IZRADA ELEMENATA, SUŠENJE, ISKALUPLJIVANJE I ODRŽAVANJE KALUPA

(Moja iskustva i iskustva kupaca kalupa)

ODRŽAVANJE: Posle svakog vađenja kocki, kalupe je neophodno prati SONOM
KISELINOM (kupuje se u svim radnjama mešovite robe, a koristi se u domaćinstvu).
Pakovana je u narandžastim, plastičnim bocama, a na njoj piše da je jačine od 18-20%).
Prilikom pranja kiselinom, poželjno je koristiti gumene rukavice, a kalupe prati molerskom
četkicom. Preći četkom preko svakog mesta gde se vide beli ostaci betona. Najvažnije je
oprati unutrašnjost kalupa, a to da li ćete prati kalupe sa strane i dno kalupa, zavisi od Vas.
Nakon što operete 20-ak komada, kalupe isprati pod mlazom vode, da se kiselina ne bi osušila
i kalup postao lepljiv. Istu kiselinu možete koristiti sve dok se ne potroši (ne smeta što je
zamućena i prljava). Nakon ispiranja vodom, kalupe samo na sekundu potopiti u rastvor čiste
vode i oplemenjivača za rublje BOHOR (najmasniji i najbolji je plavi bohor, ali u nedostatku
toga, može bilo koji drugi). Ja, na 10 litara vode stavljam 1 litru oplemenjivača, a može i više
(što više, to bolje i lakše se vade kocke). Kalupi su spremni za nalivanje, bilo da su mokri ili
suvi. Kada slažete oprane kalupe, okrenite ih dnom prema gore, da bi se ocedili i da ne bi u
njih ulazila prašina i slično. Nema potrebe kalupe premazivati naftom, motornim uljem,
jestivim uljem i bilo čim drugim. Istina je da kocke mnogo lakše ispadaju iz ovako namazanih
kalupa, ali ćete u tom slučaju dobiti male rupice na mestima koje ste premazali, jer je poznato
da ulje i nafta vežu vazduh za sebe i vibriranje kalupa neće doneti nikakav efekat, jer stvar i
jeste u tome da se izbaci sav vazduh iz betona, čime se dobija besprekorno glatka površina, a i
čvršća struktura betona. U te rupice ulazi voda, koja se zimi pretvara u led i „rupica“ više neće
biti „rupica“, već rupetina. Najbolji primer za to su naši putevi, gde se od male udarne rupe na
putu stvara rupčaga. 
NALIVANJE kalupa betonom.:
Za smesu betona se koristi separisani kamen (agregat, frakcija) i to jedinica, dvojka i trojka:
u odnosu 2:1:2 (dve mere jedinice – jedna mera dvojke – dve mere trojke). Mera može biti i
lopata, ali bi bilo poželjno da to bude kofa, zbog tačnijeg merenja. Na tu meru ide jedna
trećina cementa (dakle, odnos kamena i cementa je 3:1). Poželjno je koristiti cement R-42,5
(beočinski ima zelenu etiketu i na vreći piše „PROFI“, a za druge proizvodjače cementa,
nisam siguran, ali je oznaka 42,5 ista u celom svetu). Ovaj cement je neznatno skuplji od
običnog, ali skraćuje vreme sušenja (brzovezujući) i mislim da je nešto belji od običnog.
VAŽNO: Ne upotrebljavati „vruć“ cement, tj., cement koji nije „odležao“ najmanje 7 dana
(jednom sam koristio taze cement, pa sam bacio 140 kvadrata gotovih elemenata i upropastio
isto toliko kalupa). Prvo sam naveo koji materijal se koristi PO PRAVILU, ali, iz
desetogodišnjeg iskustva ću reći da, umesto frakcije, solidan posao odradjuje i najobičniji
rečni šljunak (drinski, moravski...). Najbitnije je da je šljunak čist, bez školjki, zemlje,
ilovače...Odnos šljunka i cementa je takodje 3:1. Osetno je jeftinije koristiti šljunak, , ali,
ponavljam, po pravilu ide frakcija!!!. Bez obzira šta od kamena koristite, sledeća važna stvar
je da beton mora biti dobro izmešan i mora biti ŠTO GUŠĆI. Dovoljno gust, da prilikom
sipanja u kalupe, napravi breg, a ne da se razliva po kalupu. Zatim sledi vibriranje kalupa (da
bi se izbacio vazduh iz betona). Za tu svrhu se koristi vibro – sto, ali samo kod onih koji se
bave ovim poslom i rade sa nekoliko hiljada kalupa. Za sopstvene potrebe, vibriranje se može
isto tako kvalitetno odraditi na više načina. Preneću Vam iskustva mojih dosadašnjih kupaca
kako su se oni snalazili. Najprostije je pune kalupe podizati 7-8 cm od tla i puštati ih da
padaju na zemlju, tj. „treskati“ ih o zemlju nekoliko puta i to je to. Sledeći način je da
postavite dasku na dve prazne gajbe, po dužini daske na oba kraja prikucati neke letvice
(graničnike), poredjati pune kalupe po dasci, a zatim nekim čvrstim predmetom udarati ispod
daske, tako da kalupi odskaču od daske. Sledeći način je da postavite neku ploču na spoljašnje
gume od automobila, na ploču staviti kalupe i „šutirati“ gumu... Možda izgleda malo smešno,
ali sve funkcioniše, bar po priči ljudi koji su kupovali kalupe od mene.
 Kod samog vibriranja je vrlo bitno da ne preterate sa vibriranjem. Pogrešno je mišljenje da je
bolje duže vibrirati. Vibriranje se vrši do trenutka kada se po obodu napunjenog kalupa pojave
mehurići i vrlo malo vode. Prilikom dužeg vibriranja, po površini će početi da izbija
cementno mleko, a to već nije dobro, jer beton na dnu ostaje „postan“, tj., ostaje bez dovoljno
cementa, a to znači da nećete dobiti glatku površinu.
SUŠENJE: Kalupe nalivene betonom je neophodno dobro obložiti sa svih strana najlonom
(najlonskom folijom). Dakle, prekriti kalupe najlonom, a najlon malo „podvući“ ispod punih
kalupa, tako da ulazi što manje vazduha spolja. Kalupi moraju da se“potpare“, kako bi mogli
sami sebe zalivati. Bilo da se lije staza, ploča, temelj..., beton traži vodu, tj. traži povremeno
polivanje. Beton u ovim kalupima se ne poliva, jer koristi vodu iz sebe, na taj način što beton
iz kalupa isparava, najlonska folija zaustavlja vlagu i vraća je nazad u kalupe. Kalupe čuvati i
sušiti van dometa sunca (u hladu, a najbolje u zatvorenom prostoru) Već posle sat-dva se
može primetiti kako se sa unutrašnje strane najlona stvaraju kondenzovane kapljice vode u
obliku suze i vraćaju se natrag u kalupe. Kalupe sušiti od 24 – 48 sati u zavisnosti od
spoljašnje temperature. Kada noći pređu preko 23 stepena celzijusova, kalupi su spremni za
vadjenje već posle 24 sata. U svakom slučaju, prvo probati vaditi kocke iz 1-2 kalupa, pa ako
ide – povaditi sve, a ako se kocka „krnji“ po uglovima, ostaviti još par sati.

VAĐENJE gotovih elemenata: Nalivene i osušene kalupe izneti na sunce i okrenuti ih dnom
prema gore (beton ka dole), tek toliko da plastika malo omekša i „otpusti“. Zimi se za ove
svrhe koristi vruća voda u koju se potapaju kalupi da ne bi bili kruti. Napunjen kalup blago
„razvući“ dlanovima – pritiskanjem istovremeno na dve suprotne strane kalupa, toliko da se
beton odlepi od bočnih strana kalupa. Zatim, kalup uspraviti „na nos“ („na kant“) tako što ćete
palčevima obe ruke držati dno plastike, a ostalim prstima obe ruke pridržavati betonski
element. Blagim lupkanjem kalupa o tlo, puštajte da prvo malo ispada jedna strana betonskog
elementa, ali ne dopustite da odmah ispadne jedna cela polovina, jer će se oštetiti uglovi.
Dakle, pustiti da jedna strana ispada malo pre druge (donje) strane uspravljenog kalupa.

IZRADA FASADNOG KAMENA: Za izradu imitacije fasadnog kamena, postupak je u

potpunosti isti, s tim što je sastav betona drugačiji. Zbog manje debljine fasadnog kamena u
odnosu na ostale elemente, koristi se samo jedinica i dvojka u odnosu pola – pola. Mora se
pojačati i smesa betona, tako što se na 2,5 mere frakcije stavlja jedna mera cementa. (dakle:
2,5 : 1). Zbog manje debljine elemenata, fasadni kamen se brže suši, tako da se po toplom
vremenu može vaditi već nakon 12-15 sati sušenja pod najlonskom folijom. Pokušajte da
umesto frakcije koristite prosejan rečni šljunak, kroz klasično zidarsko sito (od vojničkog
kreveta i slično). Meni je uspevalo. Vredi pokušati, jer je šljunak jeftiniji od frakcije i lakše se
nabavlja. Fasadni kamen ne mora biti bez rupica, jer se postavlja vertikalno i nema opasnosti
od zadravanja vode i stvaranja leda. Zbog reljefa, eventualne rupice nisu jako vidljive.
Ponovo dolazimo do pranja kalupa i tako u krug.

TONIRANJE BETONSKIH ELEMENATA:

Za bojenje betonskih vibro elemenata se koristi isključivo OKSIDNA BOJA u prahu. Boja se
sipa direktno u mešalicu sa ostalom smesom za nalivanje kalupa. Preporučljivi odnos je 3%
boje u odnosu na cement (100 kg. cementa/ tri kilograma boje. Betonski elementi u boji, koji
se prave sa ovom srazmerom su, po pravilu, pastelnih nijansi. Dakle, ovom srazmerom nikada
ne možete dobiti mat boju, već onu nežnu, pastelnu nijansu. Mat boja se vidi samo kada je
popločana površina mokra od kiše ili polivanja vodom. Ukoliko želite, možete dobiti i tamniju
nijansu, ali sa većim procentom boje. To nije preporučljivo iz sledećeg razloga: Ako znamo da
je definicija betona – VODA-CEMENT I ŠLJUNAK, podrazumeva se da, sve što dodate u
njega, to više nije beton. Primera radi, ako sipate vodu u vino, to više nije vino, nego bevanda
ili špricer, u zavisnosti da li dodajete običnu ili gaziranu vodu. Tri procenta boje u prahu na
100 kg. cementa nije posebno osetno, ali, naglašavam, ne preporučuje se više. Ukoliko bojite
elementa tanje od 4 cm., tu nema više nikakve razlike u odnosu na nalivanje, sušenje i vađenje
gotovih proizvoda. Ukoliko se nalivaju deblji elementi, tada se radi dvoslojni beton. To bi
značilo da je dovoljno naliti jedan sloj od 2-3 cm. betona u boji., zatim protresti kalup
toliko da prekrije celu površinu dna kalupa, pa zatim preko toga sipati običan beton bez
boje do vrha kalupa. Pored toga što ćete uštedeti duplo na rashodima za boju, dobićete i to
da vam je donji deo elementa od čistog betona, a to je vrlo bitno, jer je on direktno u dodiru sa
podlogom koju popločavate. Uostalom, kada se pločice poređaju, vidljiv je samo gornji sloj
popločane površine, što i jeste cilj. Preporučujem oksidne boje češke proizvodnje, ili
Bayerove farbe. Na tržižtu se boje pakuju u vrećama od 15, 20 i 25 kg. u zavisnosti od boje.
Za svoje kupce, ja razmeravam boju na kilograme. Nekada imam svih boja, nekada samo
poneku, zato je najbolje da pozovete ukoliko ste zainteresovani za farbanje betonskih
elemenata.

DODAVANJE ADITIVA:
Budući da ima više proizvođača aditiva za behaton, različit je i odnos u kojem se aditiv meša
sa vodom. Taj odnos se kreće u rasponu od 0,5 % – 2 % prema težini cementa. Znači na 100
kg. cementa ide od pola kilograma do dva kilograma aditiva. Iako je aditiv u tečnom stanju,
namerno govorim u kilogramima, jer zbog specifične težine nije isto kilogram i litar aditiva. I
to zavisi od proizvođača do proizvođača. Po pravilu, aditiv se meša sa vodom, koja se sipa u
mešalicu, ili se sipa direktno u mešalicu (nerazblažen).. Sada ću samo preneti tekst jedne
reklame čemu aditiv služi.
. To je tečnost koja plastificira, homogenizuje i daje vodonepropusnost betonu. Beton se lakše
razliva i povećana mu je athezija, a takodje sprečena je mogućnost pojavljivanja mikro
pukotina, tako da je savršen za izradu behaton ploča. Kako materijal ubrzava vezivanje
betona, samim tim ćemo ubrzati i proces proizvodnje ploča. Posle jednog dana čvrstoća
betona je tri puta ubrzana. Radna temperatura je 10-250C, kako okoline tako i podloge.
Potrošnja aditiva je 0,5 - 2 % na količinu cementa, u zavisnosti od proizođača. Ja, ponekad,
nabavim hiperplastifikator, pa ga razmeravam na manje količine za potrebe svojih kupaca
kalupa. U prodavnici nema manjeg pakovanja od 25 kg., a to je previše ako pravite behaton za
svoje potrebe. Potrošnja je oko 0,06 kg. Na 100 kg. cementa. (otprilike jedan čep od
dezodoransa na mešalicu, tj, nešto više od jednog decilitra). Ukoliko ste zainteresovani za
aditiv, pozovite me da vidite da li ga imam trenutno.
Puno sreće u radu i pozovite slobodno, ukoliko ima još nekih dilema. Veliki pozdrav!
Petar Crepulja, Žabalj – 063/8597282
e-mail: petarprvi@live.com
e-mail 2: pekam.petar@gmail.com
V A Ž N O! ! ! (i korisno)
12.03.2015. god. U međuvremenu se pojavio tzv. Premaz za kalupe. Premaz podseća na gustu
pastu (kremu). Nanosi se molerskom četkicom ili sunđerom tek toliko da kalup zasija. Prednosti
Premaza su, osim lakog iskalupljivanja, i to što kalupe ne morate prati sonom kiselinom posle
svakog vađenja, kao do sada. Pranje kalupa je (bar meni lično) najdosadniji i najgori deo posla
pri izradi behatona, a i zahteva najviše vremena. O zdravlju da ne govorim. Korišćenjem
premaza, kalupi se peru sonom kiselinom, tek nakon 10-ak nalivanja i vađenja (precenite sami).
Potrošnja je 1 kg. Premaza na 80-90 kvadrata kalupa. Dakle, ušteda na sonoj kiselini, vodi,
bohoru, vremenu, živcima, doktorima...  Naravno, za svoje kupce imam Premaz i razmeravam
ga na kilograme, kao i boju. PozZ. Petar