ВИСОКА ТЕКСТИЛНА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ДИЗАЈН,

ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕНАЏМЕНТ
БЕОГРАД

Семинарски рад из предмета: Пословно рачуноводство

ТЕМА: Управљање нето обртним средствима

Студент, бр.индекса:
Александра Михаилов, СП 06/18 МИМ

Наставник: др Јулија Авакумовић, проф.с.с.

Број освојених поена:________

Датум:_____________________

Београд, 2019.
С А Д Р Ж А Ј:
1. УВОД…………………………………………………………..……….3

2. ПОЈАМ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА ....................................……..……...5

2.1. Врсте и класификација обртних средстава..............…….……6

3. УПРАВЉАЊЕ НЕТО ОБРТНИМ СРЕДСТВИМА.............................7

3.1. Нето обртна средства.....................................................................7

3.2. Рентабилност и ризик.....................................................................9

3.3. Методе финансирања....................................................................11
3.3.1. Метод финансирања према рочности улагања.........................11
3.3.2. Конзервативни метод финансирања..........................................11
3.3.3. Компромисни метод финансирања............................................11
4. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................12
5. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................13

2
 1. УВОД

Када се говори о пословном рачуноводству, многи мисле да се ради о

стучном подручју којим се баве само професионалне рачуновође, међутим
велики број људи се скоро свакодневно бавим неком врстом пословног
рачуноводства (плаћање рачуна, попуњавање захтева за кредит...). [1]

Пословно рачуноводство има задатак обухватања и надзора номиналног

(финансијског) и реалног робног тока. Сходно томе, пословно
рачуноводство има задатак количинског и вредносног обухватања и
надзора токова новца и учинака који настају у процесу пословања. У
складу са наведеним, информације и контрола представљају основне
задатке пословног рачуноводства. Ови задаци имају карактер интерних
задатака, а информације не служе само за контролу економичности и
рентабилности, већ представљају и основу за одлучивање. Књиговодство
треба да пружи податке, из којих се види шта се десило са имовином - да
ли је повећана или смањена, какве су се промене десиле у структури
имовине и како су приходи и расходи утицали на имовину.

Средства предузећа су исказана у активним билансима стања и њихово

сагледавање представља анализу имовинског положаја. Имовински
положај се одређује на основу структуре укупне активе, пословне и
оперативне активе, структуре, и искоришћености фиксне имовине,
структуре и брзине обрта имовине, и на основу коефицијента обрта
пословне имовине. Укупну активу чини пословна и ванпословна актива.

Пословну делатност чине: дугорочни пласмани и оперативна имовина,

коју чине фиксна и обртна имовина.

Обим ангажованих или употребљених средстава зависи од врсте,

структуре, обима и услуге, производње и продаје.

Анализа треба да утврди природу померања у структури средстава. Ова

померања могу да буду последица сезонских утицаја или последица
тешкоћа на које се наилази у производњи, продаји или наплати.

Анализом треба идентификовати и средства која не доприносе добитку,

односно средства која не стварају корист и њих треба продати или
отписати. Обим и структура основних средстава одређена је задатком

3
пословања, а обим и структура обртних средстава условљена је
инсталираним капацитетима.

4
 2. ПОЈАМ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

Обртна средства предузећа представљају имовину предузећа и део

пословних средстава која се у целости утроше у процесу репродукције
предузећа. Под обртним средствима се сматрају она обртна средства која
се једнократним употребама троше у пословним процесима предузећа и
чија се вредност мења најмање једном годишње. Њихов век употребе је
краћи од једне године. По овој одредници се разликују обртна и основна
средства.

Претежни део обртних средстава чине предмети рада. Категорија обртних

средстава је шира од предмета рада. Поред предмета рада у обртна
средства се убрајају и новчана средства, готови производи, потраживања и
слично. Обртна средства чине и део основних средстава мале вредности и
рока трајања до годину дана.

Управљање обртним средствима захтева да се са што мањим улагањима у

обртна средства оствари што већи обим пословне активности уз
максимизирање рентабилности и обезбеђење сталне ликвидности. Део
предмета рада се физички трансформише у нови производ и чини његову
супстанцу, а један део служи стварању нових производа. То су разноврсни
помоћни и споредни материјали. Новчана средства и потраживања прате
токове процеса и пословања предузећа.

Обим обртних средстева условљен је: врстом делатности предузећа,

ценама, временом обрта и корективним ставкама. Веће цене повећавају,
а мање умањују обим обртних средстава. Краће време обрта условљава
мањи износ потребних обртних средстава, а дуже време захтева више
обртних средстава. Од корективних ставки које утичу на ниво обртних
средстава посебно је значајна амортизација, јер представља
трансформацију основних средстава у обртна.

5
 2.1. ВРСТЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА ОБРТНИХ
СРЕДСТАВА

Обртна средства се могу класификовати: према улогама у циклусу

пословања предузећа, према изворима, методама прибављања, временском
ангажовању и др.

Према улози које врше у циклусу производње, обртна средства се могу

поделити на:
1) средства у материјалном облику
2) средства у новчаном облику;
3) средства у облику права.

Обртна средства у материјалном облику чине: сировине и остали

материјали за производњу, недовршена производња и полупроизводи,
залихе готових производа, инвентара и амбалаже. Сировине и остали
репроматеријали јављају се у облику основних, помоћних, енергетских и
потрошних материјала. Према степену извршења обраде предмети се
појављују у виду материјала, полупроизвода, делова и недовршених
производа. Према сврси којој служи репродукциони материјал може бити
основни, помоћни и споредни.

Обртна средства у новчаном облику јављују се као готов новац у благајни

и на жиро рачуну, а намењени су за куповину различитих средстава
потребних за пословање предузећа или за одређене финансијске
трансакције предузећа. Новчана средства укључују и девизна средства
предузећа у банкама, као и различита потраживања по основу продаје и
финансијских аранжмана предузећа.

Обртна средства у облику права јављају се у облику потраживања од

купаца за испоручену, а неплаћену робу. Лиценце које се исплаћају на
терет трошкова пословања убрајају се у обртна средства која се стичу по
основу одређених права.

Према начину стицања и њиховој употреби, обртна средства могу бити

кредитно трајна тј. средства за обављање редовног пословања и обртна
средства за инвестициона улагања. По правилу, потребу за повременим
обртним средствима покрива предузеће из средстава банкарских кредита.

Трајна обртна средства предузећа образују издвајањем из добити или из

кредитних средстава. Трајна обртна средства (осим оних из кредита), улазе
у пословни фонд предузећа и потребно их је наменски користити. [2]

6
 3. УПРАВЉАЊЕ НЕТО ОБРТНИМ СРЕДСТВИМА

Управљање нето обртним средствима треба да обезбеди утврђивање

оптималног износа нето обртних средстава који зависи од обртних
средстава и краткорочних обавеза.

3.1. НЕТО ОБРТНА СРЕДСТВА

Нето обртна имовина (нето обртна средства) представљају рачунску

величину која се добија из разлике између обртне имовине и, којој се, ау
аналитичке сврхе додају АВР, с једне стране, и краткорочнихобавеза,
којима се, у аналитичке сврхе , додаје ПВР, с друге стране. [3]

Приликом утврђивања квалитета стања средстава и њихових извора,

подаци о висини "нето обртних средстава" (из перспективе активе) или
"нето обртног фонда" (из перспективе пасиве) су веома важни. Ради се о
истој рачунској величини која представља вишак дугорочног капитала
(сопственог и туђег) кроз нето имобилизацију (нето обртни фонд), тј.
вишак обртних средстава преко краткорочних обавеза (нето обртна
средства).

Најпоузданији показатељ тенденције и развоја финансијске структуре је

нето обртни фонд (НОФ), који је део дугорочног капитала који након
покривања имобилизације, остаје на располагању компанији. Нето обртни
фонд одговара величини обрачуна добијене из разлике у збиру дугорочног
капитала (сопственог и туђег) и нето имобилизације. Подаци на основу
којих се врши НОФ анализа налазе се у билансу стања.

Нето обртни капитал (НОК) или НОФ је у билансном смислу феномен

пасиве. Њему у активи одговара концепт нето обртне имовине (НОИ) или
нето обртних средстава (НОС). НОИ је део обртне имовине који се не
финансира из краткорочних обавеза (краткорочног туђег капитала) и
финансира се из сопственог и позајмљеног дугорочног капитала, или је
покривен нето обртним капиталом. Нето обртна средства (НОС) одговарају
обрачуну износа добијеног из разлике збира обртних средстава и
краткорочних обавеза.

Из билансне равнотеже произилази и обавезна рачунска једнакост нето

обртног капитала (НОК) и нето обртне имовине (НОИ). Ако је нето
имобилизација једнака дугорочним изворима односно обртна средства
једнака краткорочним обавезама, НОФ је једнак 0. Уколико су краткорочне

7
обавезе веће од обртних средстава, НОФ је негативан, што показује да је
део кракорочних обавеза уложен у инвестиције.

Оцена финансијског положаја заснива се на варијацијама нето обртног

фонда у низу сукцесивних обрачунских периода и развоја новчаног тока.

Ове варијације:
 откривају тенденције у развоју финансијске структуре предузећа,
 показују какво је било финансирање у прошлости,
 омогућују руководству предузећа индикације солвентности на дуги
рок.

Промене нето обртног фонда резултат су промена билансних величина из

којих се изводи нето обртни фонд. Повећање или смањење билансних
величина условљени су:
 приходима већим од укупних расхода без амортизације, тј. ако је
новчани ток позитиван,
 продајом основних средстава
 повећањем дугорочних зајмова
 конверзијом краткорочних у дугорочне зајмове и
 докапитализацијом кроз повећање осноног капитала. [4]

Нето обртни фонд указује на покривеност дугорочних средстава

дугорочним изворима, чиме се добија увид у дугорочну ликвидност и
солвентност предузећа. Током низа сукцесивних временских периода
долази до промене у висини нето обртног фонда. Извођење закључака о
финансијском положају предузећа на основу нето обртног фонда
претпоставља познавање његовог квантитативног и квалитативног аспекта.
Наиме, не постоји опште, универзално правило о количини НОФ која ће се
примењивати на сва предузећа. Важно је да се нето обртним фондом (који
зависи од величине и врсте предузећа, стопе ретабилности, итд.) осигурава
рентабилност и ликвидност пословања предузећа.

8
 3.2. РЕНТАБИЛНОСТ И РИЗИК

Рентабилност је економско начело пословања чијом се применом у пракси

постиже такво пословање у којем се са што мањим ангажованим
(уложеним) средствима у репродукцији предузећа остварује што већа
добит (профит). Важеће правило је што је однос добити већи, већа је и
рентабилност, и обрнуто. Добитак се може повећати повећањем прихода
од продаје, али и улагањем финансијских средстава у она пословна
средства која више доприносе стварању прихода. Како предузећа за циљ
имају да максимизирају добитке са минималним улагањима уз
обезбеђивање сталне ликвидност, она предузимају мере како би повећали
пословни и нето добитак. Те мере доприносе повећању рентабилности.

У анализи рентабилности користе се две групе показатеља. Први су стопе

пословног и нето добитка који изражавају парцијалну рентабилност
пословања, а други су стопе приноса на укупна пословна и сопствена
средства и изражавају глобалну рентабилност.

Рентабилност се испољава као мерило ефикасности управљања предузећа,

реализује се у следећим случајевима:
 Када се са истим ангажованим средствима постигне већи профит
(добит)
 Када се при истом остварењу добити, смањују ангажована средства
 Када се повећају и добити и ангажована средства, при чему добит
расте брже од ангажованих средстава
 Када се смањи и добит и ангажована средства, при чему је степен
смањења ангажованих средстава је већи од степена смањења добити
 када се смањују ангажована средства, а добит се повећа.

Стопа пословног и нето добитка се одређују анализом рачуна добити и

губитка. Пословни добитак представља периодично повећање пословних
средстава која се користе у њеном стицању, а стопа приноса се одређује
као однос између добитка у пословању и просечно коришћених пословних
средстава, тј.

Стопа добитка на укупна пословна средства = (Нето добитак) / (Просечна

пословна средства)

Стопа поврата на нето добит се обрачунава према форми:

Стопа нето добитка = (Нето добитак) / (Просечна пословна средства)

9
О висини остварених стопа приноса на укупна пословна средства и
сопствена средства може се проценити са становишта износа ових стопа
остварених у претходним периодима или на основу стопа које су постигле
друге конкурентска предузећа. [5]

Ризик подразумева неизвесност од неликвидности, а може се изразити

помоћу општег рациа ликвидности или апсолутног износа нето обртних
средстава. Повећање нето обртних средстава или ликвидности утиче на
смањење ризика од инсолвентности и обрнуто. Улагања у стална средства
доприносе повећању прихода од продаје, пословног и нето добитка.
Међутим рентабилност и ризик зависе и од финансирања пословних
средстава. Краткорочни извори су јефтинији од дугорочних, Све ово утиче
на успостављање конфигурације рентабилности и, која зависи од
релативног учешћа обртних у укупним изворима финансирања и њиховог
комбинованог ефекта на пословни и нето добитак и нето обртна средства.
[6]

10
 3.3. МЕТОДЕ ФИНАНСИРАЊА

За доношење одлука о финансирању обртних средстава из краткорочних

извора могу се користити три метода:

1) метод финансирања према рочности улагања

2) конзервативни метод финансирања и
3) компромисни метод финансирања.

3.3.1. Метод финансирања према рочности улагања

Метод финансирања према рочности везивања средстава или отимални

како се још назива, представља метод код кога се морају прецизно
ускладити рокови улагања у поједина средства са роковима дослпелости
извора финансирања. Суштина овог метода је да повремене или сезонске
потребе за обртним средствима буду покривене из краткорочних метода
финансирања, а основна средства и стална обртна средства из дугорочних
извора. Уз примену овог метода обезбеђује се максимирање рентабилности
јер су краткорочни извори јефтини од дугорочних.

3.3.2. Конзервативни метод финансирања

Код овог метода максималне укупне потребе за средствима предузеће ће

финасирати из дугорочних обавеза. Краткорочне изворе финасирање неће
користити уопште, или ће их, евентуално, користити кад се јаве неке
ургентне непредвиђене потребе за изворима финансирања. Ова метода
финансирања изазива трошкове, а самим тим долази и до смањења нето
добитка, односно рентабилности. Овај метод инсистира на максималној
заштити предузећа од ризика пословања, односно на минималном износу
краткорочних извора финансирања, што је у пракси и незамисливо.

3.3.3. Компромисни метод финансирања

Компромисни (комбиновани) метод финансирања-представља компромис

између претходна два метода. Наиме, он претпоставља постојање начина
финансирања обртних средстава који се неће заснивати на неким кратким
правилима финанисирања већ на задовољавајућем нивоу рентабилности и
уз постојање прихватљивог ризика од ликвидности. Овај метод полази од
тога да стално потребна средства треба да буду једнака средњој вредности
између минималних и максималних потреба за тим средствима у току
године, а њих треба финансирати из дугорочних извора. У том случају
краткорочно финансирање се односи само на остатак променљивих

11
потреба за обртним средствима у току године. Компромисни метод је
најчешћи и он се највише користи у пракси, будући да он уважава стање у
предузећу, а и у његовом окружењу.

12
 4. ЗАКЉУЧАК

Управљање обртним средствима је важно из неколико разлога. Међу

најбитнијим је сигурно тај што обртна средства предузећа скоро увек чине
више од половине њених укупних средстава. Уколико предузеће жели да
напредује и да расте оно мора стално да користи своје залихе и
потраживања. Превелика обртна средства могу довести до испод
просечних приноса на улагања, али с друге стране предузећа са малим
текућим средствима ће имати већи ризик у одржавању континуитета
пословања и теже је манипулисати радом таквог предузећа.

Други битан аспект управљања обртним средствима јесте утицај који

одлуке о обртним средствима имају на ризик, приходе и профитабилност
компаније. Управљање нето обртним средствима треба да се обезбеди
утврђивање оптималног износа нето обртних средстава и краткорочних
обавеза, што је задатак и директна одговорност финансијског менаџера.
Ове управљачке активности захтевају сталан, свакодневни ангажман
финансијског менаџера.

13
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Авакумовић Ј., Финансијски менаџмент, Висока текстилна стуковна школа за дизајн,
технологију и менаџмент, Београд, 2017.

[Р] file:///C:/Users/Aleksandra/Downloads/PF%207.pdf

[2] https://vpsle.edu.rs/wp-content/uploads/2015/11/FIB-1-Finansijsko-racunovodstvo-i-Klasa-0.pdf

[3]https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Fcid.ekof.bg.ac.rs%2Fshop%2Fdomaca-
izdanja%2Fracunovodstvo-poslovne-finansije-i-revizija%2Fposlovne-finansije-
2%2F%3Ffbclid%3DIwAR3ib_r8bPJzqWKjAVSlHeYhAj5IBqcPJegaXzfpa752FB9LEgPwFlKafqo&h=AT2t5
w_Of0zCwsJyKS1DqyWvYWIlmjER3yp8yHU1meIbkNjSrHMtUQycV7NcJC9-
ubMVjLTPpOmVFo4M9Xyf9J593Vsea7z7Vg8Sed2uHPtiW1d2JKcdVcjPYi0-DTQqmw

[4] file:///C:/Users/Aleksandra/Downloads/PF%207.pdf

[5] file:///C:/Users/Aleksandra/Downloads/MR%20-%20Upravljanje%20obrtnim%20sredstvima.pdf

[6] Авакумовић Ј., Финансијски менаџмент, Висока текстилна стуковна школа за дизајн,
технологију и менаџмент, Београд, 2017.

14