Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Трећи

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 12

Наставна тема Модерна
Наставна јединица Стефан Маларме: „Лабуд“ – анализа песме
Тип часа Обрада
Циљ часа Упознавање ученика са поетичким схватањима Стефана Малармеа кроз
интерпретацију његове песме „Лабуд“
Образовни задаци  Упознавање ученика са одликама стваралаштва Стефана
Малармеа;
 Упознавање ученика са терминима херметизам и херметично;
 Одређивање форме песме;
 Тумачење кључних симбола песме – лабуд, залеђено језеро, мраз,
бела смрт, сан.
 Поређење албатроса из песме Шарла Бодлера и лабуда из песме
Стефана Малармеа.
Функционални  Подстцање ученика да раније усвојена знања из градива доводе у
задаци везу са новим градивом;
 Снажење навике код ученика да трагају за дубљим смислиом
симбола и исказа у тексту;
 Оспособљавање ученика за аргументовано анализирање
књижевног текста.
Васпитни задаци  Јачање мотивације ученика за тумачење књижевних дела
 Емотивно уживљавање ученика у свет песме
Кључни појмови Лабуд, сонет, херметично
Образовни
стандарди
Образовни исходи  Ученици су упознати са одликама стваралаштва Стефана
Малармеа;
 Ученик зна значење термина херметизам и херметично;
 Ученик одређује форму песме;
 Ученик тумачи кључне симболе песме – лабуд, залеђено језеро,
мраз, бела смрт, сан.
  Ученик пореди албатроса из песме Шарла Бодлера и лабуда из
песме Стефана Малармеа.
 Ученик раније усвојена знања из градива доводи у везу са новим
градивом;
 Ученик трага за дубљим смислиом симбола и исказа у тексту;
 Ученик је способан за аргументовано анализирање књижевног
текста.
 Ученик се емотивно уживљава у свет песме.
Облици рада Фронтални; индивидуални
Наставне методе Монолошко-дијалошки; рад на тексту; истраживачки задаци
Наставна средства Табла; креда; Читанка
Место извођења Учионица
наставе
Корелација /
Литература и  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
додатни материјал за Српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и
наставнике средњих стручних школа, Издавачка кућа „Klett“, Београд 2014.
(33-36. стр.)
Литература и  Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ, Читанка –
додатни материјал за Српски језик и књижевност за трећи разред гимназија и
ученике средњих стручних школа, Издавачка кућа „Klett“, Београд 2014.
(33-36. стр)
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део часа  Припремни разговор са ученицима о особинама стваралаштва
(5-10 минута) Стефана Малармеа (Читанка, 33. стр.)
 Стефан Маларме (1842-1898) сматрао је да поезија треба да
буде очишћена од приземности и несавршености свакодневног
живота. Живео је мирним животом угледног професора
енглеског језика, а његова кућа била је стециште париског
интелектуалног живота. Био је једна од најистакнутијих
личности угледног круга који су сачињавали Пол Верлен,
Вилијам Батлер Јејтс, Рајнер Марија Рилке, Пол Валери и др.
Главни део часа  Ученицима се скреће пажња да Малармеово стваралаштво
(25-35 минута) карактерише херметизам, тј. поезија која је субјективна и која
подразумева затвореност и повлачење у себе (ученици се
позивају да обрате пажњу на одредницу херметично и
херметизам у Читанци, 33. стр.).
 Изражајно читање песме (2 мин.).
 Ученицима се скреће пажња да упореде Бодлерову песму
„Албатрос“ са Малармеовим „Лабудом“ и размотре сличности
и разлике.
 Поредите изгнанство албатроса и лабуда и припремите се да
о томе продискутујете са другим ученицима.
Ученици уочавају да је албатрос из Бодлерове песме изгнан од
стране морнара које му се подсмевају, према томе песник је
изгнан од стране друштва које га не разуме и не одобрава.
Лабуд Малармеов је на известан начин сам себе изгнао и дрема
у сном презира, можемо предпоставити према друштву које га,
као ни Бодлеровог албатроса, не разуме.
У којој је форми песма испевана? – На шта вас лабуд, из
наслова песме, асоцира? – Које особине красе лабудове?
Доведите своја запажања у везу са могућим значењем наслова
песме.
I строфа

 Шта означава „Девичанско Данас“ са почетка песме? - Којим

се епитетима описује? Које је кључно питање које се у првој
строфи поставља? – Како разумете синтагму „језеро
слеђено“? Да ли је залеђено језеро природна средина лабуда?
Како се лабуд по таквом језеру креће? Како с тим у везу
доводите „застале летове“ који се помињу у строфи? Ледник
из прве строфе блиста јасноћом. – Како разумете те
стихове?
Ученици уочавају да је живхном и веселом кретању у првој
строфи супротстављена непокретност изазвана ледником
залеђеног језера. Кључно питање које се поставља јесте да ли
је Девичанско Данас смело да разбије то језеро залеђено.
Ученици разумеју да би разбијање леда значило некакав бунт
младости, тј. нових песничких генерација (Девичанско Данас).
II строфа

 Зашто поетски субјекат у другој строфи говори о

„негдашњем Лабуду“? Лабуд се сећа како је диван некад био.
Шта то говори о његовој садашњости? – Зашто је он узалуд
прижељкивао слободу? – Како разумете стихове у којима је
лабуд пропустио да „опева“ крај где да проведе век?
У другој строфи ученици примећују да очито постоји велика
 разлика између некадашњег и садашњег лабуда. Лабудове жеље
за слободом (уметничком), очито су у садашњости остале
нереализоване.
 Мотив залеђености из прве строфе, преноси се сада и на
другу. Зашто се мразу додаљује епитети „јалов“?
Ученици примећују да мраз у другој строфи има епитете који
га карактеришу као нешто негативно и празно.
III строфа

 У првом терцету, код зглоба сонета, долази до својеврсног

преокрета. – У чему уочаваш преокрет у односу на претходне
стихове? – Зашто ће лабуд баш вратом (а не нпр. крилима)
стрести са себе ту „белу смрт“? – Смрт је у овој строфи
птица стекла кажњена простором. Како разумете те
стихове?
У првом терцету птица прави последњи корак да се ослободи и
стресе смрт са себе. Занимљиво је да то чини својим вратом по
којем су лабодови препознатљиви и по коме се лабудови
сматрају нарочито лепим животињама. Својом лепотом лабуд
се бори против стварности и околине која је спутава
IV строфа
 На који је начин виђен лабуд у последњој строфи? – Лабудова
непокретност сада је апсолутна. Чиме је она сугерисана? Да
ли је лабудова смрт коначна? Први пут се у песми помиње
презир. Коме је он упућен? – Зашто је, по вашем мишљењу,
лабуд „изгнан бескорисно“?
У последњој строфи, видимо лабуда у привидној смрти. Од
белог и прелепог лабуда, он је постао сабласт. Међутим, он
спава сном презира, можемо предпоставити према околини која
га је заробила.
Завршни део часа У завршном делу часа ученици читају неке од знаменитих
(3-5 минута) Малармеових аутопоетичких исказа и упознају се са термином
аутопоетички исказ (Читанка, 34-35. стр.)

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Стефан Маларме

„Лабуд“

сонет

симболи: лабуд, залеђено језеро, мраз, сан

покретљивост/непокретљивост

бела смрт; сан презира

ПРИЛОЗИ