard Gir je prihvatio ponudu od 12 miliona dolara za Palaco
Čupi. Sad još samo treba da prodaju vilu. Stjuart je izrazio želju da ostane u Bruklinu,
ali da razume ako ona želi da živi na Menhetnu. Dopao mu se stan u Palaco Čupi. Rekao

257
je da je pogled na reku baš ono što mu je potrebno za pisanje i kad ga je pitala da doda
novac za kupovinu, složio se da joj da milion, pod uslovom da i njegovo ime bude na
tapiji. Preostalo je još samo da se vila proda.
Mada je Kejt Hadson u intervjuu za Pipl izjavila da je Melora ’ludača’, nije je tužila za
napad. To je, naravno, bilo dobro, pošto je Melora potpisala ugovor da igra Lusi u
Atlantik Jardsu i nije želela da to bude dovedeno u pitanje.
Adamu se dopao Stjuartov scenario (koji je ovaj preradio tokom nedelje besomučnog
rada u bruklinskoj Javnoj biblioteci), pristao je da bude izvršni producent i nagovorio
Skota Rudina da se priključi projektu. Angažovali su Kala Pena iz filmova o Haroldu i
Kumaru da igra teroristu iz prodavnice mafina, zbog čega je Stjuart dobio još 5 miliona od
Gudžarati teka. Snimanje će započeti u martu.
Dve hiljade deveta biće fantastična godina. Osećala je to. Žuta Rouzi doneće joj trećeg
Oskara, a ako se to ipak ne dogodi, Atlantik Jards će ga sigurno obezbediti. Nakon što
osvoji Oskara, još koju godinu snimaće kvalitetne filmove a zatim mračnu, komičnu
seriju za Šoutajm ili AMC. Ako Glen, Džulijana i Kira to rade, zašto ne bi mogla i ona?
Može da traži da bude producent, tu se krije ozbiljan novac. Možda bi mogla da izbaci
novu modnu liniju i još jedan parfem. Međutim, da bi se sve to dogodilo, mora dobro da
odradi Rouzinu scenu.
„Shvataš li o čemu govorim?“ pitao je Adam i uzeo je za ruke. Zurio je u nju tako
uporno da joj se činilo da će je poljubiti. „Ako ne razumeš, moraš mi reći.“
„Potpuno shvatam“, odvratila je. „Snaga. Mogu li da odem na koji minut u prikolicu
kako bih se pripremila?“
„Već smo u zaostatku“.
„Deset minuta. Obećavam ti. Potrebno mi je samo deset minuta.“ Klimnuo je.
Odjurila je niz ulicu, pokraj Viga i Kelija, pravo do prikolice.
Prošlo je skoro pet minuta pre nego što je doktor Levin nazvao. Bila je besna. „Zašto
ti je trebalo toliko vremena?“ upitala je.
„Zbog Aleka Boldvina“, odvrati on. Boldvin je jednom došao u Levinovu kancelariju
dok je Melora čekala. Dugo je razgovarala sa doktorom o tome šta njoj taj susret znači.
Levin nije bio pobornik preterane zaštite prava na privatnost. U pitanju je budistička ideja
po kojoj smo svi jedna velika zajednica.
„Oh, Majkl“, izgovorila je u slušalicu. „Ovako ne ide!“ Kroz suze mu je ispričala
koliko joj je Adam nejasan. „Mislim da će me otpustiti.“
„To se sigurno neće dogoditi.“
„Kako znaš?“

258
 „Prosto znam.“ Ponekad se ponašao tako samouvereno, kao da je vidovnjak a ne
terapeut. Ako od ovih telefonskih poziva uskoro ne bude koristi, moraće da unajmi
životnog trenera46. Koštaju isto toliko i ne izgovaraju rečenice kao iz kineskih kolačića.
„Nisam sigurna u vezi sa ovom scenom, Majkl. To je ključni trenutak u filmu i on je
zaista zabrinut jer ne dobija ono što želi. Mislim da će me otpustiti i angažovati Kejt
Hadson. Ili Megi Džilenhal. Mislim da ne mogu to da izvedem. Ne mogu da mu dam ono
što mu treba. Nisam dovoljno dobra.“
Doktor je dugo ćutao, a zatim rekao: „Možeš da tolerišeš frustraciju.“
„Molim?“
Ponovio je, nedokučiv poput Jode: „Možeš da tolerišeš frustraciju.“
„Ne shvatam.“
„Shvataš.“
Gori je od Adama Epstajna. Mogli bi da osnuju klub nedokučuvih Jevreja. „Žao mi je
Majkl, ali zaista ne razumem.“
„Frustracija te neće progutati. Nije veća od tebe. U redu je biti frustriran.“
„Znam da je u redu. Ja i jesam frustrirana! Ne znam kako da odigram scenu!“
„Ako možeš da tolerišeš frustraciju, možeš i da odigraš scenu.“ Mogao bi da piše za
Kevina Kostnera. „Razmisli o tome na trenutak.“
Neko je pokucao. „Samo čas!“ Melora je spustila slušalicu i sela na ivicu kreveta.
Pogledala je Orionovu crnobelu fotografiju koju je Stjuart snimio na Trgu Slavejkov i
pokušala da razluči Levinove reci.
Tolerisati. Setila se šale Džerija Sajnfelda o ljudima koji ne podnose laktozu: „Neću to
podnositi.“ Šta znači tolerisati nešto? To ne znači isto što i ovladati ili savladati. Tolerisati
znači podnositi, trpeti nešto. Levin je pokušavao da joj kaže da ono sa čime mora da se
nosi nije veće od nje: teška scena, Adamova nejasnoća, izazovi pred koje je gluma
postavlja.
Frustracija. Rekla mu je da se plaši da neće uspeti. Umesto da joj kaže da može da
podnese strah ili stres, pomenuo je frustraciju, što je krivicu prebacilo na Adama. Levin
je u pravu. Frustrirajuće je to što Adam ne zna da objasni šta želi, što nije zadovoljan
njome i tera je da ponavlja scenu. Frustrirajuće je što ju je pred svima odvukao u stranu i
što je Vigo krivi za otezanje, i što je gladna ali ne može da napravi pauzu za ručak dok
neko drugi to ne kaže.
Melora Li ne frustrira Adama Epstajna; Adam Epstajn frustrira nju. Kad ponovo
budu snimali scenu, razmišljaće o Adamu i njegovoj potpunoj nesposobnosti da opšti sa
ljudima.
Možeš da tolerišeš frustraciju. Izašla je iz prikolice na letnje sunce. Vigo ju je pogledao.
„Da li je sve u redu?“ Možeš da tolerišeš frustraciju.

46
U originalu - life coach. (Prim. prev.)

259
 Klimnula je. Silno se uobrazio posle Gospodara prstenova i nervirao ju je imidž
renesansnog čoveka koji je izgradio nakon što je osnovao izdavačku kuću i počeo da slika
i piše poeziju. Dosadan je. Zašto mu gluma nije dovoljna? Posao mu je znatno lakši jer je
njegov lik tu da bi njen bio snažnije istaknut. Ali, to je u redu. Ne mora da joj se dopada.
Samo treba da snimi scenu sa njim. Možeš da tolerišeš frustraciju. Mogla je da se seti
mnogih glumaca za koje bi više volela da igraju njenog supruga preljubnika, ali Vigo će
poslužiti svrsi. Dovoljno je dobar.
Adam je na sceni žustro razgovarao sa Skotom Rudinom, koji je izgleda tek stigao;
Melora ga pre toga nije videla. Poljubio ju je u oba obraza, ali pogled mu je bio zabrinut.
Znala je da su upravo razgovarali o njoj. Grozno je što je Rudin baš danas rešio da dođe
na lokaciju.
Pripremila se. U svesti joj je odzvanjao glas doktora Levina: Možeš da tolerišeš
frustraciju.
„Kako si?“ pitao je Adam. Glas mu je bio nežan i zaštitnički.
„Spremna sam“, rekla je.
Šminkerka je prišla da joj obriše znaj sa čela. Nakon sedmog ponovljenog pokušaja,
osmog nije bilo.

260
„Da li imate neko pitanje?“ obratio im se Teo, dok je Rebeka razmišljala da li će se ovaj
sastanak ikad završiti. Bila je poslednja nedelja septembra. Sastanak Odbora bio je u
Teovoj i Rebekinoj dnevnoj sobi. Karen i Meti svima su pričali koliko su uzbuđeni što će
dva puta mesečno iznositi đubre u okviru obaveza stanara. Uobičajeno proseravanje i
ulagivanje, a članovi Odbora postavljaju teška pitanja poput „Da li imate neko pitanje?“
Sićušni Piter Boland, sekretar Odbora i otac dvoje dece, marljivo je hvatao beleške.
Blagajnik Kris Džejms iz stana broj četiri uzeo je još jedan čokoladni kreker iz činije koju
je Rebeka stavila na stočić. Nije ga mnogo zanimala budućnost zgrade, pošto je već
prodao svoj stan – dobio je 725.000 dolara od mladog bračnog para sa fondom – tako da
se sa Džejsonom i Fredom selio u Kensington. Tini i Stivu je prema kućnim propisima
bilo dozvoljeno da prisustvuju sastanku. Nervozno su se smešili i povremeno posmatrali
lica članova Odbora, ne bi li procenili da li im se dopadaju Karen i Meti.
Rebeki se Karen nije svidela još onog dana kad joj je pozvonila na interfon, a isti
utisak zadržala je i sada. Bila joj je naporna i čudna, ali nije imala snage da se mnogo bavi
njima.
Ovih dana bila je iscrpljena i nisu joj trebala dodatna uzbuđenja, a posebno zbog
sastanka Odbora stanara. Između iscrpljenosti i jutarnje mučnine koja već sedam nedelja
nije popuštala, jedva je mogla da se brine o Ebi, iako joj je Sonam pomagala. Svake večeri
osećala se kao da je preko nje prešao kamion.
Teo je bio zapanjen što je Rebeka zatrudnela tako brzo, ali ponosan i oduševljen što
se sve tako lako desilo. Prethodne nedelje bio je sa njom na prvom pregledu, kod
Francuskinje koja živi u Sohou. Videla je otkucaje srca na ultrazvuku. Bilo je zastrašujuće
ležati tamo dok je Teo zaštitnički mazi i shvatiti da je ono što u njoj raste stvarno.
Kad je doktorka pitala za datum poslednje menstruacije, bila je spremna i malo je
slagala. „Dvadeset četvrti jul“, rekla je hladnokrvno kao kada je u tinejdžerskim danima
kupovala vino. Brinula se da se mere neće poklapati kad beba poraste, ali zaključila je da
će krupnija beba podići manje prašine nego sitnija. Osim toga, sigurno na netu postoji
neki forum za žene koje su uradile nešto slično i imaju poneki koristan savet.

261
 Teo je bio tako uzbuđen kad mu je rekla da je trudna da je odmah predložio da jave
njegovoj majci i očuhu, ali Rebeki je zbog toga bilo neugodno. Rekla je da želi da sačeka
da prođu tri meseca. „Ne želim da se uzbude“, rekla je, „u slučaju da se, znaš, nešto desi...“
„Divno je što si toliko uzbuđena zbog ove bebe“, kazao je. I dodao da možda treba da
imaju troje dece.
„Ne mogu da se setim nijednog pitanja“, rekao je Meti na sastanku. Zatim je
zaštitnički zagrlio Karen i upitao je: „Imaš li ti neko pitanje?“
„Ne, meni je u redu.“ Zatim se zakikotala i rekla: „Pročitala sam u knjizi o
nekretninama da na pitanje odbora ’da li imate neko pitanje’ treba odgovoriti odrično.“
Ponovo se nasmejala. Njen suprug delovao je nervozno.
„Mislim da je to to“, rekao je Teo. „Razgovarali smo o podeli poslova i o tome šta
znači samouprava u zgradi. Ne znam da li ste stigli da pogledate zapisnik, ali fasada se
upravo renovira, a finansije su nam u veoma dobrom stanju. Sigurno su bolje od
Lejmanovih.“ Tržište nekretnina bilo je već izvesno vreme u haosu, naročito nakon što je
Lejman bankrotirao, a vlada morala da jemči za AIG. Dve nedelje ranije, tržište je
opalo maltene za osam stotina poena u jednom danu, nakon što je Donji dom Kongresa
odbio zakon o jemstvu. Teo je pokušao da objasni Rebeki, ali ona nije shvatala. Svake
večeri, kroz izmaglicu mučnine i iscrpljenosti, gledala je Šou Rejčel Medou.
„Oh, ja sam hteo još nešto da pitam“, javio se Piter Boland. Nosio je bradu u stilu
Ejba Linkolna, koja je postala česta među očevima iz Park Sloupa. „Vidim da vam je jednu
preporuku napisala Melora Li? Odakle je poznajete?“
Rebeka je odjednom osetila kako su joj usta postala suva. Kad je dobila preporuku u
okviru paketa za prijavu i sama se zapitala kako to da se Melora Li sprijateljila sa ovom
debelom domaćicom. Nije joj se dopala ideja da se ispod nje useli neko ko je blizak
Stjuartu. Čak joj se javljala košmarna vizija u kojoj Melora govori Karen kako zna sve
o Stjuartovoj aferi.
Neprestano je razmišljala o Stjuartu i o tome kako je rekao da će jednog dana možda
biti u drugačijoj situaciji. Možda je završio sve oko filma i možda mu Melora više nije
potrebna. Nazvaće Rebeku, ona će napustiti Tea i zauvek biti sa njim, Ebi i novom bebom.
Jednom joj je telefon zazvonio usred noći i odmah je odjurila u dnevnu sobu da se
javi, ali bio je pogrešan broj. Žena sa španskim naglaskom pitala je da li je Luis tu.
Razočarano je spustila slušalicu.
Mesec i po dana nadala se da će naleteti na Stjuarta. Međutim, prozori na vili bili su
prašnjavi, sa navučenim roletnama. Izgledalo je kao da nema nikoga. Bašta puna ljiljana
i dalje je bila održavana, ali to ništa ne znači. Poznati unajmljuju ljude koji to rade. Čak je
ukucala njegovo ime na IMDB-u i otkrila da je angažovan u novom filmu Kristofera
Nolana, ali je sve još u fazi priprema.
Nije videla Oriona ni Meloru, čak ni dadilju. Možda su se razišli? Pitala se da li Karen
zna šta je sa njima.

262
 „Upoznale smo se na igralištu“, odvratila je Karen. „Sinovi su nam drugari.“ Rebeka
nije poverovala u priču, ali je ćutala.
„Kakva je?“ pitao je Piter.
„Oh, prilično normalna. Kao vi i ja.“
„Dopala mi se kao Princeza Zavijera“, dodade Piter.
„Moram to da joj kažem“, odvrati Karen.
Svi su se rukovali i zbunjeno razmenili pozdrave. Rebeka je povela par ka vratima.
Meti se glasno šalio sa Teom i Rebeka se našla kraj Karen, koja ju je tiho pitala: „Nisam
htela pred drugima ništa da kažem, ali da li očekuješ bebu?“
Kako je znala? Jezivo. Stomak se jedva primećivao, a nosila je i široku bluzu, tako da
nijedna normalna osoba ne bi ništa uočila. Samo bi čudak tako nešto pitao potpunog
stranca. Šta bi bilo da je pogrešno procenila? „Ovaj, zaista je rano“, odvratila je. „Pa...“
„Tako sam i mislila“, preseče Karen.
„Kako si...“
„Osetljiva sam na takve stvari. Čestitam. Darbi obožava bebe. Divno je što će biti
toliko mališana u zgradi. Ide li tvoja kćerka u obdanište?“
„Uh, da u Binsprouts.“
„Čula sam divne stvari o njima.“
Kada su Karen i Meti otišli, Tina i Stiv su ponovo seli na kauč i nelagodno se
nasmešili. Sirotom paru u junu je već propao prvi pokušaj prodaje. Očigledno nisu želeli
da se to ponovi, posebno zbog toga što tržište nekretnina samo što nije krahiralo.
Verovatno su bili presrećni što su mudro otpočeli prodaju tokom leta i tako izbegli pad
do koga je došlo na jesen. „Kako vam se čine?“
„Ona mi se ne dopada“, rekla je Rebeka. „Mislim, znam da ne treba to da kažemo,
ali...“ Ispričala im je kako je Karen došla pre otvorene kuće i pokušala da uđe u njen stan.
„Nisam sigurna da je napadna osoba poželjna u našoj zgradi.“ Tina Savant streljala ju je
pogledom.
Teo je spustio ruku na Rebekino koleno i rekao: „Malo je agresivna. Pa šta? Plaćaju
sedamsto pedeset devet hiljada. Imaš li predstavu šta to znači za vrednost zgrade u celini?“
Kris je rekao da su njemu u redu, a Piter je dodao da su na sva njegova pitanja
odgovorili. Rebeki je bilo svejedno da li će se ova žena useliti ili ne. Ionako nikad neće
razgovarati sa njom. Brinule su je bitnije stvari od toga koga će prihvatiti na sastanku
Odbora stanara.
„Jesu li svi za?“ pitao je Teo. Složili su se jednoglasno. Tina samo što nije pukla od
zadovoljstva.
Nakon što su svi otišli, Rebeka je bacila krekere u đubre. Sad joj je bilo muka od svih
stvari u kojima je ranije uživala, na primer od slatkiša. Krajem avgusta Teo i ona

263
otputovali su na nedelju dana u Grinport i užasno se provela. Bilo joj je muka sve vreme.
Samo je ležala na plaži ispred kuće, nesposobna da čita ili da se usredsredi na bilo šta.
Kad je rasklonila sudove, pomislila je da bi mogla da radi na priči o seksu na radnom
mestu koju piše za Madmoazel, ali dok je uključila kompjuter već je bila previše umorna
da bi pisala. Moraće od urednika da zatraži produžetak roka, a bila je uznemirena zbog
toga. Plašila se da će on onda oklevati da je ponovo pozove, smatrajući je teškom za
saradnju. Mada je suviše rano za takva predviđanja, osećala je da nastupa kriza i da će
mediji imati dosta štete od toga. Za svaki slučaj mora da održi dobre odnose.
U vezi sa ovom trudnoćom sve je bilo naporno, brinula se da će zato i dete biti takvo.
Još je imala vremena da se predomisli, ali to bi značilo nove laži, a ona je već dovoljno
uznemirena zbog one najveće.
U spavaćoj sobi se skinula i uvukla u krevet. Otkako Teo i ona više nisu u svađi,
najčešće je spavala naga. Teo je ušao malo kasnije, nakon što je na televiziji pogledao
bejzbol. „Trebalo bi malo da radim“, rekao je, „ali hteo sam prvo da ti poželim laku noć.“
Uvukao se u krevet u privio uz nju. „Konkurisaćemo za novi projekat koji mi se baš
dopada.“
„Šta je u pitanju?“
„Stan u zgradi Džulijana Šnabela. Vlasnici žele teretanu okrenutu ka reci Hadson.“
„Nadam se da ćete ga dobiti“, odvratila je Rebeka odsutno. Stalno je radio do kasno i
brinula se da neće moći da joj pomaže kao sa Ebi. Tada je njegovo odsustvo sa posla
uzimala zdravo za gotovo, čak joj je i smetalo. Međutim, nije mogla da zamisli da drugi
put neće moći da računa na njega.
„Toliko te volim“, rekao je i poljubio je u vrat. „Gledao sam te tokom sastanka i
razmišljao koliko si lepa.“
To je ono što je dugo želela od njega, taj stepen obožavanja. Ipak, to je osećao samo
zbog toga što je trudna. Sve je velika laž. Htela je da je Teo želi onako kako ju je Stjuart
želeo.
Kad bi samo naletela na njega u komšiluku! Pogledao bi njen stomak i video majušno
ispupčenje, shvatio da će zadržati bebu i poželeo da bude sa njom. Kad bi znao kako je
divna, želeo bi da gaji dete sa njom. Nije voleo Meloru. Samo ju je koristio zbog njenih
veza; to joj je skoro priznao onog dana u biblioteci. Deo njega želi ovo dete – zato se
kavaljerski poneo u situaciji sa kondomom u njenom stanu. Muškarac koji iskreno ne želi
vezu ne bi bio tako opušten u vezi sa kontracepcijom, zar ne?
Čak i ako namerava da ostane sa Melorom, možda Rebeka može da razgovara sa njim,
da mu kaže za dete. Možda bi na neki način mogao da bude prisutan u bebinom životu,
možda mogu da pronađu način da budu prijatelji.
Teu se ukrutio dok se privijao uz nju. Pretvarala se da ne primećuje i uzdisala je kao
da je umorna. Zašto seks nije popravio njihov odnos? Dok ga nisu imali, bila je uverena

264
da bi to rešilo sve probleme. Ne bi se više ljutila na njega, a on je ne bi posmatrao kao
stranca. Čini se da je seks samo stvorio dodatnu napetost.
Nije mogla da prestane da brine zbog trudnoće i porođaja, plašeći se da je odluka da
zadrži bebu bila pogrešna. Dok se jedne noći prevrtala u krevetu, na trenutak je pomislila
da bi beba mogla da bude riđa, ali tada se setila da je crvena kosa recesivna osobina i da
oba roditelja moraju da imaju odgovarajući gen da bi se to dogodilo.
„Mislim da treba da se odlučiš za vaginalni porođaj“, šapnuo joj je Teo. „Znam da ti
to možeš. Tako si snažna. Prošli put si se namučila. Ne želim da ponovo imaš carski rez.“
„Imamo dovoljno vremena za tu odluku.“ Nije dopuštala sebi da razmišlja o
porođaju. Mada je na pregledu čula bebino srce, čitava stvar i dalje joj je delovala
nestvarno.
Pokušao je da ga ugura. „Mislila sam da treba da radiš“, kazala je.
„Posao može malo da sačeka.
„Pospana sam.“
„U redu je. Možeš da se pretvaraš da spavaš.“ Gde je ovaj samouvereni muškarac bio
svih ovih meseci, čovek sa tako snažnom željom da ga baš briga da li je ona raspoložena?
Ko je ova nova osoba u krevetu? Možda i on ima tajnu vezu i sad joj se vratio jer je prestao
da je prezire.
„Ne znam da li...“ Ali, on je već bio gde treba i samo je skliznuo unutra. Trudnoća je
uzbuđivala Tea. Kao neki Bred Pit iz Park Sloupa.
„Znaš li šta mi se dopada?“ izgovorio joj je na uvo. „Ne moramo da koristimo zaštitu.“
„Ali, rano je“, rekla je i pomislila kako će se zabrinuti za bebu, ako već nije za nju.
„Mogli bismo da je povredimo.“
„Ma, hajde“, rekao je. „Sa Ebi ti to nikad nije smetalo. Svi ti prostaglandini su dobri
za bebu.“ Prevrnuo ju je na stomak, a ona je okrenula lice u stranu kako bi mogla da diše.

265
Karen i Meti koračali su ka kući niz Prospekt park vest kad je Stiv Savant nazvao. Po
načinu na koji je Meti klimnuo i uzbuđeno rekao „Hvala“, znala je da su dobre vesti u
pitanju.
Nakon što ih je saopštio, uzbuđeno je poskakivala gore-dole i dugo su se grlili. Dobiće
druge dete. Bila je ubeđena u to. Nakon one užasne svađe ispred kompjutera, više nije
rekao ni reč o tome da želi samo jedno dete i dva puta su to radili bez zaštite tokom njenih
plodnih dana. Još ništa od začeća, ali ona se ipak nadala; ionako neće biti u stanju da
se potpuno opusti sve dok se ne smeste u Ulici Kerol.
Smatrala je da je savršeno to što su za odobrenje Odbora stanara saznali baš dok su
bili u Prospekt park vestu, na takozvanoj Zlatnoj obali. Bila je sigurna da će Rebeka glasati
protiv, uprkos preporuci Melore Li. Zbog toga sebi nije dozvolila da se nada.
Kad je ispričala Metiju za pismo, nije poverovao da joj je Melora prijateljica, ali rekla
mu je da su se videle nekoliko puta na igralištu i da su ćaskale. Smatrao je da je ta
preporuka preterana i da može imati suprotno dejstvo, ali žena ga je uveravala da je
nemoguće preterati na sastancima Odbora stanara.
Žene su se sastale još dva puta pre nego što je Melora otišla u Bugarsku, u restoranima
Liti D i Al di la. Karen je sa uzbuđenjem očekivala da će se prijateljstvo produbiti nakon
povratka njene poznanice. Melora je oba puta častila i to joj nije smetalo, ali nije puno
govorila. Biće bolje kad budu susetke. Svraćaće jedna kod druge, a zimi će zajedno praviti
božićne kolače. Možda će je Melora nekad pozvati na zabavu sa holivudskim zvezdama.
Njena majka Ajlin čuvala je unuka i čim su stigli kući saopštili su joj da se Odbor
složio. Zagrlila ih je oboje. Karen joj nije rekla da joj se čini da će u novom stanu
zatrudneti sa lakoćom, zbog toga što je znala da će majka misliti da je to besmislica.
Međutim, već je zamišljala kako je zove da joj saopšti lepu vest. Zatim će se na majčinom
frižideru naći fotografije njene dece pored fotografija Patrika, Logana i Kirana. Možda će
kasnije dobiti i treće dete.
„Karen je bila divna“ rekao je Meti. „Ja sam bio nervozan, ali ona je bila veoma
opuštena.“

266
 „Znala sam da će sve biti u redu“, kazala je Ajlin. „Rekla sam vam da ne brinete. Ko
ne bi želeo da proda stan tako savršenoj porodici?“ Karen nije smatrala da je tročlana
porodica savršena, ali uskoro će ih biti više.
Nakon što je Ajlin taksijem otišla kući, Karen se istuširala. Kad je ušla u spavaću sobu
Meti je sedeo na krevetu sa kompjuterom – sad je često radio u spavaćoj sobi umesto u
dnevnoj, kao da želi da je uveri da se može pouzdati u njega.
Sve se sredilo zahvaljujući Melorinom pismu. Koliko je običnih parova došlo sa
ličnom preporukom dobitnice Oskara? Melora joj je prava prijateljica.
Obukla se pored kreveta. „Gde ideš?“ pitao je Meti.
„Moram u Junion da kupim mleko“, odvratila je. „Odmah se vraćam.
„Budi pažljiva“, reče on. „Kasno je.“
Prišla je fioci i uzela diktafon. Novčanik je i dalje bio u torbi za kuglanje i nije se
odvajala od njega, već bi tokom dana često proveravala da li je još tu.
Čim je izašla, krenula je do stanice taksija na Sedmoj aveniji. „Most u Ulici Junion“,
rekla je vozaču. „Sačekaćete me.“
Most je bio pust, ali lep na neki čudan način. Izašla je iz taksija i prišla ogradi iznad
kanala Gaunus. Dečji konjić za ljuljanje klatio se na vrhu kućice na splavu. Pitala se ko ga
je tamo stavio.
Otvorila je torbu za kuglanje i bacila diktafon u kanal. Zatim je izvadila novčanik Nila
Harisa, uzela tri stotine dolara i karticu za metro (važila je još šest meseci), stavila ih u
džep i bacila novčanik što je dalje mogla. Potonuo je u potpunoj tišini.

267
Bila je prohladna septembarska nedelja na igralištu u Trećoj ulici. Očevi su odsutno jurili
svoju decu dok su pokušavali da čitaju nedeljne novine. Lizi je došla sa Mensom kako bi
se malo odmorila od Anderhila koji je u poslednje vreme postao teskoban i nezanimljiv.
Džej, Mens i ona proveli su dan leškareći u stanu, šetajući do bruklinskog buvljaka i
nazad kući Avenijom Vanderbilt. Nakon hapšenja Džej je bio besan na nju, ali je to ubrzo
prešlo u ogorčenje kad je zaključio da joj se to nikad ne bi dogodilo da Mens nije crnac.
Rekao je da je verovatno dobro što je bila tamo sa Monom, jer u suprotnom ne zna kako bi
ona sve to izdržala.
Te večeri kad su uhapšene, Džejova svirka u Los Anđelesu prošla je dobro i bend je
imao audiciju za Šou Dejvida Kelera. Prošli su sve tri runde i najzad su ih angažovali kao
stalni bend u emisiji. Zarađivaće 200.000 dolara godišnje i raditi dvadeset sati nedeljno.
Takođe, imaće dobro zdravstveno osiguranje pošto je u pitanju televizijska emisija,
što znači da će Lizi i Mens takođe biti osigurani. Džej je sad češće noćio u stanu i kad je
išao na svirke prijatelja često je vodio i Lizi. Unajmili su dadilju i često išli na večeru ili
piće nakon nastupa.
Nije mogla da veruje da im se život tako brzo promenio. Ne mora odmah da se vrati
na posao, osim ukoliko to želi. U poslednje vreme razmišljala je da otvori vintidž radnju
u Aveniji Vanderbilt, mada je znala da će to zahtevati dosta rada i novca.
Od hapšenja, Mona je čuvala Mensa svake srede od deset do pet i uživala je u tome.
Kad bi ga po podne vratila kući, bila bi oduševljena i prepuna priča o silnim prijateljima
koje je stekao. Mada Lizi i Mona i dalje nisu bile bliske, napetost je popustila. Lizi je dobila
potreban odmor nakon kojeg bi joj Mens nedostajao, a Mona je provodila vreme sa
svojim unukom, za čime je žudela otkako se rodio.
Razmišljala je da kad Džej počne da svira unajmi dadilju za jedan dan u nedelji, povrh
toga što ga Mona već čuva. Čudno je to – naravno da nije želela da bude uhapšena, ali od
tada su stvari krenule nabolje. Najzad je od Džeja dobila ono što joj treba, a nije morala
da kaže ni reč.
Podigla je Mensa iz kolica i odnela ga do ljuljaške. Bio je veseo i razigran i smešio joj
se dok ga je ljuljala. Od letos se znatno bolje izražavao. Znao je desetak reči – jednosložnih
– ali ipak je bilo uzbudljivo čuti ga kako pokazuje ka nebu i izgovara: „Avion!“

268
 Upravo je protrčala ispod ljuljaške i vraćala se na drugu stranu da ga gurne kad je
ugledala Rebeku i njenog supruga kako se približavaju igralištu. Teo je gurao već
poodraslu Ebi u maklaren kolicima, a Rebeka je držala supruga pod ruku.
Nije se čula sa Rebekom od onog jutra kad je puštena iz zatvora i kad je nazvala da
joj se zahvali. (Džej je pokupio Mensa i našao se sa Lizi i Monom tog jutra u sudu, nakon
što su protestanti uslovno pušteni na slobodu.) Rebeka je tako velikodušno i slatko pričala
o tome kako je brinula o Mensu da je Lizi bila sigurna da će ponovo početi da se viđaju.
Međutim, kad god bi je nazvala, dobijala je govornu poštu. Nije imala njen kućni broj,
kao ni Rebeka njen. Jasno je da ne želi sa njom da ima bilo šta. Ali, to je u redu. Ne vredi
proganjati nekog ko ne želi da ima vezu sa vama – ni muškarca, ni ženu, ni ljubavnika, ni
prijateljicu. Lizi je dugo bila izgubljena i Rebeka je bila kap u prepunoj čaši. Sad joj se
u glavi razbistrilo. U najmanju ruku, bila je smirenija kad je u pitanju njen život i želela
je da taj osećaj potraje. Nadala se da Džej neće u poslednjem trenutku izgubiti posao kod
Dejvida Kelera, ali imala je osećaj da bi čak i u tom slučaju sa njima ipak bilo sve u redu.
Teo je zgodniji nego što je mislila – jedan od retkih zgodnih tata iz okoline, nešto
duže kose, visok i vitak. Rebeka je izgledala veoma otmeno u uskim farmerkama i beloj
tunici u indijanskom stilu.
Nije bila sigurna da ju je Rebeka primetila, međutim, prišli su ljuljaškama i spustila
je Ebi pored Mensa. Prepoznala ga je pre nego što je ugledala Lizi – oh, posledica toga što
ima crnu bebu u belom komšiluku! – zatim se okrenula ka njoj i poljubila je u oba obraza.
Toliku naklonost nikad ranije nije ispoljila. „Kako si?“ pitala je i zaljuljala Ebi da joj
odvuče pažnju. „Vidi Ebi, to je Mens!“
„Kako ste vi?“ upita Lizi.
„Dobro smo“, odvrati Rebeka. „Ovo je Lizi“, rekla je Teu.
Pružio joj je ruku. „Teo“, rekao je. „Drago mi je što su odbacili optužbu.“
„Oh, gospode, i meni je drago“, odvratila je. „Ljudi mi govore da treba da tužim
policiju, ali ne prolazi mi se kroz sve to. Ne znam šta bih da su mi oduzeli Mensa i... odveli
ga u stanicu ili nešto još gore. Hvala vam što ste se brinuli o njemu.“
„Ne brini zbog toga“, rekao je. „Divno je dete. Lepo spava. Imaš sreće.“
Teo je gurao Ebinu ljuljašku. Rebeka se smešila i mahala Mensu dok je Teo zabavljao
kćerku zvižduknem.
Oniža žena prišla je ljuljaškama sa nešto većim detetom i stavila ga pored Mensa sa
druge strane. Lizi je primetila da dete nosi štitnike za kolena i zapitala se da li je retardiran
ili se često povređuje. Međutim, lice mu je delovalo normalno i lepo je pričao. Bio je
možda malo prestar za ove ljuljaške. Žena je gledala Tea i Rebeku i najzad im je
uzbuđeno mahnula i rekla: „Pomislila sam da ste to vi! Kako ste?“
„Dobro“, odvratio je Teo. „Čestitam na kupovini.“
„Oh, silno smo uzbuđeni. Ne možemo da dočekamo.“

269
 Žena je neko vreme pričala sa Teom i Rebekom o datumu prodaje i depozitu za
useljenje, a zatim je dodala: „Pričala sam Rebeki koliko je Darbi uzbuđen što ćemo imati
bebu u zgradi.“
Teo se namrštio i okrenuo ka ženi: „Rekla si joj? Čak ni moji roditelji to još ne znaju.“
„Sama je primetila.“ Rebeka je pocrvenela i brzo pogledala u Lizi. Ona nije razumela
o čemu govore, a zatim je Rebeka dodala: „Očekujemo bebu. U aprilu.“ Izgovorila je to
zagrobnim glasom. Zatim je shvatila da joj je ton preozbiljan, lažno se osmehnula i
zagrlila Tea oko struka.
„Žao mi je“, oglasila se zdepasta žena. „Nisam imala nameru da se izlanem. Pravi sam
idiot.“
Bacila je pogled ka Rebekinom stomaku i ugledala blago ispupčenje. Naravno da je
trudna; nosi široku odeću.
Zgrozila se kad je čula vest. Sve je zvučalo pogrešno. Ako je to dete zvezde, onda Teo
ili ne zna, ili zna i složio se da ga gaji kao svoje. Od te mogućnosti pripala joj je muka. Ili
je možda Teo otac i Rebeka i on su izgladili stvari u isto vreme kad je počela da se viđa sa
glumcem. Moguće je da ni sama ne zna ko je od njih dvojice. Lizi nije mogla da zamisli
da nosi bebu a da ne zna čija je. Svaki mogući scenario ove trudnoće izazivao je u njoj
neku nelagodu. Znala je više nego što je želela.
„Čestitam“, rekla je. „To je divno. Drago mi je zbog oboje.“ Izgovorila je oboje zato
što je tako zvaničnije i što je želela da Rebeka čuje da je nastavila sa svojim životom. Teo
je poljubio ženu u obraz i posednički je potapšao po stomaku.
Druga žena nastavila je da ljulja sina. Teo, Rebeka i Lizi ćaskali su još neko vreme.
Rebeka je bila veoma nervozna, kao da očekuje da se Lizi izlane i ispriča mu sve o Stjuartu
Ešbiju. Zar stvarno misli da ju je glupa afera toliko potresla da će sve izbrbljati njenom
mužu? Tako je uobraženo misliti da ljudi žive za to da istrtljaju vaše tajne. Rebeka misli
da je centar univerzuma. Zbog toga nikad neće biti prave prijateljice. Ne možeš se
sprijateljiti sa nekim ko misli samo na sebe.
Ebi se unervozila i Teo ju je skinuo sa ljuljaške. „Hoćeš malo da trčiš?“ pitao je.
Rebeka se okrenula ka Lizi i rekla: „Baš mi je drago što smo naleteli na tebe“, što je
očigledno bilo daleko od istine. Zatim se okrenula i pošla za Teom dok je nosio Ebi ka
mostiću za skakutanje.
„Ja sam Karen“, reče oniska žena.
„Lizi.“
Karen je gledala Mensa i odmahivala glavom. „Divna beba.“ Lizi se navikla na slične
komplimente koje izgovaraju roditelji belci i odavno naučila da ih dešifruje.
Komentarisali su činjenicu da Mens pripada dvema rasama, ali nisu znali kako to da kažu,
pa bi prosto rekli da je divan. „Kako se zove?“
„Mens.“
„Mens“, ponovila je Karen i prebledela. „Zanimljivo ime. Odakle potiče?“

270
 „To je ime jednog bluzera“, odvrati Lizi. „Mens Lipskom. Skraćenica od reći
’emancipacija’.“
Karen je delovala napeto, kao da joj se ime ne dopada ili kao da joj je dečko koji se
tako zove slomio srce. Najčudnija reakcija sa kojom se Lizi ikad susrela. „Lepo ime.“
„Kako se zove tvoj sin?“ upita Lizi.
„Darbi.“ Lizi se ime uopšte nije dopalo – to je jedno od onih koja se nikada ne stope
sa detetom.
„Odakle poznaješ Rebeku?“ pitala je Karen.
„Upoznale smo se ovde na igralištu u Trećoj ulici. Naša deca se zajedno igraju, mada
je u ovom uzrastu ispravnije reći da se igraju jedno pored drugog.“
„Sačekaj da malo porastu. Divno je kad počnu da sklapaju prava prijateljstva i tada
možeš malo da odahneš.“
Žena joj je delovala kao neko ko se ne raduje što provodi vreme sa svojim detetom,
ali je samo klimnula i rekla: „Znam. Mnogim stvarima se unapred radujem. Na primer,
tome što ću se ratosiljati kolica. Ne mogu da dočekam da poraste dovoljno da možemo
zajedno da šetamo.“
„Nedostajaće ti sve to“, rekla je Karen. „Pelene, noćne šetnje, dojenje. Sve tako brzo
prođe. Još ne verujem da Darbi ove godine polazi u predškolsko. Ići će u Garfild. I ti živiš
u ovom kraju?“
„Nedaleko. U Prospekt Hajtsu. A ti?“
„Pa, za dve nedelje ćemo se doseliti, ali trenutno živimo blizu Devete ulice.“
„Idete li na igralište Harmoni? Obožavam ga. Letos sam tamo često vodila Darbija.
Šetamo pored terena za bejzbol i gledamo kako deca igraju.“
„Jesi li čitala o silovanju?“ upita Karen.
„To je davno bilo.“ Lizi je pretrnula.
„Znaš, uhvatili su ga.“
Mada je uverila sebe da čovek kojeg je videla u svojoj ulici nije počinitelj, laknulo joj
je kad je to čula. „Stvarno?“
„Pročitala sam u Bruklinskim novinama. Sa Kariba je. Tražili su ga zbog tri slučaja
silovanja.“
„Sigurni su da je to isti čovek?“
„Priznao je. To je zaista on.“ Neko vreme ćutke su gurale dečake, a zatim je žena
progovorila: „Čime se ti baviš? Ili...“
„Zapravo, trenutno sam sa njim kod kuće.“ Isprobala je različite odgovore na to
pitanje i na kraju se odlučila za „trenutno sam sa njim kod kuće“, zbog toga što joj se više
dopadala priloška odredba „kod kuće“ od izraza „majka-domaćica“ i „trenutno“, zbog
toga što nagoveštava da takvo stanje neće potrajati zauvek.

271
 „I ja“, rekla je Karen. „Razmišljali smo da uzmemo dadilju, ali to prosto nema smisla.
Ja sam socijalni radnik i kad bi mi odbili porez, zarađivala bih oko pet hiljada dolara.“
„Tačno znam o čemu govoriš!“ reče Lizi. „Ja sam radila u izdavaštvu. Posao mi se
dopadao, ali ne toliko da unajmim nekog drugog da mi po ceo dan čuva dete.“
„Znaš, šta god da odabereš, treba da budeš zadovoljna. U ovom komšiluku će te
mnoge žene ogovarati zato što ne radiš. Mislim da to nije pošteno. Žene treba da rade ono
što žele i ostali treba da ih ostave na miru. Trenutno čitam divnu knjigu, Materinski
nagon, od Dafne Demarnef. Suština je da: a) žene poseduju unutrašnji nagon da postanu
majke i b) da je to sasvim u redu.“
„Potpuno se slažem“, odvrati Lizi. Zaključila je da je Karen inteligentnija nego što
deluje na prvi pogled. U redu, dala je svom sinu ime Darbi, što je čak gore od Džekson,
međutim, dopala joj se. Mada nije mogla da zamisli da će se sa njom družiti jedan na
jedan, bilo joj je drago što je upoznala nekog na koga će možda ponovo naleteti na
igralištu u Trećoj ulici. Ako nemaš sa kim da porazgovaraš, dan se beskrajno oduži.
Karen je pomogla Darbiju da siđe sa ljuljaške i odmah je otrčao. Široko se nasmešila
Lizi i ispružila malu, ali čvrstu ruku. Rukovale su se. „Drago mi je što smo se upoznale.
Čuvaj tog divnog dečaka.“
„Hoću“, odvrati Lizi uz osmeh. Karen je potrčala za Darbijem. Želela je da nastavi
razgovor zato što je Karen umela da sluša i što je osećala da u njenoj blizini može da bude
ono što jeste. Sa Rebekom joj se uvek činilo da mora da bude snažnija i hrabrija, kao da
ono što jeste nije dovoljno. Karen je izgledala starije i nije bila luda za modom, ali Lizi
više nije bila sigurna da je to bitno. Materinstvo nije modna revija. Potrebni su vam
prijatelji na koje možete da se oslonite.
Ipak, odlučila je da ne krene za njima, zato što nije želela da izgleda kao da se nameće.
Zato je Mensa gurala znatno bodrije i iz daljine posmatrala kako Karen skida Darbija sa
nemirne, teške ljuljaške od automobilske gume.

272
Dok je svršavala, Melora je spustila ruke na tapacirano uzglavlje kreveta u hotelskoj sobi
u Sofiji, kao da snagom volje priziva orgazam. Stjuart je bio tako snažan i divan i plašila
se da će shvatiti da se prethodne dve godine pretvarala. Kako bi mogao da pomisli da su
njene mlake erupcije koja traju pet sekundi prave u poređenju sa zanosnim,
neobuzdanim, naizgled beskonačnim malim agonijama?
Posmatrao ju je opijeno i bila je uverena da će je optužiti za obmanu. Međutim, samo
je rekao: „Prava si tigrica!“ Nakon nekoliko minuta milovanja, najzad ju je skinuo sa sebe.
U poslednje vreme bila je zaljubljena u Stjuarta. Osećala se ushićeno poput
srednjoškolke kad bi se vratila u hotel i zatekla ga kako radi na Atlantik Jardsu. Stidela se
koliko je ranije bila hladna prema njemu i nedopustivo drska. Srećna je što je njen muž,
što ima tu divnu harmoniju inteligencije, snage i humora, koju je teško pronaći kod
holivudskih muškaraca.
„Bio si fantastičan“, rekla je. Ovih dana sve je osećala znatno intenzivnije – mirise,
dodire. Činilo joj se da je veći u njoj. Nikad mu to ne bi rekla da ne bi pomislio da je ranije
bio manji, međutim, ona je to osećala. Antidepresivi su je lišili ne samo sopstvenog
zadovoljstva, već i zadovoljstva da ga oseća u sebi. Pomenula je to doktoru Levinu tokom
jednog telefonskog razgovora i on je objasnio da se mnoge stvari menjaju kad osoba
prestane da uzima ovakve lekove.
„Gospode, kako bi mi prijala cigareta “, rekla je Melora dok je padala na jastuk pored
Stjuarta. Pokušavala je da prestane da puši i nije ih više nosila sa sobom, mada je na setu
pokupila nekoliko komada od Viga.
Stjuart je otpio gutljaj piva i dodao joj. Nije loše, ali cigareta bi bila bolja. Zagrlio ju je
i zamišljeno uzdahnuo. „Neverovatna si ovih dana“, reče.
„Osećam se tako“, odvratila je. „Osećam... zaista snažnu želju.“
„Ranije to nije bio slučaj?“
„Naravno, ali ne ovako. Osećam ’neizdrž’, kao da moram da te imam. Znaš,
nedostaješ mi na snimanju. Sve vreme mislim na tebe.“ Tog jutra odnela je njegovu
majicu u prikolicu da bi mogla da je miriše tokom pauze.
„I ti meni nedostaješ, draga“, rekao je, ali osećala je da već razmišlja o tome šta će
sledeće uraditi. Uvek je tako aktivan. Što bude bio zaposleniji, biće manje na raspolaganju.

273
 „Hajde da naručimo nešto za jelo“, predložila je. Pre samo sat vremena jeli su u
restoranu, ali Melora je bila gladna kao vuk. Posegla je ka meniju pored kreveta. „Želim
prženu piletinu. Misliš li da imaju prženu piletinu?“
„Šta – da nisi trudna?“
„Nemoj se šaliti sa tim. Želiš li nešto?“
„Nisam gladan, dušo. Naruči šta god želiš.“
„Ali, htela sam da jedem sa tobom“, rekla je.
„Gledaću te“, odvrati on.
Dok je naručivala, zazvonio mu je mobilni telefon. Čula je kako izgovara reći poput
’završni fondovi’, a zatim hoda tamo-amo i priča toliko glasno da je jedva uspela da naruči
bocu prošeka i prženu piletinu.
„Sačekaj malo, Adame“, pritisnuo je dugme za prekidanje tona i okrenuo se ka njoj.
„Upravo smo dobili još deset miliona od naftaša iz Dubaija. Ne mogu jebeno da verujem!“
Zatim je ponovo pritisnuo dugme i dok je trepnula, već je sedeo za stolom ispred laptopa
i pravio beleške.
Osetila je ljubomoru u grudima. Bliži je njenom režiseru nego ona. Stjuart je ponekad
tokom noći odlazio u kuću koju je Adam iznajmio da bi zajedno radili na tekstu. Čak ga
je navukao na ajurvedu kad je shvatio da je vegetarijanac, pa je Adam tokom obeda
neprestano trabunjao o svojim došama.
Melora je ponovo osetila sve stare strahove: da će je Stjuart ostaviti, da će nastaviti
dalje bez nje, čak i ako oboje dobiju Oskara... Oterala je te misli pre nego što su je potpuno
obuzele. Možeš da tolerišeš frustraciju.
Zazvonio joj je telefon. Stjuart je iznervirano podigao pogled, kao da samo on ima
pravo da prima pozive.
Bila je to Karen. Njen trn u oku. Melora je već imala noćne more otkako sa njom
odlazi na igralište u Ulici Bliker, gde Liv i ostale poznate mame mogu da je vide. Sve će
želeti da znaju zašto se druži sa takvom krmačom. Melora nije znala šta bi im rekla. Javila
se, bacajući nervozan pogled ka Stjuartu.
„Imam lepe vesti“, rekla je Karen.
„Šta se dogodilo?“ upitala je bezvoljno. Pre ili kasnije moraće da joj kaže da se seli, i
to ju je brinulo.
„Juče smo išli na sastanak sa Odborom stanara. Prihvatili su nas.“
„To je divno.“
„Jesam li te prekinula u nečemu?“
„Ne baš.“ Melora je uvek nešto radila, ali to Karen nikad nije sprečavalo da ćaska po
sat vremena.
„Pa, samo sam htela da ti kažem“, nastavila je kao pravi davež, „bićemo komšinice!
Zahvaljujući tebi.“

274
 „Kako to misliš?“
„Zbog preporuke.“ Melora je već zaboravila na to. „Muža iz stana jedan zaista je
zadivila činjenica da te poznajem. Rekao je da si mu se dopala u Princezi Zavijeri.“
„Svim muškarcima se dopada ta uloga. Zbog korseta.“
„Bez obzira, mislim da je pomoglo. Zato sam nazvala da ti zahvalim.“
„I drugi put.“
„Želela sam još nešto da ti kažem.“
„Šta?“ Sigurno će sad da izjavi kako želi da uredi dnevnu sobu po ugledu na Melorinu
ili da traži njenu pomoć kako bi upisala Darbija u Berkli Kerol.
„Želim da znaš da novčanik više nije kod mene. Bacila sam ga u Gaunus. Kao i
snimak.“
Melora je osetila kako joj se grlo širom otvara. Eto šta se dešava kad naučiš da tolerišeš
frustraciju. Sve dođe na svoje mesto. Kao kad veruješ u vile i pljesneš rukama: sve možeš
ako dovoljno snažno veruješ. „Hvala ti“, odvratila joj je. „Hvala ti zbog toga.“
„Shvatila sam da mi više nisu potrebni. Zato... što smo sad prijateljice.“
„Tako je.“
„Pa, kad se vraćaš? Ići ćemo na specijalnu večeru povodom tvog povratka!“
„Zapravo, htela sam nešto da ti kažem. Stjuart i ja se selimo na Menhetn.“
„Šta?“ Zvučala je kao da je u pitanju lična uvreda. „O čemu to govoriš? Gde se selite?“
„U centar.“
„Gde?“
Melora nije odgovorila. Sad više nije morala ništa da joj kaže. Nije morala da bude
fina.
„Jeste li prodali vilu?“
„Nismo još.“
„Koliko tražite za nju?“
„Molim?“
„Zaboravi. Pronaći ću na netu. Više te ne guglam toliko otkako te... poznajem.“
Melora je imala novi poziv. Bacila je pogled na displej. Kerol Gornik. Agent iz Sotebi
houmsa. Rekla je Karen da mora da se javi i ova ju je promuklo pozdravila. Čim bude
stigla, promeniće broj mobilnog.
„Žao mi je što te zovem tako kasno“, rekla je Kerol.
„Šta je u pitanju?“
„Dobila si ozbiljnu ponudu za vilu.“
„Koliko?“
„Šest miliona i dvesta hiljada. Navodno poznaješ kupce.“
„Zaista?“

275
 „Megi Džilenhal i Piter Sarsgard.“
„Gospode“, izusti Melora. Dosad je najviše ponudio neki Francuz, krupna zverka iz
medija. Pet miliona i dvesta hiljada. Međutim, ovo je prava ponuda i znala je da bi bilo
glupo čekati bolju, posebno sad kad tržište nekretnina propada.
Sa 6,2 miliona od prodaje vile, dva miliona koje je dobila za kuću u Silver Lejku i uz
Stjuartov doprinos, moraće da dodaju samo 3 miliona za Palaco Čupi. Nategnuće se, ali
parfem Soften donosi dobru zaradu, a DVD izdanje Uzurpije prodaje se fantastično. Ako
postane čupavo, uvek možda da glumi u nekom akcionom filmu ili da postane
glasnogovornik Udruženja glumaca, poput Gvinet Tod.
Teško je zamisliti Džilenhalovu u toj divnoj kući. Spavaće u glavnoj spavaćoj,
Ramona u Orionovoj sobi. Svaki put kad prođe pored, ona će... O čemu to razmišlja?
Nikad tuda neće prolaziti. Nikad se neće vratiti u Bruklin, čak ni ako je Džon Turturo
pozove da bude član BAM-a47. Šta je briga ko živi u vili? Ako Megi i Piter žele da se muče
još koju godinu pre nego što dođu do istog zaključka kao i Melora – da Bruklin nije
mesto za poznate – slobodno mogu da naprave istu grešku.
„Kuća im se veoma dopada“, nastavila je Kerol. „Rekla je da joj se oduvek divila
izdaleka. Smatraju da će tu zaista moći da zasnuju porodicu.“
„To je divno. Ali, moram da razgovaram sa Stjuartom.“
„Naravno, naravno.“
Nije čak ni bacio pogled da čuje o čemu razgovara. Obraćao se Adamu; „Ali, imam
osećaj da to zaista nije zaslužila.“
Melora je prekinula vezu i značajno se upiljila u Stjuarta. Želela je da završi jebeni
razgovor kako bi mogla da mu kaže za ponudu. Ovo je bitno za njih. Ponašao se tako
uobraženo da je skoro podsećao na nju.
Glasno je uzdahnula. Može da toleriše frustraciju. Reći će mu uskoro. Za koji minut
prekinuće vezu, a ako to i ne učini, stići će joj hrana. Piće prošek i jesti piletinu, možda će
čak završiti Jedi, moli, voli. Uz sve te stvari na koje treba da se usredsredi, nije bitno da li
će Stjuart razgovarati još sat vremena.
Onako naga ustala je iz kreveta, prišla i protrljala mu ramena. Odgurnuo joj je ruku,
zadubljen u razgovor. Možeš da tolerišeš frustraciju. Odlučila je da se istušira dok čeka da
hrana stigne. Uvek postoji nešto drugo što možeš da radiš.

47
BAM - Baird Artists Management. (Prim. prev.)

276
Li Nilsen je tokom jesenjih večeri najviše voleo da skuplja lišće u svom dvorištu u Itaki.
Marselo bi trupkao oko njega dok pakuje lišće u velike džakove. Dostavljala ih je
komunalna služba. Ponekad bi ga sa svog trema prekoputa posmatrao sused Henk. Radio
je za Dejli njuz i nedavno se doselio iz Kob Hila.
Li nije mogao da zamisli da će on i Ket tako brzo napustiti grad. Međutim, nakon što
je opljačkan, sve se odvijalo svetlosnom brzinom. Ket se zgrozila kad joj je ispričao. Nekoliko
puta je zaplakala dok je davala izjavu policiji. Ubrzo su počeli njeni problemi sa spavanjem
i stanje se toliko pogoršalo da je od porodičnog lekara zatražila lekove. Liju se nije dopalo
što ih pije. Brinule su ga moguće posledice, ali ona je tvrdila da bez njih ne može da zaspi.
Tokom leta otišli su kod prijatelja u Itaku. Iz čiste radoznalosti ušli su u agenciju za
promet nekretnina, pogledali kuću i istog dana dali ponudu. Nudili su 599.000 dolara – što
je verovatno više nego što bi platili dva meseca kasnije, nakon onog ludila na berzi kad su
cene kuća počele da padaju. Međutim, za taj novac dobili su znatno više prostora nego
što bi imali u Bruklinu. Marselo je divno napredovao u lokalnom obdaništu, koje košta
samo 9.000 dolara godišnje, a Ket je stekla brojne prijatelje. Više nije pila tablete za
spavanje.
Ispostavilo se da je Itaka uzbudljiva zajednica u kojoj žive prijatni, pametni, umetnički
nastrojeni ljudi, nimalo dosadni niti malograđani. Nikad nije pretpostavio da će biti tako
ponosan zbog toga što poseduje kuću. Mogao je da stoji u sopstvenom dvorištu, ispred
sopstvene dvospratnice. Odrastao je na Aper Ist Sajdu u zgradi koja ima svog vratara, tako
da mu je sve ovo bilo veoma izazovno.
Ovde se noću čuju svici. Tokom proteklih nedelja, dok vazduh postaje prohladan,
najviše je voleo da posle večere sedi na tremu, pije pivo i gleda u nebo. Marselo će možda
živeti manje uzbudljivim životom od Lija koji je odrastao na Menhetnu, ali će pohađati
odličnu državnu školu i dobro će mu ići. Ket je smatrala da je to bitnije.
Narednog leta postaće članovi bazena Kas park. Sa novcem koji će uštedeti zbog toga
što više ne žive u Sloupu, moći će na dve nedelje da iznajmljuju kuću u Četamu na Kejp
Kodu. Četam im je preporučila jedna ovdašnja porodica i Marselo je bio oduševljen što će
provoditi vreme sa svojim drugarom.
„Vidi, tata!“ uzviknuo je i pregršt lišća bacio uvis. „Pada lišće!“ Li je spustio grabulje,
podigao sina u naručje i bacio ga na gomilu lišća dok je dete cičalo od zadovoljstva.

277
Na svu sreću, protestanti više nisu stajali ispred vrata Kooperative kad je Karen krenula u
kupovinu tog septembarskog ponedeljka, nekoliko dana nakon što ih je Odbor stanara
prihvatio. U avgustu, nakon hapšenja nekolicine zbog zatvaranja ulaza, Kooperativa je
odustala od nasumičnog pretresanja torbi. Sad više nije bilo demonstracija, ali su u
prodavnici crnci neprijateljski odmeravali belce. Ako bi Karen došla na kasu na kojoj radi
crnkinja, žena bi bila odsečna i neprijatna, mada ova nije imala nikakve veze ni sa
džeparenjem, ni sa pretresanjem torbi.
Kad je završila kupovinu, stala je sa Darbijem u red. U Kooperativi je bila takva gužva
tog jutra, da je red vijugao sve do odeljenja na kome se prodaje hleb, tri reda dalje. Jedva
su mileli. Darbi je već jeo drugu kesicu čipsa kad je Karen ugledala Arijel Haris kako se
približava sa bebom smeštenom u kolica za kupovinu. Shvativši da je pretekla Harisove u
kupovini stana u Ulici Kerol, a da nije imala priliku da likuje zbog toga, dotakla je ženu
po ramenu.
„Zdravo, Karen“, obratila joj se Arijel. „Kako si?“
„Kod mene je u poslednje vreme prava ludnica“, odvratila joj je. „Znaš li da smo
kupili stan u Ulici Kerol?“
„Ne, nisam to znala.“
„Useljavamo se petnaestog oktobra.“
Zbog ženinog tužnog izraza pomislila je da je ljubomorna, ali umesto da joj čestita,
Arijel je rekla: „Oh, sirotice.“
Obuzeo ju je užasan osećaj, hladan i jeziv, kao da je Arijel doktorka koja joj upravo
saopštava da ima neizlečivu bolest. „Kako to misliš ’sirotice’?“
„Zar nisi čitala današnje vesti?“
„Ne.“ Karen je četiri godine pokušavala da čita novine, ali Darbi je ujutru bio toliko
zahtevan – što se ni do danas nije promenilo – tako da je odustala. Više se nisu ni
pretplaćivali.
„Detaljan članak o promeni granica distrikta. Sve istočno od Osme avenije i Prve ulice
sad pripada distriktu Trinaest, a ne Petnaest.“

278
 „Ne razumem.“
„U tvojoj zoni je sad škola P.S. 282, a ne 321.“
Karen je ostala bez daha. P.S. 282 je gora čak i od P.S. 107. Dve trećine crnaca i jedna
trećina učenika latinoameričkog porekla. Saznala je to od majke na igralištu u Trećoj ulici
koja je sve proučila zbog svoje ćerke. Njenom sudu moglo se verovati. Bila je to najgora
vrsta škole: suviše loša da bi bila dobra, ali suviše dobra da bi bila loša.
„Navodno su to učinili zato što je 321. pretrpana“, rekla je Arijel. „To je progurao
Obrazovni savet zajednice. Da li ste već dali depozit za stan?“
„Da“, jedva je promucala Karen.
„Možete li da ga povučete?“
„Ne – ne znam.“
„Kad sam pročitala članak, laknulo mi je zbog stana. Mislim, da smo ponudili više,
bili bismo u vašoj situaciji. A uz sve ludilo koje vlada u svetu nekretnina ovih dana, drago
mi je što smo još u iznajmljenom stanu. Nil misli da će doći do velikog sloma na tržištu,
goreg nego tokom osamdesetih. Kaže da će u narednim mesecima cene pasti čak
za pedeset procenata, i tada ćemo ponovo pogledati ponudu stanova. Ali, ne treba toliko
da brineš zbog škole.“ Potapšala je Karen po ruci i izgovorila najzlokobnije reći koje jedna
majka može da kaže o školi: „Čujem da je ovih dana znatno bolje stanje.“
Kad je Arijel otišla, Karen nije znala šta da radi. Ugovor je mogao da se raskine ako
postoji povod, ali nije ga bilo. Nije bilo lažnog potraživanja. Kad su ga gledali, stan jeste
bio u Petnaestom distriktu.
Pogledala je Darbija koji je nevino jeo čips i došlo joj je da zaplače. Postaće dripac u
četvrtom razredu, družiće se sa nekim ko ima nadimak Vajper. Moraće da ide u Kvins
koledž ili Državni koledž okruga Menhetn. Nikad neće naučiti kako se pravilno izgovara
reč ’pitati’. Trebalo je da ostane tamo gde jeste i da ga upiše u P.S. 107. U poređenju sa
P.S. 282, P.S. 107 je mila majka.
Nije pošteno. Ovakve stvari ne treba da se dešavaju ljudima poput nje. Ona je dobra
osoba. Lepo je vaspitala dete. Sa novcem koji će odlaziti na kredit, ne mogu sebi da priušte
i privatnu školu, bar ne zasad.
Iznenada je zamrzela ovaj komšiluk. Nije joj bilo jasno zašto živi ovde kad su ljudi
tako odvratni i sebični. Užasno stanje u kojem se nalazi Sekretarijat za obrazovanje,
dovoljan je razlog da čovek napusti grad. Podigla je Darbija iz kolica dok mu se čips
prosipao po podu i izjurila na svetlo dana.

Pošto je namirnice stavila na led, naručili su kinesku hranu. Dok su večerali, ispričala je
Metiju novosti. Zastao je upola zalogaja i protrljao boru između obrva. „Zar nema drugih
škola u Trinaestom distriktu?“
„Naravno da ima, ali niko ne može da tvrdi da ćemo uspeti da ga upišemo u neku od
njih: u našoj zoni sad je 282. škola. Nećemo moći da ga izvučemo. Škola P.S. 8 u Hajtsu

279
pripada Trinaestom, ali dobila je F u izveštaju Džoela Klajna. Mislim da treba da
pokušamo da se izvučemo iz kupovine stana. Zar ne možemo da nazovemo advokata i
vidimo koje su naše mogućnosti? Reći ćemo mu da smo ga kupili u izvesnim okolnostima,
ali se se one promenile. Sigurna sam da Tina i Stiv mogu da nađu drugog kupca. Znam
da je bilo još zainteresovanih. Čak i ako ga Harisovi ne žele, verovatno ima ljudi koji...“
„Prekini“, reče joj i proguta zalogaj piletine sa indijskim orahom. „Nećemo odustati
od kupovine.“
„Ali, ne možemo da ga upišemo u tu školu!“
„Želela si da se preseliš. To i radimo. Ako prekršimo ugovor u najboljem slučaju će
zadržati naših sedamdeset pet hiljada, a u najgorem će nas tužiti. Da li to želiš? Ti si
navaljivala da ovo uradimo. Sad moramo da se nosimo sa tim i onim što se dešava kad je
ekonomija u pitanju. Voleo bih da si me poslušala i da smo ostali tamo gde jesmo.“
„I ti si želeo da se preseliš.“
„Počeo sam da se premišljam još proletos kada je došlo do previranja na tržištu. Kako
se stvari odvijaju, ne znam da li ću sledeće godine imati posao.“
„Ali, samo što te nisu proglasili za partnera.“
„Ničiji posao nije siguran. Ničiji. A ti misliš da treba da bacimodepozit?“
„Ne mislim.“
Pokušala je da zamisli stan. Činio joj se prostran kad su ga gledali, ali sad joj je
izgledao manji. Nije mogla da se seti kakav je pod i iznenada se uplašila da parket u
dnevnoj sobi ima šaru u obliku riblje kosti. Kako da živi u stanu sa takvim podom?
„Slušaj“, rekao je Meti. „Ako Obama pobedi na izborima, mnogo toga se može
promeniti. Možda će grad dobiti više novca iz budžeta za obrazovanje, pa će ponovo
razmisliti o ovom planu. I ako se to ne desi, možemo ga upisati u privatnu srednju školu.
Pozabavićemo se ovim pitanjem za sedam godina.“
„Za sedam godina?“ vrisnula je Karen. Zvučalo je poput zatvorske kazne.
Ušla je u spavaću sobu da nazove Meloru, ali broj više nije bio u funkciji. Sad kad su
novčanik i snimak u kanalu, nema nikakve vajde od njih.
Morala je sa nekim da porazgovara o ovome, da se isprazni, bez obzira na to što ništa
nije moglo da se učini. Nije mogla da podnese užasni osećaj usamljenosti.
Uzela je lokalni telefonski imenik sa noćnog stočića. Evo ga, pod njegovim
prezimenom u Park Plejsu, baš kao što je i rekao.
Na trenutak je razmišljala šta da kaže odakle joj broj. Zatim je shvatila da nema zbog
čega da brine. Mogla je da izmisli da joj ga je dala Rebeka, pošto su njih dve prijateljice.
„Lizi?“ rekla je. „Ovde Karen Šapiro. Upoznale smo se pre neki dan na igralištu. Kako
si?“

280
Bilo je prohladno za šetnju po parku, ali Rebeka je očajnički želela da izađe iz stana. Čim
je Ebi prekinula dremku, uvila ju je u pamučnu jaknu i izvela napolje u maklaren
kolicima. Trudila se da svaki dan napravi krug kako bi održavala težinu, a to joj je i
popravljalo raspoloženje. Bila je potpuno rastrojena i razvedrila bi se kad bi se našla među
drvećem.
Ušla je u Garfild Plejs i krenula pokraj terena za bejzbol, klizališta, Društva Odubon
i zoološkog vrta. Mada joj je bilo potrebno sat i po vremena, uživala je. Dopadao joj se
svež vazduh i lišće koje menja boju. Priroda je bila jedini protivotrov za njenu tugu.
Mada se loše osećala, izgledala je fantastično – svi su to govorili – ugojila se samo
četiri kilograma za dvanaest nedelja. Dva puta nedeljno išla je na jogu za trudnice i bilo
joj je drago što joj se zadnjica nije povećala. Doktorka Mokotel je rekla da pravilna ishrana
sprečava da beba bude suviše krupna i tako povećava izglede za prirodni porođaj.
Zakopčala je svoj trenč mantil i zategla kaiš. Njen rođendan je na jesen – za nekoliko
nedelja napuniće trideset šest godina. Samo u to doba nije joj smetalo što živi u Park
Sloupu. Tada joj se sve sa čime mora da se nosi čini vrednim truda, zbog divnog lišća na
drveću i mirisa vatre iz kamina.
Dok je koračala ka ulazu u park, ugledala je figuru muškarca koji trči kraj nje. Taj
korak joj je bio poznat. Shvatila je da je Dejvid u pitanju. Dok su njih dvoje bili zajedno,
Dejvid je mrzeo vežbanje – pušio je dram cigarete i jeo brzu hranu – a sad trči po parku.
Eto šta se desi kad postaneš slavan i bogat: ponašaš se prema svom telu kao prema hramu.
Setila se da Dejvid poznaje Stjuarta i zapitala da li zna gde je. „Dejvide!“ dozvala ga
je.
„Rebeka! Kako si?“ Dok je stajao kraj nje trčao je u mestu, što je Rebeku strašno
nerviralo. Nastavila je da korača i on je džogirao pored nje.
„Dobro sam“, rekla je. „Šta se zbiva kod tebe ovih dana?“
„Kesi i ja smo se upravo verili.“ Znači, to je prava veza, a ne prolazna romansa.
Venčaće se.
„Oh, bože, čestitam.“

281
 „Hvala. Još nismo odredili datum venčanja. Ali razmišljamo da to obavimo sledeče
jeseni u bruklinskom Etnološkom društvu. Kesi voli jesenja venčanja. Predivna je“,
pokazao je ka Ebi. „Kosa joj je tako duga! Koliko ima godina?“
„Skoro dve.“
„Da li već postala svojeglava?“
„Ne naročito“, odvratila je. „Zapravo, na proleće ću se ponovo poroditi.“ Nije bila
sigurna zašto mu je rekla – možda zbog toga što se verio, pa je želela da zaseni ono što je
on rekao.
„Gospode, divno! Kolika će biti razlika?“
„Dve i po godine.“
„Savršeno. Dovoljno da budu prijatelji, ali ipak ne previše blizu jedno drugog.“
Zvučao je poput majke iz Park Sloupa, opsednute reprodukcijom i razmakom između
dece. „A vi?“ pitala je. „Da li se venčavate zbog toga što razmišljate o deci?“
„Zaboga, ne. Trenutno imamo previše posla.“ Odmahnuo je rukom. „Ona uskoro
snima album, a ja sam baš pokrenuo tok-šou za Komedi central. Zvaće se Dik Kavet
susreće Džona Stjuarta.“
Dejvid je nizao uspeh za uspehom. Tako to ide kad je čovek samac. Nađeš pravu
devojku i to ti pogura karijeru. Ako i dobiješ dete to ništa ne menja, zato što si muškarac
i ne moraš o njemu da se brineš. Ako Kesi i on jednog dana postanu roditelji, biće im lako
pošto su bogati. To neće ometati njegovu karijeru i svakako neće dovesti do manjka seksa
u braku, pošto je previše narcisoidan da bi svoje potrebe stavio u drugi plan zbog deteta.
Rebeka se setila da je zbog jednog članka čitala knjigu u kojoj se govori o tome da
ženina moć da zaradi novac opada nakon što dobije dete, dok moć muškarca raste. To se
zove mamin porez. Želela je da krivi Ebi zbog svog batrganja, međutim to batrganje je
jedan od razloga što je dobila Ebi.
Pitala se da li zavidi Dejvidu zbog toga što je muškarac i što nikad neće biti toliko
obavezan prema detetu, ili zbog toga što je tako uspešan a ona nije. Otkako je ostala u
drugom stanju, odbacila je ideju da ponovo pokuša da izda roman. Bila je suviše umorna
da radi na njemu i jedva je članke završavala na vreme. Kad se beba rodi, to će postati
nemoguće.
„Deca su zahtevna“, nastavio je Dejvid. „Divna su, ali... prave su pijavice.“ Protrljao
je Ebi po glavi. „Divne, sjajne pijavice.“
Rebeka je pomislila na bebu u svom stomaku i bila sigurna da Dejvid zna gde je
Stjuart. Vila je već dugo prazna. Možda će joj reći da Stjuart i Melora više nisu zajedno.
„Nisam ti se zahvalila zbog poziva na Kesinu svirku“, rekla je Rebeka. „Zaista sam
uživala. Baš lepo od tebe što si me se setio.“
„Naravno, naravno, nema problema.“
„Bilo je baš uzbudljivo, upoznala sam Meloru Li. I njenog supruga. Filmske zvezde!“

282
 „Preslatki su. Oboje. Veoma prirodni, znaš?“
„Više ih ne viđam u kraju. Ranije sam ih stalno sretala.“
„U Bugarskoj su. Melora snima novi film sa Adamom Epstajnom, a Stjuart i Orion
su sa njom.“
Rebeka je progutala knedlu, trudeći se da ostane pribrana. Otišao je na drugi kraj
sveta sa svojom ženom. Pridružio joj se na snimanju. Kako je mogla da bude tako glupa
da misli da će ostaviti Meloru? Kako je mogla i da pomisli da će mu afera – ako se dva
sastanka mogu nazvati aferom – bilo šta značiti? Nije čak ni pokušao da je nazove i čuje
šta je odlučila. Ona je za njega mrtva, kao i beba.
Trabunjanje ’kad budem u drugačijoj situaciji’ bila je najobičnija laž. Znao je da nikad
neće ostaviti Meloru i namerno ju je slagao da ne bi ispao kreten.
„Oh“, odvratila je. „Kad se vraćaju?“
„Neće se vratiti“, reče Dejvid. „Sele se na Menhetn.“
Znači da ga više nikad neće videti. To ima svoje dobre i loše strane. Neće morati da
krije trudnoću od njega, neće se slučajno sudariti na ulici kad bude bila u šestom mesecu
i sva blistava, a onda morati da objašnjava zašto je ipak odlučila da zadrži bebu.
Međutim, više nikad neće ugledati Stjuarta čak ni izdaleka i videti da li je srećan u
braku. Beba ga nikad neće upoznati. Neće biti deo života svog deteta. Otišao je, a njoj je
preostala ogromna, kolosalno glupa odluka. To je samo jedna od loših strana petljanja sa
slavnom ličnošću: pre ili kasnije, svi se oni odluče za nešto bolje.
„Mislim da ću krenuti ovim putem“, pokaza Rebeka ka pešačkoj stazi pored Ist
Drajva. „Preko livade.“
„Obećaj da ćeš mi poslati bebine slike na mejl“, reče Dejvid.
„Sigurna sam da ćemo se pre toga sresti“, odvratila je.
„Divno izgledaš. Čestitam još jednom.“ Poljubio ju je u obraz i otrčao ka
memorijalnom luku. Posmatrala ga je kako trči u modernoj opremi, ne bi li sačuvao
formu za svoju prelepu, bogatu i petnaest godina mlađu verenicu.
Rebeka je skrenula sa Ist Drajva na travu i pošla ka pešačkoj stazi. Pronašla je klupu i
sela, okrenuvši kolica ka livadi, kako bi Ebi mogla da gleda momke sa Kariba kako igraju
fudbal.
Spustila je ruke na stomak i počela da razmišlja o onome što je Dejvid rekao – da su
bebe divne pijavice. Zašto je, zaboga, odabrala da donese još jednu pijavicu na svet?
Okolnosti rođenja su takve da će čitavog života morati da laže – ne samo Tea, što je
dovoljno strašno, već i ovu bebu koja će jednog dana biti dete. Čak i da želi da zaboravi
Stjuarta, da nekako ubedi sebe da se nikad nisu upoznali, što je dovoljno teško jer je
poznat, beba će je uvek podsećati. Prilepljena uz nju. Pijavica. Pijavica koja će možda ličiti
na oca.

283
 Šta ako uspe da se provuče kroz trudnoću, lažući doktorku i Tea, a onda rodi bebu
koja liči na Stjuarta? Na ultrazvuku beba je skrivena, crno-bela misterija, poput siluete.
Ali kada se rodi, njeno lice će jasno govoriti kako je nastala.
Šta ako, usled čudnog kaprica sudbine, beba ipak bude crvenokosa? Crvena kosa je
znak nevernosti. Postoji čak i izreka o tome: „Prebiću te kao crvenokoso kopile.“ Šta ako
beba bude bledi, crvenokosi dečak i Teo sve shvati čim ga ugleda?
Ostavio bi je. Naravno da bi. Preterala je sa čitavom pričom o biznismenu iz Sent
Luisa. Nije trebalo da rađa biznismenu vanbračno dete. Da je samo pametnije odabrala
ljubavnika. Jedno je imati seks bez zaštite, a nešto sasvim drugo imati seks bez zaštite sa
šargarepicom. Bolje bi prošla da je spavala sa Rahmanom dok je radio na fasadi.
Jedan od igrača je dao gol i saigrači su ga tapšali po leđima i klicali mu. Ebi se
pridružila klicanju.
Glupo je brinuti zbog boje kose kad to verovatno neće biti problem. Recesivna
osobina znači da oba roditelja moraju da imaju taj gen, a nema teorije da ga Rebeka ima
u svojoj porodici. Ona je Jevrejka od tamnog, ruskog soja. Iza nje su generacije brineta.
Ali, šta ako u porodici postoji skriveni gen crvene kose za koji ona ne zna, neka
čukunčukunčukunbaka kozačke krvi? Moliće boga da i sa Teove strane postoji neki
crvenokosi predak.
Šta ako ne bude mogla da ga pronađe?
Šta ako pobedonosno obavi prirodan porođaj i Teu doktor preda sina sa crvenom
kosom Stjuarta Ešbija? Samo bi izašao iz bolnice. Uzeo bi joj Ebi. Prosto je znala.
Rebeka je kopala po svome umu, pokušavajući da se seti definicije „recesivnih
osobina“. Da li mogu da preskoče dve generacije? Tri? Učila je o tome na časovima
biologije u devetom razredu, ali nije mogla da se seti detalja. Neki naučnik je to otkrio u
kasnom osamnaestom veku. Mendel. Proučavao je grašak. Sećala se samo Mendela,
graška i ničeg više.
Uzela je telefon i ukucala „crvena kosa recesivna osobina“, ali stranica se nije otvarala.
Bio je nemoguće uhvatiti signal u parku.

284
Ejmi Son je autor bestseler romana Trči, uhvati, poljubi i Moj matori, kao i Seks i grad:
Poljubi pa razglasi. Bila je kolumnista magazina Njujork, Njujork post i engleskog
magazina Gracija. Objavljivala je u Nejšenu, Harpers bazaru, Njujork tajmsu i Plejboju.
Takođe je pisala epizode za televizijske kuće ABC, Fox, HBO i Lajftajm. Odrasla je u
Bruklinu, gde i danas živi.

285
 Ejmi Son
ŽIVOT IZ SNOVA
2013.

I izdanje

Za izdavača:
Miroslav Josipović
Nenad Atanasković
Saša Petković

Izvršni urednik:
Dubravka Trišić

Urednik:
Svetlana Babović

Lektura:
Vesna Gvozdenac

Dizajn i prelom:
Dušan Mišić,
Nebojša Zorić

Štampa:
Plavo slovo, Beograd
www.plavoslovo.rs

Izdavač:
Vulkan izdavaštvo d.o.o.
Gospodara Vučića 245, Beograd
office@vulkani.rs
www.vulkani.rs

Tiraž:
1.000 primeraka

CIP – KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJI

dostupna je u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

286