Martin Gabriévié IZVESTAJ SA PROBNOG ISKOPAVANJA RANOHRISCANSKE BAZILIKE U NIKOLICIMA KOD VLASENICE Na osnovu prethodne ambulacije terena Muzej isto¢ne Bosne u Tuzli izvrsio je sa skromnim sredstvima i sa éetiri radnika probno iskopavanje u Nikoli¢ima, SO Vlasenica, u vremenu od 26. 6. do 1. 7. 1971. godine. Na prostoru od 1 cca hektara seljaci su nailazili na ostat- ke gradevina, od kojih su jednu pravougaonu gradevinu iskopali ce- lim obimom iz temelja tako da je potpuno uniStena!). Najva%nija indicija da se na ovom prostoru nalazila i neka sak- ~ ralna gradevina bila je éinjenica da je Obrad Nikolié na svojoj njivi iskopao kamenu gredu od zelenog kamena (obliznji kamenolom Ra- jié) duZine 260 m, visine 30 cm, i debljine 60 cm. Greda je prilikom prenosa pukla u vise komada koje je vlasnik ugradio u razne delove kuée. Greda je prednjom stranom profilisana a u okviru tabullae an- satae uklesan je krst sa izvinutim krakovima unutar dvostrukog kru- ga u kojem su uklesani trouglasti ornamenti. Tabulla ansata i oblik krsta ukazivali su na rani period, a sama greda da se radi o nadvratni- ku najvjerovatnije jedne bazilike (pl. I). Veé prvim sondama, na relativno maloj dubini, naiSlo se na apsi- dalni prostor ispunjen velikom kolitinom kamena, ve¢im delom od sige, Sto ukazuje da je apsida imala lukove, a verovatno i kupolu. Ci&éenjem apsidalnog prostora pokazalo se da apsida sa vanjske stra- ne ima pravougaonu osnovu, a u unutra’njem delu oéguvan zid visine ceca 25 cm, malterisan fresko malterom debljine 3 cm. Osnova je pr- ljavo bele boje sa ornamentom u vidu ervene trake na donoj ivici. Iznad trake pojavljuje se ornament u pravougaonom okviru bele boje unutar kojeg je naslikano pet malih krstova. Sa obe strane okvira su naslikani krugovi unutar kojih pet manjih krugova nepravilno raspo- redenih. UnutraSnji zid apside naslanjao se na‘polukruzno sediSte od paz- ljivo glaéanog maltera obojenog crvenom bojom. Pojedina sediSta su medu sobom odeljena na razdaljini od 55 cm. Sedi8te pri zidu celom duzinom ima ornament itrake erne boje preko ‘koje su slobodnom ru- kom nabateni beli kvadrati, time se oéevidno htelo imitirati mozaik. Po sredini apside ostali su tragovi centralnog sediSta koje je bilo po- sebno ogradeno i vise od ostalih. Na podu ispod sedidta tragovi u mal- teru naslona za noge, sude¢i prema nekim ostacima, od zelenog ka- mena. Ispod sedista na dubini od 20 cm, naiSlo se na pod apside od glaéanog maltera, relativno dobro oéuvan i sa jasno sa¢uvanim spo- jevima sa polukruznim sedistem.74 Martin Gabrigevié Pod apside je prema srednjem brodu blago iskoSen tako da pred- stavlja jednu vrstu rampe. Na prelazu od apside na srednji brod na juznoj i severnoj strani otkopan je rov Sirine 10 em, unutra oblozen maltcrom i sa ostacima izgorelog drveta, verovatno ostacima drvene ograde. Juzni zid ispred apside, koji je ofuvan u visini cca 90 cm, sa unutraSnje strane bio je prekriven fresko malterom na kojem su na crvenoj podlozi o¢uvani ornamenti nepravilno elipsoidnog oblika bele boje, ocigledno imitacija mermera. Ornament je oiviéen trakom bele boje Sirine 10 em. Ispod ovog sloja zapaza se raniji sloj fresko maltera sa identi¢énim ornamentima, Sto govori da je bazilika imala viSe faza. S obzirom na nemoguénost konzervacije, freske su ponovo zatrpane zemljom, dalje otkrivanje juznog zida obustavljeno, a o nalazu obave- Sten Zavod za zaStitu spomenika kulture u Sarajevu. Sa dve manje sonde ustanovljen je zapadni zid gradevine i posto- janje narteksa i dobro otuvanog poda. DuiZina bazilike iznosi 20,30 m. Nakon tehnitkog snimanja i fotografisanja otkopani delovi su po- novo zatrpani zemljom. Tako prilikom iskopavanja nije naden nikakav pokretni materi- jal ni delovi erkvenog nameStaja, a samo iskopavanje je bilo isklju- tivo probnog karaktera i skromnog obima, ipak se mogu doneti od- redeni zakljuéci koji ukazuju na Siri znataj ovog lokaliteta. 1. S obzirom na to da ovaj dio istotne Bosne na arheoloskoj karti antitkih nalaziSta predstavlja uglavnom prazan i neistraZen prostor, postojanje dosada nepoznatog lokaliteta predstavljaée svakako dalji doprinos naSem poznavanju antitkog perioda u istoriji ovih krajeva’). S obzirom na to da je zaselak Nikoli¢i danas van puteva i u zaba- éenom kraju, postavija se pitanje saobra¢ajnice u blizini koje je ovo naselje leZalo. U neposrednoj blizini nalazi se, medutim, stari turski put, verovatno na rimskoj trasi, koji sa jedne strane vodi ka Miliéi- ma i odatle ka Srebrenici, a drugi obilaze¢i Vlasenicu prema Han Pijesku — Sarajevu. 2. Postojanje bazilike sa subseliumom i cathedrom ukazuje na episkopalni karakter bazilike. Iako treba pretpostaviti da se moZda radi o nekom horoepiskopu, ipak to ne umanjuje vaznost ovog otkri- éa. Nameée se pitanje da se ne radi eventualno o nekoj od nepoznatih episkopija koje pominju solinski koncili, ili pak 0 episkopiji koja je bila sufragant Sirmiuma. 3. Fresko slikarstvo, za koje treba pretpostaviti da je osim u apsidi o¢tuvano i celom duzinom juznog zida, jedinstveno je po otu- vanosti u Bosni i Hercegovini, a i Sire. Ornament ima najblizu ana- logiju onu iz Solina koju D. Rendi¢ i Mirkovié stavljaju u kraj Vi poéetkom VI veka, éemu bi u prilog i8ao i oblik krsta i tabula an- sata’). 4. Razumljivo da bi za preciznije zakljutke bilo potrebno iz- vrsiti sistematsko otkopavanje s obzirom na to da se za sada ne moze odredeno govoriti ni o osnovi bazilike niti o samom naselju.Iave8taj sa iskopavanja ranohri§éanske bazilike 15 NAPOMENE: 1. S. PERIC, ArheoloSki pregled 13, 1971, str. 85. PASALIC, Antidka naselja i’ komunikacije u Bosni i Hercegovini, Sara- vo, 1960. (vidi arheoloSku kartu). 3. D, RENDIC Archeologia Iugoslavica, I, 59-60; L. MIRKOVIC, Are. Ingo- slavica, If, 98. UZ PROBEGRABUNG AN EINER FRUCURISTLICHEN BASILIKA IN ZAKLOPACA BEI VLASENICA (OSTBOSNIEN) Die bis jetzt durchgeftihrten Ausgrabungen an dieser Fundstelle brachten die éstlichen Teile einer frithchristlichen Basilika zum Vorschein. Eine mit Priesterbank und Wandmalereien ausgestattete Apsis, sowie einige danebenli- egenden Mauerreste zeugen von einem iiberaus interessanten Bau aus der Zeit der Spitantile, deren Grossteil noch unter dem Schutt verbongen ist.NIKOLICI “agra lok. ViS-Vode Osnova iskopanog djela apsidalne gradevine LE GENDA: ©) kamen malter HE zemia F>L) fresko malter (EX) matterisan’ rov [ts] tragovi zelenog kamena u malteru