Zbornik - Konacna Verzija 2014

ISSN 0352 – 6852
eISSN 2334 – 9573
DOI: 10.14415/konferencijaGFS2014

ЗБОРНИК РАДОВА
ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

JOURNAL OF
FACULTY OF CIVIL ENGINEERING
INTERNATIONAL CONFERENCE
CONTEMPORARY ACHIEVEMENTS IN CIVIL ENGINEERING

E. III СУБОТИЦА
2014

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

International conference
Contemporary achievements in civil engineering 24. – 25. April 2014. Subotica, SERBIA

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ СУБОТИЦА

За издавача: Проф. др Мирослав Т. БЕШЕВИЋ, декан

Главни и одговорни уредник: Проф. др Мирослав Т. БЕШЕВИЋ

Уредници: Проф. др Илија М. МИЛИЧИЋ
мр Александар ЛАНДОВИЋ
мр Огњен ГАБРИЋ

Чланови одбора: Проф. др Александар ПРОКИЋ
Проф. др Драган ЛУКИЋ
Prof. dr Rudolf KLEIN
Проф. др Миодраг СПАСОЈЕВИЋ
Проф. др Неђо ЂУРИЋ
Проф. др Карољ КАСАШ
Проф. др Милан ТРИФКОВИЋ
Проф. др Ђорђе ЛАЂИНОВИЋ
Проф. др Петар САНТРАЧ
Проф. др Срђан КОЛАКОВИЋ
Проф. др Ерика МАЛЕШЕВИЋ
Проф. др Данијел КУКАРАС

Лектор и консултант за енглески: Др Сања КРИМЕР – ГАБОРОВИЋ

Техничка обрада: Проф. др Илија М. МИЛИЧИЋ
Mr SZEGEDI Attila

Издавач: Универзитет у Новом Саду
Грађевински факултет Суботица
Козарачка 2а, 24000 Суботица
www.gf.uns.ac.rs
e – mail: dekanat@gf.uns.ac.rs

Тираж: 300

Штампа: Pressia, Београд

2 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

Међународна конференција
Савремена достигнућа у грађевинарству 24.-25. април 2014. Суботица, СРБИЈА

Програмски одбор конференције

Проф. др Мирослав Бешевић,
декан Грађевинског факултета Суботица – председник
Проф. др Мирослав Весковић,
ректор Универзитета у Новом Саду

Научни одбор конференције

Председник: Академик Никола Хајдин, Председник САНУ-Београд, Р.С.
Чланови: Академик Владан Ђорђевић, Универзитет у Београду, РС
Академик Миха Томажевич, Универзитет у Љубљани, СИ
Академик Теодор Атанацковић, Универзитет у Н. Саду, РС
Проф. др Раде Вигњевић, University Cranfiel UK
Проф. др Димитрије Стаменовић, Boston University, USA
Проф. др Синиша Ђ. Месаровић, Washington State University, USA
Проф. др Драган Савић, University of Exeter, UK
Проф. др habil. János Major, HU
Проф. др György L. Balázs, University of Budapest, HU
Проф. др Radu Bancila, University of Timisoara, RO
Проф. др Jan Bujnak, University of Zilina, SK
Проф. др Радомир Фолић, Универзитет у Новом Саду, РС
Проф. др Стјепан Лакушић, Универзитет у Загребу, ХР
Проф. др Дубравка Бјеговић, Универзитет у Загребу, ХР
Проф. др Милан Кљајин, Универзитет у Осијеку, ХР
Проф. др Дамир Маркулак, Универзитет у Осијеку, ХР
Проф. др Мустафа Храсница, Универзитет у Сарајеву, БА
Проф. др Миодраг Роић, Универзитет у Загребу, ХР
Проф. др Синиша Мастелић Ивић, Универзитет у Загребу, ХР
Проф. др Милош Кнежевић, Универзитет Црне Горе, МЕ
Проф. др Душко Лучић, Универзитет Црне Горе, МЕ
Проф. др Мирослав Премров, Универзитет у Марибору, СИ
Проф. др Лудвик Траунер, Универзитет у Марибору, СИ
Проф. др Татјана Исаковић, Универзитет у Љубљани, СИ
Проф. др Милорад Јовановски, Универзитет у Скопљу, МК
Проф. др Душко Најдановић, Универзитет у Београду, РС
Проф. др Дејан Бајић, Универзитет у Београду, РС
Проф. др Драгослав Шумарац, Универзитет у Београду, РС
Проф. др Драгослав Стојић, Универзитет у Нишу, РС
Проф. др Јово Јарић, Универзитет у Београду, РС
Проф. др Борислав Стојков, Универзитет У Београду, РС

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 3



Conference Chairs

Prof. dr Miroslav Bešević, the Dean of the Faculty of Civil
Engineering Subotica and the Conference President
Prof. dr Miroslav Vesković,
the Rector of the University of Novi Sad

Scientific Committee

Chair: Academic Nikola Hajdin, SANU president-Belgrade, RS
Members: Academic Vladan Đorđević, University of Beograd, RS
Academic Miha Tomaževič, University of Ljubljana, SL
Academic Teodor Atanacković, University of Novi Sad, RS
Prof. dr Rade Vignjević, University Cranfiel UK
Prof. dr Dimitrije Stamenović, Boston University, USA
Prof. dr Siniša Đ. Mesarović, Washington State University, USA
Prof. dr Dragan Savić, University of Exeter, UK
Prof. dr habil. János Major PhD, HU
Prof. dr György L. Balázs, University of Budapest, HU
Prof. dr Radu Bancila, University of Timisoara, RO
Prof. dr Jan Bujnak, University of Zilina, SK
Prof. dr Radomir Folić, University of Novi Sad, RS
Prof. dr Stjepan Lakušić, University of Zagreb, CR
Prof. dr Dubravka Bjegović, University of Zagreb, CR
Prof. dr Milan Kljajin, University of Osijek, CR
Prof. dr Damir Markulak, University of Osijek, CR
Prof. dr Mustafa Hrasnica, University of Sarajevo, BA
Prof. dr Miodrag Roić, University of Zagreb, CR
Prof. dr Siniša Mastelić Ivić, University of Zagreb, CR
Prof. dr Miloš Knežević, University of Crna Gora, MNE
Prof. dr Duško Lučić, University of Crna Gora, MNE
Prof. dr Miroslav Premrov, University of Maribor, SL
Prof. dr Ludvik Trauner, University of Maribor, SL
Prof. dr Tatjana Isaković, University of Ljubljana, SL
Prof. dr Milorad Jovanovski, University of Skoplje, MK
Prof. dr Duško Najdanović, University of Beograd, RS
Prof. dr Dejan Bajić, University of Beograd, RS
Prof. dr Dragoslav Šumarac, University of Beograd, RS
Prof. dr Dragoslav Stojić, University of Niš, RS
Prof. dr Jovo Jarić, University of Beograd, RS
Prof. dr Borislav Stojkov, University of Beograd, RSС




Поштовани,

Редакциони одбор још једном користи прилику да се захвали на доприносу свим
ауторима који су омогућили одржавање међународне конференције „Савремена
достигнућа у грађевинарству“ и издавању Зборника радова грађевинског
факултета Суботица.
Срдачан поздрав,

Суботица, април 2014.




Dear Sirs,

Editorial Board once again takes the opportunity to acknowledge the contribution of all
the authors who are holding an international conference "Contemporary achievements in
civil engineering" and the publication of Јournal of faculty of civil engineering Subotica.

Best regards,

Subotica, April 2014.




САДРЖАЈ
CONTENTS

1. КОНСТРУКЦИЈЕ 23

Александар Бојовић, Антонио Мора, Златко Марковић,
Димитрије Алексић, Марко Павловић, Милан Спремић,
Новак Новаковић, Бошко Јањушевић………………………………………….. 25
ЖЕЛЕЗНИЧКО – ДРУМСКИ МОСТ У НОВОМ САДУ. ГЛАВНИ ПРОЈЕКТ И
ИЗВОЂЕЊЕ
RAILWAY - ROAD BRIDGE IN NOVI SAD. GENERAL PROJECT AND CONSTRUCTION
Милош Дебељковић, Тијана Јосимовић………….……………………………. 33

ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У КОМПЛЕКСУ МХЦ - ДХТ, РАФИНЕРИЈА
НАФТЕ ПАНЧЕВО (НИС)
STRUCTURES WITHIN THE MHC/DHT COMPLEX, OIL REFINERY PANČEVO (NIS)

Мирослав Т. Бешевић, Драган Стојиљковић…………………..……………… 41
ПРОЈЕКАТ ДОГРАДЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У СУБОТИЦИ
DESIGN OF ADDITION TO A BUILDING OF CIVIL ENGINEERING IN SUBOTICA,
UNIVERSITY OF NOVI SAD

Вицко Летица……………..…………………………………………………………… 49
ПРИКАЗ ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА БРАНЕ И МАЛЕ ХЕ ВРГУДИНАЦ НА РЕЦИ
НИШАВИ
REVIEW OF THE FINAL DESIGN OF THE SMALL HPP VRGUDINAC ON NISAVA
RIVER

Љиљана Козарић, Мирослав Бешевић, Данијел Кукарас…………..……… 55
ПРОЈЕКАТ ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У НОВОМ ПАЗАРУ
ПРЕМА ЕВРОКОДУ
DESING OF PRIMARY SCHOOL GYM IN NOVI PAZAR ACCORDING TO EUROCODE

Vujadin Aleksić, Srđan Bulatović, Bojana Aleksić, Ljubica Milović………….. 61
NDT AND RBI IN FUNCTION OF PRESSURE EQUIPMENT INTEGRITY LOSS
НДТ И РБИ У ФУНКЦИЈИ ГУБИТКА ИНTЕГРИТЕТА ОПРЕМЕ ПОД ПРИТИСКОМ
Radovan Cvetković, Dragoslav Stojić, Nemanja Marković…………………….. 67

COMPOSITE TIMBER-CONCRETE STRUCTURES UNDER HIGH-CYCLE FATIGUE
LOADING
СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ТИПА ДРВО-БЕТОН ИЗЛОЖЕНЕ
ВИСОКОЦИКЛИЧНОМ ЗАМОРНОМ ОПТЕРЕЋЕЊУ
Stefan Conić, Nemanja Marković, Nikola Velimirović, Nikola Stojić…………. 75

RELIABILITY ANALYSIS OF TIMBER STRUCTURES
AНАЛИЗА ПОУЗДАНОСТИ ДРВЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА




Božidar S. Furundžić………………………………………………………………….. 81
OFFICE COMPLEX IN NEW BELGRADE: CONSTRUCTION CASE
ПОСЛОВНИ КОМПЛЕКС НА НОВОМ БЕОГРАДУ: ПРИМЕР ГРАЂЕЊА
Zsolt Kokrehel………………………………………………………………………….. 87
САВРЕМЕНА РЕШЕЊА ВЕЗА ЕЛЕМЕНАТА У ЧВОРОВИМА МОНТАЖНЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ ПРИМЕНОМ ВИЈЧАНЕ ВЕЗЕ
MODERN SOLUTIONS ELEMENT CONNECTIONS IN THE NODES OF
PREFABRICATED STRUCTURES USING THE SCREW CONNECTION

Bojan Aranđelović, Dragan Nikolić…………………………………………………. 95
PRESTRESSING FORCE TRANSFER IN HIGH STRENGTH PRETENSIONED
CONCRETE ELEMENTS
ТРАНСФЕР СИЛЕ ПРЕДНАПРЕЗАЊА У ЕЛЕМЕНТИМА ОД БЕТОНА ВИСОКИХ
ЧВРСТОЋА

Љубомир Влајић, Александар Ландовић………………………………………. 101
ЈЕДАН ПРИМЕР САНАЦИЈЕ ЦЕНТРИЧНО ПРИТИСНУТИХ АБ СТУБОВА НА
ОСНОВУ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО-ТЕОРИЈСКЕ АНАЛИЗЕ МОДЕЛСКИХ
ИСПИТИВАЊА
ONE EXAMPLE OF REHABILITATION OF AXIALLY LOADED RC COLUMNS BASED
ON EXPERIMENTAL-THEORETICAL ANALYSIS OF MODEL SPECIMENS

Љубомир М. Влајић, Илија М. Миличић, Александар Д. Прокић…………. 107
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АНАЛИЗА ДИНАМИЧКИХ УТИЦАЈА СПРЕГНУТЕ
КОНСТРУКЦИЈЕ У ФАБРИЦИ “БАНИНИ А.Д.” У КИКИНДИ
EXPERIMENTAL ANALYSIS OF DYNAMIC EFFECTS COMPOSITE STRUCTURES IN
THE FACTORY "BANINI A.D." IN KIKINDA

Radmila Sinđić-Grebović…………………………………………………………….. 117
EXPERIMENTAL ANALYSIS OF SHEAR STRENGTH OF BEAMS AND
APPLICATION OF STM
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АНАЛИЗА СМИЧУЋЕ НОСИВОСТИ ГРЕДА И ПРИМЈЕНА STM
Nemanja Marković, Dragoslav Stojić, Radovan Cvetković,

Nikola Velimirović……………………………………………………………………… 123
CRACK DETECTION IN REINFORCE CONCRETE BEAM ELEMENTSWITH
PIEZOELECTRIC SENSORS
ДЕТЕКЦИЈА ПРСЛИНА У АРМИРАНО БЕТОНСКИМ ГРЕДНИМ ЕЛЕМЕНТИМА
ПОМОЋУ ПИЕЗОЕЛЕКТРИЧНИХ СЕНЗОРА
Ljiljana M. Kozarić, Dragan D. Milašinović………………………………………... 129

CRITICAL CRACK LENGTH IN SMOOTH REINFORCEMENT BARS
КРИТИЧНА ДУЖИНА ПРСЛИНЕ ГЛАТКОГ АРМАТУРНОГ ЧЕЛИКА
Dragoslav Stojić, Nikola Velimirović, Radovan Cvetković……………………... 135

PROBABILISTIC DETERIORATION MODEL FOR TIMBER-CONCRETE
COMPOSITE BEAM
ПРОБАБИЛИСТИЧКИ МОДЕЛ ДЕТЕРИОРАЦИЈЕ СПРЕГНУТЕ ГРЕДЕ ТИПА ДРВО-
БЕТОН




Миливоје Милановић, Мери Цветковска, Маријана Ефтоска,
Ана Тромбева Гаврилоска…………………………………………………………. 141
ПОЖАРНА ОТПОРНОСТИ ЦЕНТРИЧНО ОПТЕРЕЋЕНИХ СПРЕГНУТИХ
СТУБОВА У ФУНКЦИЈИ ПРОМЕНЕ ДИМЕНЗИЈА ПРЕСЕКА И ПОЖАРНОГ
СЦЕНАРИЈА
FIRE RESISTANCE OF CENTRICALLY LOADED COMPOSITE COLUMNS AS
FUNCTION OF THE SHAPE AND THE CROSS SECTION DIMENSIONS
Nebojša Milovanović, Željko Flajs………………………………………………….. 149

PROOF LOAD TESTING OF IMS BUILDING STRUCTURE AND BEHAVIOR OF
SLAB JOINT
ИСПИТИВАЊЕ ИМС КОНСТРУКЦИЈЕ ПРОБНИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ И ПОНАШАЊЕ
СПОЈЕВА

Stanko Brčić, Zoran Mišković, Dejan Vučković………………………………… 155
PROPAGATION OF VIBRATIONS AT THE ZEMUN SIDE OF THE ZEMUN-
BORČA BRIDGE
ПРОПАГАЦИЈА ВИБРАЦИЈА НА ЗЕМУНСКОЈ СТРАНИ МОСТА ЗЕМУН-БОРЧА

Миливоје Милановић, Мери Цветковска……………………………………….. 161
НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА ПОЖАРНЕ ОТПОРНОСТИ НЕКОЛИКО ТИПОВА
МЕЂУСПРАТНИХ КОНСТРУКЦИЈА
NUMERICAL ANALYSIS OF FIRE RESISTANCE OF SOME TYPES OF FLOOR
STRUCTURES

Ma Bavan, Shahrizan Baharom……………………………………………………… 167
INELASTIC ANALYSIS OF COLD-FORMED EHST COLUMNS UNDER
ECCENTRIC LOADING
НЕЛИНЕАРНА АНАЛИЗА ХЛАДНО ОБЛИКОВАНИХ "EHST" СТУБОВА ПОД
УТИЦАЈЕМ ЕКСЦЕНТРИЧНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА

Ma Bavan, Shahrizan Baharom……………………………………………………… 175
EFFECTIVENESS OF EHST COLUMNS BY STRENGTHENING OF IN-FILLED
CONCRETE
ЕФИКАСНОСТ ОЈАЧАЊА EHST СТУБОВА ИСПУНОМ ОД БЕТОНА
Бошко Стевановић, Иван Глишовић, Марија Тодоровић…………………... 185

ПРОРАЧУНСКИ МОДЕЛ ЗА ДРВЕНЕ НОСАЧЕ ОЈАЧАНЕ КАРБОНСКИМ
ТРАКАМА
DESIGN MODEL FOR TIMBER BEAMS REINFORCED WITH CFRP PLATES
Милош Шешлија, Небојша Радовић, Игор Пешко, Владимир Мученски,

Драгана Ђорђевић…………………………………………………………………… 193
НАПОНИ У БЕТОНСКОЈ ПЛОЧИ УСЛЕД ДЕЈСТВА ТЕМПЕРАТУРНИХ
ПРОМЕНА
STRESSES IN THE CONCRETE SLAB DUE TO EFFECTS OF TEMPERATURE
CHANGES




Вицко Летица………………………………………………………………………….. 199
САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ОСЛОНАЦА ЗА ДОПУНСКИ АГРЕГАТ НА ХЕ
МЕЂУВРШЈЕ
REPAIR AND RENOVATION OF ADDITIONAL POWER UNIT SUPPORTS IN HPP
MEDJUVRŠJE

Милан Бошњаковић, Славица Вучетић Абинун,
Јасмина Дамњановић Безбрадица………………………………………………. 207
САНАЦИЈА АРМИРАНО БЕТОНСКОГ МОСТА ПРЕКО РЕКЕ „БЕЛИЦЕ“ НА
КМ 711+351,49; Е75
REPAIR SOLUTIONS OF RC BRIDGE OVER THE RIVER BELICA AT KM 711+351,49;
E75

Анико Тешановић, Драгана Табаковић, Јосип Ковач Стрико……………... 213
РЕКОНСТРУКЦИЈА ТАВАНА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У СУБОТИЦИ
LOFT RECONSTRUCTION OF MUNICIPAL MUSEUM OF SUBOTICA

Милован Станојев, Драган Златков, Срђан Будић,
Предраг Петронијевић……………………………………………………………… 219
САНАЦИЈА ГОРЊЕ ПЛОЧЕ ТУНЕЛСКЕ СУШАРE ЦИГЛАНЕ ,,МЛАДОСТ'' У
ТОПЛИЧКОЈ МАЛОЈ ПЛАНИ
IMPROVEMENT OF UPPER SLAB OF TUNNEL DRIER BRICKYARD ,,MLADOST’’ I
TOPLICA MALA PLANA

Михаило Мурављов, Бошко Стевановић, Иван Глишовић………………… 227
САНАЦИЈА СПОМЕНИКА НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ НА АВАЛИ
REHABILITATION OF THE MONUMENT TO THE UNKNOWN HERO ON MOUNT
AVALA
Александар Ристовски, Владимир Станојевић………………………………. 233

НОМОГРАМИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЕФЕКТИВНЕ ДУЖИНЕ ИЗДВОЈЕНИХ АБ
СТУБОВА ПРЕМА EC 2
NOMOGRAM FOR DETERMINING THE EFFECTIVE LENGTH OF ISOLATED RC
COLUMNS ACCORDING TO EC2
Radomir Folić, Predrag Petronijević……………………………………………….. 241

MODELLING OF RC WALLS UNDER SEISMIC ACTIONS
МОДЕЛИРАЊЕ АБ ЗИДОВА НА СЕИЗМИЧКА ДЕЈСТВА
Radomir Folić, Đorđe Lađinović, Damir Zenunović……………………………... 249

ROBUSTNESS VERSUS PROGRESSIVE COLLAPSE OF RC BUILDINGS
РОБУСТНОСТ ВЕРСУС ПОРГРЕСИВНИ ЛОМ У АБ ЗГРАДАМА
Nenad Šušić, Gordana Hadži-Niković, Ksenija Đoković……………………….. 259

BEARING CAPACITY OF PILES ESTIMATE DIFFERENCES
РАЗЛИКЕ У ОДРЕЂИВАЊУ НОСИВОСТИ ШИПОВА

Мирко Петковић………………………………………………………………………. 265
ПРИЛОГ САВРЕМЕНОM СРПСКОМ НЕИМАРСТВУ И ГРАДИТЕЉСТВУ –
КРОЗ БЕЛЕШКЕ И СЛИКЕ
CONTRIBUTION OF SERBS IN MODERN BUILDING PRACTICE – SOME NOTICES
AND PICTURES



Ленарт Ђерђ…………………………………………………………………………… 277
МОДЕЛИРАЊЕ РАСТА ПРСЛИНЕ У ЦЕМЕНТНОБАЗНИМ КОМПОЗИТИМА
CRACK PROPAGATION MODELING WITHIN CEMENT BASED COMPOSITES

Ján Bujňák, Jerzy Wirwal…………………………………………………………….. 283
EFFECT OF MANAGEMENT AND MAINTENACE ON BUILDING STRUCTURAL
RELIABILITY
ЕФЕКТИ УПРАВЉАЊА И ОДРЖАВАЉА ОБЈЕКАТА НА ПОУЗДАНОСТ
КОНСТРУКЦИЈА

Ђорђе Ђуричић, Душко Лучић, Драгослав Арсовић………………………… 291
ПРОЈЕКТОВАЊЕ РЕШЕТКАСТИХ СТУБОВА ЗА ВИСОКОНАПОНСКЕ
ВОДОВЕ ПРЕМА ЕN 50341
DESIGN LATTICE TOWERS FOR HIGH-VOLTAGE OVERHEAD LINES ACCORDING
TO EN 50341
Ковач Стрико Јосип, Чех Арпад, Табаковић Драгана……………………….. 297

АНАЛИЗА ПРОБОЈА СТУБА КОД ИЗГРАДЊЕ ПОДЗЕМНИХ ЕТАЖА
ANALYSIS PUNCHING SHEAR STRENGTH OF COLUMN OF BUILDING
UNDERGROUND FLOORS

2. ТЕОРИЈСКА И ПРИМЕЊЕНА МЕХАНИКА 303
Dragan D. Milašinović, Aleksandar Borković, Danica Goleš………………….. 305

RHEOLOGICAL-DYNAMICAL APPROACH IN NONHOMOGENEOUS FINITE
STRIP METHOD
РЕОЛОШКО-ДИНАМИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ У НЕХОМОГЕНОМ МЕТОДУ КОНАЧНИХ
ТРАКА
Dragan D. Milašinović, Aleksandar Borković, Danica Goleš…………………... 313

NON-HOMOGENEOUS FINITE STRIP METHOD APPLICATION
ПРИМЕНА НЕХОМОГЕНОГ МЕТОДА КОНАЧНИХ ТРАКА
Наташа Мрђа, Драган Д. Милашиновић…………………………………………. 319

БИФУРКАЦИОНА СТАБИЛНОСТ ТАНКИХ ПЛОЧА МЕТОДОМ КОНАЧНИХ
ЕЛЕМЕНАТА
BIFURCATION STABILITY OF THIN PLATES IN FINITE ELEMENT METHOD
APPLICATION PROGRAMMING

Дијана Мајсторовић, Милорад Дошеновић, Драган Д. Милашиновић….. 325
ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНО ИЗВИЈАЊА ТАНКОЗИДНИХ ГРЕДА
ELASTIC-PLASTIC BUCKLING OF THIN-WALLED BEAMS

Mira Petronijević, Dragan Kovačević, Marija Nefovska Danilović……………. 331
SIMPLE WALL-RIGID FLOOR-SOIL MODEL FOR PREDICTION OF TRAFFIC
INDUCED VIBRATION IN BUILDINGS
ЈЕДНОСТАВАН МОДЕЛ ЗИД-КРУТА ТАВАНИЦА-TЛO ЗА ПРЕДВИЂАЊЕ
ВИБРАЦИЈА ОД САОБРАЋАЈА




Емир Маслак, Енис Садовић………………………………………………………. 339
НЕЛИНЕАРНА АНАЛИЗА АБ НОСАЧА ПРИМЕНОМ ПРОГРАМСКОГ
ПАКЕТА ANSYS
NONLINEAR ANALYSIS OF RC GIRDER WITH APPLICATION OF ANSYS SOFTWARE
PACKAGE

Anka Starčev-Ćurčin, Đorđe Lađinović, Andrija Rašeta,
Aleksandra Radujković………………………………………………………………. 347
NONLINEAR SEISMIC TIME-HISTORY ANALYSIS OF RC FRAME ACCORDING
TO EN 1998-1
НЕЛИНЕАРНА СЕИЗМИЧКА АНАЛИЗА ВРЕМЕНСКОГ ОДГОВОРА АБ РАМА ПРЕМА
EN 1998-1
Анзелм Ринд, Драган Милашиновић, Данијел Кукарас…………………….. 353

ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНА АНАЛИЗА САВИЈЕНОГ ЧЕЛИЧНОГ АНКЕРА
ELASTO-PLASTIC ANALYSIS OF BENT STEEL ANCHOR
Svetlana M. Kostić, Marija Lazović, Biljana Deretić-Stojanović, Saša Stošić 359

PARAMETRIC STUDY OF CIRCULAR CFT COLUMN CAPACITY ACCORDING
TO EUROCODE 4
ПАРАМЕТАРСКА АНАЛИЗА НОСИВОСТИ КРУЖНИХ CFT СТУБОВА ПРЕМА
ЕВРОКОДУ 4
Vuk Milošević, Nikola Milošević, Bojan Milošević………………………………. 365

THRUST LINE DEPENDENCE ON THE LOAD AND SAG
ПОТПОРНА ЛИНИЈА ЛУКА – ЗАВИСНОСТ ОД ОПТЕРЕЋЕЊА И СТРЕЛЕ ЛУКА
Slavko Zdravković, Živko Р. Cuckić, Vesna Cuckić…………………………….. 371

SEMI-RIGID FIXED END BEAMS STABILITY
СТАБИЛНОСТ ПОЛУКРУТО УКЉЕШТЕНИХ ПЛОЧА

Božana Baćić, Mato Uljarević……………………………………………………….. 379
SLOPE STABILITY ANALYSIS
АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ КОСИНА

Мартина Војнић Пурчар…………………………………………………………….. 385
АНАЛИЗА ТАНКОЗИДНИХ КОМПОЗИТНИХ НОСАЧА ПРОИЗВОЉНОГ
ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА
ANALYSIS OF THIN-WALLED COMPOSITE BEAMS OF ARBITRARY CROSS-SECTION

Igor Džolev, Đorđe Lađinović, Andrija Rašeta, Aleksandra Radujković…….. 391
NONLINEAR DYNAMIC ANALYSIS OF GIRDER BRIDGE DESIGNED IN
ACCORDANCE WITH EN 1998-2 EXPOSED TO EARTHQUAKE
НЕЛИНЕАРНА ДИНАМИЧКА АНАЛИЗА ГРЕДНОГ МОСТА ДИМЕНЗИОНИСАНОГ
ПРЕМА EN 1998-2 ИЗЛОЖЕНОГ ДЕЈСТВУ ЗЕМЉОТРЕСА

Глигор Раденковић…………………………………………………………………... 397
ТЕОРИЈА ШТАПА У SPLINE ПАРАМЕТАРСКОЈ КООРДИНАТИ – ДЕО I
BEAM THEORY IN SPLINE PARAMETRIC COORDINATE – PART I




Срђан Живковић, Марко Милошевић, Тодор Вацев…………………………. 405
ПРОРАЧУН ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА СА ПОЛУ-КРУТИМ ВЕЗАМА ПО
ТЕОРИЈИ ДРУГОГ РЕДА
THE CALCULATION OF LINE BEARINGS WITH SEMI-RIGID JOINTS ACCORDING
SECOND ORDER THEORY
Глигор Раденковић,Саша Ковачевић……………………………………………. 411

ТЕОРИЈА ШТАПА У SPLINE ПАРАМЕТАРСКОЈ КООРДИНАТИ – II ДЕО:
ПРИМЕРИ
BEAM THEORY IN SPLINE PARAMETRIC COORDINATE – PART II : EXAMPLES
Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић, Драган Д. Милашиновић………….. 417

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МОДАЛНА АНАЛИЗА ВИБРАЦИЈА
EKSPERIMENTAL MODAL ANALYSIS OF VIBRATION
Miloš Marjanović, Mira Petronijević, Mirjana Vukićević, Sanja Jocković……. 425

DYNAMIC GROUND RESPONSE ANALYSIS ALONG FUTURE BELGRADE
METRO LINE
ДИНАМИЧКИ ОДГОВОР ПОДЛОГЕ ДУЖ ТРАСЕ БУДУЋЕ ЛИНИЈЕ БЕОГРАДСКОГ
МЕТРОА
Petar Marić, Dragan D. Milašinović………………………………………………… 433

FREE VIBRATION AND BIFURCATION BUCKLING ANALYSIS OF
STRUCTURES USING THE HARMONIC–COUPLED FINITE STRIP METHOD
АНАЛИЗА СЛОБОДНИХ ВИБРАЦИЈА И БИФУРКАЦИОНОГ ПРОБЛЕМА ИЗВИЈАЊА
ХАРМОНИЈСКИ-СПОЈЕНИМ МЕТОДОМ КОНАЧНИХ ТРАКА
Anina Šarkić, Miloš Jočković, Stanko Brčić……………………………………… 439

FREQUENCY- AND TIME-DOMAIN METHODS RELATED TO FLUTTER
INSTABILITY PROBLEM
АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА ФЛАТЕРА У ВРЕМЕНСКОМ И ФРЕКВЕНТНОМ ДОМЕНУ

Aleksandar Milajić, Dejan Beljaković, Dušan Barović………………………….. 447
OPTIMUM TRUSS DESIGN USING BIG BANG – BIG CRUNCH ALGORITHM
ОПТИМИЗАЦИЈА РЕШЕТКЕ АЛГОРИТМОМ ВЕЛИКИ ПРАСАК - ВЕЛИКО
САЖИМАЊЕ

Војислав Михаиловић, Александар Ландовић……………………………….. 455
ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА АПЛИКАТИВНИХ ПРОГРАМА‘ConstructApp’
CONTENTS REVIEW OF THE APPLICATABLE SOFTWERE ‘CONSTRUCTAPP’

Miroslav Marjanović, Đorđe Vuksanović………………………………………….. 465
GEOMETRICALLY NONLINEAR TRANSIENT ANALYSIS OF DELAMINATED
COMPOSITE PLATES
ГЕОМЕТРИЈСКИ НЕЛИНЕАРНА ДИНАМИЧКА АНАЛИЗА ОШТЕЋЕНИХ
КОМПОЗИТНИХ ПЛОЧА

Stanko Ćorić, Stanko Brčić………………………………………………………….. 473
ELASTO-PLASTIC STABILITY CALCULATION OF THE FRAME STRUCTURES
USING THE CODE ALIN
ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНА АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ ОКВИРНИХ НОСАЧА ПОМОЋУ
ПРОГРАМА ALIN



3. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ 481
Aleksandra Mitrović, Ljiljana Miličić, Miodrag Zdujić…………………………… 483

AMORPHOUS KAOLIN AS CEMENT REPLACEMENT MATERIAL
АМОРФНИ КАОЛИН КАО МАТЕРИЈАЛ ЗА ЗАМЕНУ ЦЕМЕНТА
Драган Костић, Миомир Васов, Љиљана Костић Деспотовић……………. 489

УЗРОЦИ НЕРЕГУЛАРНОСТИ БОЈА ФАСАДНИХ ПОВРШИНА ИЗРАЂЕНИХ
АКРИЛДЕКОРОМ И НАЧИН ЊИХОВОГ САНИРАЊА
THE CAUSES OF COLOURS IRREGULARITIES ON FAÇADES SURFACES WITH
ACRYLIC DECOR AND MANNER OF THEIR REFURBISHMENT
Dragan Bojović, Ksenija Janković, Marko Stojanović, Ljiljana Lončar……… 497

CHANGING THE STRUCTURE OF CONCRETE AFTER EXPOSURE TO FROST
ПРОМЕНА СТРУКТУРЕ БЕТОНА НАКОН ИЗЛАГАЊА НА ДЕЈСТВО МРАЗА
Iva Despotović, Zoran Grdić…………………………………………………………. 503

ADDITIONAL RULES FOR SELF – COMPACTING CONCRETE (EN 206 – 9:2010)
ДОДАТНА ПРАВИЛА ЗА САМОУГРАЂУЈУЋИ БЕТОН: EN 206-9:2010
Jelena Bijeljić, Stepa Paunović, Ivan Nešović, Bojan Milošević……………… 509

INFLUENCE OF CALCINED CLAYS ON THE FRESH PROPERTIES OF SELF-
COMPACTING CONCRETE
УТИЦАЈ ПЕЧЕНЕ ГЛИНЕ НА СВОЈСТВА СВЕЖЕГ САМОУГРАЂУЈУЋЕГ БЕТОНА
Мирјана Малешев, Властимир Радоњанин, Гордана Броћета……………. 517

ПРОЈЕКТОВАЊЕ БЕТОНА НА БАЗИ РЕЦИКЛИРАНОГ АГРЕГАТА
MIX DESIGN OF RECYCLED AGGREGATE CONCRETE

Властимир Радоњанин, Мирјана Малешев, Гордана Броћета……………. 523
СТРУКТУРА БЕТОНА НА БАЗИ РЕЦИКЛИРАНОГ АГРЕГАТА
STRUCTURE OF THE RECYCLED AGGREGATE CONCRETE

Đorđe Đorđević, Biljana Avramović………………………………………………... 529
NEW THERMALLY ENHANCED FIBER INSULATION MATERIAL
НОВИ ТЕРМИЧКИ ПОБОЉШАНИ ВЛАКНАСТИ ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ

Оливера Вушовић, Ивана Делић-Николић, Лидја Курешевић…………….. 537
ОЦЕНА СТАЊА КАМЕНА НА ФАСАДИ ЗГРАДЕ ГЕНЕРАЛШТАБА У
БЕОГРАДУ
EVALUATION OF THE STATE OF THE STONE IN THE FACADE OF GENERALŠTAB IN
BELGRADE

Биљана Антуновић, Александар Јанковић, Љубиша Прерадовић……… 545
ТОПЛОТНЕ ПЕРФОРМАНСЕ ОМОТАЧА ЗГРАДА ПРЕДШКОЛСКОГ
ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
ТHE THERMAL PERFORMANCE OF THE PRESCHOOL EDUCATION BUILDING
ENVELOPES




Драгица Јевтић, Димитрије Закић, Александар Савић,
Александар Радевић………………………………………………………………… 551
ИСПИТИВАЊЕ ДЕФОРМАЦИОНИХ СВОЈСТАВА МИКРОАРМИРАНИХ
ЦЕМЕНТНИХ КОМПОЗИТА
TESTING OF DEFORMATION PROPERTIES OF FIBER REINFORCED CEMENT
COMPOSITES
Арпад Чех, Карољ Касаш, Милан Кекановић,

Рита Немеш, Голуб Караман………………………………………………………. 561
ТЕРМОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ НА БАЗИ АЕРОГЕЛА ЗА ПРИМЕНУ У
ГРАЂЕВИНАРСТВУ
AEROGEL BASED THERMAL INSULATION MATERIALS FOR BUILDING
APPLICATIONS
Дарко Мијатовић, Карољ Касаш, Милан Кекановић, Арпад Чех,

Голуб Караман………………………………………………………………………… 571
КОСИ КРОВОВИ СА КЕРАМИЧКИМ ЦРЕПОМ– ТРАЈНОСТ И САНАЦИЈА
PITCHED ROOFS WITH CERAMIC TILES -DURABILITY AND REHABILITATION
György L. Balázs, Éva Lublóy, Olivér Czoboly…………………………………… 579

POSSIBLE OBSERVATIONS ON CONCRETE AFTER HIGH TEMPERATURE
LOADING
ЗАПАЖАЊА НА БЕТОНУ НАКОН ОПТЕРЕЋЕЊА ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА

4. ХИДРОТЕХНИКА 587
Даница Старинац, Предраг Војт, Маријана Дамњановић,

Драгиша Жугић, Љубодраг Савић, Радомир Капор, Будо Зиндовић……. 589
ХИДРAУЛИЧКA MOДEЛСКA ИСПИTИВAЊA БРAНE СA СTEПEНAСTИM
БРЗOTOКOM
SCALE MODELLING OF THE RCC DAM WITH STEPPED SPILLWAY
Даница Старинац, Будо Зиндовић, Предраг Војт, Љубодраг Савић, 595

Радомир Капор………………………………………………………………………...
РАСПОРЕД КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ВАЗДУХА ПО ДУБИНИ У СТЕПЕНАСТОМ
БРЗОТОКУ
AIR CONCENTRATION DISTRIBUTION ON STEPPED SPILLWAY

Borislava Blagojević, Vladislava Mihailović, Jasna Plavšić…………………… 603
OUTLIER TREATMENT IN THE FLOOD FLOW STATISTICAL ANALYSIS
ПОСТУПАЊЕ СА ИЗУЗЕТНИМ ВРЕДНОСТИМА У СТАТИСТИЧКОЈ АНАЛИЗИ
ВЕЛИКИХ ВОДА

Borislava Blagojević, Ljiljana Vasilevska…………………………………………. 611
EVALUATING OPTIONS FOR WATER SENSITIVE URBAN DESIGN IN THE
MEDIJANA MUNICIPALITY
МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ WSUD ПРИСТУПА НА ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ МЕДИЈАНА




Mladen Milanović, Milan Gocić, Slaviša Trajković………………………………. 619
EFFECT OF ANTI-HAIL NETS ON DESIGN OF IRRIGATION SYSTEMS
УТИЦАЈ ПРОТИВГРАДНИХ МРЕЖА НА ПРОЈЕКТОВАЊЕ СИСТЕМА ЗА
НАВОДЊАВАЊЕ

Андријана Тодоровић, Јасна Плавшић, Јован Деспотовић,
Драгутин Павловић………………………………………………………………….. 625
ТРЕНДОВИ У ПОКАЗАТЕЉИМА РЕЖИМА ПАДАВИНА У БЕОГРАДУ
TRENDS IN PRECIPITATION INDICES FOR BELGRADE
Жељко Василић, Ања Ранђеловић, Милош Станић, Душан Продановић 633

МОДЕЛИРАЊЕ ИНФИЛТРАЦИЈЕ КИШНОГ ОТИЦАЈА
STORMWATER INFILTRATION MODELLING
Дамјан Иветић, Милош Станић, Жељко Василић, Душан Продановић…. 641

СЕГМЕНТИЗАЦИЈА ВОДОВОДНЕ ДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ
SEGMENTATION OF WATER DISTRIBUTION NETWORK
Lajos Hovány, Ognjen Gabrić……………………………………………………….. 653

PARSHALL FLUME CALIBRATION FOR FREE FLOW
КАЛИБРАЦИЈА ПАРШАЛОВОГ СУЖЕЊА ЗА НЕПОТОПЉЕНО ТЕЧЕЊЕ
Ognjen Gabrić, Dušan Prodanović, Jasna Plavšić………………………………. 661

UNCERTAINTY ASSESSMENT OF RAINFALL SIMULATOR UNIFORMITY
COEFFICIENT
ПРОЦЕНА НЕОДРЕЂЕНОСТИ КОЕФИЦИЈЕНТА РАВНОМЕРНОСТИ СИМУЛАТОРА
КИШЕ
Zoltan Horvat…………………………………………………………………………… 669

A 2-D FLOW MODEL FOR ALLUVIAL WATERCOURSES
РАВАНСКИ МОДЕЛ ТЕЧЕЊА У АЛУВИЈАЛНИМ ВОДОТОЦИМА
Zoltan Horvat…………………………………………………………………………… 675

A 2-D SEDIMENT TRANSPORT MODEL FOR ALLUVIAL WATERCOURSES
РАВАНСКИ МОДЕЛ ТРАНСПОРТА НАНОСА У АЛУВИЈАЛНИМ ВОДОТОЦИМА

Mirjana Isić……………………………………………………………………………… 683
DEVELOPMENT OF A 1-D FLOW MODEL FOR A LOOPED RIVER NETWORK
КАЛИБРАЦИЈА И ВЕРИФИКАЦИЈА ЛИНИЈСКОГ МОДЕЛА ТЕЧЕЊА У МРЕЖИ
ОТВОРЕНИХ ТОКОВА

Mirjana Isić……………………………………………………………………………… 689
CALIBRATION AND VERIFICATION OF A 1-D FLOW MODEL FOR A LOOPED
RIVER NETWORK
КАЛИБРАЦИЈА И ВЕРИФИКАЦИЈА ЛИНИЈСКОГ МОДЕЛА ТЕЧЕЊА У МРЕЖИ
ОТВОРЕНИХ ТОКОВА

Kökény István, Salamon Endre……………………………………………………… 697
LAB-SCALE EXPERIMENTS IN EXHAUSTED ZEOLITE FILTER FOR
BIOLOGICAL AMMONIUM REMOVAL

Dániel Koch, László Tamás Vas, Enikő Anna Tamás…………………………… 703



EXPERIENCES OF SEDIMENT TRANSPORT RESEARCH
Милош Трајковић, Драган Милићевић………………………………………….. 711

УЛОГА МОДЕЛИРАЊА КАНАЛИЗАЦИОНИХ СИСТЕМА НА ПРИМЕРУ
ГРАДА ВРАЊА
THE ROLE OF SEWAGE SYSTEMS MODELING ON THE EXAMPLE OF VRANJE
TOWN
Маријана Дамњановић, Бојан Миловановић, Предраг Војт,

Радомир Капор, Владан Кузмановић, Љубодраг Савић……………………. 719
УТИЦАЈ НИВОА ДОЊЕ ВОДЕ НА ХИДРОДИНАМИЧКЕ ПРИТИСКЕ У
СЛАПИШТУ
TAILWATER INFLUENCE ON THE HYDRODYNAMIC PRESSURES IN THE
STILLING BASIN
Миленко Туленчић, Матија Стипић, Срђан Колаковић……………………… 725

РЕТЕНЗИОНИ БАЗЕНИ СА РАСТЕРЕТНИМ ПРЕЛИВИМА У
КОМБИНОВАНОМ КАНАЛИСАЊУ
RETENTION BASINS WITH RELIEF OVERFLOW FOR COMBINED SEWAGE
SYSTEMS
Бела Варга, Матија Стипић, Срђан Колаковић………………………………... 733

ПРИМЕНА МКЕ И ТЕЛЕМАK-2Д У НЕУСТАЉЕНОМ ТЕЧЕЊУ ОТВОРЕНИХ
ТОКОВА
APPLICATION OF FEM AND TELEMAC-2D AT UNSTEADY FLOWING IN OPEN
FLOWS
Зоран М. Радић……………………………………………………………………….. 741

САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ, АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ И ПАРАДОКСИ
ХИДРОЛОШКЕ НАУКЕ
MODERN METHODS, CURRENT ISSUES AND PARADOKSI HYDROLOGICAL
SCIENCE

5. АРХИТЕКТУРА 743
Milena Jovanović, Aleksandra Mirić……………………………………………….. 745

LEATHER FACTORY "DJUKA DINIC" IN NIS – POSSIBILITY OF
REVITALIYATION
ФАБРИКА КОЖЕ ”ЂУКА ДИНИЋ” У НИШУ – МОГУЋНОСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ

Љиљана Алексић, Rudolf Klein, Иван Хегедиш……………………………….. 751
РАЗВОЈ СТУДИЈСКОГ МОДУЛА СТАМБЕНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ НА
ГРАЂЕВИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ У СУБОТИЦИ
DEVELOPMENT HAUSING DESIGN MODULE AT FACULTY OF CIVIL ENGINEERING
IN SUBOTICA

Ksenija Hiel, Ivana Blagojević………………………………………………………. 757
SQUERS IN NOVI SAD AS UNRECOGNIZABLE PUBLIC PLASECES
ТРГОВИ НОВОГ САДА КАО НЕПРЕПОЗНАТЉИВИ ЈАВНИ ПРОСТОРИ

763



Ksenija Hiel,Tatjana Kočetov Mišulić……………………………………………….
WOOD AS MATERIAL IN DESIGN OF PAVILIONS
DRVO KAO MATERIJAL U PROJEKTOVANJU PAVILJONA

Ева Ловра………………………………………………………………………………. 769
КОМПАРАЦИЈА СТРУКТУРАЛНОГ КОНФЛИКТА КОД ГРАДОВА
СУБОТИЦЕ И КЕЧКЕМЕТА
COMPARISON OF STRUCTURAL CONFLICT IN CASE OF SUBOTICA AND
KECSKEMET
Dijana Apostolović, Aleksandra Milinković, Ksenija Hiel………………………. 777

URBAN MATRIX CHANGES BY FORMING NEW BOULEVARDS IN NOVI SAD
ПРОМЕНА УРБАНЕ МАТРИЦЕ НАСТАЛА ФОРМИРАЊЕМ НОВИХ БУЛЕВАРА У
НОВОМ САДУ
Зоран Стојадиновић, Дејан Маринковић, Александар Сенић…………….. 783

ЗНАЧАЈ АРХИТЕКТОНСКОГ КОНЦЕПТА ЗА РЕНТАБИЛНОСТ ПРОЈЕКАТА
THE IMPACT OF ARCHITECTURAL CONCEPTUAL DESIGN ON PROFIT
Марко Николић, Александар Милојковић, Александар Кековић…………. 791

ДИЗAJН СAВРEMEНE ХOTEЛСКE СOБE - ИЗMEЂУ ЛУКСУЗA И ПРOСTOРНЕ
РAЦИOНAЛИЗAЦИJE
CONTEMPORARY HOTEL ROOM DESIGN – BETWEEN LUXURY AND SPATIAL
RATIONALIZATION
Љубиша Прерадовић, Биљана Антуновић,

Александра Крстић-Фурунџић……………………………………………………. 799
СУБЈЕКТИВНИ ОСЈЕЋАЈ ТОПЛОТНОГ КОМФОРА НА РАДНОМ МЈЕСТУ
PERCEPTION OF THERMAL COMFORT IN THE WORKPLACE
Оливера Николић, Владан Николић, Бисерка Марковић,

Милан Гоцић, Младен Милановић……………………………………………..… 807
ВИРТУЕЛНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ВИЛЕ СА ПЕРИСТИЛОМ НА
АРХЕОЛОШКОМ ЛОКАЛИТЕТУ МЕДИЈАНА У НИШУ
Радмила Пањевић, Иван Хегедиш, Милан Кекановић, Арпад Чех………. 813

ВРЕДНОВАЊЕ ПРОСТОРА КАО РЕСУРСА У УРБАНОЈ СРЕДИНИ НА
ПРИМЕРУ НАДГРАДЊЕ ГАРАЖА У НИЗУ
EVALUATION OF THE SPACE AS A RESOURCE WITHIN THE URBAN ENVIRONMENT
ON THE EXAMPLE OF UPGRADING OF THE MULTIPLE GARAGE BUILDINGS

Nebojša Čamprag……………………………………………………………………… 823
URBAN IDENTITY BUILDING THROUGH INNOVATIVE DESIGN –
ROTTERDAM EXAMPLE
КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА УРБАНЕ СРЕДИНЕ КРОЗ ИНОВАЦИЈУ – ПРИМЕР
РОТЕРДАМА

Aleksandra Mirić, Milena Jovanović……………………………………………….. 829
THE SQUARE OF KING ALEXANDER THE UNIFIER IN NIŠ
ТРГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЈЕДИНИТЕЉА У НИШУ




Dušan Grdić, Nenad Ristić, Gordana Topličić-Ćurčić, Zoran Grdić………….. 837
RENEWABLE ENERGY SOURCES AND ENVIRONMENT FRIENDLY
MATERIALS IN THE FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ И ЕКОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛИ У ФУНКЦИЈИ
ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Весна Трифуновић-Драгишић…………………………………………………….. 843
ГАРАНЦИЈА КВАЛИТЕТА PV МОДУЛA
QUALITY ASSURANCE OF PV MODULES
Jelena Dragaš, Snežana Marinković, Ivan Ignjatović, Nikola Tošić………….. 849

PROPERTIES OF HIGH-VOLUME FLY ASH CONCRETE AND ITS ROLE IN
SUSTAINABLE DEVELOPMENT
КАРАКТЕРИСТИКЕ БЕТОНА СА ВИСОКИМ САДРЖАЈЕМ ЛЕТЕЋЕГ ПЕПЕЛА, И
ЊЕГОВА УЛОГА У ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ
Nađa Kurtović Folić, Nataša Živaljević Luxor……………………………………. 859

THE IMACT OF CLIMAТЕ CHANGE ON BUILT HERITAGE IN SERBIA
УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ
Дубравка Ђукановић………………………………………………………………… 869

МУЗЕЈСКИ ПРОСТОРИ У ИСТОРИЈСКИМ ГРАЂЕВИНАМА
MUSEUM SPACEС IN HISTORIC BUILDINGS

6. ГЕОЛОГИЈА, ГЕОМЕХАНИКА И САОБРАЋАЈНИЦЕ 879
Недим Суљић………………………………………………………………………….. 881

ПРИМЈЕРИ ПРИКУПЉАЊА И ОДВОДЊЕ ФИЛТРАТА ПРИ САНАЦИЈИ
ДЕПОНИЈА ОТПАДА
EXAMPLES COLLECTION AND DRAINAGE FILTRATE AT REMEDIATION OF
LANDFILLS
Мирјана Tомичић-Торлаковић, Жарко Грујић…………………………………. 887

МЕТОДЕ МЈЕРЕЊА КРУТОСТИ КОЛОСЈЕКА
Боро Здјелар, Вукашин Здјелар………………………………………………….. 893

ОРГАНИЗАЦИЈСКА ИСКУСТВА У ГРАДЊИ АУТОПУТА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ
ORGANIZATIONAL EXPERIENCE IN CONSTRUCTION OF HIGHWAY TO THE
REPUBLIC OF SERBIAN

Александар Прокић, Наташа Мрђа, Елефтерија Златановић……………… 901
АНАЛИЗА ПОНАШАЊА СИДАРА У СИДРИШНОЈ ЗОНИ УСЛЕД ДЕЈСТВА
ЗЕМЉОТРЕСА
THE ANALYSIS OF THE BEHAVIOR OF ROCKBOLTS UNDER THE EARTHQUAKE




Драган Лукић, Мила Свилар, Александар Прокић…………………………… 911
ДЕФОРМАЦИЈЕ ТУНЕЛА У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ УСЛЕД ДЕЈСТВА
ЗЕМЉОТРЕСА
TUNNEL DEFORMATION AS A RESULT TO LONGITUDINAL DIRECTION OF
EARTHQUAKE

Еlefterija Zlatanović, Dragan Lukić…………………………………………………. 921
GROUND SURFACE SETTLEMENT INDUCED BY TWIN TUNNELLING
СЛЕГАЊЕ ПОВРШИНЕ ТЕРЕНА УСЛЕД ИЗГРАДЊЕ ДВОЈНИХ ТУНЕЛА

Неђо Ђурић…………………………………………………………………………….. 929
ГЕОТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗГРАДЊЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ АУТО ПУТА
КОРИДОР Vc НА ПОДДИОНИЦИ КАРУШЕ - УСОРА
GEOTECHNICAL CONDITIONS CONSTRUCTION OF ROADS HIGHWAY CORRIDOR
VC ON SUBSECTION KARUŠE – USORA
Петар Сантрач, Жељко Бајић……………………………………………………… 937

МОДУЛ РЕАКЦИЈЕ ТЛА ЗА ПРОРАЧУН ХОРИЗОНТАЛНО ОПТЕРЕЋЕНОГ
ШИПА
SUBGRADE REACTION FOR THE DESIGN OF LATERALLY LOADED PILE
Milan Petrović, Dragan Zlatkov, Predrag Petronijević………………………….. 947

INCREASE OF SPAN OF THE GANTRY CRANE OWNED BY COMPANY PUT
INŽENJERING NIŠ
ПОВЕЋАЊЕ РАСПОНА ПОРТАЛНОГ КРАНА ПРЕДУЗЕЋА ПУТ ИНЖЕЊЕРИНГ
НИШ
Мирјана Вукићевић………………………………………………………………….. 953

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕМЕЉА ВЕТРОТУРБИНА -ОПШТА РАЗМАТРАЊА И
КРИТЕРИЈУМИ
WIND TURBINE FOUNDATION DESIGN -GENERAL CONSIDERATIONS AND
CRITERIA
Станислав Јовановић, Драган Божовић……………………………………….. 959

ПРЕДЛОГ КОНЦЕПТА ФОРМИРАЊА СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ
ОДРЖАВАЊЕМ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
У ОКВИРИМА ПРОЦЕСА ПЛАНИРАНЕ ИЗГРАДЊЕ, РЕКОНСТРУЦИЈЕ И
МОДЕРНИЗАЦИЈЕ
RAILWAY INFRASTRUCTURE MAINTENANCE MANAGEMENT SYSTEM CONCEPT IN
SERBIA WITHIN THE PROCESS OF PLANNED RAILWAY (RE)CONSTRUCTION &
MODERNIZATION
Драган Божовић, Бошко Чоко, Станислав Јовановић………………………. 969

СУБОТИЦА 21- ПРИЛОГ ГЕНЕРАЛНОМ КОНЦЕПТУ РАЗВОЈА СУБОТИЧКОГ
ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЧВОРА У НОВОМ ВЕКУ
SUBOTICA 21 – CONTRIBUTION TO THE GENERAL DEVELOPMENT CONCEPT OF
THE SUBOTICA RAILWAY JUNCTION IN THE NEW CENTURY
Амир Џанановић……………………………………………………………………… 979

ТРОСКА ВИСОКЕ ПЕЋИ КАО АГРЕГАТ У АСФАЛТНИМ
КОНСТРУКЦИЈАМА
BLAST FURNACE SLAG AS AN AGGREGATE IN ASPHALT STRUCTURES



Филип Трпчевски, Сања Фриц, Владан Илић…………………………………. 987
УТИЦАЈ ПОВРШИНСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА ПУТА НА БЕЗБЕДНОСТ
САОБРАЋАЈА
INFLUENCE OF ROAD SURFACE CHARACTERISTICS ON TRAFFIC SAFETY

Владан Илић, Марко Орешковић…………………………………………………. 993
ЗАХТЕВИ ЕВРОПСКЕ И НАЦИОНАЛНЕ ТЕХНИЧКЕ РЕГУЛАТИВЕ У
ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈНЕ БУКE
REQUIREMENTS OF THE EUROPEAN AND NATIONAL TECHNICAL REGULATIONS
IN THE FIELD OF TRAFFIC NOISE

Riste Ristov, Jovan Br. Papić, Zlatko Zafirovski, Slobodan Ognjenović……. 999
DESIGN OF STRUCTURES FOR A ROAD ON EXTREMELY IRREGULAR
GROUND

Данило Вуњак, Драган Лукић, Арпад Чех,
Богдан Васовић, Голуб Караман…………………………………………………. 1005
РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ БЕТОНСКИХ КОЛОВОЗА ПОМОЋУ
РЕЗОНАНТНОГ РАЗБИЈАЊА
REHABILITATION OF CONCRETE PAVEMENTS BY RESONANT RUBBLIZING
Јовица Шијаковић……………………………………………………………………. 1017

ЈЕДАН ПРИМЕР ГЕОТЕХНИЧКОГ МОДЕЛИРАЊА ТЕРЕНА У ЗОНИ ТЕМЕЉА
ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
ONE EXAMPLE OF GEOTECHNICAL MODELING FIELD IN THE ZONE FOUNDATION
WIND TURBINES
Јовица Шијаковић, Мирослав Бурзановић……………………………………. 1023

ПРОРАЧУН ФУНДИРАЊА ТЕМЕЉА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
CALCULATION OF FOUNDATION OF WIND TURBINES
Илија Самарџија, Петар Сантрач…………………………………………………. 1033

КОНТАКТНИ НАПОНИ ИСПОД ТЕМЕЉА ОПТЕРЕЋЕНОГ СИЛОМ ИЗВАН
ЈЕЗГРА ПРЕСЕКА
CONTACT STRESSES BELOW FOOTING WHEN LOADED POINT LIES OUTSIDE THE
KERN
Милош Кнежевић, Живојин Прашчевић, Снежана Рутешић,

Влатко Радовић, Младен Гогић…………………………………………………… 1043
ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКО ВРЕДНОВАЊЕ НОВЕ ПРУГЕ ПЉЕВЉА-БИЈЕЛО
ПОЉЕ-КОСОВО
MULTI-CRITERIA EVALUATION OF NEW RAILWAY LINE PLJEVLJA-BIJELO POLJE-
KOSOVO

7. ГЕОДЕЗИЈА 1051
Мирослав Кубурић…………………………………………………………………… 1053

САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ ПРИКУПЉАЊА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА – ПУТ КА
„Е- УПРАВИ“
CONTEMPORARY METHODS OF COLLECTING SPATIAL DATA – A ROAD TO „E-
GOVERNANCE“



Mirko Borisov, Milan Trifković………………………………………………………. 1063
APPLIANCE OF THE NEW TECHNOLOGIES AT CARTOGRAPHY AND
VISUALISATION OF GEOSPATIAL DATA
ПРИМЕНА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА КАРТОГРАФИЈУ И ВИЗУАЛИЗАЦИЈУ
ГЕОПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА

Mирослав Кубурић…………………………………………………………………… 1077
ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ ГЕОДЕТСКИХ МЕТОДА КОД ИЗРАДЕ
ГЕОДЕТСКИХ ПОДЛОГА ЗА ПОТРЕБЕ ПРОЈЕКТОВАЊА У НИСКОГРАДЊИ
APPLICATION OF MODERN SURVEYING METHODS FOR MAKING SURVEYING
MAPS FOR THE NEEDS OF DESIGNING IN CIVIL ENGINEERING

Борислав Т. Томашевић……………………………………………………………. 1085
ВОДИЧ ЗА ИНВЕСТИТОРЕ® - КАКО ИЗГРАДИТИ ОБЈЕКАТ У РЕПУБЛИЦИ
СРБИЈИ
THE GUIDE FOR INVESTORS® - HOW TO DEVELOP A FACILITY IN THE REPUBLIC
OF SERBIA

Велимир Шећеров, Дејан Филиповић…………………………………………... 1091
OДРЖИВИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ –
ПРИМЕР ОПШТИНЕ СОПОТ
SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF DEVELOPMENT OF A LOCAL
COMMUNITY – EXAMPLE: THE MUNICIPALITY OF SOPOT

Janos Major…………………………………………………………………………….. 1099
УЧЕЊЕ, РАЗУМЕВАЊЕ, КОМУНИКАЦИЈА И МОДЕРНО ОБРАЗОВАЊЕ
LEARNING, PERCEPTION, COMMUNICATION AND MODERN TEACHING
Ленарт Ђерђ…………………………………………………………………………… 1105

ОПЛАТНИ СИСТЕМ НА ПАРЦЕЛАМА БЕЗ ПРОСТОРА ЗА ПОТРЕБЕ
ГРАЂЕЊА
FORMWORK SYSTEM ON PLOTS WITH NO ROOM FOR CONSTRUCTION NEEDS
Тоша Нинков, Владимир Булатовић, Зоран Сушић, Дејан Васић………... 1113

МОБИЛНО ЛАСЕРСКО СКЕНИРАЊЕ У ПОСТУПКУ МАСОВНОГ
ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА
Марина Ракочевић............................................................................................. 1119

САВИЈАЊЕ ДЕБЕЛИХ И УМЈЕРЕНО ДЕБЕЛИХ СЛОЈЕВИТИХ
КОМПОЗИТНИХ ПЛОЧА
.




КОНСТРУКЦИЈЕ
1







ЖЕЛЕЗНИЧКО – ДРУМСКИ МОСТ У НОВОМ САДУ.

ГЛАВНИ ПРОЈЕКТ И ИЗВОЂЕЊЕ
Александар Бојовић1
Антонио Мора2
Златко Марковић3
Димитрије Алексић4
Марко Павловић5
Милан Спремић6
Новак Новаковић7
8
Бошко Јањушевић УДК: 624.21(497.113Нови Сад)
DOI: 10.14415/konferencijaGFS2014.001
Резиме: Железнички мост преко Дунава у Новом Саду је пројектован као мост са
два железничка колосека, две друмске и две пешачке саобраћајне траке. Мост се
састоји од четири мостовске конструкције: на десној и на левој обали су
спрегнуте просте греде распона L=27 m и 48 m, лукови са мрежасто
постављеним затегама су преко реке и имају распоне L=177 m и L = 219 m.
Коловозна конструкција лукова је пројектована као спрегнута конструкција.
Конструкција моста је пројектована према важећим немачким и европским
прописима. Лучна конструкција моста са распоном 219 m претставља светски
рекорд у групи челичних лучних двоколосечних мостова са луковима сандучастог
попречног пресека.
Кључне речи: Железникчко-друмски мост, лучни мост, лук са затегама,
мрежасте затеге, челична конструкција, спрегнута конструкција, затега,
извођење

1
Александар Бојовић, дипл.инж. грађ., DEL ING DOO, Јастребовљева 25, Београд, Србија, тел: 011 354
11 20, e – mail: aleksandar.bojovic@deling.rs
2
Antonio Mora, M.S.CE, Azvi Ogranak, Нови Сад, Темеринска 102, тел. 021 552 805. e – mail:
zezelj.bridge.azvi@gmail.com
3
Проф. др. Златко Марковић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Краља
Александра 73, Београд, Србија, тел. 011 32 18 627, e – mail:: zlatko@grf.bg.ac.rs
4
Димитрије Алексић, дипл.инж. грађ., DEL ING DOO, Јастребовљева 25, Београд, Србија, тел: 011 354
11 20, e – mail: dimitrije.aleksic@deling.rs
5
др Марко Павловић, дипл.инж. грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Краља
Александра 73, Београд, Србија, тел. 011 32 18 627, e – mail: marko@grf.bg.ac.rs
6
др Милан Спремић, дипл.инж. грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Краља
Александра 73, Београд, Србија, тел. 011 32 18 627, e – mail: spremic@grf.bg.ac.rs
7
Новак Новаковић, дипл.инж. грађ., DEL ING DOO, Јастребовљева 25, Београд, Србија, тел: 011 354 11
20, e – mail: novak.novakovic@deling.rs
8
Бошко Јаљушевић, дипл.инж. грађ., DEL ING DOO, Јастребовљева 25, Београд, Србија, тел: 011 354
11 20, e – mail: bosko.janjusevic@deling.rs



1. УВОД
Железничко-друмски мост преко Дунава у Новом Саду је у изградњи. Гради га
конзорцијум шпанских и италијанске фирме Azvi S.A. – Tadei S.p.A. – Horta
Coslada S.L. у сарадњи са више подизвођача, међу којима су и фирме из Србије,
(видети т. 4).
Мост се гради у Новом Саду на локацији претходног Друмско-железничког моста
(„Жежељевог моста“), срушеног 1999. у ратним дејствима, (слика 1). Мост се
налази на траси међународне железничке магистралне пруге број 2, Будимпешта –
граница са Мађарском – Суботица – Нови Сад – Београд.
Пројектовање и градња моста обављају се према захтевима Урбанистичких услова
града Новог Сада, Пројектном задатку Железница Србије (истом и за Идејни, и за
Главни пројект) и Тендерским документима.
Најважнији технички захтеви Урбанистичких услова и Пројектног задатка:
 локација: локација старог моста;
 саобраћај на мосту, слика 3: два колосека + две друмске траке + две пешачко-
бициклистичке стазе;
 оса колосека број 1 на мосту, слика 3: у оси постојећег колосека на обалама;
 статички систем и материјал конструкције: челични, лучни мостови;
 фундирање: искористити темеље старог моста колико је могуће;
 инсталације на мосту: према захтевима корисника;
 убрзање у вертикалној равни од железничких оптерећења: aV ≤ 1,3 m/s2 ;
 брзине возова: путничких 160 km/h, теретних 120 km/h;
 норме за пројектовање: водећа норма су препоруке Немачких савезних
железница Ril 804:2003 [5], одатле повезане немачке норме DIN-Fb 101 до
104:2009 и европске норме EN 1990:2002, EN 1993-2:2006, EN 1994-2:2005 као
основне, као и норме серије EN 1998 за сезмичка дејства.
Изузетно битан услов, ван поменутих захтева, био је услов о коштању моста:
највише 60 милиона EUR, према захтеву Делегације Европске комисије, обзиром
да је Европска комисија донатор дела средстава за изградњу моста.
Кратак преглед развоја пројекта у целини:
 2007-05 до 2010-07: Италијанске фирме Italferr и IRD добијају конкурс
Делегације Европске комисије (DEU) за пројектовање моста; садржај: Идејно
решење + Идејни пројект + Главни пројект + Тендерски документи; градња
моста према Црвеном Фидику. Током времена Железнице Србије два пута
мењају пројектни задатак што је довело до израде два идејна пројекта (!).
Идејни пројект, други по реду, био је у проширеном облику и као замена за
Главни пројект. Ово је био разлог преласка услова изградње моста - са
Црвеног на Жути Фидик; о Идејном пројекту видети литературу [1].
 2010-07: расписан конкурс DEU за извођење радова по Жутом Фидику;
 2011-01: потписан уговор о изградњи моста са шпанско-италијанским
конзорцијумом Azvi S.A. – Tadei S.p.A. – Horta Coslada S.L.; Главни пројект [2]
је завршен 2011-11 и после свих законских процедура градња је почела 2012-
04. Завршетак изградње моста се очекује 2015.
Главни пројект је приказан у радовима [3] и [4].



Слика 1. Изглед и диспозиција моста

2. ОСНОВНЕ ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МОСТА
Просторни положај моста одређен је следећим условима, (слика 1, слика 2):

 положајем колосека бр. 1 (слика 2) који се наставља на постојећи колосек на
обалама; колосек број 2 је на 4,20 m од колосека бр. 1, а друмске траке на
потребном размаку од колосека 1 и у наставку на постојеће саобраћајнице на
обалама;
 положајем централног стуба, стуба у оси 3, где се оса 3 поклапа са осом
постојећег кесона старог моста у дну реке;
 положајем опорца старог моста на десној обали, којим је одређен положај
стуба у оси 2; положајем уређених обала и саобраћајница на обалама;
 висинским током нивелете железничке пруге, вишој око 1,5 m од нивелете
пруге на старом мосту због обезбеђивања пловног профила испод моста.
Мост је према Главном пројекту [2] подељен на четири мостовске конструкције,:
 Прилазни мостови на обалама распона 25,30 m и 45,30 m. Конструкцију
мостова чине две бочне челичне греде (пресека једнаког пресеку затега лучних
мостова) и централна спрегнута греда. Греде су спојене попречним носачима
спрегнутим са армиранобетонском коловозном плочом tc = 300 mm.



 Мостови преко Дунава – два лучна моста система пуних лукова са затегама,
распона 177,00 m и 219,00 m. Вешаљке су каблови у дијагоналном распореду,
без везе на местима укрштања и на међусобном осном размаку од e = 300 mm.
Коловозна конструкција је спрегнута - попречни носачи са армиранобетонском
коловозном плочом tc = 300 и 400 mm. Коловозна плоча је такође спрегнута и
са затегама у хоризонталаној равни, повећавајући тако крутост моста у
хоризонталној равни. Између два лучна моста, изнад централног стуба,
пројектована је прелазна конструкција распона 2,75 m која побољшава иначе
успешно решен проблем сабирања угловних ротација два суседна лучна моста.

Слика 2. Типичан пресек зоне коловоза

Битни разлози избора конструктивних решења:
 Основни конструктивни систем лучних мостова – лукови са затегом, а не
укљештени лукови. Огромне хоризонталне силе од лукова примају се унутар
система затегама, а не тлом – што може да буде изузетно опасно по опстанак
моста у случају размицања ослонаца, поготово у условима лошег тла, какво је
углавном на обалама.
 Величина стреле лучних мостова: Одређене из анализе дебљина лимова
пресека лукова и затега – да се обезбеди оптимални избор класа и подкласа
челика у складу са поступцима заваривања.
 Вешаљке – каблови или пуне затеге: Изабрани су каблови због убедљивих
предности: без монтажних наставака, много веће отпорности на замор, већег
пригушења осцилација и обезбеђења аероеластичне стабилности.
 Коловозна конструкција – спрегнута или челична са ортотропном плочом:
Спрегнута конструкција има изразите предности: битно нижу цену израде,
већу отпорност на замор, мању опасност од залеђивања, одаје мању буку,
лакше се одржава.



 Вешаљке – дијагонални или вертикални распоред: Према Главном пројекту
дијагонални због веће крутости, у Идејном вертикални. До измене је дошло
због измене захтева меродавне норме – DIN-Fb 101:2009 за угловне ротације
на лежиштома, (раније издање је из 2003.).

3. ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈЕ МОСТА

Прорачун конструкције моста из [2] је урађен према актуелним издањима норми
серије DIN-Fachbericht и европских норми серија EN 1991, EN 1992, EN 1993, EN
1994 и EN 1998. Ово је први мост у Србији уопште пројектован и прорачунат
према овим нормама. Садржи низ доказа и поступака који се досад никад нису
примњивали у домаћој пракси:
 Примењени програми: Sofistik (као водећи и основни), SAP (за упоредну
контролу и FE-прорачуне), Тower (за FE-прорачуне).
 Модели конструкција: Прилазни мостови – комплетно у FE; Лучни мостови –
глобални модел штапаст без и са бетонском коловозном плочом, детаљи
конструкције у FE.
 Оптерећења: саобраћајна железничка и друмска оптерећења за статички и
динамички прорачун и прорачун замора, топлотна дејства, дејство ветра,
сеизмичка дејства.
 Стање граничне носивости (ULS): статички прорачун, динамички прорачун,
отпорност пресека, локална стабилност – избочавање према методи
редукованих напона, глобална стабилност лукова.
 Стање граничне употребљивости (SLS): вертикална убрзања, вертикални
угиби, хоризонтални угиби и ротације око вертикалне осе, померања
коловозне конструкције иза лежишта, екстремне угловне ротације на
лежиштима, увртање коловоза, прслине бетонске коловозне плоче.
 Замор: челичних конструкција лукова, затега, попречних носача, греда,
вешаљки – каблова, бетонских коловозних плоча – бетона, арматуре,
можданика.
 Аеродинамички ефекти: греде – аеродинамичка осетљивост, одвајање вртлога,
флатер, турбуленција, вешаљки – одвајање вртлога, галопирање, вибрације
изазване кишом и ветром.
Прорачун монтаже лучних мостова такође је био веома сложен, почев од монтаже
каблова па за сваки корак лансирања (састављање мостова на обалама и транспорт
на платформама, санкама и баржама, обалом и реком, до коначне локације).
Лучни мостови у Новом Саду иначе спадају међу највеће у свету у својој групи.

Табела 1: Преглед железничких челичних лучних мостова са највећим распонима.
Решетк. лукови Лукови са Лукови са Лукови са
са затегом затегом - гредом затегом, 1 кол. затегом, 2 кол.
1 Wanzhou Bridge Caiyuanba Bridge Fehmarnsund Нови Сад
Кина, 2005, 360 Кина, 2009, 420 Немачка, 1963 Србија, 2015,
m, 2 колосека m, 2 кол. + 6 тр. 248 m, 1 к.+2 тр 219 m, 2 к.+2 тр



2 Dashengguan Br. Yiwan Bridge Main Bridge Нови Сад
Кина, 2005, 336 Кина, 2008, 275 Немачка, 1993 Србија, 2015,
m, 6 колосека m, 2 колосека 160 m, 1 кол. 177 m, 2 к.+2 тр
3 Hell Gate Bridge Hammer Bridge Vahldorf Bridge Ogatayama Br.
САД, 1918, 298 Немачка, 1987 Немачка, 2005 Јапан, 1995, 139
m, 3 колосека 250 m, 4 кол. 150 m, 1 кол. m, 2 колосека

4. УЧЕСНИЦИ

Објекат Железничко-друмски мост преко Дунава у Новом Саду
Инвеститор ЈП Железнице Србије, Београд
Финансирање Делегација Европске комисије за Републику Србију,
Аутономна покрајина Војоводина, Град Нови Сад
Извођач Конзорцијум JV Azvi S.A., Taddei S.p.A., Horta Coslada S.L.
Подизвођачи за Главни пројект конструкције моста:
пројектовање DEL ING d.o.o., Београд, www.deling.rs
Одговорни пројектант: Александар Бојовић, диг
Пројектанти (сви диг): Проф.др. Златко Марковић, Димитрије
Алексић, др. Марко Павловић, др. Милан Спремић, Новак
Новаковић, Урош Костић, Бошко Јањушевић.
Консултант за архитект.: Петар Бојовић, M.Arch, MAS ETH-HS
Главни пројект стубова и фундирања:
ENCODE d.o.o., Београд.
Одговорни пројектант: Дамир Пецо, диг.
Подизвођачи за Састављање челичне конструкције и стуб 3: Мостоградња а.д.
извођење Каблови: VSL Ltd., Saint Legier, Switzerland.
Лансирање: Mammoet, Rotterdam, Netherland.
Лежишта и дилатације: FIP Industriale, Servazzano, Italy.
Техничка конт. Институт „Кирило Савић“ д.о.о., Београд
Инжењер JV DB International, Egis International.

ЛИТЕРАТУРА
[1] Petrangeli, M.P., Bojovic, A., Njagulj, V.: New Railway Road Bridge across the
Danube in Novi Sad. 7th International Conference on Bridges across the Danube
2010, Bridges in the Danube Basin „Theory and practice in bridge engineering“,
Bridges, October 14-15, Sofia, Bulgaria, Proceedings, p. 247-260.
[2] Railway Road Bridge across the Danube in Novi Sad. Detailed Design of the Bridge
Structure. DEL ING d.o.o., Belgrade, (as subcontractor of JV Azvi/Taddei/Horta
Coslada, Belgrade, November 2011.
[3] Bojović, A., Marković, Z. Mora, A., Blom, J., Aleksić, D., Pavlović, M., Spremić,
M., Novaković, N., Janjušević, B.: Detailed design of the railway road bridge in



Novi Sad, Conference Contemporary civil engineering practice 2012. Proceedings,
p. 75-88.
[4] Bojović,A., Marković,Z., Mora,A., Blom,J., Aleksić,D., Pavlović,M., Spremić,M.
Novaković,N., Janjušević,B.: Railway road bridge across the Danube in Novi sad –
Design and construction, The eight international conference „Bridges in Danube
Basin“, New Trends in Bridge Engineering and Efficient Solutions for Large and
Medium Span Bridges, Timisoara – Belgrade, 4-5 October 2013; Springer Vieweg,
p. 139-150.
[5] Ril 804:2003
DB Richtlinie 804: Eisenbahnbruecken (und sonstige Ingenieurbauwerke).
Planen, Bauen und Instand halten.
RAILWAY - ROAD BRIDGE IN NOVI SAD. GENERAL

PROJECT AND CONSTRUCTION
Summary: The Railway Road Bridge across the Danube in Novi Sad is designed for two
railway tracks, two road lanes and two foothpaths. The bridge consists from four bridge
structures: right and left bank bank simple composite beams L = 27 m and 48 m, and
network tied arch steel bridge structures over the river L = 177 m and L = 219 m. The
deck structure of the arch bridges is the composite deck. The bridge were designed
according to actual german and european norms. The arch bridge 219 m is the world
record span in the group of steel arch bridges with two tracks and box arches.
Keywords: Railway road bridge, arch bridge, tied arch, network arch, steel structure,
composite structure, cable stay, erection







ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У КОМПЛЕКСУ
МХЦ - ДХТ, РАФИНЕРИЈА НАФТЕ ПАНЧЕВО (НИС)
Милош Дебељковић1
Тијана Јосимовић2 УДК: 624.665.6/.7(497.11)
Резиме: У рафинетији нафте у Панчеву у периоду од 2010 до 2012 године трајала
је изградња постојења за „Благи хидрокрекинг“ и „Хидро дораду“ у оквиру
модернизације рафинерије, у то доба највеће инвестиције у Србији. Количине
уграђеног грађевинског материјала за објекте овог постојења износе око 30.000
м3 бетона са 3.150 тона уграђене арматуре као и око 6.200 тона монтиране
челичне конструкције. Све грађевинске радове извела су српска предузећа. У овом
излагању биће приказана носећа конструкција појединих објеката и целина ових
постојења као и процес пројектовања (према Еврокоду) и нострификације
пројектне документације (према СРПС-у), што су извршили предузећа CB&I
Lummus (Брно, Чешка) и Делта инжењеринг из Београда.
Кључне речи: НИС, Рафинерија, модернизација, хидрокрекинг, нострификација
1. УВОД
Приватизацијом НИС-а (Нафтна индустрија Србије) од стране руске компаније

„Гаспром њефт“ током 2008 године, донета је одлука да се покрене процес
модернизација Рафинерије нафте у Панчеву. Вредност изградње комплекса за
благи хидрокрекинг и хидро дораду (Mild Hydrocracking and Hydrotreatment –
MHC/ DHT) износи 396 милиона евра.
Реализација овог комплекса омогућила је НИС-у да у потпуности пређе на
производњу еколошки чистог горива – безоловних моторних бензина и евро
дизела са садржајем сумпора не већим од 10 ppm, што одговара стандарду „Евро
5“. Нови комплекс омогућио је повећање обима прераде.
Намена комплекса МХЦ/ДХТ је повећање дубине прераде нафте, одстрањивање
максималне количине сумпора, азота и осталих хемијских једињења која
негативно утичу на квалитет готовог производа – горива.
Од укупне количине ослобођеног сумпора 99,9% се преведе у чврсти сумпор, чиме
се смањује емисије штетних материја (бензена, оксида сумпора и оксида азота,
тврдих честица) у атмосферу и значајно доприноси заштити животне средине.

1
Милош Дебељковић, дипл.инж. грађ, технички директор, Делта инжењеринг, Милутина Миланковића
7г, Београд, Србија, тел: 011 7856901, e – mail: m.debeljkovic@deltainzenjering.rs
2
Тијана Јосимовић, дипл.инж. грађ, водећи пројектант, Делта инжењеринг, Милутина Миланковића 7г,
Београд, Србија, тел: 011 7856901, e – mail: t.josimovic@deltainzenjering.rs



2. ЦЕЛИНЕ У ОКВИРУ КОМПЛЕКСА
Комплекс је пројектован из више целина (WP1 – work package 1 – производна
постројења) које су међусобно повезане углавном цевним мостовима који поред
цевног развода на себи имају и велики број електро регала за „јаку“ струју и
сигнализацију и инструментацију. Постројења у оквиру комплекса (која су била
предмет уговора CB&I) јесу:
постројење за благи хидрокрекинг и хидрообраду;
постројење за производњу сумпора;
постројење за гранулацију сумпора;
постројење за регенерацију амина;
постројење за пречишћавање киселих вода

Слика 1. Изглед компплекса (из пројекта)

У оквиру сваке целине пројектован је (и изведен) већи број грађевинских објеката
и то бетонских конструкција у виду темеља вертикалних и хоризонталних судова,
пумпи, компресора и конструкција базена и челичних конструкција у виду
вишеспратних платформи, отворених зграда или кула.
Комплетно пројектовање овог комплекса обавили су пројектанти чешке филијале
предузећа „CB&I“ (из Брна), а документацију су нострификовали и као одговорни
пројектанти пред законом стајали пројектанти предузећа „Делта инжењеринг“.

3. БЕТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
3.1 Темељи цевних мостова и других челичних конструкција
Темељи цевних мостова и других челичних конструкција су димензионисани у
сектору за бетон грађевинског бироа CB&I-ја, на основу реакција добијених од



њиховог сектора за челик, док је у Делта Инжењерингу извршено димензионисање
на основу реакција које су инжењери задужени за нострификацију бетонских
конструкција добили од својих колега који су нострификовали челичну
конструкцију.

3.2 Темељи вертикалних и хоризонталних судова
Темељи вертикалних и хоризонталних судова су димензионисани у грађевинском
бироу CB&I-ја и нострификовани у Делта Инжењерингу, на основу података о тим
судовима добијених од одсека за машинску опрему CB&I-ја у виду Mechanical
Data Sheets (где су биле дате димензије и тежине судова, оптерећење од сеизмике и
број и димензије анкера према њиховом прорачуну).
Темељи и анкери су срачунати и нострификовани за четири фазе: у фази монтаже,
фази када је постављена празна посуда, у радном режиму и у фази теста кад је суд
испуњен водом. Разлика у оптерећењима је била у хоризонаталним оптерећењима,
ветру и сеизмици, јер смо ми те утицаје анализирали по српским важећим
прописима. У оба прорачуна коришћене су исте комбинације оптерећења. За фазу
монтаже и фазу теста су рађене само комбинације са ветром, и то са половином
његовог интензитета, док су за празан суд и суд у радном режиму анализиране
комбинације са пуним ветром и сеизмиком.

3.3 Геомеханика
Препоруке за фундирање је дала чешка фирма ГеоСтар, на основу геомеханичких
испитивања на терену које је спровео Институт ИМС. Горњи слојеви тла су меки и
са лошим карактеристикама до 6 м испод нивоа терена и чине их насути материјал
и пешчано пуњење испод кога се простиру барски лес и пешчана и глинаста
прашина. Ови слојеви нису погодни за плитко фундирање високих и тешких
конструкција, а неопходно је било бити веома пажљив и у случају ниских и лаких
објеката због њиховог слегања, тако да је препоручено коришћење плитких
темеља у комбинацији са побољшањем тла помоћу шљунчаних шипова и хомогене
шљунчане подлоге, док се код високих објеката препоручује дубоко фундирање.
Подземна вода је на дубини од 4-5 м, максимално 2 м испод површине терена, што
зависи од нивоа Дунава. Шљунчани шипови су пречника 0,52м, дужине до 3
пречника шипа, и у растеру 1,2 до 1,8 м и пројектовани тако да носе максималну
силу 250 кН, док је шљунчани водопропусни слој на врху шипова 0,5м.
Дубоко фундирање је вршено на побијеним - Франки шиповима пречника 0,52 м и
на бушеним ЦФА шиповима пречника 0,4 м, 0,5 м и 0,6 м у близини постојећих
конструкција где није било могуће извести побијање. Тамо где није било могуће
коришћење ЦФА технологије изведени су микрошипови који због велике виткости
имају малу носивост на савијање, али је то решено њиховим нагибом.
Од ГеоСтар-а је добијена носивост шипова на притисак и затезање у зависности од
њихове дужине, као и максимална хоризонтална сила коју они могу да приме са
предложеном арматуром.

3.4 Темељ посуде ДА 4305
Највиши вертикални суд је DA 4305 - Fractionator висине 52,61м и пречника 6,1м,
сопствене тежине 359т, у радном режиму 453т и у фази теста 1539т и анкерован са



32 анкера М80 дужине 180 цм. Фундиран је на заједничком темељу са DA 4307 –
Kerosine Stripper (висине 17,17м, пречника 1,9м и тежине у радном режиму 51т) и
са DA 4308 – Diesel Stripper (висине 22,01м, пречника 3,3м и тежине у радном
режиму 95т). Заједнички темељ је димензија 19,7мх10м и висине 1,6м са висинама
јастука 1,5м. Доња кота заједничког темеља је 2,95м, одакле креће 50 Франки
шипова пречника 52цм и дужине 12м, распоређено у растеру 5x10. Максимална
сила притиска у шипу износи 1142 кН што је мање од дозвољених 1330 кН,
максимално затезање је 69 кН (дозвољено 83 кН), максимална хоризонтална сила
23 кН (дозвољено 83 кН).

Слика 2. Заједнички темељ посуда ДА 4305, ДА 4307 и ДА 4308

4. ЧЕЛИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ - ЗГРАДА КОМПРЕСОРА

Даље у тексту ће бити приказан пример само једног објекта јер простор не
омогућава приказ типичних конструкција пројектованих и изведених (цевних
мостова, платформи, вишеспратних зграда).



Укупна тежина челичне конструкције зграде компресора износи 431.100 кг.
Конструкција је израђена од челика класе С235 ЈР+АР, Ј0, Ј2 (према СРПС ЕН
10025). За спојеве главних носећих елемената коришћен је вијчани материјал класе
8.8 а за спојеве секундарних елемената вијчани материјал класе 5.6.
Као и већина изграђених објеката од челика овог комплекса и ова зграда је
заштићена од пожара премазима захтеваног временског трајања.

Слика 3. Типичан попречни пресек зграде

Носећа челична конструкција састоји се од 10 попречних рамова чији је распон
17,000 метара. Подужни размак између рамова је (углавном) 6,00 метара.
Калкански зидови у осама 1 и 10 имају у свом саставу вертикалне спрегове, кровна
ригла у калканима (пун носач) подупрта је са 2 стуба (између стубова главног
рама).
У осама 2 до 9 свим главним стубовима је у подужном правцу скраћена дужина
извијања подужним гредама, које своје реакције предају вертикалним спреговима
(по 2 комада у оба подужна зида).
Кровни везач је израђен у виду решетке састављене од 8 поља (углавном по 2,250
м), висине од 2,000 м у слемену.



Кран носивости 40 тона је постављен унутар објекта, ГИШ је на коти +12,500 м.
Распон крана износи 15,500 метара. Кранска стаза (носач и шина) су били
испоручени од стране испоручиоца крана.
Кота подужног носача испод венчанице крова је +15,900 м, кота слемена је
+17,000 м. По читавој дужини крова зграде постоји слемена кућица ради
вентилације.
Кровни и покривач зидова је од челичног ТР лима. Ради вентилације објекта
облога зидова не постоји од коте ±0,000 до коте +9,500 метара.
Горња кота ППЗа износи +6,00 метара на делу где су цевни мостови, а +8,500 на
конструкцији зграде. ППЗ почиње од пода објекта.
Уз западну подужну осу објекта постављен је цевни мост са шест, односно три
спрата (реда цеви). Распон цевног моста износи 3,00 метара. У оси А цевни мост се
ослања на сопствене стубове који су међусобно повезани подужним гредама и
вертикалним спрег у (овом) подужном зиду, а у реду Б цевни мост се ослања на
стубове главних рамова зграде компресора.
Попречне греде цевног моста су на висинским котама (ГКЧ): +2,800 м, +4,250 м,
+6,500 м, +9,000 м, +12,900 м и +14,900 м од осе (попречне) 1 до осе 6 (шест
спратова). Од осе 7 до осе 10 су на котама: +2,800 м, +4,250 м и +6,500 м (три
спрата). На коти +14,900 (у делу цевног моста) налази се сервисна платформа.
Главни стубови зграде су круто везани за темеље на коти -1,000 м са четири
анкера. Калкански стубови и стубови цевног моста су зглобно везани за темеље на
коти +0,150 м са по два анкера.
Радионичку документацију за овај објекат израдио је најбољи тим у Србији који
барата Простил 3Д програмом (МХМ), комплетна конструкција је произведена у
Великој Плани и монтирана од стране Гоше монтаже.

5. ПРОЈЕКТОВАЊЕ – СТАТИЧКИ ПРОРАЧУН

Сва конструкција (бетонска и челична) је прорачуната према Еврокоду, од стране
Чешких пројектаната, који су приликом пројектовања поштовали и услове који су
произашли из вишедеценијског искуства њихових инжењера и који су у свим
њиховим пројектима дати као Техничка спецификација.
Пројектанти „Делта инжењеринга“ су бетонску конструкцију проверавали према
ПБАБ-у у сопственим алгоритмима и користећи програм „Tower“ и закључак је да
су за бетонску конструкцију прорачуни према Еврокоду и ПБАБ-у скоро без
разлике, што се и могло и очекивати с обзиром на семипробабилистички концепт
димензионисања бетонских конструкција у нас.
Челична конструкција је комплетно поново уношена у „Tower“ и димензионисана
према СРПС-у (метод дозвољених напона). Показало се да је конструкција морала
делимично да се „ојачава“, повећање тежине челика је износило 3 – 5%, што је
показало економичност методе граничних стања.
Сарадња чешких и српских пројектаната је била на висини и професионална, без
великих разлика у методама рада и приступа проблемима, обе школе су базиране
на немачким принципима.



[1] Делта инжењеринг доо, Београд: Главни грађевински пројекти модернизације

Рафинерије нафте Панчево, Београд, 2010
STRUCTURES WITHIN THE MHC/DHT COMPLEX,

OIL REFINERY PANČEVO (NIS)
Summary: In the Oil Refinery Pancevo the installation of the „Mild hydrocracking” and
„Hydrotreatment” Compex was finished until 2012. In these two Units the 30.000 cum
of concrete with 3.150 tons of stell rebar reinforcement was built in, also the 6.200 tons
of steel structure was erected. Design (done according to Eurocode) and nostrification
(according to SRPS) was done by CB&I Lummus (Brno, Czech Republic) and Delta
inženjering (Beograd, Serbia).
Keywords: NIS, Refinery, modernization, hydrocracking, nostrification







ПРОЈЕКАТ ДОГРАДЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ

ФАКУЛТЕТА У СУБОТИЦИ
Мирослав Т. Бешевић1
Драган Стојиљковић2 УДК: 69.059.38:727.3(497.113 Суботица)
Резиме:. Доградња постојећег објекта Градјевинског факултета у Суботици
реализоваће се у две фазе. Прва фаза обухвата доградњу новог објекта
непосредно уз калкански зид амфитеатра, спратности Су+Пр+1 и нето повшина
цца.1200м2. Функционално овај објекат је организован на три етаже. У сутерену
се налазе: сала за испитивање конструкција са слушаоницом, кабинети, кантина.
Приземље је издељено на слушаонице и лабораторије(за физику и математику)
док су на првом спрату : библиотека, читаоница, сала за израду дипломских
радова као и кабинети за наставнике и сараднике. Конструкција новодограђеног
дела објекта је армирано бетонска, масивни склоп. Фасада је у комбинацији
стаклених површина и пуних зидних маса, пратећи обликовно постојећи објекат.
У другој фази изградње формираће се мултифункционална спортска дворана
површине цца.530м2. Предвиђени објекат има челичну конструкцију и само једну
етажу, приземље, изузев у делу свлачионица где је формирана и галерија
приземља.
Кључне речи: Доградња, испитивање, лабораторија, бетонска конструкција,
челична конструкција, топла веза
1. УВОД
Предвиђена је доградња Грађевинског факултета у две фазе, на је катастарској
парцели бр. 19643 KO Стари град у Суботици. У прој фази би се доградио део
објекта намењен за одржавање наставе и формирање истраживачко иновационог
центра који ће објединити : лабораторију за испитивање конструкција, геодезију,
геомеханику, рачунски центар, итд. Поред лабораторија предвиђају се сале –
слушаонице, кабинети наставника, библиотека, читаоница и сала за израду
дипломских радова. Уз наведене садржаје предвиђене су неопходне помоћне и
пратеће просторије: санитарни чворови, оставе, хоризонталне и вертикалне
комуникације. На слици 1 дата је ситуација са диспозицијом постојећег и
новопланираног објекта(фазе 1 и фазе 2).

1
Проф..др Мирослав Т. Бешевић, дипл инж грађ., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
Универзитет у Новом Саду тел: 024- 554-300, e -mail: miroslav.besevic@gmail.com
2
Драган Стојиљковић ,дипл инж. арх., Београд, e -mail: dsvs.stoj@gmail.com




Слика 1. Ситуација
Формирана унутрашња саобраћајница-приступна улица омогућава доставним

возилима несметан прилаз до лабораторија, чиме је омогућен транспорт
матераијале и узорака који се испитују. На слици 2. дата је основа планиране
доградње Грађевинског факултета.

Слика 2. Основа сутерена планиране доградње
У архитектонском смислу подржава се изворни ауторски архитектонски израз у

виду обликовности и материјализације дограђених објеката. На слици 3. даје се
онова првог спрата постојећег и планиране доградње објекта.



Слика 3. Основа првог спрата
Веза дограђеног и постојећег објекта остварена је на нивоу приземља формирањем
топле везе – пасареле која се налази на три метра од коте терена са које се
приступа сутерену. Функционално се нови објекат повезује директно са делом у
ком је атријум факултета чиме се омогућује брза комуникација између различитих
делова факултета. Сликом број 4 је приказан попречни пресек новодограђеног
дела за обе фазе.

Слика 4.Попречни пресек дограђеног дела



Објекат у целини ће се грејати на даљински систем грејања, уз прилагођавање-
проширивање постојећег развода новонасталом опсегу потрошње. Хлађење
објеката је преко мулти сплит јединица са каналским разводом.
Слика 5. Подужни пресек кроз дограђени део
2. КОНСТРУКЦИЈА
2.1 Конструкција објекта дограђеног током прве фазе

Конструктивни ситем доградње из прве фазе је армирано бетонски, масивни, склоп
са бетонским пуним АБ плочама и вертикалним зидних платанима, односно
стубовима. Степеништа су пројектована као пуне коленасте АБ плоче. Нови
конструктивни систем је у великој мери прилагођен распонима постојећег објекта.
Кровна конструкција је предвиђена у комбинацији челичних носача и дрвених
греда, са лимом као кровним покривачем.
Фундирање се предвиђа у виду темељних трака и темеља самаца повезаних везним
гредама у свему према носивости тла.

2.2 Конструкција објекта дограђеног током друге фазе

У другој фази се предвиђа изградња вишенаменске спортске хале, габарита 32x19
м. Хала има челичну носећу конструкцију. Кровна конструкција обухвата
рожњаче преко којих се поставља кровни покривач од алуминијумских сендвич
панела. Попречну секундарну носећу конструкција чини двозглобни заварени I-
носач. Калканска конструкција и подужни фасадни зид су такође пројектовани као
носећа секундарна челична конструкција.
Фасадну облогу чине алуминијумски сендвич панели и стаклене површине,
формиране у складу са наменом.
Фундирање обухвата темеље самце повезане у јединствен систем везним и
ободним гредама.



На слици бр. 6приказан је попречни пресек спортске сале која се изводи у другој
фази.

Слика 6. Попречни пресек кроз Спортску салу(друга фаза)
На сликама бр. 7 и бр. 8 приказан је постојећи објекат и новопројектовани де фазе
1 и фазе 2.
Слика 7. Изглед пројектоване доградње-западна фасада



Слика 8. Изглед пројектоване доградње-северна фасада
3. ЗАКЉУЧАК
Факултет у наредном периоду планира акредитовање нових савремених модула у
складу са захтевима привреде. Из тог разлога је потребна доградња факултета,
како би се новим студенатима омогућило квалитетније одржавање наставе, тј.
студирање. Осим слушаоница и кабинета за наставно особље у дограђеном делу би
се формирале и лабораторије за испитивање конструкција, геодезију, геомеханику,
физику и математику, нова библиотека, кантина као и сала за израду дипломских
радова. Формирање Истраживачко иновационог центра омогућиће рад студената
на докторслим студијама различитих профила али и сарадњу са привредом. У
првој фази би се доградио објекат спратности Су+Прз+Сп и то уз бочну страну
амфитеатра укупне бруто површина цца 1400м2 , а у другој фази унуверзална
спортска сала са одговарајућим помоћним садржајима, бруто површине цца 320м2.

[1] Бешевић М., Стојиљковић Д., .: Идејно решење доградње грађевинског
факултета у Суботици, 2013.
[2] Бешевић М., Програм декана –развој факултета у периоду 2012-2015.



DESIGN OF ADDITION TO A BUILDING OF CIVIL
ENGINEERING IN SUBOTICA, UNIVERSITY OF NOVI
SAD
Summary: Addition to building in Subotica, in which is settled civil engineering
department of Novi Sad University, will be realized in two stages. During the first stage
will build new object, outside along the Amphitheater. That will be three-story building
with floor area ratio of 1200m2. On the basement level are laboratory for steel structure
testing with auditorium, staff offices and dining room. Ground floor consist classrooms
and lab spaces (math and physics) while on the first floor are library, reading room,
multipurpose rooms and staff offices as well. New building has a reinforced concrete,
massive system. Connection between new and old building is on ground floor level in
form of enclosed passageway. Building exterior is in combination of glass and massive
walls, visually in accordance with existing building. In second stage will build sports
hall, with floor area ratio of 530m2. Hall has a steel structure and only one level except
in area with dressing rooms organized in two levels-ground floor and gallery.
Keywords: Аddition, testing, laboratory, concrete structure, steel structure, enclosed
passageway







ПРИКАЗ ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА БРАНЕ И МАЛЕ ХЕ
ВРГУДИНАЦ НА РЕЦИ НИШАВИ
Вицко Летица 1 УДК: 621.311.21
Резиме: Брана са припадајућим објектима, ХЕ „Вргудинац”, лоцирана је у близини
села Вргудинац на реци Нишави, око 2,5 km низводно од Беле Паланке. МХЕ
Вргудинац је проточна електрана, прибранског типа. Брана је конструктивно
подељена дилатационим спојницама на пет одвојених блокова. Укупна дужина
бетонских структура, у које улазе и делови укорпорирани у насуту брану износи
85,55 m. Максимална висина бране износи 13,00 m, Максимална денивелација
узводног и низводног нивоа воде при затвореним уставама износи 6,00 m, за радни
ниво у акумулацији.
Кључне речи: Брана, хидроелектрана, бетон, насип

1. ОПИС

МХЕ „Вргудинац” се налази на реци Нишави, око 2,5 km низводно до Беле
Паланке, у атару насеља Ново Село. МХЕ „Вргудинац” је проточна
хидроелектрана прибранског типа, пројектована тако да објекти за успоравање
речног тока и хидроелектрана чине једну функционалну целину. Изградњом ових
објеката успориће се водни ток реке и у преградном профилу издићи ће се на коту
278,0 m.n.m. Са циљем да се повећа пад хидроелектране, речно корито низводно
од преградног профила је прокопано. Брана је конструктивно подељена
дилатационим спојницама на пет одвојених блокова. Веза левог насипа, који
формира акумулацију остварује се са бетонским гравитационим блоком. Између
овог блока и преливног блока, налази се гравитациони бетонски блок у који је
смештена рибља стаза. Уз преливни блок који је смештен у централном делу,
лоцирана је машинска зграда. Монтажни блок се наслања на машинску зграду а
налази се у телу насуте бране, која се протеже до десног насипа, који формира
акумулацију. Веза насутог дела и бетонског гравитационог, остварује се уз помоћ
потпорних зидова. Уз монтажни блок лоцирана је и административна зграда.
Бетонска брана је фундирана на коти 270,00–267,50 mnv, и има укупну дужину
бетонског дела у реци без делова за везу са насутом браном 46,10 m. Укупна
дужина бетонских структура, у које улазе и делови укорпорирани у насуту брану
износи 85,55 m. Максимална висина бране износи 13,00 m.

1
Мр Вицко Летица, дипл.грађ.инж., BRANE-HPP-WTP. d.o.o., 11120 Београд, Цвијићева 105/ст.2,
тел: 011 675 44 44, e-mail: office@brane-hpp-wtp.com






Максимална денивелација узводног и низводног нивоа воде при затвореним
уставама износи 6,00 m, за радни ниво у акумулацији.
Укупна дужина узводних насипа износи 2460 m. Насип на десној обали се
формира тако што се врши надвишење постојећег насипа, док се насип на левој
обали гради као нова конструкција. Максимална висина насипа износи 4,50 m и то
уз саму брану, на левој обали, на преградном месту, док на осталим локацијама,
висина не прелази 2,00 m.
Према геолошко-геомеханичком елаборату, на локацији бране као основна
подлога налази се нерашчлањени плиоцен који је представљен са лапоровитим
седиментима. Вредности параметра смицања су релативно ниски и износе: φ=17-
33o, уз кохезију са вредностима c=6,2-60,4 kN/m2. Вредности модула
стишљивости за место бране за исте услове оптерећења од објеката са σ=100-200
kN/m2, износе Ms=9852-24438 kN/m2. Тако, да су за прорачун гравитационих
структура на преградном месту усвојени следећи параметри фундамента: модул
еластичности Ee= 60000 kN/m2, основни угао унутрашњег трења φ=200 и
резидуални угао унутрашњег трења φR=200 .Преливни блок се генерално састоји
од плоче и подужних вертикалних зидова између којих је простор премошћен са
узводним и низводним мостом. Доња плоча и зидови су монолитна конструкција,
док су мостови независни. Усвојени су армирано-бетонски мостови система
просте греде са четири главна носача, коловозном плочом и пешачком стазом на
узводном мосту. Машинска сала је укорпорирана у брану и са осталим блоковима
формира преградно место. Блок машинске зграде се генерално састоји од масивног
дела, који је састављен од монолитне доње плоче и подужних и попречних
вертикалних зидова. На највишој коти бране, лоцирани су узводни и низводни
монолитни мостови. Изнад коте круне бране, а на месту машинске сале
предвиђена је бетонска суперструктура за покривање машинског простора.
Оптерећења за прорачун, су узета према важећим прописима и према
уобичајеним правилима за прорачун оваквог типа конструкција, при чему су за
сеизмички прорачун квазистатичком методом усвојени следећи коефицијенти:
K= 0,0430 за земљотрес Z1-OBE i K= 0,0715 за земљотрес Z2-MDE.
Општа стабилност конструкције је доказана, тако што је проверена њена
стабилност на испливавање, клизање и превртање. Истовремено је проверен и
максимални притисак на фундамент од утицаја конструкција. Како се
конструкција фундира на материјалу са изразито слабим носивим
карактеристикама, извршена је провера могућег дубинског клизања, то јест
могућност низводног пролома тла. Прорачуном су добијене следеће вредности
коефицијената стабилности за преливни блок:

КОЕФИЦИЈЕНТИ КОМБИНАЦИЈЕ ОПТЕРЕЋЕЊА
СТАБИЛНОСТИ
ДОПУНСК ИЗУЗЕТНО ИЗУЗЕТНО
ОСНОВНО
ПРЕЛИВ О (Z1 - OBE) (Z2- MDE)
Против клизања 2,20 1,32 1,47 1,08
Против испливавања 2,32 1,61 2,32 1,94
Против претурања 2,13 1,42 2,07 1,69









Извршен је прорачун за карактеристичне делове конструкције, где се очекују
утицаји који превазилазе конструктивну арматуру. Димензионисање бетонских
елемената је извршено према теорији граничних стања, а у складу са
правилником BAB 87. Димензионисање челичних елемената је извршено у свему
према Правилницима и Стандардима за челичне конструкције. Контрола ширине
отвора прслина је прорачуната према Руским нормама SNIP 2.03.01-84, при чему
је за максимално дозвољену ширину отвора прслине усвојено а=0,20 mm. За све
носиве структуре предвиђен је хидротехнички бетон марке MB 30, класе
водонепропусности V-8 и отпорност на мраз M-100. За делове изложене струји
воде предвиђена је и повећана отпорност на абразију. За армирање су
предвиђени високо вредни природно тврди ребрасти челик RA 400/500-2
(B500А) и меки бетонски глатки челик GA 240/360. Заптивање спојница ће се
извршити ПВЦ тракама.
REVIEW OF THE FINAL DESIGN OF THE SMALL

HPP VRGUDINAC ON NISAVA RIVER
Summary: Small storage hydropower plant Vrgudinac, dam and appurtenant structures
are located near the village Vrgudinac, on Nisava River, about 2.5 km downstream of
Bela Palanka. The dam is divided into five blocks by expansion joints. The total length of
the concrete structure, with components which are part of the earthfill dam, is 85.55 m.
The maximum height of the dam is 13.00 m. Maximum difference between headwater
and tailwater for reservoir operating conditions (with lowered gates) is 6.0 m.
Keywords: Dam, hydropower plant, concrete, embankment




ПРОЈЕКАТ ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ У НОВОМ ПАЗАРУ ПРЕМА ЕВРОКОДУ
Љиљана Козарић1
Мирослав Бешевић2
Данијел Кукарас3 УДК: 624.01:796.02(497.11)
Резиме: У раду је приказан прорачун главног носача фискултурне сале која се
састоји од 9 поља осовинске ширине 17.70 м. Главна носећа конструкција се
састоји од 8 карактеристичних рамова статичког система лука на два зглоба са
V стубовима. Ригла рама је коленаста греда, док су V стубови састављени од
вертикалног стуба од лепљеног ламелираног дрвета и косог стуба, затеге, од
челика. Срачунати попречни пресеци главног носача према Еврокоду 5 упоређени
су са вредностима попречних пресека срачунатих према DIN-у.
Кључне речи: Фискултурна сала, лепљено ламелирано дрво, Еврокод 5
1. УВОД
Лепљено ламелирано дрво (ЛЛД) је модеран производ, високе технологије који је
у многоме унапредио физичке особине пуног дрвета. Ламелирано дрво се
производи од осушених дрвених елемената – ламела подједнаке ширине, облика и
дужине, којима су уклоњени недостаци (чворови, смола, итд.). Издвајањем тих
недостатака и слојевитим лепљењем добија се ламелирано дрво. Овако добијени
материјал има механичке карактеристике уједначеније од механичких
карактеристика масивног дрвета - материјала од кога је ЛЛД настало.
У свету је ламелирано дрво доживело велики успон из следећих разлога:
неупоредиво је чвршће и има боље статичке особине у односу на масивно дрво,
нема склоност ка увијању, појава напуклина је сведена на минимум, кратко време
градње, велика пожарна отпорност, висока отпорност на потрес.
Објекти изведени у овој техници намећу се својим изгледом, складношћу форме и
топлином ентеријера.

1
Љиљана Козарић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: kozaric@gf.uns.ac.rs
2
проф.др Мирослав Бешевић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: mbesevic@gf.uns.ac.rs
3
проф. др Данијел Кукарас, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: danijel.kukaras@gmail.com




2. ЕЛЕМЕНТИ ДИСПОЗИЦИЈЕ ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ
Конструкција фискултурне сале се састоји од 9 поља (4.30+7x4+4.30) осовинске

ширине 17.70 м. Први и последњи рам су армиранобетонске калканске
конструкције испуњене масивним зидовима. Унутрашњи рамови и кровна
конструкција су дрвени – од лепљеног ламелираног четинарског дрвета. Нагиб
кровних равни је 12 степени.
Темељи, зидна парапетна платна, ослоначки стубови и калканска конструкција су
од армираног бетона МБ30, монолитног начина изградње.
На слици 1 представљен је карактеристични рам усвојеног конструктивног решења
фискултурне сале.
`Слика 1. Попречни пресек фискултурне сале

Главна носећа конструкција се састоји од 8 карактеристичних рамова статичког
система лука на два зглоба са V стубовима. Ригла рама је коленаста лепљено
ламелирана дрвена греда четинара I класе, док су V стубови састављени од
вертикалног стуба од лепљеног ламелираног дрвета четинара I класе и косог стуба,
затеге, од челика. Зглобни ослонци су од профилисаног челичног лима. Кровна
конструкција се састоји од рожњача статичког система просте греде, постављених
између главних носача. Рожњаче су израђене од лепљеног ламелираног дрвета
четинара I класе. Дрвени носачи се обликују и кроје по мери у производном
погону за израду лепљених ламелираних дрвених конструкција, а затим се готови
довозе на градилиште где се врши склапање и монтажа конструкције на претходно
завршену АБ конструкцију.



3. КОНЦЕПТ ПРОРАЧУНА ГЛАВНОГ НОСАЧА
Оптерећења и прорачун конструкције спроведен је према европским стандардима
и на основу тога су приказане димензије носећих елемената конструкције.
Коришћен је пробабилистички концепт граничних стања: гранично стање
носивости и гранично стање употребљивости, уз коришћење парцијални
коефицијената за оптерећења и за материјале.
Поред сопствене тежине конструкције од оптерећења посматрани су и утицаји
ветра и снега.
Сила ветра која утиче на конструкцију рачуната је према ЕC1(ЕNV 1991-2-4)
према следећој формули
Fw  qref  ce ( ze )  cd  c f  Aref (1)
где је
qref референтни притисак средње брзине ветра
ce ( ze ) коефицијент изложености
cd динамички фактор
c f коефицијент силе
Aref референтна површина
Сила снега је узета sk  1, 0 kN / m2 према ЕC1.
Прорачун пресечних сила главне носеће конструкције фискултурне сале извршен
је помоћу софтвера Тоwer 6.0. са просторним третманом конструкције, Слика 2.

1
-153.3
-125.7
b/d=16/ 92
b/d=16/92
1
16/92
b/d=16
-111.71
-111.35
b/d= /9 2
99.06
105.4
16.58 -7.40 -17.57

0

4
HO P []
b/d=16/30
b/d=16/30
80x80x
0.08 0.08
80x80x
HO P []
7.70
4
Ram: .H_23
Uticaji u gredi: max M3= 105.40 / min M3= -153.31 kNm
0.59
0.03
0.02
0.64
b/d=16/92 b/d=16/92
/92 b/d=16/
-0.59
b/d=16 92
-1.00
-0.65
-1.03 -1.03
4
HO P []
b/d=16/30
b/d=16/30
80x80x
80x80x
HO P []
0.41 0.41
4
Ram: .H_23
Uticaji u gredi: max M2= 0.64 / min M2= -1.03 kNm



0.26
0.30
-0.02 0.02
0.68
b/d=16/92 b/d=16/92
-0.26
/92 b/d=16/
b/d=16 -0.30 92
-0.80 -0.90
-0.67
4
HO P []
b/d=16/30
b/d=16/30
80x80x
0.44 0.44
80x80x
HO P []
4
Ram: .H_23
Uticaji u gredi: max T3= 0.68 / min T3= -0.90 kN
-10.05
13.68 -5.88
50.27
47.63
b/d=16/9 2
b/d= 16/9 2
8.33
-1.26
-1.17
/92 b/ d=16
b/d=16 /92
-2.13
-1.87
-7.53 11.54 -12.52 7.55

-0.06 -0.06
-95.0
0
-115.9
4
HO P []
0 b/d=16/30
b/d=16/30
80x80x
80 x80x
HO P []
4
0.06 0.06
Ram: .H_23
Uticaji u gredi: max T2= 50.27 / min T2= -115.90 kN
-31.87
-31.87
3.35
3.63
b/d= 16/92 b/d=16/9 2

3.82
3.90
/92 b/d=16
b/d=16 /92
2 109.6
88.6
11.16 413.40
-31.99
-36.50
-0.24 0x 4
HO P
b/d=16/30
b/d=16/30
[] 80x8
[] 80x8
HO P
0x 4
-157.41 2.81 -180.48 -15.04

-1
Ram: .H_23
Uticaji u gredi: max N1= 109.64 / min N1= -180.48 kN
Слика 2. Пресечне силе главне носеће конструкције
На основу добијених пресечних сила приступило се димензионисању елемената

конструкције према Eurocode нормативима за конструкције задовољавајући стање
носивости и употребљивости.
Срачунате вредности попречних пресека приказани су на Слици 3.



Trau
1. b/d=16/92
2. b/d=16/30
3. b/d=12/30
4. b/d=12/30
5. HOP [] 80x80x4
6. #.Promenljiv
7. #.Promenljiv
9. #.Promenljiv
10. #.Promenljiv
11. b/d=25/55
12. b/d=25/25
13. D=1.4
14. b/d=10/50
15. b/d=10/50
16. b/d=14/16
Setovi numerickih podataka

Слика 3. Димензионисани елементи конструкције
4. ЗАКЉУЧАК
Понуђено решење фискултурне сале представља савремену концепцију носеће

ЛЛД конструкције. Уз примену адекватне заштите елемената може се рачунати на
висок степен поузданости и трајности овакве конструкције.
У раду је приказан прорачун главног носача од ЛЛД према Еврокоду 5. Срачунати
попречни пресеци одговарају вредностима попречних пресека срачунатих према
DIN-у.

[1] Гојковић, М., Стевановић, Б., Комненовић, М., Кузмановић, С., Стојић, Д.:
Дрвене конструкције, Грађевински факултет Београд, Београд, 2001.
[2] Еврокод 1 - Основе прорачуна и дејства на конструкције, Грађевински
факултет Београд, Београд, 1991.
[3] Еврокод 3 – Прорачун челичних конструкција, Грађевински факултет Београд,
Београд, 1993.
[4] Еврокод 5 – Прорачун дрвених конструкција, Грађевински факултет Београд,



DESIGN OF ELEMENTARY SCHOOL GYM IN NOVI
PAZAR ACCORDING TO EUROCODE
Summary: The paper presents a calculation of the main girder of a gym that includes
nine 17.70 meters wide fields. Main load bearing structure is assembled from 8
characteristic two hinge arch girders with the "V" shaped columns. The main arch
girder is an elbow shape beam, while "V" shaped columns consist of a vertical column
made from glued laminated timber and slanted steel ties. Designed cross sections of the
main girder according to Eurocode 5 are compared to the design values of cross
sections obtained according to the DIN.
Keywords: Gym, glued laminated timber, Eurocode 5




NDT AND RBI IN FUNCTION OF PRESSURE
EQUIPMENT INTEGRITY LOSS
Vujadin Aleksić1
Srđan Bulatović2
Bojana Aleksić3
Ljubica Milović4 UDK: 620.179.1
Summary: The paper presents examples of pressure equipment and pipelines the
structural integrity loss of due to large induced defects in welded joints occurred during
the time of preparation of construction or during operation, which are not detected in
time or not at the time repaired, and can be attributed to inadequate prevention in
system maintenance. Daily visual inspection should be provided in order to monitor the
behavior of structures in exploitation, and if necessary, NTD together with RBI method
of tesing should be applied to the most loaded parts of the structure. This approach may
be applied to other types of similar construction, and its application in preventive
maintenance would help extend the life of pressure equipment and pipelines.
Keywords: Non desctructive testing (NDT), Risic based inspection (RBI), Integrity loss,
pressure equipment
1. INTRODUCTION
According to the Pressure Equipment Directive PED 97/23/EC [1], the term "pressure
equipment" includes vessels, piping, safety equipment and pressure devices, and in
certain parts, flanges, fittings, supports. Directive PED 97/23/EC, applies to a wide range
of products such as: pressure accumulator, heat exchangers, steam generators, industrial
piping, safety devices, pressure accessories as well as flanges, nozzles, couplings, etc..
Such pressure equipment is widely used in the process industries (oil & gas, chemical,
pharmaceutical, plastics and rubber and the food and beverage industry), high
temperature process industry (glass, paper and board), energy production and in the
supply of utilities, heating, air conditioning and gas storage and transportation. Due to its

1
Vujadin Aleksić, M.Sc. Mining Engineer, IWE, Institute for testing materials-IMS Institute, Belgrade, Serbia,
e – mail: vujadin.aleksic@institutims.rs
2
Srđan Bulatović, M.Sc. Mechanical Engineer, Yugoslav River Shipping, Belgrade, Serbia,
e – mail: srdjan.bulatovic@yahoo.com
3
Bojana Aleksić, B.Sc. Technology Engineer, Budget student master studies in 2013/2014 at Faculty of
Technology and Metallurgy, Belgrade, Serbia, e – mail: b_aleksic@hotmail.com
4
Ljubica Milović, Ph.D., Assistant Professor, Faculty of Technology and Metallurgy, Belgrade, Serbia,
e – mail: acibulj@tmf.bg.ac.rs



characteristics, this type of equipment requires special organization of monitoring in
operation and maintenance system.
Continuous exploitation in very harsh environmental conditions can lead to relatively
frequent failures of these structures. During the exploitation of pressure equipment and
pipelines, under the effect of harsh environment and fatigue and thermal variable
amplitude loading come to unexpected failures. These failures other than direct material
damage, could jeopardize the safety of personnel. In addition, unanticipated delays in
exploitation cause the damage, which is often much higher than the direct damage. High
place among the causes of these failure takes inadequate exploitation and maintenance.
Directive PED 97/23/EC and Regulations on pressure equipment [1,2,3] define the legal
limits for a detailed examination of the pressure equipment in order to assess the
situation and preserve the integrity of construction vessels, piping and safety equipment.
In order to monitor the behavior of such structures and prevent the loss of structural
integrity, preventive maintenance is very important, and it's related to the use of different
control methods and testing, in particular NDT methods, as well as calculations arising
from the results of inspection and testing. Lack of implementation of prevention leads to
unpredictable loss of integrity of pressure equipment and piplines.
2. EXAMPLES OF INTEGRITY LOSS
Figure 1a shows the breakdown of steel water tower as a result of stormy weather and

the wind, which was preceded by non-compliance with the specific conditions of
exploitation, instructions for use and maintenance [4].
a) breaking the water tower at the root pole b) through cracks in the steam pipe
Figure 1. Examples of loss of integrity of the water tower and steam lines
The thermal low cycle fatigue load on the steam line caused the fatigue failure of pipes
and steam line leakage [5], fig. 1b. Drastic examples of the corrosion of the pipeline
structure and the spherical tank are shown in fig. 2c and 2d [6,7].
These examples show that ISO 9000 standards haven't been respected, ISO 3834, EN
287 and EN 288 standards weren't properly applied and also independent accredited
laboratory for testing of NDT methods did not confirm the results of NDT testing.
Problems shown in these examples can be reduced considerably in similar constructions
if we pay attention to: irregularity in the design, manufacture and operation, final quality



control before operation, properly defined control and testing, maintenance and repair
during operation, qualification and certification of welding personnel who participates in
the production, and later in the repair of damages of pressure equipment and piplines.

c) corrosion damage to pipelines d) corrosion damage to the spherical tank
Figure 2. Examples of loss of integrity of the pipeline and spherical tanks for NH3
3. CAUSES AND CONSEQUENCES OF INTEGRITY LOSS
During the operation period, fatigue of pressure equipment, pipelines and components
may occur. The majority of the mechanisms and consequences of metal damage can be
predicted on the basis of operational conditions. However, some of them are hard to
detect and can cause serious damage in a short time, fig. 1a and 1b.
According to frequency of damage creation, causes are fatigue, ductile fracture and
corrosion of materials. Such phenomena are based on errors in calculation, design and
construction, errors in production and assembly, unexpected operating conditions and
working environment.
After professional analysis of the results of inspection and testing damaged parts of
pressure equipment and pipelines, the appropriate conclusions about the causes and
consequences of failure could be performed.
4. CONTROL, NDT TESTING AND RBI APPROACH
Organization of the maintenance of such structures depends primarily on their size,
shape, structure, number of employees and their professional experience in system
maintenance and adequate database from maintaining and previous tests of similar
structures. Daily visual inspection should be provided in order to monitor the behavior of
structures in exploitation, and if necessary, NTD of testing should be applied to the most
loaded parts of the structure. Due to the high risk of compromising the integrity of the
equipment, it is necessary to apply new control approach based on risk, RBI (Risk Based
Inspection). In order to minimize the potential loss of integrity of these structures, it is
necessary to constantly monitor the situation and structural behavior through the control
center system for monitoring, updating, detection and analysis of the measured



characteristic parameters. Based on the parameters the activities in a particular part of
the design of pressure vessels and pipelines are defined.
Failure analysis in [4,5,6,7] and the conclusions are not sufficient to completely avoid
manufacturing imperfections and ensure the integrity of welded pressure vessels and
pipelines in exploitation. Directives, standards and recommendations for production of
welded structures significantly contribute to solving the problem, but it cannot be
completely eliminated because of its complexity and the large number of influencing
factors. The damages could be identified during regular and special NDT testing with
use of information technology standards, or by measuring the deformation at the macro
or micro level [8]. For the purpose of prevention of integrity loss it is necessary to make
100% visual inspection, MT, PT, UT, in order to determine the material degradation and
damages of components and structural parts of construction.
Other tests like penetrant testing (PT), radiographic testing (RT), and if necessary,
control of hardness (HT) of welded joints and evaluation of microstructure by replica
method (REP) can be used in order to get a reliable and useful results for determining the
degree of integrity pressure vessels and pipelines and qualitative level of material
degradation over the lifetime. RBI (Risk Based Inspection), is a system technique that
helps users make business decisions regarding inspection and maintenance costs,
reducing them significantly while increasing the reliability and availability of facilities.
The risk is to consider the potential risks, while taking into account the probability of
occurrence and consequences of an event. Risk can be defined as a combination of the
probability of occurrence and the consequences of failure. This correlation is the result
of a shift from "redundant inspections" of equipment that is not in critical condition (eg,
new equipment and equipment operating in the relatively easier operating conditions) to
increase inspection costs for components with potentially higher probability of failure
and severe consequences (eg, old equipment and equipment operating in extremely harsh
operating conditions). Dealing with the problem described above requires
interdisciplinary knowledge from different fields - chemistry, engineering, physics,
metallurgy and tribology. Only well organized and systematic approach as well as
teamwork can lead to satisfactory results and reliable answers in order to prevent
integrity loss. Program of inspection and testing of construction parts is defined based on
the integrity loss prevention program. Reliable assessment of the integrity of the
observed elements, could be made only after creation of adequate data base and the
possibility of application of computer programs to the construction of pressure vessels
and pipelines [9,10].
Database of implemented testing and research [11,12] on the appropriate structures
allows us to analyze the behavior of supporting elements of pressure vessels and
pipelines in order to determine changes in mechanical properties of materials.
Stress analysis, analysis of damage and fractures of welded joints and construction
elements provide important directives for the development of design methods and
construction elements of pressure vessels and pipelines to improve the properties of
existing materials and their processing technologies. Also, by analyzing fractures, the
development of new technical solutions and methods of testing is enabled in the
prototype stage. It is necessary to take into account the risk analysis and structural
integrity [13], as a new approach to the assessment of structural integrity.



Based on data collected from control, testing and analysis of damaged elements, control
calculation of the critical parts of the constructionis made. Tipical calculation, should be
illustrated with the calculation of static and dynamic stress analysis using the finite
element method, FEM, to see the stress distribution due to the impact of the load in the
present conditions. Control calculations confirm the existence or loss of structural
integrity, and provides guidance for further action.
5. CONCLUSION
Inadequate maintenance of pressure vessels and pipelines in terms of protection entails a
costly repair, and it is necessary to determine preventive measures and very thoroughly
research issues of protection, durability and maintenance, especially critical parts of
pressure vessels and pipelines in operation.
In relation to above stated, assessment of the state of the parts of pressure vessels and
pipelines affected by outside influence is required. This should be followed by the NDT
testing, in order to determine the actual extent of damage, and if necessary, appropriate
measures of rehabilitating critical damages and material degradation should be taken.
RBI provides a methodology for determining the optimal combination of methods, scope
and frequency of inspection, and can be considered as a technique to optimize testing of
equipment under pressure applying NDT methods.
Only by testing the pressure vessels and pipelines under working conditions makes it
possible to assess their condition completely. During examination period, the necessary
data are obtained to determine the quality and structural integrity assessment and
evaluation of the impact of the elements on the capacity and is given the necessary data
to establish the joint work of equimpent and structure.
In case of breakdown of equipment,t systematic testing, control, analysis and
calculations are required. Then, on the basis of a program to determine the cause and
consequence of damage, the appropriate conclusions in order to obtain new information
for the following reliable design and construct pressure vessels and pipelines shoul be
made.

REFERENCES

[1] Direktiva za opremu pod pritiskom PED 97/23/EC sa prilozima.
[2] Pravilnik o tehničkim zahtevima za projektovanje, izradu i ocenjivanje usaglašenosti
opreme pod pritiskom (Službeni glasnik RS broj 87/2011).
[3] Pravilnik o pregledima opreme pod pritiskom tokom veka upotrebe (Službeni
glasnik RS broj 87/2011).
[4] Aleksić V.: Metodološki pristup utvrđivanja uzroka i posledica vetrom srušenog
čeličnog vodotornja, Treći internacionalni naučno stručni skup “ Građevinarstvo –
nauka i praksa”, (Knj.1), Žabljak, 2010, str. 567-572.
[5] Aleksić V., Simić R., Stojanović Z., Milović Lj.: Metodološki pristup sanaciji
oštećenja parovoda u termoelektranama i toplanama, III Međunarodni kongres,



Inženjerstvo, ekologija i materijali u procesnoj industriji, Jahorina, Bosna i
Hercegovina, 04.03.-6.03. 2013, Zbornik radova na CD-u, str. 382-392.
[6] Aleksić V.: Uzroci i posledice korozionih oštećenja čeličnih sfernih rezervoara i
cevovoda u hemijskoj industriji, XI YUCORR , Međunarodna konferencija,
Saradnja istraživača različitih struka na podrtučju korozije, zaštite materijala i
životne sredine, Tara, 17.-20.05.2009, str. 109-114.
[7] Aleksić V.: Procena preostale čvrstoće metodom konačnih elemenata korozijom
oštećenih čeličnih cevovoda u hemijskoj industriji, I Međunarodni kongres,
Inženjerstvo, materijali i menadžment u procesnoj industriji, Jahorina, Republika
Srpska, 14.10.-16.10. 2009, CD, str. 98-102.
[8] Lozančić J.: Application of stereometric strain measurement at macro and micro
level, Structural integrity and life, Vol.7, No3, 2007, pp. 201-208.
[9] Aleksić V.: Compress u funkciji ocene integriteta opreme pod pritiskom, II
Međunarodni kongres, Inženjerstvo, ekologija i materijali u procesnoj industriji,
Jahorina, Bosna i Hercegovina, 09.03.-11.03. 2011, CD, str. 272-279.
[10] Aleksić V., Jaković D., Kovačević Z.: SolidWorks used for the process of
optimization of supporting structure of a pressure vessel, VIII INTERNATIONAL
CONGRESS „MACHINES, TECHNOLOGIES, MATERIALS“, 19 - 21.09.2011,
Varna, Bulgaria, Proceedings, Vol. 3, str. 190-193.
[11] Milović Lj.: Značaj prslina u zoni uticaja toplote čelika za povišene temperature,
Integritet i vek konstrukcija, Vol.8, No1, 2008, str. 55-64.
[12] Milović Lj., Vuherer T., Radaković Z., Petrovski B., Janković M., Zrilić M.,
Daničić D.: Oređivanje parametara zamornog rasta prsline kod zavarenih spojeva od
HSLA čelika, Integritet i vek konstrukcija, Vol.11, No3, 2011, str. 183-187.
[13] Đorđević P., Kirin S., Sedmak A., Džindo E.: Analiza rizika integriteta konstrukcija,
Integritet i vek konstrukcija, Vol.11, No2, 2011, str. 135-138.
НДТ И РБИ У ФУНКЦИЈИ ГУБИТКА ИНTЕГРИТЕТА

ОПРЕМЕ ПОД ПРИТИСКОМ
Резиме: У раду су дати примери губитка интегритета конструкција посуда под
притиском и цевовода изазваних грешкама у основном материјалу и завареним
спојевима насталим још у време израде конструкције или у току експлоатације,
које нису на време откривене или нису на време саниране, а могу се приписати
неадекватној превенцији у систему одржаванја. Праћење понашања оваквих
конструкција у експлоатацији обезбеђује се свакодневним визуелним прегледима, а
по потреби и испитивањима методама без разарања (ИБР) у корелацији технике
инспекције базиране на ризику (РБИ) за најоптерећеније делове конструкције, а
све у функцији превенције губитка интегритета. Дати приступ се може
применити за различите типове сличних конструкција, а његова примена у
превентивном одржавању би допринела продужењу радног века конструкција
посуда под притиском и цевовода.
Кључне речи: Испитивање без разарања (ИБР), Инспекција базирана на ризику
(РБИ), губитак интегритета, Опрема под притиском



COMPOSITE TIMBER-CONCRETE STRUCTURES

UNDER HIGH-CYCLE FATIGUE LOADING
Radovan Cvetković1
Dragoslav Stojić2
Nemanja Marković3 UDK: 624.011.1:624.01.46
Summary: Composite timber-concrete beams are innovative structural elements that are
the subject of research in recent decades due to their attractive mechanical properties
and possible solutions of various problems in rehabilitation and reconstruction of timber
buildings. They can be met in the new constructions of commercial and residential
buildings, but increasingly, in the construction of timber bridges of longer spans. The
behaviour of composite timber-concrete beam under static, short-term or long-term
loading is subjected to ongoing research in order to confirm, extend or improve the
existing knowledge and numerical models. When it comes to dynamic load, it can be said
that these efforts are small, especially when it comes to high-cycle load, so
characteristic for bridges. This paper provides information on the parameters that
define high-cycle fatigue loading, the parameters that describe the possible behaviour of
composite timber-concrete under high-cycle fatigue loads. Certain numerical and
analytical models of steel, concrete and fasteners, separately exposed to high-cycle
fatigue load, will be presented in this paper, too.
Keywords: Composite timber-concrete beam, high-cycle fatigue load.
1. INTRODUCTION
Timber-concrete composite structure is known as a structure where two different
sections (made of timber and concrete) are connected to a composite cross-section with
special connection systems. Connecting systems accept shear forces of interface and
provide simultaneous acting of different materials in composite system, under loading.
As connecting systems may be used:
 screws, bolts, nail plates or glued threaded rods,
 special components made of steel such as s steel lattice glued to timber, and steel
plate glued to timber,

1
M.Sc. Radovan Cvetković, Grad. Civ. Eng., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture
Niš, Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, radovancvetkovic@yahoo.com,
2
Prof. dr Dragoslav Stojić, Grad. Civ. Eng, University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture
Niš, Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, dragoslav.stojic@gmail.com,
3
Nemanja Marković, Grad. Civ. Eng., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture Niš,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, nemanjamarkovic85@gmail.com



 a shear key-anchor detail, notched shear key with a steel dowel tension anchor.

From a structural point of view, the compound of two partial cross sections of timber and
concrete causes different stress state along both cross-sections. Beams, as timber-
concrete composite structures, combine in their sections timber in the tension zone and
concrete in the compression zone. Between the partial cross sections the connecting
system is arranged to provide a compound of the partial cross sections and to transfer the
shear forces occurring between timber and concrete. Figure 1 illustrates the composite
simple beam behaviour under bending loading in dependence on the degree of composite
action.

Figure 1. Behaviour of composite timber-concrete beam

Timber-concrete composite structure has important structural applications, including the
refurbishment of existing timber floors, the introduction of new floor types, and as a
deck system for timber bridges. Timber-concrete composite systems have a positive
influence on sound insulation and on fire safety. When used for a bridge deck, the
method protects the timber from direct sun and rain thanks to the concrete slab. By using
of composite timber-concrete systems we can build our structure faster, with less
concrete formwork and less stabilization elements, and we have reduced foundations
because of less structural weight, better behaviour under an earthquake loading.

2. BASICS OF HIGH CYCLE FATIGUE LOADING, THE S-N CURVE,
MATERIAL MODELS
According to ASTM International ( American Society for Testing and Materials), fatigue

is "the process of progressive localized permanent structural change occurring in a



material subjected to conditions which produce fluctuating stresses and strains at some
point or points and which may culminate in cracks or complete fracture after a sufficient
number of fluctuations.“
General categories and approaching methods include:
High-cycle fatigue, associated with low loads and long life (>103 cycles), is generally

analyzed with a "stress-life" method (the S-N curve), which predicts the number of
cycles sustained before failure, or with a "total-life" method (endurance limit), which
puts a cap stress that allows the material to have infinite life (>106 cycles).
Low-cycle fatigue, associated with higher loads (plastic deformation occurs) and shorter
life (<103 cycles), is commonly used methods called "strain-life" to analyze or predict
the fatigue life.
The S-N curve, (Stress Life Method) is the basic method presenting fatigue failure in
high cycles (N > 105) which implies the stress level is relatively low and the deformation
is in elastic range.

The S-N curve for a specific material is the curve of nominal stress S (y axis) against the
number of cycles to failure N (x axis). A log scale is almost always used for N. The stress
is usually nominal stress and is no adjustment for stress concentration. The curve is
usually obtained one by reversed bending experiments with zero mean stress.
The S-N curve of 1045 steel and 2014-T6 aluminium alloy is shown on the Figure 2 to
represent two typical S-N curves of metal materials. On the Figure 3 is shown S-N curve
for a timber. The S-N curve is used to predict the number of cycles sustained under
certain stress before failure. The curve gives to designers a quick reference of the
allowable stress level for an intended service life.

Figure 2. The S-N curve of 1045 steel and 2014-T6 aluminium



Figure 3. The S-N curve for a timber

3. FATIGUE MODEL FOR CONCRETE

Classical observations on fatigue of concrete focus on the determination of a relationship
beetwen the applied stress level and the fatigue life time, resulting in the well known S-
N curves. In experimental investigations, Holmen (1979) observed S-shaped evolution
curves of the maximum and minimum fatigue strains. Accordingly, the entire fatigue life
can be subdivided into three periods with different deformation mechanisms: initiation
of micro cracks, their stable growth and finally localisation to a macro crack.

For concrete in the compression region a yield/damage criterion of Drucker-Prager type
is applied:

1 
  ,      I1  J 2    c  qc 
 (1)
1

3

The final constitutive relation results in:

1
   D 0  D da,c  D fat ,da  :    pl   cr   fat , pl 
(2)
   

4. FATIGUE MODEL FOR A REINFORCING STEEL

The basic concept for the fatigue damage modelling of reinforcing steel is adopted from
Petryna (2002) and Pfanner (2003). The basic variable to determine fatigue damage is the
related number of load cycles n, in analogy to the procedure for concrete. For the evolution of
fatigue damage, an exponential law, according to Peerlings (1999), is applied:



1
ds  
s 
 
ln 1  1  e s n  d sfail

(3)
The stress is connected to the damage variable ds with the constitutive law

 max  E 1  d s  max    (4)

Figure 4. Fatigue model of reinforcing steel

5. FATIGUE MODEL FOR A TIMBER
The following timber failure models in literature are presented:
 damage accumulation laws,
 polymer debonding,
 energy based models ,
 damaged viscoelastic material model,
 number of cycles criterion.

In the number of cycles criterion, Wöhler curves, or S-N diagrams, describe fatigue
resistance by a critical number of load cycles, N, leading to failure at a given stress level,
(SL). It can be described by a relation:

log(N) = A + B ∙ log(SL), (5)

A and B the coefficients depend on the factor R, R =σmin/σmax, where σmin and σmax are
the min and max stress level in a cycle. Steady state crack growth due to stress variations can
be given according to linear elastic fracture mechanics. Relation between crack growth rate
and the stress intensity factor in the following form (Paris law) is given:

da/dn= C (ΔK)m, (6)




where a is crack length, n is number of cycles, ΔK is the variation of the stress intensity
factor, C, m constants. If ΔK is given as function of stress variation and number of
cycles as a continuous variable, an integration of (6) will give the number of cycles
corresponding to final crack length.

N = C’ (Δσ)m. (7)

6. FATIGUE DESIGN CODE RULES
In the bridge part of the Eurocode, (EC5-2 1997), an informative annex gives guidelines
for a simplified fatigue verification method. The method considers only number of
cycles. According to the method it should be verified that:

Δσ ≤ ffat,d, (8)
where the stress range of the fatigue loading is determined as Δσ = σmax - σmin.

The fatigue strength ffat,d is determined in dependency of the number of load cycles
according to:

ffat,d =kfat fk / ɣM,fat (9)

In DIN 1074:2006, Section C, simplified proof is based on a high cycle fatigue loading
with constant amplitude A fatigue analysis is always required when the ratio is greater
than in DIN 1074:2006, Table C.1 specified.

Formula Symbol definition
 d ,max maximum stress level in the cycle due to
fatigue action
 d ,min minimum stress level in the cycle due to
 d ,max   d ,min fatigue action
k fk characteristic strength
fk
 M , fat  M , fat partial safety factor for materials for the
fatigue analysis M, fat = 1.0
Table 1. Calculation of the ratio
7. CONCLUSION
This short paper presents the basic parts of a very complex mechanical behavior of
timber-concrete composites under high cycle fatique load. Appropriate analysis, analy-
tical and numerical models, material laws will be presented in other works.



REFERENCES

[1] DIN 1074:2006, „Holzbrücken“, DIN Deutsches Institut für Normung, 2006.
[2] „Einwirkungen auf Brücken“, DIN Deutsches Institut für Normung, 2003.
[3] Aldi, P. & Kuhlmann, U.: "Fatigue of timber concrete-composite beams:
characterization of the connection behaviour through push-out tests". Proceedings of
World Conference on Timber Engineering, Myazaki, Japan, 2008.
[4] Clorius, C. O., Pedersen, M. U., Hoffmeyer, P., Damkilde, L. : "Compressive
fatigue in wood", Wood Science and Technology 34, Springer-Verlag 21-37, 2000.
[5] Pfister, T., & Stangenberg, F.: "Fatigue lifetime assessment of RC members".
ICOSSAR 2005, Millpress, Rotterdam, ISBN 90 5966 040 4., 2005.
СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ТИПА ДРВО-БЕТОН

ИЗЛОЖЕНЕ ВИСОКОЦИКЛИЧНОМ ЗАМОРНОМ
ОПТЕРЕЋЕЊУ
Резиме: Греде добијене спрезањем дрвета и бетона представљају иновативне
конструкцијске елементе који су последњих деценија предмет истраживања због
њихових атрактивних механичких својстава и могућности решења различитих
проблема приликом санација и реконструкција објеката грађених у дрвету. Срећу
се у новим конструкцијама пословних и стамбених објеката, али све више и у
конструкцијама дрвених мостова већих распона. Понашање спрегнутих греда
типа дрво-бетон под статичким, краткотрајним или дуготрајним оптерећењем,
предмет је сталног истраживања, у циљу потврђивања, проширења, побољшања
постојећих сазнања и рачунских модела. Када је у питању динамичко оптерећење,
може се рећи да су та настојања скромна, посебно када је у питању
високоциклично заморно оптерећење, тако карактеристично за мостове. Овај
рад даје информације о параметрима који дефинишу високоциклично заморно
оптерећење, у општем смислу и о параметрима који описују могућа понашања
спрегнутих конструкција типа дрво-бетон изложених високоцикличном заморном
оптерећењу. Одређени нумерички и аналитички модели челика, бетона и спојних
средстава, сепаратно изложених високоцикличном заморном оптерећењу биће
представљени у овом раду, такође.
Кључне речи: Спрегнуте конструкције типа дрво-бетон, високоциклично заморно
оптерећење.







RELIABILITY ANALYSIS OF TIMBER STRUCTURES

Stefan Conić 1
Nemanja Marković 2
Nikola Velimirović 3
Nikola Stojić 4 UDK: 624.011.1:624.046
Summary: This paper presents a parametric analysis of the reliability of bent wooden
beams. Reliability coefficient is determined for the cases of utilization of section beams
due to the normal stress, shear stress and deformation of beams. Out of these three
conditions only one is authoritative, and the one that gives the smallest load capacity
beams. Parametric analysis was performed according to the requirements of the
Eurocodes, both in terms of stress and strain analysis, and in part that requires the
reliability of structures. To determine the reliability coefficient, well-known structural
reliability of analytical methods is used, as well as application programs. The goal of
the analysis is to show how the theoretical results of reliability of bent wooden beams
are used in practice according to Eurocodes.
Keywords: Reliability, Timber Structures, Eurocodes.
1. INTRODUCTION
In the modern design of timber structures, in addition to other conditions and
requirements that must be met, great attention is paid to the resistance, i.e. durability of
the building or designing buildings to life design construction. Basic requirements for
capacity, serviceability and durability of structures are given in the Eurocodes [1]. The
wooden structure should be designed so that capacity and usability throughout the
lifetime of the structure are not affected, and this is achieved by regular maintenance.
Also every timber structure must have adequate: structural resistance, serviceability, and
durability [1]. General principles of durability and reliability of structures are described
in the Eurocodes [1], [2], [3]. The basic reliability elements considered in these papers
include probability of failure p (or equivalent reliability index β) corresponding to a
certain reference period T used in verification of structural reliability [4]. Reliability
index β is determined by the beam loaded by uniform load for three typical cases,
bending, shear and deflection of the beam. Service life of the structure is determined by
the importance of the building and its importance for the environment. At the beginning

1
Stefan Conić, master ing. Scholar of the Ministry, e – mail: stefanvl989@yahoo.com
2
Nemanja Marković, dipl.ing.
3
Nikola Velimirović, dipl.ing.
4
Nikola Stojić, dipl.ing. Associate of Highway Institute Belgrade, Serbia



of design must be clearly and precisely define the life cycle of construction and service
life which is defined by Eurocode [1] as the assumed period of construction or part of the
structure with regular maintenance that does not require a large recovery and repair.

2. RELIABILITY ANALYSIS METHODS
Of all requirements to be met by a wooden structure, the most important features are:
safety and serviceability. Both requirements must be guaranteed for some predefined
period of time – durability, and achieved by minimum cost [4]. Each of these conditions
can be written in the form of limit state conditions, which are generally expressed as:

g ( X 1 , X 2 ,... X n )  0 (1)
The X i are random variables that are not necessarily physical quantities such as size,
load, etc... They may also be of some other size, such as deflection of the beam etc. [4].
Limit state equation clearly separates the two opposite zones as follows:
safe area and the area of the fracture.

g ( X 1 , X 2 ,... X n )  0 (2)

Collapse of structures or failure is defined by the failure condition as:

g ( X 1 , X 2 ,... X n )  0 (3)
Based on the above it follows:

Pf  P  g ( X 1 , X 2 ,... X n )  0 (4)
Pf represents a probability of failure. Method for the determination of this probability
depends on the complexity of the function. Some of the basic methods are: Monte-Carlo
method, Basler, in the notation of Cornell, method of Hasofer and Lind etc. In further
are given basic principles of the methods of Hasofer - Lind. The limit state function g is
given as:
g  RE (5)
In these expressions R and E are stochastic variables representing, in terms of
structural engineering, the resistance of a section and the stress in this section due to
applied loads and actions, respectively [4]. Toward a solution Hasofer and Lind,
performed the transformation limit state function in the so-called standard space. The
random variables R and E are transformed into U 1 and U 2 :
R  R
U1   R  U1   R   R (6)
R



E  E
U2   E  U 2   E  E (7)
E
The variables U 1 and U 2 are sometimes called reduced variables [5]. The limit state
function g can be expressed in terms of the reduce variables by using Eqs.6 and 7. The
result is:
g  R  E  U 1   R   R   U 2   E   E     R   E   U 1   R  U 2   E (8)

The line of interest to us in reliability analysis is the line corresponding to
g U 1 , U 2   0 because this line separates the safe and failure domains in the space of
reduced variables [5]. From the above it follows that the reliability index as the shortest
distance from origin of reduced variables to the line g U 1 , U 2   0 . According to
Eurocode [1] reliability index is marked with  and in literature, often with HL
(Hasofer-Lind) safety index (Fig.1).
Figure 1. Reliability index
Using geometry easily be reached to reliability index (shortest distance):

 
  R2 E2 (9)
 R  E
From the above follows:
   1  Pf  Pf       (10)

3. RELIABILITY ANALYSIS OF FLEXURAL TIMBER MEMBERS

The three types of failure modes (failure limit state function) are represented by
following failure criteria:



2
q 4 h

mode 1 -bending failure: g1 q, b, f m , g , k , , h, l       0 (11)
b  f m, g ,k 3 l

q 4 f v , g ,k  h 
 
mode 2-chear failure: g 2 q, b, f v , g , k , h, l      0 (12)
b  f m, g ,k 3 f m, g ,k  l 

3
q 384 E0, g ,mean  h 
 
mode 3-deflection: g 3 q, b, E0, g , mean , h, l 
bf m , g , k
   0
60 m  f m , g ,k  l 
(13)
It is requested the minimum  value of the three modes.
4. EXAMPLE

In this example, the  values are determined for three cases of structural failure in
terms of the ratio l / h simply supported beam of laminated wood loaded by Fig. 2.

q
h
Figure 2. Simply supported beam

MATERIAL CONSTANTS
2
- characteristic bending strength: f m , g , k  28 N / mm
2
- characteristic shear strength: f v , g , k  3, 2 N / mm
2
-modulus of elasticity : E0, g , mean  12600 N / mm
The beam corresponds to the GL 28 class, whose characteristics are displayed in the
2
Table 1 in EN 1194, as well as the characteristic strength and stiffness in N / mm and
3
densities in kg / m for homogenous glulam [6].

mode1: Calculation of reliability index  -usage of normal bending stresses



l
Adopted values [6], For example:  12 , l  20m , h  1, 67 m , b  0, 20m ,
h
q  20000 N / m
  6, 09 - bending stress (the smallest  value)
  9, 92 - shear stress
  6, 29 - maximal deflection
For target value of reliability index  for Class RC2 strucural members, for 50 years,
  3,8 (ultimate limit states) [1] is obtained the load q  22850 N / m
mode2: Calculation of reliability index  - usage of shear stress
l
Adopted values [6], For example:  8 , l  20m , h  2, 50m , b  0, 20m ,
h
q  45000 N / m
  4, 67 - bending stress
  4, 08 - shear stress (the smallest  value)
  5, 42 - maximal deflection
  3,8 (ultimate limit states) [1] is obtained the load is q  49300 N / m
mode3: Calculation of reliability index  -usage of maximal deflection
l
Adopted values [6], For example:  20 , l  20m , h  1, 00m , b  0, 20m ,
h
q  4000 N / m
  13, 40 - bending stress
  31, 90 - shear stress
  2, 94 - maximal deflection (the smallest  value)
  1, 5 (serviceability limit states) [1] is obtained the load is
is q  4715 N / m

5. CONCLUSION
The example shows that, depending on the selected parameters of the beam in three
modes, a given load q, for each mode corresponds to the value, so that the smallest value
is determined by what mode to calculate reliability. Target values of reliability index 
are taken [1] for Class RC2 structural members, for 50 years. For these values are
calculated corresponding load on the reliability limits.



REFERENCES

[1] Eurocode: Basis of structural design EN 1990:2002, European Committee for
Standardization, Brussels 2002
[2] Eurocode 1: Actions on structures - Part 1-1: General actions -Densities, self-
weight, imposed loads for buildings : EN 1991-1-1:2002, European Committee for
Standardization, Brussels, 2002
[3] Eurocode 5 : Design of timber structures- Part 1-1: General-common rules and rules
for building: EN 1995-1-1:2004, European Committee for Standardization,
Brussels, 2004
[4] Schneider J.: Introduction to Safety and Reliability of Structures, International
Association for Bridge and Structural Engineering, IABSE-AIPC-IVBH ETH,
Zurich, 2006.pp.59
[5] Nowak S.A.,Colins R.K.: Reliability of Structures, Thomas Casson, University of
Michigan, 1976.pp.100
[6] Stojić, D. Stojić, N.: Deterioration and Protection of Timber Bridges, 3th
International Conference on Engineering, Project, and Production Management
EPPM 2012, University of Brighton, UK, September 2012. pp. 239-250
[7] Implementation of Eurocodes – Handbook 2: Reliability backgrounds, Leonardo
da Vinci Pilot Project, 2005
Рад је написан у оквиру истраживања на Катедри за материјале и конструкције

Грађевинско архитектонског факултета Универзитета у Нишу, под
менторством Проф.др Драгослава Стојића
AНАЛИЗА ПОУЗДАНОСТИ ДРВЕНИХ

Резиме: Рад презентује параметарску анализу поузданости савијене греде.
Коефицијент поузданости се одређује за случајеве искоришћења пресека греде
услед нормалних напона, смичућих напона или услед искоришћења деформација
гредe. Од ова три услова само је један меродаван, и то онај који даје најмању
носивост греде. Параметарска анализа је рађена према захтевима Еврокодова,
како у вези анализе напрезања и деформација, тако и у делу захтева који се односе
на поузданост конструкција. За одређивање коефицијента поузданости користе
се познате методе конструкцијске поузданости аналитички као и применом
програма. Циљ анализе је да покаже како се теоријски резултати поузданости
савијене греде користе у пракси примене Еврокодова.
Кључне речи: Поузданост, дрвене конструкције, Еврокодови




OFFICE COMPLEX IN NEW BELGRADE:

CONSTRUCTION CASE
Bozidar S. Furundžić 1 UDK: 69.05:725.2
Summary: This paper concisely presents construction of an office complex entitled
„GTC Square” at Block 41a in New Belgrade. The complex consists of two office
buildings, one retail building, entrance plateau and parking. The Employer („GTC”)
appointed the Engineer („EC Harris”) and the Contractor („Alpine”). The construction
team comprises all participants’ personnel (employer, project manager, architect,
structural designer, quantity surveyor, and contractor). The construction procedure
(organization, administration, responsibilities, communication, program, planning,
inspection, control, supervision, approval, reporting, handover) is duly performed
according to sound international practice. The Contractor, where the author was the
team member, achieved quality on time schedule and within budget.
Keywords: Office building, construction, procedure, project management

1. INTRODUCTION

Office complexes are important edifices in cities and their architectural designs are
adequately presented in books and journals. Construction management cases of office
buildings, however, are rarely considered in references.

This paper concisely presents construction of an office complex entitled „GTC Square”
at Block 41a in New Belgrade. The author was member of the contactor’s team on „GTC
Square” site during the whole construction cycle (2007-2009), from the construction
start (contract acquisition) until its end (technical approval and final payment).
Successful construction process, which means achieving quality within budget and on
time schedule [1], becomes the base of own engineering and management experience.

Belgrade, situated at the confluence of two rivers, the Sava and the Danube, occupies the
central position in South East Europe (SEE). Being the junction of two Trans-European
transport corridors [2], the Corridor VII (the Danube) and the Corridor X, Belgrade
represents the main communication and logistic hub in the Balkan region.

As administrative, economic and cultural center of Serbia, Belgrade provides favorable
business environment with educated professionals and skilled workers and with a market

1
Dipl.-Ing.Civ., MS(ECP), Consulting Engineer, „CPM Consulting“, Belgrade, Ul. Mekenzijeva 23/5,
tel: ++381 63 370 543, e–mail: bfurundzic@gmail.com



of over 1.6 million residents. Belgrade real estate market (residential and business) is
enlarged after the political changes in 2000. New Belgrade is the most wanted location
for office and retail buildings.
Nowadays, the company Globe Trade Centre (GTC) [3], established 1994, is one of the
leading developers in South East Europe (SEE). In New Belgrade, the GTC subsidiary
[4] developed three office complexes: „GTC House” (completed in 2005), „GTC
Avenue 19” (2008), and „GTC Square” (2009).

2. „GTC SQUARE” PROJECT
Office complex „GTC Square” (GTCS) (Figs. 1 - 2) [5], located at Block 41a in New
Belgrade, has direct access to motorways E70 (to Austria) and E75 (to Greece). Situated
at the corner of two boulevards, Milutina Milankovića and Bulevar Umetnosti, GTCS is
just 10 and/or 15 minutes drive from the city centre / Belgrade International Airport.

The Employer (Atlas Centar d.o.o., subsidiary of GTC [3]) appoints his representative
the Engineer (EC Harris d.o.o., subsidiary of EC Harris [6]) and the Contractor (Alpine
d.o.o., subsidiary of Alpine Bau GmbH [7]). The contract applied is based on the
Conditions of contract for construction FIDIC [8], recommended for building works
designed by the Employer, or by his representative the Engineer.

GTCS complex (Fig. 1) [9] consists of three separate buildings (denoted: C, A, B in Fig.
2, observed from left to right), an entrance plateau in front (Fig. 1), and an open parking
(Fig. 2) behind the buildings. Retail building (A), with levels U+G, has underground
level (U) for technical rooms and shelter, and ground floor (G) for restaurant. Each of
two office buildings (C, B), with levels U+G+4, has underground level below lift core,
ground floor for retail, and 4 storeys for offices. Buildings “C” and “B” have equivalent
design, function and interior organization. Office building (C or B) has open court
(atrium), which provides better insolation. Gross living area (GLA) of GTCS complex is
~22165 m2 [5]. GTCS office building (C or B) typical floor size is ~2150 m2. Office
building (C or B) layout dimensions are ~66×48 m, and height is ~21 m above ground.

GTCS project team includes: Employer (GTC), Project Manager (EC Harris), Architect
(Slavija biro, with consultants), Structural Designer (Alpine), Quantity Surveyor (EC
Harris), and Contractor (Alpine, with subcontractors).

In GTCS complex (author of architecture B. Putniković), office buildings are designed
using shell & core concept, which splits construction into 2 phases and so accelerates
building. Core refers to structure, vertical transport, building installations and fire
protection. Shell relates to façade and also to external space. The building permit and the
use permit are obtained for finished and functional “shell and core building”. Later in
the second phase, according to office and commercial spaces tenants’ requests, interior
works (local installations, raised floors, light partitions, suspended ceilings, finishes,
interior decoration) are completed.




Fig. 1 - GTC Square (GTCS) [5] Fig. 2 - GTCS Buildings: C, A, B

Fig. 3 - GTCS Site: Aug. 2007 Fig. 4 - GTCS Site: Sep. 2007

Fig. 5- GTCS Site: Nov. 2007 Fig. 6 - GTCS Site: May 2008
Note.- Photo in Fig. 2 is generated using „Bing Maps” in 2014, by the author.
Photos in Figs. 3-6 are shot at the GTCS site in 2007-2008, also by the author.



GTCS location ground is almost flat. Existing embankment is at ~75 m a.s.l. (above see
level), natural alluvial soil at ~71 m and underground water table at ~71,5 m (centennial
water table at 74,0 m). Bearing capacity of embankment (from 71 m to 75 m) is small.

Ground storey building (A) has reinforced concrete structure (columns, walls, slabs) and
steel roof structure. Office building (C or B) structural grid is 6×6 m and foundations are
on CFA piles. Reinforced concrete (RC) structure is cast in-situ. The monolithic
structure elements are vertical (columns and walls) and horizontal (beams and slabs).
Inner columns are 40×40 cm, and edge columns 60×60 cm. Thickness of walls varies,
from 16 cm to 20 cm. RC walls form vertical core which bears lateral seismic loads.
Thickness of slabs is 20 cm. Edge of slabs is stiffened by beams 25/64 cm. RC elements
are, according to Serbian codes, made with concrete MB30 and steel RA400/500-2 and
MA500/560. Underground structural elements are made of waterproof concrete.

3. CONSTRUCTION MANAGEMENT

GTCS tender comprises: the Employer’s requirements (preliminaries, form of tender,
non-collusion declaration, tender sum analysis), design brief, tender specifications
(architecture, structure, water & sewerage, electrical installations, lifts, HVAC /heating,
ventilation, and air conditioning/, fire protection, landscaping), and tender drawings.

The Contractor (Alpine) has submitted tender return documentation: completed form of
tender, non collusion declaration, tender sum analysis, works program, cash flow
forecast, organizational chart, construction method statement with site and traffic
organization plan, schedule of sub-contractors and extent of sub-contract work,
specification of materials and workmanship, contractor’s proposals, quality control
proposal, proposal for maintenance of health and safety, and proposal for the protection
against pollution, nuisance and fire.

The Employer (GTC) has accepted tender by the Contractor and the Parties have agreed
to accept the Construction contract for execution and completion of GTCS on a turn key
basis for the contract price. Parts of the contract are FIDIC general conditions [9].
Besides, the Construction contract parts are: form of performance bank guarantee,
retention bank guarantee, defects liability bank guaratee, form of advance payment bank,
form of collateral warranties, and insurance requirements.

Office complex GTCS is rapidly constructed (Figs. 3-6). New Belgrade Block 41a urban
conditions and GTCS design enable construction of buildings in phases. The
construction phases are mutually independent. Particular phase latter building does not
interfere with the use of already built parts.

GTCS construction procedure (organization, administration, responsibilities,
communication, program, planning, inspection, control, supervision, approval, reporting,



handover) is duly performed according to sound international practice. This procedure
permits an effective control of cost, time and quality.
GTCS construction organization chart displays administration, responsibilities and
communication relations. The Contractor appoints the Site Manager, who maintains
building project as a whole and has jurisdiction over procurement and construction. The
Site Manager visits regularly all sub-contractors works and inspects the work quality and
checks progress and delivery in relation to the program.
Clear and concise correspondence (emails, notes, memorandums, letters, minutes)
makes communication easy. The project team uses local computer network on the site
for communication among team members.

The Contractor construction program shows the critical path and milestones. This
program revision is as often as necessary to enable the progress tracking. Milestones and
completion date will only be revised if the Engineer undertakes a major re-programming
during the course of the project.

During construction, the Contractor produces a rolling, 6-week, detailed short-term
program and report progress against this on a weekly basis with the Project Manager.
The Project team has different meetings (commercial, design, site, health and safety, risk
review). Meetings are minimized in both duration and frequency. Brief meeting agenda
circulates in advance.

Project team meeting typical agenda is: introduction and apologies, contractor’s report,
design issues, previous minutes and actions, programme, financial review, health and
safety, employer feedback, project manager feedback, any other business, next meeting
date.
The Contractor provides the Engineer with a written progress report. Contractor’s
monthly report typical agenda is: Design report (planning statement, building
regulations, architect report, services report, information and instruction, approvals,
design program), Construction report (work in progress, health and safety, quality,
staffing and labour), Commercial (procurement, valuation statement variation account,
contract issues), Any other items.

On the construction project control of change is very important. Change Order Proposal
(COP) can be originated by the Contractor, or by the Employer. Typical COP contents
next data: initiator, proposed change description, reason for change, overall program
effect, designer risk assessment, cost effect. COP is used to manage money movement in
relation to the cost plan. In preparing COP the originator’s Quantity Surveyor must
estimate an impact of potential change on the budget and recommend where and how an
additional budget should be found.

Once the COP is raised and cost and time impact agreed, the Project Manager issues the
Change Order (CO) to sanction the change. The Project Manager is responsible for the
CO register identifying all changes/variations issued and instructed.



4. CONCLUSION

Previously presented construction of the office complex “GTC Square” in New
Belgrade, where business core and leadership are foreign (capital, Developer, Engineer,
Contractor, contract by FIDIC, communication in English) but business support and
execution are domestic (subcontractors, workers, translations in Serbian), illustrates
clearly the state of building industry in Serbia these days.

Domestic companies and their professionals can improve their roles in building industry.
Adjusting to contemporary market conditions and the appropriate support of the state are
necessary preconditions for this improvement.

REFERENCES

[1] Furundzić, B.S.: Nonconformity Control on Construction Site, Društvo građevinskih
konstruktera Srbije – Simpozijum, DGKS, Beograd, 2012, pp. 83-88.
[2] Furundžić, D.S., Furundžić, B.S.: Infrastructure Corridor as Linear City, First Int.
Conference on Architecture and Urban Design, Epoka, Tirana, 2012, pp. 721-728.
[3] http://www.gtc.com.pl/?s=1&lang=en (Accessed: Feb. 3, 2014)
[4] http://gtcserbia.com/english/gtcserbia.html (Accessed: Feb. 3, 2014)
[5] http://www.gtcserbia.com/english/gtcsquare.html (Accessed: Feb. 3, 2014)
[6] http://www.echarris.com/default.aspx (Accessed: Feb. 3, 2014)
[7] http://www.alpine.at/en/ (Accessed: Feb. 3, 2014)
[8] Conditions of Contract for Construction - The Red Book, FIDIC, 1999.
[9] GTC Square - Tender and contract documents, Belgrade, 2006-2007.
ПОСЛОВНИ КОМПЛЕКС НА НОВОМ БЕОГРАДУ:

ПРИМЕР ГРАЂЕЊА
Резиме: Овај рад сажето приказује грађење пословног комплекса названог „ГТЦ
Сквер“ у Блоку 41а на Новом Београду. Комплекс се састоји од две пословне
зграде, једне зградe за трговину, улазног платоа и паркинга. Инвеститор (“ГТЦ“)
одабрао је консултанта (“ЕЦ Харис“) и извођача („Алпине“). Градитељски тим
чине запослени свих учесника (инвеститор, менаџер пројекта, архитекта,
конструктор грађевине, процењивач количина, извођач). Поступак грађења
(администрација, организација, одговорност, комуникација, програм, планирање,
инспекција, контрола, надзор, одобрење, извештавање, предаја) је у потпуности
спроведен према признатој међународној пракси. Извођач, код кога аутор је био
члан тима, постигао је квалитет у временском року и у оквиру буџета.
Кључне речи: Пословна зграда, грађење, поступак, управљање пројектом




САВРЕМЕНА РЕШЕЊА ВЕЗА ЕЛЕМЕНАТАУ

ЧВОРОВИМА МОНТАЖНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
ПРИМЕНОМ ВИЈЧАНЕ ВЕЗЕ
Zsolt Kokrehel1 УДК: 621.882
Резиме: Решење везе монтажних стубова за темељне плоче (јастуке) применом
класичних чашица могу бити проблематични, нарочито у условима темељења на
песковитом терену где су подземне воде врло близу површини терена. Потребна
висина чашице знатно повећава потребну минималну дубину фундирања и
темељна конструкција неизбежно је испод нивоа подземне воде. Снижење висине
подземне воде је практично немогуће или је веома скупо решење. Применом
система директне везе монтажног стуба за темељну плочу помоћу сидрених
вијака и папуча стуба успешно се смањује укупна висина темељне конструкције и
самим тим се не улази у подземну воду. Оформљена веза је моментно отпорна
крута веза која се понаша еквивалентно решењем везе са чашицом. Успешна
примена је могућа и код подземних нивоа конструкција где се по принципу
примењују обрнуте чашице – избегава се удубљење у темељној плочи при вези
монтажних стубова са темељном плочом. Применом вијчаних веза могуће је
пројектовати наставак монтажног стуба (стуб на стуб) или веза монтажног
горњег дела са монолитном доњом конструкцијом. Веза вијцима је погодна за
примену и у сеизмичким подручјима јер извршена испитивања показала су веома
добру дуктилност везе при цикличном оптерећењу.
Кључне речи: Вијчана веза, папуче стубова, сидрени вијци, везе у чворовима,
темељење
1. UVOD
Vijčane veze montažne konstrukcije je široko prihvaćen i primenjivan sistem veza na
teritoriji Zapadne Evrope a naročito u Severnoj Evropi zbog klimatskih uslova koji
građevinsku sezonu skraćuju na vrlo mali vremenski period. Težnja što većoj industri-
jalizaciji, prefabrikaciji i smanjivanja potrebnih radova na gradilštu je doveo do razvoja
veza montažne betonske konstrukcije koja su po konstrukciji slična vezama kod čeličnih
konstrukcija.

1
Zsolt KOKREHEL, dipl. inž. građ., Peikko Slovakia S.r.o., Kráľová nad Váhom 660, 92591 Kráľová nad
Váhom, Slovakia, tel: +381.63.58.99.55, e-mail: zsolt.kokrehel@peikko.com



Navedeni način izvođenja veza podrazumeva primenu čeličnih ugradbenih elemenata u
oba betonska elementa koje se spajaju. Donja konstrukcija (konstruktivni element na koji
se spaja gornji montažni deo) može da bude monolitna (temeljna ploča, temeljna greda,
monolitni donji deo stuba) ili montažna (montažni donji deo stuba, montažna greda) u
koja su prethodno pri betoniranju istih ugrađeno je potreban broj sidrenih vijaka koji
mogu da budu kratki ili dugački. Kratki sidreni vijci uglavnom se primenjuju kod
pločastih elemanata dok dugački tip kod stubastih elemenata.

L
M HPM L
Ø
M
L
HPM P
Ø
L HPKM

Slika 1. Sidreni vijci (kratki i dugački) i papuča stuba

Gornja konstrukcija (montažni stub) se izvodi sa ubetoniranim papučama za stub. Tip
papuča na stubu po dimenziji i nosivosti mora da odgovara dimenziji i nosivosti
ugrađenog ankera u donju konstrukciju.
2. PONAŠANJE VIJČANE VEZE I PRORAČUN
U potpunosti izvedena veza (nakon podlivanja vijčanog spoja sa neskupljaljućim visoko
kvalitetnim podlivnim materijalom) se ponaša kao monolitna armiranobetonska kruta
veza i u potpunosti može da zameni vezu stuba za temelj klasičnom metodom –
primenom AB čašice. Za ostvarivanje veze potrebno je minimalno 4 komada, para
sidrenih vijaka i papuča stuba dok na osnovu dimenzije poprečnog preseka stuba i
statičkih uticaja na koju treba dimenzionisati vezu mogu se odrediti i više komada u
jednoj vezi: 4, 6, 8, 10, 12 … komada.

5
5
15
40
40
25
15
15
5
5
5 15 15 5 5 20 20 5 40
40 50

Slika 2. Raspored papuča stuba u poprečnom preseku




U fazi montaže kada je stub postavljen na sidrene vijke i još nije podlivena veza, statički
uticaji se preuzimaju u potpunosti sa presekom sidrenih vijaka, kratke uklještene čelične
konzole kružnog poprečnog preseka.

Detalj
Msd
±Nsd,B
Nsd
±Nsd,B
Vsd,B Vsd,B
Vsd Detalj
e
M sd,B Uklješten

Slika 3. Proračunska statička šema u fazi montaže
neutrala
x
Msd
y=0.8x
Nsd
es
fcd
ec
podliveno
Vsd
- +
Ns Ns Nc Nsd
e

Slika 4. Proračunska statička šema u fazi eksploatacije (GSU)

Dimenzioniranje se vrši na statičke uticaje od sopstvene težine samog stuba, uticaji od
vetra na površinu stuba u fazi montaže i eventualnih dodatnih opterećenja koje se
javljalju usled načina izvođenja konstrukcije. Montiranje oslanjajuće konstrukcije na
stub vezan vijčanom vezom je dozvoljen samo nakon što je veza podlivena i podlivni
materijal dostigao projektovanu čvrstoću. U fazi eksploataciji veza se dimenzioniše na
proračunske uticaje za GSU (ULS) na osnovu principa klasičnog proračuna monolitnog
AB preseka. Pri određivanju proračunskih uticaja obavezno se uzimaju uticaji određeni
po teoriji II reda sa obuhvaćenim uticajima imperfekcije, tečenja i puzanja betona. Sile
zatezanja u poprečnom preseku se preuzimaju sidrenim vijcima dok sila smicanja se
prenosi kombinovanim dejstvom trenja na mestu podlivanja spoja i smićućom
otpornošću preseka sidrenih vijaka. U slučaju da je veza opterećenja sa smićučom silom
koja se ne može preneti samo trenjem na spoju mogu se projektom predvideti ugradbeni
čelični elementi za prenos smićuće sile – primena čeličnih profila kao moždanika u spoju



ili donja linija stuba da se upusti za potrebnu dubinu u donju konstrukciju.
Dimenzionisanje veza se vrši besplatnim proračunskim programom Peikko Designer®.
Maksimalna nosivost jednog elementa veze (sidreni vijak i papuča stuba) određen je
nosivošću neto preseka na mestu navoja sidrenog vijka. Otkazivanje čeličnog materijala
uvek je određen najslabijom karikom, tojest neto presekom sidrenog vijka. Pojedinačni
nosivosti sidrenih vijaka tipa HPM su određene za kvalitet betona C30/37 i za tip
HPM16 iznosi NRd = 61.7 kN dok za tip HPM39 iznosi NRd = 383.4 kN prema
Evrokodu. Sidra se moraju adekvantno usidriti u donju betonsku konstrukciju.

3. SIDRENJ SIDRENIH VIJAKA
Dugačka sidra tipa HPM P se sidre po principu sidrenja armaturne šipke u betonu uz
određivanjem potrebne dužine sidrenja lb na osnovu oblika, položaja i iskorišćenosti
armaturne šipke. Dugački ankeri se mogu savijati propisanim prečnicima trnova za
savijanjae koje su definisane kao Dmin = 4Ø za Ø<16mm dok Dmin = 7Ø za Ø>16mm.

c/c c/c
min 10xM
lb propisana
hb
min. armatura
hmin
lb
>h req
HPM L HPM P
Slika 5. Sidrenje sidrenih vijaka u donju konstrukciju

Kratki sidreni vijci su na donjem kraju obrađeni u obliku kovane glave čija proširena
baza je širine minimalno trostruke vrednost prečnika šipke. Mehanizam prenosa sile iz
sidrenog vijka na beton prenosi se sa delimično prianjanjem i u većoj meri lokalnim
pritiskom kovane glave na beton. Za sve veličine sidrenog vijka je određena minimalna
debljina betonske ploče u koju se može ugraditi. Kod ovog tipa sidrenja potrebno je
proveriti ispunjenost više uslova: Pull-Out Failure, Concrete cone Failure, Splitting
Failure, Local blow-out failure, Concrete pry-out failure i Concrete edge failure. Ukoliko
neki od uslova nisu zadovoljeni onda se primenjuje dodatna armatura za osiguranje
sidrenja sidrenog vijka a u svemu prema proračunu softverom Peikko Designer®.
4. IZVEDBA VIJČANE VEZE NA GRADILIŠTU
Montaža stubova na gradilištu se vrši na unapred nivelisane matice i podloške koje su
navrnute na sidrene vijake. Stub se spušta na sidrene vijke, proverava se vertikalnost u



dva ortogonalna pravca, postavljalju se gornje podloške i matice. Matice se pritežu
običnim vilastim ključem ili moment klučem. Pritezanje se može izvršiti i udaranjem
čekićem na vilasti ključ i dovodi se do „snug-tight“ pritegnutosti prema definiciji RCSC
saveta. Nakon toga se stub može otkačiti sa dizalice kojom je izvršena montaža.
Pre opterećivanjem stuba ostatkom kontrukcije koja se oslanja na nju (mežuspratne gred,
gl. nosači itd.) potrebno ne izvesti podlivanje spoja viskokvalitenim malterom za
podlivanje sa neskupljeljućim svojstvom i kvaliteta koja je za jednu klasu (marku) veća
od kvaliteta stuba.
Udubljenje kod papuče se ispunjava istim materijalom. Ako se veza nalazi u agresivnoj
sredini (npr. pokriven nasutim materijalom) obavezno se izvodi zaštita papuča od
korozije tako da se podlivanje vrši 5cm šire od dimenzije stuba i do visine da pokrije
čelični do papuče na licu stuba.

Slika 6a. i 6b. Faza montaže stubova i podlivanja veze

5. PONAŠANJE VIJČANE VEZE PRI SEIZMIČKOM OPTEREĆENJU
Opširna istraživanja su izvršena za potvrđivanje podobnosti vijčanih veza pri
seizmičkom opterećenju [1]. Prva ispitivanja su vršena tokom 2009 godine u
EUCENTRE (European Centre for Training and Research in Earthquake Engineering) u
Pavia, Italija. Dodatna i proširena ispitivanja se i trenutno rade u istom ispitnom centru a
počele su u novembru 2013. godine.
Ispitivanjem su obuhvaćeni ispitivanje ponašanja papuča i sidrenih vijaka kao
pojedinačnih elemenata. Ovim ispitivanjem su potvrđeni da svi delovi papuča kao i
varovi ostaju u elastičnom području tokom aksijalnog cikličnog opterećenja. Isto tako su
proučavani i uticaji ekscentričnog prenosa sile sa sidrenog vijaka na sidrenu armaturu
papuče stuba.
Druga faza ispitivanja su vršena na realnim modelima i to na stubovima 40x40cm od
betona C35/45 vezan za temeljnu konstrukciju sa 4 HPKM30 papučama i sidrenim
vijcima HPM30 P (dugački).
Da bi ispitivanje bilo sto realnije, stubovi su bili opterećeni aksijalnim silama (pomoću
naknadno utegnutih užadi) u tri različita nivo opterećenja i to: 5%, 10% i 15%
bezdimenzionalnog koeficijenta normalne sile izračunat prema formuli N/(Ac fcd).



Stubovi visine 225cm su opterećivani silama upravno na podužnu osu stuba tako da
pomeranje vrha stuba (drift) iznosio ± 0.40 do ± 4.80.
Rezultati su ukazali na to da otkazivanje vijčane veze zavisi od ponašanja sidrenih vijaka
i stubovi su ostali bez značajnih ostećenja toko celog procesa ispitivanja bez obzira na
nivo aksijalne sile.

Slika 7. Ispitivanje vijčane veze cikličnim opterećenjem

2012. godine izvršena su nezavisna ispitivanja različitih načina veza montažnog stuba za
temelj (glatka čašica, orebljena čašica, zalivene armaturne šipke i vijčana veza).
Ispitivanja su izvršena na Politehničkom Univerzitetu u Valenciji, Španija i rezultati su
objavljeni na 15 WCEE u Lisbou [4].
Ispitivani uzorci su imali srednju duktilnost pri nivou aksijalnog opterećenja od 0.1 i 0.3,
dok pri aksijalnog opterećenja od 0.45 vijčana veza je bila u domenu srednje duktilnosti
dok ostali tipovi veza su pali u domen male duktilnosti kao sto še moglo očekivati jer
duktilnost opada sa povećanjem nivoa aksijalne sile u stubu.

6. PRORAČUN VEZA PREMA EVROKODU 1998 -1:2004

Proračun veza montažne konstukcije u seizmičkim područjima definisan je u tački 5.11.2
gde se veze razvrstavaju u tri grupe: veze dislocirane dalje od kritične zone (tačka
5.11.2.1.1), predimenzionisane veze (tačka 5.11.2.1.2) i veze sa disipacijom energije
(tačka 5.11.2.1.3). Najčešći način veze montažnog stuba se izvodi direktnom vezom za
temeljnu ploču (jastuk) i na tom mestu se javljalju najveći statički uticaji – veza se nalazi
u kritičnoj zoni.
Kod ovako konstruisane veze potrebno je primeniti predimenzionise veze. Propis
propisuje da savojna otpornost veze mora biti predimenzionisan sa koeficijentom
 ×M , gde je koeficijent  jednak 1.20 za srednju duktilnost (DCM) i jednak 1.35 za
Rd Rd Rd
visoku duktilnost (DCH). Ovim koeficijentima uvećava se samo vrednost momenta
savijanja dok normalna sila se ne povećava.



LITERATURA
[1] Peikko HPKM Column Shoes For Bolted Column Connections (2012), Technical
Manual
[2] Peikko HPM And PPM Anchor Bolts (2009), Technical Manual, Version 9/2007
[3] European Committee for Standardization (2004) Eurocode 2: Design of concrete
structures- Part 1: General rules and rules for buildings, EN 1992-1-1
[4] European Committee for Standardization (2005). Eurocode 8: Design of structures
for earthquake resistance: EN 1998-1:2004, EN 1998-2:2005 and EN 1998-3:2005
[5] Bianco L., Santagati S,, Bolognini D. and Nascimbene R. (2009). Seismic response
of columns connected to the foundation throuh a fastening technique. PEIKKO
News 1, 13-20,
http://materials.crasman.fi/materials/extloader/?fid=4290&org=2&chk=4bfa9d38
[6] Р.Ј Agustín Romero-Garcia, José L. Bonet, Jose R. Martí-Vargas, Juan Navarro-
Gregori (2012): Behaviour of precast column-to-foundation connections under
cyclic loading, 15 WCEE, Lisboa
MODERN SOLUTIONS ELEMENT CONNECTIONS IN

THE NODES OF PREFABRICATED STRUCTURES
USING THE SCREW CONNECTION
Summary: Solution of precast columns connection to foundation slab using
conventional foundation cups can be problematic especially on sandy ground where the
groundwater level is very close to ground level. Required height of the cup significantly
increases the required minimum foundation depth and the foundation is inevitably below
the groundwater level. Lowering the groundwater level is practically impossible or it is
very expensive. By applying system of direct connection of precast column to foundation
slab with anchor bolts and column shoes, the foundation structure overall height can be
successfully reduced and therefore the foundation level will be over groundwater level.
Established connection is rigid connection resistant to bending influences that behaves
equivalently to the foundation cups solution. Successful solution can be used at
underground structures where normally the connection is provided by inverted cups and
it can be avoided. By applying bolted connection there is a possibility to design precast
column extension (connecting column to column) or connection of precast part with in-
situ concrete sub-structure. Cyclic load test carried out shown very high ductility of
bolted connections and this type of connection is suitable in areas with seismic load.
Keywords: Bolted connection, column shoes, anchor bolts, joint connections, foundation







PRESTRESSING FORCE TRANSFER IN HIGH

STRENGTH PRETENSIONED CONCRETE ELEMENTS
Bojan Aranđelović1
Dragan Nikolić2 UDK: 624.7
Summary: The analytical expressions for transfer length of prestressing strand in
prestressed beam specified in codes and recommendations are not sufficiently able to
accurately predict values for wide range values of concrete strength class. Production of
pretensioned elements requires the shortest possible time for the preparation of
elements. In this sense, achieving rapid growth of compressive strength of concrete is a
basic requirement for shortening the time of production of elements.
Keywords: Transfer length of prestressing force, pretensioned elements.
1. INTRODUCTION
Transfer length of prestressing force in concrete is the length of cable as measured from
the end of the prestressed element along which the effective stress due to prestressing is
transferred to the concrete. The force of pretensioning in the concrete linearly increases
along the transmission line from the value 0 at the end of the element to the effective
value of prestressing stress on the length lt (Figure 1).

Figure 1. Idealized diagram that refers to the stress in the cable within the prestressed
element[11]
The manufacturing process of pretensioned concrete members consists of three stages:
first the restressing reinforcement is tensioned; next, the concrete member is cast around

1
Bojan Aranđelović, dipl.inž. građ., Institut za ispitivanje materijala, Beograd, Bulevar vojvode Mišića 43,
Beograd, Srbija, tel: ++381 11 369 14 69, e – mail: bojan.arandjelovic@institutims.rs
2
Dr Dragan Nikolić, Visoka građevinsko-geodetska škola, Beograd.



the prestressing reinforcement; and finally, the prestressing reinforcement is released,
and the prestressing force is transferred to the concrete by bond.
In the case of pretensioning - adhesive prestressing, force from the cable is being
transferred to the concrete only through adhesion between steel and concrete after the
strands have been cut. In order to introduce force into the concrete, it takes a certain
length - the length of the transfer of prestressing force. This value is usually defined by
the regulations. At this length, tensile stress in the strand grows from zero at the end of
the strand to the value of design stress σk0.
Prestressing force is being transferred to the concrete through several different
mechanisms. It primarily refers to: the adhesion between concrete and cables of
prestressed concrete, wedging effect and mechanical joining.
A frequent problem of the precast industry is to evaluate the real transmission length in
precast prestressed concrete structural elements. The semi-empirical formulae proposed
by codes are usually thought for conventional concrete and usual cast conditions, but
high performance concrete (high-strength, self- compacting, etc.) and non-usual cast
conditions (v.gr. accelerated curing processes) are becoming more and more frequent.
Prestressing strand and concrete in a pretensioned, prestressed member interact through
bond. Bond is the mechanism through which tension in a strand is transferred to
compression in the concrete. The entire concept of prestressed, pretensioned concrete as
a structural material is thus based on this bond between the strand and concrete. Without
bond, no transfer of forces would occur and the member would not act integrally. As
modern high strength materials are adopted for use in prestressed concrete, higher forces
must be transmitted between the strand and the concrete. As a result, the demand on
bond is magnified. For the implementation of these modern materials to be effective at
the structural-member level, their interaction at the level of bond must first be
understood.

2. BOND MECHANISMS
There are three mechanisms by which the concrete and steel strand bond to one another
in pretensioned, prestressed concrete members: adhesion, Hoyer’s effect (wedge effect),
and mechanical interlock. Each mechanism is discussed briefly below:
Adhesion—There is a small adhesive effect between the prestressing strand and
surrounding concrete that contributes to bond in pretensioned members. This adhesion is
present only prior to any relative slip that may occur between the strand and the
concrete. Therefore, this component of bond is often neglected.
Hoyer’s effect (wedge action)—As a strand is tensioned, its diameter and cross-sectional
area reduce an amount determined by Poisson’s ratio of the strand. Upon transfer, the
strand near the end of a pretensioned beam tries to return to its original unstressed state.
However, the surrounding concrete prevents the lateral expansion of the strand back to
its original diameter and area. This restraint, in the form of a normal (radial) force on the
strand, induces a frictional force along the longitudinal axis of the strand. This frictional
force opposes any relative movement between the strand and surrounding concrete.
Since Hoyer’s effect may be visualized as the strand wedging itself against the
surrounding concrete to prevent slip, it is often referred to as wedge action.



Figure 2. Adhesion between cables for prestressing and the concrete [11]

Mechanical interlock—Seven-wire strands consist of six small wires wound around one
center wire to form a helical shape. Because of this helical shape, a component of the
normal force between the outer wires of the strand and the surrounding concrete acts
along the axis of the strand. This component acts to resist slip between the strand and
concrete. This mechanism is extremely similar to the pullout resistance provided by
patterned deformations on reinforcing bars in reinforced concrete. Mechanical interlock
will develop in pretensioned members only if twisting of the strand is prevented. When
strand twist is not restrained, the strand will simply slide through the member, as normal
forces will not be developed.

3. FACTORS FOR BOND BEHAVIOR

The bond behavior of prestressing strands in precast pretensioned concrete members, and
its transmission length, depends on several factors. The industry of precast prestressed
concrete members aims to obtain products in the shortest possible time. For this reason,
an early age usually fixed by the concrete compressive strength is required at prestress
transfer.
It is undeniable that the mutual interaction of a larger number of parameters influences
the value of transfer length of prestressing force. Among others, these are: the ratio of
cross-sectional area prestressing cables and cross-sectional area of concrete, boundary
conditions regarding the connection between cables and concrete, cross-section of
cables, the percentage of cables without adhesion, the effective stresses during
prestressing, compressive strength of concrete at the moment of measurement, cement
content, water-cement factor, the value of the prestressing force, strand diameter, strand
surface condition, method of release of prestressing forces on the trail and others.
However, nowadays there are no general expressions being used in order to obtain the
most significant parameters that determine the transfer length of prestressing force.
Some authors propose expressions for transfer length of prestressing force in which
properties of concrete are not being influential parameter, in other words they take into
consideration only concrete compressive strength. On the other hand, there are a lot of
expressions that show a relation between transfer length of prestressing force and the
concrete parameters (quantity of cement, w/c, water content, etc.).



3.1.1. Strand Diameter

Many studies [5,6, 9, 10] have investigated the variation of transfer and/or development
length with strand diameter. All of these studies, with one exception [5], have shown that
transfer and development lengths increase for larger strand diameters. Kaar et al. [9]
determined that the variation in transfer length is nearly linear with respect to strand
diameter. Also, the value of transfer length of prestressing force increases if the
percentage of cables without adhesion increases. The reason for the increase of the
percentage of cables without adhesion is the need to achieve the best possible stress state
near the end of the element, where the prestressing force is being introduced. Cables are
being put through tubes which are afterwards being closed in order to prevent the contact
between steel and concrete during the application of concrete.

3.1.2. Concrete Strength
Properties of adhesively prestressed concrete elements, in other words transfer length of
prestressing force depends on several factors. Usually, when discussing the properties of
concrete, the primary parameter for the analysis is compressive strength. Regarding the
strength of concrete, there are various opinions on its impact on transfer length of
prestressing force. According to one group of authors, the strength of concrete
significantly affects the value of transfer length of prestressing force, and it is possible to
establish a clear correlation between these values. According to other authors, the
relation between these two quantities is not systematically determined by aid of
performed tests.

3.1.3. Cement content and water cement ratio
The cement content and the water/cement (w/c) ratio are important parameters of the
concrete mix design. Nevertheless,few studies [1-4] have been undertaken regarding
their influence on the bond properties. [1] conclude that the bond strength decreases
when the w/c ratio increases, and also a bond improvement has been found [2] when the
w/c ratio increases.
On the other hand, greater bond strength to a larger cement content has been found in
[1], whereas the authors in [3,4] concluded that an increased cement content produces a
diminution of bond strength.
3.1.4. Strand Surface Condition
The effect of strand surface condition is probably the most important variable affecting
transfer length, yet it is the most difficult to determine [10]. Strands may be lightly
rusted, well rusted, epoxy coated with grit, oiled, or indented. Each of these conditions
will affect the coefficient of friction¾and thus the bonds¾between the strand and the
concrete. The variation in transfer and development lengths with strand surface 11
conditions has been noted by many researchers [5, 7, 8, 10]. In general, wellrusted and
epoxy-coated strands with grit have significantly shorter transfer and development



lengths than clean strands. Likewise, the presence of oils on the surface of a strand will
substantially increase transfer and development lengths.

3.1.5. Type of Release
It is generally accepted that a sudden transfer of prestress caused by flame cutting or
sawing will result in longer transfer lengths. This trend was reported by Kaar et al. [9],
who noted a 20% to 30% increase in transfer length for flame-cut strands. Likewise,
Hanson [7] reported an average increase in transfer length of 4 in. for flame-cut strands.

3.1.6. Effective Prestress Force
Transfer length will logically increase with a higher effective prestress force, fse, since a
higher strand stress must be developed in the transfer zone. Flexural bond length will
correspondingly decrease for a higher fse, since the additional strand tension to be
developed at the critical section will be lower. Most proposed equations assume that the
decrease in flexural bond length will be larger than the increase in transfer length for a
given increase in fse. As a result, the development length decreases with increasing
effective prestress forces.
3.1.7. Strand Spacing
Russell and Burns [10] reported no difference in measured transfer lengths for 15.2 mm
diameter strands at 51 and 57 mm spacings. Burdette et al. [5] reported similar findings
for 12.7 mm diameter strands at 44 and 51 mm spacings. Naturally, there is a minimum
spacing for a given strand diameter at which the splitting resistance of the concrete will
be exceeded. Further testing is required to determine this minimum spacing for larger
diameter strands. However, it is important to note that splitting was not observed in the
tests of 15.2 mm diameter strands at 51 mm spacing by Russell and Burns [10].

4. CONCLUSION
This paper presents a review of parameters which influence on transfer length of
prestressing force in pretensioned elements. Predicting of the transfer length of
prestressing strands as a function of parameters affecting the transfer length is a difficult
task to achieve.
The three-dimensional behavior of strand bond in pre-tensioned concrete could be
simulated by developing full 3D finite element models. A nonlinear material model
could be implemented on the concrete part of the models to assess damage resulting
from the pre-tension release process. After modelling it is recommended to perform the
testing of experimental beam, in order to compare the results of transfer lengths of
prestressing force.




REFERENCES

[1] Armstrong WEI. Bond in prestressed concrete. Civil Eng J 1949;33:19–40.
[2] Fu X, Chung DDL. Improving the bond strength between steel rebar and concrete by
increasing the water/cement ratio. Cem Concr Res 1997;27:1805–9.
[3] Tulin LG, Al-Chalabi M. Bond strength as a function of strand tension and cement
paste content for lightweight aggregate concrete. ACI J 1969;66:840–8.
[4] Król M, Szerafin J. Dynamics of bond development in permanently compressed
concrete. In: Riga, editor. Bond in concrete: from research to practice. Riga Technical
University and CEB; 1992. p. 5.62–7.
[5] Burdette, E. G., Deatherage, J. H., and Chew, C. K., “Development Length and
Lateral Spacing Requirements of Prestressing Strand for Prestressed Concrete Bridge
Girders,” PCI Journal, Vol. 39, No. 1, January/February 1994, pp. 70–83.
[6] Carrasquillo, R. L., Nilson, A. H., and Slate, F. O., “Properties of High Strength
Concrete Subject to Short-Term Loads,” ACI Journal, Vol. 78, No. 3, May/June 1981,
pp. 171–178.
[7] Hanson, N. W., “Influence of Surface Roughness of Prestressing Strand in Bond
Performance,” PCI Journal, Vol. 14, No. 1, January/February 1969, pp. 32–45.
[8] Hanson, N. W., and Kaar, P. H., “Flexural Bond Tests of Pretensioned Prestressed
Beams,” ACI Journal, Vol. 55, No. 7, 1959, pp. 783–803.
[9] Kaar, P. H., LaFraugh, R. W., and Mass, M. A., “Influence of Concrete Strength on
Strand Transfer Length,” PCI Journal, Vol. 8, No. 5, 1963, pp. 47–67.
[10] Russell, B. W., and Burns, N. H., Design Guidelines for Transfer, Development,
and Debonding of Large Diameter Seven Wire Strands in Pretensioned Concrete
Girders, Research Report 1210-5F, CTR, The University of Texas at Austin, January
1993.69
[11] Barnes, R.W., Burns N.H., and Kreger, M.E. 1999“Development Length of 0.6-inch
Prestressing Strand in Shaped Pretensioned Concrete Beams”,. Research Report 1388-1,
Center for Transportation Research, University of Texas at Austin, pp 338.
[12] Shawn P. Gross and Ned H. Burns, Transfer and Development Length of 15,2mm
diameter prestressing strand in High performance concrete,Results of the Holblitzell-
Buckner beam tests, Research Report 580-2, CTR, The University of Texas at Austin,
June 1995.
ТРАНСФЕР СИЛЕ ПРЕДНАПРЕЗАЊА У

ЕЛЕМЕНТИМА ОД БЕТОНА ВИСОКИХ ЧВРСТОЋА
Резиме: Предложени аналитички изрази за дужину трансфера силе
преднапрезања у гредним елементима наведени у правилницима и препорукама
нису у могућности да довољно тачно дефинишу вредности за шири интервал
класа чврстоће бетона. Производња елемената на стази за адхезионо
преднапрезање захтева што краће време за израду елемената. У том смислу,
постизање брзог прираста притисне чврстоће бетона представља основни услов
за скраћење времена производње елемената.
Кључне речи: Дужина трансфера силе преднапрезања, преднапрегнути елементи.



JEDAN PRIMER SANACIJE CENTRIČNO
PRITISNUTIH AB STUBOVA NA OSNOVU
EKSPERIMENTALNO-TEORIJSKE ANALIZE
MODELSKIH ISPITIVANJA
Љубомир Влајић1
Александар Ландовић2 УДК: 624.21.059.25 (497.11Панчево)
Резиме: У раду су приказана оштећења, начин санације и резултати испитивања
која су извршена при санацији пожаром оштећених стубова прилазних
конструкција Панчевачком мосту у Београду. Такође у раду су дати резултати
експериментално-теоријских моделских испитивања на стубовима ојачаним на
сличан начин као и стубови моста. На крају је приказана процена носивости
ојачаног стуба.
Кључне речи: Друмски мост, армиранобетонски стубови, ојачавање, испитивање
конструкције, теоријска анализа.

1. UVOD

Prilazne konstrukcije Pančevačkog mosta preko reke Dunav, sa beogradske strane,
puštene su u saobraćaj 1964. godine. Sastoje se od ukupno 16 nezavisnih konstrukcija
koje su povezane u funkcionalnu celinu. One su posebno izdvojene za pravac Pančevo –
Beograd (uzvodne konstrukcije) i Beograd – Pančevo (nizvodne konstrukcije), sa
ulaznom i silaznom rampom, a služe isključivo za drumski saobraćaj. Oba pravca,
uzvodne i nizvodne konstrukcije se sastoje od po 6 posebnih kontinualnih ramovskih
konstrukcija sa vitkim stubovima, međusobno spojenih dilatacionim spojnicama, a po
dve konstrukcije čine silaznu i ulaznu rampu. Ove prilazne konstrukcije odvojene su od
glavne rešetkaste čelične konstrukcije oko 300 m. Drumske prilazne konstrukcije
projektovane su kao prednapregnuti kontinualni ramovski sistemi, sa konstantnom
visinom i promenljivim momentom inercije. Poprečne preseke prilaznih konstrukcija
čine po dva sandučasta nosača povezana kolovoznom pločom, dok su stubovi svih
konstrucija kružnog poprečnog preseka Ø=66.0cm. Počevši od sredine srednjeg polja,
konstrukcija L'M'N'O' postepeno se proširuje, tako kod oslonca "O" ima četiri glavna
nosača odnosno tri stuba (dva stuba O' i jedan stub O'''). Konstrukcija L'M'N'O' ima
raspone 20.74+39.50+22.65m, a konstrukcija O'P'R'S' 3×23,50=70,5m.

1
Проф. Др Љубомир Влајић, дипл. инж. грађ., Научни саветник у пензији, Саобраћајни институт ЦИП
Немањина 6/ИВ, Београд, Србија.
2
Мр Александар Ландовић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024/554-300,e – mail: landovic@gf.uns.ac.rs



2. OŠTEĆENJA STUBOVA

U toku noći 24.05.2011. oko 02 časa i 45 minuta, u zoni armiranobetonskih stubova O'
segmenta mosta O'-S' i segmenta O'-L' došlo je do požara na barakama ispod mosta.
Požar je trajao više od četiri sata, a postoji osnovana sumnja da su se u požarom
zahvaćenim barakama nalazila burad sa naftom. Tom prilikom su barake potpuno
uništene, a pomenuti stubovi prilaznih konstrukcija teško oštećeni. 03.06.2011.g.
formirana je ekspertska Komisija sa zadatkom da izvrši pregled oštećenja stubova i
predloži konkretne sanacione mere. Komisija je radila pod rukovodstvom prvog Autora
ovog rada, a formirana je od stručnjaka Saobraćajnog instituta CIP, JP "Putevi Srbije" i
GP "Mostogradnja" iz Beograda.

Slika 1. - Položaj oštećenih stubova

Prilikom pregleda na predmetnim stubovima u osi O' utvrđeno je da je zaštitni sloj
betona delimično je ili potpuno otpao. Na armiranobetonskom "jezgru" stubova uočen je
niz horizontalnih, kosih i vertikalnih prslina (slika 2.), različitih širina i do preko 2mm,
ali nije bilo moguće utvrditi njihovu dubinu propagacije. Ležišna greda, koja u
poprečnom pravcu povezuje dva stuba O' neznatno je oštećena. Pregledom nije bilo
moguće pouzdano utvrditi stepen degradacije armature i betona u dubini "jezgra" stuba.
Na osnovu detaljnog pregleda konstrukcije Komisija je naredila potpunu obustavu
saobraćaja svih drumskih vozila na predmetnom delu oštećene konstrukcije kao i njeno
hitno podupiranje u zoni oštećenih stubova izradom privremenih "jarmova".
Nakon postavljanja privremenih "jarmova", i njihovog prijema izvršeno je izdizanje
konstrukcije hidrauličnim presama za oko 10mm. Privremeni "jarmovi" bili su
postavljeni dovoljno daleko, od stubova O' da ne bi ometali njihovu sanaciju, a dovoljno
blizu, kako se usled prepusta na nosećoj konstrukciji ne bi izazvala njena oštećenja usled
korisnog opterećenja. Takođe je propisano da se predviđeno nadvišenje mora održavati
sve vreme dok se vrši sanacija oštećenih stubova. Neophodno je bilo obezbediti da
oštećeni stubovi (par stubova O') budu potpuno rasterećeni za sve vreme dok se izvode
radovi na njihovoj sanaciji, što je naročito bitno kako bi se novododatni konstruktivni
elementi angažovali za prijem dela ukupnog opterećenja tih stubova.



Slika 2. - Oštećenje zaštitnog sloja, armature i "jezgra" betona i vertikalna prslina

3. URGENTNI RADOVI I TEHNOLOGIJA NJIHOVOG IZVOĐENJA

Postupak sanacije armiranobetonskih stubova sastojao se u postavljanju čeličnog plašta-
cevi (slika 3.a) oko oštećenog stuba i ispunjavanju međuprostora odgovarajućim
materijalom. Upotrebljena je čelična cev debljine zida 12mm, a međuprostor između AB
stuba i čelične cevi širine oko 25mm ispunjen je sitnozrnim betonom. Spoljašnja
površina oštećenih stubova pripremljena je mehaničkim uklanjanjem svih nevezanih
delovi betona. Na gornjem delu čeličnog segmenta formiran je čelični obod koji se
direktno oslanja na armiranobetonsku ležišnu gredu (slika 3.b).
Na donjem delu donjeg segmenta, formiran je identičan čelični obod, koji služi za
njegovo oslanjanje na temeljnu stopu. Zavarivanjem po izvodnicama formirana je cev
spoljašnjeg prečnika Ø734mm. Prvi Autor ovoga rada prikazani postupak sanacije AB
stubova je do sada uspešno primenio na više objekata u Republici Srbiji.

Slika 3. – Rezultati ispitivanja nakon spuštanja glavnih nosača



4. REZULTATI ISPITIVANJA SANIRANIH STUBOVA

Nakon očvršćavanja materijala ispune izvršeno je uklanjanje privremenih "jarmova" i
spuštanje konstrukcije na ležišta. Na taj način bilo je moguće da se sanirani stubovi
ispitaju i za dejstvo sopstvene težine konstrukcije, prilikom oslobađanja "jarmova", kao i
za eventualno dejstvo probnog opterećenja. Rezultati ispitivanja specifičnih deformacija
pri spuštanju "jarma", odnosno pri opterećivanju rekonstruisanih stubova O' ukupnom
težinom noseće konstrukcije, grafički su prikazani na slici 3. Na osnovu rezultata
merenja utvrđeno je da ukupna normalna sila u stubu O' usled dejstva sopstvene težine
noseće konstrukcije mosta iznosi Sg=1314,48kN [1]. Ova veličina razlikuju se od
odgovarajuće računske vrednosti samo za 7,5%. Računska vrednost normalne sila u
stubu usled stalnog opterećenja iznosi Sg=1413.30kN, dok usled saobraćajnog
opterećenje sila u stubu iznosi Sp=681.59kN [5].

Slika 4. - Merne trake postavljene u dva ortogonalna pravca

5. REZULTATI EKSPERIMENTALNIH MODELSKIH ISTRAŽIVANJA

Eksperimentalna analiza razmatranog problema izvršena je na modelima stubova u
razmeri 1:3,3. Ispitivani su modeli stubova dimenzija preseka 10×10cm, visine 85cm,
izrađeni od betona fp=50MPa, armirani sa ±2Ø5 i uzengijama UØ4/6(3). Armatura je
izrađena od čelika kvaliteta fy=500MPa. Ojačavanje stuba izvršeno je čeličnom cevi
spoljašnjeg prečnika D=159mm, debljine zida t=2mm i granice razvlačenja fy=220MPa.
Ispunu 1 činio je sitnozrni beton pritisne čvrstoće fp=50MPa, dok je ispunu 2 činio beton
čvrstoće fp=70MPa. U tabeli 1 prikazane su srednje vrednosti graničnih sila dobijene
eksperimentalnim putem, kao i računske vrednosti određene prema evropskim propisima
Evrokod4. Detaljan proračun računskih sila prikazan je u [3].
Tabela 1. Uporedni prikaz sila loma analiziranih stubova
Model stuba Experiment sr.Pu [kN] Numerika EC4 χNpl,Rd [kN]
Kontrolni uzorci 368 -
Ispuna 1 1001 909.8
Ispuna 2 1043 1025.8




Slika 5. Karakteristični lom ispitivanih modela

Analizon eksperimentalnih vrednosti uočava se da armiranobetonski stubovi ojačani
sprezanjem sa čeličnim cevima i ispunom od sitnozrnog betona imaju oko 2.7÷2.8 puta
veću nosivost u odnosu na kontrolne uzorke. Stubovi ojačani čeličnom cevi iskazuju
znatno duktilnije ponašanje, a uočeno je da celokupni poprečni presek spregnutog stuba
učestvuje u prijemu opterećenja [2]. Granična sila stuba određena primenom propisa
Evrokod 4 dosta dobro se slaže sa eksperimentalnim vrednostima, što ukazuje da
nosivost AB stuba ojačanog sprezanjem sa čeličnim cevima može da se sračunava
primenom ovih propisa.

6. RAČUNSKA ANALIZA STUBOVA MOSTA

Računska analiza stubova konstrukcije mosta izvršena je korišćenjem podataka iz [5].
Granični uticaji u stubu: Nu  4116.5kN
Granična nosivost stuba za postojeći presek (presek bez oštećenja) Aa=88cm2,
fy=240MPa, Ab=Ac=3422cm2, fb=fc=27.75MPa, visina ℓ=9.0m, e=0, početna imperfekcija
eo= ℓ/300.
Granična nosivost stuba Nu,o prema Pravilniku BAB:
1
Nu ,o   Ab  fb  Aa   v  (1)
1  3.2 f / d
  25
f d 0.10  e / d  eo (2)
100
N u ,o  8896.6kN
Granična nosivost stuba za presek ojačan tokom sanacije 2011.g.: čelik As=272cm2,
fy=235MPa, beton-ispuna: Ac=538cm2, fck=20.5MPa
Granična nosivost stuba Npl,Rd prema propisima Evrokod4 [6]:
Aa  f y Ac  f ck  t f y  As f sk
N pl , Rd   a   1  c  (3)
a c  d f ck  s
N pl , Rd  19122.4kN
Umanjenje nosivosti usled efekata izvijanja  N pl , Rd  17143.6kN



7. ZAKLJUČCI

Osnovni koncept izvedene sanacije oštećenih armiranobetonskih stubova bazira se na
njihovom ojačanju sprezanjem sa čeličnim cevima. Na osnovu izvršene teorijsko –
eksparimentalne modelske analize zaključuje se da stub mosta ojačan na prikazan način
može da prihvati celokupno opterećenje sa višestruko povećanim koeficijenom
sigurnosti, a samo izvođenje sanacije stubova prikazanom metodom ima značajne
prednosti po svojoj jednostavnosti i lakoći izrade.

LITERATURA
[1] Vlajić, Lj., Vranjevac, V., Lukić, P.: Sanacija AB stubova na prilaznim
konstrukcijama "Pančevačkog mosta" oštećenih dejstvom požara 2011.g.; Osmo
naučno-stručno međunarodno savetovanje "Ocena stanja, održavanje i sanacija
građevinskih objekata i naselja", Zbornik radova, Borsko jezero, 2013., str. 189-196.
[2] Vlajić, Lj., Bešević, M., Landović, A., Kukaras, D.: Experimental analysis of
reinforced concrete columns strengthened with steel tubes; The 5th PSU-UNS
International Conference on Engineering and Technology, Thailand, 2011., pp.
[3] Landović, A.: Eksperimentalno-teorijska modelska analiza mogućnosti ojačanja
centrično pritisnutih AB stubova sprezanjem sa čeličnim cevima; Magistarski rad,
Građevinski fakultet Subotica, 2010., str. 110.
[4] Bešević, M., Landović, A., Kukaras, D., Trujić T.,: Analiza nosivosti spregnutih AB
okruglih stubova sa krutim čeličnim profilima, Zbornik radova građevinskog
fakulteta 19, Suboica, 2010., str. 79-91.
[5] Glavni projekat sanacije drumsko-železničkog mosta preko Dunava - "Pančevački
most" sa prilaznim konstrukcijama - Saobraćajni institut CIP - Knjiga 4-B-1,
Beograd, 2007., str. 70.
[6] Evrokod 4 EN 1994-1-1:2004: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona,
Prevod, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006., str. 130.
ONE EXAMPLE OF REHABILITATION OF AXIALLY

LOADED RC COLUMNS BASED ON EXPERIMENTAL-
THEORETICAL ANALYSIS OF MODEL SPECIMENS
Summary: This paper presents the damage, the repair and the results of tests that are
performed during the repair of fire damaged columns on access structures to Pančevo
bridge in Belgrade. Also, the paper presents the results of experimental and theoretical
model tests on reinforced columns strengthened in a similar way as the bridge columns.
Finally the evaluation capacity of strengthened bridge columns is given.
Keywords: Road bridge, reinforced concrete columns, strengthening, testing of
structures, theoretical analysis.




ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АНАЛИЗА ДИНАМИЧКИХ
УТИЦАЈА СПРЕГНУТЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У
ФАБРИЦИ “БАНИНИ А.Д.” У КИКИНДИ
Љубомир М. Влајић1
Илија М. Миличић2
Александар Д. Прокић3 УДК: 692.5:519.6
Резиме: У овом раду испитивано је понашање спрегнуте међуспратне
конструкције сагласно принципима и специфичним захтевима датих у већем броју
домаћих прописа и стандарда из области испитивања конструкција.
Експерименталном анализом понашања међуспратне спрегнуте конструкције у
фабрици “Банини а.д.” у Кикинди разматра се карактер, спроводи процена и
одређује интензитет манипулативног оптерећена. На основу тако утврђеног
оптерећења спроведена је провера стварног понашања међуспратне конструкције
са гледишта динамичког одговора. Динамички одговор спрегнуте међуспратне
конструкције “челик – бетон” обухвата утврђивање амплитуда померања и
сопствених учестаности за осциловање само у вертикалном правцу као и
одређивање стварних вредности динамичког коефицијента.
Кључне речи: Испитивање, међуспратна спрегнута конструкција, осцилације,
динамички коефицијент
1. КРАТАК ОПИС КОНСТРУКЦИЈЕ ОБЈЕКТА

Међуспратна таваница је израђена од система спрегнутих носача, формираних од
профила INP 400, и полу – монтажних плоча "ОМНИА" висине 15cm различитих
типова. Главним пројектом [1] је предвиђено да се спрезање изврши за укупно
стално и повремено оптерећење. Статички систем спрегнутих носача и подвлака је
проста греда, а спрезање је извршено челичним можданицима уз предходно
подупирање у половини распона носача. Спрегнута таваница је рачуната као
носачи "Т" пресека са активном или садејствујућом ширином АБ плоче, као нпр.:
 Pos SN 1: ( L=8.50m, b=2.20m, тежиште идеалног пресека је у плочи)

1
Проф. др Љубомир М. Влајић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, 24000 Суботица, Србија (у пензији)
2
Проф. др Илија М. Миличић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, 24000 Суботица, Србија, е – mail: milicic@gf.uns.ac.rs
3
Проф. др Александар Д. Прокић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, 24000 Суботица, Србија, е-mail: aprokic@eunet.rs



АБ плоча је полу – монтажна, састављена од префабрикованих плоча типа
"ОМНИА", и израђена од бетона МБ 30.
Рачунско статичко оптерећење за спрегнути носач је:
qI  qII  3.95  10.50  14.50 kN / m2 (1)
dok je AB ploča dimenzionisana za granična opterećenja:
qu  1.6  4.65  7.44 kN / m2 (2)
pu  1.8  9.00  16.20 kN / m2 (3)
Подвлаке су конструктивни елементи које на срединама распона примају реакције
спрегнутих носача. Оне међусобно повезују суседне стубове и налазе се у
вертикалној равни као и одговарајући решеткасти кровни носачи. Подвлаке су
рачунате као спрегнути носачи "челик – бетон" Т – пресека, статичког система
просте греде. Челични пресек је INP 400, ојачан је са доње стране ножице
заваривањем подвезицама. У равни међуспратне конструкције налази се монтажни
спрег постављен у циљу одржавања пројектоване геометрије међуспратне
конструкције и бочне стабилности носача. Предвиђени монтажни спрегови и
затеге дати су и у диспозицији (сл. 1). Дијагонале спрегова и затеге урађене су од
профила NP L 45/45/4 или HOP L 50/50/5. Овај кратак опис конструкције објекта
дат је само у обиму неопходном да се сагледа функција објекта, задатак, сврха и
циљ испитивања под утицајем динамичког пробног оптерећења.
4455
552
602
1756
1750
602
S1 N4 S1 N2
3908
P7
SN3' SN1
602
602
P6
P7
S1 SN3' SN1
P7
500
500
1852
P6
S1 S1
P7
SN3' SN1'
500
500
N6 P6
S1 N2
N6
250
N5
550
S2 S2
900 850 35 450 1000 880 900 880 345

6240

Слика 1 – Основа међуспратне конструкције регалног складишта



2. ПРЕДВИЂЕНА ТЕХНОЛОГИЈА СКЛАДИШТЕЊА ПРОИЗВОДА
За одлагања готових производа на палетама тежине 650kg, предвиђено је регално
складиште у два нивоа, при чему се транспорт – манипулисање по међуспратној
спрегнутој конструкцији одвија моторним виљушкаром тежине G=800kg. Према
томе, неопходно је размотрити редослед – фазе и режим пуњења и пражњења
складишног простора – регала, с обзиром на величине оптерећења која ће бити на
међуспратној конструкцији као и транспортног средства – виљушкара. Том
приликом ауторима Програма испитивања није достављена усвојена варијанта
опреме нити диспозиција положаја регала као ни коридори за кретање виљушкара.
Тада је Инвеститору предложено да се конструкција испита за статичко пробно
оптерећење од 10kN/m2, а да се по коначном усвајању типа регала, распореда
опреме и средства за транспорт Извештајем доставе децидни Закључци за
безбедно коришћење таванице у експлоатацији.
3. ИСПИТИВАЊЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ПОД УТИЦАЈЕМ

ДИНАМИЧКОГ ПРОБНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА
У овом раду спроведено испитивање [2] спада у краткотрајно, контролно
испитивање, на лицу места. Испитивање је извршено октобра 2004 године, од
стране стручног тима под руководством проф. др Љубомира М. Влајића. Основни
циљ испитивања односи се на прописивање носивости и употребљивости
спрегнуте међуспратне таванице за предвиђено новопројектовано динамичко
оптерећење које може да изазове кретање виљушкара.
22
450 450 400 450
S1 S2 S1 S2 S1
23
7 5
P7
4
5 6 8 6 10
1
602
24
SN3' 11 SN1
P6
4
3 2
S1 1 2 3 9 7 12 S1
24
SN3' S1 SN1
1 2 3
500
S1
25
500
26 LEGENDA:
250
- DAVAC VIBRACIJA
26' - MERNI PRESEK SA
900 850 MERNIM TRAKAMA
I DILATOMETRIMA
1750
- UGIBOMERI
- KLINOMETRI
A B C D EF
Слика 2 – Диспозиција мерних места и мерних пресека




У том смислу, неопходно је на лицу места за изведено стање конструкције, под
дејством пробног оптерећења мерењима снимити прираст напона (),
деформација, угиба у карактеристичним мерним тачкама и пресецима спрегнутог
носача. Потом, извршено је регистровање осцилација, амплитуде осциловања и
сопствене учестаности међуспратне конструкције (сл. 2).
Под утицајем динамичког пробног оптерећења извршено је регистровање
осцилација угиба у средини распона спрегнутог носача SN3`, и АБ плоче. У том
смислу одређене су амплитуде осциловања и сопствене учестаности конструкције
које се појављују у складишном простору при манипулацији са палетама
производа. Испитивање са накнадном анализом пружа увид у динамичке
карактеристике система. Међутим, да би се на технички исправан начин испунио
основни задатак и циљ испитивања неопходно је квалитетно и правилно
регистровати, а потом и анализирати резултате мерења. На основу њих, потребно
је израдити одговарајућу "Теоријско – експерименталну студију" и донети децидне
Закључке о безбедном коришћењу објекта у фази експлоатације. У том смислу, да
би се прикупиле базне подлоге, и стекао увид у понашање конструкције,
неопходно је да се на лицу места "ин ситу", под утицајем пробног оптерећења прво
статичког, а потом динамичког непосредним мерењима сними стање напона и
деформација у карактеристичним мерним местима и пресецима спрегнутог носача.
Само после утврђеног реалног статичког система, који се ипак потпуно може
дефинисати искључиво на основу непосредног испитивања вредности
деформацијских величина, како би се стекао увид дали се конструкција понаша по
замисли Пројектанта. Или другачије, динамички одзив мора да кореспондира са
статичким понашањем. У фази припреме Програма испитивања симулирано је
неколико варијанти могућег статичког система па је планирано да се динамичко
испитивање спроведе на почетку испитивања, тј. на неоптерећеној међуспратној
таваници. Мерења се састоји од регистровања амплитуда вибрација, односно
њених сопствених учестаности, у средини распона спрегнутог носача SN3' и АБ
плоче, у пресецима ММ1, ММ2 и ММ3, представљених у диспозицији мерних
места. У овом раду, обрађује се само мерни пресек ММ1, при проласку виљушкара
(сл. 3), оптерећен палетом тежине 10 kN/m2.

Слика 3 – Покретно оптерећење – Слика 4 – Мерна опрема
виљушкар



Инструменти, кориштени при овом испитивању су нискофреквентни мерачи
убрзања, брзине и померања фирме Hottinger, B25, SMHV (14 Hz), и SMU 30A са
аутоматским регистровањем података (сл. 4).

4. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА

Резултати динамичког испитивања садрже графичке приказе промена вертикалних
померања и дилатација у пресеку ММ1 у јединици времена. Пошто спрегнути
носач – конструкција, осцилује услед пролаза покретног оптерећења тада постоји
принудна учестаност коју намеће побуда. Тако се јавља симултано и учестаност
побуде која је у функцији промене положаја оптерећења и слободна учестаност
која зависи само од карактеристика спрегнутог носача. На сл. 5, приказана је
мерена промена дилатација, а на сл. 7 вертикална померања – угиба, спрегнутог
носача SN3` под условима да нема амортизације осцилација.
Са дијаграма регистрованих величина датих на сл. 5 и сл. 7, одређују се динамичке
карактеристике спрегнутог носача на два начина:
 анализом дилатација,
 анализом вертикалних померања.

4.1. АНАЛИЗА НА ОСНОВУ РЕГИСТРОВАНИХ ДИЛАТАЦИЈА

Слика 5 – Регистрована промена дилатација на мерном месту ММ1

Према сл. 5, јавља се смањење (амортизацијa) осцилација, и на основу тога
одређује се коефицијент амортизације према изразу (4):
1 A
Kd  ln n (4)
Td An 1



где је:
 Kd – коефицијент амортизације на основу мерених дилатација
 Td – период осциловања
 An, An+1 – две узастопне амплитуде осциловања

Слика 6 – Увећани део дијаграма са слике 5.

Логаритамски декремент је:
An
d  ln  ln e d Td   d  Td (5)
An 1
односно, коефицијент релаксације представљен је реципрочном вредности
коефицијента амортизације:
1
d  (6)
Kd
Табела 1. Резултати анализе на основу регистрованих дилатација
Број Логаритамски Коефицијент
Td Kd
амплитуде декремент релаксација
дилатација (s) (-) (-) (-)
0 0.050 6.062 0.303 0.165
1 0.054 13.339 0.720 0.075
2 0.049 12.252 0.600 0.082
3 0.048 13.355 0.641 0.075

Диманички коефицијент спрегнутог носача је:
 11.432
d , d  din   1.36 (7)
 st 8.402
Исто тако, сопствена учестаност осцилација у вертикалној равни износи:
1 1
fd 
  2.0 Hz (8)
Td 50  10
1000
Напомена: При обради свих података коришћен је софтверски пакет MathCAD 15.



4.2. АНАЛИЗА НА ОСНОВУ РЕГИСТРОВАНИХ ВЕРТИКЛАЛНИХ
ПОМЕРАЊА – УГИБА

Слика 7 – Регистрована промена померања на мерном месту ММ1 уређајем B25
Аналогно предходном разматрању, постоји смањење амплитуда померања па се

коефицијент амортизације срачунава према изразу (9):

1 R
K p  ln n (9)
Tp Rn 1
где је:
 Kp – коефицијент амортизације на основу мерених померања,
 Tp – период осциловања,
 Rn, Rn+1 – две узастопне амплитуде осциловања.

Слика 8 – Увећани део дијаграма са слике 7.



Логаритамски декремент је:
Rn  T
 p  ln ln e p p   p  Tp (10)
Rn 1
односно, коефицијент релаксације представљен је реципрочном вредности
коефицијента амортизације:
1
p  (11)
Kp
Табела 2 – Резултати анализе на основу регистрованих померања – угиба
Број Логаритамски Коефицијент
Tp Kp
амплитуде декремент релаксација
померања (s) (-) (-) (-)
0 0.048 9.383 0.450 0.107
1 0.053 5.439 0.288 0.184
2 0.051 2.588 0.132 0.386
3 0.053 10.882 0.577 0.092
4 0.050 2.435 0.122 0.411

При томе је диманички коефицијент спрегнутог носача:
vst  Rnmax
, din 52  1.437
d , p    1.03 (12)
vst 52
где је:
 vst=52 mm – податак мерења услед статичког дејства из [3].
 Rnmax
, din – максимална амплитуда померања услед пролаза виљушкара
односно, сопствена учестаност осцилација померања у вертикалној равни:
1 1
fp    1.961  2.0 Hz (13)
Tp 51  10
1000
На сл. 9, сл. 10 стављене су у однос прве четири амплитуде по обадве анализе са
вредностима коефицијената амортизације и логаритамског декремента.
Логаритамским декрементом карактерише се постепено престајање осциловања
спрегнутог носача. На тај начин време за које се амплитуда смањи (е) пута назива
се време релаксације. Број тих осцилација за време релаксације показује да је
логаритамски декремент једнак реципрочној вредности броја осцилација
утврђених за време релаксације. На сл. 11, приказана је релаксација амплитуда
осциловања спрегнутог носача у вертикалној равни, где се констатује да је
успешнија спроведена анализа за случај анализе регистрованих дилатација.
Према томе, третирана међуспратна таваница има способност да у великој мери
амортизује додатне новонастале утицаје услед дејства динамичке побуде при чему
се разматране динамичке карактеристике испољавају значајно када је она
неоптерећена, јер се тада успоставља интегрални осцилујући систем „објекат –
оптерећење“.




Слика 9 – Промена коефицијента амортизације осцилација добијених анализом
амплитуда осциловања (дилатација– Kd, и померања – Kp )

Слика 10 – Промена логаритамског декремента добијених анализом амплитуда
осциловања (дилатација– ln_d, и померања– ln_p)

Слика 11 – Промена коефицијента релаксације осцилација добијених анализом
амплитуда осциловања (дилатација– δ_d и померања– δ_p )
5. ЗАКЉУЧАК
На основу приказане експерименталне анализе спрегнуте међуспратне таванице у
овом раду, дата су одређена запажања и закључци:



 сопствена учестаност осцилација за осциловање у вертикалној равни
спрегнутог носача међуспратне конструкције је f = 2.0 Hz,
 максимална вредност динамичког коефицијента је у пресеку 1, на средини
носача SN3’ износи маx φmer = 1.36,
 овде се посебно наглашава да је та вредност установљена када је
конструкција потпуно неоптерећена и да при оптерећивању конструкције
она рапидно опада,
 манипулација корисним оптерећењем могућа је виљушкаром чија тежина
не прелази вредност P=20 KN.


[1] Пројектно – техничка документација (архитектонско – грађевински део) бр.
тех. дн.: 1/2004, Биро за конструкције "Конструктор" из Ужица, 2004.
[2] Елаборат о испитивању спрегнуте међуспратне конструкције у дограђеном
складишту фабрике колача "Банини" у Кикинди под утицајем статичког и
динамичког пробног оптерећења, ТМТК – 002/04, Суботица, 2004.
[3] И.М. Миличић, Љ.М. Влајић: Експериментално – теоријска анализа спрегнуте
таванице регалног складишта при статичком дејству у фабрици "Банини А.Д."
у Кикинди, 12. Конгрес ЈДГК, Књига II, Врњачка Бања, стр. 25 – 40, 2006.
[4] Влајић, М.Љ, Прокић, А., Миличић, М.И.: Резултати експериментално–
теоријске анализе спрегнуте таванице при статичком дејству, Изградња 61,
број 8–9, Београд, стр. 285–292, 2007.
[5] Миличић, М.И., Влајић, М.Љ., Фолић, Ј.Р.: Нумеричко моделирање и
симулација: Експериментално–теоријске анализе спрегнуте таванице при
статичком дејству, Материјали и конструкције, vol. 51, бр. 3, стр. 51–60, 2008.
EXPERIMENTAL ANALYSIS OF DYNAMIC EFFECTS

ON COMPOSITE STRUCTURES IN THE FACTORY
"BANINI A.D." IN KIKINDA
Summary: In this paper we tested the behavior of composite ceiling construction in
accordance with the principles and specific requirements given in a number of national
regulations and standards in the field of test construction. The experimental analysis of
behavior mezzanine composite structures in the factory "Banini ad" in Kikinda consider
the character, conduct assessments and determine the intensity of manipulative loaded.
Based on the determination of the load carried by the verification of the actual behavior
of the mezzanine structure from the viewpoint of dynamic response. Dynamic response of
composite mezzanine structure "steel – concrete" includes determining the amplitudes
and natural frequencies of the oscillations only in the vertical direction as well as the
determination of the actual value of the dynamic coefficient.
Keywords: Testing, mezzanine composite of structures, oscillations, dynamic coefficient.



EXPERIMENTAL ANALYSIS OF SHEAR STRENGTH
OF BEAMS AND APPLICATION OF STM
Radmila Sinđić-Grebović1 UDK: 624.072.2.012.45
Summary: Results of experimental testing of shear strength of the beams were used to
analyze the carrying capacity of beams using the Strut-and-Tie Model (STM). Tests were
performed on beams made of normal and high strength concrete. Strain of concrete in
the D-region was measured in the experimental test, and the appropriate stresses were
calculated. Relationship between stresses that can be used for calculation of capacity of
STM elements and strain is examined. The impact of concrete strength classes on the
effective strength of STM elements is analyzed.
Keywords: Еxperiment, Strut-and-Tie Model, shear, strength of the strut

1. INTRODUCTION
In some reinforced concrete elements, such as for example deep beams, there are areas
where calculation based on hypothesis of linear strain distribution in section cannot be
applied. Such areas are the areas of discontinuity or D-regions. For the calculation of
shear strength of deep reinforced concrete beams where the fracture occurs in D-regions,
strut-and-tie model (STM) is applied.
However, the results of experimental tests are not always consistent with the results
obtained using the STM. Experimental researches also show that results obtained using
the strut-and-tie models for high-strength concrete are less conservative than for normal
strength concrete. Because of this, the effect of concrete strength on the effective
capacity of the elements of strut-and-tie model must be taken into account. Although
STM has been implemented in various building codes throughout the world, there are
many details of the process that have yet to be well-documented, 1.

2. EXPERIMENTAL PROGRAM

The experimental research has been done on pairs of identical beams made of high and
normal strength concrete. For high strength concrete (HSC), characteristic value of
compressive strength is fck=90 MPa, of tension strength is fct=4.0MPa, while for normal
strength concrete (NSC) these values are fck=35 MPa, and fct=2.5MPa. The beams have
been exposed the action of one concentrated force in the middle of the span brought to

1
Radmila Sinđić-Grebović, Ph.D. assist.prof., University of Montenegro, Faculty of Civil Engineering
Podgorica, Cetinjski put bb, Podgorica, Montenegro, tel: ++382 20 511 792, e – mail: radmilas@gmail.com



the failure which can be characterized as shear failure. Strains are measured using strain
gauges – rosetes (type TML) on three positions along each strut in D regions of the
experimental models, 2.
The results of experimental research are used for analysis of STM.

Figure 1. Dimensions and reinforcement of the tested models, 2

3. STRUT-AND-TIE MODEL

STM is a very simple idea with wide-ranging applications. The difficulty lies in
translating a behavior model into a code specification. The critical part for determining
the strength of a truss model is determining the strength of the individual components
(struts, ties, and nodes). STM is governed by the lowerbound theorem of plasticity which
requires only static equilibrium and yield conditions to be satisfied. Therefore, the
appropriate yield condition for struts and nodes must be identified. The yield conditions
for ties are easily quantifiable and readily available to design engineers, but the yield
conditions for struts and nodes vary greatly from code to code, 1.
The observed experimental investigation was carried out on reinforced concrete beams
with shear span to depth ratio of 1.25. The shape and dimensions of the beams, as well as
the plan of reinforcement, are shown in Figure 1. Strut-and-tie model of the tested beams
is shown in Figure 2. It is composed of two compressed struts and one tie, which are
connected with the nodes. Node B is of type CCC, where the elements in compression
come together, while the A and C are nodes of CCT type which connect elements in
compression and one tie in tension. Geometric characteristics of the strut-and-tie model
are determined from the geometrical characteristics of the beam, the position of the
reinforcement geometry and supports, as well as pattern of cracks. The system is always
in balance and equilibrium conditions of the individual nodes get the relation:
Vu=FABsinθ; FAC=FABcosθ; Vu=FACtgθ. From the geometry of the model the following



is obtained: θ=38°; wt=8cm; ws1=13cm; ws2=6,1cm. For beams H36-32 and N36-32
θ=36°, wt=12cm, ws1=16cm and ws2=6,4 cm is obtained.

Figure 2. Strut-and-tie model used in stressed analysis

In all tested beams the failure has occurred in the compressed strut B-C in the part
directly alongside the node B. Fracture zone in some cases included the area of the node
B. Design capacity of node B is significantly higher than the design capacity of strut B-
C.

4. STRENGTH OF STRUTS AND NODES

The stress levels in the struts and nodes must be kept below allowable stresses. The
allowable stress is determined differently by different codes. Formulas for calculation of
bearing of STM elements are a function of concrete strength under uniaxial compression.

Table 1. Ultimate shear load by test and STM according ACI and EC2 2,3,4
Vu - test/ Vu - test/
Vu - test Vu – ACI (kN) Vu - EC2 (kN)
Sign of Vu - ACI Vu - EC2
beam Load Element Strut Node Strut
Node B (B) (B-C) (B) (B-C)
(kN) of failure B-C B B-C
N36-15 135.3 B,B-C 80.4 134.1 81.4 135.6 1.01 1.68 1.00 1.66
N36-25 200 B-C 100.5 134.1 81.4 135.6 1.49 2.0 1.47 2.46
N36-32 225.6 B-C 100.7 134.3 81.5 135.9 1.68 2.24 1.66 2.77
N36-25+ 219.8 B-C 100.5 134.1 81.4 135.6 1.64 2.19 1.62 2.70
H36-15 205 B,B-C 195.6 325.4 151.9 252.8 0.63 1.05 0.81 1.35
H36-25 315 B,B-C 244.2 325.4 151.9 252.8 0.97 1.29 1.25 2.07
H36-32 335 B,B-C 244.6 325.9 152.1 253.2 1.03 1.37 1.32 2.20
H36-25+ 337.5 B-C 244.2 325.4 151.9 252.8 1.04 1.38 1.34 2.22

Most building codes, as ACI 318-08 provide correction coefficients in the form of
constants, independent on the strength of concrete. EC2 takes in to account the
characteristics compressive strength of concrete using correction coefficient . Design



concrete strength in cracked concrete (with longitudinal cracks) is calculated using the
following expression:
 Rd max  0.6f cd (1)
The coefficient ν is calculated by the equation:
f ck
  1 (2)
250
where fck is characteristic compressive strength of concrete and fcd is design concrete
compressive strength. For compressed nodes (CCC), according EC2, stress on the node
face is limited to νfcd, while for nodes with one tie (CCT) the stress is limited to 0.85νfcd,
and for nodes with more than one tie (CTT) the stress is limited to 0.75νfcd. [3].
Results of test failure load and ultimate shear load according STM are shown in Table 1.

5. ANALYSIS OF STRESSES
The behavior of struts and nodes are inseparably linked. A strut must abut a node.
Therefore, there will be a common plane where the strut and node must have equal
stress. The minimum cross-sectional area of a strut, occurs where the strut frames into a
node. In this location the stresses in the strut will be the greatest. To maintain the
equilibrium across the plane of intersection of a strut and a node the stresses on opposite
sides of the plane must be equal. Therefore, the peak stress in a strut will be equal to the
stress at the face of the abutting node, 1.

Figure 3. Stresses along the strut BC (BA) according STM and according strain
measured in the test



Stresses shown in diagrams on distance 0 (in node B) have values that are calculated
according to STM, for both options (“test” and “STM”). Stresses in remaining points
along the strut, except last point on distance 48, for option “test”are defined based on
experimental stress-strain diagram for uniaxial compression and measured strain. The
most critical elements in the strut-and-tie model will be those that are in contact with the
external boundary of the member. Boundary elements will be influenced by bearing
areas and support reactions. Bearing areas and reactions will limit the size of the
adjacent nodes, and therefore limit the allowable force in those elements, 1.
Experimental analysis of beams under failure load shown that the most critical element
in the model is the strut BC (or BA) on the place where it frames in node B. Diagrams
on Figure 3 show that stresses on connections of node B and struts BC and BA are the
most critical.

Figure 4. Corelation of stresses according STM and strain measured during the test

Diagrams on Figure 4 show correlation between stresses in the strut calculated according
STM for ultimate shear load and the strain measured in the experimental research. Data
from all strain gauges and all beams are shown on the diagram. Strains which are higher
than 2‰ (HSC), or 3‰ (NSC) are measured on the compressed strut B-C in part directly
alongside the node B. Line „long dash dot” shows level of stresses fck , where  is
correction factor according (2). This line on HSC (C90/105) diagram is very close to
values of stresses σSTM with corresponding strain ε≈2-2.5‰. For NSC max measured
strain are between 3-4‰. Corresponding stresses according STM have significantly
higher values than fck for concrete C35/45.

Figure 5. STM stress and test strain in D region of the beams without shear
reinforcement



Maximal strain in the beams marked with H36-15 and N36-15, which have no shear
reinforcement, reached smaller values than the strain in the other beams with more shear
reinforcement. Corresponding stresses which were calculated according STM have
significantly smaller values than fck, especially for beam made of HSC, as shown on
Figure 5.

6. CONCLUSION

In the Strut-and-Tie Model which is used for design of shear strength of the beam the
concrete strut is critical element. Some design codes propose that design strength for
concrete struts should be calculated based on the concrete compressive strength reduced
using correction coefficient depending of the type of nodes connected with strut. EC2
proposes that design strength of concrete strut depends on fck using corrective factor 
which is a function of fck. Analyses show that the recommended factor  should be
reviewed and the impact of distributed reinforcement around the strut should be
considered.

REFERENCES

[1] Michael,D., Brown,M.D., Sankovich,C.L., Bayrak,O., Jirsa,J.O., Breen,J.E.: Design
for Shear in Reinforced Concrete Using Strut-and-Tie Models, Report No. HWA/TX-
06/0-4371-2, The University of Texas at Austin, 2006.
[2] Sinđić-Grebović, R.: Influence of high strength concrete on reinforced concrete
beams shear strength, Doctoral disertation, Univesity of Montenegro, 2009. 263
[3] EN 1992-Eurocode 2. Design of concrete structures-Part 1-1: General rules and
rules for buildings, CEN 2004.
[4] ACI Committee 318; Building Code Requirements for Structural Concrete (ACI
318-08) and Commentary – Appendix A - Strut-and-Tie Models, American
Concrete Institute, 2008. p.p.379 – 393.
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АНАЛИЗА СМИЧУЋЕ

НОСИВОСТИ ГРЕДА И ПРИМЈЕНА STM
Резиме: Резултати експерименталних испитивања смичуће носивости греда
искоришћени су за анализу носивости греда примјеном Strut-and-Tie Model (STM).
Испитивања су обављена на гредама од бетона нормалне и високе чврстоће. У
експерименталном испитивању мјерене су деформације бетона у D-региону, и
прорачунати одговарајући напони. Проучава се веза између деформација и напона
у испрскалом бетону која може послужити за прорачун носивости елемената
STM и анализира утицај класе бетона на ефективну чврстоћу.
Кључне речи: Експеримент, Strut-and-Tie Model, смицање, чврстоћа притиснутог
штапа



CRACK DETECTION IN REINFORCE CONCRETE

BEAM ELEMENTSWITH PIEZOELECTRIC SENSORS
Nemanja Marković1
Dragoslav Stojić2
Radovan Cvetković3
Nikola Velimirović4 UDK: 539.421:624.072.2
Summary: Detection of cracks in reinforced concrete (RC) beam elements using non-
destructive methods is a very demanding task because of physical and mechanical
characteristics of the material. Cracking can occur in concrete structures for several
reasons that can primarily be grouped into either mechanical loading or environmental
effects. Determining the exact cause of the crack, their number, position and orientation
is impossible in many cases. Crack detection in RC using piezoelectric (PZT) sensors
and based on wave propagation is one of the non-destructive methods (NDM) presented
in this paper. Principles and application of active monitoring systems of RC structures
are presented in this work. Modelling damage detection methods, using the finite
element method (FEM,) are very important for the numerical simulation of this problem.
Keywords: Мonitoring, piezoelectric, reinforce concrete, cracks, finite element method
1. INTRODUCTION

Reinforced concrete (RC) is the most applied material in the history of civil engineering.
The largest number of major infrastructure, residential, public, etc., buildings was made
of reinforced concrete. Because of this fact, the development of new monitoring systems
that will increase the safety of RC buildings is even more important. In this paper an
active monitoring system, using smart aggregate piezoelectric actuators/sensors based on
the wave propagation, will be presented.
In flexural beam members cracks could develop under working load. Cracks occur in
tensile zones because concrete is weak in tension. When the stress at the extreme tension
fibers exceeds the concrete modulus of rupture, the first crack occurs. A crack is formed
in concrete when a narrow opening of indefinite dimension has developed in the

1
Nemanja Marković, dipl.inž. građ., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture Niš,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, e – mail: nemanjamarkovic85“@gmail.com
2
Prof. dr Dragoslav Stojić, dipl.inž. građ., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture
Niš, Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia
3
Mr. Radovan Cvetković, dipl.inž. građ., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture Niš,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia
4
Nikola Velimirović, dipl.inž. građ., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture Niš,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia



concrete beam as the results of internal tensile stresses. These internal stresses could be
induced by one or more of the following [4]:
 External forces - such as direct axial tension, shear, flexure;
 Shrinkage;
 Creep;
 Internal expansion - resulting from a change of properties of the concrete
constituents.
Despite of the reason of crack occurrence, the final crack pattern in reinforced concrete
beam is usually very complicated, what significantly complicates its monitoring. Large
number of experimental studies, in order to solve this problem, is made in recent years.
Review paper of experimental examples of crack detection using piezoelectric
transducers is presented in [5]. Detection of cracks using piezoelectric smart aggregates
and detection of artificially made notches and holes in the beam, in order to confirm the
application of methods for different types of defects, is presented in the paper [6].
Active damage detection systems based on piezoelectric transducers is first applied in
aerospace industry on thin steel, aluminium and laminated structures. The paper [7]
presents the basics and applications of damage detection method in aforementioned
types of structures. Basic principles and application of active monitoring systems, with
piezoelectric smart aggregates based on wave propagation, is presented in this paper.

2. DAMAGE DETECTION METHODS
Piezoelectric-based approaches have provided an innovative approach for the structural
health monitoring of civil structures with the advantages of structural simplicity, low
cost, quick response and high reliability. Non destructive damage detection can be active
and passive. If the structure have embedded sensors and monitoring could be done due to
the impact caused by the outside, then it is called a passive monitoring system. This
method requires the presence of trained staff that will monitor the reinforced concrete
(RC) structure. However, if the structure has sensors and actuators, then this system is
called active monitoring system for structural damage detection. Development of the
Wireless system made possible the monitoring of the structure without the presence of
trained people on the structure. This type of monitoring provides the ability to monitor
construction at any moment of time, reducing the cost and increasing speed of
monitoring. The piezoelectric smart aggregate wave propagation structural health
monitoring is the active monitoring system which has all the advantages mentioned
above. In general, there are three major piezoelectric-based health monitoring
approaches [2]:
1. The impedance-based health monitoring approach which is a real-time,
qualitative damage detection method. The working principle is based on the
electromechanical coupling property of piezoelectric materials.
2. The vibration-characteristic approach utilizes piezoelectric actuators to
generate certain waves, which propagate within the structure, and compares
the structural vibration-characteristic parameters (modal shape, model
frequency), vibration-characteristic response curves (sweep sine or tone burst



response) or transfer function with those of the healthy state in order to detect
damage.
3. Lamb wave-based health monitoring approach is used with PZT patches
surface bonded to the structure to detect structural damage by generating a
Lamb wave and monitoring its reflections. However, this approach is not
suitable for concrete structures, which have complex geometries and are usually
not thin-shell structures.
3. APPLICATIONS OF PZT SA WAVE PROPAGATION BASED

METHOD
A large number of experimental studies of crack detection in reinforce concrete beam
elements has been done in recent years. Smart aggregates (SA) were used as
piezoelectric actuators and sensors. SA is thin piezoelectric (PZT) patch protected of
water by some insulation and embedded in small mortar or concrete block (Figure 1) [1].

Figure 1. left - PZT SA layers, right - Fabricated smart aggregate.
Because of its piezoelectric properties, the SA can be used as the actuator (indirect
piezoelectric effect) and as a sensor (direct piezoelectric effect). Indirect piezoelectric
effect can be describe as mechanical deformations of piezoelectric materials caused
(generated) by electrical charge, or conversely, mechanical deformation (or
displacement) of piezoelectric element caused by applied electrical filed as direct
piezoelectric effect. This feature allows active monitoring of RC beam elements with far
less number of PZT paths and different configurations of actuator-sensors.
One piezoelectric smart aggregate is used as an actuator to excite the wave propagation
and others SA are used as sensors to detect incoming wave. PZT SA is attached to
reinforcement at the desired points in the reinforced concrete beam, so that after casting
concrete in formwork, the SA will retain the same position and orientation (Figure 2-
left). If in the beam cracks do not occurred, the wave propagation is carried out smoothly
and the energy of the signal output is largest possible for that actuator-sensor
configuration. But, if cracks appear in RC beam, the wave propagation distorts and the
energy of incoming wave decreases. By monitoring the energy of signal output, it is
possible to follow in time the occurrence and development of cracks in reinforced



concrete beam. Figure 2-right shows one reinforced concrete beam prepared for the
experimental analysis of crack detection using piezoelectric SA and based on the wave
propagation [1].

Figure 2. left - Attached PZT SA, right - Experimental research.
4. NUMERICAL MODELING
Development of personal computers to the current level, that allows to any scientific
worker to calculate serious (numerically demanding) analysis, led to the fact that it is
possible to do a large number of numerical simulations for a relatively short time period.
This expend of numerical analysis makes possible the development of new methods for
detecting damage and active monitoring system that first are performed numerically and
later are confirmed experimentally. Some of the commonly used mathematical models
from this tasks are the finite element methods (FEM), finite difference methods
(FDM), boundary element methods (BEM) and spectral finite element methods (SFEM).
FEM methods has the advantages compared to other methods: after application of
commercial software availability (ABAQUS, ANSYS, etc.); it is easy to modelling of
different geometric shapes, modelling of cracks and their propagation, etc.
For damage detection based on wave propagation the largest problem is how to
efficiently create numerical model of wave propagation. FEM method provides the
possibility of modelling the wave propagation by implicit and explicit methods. The
starting point is the basic equations of dynamic equilibrium:
MU  CU  KU  R (1)

where M, C, K are the mass, damping and stiffness matrices; R is the vector of
externally applied loads; and U , U and U  are the displacement, velocity and
acceleration. The procedure that can be very effective in the solution of wave
propagation modelling lays in is the central difference method with lumped mass
matrices, in which it is assumed that:
1
U t
 2

U t  t  2U t  U t  t  (2)
t



1
U t
  
U t  t  U t  t (3)
2t
 t and U t in (2) and (3), respectively, into (1), could be
Substituting the relations for U
obtained:
 1 1  t  t  2   1 1  t  t
 2M C U  R   K  2 U t   2 M  C U (4)
 t 2t   t   t 2t 
t  t
where is possible to solve U . To calculated displacement in time step t  t could
be used for values from previous step t and for this reason this method is call explicit
finite element method. This integration method do not required a factorization of the
stiffness matrix in the step-by-step solution [3]. Unlike implicit method, where mass
matrix must be performed for the whole system and the calculation of its has to be in
inverse form, in explicit method it is much simpler. An explicit method is very easy and
fast to resolve of a large number of steps, so it is possible to do a simulation of wave
propagation with very small time step. This approach provides a satisfactory level of
solution accuracy in very short calculation time.

5. QUANTITATIVE EVALUATION OF DAMAGE
Various kinds of damages methods have been developed for health monitoring of civil

engineering structures in recent years. Root mean-square deviation (RMSD) is a
commonly used damage index in relation to compare the difference between the signal
outputs of healthy and damaged RC beam states:
2n
 (E i, j  Eh, j ) 2
RMSD  j 1
2n
(5)
2
E
j 1
h, j
where Ei , j is energy vector for damage state and Eh, j is energy vector for healthy
reinforce concrete beam.

6. CONCLUSIONS

Active monitoring systems of reinforced concrete in the future will have a growing
importance because of its comparative advantages compared to other methods and
technology development. Experimental research has demonstrated that PZT SA damage
detection method is active monitoring system which has characteristics of simplicity,
low cost, quick response and high reliability. Numerical analysis is becoming more
significant in relation of aspect of research in developing of new or improving existing
monitoring systems. PZT SA active monitoring systems is currently very poorly



represented in the real civil engineering structures. All current applications are mainly
based on the test experiments, but the practice will probably change this in the future.

REFERENCES

[1] C. Dumoulin, G. Karaiskos, A. Deraemaeker: “ Monitoring of crack propagation in
reinforce concrete beams using embedded piezoelectric transducers”, VIII
International Conference on Fracture Mechanics of Concrete and Concrete
Structures, FraMCoS-8, Toledo, Spain, march 2013.
[2] G. Song, H. Gu, Y.L. Mo: „Smart aggregates: multi-functional sensors for concrete
structures – a tutorial and a review“, Smart materials and structures, vol. 17, 2008.
[3] Klaus-Jurgen Bathe: “Finite element procedures”, Prentice-Hall, 1996.
[4] M. N. Hassoun, A.A. Manaseer: „Structural Concrete – Theory and Design“, John
Wiley & Sons, 2008.
[5] D. Stojić, T. Nestorović, N. Marković: “The application of piezoelectric transducers
in the structural health monitoring of reinforce concrete structures”, International
Multidisciplinary Scientific GeoConcference SGEM 2012, June 2012, Bulgary, pp
641-647.
[6] B. Hu, T. Kundu, W. Grill, B. Liu and V. Toufing: “Embedded Piezoelectric
Sensors for Health Monitoring of Concrete Structures”, ACI Materials Journal,
2013.
[7] N. Marković, D. Stojić, T. Nestorović: „Damage Detection of Steel Structures with
Piezoelectric Transducers and Lamb Waves“, PhIDAC, Niš, September 2012, pp
353-358.
ДЕТЕКЦИЈА ПРСЛИНА У АРМИРАНО

БЕТОНСКИМ ГРЕДНИМ ЕЛЕМЕНТИМА ПОМОЋУ
ПИЕЗОЕЛЕКТРИЧНИХ СЕНЗОРА
Резиме: Детекција прслина код армирано бетонских (АБ) гредних елемената
помоћу недеструктивних метода је веома захтеван задатак због физичко-
механичких особина материјала. Прслине у бетону могу да настану због више
разлога, који могу да се групишу у механичко оптерећење или утицаје спољашње
средине. Одређивање тачног узрока настанка прслина, броја прслина, њихове
орјентације и места настанка у многим случајевима је готово немогуће.
Детекција прслина у АБ помоћу пиезоелектричних сензора, a на бази пропагације
таласа, је једна од недеструктивних метода која је представљена у овом раду.
Принципи и примена ове активне методе мониторинга АБ конструкција је
приказана у овом раду. Моделирање метода детекције оштећења помоћу методе
коначних елемената (МКЕ) је веома битна за нумеричку симулацију овог
проблема.
Кључне речи: Мониторинг, пиезоелектрични сензори, армирани бетон, прслине,
метод коначних елемената.



CRITICAL CRACK LENGTH IN SMOOTH
REINFORCEMENT BARS
Ljiljana M. Kozarić1
Dragan D. Milašinović2 UDK: 539.421
Summary: The cases that occur in the implementation of the smooth reinforcement steel
bars are analyzed. Geometry of the initial cracks on axially tensioned cylindrical rods
are taken from calculations based on the rheological-dynamical analogy (RDA). Plastic
zone size is determined by Dugdale model. From the fracture mechanics standpoint,
model is reduced to a plane with symmetrically placed edge cracks.
Keywords: Dugdale model, RDA, plastic zone, critical crack
1. INTRODUCTION
Linear-elastic fracture mechanics (LEFM) assumes that the plasticity in the zone ahead
of the crack front can be neglected because the nonlinear deformation of materials is
limited to a very small area around the crack tip. However, in a highly ductile material
that is not happening. In the soft steel, a crack expansion is preceded by large plastic
deformation. Although the element load is below the yield point, just before the
expansion of the crack, the stress field in the zone around the crack tip reaches the yield
point or close to its value. In the elastic-plastic fracture mechanics (EPFM) various
models and approaches for determining the length of plastic zone ahead of the crack tip
are proposed. Dugdale model [1] attributes the reduction of the stress at the top of crack
to macroscopic plasticity while by Barenblatt model [2] this effect is caused by the large
cohesive forces in the vicinity of the crack tip, and its distribution is a constant of a
material. Inclusion of RDA to the analysis of problems related to fracture mechanics
starts with a paper published by Milašinović [3][4]. This paper shows how the RDA can
be used in the study of stress concentration at the crack tip, calculate: fatigue fracture
frequency, crack depth, fatigue strength, cyclic ductility, crack width, crack opening and
stress intensity factor (SIF).

2. DUGDALE MODEL
Elastic-plastic crack expansion by Dugdale is the classical theoretical basis of EPFM.

1
Ljiljana M. Kozarić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: kozaric@gf.uns.ac.rs
2
Dragan D. Milašinović, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: ddmil@gf.uns.ac.rs



The plastic zone around the crack tip is included in the linear-elastic approach by having
the real crack length 2a expanded by the value of 2c, Figure 1.

Figure 1. Dugdale model

Length 2 (a + c) gives the equivalent elastic crack in Dugdale model. External forces are
present at length c with intensity σY, which prevent crack opening on the part of plastic
deformation. Length of plastic zone c is determined so that the stress on the tip of an
imaginary crack is not singular (KI =0) and can be calculated using Equation (1)
a  
 cos (1)
ac 2 Y
With symmetrically positioned edge cracks, Figure 2,

Y y Y

B A x
a c b b c a

Figure 2. Geometry for edge cracks

the length of the plastic zone by Dugdale is also determined from the condition that the
SIF on the edge of an imaginary crack equals zero:
K I   , a  c   K I  Y , a  c   0
(2)
Stress intensity factor (SIF), at the top of an imaginary crack, due to an external load σ∞
is as follows [5]
K I   , a  c   C     a  c 
(3)
where C=1.12.
At the top of an imaginary crack due to stress intensity σY, which prevents crack opening,
SIF can be determined based of its expression due to the concentrated force at arbitrary
point:



Q
xb
K IA  Y , a  c  
x  b (4)
b
Q x b
K IB  Y , a  c  
b x  b (5)
where
Q   Y dx
for b  x  b  c
Displayed equation for SIF is actually Greene's function for its determination.
SIF at point A due to the stress σY is given by the following equation
b b c
 Y xb  Y xb
K IA  Y , a  c    dx   dx (6)
( b  c ) b x b b b x b
With substitution of variable x=-u, first integral becomes
x  u b  u
b b
 Y xb bu  Y u  b
 dx    (1)du 
 (b  c ) b xb dx   1 du   b  c   u bc b u  b
bc u

b c
 Y u b
  du
b b u  b
Thus, SIF can be expressed as

b c bc
 Y  xb xb  2 Y x
K IA  Y , a  c       dx    dx (7)
b b  x b x b   b b x  b2
2

By solving the integral
b c
x
 dx  c(2b  c)
b x2  b2
on top of an imaginary crack due to stress σY is obtained
2
K IA  Y , a  c    Y c(2b  c )
b (8)
By substituting (3) and (8) into (2) yields
2
1.12     a  c   Y c(2b  c)  0
b
therefore, the Dugdale crack tip plasticity model for the symmetrically placed edge
cracks in an infinite strip is
  c(2b  c)
1.12 
2 Y b( a  c )
(9)
in which



D0
 a  cb
2 (10)
Also the SIF at point B due to the stress σY is given by the following equation
b bc
 Y xb  Y xb
K IB  Y , a  c    dx   dx
(b  c ) b xb b b xb
With substitution of variable x=-u, first integral becomes
x  u b  u
b b
 Y xb bu  Y u  b
 dx    (1)du 
 b  c  b xb dx   1 du   b  c   u bc b u  b

bc  u
b c
 Y u b
  du
b b u b

Thus, SIF can be expressed as follows
bc b c
 Y  xb xb  2 Y x
K IB  Y , a  c       dx    dx
b b  x  b xb   b b x2  b2
and
K IB  Y , a  c   K IA  Y , a  c 

This means that the lengths of plastic zones at both end cracks are equal.

3. NUMERICAL RESULTS
For the analysis of critical crack length, the axial stretched cylindrical rod was selected:
elastic modulus E  210 GPa , toughness GC  107 KJm 2 .
Critical crack lenght is calculated for smooth reinforcement bars with diameters
D0  19, 16, 14, 12, 10 and 8 mm .
Rod model is analyzed as a three-dimensional rotationally symmetric and reduced to the
case of plane strain in classical fracture mechanics model with symmetrically placed
edge cracks. Milašinović [4] proposed that initial cracks geometry af of the rod are
obtained as a result of calculation based on the RDA.
Dugdale considered the plastic regions to take the form of narrow strips extending a
distance c from each crack tip. For purpose of the analysis in this paper, the elastic edge
crack of length a= af is allowed to extend elastically to a critical crack length acr= af
+c=a+c; however, an internal stress is applied in the plastic regions c to close extended
part of crack.
Initial crack depth af=a=5.26485 mm was obtained as a result of calculation based on the
RDA at a load of σ∞=142 Mpa [4], which corresponds to the stress proportionality σP for
a given material. According to load, appropriate yield stress is σY=258.17 MPa.



We can define the length of plastic zone c using Equation (9) as follows

0.019
c(2(  0.00526485  c)  c)
 142 2
1.12 
2 258.17 0.019
(  0.00526485  c)(0.00526485  c)
2

Solving this equation we get
c  0.00224705 m
Critical crack depth is the sum of the initial crack depth af =a and the length of a plastic
zone c
a  c  5.26485 mm  2.24705 mm  7.5119 mm

Result obtained with RDA concept improved by Dugdale crack tip plasticity model for
the symmetrically placed edge cracks in an infinite strip corresponds to the experimental
results for cylindrical rods which can be calculated using the following equation [6]
 D  P
K I  1.72 0  1.27  3
 d  2
D0

where d  D0  2(a  c) , while SIF in the case of plane strain is K I  GC E (1  2 )
By solving
0.0192 
142  106
 0.019  4
1.72  1.27   1.41327 108
 d  0.019 3

d  0.0031233 m
we get critical crack depth
D  d 19 mm  3.1233 mm
ac  0   7.93835 mm
2 2

Results for other diameters are shown in Table 1.

Table 1.
D0 experimental
σP σY af=a c a+c
results
[mm] [MPa] [MPa] [mm] [mm] [mm]
[mm]
8 142 216,99 2,4167 1,0959 3,5126 3.55434
10 142 224,48 3,27138 1,23676 4,50814 4.38316
12 142 231,96 3,92944 1,44556 5,37500 5.19613
14 142 239,45 4,43302 1,69330 6,12632 5.99498
16 142 246,93 4,82427 1,93967 6,76394 6.78102
19 142 258,17 5,26485 2,24705 7,51190 7.93835



4. CONCLUSION
The present study has analyzed the physical mechanism and experimental proof for the
transition from the complex three-dimensinal RDA crack geometry into a simple plane
one using the Dugdale model.
A new analytical RDA model for the predictions related to fatigue crack growth and
failure of rods made of ductile materials has already been presented [4]. Considering of
the initial crack geometry at a load which corresponds to the stress proportionality for a
given material and using the Dugdale model [1], the experimental results [6] show that
the model predictions are reasonable.

REFERENCES

[1] Dugdale, D.S.: : Yielding of steel sheets containing slits. Journal of Physics and
Solids, 1960., vol. 8, p.p. 100-108.
[2] Barenblatt, G.I.: Mathematical theory of equilibrium cracks in brittle fracture.
Advances in Applied Mechanics, 1962., vol. 7, p.p. 55-129.
[3] Milašinović, D.D., Landović, A.: Primena reološko-dinamičke analogije u metodi
konačnih elemenata. Zbornik radova Građevinskog fakulteta 15, 2006.,
[4] Milašinović, D.D.: Fatigue crack growth and failure of inelastic rods based on
rheological - dynamical analogy. International Journal of Fatigue, 2011., vol. 33,
№ 3, p.p. 372-381.
[5] Tada, H., Paris, P.C., Irwin, G.R.: The stress analysis of cracks hand-book 3rd edn.,
NY: ASME1, New York, 2000.
[6] Hertzberg, R.W.: Deformation and fracture mechanics of engineering materials.
Wiley & Sons, 1976., 697 p.
КРИТИЧНА ДУЖИНА ПРСЛИНЕ ГЛАТКОГ

АРМАТУРНОГ ЧЕЛИКА
Резиме: Анализирани су случајеви који се јављају у примени глатког арматурног
челика. Геометрија почетне прслине на аксијално затегнутом цилиндричном
штапу добија као резултат прорачуна базираног на реолошко-динамичкој
аналогији (РДА). Величина пластичне зоне одређена је према Дагејловом моделу.
Са аспекта механике лома модел је сведен на равански са симетрично
постављеним рубним прслинама.
Кључне речи: Дагдејлов модел, РДА, пластична зона, критична прслина




PROBABILISTIC DETERIORATION MODEL FOR

TIMBER-CONCRETE COMPOSITE BEAM
Dragoslav Stojić1
Nikola Velimirović2
Radovan Cvetković3 UDK: 691:624.042
Summary: The paper presents new stochastic process model that will account
variability of deterioration of timber-concrete composite beam. We focus on modelling
the deterioration of deflection in the mid-span of the beam under a service load. The
progress of deterioration and estimate its service life will be presented.
Keywords: Deterioration model, Stochastic proces, Gamma proces
1. INTRODUCTION
The timber-concrete composite (TCC) structure is a structural system in which a timber
beam is connected to an upper concrete slab using different types of connectors. The best
properties of both materials can be exploited because bending and tensile forces induced
by gravity loads are resisted primarily by the timber beam and compression by the
concrete slab, while the connection system transmits the shear forces between the two
components. TCC structural systems are successfully used in bridges, piers, platforms
and in upgrading and strengthening existing timber floors in residential and office
buildings. By connecting a concrete slab to a timber beam it is possible to increase
significantly (even up to four times) the stiffness of the section than when a timber
section is used alone. Because of its lower weight, compared to a reinforced concrete
section, the imposed load on the foundationas as well as the seismic effects are reduced.
The critical part of any composite structure is the connection between the constituent
materials. The shear connector, apart from being stiff, needs to have a certain strength or
shear capacity. In order to properly consider the long term behaviour of TCC, time
dependent behaviour of constituent materials needs to be considered. Concrete displays
creep and shrinkage effects. However timber behaviour is more complex, because its
sensitivity to the environmental effects such as the moisture content. Published records
of long-term loading experiments have demonstrated that connections can creep, even

1
Dragoslav Stojić, Full Professor, University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture ,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: ++381 18 588 200, e – mail: dragoslav.stojic@gaf.ni.ac.rs
2
Nikola Velimirović, PhD student, University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture ,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: ++381 18 588 200, e – mail: velimirovic.nikola@gmail.com
3
Radovan Cvetković, Teaching Assistant, University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture ,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: ++381 18 588 200, e – mail : radovan@gaf.ni.ac.rs



more than timber. Because of the long term processes that occur in the component
materials the stress and strain distribution within the TCC section changes in time. For
example a decrease in temperature produces a larger shrinkage of concrete slab
compared to timber beam, with an overall increase in deflection. In the same manner, an
increase in relative humidity leads to timber moistening with swelling and an overall
increase in deflection of the beam. A simplified deterministic approach to evaluate the
long-term response of TCC beams had been proposed by Fragiacomo and Ceccotti in
[1].
2. PROBABILISTIC MODELLING OF DETERIORATION
The probabilistic deterioration models can be generally classified into two categories:
random variable models and stochastic process models. The main idea of the random
variable models is that one or more of the variables in deterioration model is random
variable with certain probaility distribution. Since components in a population are
experiencing different rates of deterioration, the rate can be treated as a random variable
with an appropriate probability density function, but deterioration of the component will
be considered with a fixed deterioration rate throughout its service life. However, it has
emerged that for decision making purposes, random variable models have limitations
because it is unable to capture temporal effects that could be relevant for long lifecycles
such as those in construction. These issues acquire an even greater importance when a
composite section such as the one considered here is concerned. Since the late 1990s,
stochastic processes have emerged as an alternative to random variable models in
providing predicted profiles for componental deterioration.
2.1 Stochastic Gamma Process model

Gamma process is a stochastic process with independent non-negative increments that
are gamma distributed with an identical scale parameter. Abdel-Hameed in [2] was the
first to propose the gamma process as a proper model for deterioration occurring
randomly in time. The gamma process has demonstrated its suitability in modelling
gradual damage monotonically accumulating over time, such as wear, fatigue, corrosion,
crack growth, erosion, consumption, creep and swell [3]. Firstly, the gamma process is
defined in mathematical terms as follows. A random quantity X has a gamma
distribution with shape parameter k > 0 and scale parameter θ > 0 if its probability
density function is given by:
1 k 1  x 
Ga( x k ,  )  k
x exp  (1)
(k )    
where

 ( a )   z a 1e  z dz (2)
z 0
is the gamma function for a > 0. Furthermore, we assume k(t) to be a non-decreasing,
right-continuous, real-valued function for t ≥ 0, with k(0) ≡ 0. The gamma process with



shape function k(t)>0 and scale parameter θ>0 is considered a continuous-time stochastic
process {X(t); t ≥ 0} with the following properties:

a) P(X (0)) = 0;

b) ΔX(t) = X(t +Δt) - X(t) ~ Ga(Δk(t), θ), Δk(t) = k(t + Δt) - Δk(t)

c) ΔX(t) are independent.
Let X(t) denote the deterioration at time t, t ≥ 0, and let the probability density function
of X(t), in conformity with the definition of the gamma process, be given by
f X (t ) ( x)  Ga( x k (t ),  ) (3)
with expectation and variance
E ( X (t ))  k (t )   , Var ( X (t ))  k (t )   2 (4)

3. APPLICATION OF GAMMA PROCESS MODEL ON TIMBER-
CONCRETE COMPOSITE BEAM

In order to enable efficient management of structure in terms of required maintenance or
replacement, it is essential to have enough information about its state. Therefore, the
progress of deterioration of the observed structure and estimate its service life, have to
be quantified. In particular for TCC beams, component materials will deteriorate at a
different pace over the life-cycle. Any analytical model designed to estimate the long
term behaviour of TCC sections has to include such diverse effects that develop at
different times in the lifecycle. However, closed form solutions will have limited validity
in real conditions. We implement the stochastic process approach for TCC sections
because temporal variability is very significant and available data is extremely limited.
In this paper we consider a simply supported TCC beam of span 4.2 m, where glued steel
bars are used as shear connectors. For medium and long-span composite beams as well
as composite beams exposed to external influences (for examle bridges or roof
structures), the most serious criterion during the design process is the limit states of
maximum deflection [1]. This is so that the focus lies on the modelling deterioration of
deflection in the middle range of the TCC beam over time under a service load. Our
initial approach is to generate the deterioration model at time t from outcomes that can
be based on the available deterministic models or as a result of expert judgement. This
serves to simulate the condition of the beam that is monitored through periodic
inspections and in that way inspections reveal the progress of the deterioration. Current
design code, Eurocode 5, suggests limit value of l/250 for long-term deflections of
simply supported beams where l is the span length, uL. Thus, considered TCC beam will
reach serviceability limit state when deflection reaches that assumed value. As an initial
deflection, deflection at time t0, is assumed to be elastic deflection uel measured
immediately after applying the service load. We observe the relative mid-span deflection
of the beam over time, that is define as follows:
u (t )  u el
X (t )  (5)
u
el



As we define relative mid-span deflection over time, we can identify its serviceability
limit value as ρ:
u  u el
 L
(6)
u el
Due to the nature of this composite beam, relative mid-span deflection is generally
uncertain and non-decreasing over time, so it could be regarded as a gamma process.
3.1 Parameter estimation for the gamma process

For modeling of the temporal variability in the deterioration, key input is the trend of the
expected deterioration increasing over time.

Figure 1. Trend ot the expected relative mid-span deflection increasing over time under
service load

Empirical studies show that the expected deterioration at time t can often be represented
as a power law:
b b b
E ( X (t ))  k (t )    ct    at  t (7)

for some physical constants c > 0, b > 0 and θ > 0. The gamma process is called
stationary if the expected deterioration is linear in time, i.e., when b = 1 and non-
stationary when b≠1. [3] In order to apply the gamma process model to practical
examples, statistical methods for the deterioration parameter estimation are required. We
can assume that a typical data set for the structure consists of inspection times ti, i = 1, . .
. ,n, where 0 = t0 < t1 < · · · < tn, and corresponding observations of the cumulative
amounts of deterioration xi, i = 1, . . , n, where 0 = x0 ≤ x1 ≤ · · · ≤ xn. There is often
engineering knowledge available about the shape of the expected deterioration in terms
of the parameter b. In case that there is no available data of the expected deterioration, as
in our case, estimation of the parameter b can be performed based on the least square
method. The parameter estimate of the power b used here was 1/6, that suggests that the
deterioration is non-linear in time and we can assume that the expected value of the
stochastic gamma process follows a non-linear power function. After determining the
parameter b, it is necessary to estimate the other two parameters of the gamma process,
the shape parameter and scale parameter.



The two most common methods of parameter estimation are Maximum Likelihood
Method and Method of Moments. The latter is considered more appropriate and applied
here. Estimation of parameters c and θ, using the Maximum Likelihood Method, can be
realized by maximizing the logarithm of the likelihood function of the observed
deterioration increments, δi = xi –xi−1, i = 1, ..., n, where likelihood function is
represented as a product of independent probability density functions:
n b b n b b
l (c,  )  log L (c,  )   (c[ti  ti 1 ]  1) log i  c  [ti  ti 1 ] 
i 1 i 1
(8)
n b b 1 n
  log  (c[ti  ti 1 ])   i
i 1  i 1
The maximum-likelihood estimates c and θ are 371.118 and 0.0049, respectively. Figure
2 demonstrates the use of Gamma process representation for probability density
functions of cumulative deterioration of relative mid-span deflection at different time.

Figure 2. Probability density functions of deterioration X(t) for certain years

3.2 Distribution of serviceability lifetime
For practice the estimate of the time when the structure would reach serviceability limit
of some form would be of interest to owners and stake holders. The serviceability
lifetime T can be defined as the first time when the sample path of X (t) exceeds the limit
ρ. Due to the gamma distributed deterioration, the serviceability lifetime can then be
written as:
  ( k (t ),  /  )
FT (t )  Pr(T  t X (t )   )   f X ( t ) ( x ) dx  (9)
x  ( k (t ))
where

a 1 t
( a, x )   t e dt (10)
tx

is the incomplete gamma function for x ≥ 0 and a > 0.
The cumulative probability function of serviceability lifetime is shown in Figure 3.



Figure 3. Cumulative distribution function for serviceability lifetime

4. CONCLUSIONS

In order to enable efficient management of structures in terms of required
maintenance,and replacement, it is essential to be able to capture the uncertain nature of
the deterioration process. In this paper we have considered a stochastic gamma process
model that can capture the true nature of deterioration of timber-concrete composite
beams. As the increasing deflection can lead to violation of serviceability limit state the
serviceability lifetime is of interest and therefore considered in this paper.
REFERENCES

[1] Fragiacomo, M., Ceccotti, A.: A simplified approach for long-term evaluation of
timber-concrete composite beams. Proceedings of The 8th World Conference on
Timber engineering, Lahti, Finland, 2004.
[2] Abdel-Hameed M. : A gamma wear process. IEEE Transaction on Reliability.,
1975., 24(2):152–3
[3] Van Noortwijk, J.M.: A survey of the application of gamma processes in
maintenance. Journal of Reliability Engineering and System Safety, 2009., 94: 2-21.
ПРОБАБИЛИСТИЧКИ МОДЕЛ ДЕТЕРИОРАЦИЈЕ

СПРЕГНУТЕ ГРЕДЕ ТИПА ДРВО-БЕТОН
Резиме: Рад представља нови стохастички модел који ће узети у обзир
варијабилност детериорације спрегнуте греде типа дрво-бетон. Наш фокус ће
бити на моделирању детериорације угиба у средини распона посматране греде
под експлоатационим оптерећењем. Биће представљени прогрес детериорације и
процена експлоатационог века.
Кључне речи: Модел детериорације, Стохастички процес, Гама процес



ПОЖАРНА ОТПОРНОСТ ЦЕНТРИЧНО
ОПТЕРЕЋЕНИХ СПРЕГНУТИХ СТУБОВА У
ФУНКЦИЈИ ПРОМЕНЕ ДИМЕНЗИЈА ПРЕСЕКА И
ПОЖАРНОГ СЦЕНАРИЈА
Миливоје Милановић1
Мери Цветковска2
Маријана Ефтоска3
Ана Тромбева Гаврилоска4 УДК: 624.074.6:699.81
Резиме: У раду је нумерички анализирана пожарна отпорност два типа пресека
центрично оптерећених спрегнутих стубова, у функцији промене димензија
пресека, и дејства три врсте пожара по целом обиму стуба. Усвојени попрећни
пресеци стубова су: делимично убетонирани челични профили и шупљи челични
профили испуњени бетоном, са варијацијама димензија у оквиру наведених типова
пресека. Стубови су излагани стандардном ISO 834 , хидрокарбонском и
параметарском пожару. Усвојене карактеристике стубова, материјала и
оптерећења у сагласности су са важећим Еврокодовима. При анализи је коришћен
софтвер SAFIR (Универзитет у Лијежу, Белгија), базиран на методи коначних
елемената (МКЕ).
Кључне ријечи: Спрегнути стубови, пожарна отпорност, температура, пренос
топлоте

1. UVOD

Kao vertikalni (eventualno zakošeni) linijski konstruktivni elementi, stubovi imaju vrlo
bitnu ulogu u obezbeđivanju nosivosti i stabilnosti objekta u celini. Njihovo pravilno
projektovanje, obzirom da su izloženi različitim dejstvima, omogućuje sigurnost i
bezbednost u toku eksploatacije objekta. Kada se dejstvu vertikalnih i horizontalnih
uticaja u preseku spregnutih stubova, doda i požarno opterećenje, problem proračuna i
dimenzionisanja istih postaje složen.Osnovna potreba je da se obezbediti određeno
vreme požarne otpornosti stubova, kako bi se omogućilo evakuisanje ljudi i bezbedno

1
Assist. PhD, State University of Novi Pazar, Novi Pazar, Serbia , pbarhisnp@gmail.com
2
Prof. PhD, Faculty of Civil Engineering, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Macedonia,
cvetkovska@gf.ukim.edu.mk
3
Assist. M-r Faculty of Civil Engineering, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Macedonia,
marijuana@gf.ukim.edu.mk
4
Assoc.prof. PhD, Faculty of Architecture, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Macedonia,
agavriloska@arh.ukim.edu.mk



gašenje požara. Strožiji kriterijum, u savremenom protivpožarnom projektovanju, je
zahtev da se oštećenja konstrukcije od požara ograniče na oštećenja lokalnog karaktera.
To znači da spregnute stubove treba projektovati tako da se, u toku trajanja požara, jave
oštećenja koja će se kasnije lako sanirati, a da se ne dovede u pitanje stabilnost stubova i
konstrukcije u celini. Zbog same prirode spregnutih stubova (spoj dva ili više matrijala
sa različitim karakteristikama), pri dejstvu požara potrebno je izvršiti analizu istih sa više
aspekata, kao što su : upotreba različitih materijala, raspored pojedinih elemenata u
poprečnom preseku stuba, krajnji uslovi oslanjanja stubova, intenzitet i položaja
opterećenja u odnosu na ose stuba, procenta armiranja dodatnom armaturom, promene
dimenzija poprečnog preseka stuba za isti tip preseka,otpornost preseka stuba pri dejstvu
požara za dve glavne ose stuba i dr. [6]
Kako je prednost spregnutih stubova da zadržavaju istu veličinu poprečnog preseka na
većem broju etaža,interesantno je definisati kako utiče promena dimenzija preseka stuba
na njegovu otpornost na požar.Ako se reši problem vitkosti, treba odgovoriti na pitanje
da li,sa aspekta požarne otpornosti, treba usvajati manje preseke sa jačim čeličnim
elementima i više armature ili veće dimenzije preseka sa tanjim čeličnim profilima i
manje armature.
Nosivost preseka spregnutog stuba, u ambijentalnim uslovima, generalno zavisi od
dimenzija i nosivih karakteristika materijala elemenata koji čine taj presek [5][6]. Čelični
profil, beton i armatura gube nosivost usled povećanja temperature [3][4]. Posebno su
čelični delovi preseka stuba osetljivi na porast temperature.Povećanje dimenzija preseka
omogućava sporiji prenos toplote sa spoljašnje površine elementa ka dubini preseka.
Duži put, kojim se toplota mora preneti do unutrašnjosti preseka direktno,utiče na sporije
zagrevanje pojedinih elemenata preseka [4]. Sa sporijim zagrevanjem elemenata u
preseku stuba, odlaže se lom stuba usled dejstva povišene temperature.
Analiza ponašanja spregnutih stubova od čelika i betona sa varijacijom dimenzija
poprečnog preseka, u okviru dva različita tipa spregnutog preseka, izvršena je pomoću
numeričkog modula SAFIR. SAFIR je namenski računski program za analizu
konstrukcija i konstruktivnih elemenata u uslovima ambijentne temperature i povišenih
temperatura za vreme dejstva požara . Program je baziran na metodi konačnih elemenata
(MKE). Razvijen je na Univerzitetu u Liježu, Belgija. [7] Odnos napon-deformacija je
uglavnom linearno-elasto-plastični za čelik i nelinearni za beton. Prvi korak analize je
proračun raspodele temperature unutar preseka konstruktivnih elemenata – “termička
analiza ”. Drugi korak je “statička analiza“ čija svrha je određivanje odgovora
konstrukcije usled statičkog i toplotnog opterećenja. Pri analizi su korišćena tri požarna
scenarija: ISO 834,hidrokarbonski I parametarski požar.

2. POŽARNA OTPORNOST SPREGNUTIH STUBOVA ISTOG TIPA
I RAZLIČITIH DIMENZIJA POPREČNOG PRESEKA

Elementi koji formiraju poprečni presek stuba i njihov raspored u preseku usvojeni su
prema važećim pravilima odgovarajućih Eurocodova. Na Slici 1. prikazani su poprečni
preseci razmatranih stubova koji se uglavnom najčešće sreću u praksi.[2][5][4].




Slika 1. Tipovi razmatranih preseka spregnutih stubova

Pri analizi vremena požarne otpornosti u zavisnosti od tipa preseka stuba usvojeni su
sledeći parametri, karakteristike i uslovi :
 Stub je sa svih strana izložen požarnom opterećenju i opterećen centrično,
 Analizirani su stubovi sa visinom H = 3 m, (najčešća spratna visina),
 Oslanjanje stubova na krajevima je Z – Z (obostrana zglobna veza),
 Požari : (1) nominalni-ISO 834 i hidrokarbonski; (2) prirodni: parametarski,
 Usvojeni čelik profila je S 355, armatura kvaliteta B 400/500, beton - C 30/37,[4]
 U gornjem zglobnom osloncu je omogućena dilatacija u pravcu podužne ose .

Parametarski požarni scenario je usvojen za stambeni prostor , dimenzija prostorije 4 x 5
m, dva otvora na prostoriji (vrata (1,0 x 2,20 ) i prozor ( 1,20 x 1,40 ), qtk = 948 MJ/m2,
O = 0,043m1/2, b = 1301 J/(m2s0,5K). Parametarska kriva je prikazana sa delom krive
koja predstavlja zagrevanje, i drugim delom koja predstavlja hlađenje. Sve tri požarne
krive, za usvojene požarne scenarije, prikazane su na slici 2 .

1200 T (⁰C) Standardna kriva ISO 834 : ( αc = 25 W/m2K )
1000 Θg = 20+345*log10 (8*t + 1)
Hidrokarbonska kriva : ( αc = 50 W/m2K )
800
Θg = 20 + 1080*(1-0,325*e-0,167t - 0,625*e-2,5t)
600
Parametarska kriva :
400 - Grejanje:
200
PARAMETARSKA KRIVA Θg = 20+1325*(1-0,324*e-0,t*-0,204*e-1,7t*-0,472*e-19t* )
HIDROKARBONSKA KRIVA
ISO 834 KRIVA t (min) - Hlađenje :
0
Θg = Θmax – 625 *(t* - tmax* X)
0
6
12
18
24
30
34
40
46
52
58
64
70
76
82
88
94
100
106
112

Slika 2. Usvojene požarne krive i njihova definicija



Na Slici 3, data je tabela sa podacima i dijagrami vremena požarne otpornosti za
različite dimenzije šupljih čeličnih profila ispunjenih betonom CFS (concrete filled
sections).

600 t (min)
CFS CFS 200x200x6.3
S 355 500 CFS 300x300x8
B 400 CFS 400x400x10
C 35/37 400
DIM. 200 x 200 x 6,3 300 x 300 x 8 400 x 400 x 10 330 336
ARM. 4 Φ 18 8 Φ 22 8 Φ 28
Aa 48,81 Aa 99,84 Aa 156,00 300
POVRŠINE 232
As 10,17 As 30,40 As 49,24 219
(cm2)
Ac 341,02 Ac 893,76 Ac 1394,76 200
NRK (KN) 3150 8400 14400
NFI/NRK VREME POŽARNE OTPORNOSTI t ( min ) 95,5
100 68,5
ISO 96 ISO 232 ISO 330
0,6 HYD 69 HYD 219 HYD 336
PAR NEMA OTKAZA PAR NEMA OTKAZA PAR NEMA OTKAZA 0
OTKAZ AKSIJALNE DEF. AKSIJALNE DEF. AKSIJALNE DEF. STAND. ISO 834 HIDROCARB. PARAMETARSKI
Slika 3. Tabela sa rezultatima proračuna i dijagram vremena požarne otpornosti za

različite dimenzije CFS stubova ( šuplji čelični profili ispunjeni betonom )
U uslovima delovanja požara projektna opterećenja su manja od projektnih opterećenja
koja se usvajaju pod normalnim temperaturama. Činjenica je da se faktori opterećenja i
materijala ,u uslovima normalnih temperature, razlikuju od faktora pri požarnim
uslovima.
Vrednosti aksijalnog centričnog opterećenja (pritisak) analiziranih spregnutih stubova
(čelik-beton) pri dejstvu požara su usvojena je u odnosu na vrednost karakteristične
plastične otpornosti preseka: Nu,fi = 0,60*Npl,Rk . Karakteristična plastična nosivost
spregnutog preseka Npl,Rk određena je prema EC3 i EC4.
Kod većih dimenzija stubova betonski deo preseka ima ulogu „hladnjaka” čeličnog
profila koji je direktno izložen požaru [1][3]. Ovu tvrdnju najbolje potvrđuje Slika br.4 :

Slika 3. Prikaz promene temperature, kroz presek tri PES stuba različitih dimenzija,
za vremenski trenutak t = 82 min ( otkaz stuba sa najmanjim dimenzijama preseka )
Na slici su prikazane i obeležene temperature u preseku tri stuba CFS različitih
dimenzija. Reperno vreme je vreme loma stuba CFS 200 x 200 x6,3 mm (t = 96 min). U



istom trenutku temperature središta betonskog preseka su sukcesivno 337.8 - 93.8 -
46.1 od manjih dimenzija prema većim. Temperature spoljašnjih površina stubova su
skoro identične. Izloženi deo stuba (čelični profil) pri porastu temeperature vrlo brzo
gubi svoju nosivost, nakon čega nosivost stuba zavisi samo od nosivosti betonskog
preseka. Povećanjem dimenzija preseka stuba usporava se prenos topline po dubini
preseka, a time i gubitak nosivosti stuba u celini.
Kod delimično ubetoniranih čeličnih profila (PES - partially enhanced sections) rebro
profila je zaštićeno od direktnog zagrevanja. Vreme požarne otpornosti ovih stubova u
zavisnosti od dimenzija elemenata u preseku stuba je dato na Slici 4. I ovde sa rastom
dimenzija stuba raste požarna otpornost. Razlika u vremenu požarne otpornosti za prva
dva preseka direktno zavisi od dimenzija stuba. Kod stuba sa delimično ubetoniranim
čeličnim HE 500A profilom , veća požarna otpornost u odnosu na stub sa profilom HE
320A je rezultat veće visine rebra profila. Ostale dimenzije i izloženost ostalih delova
profila temperaturi su isti.
Vreme loma stuba sa najmanjim presekom je t =81min . Temperaturno polje kroz sva tri
preseka ovog tipa stuba u trenutku loma je prikazano na slici 5. Temperature u
poprečnom preseku stubova sa većim dimenzijama su malih razlika jer je širina preseka
ista i omogućava podjednako brzo poprečno širenje temperature prema rebru profila.
Veća visina preseka stuba HE 500 A (490 mm ) daje “hladnije“ rebro, pa time i veće
vreme otpornosti na požar. Razlika u vremenu požarne otpornosti za prva dva preseka je
oko -103 % , a kod poslednja dva preseka – 30 %. Temperature spoljašnjih površina
stubova su skoro identične.

400
PES t (min) TES HE 200 A
350
S 355 TES HE 320 A
B 400 300
C 35/37 TES HE 500 A
DIM. 200 x 190 mm 300 x 310 mm 300 x 490 mm 250
PROFIL HE 200 A HE 320 A HE 500 A
ARM. 4 Φ 16 4 Φ 20 10 Φ 25 200
Aa 53,83 Aa 124,40 Aa 197,50
POVRŠINE
(cm2)
As 8 As 25,12 As 49,06 150
Ac 318,17 Ac 842,48 Ac 1223,44
NRK (KN) 2850 6840 11580 100
NFI /NRK VREME POŽARNE OTPORNOSTI t ( min )
ISO 81 ISO 165 ISO 239 50
0,6 HYD 50 HYD 140 HYD 226
PAR NEMA OTKAZA PAR NEMA OTKAZA PAR NEMA OTKAZA 0
OTKAZ AKSIJALNE DEF. AKSIJALNE DEF. AKSIJALNE DEF. STAND. ISO 834 HIDROCARB. PARAMETARSKI
Slika 4. Tabela sa rezultatima proračuna i dijagram vremena požarne otpornosti za
različite dimenzije PES stubova ( delimično ubetonirani čelični profili )
U slučaju hidrokarbonskog požara , kao što se vidi iz tabelarnih rezultata sa predhodnih
slika, ponašanje temperaturnog polja je slično kao kod standardnog ISO 834 požara.
Razlika u vremenima požarne otpornosti kod preseka manjih dimenzija (manji i
srednji), je rezultat brzog rasta temperature kod hidrokarbonskog požara.



Slika 5. Prikaz promene temperature, kroz presek tri PES stuba različitih dimenzija,
za vremenski trenutak t = 81 min (otkaz stuba sa najmanjim dimenzijama preseka )
Pri dejstvu parametarskog požara , sa znatno manjim temperaturama od predhodna dva
scenarija, ne dolazi do otkaza nosivosti nosača bez obzira na tip i veličinu preseka stuba.

3. ZAKLJUČAK

Požarna otpornost spregnutih stubova direktno zavisi od dimenzija poprečnog preseka
stuba i intenziteta požarnog dejstva. Sa povećanjem dimenzija preseka, za isti tip stuba
,temperaturno polje sporije zahvata središte stuba čime se duže zadržavaju nosive
karakteristike materijala , a na taj način i produžava otpornost na požar. Takođe ,
požarna otpornost zavisi i od vida požarnog opterećenja. Za prirodni požar ( srednje
stambeno požarno opterećenje) razmatrani stubovi (svih preseka), su zadržali nosivost i
stabilnost. Za druga dva požarna scenarija trenutak otkaza stuba je zavisio od vida
požarnog opterećenja i dimenzija preseka stuba .
LITERATURA

[1] Cvetkovska, M., Nonlinear Stress Strain Behaviour of RC Elements and Plane
Frame Structures Exposed to Fire, Doctoral dissertation, "Ss Cyril and
Methodius" University, Macedonia, 2002.
[2] CHU Thi Binh, Hollow steel section columns filled with self-compacting concrete
under ordinary and fire conditions, Doctoral dissertation, University of Liege,
2008
[3] Cvetkovska M., Milanović M., Jovanoska M., Cifliganec C., Parametric analysis
of fire resistance of centrically loaded composite steel-concrete columns, 15th
International Symposium of Macedonian Association of Structural Engineers,
Ohrid, Macedonia, 2013.
[4] EN 1992-1-2 - Design of Concrete Structures, General rules-Structural fire
design, 2004.
[5] EN 1994-1-2 - Design of Composite Steel and Concrete Structures, General
rules-Structural fire design, July 2005.



[6] Johnson, R.P., Composite structures of steel and concrete, Vol. 1: Beams, slabs,
columns, and frames for buildings, second ed., Blackwell Scientific Publications,
Oxford, 1994.
[7] SAFIR-Computer program, University of Liege, Belgium.
[8] FIRE RESISTANCE OF CENTRICALLY LOADED COMPOSITE COLUMNS
AS FUNCTION OF THE CROSS SECTION DIMENSIONS
FIRE RESISTANCE OF CENTRICALLY LOADED

COMPOSITE COLUMNS AS FUNCTION OF THE SHAPE
AND THE CROSS SECTION DIMENSIONS
Summary: Fire resistance analysis of centrically loaded composite columns exposed to
different fire models from all sides is presented in this paper. Two different types of
composite columns, as: partially encased steel sections and hollow steel sections filled
with concrete were analyzed and the fire resistance was defined by using the software
SAFIR (University of Liege, Belgium). For the all two types of composite columns the
cross section dimensions were varied and the influence on the fire resistance of the
columns was defined. Design values for the geometrical data, material properties and
actions are taken in accordance with the recommendations given in actual Eurocodes.
Keywords: Composite column, fire resistance, temperature, heat transfer







PROOF LOAD TESTING OF IMS BUILDING
STRUCTURE AND BEHAVIOR OF SLAB JOINT
Nebojša Milovanović1
Željko Flajs2 UDK: 69.057:624.042
Summary: IMS building technology has always been an ideal solution for buildings
resistant to seismic effects, or objects with large capacity due to the specific system and
methods of manufacture. The building has been recently completed in Osijek, Croatia.
This paper performs a comparison between numerical and experimental values of
structure and provides new solutions of slab joints between two IMS slabs. Numerical
model was developed in accordance with European standards, and the proof load test
was conducted according to standard SRPS.U.M1.047:1987.
Keywords: IMS system, Eurocode, Proof load testing, Slab joint details
1. INTRODUCTION
IMS Building Technology is an advanced system for industrialized building. It is based
on prefabricated reinforced concrete elements of the skeleton frame structure, assembled
on-site and joined using post-tensioning tendons.
The prefabricated concrete frame consists of columns, beams, floors slabs, shear walls
and staircases which enable the construction of a wide variety of different buildings,
produced out of relatively small number of typical elements, precast industrially in large
series. IMS building system during its existence withstood numerous foreign regulations
depending on the countries where it was built. European regulations for the design and
building of structures are already in use in most of our neighbours .It’s the matter of time
when they will be used in our country. We recently completed Pilot residential building
with the IMS technology system in the Republic of Croatia in Osijek. Since those
European regulations are already in use in Croatia, IMS technology system had to be
designed and constructed in accordance with European regulations for the very first
time. This pilot project was very important for us, because it showed that it can be
adapted to all the strict requirements of the European group of standards. The paper
mainly presents the way that we conducted proof load tests of some slabs in the IMS
system, a standard that we apply for the tests, as well as concerns that we had during the
designing project in terms of achieving connections at the junction of two adjacent slabs.

1
Nebojša Milovanović, dipl.građ.inž., Institute for testing materials-IMS Institute, Bulevar vojvode Mišića 43,
Belgrade, Serbia, tel: +381112652165, e–mail: nebojsa.milovanovic@institutims.rs
2
Željko Flajs, dipl.građ.inž., Institute for testing materials-IMS Institute, Bulevar vojvode Mišića 43,
Belgrade, Serbia, tel: +381112652165, e–mail: zeljko.flajs@institutims.rs



2. TECHNICAL CLARIFICATIONS
[1] The Residential building in Osijek was in the final stage during the proof load
testing’s . The building has underground garage + ground level + fifth levels and it is
formed in the shape of the letter L. The structure is designed as cast in situ for
underground and ground level, while the rest of levels are formed as a prefabricated
structure. Total area of building is about 8,200 m2. On the building are represented
almost all types of precast slabs that can be manufactured in a facility of "Gradnja" in
Osijek. Throughout the design phase of this project and its performance various
incentives were taken into consideration that would assist in the direction of faster work
execution of the structure. One of the most important is certainly the type of joint
connection between two adjacent slabs during mounting. Every manufactured slab has
extension of reinforcement bars (212mm) at the top of secondary ribs. After slabs
mounting they are welded in the way to keep their continuity in the top zone of
secondary ribs. The detail is shown in Figure 1.

Figure 1. Detail of slab joint

Since the IMS technology system is very specific and incomparable to the typical
prefabricated structures, and as such does not fall into the category of structures that can
be tested according to some of European norms, testing of these kind of structures will
be carried out according to Serbian norm SRPS.U.M1.047 1987 since we have a large
database of samples tested in the IMS technology system that were studied for the last 40
years. In a similar way, testing of this building will be conducted in a similar manner.

3. PROOF LOAD TESTING

Test load of building structure was carried out on the roof level, since it is the simplest
to set up a test load using a crane. In agreement with the Investor (in this case, and
Contractors) as a test load were used euro pallets with clay products known as weight on
the top (650 daN). For as much of the impossibility to insure complete area with design
loads, designers and engineers of this building have decided to load the slabs which are



most affordable at the time of testing. Test load as showed in Figure 2, had to be
satisfied.

Figure 2. Regime of slabs testing

For this kind of regime, the appropriate load has been defined as clay product on the
euro pallets with weight of 650 daN/m2 (hatch areas). The presented scheme is just one
isolated part of roof level which has been tested.

a) b)

c) d)

e)
Figure 3(a-e). Load phase

The main objective of this study is primarily a correlation between the stress-strain state
of numerical and experimental (real) model structures. Due to the fact that the continuity



of the joint connection of secondary ribs is very important parameter for analysis, at the
junction of secondary ribs, reinforcement bars in the middle slabs are discontinuous on
both sides of two adjacent slabs in order to compare these results with the results of the
same type of continuous slabs.
The floor slabs was tested according with :
• Phase I: ~1/4 Qtest, symmetry (Figure 3a)
• Phase II: ~2/4 Qtest, symmetry (Figure3b)
• Phase III: ~3/4 Qtest, symmetry (Figure 3c)
• Phase IV: ~4/4 Qtest, symmetry (Figure 3d)
• Phase V: ~4/4 Qtest, asymmetry (Figure 3e)

4. DISPOSITION OF INSTRUMENTATION

Test load of building structure was carried out on the roof level. Due to load testing,
vertical displacement and deformation were measured. Deformations were tracked with
mechanical deformeters „HUGGENBERGER“ type with measuring range of 254mm
and strain gauges type „TML“ PL-20 (±10000 µm/m). Vertical displacement were
tracked with mechanical transducers type „HUGGENBERGER“ and inductive
transducers type „HBM“ WA100. Table 1 shows number of measuring points that were
tracked during a load testing.

Table 1. Applied instrumentation
Mechanical Strain gauges Mechanical Inductive
deformeters transducers transducers
Deformations (Stress) 16 29
Vertical displacements 10 8
45 18

All measuring points are located on the underside of the structure. Continuous
monitoring data acquisition device is achieved with "HBM" type SPIDER 8 and switch
boxes "BLH" with 10 channels, as shown in Figures 4 and 5. Figure 6 shows disposition
of measuring points.

Figure 4. Acquisition devices Figure 5. Acquisition devices



Figure 6. Disposition of measuring points

5. TESTING RESULTS

Numerical model of IMS structure was made in “Radimpex” software, “Tower 6”. Load
analysis, dimensioning and seismic analysis were performed in accordance with
European regulations (Euro codes 1990,1991,1992,1998). The results of tested slabs are
isolated comparing with complete model to make it easier to view results, following
appropriate boundary conditions. Figure 5 shows diagrams of the vertical displacement
in stages. The measured values are given in parentheses.

Figure 7. Vertical displacement diagrams [mm]



Figure 8. Diagrams of strain state in phases [Mpa]

6. CONCLUSION

After completing the load testing and processing of data, we concluded that a rigid joint
connection which is achieved by welding the upper reinforcement of two mutually
adjacent ribs during the implementation of work has no impact on the achievement of
rigid connection joints. With it’s abolition (breaking the weld profile fitting) at the spot
and testing it, we have quite similar results that correspond to rigid connection in the
numerical model. The reason for the acomplishment of the rigid connection, despite
interruptions reinforcement bars, are steel cylinders (deviators ropes for pre-stressing)
located directly below mentioned connection joints in secondary ribs , and which are
exposed to strong pressure from two ropes  mm. Whilst in the process of work
execution steel cylinders are left in the horizontal gaps in adjacent plates after lowering
tendons into the designed position . Steel cylinders and precast slabs connection is
further secured with injecting mixture into the cylindrical hole, in which way it is
achieved that prefabricated elements work together in the form of rigid connection
joints. Substantial savings were made during work execution of IMS structure and the
simplification of the installation of the elements themselves, since there is no need for
welding reinforcing bars in the upper part of the two adjacent precast slabs.

REFERENCES

[1] Milovanovic, N., Flajs, Z.: Tehnical report IKT 02/13, 2013.
ИСПИТИВАЊЕ ИМС КОНСТРУКЦИЈЕ ПРОБНИМ

ОПТЕРЕЋЕЊЕМ И ПОНАШАЊЕ СПОЈЕВА
Резиме: ИМС технологија градње је увек представљала идеално решење за
објекте отпорне на сеизмичке утицаје односно објекте велике носивости због
специфичности система и начина израде. Недавно је завршен Пилот објекат у
Осијеку, Република Хрватска. Овај рад врши поређење рачунског и испитног
модела и даје нова решења везе између две ИМС таванице. Рачунски модел је
урађен у складу са Европским нормама, док је испитивање спроведено према
стандарду СРПС. У. М1.047:1987.
Кључне речи: ИМС систем, Еврокод, Испитивање пробним оптерећењем,везе



PROPAGATION OF VIBRATIONS AT THE ZEMUN

SIDE OF THE ZEMUN-BORČA BRIDGE
Stanko Brčić1
Zoran Mišković2
Dejan Vučković3 UDK: 624.21:534
Summary: Experimental and numerical analysis of vibration propagation at the Zemun
side of the Zemun-Borča bridge due to construction works is presented, as well as the
slope stability analysis of the loess plateau, which is about 15-20m above the Danube
level and with very steep, almost vertical slope.
Keywords: Propagation of vibrations due to construction works, vibration
measurements, slope stability
1. INTRODUCTION
At the Zemun side of the Zemun-Borča bridge over the Danube there is a loess plateau
about 15-20m above the Danube with very steep slope. In the proximity of the bridge
construction site there are various properties, mostly small residential buildings of rather
poor construction. Before the beginning of the major construction works related to the
bridge abuttment (the pier number 1, consisting of 12 piles and the foundation block), it
was necessary to make assessment of the construction works induced vibrations and its
influence upon the nearby structures, particularly the two buildings at the very edge of
the loess plateau, left and right of the construction site. Also, it was necessary to make
assesment of the slope stability during construction works having in mind the properties
of the loess soil, the slope shape and various machines, like the rotary drilling rig for
installment of the drilled piles, the concrete mixer, excavating bager, crawling crane, etc.

2. VIBRATION PROPAGATION
Having in mind all circumstances related to construction works-induced vibrations,
especially the fact that it was necessary to make an assessment of the induced vibrations

1
Prof. dr.Stanko Brčić, dipl.civil.eng., (corresponding author), University of Belgrade, Faculty of Civil
Engineering, Bul. kralja Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 3218 544, e-mail: stanko@grf.bg.ac.rs
2
Prof. dr.Zoran Mišković, dipl.civil eng., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bul. kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 3218 620, e-mail: mzoran@imk.grf.bg.ac.rs
3
Prof. dr.Dejan Vučković, dipl.eng.geophys., University of Belgrade, Faculty of Mining and Geology, Đušina
7, Belgrade, Serbia, tel: +381-11-3219 244, e-mail: dejavu@rgf.bg.ac.rs



prior to the begining of the actual construction works, the general approach to vibration
propagation analysis was to conduct the vibration transmission measurements due to
controled simulated construction works representing the worst case scenario, with
respect to vibrations, of the future construction works. Also, prior to that, the ambient
vibrations in the broader area of the site were made. Results of conducted sets of
measurements are presented, among other forms, as the corresponding vibration
distribution maps of ambient microtremor and of simulated construction works-induced
vibrations. After that, assessment of vibration effects upon all buildings surrounding the
site, and particularly upon the two most affected buildings at the edge of the loess
plateau on both sides of the site, was made according to British and German standards
BS 7385 (Part 2) and DIN 1450 (Part 3), as well as according to other available vibration
assessment criteria. Vibration measurements were made by recording velocities and, for
control purposes, accelerations. The basic measurements were done using the instrument
TM-3C400, which is the seismometric 24-bit acquisition system with integrated GPS
receiver. Three-axial velosimeters of the frequency range 0.1 - 600Hz were connected to
the system. The system has an autonomus power supply of high capacity (48 hours of
continuous work). Three-axial GeoSpace sensors were connected to the system, and
measured data were stored in the computer memory. The sampling rate is 400 samples
per second (400Hz), i.e. with the period, or the time interval of 2.5ms. During the
acquisition of data the software package AcDat was used, while the later processing of
data was done using the sowtware packages GeoDas 2.11, Grapher 8 and Surfer 8. The
control measurements were related to measurements of accelerations. As the main
acquisition system the instrument MGCPlus by Hottinger Baldwin Messtechnik was
used, which has 8-channel modul for acquisition of dynamic outputs from
accelerometers with the differential voltage. The conversion is 20-bit, so the high
precission of measurements is enabled. Vibrations were registred by the MEMS sensors
by SILICODESIGNS, with the measurement range of ±2g, i.e. ±20m/s2. The
sensitivity of sensors is 2V/g, in the frequency range of 0 - 300Hz, which enables the
precission of measurements of about 0.001m/s2. Figure 1 represents the layout of the
measurement points and the instrument TM-3C400.

Fig. 1(a) Location of measurement points Fig. 1(b) Measurement instrument



In considered case of future construction works, the probable source of vibrations could
be the movement of heavy trucks over uneven ground and resulting shock loads. Also,
the works related to soil compaction during construction of the access road are to be
expected. Having in mind the future dominant construction works with the most
potential for generation of vibrations, for the simulation of construction works a concrete
mixer, a heavy truck and a tracked excavator (bagger) were selected. Figure 2 represents
the machines selected to represent the simulated construction work.

Fig. 2(a) Heavy truck and a mixer Fig. 2(b) Tracked excavator (bager)
Obtained results, presented in the form of the soil velocities distribution, or, as the
velocity maps, for the ambient vibrations, or microtremor, and for induced vibrations
due to simultaneous heavy truck and concrete mixer excitation, are given in the Figure 3.
Velocity maps are isolines of measured ambient and induced velocity components.

Fig. 3(a) Velocity map for microtremor Fig. 3(b) Velocity map for induced
(distribution of ambient vibrations) vibrations due to heavy truck and a mixer
Velocity distribution maps give the overview of the vibration propagation through the
soil in the construction site area. Induced vibration velocity map, Fig. 3(b), clearly
represents that the soil at the site is quite inhomogeneous, with varous discontinuities,
since the velocity propagation from the source is guite different in various radial
directions. The corresponding attenuation (vibration propagation) laws for three



dominant horizontal directions are defined using data presented in the Fig. 3(b). The
time history of induced vibration velocities close to one of the houses at the edge of the
loess plateu, called the House-1, is given in the Figure 4. Assessment of vibration effects
upon building is mostly defined through the frequency dependant maximum velocities of
the soil particles, the so-called PPV („Peak-Particle-Velocity”), which are measured at
basement, i.e. at the soil near the wall on the side of vibration source: PPV=v(t)max.

Fig. 4(a) Measured velocity time history Fig. 4(b) Comparative time histories of
near the House-1 (all 3 components) vertical velocities Vz (source and House 1)
There are various international criteria, (but not Serbian!), related to vibration effects
upon the houses and upon the people in houses, mostly based upon the PPV values. For
the dominant vibration frequency range in considered case, allowable PPV values for
buildings are BS 7385-2: 15-20mm/s, DIN 1450-3: 5mm/s, Swiss criteria: 5mm/s, etc.
For people in buildings, PPV based criteria are 11mm/s (Reiher), 5mm/s (Whiffen),
6.1mm/s (Wiss), but DIN 1450-2 defines the so-called KBf parameter, as a measure for
vibration effects upon people. Definition of KBf(t) is rather complicated, so it is not
given here. According to DIN 1450-2 the criteria is: KBf,max < Au and, in this case,
Au=0.20. Calculated values KBf,max for the most exposed buildings were 0.0395 (House-
1), 0.0297 (House-2) and 0.0430 (House-3), therefore, significantly bellow 0.20. Also,
all PPV values were significalnly bellow the adopted 5mm/s limit, so the main
conclusion related to vibration propagation due to construction works and its effects
upon the properties and people in the vicinity of the site is that the palnned construction
works produce no harmfull vibrations to surrounding buildings and people.

3. SLOPE STABILITY ANALYSIS

Location of the construction site at the Danube bank on the Zemun side is a loess plateau
which is for about twenty meters above the Danube level. The house called the House-1,
even though it is outside of the construction site, is the most endangered property with
respect to the slope stability. First, it is closest to the edge (some 5-5.5m) towards the
Danube and second, the slope gradient towards the Danube at that location is greater
then at other locations in the surroundig, it is almost vertical. Slope stability analysis was
conducted using the program SLOPE/W, which is the part of the computer code



GEOSTUDIO by the company GEO-SLOPE, Inc. Respecting the geotechnical soil
properties, with some variations of the soil strength parameters, representing the
geometric configuration of the slope, given underground water level etc., several
numerical models of the slope were made. All ten different soil layers were presented in
the numerical models, with the corresponding characteristics (soil thickness h, strength
parameters γ, ϕ, c). The level of the Danube was presented as the corrsponding
hydraulic pressure. At location of the House-1, the corresponding surface overpressure,
representing the weight of the house, was given too. The slope stability analysis, i.e.
determination of the slip surfaces and the factors of safety, was performed using the
Morgenstern-Price method. View at the slope by the House-1 and results of the slope
stability analysis are given in Fig. 5.

Fig. 5(a) View at the slope by the House 1 Fig. 5(b) Slope stability analysis (House 1)

The conclusion was that the slope is conditionally stable, i.e. the factor of safety is about
1.0. However, one should keep in mind that the strength parameters of the soil are the
result of soil investigation of only one, relatively far away, drillhole, so the obtained soil
data are not sufficently reliable. Having in mind the the soil data, above all the strenght
parameters, are not sufficently reliable, it may be concluded that the slope at location of
the House-1 is conditionally stable. If into the soil under the house fundations, or in the
immediate surrounding, some larger quantity of water appears, e.g. due to some damage
of plumbing or sewage pipes, there is the great possibility of rapid violation of the slope
stability at any moment. Consequently, the corresponding measures were prescribed.
Besides the slope stability analysis of the profile just outside the construction site limits
(location of the House-1), slope stability analysis was performed for the position of the
bridge abuttment no.1 (longitudinal axis of the bridge). Due to slightly less steep profile
towards the Danube, the factor of safety of 1.070 was obtained, which is slightly better
then 1.030, but it is still low. After the removal of some 2.0m of the top layer soil, as
presented in the Fig. 2(b), the factor of safety was obtained as FoS=1.199. Various
phases of the work process related to construction of the abuttment no.1 were simulated
(drilling of the piles, construction of the concrete block connecting the piles, the final
indentation of the slope edge towards the Danube, protective coffer-dam in the Danube,
etc.) and the correspodnig factors of safety of the slope stability were determined. Based
upon such analysis, the working range of heavy machines, especially the rotary drilling
rig and the excavation bager, was defined and limited. For instance, prior to drilling of
the 12 piles, the rotary drilling rig (or any heavy machine) was not allowed to come



closer then 9.0m from the edge of the slope. After construction of piles the slope is
somewhat stabilized and the factor of safety is increased. Therefore, the limiting position
of the excavator bager, which was used to form the final edge of the slope, was limited
to 5.0m from the edge. Some phases of the slope stability analysis are given in the Fig. 6.
Fig. 6(a) represents the closest position of the rotary drilling rig, while Fig. 6(b)
represents the case when all 12 piles are constructed. The effect of piles for the slope
stability is obvious: FoS is increased from 1.199 to 1.789 due to the presence of piles.

Fig. 6(a) The closest position of the rotary Fig. 6(b) Two heavy machines after
drilling rig (9.0m from the slope edge) construction of the piles

The work presented in this paper is conducted in the framework of the scientific projects
funded by the Ministry of education, science and technological development of the
Republic of Serbia TR-36046, TR-36048 and TR-3303, respectively for each author.

REFERENCES

[1] Brćić S., Mišković Z., Vučković D.: Construction-induced vibration assessment on
the Zemun side of the Zemun-Borča Bridge, Technical report, Belgrade, May 2012
[2] Brćić S., Mišković Z., Vučković D.: Slope stability of the right bank of Danube
during construction works related to Zemun-Borča bridge, Technical report,
Belgrade, June 2012
ПРОПАГАЦИЈА ВИБРАЦИЈА НА ЗЕМУНСКОЈ

СТРАНИ МОСТА ЗЕМУН-БОРЧА
Резиме: Приказује се експериментална и нумеричка анализа пропагације
вибрација на земунској страни моста Земун-Борча насталих услед грађевинских
радова приликом изградње моста, као и анализа стабилности косине лесног
платоа који је око 15-20м изнад нивоа Дунава и са веома стрмим, скоро
вертикалним нагибом.
Кључне речи: Пропагација вибрација услед грађевинских радова, мерење
вибрација, стабилност косине



НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА ПОЖАРНЕ ОТПОРНОСТИ
НЕКОЛИКО ТИПОВА МЕЂУСПРАТНИХ
Миливоје Милановић1
Мери Цветковска2 УДК: 692.522:519.6
Резиме: У овом раду је анализирана пожарна отпорност неколико типова
међуспратних конструкција које су најзаступљеније у нашем грађевинарству.
Типови међуспратних конструкција су изабрани тако да представљају
репрезенте из области високоградње и градње индивидуалних стамбених
објеката. Помоћу софтвера SAFIR (Универзитет у Лијежу, Белгија) прорачуната
је пожарна отпорност четири различита типа међуспратних конструкција :
пуна (масивна) АБ међуспратна плоча , полумонтажне АБ плоче система ФЕРТ ,
YTONG и STIRODOM (са пуниоцима од стиродура). Анализа пожарне
отпорности је извршена у односу на критеријум употребљивости третиране
конструкције у пожарним условима ,према важећим стандардима из ове области.
Усвојене карактеристике конструкције, материјала и оптерећења у сагласности
су са важећим Еврокодовима и нашим прописима.
Кључне ријечи: Међуспратана конструкција, пожарна отпорност, температура,
пренос топлоте

1. UVOD

Međuspratne tavanice , kao horizontalni površinski konstruktivni elementi, imaju vrlo
bitnu ulogu u obezbeđivanju nosivosti,upotrebljivosti i stabilnosti objekta u celini.
Dejstvo,različitih,stalnih i promenljivih opterećenja na različite tipove međuspratnih
konstrukcija, za usvojene različite statičke sisteme , čini kompleksnim projektovanje,
proračun i dimenzionisanje konstrukcija. Kada navedenim uticajima u preseku tavanica
dodamo i požarno opterećenje, problem proračuna i dimenzionisanja istih postaje još
složeniji. Osnovna potreba je da se obezbediti određeno vreme požarne otpornosti
međuspratnih tavanica, kako bi se omogućilo evakuisanje ljudi i bezbedno gašenje
požara. Strožiji kriterijum, u savremenom projektovanju za dejstva požara, je zahtev da
se oštećenja konstrukcije od požara ograniče na oštećenja lokalnog karaktera.
Konstrukcije treba projektovati i zaštititi tako da se, u toku trajanja požara, jave
oštećenja koja će se kasnije lako sanirati, bez dovođenja u pitanje stabilnost tavanica i
konstrukcije u celini. Zbog prirode međuspratnih konstrukcija da mogu biti izvedene sa
jednim i više matrijala sa različitim karakteristikama (veliki broj savremenih

1
Assist. PhD, State University of Novi Pazar, Novi Pazar, Serbia , pbarhisnp@gmail.com
2
Prof. PhD, Faculty of Civil Engineering, Ss. Cyril and Methodius University in Skopje, Macedonia,
vetkovska@gf.ukim.edu.mk



polumontažnih i montažnih tavanica ),načina izvođenja ,statičkih sistema, pri dejstvu
požara potrebno je izvršiti analizu istih sa više aspekata, kao što su [1]:
 različitih materijali u preseku tavanice : beton, armatura i drugi materijali,
 raspored pojedinih materijala u poprečnom preseku konstrukcije,
 krajnji linijski uslovi oslanjanja tavanica –slobodno oslonjene ivice, elastično
uklještenje, ploče oslonjene na stubove, kombinacije i dr.,
 intenzitet, položaja i pravac prenošenja opterećenja,
 veličine procenta armiranja glavnom i konstruktivnom armaturom,
 različitih dimenzija poprečnog preseka (debljine) tavanice, za isti tip preseka,
 načina izvođenja tavanica : monolitno , polumontažno i montažno ,
 obrade površina tavanice, položaj požarnog opterećenja na istim i drugo.
Danas u našoj građevinskoj praksi postoji veći broj tipova međuspratnih tavanica, u
odnosu na gore pobrojane kriterijume. U višespratnoj stambenoj gradnji su uglavnom
zastupljene masivne (pune) armirano betonske ploče izvedene kao monolitne ,
polumontažne ili montažne , različitih debljina. Za individualnu stambenu gradnju su
karakteristične brojne polumontažne tavanice od kojih su ovde izdvojena tri tipa:
polumontažne tavanice tipa FERT ,STIRODOM i YTONG. Poslednja tri tipa tavanica
prenose opterećenja u jednom pravcu, što je usvojeno i za punu armirano betonsku
ploču, kako bi se ravnopravno uporedili rezultati požarne otpornosti. Kod međuspratnih
konstrukcija u eksploataciji, pored zadovoljenja osnovnog uslova nosivosti ,veoma bitno
je ispunjenje uslova upotrebljivosti (ograničenje deformacija). U požarnim uslovima, u
velikom broju realnih požara ,eksperimenata i numeričkih analiaza , utvrđeno je da je
trenutak otkaza (loma) međuspratne konstrukcije propraćen značajnim deformacijama
iste. Ovakve deformacije znatno prekoračuju mogućnost upotrebe takve tavanice. Iz tog
razloga je propisima i standardima ograničena deformacija (ugib) konstrukcije , u toku
dejstva požara . Prema ISO standard ta vrednost je L/30. ( L- noseći raspon tavanice).
Nosivost i deformacije međuspratne konstrukcije zavise od karakteristika primenjenih
materijala ,veličine opterećenja i geometrije preseka tavanice. Za slučaj požarnih
dejstava, pri projektovanju, treba uzeti u obzir i termičke karakteristike primenjenih
materijala, posebno sve većeg broja savremenih materijala.Na osnovu analiza dati su
zaključci i okvirne preporuke, o načinu korišćenja i eventualnoj potrebi zaštite
međuspratnih konstrukcija od požarnog dejstva.

2. SAFIR– MODUL ZA PRORAČUN POŽARNE OTPORNOSTI

Numerička analiza ponašanja usvojenih tipova međuspratnih konstrukcija, sa
modeliranjem istih od strane autora ovog rada ,izvršena je pomoću numeričkog modula
SAFIR. SAFIR je namenski računski program za analizu konstrukcija i konstruktivnih
elemenata u uslovima ambijentne temperature i povišenih temperatura za vreme dejstva
požara [5]. Program je baziran na metodi konačnih elemenata (MKE). Razvijen je na
Univerzitetu u Liježu, Belgija. Odnos napon-deformacija je uglavnom linearno-elasto-
plastični za čelik i nelinearni za beton. Prvi korak analize je proračun raspodele
temperature unutar preseka konstruktivnih elemenata – “termička analiza ”. Drugi korak



je “statička analiza“ čija svrha je određivanje odgovora konstrukcije usled statičkog i
toplotnog opterećenja.

3. POŽARNA OTPORNOST ČESTO PRIMENJIVANIH MEĐU-
SPRATNIH KONSTRUKCIJA OBJEKATA KOD NAS

Analiza međuspratnih konstrukcija u u uslovima požarnog opterećenja je izvršena za
četiri tipa konstrukcije : armirano betonska puna (masivna) ploča , polumontažna FERT ,
YTONG i STIRODOM konstrukcija . STIRODOM tavanica je analizirana sa gipsanom
plafonskom oblogom i bez obloge(mrežica i tankoslojni malter).Elementi poprečnih
preseka analiziranih međuspratnih konstrukcija i njihove dimenzije, usvojeni su prema
našim važećim standardima (pravilnik BAB). Karakteristike materijala su usvojene
prema evropskim i našim standardima (EC,JUS).Prikaz analiziranih konstrukcija je na
slici 1.

Slika 1.: Tipovi analiziranih međuspratnih tavanica : a)–masivna AB ploča ; b)- FERT
tavanica ; c)- STIRODOM tavanica sa i bez gipsanog plafona i d) – YTONG tavanica
Pri analizi požarne otpornosti u zavisnosti od tipa međuspratne konstrukcije usvojeni su
sledeći parametri, karakteristike i uslovi:
 Međuspratne konstrukcije su izlagane požarnom opterećenju sa donje strane,
 Analizirana je izdvojena traka širine b = 1 m, L=6m,
 Oslanjanje tavanica na krajevima je slobodno (sistem proste grede),
 Sadržaj vlage u betonu je isti za sve tipove preseka - 3 % (30 lit / m3),
 Požarni scenario je isti za sve analizirane tavanice, ISO 834 - standardni požar,
 Fizičko-mehaničke karakteristike betona su usvojene prema EC2,
 Usvojena armatura je kvaliteta B 400/500, beton marke - C 30/37 (EC2,EC3),
 U desnom osloncu je omogućena dilatacija u pravcu ose konstrukcije kako bi ista
mogla nesmetano da se izdužuje pri dejstvu temperature.
 Ostali materijali su usvojeni prema karakteristikama koje je dao proizvođač,
 Usvojeno je stalno i promenljivo opterećenje kako je dato u analizi.
Termičke i mehaničke karakteristike materijala za usvojene tipove međuspratnih
konstrukcija su date u tabeli 1.Ostali materijali su ugrađeni u softver SAFIR prema EC.



TABELA 1. : Termičke karakteristike) usvojenih materijala u preseku tavanica.
FERT GIPS EKSPAND. YTONG
KARAKTERISTIKE / MATERIJAL
PUNIOC TABLA STIRODUR PUNIOC
ZAPREMINSKA TEŽINA kg/m3 1800 1000 30 600
VLAŽNOST kg/m3 1,5 1,0 - 8
TERMIČKA PROVODLJIVOST W/m*K 0,75 0,21 0,035 0,14
SPECIFIČNA TOPLOTA J/kg*K 900 1090 1450 1000
RELATIVNA EMISIJA - 0,93 0,85 0,90 0,90
KOEFICIJENT KONVEKC. TOPLO W/m2*K 25 25 25 25
KOEFICIJENT KONVEKC: HLADNO W/m2*K 7 7 7 7

U požarnoj analizi usvojeno je maksimalno opterećenje koje izaziva graničnu
deformaciju u ambijentalnim uslovima. Granična deformacija je L/250 [4][7].

YTONG
YTONG does not
NE DOSTIŽE
t ( min ) GRANIČNI
reach UGIB
the boundary
PUNA PLOCA
100 deflection
FERT TAVANICA
IZOLOVANI STIRODOM
NEIZOLOVANI STIRODOM
90
GRANICNI UGIB L/30
YTONG PLOCA
80
70
60
50
40
q/q(l/250) ( % )
100 84 67 50

Slika 2. Prikaz vremena požarne otpornosti analiziranih međuspratnih konstrukcija
Na Slici 2 prikazan je dijagram vremena požarne otpornosti usvojenih tipova
međuspratnih konstrukcija. Reperna vrednost je opterećenje graničnog ugiba u
ambijentalnim uslovima, usvojena kao 100% vrednost. Ostale vrednosti opterećenja su
date na apcisi dijagrama ( 84% , 67 % i 50%). YTONG tavanica ne dostiže graničnu
deformaciju za sve vrednosti opterećenja. Neizolovana STIRODOM tavanica ima
najmanju požarnu otpornost.Razlog je veoma mala otpornost stirodura na visoke
temperature.Gipsana izolacija kod izolovane STIRODOM tavanice i opekarski punioc
kod FERT konstrukcije doprinose većoj požarnoj otpornosti ovih tavanica. Deformacije
od savijanja analiziranih tavanica,u toku izloženosti požarnom dejstvu, prikazane su na
slici 3. Najmanje deformacije ima YTONG tavanica. Zahvaljujući izuzetnim izolacionim
svojstvama gipsane obloge (30mm),na zagrejanoj strani, tavanica STIRODOM se takođe
dobro ponaša. Kod STIRODOM tavanica bez izolacije, zbog brzog sagorevanja
stirodura,već iznad t=60 min se dostiže granična vrednost ugiba-L/30.



10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
0
t (min)
-100
-200
-300
REIFORCED
PUNA CONCRETE
PLOCA
PUNA PLOCA SLAB
FERT TAVANICA
FERT SLAB
FERT TAVANICA
-400
STIRODOM INSULATED
IZOLOVANI
IZOLOVANI SLAB
STIRODOM
STIRODOM
NEIZOLOVANI
STIRODOM WITHOUT STIRODOM
INSULATION
q = 0,50*q(l/250)
NEIZOLOVANI STIRODOM
YTONG GRANICNI
GRANICNISLABUGIBUGIB L/30
L/30
-500 YTONG PLOCA
BORDER DEFLECTION
YTONG PLOCA
U (mm)
-600

Slika 3. Prikaz deformacije ( ugiba ) od savijanja , pri zagrevanju usvojenih tavanica

Iako FERT konstrukcija ima bolju otpornost ( ne velika razlika ) od masivne betonske
ploče (slika 2) , ipak,zbog veće krutosti pune ploče ,deformacije u toku zagrevanja ovih
tavanica,skoro da su identične. Poslednja slika 4, prikazuje temperaturu u armaturnoj
šipki, pune armiranobetonske ploče debljine d=17cm,u odnosu na temperaturu ambijenta
pri standardnom požarnom testu. Takođe je prikazana deformacija savijanja tavanice pri
razvoju temperature u armaturi iste.

Slika 4: Dijagram razvoja ugiba pune AB ploče u sredini raspona, u odnosu na porast
temperature armatur. šipki i temperature u ambijentu ISO-834 požara za vreme od 2 h ;

4. ZAKLJUČAK

Puna armiranobetonska međuspratna tavanica ,koja je nezamenljiva kod izgradnje
objekata visokogradnje, vrlo dobro se ponaša u uslovima požarnog dejstva. Za



individualne stambene objekte najbolje rezultate, u požarnoj otpornosti, daju YTONG
tavanica i STIRODOM tavanica sa izolovanom donjom stranom ploče. FERT tavanica,
vrlo popularna u našoj individualnoj stambenoj izgradnji, ima manju požarnu otpornost
od YTONG I STIRODOM tavanice. Međutim, ako se se uzmu u obzir ekonomski
parametri, FERT tavanica može dobro zameniti pomenute tavanice u smislu požarne
otpornosti.Evidentno je da za, individualne stambene objekte , zbog svoje male težine i
dobre požarne otpornosti ,nove tavanice (YTONG , STIRODOM i sl.) , sve više istiskiju
klasične armirano betonske međuspratne konstrukcije.

LITERATURA

[1] Atesti za polumontažne konstrukcije i tehnički prospekti proizvođača.
[2] Cvetkovska, M., Nonlinear Stress Strain Behaviour of RC Elements and Plane
Frame Structures Exposed to Fire, Doctoral dissertation, "Ss Cyril and
Methodius" University, Macedonia, 2002.
[3] Đuranović N., Perišić V.,Ispitivanje polumontažne tavanice od Fert gredica,
Zbornik radova sa II simpozijuma "Ocena stanja, održavanje i sanacija objekata u
građevi-narstvu", Društvo građevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije,
Mataruška Banja, 17 - 20 april 2001.
[4] EN 1992-1-1 2004, Design of concrete structures - Part 1-1: General rules and
rules for buildings
[5] EN 1992-1-2 2004, Design of concrete structures - Part 1-2: General rules.
Structural fire design
[6] JUS U.N8.030 - Prefabrikovane gredice od glinenih elemenata za izradu
medjuspratnih odnosno tavaničnih konstrukcija, 1997 godine.
[7] Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton, 1987.
[8] SAFIR-Computer program, University of Liege, Belgium
[9] The integrity of Compartmentation in Buildings During a Fire , Building Research
Establishtment Ltd 2005
NUMERICAL ANALYSIS OF FIRE RESISTANCE OF

SOME TYPES OF FLOOR STRUCTURES
Summary: This paper presents the numerically achieved results for the fire resistance of
several types of floor structures which are mostly used in our buildings. Types of floor
structures are selected as representatives in construction of individual houses. Using the
software SAFIR (University of Liege, Belgium) the fire resistance of four different types
of floor structures is calculated, as: solid RC floor slabs, semi-prefabricated reinforced
concrete slab systems FERT, YTONG and STIRODOM (with ceiling styrodur). The fire
resistance is defined with respect to the criteria of usability of the structures in fire
conditions, according to the applicable standards in this area. Material properties and
applied loads are taken in accordance with the Eurocodes and our relevant regulations.
Keywords: Floor structure, fire resistance, temperature, heat transfer



INELASTIC ANALYSIS OF COLD-FORMED EHST

COLUMNS UNDER ECCENTRIC LOADING
Ma Bavan1
Shahrizan Baharom2 UDK: 624.166:519.6
Summary: This paper discusses the deviancy of the ultimate axial load in the
consideration of eccentric loading in terms of differing flexural rigidities by two
primary axes of the Elliptical Hollow Steel Tubular (EHST) columns. A non-linear
finite element (FE) model of EHST column with three dimensional solid elements and
with discrete rigid ended plates was developed, and centrically loaded. The axial
load and shortening responses were predicted and compared with experimental
analysis. A good agreement was examined between the responses of FE model and
experimental analysis found in the literature. The validated FE model was then
extended with parametric studies on eccentric loadings by both axes. The failure
criteria due to the stresses developed by external load is described with stress
resultants in each case by considering the axial force induced by centric loading, and
axial force and bending moment induced by eccentric loading in both axes. The
failure criteria of the columns were determined in terms of local buckling, flexural
buckling and material yielding. In addition, interaction diagram between moments
induced by both axes with ultimate axial load is discussed and strengthening methods
are also suggested.
Keywords: Elliptical hollow Steel tubular columns, Finite element analysis, Combined
moment and axial load, Failure criteria, Interaction diagram

1. INTRODUCTION

The steel tubular columns have been extensively used in bridges, offshore structures and
high rise buildings due to its behaviour of high strength and high ductility. The local
buckling of the columns was postponed by concrete infilling and in addition, high
strength was achieved by applying carbon fibre reinforced polymer strips with
postponing local and flexural buckling failures. Even there are several researches
available in the determination of ultimate strength behaviour of steel tubular specifically
in the sections of square, rectangular and circular, the Elliptical Hollow Steel Tubular
(EHST) section is a new structural form using in the current trend, which includes

1
Ma Bavan, Department of Civil and Structural Engineering, National University of Malaysia, Bangi,
Selangoor, Malaysia tel: ++60133130643, e – mail: mmbavan@yahoo.com
2
DR. Shahrizan Baharom, Senior Lecturer, Department of Civil and Structural Engineering, National
University of Malaysia, Bangi, Selangoor, Malaysia



complicated flexural rigidities by inconsistent of major and minor axes properties as
beneficiary structural forms in some cases.
At the start, the ultimate strength of concrete filled steel tubular beam-column was
experimentally studied by Kloppel and Goder (1). The effects of eccentric and axial
loads of concrete filled steel tubular beam-column have been experimentally studied
continuously by Furlong (2) and particularly, the circular and square sections were used
in his analysis. It was then constantly studied the local and global behaviours of the
columns deeply in the sections of square, rectangular and circular hollow and concrete-
filled steel tubular sections. In the consideration of elliptical sections, the failure criteria
and ultimate strength behaviour are varied with such sections due to its stability and
flexural rigidities by differing major and minor axes properties. Even there are limited
researches in the section of elliptical hollow section and thus, the analysis is necessary in
terms of critical failure criteria. Zhu and Young (3) have studied the design of cold-
formed steel oval hollow section columns and they have extended the sections by non-
linear finite element analysis to evaluate the reliability of the design rules. Moreover, the
cold-formed-steel oval hollow sections under axial compression have experimentally
investigated by Zhu and Young (4) and they have presented that the European and
American Iron Steel Institute (AISI) are more conservative in their reliability analysis of
the design rules. It was identified in this paper from the finite element analysis that the
EHST columns under eccentric compression loadings were limited its ultimate strength
in terms of local buckling and a detailed discussion is presented to postpone the failure
criteria in terms of obtaining possible ultimate limit strength.

2. EXPERIMENTAL REVIEWS

A series of tests were done in the studies of ultimate strength of cold-formed-steel
elliptical hollow sections subjected to axial compression by Zhu and Young (3, 4). The
section named as A360, consisted a length of 361.2 mm and a cross section area of 556.9
square millimetres was taken for this study. A set of 25 mm end plates were welded at
both ends and the fixed ended criteria was made at both ends by bolts with bearings from
restraining as of twisting, rotating and wrapping by both axes. Figure 1(a) shows the
dimensions of the section of hollow section. The load was applied at the upper end of the
column by hydraulic actuated as displacement control with a speed of 0.1 mm/min. The
load application and support of experimental analysis done by Zhu and Young (3, 4) by
using servo controlled hydraulic testing machine are shown in the Figure 1(b). The
readings in the applied load and shortening of the column were recorded throughout the
analysis.

3. FINITE ELEMENT MODEL GENERATION AND VALIDATION

Three dimensional finite element model was developed with non-linear material
components for a steel tube oval shape column. The connections between end plate and
steel tube column, and deformation of end plates have not been important in this study



and thus, with considering the welding connection, two rigid end plates were fixed by tie
constraint at both ends. In the concerns of post buckling effects with considering the
shortening of the columns at constant deformation speed in the experimental analysis,
which has been done by Zhu and Young, ABAQUS explicit solver was used to predict
the reliable behaviour. The validation was done with both ABAQUS implicit solver with
various types of elements, and the deformation of the structure was compared. A
reference point was preferred in the rigid plate at one end of the column, and fixed
support conditions were applied as shown in Figure 2. The reference point at the rigid
plate of the next end was variable in the analysis according to the prediction of the
required effects due to loadings. The concentrated load was applied at the reference
point, and the point was allowed to move in the vertical direction, the next two directions
were restricted. The quasi static solution also has been determined with the comparison
of kinetic and internal energies, and kinetic energy was maintained within five
percentage of internal energy throughout the analysis. The applied load and
corresponding support reaction forces were compared throughout the analysis with the
purpose of those impartiality to confirm the static solution in the explicit solver.

Figure 1 (a) Dimensions of the cross section of the EHST column (b) Fixed ended
column test (Source: Zhu, J. and Young, B.)

Three dimensional solid element C3D20 available in ABAQUS was used to steel tube
column and it could be observed in the analysis with various types of element that such
element, which contains 20 nodes with three degrees of freedom in each node is suitable



to the steel tube column in local buckling effects. In addition, R3D4 element was applied
to the rigid plates at both ends. The non-linear material behaviour of structural steel was
developed by the proposed equation by Gattesco (5) with adopting the material test
values of yield and ultimate stress states done by Zhu and Young (3, 4). The stress strain
responses of the coupon test on the steel material from flat and curved portion are shown
in the Figures 3(a) and 3(b), respectively. The beginning stage of the linear material
behaviour, which is elastic state, was considered with the measured values of young
modules in both curved and flat portions promptly from the test done by Zhu and Young
(3, 4), and the Poision’s ratio was considered as 0.3. The measures test values, which are
young modules, static proof stress, ultimate tensile strength and elongation after fracture
have been taken from coupon tests with both different geometric sections of curved and
flat column portions.

Figure 2. Elements and boundary conditions used in the FE model of the column

In the experimental analysis, the applied load at ultimate state was predicted with a value
of 185.9 kN and the finite element model was shown the ultimate limit state of the
applied load as 199 kN, which was a coefficient of deviation of 7%. Meanwhile, it could



be observed very close applied load at ultimate limit state when the similar steel plates
were used instead of rigid plates. The major concerns of the analysis were in terms of
flexural and local buckling effects of EHST columns and thus, it was analysed with rigid
plated end supports in an acceptable deviation of the ultimate limit state as 7% with
comparing experimental analysis. The material fracture behaviour of the column was
observed throughout the analysis and the first yielding point predicted in the FE model is
shown in the Figure 4. In terms of the behaviour of the columns and predicted ultimate
limit state in the FE model, the FE model was reliable to do the further parametric
studies.
Figure 3. Stress strain curves of steel from experiment (a) at flat portion (b) at curved
portion. Source: Source: Zhu, J. and Young, B.
Figure 4. Initial yielding point of column
4. RESULTS AND DISCUSSIONS

The validated finite element model was then included in the analyses of parametric
studies such that the loading points were shifted in the directions of both x and y axes.
The concentrated load was applied in the similar way of an experiment at the selected
points, and the applied load and shortening responses were predicted throughout the
analysis of each model. The Figures 5(a) and 5(b) show the cross section of the EHST
section and the obtained interaction diagram of ultimate applied load with induced



moments due to the eccentric loadings. Table 1 shows the detailed loading points,
applied loads and induced moments at ultimate limit state. Mostly, local buckling was
the effect in limiting the ultimate strength of the EHST columns, and the early initial
buckling was occurred according to the characteristic point of eccentric loadings. The
results commonly showed that the ultimate strength reduces with increasing the
eccentricity of loadings. The yielding point at various levels of axial load was observed
in the models with eccentric loadings. Meanwhile, the failure modes were predicted in
terms of buckling effects. The yielding regions of the model which was applied the load
at maximum distance from the X axis, applied the load at maximum distance from the Y
axis, and applied the load at maximum distance from the X and Y axis are shown in the
Figures 6(a), 6(b) and 6(c), respectively. It was reached the ultimate stress as early when
the load was applied with induced moments in both axes. A maximum of 76 % deviation
was predicted and an amount of deviation was mostly observed in all FE models. It
could be concluded that the ultimate limit state of axial load limits when the EHST
columns subjected to combined applied load with induced moments from the involved
verification studies of EHST columns.
Table 1 Detailed loading point, applied load and induced moments at ultimate limit state

5. CONCLUSIONS AND SUGGESTION FOR FUTURE RESEARCH

The behaviour of the EHST column section was studied with non-linear finite element
analysis in the subjection of eccentric loadings.



It was found that the ultimate limit axial strength reduces when the axial load was
applied in a combination of bending moments and axial compressive load. When load
reference point was in a high distance from centric point, the axial strength was highly
reduced. It was hugely dropped by 76% of deviation when the applied load was applied
in maximum distances along both axes. The failure criteria of the column were observed
as local buckling in all cases, and the yielding point and reaching an ultimate limit state
were shifted as early due to the induced moment by eccentric applied axial loads. It has
to be implemented the analysis in terms of postponing the failure criteria with an
increase of ultimate limit state axial loads. It was not considered the behaviour of the
EHST columns in this study with column geometric and material properties such as steel
yield strength, slenderness ratio and depth-to thickness ratio, which will be more
influenced in the ultimate limit state behaviour. Thus, this study can be extended to
analyse a proper strengthening method with various properties of the column.
Figure 5. (a) Cross section of the EHST section (b) Interaction diagram of ultimate
applied load with induced moments due to the eccentric loadings
Figure 6. The yielding regions where applied the load was at maximum distance from
the axis (a) From the X axis (b) From the Y axis (c) From the X and Y axis



REFERENCES
[1] Kloppel, V.K., Goder, W. (1957). Strength of concrete filled steel tubular columns.
Journal of Structural Division, ASCE, 95(12), 2565-2587.
[2] Furlong, R.W. (1967). Strength of steel encased concrete beam columns. Journal of
Structural Division, ASCE, 93(5), 113-124.
[3] Zhu, Ji-Hua., Young, B. (2012). Design of cold-formed steel oval hollow section
columns. J Constr Steel Res 71, 26-37.
[4] Zhu, Ji-Hua., Young, B. (2011). Cold-formed steel oval hollow sections under axial
compression. J Journal of Structural Engineering, ASCE, 137(7), 719-727.
[5] Gattesco, N. (1999). Analytical modelling of nonlinear behavior of composite
beams with deformable connection. J Constr Steel Res 52. pp 195-218.
[6] British Standard Institution. 2005. Eurocode 4: Design of composite steel and
composite structures. DDENV 1994-1-1. European Committee for standardisation.
[7] ABAQUS user's manual: version 6.11, Dassault Systèmes Simulia Corp.,
Providence, RI, USA.
НЕЛИНЕАРНА АНАЛИЗА ХЛАДНО

ОБЛИКОВАНИХ "EHST" СТУБОВА ПОД
УТИЦАЈЕМ ЕКСЦЕНТРИЧНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА
Резиме: Овај рад приказује анализу одступања граничне носивости на
центрични притисак у односу на ексцентрични притисак у смислу различите
крутости на савијање око две главне осе челилних стубова са елиптичним
шупљим попречним пресеком (EHST стубови). Нелинеарни модел EHST стубова
сачињен од 3Д запреминских коначних елемената (МКЕ) и крутих плоча на
крајевима је анализиран под утицајем центричног оптерећења. Срачунато
центрично оптерећење и деформација скараћења су поређени са
експериментално добијеним подацима. Утврђено је добро слагање резултата
добијених помоћу МКЕ и експерименталних резултата из литературе.
Потврђени МКЕ модел је након тога проширен и спроведена је параметарска
анализа ексцентричног оптерећења за обе главне осе савијања. Критеријум
лома услед напона који су настали као последица спољашњег оптерећења је
дефинисан помоћу резултанти напона које су код сваког случаја оптерећења
узимали у обзир чист центрични притисак и центрични притисак заједно са
моментом савијања насталих као последица ексцентричног оптерећења у
односу на обе осе. Критеријум лома је описан на основу појаве локалног и
глобалног избочавања и гњечења материјала. Такође, дијаграм интеракције
између момената око обе осе и центричног притиска је анализиран и
предложене су методе за ојачање оваквих стубова.
Кључне речи: Челични стубови са шупљим елиптичним пресеком, метод коначних
елемената, комбиновано оптерећење момент-нормална сила, критеријум лома,
дијаграм интеракције



EFFECTIVENESS OF EHST COLUMNS BY
STRENGTHENING OF IN-FILLED CONCRETE
Ma Bavan1
Shahrizan Baharom2 UDK: 624.166:519.6
Summary: The issues of semi-circle flange and flat-web distortional buckling effects due
to the shape and differing flexural rigidities by two primary axes of the cold-formed
Elliptical Hollow Steel Tubular (EHST) section columns become a key issue, which
particularly need a strengthening form to postpone such failure criteria. A 3D Finite
Element (FE) model of EHST column with discrete rigid ended plates was created, and
one rigid plate was loaded at centric axis with applying fixed support at the next end.
Good agreement in terms of axial load and shortening responses was achieved in the
responses of FE model with considering experimental analysis found in the open
literature. The validated FE model was then analysed with in-filled material of concrete
with various strengths in terms of the increases on the strength and stiffness of the
column. The variables in concrete strengths examined in the FE model investigation
were significant, and this was found as a probablistic method of strengthening to avoid
such inward local buckling failure criteria. In addition, the ultimate axial load in the
strengthened cold-formed EHST columns is described with developed stress resultants
due to the external axial centric load.
Keywords: Elliptical hollow Steel tubular columns, Finite element analysis, Ultimate
axial centric load, Concrete infill, Parametric studies, Failure criteria
1. INTRODUCTION

In terms of the effects of semi-circle flange and flat-web distortional buckling arisen on
cold-formed Elliptical Hollow Steel Tubular (EHST) section columns due to its
slenderness and flexural rigidities by differing major and minor axes properties, such
section encountered local and global instability issues, which have not been thoroughly
investigated in previous research studies. Non-linear behaviour of the columns was
insisted on the prediction of the interaction between local and global failure criteria in
this research study by considering the material non-linear behaviours such as steel and
concrete. Finite element analysis of CFT columns subjected to an axial compressive
force and bending moment in combination was carried out by Teh Hu et al (1) and the

1
Ma Bavan, Department of Civil and Structural Engineering, National University of Malaysia, Bangi,
Selangoor, Malaysia tel: ++60133130643, e – mail: mmbavan@yahoo.com
2
DR. Shahrizan Baharom, Senior Lecturer, Department of Civil and Structural Engineering, National
University of Malaysia, Bangi, Selangoor, Malaysia



confining effect was analysed in the sections of square and circle. Their research
exposed that the concrete core is a good confining method when the axial force is large.
Prabhu et al (2) did experimental studies in his research studies of behaviour of concrete
filled steel tubular (CFST) short columns externally reinforced using CFRP strips
composite and they found from their square sections that the stiffness and strength of
CFRP confined columns increases depending on the number of layers increased.
It was revealed that the section of elliptical steel tubular has recently been adapted to the
research area and limited research studies are available in the published literature. Zhu
and Young (3) investigated the design of cold-formed steel oval hollow section columns
and they demonstrated the failure criteria of the columns by their experiments by
comparing the design strengths in the established code of practices. Cold-formed steel
oval hollow sections under axial compression was presented by Zhu and Young (4) in
terms of reliability analysis of local stability and design strength of the sections with
curved and straight elements. There can be possibility to analyse the strengthening
method in the development of research studies in terms of delaying local buckling by
strengthening, it is investigated with concrete in-filled material components and
presented by 3D non-linear FE analysis in this paper.

2. EXPERIMENTAL REVIEWS
Figure 1 (a) Dimensions of the cross section of the EHST column (b) Fixed ended
column test (Source: Zhu, J. and Young, B.)
A series of tests were done in the studies of ultimate strength of cold-formed-steel
elliptical hollow sections subjected to axial compression by Zhu and Young (3, 4). The



section named as A360, consisted a length of 361.2 mm and a cross section area of 556.9
square millimetres was taken in this study. A set of 25 mm end plates were welded at
both ends and the fixed ended criteria was made at both ends by bolts with bearings from
restraining as of twisting, rotating and wrapping by both axes. Figure 1(a) shows the
dimensions of the section of hollow section. The load was applied at the upper end of the
column by hydraulic actuated as displacement control with a speed of 0.1 mm/min. The
load application and support of experimental analysis done by Zhu and Young (3, 4) by
using servo controlled hydraulic testing machine are shown in the Figure 1(b). The
readings in the applied load and shortening of the column were recorded throughout the
analysis.

3. FINITE ELEMENT MODEL GENERATION AND VALIDATION
Figure 2. Elements and boundary conditions used in the FE model of the column

A section of cold-formed steel tube elliptical column connected with similar geometries
of end plated steel section, which has been experimentally carried out by Zhu and Young



(3, 4) was developed by three dimensional finite element method with a non-linear
material component of steel section and rigid end plates. The connections between end
plate and steel tube column, and deformation of end plates have not been important in
this study and thus, with considering the welding connection, two rigid end plates were
fixed by tie constraint at both ends. A detailed description of the developed model for
validation and for parametric studies are shown in the Figure 2. In the rigid plate, which
is connected in steel tube column at one end, a reference point was selected at the centre
of the rigid plate with fixed support conditions as shown in the Figure 2. The
concentrated load was applied at the reference point, which is the centre of the rigid plate
of the next end, and the point was allowed to move in the vertical direction while the
next two directions have been restricted. Initially, ABAQUS implicit solver was used to
validate the model and the model was included with various sizes of mesh as the
convergence studies and the types of element. Three dimensional solid element C3D20
available in ABAQUS was used to steel tube column and it could be observed in the
analysis with various types of element that such element, which contains 20 nodes with
three degrees of freedom in each node, is suitable to the steel tube column in the
prediction of local buckling effects. In addition, R3D4 element was applied to the rigid
plates connected at both ends. The non-linear material behaviour of structural steel was
specified in the FE model according to the proposed equation derived by Gattesco (5)
with adopting the material test values of yield and ultimate stress states done by Zhu and
Young (3, 4). Figure 3 shows the material behaviour of the steel indicated in three states
such as elastic state, perfect plastic state and non-linear state, and the stress-strain
responses in the non-linear behaviour of steel developed by Equation (1). The flat and
curved sections were determined separately according to those ultimate and yielding
states. The beginning stage of the linear material behaviour, which is elastic state, was
considered with the measured values of young modules in both curved and flat portions
promptly from the test done by Zhu and Young (3, 4), and the Poision’s ratio was
considered as 0.3. The measures test values, which are young modules, static proof
stress, ultimate tensile strength and elongation after fracture have been taken from
coupon tests with both different geometric sections of curved and flat column portions in
the development of those non-linear states individually.

Figure 3. Developed stress strain curve of steel.



(1)

where, σy and are stress and strain values, respectively; fsy and fsu are yield and ultimate
stresses, respectively; and is the strain at the beginning of hardening stage.
The developed FE model was verified against the experimental analysis undertaken by
Zhu and Young (3, 4). The applied load at ultimate limit state was predicted with a
value of 185.9 kN and the FE model was shown the ultimate limit state of the applied
load as 186.1 kN, which was very close to each other. In addition, ABAQUS explicit
solver also was used to predict the reliable behaviour in the concerns of predicting post
buckling effects with considering the shortening of the columns at constant deformation
speeds similar to the experimental analysis of Zhu and Young (3, 4). In this, a quasi
static solution has been determined by the comparison of kinetic and internal energies
and kinetic energy was maintained within five percentage of internal energy throughout
the analysis. The applied load and corresponding support reaction forces were compared
throughout the analysis to confirm the static solution in the explicit solver. The applied
load was predicted as 199kN in the FE model, which was a coefficient of deviation of
7%. Meanwhile, it could be observed very close applied load at ultimate limit state when
the similar steel plates were used instead of rigid plates. The major concerns of the
analysis were in terms of flexural and local buckling effects of EHST columns and thus,
it was analysed with rigid plated end supports in an acceptable deviation of the ultimate
limit state as 7% with comparative experimental analysis. The material fracture
behaviour of the column was observed throughout the analysis and the first yielding
point predicted in the FE model is shown in the Figure 4. In terms of the behaviour of
the columns and predicted ultimate limit state in the FE model, the FE model was
reliable to do the further parametric studies.
Figure 4. Initial yielding point of column

The validated FE model was then extended in the prediction of in-filled effcets in terms
of posphoning the local buckling with increases in ultimate strength capacity. While
maintaining the similar hollow section, rigid plated end support and loading conditions,
the concrete in-filled material with variable strengths was applied, and the applied axial
load and shortening responses were predicted. The concrete material behaviour in



uniaxial compressive state in the non-linear behaviour was developed as indicated in the
Equation (2) proposed by Desay et al. (6). Figure 5(a) shows the compressive behaviour
of concrete material, which starts from the origin until 40% of ultimate compressive state
as elastic state and it further starts with non-linear state from that state of 40% of
ultimate compressive state. The uniaxial stress-strain behaviour of concrete in tension
was determined with Eurocode (7) as shown in the Figure 5(b). The two states, which
are elastic state and non-linear state were determined as indicated in Equations (3) and
(4), respectively. The elastic state has ultil the cracking strain from origin and it started
from cracking strain as non-linear behaviour with exponential function as it gives most
appropriate results after cracking in fracture energy concept.
Figure 5. Developed concrete material model (a) Compressive behaviour (b) Tensile
behaviour
(2)

(3)

(4)
Where in the compressive behaviour, Ec is the longitudinal modulus of elasticity, σc is
compressive stress, is strain and is strain at the peak point. In the tensile
behaviour, σt is the tensile stress, is the strain at concrete cracking and is the tensile
strain. The ultimate strengths of concrete compressive strength were 25, 30, 35, 40, 45
and 50 Mpa and the respective tensile behaviours were 3.2, 3.4, 3.6 and 3.8 Mpa. The
effects axial load and shortening responses of EHST column with in-filled concrete core
are shown in the Figure 6. The ultimate strength of cold-formed EHST column mostly
was shown an increses by 175 %. It was observed all over the cases that the inward local
buckling of the EHST column was not happening and the column in all cases has
buckled outward locally. The analyses with concrete in-filled were shown in all cases
that ultimate strengths were stable after reached its ultimate strength and failure of the
EHST column was gradually occurred while the column without in-filled concrete
material was a sudden failure. This stability issue could be rectified in the EHST column



by in-filled material in the slender EHST column with large depth-to-thickness ratio. The
developed stress and buckling effects of the EHST column with an in-filled concrete
material of 25 MPa strength, concrete cracking behaviour in maximum principal strain
and concrete crushing behaviour in minimum principal strain are shown in the Figures 7
(a), 7(b) and 7(c), respectively. Similarly, the Figures 8(a), 8(b) and 8(c) show the
stresses developed in the EHST column with concrete in-filled material strength of 50
MPa. It could be observed that there is not much difference in the failure criteria of the
concrete material and the ultimate strength of EHST column was possible to an increse
due to the ductile behaviour of the concrete material.

Figure 6. Comparison of applied load and shortening responses with various concrete
strengths.

Figure 7. EHST column at concrete in-filled strength of 25 MPa (a) Mises stress contour
of steel column (b) Maximum principal stress of concrete core (c) Minimum principal
stress of concrete core



5. CONCLUSIONS AND SUGGESTION FOR FUTURE RESEARCH
In the construction, the initial stress and deformation may occur due to the preloads on
the steel tube section and it may reduce the strength and stiffness of EHST column. In
addition, the EHST column is a more adequate section in the corner area due to its
section properties and it may induce early local buckling due to the combined axial loads
and bending moment by axes owing to its shapes. In this regards, the effects of cold-
formed EHST column with including concrete in-filled material with variable strengths
were analysed and it could be observed that the ultimate strength of EHST column
increases by concrete core with avoiding early inward local buckling. The stiffness of
EHST column also significantly increase due to the combined capacity of the steel and
concrete material components. This research study can be extended with analysing the
section behaviour with the effects of column slenderness ratio and column depth-to-
thickness ratio.

Figure 8. EHST column at concrete in-filled strength of 50 MPa (a) Mises stress contour
of steel column (b) Maximum principal stress of concrete core (c) Minimum principal
stress of concrete core

REFERENCES

[1] Teh Hu, H., Huang, C.S., Chen, C.S. (2005). Finite element analysis of CFT
columns subjected to an axial compressive force and bending moment in
combination. J Constr Steel Res 61, 1692-1712.
[2] Prabhu, G.G., Sundarraja, M.C. (2013). Behaviour of concrete filled steel tubular
(CFST) short columns externally reinforced using CFRP strips composite. J
Construction and Building Materials 47, 1362-1371.
[3] Zhu, Ji-Hua., Young, B. (2012). Design of cold-formed steel oval hollow section
columns. J Constr Steel Res 71, 26-37.



[4] Zhu, Ji-Hua., Young, B. (2011). Cold-formed steel oval hollow sections under axial
compression. J Journal of Structural Engineering, ASCE, 137(7), 719-727.
[5] Gattesco N, (1999). Analytical modelling of nonlinear behaviour of composite
beams with deformable connection. J Constr Steel Res 52. pp 195-218.
[6] Desayi, P. & Krishnan, S. (1964). Equation for the stress-strain curve of concrete.
ACIJ Proceed; 61(22): pp. 345-350.
[7] British Standard Institution. (2005). Eurocode 4: Design of composite steel and
composite structures. DDENV 1994-1-1, European Committee for standardisation.
[8] ABAQUS user's manual: version 6.11, Dassault Systèmes Simulia Corp.,
Providence, RI, USA.
ЕФИКАСНОСТ ОЈАЧАЊА EHST СТУБОВА

ИСПУНОМ ОД БЕТОНА
Резиме: Проблематика избочавања полукружних фланши и равних ребара као
последица геометрије и различите савојне крутости око две главне осе савијања
хладно обликованих челичних стубова са елиптичним шупљим попречним пресеком
(EHST стубови) је постала нарочито значајна и захтева метод ојачања у циљу
одлагања појаве лома. 3Д модел EHST стубова сачињен помоћу методе коначних
елемената са крутим плочама на крајевима је оптерећен центричним
оптерећењем на једном крају и непокретним ослонцем на другом крају. Утврђено
је добро слагање у смислу аксијалног оптерећења и деформације скраћења
добијених помоћу МКЕ и експерименталних резултата из доступне литературе.
Потврђени МКЕ модел је након тога анализиран са испуном од бетона
различитих чврстоћа у смислу повећања носивости и крутости стуба. Варијације
носивости анализираних стубава помоћу МКЕ су биле значајне, те се овај метод
показао као добар за спречавање локалног избочавања према унутрашњости
пресека. Такође, гранична центрична носивост ојачаних хладно обликованих EHST
стубова је описана помоћу резултанти напона услед спољашњег аксијалног,
центричног, оптерећења.
Kључне речи: Челични стубови са шупљим елиптичним пресеком, метод коначних
елемената, гранична носивост на центрични притисак, испуна од бетона,
параметарска анализа, критеријум лома







ПРОРАЧУНСКИ МОДЕЛ ЗА ДРВЕНЕ НОСАЧЕ

ОЈАЧАНЕ КАРБОНСКИМ ТРАКАМА
Бошко Стевановић1
Иван Глишовић2
Марија Тодоровић3 УДК: 624.011.1:624.074.6
Резиме: У раду је описан прорачунски модел развијен за предвиђање носивости и
крутости дрвених носача ојачаних карбонским тракама. Модел је калибрисан на
основу добијених резултата испитивања неојачаних носача и модификован како
би се узео у обзир ефекат карбонског ојачања. На примеру ојачаних носача од
лепљеног ламелираног дрвета, теоријски резултати су упоређени са
експерименталним резултатима и забележено је добро слагање.
Кључне речи: Дрвени носачи, карбонска влакна, ојачање, теоријска анализа

1. УВОД

Код дрвених елемената напрегнутих на савијање, инициjални лом настаје
углавном у затегнутој зони у близини кврга, дефеката или на местима попречног
спајања ламела код лепљених ламелираних носача. Лом дрвета услед затезања је
тешко предвидив и изузетно крт. Повећање носивости, крутости и дуктилности
дрвених носача може се постићи ојачањем применом материјала велике чврстоће и
високог модула еластичности као што су CFRP (Carbon Fibre Reinforced Polymer)
композити. Развој прорачунског модела којим се може одредити крутост и
гранична носивост ојачаних носача је кључан за оптималну употребу карбонских
трака, као и за њихову ширу примену. Због комплексности дрвета као материјала,
прорачун дрвених конструкција се обично спроводи према теорији допуштених
напона. Ово подразумева да се понашање дрвета представи једноставним
линеарно-еластичним моделом и да лом дрвених елемента изложених савијању
увек настаје услед затезања. Међутим, ојачањем у затегнутој зони веза напон-
дилатација у попречном пресеку се мења. Стога, нелинеарност услед пластичног
понашања дрвета у притиснутој зони мора бити присутна у прорачунском моделу
тако да што тачније описује понашање ојачаних дрвених носача.

1
Проф. др Бошко Стевановић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218 545, e-mail: bole@imk.grf.bg.ac.rs
2
Асист. др Иван Глишовић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218 545, e-mail: ivang@imk.grf.bg.ac.rs
3
Асист. Марија Тодоровић, маст.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218 545, e-mail: marijat@grf.bg.ac.rs



2. КОНСТИТУТИВНИ МОДЕЛИ ЗА МАТЕРИЈАЛЕ

Анализа нелинеарног понашања ојачаних носача од дрвета захтева дефинисање
везе напон-дилатација за дрво при затезању и при притиску. Генерално,
конститутивно понашање дрвета може се описати кроз различите моделе (слика 1),
које карактерише различит степен апроксимације. Модел 3, у односу на наведене
моделе, даје најбољи опис стварног понашања дрвета, али је најкомпликованији.

  
ft ft ft
PRITISAK PRITISAK PRITISAK

 cu  cy arctg E w cu cy arctg E w cu  cy arctg E w
 tu   tu   tu 
ZATEZANJE ZATEZANJE ZATEZANJE
fc fc f
-mE w c

Слика 1 - Конститутивни материјали за дрво

CFRP материјал се може идеализовати линеарно-еластичним моделом са кртим
обликом лома.

3. ПРОРАЧУН НОСИВОСТИ

Инспирисани рачунским моделима за армирани бетон, различити аутори су
предложили рачунске моделе за ојачане дрвене носаче изложене савијању [1, 2].
Ови модели узимају у обзир реално понашање материјала, а капацитет носивост се
одређује у зависности од могућих облика лома. На основу датих истраживања и
сопствених експерименталних испитивања, теоријски модел је развијен у циљу
предвиђања понашања дрвених носача ојачаних карбонским тракама.
Основне претпоставке и упрошћења усвојеног модела:
- Попречни пресеци при деформацији остају равни;
- Остварени лепљени спој између дрвета и карбонске траке је идеалан;
- Еластична својства лепка се не узимају у обзир;
- Понашање дрвета је линеарно-еластично при затезању и еласто-идеално
пластично при притиску (модел 1, слика 1);
- Понашање карбонске траке при затезању је линеарно-еластично;
- Утицај слабљења попречног пресека услед пластификације се занемарује.
Прорачуном се одређује момент савијања у најоптерећенијем пресеку носача за
одређени ниво дилатације затезања ивичних дрвених влакана. На основу срачунате
вредности момента савијања даље се може израчунати вредност оптерећења.
Експериментална испитивања су показала да је најчешћи механизам лома ојачаних
носача онај при коме се јавља лом дрвета у затегнутој зони, са или без делимичне
пластификације притиснуте зоне. Дрво се понаша линеарно-еластично до
достизања дилатације течења дрвета на горњој ивици пресека. Као што је



дефинисано конститутивним моделом, када дилатације притиска пређу границу
еластичности јавља се пластификација притиснуте зоне и напони притиска не могу
више расти. Ово проузрокује померање неутралне осе тако да услови равнотеже
буду задовољени. Понашање ојачаног носача у овој фази је пластично до лома
који настаје достизањем граничне вредности напона затезања на доњој ивици
пресека, уколико пре тога није дошло до лома услед достизања граничне
дилатације притиска на горњој ивици дрвеног пресека.
Идеализована расподела дилатација и напона по висини ојачаног носача
правоугаоног пресека, ширине b и висине h, ојачаног карбонском траком, ширине
bf и дебљине tf, приказана је слици 2.

c c
P W1
z3
cy c
P W2
z2
h
n. o.
z1
ZW
t t Zf
f f
tf
b f
b

Слика 2 - Расподела дилатација и напона у оквиру попречног пресека

Познавајући дилатације εt и εcy из услова компатибилности могу се одредити
карактеристичне дилатације у попречном пресеку:
 c   z3  z2  / z2   cy , (1)
 f   z1  tf / 2  / z1   t (2)
са
z2    cy /  t   z1 , (3)
z3  h   z1  z2  , (4)
где је:
εc - дилатација затезања на доњој ивици дрвеног пресека;
εcy - дилатација пластичног течења дрвета;
εt - дилатација притиска на горњој ивици дрвеног пресека;
εf - дилатација затезања у карбонској траци;
z1 - удаљење неутралне осе од доње ивице дрвеног пресека;
z2 - удаљење неутралне осе од зоне пластификације дрвеног пресека;
z3 - висина зоне пластификације дрвеног пресека;
За познате вредности дилатација, одговарајуће вредности напона у попречном
пресеку се могу израчунати према усвојеним везама напон-дилатација:
 t  Ew   t , (5)



 c  Ew   cy  f c , (6)
 f  Ef   f , (7)
где је:
σt - напон затезања на доњој ивици дрвеног пресека;
σc - напон притиска у оквиру зоне пластификације дрвеног пресека;
σf - напон затезања у карбонској траци;
Ew - модул еластичности дрвета;
Ef - модул еластичности карбонске траке;
fc - чврстоћа дрвета на притисак.
Положај неутралне осе (непозната z1) одређује се из услова равнотеже
унутрашњих сила у правцу подужне осе носача:
Pw1  Pw2  Z w  Z f , (8)
при чему су унутрашње силе дефинисане у складу са дијаграмом напона у
попречном пресеку, и то силе у притиснутој зони као:
Pw1   z3  b    c , (9)
Pw2   0,5  z2  b    c , (10)
а силе у затегнутој зони као:
Z w   0,5  z1  b    t , (11)
Z f   bf  tf    f . (12)
Резултујући момент савијања, М, може се израчунати као сума момената
унутрашњих сила око неутралне осе:
2   t   z  2 
M   z1   Z w   z1  f   Z f   z 2  3   Pw1   z2   Pw2 . (13)
3   2  2 3 

4. ПРОРАЧУН КРУТОСТИ

Крутост на савијање ојачаних носача се може израчунати користећи
конвенцијални метод трансформисаног попречног пресека, према теорији круто
спрегнутих пресека за линеарно-еластично стање. Пластичне деформације се не
разматрају, јер се крутост користи за проверу граничног стања употребљивости.
Положај неутралне осе трансформисаног пресека у односу на тежиште дрвеног
пресека (zw) и тежиште карбонске траке (zf) се рачуна према следећим изразима:
E  A  0,5   h  tf 
zw  f f , (14)
Ew  Aw  Ef  Af
zf  0,5   h  tf   zw , (15)
где су Aw и Af површине попречног пресека дрвеног носача и карбонске траке:
Aw  b  h , (16)
Af  bf  tf . (17)
Крутост, EI, ојачаног носача се рачуна према изразу:



EI  Ew  I w  Ef  I f  Ew  Aw  zw2  Ef  Af  zf2 (18)
где су Iw и If сопствени моменти инерције попречног пресека дрвеног носача и
карбонске траке:
I w  b  h3 /12 , (19)
I f  bf  tf3 /12 . (20)

5. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ

Експериментално истраживање је спроведено са циљем утврђивања понашања
носача од лепљеног ламелираног дрвета ојачаних карбонским тракама [3]. Десет
носача ојачаних са једном траком постављеном са спољашње стране у затегнутој
зони и пет контролних неојачаних носача испитано је на савијање до лома.
Лепљени ламелирани дрвени носачи су израђени од четинарске грађе (смрека) I
класе квалитета. Носачи су димензија 8x21x400 cm, а формирани су спајањем 7
ламела ширине 8 cm и дебљине 3 cm. Ојачање лепљених ламелираних дрвених
носача извршено је карбонским тракама Sika CarboDur S613, ширине 60 mm и
дебљине 1,3 mm. Карбонске траке су залепљене за носаче лепком Sikadur-30.
Сви носачи испитани су на савијање као просте греде распона 378 cm (18 пута
висина носача) оптерећене концентрисаним силама у трећинама распона, у складу
са EN 408. Шематски приказ диспозиције испитивања је дат на слици 3.

F/2 F/2
21
8
11 126 126 126 11

378 [cm]

Слика 3 - Диспозиција испитивања носача

6. КАЛИБРАЦИЈА МОДЕЛА

За примену усвојеног модела неопходно је познавати вредности напона и
дилатација који дефинишу конститутивне моделе материјала. Управо, критична
тачка прорачунског поступка је избор најадекватније вредности за граничне
вредности напона за дрво. Чињеница да је гранични напон затезања при савијању
већи од граничног напона затезања при аксијалном затезању узета је у обзир
усвајањем да до лома у затегнутој зони долази при достизању чврстоће дрвета на
савијање. Присуство карбонског ојачања омогућава већу чврстоћу дрвета на
савијање. Сходно резултатима анализе мерених дилатација затезања код
неојачаних и ојачаних носача, усвојено је повећање чврстоће дрвета на савијање за
25% услед присуства хоризонтално постављене карбонске траке.



Табела 1 - Механичке карактеристике материјала
Карактеристика Вредност
fm Чврстоћа дрвета на савијање 42,5 MPa
fc Чврстоћа дрвета на притисак 36,3 MPa
εcy Дилатација на граници течења за дрво 3,3‰
εcu Гранична дилатација притиска за дрво 10‰
Ew Модул еластичности дрвета 11080 MPa
Ef Модул еластичности карбонске траке 165543 MPa

Механичке карактеристике за дрво и CFRP композит коришћене у прорачуну дате
су у табели 1. Приказане вредности су базиране на добијеним експерименталним
резултатима испитивања материјала према одговарајућим EN стандардима.

7. ПОРЕЂЕЊЕ МЕРЕНИХ И РАЧУНСКИХ ВРЕДНОСТИ

У табели 2 приказане су просечне вредности експерименталних резултата за
максимални момент и крутост на савијање, као и вредности датих величина
одређене према аналитичком прорачуну.

Табела 2 - Поређење експерименталних и теоријских резултата
Максимални момент Крутост на
савијања (kNm) савијање EI (kNm2)
Експериментално испитивање 37,2 772,7
Аналитички прорачун 35,6 818,9
Разлика (%) -4,5 6,0

Може се закључити да аналитички прорачун даје задовољавајуће предвиђање које
се добро слаже са експерименталним резултатима. То значи да модел може бити
примењен у реалним прорачунским ситуацијама. Додатна испитивања би требало
да комплетирају поступак прорачуна усвајањем фактора сигурности, тако да се
успостави сигуран, поуздан и тачан модел који се може примењивати у
свакодневној инжењерској пракси.


[1] Blass, H. J., Romani, M.: Desing model for FRP reinforced glulam beams. In: CIB-
W18 Meeting 34, Venice, Italy, 2001, 34-12-3.
[2] Borri, A., Corradi, M., Grazini, A: A method for flexural reinforcement of old wood
beams with CFRP materials. Composite: Part B, 2005, 36, p. 143-153.
[3] Стевановић, Б., Глишовић, И., Петровић, М.: Примена карбонских трака за
ојачање дрвених носача. Грађевински календар 2013, 2012, 45, с. 167-200.




DESIGN MODEL FOR TIMBER BEAMS REINFORCED
WITH CFRP PLATES
Summary: This paper describes design model developed to predict the flexural capacity
and stiffness of timber beams reinforced with CFRP plates. The model is calibrated
using the results of the unreinforced beams tests and modified to account for the effect of
the CFRP reinforcement. Theoretical results of reinforced glulam beams were compared
to experimental results and they match well.
Keywords: Тimber beams, carbon fibers, reinforcement, theoretical analysis







НАПОНИ У БЕТОНСКОЈ ПЛОЧИ УСЛЕД ДЕЈСТВА

ТЕМПЕРАТУРНИХ ПРОМЕНА
Милош Шешлија1
Небојша Радовић2
Игор Пешко3
Владимир Мученски4
Драгана Ђорђевић5 УДК: 539.377:625.84
Резиме: Рад обухвата анализу напона у бетонској плочи услед дејства
температурних промена на аутибоским стајалиштима у Новом Саду. Анализа
ових напона је извршена у подужном и попречном правцу бетонске плоче и то на
средини и ивици плоче. Дебљина бетонске плоче износи 22cm и прорачун напона
услед темепратурних разлика на врху и дну плоче извршен је помоћу методе
Bradbury-ја за три различита коефицијента подлоге. Резултат извршене анализе
показали су да су максимални напони на средини плоче у попречном правцу.
Кључне речи: Температурне промене, бетонски коловоз, напони
1. УВОД
У Републици Србији се коловозни застор доминантно изводи од асфалт бетона.
Асфалтне коловозне конструкције имају своје предности у односу на цемент
бетонске коловозне конструкције, међутим када су носивост и трајност коловозних
конструкција у питању, предност се даје цемент бетонским коловозним
конструкцијама. Круте коловозне цемент бетонске конструкције су значајно
скупље за извођење и због тога је њихова примена у нашој земљи веома ретка и
условљена је израдом техничко-економске анализе ради утврђивања оправданости
примене. У граду Новом Саду је покренута акција замене асфалт бетонских
застора односно флекибилних коловозних конструкција аутобуских стајалишта са
новим коловозним засторома који су урађени као круте коловозне конструкције са

1
Милош Шешлија, маст. инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад, Србија, тел 065-399 00 89, e – mail: slavijasrb@gmail.com
2
Небојша Радовић, доц. др, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг Доситеја
Обрадовића 6, Нови Сад, Србија, тел 065-440 59 00, e – mail: radovicn@drenik.net
3
Игор Пешко, доц. др, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг Доситеја
Обрадовића 6, Нови Сад, Србија, тел 062-288 210, e – mail: igor.pesko@gmail.com
4
Владимир Мученски, доц. др, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг Доситеја
Обрадовића 6, Нови Сад, Србија, тел 063-102 87 11, e – mail: mucenskiv@gmail.com
5
Драгана Ђорђевић, маст. инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад, Србија, тел 069-108 28 90, e – mail: draganadjordjevic@uns.ac.rs



застором од цемент бетона. У овом раду је приказана анализа напона у бетонским
плочама који настају услед дејства температурних промена на аутобуским
стајалиштима. Прорачун напона услед температуринх разлика на врху и дну плоче
извршен је помоћу методе Bradbury-ja [1].

2. НАПОНИ САВИЈАЊА У ПЛОЧИ
Услед различитих температура на горњој површини и на доњој површини

бетонске плоче, јавља се напон савијања, који изазива деформисање бетонске
плоче. При загревању, због провођења топлоте ствара се температурна разлика
између горње и доње површине коловоза. Горња површина има тенденцију
ширења (затезања), а доња не мења димензије, па се ствара напрезање на савијање
које изазива деформацију плоче у виду издизања средишњег дела [2, 3]. Супротна
деформација се јавља у случају хлађења (слика 1.).

Слика 1. Савијање бетонске плоче због температурног градијента [2]

3. АНАЛИЗА НАПОНА У БЕТОНСКИМ ПЛОЧАМА

Полазни параметар код димензионисања бетонског коловоза је ширина бетонске
плоче. Разматране су ширине плоча од 2.50m, 3.00m, 3.50m и 4.00m. Однос дужине
и ширине плоче је усвојен на основу чињенице да су најмањи укупни утицаји
услед дејства температуре јављају у случају односа l/b=0.8-1.2. Коефицијент
реакције подлоге (k) испод бетонских плоча је одређен на основу познатих
података о структури постојеће коловозне конструкције, ослабљен за потребну
дебљину стругања асфалтних слојева. Прорачун коефицијената (k) је урађен према
поступку Blumer-у на основу опита AASHO Road Test-a.
За врло тешко саобраћајно оптерећење, усвојена је марка бетона MB=40, коју
захтева стандард за димензионисање бетонских коловозних конструкција (SRPS
U.C4.014-1994.) [4]. Распоред и димензије арматуре у спојницама бетонских плоча
одговарају важећем стандард (SRPS U.E3.020) [5].



Усвојени параметриц потребни за прорачун су следећи:
 Оптерећење по једном точку 25-35kN
 Радијус оптерећења 9.2-10.9cm
 Дужина плоче 2.0-4.8m
 Ширина плоче 2.5-4.0m
 Однос дужина/ширина плоче 1:0.8-1:1.2
 Дебљина плоче 22cm
 Квалитет бетона MB 40
 Модул еластичности 34000MPa
 Температурни градијент 65-72°C/m
 Топлотни коефицијент 1x10-51/°C
Прорачун напона у бетонској плочи је урађен по стандарду за димензионисање
бетонских коловозних конструкција (SRPS U.C4.014. [4]), односно сам прорачун
напона услед температурних разлика на врху и дну плоче урађен је по методи
Bradbury-ja. За дебљину плоче (dp) od 22cm и три различите вредности
коефицијента реакције подлоге (k=100,200 и 300 MPa/m), срачунате су меродавне
вредности напона услед дејства оптерећења и температуре (у карактеристичним
тачкама бетонске плоче).

4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА У ПЛОЧАМА

У наредним табелама је дат приказ напона у бетонској плочи дебљине dp=22cm
услед дејства температурних промена и коефицијента реакције подлоге.

Табела 1. – Напони у бетонској плочи дебљине 22cm услед дејства температурних
промена, за коефицјент реакције подлоге 100Mpa/m
MB 40, Eb=34000MPa, Δt=65°C/m, α=1x10-5 1/°C
k (MPa/m) Lpp (m) Lpd (m) σipp (MPa) σipd σspp σspd
(MPa) (MPa) (MPa)
2.5 2.0 0.316 0.745
2.5 0.681 0.681 0.801 0.801
3.0 1.118 1.248
3.0 2.4 0.608 1.237
3.0 1.118 1.118 1.316 1.316
3.6 1.653 1.863
100
3.5 2.8 0.948 1.737
3.5 1.556 1.556 1.830 1.830
4.2 2.066 2.353
4.0 3.2 1.288 2.187
4.0 1.945 1.945 2.288 2.288
4.5 2.334 2.686




MB 40, Eb=34000MPa, Δt=65°C/m, α=1x10-5 1/°C
(MPa) (MPa) (MPa)
2.5 2.0 0.559 1.180
2.5 1.070 1.070 1.258 1.258
3.0 1.629 1.830
3.0 2.4 0.972 1.815
3.0 1.629 1.629 1.916 1.916
3.6 2.115 2.414
200
3.5 2.8 1.410 2.305
3.5 2.042 2.042 2.402 2.402
4.2 2.382 2.751
4.0 3.2 1.823 2.642
4.0 2.309 2.309 2.717 2.717
4.5 2.553 2.966

MB 40, Eb=34000MPa, Δt=65°C/m, α=1x10-5 1/°C
(MPa) (MPa) (MPa)
2.5 2.0 0.802 1.541
2.5 1.386 1.386 1.630 1.630
3.0 1.896 2.152
3.0 2.4 1.264 2.134
3.0 1.896 1.896 2.231 2.231
3.6 2.309 2.654
300
3.5 2.8 1.750 2.606
3.5 2.285 2.285 2.688 2.688
4.2 2.528 2.937
4.0 3.2 2.066 2.829
4.0 2.455 2.455 2.889 2.889
4.5 2.625 3.063

5. ЗАКЉУЧАК

На основу изнетих резултата, напони који настају услед дејства температурних
промена са сва три коефицијента тла показују да су напони у средини бетонске
плоче већи него на ивицама, без обзира да ли се гледа у подужном или попречном



смеру. Највећи напони су постигнути на попречном правцу у средини плоче за сва
три случаја. Да би се смањили напони услед температурног дејства треба постићи
да температура испод плоче, буде приближно једнака температури на површини
како не бих дошло до издизања плоче услед великих темепратура, односно
савијања плоче услед ниских темепратура.

ЗАХВАЛНОСТ

У раду је приказан део истраживања које је помогло Министарство за науку и
технолошки развој Републике Србије у оквиру технолошког пројекта TR 36017
под називом: "Истраживање могућности примене отпадних и рециклираних
материјала у бетонским композитима, са оценом утицаја на животну средину, у
циљу промоције одрживог грађевинарства у Србији".

НОМЕНКЛАТУРА

k - коефицијент реакције подлоге (MPa/m)
Lpp – дужина бетонске плоче у попречном правцу (m)
Lpd – дужина бетонске плоче у подужном правцу (m)
σipp – напон савијања на ивици плоче у попречном правцу (MPa)
σipd – напон савијања на ивици плоче у подужном правцу (MPa)
σspp – напон савијања на средини плоче у попречном правцу (MPa)
σspd – напон савијања на средини плоче у подужном правцу (MPa)
Eb – модул еластичности бетона (MPa)
Δt – температурни градијент (°C/m)
α – топлотни коефицијент (1/°C)


[1] Шешлија, М., Малешев, М., Радоњанин, В.: Карактеристична оштећења
крутих коловозних конструкција на аутобуским стајалиштима и могућност
санације, Оцена стања, одржавања и санација грађевинских објеката и
насеља, 2013., стр. 99-108.
[2] Узелац, Ђ.: Писана предавања из коловозних конструкција, Факултет
техничких наука у Новом Саду, Нови Сад, 2009., стр. 78-144.
[3] Цветановић, А., Банић Б.: Коловозне конструкције, Академска мисао, Београд,
2007., стр. 169-234
[4] SRPS U.C4.014: Пројектовање и грађење путева – Димензионисање нових
цементнобетонских неармираних коловозних конструкција, Београд, 1994.
[5] SRPS U.E3.020: Пројектовање и градење путева - Технички услови за израду
цементнобетонског коловоза, Београд, 1988.




STRESSES IN THE CONCRETE SLAB DUE TO
EFFECTS OF TEMPERATURE CHANGES
Sуmmary: The work includes the analysis of stresses in the concrete slab due to the
effects of temperature changes on the bus station in Novi Sad. Analyses of the stresses is
performed in a longitudinal and transverse direction of, the concrete slab, in the center
and the edge of the slab. Concrete slab thickness is 22cm and calculation of stresses due
to temeprature differences at the top and bottom of concrete slab were carried out using
methods of Bradbury for three different coefficients of the subgrade. After the performed
it is obtained that the maximum stresses are at the center of the concrete slab in the
transverse direction.
Keywords: Тemperature changes, concrete pavment, stresses




САНАЦИЈА И АДАПТАЦИЈА ОСЛОНАЦА ЗА
ДОПУНСКИ АГРЕГАТ НА ХЕ МЕЂУВРШЈЕ
Вицко Летица1 УДК: 621.311.21:627.517
Резиме: Рад се односи на анализу грађевинског решења проласка челичног сифона
новог додатног агрегата кроз горњу плочу постојећег бетонског сифона у ХЕ
„Међувршје” на Западној Морави.
Локација отвора је предвиђена у ниши, где је на несрећу горња плоча постојећег
сифона најтања.
Нова конструкција треба да прихвати допунско оптерећење од новог агрегата,
али и да пренесе хидростатички притисак на постојећу бетонску конструкцију. У
ту сврху, одабрани су челични носачи, који у спрези са новим и старим бетоном
формирају монолитну конструкцију.
Кључне речи: Хидроелектрана, сечење бетона, челични носачи, наливање бетона

1. ОПШТЕ

ХЕ „Међувршје“ је изграђена на Западној Морави, у Овчарско-Кабларској
клисури, низводно од ХЕ „Овчар Бање“.
ХЕ „Међувршје“ се генерално састоји од бране, темељног испуста, улазно-
доводног система до машинске зграде, машинске зграде са разводним
постројењем, одвода и од аминистративног дела. Бетонска брана је висине 32,00
m.
Машинска зграда је подземна, смештена у каверни, димензија у основи 50,00 са
18,00 m и са висином око 20,00 m. У машинској сали се налазе два агрегата
различите снаге, са вертикалном Каплан турбином.
Да би се целокупан потенцијал Западне Мораве искористио и у периодима малих
дотока и избегли губици у производњи електричне енергије због испуштања
гарантованог протицаја (биолошког минимума), пројектован је један додатни
агрегат у ХЕ „Међувршје“, чији би инсталисани проток био једнак захтеваном
протицају од Q=3,75 m3/s.
Као најекономичније решење наметнула се уградња хоризонталног агрегата са
Францисовом турбином.
Локација за нови агрегат се предвиђа у турбинском простору машинске зграде,
низводно од постојећег агрегата.

1
Мр Вицко Летица, дипл.грађ.инж., BRANE-HPP-WTP. d.o.o., 11120 Београд, Цвијићева 105/ст.2,
тел: 011 675 44 44, e-mail: office@brane-hpp-wtp.com



Агрегат се снабдева водом из доводног цевовода за мању турбину, преко новог
челичног цевовода. Из турбине новог агрегата, вода се преко челичног сифона
одводи у бетонски сифон постојећег агрегата. Тако се у горњој бетонској плочи
постојећег сифона формира отвор пречника 1,80 m. Локација отвора, предвиђена је
у ниши на коти 247,05 mnv, где је на несрећу горња плоча постојећег сифона
најтања. Знајући да је распон горње плоче сифона око 5,10 m и да је дебљина
плоче на месту отвора између 75,00 и 130,00 cm, може се рећи да је на месту
отвора, потребно извршити значајно осигурање и ојачање комплетне горње плоче
сифона постојећег агрегата. Поред тога, радови су се морали одвијати у врло
скученом простору, поред постојеће опреме.

2. ОПИС ПРОЈЕКТОВАНОГ РЕШЕЊА
Локација за додатни агрегат је изабрана на конструктивно осетљивом месту, тојест
на средини горње плоче у зони дилатационе спојнице. Како у зони предвиђеног
отвора, поред допунског терета од новог агрегата (укупна тежина опреме износи
око 220 kN), постоје значајни утицаји од хидростатичког притиска, предвиђа се
осигурање отвора преко целог распона горње плоче постојећег сифона. У ту сврху,
одабрани су челични носачи, који у спрези са новим бетоном са којим ће бити
заливени, формирају монолитну конструкцију.



Постојећи одводни сифон мањег агрегата је масивна армирано бетонска
конструкција као део машинске сале. Сифон се може третирати као рамовска
конструкција састављена од горње плоче, зидова и доње темељне плоче.
Димензије самог сифонског отвора су на делу који се разматра ширине око 5,10 m.
Тако се може рећи да је главни носач додатне опреме горња плоча сифона.

Према постојећој документацији машинска зграда је изграђена од претежно
масивног бетона марке MB 30, који је армиран са глатком арматуром GA 240/360.
За главно осигурање горње плоче предвиђена су два главна челична носача I 550
(C0563-S355), који обухватају нови сифон и иду преко целокупног распона
постојеће сифонске плоче. Ови носачи се протежу преко целог отвора постојећег
сифона и имају оријентационе дужине 6,00-6,30 m. Носачи се полажу у претходно
исечене нише које се налазе у доњој зони постојеће бетонске конструкције, али
тако да их касније додатни бетон са арматуром прекрије, што значи да у завршној
фази нису у контакту са водом. Поред тога, челични сифон, је у подужном правцу
обухваћен са два профила I 20 (C0563-S355), који се ослањају на главне носаче.
Главни попречни носачи су у бетонским нишама везани за постојећу арматуру са
завареним елементима. На ужем ослонцу челични профили морају да буду
анкеровани у постојећу бетонску конструкцију са по 6 анкера Ø25, због
прихватања утицаја од узгона.
У зони отвора, где се руши комплетна плоча по висини, додаје се арматурна мрежа
у горњој и доњој зони плоче и везује варењем за челичне носаче и челични сифон.



Та арматура би требало да има исте профиле као постојећа, а то је према
извођачкој документацији, у правцу главних носача GA Ø25, а у подужном правцу
GA Ø14 у доњој зони и GA Ø12 у горњој зони. Заливање ниша и отвора се врши
пластичним бетоном минималне марке MB 60, са ограниченим скупљањем. За
заптивање контаката старог и новог бетона предвиђени су пенетрати са дубином
продирања минимум 15,00 cm.

3. ПРОРАЧУН

На основу постојећих цртежа утврђена је висина и дебљина горње плоче
постојећег мањег сифона, а што је дефинисало оптерећење од сопствене тежине
постојеће конструкције. Поред сопствене тежине, на горњу плочу делује
хидростатички притисак (као узгон), тако да у зони отвора делује притисак око
10,00 mvs. У првом кораку је извршен прорачун допунских носача као линијских
елемената. Горња плоча сифона, срачуната је за максималне утицаје од усвојених
оптерећења сопственом тежином, допунским теретом и хидростатичким
оптерећењем. Извршен је прорачун оптерећенијег низводног носача, као
меродавног за димензионисање. У другом кораку је извршен прорачун бетонске
плоче сифона као површинског носача са задатим кружним отвором на месту
продора новог сифона. Нумерички прорачун напона и деформација је спроведен
по методи коначних елемената (FEM).



4. ИЗВОЂЕЊЕ

Грађевински радови су извршени крајем 2013. и почетком 2014. године. Радови су
у односу на количину били мали, али су по питању извршења и постизању
тражених квалитета били врло захтевни. Радови су вршени у врло скученом
простору у ниши на горњој плочи сифона и у самом сифону. При извођењу радова
посебна пажња је вођена о постојећим агрегатима и њиховој заштити.
Извођење сечења и бушења бетона је врло квалитетно урадила фирма „Betomax”
из Земуна. Монтирање носећих профила укључујући и заваривачке радове извела
је „Гоша монтажа” из Велике Плане. Армирачко-бетонски радови су изведени од
стране фирме „Марковић” из Бајине Баште. За наливање ниша око главних носача
употребљена је готова двокомпонентна смеса Реомал 0-8 mm, која је справљена на
лицу места, са чврстоћом на притисак после 28 дана 84 Mpa. За бетонирање нове
плоче сифона употребљена је готова двокомпонентна смеса Реомал 0-16 mm, са
чврстоћом на притисак после 28 дана 75 Mpa. За наливање рупа за анкере
употребљена је готова двокомпонентна смеса Реомал 0-4 mm, са чврстоћом на
притисак после 28 дана 91 Mpa.
Контролу и важну помоћ при извођењу, дала је комплетна постава са
руководством ХЕ „Међувршје”. Међутим треба посебно истаћи уложен труд Рада
Јованића, Поповић Митра и Милана Благојевића.







REPAIR AND RENOVATION OF ADDITIONAL
POWER UNIT SUPPORTS IN HPP MEDJUVRŠJE
Sуmmary: The paper presents structural analysis of construction of new additional
power unit steel siphon which passes trough upper slab of existing concrete siphon in
HPP Medjuvrsje on the West Morava River, in Ovcar-Kablar gorge. Location of the
hole is provided in the niche, unfortunately where the upper slab of the existing siphon is
the thinnest. New structure should cope with the additional load of the new power unit,
but also to carry forward hydrostatic pressure on existing concrete structure. For this
purpose steel girders were selected, which will form a monolithic structure in
conjunction with a new and old concrete structure.
Keywords: Hydropower plant, concrete cutting, steel girders, concrete pouring







САНАЦИЈА АРМИРАНО БЕТОНСКОГ МОСТА
ПРЕКО РЕКЕ „БЕЛИЦЕ“ НА КМ 711+351,49; Е75
Милан Бошњаковић1
Славица Вучетић Абинун2
Јасмина Дамњановић Безбрадица3 УДК:624.21.01.45.059.2/.3(497.11)
Резиме: Рад приказује оштећења, проблеме и решења санације армирано
бетонског моста преко реке „Белице“ на km 711+351,49 десне траке аутопута Е-
75, Беогад-Ниш. Првобитнo мост је пројектован за профил магистралног пута, а
накнадно je проширен на аутопутски профил. Визуелним прегледом су уочена
знатнa оштећења бетона и арматуре у зони подужне (спој првобитног моста и
проширења) и попречних дилатација. Услед дугогодишње изложености води,
мразу и соли дошло је до оштећења заштитног слоја бетона, корозије бетона и
арматуре и одвајања арматуре од бетона, чиме је смањена носивост
конструкције и угрожена безбедност учесника у саобраћају. Предложеним
решењем санације извршено је уклањање подужне дилатације и монолитизација
постојећих конструкција у једну, уз поправку свих оштећења на мосту.
Кључне речи: Aрмирано бетонски мост, санација, дилатација, корозија.

1. УВОД

У пројекту санације, обрађени су објекти на обе траке аутопута, али се у раду
приказује санација објекта на десној траци аутопута Е-75. Мост се састоји из два
објекта, што је последица промене намене пута и профила пута. Првобитни
објекат је пројектован 1963. године, према тада важећим ПТП-5 оптерећењима.
Након промене путног профила 1979. године пројектован је нови објекат
непосредно уз постојећи, како би се задовољили услови aутопутног профила. Нови
објекат је пројектован на оптрећење ПТП-5. Редовни обилазак моста је указао на
потребу да се објекат санира. Пројекат санације урађен је 2014. године, где су дата
решења за поправку штета и монолитизацију оба објекта у један. Носивост објекта
је проверена за важеће оптерећење В600+В300. Као подлога за израду пројекта

1
Милан Бошњаковић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду, Институт за путеве А.Д. – самостални
пројектант, Кумодрашка 257, Београд, Србија, тел: 0641790970, e – mail: milan.bosnjakovic@highway.rs
2
Славица Вучетић Абинун, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду, Институт за путеве А.Д. – водећи
пројектант, Кумодрашка 257, Београд, Србија, тел: 0628017201, e – mail:
slavica.vucetic.abinun@highway.rs
3
Јасмина Дамњановић Безбрадица, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду, Институт за путеве А.Д. –
самостални пројектант, Кумодрашка 257, Београд, Србија, тел: 063542052, e – mail:
jasmina.damnjanovic.bezbradica84@highway.rs



санације коришћени су подаци из базе података за објекат ИД00154, оба
оригинална пројекта и извештај са фотографијама сачињен након обиласка моста.

2. ОПШТИ ПОДАЦИ

Првобитни објекат је пројектован као континуални армирано бетонски гредни
носач на три поља, распона 13,50+18,00+13,50m. Ослањање горњег строја моста је
решено АБ клатнима на стубовима С1, С2, С3 - покретни ослонци и АБ квадерима
на С4 - непокретан ослонац. Мост је фундиран на темељима самцима. У
попречном пресеку конструкцију чине два главна АБ носача, ширине b=250cm,
променљиве висине h=55-100cm. Главни носачи су спојени коловозном плочом,
дебљине d=19cm. Ширина коловоза је В=8,20m. Објекат пројектован 1979. године
је статичког ситема континуални плочасти носач на три поља идентичних распона
као и постојећи објекат. Дебљина коловозне плоче је d=70cm а ширина b=3,27m.
Нова ширина коловозне траке је 11,50m. Средњи стубови објекта и проширења су
АБ платна, ослоњена на темеље самце или наглавне греде. Новопројектовани мост
је монолитно везан за средње стубове и слободно ослоњен на крајње стубове.
Санацијом је предвиђена монолитизација оба објекта уметањем нове АБ греде
између постојећих објеката и додавањем АБ плоче дебљине d=15cm преко оба
објекта, као и санирање свих осталих оштећења.

3. УОЧЕНА ОШТЕЋЕЊА НА МОСТУ

Приликом визуелног прегледа моста, констатовано је да постоји већи број
оштећења на конструкцији и пратећим деловима моста. Уочено је подужно
оштећење коловоза у зони подужне дилатације, као и тотално оштећење венца
моста. Оштећења конструктивних елемената су најизраженија у зони попречних и
подужне дилатације. Уочена су оштећења лежишних квадера, попречних и
главних носача у зонама попречних дилатација, као и отпадање бетона и корозија
арматуре у зони подужне дилатације моста (спој првобитне конструкције и
проширења). У средишњем делу попречног пресека првобитне конструкције нема
великих оштећења, док се на проширењу моста уочавају трагови продирања воде,
калцификације и корозије арматуре испод заштитног слоја бетона. Конзолни
препусти на првобитном мосту су оштећени целом дужином моста.
Слика 1,2.Оштећења на мосту

40
POSTOJE] E STAWE 1295
95 1100 100
425 425 250 50 50
osovi na desne
podu@na di l at aci ja od bakar nog l i ma
t r ake aut oput a

15
10
osa st ar og most a
2,0%
10
15
25
19
pr o{ i r ewe
21
70
st ar i most S 25/30
160 160
56100 44
56100 44
95 250 320 250 3 327 50

1295
STAWE POSLE UKLAWAWA DELOVA KONSTRUKCI JE

80 780 113 222 100
deo konzol e koji se ukl awa del ovi st ar og i novog most a koji se ukl awaju
10
15
15
50
19
pr o{ i r ewe
70
st ar i most
21
56
S 25/30
56
80 15 250 320 195 55 3 55 272 50
ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА
KARAKTERI STI ^ NI POPRE^ NI PRESEK NAKON SANACI JE

1330
115 1100 115
105
50 425 425 250 50
105
novof or mi r ana kol ovozna pl o ^ a d = 15cm 15 novof or mi r ana gr eda za kont i nui r awe
65
15
15
S 35/45
Слика 3 Попречни пресек моста по фазама санације

15
20
pr o{ i r ewe
65
19
21
S 35/45
st ar i most
85
S 35/45 S 25/30
70
56
56~100
85~115
14
| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) |

195 113 272
35 65 15 250 320 580 30 35
- st ar i most - novi most (pr o[ i r ewe) - novopr ojekt ovano st awe
209



Слика 4,5.Оштећења на мосту

4. РАДОВИ НА САНАЦИЈИ И РЕХАБИЛИТАЦИЈИ МОСТА

Поред радова на санацији конструкције моста потребно је извршити и радове на
уређењу терена у зони моста (чишћење, поправка кегли, нивелација терена),
испитивање моста и све потребне радове на саобраћајном профилу (провлачење
цеви за инсталације, постављање одбојне ограде...) како би карактеристике
профила пута на мосту биле усаглашене са важећим стандардима.
Радови на констукцији подразумевају уклањање оштећеног дела главног носача
првобитног моста и дела коловозне плоче проширења моста, у укупној ширини
око 110cm. Уклањање се врши због потребе подужног континуирања конструкције
армирано бетонском гредом. Поред поменутих радова на конструкцији, изводи се
и армирано бетонска плоча дебљине d=15cm, у пуном профилу моста. Плоча се
анкерима везује за постојеће конструкције. Наведени радови се сматрају главним
изменама конструктивног система моста, па им треба посветити посебну пажњу.
Не мање битни су и радови на санирању заштитних слојева бетона оштећених
услед дејства воде, соли и мраза, инјектирању евентуалних прслина у коловозној
конструкцији, уклањању и замени корозијом уништене арматуре, као и пескарење
делимично оштећене арматуре.
На крајњим стубовима моста уклањају се постојећа клатна и оштећени квадери и
изводе нови армирано бетонски квадери који ће бити ослонци округлим
лежиштима, типа NAL-p-3 пречника 350mm, висине 76mm. Уклањају се и
постојеће прелазне плоче и санира постојећи шљунчани клин, а након тога изводе
нови парапети и нове прелазне плоче. Узрок великом делу штета на објекту су и
попречне дилатације, које се укидају и мењају асфалтним дилатацијама.

5. ЗАПАЖАЊА

На основу увида у стање објекта долази се до закључка да су највеће последице
настале услед лоше изведеног спајања проширења моста са првобитном
конструкцијом. Процуривање воде кроз подужну дилатацију довело је до
деградације заштитног слоја бетона и до корозије арматуре.



У току обиласка терена уочено је да је положај подужне дилатације неповољан и
да се тешка возила крећу непосредно уз дилатацију што за последицу има
неравномерно слегања основне конструкције и проширења. Управо због ове
чињенице уведен је монолитни спој обе конструкције у виду армирано бетонске
греде, ширине приближно 110cm и променљиве висине. Једно од могућих решења
је било да се преко постојећих конструкција дода само плоча дебљине d=15cm, али
на овај начин, не би био решен проблем неравномерног слегања конструкција,
услед недовољне крутости плоче. Монолитизацијом се поред поменутог добија и
боља прерасподела корисног оптерећења, које је повећано услед промене намене
објекта и промене прописа.
Током дужег низа година изложености води, мразу и индустријској соли дошло је
до пропадања армирано бетонских квадера и клатана, која се у току санације
мењају. Усвојена лежишта се постављају тако да изазову минимална напрезања
услед температуре у постојећим конструкцијама. Приликом обиласка моста,
уочена су знатна оштећења првобитних армирано бетонских квадера и постојање
додатих квадера који нису приказани ни у једној пројектној документацији.
Постојање поменутих квадера доказује да су на објекту вршене интервенције и да
је санација објекта оправдана. Фундирање првобитног објекта је на темељима
самцима, док је проширење фундирано на шиповима. Овакав начин фундирања је
разлог усвајања попречних асфалтних дилатоационих спојница.
Нови тип одбојне ограде, која је по тренутно важећим прописима и ниво оштећења
конзолних препуста на потојећим конструкцијама довели су до потребе за
делимичним рушењем конзолних препуста и поновним бетонирањем у складу са
новим захтевима.

Слика6,7.Оштећења конзолних препуста на мосту

6. ЗАКЉУЧАК

Дугогодишњи недостатак редовног одржавања мостова доводи до већих
оштећења, која захтевају знатно инвестиционо улагање да би се мостови довели у
безбедно и функционално стање, за разлику од редовног одржавања које захтева
мања финансијска средства. Као што је у раду наведено, основни проблем
представљају подужне и попречне дилатације, које су карактеристичне за мостове
са „сувим спојницама“ и мостове код којих постоје проширења првобитних
конструкција. Приликом израде пројеката снације треба тежити формирању
„интегралних“ конструкција, без дилатација и лежишта што је у складу са



савременим тенденцијама пројектовања мостова, али на објектима где је то
могуће. На овај начин се елиминишу потенцијално слаба места на конструкцији.
Уз поменуто, потребно је пажњу посветити процени интензитета саобраћаја и
процени трајности постојећих и санираних конструкција, како би се прецизније
одредио обим санације и период у коме је најповољније извршити санацију моста,
са освртом на потенцијалну „штету“ насталу отежаним функционисањем или
нефункционисањем путног правца на коме се налази објекат.


[1] Ефица М., пројектант, Главни пројекат армирано бетонског моста преко реке
Белице на аутопуту Београд – Ђевђелија, 1969., Пројектни биро за путеве и
мостове „ТРАСЕР“, Сарајево.
[2] Петар Дуроњић, дипл. грађ. инж., пројектант, Главни пројекат мостова на km
711+344,00 леве и km 711+351,49 десне траке аутопута Београд – Ниш, 1979.
Институт за путеве, Београд.
[3] Славица Вучетић Абинун, Допуна главног пројекта рехабилитације армирано
бетонских мостова преко реке Белице на км 711+351,49 десне траке и на km
711+344,00 леве аутопута Е-75 Београд – Ниш -десна трака
REPAIR SOLUTIONS OF RC BRIDGE OVER THE

RIVER BELICA AT KM 711+351,49; E75
Summary: This paper presents damages, problems and repair solutions of reinforced
concrete bridge over the river „Belica“ at KM 711 +351.49, right lane of motorway E-
75, Belgrade –Nis. The original bridge section was designed for arterial (main) road
capasity and it was widened to the motorway section. Significant damages of concrete
and reinforcement in the zone of longitudinal ( joint of original bridge and widening)
and transverse dilatations were noted by inspection . Long-term exposure to water, frost
and salt caused damage of protective concrete layer, corrosion of concrete and
reinforcement and separation of rebar reinforcement from concrete, which reduced
bearing capacity of structure and jeopardized safety of traffic participants. Removal of
longitudinal dilatation and monolithization of the both existing structures in one with
repair of all damages at bridge was performed by proposed repair solution.
Keywords: Reinforced concrete bridge, bridge, repair, restoration, corrosion, dilatation,
joint




РЕКОНСТРУКЦИЈА ТАВАНА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У

СУБОТИЦИ
Анико Тешановић1
Драгана Табаковић2
Јосип Ковач Стрико3 УДК: 69.052.32(497.11Суботица)
Резиме: Градско језгро Суботице углавном чине објекти изграђени почетком XX
века. Све их карактеришу пространи, атрактивни тавански простори који се
релативно лако могу претворити у корисне просторе различитих намена. Да би се
то постигло, неопходна је реконструкција постојеће међуспратне конструкције.
Уз адекватну примену спрегнутих плоча и челика, то се веома једноставно може
извести, а да при томе повећање оптерећења услед нове конструкције и корисног
оптерећења буде незнатно и не изискује потребу за ојачавањем постојећих
зидова и темеља. Овакав приступ је кориштен при изради пројекта
реконструкције тавана Градског музеја у Суботици за потребе пренамене у
изложбени простор. Поред незнатног повећања оптерећења објекта, веома лако
се постигло извођење потребних денивелација пода уз минималне захвате на
постојећој међуспратној и кровној конструкцији.
Кључне речи: Реконструкција, међуспратна конструкција, спрегнута плоча,
растерећење
1. УВОД

Грасдско језгро Суботице углавном чине објекти изграђени почетком XX века.
Све их карактеришу пространи, атрактивни тавански простори који се релативно
лако могу претворити у корисне просторе различитих намена. Да би се то
постигло, неопходна је реконструкција постојеће међуспратне конструкције, која
је типична за објекте изграђене у овом периоду.
Углавном је на овим објектима међуспратна конструкција између последње етаже
и тавана дрвена конструкција изведена на један од три начина:
 дрвене тавањаче ослоњене на носеће зидове, задашчане са горње стране,
 полуоблице постављене једна до друге и ослоњене на носеће зидове,

1
Мр Анико Тешановић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел: 554-300, e-
mail: misan.dag@gmail.com
2
Драгана Табаковић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел: 554-300, e-
mail: draganatabakovic@gmail.com
3
Јосип Ковач Стрико, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел: 554-300, e-
mail: josip.kovacstriko@gmail.com



 дрвене тавањаче ослоњене на носеће зидове, на које се са горње стране
ослањају полуоблице (ово је тип на предметном објекту овога рада).
Код сва три типа је са доње стране изведен штукатур, а са горње стране је застор
од ситне збијене прашине просечне дебљине застора око 10 cm, који је примењен у
циљу термоизолације, али је веома тежак. С друге стране, кровне конструкције су
изведене независно од међуспратне конструкције, т.ј. доња хоризонтална греда
кровне конструкције код ових објеката није искориштена за тавањачу већ је
одигнута у односу на горњу коту земљаног застора међуспратне конструкције,
тако да се приликом адптације таванских простора за друге корисне намене добија
поприлична расположива висина за формирање нове међуспратне конструкције, а
да се постојећа делом или потпуно задржи. При томе, обавезно треба водити
рачуна о томе да се постојећа међуспртана конструкција што више растерети, а да
нова по могућности буде што лакша, како не бисмо изазвали додатно оптерећење
на постојеће носеће зидове и темеље.Као пример за реконструкцију где је то
постигнуто, приказаће се начин реконструкције међуспратне конструкције
Градског музеја у Суботици приликом претварања тавана у изложбени простор [1].

2. РЕКОНСТРУКЦИЈА ТАВАНА ГРАДСКОГ МУЗЕЈА У
СУБОТИЦИ

Објекат Градског музеја у Суботици се налази на адреси Трг Синагоге бр. 3 у
заштићеном језгру града. Предвиђена интервенција обухвата таван уличног дела
објекта, унутар постојећег габарита, с тим да се на делу постојећег споредног улаза
на таван са II спрата десног дворишног крила објекта треба омогућити улаз за
инвалидна лица за која је баш у том делу објекта, путем улазне рампе у приземљу
и лифта, омогућен приступ II спрату. Пошто је овај део тавана најнижи, наметнула
се потреба да кота међуспратне конструкције на овоме делу буде најнижа како би
се остварила најмања затевана висина унутар простора, а да се унутар самог
новоформираног поткровља формирају рампе, којима би се савладала висинска
разлика до коте пода на осталим деловима простора која би била изнад горње коте
доњих хоризонталних герда кровне конструкције. Постојећи објекат је зидани
објекта са подужним носећим зидовима и зиданим темељима.

Слика 1. Пресек кроз постојећу међуспратну конструкцију



Међуспратна конструкција изнад подрума и приземља је Пруски свод, док је изнад
I спрата формирана од дрведих греда – тавањача, преко којих су ослоњене са
горње стране полуоблице и нанет земљани застор, док је са доње стране трска,
штукатур, финално обрађен приликом последње ревитализације објекта гипс
картон плочама. Укупна дебљина ове међуспратне конструкције је 53 cm (слика 1).
Кровна конструкција је дрвена, независна од тавањача и кота доњих греда је
издигнута у односу на земљани застор за 40 cm (слика 2).

Слика 2. Један од карактеристичних пресека уличног дела тавана

Пројектом предвиђене интервенције не задиру у основну носећу кровну
конструкцију, на њој се врше само локалне интервенције уклањањем појединих
елемената уз одговарајуће премошћавање и локално ојачање. Највећи захвати се
односе на међуспратну конструкцију. Због потребног растерећења објекта и
могућности санације постојећих тавањача које су тренутно заробљене између
завршне обраде плафона на I спрату и земљаног застора и полуоблица на поду
тавана, предвиђа се потпуно уклањање земљаног застора и полуоблица. Након
прегледа и санације оштећених тавањача, изводи се нова, независна спрегнута АБ
међуспратна конструкција [2], [3], која се не ослања на тавањаче, како их не би
оптеретила, већ се независно ослања на нове челичне спрегнуте греде, челичне
греде, АБ греде и АБ серклаже који се изводе на дозиданим носећим зидовима I
спрата. Сама међуспратна плоча је формирана од поцинкованих челичних
трапезастих лимова у које се излива ситнозрни тофракцијски бетон марке МБ 30 и
све заједно армира лаком арматурном мрежом у горњој зони ради пријема
хоризонталних сила и напона услед скупљања бетона (слика 3). На овај начин
добијена конструкција обезбеђује једноставно и рационално извођење са једне
стране, а са друге стране велику носивост која је потребна због великог корисног
оптерећења које намеће промена намене из таванског у изложбени простор са
пратећим садржајима. Уједно, веома једноставно су изведене потребне
денивелације финалних кота пода и формирање рампи, а трапезасти челични лим



који у почетку служи и као оплата, након везивања бетона активно учествује у
међуспратној конструкцији формирајући са бетоном спрегнуту плочу (сл. 4, 5 и 6).

Слика 4. Пресек кроз спрегнуту
међуспратну конструкцију код улаза за
Слика 3. Спрегнута међуспратна плоча инвалиде

Слика 5. Пресек кроз спрегнуту Слика 6. Пресек кроз спрегнуту
међуспратну конструкцију у холу и међуспратну конструкцију код главног
слушаоници улаза и у изложбеном простору

Спрезање између челичних греда и међуспратне плоче је остварено витким
можданицима. За можданике су кориштени завртњи М20 класе чврстоће 5.6, по
два завртња у сваком пресеку, док је у подужном правцу међусобно растојање
завртњева 254 mm, т.ј. можданици-завртњи су постављени у сваком таласу
трапезастог лима спрегнуте плоче (слика 7 и 8).

Слика 7. Подужни и попречни пресек кроз спрегнути носач на месту можданика



Слика 8. Детаљ можданика и начина његове монтаже

3. ДОДАТНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ НАКОН ИЗВРШЕНЕ
РЕКОНСТРУКЦИЈЕ

Пројектом предвиђеним уклањањем земљаног застора и облица из сасатва
постојеће таванске-међуспратне конструкције и израдом нове спрегнуте
међуспратне конструкције, која поред високе носивости има малу сопствену
тежину, постижу се знатне уштеде у укупном оптерећењу. Чак и са повећањем
корисног оптерећења наметнутог променом намене просторија, укупно
оптерећење у нивоу поткровља, а самим тим и оптерећење на носеће зидове нижих
етажа и темеље је углавном мање од постојећег пре реконструкције, што је надаље
приказано.

Стално оптерећење које се скида са тавана
- насута земља 2,91 KN/m2
- полуоблице 1,131 KN/m2
g= 4,041 KN/m2
Стално оптерећење које се враћа на објекат
- нова спрегнута међуспратна конструкција 2,385 KN/m2
- тежина термоизолације и унутрашње облоге крова 0,5 KN/m2
g1= 2,885 KN/m2
- на деловима који остају тавански g2= 0,32 KN/m2
Корисно оптерећење таванских просторија које се укида qt= 1,5 KN/m2
Корисно оптерећење новоформираних просторија поткровља
- тавански делови q= 1,5 KN/m2
- санитарни чворови, ходници, рампе q= 2,0 KN/m2
- изложбена дворана q= 2,5 KN/m2
- слушаоница и хол испред слушаонице q= 4,0 KN/m2
Укупно додатно оптерећење
- тавански делови -3,721 KN/m2
- санитарни чворови, ходници, рампе -0,656 KN/m2
- изложбена дворана -0,156 KN/m2
- слушаоница и хол испред слушаонице +1,344 KN/m2



4. ЗАКЉУЧАК

Примењеним начином реконструкције постојеће међуспратне конструкције, на
већем делу површине објекта оптерећење се смањује, а делови са повећаном
тежином су локално распоређени на релативно малој површини и налазе се изнад
делова објекта на којима је након ревитализације и пренамене објекта из
штампарије у музеј, реално смањено корисно оптерећење на доњим етажама.
Укупно оптерећење постојећих носећих зидова и темеља се након реконструкције,
адаптације и пренамене тавана у поткровље смањује, те није потребно извршити
никаква ојачања постојећих носећих зидова и темеља.


[1] Главни архитектонско грађевински пројекат реконструкције, адаптације и
пренамене дела тавана у изложбени простор са пратећим садржајима бр. Е-
АG-07/11, "MISAN & DAG" д.о.о. Суботица, јули 2011.
[2] Д. Хорватић, Спрегнуте конструкције челик-бетон, Мasmedia д.о.о. Загреб,
2003.
[3] СРПС У.З1.010, Спрегнуте конструкције. Челик-бетон
LOFT RECONSTRUCTION OF MUNICIPAL MUSEUM

OF SUBOTICA
Summary: Downtown of Subotica is mainly composed of buildings constructed in the
early 20th century. All of them are characterized by large, attractive loft space that can
relatively easy be transformed into more usable spaces for different purposes. To
achieve this, it is necessary to reconstruct existing floor structure. With a proper
application of composite plates and steel, it is very easy to realize that. At the same time
we have load increase due new parts of construction and imposed load which is
insignificant and doesn’t require the need for strenghtening of the walls and
foundations. This approach was used in the preparation of the project of the loft
reconstruction of the Municipal Museum of Subotica. The loft needed to be repurposed
in the showroom. There was a slight increase in the structure load and it was easy to
achieve the required levels of the floor and roof constructions.
Keywords: Reconstruction, floor construction, composite plates, unload




САНАЦИЈА ГОРЊЕ ПЛОЧЕ ТУНЕЛСКЕ СУШАРE

ЦИГЛАНЕ ,,МЛАДОСТ'' У ТОПЛИЧКОЈ МАЛОЈ
ПЛАНИ
Милован Станојев1
Драган Златков2
Срђан Будић3
Предраг Петронијевић4 УДК: 666.3.047:69.052.32
Резиме: Постојећим статичким прорачуном армирано-бетонске конструкције
тунелске сушаре из 1981. године нису анализирана гранична стања
употребљивости (угиби и прслине), као и утицаји услед велике температурне
разлике која се јавља у плочи између ваздушних канала (који су изнад међуспратне
конструкције) и простора за сушење опекарских блокова. У току експлоатације
појавили су се знатни угиби у крајњем пољу, чиме се онемогућава кретање вагона
са опекарским производима који се суше, па се конструкција мора санирати. У
пољима није армирана горња зона међуспратне конструкције, а управо је на тим
местима велика температурна разлика, што је додатно довело до деградације
крутости међуспратне конструкције и појаве прслина. Предложена је санација
конструкције новим подужним челичним рамом који прихвата међуспратну
конструкцију, али је због промене статичког система и утицаја од температурне
разлике горња површина појачана челичним флаховима. На овај начин се смањује
распон плоче, омогућава несметана манипулација вагонима испод ње и
истовремено се повећава трајност конструкције.
Кључне речи: Тунелска сушара, температурна разлика, деформација, појачање

1. УВОД
Тунелска сушара у главној хали циглане Младост-ТМП (Мала Плана код

Прокупља) је димензија 87,3 x 20,59 x 5,03m, дилатирана на мање целине дужине

1
Милован Станојев, мастер инж. грађ., студент докторских студија Грађевинско-архитектонског
факултета Универзитета у Нишу, ул. Александра Медведева 14, Ниш, Србија, тел: 069 2076 774, e –
mail: milovanstanojev@gmail.com
2
мр Драган Златков, асистент Грађевинско-архитектонског факултета Универзитета у Нишу, Ниш,
Србија, тел: 069 1941 280, e – mail: dragan.zlatkov@gmail.com
3
Срђан Будић, дипл. инж. грађ., Пројектинжењеринг, ул. Цара Душана 90-92, Ниш, Србија тел:
069 465 9335, e – mail: srdjan.budic@projektinzenjering.com
4
Предраг Петронијевић, дипл. инж. грађ., Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу, ул.
Александра Медведева 14, Ниш, Србија , тел: 066 362 850, e – mail: petronijevicpetronijevic@gmail.com



15,46m. Кота ±0,00m је на нивоу приземља, кота међуспратне конструкције која се
санира је на +3,80m, док је укупна висина објекта изнад терена +5,03m.
Подужним зидом је подељена на две коморе ширине 4,50 x 14,2m (слике 1 и 2). У
делу ширине 14,20m постоји армирано-бетонски рам са стубовима димензија 30,0
x 25,0m и гредом у нивоу +3,82m димензија 30x62cm.

Слика 1. Попречни пресек
По висини је објекат подељен на два дела. Први део сушаре (од коте +0,00 до коте
+3,82m) је предвиђен за сушење опекарских блокова који се складиште на
покретним вагонима. У коморе се убацује топао ваздух за сушење робе, а ваздух
засићен влагом се избацује.
Температура у овом делу сушаре је око 40°C. Други део сушаре су смештени
канали за довод и одвод ваздуха. У доводним каналима је температура 130°C
(осим на делу изнад уже коморе од 4,50m), док је у каналима за одвођење влажног
ваздуха температура око 40°C.
Постојећим Главним грађевинским пројектом тунелске сушаре израђеним 1980.
године од стране радне организације за пројектовање и инжењеринг ,,Биро за
грађевинарство'' из Београда, објекат је пројектован као систем континуалних
плоча и стубова.
Како је тунелска сушара пројектована после израде главног пројекта хале, то се
нису могли користити постојећи темељи поменуте хале, већ су рађени одвојено од
главне хале. Према подацима из овог пројекта, фундирање је извршено на
тракастим темељима, при чему је дозвољена носивост тла испод њих (за ширину
од 1,0m) је 232 kN/m2.
Обимни зидови сушаре се према технолошким захтевима зидају од опеке 25cm
дебљине, са слојем минералне вуне 6cm дебљине и спољним заштитним зидом
дебљине 12cm.
Међуспратна конструкција, која се санира, је израђена изнад дела за сушење
опекарских блокова, у армираном бетону дебљине је 22cm.




Слика 2. Подужни пресек

2. ПРОРАЧУН КОНСТРУКЦИЈЕ И ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ
Моделирање конструкције је извршено у две фазе: постојеће стање и
новопројектовано стање. Најпре је анализирана постојећа конструкција (слика 3),
са материјалима наведеног квалитета у постојећем пројекту, и усвојеним планом
армирања. Стварни (мерени) угиб на делу плоче, који је и предмет овог пројекта,
је већи од прорачунског.

Слика 3. Модел постојеће конструкције




Модел новопројектованог објекта је урађен према планираним мерама санације, са
убаченим челичним рамом (слика 4). На основу утицаја који су добијени у
разматраној плочи изнад убаченог челичног рама, извршено је и димензионисање
челичних профила у раму, челичних флахова и челичних анкера. Плоча изнад дела
за сушење опекарских блокова је израђена од бетона MB30, као и подна плоча
дебљине 20cm. Елементи армирано-бетонског рама су такође бетонирани бетоном
MB30. Остали серклажи као и задња плоча су бетонирани бетоном MB20. Сви
носећи елементи су армирани глатком арматуром GA 240/360. Из постојећег
пројекта су узети подаци о усвојеној арматури у међуспратној плочи изнад дела за
сушење, врста и тип арматуре, као и њен положај. На основу ових података је и
извршено димензионисање постојеће и новопројектоване конструкције.

Слика 4. Модел новопројектоване конструкције

Сви челични елементи који се користе при санацији конструкције су пројектовани
од челика квалитета S 235Ј, укључујући IPB профиле и челичне флахове. Статичка
анализа конструкције је урађена применом програма „ТОWЕР 6“.
Сеизмички прорачун је спроведен према меродавној сеизмичкој карти за повратни
период од 500 година, за VIII зону MSK скале за kS=0.050, другу категорију тла и
коефицијент дуктилитета и пригушења kp=1.6. Међуспратна конструкција изнад
простора за сушење је посебно рачуната и на дејство температурне разлике.

3. САНАЦИЈА МЕЂУСПРАТНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
Мерењима на лицу места је утврђено да се на једном делу међуспратне
конструкције изнад простора за сушење опекарских блокова јавио недозвољен
угиб од 42mm. Због ограниченог маневарског простора, положај новопројекто-



ваног челичног рама је између шина (приближно на половини распона првог
поља).
Рам ће оптерећење од међуспратне конструкције изнад простора за сушење
преносити на тло преко подне армирано-бетонске плоче.
Обзиром да су поред овог челичног рама пролазили вагони са блоковима у дужем
временском периоду (око 30 година) може се претпоставити да је највећи део
консолидационих слегања већ наступио па се и ослонци формирани на овој плочи
(d=30cm) могу сматрати доста крутим, чиме се побољшава могућност за што бољу
санацију међуспратне конструкције.
Поступак санације је подељен у четири фазе.
У првој фази се подиже међуспратна конструкција изнад простора за сушење
30mm, и то ослањањем на бар два места у попречном пресеку, да би се челични
рам довео у коначан положај.
У другој фази су за стубове и греду новопројектованог челичног рама изабрани
ваљани челични профили IPB 120 на приближно 300cm растера, који су на додиру
са горњом плочом заварени гредом такође од челичног ваљаног профила IPB 120.
Трећа фаза (слика 6) обухвата појачање горње зоне плоче, и то анкерисањем
челичних флахова димензија (3000+3000).100.8mm, на растеру од 50cm у пољу,
односно 25cm над ослонцима.
Флахови се пројектују из два дела дужине по 3000mm, због лакше манипулације у
каналима.
Потом треба избушити рупе пречника Ф18, добро их издувати и напунити
композитним малтером и затим утиснути челичне анкере М16 на предвиђеним
позицијама.

Слика 5. Деформисана плоча (лево) и мерење разлике висине (десно)

У завршној фази је тек могуће спустити дрвене подупираче како би се плоча
ослонила на челични рам.
Овом приликом ће се активирати горња зона плоче, која је због недостатка
арматуре морала бити појачана челичним флаховима.



Овим поступком санације је уједно и смањен распон плоче, па се у будућности
неће очекивати њени већи угиби. Ипак, након израде свих предвиђених радова,
наредних неколико месеци је потребно вршити контролна мерења прслина и угиба
која се могу јавити у АБ плочи изнад простора за сушење опекарских блокова.

Слика 6. Припрема АБ плоче за појачање челичним флаховима

4. ЗАКЉУЧАК

Постојећим статичким прорачуном армирано-бетонске конструкције тунелске
сушаре из 1981. године нису анализирана гранична стања употребљивости, као и
утицаји услед велике температурне разлике. У току експлоатације појавили су се
знатни угиби у крајњем пољу, јер у пољима није армирана горња зона међуспратне
конструкције, а управо је на тим местима велика температурна разлика, што је
додатно довело до деградације крутости међуспратне конструкције и појаве
прслина. Предложена је санација конструкције новим подужним челичним рамом
који прихвата плочу и појачање њене горње површине челичним флаховима. На
овај начин се смањује распон плоче, омогућава несметана манипулација вагонима
испод ње и истовремено се повећава трајност конструкције.


[1] Станојев, М.: Пројекат санације међуспратне конструкције тунелске сушаре у
Малој Плани (Србија), израдио Пројектинжењеринг, Ниш, 2014.
[2] Фолић, Р.: Оцена стања, одржавање и санација грађевинских објеката и насеља
- Зборник радова са VII научно стручног саветовања, Савез инжењера и
техничара Србије, Златибор 2011.
[3] Радић, Ј.: Трајност конструкција, Јадринг, Универзитет у Загребу, 2010.



IMPROVEMENT OF UPPER SLAB OF TUNNEL DRIER
BRICKYARD ,,MLADOST’’ I TOPLICA MALA PLANA
Summary: In existing static calculation of reinforced concrete construction of tunnel
drier dated 1981., there were not analyzed serviceability limit states (deflections and
cracks), and the impact due to the large temperature differences that can occur in the
slab between the air channels (which are above the mezzanine structure) and space for
bricks drying. During the operation significant deflections appeared in the far field,
which prevents the movement of wagons with clay products which are dried, so the
structure must be repaired. In the fields of slabs upper zone was not reinforced, and
exactly in these places large temperature difference occured, which further led to the
degradation of stiffness in reinforced concrete slabs and cracking . It is proposed to
improve new construction of longitudinal steel frame that accepts a mezzanine structure,
but due to changes in the static system and the influence of temperature difference,
upper surface is reinforced with steel elements. In this manner span is reduced reduced,
which allows a smooth manipulation of the wagons below it and at the same time
increases the durability of the structure .
Keywords: Tunnel drier, temperature difference, deflection, reinforcement







САНАЦИЈА СПОМЕНИКА НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ НА
АВАЛИ
Михаило Мурављов1
Бошко Стевановић2
Иван Глишовић3 УДК: 725.94:692(497.11Београд)
Резиме: У раду је приказан пример санације комплекса споменика Незнаном јунаку
на Авали. Комплекс је завршен 1938 год., а током протеклог периода дошло је
одређених оштећења на њему, која су описана у раду. Реч о оштећењима која су, с
обзиром на значај и историјско-уметничку вредност Споменика, захтевала хитно
извођење одређених грађевинских санационих радова, као и предузимање низа
конзерваторско-рестаураторских интервенција. У овом раду обрађена је само
проблематика везана за статичку санацију Маузолеја.
Кључне речи: Санација, споменик, пројекат санације, камени блокови

1 ОПИС ОБЈЕКТА И ПОСТОЈЕЋИХ ОШТЕЋЕЊА

Споменик представља комплекс који формиран од неколико посебних објеката
(маузолеј и припадајући плато, прилазне стазе и кружни плато), слика 1, а који у
меморијалном и архитектонско-грађевинском смислу чине одређену целину. Ради
се, упрошћено узевши, о целини линеарне узлазно-силазне форме са правцем
пружања северозапад-југоисток, која се на својим крајевима "ослања" на кружни
пут који опасује оба врха Авале, при чему је на максималној коти комплекса
постављен Маузолеј са гробницом Незнаног јунака.
Током протеклог времена, а комплекс је завршен у времену 1937/1938 год., дошло
је до појаве одређених оштећења практично свих делова - објеката у склопу
комплекса, при чему су присутна оштећења била условљена врло различитим
факторима. Реч о оштећењима која су, с обзиром на значај и историјско-уметничку
вредност споменика, захтевала хитно извођење одређених грађевинских
санационих радова, као и предузимање низа конзерваторско-рестаураторских
интервенција.
У оквиру Главног пројекта санације урађена је статичка санација и реконструкција

1
Проф. др Михаило Мурављов, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет,
Булевар краља Александра 73, Београд, Србија
2
Проф. др Бошко Стевановић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, e-mail:bole@imk.grf.bg.ac.rs
3
Асист. др Иван Глишовић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, e-mail:ivang@imk.grf.bg.ac.rs



Споменика, при чему је тај пројекат састављен из два посебна дела:
1. Техничка документација за маузолеј и припадајући плато,
2. Техничка документација за прилазне стазе и кружни плато.
У овом раду обрађена је само проблематика везана за статичку санацију
Маузолеја.
Маузолеј са гробницом Незнаног јунака комплетно је израђен од јабланичког
габра, при чему је он постављен на самом врху Авале, на степенасто обликованом
постаменту. Реч је о постаменту изведеном од масивних, прецизно обрађених
камених блокова, са исполираним видним (хоризонталним и вертикалним)
површинама. Према расположивим подацима, блокови су постављани преко
такође степенасто обликованих бетонских темеља, при чему су вертикални
међупростори на споју бетонских и грубо обрађених површина камених блокова
испуњени бетоном, а вертикалне спојнице између блокова (отвори 1-2мм), као и
хоризонталне на везама камен-бетон, цементним млеком, односно цементним
малтером. Поред тога, у оквиру неких вертикалних спојница постоје и траке од
олова "уметнуте" у непознато време - највероватније као санациона интервенција
након вишегодишњег трајања маузолеја.

Слика 1. Комплекс Споменика са Маузолејом на врху Авале
Недостаци и оштећења која је требало елиминисати кроз извођење грађевинских

санационих радова су спојнице између камених блокова код којих је дошло до
одређеног "отварања", а услед испирања састојака цементног млека и малтера, као
и до корозије металних кајлова примењених при монтажи блокова, а и доцније.
Појава о којој реч несумњиво је условљена вишегодишњим деловањем
температурних промена, услед којих је дошло до разарања испуне у спојницама, а
доцније и до већ наведеног испирања под дејством атмосферилија. На тај начин
значајан број спојница је у великој мери остао "отворен", са могућношћу додатног



испуњавања прашином и другим нечистоћама (хумус, маховине, делови лишћа),
захваљујући чему је на неким од спојница дошло и до рашћења биљака.
У описаним условима у оквиру "отворених" или само делимично исуњених
спојница свакако је долазило до задржавања воде, која је зимским условима
прелазила у лед, а то је, с обзиром да је реч о дугогодишњем деловању, доводило
до појаве померања појединих блокова у хоризонталној равни и до даљег отварања
спојница. На тај начин, неке од спојница су се временом толико прошириле, да се
данас, посебно у угаоним зонама степенасто постављених блокова, запажају
хоризонтална померања блокова и реда величине 2-3цм (слика 2).

Слика 2. Детаљ хоризонталних померања блокова у постаменту Маузолеја

са "отвореним" спојницама
2 САНАЦИОНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ
Санационим радовима на Маузолеју предвиђена је, у првом реду, санација

"отворених" или само делимично испуњених спојница између камених блокова у
постаменту, а такође и елиминација присутних померања појединих блокова,
посебно угаоних, где су запажена померања у хоризонталној равни и реда
величине 2-3цм. У вези са тим заузет је став да се инервенише само на местима где
су предметна померања већа од 3мм, па с обзиром на стање на лицу места,
одређене интервенције су биле потребне на највише три блока на појединим
"степеницима" постамента рачунато од углова, где су уграђени "велики" блокови
димензија 190х190х95цм (95 цм је висина блока). Што се пак тиче осталих блокова



- "малих" - који су постављени поред наведих угаоних блокова, они имају
димензије 190х110х95цм. С обзиром да је реч о блоковима од габра, усвојено је да
"велики" блокови имају масе 9,6т (тежина 96kN), а "мали" масе од 5,6т (тежина
56kN). Пројектом је предвиђена интервенција на укупно 10 блокова - што
"великих", што "малих".
Према напред реченом, да би се извршило померање блокова ради њиховог
враћања у првобитно стање било је неопходно је да се на спољашње површине
блокове, у тачкама које су нешто ниже од њихових тежишта, делује
хоризонталним силама које ће по интензитету бити приближно једнаке њиховим
тежинама. Пошло се од претпоставке да је коефицијент трења између блока и
његове подлоге једнак цца 1,0. При овоме се подразумевало да ће претходно бити
очишћене све вертикалне спојнице између блока на коме се интревенише
хоризонталном силом и суседних блокова, при чему се то посебно односи на
спојницу која је управна на правац деловања хоризонталне силе. Предвиђено је да
се извлачење растрешеног материјала и уклањање постојећих цементних испуна у
спојницама изводи посебно начињеним алаткама од челика које ће моћи да се
аплицирају у распону од најуже до најшире спојнице. Поред тога, предвиђена је и
примена компресора (издувавање под притиском), индустријских усисивача и тзв.
"водених топова", чије ће дизне бити прилагођене ширинама спојница. За финално
фино чишћење површина спојница примењује се поступак прања водом под
притиском. Као што је већ се речено, ради враћања померених блокова у
првобитно стање, на спољашње површине блокове, у тачкама које су нешто ниже
од њихових тежишта, предвиђено је деловање одговарајућих хоризонталних сила.
У вези са тим, на одређеној "степеници" Маузолеја предвиђена је примена
делимичног опасивање постамента ужетом за преднапрезање Ø15,2мм које може
да се затегне силом од 174kN. Међутим, у конкретном случају није се ишло на
пуно искоришћење силе, већ само до максималне силе од 150kN, која ће бити
аплицирана путем одговарајуће монопресе система преднапрезања СПБ -ИМС.
При овоме дата сила преднапрезања ће бити унета у средишњи део система
каблова који опасују постамент, а који се састоји од два праволинијска бочна
кабла и средишњег дела у виду једног кабла са двоструко "изломљеном" трасом
(слика 3). Траса о којој је реч, пак, добиће се применом два дистанцера челичне
конструкције постављена симетрично - тачно на оним местима где треба
произвести хоризонталну силу која ће извршити потребно померање конкретног
блока. На угловима постамента предвиђено је постављање одговарајућих
дистанцера и угаоних "Г" елемената (слика 4). "Г" елементи су тако конципирани
да се они, уз коришћење одговарајућих уметака, могу применити за померање свих
актуелних блокова у склопу постамента - првог, другог и трећег - рачунато од угла
постамента. Димензије свих челичних елемената добијене на бази одговарајућег
Статичког прорачуна. Након завршетка радова на враћању блокова у претходно
стање, предвиђено је да све спојнице, како вертикалне тако и хоризонталне, буду
трајно запуњене одговарајућом масом на бази цемента. Препоручено је да се то
изведе поступком ињектирања, при чему ињекциона маса по својим својствима
треба да одговара маси за ињектирање каблова за преднапрезање.
С обзиром да у оквиру Маузолеја постоји известан број драстично девастираних
камених блокова (на пример, блокови оштећени ударом пројектила -



гранатирањем), предвиђено је да се такви блокови санирају поступком
"блоковања". То подразумева да се на лицу места дефинишу тачне мере дела који
треба санирати и на основу тога резањем прецизно обраде како сама места
санирања, тако и израде одговарајући комади који ће бити уметнути и на
одговарајући начин повезани са постојећим каменом на таквим местима. Такође се
подразумева да нови комади камена буду из истог мајдана из кога је вађен камен
за градњу споменика. Што се, пак, тиче платоа око Маузолеја, предвиђено је да се
изврши његова радикална санација и реконструкција и тиме његова површина,
ограда и систем за прихватање и одвођење атмосферске воде практично врате на
пређашње стање. Напред наведено подразумева да се, као прво, изврши демонтажа
камених блокова ограде, с тим да се исти блокови доцније поново употребе. На
местима где су блокови значајно оштећени, треба да буду примењени нови
блокови идентични садашњим у смислу врсте камена и геометрије елемената.
По уклањању блокова приступа се рушењу бетонских канала у оквиру зида ограде,
као и чишћењу површина камена у склопу зида, што представља припрему за
израду нових армиранобетонских серклажа са каналима за евакуацију атмосферске
воде у оквиру њих. Предвиђено је да се са површине платоа демонтирају све
постојеће камене коцке и плоче. Поред тога, предвиђено је уклањање и слоја
старог песка у који су положене коцке и плоче, као и слоја земље-насипа испод
бетонске плоче у дебљини 10-20cm. Ради добијања нове површине платоа
предвиђена је уградња и збијање слоја шљунка дебљине 20-30cm. Након тога
приступа се изради армиранобетонске плоче дебљине 12cm, при чему се изводе и
армиранобетонски серклажи у оквиру зидова који оивичују плато, с тим да се
путем одговарајуће арматуре оствари веза плоча-серклаж.

Слика 3. Диспозиција каблова за преднапрезање



DETALJ «A» DETALJ «A1»
sve mere su u cm
sve mere su u cm
5 5
KAMENI BLOK 10 KAMENI BLOK 10

20
Rupa za kabl
15,2mm
13
DRVENI PODMETAČ

3
15

35
5
10
5
L 100x50x6
][200 Rupa za kabl

20
15,2mm
10
ČELIČNI «Г» ЕLEMENT

DETALJ «A2» 13 60 10
sve mere su u cm
DETALJ «B» 5
20
sve mere su u cm KAMENI BLOK 10 Rupa za kabl
15,2mm
KAMENI BLOK Podmetac
13
sa rupom
drveni podmetač
10
15
35
5
10
70
L 100x50x6
][200 Rupa za kabl
20
15,2mm
10
13 60 10
prevojnik
Слика 4. Детаљи ослонаца каблова за преднапрезање
REHABILITATION OF THE MONUMENT TO THE

UNKNOWN HERO ON MOUNT AVALA
Summary: This paper presents an example of rehabilitation of the Monument to the
Unknown Hero, memorial complex on Mount Avala. The complex was completed in
1938., and during the last period it suffered some damages, which are described in the
paper. Given the importance of both historical and artistic value of the monument, the
demages demanded immediate execution of certain construction repair works, as well as
undertaking a number of conservation and rehabilitation interventions. This papaer
discusses only the issues related to static rehabilitation of the Mausoleum.
Keywords: Rehabilitation, monument, rehabilitation project, stone blocks




НОМОГРАМИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ЕФЕКТИВНЕ

ДУЖИНЕ ИЗДВОЈЕНИХ АБ СТУБОВА ПРЕМА EC 2
Александар Ристовски1
Владимир Станојевић2 УДК: 624.97
Резиме: Објављивањем стандарда Еврокода 2, 2004.г. (у даљем тексту EC2),
уведене су бројне новине у прорачун бетонских елемената и конструкција уопште,
па и у области витких елемената. Прорачун витких елемената је знатно
прецизније дефинисан, иако су даља детаљнија упутства још увек неопходна. У
раду се указује на значајне новине при прора-чуну ефективне дужине изолованих
армирано бетонских стубова у Стандарду EC2 у односу на предстандард
EN1992, а самим тим и у односу на наш актуелни правилник ПБАБ 87.
Кључне речи: Издвојени АБ стубови, ефективна дужина, виткост, стандард,
номограми

1.UVOD

Proračun vitkih AB konstrukcija zahteva analizu uticaja deformacije elemenata na
veličinu sila u presecima elemenata.
Ovim problem postaje geometrijski i materijalno nelinearan i osetljiv na sve parametre
koji utiču na veličinu deformacija elemenata konstrukcije (imperfekcija, istorija
opterećenja, reološke osobine, promena krutosti i dr.).
U inženjerskoj praksi je uobičajen proračun uticaja u elementima konstrukcije po teoriji
elastičnosti (teorija I reda). Aktuelna tehnička regulativa iz ove oblasti u svetu i kod nas
se mahom oslanja na ovako dobijene uticaje. U cilju svođenja proračuna vitkih AB
elemenata na isti red veličina razvijen je čitav niz algoritama koji polaze od ove pretpo-
stavke.
Osetljivost na uticaje drugog reda nije ista za sve elemente konstrukije. Stoga je
uobičajen prvi korak uprošćene analize identifikacija elemenata/konstrukcija kod kojih
bi ovi efekti mogli biti zanemareni.
Ovim uprošćenjem se može izbeći složena analiza u velikom broju praktičnih slučajeva.
Ukoliko prethodna provera ukaže na potrebu tačni-jeg, tj. dodatnog proračuna
elementa/konstruikcije, može se različitim klasifikacijama i aproksimacijama proračun
uprostiti za veliki broj praktičnih slučajeva. Na primer, dodatna analiza po teoriji II reda
se može izvesti samo na izdvojenim elementima

1
Проф. др Факултет техничких наука,Косовска Митровицa
2
Асс. Мр Факултет техничких наука,Косовска Митровицa



1.1 DEFINICIJE

Pod izvijanjem se ovde podrazumeva lom usled nestabilnosti elemenata ili konstrukcije
pod dejstvom idealno aksijalnog pritiska i bez transferzalnog opterećenja. definisano
"čisto izvijanje" nije relevantno granično stanje u realnim konstrukcijama usled imper-
fekcije i transferzalnih opterećenja, ali se nominalno opterećenje pri izvijanju može
koristiti kao parametar u nekim metodama analize po teoriji drugog reda.
Ovo je takođe razlog zbog čega je termin „izvijanje“ izbegnut u naslovu poglavlja 5.8.
[1]. U tekstu je izvijanje pomenuto samo kada je nominalno opterećenje izvijanja upotre-
bljeno kao parametar u određenim metodama proračuna.
Opterećenje pri izvijanju je definisano kao opterećenje pri kojem dolazi do izvijanja, a za
izdvojene elastične elemente podrazumeva se da je to Ojlerova sila. Efektivna dužina
izvijanja je definisana kao dužina na kojoj se uzima u obzir oblik deformacione krive.
Ona može biti definisana i kao dužina izvijanja, odnosno dužina stuba zglobno
oslonjenog na oba kraja sa konstantnom normalnom silom, koji ima isti poprečni presek
i opterećenje pri izvijanju kao posmatrani konstrukcijski element.
Termini bočno pomerljive - nepomerljive konstrukcije su izostavljeni u konačnoj verziji
[1], nakon mnogih komentara za ili protiv. Same po sebi, ove formulacije navode na
pogrešan zaključak, obzirom da su sve konstrukcije u manjoj ili većoj meri „bočno
pomerljive“; konstrukcije koje bi i bile klasifikovane kao „bočno pomerljive“ mogle bi
biti podjednako krute kao i „bočno nepomerljive“. Ovi termini su sada zamenjeni
terminima neukrućeni-ukrućeni. Razlika među terminima neukrućeni-ukrućeni je prosta:
konstrukcijski elementi ili podsistemi za koje se u analizi i proračunu može pretpostaviti
da doprinose ukupnoj horizontalnoj stabilnosti konstrukcije su elementi ili sistemi koji
ukrućuju, ostali su ukrućeni. Konstrukcijski elementi ili podsistemi koji ukrućuju
konstrukciju treba da su projektovani tako da svi zajedno poseduju potrebnu krutost i
otpornost da razviju stabilišuće sile i da daju doprinos ukupnoj stabilnosti konstrukcije.
Elementi ili sistemi koji su ukrućeni, po definiciji, nemaju sposobnost da daju doprinos
ukupnoj horizontalnoj stabilnosti konstrukcije. U ENV je koncept bočno pomerljiv -
nepomerljiv povezan sa kriterijumom za zanemarivanje globalnih efekata drugog reda u
konstrukcijama. Klasifikacija konstrukcija, sa ove tačke gledišta, ostaje u EC2, ali bez
upotrebe termina „pomerljiv - nepomerljiv“.

2. EFEKTIVNA DUŽINA IZVIJANJA
2.1 POREKLO NOVOG PREDLOGA

Izrazi za određivanje efektivne dužine u verziji ENV-a su uzeti iz predloga Velike
Britanije, (uključeni u ENV i u ranije verzije EN-a). Nađeno je da su oni u nekim sluča-
jevima veoma konzervativni, te da daju i do 40 % premašivanja procene efektivne duži-
ne za ukrućene elemente, odnosno da nisu na strani sigurnosti u drugim slučajevima,
dajući do 20% umanjene procene za efektivnu dužinu neukrućenih elemenata.
Tvrdilo se da je konzervativnost (umerenost) bila namerna i promišljena, u cilju pokriva-
nja određenih neželjenih nelinearnih efekata. Efektivna dužina je po definiciji zasnovana



na linearnom ponašanju; postojeći modeli su usmereni ka davanju tačnih predviđanja u
skladu sa definicijom, bez uključivanja skrivenih dopuštanja za moguće nepoželjne
efekte. Umesto toga, ovi efekti su eksplicitno navedeni u poglavljima 5.8.3.2 i 5.8.7.2 [1].
Novim izrazima se takođe izbegavaju nebezbedne procene, kao što je to slučaj kod
neukrućenih elemenata u prethodnim izrazima. Slike 1.a) i b) pokazuju poređenje
između tačnog numeričkog proračuna u skladu sa definicijom efektivne dužine i procene
prema verziji ENV, (Slika 1 a) i konačne verzije EC 2, (Slika 1 b).

Slika 1. a) - Efektivna dužina prema tačnom i uprošćenom proračunu prema ENV,
b) - efektivna dužina prema tačnom i uprošćenom metodu prema EC 2
2.2 EFEKTIVNA DUŽINA IZDVOJENIH ARMIRANOBETONSKIH STUBOVA

PREMA STANDARDU EC 2
Postojeći k-faktori su definisani na drugačiji način u poređenju sa korespodentnim
faktorima u verziji ENV i nazvani su k1 i k2, kako bi se izbegla konfuzija sa prethodnim
faktorima ka i kb. Aktuelni k-faktori izražavaju relativnu elastičnost uklještenja koje
sprečava rotaciju na krajevima elementa, premadefinicijama na Slici 2 a) i Slici 2 b).
Ovako definisani faktori su primenljivi na različite tipove elastičnog uklještenja, kao na
primer kod greda sa različitim graničnim uslovima, kod fleksibilnih temelja i dr.
U drugoj verziji uvedeni su novi izrazi (1) i (2) za efektivnu dužinu izolovanih elemenata
u ramovima. Izvedeni su da bi dali tačne procene, a zasnovani na definiciji efektivne
dužine u 5.8.1. [1], ovi izrazi zamenjuju Sl. 4.27, kao i izraze (5.22) i (5.23) u ENV [2]

Slika 2 - a) Definicija faktora krutosti k prema EC 2,
b) Poređenje različitih definicija k-faktora; prema ENV i EC 2



Za pritisnute elemente u geometrijski pravilnim ramovskim konstrukcijama
kriterijum vitkosti treba proveriti sa efektivnom dužinom lo, određenom na sledeći način:
- za ukrućene elemente:
 k1   k2 
l0  0,5  l  1    1 
  0,45  k  ,
 (1)
 0, 45  k1   2 
- za neukrućene elemente usvaja se veća od dve vrednosti :
 k k  k   k 
l0  l  max  1  10  1 2 ; 1  1   1  2  , (2)
 k1  k 2  1  k1   1  k 2 
gde je:
k1,k2 - relativna elastičnost uklještenja koja sprečavaju rotaciju na krajevima
elementa1 i 2; k=(θ/M)∙(EI/l),
θ - rotacija elastičnog uklještenja usled momenta savijanja M,
EI - krutost na savijanje pritisnutog elementa,
l - čista visina pritisnutog elementa između uklještenih krajeva.
Po definiciji je k=0 teorijska granica za kruto rotaciono uklještenje, ak=∞ predstavlja
granicu kada uopšte nema uklještenja.Obzirom da potpuno kruto uklještenje u realnim
konstrukcijama praktično ne postoji,za k1 i k2 se preporučuje kao minimalna vrednost
0,1. Ukoliko susedni pritisnuti element (stub) u čvoru realno doprinosi rotaciji
posmatranog elementa pri izvijanju, vrednost (EI/l) u izrazu za k treba da se zameni sa
(3), gde a i c označavaju pritisnuti element (stub) ispod i iznad čvora, Slika 3.Ovo će
zavisiti od veličine aksijalne sile u susednom stubu.

Slika 3 - Ilustracija razmatranog čvora sa priključnim elementima
Ako oba stuba vezana za posmatrani čvor dostignu svoje opterećenje na izvijanje u isto
vreme (pod proporcionalnim uvećanjem opterećenja), oba će morati da dele ograničenje
koje potiče od drugih vezanih elemenata (greda) i faktor k će tada biti definisan kao (3).
U suprotnom slučaju, kada susedni stub ima relativno malo aksijalno opterećenje, on se
može uključiti među elemente koji doprinose rotaciji posmatranog elementa pri izvijanju
prema (4):



  EI aEI 
k   c  , (3)
M  la lc 
  EI EI 
k    a  c  ,
 (4)
M 1  M 2  ...  1     M a  Ia Ic 
gde je:
M1,M2 - momenti savijanja u gredama 1,2,3,
Ma - momenat savijanja u sledećem stubu izračunat bez uzimanjau obzir aksijalne
sile Na,α=Na/NBa,
Na - aksijana sila na sledećem stubu
NBa - izvijanje sledećeg stuba (može biti proračunato aproksimativno,
npr. uzimanjemu obzir samo horizonatnih članova koji su
pozicionirani kao sledeći do čvorova).
Kada se definišu efektivne dužine, krutost elemenata koji obezbeđuju uklještenja treba
da se odredi uzimajući u obzir prsline, ukoliko se ne može pokazati da ti elementi rade u
fazi bez prslina. U izrazima (3) i (4) potrebno je sračunati relativnu elastičnost
uklještenja koja spreča-vaju rotaciju na krajevima elementa k1 i k2 kao i rotaciju
elastičnog uklještenja a usled momenta savijanja M, što u praksi podrazumeva upotrebu
softvera. Alternativno prema [3] u velikom broju praktičnih slučajeva k1 i k2 se mogu
sračunati kao rotacija posmatra-nog čvora usled φ=1. Krutost prema (5) se može
sračunati pod uslovom da se krutost susednih stubova ne razlikuju za više od 15%.
Rezultati su dobijeni primenom uslova (6).
ki 
 Ecm  I col ,i / lcol ,i   Ecm  I col ,i / lcol ,i ;   2,3,4,6 (5)
 M R ,i    Ecm  I R ,i / lR ,i
si  N i i
i  0,8   1,25 (6)
E  li

 i1

Sl.4 Nomogrami za određivanje efektivne dužine izvijanja za ukrućene i neukrućene
ramove




Evaluacija navedenih jednačina prikazana je na nomogramima (sl.4). Ovi izrazi su
izvedeni za pritisnute elemente u geometrijski pravilnim višespratnim ramovskim
konstrukcijama. Redukciju krutosti rigli zbog isprskalosti treba uzeti sa najviše
IR,eff=0,7∙IR, najčešće u praksi je IR,eff=0,5∙IR.
Premala redukcija krutosti rigli dovodi do dobijanja nerealno malih dužina l0.Pri primeni
nomograma utreba voditi računa o svim ograničenjima koja su navedena, pogotovu ako
su u pitanju neukrućeni ramovi.U slučaju nedoumica treba videti[3].

3. ZAKLJUČAK

Svi vodeći svetski standardi predviđaju analizu uticaja drugog reda, pod određenim
uslovima, na izolovanim AB elementima. Pri analizi uticaja drugog reda na izolovanim
stubovima prvo se mora odrediti efektivna dužina l0. Od tačnosti ovog parametra u
mnogome zavisi dalji tok i tačnost proračuna. Predstandard ENV[2] je ostavio brojne
nedoumice, a za ne mali broj praktičnih problema projektant je bio upućen na opšte
metode. Objavljivanjem standarda Evrokoda 2 [1], uvedene su brojne novine u proračun
betonskih elemenata i konstrukcija uopšte, pa i u oblasti vitkih elemenata. Proračun
vitkih elemenata je znatno preciznije definisan, iako su dalja detaljnija uputstva još uvek
neophodna. Izrazi za određivanje efektivne dužine u verziji ENV-a su bili preuzeti iz
predloga Velike Britanije. Nađeno je da su oni u nekim slučajevima veoma
konzervativni, te da daju i do 40 % premašivanja procene efektivne dužine za ukrućene
elemente, odnosno da nisu na strani sigurnosti u drugim slučajevima, dajući do 20%
umanjene procene za efektivnu dužinu neukrućenih elemenata.
U standardu EC 2 [1] uvedeni su novi izrazi za određivanje efektivne dužine izolovanih
elemenata u geometrijski pravilnim ramovskim konstrukcijama. Izvedeni su da bi dali
tačne procene, a zasnovani su na definiciji efektivne dužine. Novim izrazima se
izbegavaju nebezbedne procene, kao što je to bio slučaj kod neukrućenih elemenata u
prethodnim izrazima. Alternativno su dati i nomogrami koji se, uz sva navedena
ograničenja, mogu primenjivati u svakidašnjoj inžinjerskoj praksi za pritisnute elemente
u geometrijski pravilnim višespratnim ramovskim konstrukcijama.

LITERATURA

[1] EN 1992-1-1:2004: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proračun betonskih
konstrukcija-Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade, Građevinski fakultet,
Beograd 2006.
[2] EN 1992-1-1: (Evrokod 2, Eurocode 2- EC2): Proračun betonskih konstrukcija-Deo
1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade, Građevinski fakultet, Beograd 1994.
[3] BRITISH STANDARDS INSTITUTION. Background paper to the UK National
Annex to BS EN 1992–1–1 and BS EN 1992–1–2. BSI, due 2006.
[4] On column slenderness limits / J. Hellesland // Mechanics Division, University of
Oslo,1999-05-28.



[5] Narayanan,RS & Brooker,O.How to design concrete structures using
Eurocode 2: Introduction. The Concrete Centre, 2005.
[6] Analiza uticaja drugog reda armirano betonskih elemenata sa aksijalnom silom
pritiska prema EC 2/ A. Ristovski, P. Čolić // Časopis Izgradnja, ISSN 0350-5421,
2007. Beograd, Br. 7-8.
NOMOGRAM FOR DETERMINING THE EFFECTIVE

LENGTH OF ISOLATED RC COLUMNS ACCORDING
TO EC2
Summary: Standard Eurocode2 (in further text as EC2), published in 2004, introduces
numerous innovations in the calculation of reinforced concrete members and
construction in general, as well as in the area of slender elements. The calculation of
slender elements is defined much more precisely now, although further and more
detailed instructions are still necessary. This paper brings attention to the significant
innovations in calculation of effective length of isolated reinforced concrete columns
given in EC2 standard, comparing to ENV prestandard and respectively to our current
regulations.
Keywords: Isolated reinforced concrete columns, effective length, slenderness, standard







MODELLING OF RC WALLS UNDER SEISMIC

ACTIONS
Radomir Folić1
Predrag Petronijević2 UDK: 693.29:624.042.7
Summary: Main characteristics of behaviour of RC walls under seismic and/or dynamic
(seismic) actions are presented in this paper. Behaviour of concrete and reinforcement
steel is briefly described, and stress-deformation relations are also given. Historical
development of models for analyzing the walls is presented, as well as typical concepts
of response.
Keywords: Shear RC walls, constitutive relations, micro models, macro models

1. INTRODUCTION
Reinforced concrete (RC) walls are very efficient for receive of lateral forces and have
been widely used in the last several decades.
Their implementation is the easiest way to achieve necessary lateral stiffness, and to
provide structural resistance to horizontal seismic forces and wind actions.
A number of experimental and analytical studies of behaviour of RC walls have been
conducted for the purpose of predicting response under seismic actions [1].
Predicting the behaviour of RC walls under lateral loading requires advanced numerical
models which are calibrated/verified by experimental testing [2].

2. CONSTITUTIVE MODELS OF MATERIALS

Concrete is a composite material which consists of: cement paste, aggregate and transit
zone between aggregate and cement paste. By increasing the compression stresses in
concrete irreversible deflections and failures occur, which eventually lead to brittle
fracture.

1
Radomir Folic, Professor, Ph. D., Department of Civil Engineering an Geodesy, Faculty of Technical
Sciences University of Novi Sad, Trg D. Obradovica 6, 21000 Novi Sad, tel: ++381 21 485 26 44,
e-mail: r.folic@gmail.com
2
Predrag Petronijević, graduate engineer of civil engineering, University of Niš, The Faculty of Civil
Engineering and Architecture in Niš, Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: ++381 18 588 200,
e – mail: predrag.petronijevic@gaf.ni.ac.rs



Behaviour of specimens subjected to uniaxial compression loading until the fracture
occurs fc, can be presented with three typical states: low intensity of stress state, when
deflection is mostly reversible and behaviour is considered as elastic (σ<0,3 fc).
By stress increment, micro cracks develop, behaviour is noticeably non-linear, followed
by stiffness degradation and irreversible deflections.
When stress reaches fracture limit (σ≈fc), macro cracks are appeared joining together to
form global discontinuities of specimens surface..
After reaching the fracture limit, behaviour is than characterized by the ''softening'' part
of the curve, with sudden increment of deflections.
Tensile strength of concrete (fct) is a parameter which is difficult to obtain by direct
experimental testing. Values are obtained by indirect testing (e.g. bending test or tearing
– Brazilian test) [3].
Tension stress is linear up until the 80% of its maximum value. Maximum value of
tension stress is considerably smaller compared to the maximum compression stress
value (fct <20% fc). Upon reaching the maximum value, crack is formed and resistance is
reduced on very low residual value (figure 1-a).
Degradation of stiffness occurs under cyclic loading mostly because of spreading of
micro cracks. Irreversible deformations are also present as a result of locking and slip
phenomenon between the surfaces, which prevent closure of cracks [4]. When specimens
are subjected to cyclic compression loading, the envelope of stress-strain curve
corresponds to the curve of monotonous compression test [3], [5] (figure 1-b).

Figure 1. Cyclic tests on concrete specimens [4], Typical concrete response under cyclic
loads [6]
Under alternative loading (from tension to compression and vice versa) the stiffness
recuperation effect is noticed (figure 2), which depends on orientation and characteristics
of micro cracks. RC walls are subjected to multi axial stress states.
Effect of shear stress on reduction of load bearing capacity of concrete (figure 2-b) is
presented in the paper [7]. For biaxial stress state significant rise of shear bearing
capacity of concrete occurs with the increase of normal compression stress and can reach
20% fc. This effect is less prominent with tension.
With biaxial stress state, the confinement effect can be achieved, which represents the
passive resistance to lateral deflections due to Poisson's effect and has significant
influence on stiffness and force distribution.
Confinement of cross-section can notably change the behaviour of concrete, not only
regarding the load bearing capacity, but also ductility [8].




Figure 2. Effect of alternative loading, biaxial loading and load increment speed on load
bearing capacity of concrete

Another important effect related to behaviour of RC structures during the earthquakes is
load increment speed. When concrete specimens are tested with increasing velocity an
increase of the maximum resistance is observed. That is, mostly, because of high
sensitivity of micro cracks to the stress increment speed. Considering the fact that for
typical earthquakes frequency ranges between 10-6/s and 10-1/s, dependence shown on
(figure 2-d) indicates load capacity increment up to 80% for tension and 25% for
compression [9].
Reinforcement steel is classified in two types: hot rolled and cold drawn, figure 3. Cold
processed steel has higher bearing capacity but lower ductility. If cross-section is
confined and no buckling occurs, behaviour at tension and compression is similar. After
subjecting to alternative cyclic loading steel manifests non-linear response (Bauchinger's
effect). Another important phenomenon is cyclic strengthening which manifests in
increment of load bearing capacity of steel during the later cycles (figure 3-b). There are
several models of steel behaviour, among which are most widely used: elastoplastic
model, bilinear model and multilinear model [10]. During the earthquakes RC walls
dissipate seismic energy by non-elastic deflections, whereby bond between concrete and
steel is highly tensioned and results with: bond failure, forming of cracks, stiffness fall
and degradation of cross-section. Bond between reinforcement bar and concrete is a
results of: chemical adhesion between steel and cement paste, mechanical resistance
associated to the ribs (shear in the concrete between ribs and the compression struts).
Upon bond skidding, different elongation in steel and concrete occurs which leads to
relative displacement (figure 3-c).

Figure 3. Behaviour of reinforcing steel




3. MODELING OF RC WALLS

Models of RC walls under dynamic actions should comprise most of the factors which
influence their behaviour, such as: creep of reinforcement steel, grinding of concrete,
buckling of reinforcement steel, stiffness reduction, occurrence of residual deflections,
skidding of wall, interlock effect of aggregate, effect of multi-axial stress state in
concrete, effect of stress increment speed etc. Different techniques of modelling RC
walls are presented in the paper, starting from the most simple macro models, combined
models, to the micro models such as finite element models and fibre models.
Macro models (global response models) are based on global hysteresis behaviour of RC
walls, which is defined by dependence moment–rotation or force–displacement [13].
With the development of fibber models, member model, truss model and vertical axial
springs model [1],[2] are no longer being used. Macro models are very efficient and can
successfully simulate response of element subjected to axial force and bending moment
about one axis (important for RC walls). For biaxial bending, it is much more difficult to
define model, because hysteresis dependences are very complex, especially for
alternative cyclic loading (typical for the columns) [13].

Figure 4. Macro models and hysteresis of RC wall behaviour [12]

Fibre micro models are presently very common way of modelling in seismic
engineering. Their advantage is ability to efficiently simulate biaxial bending, while
disadvantages are inability to directly simulate shearing and yielding of steel – concrete
bond. They are convenient for columns, which have bending as dominant stress state,
and should not be used for walls, especially short ones. Combined with strut-and-tie
models they can simulate shearing of walls.



Most general technique for modelling RC walls using micro models are finite elements.
Modelling of reinforcement steel can be done in two ways: discrete model and ''smeared''
model. For discrete model density of mesh must directly correspond to distance of
reinforcement bars. It requires elaboration of mesh in advance, and it sometimes can be
robust. Grouping few reinforcement bars into one element resulted in model of smeared
reinforcement (figure 5-d) forming continuous layer of steel separately for each direction
(multi layer shell). Non-linear behaviour of RC mostly originates from creep of
reinforcement steel, tension in concrete and emergence of cracks. There are two
approaches in cracks modelling: discrete cracks approach and ''smeared'' cracks
approach. Second approach is more common and it does not simulate individual cracks,
but all the cracks on an element are simulated with fictional ''smeared'' crack. Modelling
with spread reinforcement steel and cracks is common and provides good matching with
experimental results.
Modelling by discrete method is effective if reinforcement bars are with bigger diameter
and also grouped. 3D models with solid finite elements still have not found a wide use in
non-linear dynamic analysis because of complex formulation and big computer
requirements. Possibilities of this method are wide, and it is able to simulate most of the
phenomenon related to behaviour of concrete under dynamic actions. Non-linear solid
3D models are currently being used for analysis of joints, characteristic details, and
individual structural elements.
They are rarely being used for dynamic analysis of bigger systems, because of the
complexity and robustness of problem. There are three concepts for modelling the
reinforcement steel: ''spread'' reinforcement, where particular reinforcement percentage
is applied for each direction; discrete method with link elements capable of transferring
only axial loading with the possibility of plasticization (this type is used most frequently)
and solid volume elements (figure 5-e). Interaction between elements which represent
concrete and reinforcement steel is most frequently resolved by simple connection
between the elements in joints. More advanced models treat this phenomenon as a
contact problem, which significantly complicates calculation.

Figure 5. Basic types of micromodels of RC walls specimens



4. CONCLUSION

Development of most important model for non-linear analysis of RC walls under
dynamic actions is briefly presented in this paper. It is required from models based on
principles of micro and macro modelling to comprise as many factors which have
influence on behaviour of RC walls, but on the other side remain simple enough to
provide non-linear time analysis (time history analysis). Based on everything presented
the following can be concluded: For micro models for simulating response of concrete,
spread cracks approach has the advantage over the discrete cracks model; Macro models
efficiently simulate response of RC walls, Fiber models are used for most of 3D analysis,
but cannot simulate some of the most important phenomena. 3D models composed of
solid finite elements are still not widely used because of disadvantages, such as
complexity and robustness.

ACKNOWLEDGMENTS
The work reported in this paper is a part of the investigation within the research project
TR 36043 and TR 36016 supported by the Ministry for Education, Science and Techn.
Development, Republic of Serbia. This support is gratefully acknowledged.

REFERENCES

[1] Ашкинадзе Г.Н., Соколов М.Е., Железобетонные стены сейсмостойких
зданий. Исследования и основы проектирования. – Мoсква Стройиздат, 1988.
[2] Mendes, L., Coelho, E., Behavior of RC structures – review of principal modeling
strategies, First European Conference on Earthquake Engineering and Seismology
Geneva, Switzerland, 3-8 September 2006., p.p. 1203-1212.
[3] Guedes, J.: Seismic Behavior of Reinforced Concrete Bridges Modelling -
Numerical Analysis and Experimental Assessment, Doutoramento em Engenharia
Civil, Faculdade de Engenharia da Universidade do Porto, Porto. 1997.
[4] Mazars, J.,: Damage models for concrete and their usefulness for seismic loadings,
Experimental and Numerical Methods in Earthquake Engineering, Kluwer
academic publishers, 1991., p.p. 199-221.
[5] Faria, R.: Avaliação do comportamento sísmico de barragens de betão através de
um modelo de dano contínuo, Doutoramento em Engenharia Civil, Faculdade de
Engenharia da Universidade do Porto, Porto, 1994.
[6] Castellani, A., F. Scirocco, et al.: Reinforced Concrete Columns Under Cyclic Axial
Compressive Forces, ASCE Journal of Structural Engineering, 1993. pp. 3426-33.
[7] Bresler, B. and Pister, K. S.: Strenght of Concrete Under Combined Stresses,
Journal ACI, 1958., vol. 55, № 3, p.p. 321-345.
[8] Richart, F., A. Brandtzaeg, et al.: A study of the failure of concrete under combined
compressive stress". Bulletin №. 185, University of Illinois Engineering
Experimental Station, 1928.



[9] Suaris, W. and Shah., S. P.: Rate-Sensitive Damage Theory for Brittle Solids,
Journal of Engineering Mechanics, 1984., vol. 110, № 6, pp. 985-997.
[10] Menegotto, M., Pinto, P.: Method of Analysis for Cyclically Loaded R. C. Plane
Frames Including Changes in Geometry and Non-elastic Behavior of Elements
under Combined Normal Force and Bending. Università Degli Studi di Roma, 1972.
[11] Vulcano, A., Bertero, V., Colootti. V.: Analytical modeling of RC structural walls,
Procs. 9th World Conf. On Earth. Eng., Tokyo-Kyoto, (Japan), 1988., p.p. 41-46
[12] Kabeyasawa, T., H. Shioara and S. Otani., U.S.-Japan coorporative reserch on RC
full-scale building test – Part 5: discusion on dynamic response sistem. Procs. 8th
World Conf. On Earth. Eng., S. Francisco, (U.S.A.), 1984., p.p. 627-634
[13] Takeda, T., Sozen, M. A., et al.: Reinforced Concrete Response to Stimulated
Earthquakes, Journal of Structural Engineering, 1970, vol. 96, № 12.
МОДЕЛИРАЊЕ АБ ЗИДОВА НА СЕИЗМИЧКА

ДЕЈСТВА
Резиме: У раду су приказане основне карактеристике понашања АБ зидова под
сеизмичким и/или динамичким (сеизмичким) дејством. Сажето је описано
понашања бетона и арматуре и дате су везе напона и деформација. Презентован
је историјски развој модела за анализу зидова и типичне концепције одговора.
Кључне речи: Смичући АБ зидови, конститутивне релације, микро и макро модели







ROBUSTNESS VERSUS PROGRESSIVE COLLAPSE OF

RC BUILDINGS
Radomir Folić1
Đorđe Lađinović2
Damir Zenunović3 UDK: 539.42:624.042
Summary: The paper point out the importance of robustness and the collapse resistant
structure for reducing the progressive collapse of RC buildings. Terms and definitions
used in connection with robustness and progressive collapse are given in concise form.
The various ways of achieving the robustness, integrity and ductility of the structure are
discussed. Short review of literature and some code provisions and recommendations,
among them COST TU0601, for designing RC building structures for progressive
collapse performance are given too.
Keywords: Accidental loads, local damage, progressive collapse, robustness, Codes
1. INTRODUCTION
Contemporary building’s structure due to optimization of design and less inherent
continuity become more vulnerable to progressive collapse. In the design practice of
structural engineering not much attention was paid to progressive collapse of an entire
structure or a disproportionately large part of it. The term “progressive collapse” was
first used in the UK following the partial collapse of a precast concrete wall at Roman
Point, London in May, 1968. A gas explosion in a corner room in the eighteenth floor
blew out one of the external walls, and because of inadequate structural continuity
between the wall and floor elements, the removal of one wall element was sufficient to
cause the total collapse of part of floor area per storey over the height of the entire
building [4] and [10]. This building structure was of large panel concrete building.
Generally, precast concrete structure is more inferior to structures of monolithic concrete
buildings. Reason for that lay in sensitivity of joints and connections and orientation of
precast floor planks [9]. According [5] accidental design situations refers to conditions
applicable to the structure (local overloading) or to exposure, e.g. to fire, gas explosion,
impact or the consequences of localised failure.

1
Dr Radomir Folić, professor, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Serbia, tel:
++381 21 4852644, e – mail: folic@uns.ac.rs
2
Dr Đorđe Lađinović, professor, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Serbia, tel:
++381 21 459 798, e – mail: ladjin@uns.ac.rs
3
Dr Damir Zenunović, Assoc. Professor, University of Tuzla, Faculty of Mining, Geology and Civil
Engineering, BiH, tel: ++387 35 320 589, e – mail: damir.zenunović @gmail.com



2. TERMS AND DEFINITIONS IN CODES
Robustness-resistance to progressive collapses of buildings is the characteristic which
defines the structure strength in term of integrity and redundancy. Progressive collapse is
defined as situation where local failure of primary structural components leads to
collapse adjoining members, which leads to additional chain collapse. Extend of total
damage is disproportional to the initial damage. The term disproportionate collapse is
used when the collapse is out of proportion to the event that triggers it, and always is a
progressive collapse but a progressive collapse not always a disproportionate one [15].
The probability of a progressive collapse must be limited to a generally accepted value.
Those value P(F) as a result of an abnormal event can be represented as a chain of
partial probabilities [12] and [14]:

P(F)= P(FIDH) ∙ P(DIH) ∙ P(H) (1)

where: P(H) denotes the probability of an abnormal event that threatens the structure or
more generally a hazard H for the structure; P(DIH) is the probability of local damage D
as a result of the event H; and P(FIDH) denotes the probability of the failure F of the
structure as a result of local damage D by H.
In the expression (1) the first part represents robustness, second, element behaviour and
third hazard. Product of first and second member is indicator of vulnerability and with
hazard (third) can minimise.
Robustness is a term used to describe „the ability of a structure to withstand events like
fire, explosions, impact or the consequences of human error, without being damaged to
an extent disproportionate to the original cause” [7].
Collapse resistance is a property that is influenced by both structural features as well as
possible causes of initial failure. The term defined as insensitivity of a structure to
accidental circumstances (low probability events).
Continuity refers to the continuous of connection of components as well as continues
reinforcement of concrete components (Fig. 1). These properties improved integrity,
redundancy local resistance and/or local resistance.
Ductility is the ability of the component or structural system to withstand large post-
elastic deformations and increases the robustness of structure.
Damage tolerance is compatible with the term robustness, reefers to the ability of a
structure to resist a continuous local deterioration due corrosion or similar.
Integrity related to requirements for continuity, ductility and redundancy. Enhanced
integrity may mitigate progressive collapse. Ties contribute the ability of structure to
redistribute or transfer loads along this load path based on large part on the
interconnectivity between adjacent members.
Key element is a structural member upon which the stability of the remainder of the
structure depends [7]. They should be designed for accidental loads, which are specified
in several standards as 34kPa.
The loss of a major structural element typically results in load redistributions and
member deflections. Structural redundancy refers to the multiple availability of load-
carrying component of multiple load paths which can bear additional loads in the event



of failure. If one or more elements fail, the remaining structure is able to redistribute the
loads and thus prevent a failure of the entire structure.
The loss of a major structural element typically results in load redistributions and
member deflections. Structural redundancy refers to the multiple availability of load-
carrying component of multiple load paths which can bear additional loads in the event
of failure. If one or more elements fail, the remaining structure is able to redistribute the
loads and thus prevent a failure of the entire structure.
a)
Figure 1. Tie to secure robustness: a) horizontal;
b) vertical tie b)
Redundancy depends of geometry of structure and the properties of the individual load-
carrying elements.
Vulnerability describes the sensitivity of a structure to damage events. The structure is
vulnerable if small damage lead to disproportionate consequences.
Key elements are a structural member upon which the stability of the remainder of
structure depends [7]. They should be designed for accidental loads, which are specified
in several standards as 34kPa (Fig. 2a).
Definitions in EN are derived from ISO 2394, ISO 3898, ISO 8939 and ISO 8402. EN
1990 [5] accidental action means action, usually of short duration but of significant
magnitude, that is unlikely to occur on a given structure during the design working
(service) life. An accidental action can be expected in many cases to cause severe
consequences unless appropriate measures are taken. Impact, snow, wind and seismic
action may be variable or accidental actions, depending on the available information on
statistical distributions. Accidental design situation involves exceptional conditions of
the structure or its exposure, including fire, explosion, impact or local failure. Accidental
design situations for the different consequences classes divided as followed [7]: CC1-
consequences class 1: Low consequences of failure; CC2-consequences class 2: Medium
consequences of failure; CC3-consequences class 1: High consequences of failure.
Hazard in EN 1990 to 1999 is treated an unusual and severe event, e.g. an abnormal
action or environmental influence, insufficient strength or resistance, or excessive
deviation from intended dimensions. A progressive collapse is a chain reaction which
occurs after the damage or loss of load bearing capacity of a small part of a structure
under incidental loads or in case when some bearing elements fail. According to
robustness design Codes (BS) situations where damage to small areas of structure or
failure of single elements may lead to collapse of major parts of the structure should be
avoided [4]. All structures should be robust regardless on the likelihood of accidental
loads. In [7], where designing for robustness is introduced, there are two design



situations to be considered: 1) designing against identified accidental actions, and 2)
designing against unidentified actions (for disproportionate collapse or robustness).

3. ANALYSIS/VERIFICATION OF ROBUSTNESS

To society as a whole or to a company or institution responsible for a specific activity,
the total damage due to a hazard is of prime interest. A variety of researches efforts in
the past decades have attempted to quantify aspect of robustness such a redundancy and
identify design principles that can improve robustness [1]. When a structure is designed
to remain stable in damaged state via conventional analysis method the structure is
bound to be extremely over dimensioned [16]. In [17] outline of the requirements and
discussion of conventional and risk based methods and measures of structural
robustness. The probability and consequence analysis related to the assessment of
robustness usualy contains the statistical, fuzzy and fuzzy-statistical information on the
basic variables and parameters. However, the progressive collapse of RC is initiated
when one or more vertical bearing mambers are removed due to hazards. When any
element fails, the remaining elements of the structure seek alternative load path to
redistribute the load applied to it. As a result, other elements may fail causing failure
mechanism [13]. The demand capacity ratio of RC twelve storey framed structure are
evaluated as per US General services Administration guidelines. The linear static
analysis is carried out using ETABS V9.7. But, analyse and enhance designs on
sensitively to progressive collapse non-linear effects should be taken into account [16].
British Standard Code (BS 8110-1 1997 & BS 8110-2 1985) and [6] have similar
guidelines. The layout of the building is checked to identify any key elements, the failure
of which would cause the collapse of more than a limited portion close to the element in
question. This key element design must be taken into consideration. Elements other than
key elements are provided with vertical ties in accordance with the code provisions.
The redundancy of a structural system is related to its strength and shape, where
particularly the degree of static indeterminacy (number of potential alternative load
paths) is important. Besides, global design strategy based on classical requirements on
sufficient ductility and tying of elements can be applied to achieve some degree of
redundancy [8]. For conventional structures it should be possible to include all relevant
collapse origins in the design.
In order to attain adequate robustness of the system one or more of the following
strategies may be followed [8]:
 structural measures:
• limiting the amount of structural damage;
• designing the key structural components to withstand every possible load;
 non-structural measures (based on the general concept of avoiding actions
(prevention) and reactions (protection), and mitigation of consequences):
• reducing the probability that the action occurs or reducing the action intensity
• reducing the effect of the action on the structure (protection);
• mitigating the consequences of failure.
Robustness by creating an alternative loading path: It should be made sure that in the
case of an extreme event an alternative loading path can be mobilized around an area of



local damage. Two procedures for progressive collapse analysis can be followed to
verify the redundancy of a system: a refined procedure and a simplified procedure.
According to the refined procedure, the occurrence and the effect of an accidental and/or
exceptional action (impact, explosion, etc) are simulated for all possible action scenarios.
The damage of the structural components is calculated and the stability of the remaining
structure is assessed. Next, the consequences are estimated in terms of the number of
casualties and economic losses. Various measures can be compared on the basis of
economic criteria. The refined verification procedure is extremely complicated and does
not work for unforeseeable hazards.

Figure 2. Altentaivemeans of protection against progressive collapse, a) protected
member; b) alternative load paths, after [3]

According to the simplified approach, the situation is considered that any structural
component that has significance for the bearing capacity of the structure can lose its
bearing function. It is then verified if the remaining part of the structure can withstand
the frequently occurring loads with defined target reliability for alternative load paths,
for a relatively short period of time, necessary to mobilize the users of the structure
and/or to carry out necessary repair or strengthening.



This target reliability for alternative load paths depends on the normal safety target for
the structure, the period under consideration (hours, days or months) and the probability
that the element under consideration is removed (by other causes then already considered
in design).
Capacity design ensures a hierarchy of resistances of structural components and failure
modes such that pre-emptive brittle failure modes are prevented and ductile ones
promoted. To this end, brittle failure modes are verified for force action effects obtained
not by analysis but from equilibrium, assuming that all relevant ductile components
develop their force capacities. Ductile structural components are designed then for the
plastic deformations induced in them by the design actions. Capacity design may also be
used – in seismic design in particular – to prevent undesirable plastic mechanisms
associated with limited global deformation capacity and enforce the intended one(s),
involving only ductile structural components. In a building with a frame structural
system a storey-sway mechanism can be prevented and a beam-sway one enforced,
similar as in aseismic design.

Figure 3. Types of ties in sceletal frames [3]

However, for sufficiently robust structures, failure consequences can be significantly
reduced. Requirements and methods for the assessment of robustness in present codes
are vague and seem to be insufficient for practical use. Therefore, the European research
project COST Action TU0601 has been initiated to establish better understanding of the
aspects related to robustness. Available robustness indices can be divided in three levels
with increasing complexity:
1. Deterministic such as the deterministic reserve strength ratio (ISO 19902).
2. Reliability-based such as the redundancy index derived from failure probability of a
damaged and intact structural system.



3. Risk-based proposed a definition of a risk-based index - ratio of the direct risk over
the total (direct + indirect) risk. Consequences are divided into direct consequences
(proportional to the initial damage) and indirect (disproportional) consequences.
Direct design the diversity and complexity of structures, aimed ensuring collapse
resistance in a reliable, verifiable, and economical manner taking (assessment of the
structure for specified performance objectives when subjected to specified hazard
scenarios) into account. Indirect design aims at increasing the collapse resistance of a
structure implicitly by incorporating approved design features without consideration of
hazard scenarios and without demonstrating that performance objectives are met
(providing tension ties, enabling catenary action, or ensuring ductility). The alternative
methods are used to design for accidental damage: a) protected member; b) altentanive
load paths; and c) use of ties (providing tying capacity).
It is necessary, for the prevention of progressive failure, to provide the continuity of
tensile reinforcement in floor slabs and in bearing walls, as well as in external walls.
Such vertical and horizontal continuity of reinforcement properly anchored at all floor
slabs levels in the most important for general structural integrity and provides resistance
to accidental loads [3] and [11].
The ties shall form part of a bridging system to span over the damaged area. Vertical ties
should be continuous from the lowest to the highest level and be capable of carrying at
least the design ultimate load applied by the floor immediately above that column/wall
accidentally lost. Internal ties shall be at each floor and roof level in two directions
approximately at right angles (Fig. 3).
They shall be anchored to the peripheral ties at each end (unless continuing as horizontal
ties to columns or walls). The internal ties may, in whole or in part, be spread evenly in
the slabs or may be grouped at or in beams, walls or other appropriate positions [3].
Joints are the most sensitive places.
For design joints and connections can use procedure described in [2]. Specific
requirements related to position of ties in precast CS are given in BS 8110-Part 1, where
are recommended two possibilities: a) ties could be embeded into in situ made concrete
strips, or b) ties could be partialy embeded into in situ concrete and partly in the precast
component [3].

4. FINAL REMARKS AND CONCLUSIONS

In spite of the fact that they are low frequency loads, a safety check of a building is
required, especially of a multi-story building, against progressive collapse. A progressive
collapse is a chain reaction which occurs after the damage or loss of load bearing
capacity of a small part of a structure under incidental loads. Structural integrity and
safety from progressive collapse require the application of an adequate design strategy
through the choice of active and passive measures for controlling the appearance and
spread of the damage, as well as for assessing the establishment of a potential load
transfer system in the damaged structure 11.
The careful selection of a structural system and the careful processing of joint details are
particularly important. In order to prevent progressive collapse it is necessary to provide



the greatest possible ductility and continuity of the structure. The way floor slabs, as well
as the cores of the structure, are supported and assembled is important 4. In order to
prevent progressive collapse it is necessary to ensure maximum ductility and structural
continuity (tying) and therefore the capability of a structure to develop alternative load
transfer paths in case a vital element fails 3 and 10. Insuring that elements can act
together must provide tying system (Fig. 3) adequate continuity, ductility, and
redundancy.

ACKNOWLEDGMENTS
The work reported in this paper is a part of the investigation within the research project
TR 36043 supported by the Ministry for Education, Science and Technol. Devel.,
Republic of Serbia. This support is gratefully acknowledged (R. Folić and Đ. Lađinović).

REFERENCES

[1] Canisius, T.D.G. et al. Robustness of structural system – a new focus for the Joint
Committee on Structural Safety, Applic. Of Statistics and Probability in Civil Eng. –
Ed. Kanda et al., Taylor and Frances Group, London, 2007, pp.1-10.
[2] CIB Report.88: Draft Guide for the Design of Precast Wall Connections,
Rotterdam, 1985. CEB-FIP Model Code 1990 Design Code, T. Telford, 1993.
[3] Dep. of Housing and Urban Devel. Portland Cement Association. Skokie, Report 2.:
Philosophy of Structural Response to Normal and Abnormal Loads, Ilionis, 1976.
[4] Elliott, K.S.: Multi-Storey Precast Concrete Framed Structures, London, 2000.
[5] EN 1990: Eurocode - Basis of structural design. CEN, 2002.
[6] EN 1992: Design of Concrete Structure, CEN, 2004.
[7] EN 1991, Actions on structures - Part 1-7: GA - Accidental actions. CEN, 2006.
[8] fib (CEB-FIP) Bulletin 66: Model Code 2010, Final draft-Vol. 2, April, 2012.
[9] Fintel, M., Schultz, D.M.: Structural Integrity of Large Panel Buildings, ACI
Journal, May, 1979, pp. 583-620.
[10] Folić, R.: Reliability of precast concrete structures under incidental loads.
Izgradnja, Beograd, 2007, br. 11-12, pp. 511-526. (in Serbian)
[11] Folić, R.: Design of precast concrete buildings structures under seismic and
incidental actions, Sc. Conf. VSU`2007, Sofia, 14-15 May 2007, pp. II-95 - II-103
[12] GOST Action TU0601 – Robustness of Structures – Structural robustness design
for practising engineers, Sept. 2011.
[13] Rakshith, K.G., Radhakrishna: Progressive collapse analysis of RC framed
structure, IJ of Research in Engineering and Techn, November, 2013. pp. 36-40.
[14] Starossek, U., Haberland, M.: Measures of Structural Robustnee – Requirements &
Applications, ASCE SEI 08 Str. Congress–CB, Vancouver, April 24-26, 2008, p.10
[15] Singhania, A. et al.: Simplified Analysis if RC Framed Structures for Progressive
Colapse, Int. Journal of Scientific & Research, Vol. 4, Issue 5, 2013. pp. 264-



[16] Smith, M.: Progressive collapse assesment – Non-linear behaviour of CS in
damaged state, TU Deft, 2007.
[17] Woliński S. Defining of the structural robustness, Bulletin of the Polish Academy of
technical sciences (CE), Vol. 61, No. 1, 2013, pp. 137-134, DOI: 10.2478/bpasts-
2013-0012
РОБУСТНОСТ ВЕРСУС ПОРГРЕСИВНИ ЛОМ У АБ

ЗГРАДАМА
Резиме: У раду је наглашен значај робустности и отпорности конструкције за
редукцију прогресивног лома АБ зграда. Сажето су дати термини и дефиниције
везани за робусност и прогресивни лом. Различити начини за постизање
робусности, интегритета и дуктилности конструкције су наведени. Дат је
кратак преглед литературе и неких одредби и препорука, међу којима и COST
TU0601, za projektovanje AB konstrukcija zgrada.
Кључне речи: Абнормално оптерећење, локално оштећење, прогресивни лом,
робустност, технички прописи







BEARING CAPACITY OF PILES ESTIMATE

DIFFERENCES
Nenad Šušić1
Gordana Hadži-Niković2
Ksenija Đoković3 UDK: 624.155.154
Summary: Methods that have been used in determining the bearing capacity of piles are
not entirely reliable given the variability of the parameters involved. Most of the
methods used are based on theoretical models of the lowest reliability degree. Pile
loading tests give a more realistic idea of the pile behaviour under load. In addition,
ultimate bearing capacity obtained by pile loading test may be used to calculate the
allowable loading intensity at a reasonable factor of safety.
Keywords: Piles, bearing capacity of pile, theoretical model, pile loading test.

1. INTRODUCTION

Determining bearing capacity of a pile is a complex geotechnical task. Which method
should be used will depend on many factors, such as reliability of the resulting soil
mechanical properties, type of pile, pile performance, and the like. The only methods
commonly used in this country are based on theoretical principles, though the current
code of practice and standards concerning foundation of engineering structures (Off.
Gaz. SFRJ No. 15/1990) [1] allow of pile loading in the axial direction to be determined
and proved at least by two of the given five known methods:
1. Formulae for the soil strength mobility degree
The allowable pile loading, by this method, is estimated using relations for the known
soil shear strength parameters (φ and c) from lab soil tests.
2. Formulae for the soil strength recorded during the pile penetration test
This method uses dynamic relations, based on the free-falling body collision theory,
which requires knowledge of the soil resistance (the number of blows) during pile
driving.
3. Formulae using penetration probing data

1
Nenad Šušić, PhD Civ.Eng., Institute IMS, Bulevar vojvode Mišića 43, Belgrade, Serbia, tel: 011-263-526,
e-mail: nenad.susic@institutims.rs
2
Gordana Hadži-Niković, PhD Geol.Eng., Faculty for Mining and Geology, University of Belgrade,
Đušina 7, Belgrade, Serbia, tel: 011-3219 228, e-mail: gordana.hadzinikovic@rgf.bg.ac.rs
3
Ksenija Đoković, MSc Geol.Eng., Institute IMS, Bulevar vojvode Mišića 43, Belgrade, Serbia,
tel: 011-2650-322, e-mail: ksenija.djokovic@institutims.rs



Application of this method requires knowledge of the soil resistance to the probe
penetration, or a static penetration test.
4. Pile loading test
This method uses formulae for the known pile loading and settlement relation from the
pile loading test.
5. Estimate of the capacity of pile empirically learned from piling data in similar
soils.
Theoretical models have demonstrated in practice significant unreliability owing to the
variability of parameters and the resulting effects, primarily the bearing capacity factor
and soil strength parameters; difference between the predicted and the actual bearing
capacities of piles exceed 50% [2]. In difference to the mentioned methods, the bearing
capacity of piles determined from the pile loading test data gives a much more realistic
idea of the loaded pile behaviour. For this reason, most foreign standards (ASTM D
1143-81, DIN 1054-100) and codes of practice, including EN 1997 (EC 7), require pile
loading tests for calculation of the bearing capacity of piles [3]. Selection of the right
combination of the pile diameter, length and number and the achieved bearing capacity
will give optimum engineering and financial foundation of a structure.
All the above stated will be supported by a case example to indicate differences between
the theory-based and the static bearing test-based determinations of the bearing capacity
of piles.

2. DETERMINING BEARING CAPACITY OF PILES

Differences in the estimates of the bearing capacity of pile between empirical methods
and the pile loading test will be enlightened by the example of two test piles in one site
of Kostolac [4].

Figure 1. Locations of piles Š-5 and Š-35




According to the common practice of estimating the bearing capacity of piles, first were
applied the methods based on theoretical models developed using geotechnical
investigation data. The allowable bearing capacity of piles was

Pd = 3000 kN

for which designers selected the number and distribution of piles under the foundation.
In contrast to the common practice in this country, the Employer followed the regulation
of checking the bearing capacity of piles by loading tests.

3. PILE LOADING TEST

The test piles were two (Š-5 and Š-35 in Fig. 1) RC bored piles 1000 mm in diameter, 14
m long.
The test piles were (under the investigation programme) to be loaded to the maximum
force (P) 50% higher than the calculated maximum force in the pile. These forces were
P1 = 1.5x 2600 = 3900 kN for pile Š-5 and P2 = 1.5 x 2900 = 4350 kN for pile Š-35.
A system of weights (concrete blocks) and a hydraulic press were used to apply the test
pressure. The pressure in the system of loading was maintained constant through the pile
test.
The quantities measured during the test were: force acting onto the pile, pile head
settlement and time of soil consolidation. Pile head settlements were measured in two
ways, by comparators and by survey rod.

290 580 870 1160 1450 1740 2030 2320 2609 2761 2913 3065 3250
1
(290kN/0.29mm)
(580kN/0.40mm)
(870kN/0.65mm)
(1160kN/0.92mm)
Sila
(kN)
(1450kN/1.32mm)
2 (0kN/2.18mm)
(290kN/2.37mm)
(1740kN/1.78mm)
(2030kN/2.25mm)
(870kN/2.68mm)
3 (290kN/2.64mm)
(1450kN/3.07mm) (2320kN/3.03mm)
(2030kN/3.56mm)
(870kN/3.13mm)
4 (1450kN/3.52mm)
(2030kN/3.91mm)
(2609kN/4.13mm)
(2609kN/4.67mm)
5
6
(2761kN/5.54mm)
7
(2913kN/6.93mm)
8
9
(3065kN/9.97mm)
10
11
12
13
)
mm
14
(0kN/14.45mm)
.84
/16
15
(290kN/14.92mm)
N
50k
16 (870kN/15.42mm)
(32
17
(1450kN/16.03mm)
(2030kN/16.38mm)
(2609kN/16.68mm)
(2913kN/16.79mm)
18
19
20

Sleganje
(mm)

Figure 2. Settlement of test pile Š-5




Behaviour of both piles during the test was usual – the incremental settlement with the
increasing pressure was within the expected and allowable range.
This behaviour continued up to Pd = 3000 kN, the allowable bearing capacity of the
piles.
A new pressure increment to 3250 kN resulted in greater incremental settlement of both
piles, which could not consolidate. It was a sign that test piles entered the state of soil
breaking, so the test was discontinued.
4. INTERPRETATION OF TEST RESULTS

Gauged values of the forces applied and the head settlements of piles Š-5 (Fig. 2) and Š-
35 (Fig. 3) during the pile loading test indicated likely failure of the piles and the ground
around them. For an additional analysis of the occurrence, the ultimate bearing capacity
of the piles was estimated via extrapolation of the measured settlement and force by
three methods:
(A) Mazurkiewicz (1972) hyperbolic extrapolation,
(B) Van der Veen (1953) expotential extrapolation, and
(C) Hyperbolic approximation.

290
(290kN/0.24mm)
580 870
(580kN/0.54mm)
1160
(870kN/0.83mm)
1450 1740 2030 2320 2609 2761 2900 3065 3250
Sila
1 (1160kN/1.21mm) (kN)
2
(1450kN/1.63mm)
(1740kN/2.15mm)
3
(2030kN/2.73mm)
(2320kN/3.65mm)
4
5
6
(2609kN/5.73mm)
7
8 (0kN/7.98mm) (290kN/8.11mm)
(290kN/8.26mm)
(870kN/8.50mm)
(1450kN/8.99mm)
9
10
(870kN/9.11mm)
(1450kN/9.62mm)
(2030kN/9.53mm)
(2900kN/10.14mm)
(2030kN/10.02mm) (2609kN/10.09mm)
11
(2609kN/11.38mm)
12
13
14
(2761kN/13.50mm)
15
16
(2900kN/16.31mm)
17

)
m
2m
18
.3
19

N/
5k
19
06
(3
20
21
22

)
23
m
4m
(0kN/23.75mm)
6.1
24
N/2
(290kN/24.14mm)
50k
25
(870kN/24.90mm)
(32
(1450kN/25.41mm)
26
(2030kN/25.82mm) (2609kN/25.93mm) (2900kN/26.04mm)
Sleganje
(mm)
Figure 3. Settlement of test pile Š-35




A. Ultimate bearing capacity of piles by the method of Mazurkiewicz

Analytical values of the ultimate bearing capacity of piles are:
 Pgr = 3290 kN for AB pile 5

B. Ultimate bearing capacity of piles by the method of Van der Veen

Analysed values of the ultimate bearing capacity of piles are:
 Pgr = 3252 kN for AB pile 35.

C. Ultimate bearing capacity of piles by the hyperbolic extrapolation method:

For the ultimate bearing capacity (Pf) of the test piles, the arithmetic mean was taken of
the results obtained by the above three methods as given in Table 1.
 Pgr = 3460 kN for AB pile 5 and

Table 1. Bearing capacities by pile test

Pile Method of estimate (kN) Ultimate Max.

Pile
Test Mazurkiewicz- Van der Hyperbolic bearing calcul.
Dia. capacity force P
settlement
pile a Veen-a approxim. (mm)
(mm) (kN) (kN)
Š-5 1000 3290 3254 3836 3460 2600 4.1
Š-35 1000 3270 3252 3831 3451 2900 10.1
5. CONCLUSION

The described example shows how differences in the bearing capacity of piles between
the estimates on theoretical models and on the pile loading test data may easily exceed
even 100%. An estimate of the bearing capacity of a pile by load test approximates far
closer the pile behaviour under load, whereas the estimates based on theoretical models
should be taken only for the values predicted.
On the basis of the above stated we may conclude that the best way of determining the
bearing capacity and settlement of a pile is provided by the static loading test. Test-based
data allow the use and adjustment of the related theoretical models in estimates of the
allowable loading and settlement of piles, and the application of a lower safety factor.
Selection of an optimum combination of diameter, length and number of piles and the
achieved bearing capacities of piles will give the best, engineering and financial, model
of a structure foundation.



REFERENCE

[1] Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata, Službeni
list SFRJ, br.15/1990.
[2] Maksimović M., Mehanika tla, drugo izdanje, Čigoja, 2001.
[3] EC 7: Projektovanje i proračun geotehničkih konstrukcija ENV 1997-1: 1994
deo 1: Opšta pravila, Građevinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1997.
[4] Dokumentacija Instituta IMS o ispitivanjima šipova, 2008.
РАЗЛИКЕ У ОДРЕЂИВАЊУ НОСИВОСТИ ШИПОВА

Резиме: Сви примењивани поступци одредјивања носивости шипова носе са собом
одређени степен непоузданости обзиром на променљивост параметара који
утичу на резултате. Већина метода се занивају на теоријским решењима, која
имају највећи степен непоузданости. Испитивања носивости шипова пробним
оптерећењем дају далеко најреалнију слику о понашању шипова под дејством
оптерећења. Такође, овако добијена гранична носивост омогућава прорачун
дозвољеног оптерећења са рационалнијим фактором сигурности.
Кључне речи: Шипови, носивост шипова, теоријско решење, пробно оптерећење




ПРИЛОГ САВРЕМЕНОM СРПСКОМ НЕИМАРСТВУ
И ГРАДИТЕЉСТВУ – КРОЗ БЕЛЕШКЕ И СЛИКЕ
Мирко Петковић1 УДК: 69(497.11)
Резиме: „Зашто се званично скоро нигде у свету не помињу имена и доприноси
Срба историји светског градитељства“? Да ли зато што осим епских прича и
спорадичних случајева таквих доприноса заправо и нема или зато што је
недостатак традиције у богатству и владању над другима онемогућио Србе да
пређу пут од турских дунђера до савремених демијурга и тако остану забележени
у историји светског градитељства? Без обзира каква да је истина презентирани
рад даје допринос сагледавању и памћењу њене лепше стране, без које се не рађа
љубав према градитељској струци нити подстичу опредељења младих за њу.
Кључне речи: Савремено градитељство, српски неимари, доприноси, примери

1. УВОД
Еварист Галоа (Èvariste Galois, 1811-1832), један од највећих талената у историји
математике записао је на маргинама својих последњих листова и несређених списа
једну од најоптужујућих реченица у историји науке: "Немам времена". Та више
пута поновљена реченица заједно са напабирченим белешкама и набацаним
сличицама из главе на папир, која је касније послужила за боље разумевање
његове детињасте памети и бриљантног ума сатканог од чисте математике и
ужасне самоће, оставштине од само 60 страница и капиталног дела посвећеног
условима под којима се алгебарске једначине могу решити кореновањем, се не
ретко користи као потврда о увек већој важности понекад скривеног садржаја од
јасно видљиве бирократске форме и школске јасноће сваког дела, и штете која
може настати од на брзину изречених судова.
На први поглед та опасност лежи и у овом раду са „напабирченим белешкама и на
папир набацаним сличицама“, међу којима се налазе и дела тројице српских и
једног руског академика, насталим на маргинама свакодневних инжењерских
послова2. Међутим, за разлику од тешко разумљивих Еваристових белешки, он
ипак представља јасан прилог савременој градитељској пракси захваљујући пре
свега својим бројним примерима из праксе. У раду је наведено 20-ак проблема и
нетипичних решења из области пројектовања, контроле, експертизе и градње:
(а) Пословних објеката висине до 120м и корисних површина до 130.000м2

1
KECO Invest Engineering GmbH i KG Int. Exp. Group, mirkopetkovic7@gmail.com, тел: 7 926 623 623 1
2
Ђ. Лазаревић, М. Ђурић, Н.Хајдин и Г.И. Марчук од којих на само једном објекту дела тројице њих.



(б) Туристичких објеката класе 5* и корисних површина до 70.000м2
(в) Деривационих хидроелектрана снаге до 4х8 MW
(г) Савремених стадиона са екстремним карактеристикама конструкција
(д) Дворана и базена са екстремно лаким и тешким конструкцијама крова
(ђ) Кула и торњева висине до 70м
(е) Специјалних конструкција из области индустрије челика и петрохемије
на којима је аутор непосредно учествовао3.
Поред тога у раду се даје и осврт на садашњу изградњу Business центра највећих
европских облакодера висине до 360/507м, на коме је аутор био гостујући експерт.
Због ограниченог простора многи проблеми су изостављени, али је зато уз сваки
пример приложена слика објекта и наведена допунска литература. У појединим од
њих се налази и понешто од онога што се не учи из књига и у школским клупама, а
поготову не на појединим факултетима чије школарце наводно сви цене и признају
им дипломе, али их у својим земљама не радо примају. Другим речима, налази се
понешто од онога што је од одлучујућег значаја за изградњу осећаја сигурности
при примени било ког решења и спремности да се, ако нешто крене наопачке или
не иде предвиђеним токовима, правоваљано, што значи брзо и ефикасно реагује.4

2. ПРИМЕРИ ПРОЈЕКАТА, ЊИХОВИХ ПРОБЛЕМА И РЕШЕЊА

ПРИМЕР 1. Пословни комплекс висине 120м, са 28/33 етажа и 132.000/197.000
м2 корисне површине куле и анекса (Слика 1а-г). Са више инвеститора и промена
пројектом је управљала једна британска компанија, Британци су били пројектанти
конструкције и инсталација, архитектуре све време Руси, а извођачи Срби, уз
помоћ домаћих и иностраних подизвођача за пројектовање и изградњу, као и
стручних сарадника из Србије за разраду делова пројекта конструкције и
инсталација [1а-б]. Изузимајући једну GB-фирму из сфере бизниса, најпознатији
међу њима из сфере изградње је била француска компанија "Soletanche Bachy".
Проблем 1. Превелика разлика у оптерећењима темељних спојница централних и
периферних делова објекта са низом потешкоћа изазваних врстом и квалитетом
тла на месту градње, заштитом ископа (дубина ~-28.00м) и подземним водама.
Решења. Појава пукотина у темељној и међуетажним плочама је избегнута
уградњом подупирача испод темељне плоче куле објекта у складу са решењем
"А.Б. Воронцова" и "И.Б. Юркевича", што представља и једно од решења "из
рукава" предложено од стране проф. Л. Јовановића и аутора5. Заштита темељне
јаме је извршена дијафрагмама ("стена в грунте") и fugenband (waterstop)-тракама

3
Као одговорни пројектант, надзорни орган, главни инжењер, одговорни извођач, директор градње,
директор пројекта и консултант или саветник.
4
Случај који се десио на једном градилишту на коме су се после попуштања комплетне конструкције
многи просто разбежали то врло добро показује. У раду је споменуто још неколико сличних примера.
5
Друго предложено решење се заснивало на истој технологији која је примењена на паришком метроу



између "Stopsol"-панела по систему подизвођача радова "Soletanche Bachy". Ископ
и фундирање објекта је обављено у модификованом систему "одозго на доле"
(“semi-top-down”) са централним извођачким отворима и бочним дисковима за
укрућење и повратак "одоздо на горе". Разраду детаља ослањања челичних и
бетонских стубова, међуетажних плоча и распињача (Слика 1а) је урадио
београдски Центропројект. Изолација мембранског типа, која је тада по први пут
употребљена међу српским извођачима у РФ, представља раније познато решење
предложено од стране аутора током његовог ангажовања на том пројекту [1в-д].

Слика 1. Почеци и завршеци градње пословног комплекса Сахаров и Куле Еволуције

Иако се на изглед ради о сасвим различитим објектима и начинима фундирања
Кула Еволуције висине 255м са 53 етажа и 169.000 м2 корисне површине заправо
представља сличну концепцију решења са различитим облицима и геометријама
конструктивних елемената, а истоветним улогама. У склопу дво-фазног извођења
радова фундирање објекта је извршено од стране немачког Bauer-а путем бушених
АРМБ-шипова са стилобатима и двојном тј., дво-етажном темељном плочом6. Без
обзира што Куле еволуције држи својеврсни рекорд у изменама имена, власничке
труктуре, врсти, пореклу и начину одвијања токова новца за потребе те врсте
бизниса у датим околностима, она својом изузетно јаком и стабилном структуром
(МБ 90) и необичном фасадом представља један од најнеобичнијих, а по некима и
тренутно архитектонски најлепше обликовани облакодер у свету чији облик је .
инспирисан фрагментима црквене и авангардне руске архитектуре. Садашњи
носилац послова и главни извођач радова је турска компанија Renaissance. На
фотографији изгледа градилишта, у време обиласка аутора као госта Renaissance-а,
се виде делови пословног центра са кулом Исток (Слика 1д-ж) тренутно највишим
објектом у Европи (360/507м са 93/7 спратова и 207.000м2 корисне површине).

6
Иначе, слична технологија са дужинама шипова преко 100м и пречника преко 1.500 мм је примењена
на северу Џаде при фундирању тренутно највишег објекта у свету - Краљевског торња висине 1.001м.



Слика 2. Ток градње 22-спратног туристичко-пословног објекта висине 80м

ПРИМЕР 2. Туристичко-пословни 22-спратни објекат високе класе, висине 80м,
корисне површине 30.000м2 и 110.000м3 корисног простора (Слика 2.) . Објекат је
грађен од стране хрватског Конип-а и више руских компанија, пословима је
управљала једна међународна компанија, док је аутор обављао послове ауторског
надзора, а потом и комплетне контроле процеса пројектовања и изградње. У сфери
бизниса и трансакција пројекат представља пример утицаја на ефективност рада
честих промена подршки и токова новца, док у сфери изградње пример утицаја на
ефикасност рада недовољно искусних "сyber"-инжењера и "copy-paste" процедура
рада. Наводе се 3 од преко 20 искрслих проблема и решења из сфере изградње.
Проблем 1. "Бежања" надземних делова бушених АРМБ-шипова јастука и плоче
објекта без могућности директног приступа истим.
Решење. У припреми и разматрању проблема су учествовали главни пројектанти
једне врло познате европске компаније и експерти најпознатијег руског института



за фундирање и подземне објекте. Обзиром да су се приступи проблему заснивали
на обустави градње и унапред недефинисаним роком доставе решења и његове
примене, проблем је оперативно решен, мимо процедуре, без застоја и на лицу
места, за само 2 дана у складу са једним од три предлога решења аутора: путем
разбијања и сечења глава шипова, међусобног повезивања и израде само 3 нова
шипа са незнатном променом расподеле оптерећења. Потврда исправности
примењеног решења путем коришћења популарних МКЕ-програмских пакета и
одговарајућих процедура је накнадно извршена.
Проблем 2. Угиби међуетажне плоче насталих грешком у пројекту и извођењу
радова без могућности уградње сталних подупирача.
Решење. Појава угиба и пукотина је елиминисана у складу са решењем аутора:
вешањем плоче по средини са уградњом скривених АРМБ-затега у зидним
платнима наредног етажа и њиховим повезивањем са комуникационим отворима.
Током уградње извршено је контролисано подупирање и подизање плоче уз
незнатну промену положаја и облика инсталационих канала.
Проблем 3. Заштита накнадно формираних разделница и дилатационих спојева.
Решење. Заштита је извршена путем иновативног предлога аутора за ХЕ "Ђердап
[2], који је као најефикаснији (са 3-струком сигурношћу против цурења) касније
примењен и на објекту 2-спратне гараже са фудбалским пољем на њеном крову.

Слика 3. Арена Химки - од модела до отварања
ПРИМЕР 3. Спортски комплекс са стадионом од 46.000 м2 за 18.000 гледалаца и

кровном конструкцијом висине 45м са затегама и једностраним препустом од
50м (Слика 3а-д). Пројекат је био под директном контролом губернатора и
надлежног министарства, њиме је управљала једна руска компанија, извођач је
такође била руска компанија са бројним домаћим и иностраним подизвођачима,
пројектовања је обавила група српских пројектаната уз стручну помоћ појединаца
из пројектантских фирми и факултета, док је аутор обављао послове ауторског
надзора и контроле комплетне документације грађења и примопредаје. [3а-в].
Особеност МБ- конструкције су врло масивни префабриковани елементи од којих



су многи због проблема транспорта рађени из делова, а ЧН-конструкције слободан
препуст од 50м при чему је дејство истог амортизовано вертикалном затегом.
Проблем 1. Израда носећих каскадних греда путем спајања префабрикованих
делова и монолитизирања спојева.
Решење. Због неразрађеног решења и одсуства скеле спајање масивних делова је
извршено у ваздуху изменом пројектантског предлога. У складу са инструкцијама
аутора све што је од арматурних испуста успут сметало је исечено, да би потом
одговарајуће надомештено са фиксирањем споја и његовом монолитизацијом.
Проблем 2. Заштита веза и продора носеће конструкције кроз кровни покривач.
Решење. Заштита веза изложених атмосферијама је извршена путем снопова чаура
са заливањем свих међупростора и делова конструкције одговарајућим масама.
Продори конструкција стубова и затега су са доње стране заштићени заптивним
масама и местимичним спроводницима, а са горње еластичним масама и вареним
металним покривкама. Обе заштите су урађене у складу са решењем аутора.
Проблем 3. Обезбеђење и контрола унутрашњих затега - "ленти" #800х30 ...
Решење. Проблем одржавања затега у исправном стању без могућности ремећења
стања и стабилности комплетне челичне конструкције крова је решен у складу са
предлогом аутора: накнадном израдом вентилационих канала са заштићеним
ревизионим отворима и системима периодичних контрола.

Слика 4. Снимак објекта током контроле стања од стране аутора

ПРИМЕР 4. Управна зграда висине 80м ћерке једне од највећих компанија у РФ
(Слика 4а-в.). Пројектом је управљала једна домаћа joint venture компанија, а
главни носилац послова пројектовања и изградње је била једна европска компанија
са више локалних подизвођача, као и појединих познатих учесника са простора
бивше Југославије. У сфери бизниса и трансакција пројекат представља пример
несметаног испољавања неких екстремних опредељења и стремљења појединаца,



док у сфери изградње пример неодговарајуће стручне подршке. У раду се наводи
само основни, а не последични и узајамно везани проблеми.
Проблем 1. Неравномерно слегање и пуцање изграђеног објекта.
Решење. У 2011. су започети лаички покушаји санација последица са ојачањима и
применама заптивних маса. Проблеми из сфере бизниса и трансакција су спречили
знатно стручнији приступ проблему и примену иновативног решења аутора са
припајањем дела 1. етажа конструкцији фундамента.

Слика 5. Универзални базен током израде ободних греда, монтаже и испитивања
ПРИМЕР 5. Универзални базен са 27.500м2 корисне површине, трибинама за

1.200 гледалаца, висином од 25м, кровнм конструкцијом од 1.800т, попречних
распона 25-38м и препустима 11-14м (Слика 5а-е.). Инвеститор је била једна од
највећих компанија у РФ, пројектом је управљала домаћа joint venture компанија,
главни носилац послова пројектовања и изградње је била једна европска компанија
са више локалних подизвођача и појединих познатих учесника са простора бивше
СФРЈ, док је аутор обављао послове директора пројекта, а потом и управника
градње. Измена пројекта крова, који су претходно урадили српски инжењери под



окриљем једне српске компаније, са комплетном разрадом је била поверена једној
од најпознатијих компанија у РФ, уз учешће института и више спољних сарадника.
Проблем 1. Појава денивелација и пукотина темељних плоча централних и
периферних делова објекта.
Решење. За разлику од сличних примера наведених у раду, литератури и ближем
окружењу објекта [1], [2], [7], [8], овај пример је карактеристичан јер се највећим
делом базира на претходно критички не разматраним улазним подацима [6]. У
складу са анализом аутора изведеној путем различитих апроксимација историје и
прогнозе слегања и упоређењем истих са историјом грађења тј., врстама
оптерећења и начином њиховог наношења и преношења на тло, од полазних
претпоставки и институционализованих начина решења проблема се одустало.
Једноставно, денивелацију и слегање је аутор преписао грешкама мерења и
положајима реперних тачака, а пукотине организацији бетонирања и неге бетона.
Ради избегавања сваких евентуалности у току експлоатације објекта извршена је
незнатна прерасподела оптерећења и растерећење темељне спојнице контра плоче
путем повезивања и ојачања елемената на делу инсталационих канала.
Проблем 2. Пријем и пренос хоризонталних сила кровне конструкције.
Решење. Проблем и његово решење путем уградње 2 типа дампера, промене
распона, ојачања конструкције крова и ободне греде, растерећења, уградњом
зглоба и др., са испитивањем конструкције на лицу места путем динамичких удара
у опорачку конструкцију ободне греде масом од 2.500кг (Слика 5д-ђ.) су обрађени
у [4] и [5]. Без обзира на сву сложеност коначно изведено стање се ипак своди на
систем просте греде са препустима, при чему су 3 врсте специјалних ослонаца
монтиране на накнадно уграђеним анкерним плочама од специјалног челика
дебљине 40мм, са 8 до 25 анкера Ø36 ... 1000 класе АIII. Због величине отвора и
дебљине плоча разрађена је и примењена одговарајућа технологија варења.
Проблем 3. Монтажа конструкције крова
Решење. Због великих тежина и димензија елемената са огромним бројем детаља
сложених веза (највећи по чвору који је пројектован у РФ), ограниченог времена и
манипулативног простора, ризика од појаве преднапрезања, заосталих напона и
др., а после пробне монтаже и расклапања, подизање елемената кровних решетки,
њихова монтажа и међусобна повезивања су извршена уз помоћ мобилне скеле
тежине око 200т са претходним осигурањем плоча и трибина базена. (Слика 5б,е)
Проблем 4. Контроле и усаглашавања поступака припреме и изградње.
Решење. Једна сасвим уобичајена процедура рада која се спроводи класичном
организацијом послова на градилишту, плановима градње, финансирања и др., са
коришћењем линијских, мрежних или нешто савременијих помагала (Primavera,
Project office) у циљу испуњења уговорних обавеза је путем коришћења од стране
аутора једне студије математичара и геофизичара Г. И. Марчука (1925-2013)7 и
знања са појединих ЕУ колеџа из области бизниса дигнута на већи стручни ниво.
Анализа која је на бази тога произашла није имала за циљ да путем изналажења

7
Бивши председник АНСССР-а и члан РАН-а, чија је једна од споредних делатности на примени
високог знања у пракси била повезана са местом у коме је израђена комплетна конструкција крова



материјалних, техно-економских, људских и др. ресурса из сфере бизниса прати
одређене уговорне обавезе, већ да по свакој обавези понаособ процени могућности
расположивих ресурса, а потом изврши оптимализацију у складу са понаособ
изабраним критеријумом. Да не би рад зашао у теоретске или спекулативне токове
њиме се нису изналазиле конкретне вредности решења већ њихови опсези (Слика
6). Његов квалитет резултира не само из начина обраде и коришћења података тј.,
примењене теорије и модела, већ пре свега из њиховог броја, начина прикупљања
и "просејавања" тј., искуственог сабирања, одабирања и коришћења.
ПРИМЕР 6. Индустрија - објекти челичана и петрохемије (Слика 6.)
Проблем 1. Анализа на замор главних носача уливних и других мостних кранова.
Решење. Иако су анализе овога типа специјалистичке оне су заправо, као и многе
друге мање-више типског карактера без обзира да ли се раде "пешачки" путем
таблица или путем једноставне примене неких од МКЕ-пакета. Специфичност овог
проблема није толико била у великим оптерећењима и пресецима носача8, нити у
решењима постигнутих путем "Gantex" трака, колико у по први пут примењеној
процедури сукцесивних апроксимација аутора за процену места и времена појаве
замора, тада недоступној ангажованим инжењерима америчког "Orbital"-а, а која је
тачна онолико колико су и тачни нормативни поступци у контролама на замор.
Иначе све анализе су биле компаративног карактера и рађене су у складу са DIN,
JUS, SNIP и SIA - одредбама [9]. С тим у вези су и наредни проблема, који и после
30 година су актуелни и с правом налазе своје место у савременој изградњи [10].

Слика 6. Изводи из ауторових студија процена и контрола

8
Висине пресека варених челичних носача су биле до 4.000мм



Проблем 2. Повраћај у пређашње стање спрегнуте конструкције преградног зида
хале сировина фабрике ђубрива висине око 15-ак метара са отклоном у врху 1.60м
[10]. Померања преградног зида у врху са низом последичних појава које су
нарушавале стабилност и функционалност објекта се појавило као последица
потпуног пражњења боксова између преградних зидова складишта сировина, а
потом једностраног препуњења, динамичких удара, квашења и попуштања тла
услед хемијских и сл. дејстава. После хитног пражњења у решавање проблема су
се укључиле скоро све тада расположиве фирме, институти и факултети.
Решење. Са припремом од неколико дана, због изналажења оперативног кадра и
алата, а пре него што је једна тада позната фирма почела да обавља испитивања
мерним уређајима и изводи бушења као припрему за израду пројекта извођења
санације и/или реконструкције, повраћај је извршен за мање од једног дана уз
помоћ формираног привременог зглоба, стабилног опорца са контра масом,
потребног броја тирфора, хидраулика и механизације, контролисаног обртања
комплетне конструкције и коначног фиксирања зида, у складу са откупљеним
решењем и упутствима аутора на лицу места. Укупно вредност радова са свим
трошковима је била мања од вредности само истражних радова.
Проблем 3. Нивелисање и повраћај у пређашње стање кранских греда порталног
крана. [10]. Потреба за овим радовима се појавила после бубрење тла и подизања
конструкције крана као последице хемијске реакције тла на дејство киселина.
Решење. По много чему врло сложен и тешко „обухватљив“ проблем, од кога су
зазирали и бежали апсолутно сви пројектанти и институти је једноставно решен у
складу са предлозима аутора и проф. Д. Родића, путем санације одводних канала и
уградње дренова за прање без испирања тла, смањења контактне површине између
конструкције и тла са израдом везног роштиља, привременим подупирањем греда
и сечењем свих носећих стубова са уградњом „лонаца“ за трајно нивелисање
Истовремено је по први пут, а одмах затим и други пут у YU-пракси. извршена и
примена геосинтетика путем коришћења PEHD/LD арматуре и фолија, као и
полимерних бетона на лицу места спремљених по инструкцијама аутора9.
Проблем 4. Израда темеља и кранских греда обртне порталне дизалице 10т/40м
на тлу недовољне носивости [10].
Решење. Проблем недовољне регулативне носивости и резултујућих последица је
резултирао у предлозима свих понуђача за израду шиповске конструкције при
чему је посебно потенцирано слично искуство српских грађевинара из Кувајта.
Уместо тога предлог је решен у складу са иновативним решењем аутора и проф. Д.
Родића уз подршку проф. Л. Шукље-а, изменом метода прорачуна нормативних
вредности, погодно изабраним обликом пресека греде и начином њене израде10.

9
Други пут при реконструкцији делова постројања за рециркулацију фабрике H3PO4 у ИХП Прахову.
10
Дводелна греда сложеног правоугаоног пресека са каскадама и смакнутим спојницама. Због потребе
смањења контактног оптерећења, промењен је и сам механизам преноса и распростирања комплетног
оптерећења и пикова у тлу на тај начин што су доње кампаде ослоњене на полу-цилиндричне љуске и
ослабљене израдом по целој дужини отвора Ø1000. Контролни прорачуни путем неких од МКЕ пакета
нису рађени, али су зато током првих година експлоатације вршена контролна мерења.



Комплетан посао изградње је контролисао аутор при чему су у ГИШ-у максимална
одступања износила 12мм/100м.


[1] Петковић, М. Д.: "Sakharov Business Center“ – Проблеми и решења дубоког
фундирања у урбаној средини, 2009 (необјављено), в. такође: Петковић, М. Д.:
Многофункциональный комплекс по адресу: пр. Академика Сахарова, вл. 30 –
Технически отчет к уровню -27.00 м, 2005., Петковић, М. Д.: Цурење брана од
РЦЦ бетона: Стање ствари са предлогом промена, Водопривреда, 35, 2003.
Петковић, М. Д., Б. Игњатовић.: Неки аспекти решења и техно-економске
анализе деривационе хидроелектране „Ponte de Pedra“ у Бразилу, YUCOLD
конгрес о високим бранама, 2003., в. такође: Петковић, М. Д.: Техничка
решења и процена вредности грађевинског дела пројекта „Ponte de Pedra“,
Технички извештај, Гоша-Бразил, 2001.
[2] Петковић, М. Д.: Санација хидроизолације и дилатација низводног анекса на
ХЕ "Ђердап 2", Предлог техничких решења, Део А: Равне-хоризонталне
површине (ХЕЂ 1, ХЕЂ 2), Део Е: Дилатационе спојнице, 2004.
[3] Петковић, М. Д., "Прилог односу струке и бизниса у савременом
грађевинарству", Proc. of International Conference "Civil engineering – Science
and Practice", 2014. в. такође: Петковић, М. Д.: Прилог испитивању
префабрикованих елемената и конструкција на терену, 2012. (необјављено),
Петковић, М. Д.: Проблеми пројектовања и изградње Арене Химки – Пресек
стања и решења ауторског надзора, Технички извештај, Део 5, 2007.
[4] Petković, M. D.: Some problems and practical solutions in design and construction
of large steel roof structure – construction notice, 2013. (необјављено)
[5] Петкович, М. Д.: Проведение натурных динамических исследований и
контрольных расчетов сейсмостойкости универсального бассейна,
Технически отчет, 2011.
[6] Петковић, М. Д.: Улога и значај улазних података код експертиза на
путевима, 2014. (необјављено)
[7] Петковић, М. Д.: Хотел “Splendid Spa 5*” - Решење спојева и слегања,
Технички извештај, Део 1, Општа проблематика изградње 2006.
[8] Петковић, М. Д.: Прилог прорачуну антенских торњева, Proc. of International
Conference "Civil engineering – Science and Practice", 2010., в. такође:
Петковић, М. Д.: Прилог прорачуну и изградњи високих кула и торњева, 2009.
(необјављено)
[9] Petković, M. D.: Upgrading of US Steel charging metal cranes – Feasibility study
and fatigue analysis of caster aisle runway girders, Vol.2, Part 1 & 2, 2007.
[10] Петковић, М. Д.: Експертиза и решење пролаза тракастог транспортера
кроз кровну конструкцију ТСП/СП, 1981., в. такође: Петковић, М. Д.:
Експертиза и решења санације темеља и танквана резервоара ИХП путем
измештања резервоара, 1982., Петковић, М. Д.: Експертиза и решења
повраћаја у пређашње стање преградног зида хале сировина фабрике НПК



ђубрива, 1982., Родић, Д., М. Д. Петковић.: Експертиза и решење санације и
нивелисања кранских греда порталног крана у фабрици ТСП/СП, 1983., Родић,
Д., М. Д. Петковић.: Решење проблема фундирања кранских греда обртне
порталне дизалице складишта пирита у ИХП, Део 2 – промена пресека 1985.
[11] Петковић, М. Д.: Питање са поводом: Зашто се не помињу имена и доприноси
српских неимара у савременом грађевинарству? 2014. (необјављено)
CONTRIBUTION OF SERBS IN MODERN BUILDING

PRACTICE – SOME NOTICES AND PICTURES
Summary: Why are officially almost anywhere in the world, do not mention the names of
Serbian builders and their contribution to the world of construction?. Is it because,
besides the epic stories and sporadic cases, the lack of a tradition in wealth and rule
over others disables the Serbs to cross the path from the ancient wageworkers and
medieval bricklayer to the modern demiurge and so to be registered in the world of
construction?
No matter what the truth is the presented paper contributes to the perception and
memory of its bright side without which there is no love for the building profession and
commitment to her.
Keywords: Modern construction practice, Serbian builders, benefits, examples




МОДЕЛИРАЊЕ РАСТА ПРСЛИНЕ У

ЦЕМЕНТНОБАЗНИМ КОМПОЗИТИМА
Ленарт Ђерђ1 УДК: 666.972.1:539.41
Резиме: У раду се приказује отварање уста прслине CMOD, зависно од врсте
влакана и то са челичним влакнима са једне стране и понашање исте матрице
ојачане са полипропиленским влакнима са друге стране. Приказују се мерења и
резултати PUL-OUT теста, мерења CMOD-а , те разматрања добијених
резултата и њихово тумачење применом основних закона механике лома.
Кључне речи: Цементнобазни композити, CMOD
1. УВОД
Отпорност на лом влакнима ојачаног цементнобазног композита зависи од

спрегнутог дејства влакна и матрице.
Када прслина почиње да расте у матрици, влакна теже да се одупру њеном даљем
расту.
Код цементнобазних влакнастих композита без обзира на постављени модел, тј. да
ли композит третирамо као хомогени или хетерогени, изотропни или анизотропни
материјал, нужан и неопходан је услов да енергија деформације које поседује
композит буде већи од површинске енергија око прслине.
Код цементнобазних композита користимо за матрицу такав елемент који има у
себи цемент као лепило и неку врсту каменог агрегата као испуну.
Величина каменог агрегата није иста.
Користећи законе механике лома можемо проучити раст прслина код влакнастих
композита јер влакна и матрица стварају један нови материјал са новим
особинама.
Нови композитни материјал има сасвим друга својства него матрица и влакно
посебно.
Понашање композитног материјала можемо испитати на разне начине и разним
методама.
У инжењерској пракси се доказало да материјал испитан на савијање даје
приближно исте резултате као и у пракси, те експерименталне резултате можемо
користити у свакодневном раду.

1
Ленарт Ђерђ, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: lenart.gyorgy@yahoo.com



2. ОДРЕЂИВАЊЕ KIC И CTODC САВИЈАЊЕМ ГРЕДЕ У ТРИ
ТАЧКЕ
Дијаграмом сила - CMOD за бетонску греду, који се добија експерименталним
путем, Слика 1. , може да се опише уочено нееластично померање када су узорци
растерећени непосредно након максималног оптерећења.
Укупни CMOD се састоји од линеарно еластичног дела (без раста прслине) -
CMODe o , и нелинеарно еластичног дела, CMODes , који укључује раст прслине
нееластичног дела CMOD* .

Слика 1. Дијаграм СИЛА-CMOD

Да би се применио концепт линеарно еластичне механике лома, јасно је да се мора
користити еластични CMOD ( CMODe  CMODT  CMOD*) .
Посебан проблем при одређивању KIC је одређивање стварне дужине прслине. Да
би се избегло мерење тренутне дужине прслине, које је скупо и компликовано,
дефинише се ефективна дужина прслине, (а) као збир почетне дужине (а0) и
ефективног издужења прслине (le). Изражавањем CMODe може се одредити le,
односно ефективна дужина прслине, која одговара стварној (тренутној) дужини
прслине. Код греде са зарезом испитане на савијање са међусобним односом
висине и дужине 1:4, еластични CMOD може да се изрази као:
Ps  3,96 
CMOD e   4,56 A  13, 68 A2  23, 24 A4  2 
... 5.1 (1)
dbE '  1  A  
где је:
E '  E - за равно стање напона
 
E '  E / 1  2 - за равно стање деформација
a , док су P, s, а , b, d приказани на Слици 2.
A 0
d




Слика 2. Геометријске ознаке испитаног узорка

За измерено максимално оптерећење Pmax, почетну дужину прслине а0 и измерену
вредност CMODe, ефективна дужина прслине а се одређује на основу једнакости
рачунске вредности CMODe и измереног CMODe. Када је стварна дужина прслине
одређена, тада се може израчунати KIc и CMODc користећи линеарно еластичну
механику лома. Вредност KIc се рачуна као:
K Ic  M max F1  a   a (2)
W d 
где је
Pmax s bd2
M max   ;W  ... 5.3 (3)
2 2 6
1.99  A 1  A   2.15  3.93 A  2.7 A2 
F1  a   3/2
(4)
d   1  2 A1  A
док се CTODc одређује на основу израза:
 a  a a 
CTODc  CMOD e 1  0 1  0.081 0  1.149 0  (5)
... 5.5
 a  a b

Код материјала ниске чврстоће и ниског напона на граници течења жилавост лома
је велика.
Пластично деформисано подручје код цементнобазних влакнастих композита на
месту зареза је у функцији односа матрице и влакна. За одређивање параметара
лома као упоредни параметар може се користити померање отвора прслине (Crack
Mouth Opening Displacement - CMOD). Мерењем CMOD-а на основу претходних
формула могу се одредити основни параметри лома. Вредности параметара лома
нису линеарни. Нелинеарност код параметара лома може се одредити
компарацијом рачунске вредности који се базирају на експерименталним
резултатима и стварним резултатима мерења.

3. РАСТ ПРСЛИНЕ У ВЛАКНАСТИМ КОМПОЗИТИМА
Понашање композита ојачаних влакнима који садрже зарез почетне дужине а0,
може се посматрати у четири фазе:



Линеарно стање:
У подручју линеарног стања напона нема разлике између неојачане матрице и
влакнима ојачаног композита, Слика 1., који се такође понаша линеарно осим за,
почетни Young -ов модул који је незнатно већи од модула матрице, што зависи од
количине влакана. Његова вредност је одређена у претходном поглављу. У
линеарно еластичној области за раст прслине важи формула (1). Вредности Pe и
CMODe се одређију на бази мерених вредности дијаграма P-CMOD, Слика 1., па
користећи једначину (1) одређује се вредност дужине прслине а.
Нелинеарни раст прслине:

Порастом дужине прслине долази до изражаја нелинеарни ефекат њеног раста.
Теоријски је немогуће одредити тачну вредност прслине при којој је неопходно
узети у обзир нелинеарне ефекте. Препорука, коју даје Shah [1], да се као граница
узме вредност FIN-а која одговара 0,5KSIC , није заснована на физичким
принципима, нити је објашњена. Осим тога, применом тог критеријума у овом
раду је добијено незадовољавајуће слагање експерименталних и теоријских
резултата. Стога, у овом раду је усвојен другачији критеријум, заснован на
искуству аутора, по коме ће нелинеарни ефекат доћи до изражаја када прираст
дужине прслине достигне 10% почетне дужине ( а/а0 ). Добијени експериментални
резултати оправдали су увоређење овог критеријума.
Код развоја CMOD влакно ће преузети силу затезања зависно од укупног
померања отвора прслине, а прорачун фактора интензитета напона зависи од
ефективног раста прслине и еластичног померања отвора прслине. Прслина ће
расти до неутралне линије. Спољњем моменту ће се супротставити спрег
унутрашњих сила од затезне силе у влакнима и силе притиска у матрици. Укупно
оптерећење P које делује на композитну структуру се дели на два дела, Слика 3.:
P=Pm+PKf
где је
Pm допринос матрице и зависи од KI ;
PfK допринос влакна, зависи од количине и врсте влакана и односи се на
сингуларни ефект премошћавања влакана.

Слика 3. Прихватање укупног оптерећења



Стационарно стање:
У овој фази раст прслине је стационаран (тј. KI=KIC).
Вредност укупног оптерећења P за цементнобазне влакнасте композите постиже
максимум када KI достигне KIC .
Зависно од запремине и врсте влакана, максимално оптерећење за цементнобазне
влакнасте композите наступа код веће дужине прслине од оне која одговара
максимуму оптерећења код неојачане матрице Слика 4.
Стационарно стање у пресеку одржавају влакна која су изложена затезању, а у
притиснутом делу пресека влакна такође учествују у прихватању силе притиска
сразмерно запреминском односу и односу идеалних површина (односу модула
еластичности матрице и влакана) тако да је унутрашњи спрег сила у равнотежном
стању са спољним.
Потпун лом матрице:

Када отварање уста прслине (CMOD на Слици 3.) постане веома велико, отпор
који пружа матрица постаје безначајан и вредност фактора интензитета напона
( KI) тежи нули.
Даљем развоју прслине главни отпор сада пружа влакно. У том стању оптерећење
P и одговарајући CMOD могу да се рачунају само путем разматрања глобалне
равнотеже, како у затегнутом тако и у притиснутом делу пресека.
Овакво стање нема значајну примену јер се у пресеку где више нема матрице не
може говорити као о композиту, већ је то посебно стање које није предмет овог
рада.

Слика 4. Дијаграм CMOD - P за ојачани композит и неојачану матрицу




CRACK PROPAGATION MODELING WITHIN
CEMENT BASED COMPOSITES
Summary: The paper presents crack opening propagation CMOD, depending on the
type of reinforcement fibers i.e. steel fibres matrix on one hand and polyprophilene fibre
matrix on the other hand. Measurement results as well as PULL-OUT test results are
given which are followed by the discussion of obtained results and their description by
means of basic law of fracture mechanics.
Кey words: Cement based composites, CMOD




EFFECT OF MANAGEMENT AND MAINTENACE ON

BUILDING STRUCTURAL RELIABILITY
Ján Bujňák1
Jerzy Wirwal2 UDK: 351.785:624.21
Summary: Appropriate controlling and maintenance of building structures during their
service lifecycle represent actions of equivalent significance as suitable design and
realisation quality. The paper would illustrate common imperfections and even fatal
failures of especially bridge structures due to already presently underestimated
activities.
Keywords: Inspections, structural imperfection, load carrying capacity, maintenance
1. INTRODUCTION
With respect to construction industry, four principal activities can be distinguished, as
research and development, designing, construction and management, but also
maintenance and eventual retrofitting. Science and structural theory development is
being executed simply by appropriately skilled research workers in the relevant subject.
Design engineering is a process, which involves preparing a set of plans and
specifications that defines the structure in its completed configuration. A considerable
design engineering effort is required to prepare a good set of contract documents. Only
experienced state certified engineers may be authorised to design specified types of
buildings. Construction engineering involves governing and guiding the fabrication and
erection operations needed to produce the structural members to the proper shape, and
get them safely and efficiently in place in the structure, so that the completed assembly
under the dead load conditions and at normal temperature will meet the geometric and
stress requirements stipulated on the design. Building process can be realised only by
approved company, adequately staffed, engaging experienced and trained key
employees. During execution stage, a building is obviously properly supervised. In the
case of adequate teamwork, remarkable buildings can be built without complications.
Inspections, maintenance and structural management provide quality assurance for
construction and play either a very important role during entire and long-time
exploitation. Regular maintenance is important factor influencing durability of structure.
Generally up to now, little emphasis was given to structural inspection and maintenance.

1
Ján Bujňák, prof.Ing.PhD., University of Žilina, Faculty of Civil Engineering, Univerzitna 1, 010 26 Žilina,
Slovakia, tel:: +421 41 513 5650, e – mail: jan.bujnak@fstav.uniza.sk
2
Jerzy Wirwal, prof,dr.hab.inž., Opole University of Technology, Faculty of Civil Engineering, Katowicka 48,
45-061 Opole Poland, tel.: +48 77 449 8554, e – mail: j.wyrwal@po.opole.pl



Although over the past three decades, the construction inspection program evolved into
one of the most-sophisticated management systems.

2. BRIDGE MANAGEMENT SYSTEM
2.1 Maintenance Inspection

Each bridge document needs to have items such as structure information, structural data
and history, description on and below the structure, traffic information and load rating.
Regulations require that each bridge that is opened to public should be inspected at
regular intervals not exceeding specified period. Inspection findings should be recorded
in bridge document. The purpose of bridge inspection is to maintain the public safety,
confidence, and investment in bridges. To this end, inspection staff should be
knowledgeable in material and structural behaviour, bridge design, and typical
construction practices. The frequency, scope, and depth of the inspection generally
depend on several parameters such as age, traffic characteristics, state of maintenance,
fatigue-prone details, weight limit situation level and known deficiencies. The specific
frequency of inspections may be finally established based on the above factors. In the
case of traffic accident, the extra-special bridge check must be executed. Some of the
main responsibilities of a bridge inspection are especially identification of even minor
problems that can be corrected before they develop into major repair, recognizing bridge
components that require repairs in order to avoid total replacement, finding unsafe
conditions, preparing accurate inspection records, documents, recommendation of
corrective actions and providing bridge inspection program support. The findings and
results of a bridge inspection are to be recorded on standard inspection forms. After
inspecting a bridge, a reasonable conclusions should be communicated and practical
recommendations to correct or preclude bridge defects or deficiencies advised.
Whenever recommendations call for bridge repairs, the type of retrofitting, the scope of
the work, and an estimate of the quantity of materials must be carefully described. The
advice of more-experienced personnel should be sought, when the inspection findings
cannot be interpret or the cause of a specific defect determined. All instructions for
maintenance work, stress analysis, posting, further inspection, and repairs should be
included in the recommendation. It is also important to recognize that these inspection
reports are legal documents and could be used in future litigation.

2.2 Bridge superstructure rating
Once a bridge is constructed, it becomes the property of the owner or state agency. The
evaluation of existing bridges under operation is a continuous activity to ensure the
safety of the public. First of all, because bridges were built gradually in different time
periods. Thus they were designed according to time-knowledge and live-load, which
reflected the level of transport technique. There are even presently bridges from the
beginning of the previous century designed for the roller of 8 t but also completely new
structures designe for two axales load model weighing 60 t. Even if bridges are designed
for the standard load model specified in codes, actually EC1 1], they might not have
adequate capacity to handle the actual traffic. Some changes in a few details during the



construction phase, failure to attain the recommended strength or properties, unexpected
settlements of the foundation and unforeseen damage to a member could influence the
capacity of the bridge. Also, the live-load-carrying capacity of the bridge structure may
have altered as a result of deterioration, damage to its members, aging, added dead loads,
or modification to the structural member. The most important parameter ensuring the
reliable service of a bridge during its service life is the load carrying capacity. It is
defined as a maximum momentary weights of vehicles, which can pass through the
bridge under certain conditions. According to type of idealised vehicle moving load on
highways, roads and local communications, three types of load carrying capacities can
be determined [2]. Normally, vehicles can cross a bridge without special limits in
number, location at the road pavement and speed. Corresponding normal load carrying
capacity is given as the weight Vn of one of six identical lorries representing the load
model. Obviously only the exclusive load carrying capacity is interesting in the case of
current bridge failures. It is given by maximum momentary weight Ve of a four-axle
vehicle. Except of this variable action is no moving load at the bridge. In relevant
structural analysis, actual geometric parameters of elements, real material properties and
the most probable bridge behaviour and contempory conditions should be considered.
The data are provided by technical diagnostic and investigation report. Sometimes, an
industry would like to transport their heavy machinery from one location to another site.
These heavy haul trailer would weigh much more than the design vehicles and thus the
bridge owner may need to determine the extraordinary live-load-carrying capacity of the
bridge. Load capacity limited by critical section can be determined from equation

   G . EG +Q. EVi )=fyd (1)

with G and Q are partial safety factors, EG means the effect of all dead load and EVi )
effect of variable action, produced by relevant load model. The dynamic coefficient 
depends on structural element span. Yield strength fyd is output of material standard
tests. The latest approaches for assessment of railway bridges have been incorporated
into the guideline established by our department [2]. The reglementation is based on the
limit state concept and live load is taken in accordance with the ideal train scheme UIC -
71. Load carrying capacity Z of critical section can be determined from the modified
condition
   G . EG + Z.Q. E UIC)=fyd (2)

In this relation Z is ration of remaining resistance to the theoretical requirements for the
UIC – 71 train [1]. Depending on actual load, vehicles in operation are classified by
railway authorities in eight effect categories. For practical assessment, the ratio of a
given vehicle to UIC – 71 train effects is of interest and denoted λUIC. The passage of
certain group of railway vehicles ca be allowed, it the loading bridge carrying capacity is
greater than maximum vehicle effect λUIC. Thus, the following criterion should be
satisfied
    Z= λUIC (3)
where  is factor taking into account real dynamic actions in the case of reduced vehicle
velocity.



Bridge inspection and the strength evaluation process are two integral parts of bridge
rating. The evaluation provides necessary information to repair, rehabilitate, close, or
replace the existing bridge.
However, when a bridge is found to have inadequate capacity for legal vehicles,
engineers need to look at several alternatives prior to closing the bridge to the public.
Some of the possible alternatives are imposing speed limits, reducing vehicular traffic,
limiting for vehicle weight, restricting the vehicles to certain lanes, recommending
possible small repairs to improve the problem. In addition, when the evaluations show
that the structure is marginally inadequate, frequent inspections to monitor the physical
condition of the bridge and traffic flow may be recommended.
Although engineers may recommend one or a combination of the alternatives described
above, it is the owner, not the engineer, who ultimately makes the decision. Many times,
bridges are assessed for reasons other than structural evaluation, such as posting at a
lower weight level to limit vehicular or truck traffic.
Load limit may cause inconvenience and hardship to the public. In order to reduce
troubles to the public, the owner needs to look at the weight limit as a last option. In
addition, it is sometimes in the public interest to allow certain overweight vehicles such
as firefighting equipment and snow removal equipment on a bridge. This is usually done
through the use of special permits, as a higher weight level means a greater level of risk.
But standard evaluation methods above described may be overly conservative. When a
more accurate answer is required, a more-detailed analysis, such as three-dimensional
analysis or physical load testing can be performed. In the following sections, establishing
the live load-carrying capacity and the bridge rating will be discussed using sellected
case studies.

3. SUPERSTRUCTURE RATING EXAMPLES
3.1 Simply Supported Railway Bridge

The assessment procedure can be illustrated on the example of a railway overpass. A
failure of lower flange of its main girder was developed by an important impact of a
trailer to the bridge structure. The crack through flange was partially propagated into the
web (Fig. 1).

Figure 1. Trough passed bridge with fractured flange and web by lorry impact.



Public exposure to danger was a conclusion of the bridge evaluation. Since railway
operation was not stopped immediately after the bridge damage due to collision [4]. The
reduced ratio of load carrying capacity Z = 0,38 was totally insufficient for ensuring the
reliable service of the damage bridge for the effect of engines operating on the track.

3.2 One Span Road Truss Bridge
The case of truss road bridge can illustrate that simple judgement, alone, is generally
insufficient. Especially through passed road bridges may have imperfections due to lorry
impact to the main girder, critical for load carrying capacity. The adequate periodical
inspections managed discover the structural deterioration of the vertical strut [5]. Truss
Pratt bridge has a span of 70,7 and was only 6,40 m width. The upper chords are curved
limiting the forces due to bending and buckling length of diagonals carrying shear. Both
upper and lower horizontal bracing provide rigidity to structure and transmit the main
part of the wind load to the bridge portals. The conventional roadway of the asphalt lay
and concrete slab was supported on three interior and two edge stringer 0,60 m high,
made of built – up beam by riveting. The floor beams 0,75 m high, rigidly connected to
the vertical post thus provide lateral rigidity to the bridge as a whole. The bridge was
built 85 years ago (Fig. 2). The original structural analysis was simplified by breaking it
down into planar and linear components such as the main trusses, floor beams, stringers
and bracing frames. Thus the computed internal forces represented only an
approximation of the actual ones.

3

Figure 2. Damaged vertical post of a truss bridge, refiting by strenghtening.

The large extra deflection about 100 mm of the originally straight vertical post
developed by the impact to the bridge girder exceeded greatly the standard initial in
perfection given in standard EC 3 [3]. The stress analysis as space structure, with real
member end fixity and the truss joints behaviour was carried out by the computer
program based on the finite element model. Even though the resulting more real
distribution of stresses among the members, the normal bearing capacity of bridge was
reduced at Vn = 22,0 t. This value represented only the halt of the original magnitude.



Taking into account the importance of the transport traffic passing through the bridge, it
was decided to repair the limiting member. Its damaged part was cut out and replaced by
the new one, connecter by high friction bolts. The reconstruction operation necessitated
closing the bridge for one day, because the works had to be executed at the bridge
structure without one live load.

3.3 Single span trusses as temporary road bridge
A truss bridge was used to provide the temporary river crossing during construction [6].
Such a system consisted of bridge edge abutments, stringers, joists, and forms. The
superstructure was assembled from obvious standard subcomponents of triangular
configuration. The single 41.5 m span bridge consisted of double truss girders of
constant height of 3.2 m joined by bolted framing at both chords. The superstructure
with restrictive carrying capacity at one lorry of 20 t had only the 4,0 m clearance space
required for passage construction-site traffic. Timber deck comprised lumber plank 60
mm thick and 250 or 300 mm wide placed side by side and attached with large spikes to
the supporting laminated standard stringers I 120. The entire deck was nailed together to
act as a composite section and oriented such that the lumbers were laid transverse to the
bridge span across the supporting built-up stringers 0,36 m high, axially 0.38 m spaced.
A lower lateral bracing under deck was needed to hold system in stable condition during
erection and operation (Fig. 3). The crossing was designed by the contractor and
approved by the inspector to resist vertical live loads, as well as longitudinal and
transverse horizontal loads. No special hydraulic bridge design was executed to consider
flood and its potential negative impacts. When high water flow was obstructed, the
superstructure was pushed out from bearings and the horizontal upstream mid-span
deflection nearly 1,5 m was dveloped.

Figure 3. Concept of truss bridge, horizontal deflection caused by flood, bridge finite
element modelling

As conclusion of the exeptional inspection but somewhat vague one, special pads were
employed at abutments and the bridge superstructure was placed back in the previous
position, but 0,8 m higher. Unfortunately, imperfections of the upper chord alignment
were underestimated. Furthermore, several bolted framings of the upper chord were
detached. Originally, built-up members, made by bolting together two standard structural
U120 chanels acting as one component, started to work as individual units shapes. But
only cross frames consisting of truss vertical and floor beams, compatible with their
locations can provide lateral stability of top flanges. The more-detailed three-



dimensional analysis confirmed that the above intervantion increased the upper chord
buckling length from the value 3,0 m at 4,14 m. While a 20 t heavy lorry passed through
bridge, buckling collapse of the upper chords occurred and the superstructure fallen
down in the river. A combination of an improper repairs and incorrect inspection led to
this structural failure.

REFERENCES

[1] Eurocode 1: Actions on structures - Part 2: Traffic loads on bridges. Brussels: CEN;
2005.
[2] Bujňák,J.: Steel bridges. Management, maitenance and reconstruction. University
of Žilina, 2005. Book.
[3] Eurocode 3: Design of steel structures - Part 1-1: General rules and rules for
buildings. Brussels: CEN; 2009.
[4] Assessment of railway overpass damage produced by impact of an abnormal trailer.
Forensic report. University of Žilina, 2004
[5] Evaluation and refitting of the road truss bridge. University of Žilina, 2002
[6] Assessment of temporary river crossing collapse. Forensic report. University of
Žilina, 2012
ЕФЕКТИ УПРАВЉАЊА И ОДРЖАВАЉА ОБЈЕКАТА

НА ПОУЗДАНОСТ КОНСТРУКЦИЈА
Резиме: Aдекватна контрола и одржавање конструкција објеката током
њиховог употребног века представља активности које су једнаке по важности
као и добро пројектовање и извођење. Овај рад илуструје уобичајене
имперфекције па чак и фаталне грешке нарочито код мостовских конструкција
услед подцењених активности управљања и одржавања.
Кључне речи: Прегледи, имперфекције конструкције, носивост, одржавање







ПРОЈЕКТОВАЊЕ РЕШЕТКАСТИХ СТУБОВА ЗА

ВИСОКОНАПОНСКЕ ВОДОВЕ ПРЕМА ЕN 50341
Ђорђе Ђуричић1
Душко Лучић2
Драгослав Арсовић3 УДК: 621.315.66:624.04
Резиме: На примеру решеткастог далеководног стуба извршена је анализа
дејства ветра на елементе стуба према важећем европском стандарду "EN
50341: Overhead electrical lines exceeding AC 45 kV" са одговарајућим националним
анексом. Дејство ветра је анализирано према општем и емпиријском принципу
прорачуна. За емпиријски принцип прорачуна коришћен је национални анекс
Немачке. Упоредном анализом покушано je боље сагледати утицај одабраног
приступа прорачуну на резултате прорачуна, а све у циљу одабира исправне и
применљиве методологије прорачуна у будућем Националном анексу у Црној Гори.
Кључне речи: Надземни електроенергетски водови, Решеткасте конструкције,
Еврокодови, ветар

1. ОПИС АНАЛИЗИРАНОГ СТУБА

Висina stuba je 35 м. Конзолни препусти за качење
проводника се постављају на h=27 m, h=29,5 m, i
h=32 m.
Стуб је квадратне основе 2.5x2.5 m са линеарним
смањењем димензија на 1.38x1.38 m на висини од
24 м. Kонcтрукција стуба је од округлих цевастих
29.5
35
27
32
профила у завареној изради.
Параметри стуба потребни за прорачун:
VR(II)=vb(0)=27.6 m/s – Фундаментална вредност
основне брзине ветра за II категорију тла
II категорија тла; kT=0.19; z0=0.05; Табела 4.2.1
EN 50341 Izometrija
Mreza konacnih elemenata
Слика 1. Профил стуба

1
Дипл.инж.грађ, сарадник, Висока пословно-техничка школа струковних студија, Трг Светог Саве 34,
Ужице, Србија, e-mail: djordje.djuricic@vpts.edu.rs ; e-mail: dragoslav.arsovic@vpts.edu.rs
2
Др, редовни професор, Универзитрт Црне Горе, Грађеински факултет у Подгорици, Цетињски пут бб,
Подгорица, Црна Гора, е-mail: dlucic@ac.me
3
Дипл.инж.грађ, сарадник, Висока пословно-техничка школа струковних студија, Трг Светог Саве 34,
Ужице, Србија e-mail: dragoslav.arsovic@vpts.edu.rs



2. ПРОРАЧУН ДЕЈСТВА ВЕТРА ПРЕМА ЕN 50341 -1-1 ТАЧКА 4.2
ОПШТИ ПРИСТУП [3]

2.1 Оптерећење ветром на елементе далековода EN 50341- 1-1 тачка
4.2.2.3
Вредност силе Qwx услед хоризонталног дејства ветра, управно на било који
елемент линије, је

QWx=qh*Gq*Gx*Cx*A (1)

где су:
qh -динамички притисак ветра
Gq -фактор одговора на удар
Gx -фактор резонанце конструкције
Cx -фактор отпора у зависности од од облика елемента
A -површина елемента на коју делује ветар пројектована на раван која је
нормална на правац ветра
Динамички притисак ветра qh је дефинисан у тачки 4.2.2.2 EN 50341 -1-1 и
одређује се према

qh=1/2Vh2 (2)

где је  густина ваздуха, једнака 1.225 kg/m3 на 15 ° C и при атмосферском
притиску од 1013 hPa.
Брзина ветра Vh на произвољној висини h изнад тла дефинисана је у норми EN
50341- 1-1 тачка 4.2.2.1.6. и износи

Vh=kT*ln(z/z0)*VR(II) (3)

Брзина ветра Vh по висини стуба је дата у табели 1.

Табела 1. Вредност брзине ветра Vh и вредност динамичког притиска ветра qh(z)
по висини стуба
z (m) 6 12 18 24 27 29.5 32 35
ln(z/zo) 4.79 5.48 5.89 6.17 6.29 6.38 6.46 6.55
Vh (m/s) 27.60 28.74 30.87 32.38 32.99 33.46 33.88 34.35
qh(z) (kN/m2) 0.47 0.51 0.58 0.64 0.67 0.69 0.70 0.72

2.2 Оптерећење од ветра на проводнике

L1  L 2
Q WC  q h  G q  G C  C C  d   cos 2  (4)
2




где су
qh -динамички притисак ветра
Gq -фактор одговора на удар

Gq=kg2=(1+2.28/ln(h/z0))2 (5)
Gc - фактор распона дат у табели 4.2.5 у зависности од средњег распона вода
Cc -коефицијент облика . За кружне пресеке Cc = 1,0.
За L1=L2=330m (распон између стубова) ; Gc=0.82; Cc=1.0 ; d=0.0219 m -пречник
проводника (Al/Č 240/40 mm2) ; =0( упадни угао дејства ветра) . Вредности
фактора одговора на удар Gq и силе на стубу од дејства ветра на проводнике је
дата у табели 2.

Табела 2. Вредности фактора одговора на удар Gq и силе на стубу Qwc од
дејства ветра на проводнике
z (m) 6 12 18 24 27 29.5 32 35
Gq 2.05 2.01 1.93 1.88 1.86 1.84 1.83 1.82
Qwc (kN) 7.13 7.26 7.40

3. ПРОРАЧУН ДЕЈСТВА ВЕТРА ПРЕМА ЕN 50341 ТАЧКА 4.3
ЕМПИРИЈСКИ ПРИСТУП [4]
3.1 Оптерећење од ветра на проводнике

Притисак ветра на проводнике се одређује на њиховој висини од терена и износи

Q Wc  q c  G c  C c  d  L  cos 2  (6)
qc је динамички притисак ветра
Gc је фактор распона ; Gc = 1,0 за дужине распона до 200 м ; Gc = 0,6 + 80 / L за
L200 m.
Cc је аеродинамички фактор који зависи од облика и врсте површине која је
изложена ветру .
За анализирани стуб коришћен је национални анекс Немачке где је примењен
емпиријски приступ прорачуну дејстава на елементе вода. Према тачки 4.3.2 DE.2
Оптерећење ветром на проводнике је дато као

Q WC  q  G xc  C xc  d  L  cos 2  (7)
где је
Gxc -коефицијент који зависи од распона L и динамичког понашања проводника.
Gxc=0.45 za L≤200 m ; Gxc=0.45+60/L за L200 m
Cxc- коефицијент облика проводника према табели 4.3.2/DE.1. Cxc=1 за проводнике
где је d15.8 mm
 - Угао између правца ветра и управног правца на проводник. У анализираном
случају =0



Притисак ветра је q =q0 + 3h (N/m2), где је q0=1050 N/m2 за II зону ветра са
референтном брзином ветра од v=27,6 m/s.
Вредности у табели 3. представљају ударни притисак ветра на стуб по висини
стуба и силе од оптерећења ветром на проводнике које се преносе на стуб за
вредности Gxc=0.63 i Cxc=1 према Националном анексу Немачке.
Табела 3. Вредност сила на стубу услед дејства ветра на проводнике
z (m) 6 12 18 24 27 29.5 32 35
qx (kN/m2) 1.07 1.09 1.10 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16
Qwc (kN) 4.94 4.97 5.00

4. ПРИТИСАК ВЕТРА НА РЕШЕТКАСТ СТУБОВЕ ПРЕМА
EN 50341- 1-1 ТАЧКА 4.2.2.4.3 - ОПШТИ ПРИСТУП - [3]

Сила ветра која делује у тежишту једног сегмента решеткастог стуба правоугаоног
облика је:

  
Q wt  q h  G q  G t  1  0.2  sin 2 2  C t1  A t1  cos 2   C t 2  A t 2  sin 2  (8)

где су qh и Gq дефинисани раније
Gt је фактор распона. За решеткасте стубове испод 60 м препоручује се Gt= 1,05.
Ct је коефицијент облика за решеткасте стубове за ветар управан на сегмент.
Коефицијенти облика Ct, је дат у односу на коефицијент пуноће  (=0,15) у EN
1993 -3-1 Слика 2б, или за вредности Re-Рејнолдсовог броја према EN 1991-1-4
Слика 2а. За ветар управно на једну страну стуба (=0) израз (8) прелази у

Q wt  q h  G q  G t  C t1  A (9)
За =0.15 , са слике 2б, читамо Ct1=1.82 , док је усвојено Gt=1.05

а) б)
Слика 2. Коефицијент силе ветра према а) EN 1991 -1-4 тачка 7.11 [1]
б) EN1993 3-1 тачка B.2.2.2. [2]



Притисак ветра на стуб по висини стуба дат је у табели 5.

Табела 5. Притисак ветра по висини стуба за општи приступ

z (m) 6 12 18 24 27 29.5 32 35
qwt (kN/m2) 1.83 1.94 2.15 2.31 2.37 2.41 2.46 2.51

5. ПРИТИСАК ВЕТРА НА СТУБУ -ЕМПИРИЈСКИ ПРИСТУП- [4]

Према Националном анексу Немачке вредност компоненти оптерећења у правцу
управном на трасу вода је:
  
Q wtx  q  1  0.2  sin 2 2  C xT1  A T1  cos 2   C xT 2  A T 2  sin 2   cos  (10)

за =0 (ветар управно на трасу вода) та вредност је:

Q Wx  q x  C x  A T (11)

где је
Cx – коефицијенти отпора изложене стране; Cx=2.1 слика 4.3.2/DE.3
Вредност оптерећења од ветра по висини стуба дата је у табели 5.

Табела 5. Вредност притиска ветра по висини стуба према Националном анексу
Немачке
z (m) 6 12 18 24 27 29.5 32 35
qx (kN/m2) 1.07 1.09 1.10 1.12 1.13 1.14 1.15 1.16
Cx 2.10 2.10 2.10 2.10 2.10 2.10 2.10 2.10
qwx (kN/m2) 2.24 2.28 2.32 2.36 2.38 2.39 2.41 2.43
На слици 3 дате су вредности оптерећења од ветра по висини стуба за
анализиране принципе прорачуна дејства ветра
z(m) z(m)
35 2.51 35 2.43
32 2.46 32 2.41
29.5 2.41 29.5 2.39
27 2.37 27 2.38
24 2.31 24 2.36
18 2.15 18 2.32
12 1.94 12 2.28
10 1.83
6 1.83 6 2.24
0 0 2.21
q(kN/m2 ) q(kN/m2 )
а) б)
Слика 3. Притисак ветра по висини стуба према ЕN 50341
а) Општи принцип б) Емпиријски принцип (Национални анекс Немачке)



6. ЗАКЉУЧАК

У ЕN 50341 дата су два приступа прорачуну оптерећења на далеководне стубове.
Општи приступ је прецизнији, али захтева познавање низа параметара као што су:
категорија терена, разред поузданости и др. Емпиријски приступ је једноставнији
и приближнији садашњем начину прорачуна оптерећења од ветра. Сама вредност
утицаја по висини стуба је слична за обa принципа прорачуна.
Утицаји на проводнике доста зависе од фактора распона Gc. Према стандарду за
општи принцип Gc=0,82. Према предложеном обрасцу за емпиријски приступ
Gc=0,84 , а према начину одређивања у националном анексу Немачке Gc=0,63.
Усвајањем одређеног принципа прорачуна у Националном анексу треба пажљиво
одредити и вредност поменутог параметра.
Упоредне анализе различитих приступа прорачуну дају одређене показатеље који
су од користи за исправну инплементацију европских прописа у домаћу
регулативу, а све у циљу одабира исправне и применљиве методологије прорачуна
у будућем Националном анексу у Црној Гори.


[1] EN 1991-1-4: Eуrocode 1: Actions on strуctуres - Part 1-4: General actions - Wind
actions.
[2] EN 1993-3-1: Eуrocode 3 - Design of steel strуctуres - Part 3-1: Towers, masts and
chimneys - Towers and masts
[3] BS EN 50341-1:2001: Oвerhead electrical lines exceeding AC 45 kV - Part 1:
General reqуirements - Common specifications.
[4] BS EN 50341-1:2001: Oвerhead electrical lines exceeding AC 45 kV - Part 3: Set of
National Normative Aspects.
DESIGN LATTICE TOWERS FOR HIGH-VOLTAGE

OVERHEAD LINES ACCORDING TO EN 50341
Summary: An example of lattice towers has been used for a comparative analysis of the
effect of wind on the elements of the towers according to the relevant European standard
EN 50341: Ovehead electrical lines exceeding AC 45 kV, with the appropriate National
Annex. The effect of wind is analyzed according to the general principles and empirical
calculations. For empirical principles of calculation the National annex of Germany
was used. Comparative analysis attempted a better idea of the impact of the chosen
calculation approach to the calculation results, with the aim of choosing the correct and
applicable methodology for calculating the future National annex in Montenegro.
Keywords: Ovehead electrical lines, Lattice structures, Eurocodes, Wind.




АНАЛИЗА ПРОБОЈА СТУБА КОД ИЗГРАДЊЕ

ПОДЗЕМНИХ ЕТАЖА
Ковач Стрико Јосип1
Чех Арпад2
Табаковић Драгана3 УДК: 625.748.28
Резиме: Рад приказује нумеричко истраживање понашања АБ плоче подземне
гараже. Испитује се пробој стуба кроз АБ плочу при сталном и корисном
оптерећењу. Упоређују се резултати добијени из модела у програмском пакету
Tower са резултатима издвојеног дела плоче и стуба моделираног у програму
Ansys. Резултати прорачуна и њихова упоредна анализа су дати у раду.
Кључне речи: Пробој стуба, моделирање, Еurocode.

1. УВОД
У градским срединама се због све већег броја становништва, а тако и броја
аутомобила јавља већа потреба за обезбеђењем паркинг места.
Како су површине простора ограничене, посебно у централном делу града -
градском језгру, једино адекватно решење је обезбеђење паркинг места у
подземним деловима стамбених објеката или подземним наменским гаражама.
Ово решење се сматра економичним са становишта уштеде простора али се
грађењу ових објеката мора приступити са посебном пажњом јер изградња ове
врсте објеката може проузроковати проблеме стабилности објекта у изградњи па и
суседних објеката.
При пројектовању ове врсте објеката поред осталог посебну пажњу треба
посветити прорачуну пробоја стубова кроз плочу међуспратне конструкције.
Предмет разматрања у овом раду је објекат пројектован са две подземне
етаже/нивоа.
Сви елементи објекта су монилитни и изводе се од армираног бетона.
Конструкција објекта се састоји од темељне АБ плоче, међуспратне АБ плоче,
кровне АБ плоче, АБ дијафрагми, АБ зидова, АБ стубова и АБ шипова.

1
Ковач Стрико Јосип, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: kovacj@gf.uns.ac.rs
2
Чех Арпад, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка
2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: ceh.arpad@gf.uns.ac.rs
3
Табаковић Драгана, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: tabakovic@gf.uns.ac.rs



При томе су сви наведени елементи пројектовани и димензионисани према
постојећим техничким прописима и стандардима.
При прорачуну конструктивних елемената објекат је моделиран у два програмска
пакета и урађена је контрола смичућих напона према важећем Правилнику за
бетон и армирани бетон, као и контрола напона према европским стандардима
односно према Eurocode-u. Дата је упоредна анализа добијених резултата.

2. ОПИС АНАЛИЗИРАНОГ ДЕЛА КОНСТРУКЦИЈЕ
Посматрана плоча је АБ међуспратна плоча подземне етаже. Она је пројектована

као пуна плоча константне дебљине 30цм, од марке бетона C30/37.
АБ стубови гараже су кружног попречног пресека пречника 60цм, марке бетона
C30/37. Изводе се у две фазе због технолошког поступка извођења међуспратних
АБ плоча.
У првој фази стубови су формирани од челичних бешавних цеви попречног
пресека 298.5/10 мм, квалитета С235ЈО (СРПС ЕН 10025:2003), које се
испуњавају бетоном марке C30/37, након постављања арматурног коша. У другој
фази након ископа и извођења темељне АБ плоче врши се „прстенасто“
добетонирање стубова по обиму „прстеном“ дебљине 15цм, од бетона марке
C30/37. Осовинско растојање стубова је 8.0м.
У програмском пакету Tower [1] је моделирана цела конструкција, на основу
детањне анализе оптерећења на модел је нането стално и корисно оптерећење као
површинско, извршен је прорачун и димензионисање свих елемената конструкције
па тако и АБ плоче. У
својена је арматура у плочи Rφ16/20 (B500A) у оба правца.
Контрола смичућих напона у програму Tower се спроводи према важећим
прописима у републици Србији, односно према Правилнику за бетон и армирани
бетон [2] и према европским стандардима.
При томе Правилник је дефинисао да се у вертикалним пресецима плоче, око
стуба односно концентрисаног оптерећења, рачунају утицаји релевантни за
сигурност плоче на пробијање и по потреби изврши осигурање попречном
арматуром.
Максимални рачунски смичући напон услед пробијања за пресек 1-1 (Слика 1.) се
рачуна према следећем обрасцу:

T
  max (1)
O kp  h s

Где су:
Tmax - највећа трансверзална сила при експлоатационом оптерећењу
h s - највећа статичка висина плоче за два усвојена правца арматуре
O kp - обим пресека око стуба или ојачања са пречником d kp , Окр = d kp  



На слици 2 дати су резултати прорачуна по програму Tower где је извршена
провера смичућих напона на 10, 20, 30 и 40 цм од ивице стуба према важећим
прописима у републици Србији док су на слици 3 дати резултати прорачуна на
основу истог програма према европским стандардима.

Слика 1. Критичан пресек 1-1
Figure 1. Critical cross-section 1-1

Прорачун на пробијање стубова (слика 1) урађен је у програму Ansys [3] где је
посматран и анализиран део плоче око наведеног средишњег стуба.
Како се ради о симетричном попречном пресеку стуба моделирана је четвртина
стуба са плочом димензија 2x2м односно четвртином распона између стубова.
Модел у програму Ansys је рађен са две врсте елемената.
Плоча, стуб и челичне цеви су моделирани са елементима типа SOLID45, док је
усвојена арматура моделирана са елементима типа LINK8. Вредности за модуле
еластичности и Poasson-ове коефицијенте за челик и бетон су усвојене као у
претходном примеру у програму Tower.
Искоришћена је иста анализа оптерећења с тим што је оптерећење у овом случају
нането као концентрисано у чворним тачкама елемената.
Након прорачуна овог модела извршена је контрола смичићих напона.

3. РЕЗУЛТАТИ
У програму Tower димензионисање се врши на основу контроле усвојене арматуре
кроз контролу пробоја стуба кроз плочу према важећим прописима и стандардима
и према европским прописима. У програму Аnsys се врши контрола смичућих
напона и њихово поређење са резултатима у Тower-у.
На слици 2 и 3 дати су резултати програма Tower где се може уочити да су
смучићи напони у дозвољеним границама према важећим прописима, док према
европским прописима усвојена арматура не задовољава, за сваки пресек је
потребно 3-5цм2 додатне арматуре за осигурање против пробоја.



На слици 4 приказани су резултати програма Аnsys где су графички приказани
смичући напони.

Слика 2. Резултати добијени програмом Tower (ПБАБ)
Figure 2. Results obtained by program Tower (PBAB)

Слика 3. Резултати добијени програмом Tower (Eurocode)
Figure 3. Results obtained by program Tower (Eurocode)




Слика 4. Резултати добијени програмом Ansys
Figure 4. Results obtained by program Ansys

Табела 1. Упоредна анализа смичућих напона
Table 1. Comparative analysis of shear stresses
Tower Tower
растојање од стуба [m] Ansys [MPa]
ПБАБ [MPa] Eurocode [MPa]
0.1 1.18 0.64 1.24
0.2 0.94 0.80 0.90
0.3 0.79 0.70 0.74
0.4 0.67 0.67 0.71

4. ЗАКЉУЧАК
Поређењем резултата из програма Tower (по Правилнику и Еурокоду) може се
закључити да се вредности напона за прорачун према важећим стандардима добро
поклапају са резултатима добијеним програмом Ansys.
Поред тога циљ овог рада је провера рада Тоwer-a и његових резултата, а разлог за
то је што се програм Tower користи на овим просторима за моделирање и
димензионисање разних врста објеката.



Такође, се сматра да се анализи пробоја стуба кроз плочу мора посветити посебна
пажња јер занемарење смичућих напона у плочи врло лако може довести до слома
целе конструкције без обзира на остале елементе.

[1] Radimpex Beograd: Програмски пакет Tower
[2] Правилник за бетон и Армирани бетон
[3] Ansys, Inc., 275 Technology Dr Canonsburg, PA 15317, US
ANALYSIS PUNCHING SHEAR STRENGTH OF

COLUMN OF BUILDING UNDERGROUND FLOORS
Summary This paper presents a numerical study of the behavior of reinforced concrete
slab of the underground garage. Punching shear strength of column throuht reinforced
concrete slab was examined. Results obtained from the model modeled by computer
program Tower were compared with the results of separate part of column and slab
modeled by the computer program Ansys. Results and their comparative analysis are
presented in the paper.
Keywords: Punching shear strength, modeling, Eurocode.




TEOРИЈСKA И ПРИМЕЊЕНА MEХAНИKA

2







RHEOLOGICAL-DYNAMICAL APPROACH IN
NONHOMOGENEOUS FINITE STRIP METHOD
Dragan D. Milašinović1
Aleksandar Borković2
Danica Goleš3 UDK: 532.135
Summary: This paper presents the finite strip method adapted to the analysis of two-
dimensional nonlinear problems of reinforced concrete plate structures. Non-
homogenous finite strip, divided into cells along longitudinal direction and layered
throughout the thickness, is developed and the interpolation shape functions are
evaluated. The concrete is modelled with a biaxial state of stress that acts in the middle
plane and includes the following effects: nonlinear stress-strain relationship in
compression, compression failure, strength increase in biaxial compression and
cracking. The rebar is idealized by smeared biaxial orthotropic steel layer. Nonlinear
material behaviour is described by one- and two-dimensional models of concrete and
reinforcement using the analytically derived rheological-dynamical viscoelastoplastic
constitutive matrix.
Keywords: Non-homogeneous finite strip method, rheological-dynamical analogy,
reinforced concrete, nonlinear analysis
1. INTRODUCTION

Problems of the nonlinear analysis of reinforced concrete folded plate structures
(RCFPS) have gained importance during the past years due to the application of various
C/R materials and their utilization of high working stress. In the past years, the presented
problem was treated in the scope of many research projects theoretically and
experimentally. These structures generally include both nonlinearities: the geometric
nonlinear effects and the nonlinear stress-strain behavior of the composite (concrete and
rebar (C/R)) material. The aim of this paper is to present the finite strip method (FSM)
adapted for estimation of the ultimate resistance of RCFPS based on the material
nonlinear behavior. Here are used working diagrams of concrete and rebar, that represent
simultaneous stress-strain pairs, built on the basis of rheological-dynamical analogy

1
Prof. dr Dragan D. Milašinović, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering
Subotica, Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e – mail: ddmil@gf.uns.ac.rs
2
mr Aleksandar Borković, dipl.inž. građ., University of Banjaluka, Faculty of Architecture, Civil Engineering
and Geodesy, Vojvode Stepe Stepanovića 77/3, Banjaluka, Bosnia and Herzegovina, tel: +387 65 917 366, e –
mail: aborkovic@agfbl.org
3
Doc. dr Danica Goleš, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e – mail: dgoles@gf.uns.ac.rs



(RDA) [1]. These working diagrams are presented and compared with recommended
diagrams according to Eurocode 2 (EC 2) in Ref. [2]. The C/R material is introduced
under the following aspects: C/R are integrated using a biaxial quasi-empirical inelastic,
orthotropic model, derived from uniaxial RDA material models; the cracking of concrete
is represented by the ‘smeared crack’ concept rather than by discrete cracks; no relative
displacement is allowed between steel layers and the adjacent concrete; viscoplastic
(VP) yield stress at the end of the iterations in steel layer is considered as rebar failure.
To account for the material nonlinearities a biaxial layered model throughout the
thickness of the strip is included [3]. Then, each strip is divided into cells in longitudinal
direction and material characteristics which depend of stresses are recorded in these cells
[4]. The integrations are performed on each cell domain and their sum provides the four
blocks of the strip stiffness matrix in the non-homogeneous finite strip method
(NHFSM). Compared with the standard FEM, the main advantages of the NHFSM are in
data preparation, program complexity, and execution time. Further advantages of the
NHFSM lie in the possibility of modeling by using a small number of harmonics.

2. RHEOLOGICAL-DYNAMICAL APROACH

During the last decade, many papers have been published which have demonstrated that
RDA for 1D problems may be easier for application than other nonlinear theories for
damage of structures. One simple continuous RDA modulus function is found to
approximate the average 1D stress-strain diagram over both the elastic and inelastic
range of a specimen
E EH
ER  H  (1)
1   1   cr K
The constant K of a specimen must be determined at the elasticity border
i3 1 1
K  E (2)
I EH 
As shown in Fig. 1, all the individual ER(, cr) curves coincide, which means that one
analytical function ER(cr) may be used for all concrete cylinder lengths. Fig. 2 shows
function ER(cr) for rebar.
Analytical RDA working diagram of specimen has been identified using previously
established analytical relation for ER(cr), as follows
1
 cr 
2 K
1  4 K EH   1  (3)
The constitutive orthotropic matrix of C/R layers is given by (Ref. [5])
 ERx  ERx ERy 0 
 
1  
D  E E
Rx Ry E Ry 0 (4)
1 2  
 
 0 0 
2
1   GH 
 



35000 Slenderness 100
30000
Slenderness 50
Slenderness 30
RDA modulus [MPa]
25000
Slenderness 10
20000 Slenderness 5
Analytical curve
15000
10000
5000
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
Stress [MPa]

Figure 1. The plots of ER v/s σcr for different slenderness ratios of reference concrete
sample (cylinder) made of grade C35/45

200000
180000
RDA modulus [MPa]
160000
140000
120000
100000
80000
60000
40000
20000
0
0 100 200 300 400 500
Stress [MPa]

Figure 2. The plots of ER v/s σcr of rebar (steel B400)

where ERx and ERy are obtained by RDA working diagrams of C/R, as follows
EH 1
ERx 
1   cr x K
,  cr x 
2 K
1  4 K EH  x  1 ,  
EH 1
ERy 
1   cr y K
,  cr y 
2 K
 
1  4 K EH  y  1 , (5)
1 1
   x  y , GH 
4

ERx  ERy  2 ERx ERy
1 2
, 



   
   
   
1 1
 x  1000  1   ,   1000 1 
y

   
 4 0.0006 K  cr x  1   4 0.0006 K  cr y  1 
 K  cr x  1   K  cr y  1 
   

The equilibrium equations for a system exhibiting nonlinear behaviour can be written as
K  D q  Q (6)

The nonlinear term is the stiffness matrix K of the system, which depends on the
inelastic constitutive matrix D. In this paper a new iterative method, which is basically
the same as the procedure explained in Ref. [1], is applied. The RDA modulus iteration
starts with the form
 
K DE q  Q (7)

Solving these linear equations, stress σcr(0) and strain ε(0) in all points of a continuum can
be obtained. When the stress component is greater than the elasticity stress σE, Eq. (7)
may be solved to give a better approximation
1
(1)
 cr 
2 K  1  4K E 
 H
(0)

1 (8)

Figure 3. RDA modulus iterative method



The corresponding slope for next iteration is the RDA modulus,
EH
ER  
1
(1 )
(9)
1   cr K
Also,
(1)
 cr
 (1)  (10)
ER 
1
The iterative process is deemed to have converged when some measure of change in
the between successive iterations has become tolerably small. Thus,
2 2
   ( n )   ( n 1 ) (11)
The scheme of the RDA modulus iterative method is illustrated in Fig. 3.

3. NON-HOMOGENEOUS FINITE STRIP MODELLING

In order to apply presented RDA approach on C/R materials, non-homogenous finite
strip, divided into cells and layered throughout the thickness, is developed. As shown in
Fig. 4 the strip is divided along longitudinal direction into nc cells while throughout
thickness there are nl layers, which constitute non-homogeneous LO2 finite strip.

Figure 4. Division of strip into nc longitudinal cells and nl layers throughout thickness

During the integration required for determination of stiffness matrix, the following two
independent integrals should be evaluated for longitudinal non-homogenous strip



yi1 yi 1
dYm dYn
I1   YmYn dy I5   dy (12)
yi yi
dy dy
For the strip with both ends simply supported Ym=sin(my/a) and Ymv=cos(my/a), these
integrals can be evaluated in closed form, as follows
- for m=n
 h  h sin( 2hi m )  sin( 2hi 1m ) 
I1  a  i 1 i  
 2 4m 
(13)
1 1 
I 5    m  2m ( hi  hi 1 )  sin( 2hi m )  sin( 2hi 1m ) 
a 4 
- for m  n
n  cos( hi 1n ) sin( hi 1m )  cos( hi n )sin( hi m )
I1  a
m 2  n 2

m  cos( hi m ) sin( hi n )  cos( hi 1m ) sin( hi 1 n )
a
m 2  n 2
(14)
1 mn n  cos( hi m )sin( hi n )  cos( hi 1m )sin( hi 1n )
I5 
a m2  n2

1 mn m  cos( hi 1n )sin( hi 1m )  cos( hi n )sin( hi m )

a m2  n2
where y=ha.

4. CONCLUSIONS

Constitutive compliance matrices to predict the ultimate resistance of RCFPS on the
basis of RDA are derived in the frame of non-homogeneous finite strip method.

REFERENCES

[1] Milašinović, D.D.: Rheological-dynamical analogy: visco-elasto-plastic behaviour
of metallic bars, Int. J. Solids and Structures, 2004, vol. 41, № 16-17, p.p. 4599-
4634.
[2] Goleš, D.: Rheological-dynamical analysis of reinforced concrete folded plates,
Doctoral thesis, University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica,
2012.
[3] Milašinović, D.D.: The finite strip method in computational mechanics, Faculties of
Civil Engineering: University of Novi Sad, Technical University of Budapest and
University of Belgrade, Subotica, Budapest, Belgrade, 1997.



[4] Borković, A., Mrđa, N., Kovačević, S.: Dynamical analysis of stiffened plates using
the compound strip method, Engineering Structures,
dx.doi.org/10.1016/j.engstruct.2012.10.013.
[5] Ramm, E., Kompfner, T.A.: Reinforced Concrete Shell Analysis using an Inelastic
Large Deformation Finite Element Formulation, Proceedings of the International
Conference on Computer-Aided Analysis and Design of Concrete Structures, Part I,
Pineridge Press, Swansea, United Kingdom, 1984, p.p. 581-597.
РЕОЛОШКО-ДИНАМИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ У
НЕХОМОГЕНОМ МЕТОДУ КОНАЧНИХ ТРАКА
Резиме: Рад представља метод коначних трака који је прилагођен анализи
дводимензионалних нелинеарних проблема армиранобетонских плочастих
конструкција. Развијене су нехомогене коначне траке које су подељене у ћелије у
подужном правцу и слојеве по дебљини. За њих су формиране одговарајуће
интерполационе функције. Бетон је моделиран у двоаксијалном стању напона у
средњој равни коначне траке укључујући следеће ефекте: нелинеарна веза напон-
деформација у притиску, лом у притиску, ојачање у притиску и прслине.
Арматура је моделирана као размазан ортотропан слој у двоаксијалном стању
напона. Нелинеарно понашање материјала је описано једнодимензионалним и
дводименѕионалним моделима бетона и арматуре коришћењем аналитички
изведене реолошко-динамичке конститутивне матрице.
Кључне речи: Нехомогени метод коначних трака, реолошко-динамичка аналогија,
армирани бетон, нелинеарна анализа







NON-HOMOGENEOUS FINITE STRIP METHOD

APPLICATION
Dragan D. Milašinović1
Aleksandar Borković2
Danica Goleš3 UDK: 624.074.43:532.135
Summary: Non-homogeneous finite strip method is applied to material nonlinear
analysis of simply supported 20m long reinforced concrete folded plate structure. Finite
strips are divided into cells along their length and layered throughout the thickness. The
viscoelastoplastic constitutive matrix is developed using the rheological-dynamical
theory. The results of analysis are compared with the results of linear analysis. The
types of non-homogeneous finite strip method convergence of the stresses by the number
of strips and by number of series terms are shown.
Keywords: Non-homogeneous finite strip method, rheological-dynamical theory,
reinforced concrete, folded plate structure
1. INTRODUCTION

Reinforced concrete folded plate structures (RCFPS) have significant nonlinear
behaviour. In earlier work [1] the authors showed how the geometric nonlinear analysis
of these structures can be performed using the harmonic coupled finite strip method
(HCFSM) [2]. Also, the impact regarding the neglecting of these effects on the results of
RCFPS with various lengths is presented in Ref. [3].
This paper describes a numerical analysis of a feasible RCFPS, based on inelastic
relationship between stress and strain of the constituent materials. The influence of the
effects of material nonlinearity on RCFPS is shown through comparison with the results
of the linear analysis on the same structure.
Performed analysis ilustrates the application of non-homogeneous finite strip method
(NHFSM) with viscoelastoplastic constitutive matrix for one- and two-dimensional state
of stress in concrete and rebar developed using the rheological-dynamical theory. The

1
2
mr Aleksandar Borković, dipl.inž. građ., University of Banjaluka, Faculty of Architecture, Civil Engineering
and Geodesy, Vojvode Stepe Stepanovića 77/3, Banjaluka, Bosnia and Herzegovina, tel: +387 65 917 366, e –
mail: aborkovic@agfbl.org
3
Doc. dr Danica Goleš, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e – mail: dgoles@gf.uns.ac.rs



NHFSM, which is described in the previous paper of this Proceedings4, is programmed
in Wolfram Mathematica.

2. DESCRIPTION OF THE RCFPS AND METHODS OF ANALYSIS

The application is performed on the simply supported 20m long RCFPS under a vertical
uniformly distributed load. The structure is made of concrete C35/45 and steel B400.
The RCFPS geometry, finite strip mesh, and zones with different layer pattern for
material nonlinear analysis are shown in Fig. 1.

Figure 1. Cross-section, load and discretization scheme of analysed RCFPS

Structure is designed according to linear homogenous FSM solution. The properties of
the concrete and steel are specified in Table 1. The rebar characteristics are summarized
in Table 2 and Table 3.
The load in Fig. 1 is multiplied by factor 1.8 in order to reach the limit state of structure.
This load intensity causes yield stress in the bottom steel layer of the beam's central
cross-section, which is furter considered as rebar failure. All presented results are shown
for this load level. The tension stiffening effects of concrete (after the cracking at 2.3
MPa) are not included in the computation, but they should be taken into account when
geometrically nonlinear problems are investigated.

4
Milašinović, D.D., Borković, A., Goleš, D.: Rheological-dynamical approach in non homogeneous finite strip
method



Table 1. Problem parameters for the RCFPS
Concrete C35/45 Steel B400
Mechanical material properties
Secant modulus, Ecm=34000 MPa (εE =0.3 ‰) Design modulus, ES=210000 MPa (εE =1‰)
Poisson’s ratio, μ=0.18 Poisson’s ratio, μ=0.33
Elasticity stress, σE=13.2 MPa Elasticity stress, σE=187 MPa
Ult. comp. strength, fcm=43 MPa (εc1=2.25 ‰) Characteristic yield stress, fyk=400 MPa
Ult. tens. strength, ftk=2.3 MPa Ult. tens. strength, ftk=500 MPa
Rheological-dynamical material properties
Initial modulus of elasticity, EH=52000 MPa Initial modulus of elasticity, EH=629000 MPa
Constant of the column, Kφ=0.0402 Constant of the column, Kφ=0.01068
EH 1
RDA modulus: ER 
1   RDA K
, RDA working diagram:  RDA 
2 K
 1  4 K EH   1 , 
 
 
 1 
Creep coefficient:    RDA K , Poisson's ratio:     1   1000 .
 4 0.0006     1 
  
  1    

Table 2. Concrete and rebar details for the RCFPS's beam

0-2 m 2-4 m 4-6 m 6-10 m
10
10
10
10
5 5 5 5
4 4 4 4
45,75
45,75
45,75
45,75
25,75
25,75
25,75
25,75
100
100
100
100
35,95
35,95
35,95
35,95
40,85
40,85
40,85
40,85
45,75
45,75
45,75
45,75
3 3 3 3
2 2 2 2
1 1 1 1
20
20

20

20

After exhaustive convergence tests, the following discretization is adopted: beam is
divided into 14 and each plate into nsp=12 strips. Five series terms and nc=10 cells are
used. Cross-section of plates has ten concrete and four steel layers numbered as shown in
Fig. 1. In the beam, strips 8 and 13 represent rows 4 and 5 of rebar, while strip 2
represents sum of rows 1, 2, and 3 of rebar that are illustrated in Table 2 and Fig. 1.
Norm of residual strains is set to be less or equal to δ=0.001.




Table 3. Rebar details for the RCFPS's plates
Longitudinal direction

0-4 m 4-10 m
Asx zx Asy zy Asx zx Asy zy
Transverse direction 2 2 2 2
(cm /m) (cm) (cm /m) (cm) (cm /m) (cm) (cm /m) (cm)
1st plate 2.8 2.5 2.8 1.9 1.4 2.5 1.4 1.9
1st, 2nd and 3rd quarter of 2nd plate 1.4 2.5 1.4 1.9 1.4 2.5 1.4 1.9
4th quarter of 2nd plate 3.9 2.44 1.4 1.9 3.9 2.44 1.4 1.9
Asy Asx
zy zx
zy 10
zx x
y
Asy Asx

3. RESULTS OF ANALYSIS

The crack pattern of the RCFPS's beam reflects the pure flexural failure of concrete with
cracks opening only in longitudinal direction. In contrast to this the NHFSM plates
model leads to crack patterns shown in Fig. 2 simultaneous in both directions. It is
obvious that all crack patterns are realistic.

Figure 2. Plan view of bottom layer of plates: Numerically computed crack pattern
(white-elastic; hatched-cracked; gray-plastic)



Fig. 3 illustrates the variation in the moments Mx and forces Nx along the transverse
central line for material linear and nonlinear approach. Prominent influence of material
nonlinear effects is obvious.

Figure 3. Variation of moment Mx and force Nx along the transverse central line: left -
elastic solution; right - last iteration solution

Fig. 4 illustrates the types of NHFSM convergence of the stresses by number of strips in
plates. It is apparent that forty strips in plates are required for the stress in steel layer to
converge to the exact answer. On the other hand the stress value in concrete in this case
converges at a slower rate.

Y stress in steel layer in the
X stress in concrete in the
bottom layer at the top of
-17 412
bottom of beam [MPa]
the structure [MPa]
-18
-19 411
-20
-21 410
-22
-23 409
0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50
Number of strips in plate for five series terms Number of strips in plate for five series terms

Figure 4. Types of NHFSM convergence by number of strips in plates: left –
compression stress σx in titled concrete layer; right – tension stress σy in titled steel layer

The rate of convergence for stresses by number of series terms was also analyzed. As it
is shown in Fig. 5, although nonlinear behaviour is very prominent, only seven terms are
required for the stresses to converge to the exact answer.



-20.4 415
layer at the top of the structure [MPa]
X stress in concrete at the bottom
Y stress in steel layer at the bottom of

-20.6
410
-20.8
beam [MPa]
-21 405
-21.2
400
-21.4
-21.6 395
-21.8
390
0 2 4 6 8 10 12 14 16
0 2 4 6 8 10 12 14 16
Number of series terms for 38 strips and 10 cells
Number of series terms for 38 strips and 10 cells

Figure 5. Types of NHFSM convergence by number of series terms: left – compression
stress σx in marked concrete layer; right – tension stress σy in marked steel layer

4. CONCLUSIONS

The non-homogeneous finite strip method is successfully applied to material nonlinear
analysis of reinforced concrete folded plate structure. The RDA modulus iterative
method proves to be very useful for tracing the structural response after cracking. The
results obtained from the NHFSM algorithm implemented in Wolfram Mathematica
show very good convergence properties by number of series terms and number of strips.
REFERENCES

[1] Milašinović, D., Goleš, D.: Analiza stabilnosti armiranobetonskih složenica,
Građevinar, 2013, vol. 65, № 5, p.p. 411-422.
[2] Milašinović, D.D.: Geometric non-linear analysis of thin plate structures using the
harmonic coupled finite strip method. Thin-Walled Structures, 2011, vol. 49, № 2,
p.p. 280-290.
[3] Goleš, D., Milašinović, D., Živanov, Ž.: Izbor racionalnog metoda analize
armiranobetonskih poliedarskih ljuski u funkciji njihovog raspona, Zbornik radova
GF Subotica, 2013, p.p. 17-30.
ПРИМЕНА НЕХОМОГЕНОГ МЕТОДА КОНАЧНИХ

ТРАКА
Резиме: Нехомоген метод коначних трака примењен је на материјално
нелинеарну анализу слободно ослоњене армиранобетонске полиедарске љуске
распона 20м. Коначне траке су по дужини подељене у ћелије и услојене по
дебљини. Вискоеластопластична конститутивна матрица је одређена применом
реолошко-динамичке теорије. Резултати анализе су упоређени са резултатима
линеарне анализе. Приказани су типови конвергенције напона у нехомогеном
методу коначних трака у функцији броја трака и броја чланова реда.
Кључне речи: Нехомогени метод коначних трака, реолошко-динамичка теоријa,
армирани бетон, полиедарска љуска



БИФУРКАЦИОНА СТАБИЛНОСТ ТАНКИХ ПЛОЧА

МЕТОДОМ КОНАЧНИХ ЕЛЕМЕНАТА
Наташа Мрђа1
Драган Д. Милашиновић2 UDK: 624.073:624.046.3
Резиме: У раду је представљена примјена метода коначних елемената при
анализи танких плоча. Примјењен је ортотропан коначни елемент са дванаест
степени слободе и интерполационе функције континуитета . Предмет рада је
извођење матрице крутости и геометријске матрице крутости, те дефинисање
проблема бифуркационе стабилности. Рјешавање проблема бифуркационе
стабилности представља одређивање критичних сила. Проблем бифуркационе
стабилности је разматран на танким плочама са различитим граничним
условима. Примјеном теоријских разматрања, у софтверском пакету
Mathematica је настао програм МКЕБС, с циљем добијања критичних сила код
плоча дискретизованих са различитим бројем коначних елемената. Као коначан
резултат рада, кроз примјере су приказани резултати добијени примјеном
програма МКЕБС.
Кључне речи: Бифуркациона стабилност, метод коначних елемената, Wolfram
Mathematica
1. УВОД

Предмет рада је анализа бифуркационе стабилности танких плоча која се спроводи
усвајањем Кирхоф – Лов (Kirchoff-Love) хипотезе. Бифуркациона стабилност је
област линеарне анализе у којој се критично отерећење добија рјешавањем
одговарајућег проблема својствених вриједности. За дискретизацију у методу
коначних елемената је кориштен правоугани коначни елемент са 12 степени
слободе приказан на слици 1. Овај елемент, иако неконформан са степеном
континуитета C0 , даје рјешења која конвергирају ка тачним [1]. Интерполационе
функције овог елемента приказане су за чвор k на слици 2. Проблем
бифуркационе стабилности система коначних елемената дефинисан је изразом (14)

1
Наташа Мрђа, дипл.инж. грађ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско – грађевинско – геодетски
факултет, Војводе Степе Степановића 77/3, Бањалука, Босна и Херцеговина, тел: +387 66 860 858, e –
mail: mnatasa@agfbl.org
2
Проф. др Драган Д. Милашиновић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински
факултет Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: +381 24 554 300, e – mail: ddmil@gf.uns.ac.rs



, при чему је  фактор пропорционалности између напона и оптерећења, K 0
основна матрица крутости, и K g геометријска матрица крутости елемената.

Слика 1. Правоугаони елемент плоче са 12 степени слободе
wk  1  xk  1  yk  1
Слика 2. Интерполационе функције за чвор k
K 0  K g  0 (14)

2. МАТРИЦА КРУТОСТИ ЕЛЕМЕНАТА K 0

Вектор генералисаних помјерања u у тачкама елемента се дефинише преко
вектора параметара помјерања q у чворовима елемента
u  Aqq (15)

A q је матрица која успоставља везу између поменута два вектора, а чији су
елементи интерполационе функције, те се по њима и ова матрица назива матрица
интерполационих функција. Једначином (15) дефинисано је поље помјерања у
елементу у зависности од помјерања у чворовима. Када је познато поље помјерања
може се одредити и поље деформација. Компоненте деформација у зависности од
компонената помјерања добијају се диференцирањем израза (15) односно
примјеном одговарајуће матрице оператора над матрицом интерполационих
функција. На овај начин, за вектор деформација, се добија:
ε  Bq q (16)



B q је матрица трансформације деформације.
Укупна потенцијална енергија П деформисане танке плоче једнака је збиру
енергије деформације и потенцијала сила, односно рада спољашњих сила:
1
П   εT DεdV   FT udV   pT udS (17)
V
2 V S
Смјеном (15) и (16) у (17) добија се
1 T 
П     B q q  D  B q q   FT  A q q  dV   pT  A q q  dS (18)
V 
2  S
Након множења и сређивања чланова под знаком интеграла имамо
1
П   qT K 0 q   q T Q q (19)
2
гдје је
K 0   BTq DB q dV и Q q   ATq FdV   ATq pdS (20)
V V S

Даље изразе (20) можемо написати у облику
K 0   BT DBdV и Q  Q q   NT FdV   NT pdS (21)
V V S
При чему K 0 представља матрицу крутости елемента, а Q вектор еквивалентног

чворног оптерећења.

3. ГЕОМЕТРИЈСКА МАТРИЦА КРУТОСТИ ЕЛЕМЕНАТА K g

Полазећи од општег израза за енергију деформације у геометријски нелинеарној
анализи
1
A   Dijkl  eij ekl  eij kl  eklij  ij kl  dV (22)
2V
те уводећи одређена поједностављења израз (22) сводимо на
1
A    Dijkl eij ekl   ijij  dV (23)
2V
Односно у матричном облику
1
A  qT  K 0  K g  q (24)
2
При чему је
qT K 0 q   Dijkl eij ekl dV (25)
V
Односно
qT K g q    ijij dV (26)
V



Ако сада примјенимо матрицу оператор
T
 
L (27)
 x y 

на вектор генералисаних помјерања у тачкама елемената који ћемо означити са w ,
добијамо
Lw  LNT q  B NL q (28)
Односно
 w, x 
Lw    (29)
 w, y 
Из (28) и (29) добијамо да је
 w, x 
 w,   B NL q (30)
 y

А стога и да је
 w, x w, y   qT BTNL (31)

Уносећи добијене матрице под интеграл и имајући у виду да је
1
ij  uk ,i uk , j (32)
2
добијамо
h
2
 x  xy   w, x   
   dV     w,
ij ij x w, y      dzdF  qT   BTNL N PN B NL dF  q (33)
V F

h  xy  y   w, y  F 
2

Из (26) и (33) слиједи да је
K g   BTNL N PN B NL dF (34)
F

гдје је B NL матрица трансформације нелинеарне деформације, а N PN матрица
почетних напона, односно матрица почетних сила.
Да би одредили геометријску матрицу крутости потребно је да познајемо десну
страну једначине (26). С обзиром да нам напони нису познати, у теорији
бифуркационе стабилности предпостављамо да је позната квалитативна расподјела
напона у плочи. Знајући квалитативну расподјелу напона у плочи можемо
ријешити нелинеаран проблем користећи једначине линеарне теорије. Овај
поступак се назива линеаризација једначина, а теорија која се бави проучавањем
истих, линеаризована теорија.




4. НУМЕРИЧКИ ПРИМЈЕР

Програм МКЕБС (Метод Коначних Елемената Бифуркациона Стабилност) је
настао у програмском пакету Mathematica. Mathematica садржи велики број
уграђених функција које кориснику омогућавају, између осталог, креирање
сопственог софтвера и квалитетан графички приказ резултата. У наредним
примјерима извршена је верификација програма МКЕБС. Извршено је поређење
добијених резултата са резултатима добијеним аналитичким изразима према [3] и
резултатима добијеним употребом софтверског пакета ABAQUS 6.7 према [5].
Анализиране су плоче дебљине h  12cm за Поасонов (Poisson) коефицијент   0
и Јангов (Young) модул еластичности E  30GPa . Резултати из програма МКЕБС
су добијени дискретизацијом са 100 елемената. Посматрамо плочу слободно
ослоњену на двије супротне стране, а слободну на преостале двије (слика 3). Плоча
је оптерећена у y правцу. Разлика у резултатима дата је у табели 1.
Slika 3. Плоча слободно ослоњена за y = 0 и y = a и слободна за x = 0 и x = b
Табела 1. Критичне силe, N[kN]

b = 4m b = 5m b = 6m
a / b 1 a/b2 a / b 1 a/b2 a / b 1 a/b2
[3] стр. 343 2664.79 666.19 1705.46 426.36 1184.35 296.08
ABAQUS 2704,40 668.61 1731.00 427.98 1202.60 297.23
МКЕБС 2664.65 666.20 1705.38 426.37 1184.29 296.09
Разлика(%)([3]) 0.00525 0.00150 0.00469 0.00235 0.00507 0.00338
Разлика(%)(ABAQUS) 1.49175 0.36175 1.50230 0.37761 1.54607 0.38502
На слици 4 су дати облици извијања којима се показује могућност програма.

Slika 4. Прва 3 облика извијања конзолне плоче



5. ЗАКЉУЧАК

Видимо у примјерима да су резултати добијени програмом МКЕБС скоро једнаки
резултатима добијеним аналитичким изразима, и програмским пакетом ABAQUS
6.7. Програм МКЕБС је један од низа програма израђених у циљу стварња
сопственог софтвера. Израда малих софтвера, је корак ка изради свеобухватнијег
софтвера, којим би се могла избјећи куповина скупих иностраних софтвера.
Програм МКЕБС тренутно даје критичне силе и својствене облике плоча.

[1] Sekulović, M.: Metod konačnih elemenata, Građevinska knjiga, Beograd, 1988.
[2] Milašinović, D.D.: The Finite Strip Method in Computational Mechanics, Faculties
of Civil Engineering: University of Novi Sad, Technical University of Budapest and
University of Belgrade: Subotica, Budapest, Belgrade, 1997.
[3] Timoshenko S., Gere J.: Theory of elastic stability, McGraw-Hill, 1963.
[4] Umanski, A.A.: Konstrukterski priručnik, Građevinska knjiga, 1980.
[5] Abaqus. Theory manual. Version 6.11, Dassault systems, 2007.
BIFURCATION STABILITY OF THIN PLATES IN

FINITE ELEMENT METHOD APPLICATION
PROGRAMMING
Summary: This paper presents the finite element method adapted to the analysis of
stability problem of thin plates. Orthotropic finite element with twelve degrees of
freedom is developed and the interpolation shape functions are evaluated. The main
subject of the paper is to perform the stiffness matrix and geometric stiffness matrix, and
to define the problem of bifurcation stability. Solving the problem of bifurcation stability
presents the determination of critical load. The problem of bifurcation stability is
discussed on thin plates with different boundary conditions. Based on theoretical
explanations, MKEBS computer program is made in Mathematica software, in order to
obtain critical load of plates discretized with various number of finite elements. The
results of MKEBS are shown through examples as the final results of the work.
Keywords: Bifurcation stability, finite element method, Wolfram Mathematica




ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНО ИЗВИЈАЊА ТАНКОЗИДНИХ

ГРЕДА
Дијана Мајсторовић1
Милорад Дошеновић2
Драган Д. Милашиновић3 УДК: 624.072.2
Резиме: Овај рад презентује примјену генерализоване теорије греде (generalised
beam theory, GBT) за проблем извијања танкозидних елемената од алуминијума и
нехрђајућег челика. Ова теорија се показала као врло ефикасна за анализу локалне
и глобалне стабилности танкозидних хладнообликованих челичних (изотропних) и
композитних (ортотропних) носача. У овом раду посебна пажња је посвећена
дефинисању проблема стабилности примјеном једноставне континуалне
реолошко-динамичке функције модула. Потврђивање GBT, њене јединствене
карактеристике и могућности илустровани су на примјеру равномјерно
притиснуте правоугаоне плоче од нехрђајућег челика.
Кључне речи: GBT, пластична бифуркација, реолошко-динамичка функција
модула, критични напон, напон лома

1. УВОД

Последњих година елеменати од нехрђајућег челика имају све већу употребу због
низа предности у односу на друге материјале. Финансијска ефикасност и естетски
захтјеви често воде до избора витких танкозидних носача, што их чини веома
осјетљивим на локална и/или глобална извијања. С тим у вези сигурна и
економски исплатива рјешења се могу постићи само ако су познати и разумљиви
сви феномени нестабилности, те тачно предвиђени. Еласто-пластично понашање
нехрђајућег челика одликује: (1) недостатак добро дефинисаног напона течења и
(2) изразито нелинеарна једноаксијална крива напон-деформација (и прије напона
течења при деформацији од 0.2%), која често укључује и значајну количину
деформацијског ојачања. Тиме се подразумјева да феномен извијања
(бифуркације), било локалног или глобалног, често се јавља у нелинеарном
(еласто-пластичном) домену. То значи да се морају ријешити проблеми који

1
Дијана Мајсторовић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевинко-геодетски
факултет, Војводе Степе Степановића 77/3, Бања Лука, Босна и Херцеговина, tel: +387 65 481 867, e –
mail: dijanam@agfbl.org
2
Милорад Дошеновић, дипл. инж. грађ., Интеграл Инжењеринг а.д., Трг републике Српске 8/XII Бања
Лука, Босна и Херцеговина, tel: +387 65 754 785, e – mail: dosenovicm@yahoo.com
3
Проф. др Драган Д. Милашиновић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински
факултет Суботица, Козарачка 2a, Суботица, Србија, tel: +381 24 554 300, e – mail: ddmil@gf.uns.ac.rs



укључују пластичну бифуркацију еласто-пластичног материјала. Она је: (1)
дефинисана тренутним модулима еластичности, и (2) у равномјерно притиснутим
елементима се увијек одвија након границе еластичности при прирасту
оптерећења. Дакле, бифуркационо оптерећење еласто-пластичних дијелова може
се одредити дефинисањем проблема стабилности њених „нелинеарно-еластичних
дијелова“. Мембранске силе у плочама и љускама, које дјелују у средњој равни,
могу довести до извијања које се дешава када конструкција претвара мембранску
енергију у енергију деформације савијања. Танкозидни носачи са малом крутости
на савијање, али са великом мембранском, могу бити критични јер се у случају
великих деформација савијања акумулирана енергија изненада отпушта
извијањем. Како би се тачно анализирало и локално (пресјек) и глобало (греда)
понашање при извијању танкозидних носача од нехрђајућег челика, практично све
анализе нелинеарности морају се извршити путем анализе методом коначних
елемента (МКЕ) или методом коначних трака (МКТ). У вези са наведеним, важно
је споменути „парадокс извијања плоча“ како га је објаснио Хатчинсон
(Hutchinson) [1]: „Откривено је да бифуркациона оптерећења израчуната
најједноставнијом пластичном теоријом, теоријом течења, прецјењују оптерећења
при извијању плоча и љуски добијених експерименталним путем. Рачунање на
основу мање поштоване пластичне теорије деформације дало је боље слагање са
резултатима експеримената“. Такође, како ће бити показано у овом раду,
реолошко-динамичка аналогија (RDA), коју је развио Милашиновоћ [2] нумерички
потврђује ову тврдњу. GBT је развијена од стране Шрадта (Schradt) средином
1980их и касније допуњена од стране Дејвиса (Davies) и сарадника, углавном за
анализу линеарне стабилности хладно обликованих челичних елемената. Анализа
се састоји од прорачуна деформације попречног пресјека и елемената, и показала
се као врло ефикасна за анализу локалне и глобалне стабилности танкозидних
хладнообликованих челичних (изотропних) и композитних (ортотропних) носача.
GBT се показала као прилично погодно аналитичко средство за процјењивање
локалног и глобалног понашања при савијању танкозидних призматичних носача.
Треба нагласити да је GBT усвојена као важећа и често повољна алтернатива од
потпуно нумеричке МКЕ и нумеричко-аналитичке МКТ анализе. Циљ овог рада је
да прикаже кратак преглед формулације GBT која се може примјенити за анализу
понашања при извијању отворених и затворених танкозидних носача који су
направљени од нелинеарно еласто-пластичних материјала као што су алуминијум
или нехрђајући челик. Даље, пажња је посвећена процјени тренутних модула
еластичности према теорији течења, теорији деформације и реолошко-динамичкој
аналогији. Коначно на крају, презентовани су и дискутовани неки нумерички
резултати, како би се тестирала и илустровала примјена и способност предложене
GBT. Ови резултати баве се равномјерно притиснутом правоугаоном плочом од
нехрђајућег челика.

2. НЕЛИНЕАРНО ЕЛАСТИЧАН МАТЕРИЈАЛ
2.1 GBT ФУНДАМЕНТАЛНЕ ЈЕДНАЧИНЕ

У случају нелинеарно-еластичног материјала потребно је спровести обе
(геометријску и материјалну) анализе, углавном због потребе да се утврди



тренутни модул еластичности. Бифуркациона анализа подразумјева проналажење
„сусједног стања равнотеже“.
Оваква конфигурација се налази у непосредној близини основног напрегнутог
стања и такође задовољава неутрални услов равнотеже изражен у форми принципа
виртуалног рада δW  = δW  + δW  = 0 , gdje su δW  i δW  мјера спољашњег и
E I E I
унутрашњег виртуелног рада. У случају када је елемент изложен равномјерном
притиску σ xx = -P / Ω (линијско оптерећење притиска P и површина попречног
пресјека Ω), спољашњи и унутрашњи виртуални рад су дефинисани са
δW = σ δu dV = - P δu dV ,
E V xx ,x V Ω ,x
(35)
  P M 
δWI = -  σ ij + σ ij  δε ij dV = -  - δε xx + σ ijδε ij  dV ,
V V
 Ω 
при томе зарез означава диференцијацију, σij су компоненте основног тензора
напона ( σ xx = -P / Ω је једина различита од нуле), σ ij компонента тензора напона
повезана са тензором деформације ε ij преко тренутног модула еластичности, δε ij
је варијација тензора деформације, и варијација мембранске деформације је
дефинисана са
δε M
xx = δu ,x + δ  v,x + w ,x  2
 2  2 (36)
Након замјене (1) и (2) у формулу за виртуални рад добија се израз
δW = - P δu dV -  - P δε M + σ δε  dV
V Ω ,x V  Ω xx ij ij 
 P δ  v ,x2 + w ,x2   (37)
=  - σ ijδε ij  dV = 0
V Ω 2 
 
из којег се дефинише стање равнотеже нелинеарно-еластичног елемента.
2.2 КОНСТИТУТИВНЕ ВЕЗЕ

Инкрементална веза напон-деформација, у случају елемента оптерећеног
једноаксијалним притиском, дата је са:
σ Bxx   C 11 C 12 0  ε Bxx 
 B    B 
 σ yy  =  C 21 C 22 0   ε yy  , σ xx = E T ε xx
M M
(38)
σ B   0   B 
0 C33  ε xy 

 xy  
гдје су Ċij i ЕТ тренутни модули еластичности и уздужни (једноаксијални)
тангентни модул, респективно, а (B) i (M) означавају савијање и мембранско
напрезање и деформацију.
Изрази за Ċij по теоријама течења и деформације су дати према [3]



 Λ T + 3 E 0 4Λ T E 0
C 11 = 2
, C 22 = 2
,
 5 - 4ν  Λ T - 1- 2ν   5 - 4ν  ΛT - 1- 2ν 
(39)
 4ν + 2Λ T - 2  E 0  E
C 12 = C 21 = 2
, C33 = 2G = 0
 5 - 4ν  Λ T - 1- 2ν  1+ ν
 Λ T + 3ΛS  E 0 4Λ T E 0
C 11 = 2
, C 22 = 2
,
 2 + 3ΛS - 4ν  Λ T - 1- 2ν   2 + 3ΛS - 4ν  Λ T - 1- 2ν 
(40)
 4ν + 2ΛT - 2  E 0 2E 0
C 12 = C 21 = 2
, C 33 =
 2 + 3ΛS - 4ν  Λ T - 1- 2ν  2ν -1+ 3ΛS
гдје су ΛT=E0/ET i ΛS=E0/ES.
Вриједност тангентног и секантног модула, ET i ES, зависе од вриједности напона
којим је плоча притиснута и добијају се са одговарајуће напон-деформација криве
која описује понашање материјала. У овом раду је кориштена Рамберг-Осгудова
(Ramberg-Osgood) крива према [4]
n
σ  σ 
ε= + 0.002   (41)
E0  σ 0.2 
гдје је σ02 напон пластичног течења за деформацију 0.2%, док је n параметар
деформацијског ојачања материјала.
Конститутивна RDA матрица у случају равног стања напона, има следећи облик
према [2]
 ER ν ER 
 2 2
0 
 1- ν 1- ν 
 ν ER E0  3E 0
Ct =  2 2
0  , ER = (42)
1- ν 1- ν   5 - 4ν  + 2 1+ ν  φ*
 E0 
 0 0 
 1+ ν 
при чему су: ER реолошко-динамички модул еластичности, а φ* реолошко-
динамички параметар материјала. Примјеном RDA матрице у првој итерацији се
добија напон течења, док се у некој од наредних, када текући напон више не мјења
реолошко-динамички модул, добија напон лома.

3. ИЛУСТРАТИВНИ ПРИМЈЕР
Анализира се еласто-пластична правоугаона плоча слободно ослоњена дуж свих

ивица, дужине a и ширине b, притиснуту равномјерним притиском у подужном
правцу (Слика 1). С обзиром да су помјерања у y правцу на бочним странама (y=0 i
y=b) спријечена, у плочи се јављају и попречни мембрански напони σ M yy .



Слика 1. Геометрија проаоугаоне плоче и GBT деформациони модови

Проблем губитка стабилности поменуте плоче истраживали су Ханделман
(Handelman) и Прагер (Prager), те поставили аналитичко рјешење [5]:
2
π2 m2   a2 K12  K12 2 
σ cr =  K 22  +  + K 11 -  (43)
ta 2  2 2
m b K 22  K 22 
 
t3 t3 t3
K11 = C 11 , K 22 = C 22 , K12 =  C 12 + C 33  (44)
12 12 12
гдје је t дебљина плоче и m број уздужних полу-таласа.
Резултати приказани у примјеру односе се на плочу следећих геометријских и
материјалних карактеристика: t=16mm, b=1000mm, E0=210GPa, σy=311.609MPa,
ν=0.3 i n=5.

Слика 2. Вриједност критичних напона правоугаоне плоче
На слици 2 приказане су вриједност критичних напона σcr добијених аналитички
по четири теорије: а) линаерно-еластична, б) еласто-пластична теорија
деформације, ц) еласто-пластична теорија течења и д) еласто-пластична реолошко-
динамичка теорија.



Посматрајући резултате добијене приказаним теоријама можемо уочити да су
разлике између вриједности критичних напона веће за краће плоче, тј. за плоче са
односом страна a/b<1. Разлике које се појављују по примјењеним теоријама
оправдавају ову анализу у смислу избора неке од метода у конкретном примјеру.

4. ЗАКЉУЧАК

Имајући у виду Хатчинсонов „парадокс извијања плоча“ [1], у овом раду је
показано да бифуркациона оптерећења израчуната најједноставнијом пластичном
теоријом, познатом као теорија течења, прецјењују оптерећења при извијању
плоча приближавајући их еластичном рјешењу. Прорачуни на основу мање
поштоване пластичне теорије деформације као и примјеном реолошко-динамичке
аналогије (RDA), коју је развио Милашиновић [2], дају рјешења која се боље
слажу са резултатима експеримената.


[1] Hutchinson J.W.: Plastic buckling, In: Yih CS, editor. Advances in Applied
Mechanics, vol. 4. New York: Academic Press: 1974., p.p. 67-144.
[2] Milašinović, D.D.: The Finite Strip Method in Computational Mechanics, Faculties
of Civil Engineering: University of Novi Sad, Technical University of Budapest and
University of Belgrade: Subotica, Budapest, Belgrade, 1997.
[3] Camotim, D., Gonçalves, R.: GBT-based local and global buckling analysis of C-
section and RHS stainless steel columns, 2003., p.p. 461-490.
[4] Ramberg, W. & Osgood, W.R.: Description of Stress-strain Curves by Three
Parameters, NACA Tecnical Note n° 902, 1943.
[5] Handelman, G.H. & Prager, W.: Plastic Buckling of a rectangular Plate Under
Edge Thrust, NACA Tecnical Note n° 1530, 1948.
ELASTIC-PLASTIC BUCKLING OF THIN-WALLED

BEAMS
Summary: This paper seeks to formulate and validate the generalised beam theory
(GBT) for the buckling behaviour of aluminium and stainless steel thin-walled members.
The analysis consists of calculation cross-section (local) and member (global)
deformations and has been shown to be very efficient tool for analyzing local and global
stability behaviour of thin-walled cold-formed steel (isotropic) and composite
(orthotropic) members. In this work particular attention is paid to the need to define the
stability problem in terms of one simple continuous rheological-dynamical modulus
function. Verification of GBT, its unique features and capabilities are illustrated by the
example of uniformly compressed rectangular plate of stainless steel.
Keywords: Generalised beam theory, plastic bifurcation, rheological-dynamical
modulus function, critical and failure stress



SIMPLE WALL-RIGID FLOOR-SOIL MODEL FOR

PREDICTION OF TRAFFIC INDUCED VIBRATION IN
BUILDINGS
Mira Petronijević1
Dragan Kovačević2
Marija Nefovska Danilović3 UDK: 656.1:534.13
Summary: Simple numerical model for prediction of traffic induced vibration in
buildings using wall-rigid floor-soil model is presented in this paper. Only vertical
vibrations are considered. The wall is modeled using the axial spectral element, the rigid
floor is modeled using effective inertial forces and the effect of soil is taken into account
by the dynamic stiffness of rigid foundation on viscoelastic half space. The developed
numerical model is used to predict vertical vibrations of 2-, 6- and 13-storey buildings.
The calculated building vibrations are compared with the corresponding measured
vibrations. The predicted responses closely mimicked the measured ones.
Keywords: Traffic induced vibration, numerical prediction, wall-rigid floor-soil model,
spectral elements, dynamic stiffness of soil
1. INTRODUCTION
Needs for easily accessible, available and mobile public transport have produced higher
level of traffic induced vibrations. These vibrations, produced by interaction between
rolling wheels and the road surface, belong to a low frequency disturbance, which lay in
the range between 5-30 Hz. Inside the buildings traffic induced vibrations can cause
nuisance among residents, malfunctioning to sensitive equipment and in the extreme
cases some minor damages to historical buildings. Hence, the prediction of magnitude of
the expected vibrations in building caused by traffic is of great interest. Many unknowns
and uncertainties, like vibration inputs, structural characteristics, interaction with the
ground and damping in the building and soil, make the reliable predictions of traffic-
relate vibration in a building practically impossible. The prediction can be reasonable
only for low frequency range.
Models for prediction of vibrataions in buildings caused by traffic can be generally
devide into two main groups: empirical (semi-empirical) models and numerical models.
Numerical models are based on the numerical simulation of moving vehicle

1
Associate Professor, Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade, Bulevar kralja Aleksandra 73,
Serbia, tel: ++381 11 32 18 552, e – mail: pmira@grf.bg.ac.rs
2
Student of Master study, Faculty of Civil Engineering, dragankovacevic2404@yahoo.com
3
Assistant Professor, Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade, marija@grf.bg.ac.rs



(emmission), the transmmision of vibrations trough the ground and the analysis of
building vibrations due to ground motions (immission). Numerical models can be
simple and detailed ones. Detailed models are based on complex numerical analysis, that
includes all three above mentioned components of vibrations caused by traffic. Simple
numerical models serve to determine whether the prescribed vibration limit is exceeded
in specific parts of the building.
In this paper a simple mathematical model for predicting the propagation of traffic-
induced vibrations in buildings is presented. Model is based on the wave propagation in
the vertical direction through the walls and columns of the building. The computer
program in Matlab is developed and the model is verified using the results of vibration
measurements performed on the two-, six- and thertheen-story buildings during the
passage of a truck crossing a rubber unevenness.
2. NUMERICAL MODEL
The simple numerical model for predicting building vibration is based on the fact that
traffic produces much larger vertical vibrations than horizontal ones. These vertical
vibrations affect building’s walls and columns. The disturbances travel through each
element independently as longitudinal waves. It is assumed that only one column, or
wall, may be considered for wave propagation analysis. Due to that, walls are modeled
as one-dimensional spectral elements. Floor slabs are treated as rigid and modeled as
lumped mass. Influence of the soil, presented with spring and dashpot in the model at
Fig. 1, is taken into account using the dynamic stiffness of the foundation.

Ff11,, du11 E,,

E, A A,  fF ,u
2 , 2d 2 2 x
1 L 2
Figure 1. Numerical model Figure 2. One-dimensional spectral element

2.1 Wall and column modeling
. Columns and walls are modeled as two-node axial spectral elements subjected to
longitudinal waves, Fig. 2. The dynamic stiffness matrix KD relates the vector of nodal
t t
forces Fˆ   F1 F2  and the vector of nodal displacements uˆ  u1 u2  :
Fˆ  K D uˆ (45)




The dynamic stiffness matrix KD for an axial element is obtained from the equation of
motion in the following form [3]:
EA ik (eikL  e ikL ) 2ik 
K D   ikL ikL  ikL  ikL 
, (46)
e e  2ik ik (e  e ) 

where k   / c p is the wave number, E is modulus of elasticity, A and L are area of cross
section and length of element, respectively. In equation (46) the complex modulus of
elasticity E *  E 1  2 i  can be used to represent damping within element, where  is
damping ratio and i  1 .
2.2 Floor modeling
The dynamic behavior of the floor slabs is modeled as a rigid. Dynamic stiffness of the
floor slab is given as:
Kf = -mf 2, (47)
where mf is mass of the floor slab and  is circular frequency.
2.3 Foundation modeling
The effect of soil-structure interaction (SSI) is taken into account applying the spring
and dashpot, which represent the stiffness (k) and damping (c) of the soil at the base of
the model. The dynamic stiffness of the soil in vertical direction is complex number:
K s  k  ic . (48)
The foundation parameters, stiffness k and damping c, are set according to [1]:
k  3.4GS AS  3.4  S vS2 AS c  1.6 GS  S AS  1.6  S vs AS (49)
0.5
where vs =(Gs/s) is shear wave velocity, s is soil shear modulus and As is area of the

foundation.
2.4 System of equations
The dynamic equation for the soil-structure interaction analysis in the frequency domain
is written as a function of displacements uˆr ,i , i=1,..,n which are relative to the
displacement û0 of the base (free field displacement). For the model in Fig. 1, that has n
kinematics DOF, the frequency-dependent system of equations in the matrix form is:
Kn,n  K f Kn,n1 0  uˆr,n   0 
 K 2Kn1,n1  K f Kn1,n1 uˆ   
 n1,n  r,n1   0 
         (50)
    
 K23 2K22  K f K21   uˆr,2   0 
 0 K12 K11  K f  Ks   uˆr,1  Ksuˆ0 

Based on the presented methodology, the computer program in Matlab is developed and
implemented for the numerical analysis presented in the following section.




3. NUMERICAL ANALYSIS
3.1 Wall model
First, a single wall model is analyzed due to unit harmonic displacements at the base in
order to verify the results from the literature [1]. Properties of the wall are the following:
height H=6∙3=18m, length L=20m, thickness d=20cm, Ew=3∙1010N/m, w=2500kNm-1s2,

w=0.05. Relative vertical displacements of the wall are calculated for the frequency
range between 0 and 100 Hz for two cases: a) without SSI and b) with SSI. Adopted
shear wave velocity in the soil is vs  200 m s . In the third case the influence of rigid
floor slabs 18 cm thick and 10 m wide are taken into account. Vertical displacement
amplitudes at each of the six levels are plotted against the frequency for all three cases in
Figs. 2a, 2b and 2c.

35
5.sprat, H=18m 2
5.sprat, H=18m
3
5.sprat, H=18m
4.sprat, H=15m 1.8
30
3.sprat, H=12m
1.6
4.sprat, H=15m
3.sprat, H=12m 2.5
4.sprat, H=15m
3.sprat, H=12m
2.sprat, H=9m 2.sprat, H=9m 2.sprat, H=9m
25 1.sprat, H=6m
prizemlje, H=3m
1.4
1.sprat, H=6m
prizemlje, H=3m 2
1.sprat, H=6m
prizemlje, H=3m
20
osnova, H=0m 1.2 osnova, H=0m osnova, H=0m
u/u0
u/u0
q/qo
q/qo
q/qo
1 1.5
u/u0
15
0.8
10 0.6
1
0.4
0.5
5
0.2
0
0 10 20 30 40 50 60
frekvencija [Hz]
70 80 90 100
0
0 10 20 30 40 50 60
frekvencija [Hz]
70 80 90 100
0
0 10 20 30 40 50 60
frekvencija [Hz]
70 80 90 100
a) b) c)
Figure 2. a)Wall without SSI, b)Wall with SSI , c) Wall-rigid floor-SSI
For the fixed base the resonance frequency is 48 Hz, the amplification factor for the top
displacement is 32. For the case with SSI, the first resonance occurs at the frequency of
10 Hz, the second at 96 Hz. Amplification factor is less than previous, 1.8, due to
damping in the soil (radiation and material). When rigid floors are taken into account,
the resonant frequency decreases to 7.5 Hz and the amplification factor becomes 2.5.
The second resonance frequency occurs at 60 Hz and is more pronounced than in the
previous case.
3.2. Two-, six- and therteen-storey buildings
The proposed numerical models were used to calculate the dynamic response of three
typical low-, mid- and high-rise buildings subjected to ground vibrations induced by a
14t truck crossing a 3 cm thick rubber unevenness, at a speed of 50 km/h. The vibrations
of the buildings were measured in New Belgrade [2]. The measurements were carried
out by the Geophysical Institute, using I/O System One that consists of 5 three-
component geophones. The velocities were measured simultaneously at five different
points at the buildings site in three orthogonal directions. Mesured velocities in vertical
direction at the base of the structures were used as input in the numerical models, while
the measured velocities at the top of the structure were used for validation of the
numerical results. For the pupose of the analysis measured velocities are transformed to
the frequency domain using the Fourier transform and after that vertical base
displacements are obtained diveding the velocities by i .



Main structural elements for all building are reinforced concrete (RC) walls. In all cases
the same properties of the wall elements and the soil top layer are used:
wall: w  2500 kg/m3, Ew=31010 N/m2soil: s  1800 kg/m3, vs= 250 m/s2 .
Low-rise building
The low-rise building has ground floor and two floors above. The height of each floor is
3 m. Cross section of the RC wall parallel to the road is 20x0.25m. The wall is founded
on a strip foundation 20x1.5m. All floor slabs are 4.9m wide and 0.12cm tick. The
measured velocity time history of vertical vibrations at the base of the building is
presented in Fig. 3a. Vertical displacements at the top of the wall are calculated using
the wall-rigid floor-soil model. Fig. 3b shows the amplitudes of predicted and measured
vertical displacements plotted against the frequency.

a) b)
Fig. 3. Low-rise building: a) Ground velocity time history, b) Predicted and measured
displacements
Mid-rise building
The mid-rise building consists of basement, ground floor and six floors. The height of
each floor is 3 m. The cross section of the RC wall is 20x0.25m while the dimensions of
strip foundation are 20x3m. The floor slabs are 5.5m wide and 0.16cm tick. The
measured ground velocity and vertical displacements time history (measured and
predicted) at the top of the wall are presented in Fig. 4a and 4b.

a) b)
Fig. 4. Mid-rise building: a) Ground velocity time history, b) Predicted and measured
displacements
High-rise building
The high-rise building consists of ground floor and 13 floors. The height of each floor is
2.9 m. The reinforced concrete (RC) walls are founded on the reinforced grid foundation.
The cross section of the RC wall parallel to the road is 20x0.20m. The dimensions of the
foundation grid which belongs to the wall are 20x1m. The floor slabs are 5m wide and
0.12cm tick. The velocity time history at the base of the building and the measured and
predicted displacement time histories at the top floor, are presented in Figs. 5a and 5b.



a) b)
Fig. 5. High-rise building: a) Ground velocity time history, b) Predicted and measured
displacements
4. CONCLUSIONS

In this paper the simple numerical model for predicting of building vibrations is
presented. The numerical simulations show the dependence of the predicted dynamic
response on the dimensions of floor slabs, foundation properties and height of the
buildings. The numerical predictions closely matched with the measured responses for
low- and mid-rise buildings. In the case of high-rise buildings the discrepancy between
obtained results and measured values is obvious, due to many uncertainties of the
analysis, e.g.: arrangement of the walls in the buildings, the dimensions of the floor
slabs, the details concerning grid foundation and subsoil as well as some disturbances
and other side effects. In addition, in the case of high-rise buildings the influence of
bending on the dynamic response should be analysed further.

ACKNOWLEDGMENT

The authors are grateful to the support of the Ministry of education, science and technology,
Republic of Serbia, via Project TR 36046 „Investigation of influence of traffic induced
vibrations on buildings and humans in the aim of sustainable development of cities“.

REFERENCES

[1] Auersch, L.: Building Response due to Ground Vibration—Simple Prediction
Model Based on Experience with Detailed Models and Measurements, International
Journal of Acoustics and Vibration, 2010, Vol. 15, No. 3, pp. 101–112
[2] Petronijevic, M., and Nefovska-Danilovic, M.: Geodinamička analiza osetljivosti
objekata na dejstvo postojećih vibracija prema postojećim standardima i procena
njihove osetljivosti na dejstvo lakog metroa“, GEOZAVOD i Građevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 2006.
[3] Kovačević, D.: Jednostavan model za predviđanje vibracija zgrada od saobraćaja
primenom spektralnih elemenata, Sintezni rad, Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2013.
[4] Nefovska-Danilovic M., Petronijevic, M., Savija, B.: Traffic-induced vibrations of
frame structures, Canadian Journal of Civil Engineering, 2013, Vol. 40, Issue 2, pp
158-171



ЈЕДНОСТАВАН МОДЕЛ ЗИД-КРУТА ТАВАНИЦА-
TЛO ЗА ПРЕДВИЂАЊЕ ВИБРАЦИЈА ОД
САОБРАЋАЈА
Резиме: У овом раду приказан је једноставан модел зид-крута таваница-тло за
прорачун вертикалних вибрација зграда од саобраћаја. Зид је моделиран
спектралним елементима, утицај круте таванице узет у обзир преко
инерцијалних сила, док је за динамичку крутост темеља на полупростору усвојен
израз предложен у литератури. На основу тога је направљен је програм у Matlab-
у. Резултати нумеричке симулације су упоређени са резултатима који су добијени
мерењем вибрација од саобраћаја на три зграде различите спратности. На
основу тога су изведени одређени закључци.
Кључне речи: Вертикалне вибрације зграда од саобраћаја, спектрални елементи,
нумерички модел, верификација модела







НЕЛИНЕАРНА АНАЛИЗА АБ НОСАЧА ПРИМЕНОМ

ПРОГРАМСКОГ ПАКЕТА ANSYS
Емир Маслак1
Енис Садовић2 УДК: 624.072.2:517.988
Резиме: Најпростији статички систем који се примењује у конструктерству и
данас (мостови, индустријски објекти великих распона) је проста греда. Такви
бетонски носачи су углавном оптерећени континуалним једнакорасподељеним
оптерећењем, али се неретко дешава да се на њих преносе велика концентрисана
оптерећења. То су места велике концентрације напона које изазивају некад
негативне последице у конструкцији уколико се не предвиде. Анализом носача
путем програмског пакета ANSYS и њеним моделирањем користећи методу
коначних елемената (FEM), добија се детаљнији приказ утицаја тачкастог
оптерећења на један бетонски гредни носач. У раду је уведена нелинеарност
конструкције као феномен у физичком понашању. Нелинеарно понашање
конструкције мора се узети у обзир кад напони у неком делу конструкције
прекораче границу пропорционалности (материјална нелинеарност) или када
деформације на носачу достигну ту вредност да њихова величина има значајан
утицај на промену напонско-деформацијског стања конструкције (геометријска
нелинеарност). Проблем који се анализира у овом задатку је упоредна анализа
напонског стања, деформација и осталих резултата за три модела армирано
бетонског носача статичког система просте греде. Акценат је на разлику у
одговору конструкције услед линеарног и нелинеарног прорачуна и начину
моделирања арматуре.
Кључне речи: АБ греда, нелинеарна анализа, напонско стање, пукотине,
деформације
1. UVOD
Za potrebe analize konstrukcija, nezavisno od toga da li je u pitanju linearna ili
nelinearna analiza, do današnjih dana razvijen je veliki broj softverskih paketa. Tačnost
rezultata proračuna zavisi od nivoa idealizacija koje su usvojene u modelu. Jasno je da
će naponsko-deformacijsko stanje u konstrukciji koju modeliramo biti bliže stvarnom
ukoliko stepen idealizacija svedemo na najmanju moguću meru.

1
Emir Maslak, dipl.inž. građ., Državni Univerzitet u Novom Pazaru, Departman tehničkih nauka, Novi Pazar,
tel: 020 317 754, e – mail: e_maslak@yahoo.com
2
Enis Sadović, dipl.inž. građ., Ph.D. student na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu,
„Formel“ doo, Rifata Burdževića 46, Novi Pazar, tel: 020 316256, e –mail: enis_sadovic@yahoo.com



U programskom paketu ANSYS moguće je modelirati ovu konstrukciju sa njenom
stvarnom geometrijom i sa mehaničkim karakteristikama i u linearnom i u nelinearnom
domenu. Za tu svrhu neophodno je primeniti zapreminske, odnosno SOLID elemente, uz
pomoć kojih se neprekidna sredina betonske grede diskretizuje u određeni broj konačnih
elemenata. Na osnovu ovoga lako je zaključiti da će tačnost rezultata proračuna zavisiti
od stepena diskretizacije. U opštem slučaju, veći broj elemenata znači i rezultat koji je
bliži tačnom, ali veći broj elemenata zahteva veće angažovanje resursa računara.
Detaljan prikaz mogućmosti primene ovog softvera u konstrukterstvu je prikazan u [1].
Problem koji se analizira u ovom radu je uporedna analiza naponskog stanja,
deformacija i ostalih rezultata za armirano betonski nosač statičkog sistema proste grede
u linearnoj i nelinearnoj oblasti. Dimenzije poprečnog preseka su b/d=25/50cm, a raspon
nosača je 6,0m. Greda je opterećena koncentrisanom silom od P=11,0kN na sredini
raspona. Generalna analiza je podeljena na tri slučaja. U prvom slučaju analiziraju se
rezultati nearmiranog nosača, u drugom se takvom modelu dodaje samo podužna
armatura, a u trećem se dodaju i uzengije na rastojanju od 20.0cm.

2. NELINEARNA ANALIZA
Jedan od najčešćih fenomena u fizičkom ponašanju je nelinearno ponašanje konstrukcija.
Postoji mnogo situacija kada je dovoljno pretpostaviti linearno ponašanje i rezultati su
zadovoljavajući. S druge strane postoje situacije ili problemi kod kojih je neophodno, u
cilju što boljeg sagledavanja odgovora konstrukcije, pratiti njeno ponašanje i u
nelinearnoj oblasti. U opštem slučaju, kao posledica smenjenja modula elastičnosti, a
samim tim i krutosti, deformacije konstrukcije će se povećati kada u proračun uključimo
bilo geometrijsku, bilo materijalnu nelinearnosti, kao i promenu graničnih uslova. Ove
nelinearnosti su detaljno obrađene u literaturi [2].
Za nelinearnu analizu na armiranim nosačima je aplicirana koncentrisana sila od 11.0kN.
U ovom primeru biće izvršen proračun poštujući materijalnu nelinearnost. Kada u
konstrukciji napon u nekom preseku značajno poraste dolazi do promene krutosti
konstrukcije. U tom trenutku odnos napon-dilatacija vise nije linearan. Cilj je da se sada
nelinearni odgovor konstrukcije proračuna sistemom linearnih jednačina. Jedan od
načina je da se opterećenje podeli pa da se na konstrukciju nanosi postepeno i da se vrši
korekcija matrice krutosti na kraju svakog koraka. Problem kod ovakog načina
proračuna je akumulacija greške (Slika 1).

Slika 1. Razlika proračunatih i stvarnih vrednosti u nelinearnoj oblasti



ANSYS koristi Newton-Raphson-ov numerički metod, koji se, u najkraćim crtama,
sastoji u postepenom (inkrementalnom) nanošenju opterećenja na konstrukciju,
ispisivanje jednačina ravnoteže za svaki inkrement opterećenja i rešavanje jednačine
ravnoteže [KT]{ΔU}={F}-{Fnr}.
Na osnovu prethodnog, za već definisane karakteristike materijala (modul elastičnosti,
radni dijagram…), proračun u nelinearnom domenu u programu ANSYS sastoji se u
definisanju jednog ili više koraka opterećenja i definisanju više podkoraka (substeps).

3. KARAKTERISTIKE MATERIJALA I MODELA

U klasičnoj teoriji konstrukcija, koja je prilagođena svakodnevnoj inženjerskoj potrebi,
čini se niz idealizacija, kako geometrijskog tako i materijalnog modela. U linearnom
proračunu materijalne karakteristike su definisane sa nekoliko parametara, modulom
elastičnosti (E), Poisson-ovim koeficijentom (ν), koeficijentom termičkog širenja (α).
Pretpostavlja se da je materijal izotropan i homogen. Ponašanje pod pritiskom se znatno
razlikuje od ponašanja kada je beton zategnut. Kada se na sve ovo doda armatura
(poprečna i podužna) sa svojim mehaničkim karakteristikama, jasno je da je materijal
daleko i od homogenih i od izotropnih karakteristika.

Slika 2. Karakteristike modela tretiranih u analizi
U skladu sa usvojenim pretpostavkama dobijamo i stepen tačnosti rezultata proračuna.

Heterogenost materijala, u određenoj meri, u ANSYS-u moguće je postići modeliranjem
armature unutar betonskog preseka. U razmatranje su uzeta dva slučaja elementa sa
armaturom (slika 2). Za modeliranje betonskog peseka korišćen je SOLID65 konačni
element, a za modeliranje armature BEAM188. Detaljnije o ovim tipovima elemenata
može se videti u [3].
Da bi o mogućili pojavu prslina i mrvljenja u betonu, neophodno je da definišemo radni
dijagram, kako betona, tako i armature u nelinearnoj oblasti. Radni dijagram betona za



C20/25 (prema EC2, oznake pretstavljaju čvrstoću betona na pritisak, i to 20MPa za
standardnu kocku dimenzija 150x150x150mm, odnosno 25MPa za standardni cilindar
prečnika 150mm i visine 300mm) računa se prema [4] (slika 3- levo). Sličan problem je
analiziran u radu [5].

Slika 3. Radni dijagram betona (multilinearan)- levo i čelika (bilinearan)- desno
Da bi pratili razvoj prslina i mrvljenja u betonskom preseku, potrebno je definisati još i
sledeće parametre i njihove brojne vrednosti:
 koeficijent prenosa smicanja kod otvorene prsline je 0,4 ;
 koeficijent prenosa smicanja kod zatvorene prsline je 0,8 ;
 čvrstoća pri zatezanju je 2000.0 kN/m2 ;
 čvrstoća na pritisak je 33300.0 kN/m2.
Neophodno je definisati i mehaničke karakteristike armature. Pretpostavljna je rebrasta
armatura R400/500. Modul elastičnosti, kao i Poisson-ov koeficijent su usvojeni kao za
čelik, E=2.10x108 kN/m2, ν=0.30, dok je za rad armature u nelinearnoj oblasti definisan
bilinearni radni dijagram (Slika 3-desno),sa granicom tečenja fy=4.0x105 kN/m2, i drugim
modulom elastičnosti veličine Eb=0.01E.

4. REZULTATI ANALIZE

Na slikama koje slede dati su rezultati proračuna tako što je sa lijeve strane slike model
bez uzengija, a sa desne strane model sa uzengijama (da bi mogle da se, u određenoj
meri, vide šipke od armature, solid elementi su prikazani kao transparentni).

Slika 4. Pomeranja Uy za nosače Armirani 1 i Armirani 2 (P=11.0kN) [m]



Slika 5. Normalni naponi σz za nosače Armirani 1 i Armirani 2 (P=11.0kN) [kN/m2]
Slika 6. Prva prslina za nosače Armirani 1 i Armirani 2 (P=11.0kN)

U ovom delu rada upoređeni su rezultati proračuna modela 1, Armirani 1 i Armirani 2 u
linearnom domenu pod dejstvom sile od 11.0kN. U materijalnim modelima su zadati
samo moduli elastičnosti i Poisson-ovi koeficijenti za beton i armaturu. Rezultati
proračuna su dati kao tabelarni prikaz maksimalnih vrednosti u Tabeli 1. Na osnovu
proračunatih vrednosti može se videti da su razlike kod armiranih modela zanemarljive
dok je razlika u rezultatima nearmiranog i armiranih modela značajna.

Razlike u pomeranjima i naponima za nearmirane i armirane modele
Model Narm. Model Arm. Δaps Δrel [%]
Pomeranja [m] 6.630E-04 5.980E-04 6.500E-05 9.804
Naponi [kN/m2] 1523.53 1290.53 233.000 15.293
Tabela 1. Razlike u pomeranjima i naponima nearmiranih i armiranih modela



5. ZAKLJUČAK

Komparacijom naponsko-deformacijskog stanja armiranih i nearmiranih modela
dolazimo do očekivanih rezultata da su ugibi i naponi manji kod armiranih nego kod
nearmiranog nosača, što se moglo očekivati, jer će određeni deo opterećenja preuzeti
armatura. Razlike u rezultatima armiranih modela nisu velike, što je prikazano u analizi
rezultata, čak ni kada su u pitanju smičući naponi. Razlog je u debljini uzengije i
njihovom međusobnom razmaku.
Upotreba elemenata SOLID65 i BEAM188 je bila odgovarajuća za ovakav problem zato
što svaki od ove dve vrste elemenata na adekvatan način simulira ponašanje željenog
materijala i elementa. Armatura se može modelirati i upotrebom LINK elemenata.

LITERATURA

[1] Nakasone, N., Stolarski, T. A., Yoshimoto, S.: Engineering analysis with ANSYS
Software, Elsevier Butterworth-Heinemann, Linacre House, Jordan Hill, Oxford,
2006.
[2] Madenci, E., Guven, I.: The Finite Element Method and Applications in
Engineering Using ANSYS®, Springer, XVI, 2006.
[3] ANSYS 14 Help: Mechanical APDL/Element Reference/Element Library/
[4] Băetu, S. , Ciongradi, I.P.: Nonlinear Finite Element Analysis of Reinforced
Concrete Slit Walls with ANSYS (I), BULETINUL INSTITUTULUI
POLITEHNIC DIN IAŞI, Publicat de Universitatea Tehnică „Gheorghe Asachi” din
Iaşi, 2011, Tomul LVII (LXI), Fasc. 1, str. 31-45.
[5] Barbosa, A., Ribeiro, G.: Analysis of reinforced concrete structures using ANSYS
nonlinear concrete model. COMPUTATIONAL MECHANICS - New Trends and
Applications, 1998, Eds. S. Idelsohn, E. Oñate and E. Dvorkin , Barcelona, Spain

NONLINEAR ANALYSIS OF RC GIRDER WITH

APPLICATION OF ANSYS SOFTWARE PACKAGE
Summary: The simplest static system that is used in structural engineering today
(bridges, large span industrial buildings ) is a single beam . Such concrete girders are
usually loaded with continuous load , but it often happens that they are transferring
large concentrated forces. These are the spots of high stress concentration which caused
sometimes negative consequences in the design, if not considered. By the analysis of the
girders through the software package ANSYS and its modeling using the finite element
method (FEM) , we get a more detailed view of influence of concetrated loads on a
concrete girder. The nonlinear behavior of the structure must be taken into
consideration when stresses in any part of the structure exceeded the limit of
proportionality (material nonlinearity) or when the deformation of the girder reach that
value to their size has a significant effect on the change of the stress-strain state of the



structure (geometric nonlinearity). The problem to be analyzed in this paper, a
comparative analysis of the stress state, deformation and other results for the three
reinforced concrete beams static system simple beam. The emphasis is on the difference
in the response of the structure due to the linear and nonlinear analysis and modeling
method of reinforcement.
Keywords: RC beam, nonlinear analysis, stress state, cracks, deformations







NONLINEAR SEISMIC TIME-HISTORY ANALYSIS OF

RC FRAME ACCORDING TO EN 1998-1
Anka Starčev-Ćurčin1
Andrija Rašeta3
Aleksandra Radujković4 UDK: 624.024.7/.8
Summary: The design of earthquake-resistant structures requires the use of methods
that allow a good insight into the value of seismic requirements (stiffness, strength,
ductility and energy dissipation). Only nonlinear analysis methods can quantitatively
and qualitatively estimate the level of achieved displacements and deformations, which
are the key values for analyzing the seismic safety of a building. The most relevant
insight into the nonlinear response of the structure can be obtained by non-linear
dynamic analysis. This paper presents the results of the nonlinear dynamic analysis of a
multi-storey reinforced concrete frame according to EN 1998-1, exposed to seismic
actions using the accelerograms.
Keywords: Time history analysis, rc frame, stiffness, strength, ductility

1. INTRODUCTION

The primary purpose of building design in seismically active areas is the provision of
adequate safety and performance of buildings during and after earthquakes. The basic
behaviour requirements for structural design in seismic areas (EN 1998-1, [1]) demand
that the structure does not collapse and limit the damage level of design seismic actions.
The methods used for seismic design of buildings in seismically active areas are based
on the method of the linear - elastic analysis. The ability of the structure to ‘dissipate’ a
part of the energy input using the inelastic deformation during an earthquake is taken
into account by reducing the seismic forces. The design with the linear methods provides
a good insight into the size of seismic forces, but not a good estimate of displacements
and deformations, which are crucial for the evaluation of seismic safety of structures.
Only the application of nonlinear analysis methods can qualitatively and quantitatively

1
Anka Starčev-Ćurčin, MSc, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6,
Novi Sad, Serbia, e – mail: astarcev@uns.ac.rs
2
Đorđe Lađinović, PhD, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi
Sad, Serbia, e – mail: ladjin@uns.ac.rs
3
Andrija Rašeta, MSc, mr, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi
Sad, Serbia, e – mail: araseta@uns.ac.rs
4
Aleksandra Radujković, MSc, mr, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića
6, Novi Sad, Serbia, e – mail: leksa@uns.ac.rs



achieve the level of damages during strong earthquakes. In EN 1998-1 two methods of
nonlinear analysis are prescribed: nonlinear static (pushover) analysis and nonlinear
time-history analysis. The highest quality of the dynamic response insight of the
structure is obtained using the nonlinear dynamic analysis. However, one must not forgot
that the uncertain input data related to seismic loads and structural behaviour in the
nonlinear range cause uncertain analysis results.
Application of response spectrum is the basic way to determine the seismic actions in the
case of building construction. However, the synthetic and/or real accelerograms could be
used for the alternative views on an earthquake action. Regulation EN 1998-1, [1],
prescribes the requirements for the analysis that use artificial and/or real accelerograms.
The minimum number of accelerograms is three; if less than seven time records are used,
the worst results will be adopted; and for seven or more records the mean values can be
used. The averaged values of acceleration for zero period should not be smaller than the
agS for the observed location in the interval period from 0.2T1 to 2T1; no value of the
mean 5 % damping elastic spectrum, calculated from all time histories, should be less
than 90 % of the corresponding value of the 5 % damping elastic response spectrum.

2. NUMERICAL EXAMPLE

According to EN1992-1-1, [2], and EN1998-1, [1], five-storey structure is designed for
ductility class DCH. The structure is symmetrical in both directions, with the range of
3x5m and the storey height of 3m. As the structure satisfies the criteria of the regularity
basis, it can be analyzed as 2D structure, [1], Figure 1.

Figure 1. The observed frame of the structure

Numerical analysis uses the planar model of the inner frame with the T-section beam and
the effective width of 170 cm. Slab thickness is 15cm, cross-sectional dimensions of
beams are 30/45 cm, while the dimensions of the columns are 45/45 cm. In order to
consider the influence of cracks, flexion and shear properties of the elements are reduced
to the half of the uncracked section values. For the ductility class DCH concrete class
C 35/45 is used, with the Poisson ratio  = 0 (cracked concrete), and steel S 500 class C.
The permanent load “G” includes the self weight of the elements and the dead added



permanent load in the amount of 2.5 kN/m2. The imposed load “Q” for the building
category B, according to [3], is taken as equally distributed with 2.5 kN/m2 intensity.
The seismic action is represented by the horizontal elastic response spectrum of type 1
and the soil category C with a maximum acceleration of soil 0.2 g. Values of the period
and soil factor that describe the shape of the elastic response spectrum are TB = 0.2 s,
TC = 0.6 s, TD = 2 s, S = 1.15, and for the damping correction factor is η = 1. The
building is classified as a building of significant class II and the importance factor is
 = 1. Elastic analysis is carried out based on the design response spectrum, which is
reduced in comparison to the elastic spectrum using the behaviour factor q. The value of
the design seismic load determined for the ductility class DCH is q = 5.85. Inertial
effects of the seismic design action are calculated based on the weight associated with all
gravity loads (permanent and imposed) that occur in the corresponding combined actions
of roof G + 0.3 Q, and for other stories G + 0.15 Q, [4]. The mass of the top storey of the
frame structure is 53.57 t, and for other stories is 54.2 t. The total mass of the designed
frame structure is 271.65 t. Two dominant tones are T1 = 0.791 s and T2 = 0.254 s.
Adopted reinforcement is shown in Figure 2.

Figure 2. Adopted reinforcement: beam-support, beam- field and column

Seismic action for nonlinear dynamic analysis is introduced over seven recorded (real)
accelerograms. Characteristics of applied accelerograms are: amax  0.23g,
vmax/amax = 0.08 s to 0.15 s and Ms = 6.6 to 7.8. The average response spectrum for all
applied accelerograms is shown in Figure 3.

Se(T)[m/s/s] Response Spectrum
10.0
Kocaeli
Landers
9.0
Northridge
Chi Chi
8.0 Coalinga
Loma Prieta
7.0 Irpinia
Horizontal elastic response spectrum - EN 1998-1
90 % - Horizontal elastic response spectrum - EN 1998-1
6.0 Average response spectrum
5.0
4.0
3.0
2.0
1.0
0.0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0
T[s]

Figure 3. Response spectrum



For the nonlinear analysis, software package SAP2000 V14-2 has been used. The cross-
sections are presented as: confined part of the section (the core), unconfined part of the
section (a protective layer of concrete to reinforcement) and reinforcement. Relation
stress-strain for unconfined and confined part of the cross-section for beam-support and
column, for the concrete class C 35/45 and for the steel S 500 are shown in Figure 3.

[MPa] -ε [MPa] -ε
-60 -800
-600
-50 S500 C
-400
-40
-200
-30 0
200
-20
C35/45 - unconfined 400
C35/45 - confined - column
-10 C35/45 - confined - beam 600
0 800
0.0000 -0.0050 -0.0100 -0.0150 -0.0200 -0.0250 0.090 0.060 0.030 0.000 -0.030 -0.060 -0.090
ε[/]

ε[/]

Figure 3. Relation stress-strain for concrete C 35/45 and for steel S 500

The extreme story displacement and interstorey drift of the frame due to the effect of the
accelerogram are shown in Figure 4.

Storey Relative Horizontal Displacements
5
Kocaeli
Landers
Northridge
4 Chi Chi
Coalinga
Loma Prieta
Irpinia
3 Max
Average
0
0 2 4 6 8 10 12
Displacement [cm]

Figure 4. Story dispalcement of the frame

Storey Interstorey Drift Kocaeli
5 Landers
Northridge
Chi Chi
Coalinga
4 Loma Prieta
Irpinia
Max
Average
3
0
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5
Drift [cm]

Figure 4. Interstorey drift of the frame



Based on the results of nonlinear time-history analysis it can be concluded that the
damage, i.e. inelastic deformation, occurs only in beams and that the behaviour of the
columns remains in the linear elastic range. The characteristic arrangement of damages
is shown in Figure 5.

Figure 5. Formation of the plastic hinges (accelerogram Coalinga)

3. CONCLUSIONS

The basic behaviour requirements for structural design in seismic areas (EN 1998-1, [1])
demand that the structure does not collapse and limit the damage level of design seismic
actions. Capacity significantly impacts the seismic response of the structure, whether it
will be linear or non-linear behaviour during the earthquake. However, to provide the
sufficient seismic stability of the structure, the capacity of deformation or displacement
is of crucial importance. Elastic acceleration spectrum, which indicates maximum
expected seismic forces, may be reduced depending on the behaviour mode and the
damage degree that a structural engineer wants to allow. The linear method design gives
a good estimate of seismic forces, but for the estimate of seismic performance
displacements and deformations are primarily relevant. To achieve the desired behaviour
of structures during earthquakes, the balance between stiffness, strength and ductility is
the most important. This results in the demand of non-linear analysis methods in the
design. The most accurate insight into the achieved level of damages can be obtained by
applying the nonlinear time-history analysis.
Real earthquake records, practically, cannot achieve an exact match between the project
and the average elastic spectrum according to applied accelerograms. The differences
between the maximum relative storey displacements and between interstory drifts are a



consequence of different characteristics of the applied accelerograms, despite the fact
that their average response spectrum has a relatively good agreement with the project
elastic spectrum.
Based on the results of the nonlinear dynamic analysis it can be concluded that the
appearance of the damages occurs only at the ends of the reinforced concrete frame
beams. The behaviour of the columns remains practically in the linear-elastic range. This
response of the structural system can be considered reasonable.

ACKNOWLEDGEMENTS
The work has been done within the scientific research project TR 36043 "Development
and application of a comprehensive approach to the design of new and safety assessment
of existing structures for seismic risk reduction in Serbia", which is funded by the
Ministry of Science of Serbia.

REFERENCES

[1] EN1998-1:2004, Proračun seizmički otpornih konstrukcija, deo 1: Opšta pravila,
seizmička dejstva i pravila za zgrade. Beograd: Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2009.
[2] EN1992-1-1:2004, Proračun betonskih konstrukcija, deo 1-1: Opšta pravila i pravila
za zgrade. Beograd: Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006.
[3] EN1991-1-1 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. Deo 1-1: Zapreminske težine,
Sopstvena težina, Korisna opterećenja za zgrade. Beograd, novembar 2009.
[4] EN1990:2002, Osnove proračuna konstrukcija, Beograd: Građevinski fakultet
Univerziteta u Beogradu.
[5] A. Starčev-Ćurčin, Đ. Lađinović, A. Radujković, A. Rašeta.: GNP2014, 17-22
february 2014.
НЕЛИНЕАРНА СЕИЗМИЧКА АНАЛИЗА

ВРЕМЕНСКОГ ОДГОВОРА АБ РАМА ПРЕМА EN
1998-1
Резиме: Пројектовање сеизмички отпорних конструкција захтева примену
поступака који омогућавају добар увид у величину свих сеизмичких захтева
(крутост, носивост, дуктилност и дисипација енергије). Нелинеарним методама
анализе се може једино квантитативно и квалитативно проценити ниво
достигнутих померања и деформација, а то су кључне величине на основу којих се
може анализирати сеизмичка сигурност објекта. Најквалитетнији увид у
нелинеарни одговор конструкције се може добити нелинеарном динамичком
анализом. У раду су приказани резултати нелинеарне динамичке анализе АБ рама
према EN 1998-1 који је изложен сеизмичкој побуди применом акцелерограма.
Кључне речи: Нелинеарна динамичка анализа, АБ оквир, крутост, носивост,
дуктилност



ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНА АНАЛИЗА САВИЈЕНОГ

ЧЕЛИЧНОГ АНКЕРА
Анзелм Ринд1
Драган Милашиновић2
Данијел Кукарас3 УДК: 624.166.4:519.6
Резиме: У обом раду је урађена нумеричка анализа савијеног челичног анкера
применом метода коначних елемената. Циљ ове анализе је био нумеричка потврда
експерименталних резултата. Експерименти су изведени у лабораторији на
Грађевинском Факултету у Суботици на различито обликованим затегнутим
челичним анкерима. Постепеним наношењем оптерећења праћена је појава
пластификације у појединим деловима анкера.
Кључне речи: Експериментално-нумеричка анализа, анкер, пластификација
1. УВОД
2012. године на Грађевинском факултету у Суботици у оквиру мастер рада

кандидата Ринд Анзелм урађена је екпериментално-теоријска анализа носивости
конструктивног склопа анкер-анкерна плоча. Циљ експеримента је био
одређивање граничне носивости различито обликованих челичних анкера. У овом
раду је кратко приказана поменута екпериментална анализа те нумерички
моделирано понашање конструктивног склопа методом коначних елемената.
2. ОПИС КОНСТРУКТИВНОГ СКЛОПА АНКЕР-АНКЕРНА

ПЛОЧА
У пракси се често сусрећемо са несвакидашњим решењима конструктивних

детаља склопа анкер-анкерна плоча. Експериментална анализа је извршена на
склопу који је израђен према детаљима једног затегнутог армирано-бетонског
елемента који је био примењен in situ у нас а претрпео је хаварију.

1
Анзелм Ринд, дипл.инж. грађ.,студент докторских студија, Универзитет у Новом Саду, Грађевински
факултет Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: ranzelm@yahoo.com
2
Др Драган Милашиновић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: ddmil@gf.uns.ac.rs
3
Др Данијел Кукарас, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: ranzelm@yahoo.com



Слика 1. Хаварија затегнутог склопа анкер-анкерна плоча (детаљ анкер плоче)
02 RU 16...714 01 270x10...270
01 270x10...270
02 RU 16...714
84
80
7
270
110
270
110
76
80
45 180 45 10 240 80
270 330
01 270x10...270 02 RU 16...714
10
7
240
330
02 RU 16...714
80
10 240 80
330
45 180 45
270
Слика 2. Склоп анкер-анкерна плоча – основе и пресеци
3. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА АНАЛИЗА
У експерименталној анализи је на склоп постепено нанешена сила преко

хидрауличне пресе. За мерење силе кориштен је динамометар-игла (Microminiature
Gauging DVRT) а за мерење деформација кориштена је игла (Subminiature DVRT).
За пријем и слање измерених вредности је кориштен бежични сензорни систем
(DVRT-Link). До лома је дошло када је сила у анкер шипки R16 достигла вредност
Pš 1  90 .27 kN , односно када је напон у шипки достигао вредност  loma  44 .91kN / cm 2 .



Слика 3. Оштећење и лом склопа

Слика 4. Дијаграм оптерећења

Напомена: Величина силе се односи на 4 анкера

4. НУМЕРИЧКА АНАЛИЗА
Нумеричка анализа је обављена рачунарским програмом Plast писаном у

програмском језику Fortran. Програм је облјављен у књизи Finite elements in
plasticity [7]. Анализира се део склопа где се у екперименталној анализи појавио
лом у челичном анкеру, односно пукотине у вару. Формирана је мрежа коначних



елемената те изабран тип коначних елементи са одговарајућим чворовима. За
анализирани проблем је усвојен von Mises-ов критериј течења.
2
P=50 kN/cm
Y
79 80 81
77 18 78
74 75 76
72
69 17
64 67 73
70
59
OSA 4 62
48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 16 71
65
15 68
60
43 10 44 11 45 12 46 13 47 14 66
63
OSA 3 61
34 35 36 37 38 39 40 41 42 58
29 6 30 7 31 8 32 9 33
OSA 2
18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
1 2 3 4 5
12 13 14 15 16 17
X
OSA 1
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
OSA C
OSA D
OSA A
OSA B
OSA E

Слика 5. Мрежа коначних елемената

Укупан број чворова: 81
Укупан број елемената: 18
Укупан број спречених чворова: 17
Тип анализе: Равно стање деформације
Број чворова по елементу: 8 - Serendipiti елемент
Укупан број различитих материјала: 2
Број Гаусових тачака за нумеричку
интеграцију: 2
Критериј течења: Von Mises
Укупан број инкремената оптерећења 10
Модул еластичности: E  21000 kN / cm 2
Poasonov коефицијент: 0.3
  24 kN / cm 2
Једноаксијални напон течења: za Č0361
  40 kN / cm 2
za RA 400/500
Табела 1. Улазни подаци
Нумерички модел је оптерећиван до слие лома добијене екперименталном

анализом односно до p total  50 kN / cm 2 . Оптерећење се преноси преко коначног
елемента број 18 (слика 5.). Померање елемента је спречена у чворовима 1, 2, 3, 4,
5, 6, 7, 8, 9, 10 и 11 у y правцу, односно у чворовима 1, 12, 18, 29, 34, 43 и 48 у x
правцу. Као излазни параметри се траже померања, реакције и напони. Екстремне
вредности излазних параметара (напона) се збирно дају у графичкој форми:



y [kN/cm^2]
10,0 -9.0
5,0
0 OSA 3
34 36 38 40 42
-5,0
-10,0
-15,0
-20,0
plastifikacija u varu
-25,0 26.5
-30,0

Слика 6. Екстремне вредности y- y напона (оса 3)
-100.0
-105.0
-110.0
-115.0
-10.0
-15.0
-20.0
-25.0
-30.0
-35.0
-40.0
-45.0
-50.0
-55.0
-60.0
-65.0
-70.0
-75.0
-80.0
-85.0
-90.0
-95.0
x-x[kN/cm^2]
-5.0
0.0
-44.0
54
-110.3
plastifikacija u RA400/500
40
24
7
OSA D

Слика 7. Екстремне вредности x- x напона (оса D)
5. ЗАКЉУЧАК
Према резултатима добијеним на нумеричком моделу закључује се да у

формираној мрежи коначних елемената и мања оптерећења изазивају напоне услед
којих долази до течења у материјалу. У вару се појављује течење када оптерећење
на склоп достигне вредност од p  45 kN / cm 2 а у савијеном делу ребрасте
арматуре, односно анкеру, течење се јавља већ при оптерећењу од p  20 kN / cm 2 .



Ови резултати указују на то, да су подаци добијени екперименталном анализом
потврђени. Закључује се да анализирани склоп анкер-анкер плоча не треба
користити, него треба тежити неком новом правилном обликовању
конструктивног склопа анкер-анкерна плоча.

[1] Béda Gy., Kozák I.: Rugalmas testek mechanikája, Műszaki könyvkiadó, Budapest,

1987.
[2] Дебељковић М.: Челичне конструкције у индустријским објектима,
Грађевинска књига, Београд, 1995.
[3] Флашар А.: Контрола квалитета у грађевинарству, Факултет техничких
наука, Нови Сад, 1984.
[4] Ивковић М., Радочић Т.: Реологија и општа теорија лома бетона, Научна
књига, Београд, 1987.
[5] Кубик М.: Испитивање конструкција-предавања на Грађевинском факултету
у Суботици, Грађевински факултет Суботица, Bеоград, 1978.
[6] Martin H. C., Carey G. F.: Bevezetés a végeselem analízisbe, Műszaki könyvkiadó,
Budapest, 1976.
[7] Owen D. R. J., Hinton E., Carey G. F.: Finite elements in plasticity, Pineridge Press
Limited, Swansea, 1980.
[8] Palotás L.: Általános anyagismeret, Akadémiai kiadó, Budapest, 1979.
[9] Ринд А.: Експреиментално теоријска анализа носивости система анкер-
анкерна плоча-Мастер рад, Грађевински факултет, Суботица, 2012.
[10] Ринд А.: Семестарски рад из предмета Концепти и примене у методама
коначних елемената, Грађевински факултет, Суботица, 2013.
[11] Зарић Б., Буђевац Д., Стипанић Б.: Челичне конструкције у грађевинарству,
Грађевинска књига, Београд, 2004.
ELASTO-PLASTIC ANALYSIS OF BENT STEEL

ANCHOR
Summary: This work describes how the numerical analysis of bent steel anchor with the
finite element metod was performed. The aim of this analysis was to model the
experimental analysis carried out on different shaped strained elements at Faculty of
Civil Engineering in Subotica. By gradually increasing the load the appearence of yield
stress in certain points of elements was monitored.
Keywords: Experimental and numerical analysis, anchor, yield stress




PARAMETRIC STUDY OF CIRCULAR CFT COLUMN

CAPACITY ACCORDING TO EUROCODE 4
Svetlana M. Kostić1
Marija Lazović2
Biljana Deretić-Stojanović3
Saša Stošić4 UDK: 624.166:624.016
Summary: In the paper, a simplified method for design of circular composite CFT
columns according to the European standard for deisgn of composite steel and concrete
structures – Eurocode 4 is presented. Veri¬fication of the column section capacity under
axial compression and bending is based on the concept of limit states and determination
of the N-M interaction curve. For eight the most common in practice CFT columns,
continuous N-M interaction curves are constructed. In addition, for these selected
sections, the influence of the variation of the concrete and steel classes on the column
cross-section capacity is analyzed. Given interaction curves simplify the design of
composite columns and the choice of dimensions of CFT column and its steel and
concrete classes.
Keywords: CFT columns, interaction curves, Eurocode 4

1. INTRODUCTION
Circular composite concrete filled steel tube (CFT) columns, Fig. 1a, are widely used in
practice because of their numerous advantages over pure steel or reinforced concrete
columns: higher capacity and ductility, better resistance against fire, etc. Analysis of
composite CFT columns, in accordance with the Eurocode 4 (EC4) [1], is based on the
limit state concept. Under the most unfavorable combination of actions, section forces in
all column cross-sections should not exceed the column cross-section resistance. For
circular CFT columns with uniform cross-section over the column length, the simplified
design method of EC4 can be applied if relative slenderness  satisfies the condition
  2.0 and the maximal cross-sectional area of the longitudinal reinforcement is

1
Dr Svetlana M. Kostić, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 590, e – mail: svetlana@grf.bg.ac.rs
2
MSc Marija Lazović, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 590, e – mail: mlazovic@grf.bg.ac.rs
3
Prof dr Biljana Deretić-Stojanović, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering,
Bulevar kralja Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 535, e – mail: biljads@grf.bg.ac.rs
4
Doc dr Saša Stošić, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 535, e – mail: sasa@grf.bg.ac.rs



between 0.3% and 6% of the area of concrete [1, 2]. In practice, these conditions are
usually satisfied. In addition, for circular CFT columns the effects of local buckling may
be neglected for a steel section when the following condition is satisfied
d / t  90  235 / f y [1, 3].

Figure 1. a) CFT column cross-section; b) Stress distribution at an ultimate limit state

2. RESISTANCE OF A COLUMN CROSS-SECTION UNDER
COMPRESSION AND BENDING

In the absence of bending, the resistance of the fully plastified cross-section to axial load
Npl,Rd is equal to the sum of the axial resistances of each part of the composite section,
i.e. steel section, concrete and reinforcement:
N pl , Rd  Aa  f yd  Ac  f cd  As  f sd (1)
Where Aa, Ac and As are area of steel section, concrete and reinforcement, respectively,
and fyd, fsd, fcd are the corresponding design strengths of steel, concrete and
reinforcement steel. It should be noticed that, in contrast to the composite columns with
encased steel section, there is no reduction of the concrete design strength because of
confinement effects of the steel tube. Besides, when relative slenderness  does not
exceed 0.5 and when the eccentricity of loading is less than 0.1d, the increased strength
of concrete can be taken [3].
In the presence of bending moment, the composite CFT column cross-section resistance
Npl,Rd decreases. In this case, the relation between the axial section resistance to
compression Npl,Rd and the resistance to bending Mpl,Rd is given by the interaction curve
(Fig. 2a). A column cross section has a sufficient resistance when subjected to the design
axial force NEd and the design bending moment MEd if the point (NEd, MEd) is inside the
area limited with the interaction curve.
Construction of the interaction curve can be done point by point, placing the plastic
neutral axis into the different positions. For each of these positions, assuming the
rectangular stress block diagram (Fig. 1b), the resulting axial force and the bending
moment can be found. In order to obtain the continuous interaction curve, the plastic
neutral axis needs to be moved in small steps, which is very time consuming process
without the use of a computer. Therefore, EC4 [1] allows to approximate the continuous



interaction curve with the polygonal curve, calculating only four characteristic points on
the curve – points A, B, C and D, Fig. 2b. Figure 2c shows the corresponding stress
distributions for each of these four points (hn is the distance of the plastic neutral axis
from the section centroid and can be determined from the condition that the resulting
axial force is equal to zero) [4].

Figure 2. a) N-M continuous interaction curve;

b) Approximate polygonal N-M interaction curve according to EC4;
c) Stress distributions for characteristic points on the interaction curve

3. INTERACTION CURVES

As mentioned before, construction of the N-M interaction curve is a very time-
consuming step in the design of composite column. Therefore, in this paper, practical
interaction curves for the most common dimensions of circular CFT columns, the most
used steel and concrete classes are constructed.



The circular steel tubes with the following dimensions are selected: d=219.1 mm, t=5
mm and t=6.3 mm; d=273.0 mm, t= 6.3 mm and t=7.1 mm; d=323.9 mm, t=6.3 mm,
t=7.1 mm; d=355.6 mm, t=7.1 mm, t=8 mm. For each of the studied steel tube sections,
interaction curves are constructed with variation of concrete classes C20/25, C30/37 and
C40/50, and S235 steel class. In addition, for each of the considered steel tube sections
and for concrete class C30/37, interaction curves are constructed for steel classes S275
and S355. These curves are plotted in Figs. 3-6.

Figure 3. Interaction curves for CFT columns d=219.1 mm: a) t=5 mm; b) t=6.3 mm

Figure 4. Interaction curves for CFT columns d=273.0 mm: a) t=6.3 mm; b) t=7.1 mm



Figure 5. Interaction curves for CFT columns d=323.9 mm: a) t=6.3 mm; b) t=7.1 mm

Figure 6. Interaction curves for CFT columns d=355.6 mm: a) t=7.1 mm; b) t=8 mm
In all considered cases, reinforcement is neglected and the calculated interaction curves
are, therefore, on the safe side. Using the given interaction curves, design of circular
CFT columns is simplified and number of iterations during design due to variation of
section dimensions (diameter and thickness) and material properties (steel and concrete
classes) is reduced.

4. CONCLUSION
Eurocode 4, under specific conditions, allows use of the simplified design method for

design of CFT columns. Column section resistance under the compression and bending
is verified using the N-M interaction curve. In this paper, the continuous interaction
curves for the most common dimensions of the circular CFT sections are constructed.



Varying material parameters, i.e. higher classes of steel and concrete, section resistance
increases. Increment in concrete class effects mostly section axial capacity, while higher
steel classes increase overall section capacity, both bending and axial.

ACKNOWLEDGEMENT

The first author thanks to the Ministry of Science and Technology of the Republic of
Serbia for the financial support through the project III 42012.

REFERENCES

[1] E. C. f. Standardization, "Eurocode 4, Design of Composite Steel and Concrete
Structures. Part 1-1:General Rules and Rules for Buildings, 199(4)-1-1," 1992.
[2] B. Deretic-Stojanovic, S. M. Kostic, and S. Stosic, "Analysis of composite steel and
concrete columns," Building materials and structures, vol. 54, pp. 62-79, 2011.
[3] M. Lazovic, B. Deretic-Stojanovic, S. M. Kostic, and S. Stosic, "Analiza nosivosti
kružnih CFT stubova prema Evrokodu 4," Izgradnja, vol. 67, pp. 455-460, 2013.
[4] S. M. Kostic, S. Stosic, and B. Deretic-Stojanovic, "Contribution to the analysis of
composite steel and concrete columns," Building materials and structures, vol. 64,
pp. 3-16, 2011.
ПАРАМЕТАРСКА АНАЛИЗА НОСИВОСТИ

КРУЖНИХ CFT СТУБОВА ПРЕМА ЕВРОКОДУ 4
Резиме: У раду је приказана упрошћена метода прорачуна кружних спрегнутих
CFT стубова према важећем европском стандарду за прорачун спрегнутих
конструкција од челика и бетона – Еврокоду 4. Провера и контрола носивости
попречног пресека спрегнутог стуба се заснива на контроли граничних стања и
одређивању N-M интеракционе криве. За осам попречних пресека кружних
челичних профила који се најчешће примењују у пракси, конструисане су
континуалне криве интеракције. Такође, за изабране профиле извршено је
варирање класе бетона и класе челика. Приказане криве интеракције су погодне за
практичну примену будући да поједностављују прорачун и избор димензија
челичног пресека и класе челика и бетона код кружних спрегнутих CFT стубова.
Кључне речи: CFT стубови, криве интеракције, Еврокод 4




THRUST LINE DEPENDENCE ON THE LOAD AND

SAG
Vuk Milošević1
Nikola Milošević2
Bojan Milošević3 UDC: 624.072.32
Summary: The arch is one of the basic and frequently used linear structural elements.
Compared to beams, the advantages of arches are shown in the dominant influence of
axial pressure forces and in slight bending moments and transverse forces. The
characteristics of the arch mostly depend on the span, height of the arch, transverse and
longitudinal section, as well as on the selected static system. One of the most important
parameters for the rational design of arches is the knowledge of the type of its thrust
line. In this paper we have illustrated the dependence of the thrust line on the sag of the
arch and the character of load. For this, we have used the mathematical models created
in the computer program Sofistik. The aim of this work is better understanding of the
importance of the thrust line and its application in the design of arches.
Keywords: Arch, thrust line, sag
1. INTRODUCTION

The arch is one of the basic and frequently used linear structural elements for the design
of large structures [1]. Based on the geometrical form of the arch, several structural
systems have developed, first, linear arch structural system, then dome structural system,
and later on, simply and doubly curved thin-wall structural systems.
The application of arches in constructions arose as early as prehistoric times. At first,
they were used as the elements for bridging the small spans, without sufficient
knowledge of their characteristics and use of their properties. Only much later, when
arches started to be studied as independent structural elements, their properties,
depending on a large number of various parameters, were fully utilized [2]. The first
arches were made of stone and bricks, as the available and most commonly used
materials of that time. Later, with the appearance of new kinds of materials, arches were
made of reinforced concrete, steel, and glued-laminated timber.

1
Vuk Milošević, PhD student of architecture, University of Nis, Faculty od Civil Engineering and
Architecture, Aleksandra Medvedeva 14, Nis, Serbia, е – mail: vukamer@yahoo.com
2
Nikola Milošević, student of architecture, University of Nis, Faculty od Civil Engineering and Architecture,
Aleksandra Medvedeva 14, Nis, Serbia, е – mail: nikola_1991_ks@yahoo.com
3
Mr Bojan Milošević, lecturer, University of Belgrade, College of Applied Studies in Civil Engineering and
Geodesy, 2, Hajduk Stankova St. Belgrade, Serbia, е – mail: prodic_80@yahoo.com



The main parameters that influence the behaviour of arches are: selected static system,
geometry of cross and longitudinal section, monolithic quality, the span and height of the
arch. Based on the knowledge of longitudinal geometry of arches, i.e. the span and
height of the arch, arches can be divided into several types. Depending on the ratio of
span and the height of the arch, arches are divided into shallow, if this ratio is greater
than 4, medium deep, if the ratio is between 1 and 4, and deep, if the ratio is less than 1
[3]. In the design of arches, two main problems appear: designing of the arch which is
capable of self-standing, and designing the supports which are able to accommodate a
large horizontal thrust. Stability of arches and their ability to independently stand is
closely connected with the knowledge of the form of the thrust line. This paper presents
the forms of thrust lines for certain types of arches and types of load.

2. GEOMETRY OF LONGITUDINAL SECTION
Arches represent curved girders of large radius compared to the cross-sectional
dimensions, where the knowledge of the longitudinal arch geometry is one of their most
important characteristics. It is longitudinal geometry that is responsible for the types of
stress which occur in arches. Regardless of the type of load, the axial pressure forces in
arches are dominant compared to bending moments and transverse forces [4]. Axial
pressure forces occur because of fixed suports of the arches and the curvature of the arch
axis, which most commonly has a form of a circular arch, parabola or higher order
polynomial.
We have analysed the changes of bending moments and axial force pressure depending
on the change of the longitudinal geometry of arches, for the same span and the same
intensity of evenly distributed load, Figure 1. The analysis has been conducted for one
girder, three circular arches with variable height of the arch, and one parabolic arch,
applying software package Sofistik. Geometric features of these models are not detailed
in this paper.
On the basis of the obtained diagrams of bending moments, we can notice that the beams
have the greatest bending moments, and that the shallowest arch has the smallest
bending moment of all circular arches. Based on the analysis obtained for circular
arches, we can conclude that shallow arches have smaller bending moments than deep
arches, so shallow semicircular arches can be applied in practice as more rational. In the
example of parabolic arches, we can see that the axial pressure forces are dominant, and
there is no bending moment.
Namely, the depth of the arch is not directly correlated with the intensity of the bending
moment. Bending moments primarily depend on how the geometry of the longitudinal
section differs from the geometry of the thrust line. If the geometry of the longitudinal
section follows the thrust line, the moment in the whole arch is equal to zero. If they do
not match, then the intensity of the bending moment, depends not only on the differences
in geometry, but on the nature and intensity of load, too.
Therefore, a small bending moment and high axial force pressure in shallow arches,
represent their positive features regarding the capacity utilization of materials. The
disadvantage of shallow arches, and the reason they are rarely used in practice, are large



horizontal reactions that occur in the supports. From the architectural point of view, the
height in the corners is not sufficient and therefore this space is often unusable. They
also form a space with a small volume of air, which in some cases can be beneficial [5].

Figure 1. Beam and arches, and corresponding diagrams of bending moments and axial
forces

3. THRUST LINE
Hook was among the first who in 1670 dealt with the importance and shape of the thrust
line and he tried to solve the problem of the shape and thrust. To illustrate the thrust line,
he uses the catenary because he believes that the thrust line is an inverted catenary. He
argues that, in the same way that flexible thread hangs, so will, but conversely, stand
rigid arch, but he cannot not define the mathematical formulation of catenary [6].
However, this approach should be taken with reserve because it has certain limitations.
La Hire (1695-1712) also dealt with the stability of arches and he considered the balance
of the wedge-shaped stone blocks by using appropriate chain polygon and thus
unconsciously defined the thrust line. Based on previous research, Couplet (1729-1730)
in the analysis of arch accurately introduces material properties and states that the
friction that occurs between the stone blocks prevents them from moving. Poleni (1748)
explicitly states that, for the stability of masonry arches, it is only necessary that the line



of thrust lies anywhere within the thickness of the arch. Mathematical formulation of the
stability of masonry brackets was fully set by Coulomb (1773).
By connecting the centres of pressure at any cross section of the arch we get a curved
line, called a thrust line. Geometry of the thrust line largely depends on the geometry of
the arch, the type of load, and the type of support. It primarily depends on the sag of the
arch, i.e. on the depth of the arch, so increasing depth of the arch comes to changing the
shape of the thrust line. The thrust line is not directly dependent on the sag of the arch,
but on the ratio of sag and range, i.e. depth of the arch. Knowledge of the forms of thrust
lines is of great importance especially in the design of masonry arches.
The trust line shape also depends on the character of the load. Thus, for different types of
loading of the same intensity, we obtain different thrust lines for the same static system
of the arch, Figure 2. It should be noted that the shape of the thrust line does not depend
at all on the load intensity.

Figure 2. Thrust lines of circular arch for different load types

Based on the analysis, we can see that only in the case when the arch is under the
influence of evenly distributed load that is perpendicular to the arch axis, the thrust line
has the shape of a circular arc. In all other types of different loading, the thrust line
deviates from the shape of a circular arc. When the load is of variable intensity, the
thrust line has a greater curvature where the load intensity is higher, while the thrust line
is a straight line on the unloaded part of the arch. In the case of action of point loads, the
thrust line changes the direction in the place where the force acts, while remaining
straight in unloaded parts. In the case of combined action of concentrated forces and



evenly distributed load, the thrust line would be curved, with the direction changes in the
places of action of point loads.
Figure 3 shows the thrust lines for the arch with different sags which is loaded by its
own weight. Thrust lines have the same shape, whereby the increasing of the sag of the
arch leads to the increasing of the depth of the thrust line.

Figure 3. Thrust lines for different sags of the arch for self-weight load

4. CONCLUSION

Although arches have been used for centuries, their use today is still very common and
popular. The best proof of it are some of the most spectacular world’s buildings where
the major structural elements are arches. Besides bridge structures, where the use of
arches is common and where they reach the highest spans, they are used in other types of
buildings as well. Although the application of the arch structural system has not been
considered the most attractive in recent decades, arches, as structural elements, are more
often used in hybrid structural systems. Because of this, it is obvious that arches in the
future will also play an important role among applied structural systems.
This paper deals with the importance of knowledge of the thrust line shape and its
dependence on the load and sag. The thrust line is one of the most important
characteristics of the arch but very little is written about its dependence on the load and
sag. This paper presents the influence of different types of load on the thrust line as well
as the influence of the sag on the thrust line. The obtained results have been analysed
and presented for the purpose of better understanding of these dependences and more
rational designing of arches in practice.

REFERENCES

[1] Čandrlić, V., Mrakovčić, S., Skazlić, M.: Nove konstrukcije velikih montažnih
lučnih mostova. Građevinar, 2003., vol. 55, pp. 255-262..
[2] Gotovac, B., Sesartić, R., Kožulić V.: Točna numerička formulacija zakrivljenog
grednog elementa, Građevinar, 2009., vol. 61, pp. 1129-1141



[3] Nestorović, M.: Konstruktivni sistemi, Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu, Beograd, 2007., pp. 256.
[4] Поцески. А.: Теорија на Конструкциите,Универзитет "Св. Кирил и Методиј" –
Скопје, Градежни Факултет – Скопје, Скопје, 1996., pp.506
[5] Radivojević, G., Kostić, D.: Konstruktivni sistemi u arhitekturi, Građevinsko-
arhitektonski fakultet u Nišu, Niš, 2011., pp. 195
[6] Timoshenko P. S.: History of Strength of Materials, McGraw-Hill, New York,
1953., pp. 452
ПОТПОРНА ЛИНИЈА ЛУКА – ЗАВИСНОСТ ОД

ОПТЕРЕЋЕЊА И СТРЕЛЕ ЛУКА
Резиме: Лучни носач је један од основних и често коришћених линијских
конструктивних елемената. У поређењу са гредним носачем предности лучних
носача огледају се у доминантном утицају аксијалних сила притисака, а
незнатним моментима савијања и трансверзалним силама. Карактеристике лука
у многоме зависе од распона лучног носача, стреле лука, попречног и подужног
пресека као и усвојеног статичког система. Један од битнијих параметара за
рационално пројектовање лучног носача је и познавање облика његове потпорне
линије. У овом раду илустрована је зависност потпорне линије лука од величине
стреле лука и карактера оптерећења. За приказ су коришћени математички
модели израђени у компјутерском програму Софистик. Циљ овог рада је боље
разумевање значаја потпорне линије лука и њенe примене у пројектовању лучних
носача.
Кључне речи: Лучни носач, потпорна линија, стрела лука




SEMI-RIGID FIXED END BEAMS STABILITY

Slavko Zdravković1
Živko Р. Cuckić2
Vesna Cuckić3 UDK: 624.073.12
Summary: Joint rigidity influence on static reinforced-concrete slabs design the paper
presents the influence calculation method in the beams with flexible or semi-rigid fixed
ends. The value of the fixed end degree can be determined only experimentally and the
above mentioned values can be estimated only arithmetically. Numerical examples
indicate the change in the static influence in the beams, depending upon the fixed end
degree ie joint rigidity degree.
Keywords: Elastic, rigid and semi-rigid fixed end, degrees of rigidity, degrees of
connection stiffness
1. INTRODUCTION
The paper presents the theoretical analysis of the beams loaded by pressing forces at the
simply supported and free edges of the ones. However, in the real structures it is difficult
to accomplish the complete fixity as well as the simple support, so the side of the beam
is usually partially semirigidly connected in joints, ie elastically fixed. The fixing degree
is represented by the full fixing and actual fixing moment ratio MlMo. Fixing degree
values can be determined only experimentally while arithmetically the ones can be
estimated only by assuming that they vary within certain empirically detemlined limits.
The fixing degree estimate ie MlMo ratio is extremely important during the statistical
calculation of the structures, taking into consideration the fixing degree influence on the
structure behavior while in operation. Consideration of the fixed end rigidity problem in
the surface girders is more complex than the one in the linear ones, for the surface

1
PhD Slavko Zdravković, Member ofthe Serbian Association of Royal Academicians, Scientists and
Innovators. Expert ofthe formal Federal Ministry of Science, Technology and Development in the following
fields: Civil Engineering, Aseismic.Engineering, Bridge stability, The" Faculty of Civil Engineering and
Architecture in Niš (GAF, Nis). Address: 14 Aleksandra Medvedeva Street, Niš, Serbia, e-mail:
slavko.zdravkovic@gaf.ni.ac.rs
2
MA Živko P. Cuckić, BSc in the field of Construction, Assistant Professor at the Department of the Surface
Systems and Structural Dynamics at the Faculty of Civil Engineering in Priština, 1982-1987, Director of
Binačka Morava from Gnjilane and the Regional Road Fund, completed his specialization studies for the
Prefabrication in Prague, approved by the Academic Lubor Janda, an author of several Strategic Projects
especially the ISG in New York City upon the Formation of free economic zones in Old Serbia, via
cooperation between the EU and Russia. The owner of the Company "Dadge International LLC", e-mail:
dadge_serbia@yahoo.com
3
Arch. Vesna Cuckić, Longtime associate of the Faculty of Architecture and civil engineering in Priština



girders torque influence affects the deflection and bending moment size much more
significantly. Plate bending problem occurs, for example, in buildings with mezzanine
floor-ceiling structures. In order to accomplish the rigid fixed end the girder, or the wall
in these structures, which the plate of the ceiling is fixed onto, should be absolutely rigid,
and in reality it is not the case. The behavior of the joints between the ceilings
themselves as well as the ceilings and the pillars, and therefore the behavior of the whole
structure, depends directiy upon the corresponding joints rigidity, so the greatest
attention should be paid to this issue, during the prefabricated construction. If we take
into consideration the change of the basic dynamic characteristics ofthe structure, the
joint rigidity ie joints have a large influence on the structural analysis and they are often
quite crucial during the dynamic ones. Therefore, the elastic thin plates, as the ones
commonly used in the construction industry, are being taken into consideration. For
example, the steel plates on the factory Tigar in Pirot have been taken as an illustration.

2. EVALUATION OF CRITICAL STRESS FOR PLATES
As for the plates under load, uniformly positioned along the edges, x=0 and x=b (Fig. 1)
the critical voltage is calculated according to the following formula:

(1)

The coefficient k depends on the boundary conditions and the side panels length ratio
(a,b) = rectangular plate sides
h = plate thickness
E,G = elasticity material modulus during stretching, compression and rigidity
υ = Poisson's ratio
D = E h3/12(1-υ2) - cylindrical rigidity:




Coefficient k value in the case of the fixed end edge y=0 and the ones of the same edges
hinge joint supported (Fig.3) are given in the Table 3.

3. THE CASE OF THE ELASTIC FIXED END

Coefficient k value in the case ofthe elastically fixed end edge is x=0, while the other
edges are hinge joint supported (Fig 4.) are all given in the Table 4.



As for the semi-rigid fixed end edges y=0, y=a whereas the other two sides are hinge
joint supported, the coefficient k values are given in the Tables 5 and 6 (Fig. 5)




4. NUMERICAL EXAMPLES
1. For the rectangular hinge joint supported plate whose side lengths are a=b=6.0m, ie
a) a/b=1 and the case of b) a/b=1.5, plate thickness h=0.01m, E = 2.1×108 KN/m2
and the calculated critical voltage is υ=0.30 I
Solution: Formula (1) and Table 1 is applied
a) σkv = k·π2·D/12(1-υ2) · (h/b)2=4/9,8696·2,1·108/12(1-0,32)(0,01/6)2=4·3,1089·
108/10,92·4·189800000·0,00000278 =4·527,074=2108,30 kN/m2
b) σkv = k·π2·D/12(1-υ2) · (h/b)2=k·9,8696·2,1·108/12(1-0,32)(0,01/4)2= 4,34·189800000
·0,00000277 =4,34·5257,746=2281,737kN/m2 =228.1t/m2=22.81kg/cm2
2. Calculated critical voltage (Formula 1) in the case that the edges are uniformly rigidly
joined y=0 and y=b, while the remaining two edges are hinge joint supported.

a) σkv 0,25= k·π2·D/12(1-υ2) · (h/b)2=4,79/9.8696·2,1·108/12(1-0,32)(h/4)2 = 4,79·
189800000(0.015/4)2=4.79·18980·1.406=4.79·2669.06=12784,81kN/m2=127,85kN/cm2
σkv 1,0=6,14·2669,06=16388,028kN/m2=163,88kN/cm2
σkv 10=7,64·2669,06=20391.162kN/m2=203,91kN/cm2




b) σkv 0,25= k·π2·D/12(1-υ2)·(h/b)2=4,79·26987187,5(0,015/6)= 4,79·
189800000·0,00000625=4,79·1186,25=5682,2 kN/m2=56,82kg/cm2
σkv 1,0=6,19·1186,25= 7283,57kN/m2=72,84kg/cm2
σkv 10=7,64·1186,25= 9062,95kN/m2=90,63kg/cm2

3. Calculated critical voltage (Formula 1) in the case of elastically fixed end edge y=O
and y=b, while the other two edges are crank supported.
3.1 a) σkv 0,25= k·π2·E/12(1-υ2)·(h/b)2=9,40·189800000· (0,015/5,71)2
σkv 1,0 = 11,99·1309,804=15709,570KN/m2=157,02kg/cm2
σkv 10 = 14,62·1309,804=19149,34KN/m2=191,49kg/cm2
b) σkv 0,25=12,83·189800000·0,00000225=12,83·127,05=5479,05kN/m2
=54,79kg/cm2
σkv 1,0 = 13,86·127,05=5918,91kN/m2=59,19kg/cm2
σkv 10 = 14,62·427,05=6243,47kN/m2=62,43kg/cm2
3.2 a) σkv = k·π2·E/12(1-υ2)·(h/b)2=k·9,8696·2,1·108/10,52·(0,015/5,71)2=
= k·1309,804
σkv 0,25=29·1309,804= 37984,316kN/m2=379,84kg/cm2
σkv 1,0 = 35,95·1309,804=47035,01kN/m2=470,35kg/cm2
σkv 10 = 44,14·1309,804=57814,748kN/m2=578,15kg/cm2
b) σkv = k·π2·E/12(1-υ2)·(h/b)2=k·9,8696·2,1·108/10,92·(0,015/10)2=
= k·427,05
σkv 0,25=34,05·427,05=14541,052kN/m2=145,41kg/cm2
σkv 1,0 = 37,79·427,05=16138,22kN/m2=161,38kg/cm2
σkv 10 = 40,32·427,05=17218,65kN/m2=172,18kg/cm2

5. CONCLUSION
On the basis of the performed numerical analysis on the rectangular plates of different

sizes with different boundary conditions and elastical rigid joint, interesting conclusions
could be drawn. There is a clear indicator that the critical voltage is higher in the smaller
plate sizes and the lowest voltage is in the hinge joint supported plates.
The critical voltage is significantly higher in the case ofthe semi-rigid (elastically rigid
joint) plate and it is even greater when the value G·Ix is higher ie the rigidity in
accordance with the rib twisting (it is the case of the stability loss) that is attached to the
fixed end, where the dimension of G·Ix characterizes the degree of fixing.



In addition, the critical voltage is also significantly higher, if the value is α=2, which
applies in the case of pure bending. As for α<2 it is the combination of bending and
compression, and if the value is α>2 then it is the combination of bending and tension.

ACKNOWLEDGEMENT

This research is supported by the Ministry of Education, Science and Technological
Development of the Republic of Serbia for the Project cycle 2011-2014, within the
framework of the Project TR36016 -"Experimental and theoretical investigation of
frames and plates with semi-rigid connections from the view of the second order theory
and stability analysis". The research was conducted by The Faculty of Civil Engineering
and Architecture, University of Nis.

REFERENCES

[1] Umanski, A.A.: Constructor Manual, selected chapters, Building book, Belgrade,
1980.
[2] Čaušević, M.: Structural Stability, Golden-Marketing, Technical book, Zagreb,
2013.
[3] Zdravković, S.: Statics and Structural stability, Faculty of Civil Engineering,
University of Nis, AGM Book, Belgrade, 2013.
СТАБИЛНОСТ ПОЛУКРУТО УКЉЕШТЕНИХ

ПЛОЧА
Резиме: У раду се даје један метод за срачунавање утицаја код плоча са
еластичним или полукрутим укљуштењима. Вредности степена укљуштења могу
се одредити једино експерименталним путем, док се рачунским путем могу само
проценити те вредности. На нумеричким примерима се указује па промену
статичких утицаја код плоча у зависности од степена укљештења тј. степена
крутости веза.
Кључне речи: Еластично, круто и полукруто укљештење, степен укљештења,
степен крутости везе







SLOPE STABILITY ANALYSIS

Božana Baćić1
Mato Uljarević2 UDK: 624.131.38:624.131.537
Summary: Both, natural and slopes induced by human activity, created for different
purposes, area permanent geotechnical problem. An important aspect in
understandingthe complexity of mechanical behavior of the soil is the knowledge of all
factors that cause slipping. In respect to this, more detailed laboratory and field research
is needed. This will provide input to the calculation models in terms of physical and
mechanical properties of the soil, as well as load on the ground and in the slope as a
function of time. Only high quality research work can be a good basis for the analysis of
natural and man-made slopes. Based on such analysis, it is possible to make an optimal
technical solutions with respect to an acceptable risk level. Research in this area give an
opportunity to review and improve the existing knowledge. This work provides insight
into the general solution of moving sliding surfaces under the influence of the load. In
doing so, general example of landslides is presented, taking into account the following: -
soil parameters (soil cohesion, internal friction angle of the soil, the safety factor, the
power functional relationship for the soil,) -load (groundwater, soil net weight, ongoing
load on the surface, concentrated horizontal and vertical loads, seismic loads,). The main
objective of this study is to present the problems of slope stability. In this regard, special
emphasis is given to the sensitivity of the calculation model input parameters (soil, load),
which should contribute to raising awareness about this issue, as a prerequisite to make
the right decisions and optimal technical solutions in this area.
Keywords: Research, slopes, load, soil parameters
1. INTRODUCTION
Experience and observations suggest that the instability of slopes in most cases shows as
sliding mass of soil, the sliding body, in a straight or curved sliding surface. Because of
the stresses in the top and negligible soil strength, especially in the case of fine-grained
soil, an opening crack occures, which due to the direction of motion, may be revealed as
a scarp on the surface. The apperance of such crack is a clear sign of instability of the
slope at an early stage of its occurence. Crack suggests that it may continue into the new
sliding surface. The area of the sliding body and the environment around it, is called a

1
Božana Baćić, dipl.inž.građ., Faculty of Civil Engineering, Technical University of Dresden, Mommsenstraße
9, 01069 Dresden, Germany, e-mail: bozana.bacic@gmail.com
2
dr Mato Uljarević, dipl.inž.građ., Faculty of Architecture and Civil Engineering, University of Banja Luka,
Stepe Stepanovića 77/3, 78000 Banja Luka, Bosnia and Herzegovina



landslide. Slip of the slope can occur rapidly with the advent of large displacements
which is achieved in a short period of time, after which the sliding mass stays in the new
equilibrium position. But, sliding can be a longtime and complex process, which
sometimes influences changes in geometry of the landslide.

2. STABILITY ANALYSIS
Designing of buildings onto the stable slopes, similar to the design of any other building
is implemented iteratively and progressively. The basic features of the structure are
assumed, including the slope. And then critical estimating situations through which the
construction of the building needs to pass, are being evaluated .
During calculation of geotechnical structures, according to Eurocode 7, "proof by
method of partial coefficients " is being used. The method includes:
- design models ,
- effects, that can be given as loads or specific displacements ,
- properties of soil, rocks or other materials,
- geometrical data,
- deformation limit values ,
- crack width ,
- deformation ...
According to the regulations , the calculation model should describe the behavior of the
soil for a given limit state and include a method of analysis which is usually based on the
analytical model, and if needed, modification of the analysis results to ensure that the
model results are accurate and on the side of safety .
The geotechnical analysis takes into account the effect of :
- weight of soil, rocks and water,
- current stresses in the soil,
- pressures of groundwater,
- constant load, and loads coming from structures in the region,
- displacements caused by earthquakes, dynamic loading,
- the effects of hydrostatic forces ...
The calculation is carried out with the partial safety factors. In the case of an abnormally
high risk stricter values must be taken into account. For emergencies all numerical
values of partial factors should be equal to 1.00.

3. METHODOLY OF SOLVING THE SLOPE STABILITY
Solving the slope stability, for a long time represented a hardly solvable problem
because of the undevelopment of science and technology. However, today there are
various calculation methods that are supported by programming software (GEO5,
SLOPE/W). The methods can be divided into those which assume circular surface
rupture (Bishop, Fellenius) and those which assume irregular surface rupture (Yanbu,
Bjerrum).



Most of the fractures in the soil occure according to the model that describes fracture of
continuum as shown in the Figure 1. Most of the sliping in the rock mass is a result of
unfavorable orientation of discontinuities, where the fracture surface, in this case,
follows the discontinuities. The stability of slopes that are not in the state of limit
equilibrium is expressed using the safety factor Fs. Depending on the defined, the safety
factor is defined as the ratio of resisting forces and disruptive forces.

Figure 1. The instability of the soil mass that acts as an equivalent continuum

For computer programming and solving the general problem of slope stability, as well as
for defining the fracture mechanisms, the most appropriate method of calculation is
hypothetical division of the sliding body into slices. Allocated slice from sliding body
with forces acting on it, is shown in Figure 2.
Figure 2. Force acting on an allocated slice
Forces acting on an allocated slice are:
 N'- normal effective forces in basis of each slice
 T - shearing forces in basis of each slice
 r - the positions of normal components of interslice forces



 E - the sizes of normal components of interslice forces
 X- the sizes of shearing components of interslice forces
 e - eccentricity of normal forces in basis of each slice
The safety factor, assuming a linear relationship between shearing stress and effective
normal stress (Coulomb's law), is expressed by :

The safety factor greater than 1.00 indicates that the block is stable.

4. THE CHOICE OF SLOPE STABILITY CALCULATION METHOD
In practice, slopes usually occur in inhomogeneous and anisotropic material which
results in the appearance of the sliding surfaces of arbitrary shape. All methods for
determining the safety factor of slopes can be divided into exact and approximate. Exact
methods are those that satisfy all conditions of equilibrium by introducing various
assumptions without neglecting individual components of external and internal forces.
Approximate methods are those that either ignore certain forces or ignore some
equilibrium conditions .
The first one in a series of analytical methods that takes into account interslice forces,
was presented by Bishop in 1954. on the Conference of Stability of Earth Materials in
Oslo. This method is named after him, Bishop’s method. Bishop’s method assumes
circular surface rupture. It represents the slice method, and so it is possible to analyze the
stability of inhomogeneous slopes containing materials of different shearing strengths.
Bishop 's method is graphically presented in Figure 3.
Figure 3. Bishop’s method



The safety factor, according to Bishop’s method can be calculated as:

(1)
5. SOIL PARAMETERS
Cohesion (c) is the result of bonds between the particles. It has great importance is the
cohesive soil, especially clay, while is negligible in cohesionless soil (sand, gravel ...).
The angle of internal friction (φ) is the result of friction between the soil particles. It is
higher in the sand than in clay. Shear stress state in any soil will cause the fracture of
soil. Shear strength of the soil is the shearing stress that can be applied on the structure
of soil in a particular direction. It directly depends on the cohesion and angle of internal
friction of the soil. It is defined by the empirical expression which represents the Mohr -
Coulomb 's law of breaking:

(2)
As already stated, the problem of slope stability is defined by determining the
relationship between the available shear strength and mobilized shear strength, which is
needed in order to maintain the sliding body in balance. Safety factor is a number that is
necessary to reduce the effective shear strength in order to achieve the state of limit
equilibrium of the fracture surfaces.

(3)
The engineering methods of limit equilibrium imply that the safety factor, Fs, is a
constant value along the sliding surface. Similar to the safety factor, the values of
cohesion and angle of internal friction are defined. The stability analysis’s task is to find
the sliding surface, which gives the minimum value of the safety factor.

6. CONCLUSION
This paper presents a methodology of slope stability analysis and provides an insight
into the basics of landslides and their general terms. Natural processes are constantly
affected by change in the relationship of shearing stress and resistance, and the natural
conditions often lead to the destabilization of slopes. Intensive construction of
increasingly demanding buildings, as well as other actions, become an important factor
in causing adverse conditions which may also result in the destabilization process of the
field. In both cases, the consequences can be very harmful. In order to prevent their
occurrence, the rules to avoid activities that could lead to a reduction of the degree of



stability of inclined surfaces should be followed. Larger unloading or loading of sloping
surfaces should be performed only by qualitative identification of required geotechnical
parameters and derived geostatic analysis. According to this, technical solutions can be
chosen. These solutions should be designed as interventions in the soil in order to
achieve the condition that won’t lead to a destabilization of the field. In order to ensure
desired, it is necessary that in addition to the previously mentioned, we follow the
construction of building using measuring instruments, and beyond the projected
measures further intervene when necessary.

REFERENCES

[1] Nonveiller, E.: Kliženje i stabilizacija kosina, Školska knjiga, Zagreb, 1987.
[2] Maksimović, M.: Mehanika tla, AGM knjiga, Beograd, 2008.
[3] Terzaghi, K. Peck, R.B.: Soil Mechanics in Engineering Practice, New York, 1967.
[4] Evrokod 7, Geotehički proračun, Beograd, 2009.
АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ КОСИНА

Резиме: Покретање како природних, тако и косина наталих насипањем за разне
намјене, представља сталан геотехнички проблем. Битан аспект у разумијевању
сложености механичког понашања тла представља познавање узорка клизања. У
том погледу, неопходна су детаљнија лабораторијска и теренска истраживања,
која ће обезбиједити улазне податке за прораунске моделе по питању физичко-
механичких особина тла. На основу анализе природних и вјештачких косина, могу
се доносити оптимална техничка рјешења с обзиром на прихватљиви степен
ризика. Радом је приказан општи примјер клизања тла узимајући у обзир основне
параметре тла и разне врсте оптерећења. Основни циљ истраживања јесте
приказ проблематике стабилности косина. У том погледу дат је посебан
нагласак осјетљивости прорачунског модела на улазне параметре, што би
требало допринијети повећању свијести о овој проблематици, као предуслову
доношења правилних одлука и оптималних техничких рјешења у овој области.
Кључне ријечи: Истраживање, косине, оптерећење, параметри тла




АНАЛИЗА ТАНКОЗИДНИХ КОМПОЗИТНИХ

НОСАЧА ПРОИЗВОЉНОГ ПОПРЕЧНОГ ПРЕСЕКА
Мартина Војнић Пурчар1 UDK: 624.072.2:519.653
Резиме: Циљ овог рада је да се представи јединствена анализа танкозидних
композитних штапова отвореног и затвореног попречног пресека. Изведене су
диференцијалне једначине танкозидног композитног штапа произвољног
попречног пресека применом принципа виртуалних померања, а полазећи од
функције депланације коју је предложио Прокић. Претпоставка о занемарењу
клизања у средњој површи штапа није неопходна, па се смучући напони могу
одредити директно из одговарајућих деформација, а расподела нормалних напона
изазваних депланацијом није више одређена секторском координатом, већ
параметрима померања чворних тачака.
Кључне речи: Такозидни штапови, диференцијалне једначине, композити

1. УВОД
Танкозидни композитни носачи имају широку примену у разним пољима авио и

аутомобилске индустрије, а у задњих неколико деценија се раширила и њихова
употреба у грађевинарству. Овај материјал има низ предности, као што су мала
сопствена тежина насупрот великим чврстоћама које постиже, корозиона
отпорност, добре механичке карактеристике као и могућност лаког обликовања.
Посебно треба истаћи примену танкозидних елемената у композитним
конструкцијама, које се састоје од ламината комбинованих од танких плоча
(ламина, слојева).
Примена композитних материјала у конструкцији танкозидних носача постаје све
већа па се даје све већи значај начину прорачуна ових конструкција. Проблем
прорачуна је много комплекснији у односу на хомогене танкозидне носаче, па се
јавља потреба за подробнијим испитивањем овог проблема. Основ испитивања
представља теорија Власова [1] која је због своје једноставности пронашла широку
примену у прорачуну танкозидних носача. Недостатак ове теорије је увођење
претпоставке о занемарењу клизања у средњој површи штапа, која представља
основу класичне теорије танкозидних носача. На тај начин се практично
прописује расподела нормалних напона у попречном пресеку. Такође примена ове
теорије захтева одвојено посматрање носача отвореног односно затвореног
попречног пресека.

1
Мартина Војнић Пурчар, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: vojnicm@gf.uns.ac.rs



Циљ истраживања овог рада је да се кроз теоријску анализу, полазећи од базних
хипотеза, изведу једначине равнотеже за произвољан танкозидни композитни
штап. Уводи се нова функција депланације, коју је, у својим радовима, предложио
Прокић [2,3,4]. Она омогућује јединствену анализу танкозидних носача отвореног
и затвореног попречног пресека, не захтева занемарење деформације клизања у
средњој површи штапа, па се смичићи напони могу директно одредити из ових
деформација.

2. ДЕФОРМАЦИЈА ШТАПА
Полазећи од претпоставке да је пресек апсолутно крут у својој равни померања
произвољне тачке можемо описати помоћу три параметра, померања тежишне
тачке пресека u и v у правцима оса x и y и обртања пресека  око тежишне
тачке:

u*  u   y (1)
v*  v   x

Слика 1
Веза између компонената померања * и * произвољне тачке пресека, у
правцима нормале и тангенте на средњу линију, и компонената u* и v* је следећа:
*  v* sin   u* cos 
*  v* cos   u* sin  (2)

Где је  угао између x и n осе.
Померање тачака у правцу осе штапа може се разложити у два дела.



w*  wr  wd (3)
Први део, изазван

аксијалним напрезањем и савијањем штапа, представља
померање пресека као равног:

wr  w  y x  x y (4)

Где параметар w означава транслаторно померање, а параметри  x и  y обртање
пресека око x и y осе.
Други део аксијалног померања, који потиче од депланације пресека, је изражен
преко функције депланације коју је у својој докторској дисертацији предложио
Прокић. Она представља основу даљег излагања и пружа могућност јединственог
приказа теорије танкозидних носача отвореног и затвореног попречног пресека.
wd  wds  wde (5)

Где је
wds   i  x, y  wi  z  i  1, 2,..., n
i
(6)

депланација дуж средње линије пресека. За непознате параметре померања wi
можемо бирати померања произвољних тачака на средњој линији пресека. Како су
то најчешће чворне тачке, тако је и укупан број непознатих wi једнак броју
чворова.
i
Функција  зависна је од начина промене померања између чворова пресека.
Претпостављена је линеарна расподела па функција i добија једноставно
геометријско значење (Слика 2).

Слика 2
Функција i различита је од нуле само на деловима контуре који се сустичу у
чвору i , линеарно се мењајући од вредности један у чвору i , до вредности нула у
суседним чворовима.



За попречну депланацију, тј. за релативна померања у односу на средњу линију
попречног пресека, усвојена је функција:
wde    x, y     z  (7)

Интензитет депланације је одређен параметром   а за функцију  се усваја
функција Saint-Venant-ове слободне торзије:
  hn e (8)

Узимајући у обзир изразе (6), (8) и (9) укупно аксијално померање се добија на
основу израза:
w*  w  y x  x y   i wi   
i
(9)

3. ДЕФОРМАЦИЈСКЕ И НАПОНСКЕ ВЕЛИЧИНЕ
Деформацијске величине које су различите од нуле су дилатација  z и клизање
 zs и  zn .

Имајући у виду изразе (3) и (11) за дилатацију и клизање добијамо:
w*
z   w  y x  x y   i wi   
z i
 w
 zs  *  *   v   x  cos    u   y  sin    , s i wi    h  2e
z s i

(10) 

 w
 zn  *  *   v    x  sin    u   y  cos 
z e

Како се ради о анизотропном материјалу везе између напона и деформација су
дате матричном једначином
Q Q16 
  z   11   z 
    Q   
 zs   16 Q66   zs  (11)
  zn   Q55    zn 
 




4. УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ

Услови равнотеже су изведени применом принципа виртуалних померања.
Посматра се диференцијални елемент штапа дужине dz . У произвољној тачки
пресека делује вектор напона  .

   zn cos  ix   zs sin  ix   zn sin  i y   zs cos  i y   z iz (13)

Принцип виртуалних померања гласи:
 Rs   Ru  0 (14)

Рад спољашних сила, редукован на јединицу дужине осе штапа, износи:
 Rs    , z  u   u, z dF   p u ds
F s
(15)
Рад унутрашњих сила једнак је негативном раду компоненталних напона при
задатим виртуалним деформацијама. Редукован на јединицу дужине штапа он
износи:
 Ru     zn zn   zs zs   z  z dF

F
(16)

Уврштавањем једначина (15) и (16) у (14) и њиховог сређивања добијају се
једначине које предстваљају услове равнотеже танкозидног композитног штапа
произвољног попречног пресека, изражене преко напонских величина.


 z dF  p
 z ds  0
F s
  zn cos    zs sin   dF   px ds  0

F s

 zn  sin    
zs cos   dF   p y ds  0
F s
  z y   zn sin    zs cos   dF   pz yds  0

F s
   z x   zn cos    zs sin   dF   pz xds  0 (17)

F s
   zn y cos    zs y sin    zn x sin    zs x cos   dF    p y x  px y  ds  0
F s
  z    zs , s  dF   pz  ds  0
i i i
F s
   z   zn y cos    zs y sin    zn x sin    zs x cos   dF   pz ds  0

F s




5. ЗАКЉУЧАК
Увођењем нове секторске координате омогућено је јединствено посматрање

танкозидних композитних штапова затворено-отвореног попречног пресека, што у
великој мери поједностављује њихову анализу. Такође, велика предност је што
није неопходна претпоставка о занемарењу клизања, па се смичући напони могу
директо одредити из одговарајућих деформација.

[1] Прокић, А.: Докторска дисертација-Танкозидни носачи отворено-затвореног
попречног пресека, Универзитет у Београду, Грађевински факултет Београд
1990
[2] Прокић, А.: New warping function for thin-walled beams. I: Theory. J Struct Eng
(ASCE) ,1996;122(12):1437–42.
[3] Прокић, А.: New warping function for thin-walled beams. II: Finite element
method and applications. J Struct Eng (ASCE) 1996;122(12):1443–52.
[4] Прокић, А.: New finite element for analysis of shear lag. Computers and Structures
80 ,2002, 1011-1024
ANALYSIS OF THIN-WALLED COMPOSITE BEAMS

OF ARBITRARY CROSS-SECTION
Summary: The purpose of this paper is to present the unique analysis of thin-walled
composite beams of open and close cross section. Governing differential equations of
thin-walled composite beams of arbitrary cross-section are derived using the principle
of virtual displacement, based on the warping function proposed by Prokić. Assumptions
of neglecting shear strains in the middle surface is not required, therefore stresses can
be calculated directly from the strains, and distributions of normal stresses resulting
from warping is not determined by warping function, but by the displacement
parameters at selected nodes.
Keywords: Тhin-walled beams, differential equations, composite




NONLINEAR DYNAMIC ANALYSIS OF GIRDER

BRIDGE DESIGNED IN ACCORDANCE WITH EN
1998-2 EXPOSED TO EARTHQUAKE
Igor Džolev1
Andrija Rašeta3
Aleksandra Radujković4 UDK: 624.21:624.042.7:517.988
Summary: Methods used for the design of structures in seismically active areas are
based on structural behaviour assessment. Basic elements of such analysis are seismic
hazard and seismic demand assessment of the structure. For the design of reinforced
concrete structures, linear elastic models combined with response spectra (EN 1998-2)
are applied. These methods provide a good estimate of seismic forces, but are
insufficient in determining the displacements and deformations, which are crucial for the
post-elastic behaviour that depends on the provided balance between stiffness, bearing
capacity and ductility. In this paper, nonlinear dynamic analysis for the assessment of
seismic behaviour of reinforced concrete girder bridge designed in accordance with EN
1998-2 is presented. Seismic excitation is introduced by applying accelerograms
corresponding to the designed seismic action.
Keywords: Nonlinear dynamic analysis, RC girder bridge, seismic response
1. INTRODUCTION

Primary objective of designing structures in seismically active areas is to ensure the
appropriate safety and performance level of the structure during and after earthquakes.
[1] When it comes to city bridges, as well as bridges on vital roads, aseismic design
should provide adequate functionality after earthquakes. The level of functionality
primarily depends on the strength of the earthquake, philosophy and design quality at all
stages of development and performance criteria. It is common, based on their
importance, for bridges to be classified in specific categories, which would determine the
risk factors depending on the return period of the designed earthquakes.
Basic method for determining the seismic action in structural design is through the
application of response spectra. The alternative methods for assessing the seismic
performance of structures include the implementation of artificial and/or real

1
MSc, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, e – mail: idzolev@uns.ac.rs
2
PhD, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, e – mail: ladjin@uns.ac.rs
3
MSc, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, e – mail: araseta@gmail.com
4
MSc, Faculty of Technical Sciences, Trg D. Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, e – mail: leksa@uns.ac.rs



accelerograms. Basic rules for time-history representation of seismic actions, prescribed
in EN 1998-2 [2], include the usage of at least three pairs of horizontal ground motion
components, from recordings consistent with the designed seismic action. If such
recordings are not available, modified recordings or simulated accelerograms may
replace the missing recorded motions, by scaling the amplitude of motions from the
known recordings. For each component of horizontal motion, the SRSS spectrum is
determined by taking the square root of sum of squares of the 5 % damped spectrum.
The ensemble spectrum is afterwards formed by taking the average value of the SRSS
spectra of the analyzed earthquakes, and then scaled, taking into consideration that it is
not lower than 1.3 times the 5 % damped elastic response spectrum of the design seismic
action, in the period range between 0.2 and 1.5 times the natural period of the
fundamental mode of the structure in case of a ductile bridge.


A continuous three span reinforced concrete (RC) bridge structure (55 m in total length)
is analyzed (Fig. 1). Concrete class C30/37 is adopted, as well as reinforcement S500
(class C). Torsion rigidity of the deck is reduced to 50 % of the homogenous cross
section, considering the development of diagonal cracks resulting from the main tension
stresses. While the deck is supposed to remain in elastic response range, the main
elements resisting seismic forces are columns. They are of different height (14 m and
7 m), with a single solid circular cross section of diameter 2.0 m. Column cross section
consists of the concrete cover to the reinforcement, modelled as the unconfined concrete
[1], while the part of the section surrounded by the transverse reinforcement is modelled
as the confined concrete. [2]
A ductile seismic behaviour of columns is expected, which is introduced through the
adopted behaviour factor q = 3.5.

Figure 1. Structural model of RC girder bridge and
cross-sections of the deck and columns




Structural analysis was conducted using the FEM software SAP2000 v15.2.1. [3] Self
weight is generated by the software, based on the cross-section dimensions and the
density of the concrete material. The additional permanent load on the deck is assumed
as Δg = 20 kN/m. Dynamic model of the deck consists of line FE, 2.5 m in length.
Bridge mass is concentrated in the nodes in proportion to the length of the segments.
The same reinforcement was adopted for both columns, in accordance with EN 1998-2.
The longitudinal reinforcement 6425 (reinforcement ratio ρ = 1.0 %), determined for
the shorter column (greater stiffness), is also adopted for the longer column, while the
axial force of the two columns varies insignificantly. The transverse reinforcement is one
spiral 16/70 (reinforcement ratio ρ = 1.2 %). Force-based seismic design for ductility,
implicitly assumes that members which develop inelastic deformations and ductility,
have a nearly bilinear monotonic force-deformation behaviour, close to elastic-perfectly-
plastic. The elastic stiffness used in the analysis should correspond to the stiffness of the
elastic branch of a bilinear force-deformation response of a ductile member. When the
actual monotonic force-deformation curve of a member expected to yield under the
design seismic action is approximated as bilinear, the analysis should use as elastic
stiffness the secant-to-yield point flexural stiffness, which applies in particular to
columns in bridges designed for „ductile behaviour“ (i.e. q > 1.5).
The effective moment of inertia Ieff of a column of constant cross section is estimated as:

I eff  0.08  I un  I cr (1)
where Iun is the moment of inertia of the gross cross section of the uncracked column and
Icr is the moment of inertia of the cracked section at the yield point of the tensile
reinforcement, which may be determined from the expression:

I cr  M y /(E c   y ) (2)
in which My and Φy are the yield moment and curvature of the section respectively and
Ec is the elastic modulus of concrete. Acording to expressions (1)-(2), the effective
stiffness of the columns is reduced to 37.1 % and 36.8 %, for longer and shorter column,
respectively. Modal analysis is conducted for the first five modes, which in the sum of
effective modal masses capture more than 90 % of the total mass. The first two
fundamental periods are T1 = 0.712 s and T2 = 0.205 s.

3. NONLINEAR DYNAMIC ANALYSIS

The assessment of the structural behaviour in the post-elastic region, for the events of
strong ground motion, is possible only through nonlinear analysis. [4] Seismic action for
nonlinear dynamic analysis of RC girder bridge is introduced through seven pairs of
artificially generated accelerograms corresponding to the design seismic action. Each
pair of records represents a different earthquake. Vertical component of ground
acceleration is neglected in analyses. The ensemble spectrum of pseudo-acceleration for
all the applied accelerograms is given in Fig. 2.




Se(T)[m/s/s] Response Spectrum
9.0
Accelerogram 1 - X
Accelerogram 1 - Y
8.0 Accelerogram 2 - X
Accelerogram 2 - Y
Accelerogram 3 - Y
Accelerogram 4 - X
6.0 Accelerogram 4 - Y
Accelerogram 5 - X
5.0 Accelerogram 5 - Y
Accelerogram 6 - X
Accelerogram 6 - Y
Accelerogram 7 - Y
3.0 Horizontal elastic response spectrum - EN 1998-1
Average response spectrum
2.0
1.0
0.0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0
T[s]

Figure 2. Response spectrum

Material nonlinearity in the plastic hinge region is introduced through the fiber model of
the cross-section, consisting of the confined part of the section (core of the column,
EN 1998-2), unconfined part (protective concrete cover to the reinforcement, EN 1992-
1-1) and the adopted longitudinal reinforcement (see Fig. 1). Stress-strain relations for
confined and unconfined concrete parts of the cross-section are presented in Fig. 3.

Concrete C 30/37 Steel S 500 (class C)
60 800
50 600
400
40
σ [MPa]
200
σ [MPa]
30
0
20 -100 -50 0 50 100
-200
10 confined concrete
-400
unconfined concrete steel
0 -600
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18
-800
ε [‰] ε [‰]

Figure 3. Stress-strain relations for concrete C30/37 and steel S500

4. RESULTS

Achieved local ductility μd in the critical cross-sections of the bridge columns can be
estimated according to the rotation of the plastic hinge at the yield point θy and
maximum achieved rotation θd for a given earthquake. Based on the results of nonlinear
dynamic analysis, it can be concluded that inelastic deformations occurred only in the
critical sections of the shorter column. Table 1 presents results of the achieved local
ductility in the critical cross-sections of the shorter column of the bridge for the
estimated rotation at the yield point θy = 0.002123 rad.



Table 1 – Achieved local ductility in the plastic hinge of the shorter
column of the bridge
Longitudinal direction Lateral direction
θd [rad] μd = θd/θy θd [rad] μd = θd/θy
Maximum value 0.006208 2.92 0.000514 < 1
Minimum value 0.002087 < 1 0.000200 < 1
Average value 0.004444 2.09 0.000393 < 1

Characteristic moment-rotation relation of the plastic hinge in the shorter column for
longitudinal direction is presented in Fig. 4.

M-θ [kNm-rad]
20000
M [kNm]
longitudinal direction 15000

10000
5000
0
-0.008 -0.006 -0.004 -0.002 -5000 0 0.002 0.004
-10000
-15000
-20000
-25000
θ [rad]

Figure 4. Moment-rotation relation
(fiber model – shorter column – longitudinal direction)

5. CONCLUSIONS

According to EN 1998-2, the structure can be designed in a manner that limited level of
damage caused by bending in pre-determined regions is allowed. Such design method is
also known as the capacity design method. Basic concept of this method is to allow
damage (i.e. plastic deformations) of the cross-sections due to bending in pre-defined
critical regions, in order to dissipate the induced seismic energy. Damaging in RC girder
bridges, i.e. plastification of the cross-sections is usually permitted in the bridge
columns, while the bridge deck has to remain undamaged after the seismic action, in
order to maintain the basic functions of the bridge (pedestrian trafic and trasportation of
the vehicles belonging to special services). The foundation structure and the abutments
should remain undamaged because of the long and difficult repair.
Based on the results of nonlinear dynamic analysis, it can be concluded that the damage
has occured only in the critical regions of the shorter column of the bridge. Maximum
value of the achieved local ductility in longitudinal direction is 2.92, which is less than
the adopted behaviour factor q = 3.5. Maximum value of the achieved local ductility in
lateral direction is less than 1.0, regardless of the adopted behaviour factor q = 3.5.



Based on the previous results, it can be concluded that the failure mechanism did not
occur for any of the earthquakes analyzed.

ACKNOWLEDGEMENTS
The work has been done within the scientific research project TR 36043 "Development
and application of a comprehensive approach to the design of new and safety assessment
of existing structures for seismic risk reduction in Serbia", which is funded by the
Ministry of Science of Serbia.

REFERENCES

[1] EN 1998-1-1: Design of Structures for Earthquake Resistance : General Rules,
Seismic Actions and Rules for Buildings, Brussels, 2004
[2] EN 1998-2: Design of Structures for Earthquake Resistance: Bridges, Brussels,
2005
[3] SAP2000: Linear and Nonlinear Static and Dynamic Analysis and Design of Three-
Dimensional Structures, CSI – Computers and Structures, Inc. Berkley, California,
2009
[4] Lađinović Đ., Rašeta A., Folić R., Prokić A.: Comparative Analysis of Seismic
Response of Irregular Multi-Span Continuous Bridges, 15th World Conference on
Earthquake Engineering, Lisbon, 24-28 September, 2012, pp 1-8
НЕЛИНЕАРНА ДИНАМИЧКА АНАЛИЗА ГРЕДНОГ

МОСТА ДИМЕНЗИОНИСАНОГ ПРЕМА EN 1998-2
ИЗЛОЖЕНОГ ДЕЈСТВУ ЗЕМЉОТРЕСА
Резиме: Поступци који се користе за пројектовање грађевинских конструкција у
сеизмички активним подручјима се заснивају на процени понашања конструкције.
Основни елементи оваквих анализа су сеизмички хазард и процена сеизмичког
захтева за конструкцију. За димензионисање армиранобетонских конструкција се
примењују линеарно-еластични модели у комбинацији са спектрима одговора (EN
1998-2). Овим методама анализе могу се добро проценити сеизмичке силе али не и
померања и деформације које су од кључног значаја за анализу пост-еластичног
понашања које зависи од обезбеђеног баланса између крутости, носивости и
дуктилности. У овом раду се за процену сеизмичког понашања гредног АБ моста
димензионисаног према EN 1998-2 примењује нелинеарна динамичка анализа.
Сеизмичка побуда се уводи у прорачун применом акцелерограма који одговарају
пројектном сеизмичком дејству.
Кључне речи: Нелинеарна динамичка анализа, гредни АБ мост, сеизмички одговор




ТЕОРИЈА ШТАПА У SPLINE ПАРАМЕТАРСКОЈ

КООРДИНАТИ – ДЕО I
Глигор Раденковић1 УДК: 624.071.32/.34:519.6
Резиме: Коришћењем обичног и рационалног базног spline-а (B) за описивање
геометрије и кинематичког поља осе произвољног криволинијског штапа у
Еуклидском E3 простору формулисани су изогеометријски Бернули-Ојлерови
коначни елементи. Обзиром да је геометрија линијских структура егзактно
представљена рационалним базним spline-ом и на границама елемената
постигнут жељени континуитет (C>1), изогеометријски коначни елементи за
генералисане координате садрже само померања контролних тачака а не и
ротације. Матрица крутости и еквивалентне контролне силе изогеометријског
Бернули-Ојлеровог коначног елемента штапа изведени су под претпоставком да
су spline параметарска координата (оса штапа) и главне осе инерције попречног
пресека конвективног карактера.
Кључне речи: Изогеометријски коначни елемент, рационални базни spline,
Бернули-Ојлеров штап, конвективне координате

1. УВОД
Нека је геометрија осе штапа дата произвољном NURBS линијом, односно
 N 
r   RI ( )rI (1)
i 1

при чему величине Ri ( ) представљају базне функције NURBS-а а ri координате
контролних тачака у односу на усвојени Декартов координатни систем [1,2].
Еуклидски тродимензионални простор E3 чија је једна координатна линија
посматрана крива употпуњен је постављањем нормале и бинормале у свакој тачки
криве, слика 1.

1
Глигор Раденковић, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар краља Александра 73,
Република Србија



Слика 1. Оса штапа

2. МЕТРИКА ШТАПА

Са слике 1 је јасно да су координатне линије у правцу нормале и бинормале
праволиниског карактера. Усвајање праволинијских координата  и  није
учињено ради једноставности већ из захтева техничке теорије штапа која
претпоставља равне пресеке и после деформације. Квадрат дужине
диференцијалног елемента линије одређен је као
ds 2  dx 2  dy 2  dz 2  (dx m ) 2 (2)
где је
dx m N N
dx m  d   x,1m d   ( RI ,1 ( ) xIm )d   x,1m   RI ,1 ( ) xIm (3)
d I 1 I 1
одакле следи да је
dx m N N
dx m  d   x,1m d   ( RI ,1 ( ) xIm )d   x,1m   RI ,1 ( ) xIm (4)
d I 1 I 1
На основу претходних израза за базне векторе у правцу  ,  и  координата

добијамо:
  
 d r  ds N
g1  t  ( RI ,1 ( ) xIm ) im  x,1m im
d d I 1
  1  1 m 1 g,1 m  
g2  n  K  ( x,11  x,1 ) im  x,2m im (5)
K gK 2 g
  1   1  
g3  b  ( g1  g 2 )  x,1m x,11
k
emkl i l  x,3m im
g g gK
при чему су уведене ознаке једнаке
m 1 m 1 m m 1 klm
x, 2  ( x,11  11 x,1 ) x,3  xk ,1 xl ,11e
K gK
(6)
1 m 1 m m
K  g K  x,11 ( xm ,11  11 x,1 )  x,11 xm ,2
K



где је K флексија (прва кривина) линије у природној координати s [4]. Из израза
(5) следи да су метрички тензор и њему инверзни у произвољној тачки осе штапа
једнаки
 g11 0 0  1/ g11 0 0 
gij   0 1 0  g   0
  ij
1 0  (7)
 0 0 1   0 0 1 

Кристофелове симболе повезаности друге врсте за усвојени систем координата
одређујемо на уобичајен начин [1,3] и добијамо следеће вредности
1 m 1 g ,1 2
111  x,11 xm ,1  3
11  gK  K 11 0
g 2 g (8)
121   K  221  0  321  g    131  0 2
 31    331  0
1 k m 1
  x,11 x,111 x,1n ekmn  m
xm ,3 x,111 (9)
g K2 K

при чему ознака  у изразу (8)6 представља торзију (другу кривину) линије у
природној координати s [4]. Увођењем координатних линија  ,  у правцу главних
оса инерције попречног пресека штапа, компоненте укупног вектора кривине у
односу на  , ,  координатни систем, у складу са Дарбуовим кососиметричним
тензором другог реда изразићемо као
1
1     1  G     2   2  K sin   3   3  K cos  (10)
G
при чему  представља угао између главних оса инерције попречног пресека и
нормале и бинормале линије. Вектор положаја произвољне тачке попречног
пресека штапа одређен је као
   
r  r   G2   G3 (11)
одакле следи да је базни вектор у правцу  координате једнак
   
G1  G0 G1   K1 G2   K1 G3 G0  1   K 3   K 2 (12)

што има за последицу да систем координата  , ,  није ортогоналан ван осе
штапа. Увођењем   кооринате [1] која задовољава услове у свакој тачки
попречног пресека
 1    
   K1   K1 (13)
  G0        
дефинишемо ортогонални систем координата   , ,  обзиром да је њен базни
вектор

 r       
G   G1  G2  G3  G1 (14)
       



3. ДЕФОРМАЦИЈА ОСЕ ШТАПА

Положај ма које тачке осе штапа после деформације изразићемо као
  
r*  r  u (15)

где је u вектор померања чија је промена унутар елемента описана истим базним
функцијама као и геометрија његове осе, тј.
 n   
u   Ri ( )ui  u m im  um i m (16)
i 1
при чему су u m  u m његове компоненте мерене у односу на Декартове координате.
Сагласно изразима (1) и (16) деформисана геометрија осе штапа дефинисана је
следећим изразом
 n
  n

r *   Ri ( ) (ri  ui )   Ri ( ) ri * (17)
i 1 i 1
одакле следи да је
     
G1*  ( x,1m  u,1m )im  x,1*m im G2*  ( x,2m  u,2m )im  x,2*m im G3*  ( x,3m  u,3m )im  x,3*m im (18)
1 *n 1 *n *k
x,2*n 
*
*1 * n
( x,11  11 x,1 ) xm* ,3  x,1 x,2 enkm (19)
K G*
Приписујући  , ,  координатама конвективни карактер нормалну компоненту
тензора деформације одредићемо као полуразлику компоненте метричког тензора
G11 после и пре деформације, односно
1 1 1
11  (G11*  G11 )  ( x,1m xm,1  2 x,1m um,1  u,1m um ,1  x,1m xm,1 )  x,1m um ,1  u,1m um ,1
(20)
2 2 2
У складу са конвективним карактером  , ,  координате вектор положаја тачке на
произвољном одстојању од осе штапа у деформисаном положају написаћемо као
       
r *  r *   G2*   G3*  G1*  (1   *3   *2 )G1*   1*G2*   1*G3* (21)
при чему су K * , * и G* флексија, торзија и детерминанта метричког тензора
деформисане осе штапа, респективно. У једначинама (19) и (21) фигуришу
*1
тренутне вредности функција флексије K * и Кристофеловог симбола 11 па се
захтева и њихова линеаризација. Линеаризацију свих тренутних функција
извршићемо Тајлоровим развојем у околини оригиналног положаја задржавајући
при томе само линеарне чланове. Обзиром да је оригинални (почетни) положај
линије познат, величине K , 111, x,2n , G у тренутним функцијама имају карактер
константи док су променљиве померања и градијенти померања као и њихови
изводи. Сагласно томе Тајлоров развој ма које тренутне функције има облик
F * F *
F *  ( F * )u m  0  ( m )u m  0  u,mi  F  ( m )u m  0  u,mi (22)
u,i u,i
Коришћењем претходног израза за линеаризоване вредности функција [1]
G* , G* , 11
*1
, K * , xm* ,2 , xm* ,3 добијамо



1
G *  x,1*m xm* ,1  G  2 x,1m um,1 G*  x,1*m xm* ,1  G  x,1m um,1
G
*1
11 1
 11  b m um ,1  a m um ,11 K *  K  x,2m (um,11  11
1
um ,1 ) (23)
xm* ,2  xm,2  Amn un ,11  Bmn un ,1 xm* ,3  xm,3  Cmn u n ,11  Dmn u n ,1
x,1m 1 m
am  bm 
( x,11  2111 x,1m ) (24)
G G
1 1
Amn  ( mn  a n xm ,1  x,2n xm ,2 ) Bmn  (b n xm,1   mn 11 1 1 n
 11 x,2 xm,2 )
K K (25)

1 1 1
Cmn  erkm x,1r Ank Dmn  erkm x,1r Bnk  xm ,3 xn ,1 (26)
G G G
Из израза (18) и (23) следи да су прираштаји компоненталних померања у правцу
главних оса инерције једнаки
1 1
um,2  Amn un ,11  Bmn un ,1 um ,3  ( enkm x,1n ) u,2k  ( xr ,3 xm,1 ) u,1r (27)
G G
4. ДЕФОРМАЦИЈА ПРОМЕНЕ КРИВИНЕ

Нормална компонента тензора деформације  11 у произвољној тачки попречног
пресека једнака је
1 1
 11 ( ,  )  (G11*  G11 )  [(1   K 3*   K 2* ) 2 G11*  (1   K 3   K 2 ) 2 G11 ] 
2 2
1 2 2 *2 2 * *
 (   )( K1  K1 )   11   ( K 3  K 3 )   ( K 2  K 2 )  (28)
2
* * 1 2 * * 2 * * 1 2 2 *2 2
 ( K 3 K 2  K 3 K 2 )  [ ( K 3 K 3  K 3 K 3 )   ( K 2 K 2  K 2 K 2 )]  (   )( K1  K1 )
2 2
где је K 2*  G11* K 2* , K3*  G11* K3* .
Занемарујући производе деформација као мале величине вишег реда, израз (28)
постаје
11 ( ,  )  G0 [(1   K3   K 2 )11   3   2 ]  ( 2   2 ) K11 (29)
при чему
 2  K 2*  K 2   x,m3 (um,11  111um ,1 )  3  K3*  K 3  x2m (um ,11  111um,1 ) (30)
представљају промене кривина осе штапа у локалним равнима савијања 13 и 12,
респективно. Промену кривине торзије одредићемо као и деформације савијања
линеаризацијом функције торзије  , која је у тренутној конфигурацији дата
аналогним изразом (9), тј.
1
*  *k * m * n
x,11 x,111 x,1 ekmn (31)
* *2
G K



Из Тајлоровог развоја
 *    T3m um,111  T2m um ,11  T1m um ,1 (32)
следи да је торзиона промена кривине једнака
1  T3m um ,111  T2m um,11  T1m um,1 (33)
при чему уведене ознаке имају вредности
1 m 1 K ,1 m
T3m  x,3 T2m  [(111  ) x,3   x,2m ]
K K K
(34)
m 1 1
K,1 1 m 1 m
T1  [(11  11,1  KK ) x,3  11 x,2 ]
K K
5. ПРЕСЕЧНЕ СИЛЕ

Полазећи од напонско-деформацијске релације
 ij  2  (G ik G jl  kl   G ij 11 ) (35)
аксијалну силу штапа одредићемо изразом
R1    11 G d d   E (G11 )2 A111  E (G11 ) 2 I 2 2  E (G11 ) 2 I 3 3 (36)
A
Компоненте главног момента свих вектора напона унутар попречног пресека у
односу на његово тежиште као редукционе тачке, односно
       
M      1 G d d       1 G d d   M i G i (   G2   G3 ) (37)
A A
4 имају вредности [1]
M 1   G11 I111 M 2  E (G11 )3/ 2 ( I 211  I 22 2  I 23 3 )
(38)
M 3  E (G11 )3/ 2 ( I 311  I 32 2  I 33 3 )
5 при чему су геометријске карактеристике попречног пресека једнаке [1]
1   K3   K 2 (1   K 3   K 2 )
A1   G d d  I 2    G d d 
A G 0 A
G0
(1   K 3   K 2 ) 2
I3    G d d  I 22   G d d  (39)
A G0 A G0
 2 1
I 23   Gd d   I 32 I 33   G d d  I11   ( 2   2 ) Gd d 
A
G0 A
G0 A
G0

[1] Раденковић, Г.: Изогеометријска теорија носача, монографија у штампи,




[2] Cottrell, J.A., Hughes, T.J.R., Bazilevs, Y.: Isogeometric Analysis, Toward
Integration of CAD and FEA, Wiley, 2009.
[3] Јарић, Ј.: Механика континума, Грађевинска књига, Београд, 1988.
[4] Korn, G., Korn, T., Mathematical Handbook for Scientists and Enginers, second
enlargend and revised ed., McGraw-Hill Book Company, руски превод, Москва
1977.
BEAM THEORY IN SPLINE PARAMETRIC

COORDINATE – PART I
Summary: For defining geometry and displacement of arbitrary curved beam in
Euclidean E3 space, using simple and rational basis spline, Bernoulli-Euler beam finite
element is defined. Because geometry of line structures is exactly presented with rational
basis spline and wanted continuity at the common points between adjacent segments is
achieved (C>1), the generalized coordinates for izogeometric finite element are only
displacements of control points. The stiffness matrix and equivalent control forces of
isogeometric Bernoulli-Euler beam elements are defined under assumption that spline
parametric coordinate (beam axis) and principal moments of inertia of cross section
have convective character.
Keywords: Isogeometric finite element,rational basis spline, Bernoulli-Euler beam
element, convective coordinate







ПРОРАЧУН ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА СА ПОЛУ-

КРУТИМ ВЕЗАМА ПО ТЕОРИЈИ ДРУГОГ РЕДА
Срђан Живковић1
Марко Милошевић2
Тодор Вацев3 УДК: 624.078
Резиме: У овом раду приказан је поступак прорачуна линијских носача са полу-
крутим везама у функцији ротационе крутости везе као реалног параметра за
одређивање поља напона и поља деформација. За уведене ротационе крутости
веза изведени су изрази за одређивање условних једначина деформацијски
неодређених величина као и момената савијања на крајевима штапова у методи
деформације при статичком оптерећењу по линеаризованој Теорији другог реда.
Кључне речи: Mетода деформације, полу-круте везе, ротациона крутост везе

1. МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ ПОЛУ-КРУТЕ ВЕЗЕ
У општем случају, деформабилна веза између два штапа омогућује известан

степен додатне релативне померљивости у равни споја у правцима свих
генералисаних померања што за линијски елемент у равни значи: релативно
хоризонтално и вертикално померање и обртање пресека на месту споја.
Како су за већину оквирних конструкција вертикална, па и хоризонтална
померања (проклизавања) веза, занемарљиво мала у односу на релативно обртање
пресека на месту везе, [1], [2], утицај деформабилних веза може се моделирати
помоћу еластичне опруге чија је ротациона крутост , [3].
Овим коефицијентом обухвата се утицај ротационе крутости везе на промену
статичких и деформацијских величина у конструкцији.
Бројна вредност ротационе крутости везе штапа „ik“ на крају i, односно k,
одређена је изразом:
(1)

1
Срђан Живковић, Мр, дипл.инж.грађ., асистент, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски
факултет, Александра Медведева 14, Ниш, e-mail: srle.26@open.telekom.rs
2
Марко Милошевић, PhD студент, дипл.инж.грађ., Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски
факултет, Александра Медведева 14, Ниш, e-mail: marko.milosevic.mat@gmail.com
3
Тодор Вацев, Др, дипл.инж.грађ., доцент, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски факултет,
Александра Медведева 14, Ниш, e-mail: todor.vacev@gaf.ni.ac.rs



где су:
– момент савијања на месту везе у чвору i, односно k и
– релативно обртање везе у чвору i, односно k.

Ротациона крутост везе, у геометријском смислу, представља вредност тангенса
угла кога тангента на кривој момент-ротација везе гради са апсцисом, односно
нагиб криве М-Φ везе [4].

Слика 1. Математички модел полу-круте везе
2. ПРОРАЧУН ПО ТЕОРИЈИ ДРУГОГ РЕДА

2.1. ОСНОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ МЕТОДЕ ДЕФОРМАЦИЈА
Стање деформација правог штапа са деформабилним везама на крајевима штапа,
пре и после деформације (слика 2.), може се описати једначинама:
(2)

На основу принципа суперпозиције једначине (2) могу се написати у облику:

(3)

где су:
 и углови обртања тангенти на крајевима i и k једне просте греде услед
задатог оптерећења p, и исти углови услед температурних разлика
, а
 и односно и углови обртања услед јединичних момената
савијања и .




Слика 2. Прав штап са деформабилним везама на крајевима i и k,
пре и после деформације
Све ове вредности су одређене према Теорији другог реда за исту вредност
нормалне силе притиска „ “ односно величине „ “ познатом методом почетних
параметара [5], [6].
Ако уведемо обележавање:
(4)

тада су:
(5)

2.2. МАТРИЦА КРУТОСТИ ШТАПА СА ДЕФОРМАБИЛНИМ ВЕЗАМА

До матрице крутости штапа са деформабилним везама на крајевима штапа по
Теорији другог реда може се доћи полазећи од базне матрице крутости. Веза



између базне матрице крутости и матрице крутости може се написати на следећи
начин:
(6)

где су:
– базна матрица крутости и
– матрица која дефинише везу основних деформацијских величина штапа и
генералисаних померања.

Базна матрица крутости једнака је инверзној матрици флексибилности - :
(7)

а матрица флексибилности представља везу између основних деформацијских и
статички независних величина штапа:
(8)

где су:
– вектор чисто деформацијских величина штапа,
– матрица флексибилности, а
– вектор статички независних величина штапа.

Једначине (3) могу се написати у матричној форми:
(9)

у којима је:
(10)

(11)

(12)

За штап са , углови обртања тангенти на крајевима штапа услед дејства
јединичног момента савијања и константне вредности аксијалне силе притиска у
штапу су дефинисани једначином (5).
Уводећи бездимензионалне параметре крутости везе у чворовима „i“ и „k“:
(13)

матрица флексибилности прелази у следећи облик:



(14)

(15)
Па из једначине (7) базна матрица крутости:
(16)
Коначно, матрица крутости штапа са деформабилним везама на крајевима штапа
добијена из израза (6) након елементарних трансформација:
(17)

Као што је приказано у [2], утицај деформабилних веза уводи се преко параметара
. Са оваквим значењем коефицијената, матрица крутости штапа са
деформабилним везама има општи карактер, то јест, може се применити како за
прорачун по Теорији првог, тако и за прорачун по Теорији другог реда.
Такође се може запазити да матрица крутости штапа са идеално крутим везама
представља посебан случај матрице крутости штапа са деформабилним везама.
Наиме, може се показати да, када крутост везе тежи бесконачности сви параметри
теже јединици, односно:
(18)

па матрица крутости (17) прелази у матрицу крутости штапа са идеално крутим
везама по Теорији другог реда. Код система са великим бројем штапова, односно
чворово, прорачун по Теорији другог реда уз коришћење матрице крутости (17),
може да буде веома компликован и спор, чак и уз примену персоналних рачунара.
За анализу сложенијих система примењује се варијациони поступак, код којег се
полази од приближног решења диференцијалне једначине у облику полиномне
функције. На овај начин, вариjационим поступком, полазећи од израза за
деформациону енергију штапа, може се добити матрица крутости која представља
збир матрице крутости по Теорији првог реда и геометријске матрице крутости, па
основна једначина штапа по Теорији другог реда има облик:
(20)



где су:
– матрица крутости штапа са деформабилним везама по Теорији првог реда, а
– геометријска матрица крутости.

Овакав приближан прорачун помоћу геометријске матрице крутости примењује се
веома често, јер је јако повољан са становишта рада рачунара, а резултати су у
највећем броју случајева задовољавајући. Ово се посебно односи на проблем
одређивања критичне силе, који се у овом случају своди на проблем својствених
вредности, Chan i Chui (2000.) [7].

[1] Живковић, С., Милошевић, М., Вацев, Т.: Functional dependence between the
degree of restraint and rotational stiffness of semi-rigid connections. The 15th
International Symposium of MASE, Struga, Ohrid Lake, Macedonia, 2013., CT-7
[2] Живковић, С.: Анализа понашања реалних веза у оквирним челичним
конструкцијама. Наука+Пракса, Ниш, 2009., бр. 12 (2).
[3] Chen, W.F., Kishi, N.: Semi rigid steel beam-to-column connections, data base and
modeling. J. Struct. Div., 1989., бр. 115(1), стр. 105-119.
[4] Живковић, С., Мијалковић, М.: Класификација М-Φ карактерисика
полукрутих веза у оквирним челичним конструкцијама. Зборник радова
Грађевинско-архитектонског факултета, Ниш, 2008., бр. 23, стр. 65-75.
[5] Ђурић, М.: Стабилност и динамика конструкција. Грађевински факултет,
[6] Чаушевић, М., Здравковић. С.: Статика и стабилност конструкција по теорији
другог реда. Свјетлост, Сарајево, 1992.
[7] Chan, S. L., Chui, P. P. T.: Non/linear static and cyclic analysis of steel frames with
semi-rigid connections. Elsevier Science Ltd, Oxford, UK, 2000.
THE CALCULATION OF LINE BEARINGS WITH

SEMI-RIGID JOINTS ACCORDING SECOND ORDER
THEORY
Summary: This paper gives detailed procedure of the calculation of linear bearings with
semi-rigid member joints, serving the purpose of rotation joint rigidness, being the
realistic parameter for defining stress area and deformation stress in both the joint
itself, as well as the construction itself as a whole. For the introduced rotation rigidness
of the realistic joints, the expressions got are those defining non-defined deformation
parameters using the deformation method at the static loads according to the linearized
Second Order Theory.
Keywords: Deformation method, semi-rigid joints, rotation joint rigidness.



ТЕОРИЈА ШТАПА У SPLINE ПАРАМЕТАРСКОЈ

КООРДИНАТИ – II ДЕО: ПРИМЕРИ
Глигор Раденковић1
Саша Ковачевић2 УДК: 624.071.32/.34:519.6
Резиме: Бернули-Ојлерова и Тимошенкова теорија произвољног криволинијског
штапа изведена је у систему NURBS параметарских координата и детаљно
приказана у књизи [1]. Матрице крутости коначних елемената и целокупних
структура испрограмиране су у софтверском пакету Mathematica. Формулисан је
читав спектар изогеометријских Бернули-Ојлерових гредних елемената почев од
континуитета C1 па до произвољног континуитета Cp-1, где је p степен
рационалне NURBS функције. Добијени резултати за одређен број примера који
укључују тачност, конвергенцију и брзину конвергенције решења упоређени су са
резултатима који следе из програмског пакета ABAQUS.
Кључне речи: Изогеометријски коначни елемент, NURBS, Бернули-Ојлеров гредни
елемент, Тимошенков гредни елемент, континуитет, конвергенција, Wolfram
Mathematica
1. УВОД
У складу са изведеном теоријом из првог дела рада формиран је рачунарски код за
прорачун носача у spline параметарским координатама. Анализирана су два
различита носача. Добијени резултати су поређени са комерцијалним софтвером
ABAQUS 6.10. Бернули-Ојлерови гредни елементи моделирани су у ABAQUS-у
користећи елементе B23 са два чвора и кубном интерполацијом.

2. ПРИМЕР 1
Посматра се кружни штап полупречника r=2 m статичког система и геометријских
карактеристика приказаних као на слици 1. Такође, на слици 1 приказана је
почетна геометрија и полигон контролних тачака за 5 кубних елемената
континуитета C2 односно, са укупно 8 контролних тачака. Оргинална геометрија
кружнице егзактно је представљена квадртаним рационалним spline-ом (NURBS)

1
Глигор Раденковић, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар краља Александра 73,
Република Србија
2
Саша Ковачевић, Булевар Војводе Степе Степановића 124, Бања Лука, Република Српска, e – mail:
sasakovacevic988@gmail.com



[1,2]. За вредност силе P=100 kN посматрана је конвергенција вертикалног
померања на месту силе. Резултати су упоређени аналитичким решењем и
резултатима добијеним програмом ABAQUS. Аналитичко решење добијено је
коришћењем теорије изведене за кружни штап у [3]. Конвергенција је приказана у
зависности од броја степени слободе и различитих мултиплицитета, слика 2 и
слика 3, као и по елементима у зависности од степена функције, слика 4.

Слика 1. Почетна геометрија носача и полигон контролних тачака

Слика 2. Конвергенција померања за мултиплицитет j=1




Слика 4. Конвергенција померања по елементима

Недеформисана и деформисана геометрија са различитим континуитетима између
елемената, за случај 5 кубних елемената, приказане су на слици 5.
Слика 5. Недеформисана и деформисана геометрија

3. ПРИМЕР 2

Анализира се квадратна парабола са стрелом f=2,0 m и укупном дужином l=10 m
оптерећена гравитационим оптерећењем интезитета 10 kN/m. Геометријске
карактеристике, почетна геометрија и полигон контролних тачака за 5 квартних
елемената континуитета C3 приказани су на слици 6. Конвергенције померања по
елементима и по броју степени слободе за мултиплицитет j=1 приказане су на
слици 7 и 8.



Слика 6. Геометрија носача и полигон контролних сила

Слика 7. Конвергенција померања по елементима





4. ЗАКЉУЧАК

На основу претходних нумеричких примера може се приметити да се тачност
решења достиже са мало степени слободе. У случају првог примера тачност
решење се постиже са 22 степена слободе, за степене функције веће од 2, односно
са свега 13 контролних тачака. Исто решење се постиже са 252 B23 коначна
елемента у случају софтверског пакета ABAQUS. Такође, може се приметити да се
тачност решења може постићи и са мање степени слободе смањивањем
континуитета између елемената. Осим тога, пример 1 показује да се кружни штап
може моделирати у spline параметарским координатама са свега једним елементом
10-им степеном функције и да се оствари тачно решење, док се у другом примеру
решење постиже са једним елементом 5-им степеном функције.
Посматрајући графике конвергенција може се приметити да оба примера показују
велике осцилације при конвергенцији резултата у случају малог броја степени
слободе. На основу тога може се видети да за парне степене функције и непаран
број елемената резултати расту док за паран број елемената опадају. И обрнуто за
непарне степене функције.

[1] Раденковић, Г.: Изогеометријска теорија носача, монографија у штампи,

[2] Cottrell, J.A., Hughes, T.J.R., Bazilevs, Y.: Isogeometric Analysis, Toward
Integration of CAD and FEA, Wiley, 2009.
[3] Раденковић, Г.: Статика линијских носача, Грађевинска књига, Београд, 2011.
BEAM THEORY IN SPLINE PARAMETRIC

COORDINATE – PART II : EXAMPLES
Summary: The Bernoulli–Euler and Timoshenko’s theory of arbitrary curved beam is
derived in the system of NURBS parametric coordinates and detailed in the book [1].
The stiffness matrix of finite elements and overall structure are programmed in the
software package Mathematica. A range of isogeometric Bernoulli–Euler beam elements
is formulated, starting with C1 up to arbitrarily continuity Cp-1, where p is the degree of
rational NURBS function. The results obtained in a number of examples that include
accuracy, convergence and convergence speed of solutions were compared with the
results obtained from the software package ABAQUS.
Keywords: Isogeometric finite element, NURBS, Bernoulli–Euler beam element,
Timoshenko’s beam element, continuity, convergence, Wolfram Mathematica.







ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МОДАЛНА АНАЛИЗА

ВИБРАЦИЈА
Огњен Мијатовић1
Мануел Десанчић2
Драган Д. Милашиновић3 УДК: 534.1:001.891.5
Резиме: У раду се даје кратак приказ развоја уређаја за хармонијску побуду и
испитивања извршених њховом употребом у оквиру експерименталне динамичке
анализе конструкција. Први уређај је електромагнетни побуђивач вибрација.
Основни погонски механизам јесте електромагнет који ствара вибрације
титрањем соленоида у магнетном полју. Струјни импулс који долази до
електромагнета се задаје уз помоћ рачунара што омогућава врло прецизно
задавање хармонијске побуде. Погонски механизам другог уређаја (механичког
побуђивача вибрација) су електромотори чије се ротационо кретање преводи у
транслаторно. Ово омогућава да се моделима могу задати хармонијски
поремећаји, најчешће примјењени у експерименталној анализи вибрација. На
поменутим уређајима вршена су испитивања вибрација гредних система,
површинских носача и просторних конструкција, а резултати су поређени са
аналитичким и нумеричким добијеним у SAP2000.
Кључне ријечи: Хармонијски побуђивач вибрација, експериментална динамичка
анализа вибрација

1. UVOD

Pri dinamičkom djelovanju na konstrukciju dolazi do aktiviranja inercijalnih sila koje
uzrokuju njihov odziv zavisan od vremena. Tačna teorijska rješenja koja opisuju
ponašanje konstrukcije pri dinamičkom djelovanju moguće je dobiti samo za
jednostavne i idealizovane slučajeve. U stvarnosti se mnogi dinamički problemi moraju
eksperimentalno vrjednovati. Na raspolaganju je više različitih postupaka koji se biraju
zavisno od objekta koji se ispituje i raspoložive opreme [1]. Najčešće se izmjereni odziv
konstrukcije upoređuje sa teorijski sračunatim [2]. Za eksperimentalna ispitivanja se
primjenjuju uređaji i mašine pri prinudnim vibracijama. U ovom radu se prikazuju dvije

1
Ognjen Mijatović, dipl. inž. građ., student master studija, tel: +387 65 765 484, e – mail:
mijatovicognjen@yahoo.com
2
Manuel Desančić, dipl. inž. građ., student master studija, tel: +387 65 497 002, e – mail:
manueldesancic@yahoo.com
3



mašine, koje su napravljene da omoguće harmonijsku analizu konstrukcija. Kako
fabrički proizvedene mašine na tržištu imaju visoku cijenu, autori su samostalno razvili
mašine radi korištenja prvenstveno u edukativne svrhe, a i za ispitivanja u saradnji sa
privredom.

2. ISPITIVANJE MODALNIH OBLIKA

Za ispitivanje modalnih oblika grednih i površinskih nosača raznih oblika i tipova
oslanjanja koristi se elektromagnetni pobuđivač vibracija MK-20. Gredni i površinski
nosači koji se ispituju na elektromagnetnom oscilatoru predstavljaju dinamičke modele
sa prigušenjem, koji su pobuđeni sa prinudnom harmonijskom silom. U ovoj fazi
ispitivanja i proračuna stvarni dinamički sistemi su uprošćeni i posmatraju se kao
dinamički sistemi koji slobodno osciluju.
Elektromagnetni pobuđivač vibracija se sastoji od četiri bitne komponente:
- elektromagnet na nosačima koji pobuđuje vibracije u jednom osloncu
- fiksator za drugi oclonac
- ugibomjer sa nosećom šinom
- glavna noseće ploča sa kliznim šinama

Slika 1. Elektromagnetni oscilator
a) Simetrični modalni oblici proste grede

Pobudna sila se zadaje u jednom osloncu, čime su narušeni konturni uslovi proste grede.
Radi usklađivanja konturnih uslova sa načinom unošenje sile pobude analiziran je model
pola proste grede na slici 2.

Slika 2. Prosta greda sa konturnim uslovima




Tabela 1 prikazuje poređenje svojstvenih kružnih frekvencija dobivenih eksperimentalno
sa teorijskim rezultatom i numerički rezultatom primjenom programa SAP2000.
Očigledno je odlično slaganje rezultata.

Tabela 1. Rezultati dobijeni za pola proste grede
EO MK-20 Rješenje DJ SAP2000 Relativna
Ton oscilovanja
[Hz] kretanja štapa [Hz] [Hz] greška
1 1.30 1.35 1.35
3 9.3 9.35 9.35
0,5-1%
5 26 25.99 25.99
7 50.8 50.95 50.95
b) Modalni oblici ploče

Elektromagnetni oscilator MK-20 SAP2000

Ton: 116 Frekvencija: 2516 Hz Ton: 116 Frekvencija: 2543 Hz
Relativna greška: 1%
Slika 3. Ploča uklještena u centru
Ploča na slici 3 za koju su ispitani svojstveni oblici oscilovanja je uklještena u svom
težištu pomoću dvije matice koje je pritežu tako da su joj onemogućena pomjeranja i
rotacije u bilo kom pravcu. Pobuda koja dolazi sa elektromagneta prenosi se preko
osovine na ploču u njenom težištu te ploča počinje da osciluje frekvencijom koja je
zadana u softveru preko računara.

3. MODALNI OBLICI TRODIMENZIONALNIH KONSTRUKCIJA

Ispitivanja prostornih (većih) konstrukcija vršena su na dvoosnom mehaničkom
pobuđivaču vibracija koji ima mogućnost proizvoljnog podešavanja amplitude i
frekvencije oscilovanja.

a) Način rada dvoosnog mehaničkog pobuđivača
Prilikom dejstva harmonijske sile na konstrukciju, uspostavlja se "naprijed-nazad"
kretanje oko ravnotežnog položaja. Takvo kretanje se naziva periodično kretanje,
harmonijsko kretanje, oscilovanje ili vibriranje. Prilikom tog kretanja u sistemu dolazi



do stalnog pretvaranja kinetičke energije u potencijalnu i obrnuto [3]. Pri prolasku kroz
ravnotežni položaj konstrukcija ima maksimalnu kinetičku, a u amplitudnim položajima
maksimalnu potencijalnu energiju. Najnepovoljniji način djelovanja opterećenja na
konstrukciju jeste rezonancija. To je slučaj kada se frekvencija pobude poklopi sa
sopstvenom frekvencijom sistema. Tada sistem akumulira više energije nego što može
da otpusti i može doći do sloma. Izrađeni uređaj je moguće koristiti za detektovanje
sopstvenih oblika i ispitivanje ponašanja konstrukcije pri najnepovoljnijem slučaju
djelovanja dinamičkih sila - rezonanciji.
Prva ključna komponenta mašine prikazane na slici 4 je horizontalni mehanizam koji
proizvodi i prenosi horizontalnu silu pobude radnoj platformi. Horizontalna sila pobude
nastaje pretvaranjem obrtnog kretanja osovine motora u translatorno kretanje u ravni
radne platforme. Ovo pretvaranje se ostvaruje pomoću zgloba sa promjenljivim
ekscentrom i klizača sa jednim stepenom slobode pomjeranja u pravcu paralelnom sa
ravni radne platforme.
Druga ključna komponenta mašine je vertikalni mehanizam koji proizvodi vertikalnu
silu pobude. Ona nastaje obrtanjem ekscentričnog valjka koji je u kontaktu sa valjkom
pričvršćenim za platformu, pri čemu su ose ova dva valjka međusobno upravne. Sila
pobude djeluje u centru radne platforme.

Slika 4. Šematski prikaz dvoosnog mehaničkog pobuđivača vibracija

b) Opšte karakteristike pobuđivača
Ovdje se daju samo osnovne karakteristike izvedenog uređaja:
- Težina: 980 kg
- Dimenzije u osnovi: 310 cm x 250 cm
- Vrsta pogonskih motora: monofazni kolektorski elektromotor
- Broj pogonskih motora: 2
- Elektromotor horizontalnog mehanizma:
Snaga: 2.2 kW
Broj obrtaja: 6200 obr/min
- Elektromotor vertikalnog mehanizma:
Snaga: 2.0 kW
Broj obrtaja: 6000 obr/min
- Način veze platforme sa podlogom: pomoću četiri opruge
- Maksimalna nosivost platforme: 450 kg



- Opseg zadavanja amplitude u horizontalnom pravcu: od 8mm do 45 mm
- Amplituda u vertikalnom pravcu 10 mm
- Opseg zadavanja frekvencije u horizontalnom pravcu: od 1Hz do 4Hz sa preciznošću
od 0.2 Hz
- Opseg zadavanja frekvencije vertikalnom pravcu: od 1Hz do 4Hz sa preciznošću od 0.2
Hz
- Dimenzije vibro-platforme: 106 x 106 cm
c) Prikaz ispitivanja trodmenzionalne konstrukcije i rezultati

Slika 5. Dinamička ispitivanja na napravljenim uređajima, (IMK RS)
Prikaz ispitivanja koja su napravljena u Intitutu za materijale i konstrukcije Republike
Srpske (IMK RS) dat je na slikama 5 i 6.

Slika 6. Modalni oblici i mjerenja odziva konstrukcije




Ispitivana prostorna konstrukcija predstavlja ramovski sistem sa četiri tavanice i masama
(m=12.8 kg) koncentrisanim u njihovom nivou. Sastoji se iz četiri stuba (punog pop. pr.
) oslonjenim na nepokretnim osloncima što je obezbjeđeno sfernim zglobovima.
Ukrućenje tavanica obebzbjedjeno je šipkama (punog pop. pr. ).
Cilj ispitivanja je bio da se uporede modalni oblici konstrukcije sa modalnim oblicima
dobijenim u programu SAP2000. Ispitivanje je obavljeno pomoću mjernog sistema
višenamjenski 4-kanalni analizator Portabl PULSE tip 3560 C (proizvođač
Bruel&Kjaer), DeltaTron® akcelerometri tip 4507 i 4508 (jednoosni) za strukturnu i
modalnu analizu (proizvođač Bruel&Kjaer) i modalni čekić model 2302-10 (ENDEVCO
za impulsnu pobudu malih do srednje velikih konstrukcija).

[m/s²] Autospectrum(odgovor) - Mark 18 (Magnitude)

Working : Measurement17 : Input : FFT Analyzer
100m
10m
1m
100u
10u
0 4 8 12
[Hz]
a b c
Slika 7. (a) Odziv usljed pobude modalnim čekićem, (b) Odziv za pobudu od 3Hz, (c)
Odziv konstrukcije u nivou prve tavanice za pobudu od 3Hz
Rezultati mjereni predhodno opisanim mjernim sistemom se približno poklapaju sa
rezultatima dobijenim u programu SAP2000. Odgovori konstrukcije daju najveće
vrijednosti u područjima dominantnih modalnih oblika (Slike 7 a, c), te se vidi da je
odgovor pobuđivača približno harmonijski (Slika 7 b).

LITERATURA

[1] Vukotić, R.: Ispitivanje konstrukcija, Beograd, Naučna knjiga, 1998.
[2] Ančić, D., Fajfar, P., Petrović, B., Szavits, N. A., Tomažević, M.: Zemljotresno
Inženjerstvo, Beograd, Građevinska knjiga, 1990.
[3] Brčić, V.: Dinamika konstrukcija, Beograd, Građevinska knjiga, 1981.
EKSPERIMENTAL MODAL ANALYSIS OF

VIBRATION
Summary: This work provides a short overview development of devices for harmonic
excitation and tests where they are used for the experimental dynamic analysis of



structures. The first device is an electromagnetic vibration exciter.The main drive
mechanism is an electromagnet that creates a vibration of the solenoid in magnetic field.
Electric impulse go from the comuter to the electromagnet and that allows very precise
setting of harmonic excitation . Drive mechanism of the another device ( mechanical
shaker ) are electric motors whose rotation is converted to translational motion . In this
way we are given harmonic disturbances to our models. Harmonic disturbances is
usually applied in the experimental vibration analysis. On the mentioned devices we
tested beam vibration system , surface carriers and spatial structure , and the results
were compared with analytical and numerical results in SAP2000.
Keywords: Harmonic vibration exciter , experimental dinamic analysis of vibrations







DYNAMIC GROUND RESPONSE ANALYSIS ALONG

FUTURE BELGRADE METRO LINE
Miloš Marjanović1
Mira Petronijević2
Mirjana Vukićević3
Sanja Jocković4 UDK: 699.841:624.131.385
Summary: This paper presents the results of dynamic response analysis of earthquake
induced ground surface motions along future Belgrade metro line. Soil properties were
obtained from existing geotechnical documentation. Analysis was performed using one
dimensional (1D) equivalent linear approximation of nonlinear response, induced by
vertically propagating SH-waves. Soil is represented as the layered half-space with
different layer properties and viscoelastic behavior. Comparative analysis for two
chosen earthquakes with different frequency spectrum is presented and appropriate
conclusions were made.
Keywords: Wave propagation, layered half-space, equivalent linear approximation of
nonlinear response, Belgrade metro, earthquake engineering

1. INTRODUCTION
Evaluation of ground response is one of the most important problems in geotechnical
earthquake engineering. Despite the fact that soil deposit is much thinner than the rock,
its effect to the ground response is significant. Methods of analysis depend on the
problem dimension. 1D analysis is the simplest one, but it can predict ground response
with high accuracy [1]. It is based on two assumptions - layers must be horizontal and
infinite in horizontal direction with constant soil/rock properties, and dynamic response
is induced by vertically propagating SH-waves. This is commonly satisfied because
shallow layers usually have lower wave propagation velocities than deeper layers, so the
inclined wave ray that reach horizontal boundaries is reflected to a more vertical
direction.

1
Miloš Marjanović, dipl.inž.građ., Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73,
Beograd, Srbija, tel: ++381 11 3218 567, e – mail: mimarjanovic@grf.bg.ac.rs
2
Prof. dr Mira Petronijević, dipl.inž.građ., Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Beograd, Srbija, tel: ++381 11 3218 552, e – mail: pmira@grf.bg.ac.rs
3
Doc. dr Mirjana Vukićević, dipl.inž.građ., Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Beograd, Srbija, tel: ++381 11 3218 569, e – mail: mirav@grf.bg.ac.rs
4
Sanja Jocković, dipl.inž.građ., Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73,
Beograd, Srbija, tel: ++381 11 3218 567, e – mail: borovina@grf.bg.ac.rs



2. METHOD OF ANALYSIS
1D analysis used in this paper is based on the transfer function of the vertically
propagating SH-wave in the frequency domain. This function represents response
parameter (displacement, acceleration etc.) with respect to an input motion parameter
(such as bedrock acceleration). It is usually defined with the following expression:

A1   
H    , (1)
An   

where A1 and An are amplitudes of the motion parameters on the ground surface and on
the bedrock, respectively. Transfer function is a complex function that can be visualized
by its modulus which is called amplification function. This has local maximums at so
called natural frequencies of the soil deposit. Soil behavior is assumed to be viscoelastic,
according to Kelvin-Voight model, and bedrock is elastic.

Initial step in the analysis is to express bedrock motion time history as a Fourier series,
so the stochastic input motion is converted into the sum of harmonic functions. By
multiplying each term in series with the transfer function, Fourier series of the ground
surface motion is calculated. Output motion in time domain is expressed by inverse FT.
This analysis, therefore, uses the principle of the superposition – it is limited to the
analysis of linear systems, where shear modulus G and damping ξ are assumed to be
constant. In real soil they are strain-dependent. Nonlinear soil behavior is approximated
by iterative procedure. In first iteration initial estimates of G and ξ are made and ground
response is calculated. Then the effective shear strain γeff in each layer is calculated, and
it is assumed as 65% of maximum shear strain to avoid influence of local maximums in
input motion [1]. Based on γeff, new values of G and ξ are chosen for next iteration, and
procedure is repeated until differences between dynamic properties in two successive
iterations fall below defined tolerance (assumed 5%) in all layers. Described method is
still linear analysis – G and ξ are constant during single iteration, but they are compatible
with the achieved strain level. The main step in the analysis is calculation of the transfer
function for the layered half-space, consisting of N layers, where Nth layer is bedrock.
Equation of motion for vertically propagating SH-wave state as follows:

 *
i t  k z   *
i t  k z 
u  z , t   Ae  Be (2)

where A and B are amplitudes of the transmitted and reflected waves, travelling in the –z
(upward) and the +z (downward) directions, respectively, and k*= /vs* is the complex
wave number [1]. From compatibility conditions and equilibrium equations on the layer
boundaries, the following recursion relation between amplitudes in two nearby layers
can be obtained:
Am * Bm *
Am 1  1    e
m
* ik m hm
 1    e
m
*  ik m h m
, m=1,,,N (3)
2 2



Am * Bm *
Bm  1  1    e
m
* ik m h m
 1    e
m
*  ik m h m
, m=1,,,N (4)
2 2

where αm*= *m (vs* ) m / *m 1 (vs* ) m 1 is impedance ratio between layers m and m+1 [1]. From

stress boundary condition at the ground surface (τ=0) follows that A1=B1. The
amplitudes Am and Bm in each mth layer are calculated successively using the Eqs. (2) and
(3). The transfer function is finally obtained from the Eq. (1).

3. SOIL PROFILE AND CHOSEN EARTHQUAKES
Table 1. Dynamic model parameters

Soil/Rock h ρ vs ξ G/Gmax curve
Profile Layer
Type [m] [g/cm3] [m/s] [%] ξ curve
Silty sand Clay PI=5-10 [4]
1 32.0 1.70 100 2
sediments Clay – Average [4]
Alluvial
P1 2 26.0 2.00 450 1 Gravel [5]
gravels
Zemun
Clay Clay PI=5-10 [4]
3 12.0 2.10 750 1
4 Limestone 2.25 1155 1 Rock [7]
Alluvial
1 14.0 1.90 300 1 Sand – Average [6]
sands
P2 Alluvial
2 15.5 2.00 450 1 Gravel [5]
Novi gravels
Beograd Clay Clay PI=20-40 [4]
3 15.5 2.10 750 1
1 7.5 1.65 100 2
P3 Clay Clay PI=20-40 [4]
2 20.0 2.00 325 1
Center sediments Clay – Average [4]
3 Marl 17.5 2.00 450 1 Rock [7]
P4 1 6.5 1.85 130 2
Tašmajdan
1 9.0 1.90 130 2
P5 Clay Clay PI=20-40 [4]
2 8.0 2.00 325 1
Đeram sediments Clay – Average [4]
3 Marl 28.0 2.00 450 1 Rock [7]
1 14.0 1.85 130 2
P6
Clay Clay PI=20-40 [4]
Ustanička 2 5.0 2.00 325 1
3 Marl 26.0 2.15 450 1 Rock [7]




Soil profile along future Belgrade metro line consists of several soil and rock types: clay
sediments, alluvial sands and gravels, silty sand sediments, limestone and marl. Dynamic
parameters for six characteristic profiles (P1-P6) were obtained from the existing
geotechnical data [2] and are stated in the Table 1. The appropriate modulus reduction
curves (G/Gmax) and damping (ξ) curves were adopted from [4-7]. Two earthquakes
Loma Prieta (LP) and Chi-Chi (CHC) were chosen for the analysis [8]. Their characteristics
are given in Table 1. Maximum horizontal peak ground acceleration (PGA) corresponds
to a maximum PGA for Belgrade for the return period of 475 years [3]. The maximum
peak ground displacements (PGD) have almost the same values.

Table 2. Earthquake data
PGA PGD Δt
Earthquake Magnitude
[g] [cm] [ms]
Loma Prieta 18.10.1989. (LP) 6.9 0.08 5.3 5
Chi-Chi, Taiwan 20.09.1999. (CHI) 7.6 0.08 5.6 5

Input bedrock motions and Fourier Amplitude Spectrums (FAS) for chosen earthquakes
are shown in Figures 1 and 2, respectively.

Figure 1. Bedrock displacements time history

Figure 2. Fourier Amplitude Spectrum of bedrock displacements
4. RESULTS OF THE ANALYSIS

Ground response analysis was performed using MATLAB program written by the
author. Calculated amplification functions and ground surface motion for six soil profiles
are presented in Figures 3 and 4.




a)
b)
Figure 3. Amplification functions for a) Loma Prieta and b) Chi-Chi earthquake

a)
b)
Figure 4. Ground surface motions for a) Loma Prieta and b) Chi-Chi earthquakes
5. CONCLUSIONS
From the results of ground response analysis presented above, the following conclusions
were made:
 Maximum ground response is acquired for LP earthquake in P6. Reason for this can
be that fundamental frequency of the LP earthquake (0.88 Hz) is the same as the



fundamental frequency of soil deposit in P6. Also, there is relatively thick layer of marl
directly above the bedrock with small damping ratio. Response in profile P3 is smaller
(5.47 cm), despite the fact that its amplification is larger than in the profile P6, since the
fundamental frequencies of earthquake and soil deposit don’t match. Response in other
profiles is smaller and deamplified.
 Maximum ground response for CHI earthquake is smaller than for LP earthquake,
and is almost equable along the route – response in profiles P1, P3, P5 and P6 are
between 6.31 and 6.64 cm. Reason for this can be almost similar layout of layers in the
profiles P3, P5 and P6. Response in other profiles is smaller and deamplified.
 The smallest ground response for both earthquakes is obtained in profile P4 (3.25cm
and 4.72cm), despite the fact that bedrock is very shallow. Small thickness of the layer
above leads to the large shear deformations, even for relatively small input displacement.
Large shear deformation combined with the very small vs leads to the very large
damping which consequently reduces the response.
ACKNOWLEDGMENT

The authors are grateful to the support of the Ministry of education, science and technology,
Republic of Serbia, via Project TR 36046.
REFERENCES

[1] Kramer, S.L.: Geotechnical Earthquake Engineering, Prentice-Hall, Inc., Upper Saddle
River, New Jersey, USA, 1996
[2] Inženjerskogeološka dokumentacija u zoni trase lakog metroa po varijanti „Akademija“ –
Knjiga 1 – Osnovna dokumentacija, Geoinstitut, Beograd, 2006
[3] Seizmička mikrorejonizacija lokacije mosta preko Ade – Stub broj 6, Republički seizmološki
zavod, Beograd, 2008
[4] Sun, J.I., Golesorkhi, R., Seed, H.B.: Dynamic moduli and damping ratios for cohesive soils.
Report No. EERC-88/15, Earthquake Engineering Research Center, University of California,
Berkeley, 1988
[5] Seed, H.B., Wong, R.T., Idriss, I.M., Tokimatsu, K.: Moduli and damping factors for
dynamic analyses of cohesionless soils. Journal of Geotechnical Engineering, 1986, Vol.
112, No. 11, 1016-1032
[6] Seed, H.B., Idriss, I.M.: Soil moduli and damping factors for dynamic response analyses.
Report No. EERC 70-10, Earthquake Engineering Research Center, University of California,
Berkeley, 1970
[7] Schnabel, P.B., Lysmer, J., Seed, H.B.: SHAKE: A computer program for earthquake
response analysis of horizontally layered sites. Report No. EERC 72-12, Earthquake
Engineering Research Center, University of California, Berkeley, 1972
[8] peer.berkeley.edu



ДИНАМИЧКИ ОДГОВОР ПОДЛОГЕ ДУЖ ТРАСЕ
БУДУЋЕ ЛИНИЈЕ БЕОГРАДСКОГ МЕТРОА
Резиме: У овом раду приказани су резултати прорачуна динамичког одговора на
површини слојевитог тла дуж трасе будуће линије Београдског метроа услед
дејства два изабрана земљотреса. Подаци о тлу за шест карактеристичних
профила преузети су из расположиве геотехничке документације. Прорачун
простирања вертикалних SH-таласа извршен је методом еквивалентне
једнодимензионалне линеарне анализе. Тло је представљено системом слојева
одговарајућих карактеристика. Понашање тла је вискоеластично. За дејство два
одабрана земљотреса различитог фреквентног састава приказана је упоредна
анализа резултата и изведени су одговарајући закључци.
Кључне речи: Простирање таласа, слојевит полупростор, еквивалентна линеарна
динамичка анализа, Београдски метро, земљотресно инжењерство







FREE VIBRATION AND BIFURCATION BUCKLING

ANALYSIS OF STRUCTURES USING THE
HARMONIC–COUPLED FINITE STRIP METHOD
Petar Marić1
Dragan D. Milašinović2 UDK: 534:519.6
Summary: This paper analyzes the problem of solving the free vibration and bifurcation
buckling of folded plate structures with different boundary conditions. For the boundary
conditions different from those of the strip simply supported on both ends, the
orthogonality characteristics for the integral expressions that appear in the stiffness
matrix formulation are no valid. To calculate the blocks of the stiffness matrix, it would
be necessary to know values of the integrals for all coupled series terms. This kind of the
finite strip analysis is named the harmonic-coupled finite strip method. This paper
present the solutions of the characteristic equations of the basic functions (or
eigenfunctions) derived from the beam vibration equation for the beams with different
boundary conditions.
Keywords: Harmonic-coupled finite strip method, basic functions, roots of characteristic
equations, accuracy of numerical evaluation, numerical analysis

1. INTRODUCTION

Typical folded-plate structures are supported by edge diaphragms and may have
arbitrary longitudinal support conditions. For these structures, taking into consideration
different edge boundary conditions, the design process should define the optimal shape
of the transversal cross-section, which means its geometry, size, and shape. However, for
the boundary conditions different from those of the strip simply supported on both ends,
the orthogonality characteristics for the integral expressions that apear in the stiffness
matrix formulation are no valid. To calculate the blocks of the stiffness matrix, it would
be necessary to know values of the integrals for all coupled series terms. This kind of the
finite strip analysis is named the harmonic-coupled finite strip method (HCFSM) [1].
This method takes into account the important influence of the interaction between the
buckling modes. In contrast, the conventional FSM, in its usual form, ignores this
interaction and therefore cannot be used in analysis of folded-plate structures for the
boundary conditions different from those of the strip simply supported on both ends.

1
ms Petar Marić, dipl.inž. elek., University of Novi Sad, Faculty of Technical Science, Trg Dositeja
Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, tel: +381 69 314 1593, e – mail: petarmaric@uns.ac.rs
2



Basic dynamic features of the folded-plate structures are determined by free vibration,
which is measured by natural frequencies and mode shapes of vibration. This is of great
importance in defining of the response of structures to dynamic loading.
Stability and instability of a statically equilibrium state are conventionally defined in
terms of the free motions of the system following an infinitesimal and once-and-for-all
disturbance from the equilibrium state. Static bifurcation buckling behavior of the
folded-plate structures can be obtained from linear equations, solving the standard
characteristic-value problem by a matrix of initial stress instead of the mass matrix in
free vibration.
This paper present the solutions of the characteristic equations of the basic functions (or
eigenfunctions) derived from the beam vibration equation for the beams with different
boundary conditions.

2. BASIC FUNCTIONS SOLUTION

In the case of different edge boundary conditions, the solution of the differential
equation of the free vibration of a finite length beam can be selected
d 4Yw ( y )  4 
 Yw ( y )  4  = 0. (1)
dy 4 a 
In this paper we’ve chosen to examine only one particular boundary condition. The finite
strip where one edge of the finite strip is clamped and the other is free is selected. The
mth mode of Ywm, is
 y  y
Ywm ( y ) = sin  m   sinh m 
 a   a 
sin( m )  sinh( m )   m y    y 
  cos   cosh m 
cos( m )  cosh( m )   a   a 
  m y   m y  
 sin a  cos( m )  sin a  cosh( m ) 
     
  sinh m y  cos(  )  sinh m y  cosh(  )
m m
  a   a  
   y    y  
  cos m  sin ( m )  cosh m  sin( m ) 
  a   a  
  m y   m y  
 cos a  sinh ( m )  cosh a  sinh( m ) (2)
= .
cos( m )  cosh( m )
in which m is obtained from the characteristic equation
cos( m ) cosh( m ) = 1. (3)



The characteristic equation must be accurately solved for m (m=1,...,100). The obtained
rootsm are then used to define the basic function Ywm(y) for further solving the
eigenvalue FSM problems, as shown in [1].

Figure 1. Characteristic function of clamped-free beam (LJ=3) when computed at IEEE
754 binary64 precision. To improve readability only the first 15 modes are shown

As can be seen from Figure 1 when approaching the m roots the characteristic function
changes its sign suddenly, mimicking the behavior of the signum function while in the
m ± ε area. The local extrema of the characteristic function tend to approach ±em,
making the resulting root-finding errors even larger - the function ”falls from huge
height” when approaching its root, as observed by the interaction with the x=13 vertical.
With each increasing mode the root-finding error grows exponentially and once the
higher modes (up to 100) are reached (not shown on Fig. 1 to improve its readability) it
becomes a very serious issue.
These two properties of the selected characteristic function lead to very large root-
finding errors, with the absolute error going up to 10121 when using the (semi-)analytic
solution from Eq. (4) for solving the selected characteristic equation.

m = (2m - 1)π/2 (4)

As shown on Figure 2, the analytic solution fails to yield accurate roots for most modes.
Furthermore, the analytic solution fails to produce accurate roots even when computed
using the high arbitrary-precision floating point arithmetic [2], as evidenced by Figure 3.
This makes the resulting root-finding errors unacceptable, especially for higher modes.
To combat the approximation error caused by the analytic solution we tried to find the
exact closed-form solution of the selected characteristic equation, but both SymPy [3],
and Mathematica have failed to find the exact closed-form solution, even when given
substantial computation time and resources.



Thus we turned to numerical root-finding solvers for better results, while using the
analytic solution as the initial guesstimate of the roots location. To avoid guessing which
of the existing root-finding solvers would yield the best results we decided to build a
tournament based system where all the supported root-finding solvers can compete in
solving the characteristic equation, the winner being the solver with the smallest root-
finding error.

Figure 2. Characteristic function root-finding errors of clamped-free beam when
computed at IEEE 754 binary64 precision

Figure 3. Characteristic function root-finding errors of clamped-free beam when

computed using the high arbitrary-precision floating point arithmetic (at 155 decimals)

When analyzing the numerical root-finding tournaments performance shown in Figure 2
(presented as the “best rootfinder” line) it can be seen that our tournament based system
outperforms the analytic solution. Unfortunately, it can also be observed that the



numerical root-finding tournaments alone are not enough to provide accurate roots for
the higher modes.
By coupling our numerical root-finding tournament based system with the high
arbitrary-precision floating point arithmetic, we form a hybrid method capable of
accurately solving the characteristic equations. We provide a reference Open Source
implementation of the hybrid method [4] under an OSI approved BSD Open Source
license [5]. We have also provided public access to our testing infrastructure [6], which
continuously runs our extensive test suite with over 2300 individual test cases.
The advantages of the hybrid method can be visually confirmed on Figure 3 (presented
as the “best rootfinder” line) where it’s shown the hybrid method is capable of yielding
accurate roots for all modes, unlike the other approaches discussed so far.
The hybrid method also poses substantial benefits when computing the basic function
Ywm(y), as demonstrated on Figure 4 – especially when compared to the analytic solution.

Figure 4. Basic function Ywm(y) of clamped-free beam (LJ=3) for mode 25

Based on this, it can be said the presented hybrid method should always be used when
solving the characteristic equations or computing the basic function Ywm(y).

3. CONCLUSIONS
This paper has demonstrated that the analytic solutions of characteristic equations may
result in very large root-finding errors, especially for higher modes, and that tournament
based numerical optimization should be used instead. Furthermore it has been shown
that the computations should be performed with arbitrary-precision floating point
arithmetic, as the IEEE 754 standard fails to provide sufficient precision.
A hybrid method, which couples these two approaches, has been proposed along with its
reference Open Source implementation, while demonstrating their effects and benefits.



REFERENCES

[1] Milašinović, D.D.: The Finite Strip Method in Computational Mechanics. Faculties
of Civil Engineering; University of Novi Sad, Technical University of Budapest and
University of Belgrade: Subotica, Budapest, Belgrade; 1997.
[2] Ghazi, K.R., Lefevre, V., Theveny, P., Zimmermann, P.: Why and how to use
arbitrary precision. Computing in Science & Engineering 12(1-3), 5–5 (2010)
[3] SymPy Development Team: SymPy - Python library for symbolic mathematics
(2012), http://www.sympy.org
[4] Marić, P., Milašinović, D.D.: beam_integrals public code repository,
https://bitbucket.org/petar/beam_integrals/src/
[5] Open Source Initiative: The BSD 3-Clause License (2013),
http://opensource.org/licenses/BSD-3-Clause
[6] Marić, P.: beam integrals Jenkins project page,
http://ci.petarmaric.com/job/beam_integrals/
АНАЛИЗА СЛОБОДНИХ ВИБРАЦИЈА И

БИФУРКАЦИОНОГ ПРОБЛЕМА ИЗВИЈАЊА
ХАРМОНИЈСКИ-СПОЈЕНИМ МЕТОДОМ
КОНАЧНИХ ТРАКА
Резиме: Рад анализира проблем слободних вибрација и проблем бифуркационог
извијања полиедарксих конструкција са различитим условима ослањања на
ослоначким дијафрагмама, применом метода кончних трака. За ослоначке услове,
различите од слободно ослоњених, услови ортогоналности функција помјерања не
вриједе. За срачунавање блокова матрица крутости је неопходно познавати
вриједности интеграла за све међусобно различите чланове реда, који се појављују
на основу базних функција помјерања. Овај вид метода коначних трака је назван
хармонијски-спојен метод коначних трака. Рад представља рјешења
карактеристичних једначина базних функција изведених из једначине попречних
вибрација греде са различитим условима ослањања на њеним крајевима.
Кључне речи: Хармонијски-спојен метод коначних трака, базне функције,
коријених карактеристичних једначина, тачност нумеричког срачунавања,
нумеричка анализа




FREQUENCY- AND TIME-DOMAIN METHODS

RELATED TO FLUTTER INSTABILITY PROBLEM
Anina Šarkić1
Miloš Jočković2
Stanko Brčić3 UDK: 624.21:624.042
Summary: Bridge flutter phenomenon presents an important criterion of instability,
which has to be considered in the bridge design phase. This paper presents different
bridge flutter methods which can be used to solve the flutter problem, such as most
commonly used frequency-domain approach, then equivalent approuch in time-domain,
and the approximation based on the quasi-steady theory. A numerical example related to
the tipical bridge cross-section follows presented approaches.
Keywords: Flutter, flutter solution, unsteady load models
1. FLUTTER
Classic flutter is a type of the flutter, in which two degrees of freedom of the structure,
namely rotation and vertical translation, couple in a flow-driven unstable oscillation. The
motion is characterized by the fluid forces feeding energy into the system during one
cycle of its oscillation. This energy counteracts the energy absorptions by structural
damping. The critical condition is reached by the certain wind speed, called critical wind
velocity, related to the total zero damping, i.e. structural and aerodynamic damping
together. In addition, the structure oscillates with the same frequency in bending and
torsion (critical frequency).
1.1 Frequency Approach

Most commonly used formulation of the motion-induced forces (also called self-excited
or aeroelastic forces) is proposed by Scanlan and Tomko (1971). The method takes into
account aerodynamic parameters called flutter derivatives to define a linear aeroelastic
subsystem expressed through aeroelastic forces as:
1  z B z
Lae  U 2 B  KH1*  KH 2*  K 2 H 3*  K 2 H 4*  (1)
2  U U B

1
Mr Anina Šarkić, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 586, e – mail: anina@grf.bg.ac.rs
2
MSc Miloš Jočković, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 581, e – mail: milosjockovic32@gmail.com
3
Prof dr Stanko Brčić, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 544, e – mail: stanko@grf.bg.ac.rs



1  z B z
M ae  U 2 B 2  KA1*  KA2*  K 2 A3*  K 2 A4*  (2)
2  U U B
In these equations, K  B / U is the reduced frequency and H i* , Ai* (i  1...4) are the
flutter derivatives, q0  1 2 U 2 is the kinetic pressure,  represents the air density, U
the mean wind velocity, B is the bridge deck width. Speciality of the proposed method
is that these coefficients are functions of reduced frequency and this dependency is
usually evaluated experimentally using the wind tunnel tests for a specific cross-
sectional shape of a bridge deck.

1.2 Solution of Flutter Equations
Once the aeroelastic forces are established (Eq. 1 and Eq. 2), the critical conditions, i.e.
critical velocity for the onset of flutter can be calculated. The simplest way to establish
critical wind velocity is to consider a rigid section model of the bridge deck with two
degrees of freedom (2DOF model), namely vertical z (heave) and torsional  (pitch).
The 2DOF equation of motion per unit length can be written as follows:
mz  cz z  k z z  Lae , I   c   k   M ae (3)
where Lae and M ae are self-excited forces presented in Eq. 1 and Eq. 2, m is mass and
I mass moment of inertia per unit length of the bridge cross-section and k z and k are
stiffnesses and cz and c damping coefficients, for respective degrees of freedom.
For the case of coupled flutter critical condition, heave and pitch can be considered as
harmonic motion with the same circular frequency:
z (t )  zeit ,  (t )   eit (4)
After the substitution of Eqs. 1, 2 and 4 in Eq. 3 eigenvalue problem of stability of
motion is formulated with flutter frequency and the critical wind speed as unknowns.
Details related to the implementation of this solution could be found in Mannini (2006).

1.3 Time-Domain Approach
The flutter derivatives are not well suited for the time domain simulations, as being
expressed as a function of frequency. As a counterpart to flutter derivatives in time
domain, non-analytical functions can be estimated. They describe the development of the
forces due to the sudden infinitesimal structural motions and these functions are called
the indicial functions. Then the history of motion can be seen as a series of these
infinitesimal step-wise increments. Under the assumption of linearity of load, the self-
excited forces in time domain (counterparts of Eq. 1 and 2) can be expressed as
convolutions of these indicial functions.
Usual practice to determine these functions is from the corresponding (measured) flutter
derivatives (Borri and Höffer, 2000, Salvatori, 2007) taking the typical approximation of
representing the indicial function as a sum of exponential filters:
N Rr
 Rr ( s )  1   anRr exp(bnRr s ) (5)
n 1



where R=L or M and r= z /U and  , s  2Ut B is the non-dimensional time, anRr and
bnRr are non-dimensional coefficients, and N Rr is the number of terms chosen to
approximate the indicial function  Rr . Substituting harmonic motions into the
previously mentioned convolution integrals, the aeroelastic load is again expressed in
frequency domain, and in this form can be compared to the load based on flutter
derivatives (Eq. 1 and 2). In this way the relationships between indicial function
coefficients and flutter derivatives are obtained. Due to the nature of these relationships,
the indicial functions (with non-dimensional coefficients anRr and bnRr as unknowns) are
then identified by means of nonlinear least square optimisation. Details of the method,
which is followed within this work, are described in Salvatori and Borri (2007).

1.4 Quasi-Steady Approximation
When the reduced frequency of oscillation is small the time needed by the fluid particles
to travel the bridge width (B/U) is small with respect to the period of oscillation of the
structure (2π/ω). Consequently the fluid memory effects tend to become small and the
quasi-steady theory can be used instead of the unsteady theory. In the quasi-steady
approach at each time the forces do not depend on what happened before and the
structure is seen by the flow as it is stationary with its instantaneous values of
displacements and velocities. Expressions for self-excited forces using quasi-steady
approximation are:
  dC  z dC  dC  B 
Lqsae  q0 B    L  CD   L    L  CD   z   (6)
  d   U d   d   U 
 dC z dCM dC B 
M aeqs  q0 B 2   M    M    (7)
 d U d d U 
Ci are quasi-stationary coefficients which can be obtained normalizing mean along-wind
drag force D , an across-wind lift force L and a pitch moment M as:
D L M
CD ( ) 
q0 BLB
, CL ( ) 
q0 BLB
, CM ( ) 
q0 B 2 LB
(8)
with respect to the mean angle of flow attack and dCi d are its first derivatives. Since

these coefficients depend on geometry of the cross-section, they are usually obtained
experimentally from standard wind tunnel tests as a function of angle of attack  . The
dimensionless parameters i represents the eccentricity parameter (Salvatori and Borri
(2007)).

Experiments are performed in the boundary layer wind tunnel of Ruhr University
Bochum. The flutter derivatives are identified based on the forced vibration method. The
experimental rig also provides a set up for the investigation of a fixed bridge deck placed



under a certain angle of attack. The bare symmetric box section is considered. Detailed
explanation of the measurements and the bridge cross-section can be found in Šarkić et
al. (2012).
The obtained quasi-stationary coefficients are plotted in Figure 1 as a function of the
angle of the flow attack. The oncoming wind velocity is around 4 m/s.

Figure 1. Quasi-stationary force coefficients
All eight flutter derivatives used in Eq. 1 and 2 are presented in Figure 2. They are
presented for the range of reduced velocities till Ured=30 (where Ured =U/Bf=2π/K).
Based on these functions, aeroelastic loads can be evaluated by the Eq. 1 and 2. Using
the 2DOF model described in Section 2.2 critical velocity can be estimated. In this case
structural properties of the used bridge deck are given in Table 1. The critical velocity is
obtained around Ucr=70.46m/s.
In addition to flutter derivatives evaluated from the wind tunnel tests, Figure 2 also
shows quasi-steady approximations of derivatives. They are evaluated comparing the
coefficients which stand beside considered displacements and its first derivatives in two
aeroelastic formulations: aeroelastic forces based on the derivatives (Eq. 1 and 2) and
quasi-steady approximation (Eq. 6 and 7). As it can be observed, not all flutter
derivatives have their counterparts in quasi-steady approximation. The missing ones are
H4* and A4* which are not decisive related practical examples of bridge aerodynamics.
It can be remarked that the approximations are following the same trend. Another
unknown in case of quasi-steady approximation is related to the choice of eccentricity
parameters i . They have strong influence on most important damping derivatives H*2
and A*2 . Namely, parameters i describe the position of the neutral points for the
respective force components. In general case of the bridge section a common point does
not exist (Salvatori, 2007, Neuhaus and Höffer (2011)). Therefore, i parameters must
be evaluated from dynamic tests. Here following the procedure described in Neuhaus
and Höffer (2011) parameters are evaluated from H*2 and A*2 curves which leads to
βz=1.761 and βα=-1.378. Based on the quasi-steady flutter derivatives from Figure 2
critical velocity is evaluated as more conservative value Ucr=66.97m/s.
Based on these measured flutter derivatives, indicial functions are evaluated and selected
ones are presented in Figure 3. As it is already mentioned, as an outcome of the
nonlinear optimisation for each indicial function non-dimensional coefficients anRr and
bnRr are identified. Based on the relationships between indicial function and flutter



derivatives, flutter derivatives can be approximated also using these non-dimensional
coefficients. This represents a quality check for identified indicial functions. Therefore
in Figure 2 corresponding flutter derivatives evaluated based on identified non-
dimensional coefficients anRr and bnRr (related to indicial functions in Figure 3) are also
included, showing satisfying agreement. These functions, in the form of convolution
integrals can also be used to estimate critical wind velocity. Namely, the equations of
motion presented in Section 2.2 can be solved for different velocities only with the
aeroelastic forces expressed in time domain. By increasing the velocity, the critical
velocity can be estimated as one which is causing unstable oscillations. Nevertheless,
due to the equivalency of two approaches, namely frequency and time, both solutions
should converge.
Table 1: Structural properties of considered bridge4
B[m] mz[kg/m] mα[kg/m] fz[Hz] fα[Hz] ζz[-] ζα[-]
18.3 12820 426000 0.142 0.355 0.006 0.005
Figure 2. Flutter derivatives obtained directly from the measurements, using quasi-
steady approximation and using optimized values from identified indicial functions

4
Values are taken from Øiseth at al. (2010), where the similar bridge deck section is considered with the use
of multi-modal analisys. Two heave and pitch modes are corresponding to the presented main coupled modes
from the related paper.



Figure 3. Selected indicial functions
3. CONCLUSIONS
The main concern of this paper is to present different bridge flutter approaches. Three
different methods are presented: approach related to the frequency domain, approach
related to the time domain and an approximation based on the quasi-steady coefficients.

ACKNOWLEDGEMENT

The authors gratefully acknowledge the fruitful cooperation with Prof. Dr. Ing. R.
Höffer, Ruhr University Bochum related to the measurements in the wind tunnel also the
financial support through the project TP36046 of the Ministry of Science and
Technology of the Republic of Serbia is acknowledged.

REFERENCES

[1] Borri, C., Höffer, R.: Aeroelastic wind forces on flexible girders. Meccanica, 2000,
vol. 35, p.p. 1-15.
[2] Mannini, C.: Flutter vulnerability assessment of flexible bridges, University of
Florence and University of Braunschweig, Florence, 2006.
[3] Neuhaus, C., Höffer, R.: Identification of quasi-stationary aeroelastic force
coefficients for bridge deck section using forced vibration wind tunnel testing.
Proceedings of 8th International Conference on Structural Dynamics, EURODYN
2011, 2011, p.p. 1386-1392.
[4] Salvatori, L., Borri, C.: Frequency- and time-domain methods for the numerical
modeling of full-bridge aeroelasticity. Computers and Structures, 2007, vol. 85, p.p.
675-687.
[5] Šarkić, A., Fisch, R., Höffer, R., Bletzinger, K.U.: Bridge flutter derivatives
based on computed, validated pressure fields. Journal of Wind Engineering and
Industrial Aerodynamics, 2012. vol. 104-106, p.p. 141-151.
[6] Scanlan, R.T.: Airfoil and bridge deck flutter derivatives. Journal of the
Engineering Mechanics Division Proceedings of the ASCE, 1971, vol. 97, № 6, p.p.
1717-1737.
[7] Øiseth, O., Rӧnnquist, A., Sigbjӧrnsson, R.: Simplified prediction of wind-induced
response and stability limit of slender long-span suspension bridges, based on



modified quasi-steady theory: A case study. Journal of Wind Engineering and
Industrial Aerodynamics,2010, vol. 98, p.p. 730-741.
АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА ФЛАТЕРА У ВРЕМЕНСКОМ

И ФРЕКВЕНТНОМ ДОМЕНУ
Резиме: Феномен флатера мостова представља вазан критеријум стабилности,
који мора бити узет у обзир током процеса пројектовања. У овом раду су
приказане различите методе за решавање проблема флатера, међу којима су
приступ у фреквентном домену, еквивалентни приступ у временском домену, као
и апроксимација на бази квази-стационарне теорије. Нумерички пример типичног
попрепчног пресека моста прати приказане приступе.
Кључне речи: Флатер, решење флатера, модели нестационарног оптерећења







OPTIMUM TRUSS DESIGN USING BIG BANG – BIG

CRUNCH ALGORITHM
Aleksandar Milajić1
Dejan Beljaković2
Dušan Barović3 UDK: 624.072.22:004.421.2
Summary: Big Bang – Big Crunch algorithm is relatively new optimization method
inspired by one of the theories of the evolution of the universe. In this paper, the
algorithm is presented for solving optimum design of spatial truss structure. Numerical
results of solving a benchmark problem demonstrate the efficiency of the presented
method compared with other authors’ results.
Keywords: Big Bang – Big Crunch, optimization, truss structures
1. INTRODUCTION
Truss optimization is one of the most active branches of the structural optimization. Size
optimization of truss structures involves determining optimum values for member cross-
sectional areas that would minimize the weight of a given truss structure. This minimum
design should also satisfy the inequality constraints that limit design variable sizes and
structural responses. In the last decades, different nature inspired evolutionary
algorithms have been developed and employed for structural optimization, such as
Genetic Algorithms, Bat Algorithm, Wolf Pack Search, Rats Herds Algorithm, Ant
Colony Optimization, Particle Swarm Optimizer and many other heuristic procedures
that incorporate random variation and selection mechanisms. Information obtained in
each cycle are used for choosing new starting points in the subsequent cycles. These
algorithms do not require for a given function to be derivable and an explicit relationship
between the objective function and constraints is not needed.

Big Bang – Big Crunch (BB-BC) algorithm, introduced by Erol and Eksin [1], is
relatively new optimization method that relies on one of the theories of the evolution of
the universe namely, the Big Bang and Big Crunch theory and has a low computational
time and high convergence speed.

1
Doc. dr Aleksandar Milajić, dipl.inž. građ., University Union Nikola Tesla, Faculty of Construction
Management, Cara Dušana 6264, Belgrade, Serbia, tel: +381 63 85 85 830, e-mail:
aleksandar.milajic@gmail.com
2
Doc. dr Dejan Beljaković, dipl.inž. građ., University Union Nikola Tesla, Faculty of Construction
Management, Cara Dušana 6264, Belgrade, Serbia, tel: +381 64 122 43 01, e-mail: beljak @mail.com
3
Dušan Barović, dipl.inž.građ., University Union Nikola Tesla, Faculty of Construction Management, Cara
Dušana 6264, Belgrade, Serbia, e-mail: dusan.barovic@gmail.com



In this study, BB-BC algorithm is implemented for solving the truss optimization
problem. Comparison of the results obtained in solving a benchmark problem (25-bar
spatial truss) and the results proposed by other authors indicates that BB-BC method is
efficient and reliable for optimum design of spatial truss structures.

2. OPTIMUM DESIGN OF TRUSS STRUCTURES
Mathematically, the optimal design of a truss can be formulated as finding:

A  A1 , A2 ,..., An , Ai  D (1)

where A is the set of design variables, Ai is the cross-sectional area of member i, ng is the
number of groups of members and D denotes the allowable set of values for the design
variable Ai, to minimize

nm
W(A)    i Ai Li (2)
i 1

where W(A) is weight of the structure; nm is the number of members of the structure; γi
represents the material density of member i and Li is the length of member i, subject to
constraints:

g j ( A)  0, j  1,2,..., n (3)

Usual constraints for stress structures are stress nodal displacements limitations.

3. BIG BANGBIG CRUNCH (BB-BC) ALGORITHM

The BB-BC method developed by Erol and Eksin [1] consists of two phases: a Big Bang
phase and a Big Crunch phase. The authors associated the random nature of the Big
Bang to energy dissipation or the transformation from an ordered state (a convergent
solution) to a disorder or chaos state (new set of solution candidates). This method is
basically similar to the Genetic Algorithms in respect to creating an initial population
randomly. The creation of the initial population randomly is called the Big Bang phase.
In this phase, the candidate solutions are spread all over the search space in a uniform
manner.



The Big Bang phase is followed by the Big Crunch phase. The Big Crunch is a
convergence operator that has many inputs but only one output, named as the centre of
mass, since the only output has been derived by calculating the centre of mass, where the
term mass refers to the inverse of the merit function value. The point representing the
centre of mass that is denoted by xc and can be calculated according to:

N
1 i

 c i 1 f i
x

x  N (4)
1
i 1 f
i

where xi is a point within an n-dimensional search space generated, fi is a fitness function
value of this point, and N is the population size in Big Bang phase.

The convergence operator in the Big Crunch phase is different from ‘exaggerated’
selection since the output term may contain additional information (new candidate or
member having different parameters than others) than the participating ones, hence
differing from the population members. This one-step convergence is superior compared
to selecting two members and finding their centre of gravity. This method takes the
population members as a whole in the Big-Crunch phase that acts as a contraction
operator.

After the Big Crunch phase, the algorithm creates the new solutions to be used as the Big
Bang of the next iteration step, by using the previous result (centre of mass). This can be
accomplished by spreading new off-springs around the centre of mass using a normal
distribution operation in every direction, where the standard deviation of this normal
distribution function decreases as the number of iterations of the algorithm increases:

l r
x new  x c  (5)
k

where xc stands for centre of mass, l is the upper limit of the parameter, r is a normal
random number and k is the iteration step. Then new point xnew is both upper and lower
bounded.

After the second explosion, the new centre of mass is calculated and successive
explosion-contraction steps are carried repeatedly until a stopping criterion has been met.

The BB–BC approach takes the following steps [1]:
 Step 1: Form an initial generation of N candidates in a random manner. Respect
the limits of the search space.
 Step 2: Calculate the fitness function values of all the candidate solutions.
 Step 3: Find the centre of mass according to (10). Best fitness individual can be
chosen as the centre of mass.



 Step 4: Calculate new candidates around the centre of mass by adding or
subtracting a normal random number whose value decreases as the iterations
elapse of using (11).
 Step 5: Return to Step 2 until stopping criteria has been met.

The topology and nodal numbers of a 25-bar spatial truss structure are shown in Figure
1. In this example, designs for two load cases (Case 1 – discrete variables, Case 2 –
continuous variables, Table 1) are performed and the results are compared to those of
other optimization techniques employed by different authors [2–10]. In these studies, the
material density is considered as 2767.990 kg/m3 and the modulus of elasticity is taken
as 68.950 MPa. Twenty five members are categorized into eight groups, and the design
variables are the areas of each truss group. The design variable A1 is the member that
connects node 1 to node 2; A2 are members 1-4, 2-3, 1-5 and 2-6; A3 are members 2-5,
2-4, 1-3 and 1-6; A4 are members 3-6 and 4-5; A5 are members 3-4 and 5-6; A6 are
members 3-10, 6-7, 4-9 and 5-8; A7 are members 3-8, 4-7, 6-9 and 5-10; and A8 are
members 3-7, 4-8, 5-9 and 6-10. The range of cross-sectional areas varies from 0.6452–
21.94 cm2. Maximum allowable node displacement are ± 8.89 mm in every direction,
while the axial stress constraints and loading conditions are presented in Table 1.

Figure 1. 25-bar spatial truss



Table 1. Loading conditions and stress limitations for 25-bar truss
Loading conditions (kN) Stress limitations (MPa)
Node 1 2 3 6 Group Compression Tension
Px 0.0 0.0 0.0 0.0 1,4,5 241.96 275.80
Case 1 Py 89 89 0.0 0.0 2 79.913 275.80
Pz 22.25 22.25 0.0 0.0 3 119.31 275.80
Px 4.45 0.0 2.22 0.5 6 46.603 275.80
Case 2 Py 44.5 44.5 0.0 0.0 7 47.982 275.80
Pz 22.25 22.25 0.0 0.0 8 76.410 275.80

Obtained results and comparison with results of other authors are presented in Table 2.
It can be concluded that the final results are very satisfactory because proposed
algorithm reaches a satisfying solution for the discrete design variables (Case 1) and an
excellent solution for the continuous variables (Case 2). Besides that, BB–BC has low
computational time and high convergence speed compared to the Genetic Algorithms.
Table 2. Performance comparison for 25-bar truss

Case 1
Rajeev Erbatur Coello Togan Lemonge
Ai This study
[2] [3] [4] [5] [6]
A1 0,645 0,645 0,645 0,645 0,645 0,645
A2 11,614 7,742 4,516 1,936 1,936 4,516
A3 14,840 20,646 20,646 21,937 21,937 21,937
A4 1,290 0,645 0,645 0,645 0,645 0,645
A5 0,645 7,097 9,033 12,904 13,549 11,614
A6 5,162 5,807 7,097 6,452 6,452 6,452
A7 11,614 2,581 3,226 3,226 3,226 1,936
A8 19,356 21,937 21,937 21,937 21,937 21,937
W (kg) 247,67 223,99 224,05 219,25 219,93 220,78
Case 2
Venkayya Lee Saka Adeli Togan
Ai This study
[7] [8] [9] [10] [5]
A1 0,181 0,303 0,065 0,065 0,645 0,065
A2 12,671 13,046 13,278 12,814 13,549 12,827
A3 19,879 19,033 19,279 19,104 18,066 19,298
A4 0,065 0,645 0,065 0,065 0,645 0,065
A5 0,065 0,090 0,065 0,065 0,645 0,065
A6 4,471 4,439 4,491 5,200 4,516 4,413
A7 10,827 10,690 10,775 10,839 10,968 10,820
A8 16,949 17,182 16,724 16,324 17,40 17,182
W (kg) 247,43 246,93 247,32 247,51 249,95 247,28



5. CONCLUSION

In this paper a heuristic population-based search inspired by the Big Bang and Big
Crunch theory (BB–BC) of the evolution of the universe is implemented for solving the
spatial truss optimization problem. Comparison of numerical results for the benchmark
problem with the solutions obtained by other heuristic approaches indicates that
proposed method is efficient and sufficiently reliable for solving complex problems in
the field of optimum structural design.
REFERENCES

[1] Erol, O.K., Eksin, I.: New optimization method: Big Bang–Big Crunch. Advances in
Engineering Software, 2006., vol. 37, p.p. 106–11.
[2] Rajeev, S., Krishnamoorthy, C.S.: Discrete optimization of structures using genetic
algorithms. Journal of Structural Engineering, ASCE, 1992., vol. 188, № 5, p.p.
1233–50.
[3] Erbatur, F., Hasancebi, O., Tutuncu, I., Kılıc, H.: Optimal design of planar and
space structures with genetic algorithms. Computers and Structures, 2000., vol. 75,
p.p. 209–24.
[4] Coello, C.A., Christiansen, A.D.: Multiobjective optimization of trusses using
genetic algorithms. Computers and Structures. 2000., vol. 75, p.p. 647–60.
[5] Togan, V., Daloglu, A.T.: An improved genetic algorithm with initial population
strategy and self-adaptive member grouping. Computers and Structures, 2008., vol.
86 p.p. 1204–1218.
[6] Lemonge, A.C.C. and Barbosa H. J.C.: An adaptive penalty scheme for genetic
algorithms in structural optimization. International Journal for Numerical Methods
in Engineering, 2004., vol. 59, p.p. 703–736.
[7] Venkayya, V.B.: Design of optimum structures, Computers and Structures, 1971.,
vol. 1, № 1–2, p.p. 265–309.
[8] Lee, K.S., Geem, Z.W.: A new structural optimization method based on the
harmony search algorithm. Computers and Structures, 2004., vol. 82, p.p. 781–98.
[9] Saka, M.P.: Optimum design of pin-jointed steel structures with practical
applications. Journal of Structural Engineering, ASCE. 1990., vol. 116, № 10, p.p.
2599–620.
[10] Adeli, H., Kamal, O.: Efficient optimization of space trusses. Computers and
Structures, 1986., vol. 24, № 3, p.p. 501–11.
[11] Milajić, A.: Optimum structural design of truss structures using self-adaptive
metaheuristics (in Serbian), PhD thesis, 2012., University Union Nikola Tesla,
Belgrade.



ОПТИМИЗАЦИЈА РЕШЕТКЕ АЛГОРИТМОМ
ВЕЛИКИ ПРАСАК - ВЕЛИКО САЖИМАЊЕ
Резиме: Алгоритам Велики прасак – велико сажимање је релативно нова метода
оптимизације инспирисана једном од теорија о еволуцији космоса. У раду је
приказан примена овог алгоритма за решавање проблема оптималног
димензионисања просторне решеткасте конструкције. Нумерички резултати
добијени решавањем стандардног проблема за тестирање показују ефикасност
алгоритма у поређењу с резултатима других аутора.
Кључне речи: Велики прасак - велико сажимање, оптимизација, решеткасте
конструкције







ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА АПЛИКАТИВНИХ

ПРОГРАМА‘ConstructApp’
Војислав Михаиловић1
Александар Ландовић2 УДК: 004.42CONSTRUCT
Резиме: Преглед садржаја групе апликативних програма под називом
’ConstructApp‘ (или сажето‘Cn’) чине три групе програма: ‘ConstructSECTION’,
’ConstructELEMENT’ и ‘StucturalSTATICS –Cn13’. У раду је описан садржај
програма и даје се сажет приказ њихових могућности за решавање ћестих
задатака у пракси, који се појављују при пројектовању и грађењу конструкција.
Прва група програма садржи седам потпрограма, друга пет и трећа четири
потпрограма. Сруктура прогама за све три групе је усвојена да буде са сличним
решењем форми, што знатно олакшава рад на пословима програма. Примењена
решења у трецој групи одговарају класичном концепту Методе сила и Методе
деформација уз примену матричног рачуна.
Кључне речи: Програм, армирани бетон (АБ), преднапегнути бетон, спрегнута
конструкција, течење бетона, скупљање бетона, прслина, армирање елемената,
померања, утицајне линије, статички утицаји, метода сила, метода
деформација, матрични рачун.

1. UVOD
Aplikativni program ’ConstructSECTION’ postavljen je na delu ’Sajta’ GFS 2004., a već
2005.g. ’ConstructELEMENT’. Više nezavisnih podprograma ovih programa je
korisćeno u nastavi pre 2001.g. U zavisnosti od namene oni su grupisani u prethodno
navedena dva programa čineći logične celine. Međutim, za kompletno njihovo
korisćenje, radi proračuna pomeranja usled tečenja i skupljanja betona u konstrukcijama,
pojavila se potreba za formiranjem programa iz oblasti statike linijskih sistema u ravni
(Primer primene prikazan je u radu[10]). Kako je već postojala verzija programa u
’Basic’-u iz perioda pre 1980 (u IMS-u), to je formiran u 2013. novi, kompletniji
program ‘StucturalSTATICS –Cn13’. On je urađen sa istom strukturom formi i sličnim
rešenjem unosa podataka i prikazom rezultata kao u prethodna dva programa, što je šire
opisano u radu [19]. Predmet sadržine ovih programa je sledeći:
(1) Prvi program ’ConstructSECTIONS’ može se primeniti za analizu napona i
deformacija poprečnih preseka spregnutih kostrukcija, zatim u AB i prednapregnutom

1
Проф. др Војислав Михаиловић, дипл инж грађ., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел:
024/554-300, e -mail: voja@gf.uns.ac.rs
2
Мр Александар Ландовић, диг ГФ Суботица, Козарачка 2а, тел: 024/554-300, e -mail: landovic@
gf.uns.ac.rs



betonu. Drugo područje primene je dimenzionisanje AB preseka. Pored toga, može se
koristiti za analizu stabilnosti AB, metalnih i spregnutih elemenata, za proračun
momenata inercije i pratećih geometrijskih karakteristika. Podprogrami obuhvataju
skoro sve vrste analiza preseka u praksi, odnosno to su zadaci PRESEKA konstrukcija.
Teorijske podloge ovog programa su date u radovima [7],[8],[12] i [14].
(2) Drugi program ‘Construct ELEMENTS’, analizira smičuće veze po dužini AB
elementa, zatim pomeranja homogenih (elastično stanje) konstrukcija, pomeranja AB
konstrukcija i armiranja AB elemenata. Prema tome, program analizira, najviše,
ELEMENTE konstrukcija, ali neki podprogrami primenjuju se i za kostrukcije u celini
(‘Delta’) i predstavlja prirodni nastavak prve grupe programa. Teorijske podloge ovog
programa su date u radovima [5],[14] i [17].
(3) Treći program ‘StructSTATICS–Cn 13‘ služi za analizu, projektovanje i građenje
konstrukcija u oblasti graditeljstva. U okviru ovog progama razmatraju se samo zadaci i
problemi iz oblasti Statike linearno elastičnih konstrukcija. Teorijske podloge ovog
programa su date u radovima[16], [17] i [18].
Cilj ovog rada je sledeći:
(1) Omogućiti korisnicima aplikacionog programa ConstructSECTION (raniji naziv
ConstructA04), ConstructELEMENT’11 (raniji naziv ConstructB05) i StructSTATICS
lakši i uspešniji rad na problemima koje oni obrađuju. U zadacima ovih programa treba
poznavati presečne sile za elastično ponašnje konstrukcija. Podaci koji se dobijaju preko
drugih programa ne mogu se uvek lako koristiti. Sa druge strane, želja je da se u novom
programu koriste slične ulazne forme, slične opcije na njima i izlazne forme sa
rezultatima, kao i forme sa dijagramima njihovih prikaza. Na taj način se znatno
olakšava primena starih i novih programa.
(2) Obaveštenje da ovaj program postoji, internet link gde se može pronaći
(www.gf.uns.ac.rs/~constructapp) i saopšte iskustva njegove primene.
(3) Zainteresovati potencijalne korisnike za njegovu primenu.
(4) Olakša računsku analizu u praksi (lako, brzo i tačno).
(5) Iistakne potrebu jednakosti Edukacija = Praksa.
(6) Prikažu samo osnovni podaci o programima da bi se lakše steklo što bolje
sagledavanje celine sva tri programa.
Postoje u praksi komercijalni i univerzitetski programi, koji imaju različite ciljeve, što se
vidi iz njihovog naziva.
Ako se pogledaju navedeni ciljevi (1-6) oni nisu uvek ispunjeni.
U našim programima se može pratiti tok obrade proračuna u koracima uz mogućnost da
se dobiju, u toku rada, vrednosti parametara i rezultata u fazama kao što se obrađuju
zadaci običnim kalkulatorom.
Obimni programi, koji su zasnovani na primeni specijalnih procesora za ulaz, proračun i
prikaz rešenja, daju rezultate, često, samo na kraju rada.
Zbog toga nisu uvek u mogućnosti da obrade raznovrsne poprečne preseke ili, ponekad, i
zadato opterećenje na konsrukciji. Postupna obrada svake faze proračuna omogućava da
se lakše i brže otkriju greške pri unosu podataka i, često, u primenjenom algoritmu
proračuna. Pored mnogih programa, koji se danas mogu pronaći na internetu, postoji
uvek opravdana težnja da fakultet ima i svoje programe. Programi koji se formiraju u
okviru fakulteta treba skoro uvek da imaju prednost. Programi mogu da se inoviraju, pre
svega, prema želji korisnika na fakultetu i van njega, da se dopunjuju i menjaju.



Usklađivanje nastave i korisničkih programa, preko upoređivanja rezultata, lakše se
ostvaruje sa svojim programima. Moguće veće računske greške komercijalnih progama
teško se mogu opravdati, jer je i teorijski pristup često nedovoljno poznat zbog teskoća
oko komuniciranja sa autorima programa ili nedovoljnih podataka iz literature. Često se
osnovna izvorna literatura, koja je poslužila za izradu programa, nedovoljno prikazuje.
Deo ugleda i afirmacije fakulteta zavisi od uspešnih i kvalitetnih softvera, koji su nastali
kao plod istraživačkih i stručnih napora saradnika fakulteta. Bitan uslov, koji softver
verovatno treba da ispuni, to su zadaci prakse i primenjenih tehnologija, a samo,
ponekad, ‘izmišljeni’ zadaci radi dobijanja ‘poena’ za napredovanje na fakultetu i sl.
Programi su urađeni u skladu sa našim i evropskim propisima ('Eurocode').

2. OPIS SADRŽAJA PROGRAMA

Osnovni podaci o sadržaju programa biće prikazani prema već usvojenom redosledu tri
aplikativna progama u uvodu rada.

A) Construct SECTION - Aplikativni program za analizu porečnih preseka.

Na sl.1 je prikazana glavna forma, koja sadrži 7 nezavisnih podprograma. Prema
redosledu na ovoj slici biće prikazan sadržaj poslova, koji su dati, sada, sa nešto
detaljnijim podacima.

Slika 1. Glavna forma programa ’Construct SECTIONS‘



(1) SRCHom - Podprogram za analizu napona u AB homogenim presecima
(preseci bez prslina)
 Naponi i dilatacije. Armatura u preseku se svodi na beton preko odnosa modula
elastičnosti n=Ea/Eb.
 Momenti inercije, težiste i dr. (samo za AB)
 Dijagrami napona
 Skica porečnog preseka.
U nazivu podprograma pojedina slova imaju sledeća značenja:
S – stress (napon);
RC – reinforced concrete (AB)
HOM – homogeneous (homogeno stanje preseka - bez prslina)

(2) SRC Crack - Podprogram za napone u AB presecima (preseci sa prslinom)
 Naponi i dilatacije. Armatura u preseku se svodi na beton preko odnosa n=Ea/Eb.
 Momenti inercije, težiste i dr. (samo za AB)
 Dijagrami napona
 Skica porečnog preseka.
RC – reinforced concrete (AB);
Crack – Crack (stanje preseka sa prslinom):

(3) SCOMa- Podprogram za analizu napona u spregnutim presecima čelik -
beton
 Momenti inercije, težiste i dr. (samo za već poznate delove betona i čelika)
 Normalni naponi (elastični, kao i usled tečenja i skupljanja betona)
 Dijagrami napona (raspored po po visini preseka)
 Prednaprezanje.
COM – composite (spregnuti);
a – steel&concrete (čelik - beton)
Osnovni deo preseka je čelik .

(4) SCOMb- Podprogram za analizu napona u spregnutim presecima beton -
čelik
 Momenti inercije, težiste i dr.(samo za unapred poznate delove betona i čelika)
 Normalni naponi ( elastični, tečenja i skupljanja betona)
 Dijagrami napona (raspored po po visini preseka)
 Prednaprezanje .
S – stress(napon) ;
COM – composite (spregnuti);
b – concrete & steel (beton -čelik)



Osnovni deo preseka je beton.

(5) DPres- Podprogram za dimenzionisanje AB preseka;
 Površina armature za vise zadataka [12];
 Koeficijenti armiranja preseka;
 Granična nosivost preseka greda, stubova i dr.
 Granična nosivost za biaksijano optrećene elemente;
D – design (dimenzionisanje) ;
Pres – section in Serbian (presek);

(6) StELEMENT- Podprogram za analizu vitkih elemenata (za AB elemente,
metalne i spregnute)
 Naponi u preseku za servisne sile (centični i eksentrični pritisak);
 Granična nosivost preseka greda, stubova i dr.
 Granična nosivost (centični i eksentrični pritisak);
Uticaji tečenja betona su uzeti pri proračunu napona i ganičnih sila,
St – Stability (stabilnost);

(7) MInetia- Podprogram za proračun momenata inercije, težista i drugih geometrijskih
karakteristika preseka. Primena za raznovrsne preseke (za AB elemente, metalne i
spregnute) i za raznovrsno zadate poprečne preseke [6] i [11].
 Momenti inercije, površine;
 Težista poprečnog preseka.
 Glavne ose poprečnog peseka.
M – Moment;
Inertia – Inercija.

B) Construct ELEMENT- Program za analizu ELEMENATA konstrukcija.
Na slici 2 prikazana je glavna forma ovog programa koja sadrži 5 pojedinačnih
podprograma. Prema redosledu na ovoj slici biće prikazan sadržaj poslova, koji su, sada,
dati sa nešto detaljnijim podacima.
(1) Tau ()- Podprogram za proračun smičućih veza AB elemenata.
Mogu se obaviti sledeći zadaci :
 Proračun graničnih smičućih sila i njihov grafički prikaz;
 Analiza jednovremenog uticaja savijanja grede i torzije;
 Smicanje pri analizi grede promenjive visine;
 Raspored vertikalnih i kosih uzengija (ili šipki);.
Tau – napon smicanja;

(2) DeltaHom () - Podprogram za pomeranja homogene konstrukcije



 Proračun uticajnih koeficijenata Metode sila (ij i io) za generalisana
pomeranja usled presečnih sila M, Q i N;
 Konstantni elementi;
 Promenjivi elementi.
Delta – pomeranje; HOM – homogeni;

(3) DeltaCrack (cr) - Podprogram za pomeranja isprskale AB konstrukcije

Slika 2. Glavna forma programa’Construct ELEMENT’
 Proračun pomeranja pri savijanju greda;
 Primena približnog Bransonovog postupka;
 Primena tačnijeg postupka u kombinaciji sa postupkom pod 2.
Delta – pomeranje; Crack – prslina.

(4) RC Section - Podprogram za armiranje poprečnih AB preseka.
 Armiranje pravougaonog preseka;
 Armiranje ’T’ preseka;



 Armiranje preseka punih ploča.
RC – reinforced (armirani); Section – presek.

(5) RC Elements - Podprogram za armiranje elemenata.
 Armiranje greda i ploča;
 Shema armature;
 Prikaz podužnog vođenja armature grede i dijagrami zatežućih sila Zu.
RC – reinforced (armirani);
Rezultati se mogu preneti u Izveštaj korisnika, ponekad, se mogu koristiti i u
skolpu AutoCAD-a ili nekog drugog programa pomoću opcije ’Copy’.

C) StructSTATICS - Aplikativni program za STATIKU elastičnih
konstrukcija.

Na sl.3 je prikazana glavna forma ovog programa koja sadrzi 4 pojedinačna
podprograma. Prikaz rezultata su brojčani i grafički pomoću dijagrama. Prema
redosledu na ovoj slici biće prikazan sadržaj poslova, koji su dati, sa nešto
detaljnijim podacima.
(1) BasicBeams (Bazične grede) - Podprogram za proračun reakcija
oslonaca i statičkih uticaja.
Podaci za unos u program:
 Izbor vrste greda (konzolna greda, prosta greda, jednostrano uklještena
greda, uklještena greda);
 Opterećenje q(x), qh, Pv, Ph;
 Pomeranja u, v,  i promena temperature To i To;
Rezultati programa:
 Proračun reakcija oslonaca;
 Unutrašnje sile u presecima M, Q i N;
 Uticajne linije za M i Q;
Podprogram je nezavisan u odnosu na sledeća tri podprograma i ima svoje
konvencije o pozitivnim znacima pomeranja [16] [19].Rezultati se mogu koristiti
u ostala tri podprograma pod uslovom da se vodi računa o smeru delovanja sila i
smeru pomeranja i okretanja čvorova. Lokalni koordinatni sistem zavisi od
položaja štapa između globalnih čvorova sistema. Lokalni kordinatni sistem se
bira da bude čvor j-1< j.
(2) ContinBeams (Kontinualne grede) - Podprogram za proračun reakcija
oslonaca i statičkih uticaja. Za rešavanje zadataka primenjuje se:
 Direktna metoda deformacija (Eqvivalentno opterećenje);
 Klasična metoda deformacija (Postupak u dva koraka - princip
superpozicije)



Rezultati programa:
 Pomeranja u, v i .
(3) Trusses (Rešetke u ravni)-Podprogram za proračun reakcija oslonaca i
uticaja. Za rešavanje zadataka primenjuje se:
Rezultati programa:
 Unutrašnje sile u presecima N;
 Pomeranja u, v
(4) Plane Frames (Ravni okviri)-Podprogram za proračun reakcija oslonaca i
uticaja. Za rešavanje zadataka primenjuje se:
 Klasična metoda deformacija (Postupak u dva koraka - princip
superpozicije);
Rezultati programa:
 Pomeranja u, v i .

Sl. 3 Glavna forma aplikativnog programa StructSTATICS’13



3. KONTROLA REZULTATA I KOMBINOVANJE PROGRAMA
A ) Kontrola rezultata
U radu sa programima potrebno je steći poverenje u dobijene rezultate.
Vrlo često se koriste približni postupci kao gruba kontrola. Iskustvo na drugim
primerima, takođe, je dragoceno. Ovde će biti prikazane samo neke mogućnosti kontrole
podprograma zbog ograničenog prostora.
(1) Primena Dpres
Proračun armature u preseku može se obaviti primenom vezanog dimenzionisanja
preseka, a zatim izvršiti kontrolu globalnog koeficijenta sigurnosti. Rezultati u oba
slučaja treba da budu u granicama dopštenih napona i potrebnih koeficijenata
sigurnosti.
(2) Primena SRC Crack
Sračunate servisne napona u isprskalom preseku je moguće uporediti sa rezultatima
primenom programa pod (1);
(3) Primena St Element
Uporedno prikazani naponi za servisno stanje i granične sile za centrično i ekscentrično
opterećene vitke elemente, sa utiajem tečenja betona, mogu da pokažu njihovu
ispravnost.
(4) Primena SCOMa ili SCOMb
Proračun napona i dilatacija preseka sadrži kontrolu Nb=Na, koja pokazuje da
relaksacija sile u betonu treba da bude jednaka promeni sile u čeliku.
B ) Kombinovanje rezultata
(1) Primena programa za proračun napona i dilatacija (npr. SRC Hom ili SCOMa
..i dr.) zahteva prethodno poznavanje sila M, Q i N. odnosno primenu programa
StructSTATICS, radi kontrole napona ili određivanja granične nosivosti elemenata.
(2) Često je potrebno, pre poslova pod (1), naći momente inercije preseka i dr.
karakteristike preseka.
(3) Proračun viskoznih pomeranja ij v zahteva poznavanje elastičnih pomeranja ij,
odnosno primenu programa pod (1).
(4) Kombinovanje programa je potrebno i za analizu AB isprskalih preseka.
U prvoj fazi te analize nalazi se položaj neutralne linije x za isprskali presek primenom
SRC Crack podprograma, koji se traži u vremenu t=0. U drugoj fazi nalazimo, sa
fiksiranim položajem neutralne linije x, pomoću SCOMb, napone usled tečenja i
skupljanja betona [1] [12].
4. ZAKLJUČCI
1. Tri navedena programa mogu da obave vrlo različite poslove pri planiranju,
projektovanju i građenju konstrukcija od AB, PB i spregnutih konstrukcija.
2. Preporućuje se primena najnovije verzije programa, zato sto ona može da se odrazi
na lakše, brže i tačnije izvršenje poslova.
3. Iako se programi prvenstveno odnose na betonske konstrukcije oni se mogu uspešno
primeniti i na neke zadatke drugih vrsta konstrukcija. Na primer, program MInetia je



urađen za većinu oblika poprečnih preseka konstrukcija (od jednog ili više
materijala), zatim program SCOMa se može uspešno primeniti i za metalne, drvene i
druge konstrukcije, ako se primene ispravne reološke vrednosti materijala. Program
Delta Hom se može primeniti na bilo koju vrstu pobrojanih konstrukcija.
4. Korisno je uvažiti veliki značaj kontrole napona za rešavanje mnogih problema
konstrukcija. Poseban značaj ona ima za: prednaprezanje konstrukcija, za njihovo
fazno izvođenje, za analize stabilnosti elemenata i probleme zamora.
Koristimo priliku da još jednom uputimo poziv kolegama, korisnicima programa,
inženjerima i studentima za nastavak saradnje sa saopstenim sugestijama, primedbama,
uočenim greškama i predlozima, koje će se primiti sa uvažavanjem i zahvalošću.
Moguća je saradnja na inovacijama i dopunama u kojima bi se istakao autor.
5. LITERATURA

[1] A. Landović, Diplomski rad, Građevinski fakultet u Subotici, 2002.
[2] Beton i armirani beton prema BAB87, Građevinska knjiga, Beograd, 1991.
[3] EVROKOD 2: Proračun betonskih konstrukcija, Prevod, GF Beograd, 1994.
[4] I. Tomičić, Betonske konstrukcije, Školska knjiga, Zagreb, 1984.
[5] M. Đurić: Teorija spregnutih i PB konstrukcija, SANU, Beograd, 1963.
[6] V. Brčić: Otpornost materijala, Građevinska knjiga, Beograd, 1985.
[7] V. Mihailović: Predavanja iz AB I na GF u Subotici, 1991÷1995.
[8] V. Mihailović: Spregnute i prednapregnute konstrukcije, Naučna knjiga i GF u
Subotici, Beograd, 1989, (Sa širim bibliografskim podacima).
[9] V Mihailović.: Numerička integracija složenih funkcija i procena greške, Zb. radova
GF 4, 110-124, Subotica, 1988.;
[10] V. Mihailović, A. Landović: Priručnik za vežbe (Primeri primene programaDelta i
dr.), GF Subotica, 2003.
[11] V. Mihailović, A. Landović: Aplikativni programi za betonske konstrukcije
'Construct 04', Zbornik radova GF, Subotica, 2004.
CONTENTS REVIEW OF THE APPLICATABLE

SOFTWERE ‘ConstructApp’
Summary: Content review of the group applicatable softwere with name ‘ConstructApp’
(or concize ‘Cn’) is done by three programs: ‘ConstructSECTIONS’,
‘ConstructELEMENTS’ and ‘StructSTATICS’. This article have descriptions of
possibility of these set applicable programs for solving often tasks of structures in design
and production of practice. The first program have 7 subprograms, second have 5
subprograms and third have 4 prorams. Model of all programs are practicablly the
same, with similarly solutions of the forms, that are doing the works on the forms, to be
easy and acceptable. Solving of third program is with concepts of classical Method of
forces and Method of deformation with using of the matrix calculations.
Keywords: Program, reinforced concrete structures (RC), prestressed concrete, creep,
shrinkage, desplacement, crack, reinforcements, Method of forces, Method of
deformations, Matrix statics.



GEOMETRICALLY NONLINEAR TRANSIENT

ANALYSIS OF DELAMINATED COMPOSITE PLATES
Miroslav Marjanović1
Đorđe Vuksanović2 UDK: 624.073:624.042:517.988
Summary: This paper analyses geometrically nonlinear transient response of laminated
composite plates with delaminations, using FEM. Numerical model is based on Reddy’s
Generalized Laminated Plate Theory. Geometric nonlinearity is accounted using von
Karman strain field. Delamination openings in three orthogonal directions are
implemented using Heaviside step functions. Equations of motion are derived using
Hamilton’s principle. Partial differential equations are reduced to a set of ordinary
differential equations in time using Newmark’s integration schemes. Nonlinear
equations of motion are solved using constant average acceleration method and
Picard’s algorithm. Effects of crack size and position on transient response are shown.
Keywords: Composites, nonlinearity, transient analysis, delamination, FEM
1. INTRODUCTION
Laminar composites are used as main load carrying members for different engineering
purposes. They are composed from several orthotropic layers, which orthotropy comes
from the high-strength fibers oriented in the arbitrary direction for each lamina
individually. Lower-order plate theories are not adequate for the analysis of thick plates,
because of the neglection of transverse shear deformation. While exposed to different
transient loadings, laminar composites suffer high transverse shear deformation, so
higher-order plate theories (such as layerwise plate theory) must be used. It is of the
great importance that perfect bonding between the layers in laminar composites remains
intact during the service life of the structure, to provide the composite panel to perform
correctly. This is not always satisfied, so delamination between the layers often occurs,
usually in the production phase or due to impact forces.
In this paper, extended version of Reddy’s Generalized Laminated Plate Theory (GLPT)
served as a basis for the development of enriched finite elements [1-3]. GLPT allows
independent interpolation of in-plane and transverse displacement components, and
includes possible jump discontinuities at delaminated layer interfaces. Piece-wise linear
variation of in-plane displacements and constant transverse displacement are imposed.

1
Miroslav Marjanović, MSc Civil Eng., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, 11000 Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 581, e – mail: mmarjanovic@grf.bg.ac.rs
2
Djordje Vuksanović, PhD Civil Eng., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, 11000 Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 550, e – mail: george@grf.bg.ac.rs



Using these assumptions, cross-sectional warping is taken into the calculation. Using the
proposed model, transient response of delaminated plate is calculated using originally
coded MATLAB® program. The goal of the paper is to compare transient responses of
intact and delaminated composite plates, and to illustrate how the included geometric
nonlinearity influences the plate response under different forcing functions.

2. GENERALIZED LAMINATED PLATE THEORY
We will analyze the laminated plate composed from n orthotropic material layers. N is
the number of mathematical layers, while ND denotes the number of delaminated
interfaces. GLPT is based on these assumptions: (1) all layers are perfectly bonded
together, except in the delaminated area, (2) material is orthotropic, linearly elastic and
follows Hooke’s law, (3) von Karman kinematic relations are imposed, and (4)
inextensibility of transverse normal is assumed. Detailed explanation of the theory is
given in Refs. [2, 4]. Displacement field of the GLPT can be written as follows:

N ND
u1 ( x, y, z )  u ( x, y )   u I ( x, y ) I ( z )   U I ( x, y ) H I ( z )
I 1 I 1
N ND
u2 ( x, y , z )  v ( x, y )   v I ( x, y ) I ( z )   V I ( x, y ) H I ( z ) (1)
I 1 I 1
ND
u3 ( x, y, z )  w( x, y )   W I ( x, y ) H I ( z )
I 1

In Eq. (1), (u,v,w) are mid-plane displacement components, (uI,vI) are undetermined
coefficients which describe the layerwise expansion of the displacements, while
(UI,VI,WI) are displacement jumps of the Ith delamination. The delamination front is
defined by enforcing the essential boundary condition UI=VI=WI=0 on the crack
boundary. ФI(z) are layerwise continuous functions of z-coordinate, while HI(z) are
Heaviside step functions (see Ref. [1]). In this paper, linear layerwise variation of in-
plane displacements is assumed, so in-plane displacements are piece-wise continuous
through the plate thickness in the intact region. On the other hand, all displacement
components are discontinuous at delaminated interfaces in delaminated area.

Geometrically nonlinear strain field is derived using von Karman kinematic relations and
it is given in Eqs. (2). z=0 because of the inextensibility of transverse normal.
Constitutive equations for the kth orthotropic lamina, for linearly elastic material are
firstly derived in material coordinate system. We derive the constitutive relations for kth
lamina in the global coordinate system (see Ref. [4]) by using the transformation
matrices for each layer. When deriving the dynamic equilibrium of the virtual strain
energy (U), virtual work of external forces (V) and virtual kinetic energy (K), it is
assumed that transverse loading q acts in the middle plane of the plate [5]. Dynamic
relations for U, V and K are given in Eqs. (3). Dynamic version of virtual work statement



is then derived using Hamilton’s principle. Using the integration of stresses through the
thickness of the plate, we derive stress resultants and inertia terms (see Ref. [1]).
2
u1 1  u3  u N u I I ND U I I
x        H 
x 2  x  x I 1 x I 1 x
2
1  w  w ND W I I 1 ND ND W I W J I J
   
2  x  x I 1 x
H  
2 I 1 J 1 x x
H H
2
u2 1  u3  v N v I I ND V I I
y         H 
y 2  y  y I 1 y I 1 y
2
1  w  w ND W I I 1 ND ND W I W J I J
    
2  y  y I 1 y
H  
2 I 1 J 1 y y
H H
(2)
I I
u2 u3 w d N
W ND
 yz      vI  HI
z y y I 1 dz I 1 y
u1 u3 w N I d  I ND W I I
 xz     u  H
z x x I 1 dz I 1 x
u1 u2 u3 u3 u v N  u I v I  I ND  U I V I  I
 xy             H 
y x x y y x I 1  y x  I 1  y x 
ND ND I J
w w W W
   HIHJ
x y I 1 J 1 x y
t
 U     x x   y  y   xy xy   xz  xz   yz yz  dV dt

0 V
t
 V      q( x, y, t ) w  dV dt (3)
0 V
t
 K       u1 u1  u2 u2  u3 u3  dVdt

0 V

3. FINITE ELEMENT MODEL

FE model based consists of the middle plane, N mathematical layers through the plate
thickness (excepting the middle plane) and finally ND numerical layers in which
debonding can occur. Isoparametric quadrilateral FE with 9 nodes is used. Proposed FE
require only C0 continuity of generalized displacements on element boundaries, and it is
in detail explained in [1]. Using of different combinations of in-plane interpolations i
and ФI(z) for through the thickness interpolation allows us to derive the variety of LW
FE. All generalized displacements are interpolated using the same functions i:




9
(u , v, w, u I , v I , U I ,V I , W I )    ui , vi , wi , uiI , viI , U iI , Vi I ,Wi I  i (4)
i 1
By substitution of assumed displacement field into virtual work principle, we obtain:
Md  Cd   K L + K NL  d  F (5)
where KL, KNL, C and M are element stiffness, nonlinear stiffness, damping and
consistent mass matrices, respectively; F is the element force vector, while d is the
displacement vector. Note that nonlinear element stiffness matrix KNL is unsymmetrical
in this formulation. Dots above the vector d denote the differentiation in time. Linear and
nonlinear element stiffness matrices are given in Ref. [3]. In further calculations we will
assume only undamped structural response, so Eq. (5) will be used in reduced form.
Element mass matrix is given in Ref. [1]. Integration over element domain is performed
numerically using Gauss-Legendre quadrature. For elimination of shear locking,
selective integration should be used for thin plate situations.
The governing partial differential equations of the problem are solved numerically using
Newmark’s integration [6]. Accelerations and velocities are approximated using
truncated Taylor’s series. Constant average acceleration method is chosen because of its
numerical stability. We obtain the solution by solving the algebraic system (6), where t
is time increment. Once dn+1 is derived, velocities and accelerations in tn+1 are obtained.

4  4 4 
ˆ
Kd ˆ Kˆ   K L + K NL   M
n1  F , , Fˆ  Fn1  M  dn  dn 
2 2
d n  (6)
 t   t  t  

Because [KNL] depends on the unknown solution {d}n+1, the assembled equation must be
solved iteratively until the convergence criterion is satisfied. Picard’s direct integration
procedure is employed until the error is less than or equal to some value (say   1%).

4. NUMERICAL EXAMPLE, DISCUSSION AND CONSLUSIONS

It is assumed that transient loading lasts until t=Т1, and after that structure is allowed to
freely oscillate during T1<t<T2. Forcing functions used in this example, as well as
different crack sizes or positions, are shown in Figure 1. Mesh of 1010 9-node elements
is used. Uniformly distributed loading F0=1 over whole plate area is prescribed, and
motion of the plate center is plotted. Here, t=0.5ms, T1=25ms, T2=40ms.

Figure 1. Different forcing functions, sizes and positions of delamination



An 8-layer simply supported composite plate with (0/90/45/90)s stacking sequence is
considered. Side length of the plate is a=b=250mm, while overall plate height is
h=8hk=2.12mm. Each layer is made of orthotropic material with following properties:
E1 = 132 GPa 12 = 13 = 0.291 G12 = G13 = 2.79 GPa
E2 = 5.35 GPa 23 = 0.30  = 1446.2 kg/m3

Figure 2. Influence of delamination size on linear and nonlinear transient response
Figure 3. Influence of delamination position on linear and nonlinear transient response

The proposed FE model is capable to accurately catch the relative displacements of
adjacent laminas in damaged area. Authors have verified the model for intact plates
using the available data from the literature, in their preliminary investigations. Here, the
set of new results for damaged plates is given, and comparison between linear and



nonlinear structural response is shown in Figures 2-3. It is obvious that until
delamination size is small enough, linear/nonlinear transient responses are not influenced
severely, but the plate motion changes after increasing the delamination area above 35%.
The presence of geometric nonlinearity influences the response by adding the bending
stiffness to the model, which is resulted by reduction of the amplitudes and increasing of
the frequency, both under step and triangular pulse. On the other hand, changing the
position of delamination doesn’t affect the frequency of oscillations in linear analysis,
but in nonlinear case this influence is more pronounced, especially for triangular pulse,
and it is shown that response becomes softer because of the reduction of the stiffness.

ACKNOWLEDGEMENTS

This work was supported by Project TR 36048, funded by Ministry of Education,
Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

REFERENCES

[1] Marjanović, M., Vuksanović, Dj.: Layerwise solution of free vibrations and
buckling of laminated composite and sandwich plates with embedded
delaminations. Composite Structures, 2014., vol. 108, p.p. 9-20.
[2] Reddy, J.N., Barbero, E.J., Teply, J.L.: A plate bending element based on a
generalized laminated plate theory. International Journal for Numerical Methods in
Engineering, 1989., vol. 28, p.p. 2275-2292.
[3] Reddy, J.N., Barbero, E.J.: Modeling of delamination in composite laminates using
a layer-wise plate theory. International Journal of Solids and Structures, 1991., vol.
28, № 3, p.p. 373-388.
[4] Reddy, J.N.: Mechanics of Laminated Composite Plates: Theory and Analysis, CRC
Press, 1996.
[5] Hinton, E., Vuksanović, Dj.: Explicit transient dynamic finite element analysis of
initially stressed Mindlin plates. In: Hinton, E.: Numerical Methods and Software
for Dynamic Analysis of Plates and Shells, Pineridge Press, 1988., p.p. 205-259.
[6] Newmark, N.M.: A method of computation for structural dynamics. Journal of the
Engineering Mechanics Division, 1959., vol. 85, p.p. 67-94.
ГЕОМЕТРИЈСКИ НЕЛИНЕАРНА ДИНАМИЧКА

АНАЛИЗА ОШТЕЋЕНИХ КОМПОЗИТНИХ ПЛОЧА
Резиме: Овај рад анализира геометријски нелинеаран динамички одговор
ламинатних композитних плоча са деламинацијама, применом МКЕ. Нумерички
модел је заснован на Reddy-евој слојевитој теорији плоча. Применом von Karman-
овог поља деформације уведена је геометријска нелинеарност. Отварања прслине
у три ортогонална правца су узета у обзир применом Heaviside-ових функција.



Једначине кретања су изведене Hamilton-овим принципом. Применом Newmark-ове
интеграције су парцијалне диференцијалне једначине редуковане на систем
обичних диференцијалних једначина по времену. Нелинеарне једначине кретања су
решене методом константног убрзања и Picard-овим поступком. Приказани су
ефекти величине и положаја деламинације на динамички одговор.
Кључне речи: Композити, нелинеарност, динамичка анализа, деламинација, МКЕ







ELASTO-PLASTIC STABILITY CALCULATION OF

THE FRAME STRUCTURES USING THE CODE ALIN
Stanko Ćorić1
Stanko Brčić2 UDK: 624.072.2:624.046.4:004.42ALIN
Summary: This paper presents the procedure for stability analysis of frame structures in
elasto-plastic domain. This analysis is performed using the code ALIN, developed in the
C++ programming language. In this code the stiffness matrix is derived using
interpolation functions related to the exact solution of the differential equation of
bending of a beam according to the second-order theory. Also, the concept of tangent
modulus is applied for the stability calculation in the inelastic domain.
Keywords: Stability of structures, elasto-plastic analysis, tangent modulus
1. INTRODUCTION
The phenomenon of instability of frames in elasto-plastic domain is analyzed in this
paper. The problems of instability of reinforced concrete structures and, even more, of
steel structures, are very contemporary, particularly having in mind desires of engineers
to build attractive tall structures with high slenderness. Design of these structures,
especially from the viewpoint of their stability, requires an application of complex
numerical models. Although there are a significant number of books and papers in the
literature devoted to the various problems of structural stability, for example [1-3], there
are still a lot of unsolved or inadequately solved problems, especially in the case of the
real behavior of structures in elasto-plastic domain.
One of the main goals of this analysis is to develop the corresponding C++ computer
program that can be used for the nonlinear, i.e. elasto-plastic stability analysis of frame
structures. Because of its complexity, this kind of nonlinear analysis is not present in the
standard engineering procedures for design of structures, and therefore it is not present in
the standard commercial software for the calculation of the frame structures.
By this procedure it is possible to follow the behavior of the plane frames in plastic
domain and to calculate the real critical load in that domain. For the purposes of
numerical investigation in this analysis, part of the computer program ALIN was
expanded in such a way that this program can be used for the geometric and material
nonlinear analysis.

1
dr Stanko Ćorić, dipl.civ.eng., Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, e – mail: cstanko@grf.bg.ac.rs
2
dr Stanko Brčić, dipl.civ.eng., Faculty of Civil Engineering, University of Belgrade, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, e – mail: stanko@grf.bg.ac.rs



2. STABILITY ANALYSIS OF PLANE FRAME STRUCTURES IN
INELASTIC DOMAIN
The finite element method, as the most effective method for numerical analysis of
stability of frame structures is applied in this analysis. As it is well known, using the
finite element method, the critical load can be obtained from the homogeneous matrix
equation:
K q  0 (1)
In Eq. (1) K is the global stiffness matrix for the whole frame, including the
corresponding boundary conditions, while q represents the vector of generalized
coordinates. This matrix equation can be solved by an incremental process, by increasing
the load at specified increments until it reaches the critical value, i.e. until detK = 0. In
the case of elastic stability problem, the modulus of elasticity E has a constant value.
But, elasto-plastic analysis is more complicated. For the structural member where the
proportionality limit is exceeded, for each new load increment the member stiffness has
to be changed and the corresponding tangent modulus Et should be used for that
member.
The paper is analyzing frames that are made of steel. So, it is necessary to know the
physical and mechanical properties of such material. Effective stress-strain diagram of
structural steel is given in Figure 1.


v
Et
1
p
E
1
Figure 1. Stress-strain diagram of structural steel

Below a proportionality limit σp, the modulus E is constant. Above this point, inelastic
behavior occurs with a gradually decreasing resistance of material, measured by the
tangent modulus Et. Whereas E is only a function of the type of material, Et is stress
dependent function. In this analysis relationship between these two modules is used in
the form:
  
Et  4 E   1    (2)
  y  y 
 

This is an empirical expression designed to represent the behavior of structural steel
columns in the inelastic range.



In order to formulate the exact matrix stability analysis, it is necessary to obtain the
corresponding stiffness matrix. So, the interpolation functions should be derived from
the solution of the differential equation of bending according to the second order theory.
Such interpolation polynomials are obtained as trigonometric or hyperbolic functions of
the axially loaded element. The advantage of such approach is in the fact that only one
finite element is needed for each beam or column, so the total number of finite elements
is 5-10 times less than in the usual approach based on the geometric stiffness matrix.
Stiffness matrix for the member of the so-called type “k“ (i.e. clamped at both ends),
subjected to compressive force is [4]:

 t3 sin  t  t 2 l (1  cos  t )   t3 sin  t  t2 l (1  cos  t ) 
 
EI  t l (sin  t   t cos  t )   t2 l (1  cos  t )
2
 t l 2 ( t  sin  t ) 
K  3t  (3)
l t   t3 sin  t   t l (1  cos  t ) 
2
 
 symm.  t l 2 (sin  t   t cos  t )

where:
 P  P 
Et  4 E   cr ,i 1  cr , i  (4)
 A   v  A   v 
1 1 (5)
t  A v l 
2 EI A v  Pcr ,i 
 t  2  1  cos t   t  sin t (6)

It is obvious that stiffness matrix for nonlinear material behavior has the same form as
for the linear behavior of the material, but they are essentially very different. Namely,
the difference is primarily in the fact that constant modulus E is replaced by stress
dependent tangent modulus Et.
3. PROGRAM ALIN FOR STABILITY ANALYSIS OF FRAME

STRUCTURES
This code is developed using C++ programming language. The program is named ALIN
and it enables the complex plane and space analysis of linear frames. The basic
possibilities of this program are analysis according to the first and the second order
theory, dynamic analysis and stability analysis, i.e. calculation of the critical load in the
elastic and inelastic domains. In this paper only the algorithm for the calculation of the
critical load in the elastic and inelastic domain is presented. The detailed description of
the program can be found in [4], [5].
In the program ALIN, loads may be defined as fixed value or as the variable loads.
Variable loads are defined by the value and the load factor. So, the load factors ax, ay
and az (depending on the direction of the load) and loading values Px, Py or Pz should



be entered separately. As the final result, program gives „load factor“ which enables to
calculate the critical load by multiplying the load factor by the load value.
The procedure for the determination of the critical load in the elastic range is as follows.
Firstly, the calculation is performed according to the first order theory.
Obtained axial forces are used in the first iteration to determine the stiffness matrix
according to the second order theory. This calculation is performed iteratively using the
stiffness matrix according to the second order theory and obtained axial forces at each
iteration are used to calculate the stiffness matrix K* for the next iteration. Such iterative
procedure is carried out until the displacement difference in two consecutive iterations
becomes smaller than some pre-set small value. In this calculation the system stiffness
matrix is used in the full form, which means that relatively large constants are added at
the position and in the direction of restrained generalized displacements. Matrix K*,
which is calculated at the end of the iterative procedure, i.e. after obtaining a converged
solution for the second order theory, has to be transformed.
Thus, the rows and columns of the stiffness matrix for the corresponding restrained
degrees of freedom are eliminated. So, at the end of this procedure the reduced stiffness
matrix of the whole system K* only for the active degrees of freedom is considered.
When the reduced stiffness matrix is obtained, it is must satisfy the condition for the
existence of the nontrivial solution, i.e. that the determinant of this matrix is equal to
zero. This calculation is also performed iteratively. Initial values of the load factor is
assumed to be 1.0 and increment delta = 0.01.
The determinant of the system is calculated in each step, with a constant increase of the
load factor for delta = 0.01. Calculation is carried out until a negative value of the
determinant of the matrix K* is reached. When the det|K*| < 0 is obtained, load factor is
reduced for one increment and new "smaller" increment newdelta = 0.001 is defined.
Then, a new iterative cycle should be performed. Finally, the value of load factor is
calculated with accuracy to three decimal places. This procedure gives the value of the
critical force in the elastic domain, i.e. modulus of elasticity E has a constant value
which is given in the input XML file.
As it is already mentioned, besides the calculation of critical load in the elastic domain,
the program ALIN has also the ability for elastic-plastic stability analysis of frame
structures.
Method for calculation of "inelastic" critical load is as follows. Determination of the
critical load in "elastic" domain should be performed first. The critical stress is obtained
as the ratio of the critical normal force and the cross-sectional area of the analyzed
element. When the obtained critical stress is greater than the proportionality limit,
calculation continues as it is presented in pervious section.
It means that it is necessary to change stiffness for such columns. So, a new tangent
modulus Et is taken in the form (2). Thus, new stiffness matrix in the local coordinate
system has to be formed for those columns. Columns with critical stress which did not
reach proportionality limit keep "old characteristics".
So, the stiffness matrix for this element is the same as in the first part of this calculation.
Then, all matrices should be transformed from the local to the global coordinate system
and the stiffness matrix of elements K* is formed.
Then an iterative calculation should be performed in the same way as when determining
the critical load in the elastic range. It should be emphasized that in the output text file,



besides the critical load factor, the value of tangent tangent modulus (Et) for all elements
buckling in the inelastic domain, is also printed.


In the engineering practice, the calculation of the stability of frames in the elasto-plastic
domain, because of its complexity, is performed by approximate procedure. Namely, the
determination of the critical load and the critical stress in the plastic field, for the
analyzed members, usually is performed on the basis of the calculation in elastic domain
and that applying the empirical expressions and curves that can be found in the
corresponding codes. In this paper it is shown that calculation of the stability of frames
in the elasto-plastic domain can be performed more successfully using the program
ALIN.
P P P P
P P P P 5m
P P P P 5m
P P P P 5m
P P P P 5m
P P P P 5m
5m
10 m 10 m 10 m

Figure 2. Six-story three-bay sway frame

Considered six-story three-bay sway frame is given in Figure 2.
The frame is clamped at the base, with the load on each column at each story. The
numerical analysis is performed for five different cross-sections.
So, it is assumed that all columns and girders in the frame have cross-sections 2 12,
2 16, 2 20, 2 26 and 2 30. First, applying the elastic analysis, the critical load is
obtained. In that case the modulus of elasticity has a constant value E = 210,000,000
kN/m2.
But, when the stresses in the columns are higher than the proportionality limit, the code
ALIN performs inelastic stability analysis. Then the modulus of elasticity (that is now
tangent modulus) becomes stress dependent. The yield stress of the steel is σv = 240,000
kN/m2.
Тhe obtained results of the critical load for all five considered cross sections are
presented in Table 1.



Table 1. Values of critical load and tangent modulus for the frame given in Figure 2
Tangent modulus
Critical load
3. floor 2. floor 1. floor

2 12 Pcr,el = 38.92 kN E=210,000,000 kN/m2 E=210,000,000 kN/m2 E=210,000,000 kN/m2

2 16 Pcr,el = 78.23 kN E=210,000,000 kN/m2 E=210,000,000 kN/m2 E=210,000,000 kN/m2

2 20 Pcr,inel= 143.81 kN E=210,000,000 kN/m2 E=210,000,000 kN/m2 Et=207,146,069 kN/m2
2 26 Pcr,inel= 289.63 kN E=209,999,927 kN/m2 Et=196,952,146 kN/m2 Et=157,685,260 kN/m2
2 30 Pcr,inel= 387.91 kN E=208,072,513 kN/m2 Et=181,288,957 kN/m2 Et=122,984,728 kN/m2

The results of the elastic modulus and tangent modulus at the moment of buckling are
also presented in the Table 1. Since the axial force in columns is not constant, the elastic-
plastic stability analysis leads to different behavior of the columns in the different floors.
Therefore, the results for the columns for the three most loaded stories of the analyzed
frame are given separately in this paper.
On the basis of these results it is possible to accurately calculate the buckling length and
the slenderness of the columns of the analysed frame. These results are necessary in
order to define the real load bearing capacity of the analysed centrically loaded
members.

5. CONCLUSIONS

The paper is presenting the procedure for stability analysis of the frame structures in
elastic-plastic domain. Stiffness matrices are derived using the tangent modulus which is
stress dependant and follows changes of the member stiffness in the inelastic field. These
matrices have been implemented in the computer code ALIN. The presented algorithm
introduces more accurate calculation of buckling in plastic domain and it shows the
advantages of this procedure compared to the approximate solutions used in the standard
engineering practice.

REFERENCES

[1] Allen, H.G., Bulson, P.S.: Backgroung to buckling, McGraw Hill, U.K., 1980.
[2] White, D.W., Hajjar, J.F.: Buckling models and stability design of steel frames: a
unified approach. Journal of Constructional of Steel Research, 1997., vol. 42, № 3,
pp. 171-207.
[3] Yoo, H., Choi, D.H.: New method of inelastic buckling analysis for steel frames.
Journal of Constructional of Steel Research, 2008., vol. 64, № 10, pp. 1152-1164.
[4] Ćorić, S.: Nonlinear stability analysis of the frame structures, doctoral dissertation,
Faculty of Civil Engineering University of Belgrade, 2013.



[5] Žugić-Zornija, Lj.: Nonlinear analysis of cable stayed bridges, doctoral dissertation,
Faculty of Civil Engineering University of Belgrade, 2009.

ACKNOWLEDGEMENT
Authors are grateful for the financial support of the Ministry of education, science and

technological development of the Republic of Serbia within the project TP 36043.
ЕЛАСТО-ПЛАСТИЧНА АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ

ОКВИРНИХ НОСАЧА ПОМОЋУ ПРОГРАМА ALIN
Резиме: У овом раду је приказан поступак анализе стабилности оквирних носача
у еласто-пластичној области. Прорачун је обављен применом програма ALIN који
је написан у C++ програмском језику. При томе су матрице крутости изведене
коришћењем интерполационих функција које се односе на тачно решење
диференцијалне једначине савијања штапа према теорији другог реда. Такође,
прорачун стабилности у нееластичној области је обављен применом концепта
тангентног модула.
Кључне речи: Стабилност конструкција, еласто-пластична анализа, тангентни
модул





3
ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

AMORPHOUS KAOLIN AS CEMENT REPLACEMENT

MATERIAL
Aleksandra Mitrović1
Ljiljana Miličić2
Miodrag Zdujić3 UDK: 666.321
Summary: Searching for lower cost building materials with lower environmental
impact, researchers from Institute IMS made a new pozzolanic material „amorphous
kaolin“ (AK). AK, has high pozzolanic activity of 14 MPa and high specific surface area
of 21.75 m2/g. In order to verify its application as cement replacement material in
mortars, effects of many factors, such as AK replacement of cement, W/b ratio, addition
of hydrated lime or water glass, and curing regime were investigated.
Keywords: Pozzolans, amorphous kaolin, mortars, strength
1. INTRODUCTION
The majority of the cementitious binders used in concrete are based on Portland cement
clinker which manufacture is an energy-intensive process and produces a large amount
of greenhouse gas emissions, mostly CO2. To overcome harmful ecological impact of
cement production, probably the most effective way is: (a) the replacement of Portland
cement clinker by other suitable materials, (b) the addition of mineral materials to the
cement in the production process, and (c) reduction of cement content in cement-based
materials (mortar or concrete).
Pozzolans are widely used as substitutes for, or additives to, Portland cement because of
their advantageous properties which include cost reduction, reduction in heat evolution,
decreased permeability, alkali-aggregate expansion control, increased chemical
resistance, reduced concrete drying shrinkage, and the improvement of the properties of
fresh concrete; however, the use of pozzolans also causes longer setting times and lower
early strengths compared with pure Portland cement.
In recent times, the term pozzolan has been extended to cover all siliceous/aluminous
materials, which in finely divided form and in the presence of water, will react
chemically with calcium hydroxide (CH) to form compounds with cementitious
properties. This generalized definition covers: (a) natural pozzolans, (b) waste products
1
Aleksandra Mitrović, Ph.D., Istitute for testings of materias, Bulevar vojvode Mišića 43, Belgrade, Serbia,
tel: ++381 11 2653 235, e – mail: aleksandra.mitrovic@institutims.rs
2
Ljiljana Miličić, Dipl.chem., Istitute for testings of materias, Bulevar vojvode Mišića 43, Belgrade, Serbia,
e – mail: ljiljana.milicic@institutims.rs
3
Miodrag Zdujić, Ph.D., Institute of Technical Sciences of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Knez
Mihailova 35, 11000 Belgrade, Serbia, miodrag.zdujic@itn.sanu.ac.rs

such as fly ash (FA), ground granulated blast furnace slag (GGBFS), rice husk ash
(RHA), silica fume (SF), and (c) processed calcined clay/shale and metakaolin (MK).
Metakaolin is a recently man-made pozzolanic material formed by the controlled
calcination of kaolin clay [1]. Its usage in concrete have many technical and
environmental advantages. The most imporatant are improvement of mechanical and
durability properties and contribution to the reduction of greenhouse gases emission.
Despite its sustainability and environmental significance, the use of calcined kaolin or
metakaolin as pozzolanic admixtures for modern cement-based composites is not very
popular yet. This could be due to relatively higher cost of calcined kaolin or metakaolin
compared to other pozzolanic materials such as fly ash or blast furnace slag.
Nevertheless, the utilization of metakaolin as a mineral admixture for mortar and
concrete production is a well-documented practice.
Amorphous kaolin (AK) is manufactured, such as metakaolin, from kaolin clay.
Mechanochemical treatment, used for obtaining AK, have many advantages, such as
simplicity of the process and possibility of use kaolin clays with higher amount of
impurities. Also, mechanochemical treatment of kaolin clay instead calcination has
lower influence on the environment.
Technology for obtaining amorphous kaolin was developed in IMS Instititute. AK made
from domestic kaolin clay, have high pozzolanic activity, high specific surface area, low
mean particle size, and appropriate chemical composition, so it can be use as pozzolan
for replacement of cement in cement-based systems. First results[2] of its application
showed that cement replacement of 10% and 20% with AK has a positive influence on
properties of fresh mortar, mostly in terms of placeability and workability of mortar. In
comparison to control mortar compressive strength of series with AK were decreased.
This work aims to evaluate behaviour of the mortars in which cement was replaced with
higher amount of AK. The mortars were prepared with a different ratios of pozzolan to
Portland cement, and cured under different conditions (ordinary curing, autoclaving or
steam curing). Compressive strengths were used for assesing mortars, as nowdays, for
evaluation of potential use of pozzolan many standards recomends use of the
compressive or tensile strength of mortars.
2. EXPERIMENTAL
1.1 Raw materials and mix proportions

Materials used in the study are: Portland cement Lafarge BFC (CEM I 42.5R), AK-
amorphous kaolin produced in IMS Institute, Ca(OH)2-hydrated lime, WG-water glass,
S-standardized quartz sand and SP-superplasticizer Techno 20 (Sika).
Hydrated lime or water glass were added to mortars, as for the applied hight cement
substitution insufficient lime was expected to be available for pozzolanic reaction and
thus formation of additional C-S-H.
The superplasticizer was employed to achieve the desired workability.
Chemical and physical characteristics of the cement are: SiO2 20.62%, Al2O3 7.00%,
Fe2O3 2.60%, CaO 60.16%, MgO 2.50%, Na2O 0.33%, K2O 0.66%, LOI 1.88%, Specific

gravity 3.11 and Blaine (cm2/g) 3940. Mineralogical composition of the cement is: C3S
54.6%, C2S 20%, C3A 5.1%, C4AF 9.06%.
Chemical and physical characteristics of the amorphous kaolin are: SiO2 64.57%, Al2O3
18.36%, Fe2O3 1.11%, CaO 0.65%, MgO 0.74%, Na2O 0.50%, K2O 5.76%, LOI 6.82%,
Specific gravity 2.40, Specific surface-BET method (m2/g) 21.75, and Pozzolanic
activity[3] 14.0 MPa. According to ASTM Standard[4] AK satisfied requirements that
total sum of oxides SiO2 + Al2O3 + Fe2O3 must exceed 70%, the content of SO2 less then
4% , and loss on ignition less then 10%.
Mortars were prepared according proportions given in the Table 1. The reference mix
containing no AK .
Table 1. Mix proportions of mortars

Mix W/b AK Cement Ca(OH)2 WG Sand Water Aditiv
PK4 0.39 272.8 184.9 27.7 - 1350 180.3 9.6
M4-1 0.39 - 457.7 - - 1350 175.7 7.6
PK5 0.33 286.5 291.4 29.1 - 1350 189.4 10.1
PK6 0.33 295.0 300.0 60.0 - 1350 195.0 10.4
PK7 0.33 280.5 285.2 - 28.5 1350 185.4 9.9
M5-1 0.32 - 577.9 - - 1350 184.5 8.0
Binder: cement+AK
1.2. Curing conditions

The prismatic test specimens, 40 mm × 40 mm × 160 mm in size, were cast using a
jolting apparatus from a batch of plastic mortar prepared by mechanical mixing of
components according proportions given in the Table 1.
Ordinary curing[5]. The specimens are stored in the mould in a moist atmosphere for 24
h, and after demoulding, under water until strength testing.
Autoclaved curing[6]. The specimens are stored in the mould in a moist atmosphere for
24 h, and after demoulding autoclaved at 2 MPa for 4 h.
Steam curing. Immediately after placing, the test specimens were exposed to a steam
curing with a maximum temperature of 55±5 oC for 1 or 5 days. After de-molding, the
mortar were soaked in water (20±1 oC) up to the time of strength tests, 27 or 23 days.
1.3 Testings
Mechanical tests, flexural and compressive strengts, were determined according to
standard [5].
Some properties of the mortars, such as flow, density in the fresh and hardened state, are
given in Table 2.

For all mortars visual observations are that they were easy build in, well compacted,
without segregation and imperceptible air.
The compressive strength of mortars cured in different conditions and for the different
times are presented on Figure 1.
Table 2. Flow (F), density in the fresh (Df) and hardened (Dh) state
Mix F(mm) Df (kg/m3) Dh (kg/m3)
PK4 › 250 2230 2340
M4-1 195 2240 2355
PK5 › 250 2245 2330
PK6 184 2230 2270
PK7 245 2245 2350
M5-1 160 2310 2345
100
M5-1
PK5
PK6
PK7
80 M4-1
Compressive strength, MPa
PK4
60
40
20
0
Ordinary 28 days Autoclaved Steam 1 day Steam 5 days Steam 1 day + Steam 5 days +
Curing conditions water 27 days water 23 days
Figure 1. The compressive strength of mortars cured in different conditions
Ordinary cuired mortars after 28. Mortars in which cement was replaced with AK
have significantlly lower compressive strength than control mortars. For the w/c=0.33
and cement replacement of ~50% mortars gains strength which is about 60% of the
control mortar strength, independently on Ca(OH)2 content or use of WG. For the

w/c=0.39 and cement replacement of ~60% mortar gain strength which is about 50% of
the control mortar strength.
Autoclaving curing. Autoclaving curing was applied as this method of manufacture
provides several advantages over the air-curing method[7]. Autoclaving considerably
increases the rate of cement hydration under hight pressure and the product reaches hight
strength in a matter of a few hours in comparation with 28-day strengtgh of air cured
products. Autoclaved mortars with AK and Ca(OH)2, for w/c=0.33, in comparation to
other curing regimes and same mix proportions reaches highest strength. The Ca(OH)2
addition of 10% of AK produces mortars compressive strength high as those attained in
control mortar. Increase of Ca(OH)2 content leads to strength decrease. This strength
decrease can be attributed to the Ca(OH)2 dilution effect as added quantity is over that
required to react with AK and poduce additional CSH. Addition of water glass is not
efficency as Ca(OH)2.
Autoclaved mortars with higher w/c ratio have signifficant lower strength of both,
control mortar and mortar with AK.
Steam curing. In comparation to the ordinary or autoclaved mortars, steam curied
mortars after 1 day have significantlly lower strengths of both, control mortars and those
with AK.
Prolonged stem curing for 5 days have a possitive effect on strength of mortars with AK,
as the strengths of the mortars, w/c=0.33 with addition of Ca(OH)2, attains strength of
about 90 % of control mortar strength.
Soaking in the water for 27 or 23days after steam curing for 1 or 5 days have negliable
effect on compressive strength.
As in autoclaced mortars addition of water glass is not effective as Ca(OH)2.
CONCLUSION
This study investigates the performance of mortars containing amorphous kaolin

primarilly in terms of compressive strength. The percentages of amorphous kaolin that
replace Portland cement are 50% and 60% by mass. The mortars were exposed to
different curing regimes (standard water curing, steam curing on 55°C and autoclaving at
2 MPa). Results indicates that applied curing regimes have significant effect on
compressive strengths on mortars. The highest strengt are obtained using autoclaving.
For sample PK 5 strength of 91.2 MPa is slightly higher than those obtained on control
sample M5-1. Steam curing, either for 1 or 5 days, significantly decreses strength of
control mortars. From the other side, steam curing for 5 days has a positive effect on the
strength of mortars with AK (PK 5 and PK 6) as about 90 % of strength of control
mortar M5-1 is reached. Further soaking in water of the steam cuired mortars, up to the
28 days of test, did not affect the growth of strengths.
In mortars with AK the hydrated lime or water glass was added to ensure that the most
of the amorphous kaolin participate in pozzolanic reaction and thus contribute to the
strength. The results show that Ca(OH)2 quantity of 10 % of amorphous kaolin can be
regarded as optimal and that water glass is not so effective.
The amorphous kaolin meets the requirements to be met by advanced materials. It can be
used for high, such as 50 %, replacement of cement in mortar. For obtaining high

strengths, comparable to control mortars, autoclaving od prolonged stem curing gives the
best results.
ACKNOWLEDGEMENTS
This work was financially supported by the Ministry of Education, Science and
Technological Development of the Republic of Serbia (Grants Nos. TR 36017 and
45001).
REFERENCES
[1] Siddique, R., Iqbalkhan,M.: Supplementary Cementing Materials, Engineering

materials, Springer-Verlag Berlin Heidellberg, 2011.
[2] Jevtić,D., Mitrović,A., Savić,A., A. Radević,: Cement Composites Modeling Using
Amorphous Kaolin, International October Conference on Mining and Metallurgy,
16-19 October 2013, Bor Lake, 592-595.
[3] SRPS B.C1.018:2001. Pozzolanic materials- constituents for cement production.
Classification, technical conditions and test methods.
[4] ASTM C 618:98, Specifications for Fly Ash and Raw or Calcined Natural Pozzolan
for Use as Mineral Admixture in Portland Cement Concrete.
[5] SRPS EN 196-1: 2008. Methods of testing cement-Part 1:Determination of strength.
[6] SRPS B.C8.025: 1979. Autoklavno širenje.
[7] Ray,A.: Hydrothermally treated cement-based building materials. Past, present, and
future, Pure Appl.Chem., 2002, 74 (11), 2131-2135.
АМОРФНИ КАОЛИН КАО МАТЕРИЈАЛ ЗА ЗАМЕНУ

ЦЕМЕНТА
Резиме: У истраживањима везаним за напредне грађевинске материјале који
имају нижу цену и утицај на животну средину, истраживачи из Института
ИМС су направили пуцолански материјал „аморфни каолин”(АК). АК се одликује
високом пуцоланском активночћу од 14 MPa и има велику специфичну површину од
21.75 m2/g. У раду је приказан утицај замене портланд цемента аморфним
каолином у малтеру. Испитиван је утицај различитих фактора на притисне
чврстоће: степен замене цемента, однос вода/везиво, додатак хидратисаног
креча или воденог стакла и утицај режима одлежавања.
Кључне речи: Пуцолан, аморфни каолин, малтер, чврстоће

УЗРОЦИ НЕРЕГУЛАРНОСТИ БОЈА ФАСАДНИХ

ПОВРШИНА ИЗРАЂЕНИХ АКРИЛДЕКОРОМ И
НАЧИН ЊИХОВОГ САНИРАЊА
Драган Костић1
Миомир Васов2
Љиљана Костић Деспотовић3 УДК: 667.75:69.059
Резиме: У раду је дата анализа могућих узрока настанка нерегуларности боја
фасадних површина израђених акрилдекором у погледу уједначености боја са
гледишта спољашњих услова у току уградње, материјала који се уграђује, агенаса
који могу изазвати нерегуларност боје. Зависно од узрока препоручују се поступци
за превазилажење, као и методе санације, ако дође до нерегуларности боје на
фасади.
Кљичне речи: Нерегуларност боје на фасади, акрилни малтери, Бавалит фасаде
1. УВОД
Енергетска санација објеката у циљу смањења топлотних губитака врло је

актуелна у погледу побољшања топлотних карактеристика фасадних преграда
(зидова и прозора). Најчешћи вид постизања бољих карактеристика зидова је
израда тзв. Контактне фасаде са термоизолационим материјалом (EPS, XPS,
камена вуна у плочама) на "хладној" страни преграде. То подразумева и завршни
фасадни слој лепка који се иначе користи за санацију и реконструкцију оштећених
делова фасадног малтера. Користи се и као подлога за наношење декоративних
малтера и премаза. На тако нанешен слој лепка утискује се полиестерска мрежица
глетерицом и лепком који је покрио мрежицу. Лепак је једнокомпонентни израђен
на бази минералних агрегата, полимерцемента и адитива ради боље уградљивости.
На лепак се наноси основни акрилни премаз за импрегнацију фасадних површина.
Завршни фасадни слојеви у поступку енергетске санације спољашњих зидова врло
често се изводе са племенитим малтерима на бази акрилних везива са силикатним
и карбонатним пуниоцима гранулације до 3мм у боји и нијанси према захтеву
наручиоца. Затрљавањем у тренутку везивања на завршној површини постиже се
рељефна декорација која је позната као "Бавалит" фасада. Врло често се у пракси
1
Доцент Др Драган Костић, дипл.инж.грађ, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски
факултет, А. Медведева 14, Ниш, Србија, тел: 018 588 202, e – mail: dragan.kostic@gaf.ni.ac.rs
2
Доцент, Др Миомир Васов, дипл.инж.арх, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски
факултет, А.Медведева 14, Ниш, Србија, тел: 018 588 202, e – mail: vasov@medianis.net
3
Љиљана Костић-Деспотовић, дипл.хем, Jugo-Impex, Ниш

после везивања акрилата на фасадама појављују тамне флеке које нарушавају

естестски квалитет ових видљивих површина што представља нерегуларност у
погледу уједначености боја, разлике у нијансама, недостатак "свежине" боје.
Слика 1. Изглед нерегуларних фасадних површина
Са објеката код којих је уочена нерегуларност завршног слоја узети су узорци

који су осим макроскопског прегледа анализирани спектро-фотометријским
апаратом да би се егзактно потврдиола неуједначеност, као и хемијско-биолошки
тестови на присуство гљивица или хемијских супстанци које су довеле до промене
боје. Узорци са фасада који су третирани на присуство гљивица узети су
непосредно по појави нерегуларности док су узорци за фотометријску анализу
узети поре санације са временском дистанцом од око три месеца после израде.
2. АНАЛИЗА МАТЕРИЈАЛА ЗА ЗАВРШНУ ОБРАДУ ФАСАДА
База акрилдекор је комерцијални назив за основни материјал, тзв. пастозни

аркилни малтер. Фабрички припремљен пастозни малтер је спреман за употребу,
tj. није потребно разређење, тонирање и сличне радње. Ради постизања уједначене
нијансе потребно је за један објекат користити малтер из исте шарже. Анализиране
фасаде су израђене од базе акрилдекора (без пигмената) које су тониране у
наменским миксерима. Састав пастозног акрилног малтера је: Везиво, Адитиви (за
квашење, за лакше наношење, за конзервирање, за тиксотропирање, против
таложења и задржавањa воде), пунила на бази CaCO3 и SiО2 (разне гранулације) и
пигменти у сувом стању или као пигментне пасте. Везиво је синтетички полимер,
на бази акрилног полимера или кополимера, на бази винил ацетата, стирен
акрилата и сл, тзв. хемијски модификоване целулозе. Најбоље су се показала
везива на бази акрилних полимера, како по питању квалитета формираног филма,
тако и по питању отпорности на воду, влагу, УВ зрачење, напад гљивица или
инсеката. Добро избалансирано везиво омогућава формирање малтера (сушење и
очвршћавање) у року од 2 дана. Везиво представља стабилну дисперзију органског
полимера у воденом медијуму. Током процеса сушења и очвршћавања долази до
испаравања воде из везива, чиме се полимерне честице ослобађају ради ступања у
процес полимеризације, стварајући мрежасту структуру око пунила (минералних

агрегата) и подлоге. Овај процес се код акрилних малтера завршава у просеку за 1

до 2 дана, када производ (акрилни малтер) постиже отпорност, пре свега на воду.
Адитиви се додају да побољшају особине малтера. За конзервирање се додају

једињења на бази смеше хлорираних и нехлорираних изотиазолина. Конзерванси
имају улогу да спрече развој микроорганиза на површини нанетог малтера,
нарочито у раној фази формирања малтера, (прва два дана). Такође се додаје и
амонијак или његова једињења, која у производу стварају слабо алкалну средину,
која спречава стварање гљивица у самом производу. Као стабилнији су се показали
органски амини јер су слабије испарљиви и дуже се задржавају у производу.
Амонијак у затвореној канти добро одржава pH вредност, али ако дође до
отварања, пражњења или мешања, могуће је да лако испари.
За тиксотропирање се додају адитиви на бази метил целулозе и њених једињења

(естри). То су прашкасте супстанце које се пре употребе растварају у води и
користе као раствори. У малој количини се додају и адитиви који омогућавају
снижавање вискозитета акрилног малтера и самим тим олакшавају његово
наношење. То су једињења на бази споро испарљивих гликола. Уколико се додају
у већој количини, могу да успоре процес „ослобађања“ полимерних честица и
успоре сушење и очвршавање акрилног малтера. Пунила су у принципу стабилна
једињења на бази калцијум карбоната или силицијум диоксида. Инертни су и,
уколико нису запрљани остацима земље или муља, не утичу на биоразградивост
везива или производа. Пигменти су најчешће неорганска једињења (стабилнија)
или органска (стабилност зависи од типа или нијансе). Стабилност се дефинише
као отпорност на УВ зрачење или деловање неповољних услова средине
(контаминација у индустријским или морским условима). Употребљавају се у
сувом стању (прах) или као концентроване пигментне пасте. У пигментним
пастама се могу наћи и по два пигмента (ради постизања жељеног тона). Пигменти
се додају у раној фази израде акрилног малтера (на почетку технолошког процеса).
Тонери и база акрилдекора су пастозне мешавине органских супстанци,
минералних пуниоца и хемијских супстанци које у процесу чувања-складиштења и
уградње спречавају развој непожељних микрорганизама, а дозирају се најчешће за
период од 6 месеци до 1 године (конзерванси-фунгициди-биоциди). Конзерванси
који се додају делују у периоду мировања (једна врста) и у време очвршћавања
након уградње (друга врста).
3. ХЕМИЈСКО-БИОЛОШКА АНАЛИЗА УЗОРАКА
У настојању да се утврди узрок настанка флека, извршена је биохемијска анализа

узетих узорака у лабораторији Природно-математичког факултета у Универзитета
у Крагујевцу на групи за Хемију. Узорци који су узети са фасаде анализирани су у
лабораторијским условима и идентификовани су микроорганизми Aspergillus niger
и Penicillium funiculosum. Анализе пастозних пигмената који су коришћени за
тонирање показале су да они нису микробиолошки контаминирани, па појава
нерегуларних тонова и боја не потиче од тонера.

Бактерије које су нађене на узорку са израђених фасада, Aspergillus niger и

Penicillium funiculosum, су гљиве, а њихове споре су константно присутне у
ваздуху. Ове гљивице су веома широко распрострањене у природи: расту на
опалом лишћу, у складиштима жита, стајском ђубриву, сену и другим материјама
биљног порекла. Споре су присутне на тлу и у ваздуху током целе године и могу
доспети и у дисајне органе човека, али нису патогене. Споре ових гљивица
уколико пронађу погодне услове почињу да клијају већ после 3 до 4 дана, а
потпуно развијају мицелијум у периоду до 3 недеље. Погодни услови за развој
ових гљивица су температура инкубације 25°C до 35°C са влажношћу ваздуха 60%
до 70% и органска подлога коју разграђују у процесу исхране. За пуни развој
након 21 дана потребна је нижа температура, али већа влажност чак и до 90%, као
и боља осветљеност.
4. СПЕКТРО-ФОТОМЕТРИЈСКА АНАЛИЗА НЕУЈЕДНАЧЕСТИ
Анализа узорака величине 20цм * 20цм показала је да су чврсти, хомогени по

својој структури, равномерно нанешени. Извршено је лабораторијско
фотометријско снимање овог узорка на 6 мерних тачака ове површине. Снимање је
извршено уређајем BYK-Gardner spectro-guide 45/0 gloss (спектрофотометар који
ради у CIElab систему). Обрада добијених резултата вршена је софтвером Bykware
easy-link 4545. Уређај ради у спектралној области 400-700 nm (видљива област).
С обзиром да нису постојали договорени узорак нијансе, вршено је релативно
међусобно упоређивање снимљених узорака. Анализа добијених снимака указује
на постојање разлике у нијанси у деловима удубљења (шаре) и равних површина и
то у жуто – плавом делу спектра. Код удубљења је нијанса жућа, а на равним
деловима се креће ка плавој области. Разлике износе око 3 до 4 мерне јединице,
док је уобичајена прихватљива разлика мања од 2 јединице. Интезитет нијанси у
мерним тачкама креће се у граници од 1 мерне јединице.
Овакви резултати указују да је узорак хомоген по садржају пигмента (прихватљиве

вредности интензитета), а неприхватљива промена нијансе се дешава на самој
површини узорка, која се разликује од удубљења (шара). Нијанса у удубњељу
(шари) је слична оригинално договореној нијанси.
5. МОГУЋИ УЗРОЦИ НАСТАНКА НЕРЕГУЛАРНОСТИ
Према искуству произвођача базе акрилдекора постоји могућност да дође до

неуједначености тонова на фасади, а могући узроци могу бити следећи:
1. Подлога – влажна и запрљана (прашина или микроорганизми),
2. Неуједначено наношење, неуједначене дебљине на појединим сегментима.
3. Неодговарајући временски услови током наношења малтера – ниска или висока
температура, висока влажност, директно сунчево зрачење.
4. Пигменти – неотпорни на спољашње временске услове (УВ зрачење, влага)

5. Неодговарајуће везиво или мали садржај везива у малтеру – пуцање, кредање,

губитак основног тона боје (бледи, мења нијансу).
6. Развој микроорганизама на свежој подлози малтера – производ није на
одговарајући начин конзервисан – нема адитива против микроорганизама.
У периоду уградње, након завршетка уградње, па све до појаве тамних мрља на
фасади неколико стручних лица, која нису интересно повезани са извођачем
радова, контролисало је радове и анализирало појаве на фасади. Радови су
извођени у јутарњим сатима, са заштитном мрежом за заштиту од прашине и
директног осунчања. Надзорни орган наручиоца је контролисао начин наношења и
квалитет подлоге на коју се уграђује, што је по завршетку радова довело до
пријема радова и исплате извршиоца. Јасно је према томе да су узроци 1 и 2
искључени. Лаборатораторијском анализом искључена је могућност да је пигмент,
тј. тонер узрок појаве флека и мрља на фасадним површинама, јер не садржи
микроорганизме.Међутим, гљивице су се ипак развиле на фасадама, што указује
на основну компоненту акрилне зарибане фасаде, тј. базу акрилдекор. С обзиром
да је лабораторијски анализиран само очврсли завршни слој малтера са лица места,
не може се са сигурношћу утврдити како је дошло до контаминације фасаде. Из
грађевинског дневника утврђени су дани у којима је рађено на изради фасадне
облоге акрилним зарибаним малтером, а временски услови који су владали у време
наношења малтера и двадесет дана након његовог наношења преузети су са сајта
weаther2umbrela. Из анализираних услова утвђено је да је јутарња влажност врло
висока (у 3,00 сати око 95%, у 6,00 сати између 80% и 90%) са температуром
између 10°Ц и 20°Ц, а у тренутку осунчања у 9,00 сати температура је око 25°Ц и
влажност је 50% до 60%. Услови за уградњу по упутствима произвођача су
идеални, али такође одговарају и гљивицама за инкубацију и пуни развој
мицелијума. Сумња да је дошло до орашавања зида услед велике атмосферске
влажности, чак 97% па и 100% у раним јутарњим сатима са просечном јутарњом
температуром од 8°Ц па до 15°Ц, отклоњена је рачунском анализом. Прорачуном
парцијалних притисака водене паре која дифузијом продире кроз зид, и притисака
засићења водене паре за дату фасадну преграду утврђено је да су дијаграми
притисака водене паре скоро паралелни без пресецања, што доказује да нема
кондензације нити у прегради нити на површини зида на спољној ни на
унутрашњој страни. Очигледно је да је до нерегуларности фасадних површина у
погледу боја и нијанси дошло услед појаве мицелијума Aspergillus niger и
Penicillium funiculosum. Горе побројани узроци појединачно нису узрок
неуједначености боје, јер се иначе ови материјали користе уз упутства произвођача
и врло ретко долази до нежељених ефеката, као у овом случају.
Главни узрок јесте стварање услова за инкубацију спора и развој мицелијума. У

нашим климатским условима висока јутарња влажност и дневне температуре
изнад 25°Ц у летњем периоду су редовна појава а то је управо погодовало развоју
гљивица у фази очвршћавања фасадног акрилног малтера. Фаза очвршћавања овог
малтера завршава се након 48 сати, али је у овом случају то трајало и читавих 15
до 20 дана од уградње, односно на фасади су постојале органске материје у облику
акрилата или ацетата којима се поменуте гљивице хране. Способност
полимеризације везива из базе акрилдекора може бити знатно успорена услед:

- акрилног или ацетатног везива чији је рок употребе на истеку,

- једињења на бази споро испарљивих гликола којима се „подешава“ вискозитет
пастозног малтера. Количина гликола која је већа од потребне, знатно
успорава везивање-полимеризацију акрилног везива.
Евидентно је да је време потпуне полимеризације везива продужено, па је из тих
разлога на фасади после 15-ак дана дошло до развоја гљивица из спора које су под
повољним метеоролошким условима искористиле присуство трансформисане
целулозе (акрилата) за развој и опстале до тренутка потпуног очвршћавања
малтера, када је и нестало извора хране за њихов опстанак.
6. НАЧИН САНАЦИЈЕ НЕРЕГУЛАРНОСТИ ФАСАДА
Санирање проблематичне фасаде услед биолошке контаминације треба спровести

у неколико радних операција:
- Прекинути тазвој мицелијума дезинфекцијом – наношењем средства против
буђи-фунгицидно-алгицидни раствор,
- Механичко уклањање контаминације (може прање водом под пуним млазом и
сушење),
- Поновна дезинфекција наношењем концентроване подлоге са фунгицидним
средством.
- Наношење танкослојног фасадног премаза у жељеној нијанси (тонирани
дисперзивни фасадекс на акрилној или силикатној основи).
7. ЗАКЉУЧАК
У техничком погледу за израду великих површина потребно је извршити пробе на

површинама које треба третирати да би се утврдио утрошак препарата, нијанса
коју захтева наручиоц као и време полимеризације које не сме бити дуже од 48
сати. Продужен период потпуне полимеризације може довести до развоја гљивица
под повољним метеоролошким условима, све до тренутка потпуног очвршћавања
малтера, када нестаје извора хране за опстанак мицелијума, али остају флеке на
фасадним површинама.
[1] Радоњанин, В., Малешев, М.,Пролић Г.: Карактеристична оштећења и

могућности санације малтерисаних и бојених фасада. Фасаде и кровови у
зградарству, 2013., Зборник радова, Београд, 25.10.2013, стр. 41-52.
[2] Стевановић, Б., Мурављов, М.: Фасада манастира Жича – проблематика
трајности и естетика. Фасаде и кровови у зградарству, 2013., Зборник радова,
Београд, 25.10.2013, стр. 17-52.
[3] http://www.jub.rs/sr-izdelki/sr-fasadne-barve/?cat=3192, преузето 11.01.2014.

THE CAUSES OF COLOURS IRREGULARITIES ON

FAÇADES SURFACES WITH ACRYLIC DECOR AND
MANNER OF THEIR REFURBISHMENT
Summary: This paper presents an analysis of possible causes in color irregularities on
crafted façades with acrilyc decor in terms of uniformity of color from the standpoint of
external conditions during installation, materials installed, the agents that can cause
irregularities in color. Recommended actions to overcome irregularities of façades
colour surface depends of the cause of irregularities, as well as methods of recovery.
Keywords: Colors irregularity on the façades, Acrylic decor, Bavalit façades


CHANGING THE STRUCTURE OF CONCRETE

AFTER EXPOSURE TO FROST
Dragan Bojović1
Ksenija Janković2
Marko Stojanović3
Ljiljana Lončar4 UDK: 666.972.53
Summary: Concrete testing can be done at micro, mezzo and macro level. Tests at the
macro level are the most common and are the ultimate engineering approach, and
include testing and comparison of quantities such as commpresive strength, modulus of
elasticiti and the like. In this manner you can determine changes in structures of
concrete. To be considered during the examination and the file structure of concrete
should be seen as concrete material composed of cement stone and aggregate, that is
switch to a lower level of analysis – mezzo level. Concrete exposed to freezing changes
its characteristics both in terms of strength and in terms of the structure. The aim of this
study is to determine how to modify the structure of the concrete after frost action.
Changing the structure of concrete was evaluated qualitative and quantitative analysis
of pores using a device RapidAir 457.
Keywords: Frost resistance, pores, RapidAir 457
1. INTRODUCTION
Concrete as a composite material by nature is a porous material. Pores that are present in
the concrete can be divided into four groups.
The first group consists of the smallest pores called by gel. Hydration of cement
hydration products are formed which create quasi-layered structure [1]. Between the
layers, there are areas which represent the pores of the gel. These pores have a size of 1
to 5 nm and quantity and quality of these pores can not be affected.
The second group consists of capillary pores that are in places where they were not
formed hydration products. The amount of these pores depends on the applied water
making concrete mixture. These pores are connected and the characteristic size of the
pores is in the range of 5 to 1000 nm [2].
1
Mr Dragan Bojović, BSCE, Institute IMS, Bulevar vojvode Mišića 43, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 2650
322, e–mail: dragan.bojovic@institutims.rs
2
PhD Ksenija Janković, BSCE, Institute IMS, e-mail: ksenija.jankovic@institutims.rs
3
MSc Marko Stojanović, BSCE, Institute IMS, e-mail: marko.stojanovic@institutims.rs
4
Ljiljana Lončar, BSCE, Institute IMS, e-mail: ljiljana.loncar@institutims.rs

The third type of pore in practice usually referred to as the entrapped air. This air occurs
during mixing and placing concrete or due to subsequent allocations of water. What
distinguishes this type of pore of other is their size. They are usually larger than 1mm
and an irregular in shape – not spherical.
The fourth group of pores is intentionally entrained air in the concrete. The most
common are obtained using air-entraining agent during the mixing of concrete and the
required spherical shape with a typical size of 5 to 1250 µm.
Common to all types of the pores which occur in the concrete are formed in the cement
stone and at function of the hardened cement paste and aggregate [3].
At the destruction of concrete exposed to cyclic freezing and thawing caused internal
damage caused by freezing water in the concrete. This damage is always more limited at
areas where concrete is greater water saturation. This damage causes a reduction of
compressive and tensile strength, modulus of elasticity and adhesion of concrete for
reinforcement [4,5].
Research in this area started a long time ago but with the advent of new non-destructive
testing has become actual again. In addition to destructive testing in practice through a
number of standards can be found and nondestructive testing by measuring the dynamic
modulus of elasticity. Both approaches destructive and non-destructive tests are based on
a comparison of test results at a standard sample and the samples were exposed to frost.
The behavior of concrete exposed to frost action depends on the pore structure the
amount of water in the pores and temperature regime where the concrete is exposed.
Pore structure is discussed in terms of quantity, type, distribution and connectivity. In
current practice the resistance of concrete to freezing effects is usually evaluated by
amount and distribution of pore of air entrained. The distribution of pores is evaluated
through the pore spacing factor and some researchers believe that the value of spacing
factor from 0.23 necessary to concrete was resistant to frost action. The method by
which the resistance of concrete is determined through the characteristics of the pore is
very fast and will greatly enhance the resistance of concrete to frost action. This method
can be used in early ages but after 7 to 10 days after casting the concrete.
2. EXPERIMENTAL WORK
Through this experimental work are compared to the received classical destructive
testing and non-destructive test to determine the amount and quality of the pores in the
concrete. Destructive testing was conducted in accordance with SRPS U.M1.016 under
which the test results are compared to a standard and samples exposed to frost action.
Non-destructive testing is conducted so as concrete samples were recorded using the unit
RapidAir 457 shown in figure 1 at 2, 4 and 6 cm from the sample surface. All tests were
conducted on cube 15 cm while the non-destructive testing undertaken by the cubes cut
to specified depths in all according to figure 2. After preparation of samples were made
necessary recording and analysis. For each series which was treated for the purposes of
this study we examined the three standard samples to destructive and non-destructive
testing. With device RapidAir 457 obtained results of non-destructive testing. On the
basis of this study aim was to determine the resistance of concrete to frost action and to
find out what is going on in the depth of the sample with the quantity and quality of the

pores in the samples that were tested. This examination provided data on the spacing
factor and the amount of pores in the concrete. The amount of the pores is determined by
the size of the pores. Based on the amount of pore size were made clear diagrams of the
distribution of pores in the samples that were exposed to freezing and thawing and of
standard samples.
For making samples used the cement CEM II and river aggregate separated into four
fractions with a maximum grain size of aggregate of 32 mm. In order to improve the
properties of concrete are used as superplasticizers and air entraining agent. In all the
concrete was adopted the amount of entrained air at a level of 4±0.5%. With this
prescribed requirements for the amount of entrained air in fresh concrete met the
requirements of as the Building code BAB87 as and European standards EN206-1.
Figure 1. Device RapidAir 457 Figure 2. Recording levels of cube
3. ANALISYS RESULTS
On examination there were three series of samples. First was done destructive testing on
each series. The destructive strength testing drop is varied in the range of 10 to 15%
depending on the series. The largest drop of the strength of concrete had samples with
the least amount of cement in mix design.
Test was carried out on three types of concrete were very close to the results. Table 1
gives the results obtained in one of the three types of concrete.
Standard samples Samples exposed to frost

Depth of measuring 2 cm 4 cm 6 cm 2 cm 4 cm 6 cm
Air content 3.50 2.61 3.54 3.95 3.07 3.27
Specific surface 23.84 22.35 19.18 26.93 25.33 17.62
Spacing factor 0.197 0.240 0.243 0.165 0.197 0.275
Void frequency 0.209 0.146 0.170 0.266 0.194 0.144
Average chord length 0.168 0.179 0.209 0.149 0.158 0.227
Table 1. The average test results obtained for the RapidAir 457
In addition to the results presented in non-destructive testing on the amount and

distribution of pores in samples has been carried out analysis of pore size and number.
Since this is large number of results in order to better take into account here is given in
the form of a diagram. The diagram for the same type of concrete is shown in Figure 3.

The diagram shows the curve for a standard samples and samples exposed to freezing
and thawing.
Analysis of pore is made as to basis of the data obtained was not entirely clear what
happens to the sample depth. As the device can determine the amount of pore size of the
smallest from 1nm to very large pores sized over 3 mm is it for this test was very useful.
The results were compared to the corresponding table but only after their picturesque
views in the form of a diagram could be properly viewed.
Figure 3. Pore distribution of the samples in depth
4. CONCLUSIONS
Consideration of the results showed that the new method allows a rapid and accurate
determination of the resistance of concrete to frost action. The results obtained by a
spacing factor of pores and conducted destructive tests in accordance with the results of
international research. On the tested concretes average value of spacing factor of pores
match was obtained under 0.25 as recommendations to most relevant researchers.
Based on the obtained results it can be determined that the amount of entrained air per
depth is constant. Specific surface area, pore frequency of occurrence and average chord
size decreases by the depth of samples as a spacing factor of pores increasing.

In addition to these conclusions was noted that all parameters except the amount of air in
the concrete changes in samples that were exposed to freezing and thawing. Since these
are small number of concrete on which the examination was conducted further tests are
ongoing at the Institute IMS will give a better picture of the changes occurring in the
structure of concrete exposed to frost action.
REFERENCES
[1] Giergiczny Z, Glinicki M, Sokołowski M, Zielinski M., Air void system and frost-
salt scaling of concrete containing slag-blended cement, Construction and Building
Materials, 2009, vol.23, 2451–2456
[2] Marchand J., Sellevold E.J., Pigeon M., The deicer salt scaling deterioration of
concrete — an overview, Durability of Concrete, 1994, SP-145, American Concrete
Institute, 1–46
[3] Pigeon M, Marchand J, Pleau R., Frost resistant concrete, Constr Build Mater, 1996,
vol.10(5), 339–348
[4] Pigeon M., Pleau R., Durability of Concrete in Cold Climates, Chapman & Hall,
London, 1995.
[5] Mikulic D., Gabrijel I., Hranilovic A.T., Uzelac S., Analiza pora u betonu -
međulaboratorijska ispitivanja, Građevinar, 2007., vol.59(5), 387-393.
ПРОМЕНА СТРУКТУРЕ БЕТОНА НАКОН

ИЗЛАГАЊА НА ДЕЈСТВО МРАЗА
Резиме: Испитивање бетона се може вршити на микро, мезо и макро нивоу.
Испитивања на макро нивоу су најчешћа и представљају крајње инжењерски
приступ, а подразумевају испитивање и поређење величина попут чврстоће,
модула еластичности и слично. На овај начин се не може установити промена
структуре бетона. Да би се приликом испитивања разматрала и структура
бетона потребно је бетон посматрати као материјал састављен од цементног
камена и агрегата, то јест прећи на нижи ниво испитивања – мезо ниво. Бетон
изложен дејству мраза мења своје карактеристике како по питању чврстоће
тако и по питању саме структуре. Циљ овог истраживања је да се утврди како
се мења структура бетона након дејства мраза. Промена структуре бетона
оцењена је квалитативном и квантитативном анализом пора у бетону помоћу
уређаја RapidAir 457.
Кључне речи: Отпорност на мраз, поре, RapidAir 457


ADDITIONAL RULES FOR SELF – COMPACTING

CONCRETE (EN 206 – 9:2010)
Iva Despotović1
Zoran Grdić2 UDK: 666.972.5
Summary: Developed in 1988. in Japan, because of his extraordinary perfomances, Self
– Compacting Concrete became very popular during 90 – s, especially in Europe, where
pushed out vibrated concrete. It has a different technology and properties in fresh state
and different testing metods, so Europian standard EN 206 – 1:2000 could not apply on
Self – Compacting Concrete literally. CEN approved an addict EN 206 – 9:2010 with
extra conditionals only for this kind of concrete. Those changes and finally assimilated
rules for Self Compacting Concrete are explained in this work.
Keywords: Self compacting concrete; testing concrete, EN 206 – 1:2000, EN 206 -
9:2010, EN 12350
1. INTRODUCTION
Definition of Self – Compacting Concrete is: concrete that is able to flow and compact
under its own weight, fill the formwork with its reinforcement, ducts, boxouts etc.,
whilst maintaining homogeneity. The development of Self-Compacting Concrete (SCC)
has recently been one of the most important developments in the building industry. The
purpose of this concrete concept is to decrease the risk due to the human factor, to enable
the economic efficiency, more freedom to designers and constructors and more human
work. Although SCC can have even better properties in hardened state than vibrated
concrete, the differency in technology is exactly in the fresh state. The main four
characteristics which concrete must have to become self- compacting are: flowability -
the ease of flow of fresh SCC when unconfined by formwork and/or reinforcement,
viscosity - the resistance to flow of fresh SCC once flow has started, passing ability -
the ability of fresh SCC to flow through tight openings such as spaces between steel
reinforcing bars without segregation or blocking, segregation resistance - the ability of
fresh SCC to remain homogeneous in composition while in its fresh state [1].
Testing and proofing of these properties is a novelty than vibrated concrete testing. It
took about 20 years of intensive investigations for recomendations to become the official
Europian Standard. Because of it’s extraordinary properties SCC spread away from
Japan onto the whole world. A lot of different investigation resulted with about 15
1
Iva Despotović, MScCe, Belgrade University College of Applied Studies in Civil Engineering and Geodesy,
Hajduk Stankova 2, Belgrade, Serbia, tel: ++381 64 1918539, e – mail: ivickad@gmail.com
2
Zoran Grdić, Ph.D, Faculty of Civil Engineering and Architecture, Nis

methods of testing [2] with the test interpretation which could vary from country to
country. Whole teams were formed in Europe whose work was united in the form of
recomendations first, and the part of EN much later.
European Standard EN 206-1:2000 specifies requirements for: the constituent materials
of SCC, the properties of fresh and hardened SCC and their verification, the limitations
for SCC composition, the specification of SCC, the factory production control
procedure, the conformity criteria [3].
The testing of SCC in the fresh state became a part of EN 12350, which defines the
testing methods (fresh concrete) in these chapters [4]:
EN 12350-8, Testing fresh concrete - Part 8: Self-compacting concrete – Slump-flow test
EN 12350-9, Testing fresh concrete - Part 9: Self-compacting concrete – V-funnel test
EN 12350-10, Testing fresh concrete - Part 10: Self-compacting concrete – L box test
EN 12350-11, Testing fresh concrete - Part 11: Self-compacting concrete – Sieve
segregation test
EN 12350-12, Testing fresh concrete - Part 12: Self-compacting concrete – J-ring test
The final criteria for SCC evaluation is assimilated in 2010. in Europian standard
EN206-9:2010 Concrete - Part 9: Additional Rules for Self-compacting Concrete (SCC).
This European Standard was approved by CEN (EUROPEAN COMMITTEE FOR
STANDARDIZATION/ COMITÉ EUROPÉEN DE NORMALISATION) on 27
February 2010. CEN members are bound to comply with the CEN/CENELEC Internal
Regulations which stipulate the conditions for giving this European Standard the status
of a national standard without any alteration. CEN members are the national standards
bodies of Austria, Belgium, Bulgaria, Croatia, Cyprus, Czech Republic, Denmark,
Estonia, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, Ireland, Italy, Latvia,
Lithuania, Luxembourg, Malta, Netherlands, Norway, Poland,Portugal, Romania,
Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland and United Kingdom.
Testing methods and result interpretation according to Europian Standards EN12350 and
EN 206-9:2010 are shown in this paper.
2. TESTING SCC IN THE FRESH STATE ACCORDING TO EN 206 –

9:2010
Where the flowability of self-compacting concrete is to be determined, it shall be

measured as a slump-flow test in accordance with EN 12350-8 [4].
Where the viscosity of self-compacting concrete is to be determined, it shall be measured
either by means of: t500 test conforming to EN 12350-8
V-funnel test conforming to EN 12350-9.
Where the passing ability of self-compacting concrete is to be determined, it shall be
measured either by means of : L-box test conforming to EN 12350-10
J-ring test conforming to EN 12350-12.
Where the resistance to segregation of self-compacting concrete is to be determined, it
shall be measured by means of : Sieve segregation resistance test conforming to EN
12350-11.

It should be noticed that the flowability, viscosity, passing ability and resistance to
segregation may also be determined by alternative test methods valid in the place of use
if there is an established relationship with EN 206-1:2000.
3. SLUMP-FLOW TEST AND T500 TEST CONFORMING TO EN

12350-8
This test needs mould in the shape of a truncated cone with the internal dimensions 200
mm diameter at the base, 100 mm diameter at the top and a height of 300 mm,
conforming to EN 12350-2 (Fig.1). About 6 litre of concrete is needed to perform the
test, sampled normally.
The base plate and inside of slump cone are moistened, the cone is filled and raised
vertically, so the concrete can flow out freely. Simultaneously, the stopwatch is strated
and the time taken for the concrete to reach the 500mm spread circle is recorded. This is
the T50 time. Viscosity classes – t500 (s) [5]: VS1 < 2,0 VS2 ≥ 2,0
The average of the two measured diameters in two perpendicular directions is the
slumpflow in mm.
Slump-flow classes [5]: SF1 550 to 650 mm; SF2 660 to 750 mm; SF3 760 to 850 mm
Figure 1: Slump – flow test
4. V FUNNEL TEST
The test was developed in Japan (Ozawa) . The equipment consists of a V-shaped funnel,
shown in Fig.2. An alternative type of V-funnel, the O funnel, with a circular section is
also used in Japan. The described V-funnel test is used to determine the filling ability
(flowability) of the concrete with a maximum aggregate size of 20mm. The funnel is
filled with about 12 litre of concrete and the time taken for it to flow through the
apparatus measured.
After this the funnel can be refilled concrete and left for 5 minutes to settle. If the
concrete shows segregation then the flow time will increase significantly.
V-funnel flow time (s) [5]: VF1: < 9,0 VF2 9,0 to 25,0

Figure2: V-funnel
5. L BOX TEST
This test, based on a Japanese design for underwater concrete, has been described by
Petersson.The apparatus consists of a rectangular-section box in the shape of an ‘L’, with
a vertical and horizontal section, separated by a moveable gate, in front of which vertical
lengths of reinforcement bar are fitted (Fig.3). The vertical section is filled with
concrete, then the gate lifted to let the concrete flow into the horizontal section. When
the flow has stopped, the height of the concrete at the end of the horizontal section is
expressed as a proportion of that remaining in the vertical section. This is an indication
passing ability, or the degree to which the passage of concrete through the bars is
restricted.
Figure 3: L-box test
The horizontal section of the box can be marked at 200mm and 400mm from the gate
and the times taken to reach these points measured. These are known as the T20 and T40
times and are an indication for the filling ability.
L-box ratio [5]: PL1 ≥ 0,80 with 2 rebars PL2 ≥ 0,80 with 3 rebars
6. SIEVE SEGREGATION TEST
This is very simple test. About 5kg of concrete is poured onto the sieve (d=5mm). After
2 minutes the passed quantity is measured. The result is ratio between passed and poured
concrete (Fig.4).

Segregated portion (%) [5]: SR1 ≤ 20; SR2 ≤ 15
Figure 4: Sieve segregation test
7. J RING TEST
The principle of the J Ring test may be Japanese, but no references are known. The J
Ring test itself has been developed at the University of Paisley. The test is used to
determine the passing ability of the concrete. The equipment consists of a rectangular
section (30mm x 25mm) open steel ring, drilled vertically with holes to accept threaded
sections of reinforcement bar. These sections of bar can be of different diameters and
spaced at different intervals: in accordance with normal reinforcement considerations, 3x
the maximum aggregate size might be appropriate. The diameter of the ring of vertical
bars is 300mm, and the height 100 mm. The J Ring is used with the slump flow cone.
The Self – Compacting Concrete should pass through the bars without stucking and
segregation (Fig.5). The average of the difference in height at four locations (in mm) of
the concrete just inside the bars and that just outside the bars is the measure of the test.
J-ring step (mm) [5]: PJ1 ≤ 10 with 12 rebars; PJ2 ≤ 10 with 16 rebars
Figure 5: J ring test

8. CONCLUSION
After 25 years from the inception and after a huge number of different investigations, the
testing procedure for Self - Compacting Concrete is finally defined in Europian
Standards: EN 206-1:2000 (materials, composition, properties), EN 12350 (testing
methods) and EN 206-9:2010 (result interpretation). In Serbia, the latest version of EN
12350 (2009) is assimilated in 2010 (vibrated concrete – 7 chapters) and in 2012 (Self –
Compacting Concrete – 5 chapters), and EN 206-9:2010 is not assimilated yet.

REFERENCES
[1] EFNARC, ERMCO, EFCA, bibm: The Europian Guidelines for Self – Compacting
Concrete, Specification, Production and Use, 2005, p.68
[2] EFNARC: Specification and Guidelines for Self – Compacting Concrete, 2002,
p.32
[3] Europian Standard EN 206 – 1:2000 (serbian translation)
[4] Europian Standard EN 12350
[5] Europian Standard EN 206-9:2010
ДОДАТНА ПРАВИЛА ЗА САМОУГРАЂУЈУЋИ

БЕТОН: EN 206-9:2010
Резиме: Настао 1988. у Јапану, a захваљујући својим изузетним особинама,
самоуграђујући бетон је постао врло популаран 90 - тих година, посебно у Европи,
где је потиснуо вибрирани бетон. Одликује се другачијом технологијом и
особинама у свежем стању и има различите методе испитивања, тако да
европска норма EN 206 – 1:2000 није могла у потпуности да се примени на овај
бетон. CEN je одобрио додатак EN 206 – 9:2010 са прописима само за ову врсту
бетонa. Te промене и финално прихваћена правила испитивања самоуграђујућег
бетона су објашњена у овом раду.
Кључне речи: Самоуграђујући бетон, испитивање бетона, EN 206 – 1:2000, EN
206 -9:2010, EN 12350

INFLUENCE OF CALCINED CLAYS ON THE FRESH

PROPERTIES OF SELF-COMPACTING CONCRETE
Jelena Bijeljić1
Stepa Paunović2
Ivan Nešović3
Bojan Milošević4 UDK: 691.42:666.972.5
Summary: In this paper, the possibility of the use of calcined clay (CC) as a partial
substitute for cement in self-compacting concrete (SCC) is investigated. The key
characteristics of SCC are based on it's fresh properties; therefore, the investigation of
these properties is the topic of this paper. As an ilustrative example of the described
influences, a test of flowability and workability of the mix design containing 80% cement
and 20% CC was conducted. The results of the preformed Slump-flow test show that the
designed mixture satisfies the criteria set forth by the EN 206-9:2010.
Keywords: Self-compacting concrete, calcined clay, slump-flow test
1. INTRODUCTION
Self-compacting concrete (SCC) is defined as the concrete that is able to flow under its
own weight and completely fill the framework without the need of any vibration, whilst
maintaining homogenity (sustaining no segregation)[1]. The use of SCC instead of the
regular concrete has many advantages, such as faster construction, reduced needed
workforce, improved durability and reduced noise levels. Therefore, characteristics of
SCC are being investigated worldwide and SCC will most likely soon become "regular
concrete".
Concrete is probably the most widely used material on Earth, second only to water[2].
However, although it is very practical construction material, there are many serious
problems regarding it's production, the main being CO2 emission during cement
manufacture (by 2025 the cement industry will be emitting CO2 at a rate of 3.5 billion
tons per year[3]) and enviromental damage through the extraction of raw materials
(about 6 billion tons of concrete are produced every year, and every ton of cement,
1
Jelena Bijeljić, PhD student, Faculty of Civil Engineering and Architecture,University of Niš, Aleksandra
Medvedeva 14, 18000 Niš, Serbia, jelena.bijeljic@hotmail.com +381 638352784
2
Stepa Paunović, PhD student , Faculty of Civil Engineering and Architecture,University of Niš, Aleksandra
Medvedeva 14, 18000 Niš, Serbia, stepa.paunovic@gmail.com
3
Ivan Nešović, PhD student, Faculty of Civil Engineering and Architecture,University of Niš, Aleksandra
Medvedeva 14, 18000 Niš, Serbia, ivan.m.nesovic@gmail.com
4
Mr Bojan Milošević, dipl. inž. građ, Lecturer, College of Applied Studies in Civil Engineering and Geodesy,
University of Belgrade, Hajduk Stankova 2, 11000 Belgrade, Serbia, prodic_80@yahoo.com

which makes 20-30% of concrete mass, requires approximately 1.5 tons of

limestone[3]). In the past few decades, enviromental concerns regarding this problem
caused considerable efforts to partialy substitute cement in concrete and mortar
production by industrial wastes or by-products, other naturally growing materials or
materials that require less energy to manufacture.
These suplementary cementitious materials (SCM) have to show puzzolanic reactivity to

be able to bind agregate in concrete and so far a large variaty of them has been tested.
The most commonly used are fly ash (usually used in dosage of 15-25% by mass of the
total cementitious material), granulated blast furnace slag (usually used in dosage of 30-
45% by mass of the total cementitious material), silica fume (usually used in dosage of
5-10% by mass of the total cementitious material), calcined shale and calcined clay
(usually used in dosage of 10-20% by mass of the total cementitious material)[4], as well
as various rock powders (marble, basalt, limestone, etc.).
In this paper, the state of the art of the use of calcined calys as partial cement substitute
in SCC is reviewed, followed by a brief description of an experient undertaken by
authors, as an example of this use.
2. INFLUENCE OF CALCINED CLAYS
The most available partial cement substitutes are clays. However, the chemical
compounds of different clays vary greatly depending on with respect to their location.
For clay to have a puzzolanic effect, it should consist largely of kaolinit, a clay mineral
that is transformed to metakaolin (MK) through a thermal treatment and can then be used
in production of high performance concrete, but most of the clays do not have this
mineral in sufficient quantity.
From construction's point of view, it would be best to use kaolin (Chinese clay), i.e "pure
clay", which consists almost solely of kaolinit and thus has the potential to provide
concrete with great improvements in performance. More about it's use and influences
will be said later. Here it is noted that, although it has many positive effects and is the
most commonly used clay SCM, it is also an expensive one, due to the limited resources.
Other, "impure clays", some of which are diatomite rock [3] and different types of shale,
contain other clay minerals such as illite, montmorillonit, magnesium, quartz, etc.[5][6]
to some extent. With their widespread availability and lower cost compared to pure
kaolinite, these clays may become a competitive, more sustainable building material
option. However, in spite of their availability, these non-kaolinite clay minerals are not
used in concrete primarily due to their poor puzzolanic reactivity and a subsequent
reduction in concrete mechanical performance [7].
In addressing this problem, many researchers are trying to improve the puzzolanic
activity of these minerals. Thermal treatment in kiln at moderate temperatures, usually in
range of 500oC-1000oC, a process called calcination, is the most common method in
acheaving this. It collapses the crystalline structure of the mineral by evaporating the

lattice hydroxyl groups, creating a highly reactive amorphous aluminosilicate that has
high affinity for reaction with cement hydration products [7]. Non-kaolinit calcined clays
(CC) have some, but often not strong enough puzzolanic effect. Therefore, additional
ways of clay mineral activation are sought (the use of zincite, for example [7]), but so far
none has given the satisfying results, leaving MK as the most suitable clay SCM. A
review of the influence of MK on fresh properties of concrete follows.
Influence of MK on the fresh properties of SCC
As we've already said earlier, MK is the most commonly used partial PC replacement in
SCC production at the moment.
The fresh as well as the hardened properties of SCC can vary greatly due to the influence
of MK. However, reference data regarding the precise percentage of MK usage differ
and very few authors are willing to vouch for it. The reason for this lies in the fact that
the same amount of MK causes notably different results with different water to binder
(W/B) ratios. The key to the solution lies in more experiments of the fresh properties of
concrete.
The tests preformed on such a concrete in its fresh state would show the optimal level of
MK replacement in SCC that would also satisfy the workability and required rheological
properties. The most important workability tests are: Slump flow; T500; V funnel and L-
box test.
Slump flow and T500 are tests of mobility of the fresh concrete, and they have many
similarities and differences also. Slump flow test is in fact the radius of the total fresh
SCC casting, while T500 determines the time needed for SCC to spread to the diameter of
500 mm. V funnel test is specialized for determining the viscosity of the fresh mixture,
while L-box test is used to estimate the casting and affinity of concrete for getting stuck
between the rebars of the reinforcement.
The reference values that should be expected during the testing are given in Table 1.
Table 1. Slump flow, viscosity and passing ability classes

The majority of researchers investigated the SCC using these tests, with MK
involvement to a maximum of 25%. They have all come to a similar conclusion. In fact,
with W/B factor ranging from 0.35 to 0.4, the optimum MK participation in PC is
between 10% and 15%. Greater MK content causes the gradual "increase in density" of
the fresh concrete and it's poorer workability, which can be demonstrated through the
tests mentioned.
As a general example, the results achieved by R. Madandoust and S.Y. Mousavi [9]
follow. They have tested three series of five samples using the described methods.
Samples had been made with the MK content of 0; 5; 10; 15; 20%. The series have
differed from oneanother in W/B factor, which was/has been 0.32; 0.38; 0.45%,
respectively. The results are shown in the Table 2 [9].
Table 2. Fresh concrete test results
An overview on the fresh properties of SCC containing MK at different W/B ratios

reveals that MK replacement up to 10%, generally satisfy the fresh-state behavior
requirements related to high segregation resistance, deformability, passing and filling
abilities. [9]
This experiment shows once again the proposed values for MK replacement of PC,
although it is still recommended to check the fresh SCC mixtures for the, in that case,
real influence of MK.
3. EXPERIMENT
During the fall of 2013 at the University of the German Federal Armed Forces, Munich,
Germany, the influence of calcined clays on fresh properties of SCC was investigated.

The project was supported by Univ Prof Dr Ing K.-Ch. Thienel, and one of the authors of
this paper took part in it.The calcined clay used, was calcined at the temperature of 750
°C, which contained several clay minerals (kaolinit, illit, montmorillonit, etc.). The
Particle size was between 0.000 and 0.030 mm. The cement used in mixture was CEM I
42.5 R with high clinker content, produced by HeidelbergCement plant in
Burglengenfeld. Mixture included the additive Sika ViskoFlow 20 (polycarboxylate
organic additive) and river agregate/sand.
Table 3. Results of fresh SCC prepared with 20% calcined clay and 80% cement
Air temperature 20 C
Water temperature 23 C
Fresh concrete temperature 23 C
Concrete spread SF2(h1=700 and h2=720 mm)
Slump VS 2, (5 s)
Air void content 5,2 %
The SCC mixture was made with calcined clay as a partial filler substitute and normal
river agregate/sand. The density ranges between 2000 kg/m3 and 2800 kg/m3 classifying
it as a concrete of normal density. The consistency class was determined in accordence
to EN 206-9:2010.
Fresh concrete tests:
Using the same equipment as for the conventional concrete, the slump flow test was
conducted. The concrete in the cone was neither compacted, nor shaked or vibrated in
any way. After the lifting of the conus, the housed concrete collapsed and spreaded
under it's own weight and the two perpendicular diameters of the casting were measured.
The obtained results were 700 mm in one, and 720 mm in the other direction. According
to EN 206-9:2010 this SCC classifies as SF2 (concretes of plastic consistency, with
spread diameter within limits of 660 mm and 750 mm). Hence, the first condition was
satisfied. Fresh concrete mass is show in Figure 1.
Figure 1. Concrete spread

A test method for evaluating the material segregation resistance of SCC, where the
500mm flow reach time is measured in the slump flow test above, that is, the time for
the flow to reach 500 mm is measured in the slump flow test. SCC should give T500 = 2
- 5 seconds. [10]
Figure 2. Sucked air test
The amount of air sucked in the fresh concrete mixture was also tested (Figure 2), and
the measured value was 5.2% (recommended values are 4-6%).
4. CONCLUSION
It has been demonstrated by many researchers that kaolinit in form of metakaolin can be
used as an excellent cement substitute. However, it is still too expensive for a wider use,
and therefore it's application is limited only to high performance concretes. If other clay
minerals' puzzolanic reactivity was improved, the use of calcined clays would present a
good choice in adressing the cement production reduction problem. At the moment, we
have at our disposal no method for achiving this improvement, and are subsiquently
directed to further investigate the potential of calcined clays activation and aplication
and seek other means of replacing cement in concrete.
REFERENCES
[1] Specifications and Guidelines for Self-Compacting Concrete, EFNARC, 2002.

[2] Metakaolin and calcined clays as puzzolans for concrete: a review, B.B. Sabir,
[3] S. Wild, J. Bai; Elsevier Science Ltd. 2001

[4] Ternary Cement Composites with Metakaolin Sand and Calcined Clayey
diatomite, L'udovit Krajči, Marta Kuliffayova, Ivan Janotka; Elsevier Ltd. 2013
[5] Design and Control of Concrete Mixtures, EB001, Chapter 3: Fly Ash, Slag,
Silica Fume and Natural Puzzolans
[6] Xiaojian Gao, Shiho Kawashima, Xiaoyan Liu, Surendra P. Shah, Influence of clays
on the shrinkage and cracking tendency of SCC, Cement & Concrete Composites,
Elsevier 2012.
[7] Nathan A. Tregger, Margaret E. Pakula, Serendra P. Shah, Influence of clays on the
rheology of cement pastes, Cemen and Concrete Research, Elsevier 2009.
[8] Sarah Clare Tayore Lange, Advancements in concrete material sustainability:
Supplementary cementitious material development and pollutant interaction, The
University of Texas at Austin, May 2013.
[9] The European guidelines for self-compacting concrete; specification production and
use. EFNARC, May 2005.
[10] Fresh and hardened properties of self – compacting concrete containing metakaolin,
Rahmat Madandoust, S. Yasin Mousavi, 2012
[11] Applications of self-compacting concrete in japan, europe and the united states,
Masahiro Ouchi, Kochi University of Technology, Kochi, Japan Sada-aki
Nakamura, PC Bridge Company, Ltd., Tokyo, Japan Thomas Osterberg and Sven-
Erik Hallberg, Swedish National Road Administration, Borlange, Sweden Myint
Lwin, Federal Highway Administration, Washington, D.C., U.S.A.
УТИЦАЈ ПЕЧЕНЕ ГЛИНЕ НА СВОЈСТВА СВЕЖЕГ

САМОУГРАЂУЈУЋЕГ БЕТОНА
Резиме: У овом раду је приказана могућност примене печене глине (CC) као
делимичне замене цемента у самоуграђујућем бетону (SCC). Како се кључне
карактеристике самоуграђујућег бетона базирају на његовим својствима у
свежем стању, управо је разматрање истих тема овог рада. Као провера и
илустративан пример описаних утицаја, извршено је испитивање покретљивости
и уградљивост мешавине која садржи 80% цемента и 20% CC-а. Добијени
резултати на основу спроведеног Slump-flow теста показују да пројектована
мешавина испуњава услове прописане EN 206-9:2010.
Кључне речи: Самоуграђујући бетон, печена глина, Slump-flow тест


ПРОЈЕКТОВАЊЕ БЕТОНА НА БАЗИ

РЕЦИКЛИРАНОГ АГРЕГАТА
Мирјана Малешев1
Властимир Радоњанин2
Гордана Броћета3 УДК: 666.972.12
Резиме: Пројектовање бетонских мјешавина на бази рециклираног агрегата
подразумијева извјесне корекције стандардних образаца и препорука за утвђивање
количина компонентних материјала. Специфичности карактеристика зрна
рециклираног агрегата, добијеног прерадом отпадног бетона, условљавају
корекције водоцементног – водопрашкастог фактора, примјену или повећање
садржаја хемијских додатака, замјену или ограничење појединих фракција у
гранулометријској композицији агрегата итд. Избор врсте цемента и примјена
минералних додатака није условљена захтјевима ове врсте бетонских композита.
Кључне речи: Рециклирани агрегат, пројектовање мјешавина, водоцементни
фактор
1. УВОД
Производња агрегата поступцима рециклирања отпадног бетона представља

одрживо рјешење везано за проблем евидентно велике количине грађевинског
отпада и исцрпљивања налазишта природних агрегата.
Квалитет и својства рециклираног агрегата највише зависе од количине и

квалитета цементног малтера, који обавија зрна рециклираног агрегата, односно од
квалитета оригиналног бетона чијим се рециклирањем произвео агрегат, при чему
немали утицај има и начин рециклирања. Генерално, рециклирани агрегат, у
односу на агрегат добијен из природних ресурса, има: већа упијања воде, мању
запреминску масу, већи садржај органских и евентуално штетних примјеса, већу
дробљивост, мању отпорност према хабању и мању отпорност према дејству мраза
1
проф. др Мирјана Малешев, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,
Департман за грађевинарство и геодезију, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад, Србија, тел: 00381
21 459 798, e – mail: miram@uns.ac.rs
2
проф. др Властимир Радоњанин, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких
наука, Департман за грађевинарство и геодезију, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад, Србија, тел:
00381 21 459 798, e – mail: radonv@uns.ac.rs
3
мр Гордана Броћета, дипл.инж. грађ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевински факултет,
Булевар војводе Степе Степановића бр. 77/3, Бањалука, Република Српска, БиХ, тел: 00387 51 462 616,
e – mail: gbroceta@agfbl.org

[1, 2, 3, 4]. Поред тога, у случајевима када рециклирани агрегат потиче из више
различитих извора, односно ако је произведен од више различитих отпадних
бетона, неуједначеност квалитета у смислу варијација у својствима биће знатно
израженија него код природног агрегата, те стога треба бити уобичајена пракса да
произвођачи бетона прије употребе рециклираног агрегата детаљно провјере
његова својства.
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРОЈЕКТОВАЊА МЈЕШАВИНА
Пројектовање састава бетона на бази рециклираног агрегата се генерално спроводи

као у случају бетона на бази природног агрегата, примјеном стандардних
емпиријских образаца код конвенционалног бетона или препорука, код
самозбијајућег бетона, при чему је за утврђивање количине воде и водоцементног,
односно водопрашкастог фактора потребно спровести детаљнију анализу и
претходно испитивање у односу на уобичајено, када се примјењује агрегат из
природних ресурса. Са тим у вези, неопходно је водити рачуна да се рециклирани
агрегат карактерише значајно већим упијањима воде у односу на природни, те да
има другачији облик и изглед површине зрна. У случају да се поменутом не
посвети довољно пажње, те се нпр. не пројектује количина воде коју ће упити
рециклирани агрегат, а он током справљања мјешавине буде сух, агрегат би тада
врло брзо упио одређену количину воде, што би аутоматски проузроковало
смањење реалног водоцементног фактора, а тиме смањење количине воде
потребне за процес хидратације цемента, те довело до убрзаног пада
обрадљивости и уградљивости свјеже бетонске масе. Ако се пак, зрна
рециклираног агрегата претходно у потпуности засите водом (као што се
предлагало у неким препорукама истраживача деведесетих година прошлог
вијека), дио воде би из зрна приликом вибрирања код конвенционалних бетона
мигрирао у транзитну зону, која би у том случају имала локално већи
водоцементни фактор (након очвршћавања била би порознија, чиме би иначе
најслабији дио бетона био додатно ослабљен, тако да би се бетон карактерисао
већом пропусношћу али и слабијом везом цементног камена и агрегата), а такође
би и конзистенција цијеле бетонске масе била течнија и постојала би велика
могућност појаве издвајања воде на површини бетона, тзв. крвављења (bleeding),
што би генерално узроковало лошији квалитет бетона.
Дакле, због претходно изнесеног, било би неадекватно приликом пројектовања
бетона анализирати само укупни водоцементни фактор – као однос укупне
количине воде у бетону и укупне количине цемента, већ је неопходно утврдити и
тзв. слободни водоцементни фактор – као однос воде која је заиста на располагању
цементу приликом процеса хидратације и укупне количине цемента. При томе
количина воде која је на располагању цементу за одвијање процеса хидратације
представља разлику укупне количине воде и воде коју зрна рециклираног агрегата
упију током справљања бетонске мјешавине. Сходно наведеном, приликом
примјене емпиријских образаца за конвенционалне бетоне и препорука за
самозбијајуће бетоне, потребно је извршити извјесне модификације, тј. узети у
обзир разлике између својстава рециклираног и природног агрегата. Најприје, због

већих варијација у квалитету рециклираног агрегата, приликом дефинисања

захтијеване средње вриједности чврстоће при притиску на бази карактеристичне
чврстоће бетона, треба је рачунати са већим вриједностима стандардних
девијација - са повећањем од 0 до 40%, у зависности од квалитета рециклираног
агрегата. Такође, слиједећи корак је да се водоцементни фактор који се добије као
резултат, треба сматрати слободним, што значи да он одређује количину слободне
воде и укупну количину цемента. На крају, да би се добила укупна количина воде,
потребно је додати количину воде коју ће упити рециклирани агрегат.
Аутори В. Радоњанин и М. Малешев, препоручују, на основу искустава обимних
експерименталних испитивања, одређивање упијања воде рециклираног агрегата у
трајању од 30 минута, као што је то пракса код лакоагрегатних бетона. Тако
добијену вриједност количине воде користе у прорачуну као додатну количину
воде за справљање бетона. Такође, уочило се да је без обзира на додавања
потребне количине воде за упијање агрегата, неопходно још око 5% више
слободне воде приликом справљања бетона на бази рециклираног агрегата, у
односу на бетон са агрегатом из природних ресурса, како би упоредни бетон на
бази природног агрегата и бетон са рециклираним крупним агрегатом имали исте
карактеристике у погледу покретљивости свјеже масе, што је узроковано
неправилним обликом, те храпавом, порозном и испуцалом површином зрна
агрегата у дијелу оригиналног цементног малтера. Дакле, потребна је већа
количина воде за формирање цементне каше која продире у поре старог цементног
малтера, попуњава старе прслине и празнине и образује танак слој на површини
зрна рециклираног агрегата, како би се постигла боља уградљивост и
обрадљивост, односно практично иста као код бетона на бази природног агрегата.
Обзиром на то да се при пројектовању често захтијева и иста мјера слијегања код
конвенционалних, тј. мјера разливања код самозбијајућих бетона и исти слободни
водоцементни фактор, неопходно је кориговати количину цемента, тј. повећати је
за процентуални износ повећања количине воде. Осим повећањем количине воде,
исто је могуће постићи и примјеном хемијског додатка типа суперпластификатора
код конвенционалних бетона на бази рециклираног агрегата, односно повећањем
учешћа суперпластификатора код самозбијајућег бетона на бази рециклираног
агрегата. Поред образложеног, предлаже се де се провјера пројектоване
конзистенције врши након 30 минута од тренутка справљања бетона [1].
Истраживачи америчког Универзитета у Схарјаху (Уједињени Арапски Емирати),
S. W. Tabsh и A. S. Abdelfatah су, према [5], серијом експерименталних испитивања
установили да присуство хемијских додатака, као што су: пластификатори,
аеранти, ретардери, акселератори у оригиналном бетону немају утицај на својства
новог бетона.
Избор одговарајуће врсте цемента не зависи од захтјева бетона на бази
рециклираног агрегата, тј. могу се користити све врсте цемента у складу са EN
197-1: 2000, при чему избор оговарајуће врсте треба да буде посљедица
специфичних захтјева примјене у појединим околностима и елементима, док се у
пракси избор углавном врши из асортимана који се тренутно или у најширој
примјени користи у фабрици бетона.
Примјена минералних додатака није обавезна приликом пројектовања
конвенционалних бетона на бази рециклираног агрегата који ће се уграђивати

вибрирањем, али је неопходна за самозбијајуће мјешавине на бази рециклираног

агрегата. У том смислу, могу се примјенити све врсте минералних додатака, типа I
или типа II, чиме се остварује низ предности у слислу повећања и одржавања
кохезије, повећања отпорности према сегрегацији, регулације садржаја цемента, а
тиме смањење топлоте хидратације и термичког скупљања, те низ повољних
утицаја на карактеристике у очврслом стању, нарочито у погледу трајности [6].
Такође, њихова примјена представља и бенефите са економског и еколошког
аспекта.
Оптималан однос ситног и крупног агрегата, односно оптималан гранулометриски
састав у бетонским мјешавинама са рециклираним агрегатом је исти као код
бетонских мјешавина на бази природног агрегата, при чему се они међусобно
значајно разликују код конвенционалних бетона на бази рециклираног агрегата и
самозбијајућих бетона на бази рециклираног агрегата.
Многе методе пројектовања бетонских мјешавина на бази рециклираног агрегата
препоручују изостављање ситне фракције рециклираног агрегата, односно њену
замјену ситном фракцијом ријечног агрегата [4, 7], за што постоји низ
образложења. Дакле, код агрегата уситњеног природним путем, зрна ситног
агрегата, због дугог транспортовања током свог формирања, имају повољнији
облик, са аспекта уградљивости бетона, од зрна крупног агрегата. Насупрот томе,
код рециклираног агрегата, ситније фракције углавном имају мање повољан облик
од крупнијих фракција (као што је случај и код дробљеног агрегата из природних
ресурса), тако да се наведеном замјеном постиже смањење потребне количине
воде, као и одговарајуће смањење потребне количине цемента. Поред тога, ситна
фракција рециклираног агрегата процентуално садржи већу количину оригиналног
малтера, па се у случају њене примјене добијају бетони мање запреминске масе и
слабије компактности. Исто тако, у случају постојања извјесног садржаја штетних
материја у рециклираном агрегату, уобичајено је да ситна фракција садржи већи
проценат тих материја у односу на крупне фракције. Такође, многа
експериментална испитивања су показала да се замјеном ситне фракције
рециклираног агрегата ситном фракцијом ријечног агрегата добијају боље
физичко-механичке карактеристике бетона, што може бити образложено
претходно изнијетим, а што иде у прилог наведеној методологији.
Дакле, ниво напретка данашње технологије омогућава успјешну примјену
првенствено крупног рециклираног агрегата за израду нових бетонских композита,
при чему се у практичном смислу уобичајено подразумијева да се садржај
стопостотног или већинског учешћа крупне фракције примјењује за масивне
бетоне, нижих марки, уз обавезно вођење рачуна о условима средине, док се у
случајевима примјене рециклираног агрегата за израду конструкцијских бетона
његов садржај уобичајено ограничава на 20% до 45% од укупне количине крупног
агрегата [1, 8, 9]. Наведени проценат може значајно да варира у зависности, како
од самог квалитета рециклираног агрегата, тако и од захтјева конструкције,
првенствено у погледу трајности. При томе, треба имати на уму – да би се
омогућила примјена рециклираног агрегата у бетонима виших перформанси,
неопходно је ријешити проблем високе порозности, садржаја прслина, високог
садржаја сулфата и хлорида, високог степена нечистоћа и остатака цементног
малтера у зрнима ове врсте агрегата.

3. ЗАКЉУЧАК
Пројектовање бетонских мјешавина које у свом саставу садрже рециклирани

агрегат подразумијева примјену стандардних емпиријских образаца и препорука,
уз корекције у погледу количине воде и водоцементног, односно водопрашкастог
фактора, обзиром да се исти карактерише значајно већим упијањима воде у односу
на агрегат из природних ресурса, те да има другачији облик и изглед површине
зрна. Дакле, поред воде неопходне за одвијање процеса хидратације цемента,
неопходно је обезбиједити адекватну количину воде коју ће зрна рециклираног
агрегата упити током справљања бетонске мјешавине. Такође, у случају да се
намјеравају постићи исте карактеристике у погледу покретљивости свјеже масе
бетона на бази рециклираног агрегата и упоредног бетона на бази природног
агрегата (због неправилног облика, те храпаве, порозне и испуцале површине зрна
агрегата у дијелу оригиналног цементног малтера), неопходно је обезбиједити још
око 5% више слободне воде приликом справљања бетона на бази рециклираног
агрегата, у односу на бетон са агрегатом из природних ресурса. При томе,
потребно је кориговати и количину цемента, тј. повећати је за процентуални износ
повећања количине воде, а како би се задржао исти слободни водоцементни
фактор. Осим повећањем количине воде, исто је могуће постићи и примјеном
хемијског додатка типа суперпластификатора.
Бетони пројектовани на бази рециклираног агрегата, како конвенционални који се
уграђују вибрирањем, тако и самозбијајући, могу бити задовољавајућих, па чак и
високих перформанси, што првенствено зависи од карактеристика отпадног
бетона, као сировине за производњу рециклираног агрегата и то првенствено
његове чврстоће при притиску, али и од начина рециклирања, те познавања свих
специфичности везаних за пројектовање састава и справљање ових врста бетона.
Са тим у вези, нарочито се истиче да ситна фракција рециклираног агрегата
генерално више утиче на смањење нивоа квалитета бетона, те се у практичној
примјени иста углавном замјењује ситном фракцијом агрегата из природних
ресурса, најчешће ријечним пијеском, док се за пројектовање конструкцијских
бетона на бази рециклираног агрегата уобичава његова примјена до 20% - 45%
масеног учешћа у крупној фракцији.
[1] Маринковић, С., Радоњанин, В., Малешев, М., Игњатовић, И.: Рециклирани
агрегат у конструкцијским бетонима - технологија, својства, примена.
Научно-стручни часопис за градитељство Републике српске - Савремено
градитељство, 2009, бр. 02, стр. 58-72.
[2] Јевтић, Д., Закић, Д., Савић, А: Специфичности технологије справљања бетона
на бази рециклираног агрегата. Материјали и конструкције, 2009, вол. 52, бр.
1, стр. 52-62.
[3] Маринковић, С., Радоњанин, В., Малешев, М., Игњатовић, И.: Properties and
Environmental Impact of Recycled Aggregate Concrete for Structural Use.
Proceedings of Seminar of COST action C25 "Sustainability of Constructions-

Integrated Approach to Life-time Structural Engineering", Timisoara, Romania,

2009, pp. 225-239.
[4] Малешев, М., Радоњанин, В., Маринковић, С.: Recycled Concrete as Aggregate
for Structural Concrete Production. Journal Sustainability, 2010, Vol. 2, No. 05, pp.
1204-1225.
[5] Berry, B. M., Suozzo, M. J., Anderson, I. A., Dewoolkar, M. M.: Properties of
Pervious Concrete Incorporating Recycled Concrete Aggregate. TRB 2012 Annual
Meeting - Using Recycled Concrete in Pervious Concrete Pavements, 2012, pp. 3-
16.
[6] Јевтић, Д., Броћета Г.: Утицај минералних додатака на својства бетона.
Зборник радова, Други међународни конгрес - "Инжењерство, екологија и
материјали у процесној индустрији", Јахорина, 2011, стр. 1208-1217.
[7] Игњатовић, И., Маринковић, С.: Механичке карактеристике бетона на бази
рециклираног агрегата. Материјали и конструкције, 2009, вол. 52, бр. 1, стр.
40-51.
[8] Corinaldesi, V.: Structural Concrete Prepared with Coarse Recycled Concrete
Aggregate: From Investigation to Design. Advances in Civil Engineering, Hindawi
Publishing Corporation, 2011, pp. 1-6.
[9] Abdelfatah, A. S., Tabsh S. W.: Review of Research on and Implementation of
Recycled Concrete Aggregate in the GCC. Advances in Civil Engineering, Hindawi
Publishing Corporation, 2011, pp. 7-12.
MIX DESIGN OF RECYCLED AGGREGATE

CONCRETE
Summary: Mix design of recycled aggregate concrete implies a certain correction of
standard forms and recommendations for identifying the quantity of component
materials. Specifics grain characteristics of recycled aggregates, obtained by processing
waste concrete, are demanding correction of water-cement ratio and water powder
ratio, also, application or increasing the content of chemical admixtures, replacement or
limitation of certain factions in the aggregate grading etc. Selection of types of cement
and application of mineral additions are not conditioned by the requirements of this type
of concrete composites.
Keywords: Recycled Aggregate, Mix Design, Water-Cement Ratio

СТРУКТУРА БЕТОНА НА БАЗИ РЕЦИКЛИРАНОГ

АГРЕГАТА
Властимир Радоњанин1
Мирјана Малешев2
Гордана Броћета3 УДК: 666.972.12
Резиме: У раду се указује на специфичности структуре очврслог бетона на бази
рециклираног агрегата и то првенствено у погледу форми транзитне зоне –
"старе" транзитне зоне у склопу зрна рециклираног агрегата и "нове" транзитне
зоне, која се налази између зрна рециклираног агрегата и новог цементног
малтера. Такође, када се бетони справљају на бази мјешавина природног и
рециклираног агрегата, "нове" транзитне зоне имају различите форме. Показује
се да приликом пројектовања новог бетона није могуће утицати на својства
"старе" транзитне зоне, али је могуће утицати на својства "нове" транзитне
зоне, у смислу да постојање заосталог малтера у склопу зрна рециклираног
агрегата, може у извјесној мјери бити његова предност или значајан недостатак
у односу на природни агрегат.
Кључне речи: Бетон на бази рециклираног агрегата, структура, транзитна зона
1. УВОД
Структура бетона формира се као резултат хидратације цемента и то од тренутка

завршетка уграђивања бетона. Уобичајено, проучава се на нивоима
макроструктуре, видљиве "голим оком" и микроструктуре, која се уочава путем
оптичких микроскопа, којима се постиже увећање до 1000 пута или у новије
вријеме помоћу "SEM"-а ("scanning" електронских микроскопа), којим се постиже
увећање од око 300 000 пута [1, 2]. Поред наведеног, постоје и друге
класификације структуре од којих је најопштија она која структуру проучава на
три нивоа: макроструктуру (структуру двокомпонентног система - крупног
агрегата и малтерске компоненте), мезоструктуру (структуру малтерске
1
проф. др Властимир Радоњанин, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких
наука, Департман за грађевинарство и геодезију, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад, Србија, тел:
00381 21 459 798, e – mail: radonv@uns.ac.rs
2
проф. др Мирјана Малешев, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,
Департман за грађевинарство и геодезију, Трг Доситеја Обрадовића бр. 6, Нови Сад, Србија, тел: 00381
21 459 798, e – mail: miram@uns.ac.rs
3
мр Гордана Броћета, дипл.инж. грађ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевински факултет,
Булевар војводе Степе Степановића бр. 77/3, Бањалука, Република Српска, БиХ, тел: 00387 51 462 616,
e – mail: gbroceta@agfbl.org

компоненте) и микроструктуру (структуру цементног камена). Међутим, ова

класификација не може да послужи за свеобухватну анализу изузетно битне
структурне карактеристике - порозности, па је стога много цјелисходније
разматрати стуктуру на претходно наведени начин [3].
2. АНАЛИЗА СТРУКТУРЕ БЕТОНА НА БАЗИ РЕЦИКЛИРАНОГ

АГРЕГАТА
Структура бетона на бази рециклираног агрегата је комплекснија од структуре у

случају примјене природног агрегата, јер бетон справљен од рециклираног старог
бетона има двије транзитне зоне (шематски приказано на слици 1.) и то:
- стару транзитну зону у склопу зрна рециклираног агрегата - налази се између
оригиналног зрна и оригиналног цементног малтера, који га потпуно или
дјелимично обавија и
- нову транзитну зону, која се налази између зрна рециклираног агрегата и новог
цементног малтера.
Слика 1. Транзитне зоне у бетону на бази рециклираног агрегата
У случају да је бетон на бази рециклираног агрегата справљен са извјесним

процентуалним учешћем рециклираног агрегата, као што је то најчешћи случај у
пракси, нарочито када се справљају конструкцијски бетони, постојаће двије форме
нове транзитне зоне, различите по струкури (једна - транзитна зона између
цементног малтера и природног агрегата и друга - између цементног малтера и
рециклираног агрегата).
Приликом пројектовања новог бетона није могуће утицати на својства "старе"
транзитне зоне, али је могуће утицати на својства "нове" транзитне зоне – као што
је наведено при компарацији метода справљања.
Према истраживањима [4] професора S. C. Poon-a, H. Z. Shui-a и L. Lam-a са
Универзитета у Хонг Конгу – транзитна зона на контакту рециклираног агрегата и
новог малтера у значајној мјери има својства као и транзитна зона између зрна
лаких агрегата и малтера - у случају лаких бетона, гдје због порозности зрна,
транзитна зона почиње још испод површине зрна и шири се до цементног малтера,
као на слици 2.

Слика 2. Транзитна зона на контакту са зрном лаког агрегата
Структура ове транзитне зоне условљена је различитим могућим процесима, као

што су:
- упијање воде из цементне пасте, када је агрегат сух,
- ослобађање воде у транзитну зону када је агрегат влажан,
- пенетрација цементног материјала у поре и
- могућа хемијска реакција са агрегатом.
Истраживачи M. H. Zhang и O. E. Gjorv са Универзитета за науку и технологију у

Норвешкој, установили су да структура транзитне зоне има мању густину уколико
је зрно агрегата у површинском слоју веће густине [5]. Наиме, тада у прелазној
зони има више кристала калцијумхидроксида (Ca(OH)2), слично као у прелазној
зони на контакту природног непорозног агрегата, па вода која се акумулира у
близини зрна не може бити апсорбована у структуру пора агрегата у оној мјери у
којој би била да је зрно порозније. Наведени истраживачи такође указују на то да
гушћа транзитна зона подразумијева бољи контакт (атхезију) између зрна агрегата
и цементног камена, те коначно боља физичко-механичка својства. Ове закључке
су неколико година касније потврдили и истраживачи R. Wasserman и A. Bentur са
Техничког Универзитета у Израелу, који су испитивали брзину апсорпције воде у
зрна агрегата [6]. Загријавањем агрегата на високим температурама, промијенила
су се својства површинског слоја агрегата на начин да се смањила порозност, тј.
повећала густина, а тиме смањила брзина упијања воде, али и повећала ширина
прелазне зоне. Из наведеног су закључили да се апсорпцијом воде из цементне
пасте у систем пора агрегата спречава акумулација воде у транзитној зони, што се
иначе сматра главним узроком формирања порозне структуре ове зоне.
Примјеном "scanning" електронске микроскопије за снимање транзитне зоне
истраживач М. Радека са Универзитета у Новом Саду установила је да би се
транзитна зона код бетона на бази агрегата добијеног рециклирањем старог бетона
могла посматрати као зона која има својства између својстава транзитне зоне у
"обичном" бетону (справљеном од природног агрегата, подразумијевајући да је
природни агрегат непорозан) и својстава транзитне зоне у бетону на бази лаког
агрегата (лаки арегат је порозан). Такође, наведени истраживач сматра да се код
агрегата добијеног рециклирањем бетона високих механичких карактеристика
може очекивати да ће имати карактеристике транзитне зоне које су ближе
"обичном" бетону (бетону на бази природног агегата), те да је ситуација обрнута у
случају агрегата добијеног рециклирањем бетона мањих чврстоћа [7,8,9].

Дакле, порозност зрна рециклираног агрегата може у извјесној мјери бити његова
предност у односу на природни агрегат, јер присутне поре могу упити воду из
цементне пасте, тако да се формира транзитна зона веће густине, а такође може
представљати и значајан недостатак, јер упијање воде из цементне пасте може да
узрокује проблем недостатка воде потребне за одвијање процеса хидратације
цемента у оквиру новосправљеног бетона. Са тим у вези намеће се закључак да је
за моделирање микроструктуре бетона на бази рециклираног агрегата неопходно
познавање прецизних стварних вриједности карактеристика рециклираног агрегата
и то првенствено његовог капацитета у погледу упијања.
Добар примјер транзитне зоне код зрна рециклираног агрегата је приказан на
слици 3., гдје је, како се види, путања лома (узорка бетона справљеног са великом
количином рециклираног агрегата, а испитивог на чврстоћу при затезању) прошла
кроз зрно "RA", јер се оно показало најслабијом компонентом предметног
композита. Наиме, интересантно је да лом није настао кроз контактну зону између
зрна рециклираног агрегата и новоформиране цементне пасте, што значи да је
чврстоћа везе у овој зони већа од чврстоће зрна рециклираног агрегата [10].
Слика 3. Снимак лома "RAC" кроз зрно "RA", помоћу флуоресцентног микроскопа
Шпански истраживач E. M. Larranga је 2004. године објавио своја истраживања

[11] бетона на бази рециклираног агрегата у којима је опсежном анализом
експерименталних испитивања физичко-механичких својстава и структуре
транзитне зоне, примјеном ЅЕМ-а, установио да се најбоље карактеристике бетона
добијају у случају када се рециклирани агрегат од отпадног бетона претходно
засити водом до вриједности од 80% од укупне воде коју може да упије.
Интересантна истраживања [12] везана за моделирање микроструктуре бетона на
бази рециклираног агрегата објавили су 2001. године кинески истраживачи L.
Gengying, X. Huicai и X. Guangjing. Квалитет везе између рециклираног агрегата и
новог цементног камена процијенили су на основу морфологије, минерологије и
микроструктуре формиране у прелазној зони, примјеном SEM-а ("scanning"
електронске микроскопије) допуњене EDS анализом (енергетским дисперзионим
спектром), при чему су поредили бетоне справљене са различитим цементима и то:
чист портланд цемент, експанзивни цемент, цемент са додатком полимера -
епоксидне смоле и цемент са додатком пуцолана. На основу одређивања чврстоће
при смицању на дијелу транзитне зоне која представља зону између оригиналног
малтера (који је саставни дио рециклираног агрегата) и новог малтера, утврђено је
да је најбоља веза остварена употребом цемента са додатком пуцолана, потом

експанзивног цемента, а најлошија веза је добијена код бетона справљених са

цементом са додатком полимера. У објашњењу резултата аутори указују на
хидрофилна својства бетона, због чега постоји значајан ток воде из нове цементне
пасте ка површини оригиналног малтера. Ток воде доводи до локалног повећања
водоцементог фактора. Захваљујући хемијској реакцији аморфног силицијума из
пуцолана са калцијумхидроксидом долази до формирања CSH једињења те
попуњавања пора. Честице пуцолана ефикасније попуњавају поре у транзитној
зони, те се као резултат добија транзитна зона веће густине. Када се користи
експанзивни цемент доминантно се формира етрингит, а код портланд цемента
калцијумхидроксид и етрингит. Код цемента модификованог са полимером у
прелазној области се уочава само филм на бази полимера [9].
3. ЗАКЉУЧАК
Специфичност бетона на бази рециклираног агрегата огледа се и у постојању

различито структуираних транзитних зона истог композита – тзв. "старе"
транзитне зоне, која егзистира у саставу зрна рециклираног агрегата, између
оригиналног зрна агрегата и оригиналног (старог) цементног малтера и "нове"
транзитне зоне, формиране између зрна агрегата и цементног камена
новопројектованог бетона. Са тим у вези, "нова" транзитна зона може бити
структуирана различито, као посљедица уобичајене мјешавине природног и
рециклираног агрегата, тако да "нова" транзитна зона има једну форму на контакту
зрна рециклираног агрегата и цементног камена, те другу форму на контакту
природног агрегата и цементног камена. При томе је важно напоменути да
приликом пројектовања новог бетона није могуће утицати на својства "старе"
транзитне зоне, али је могуће утицати на својства "нове" транзитне зоне. У том
смислу, порозност зрна рециклираног агрегата може у извјесној мјери бити његова
предност у односу на природни агрегат, јер присутне поре могу упити воду из
цементне пасте тако да се формира транзитна зона веће густине, а такође може
представљати и значајан недостатак, јер упијање воде из цементне пасте може да
узрокује проблем недостатка воде потребне за одвијање процеса хидратације
цемента у оквиру новосправљеног бетона. Дакле, намеће се закључак да је за
моделирање микроструктуре бетона на бази рециклираног агрегата неопходно
познавање прецизних стварних вриједности карактеристика рециклираног агрегата
и то првенствено његовог капацитета у погледу упијања.
[1] Мурављов, М.: Основи теорије и технологије бетона, Грађевинска књига,

[2] Терзић, А., Волков-Хусовић, Т., Јанчић-Хеинеман, Р., Павловић, Љ.: Примена
инструменталних метода за испитивање својстава и микроструктуре
констукционих бетона. MjoM, 2008., Vol. 14-4, стр. 253-270.

[3] Јевтић, Д.: Својства свежег и очврслог бетона у функцији

термохигрометријских параметара средине, Грађевински факултет
Универзитета у Београду, Београд, 1996.
[4] Poon, S. C., Shui, H. Z., Lam L.: Effect of Microstructure of ITZ on Compressive
Strength of Concrete Prepared with Recycled Aggregates. Construction and
Building Materials, 2003., Vol. 18, pp. 461-468.
[5] Zhang, M. H., Gjorv, O. E.: Microstructure of the IZ Between Lightwight Aggregate
and Cement Paste. Cement and Concrete Research, 1990., Vol. 20, pp. 610-618.
[6] Wasserman, R., Bentur, A.: Interficial Interactions in LAC and Their Influence on
the Concrete Strength. Cement and Concrete Composites, 1996., Vol. 18, pp. 67-76.
[7] Радека, М.: Микроструктурна анализа бетона на бази рециклираног агрегата.
Зборник радова, XXIV Конгрес ДИМК-е “Симпозијум о истраживањима и
примени савремених достигнућа у нашем грађевинарству у области
материјала и конструкција”, Дивчибаре, 2008., стр. 133-142.
[8] Јевтић, Д., Закић, Д., Савић, А.: Специфичности технологије справљања
бетона на бази рециклираног агрегата. Материјали и конструкције, 2009, вол.
52, бр. 1, стр. 52-62.
[9] Радека, М.: Карактеризација микроструктуре транзитне зоне бетона на бази
агрегата од рециклираног бетона помоћу SEM-а. Материјали и конструкције,
2009, вол. 52, бр. 1, стр. 74-81.
[10] Терзић, А., Павловић, Љ.: Примена микроскопских метода у анализи
микроструктуре различитих типова бетона са рециклираним агрегатом.
Материјали и конструкције, 2009, вол. 52, бр. 1, стр. 34-39.
[11] Larranga, E. M.: Experimental Study on Microstructure and Structural Behaviour of
Recycled Aggregate Concrete, Doctoral Thesis, Barcelona, 2004
[12] Gengying, L., Huicai, X., Guangjing, X.: TZ Studies of New to Old Concrete with
Different Binders. Cement&Concrete Composites, 2001., Vol. 23, pp. 381-387.
STRUCTURE OF THE RECYCLED AGGREGATE

CONCRETE
Summary: The paper points to the specific structure of Recycled Aggregate Concrete in
hardened state, primarily with regard to the form of interfacial transition zone - the
"old" interfacial transition zone within the grain of Recycled Concrete Aggregate and
the "new" interfacial transition zone, which is in between the grains of Recycled
Concrete Aggregate and new cement mortar. Also, when the concrete is made of a mix of
natural and recycled aggregate, than the "new" interfacial transition zone have different
forms. It is shown that in mix designing of the new concrete, it is not possible to
influence on the properties of the "old" interfacial transition zone, but it can be
influenced on the properties of the "new" interfacial transition zone, in the sense that the
existence of attached mortar, within the grain of recycled Concrete aggregate, could, in
a certain measure, be his advantage or a significant disadvantage in comparison to the
natural aggregate.
Keywords: Recycled Aggregate Concrete, Structure, Interfacial Transition Zone

NEW THERMALLY ENHANCED FIBER INSULATION

MATERIAL
Đorđe Đorđević1
Biljana Avramović2 UDK: 691:699.8
Summary: Lightweight constructions represent an economical alternative to traditional
buildings, one of whose main drawbacks is the very high energy load needed to keep
internal comfort conditions, as they are unable to curb rapid swings of temperature.
When compared to heavier weight materials buildings, it’s estimated that to maintain a
thermally comfortable temperature range of 18-24°C, low weight materials use between
2 and 3 times the heating and cooling energy needed by a heavy weight material
construction. This paper deals with research which developes and new thermally
enhanced active (PCM) fiber insulation material, named by research partners StorePET.
Development of such insulation material is in final phase in frame of European FP7
project STOREPET (FP7-SME-2011-2, Proposal 286730) with researchers from Spain,
Portugal, Italy, Slovenia, and Sebia. Project participant from SEE is Construction
Cluster „Dundjer” from Niš.
Keywords: Building materials, thermal insulation, acoustic insulation, light building
constructions, energy efficiency, sustainable building.
1. INTRODUCTION
The research concept is based upon the fact that outdoor/indoor heat exchanges (which
play a significant part of lightweight buildings cooling and heating loads) can be
potentially controlled by a new fiber insulation that possesses a thermally active heat
storage capacity. During the day, when temperature rises, the peak loads can be largely
absorbed by a PCM (Phase Change Material) - enhanced fiber insulation layer, only to
be slowly discharged back to the environment later (during the night time, when outside
temperature drops), without affecting the interior building energy balance, as it is aided
by the presence of an standard low heat transfer fiber insulation layer. This approach will
provide a much slower response of the building envelope to daily temperature
fluctuations, helping maintaining inside temperature in a comfortable range and thus
avoiding the need for extra energy consumptions to accomplish it. Effective levels of
indoor comfort will be also guaranteed by the well known fiber materials excellence,
1
Đorđe Đorđević, University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture, A. Medvedeva 14, Niš,
tel: ++381 64 156 36 76, e – mail: djoka@ni.ac.rs
2
Biljana Avramović, Construction Cluster Dundjer, Niš, Rajićeva 30a, tel. ++381 18 522 812, e-mail:
KlasterDundjer@yahoo.com

when it comes to reduce airborne noise transmission and its superior performance upon
controlling the sound resonance in construction cavities.
2. TECHNOLOGICAL BACKGROUND OF STOREPET
The new thermally-enhanced fiber insulation proposed will be a technical nonwoven

product, made mainly from polyester fibers resulting from the recycling of Polyethylene
Terephthalate (PET) plastic bottles, where some of the fibers will be
modified/impregnated with phase change materials (PCMs), on a single or multilayer
bulk design, in the form of blankets, batts or rolls that shall be available ready to be
installed.
Figure 1. StorePET structure
Based upon the excellent thermal and noise insulation properties and market acceptance
for commonly glass and mineral wool materials, it was reasonable to think upon using
those types of fibers to integrate the StorePET approach, instead of the polyester.
However, their manufacturing process, dealing with high temperatures and other
technical issues, makes it almost impossible to incorporate the PCMs within its fiber
structures. Other possible option was to choose cellulose fibers as the core material for
this new product. The reason to withdraw this pathway was that cellulose insulation
production is still too much based on low-tech machinery and methods, making it
unfeasible to re-process the shredded recycled cellulose fibers for PCM incorporation
sake, and still be competitive under the same basis. Thus, polyester fiber was chosen for
this approach for being currently the most promising material to be able to incorporate
this novel thermal enhancement.

Thanks to the peculiarities of the polyester fiber, this type of insulation differs from
other similar products, for being breathable and because it‘s physical and chemical
features remains unvaried over time, maintaining their excellent thermal and acoustic
insulation and mechanical properties. Generally able to satisfy the different needs of
application and/or of technical performances by meeting the standard regulations in
terms of thermal and acoustical insulation, moisture resistance and reaction to fire. In
addition, it contains no harmful substances for human beings, it is completely
recyclable, and by being manufactured with materials obtained from post consumer PET
bottles recycling, it also allows consequently savings of CO2 emissions.
Figure 2. PET fibers and polyester insulation production
The best production process shall be carefully evaluated during the research part of the
project, deciding which PCMs will be selected for the new concept and how they will
integrate the nonwoven polymer fibers. The challenging proposal that shall be primarily
developed is to incorporate micro size encapsulated PCMs inside the hollow or no-
hollow recycled staple polyester fibers, during its early production stage. This is
probably the most challenging and revolutionary attempt made over the last decades on
the fiber insulation sector and should be regarded as a huge breakthrough that will vastly
contribute for its market competitiveness.
Up until now this PCM fiber integration has only be successfully made in the textile
industry by a limited number of companies, mostly using wet spun acrylic viscose
techniques and modified cellulose fibers using Lyocell technology. Complementary,
recent research has proved that it is possible to impregnate non encapsulated PCMs (i.e.
Ecosine) into polyester fibers, with the aid of supercritical CO2 fluid suspensions.
Although this can be much more expensive solution, leading to the need of extra
industrial-size pressure chambers to perform the impregnation, supercritical carbon
dioxide is seen as an alternative promising technique.
If proved technical possible and commercially feasible, for instance by advanced
manufacturing with fiber electrospinning techniques, the PCM-fiber incorporation will

have major advantages over other technological integration solutions, mainly because
the PCMs content will be protected by a dual wall - the first being the wall of the PCM
microcapsule and the second being the surrounding fiber itself. This way, the PCM is
less likely to leak from the fiber during its liquid phase and it will not settle or be lost
from the fiber matrix during handling, storing, application and end-using of the product,
enhancing its own life and the repeatability of its thermal response.
Figure 3. Dry-laid and thermobonding polyester nonwoven production line
StorePET product shall be engineered according to the specific end-use goals and the
best nonwoven technology available for its production. The PCM type that will be
chosen will take in consideration aspects like its nature and cost, physical and chemical
properties, considering the application market climates, its ease of being supplied and its
technological ability for being integrated with the polyester fibers at an industrial level,
with minimum economical and environmental costs associated.
One of the most important issues to accomplish will be the need to achieve the new heat
storage ability for the StorePET product, without compromise and preferably enhance,
all other thermal, acoustic, mechanical and fire resistance properties of the standard
polyester insulation. This means that it is important to maintain, at least, the same
standard polyester fiber properties, like its density, size, thermal conductivity, etc.
The PCM inclusion shall be preferably made during the extrusion or the melt spinning
process stage of the recycled polymer PET chips, when pluralities of individual synthetic
fibers are formed to be collected into a strand or made into a cut staple type. Afterwards,
the standard Dry-Laid process normally used to produce polyester insulation batts and
boards seems to be the best option to choose, as it is the easiest to perform the fibres
opening mixing and carding. The carding step will provide the thin web layers, which
will be subsequently conveyed to a crosslapper unit to produce a multilayered
overlapping product on a synchronized process before the final thermobonding process.
If the regular carding Dry-Laid process should find unfeasible to reach the PCM
incorporation goal, other techniques should be evaluated like Spun-Laid, Spun-Bond,
Melt-Blown or even Wet-Laid processes to perform the job. On the other hand, if the

thermobonding process should proved derlictic for the PCM content, other fiber bonding
ways should be searched, minding not to compromise the final properties aimed for the
product. Old and environmental unfriendly bonding techniques like the latex ones should
be avoided and, alternatively, consider other techniques like the mechanical bonding
ones (needle punching, stitchbonding or spunlacing –hydroentangling).
3. NEW PRODUCT BASIC CHARACTERISTICS AND

APPLICATIONS
Designed for thermal and acoustic insulation of new residential/commercial lightweight

building structures or for overall retrofit operations, StorePET is specially planned to be
used on external walls cavities and roof spaces, but also able to be installed under floor,
between floors or inside internal walls.
On its double/multilayer design option, it is proposed to be produced in the form of
batts, blankets or rolls, with commercial standard sizes and thickness, like, for example:
50, 60, 80, 100, and 120, up to 150 mm. The PCM integrated fibers should have a
parallel production line, alongside with the non modified polyester ones until the
overlapping stage of the nonwoven manufacturing process. The product will be made of,
at least, two different zones - one inner (bottom) side zone made of a thick stack of
several layers of regular polyester fibers (low heat transfer zone of the bulk insulation)
and a outer (top) zone made of thinner pile of PCM-polyester fiber sheets (the heat
storage part of the bulk insulation).
One of the most challenging and positive advantages of StorePET solution will be the
capability to be produced and sold a thinner version of the product, made of a single
PCM-polyester integration bulk layer (from 10 to 50mm). This slim version will provide
the constructors and homeowners a novel and thermally active insulation material, easily
combined on site with any other type of standard insulation materials available (mineral
and fiber wool, cellulose fibers, foam boards, etc.). Whenever extra thermal mass is
needed, thermal storage skills and superior thermal and noise performance provided by
the slim StorePET version can be unmatchable for renovation actions, where the lack of
available space for insulation is usually small.
Figure 4. PCM microcapsules

The guaranty of indoor warmth in winter and coolness in summer offered by StorePET
insulation products will be conjugated with a superior performance upon on reducing
airborne noise transmission by controlling resonating noise inside construction cavities.
The excellent acoustical insulation and absorption properties of polyester nonwoven
fabrics mainly depend on fiber geometry and fiber arrangement within the fabric
structure. Usually, vertically lapped fabrics are ideal materials for use as acoustical
insulation products, because they have high total surface area. This surface area is
directly related to the denier and cross-sectional shape of the fibers, where smaller
deniers yields more fibers per unit weight of the material, thus greater possibilities for a
sound wave to interact with the fibers in the fabric structure. The PCMs incorporation
technique will try to provide that the sound wave interaction with the insulation matrix
remains unaffected.
Regarding the PCMs to be used upon StorePET, nowadays the chemical industry has a
large set of different PCM types to offer to all different sorts of markets, based on their
phase change process (solid-liquid, liquid-gas and solid-solid) and on their composition
(organic, inorganic, or eutectic).
While the list of technical features is long, for building application proposes, one can
point out the following as the most important ones: proper phase changes at daily regular
climate temperature fluctuations with high latent heat storage capacity and small volume
change during their phase shifts, desirable heat transfer characteristics (e.g. good thermal
conductivity), low vapour pressure, no or limited supercooling, sufficient crystallization
rate, long term chemical stability, compatible with different container materials, no
toxicity and no or acceptable fire risk. Other crucial issues are the economics requisites
for PCM usage: plenty of resources, available for application and, most important, to be
cost effective for large production.
While metallic inorganic PCMs generally show high latent heat of fusion but are seldom
used due to their scarce availability and high cost, the hydrated salts of the same group
(considered as alloys of inorganic salt and water), lay their merits on a large amount of
cost effectiveness candidates at proper temperatures, and on their high latent heat of
fusion and thermal conductivities during their phase shift process. However, their
biggest disadvantage is related to their incongruent melting during phase change
processes, which leads to the separation of the hydrated salt from water, preventing their
smooth recombination during the re-hydration phase (freezing process).
Organic PCM and especially the paraffin subgroup („waxes” like alkane hydrocarbons)
have been the most used for building purposes, due to: large availability for a wide range
of temperatures, chemical stability at multiple change cycles, no phase segregation,
sufficient crystallization rate and very limited supercooling, as well as they are not
normally corrosive.
Over the last years, technical grade paraffins with some impurities levels are being
available at very reasonable prices, showing high levels of reliability concerning their
thermo physical properties. Their major drawbacks are normally the low thermal
conductivity (solve when possible by their coating with metallic fins or heat exchangers)
and their moderate flammability, possible to overcome by incorporating flame
retardants. On the other hand, the large variety and versatile grades of non-paraffin
PCMs (made from fatty acids or esters and glycols), although with very promising
technical properties, are still very expensive and thus not very cost effective for usage.

Extensive research developments on PCM science, led to the possibility of nutshell the
thermal material inside thin polymer capsules, preventing it from leak during its phase
change and providing higher flame resistance. These progresses gave birth to a new
thrust on PCM production for building materials. For example, chemical giant BASF
currently uses a paraffin-based PCM in its Micronal® system, which completes a phase
change from solid to liquid within the indoor temperature and human comfort range (i.e.
at 21°C, 23°C or 26°C) and by doing so it can store a large quantity of heat (heat storage
capacities from 51 to 145 KJ/kg). With microcapsules as small as 5μm and supplied
different forms (dry powder or liquid powder blends), this microencapsulation technique
is consider today the best way to incorporate PCM technology into all sort of building
materials, thus also to expected to be within non-woven technical products like the
proposed StorePET one.
The PCM type to be used on the project will be carefully chosen, not only for its
technical capabilities, price, and manufacturability as impregnated or co-extruded with
the fiber, but also for its merits when it comes to provide an indoor comfortable and
healthy temperature zone, which is between 21°C and 26°C.
Without discarding other climates, StorePET research program shall be largely focused
upon hot summer weather climate conditions. Thus it should spotlight primarily on high
melting point and high overall storage and latent heat capacity materials to absorb the
excess of heat, preventing the surroundings from heating up any further. Values around
26°C, 145kJ/kg and 110kJ/kg respectively, like the microencapsulated paraffinic ones
provided by BASF Micronal DS 5001 (with 5 to 20 μm), should be a good work starting
point, as it provides also a huge number of possible and complete phase change cycles
(averages of 300 phase changes per year, 10,000 cycles correspond to a minimum life
expectancy of more than 30 years).
Although the research program should not be tight only on organic paraffin waxes (other
PCMs must be considered), it should be present that the PCMs ability to store heat over
a period of several hot summer days will depend always on the amount present. When
storage capacity reaches saturation no more heat can be absolved and its performance is
diminished. Thus, the overall PCM content to be included on StorePET must be
carefully identified towards maximum performance, aiming at least 20% wt content as a
start working value.
The selection of PCM type and its overall content, the fibers characteristics and the best
and most suitable technology process to accomplish their combination, will be subject of
an extensive materials research, backed up by thermal and acoustic modelling and
analytical simulation, towards the making of a prototype product that will be largely
tested. The thickness of the PCM integration zone-layer shall be evaluated on the same
bases, in order to achieve all the anticipated technical properties, and the fulfilment of
the mandatory building codes, before it can be delivered to the market. Other important
characteristics like moisture and particularly the fire resistance will also play an
important role of the project towards the compliance of the specific market regulations,
especially considering the PCM content. Nevertheless, when installed, StorePET will be
contained within the cavity sheathing and internal lining board until these layers are
destroyed. Therefore, it will not contribute to the development stages of a fire or present
a smoke or toxic hazard until the lining is compromised.

The research program will also be committed to the need to combine, the least embodied
energy and energy footprint possible for StorePET production, with the lowest
manufacture expenses, towards a cost-effective solution with a good market acceptance
and a minimum time energy-saving payback for householders.
REFERENCES
[1] Tae Won Kim et al.: Impregnation of Eicosane into Polyester Fiber Using
Supercritical Carbon Dioxide. Solid State Phenomena Journal, 2007, (Volumes 124
- 126), pp 1095-1098.
[2] Kośny J. et al.: (2007) Thermal Performance of PCM-Enhanced Building Envelope
Systems - in Thermal Performance of the Exterior Envelopes of Buildings X,
Proceedings of ASHRAE THERM X, Clearwater, FL, Dec. 2007.
[3] Kośny, J. : Field Testing of Cellulose Fiber Insulation Enhanced with Phase Change
Material. Oak Ridge, TN, USA: Oak Ridge National Laboratory Report—
ORNL/TM-2007/186, 2007.
[4] Kośny, J et al.: Development of new generation of thermally- enhanced fiber glass
insulation. Oak Ridge, TN, USA: Oak Ridge National Laboratory, March 2010.
[5] Kelheim Fibres GmbH. [Online] http://www.kelheim-
fibres.com/home/index_de.php.
[6] Advanced Phase Change Materials (PCM) Market: Global Forecast (2010-2015)
Report -MarketsandMarkets, June 28, 2010 - Pub ID: MKMK2717813
[7] Nordic Analysis of Climate Friendly Buildings Summary Report - Nordic
Innovation Centre, September 1, 2010.
[8] Eurostat, Statistics in focus, 7/2010. The EU-27 Construction sector: from boom to
gloom.
[9] Green Outlook 2011: Green Trends Driving Growth, McGrow-Hill November 2010.
[10] World Insulation Report - Freedonia Group Inc, February 1, 2009 - Pub ID:
FG2703472
[11] Frost&Sullivan: Strategic Developments in Construction Materials Industry-
Technical Insights, Materials and Coatings, June 2010.
НОВИ ТЕРМИЧКИ ПОБОЉШАНИ ВЛАКНАСТИ

ИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ
Резиме: Грађевински кластер „DUNDJER“, заједно са већим бројем европских
организација, учествује на европском пројекту FP7 под називом „STOREPET“
(FP7-SME-2011-2, Proposal 286730). STOREPET је пројекат чији је циљ да развије
један нови термички и акустички грађевински изолациони материјал, базиран на
материјалима који при коришћењу мењају своје агрегатно стање.StorePET ће
бити посебно пројектован материјал за лаке конструкције са омотачем који има
малу термичку масу (термички капацитет), као и за било коју другу
стамбену/пословну/јавну нову или реконструисану зграду са посебним

изолационим и топлотно-капацитетним потребама. Са буџетом пројекта од 2.4

милиона € , процењено је да ће нови производ створити нову вредност у износу од
170 милиона € у уштеди у материјалу и 300 милиона € у енергији. Истраживање
је тренутно у току. Један од завршних скупова, са представљањем резултата
истраживања је бити одржан у Нишу, у 2013. години. Грађевински кластер
„DUNDJER“ ће имати сва права и лиценцу, укључујући производњу и пласман у
региону.
Кључне речи: Грађевински материјали, термичка изолација, акустичка изолација,
лаке грађевинске конструкције, енергетска ефикасност, одржива градња.


ОЦЕНА СТАЊА КАМЕНА НА ФАСАДИ ЗГРАДЕ

ГЕНЕРАЛШТАБА У БЕОГРАДУ
Оливера Вушовић1
Ивана Делић-Николић2
Лидја Курешевић3 УДК: 622.35(497.11Београд)
Резиме: Зграда Генералштаба је грађена у периоду од 1956. до 1965. године.
Коришћени су варијетети камена "Весеље унито" и "Корал", по саставу
органогени кречњаци, мезозојске старости. Зграда је озбиљно оштећена током
бомбардовања 1999. године. У раду је приказана оцена стања камена који је
уграђен у фасаду овог објекта.
Кључне речи: Генералштаб, кречњак, оцена стања
1. UVOD
Zgrada, odnosno zgrade Generalštaba „A“ i „B“, postavljene sa leve i desne strane
Nemanjine ulice u Beogradu, građene su od 1956. do 1965. godine. Bruto površina
zgrade "A" je 12.654 m2, a zgrade "B" 36.581 m3. Projektovao ih je arhitekta Nikola
Dobrović, koji je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada. Ove građevine su
prepoznatljive po kaskadnoj formi, za koju neki autori tvrde da simbolizuje kanjon
Sutjeske, i upečatljivoj fasadi od prirodnog kamena mrkocrvene (komercijalnog naziva
Koral) i bele boje (komercijalnog naziva Veselje Unito). Na žalost, ovo zdanje je
pretrpelo velika fizička oštećenja 1999. godine prilikom NATO bombardovanja. U
svetlu razmatranja mogućnosti obnove, u radu je analizirano stanje kamena na fasadi,
kao i podobnost izabranih varijeteta.
2. KAMEN UGRAĐEN U FASADU GENERALŠTABA
Fasada zgrade Generalštaba izrađena je od dve vrste prirodnog kamena, svetlog -

komercijalnog varijeteta Veselje i crvenog Koral.
Svetli kamen, komercijalnog naziva Veselje, za potrebe zgrade Generalštaba je obrađen
poliranjem. Njime su obloženi elementi betonske konstrukcije (grede i stubovi), neki
1
Оливера Вушовић, дипл.инж.геол., Институт за испитивање материјала а.д., Булевар војводе Мишића
43, Београд, Србија, e-mail: olivera.vusovic@institutims.rs
2
Ивана Делић-Николић Институт за испитивање материјала а.д., Булевар војводе Мишића 43, Београд,
Србија, e-mail: ivana.delic@institutims.rs
3
др Лидја Курешевић, дипл.инж.геол., Институт за испитивање материјала а.д., Булевар војводе
Мишића 43, Београд, Србија, e-mail: lidja.kuresevic@institutims.rs

parapeti, ali i celi zidovi ulaznih paviljona. Eksploatisan je na ostrvu Braču, u zalivu i
mestu Pučišća, Hrvatska. Ime je dobio po antičkom kamenolomu koji se nalazio iznad
istoimene uvale na Braču. Poznat je kao brački mermer, mada nije mermer. Danas se na
Braču i dalje vadi kamen sličnih karakteristika. Petrološka odredba Veselje determiniše
kao organogeni krečnjak, odnosno rudistni krečnjak sa bioklastičnim matriksom.
Teksture je masivne, preloma plitkoškoljkastog. Dimenzije fosilnih ostataka su od
mikroskopskih ljušturica do oko 4 mm. U zavisnosti od količine i veličine fosilnih
ostataka, njihovoj strukturi i boji definisana su dva varijeteta „Veselje Unito“ (Unito) i
„Veselje fjorito“ (Fiorito). Na zgradi Generalštaba korišćena su dva varijeteta Veselje
kamena i to Unito i Unito A. Oba su bele do boje slonove kosti, sa žućkastom nijansom.
Starosti su gornjokredne (senon). Ovim krečnjakom su obložene Dioklecijanova palata u
Splitu, Zgrada Saveznog izvršnog veća (SIV) u Beogradu, kao i veliki broj drugih
građevina u nekadašnjoj SFRJ. U svetu je ugrađen u Parlament i Novi Dvor u Beču,
Parlament u Budimpešti, Namesničku palatu u Trstu. Navodno je i predvorje zgrade
Ujedinjenih Nacija izrađeno od Bračkog kamena. Crveni kamen, komercijalnog naziva
Koral, obrađen je bunjasto. Na zgradi Generalštaba upotrebljen je na više načina.
Oblikovan kao kocka ivice 25 cm, debljine od 8 do 10 cm korišćen je za oblaganje
velikih zidnih platana, mnogougaoni oblici prosečnih dimenzije od 30 do 35 cm su
upotrebljeni u kiklopskom načinu zidanja obloge prizemlja. Kao nešto tanja obloga
korišćen je u obliku traka na fasadi, za oblaganje linijskih elemenata. I poslednje, u
drobljenom obliku upotrebljen je za izradu „veštačkog kamena“ za dvorišne fasade ovog
zdanja. Eksploatisan je u okolini Kosjerića, na 2 km zapadno od samog grada. Ime je
dobio nakon izbora za oblaganje fasade Generalštaba, 1957. godine. Prerada ovog
kamena u blokove bila je finansijski neodrživa, te je njegova eksploatacija u
arhitektonske svrhe obustavljena 1971. godine. Nastavljena je 1975. nakon izgradnje
cementare Kosjerić, odnosno Titan. Otada se ovaj kamen koristi kao jedna od osnovnih
sirovina za proizvodnju cementa. Petrološki, Koral je organogeni krečnjak, sa obiljem
fosilnih ostataka rudista-hipurita i korala. Boje je crvene do crvenomrke. Strukture je
kriptokristalaste do mikrokristalaste, teksture heterogene. Karakteriše ga prisustvo
stilolitskih šavova, zapunjenih mrkim kalcitsko-gvožđevitim skramama i povremeno
pojavom pukotina različitih oblika i veličina, koje su uglavnom zapunjene belim ili
mrkim materijalom. Starosti je gornjekredne (senon).
Osim Generalštaba, nema poznatih objekata u koje je ugrađen Koral.
Slika 1 - Brački kamen „Veselje Unito“ Slika 2 - Kosjerićki kamen „Koral“

3. KARAKTERISTIKE UGRAĐENOG KAMENA
Laboratorijskim ispitivanjima utvrđene su sledeće fizičko-mehaničke karakteristike oba

ugrađena kamena.
VESELJE VESELJE KORAL

KARAKTERISTIKE
UNITO UNITO A
Zapreminska masa 2.534 t/m3 2.469 t/m3 2.658 t/m3
Poroznost 6.2 % 8.18 % 1.40 %
Upijanje vode 1.76 % 2.22 % 0.36 %
Čvrstoća na pritisak 137.5 MPa 121.6 MPa 103.5 MPa
Čvrstoća na savijanje 16.3 MPa 12.6 MPa -
Otpornost na habanje 27.1 cm3/50cm2 27.1 cm3/50cm2 20.6 cm3/50cm2
Tabela 1: Veselje unito, Veselje Unito A i Koral
Iz rezultata analiza fizičko-mehaničkih svojstava kamena Veselje i Koral, vidi se da obe

vrste kamena odlikuju dobre, mada različite mehaničke karakteristike. Čvrstoće na
pritisak oba varijeteta pripadaju srednje visokim vrednostima, vrednosti otpornosti na
habanje određuju oba varijeteta kao umereno tvrd kamen. Međutim, poređenjem fizičkih
karakteristika uočavaju se značajne razlike. Prema vrednostima zapreminskih masa
Veselje Unito A se svrstava u srednje težak, dok se Veselje Unito i Koral u težak kamen
(premda su vrednosti oba varijeteta Unita međusobno bliske). Osnovna razlika uočava se
u vrednostima poroznosti i upijanja vode. Obe vrednosti Veselja su do šest puta veće od
ovih vrednosti dobijenih na Koralu. Karakteristično velika poroznost i veliko upijanje
vode kod Veselja odrazile su se na fasadi u pojavi smeđih fleka, koje su se videle na
zgradi Generalštaba i pre bombardovanja, a mogu se videti i danas na mestima gde ploče
nisu oštećene usled potresa.
Slika 3 – Detalj fasade pre Nato

udara

4. POSTOJEĆE STANJE KAMENA
Postojanost svakog kamena je merilo njegove sposobnosti da traje i zadrži karakteristike,

kao što su izgled, čvrstoća, otpornost prema raspadanju. Vreme tokom kojeg može ostati
nepromenjen zavisi od njegovih osobina, načina ugradnje i okoline u kojoj se postavlja.
U skladu sa time, analizirane su uočene promene na ugrađenom kamenu. Promene su
posmatrane nezavisno od oštećenja nastalih tokom bombardovanja.
Veselje karakteriše hemijsko propadanje, koje se ogleda u rastvaranju i ispiranju nekih
komponenti i gubitku politure. Posledica ovoga je da je kamen, nekada poliran, postao
hrapav i bez sjaja. Pomenuta velika poroznost i veliko upijanje vode kod Veselja (Slika 5
i Slika 6), su prouzrokovali pojavu žutih i smeđih fleka.
Kamene kocke „Korala“ izgledaju znatno očuvanije. Uz bolje fizičke karakteristike ovog
kamena, njegova velika prednost je odabrana bunjasta obrada, koja onemogućava da se
eventualne promene lako vide.
Dekolorizacija, odnosno posvetljavanje kamena ili „svetlo patiniranje“ je slabo izražena
na obe vrste kamena. Ovaj vid promene kamena, karakterističan za sve vrste krečnjaka,
naročito crvene boje ogleda se u gubitku boje kamena. Kamen usled delovanja sunčeve
svetlosti posvetljava. Kod Korala je ova promena malo izražena, kamen je dobio prijatnu
narandžasto-crvenu boju, različitih nijansi, što je jedna od osobenosti ovog kamena.
Na donjim delovima fasadnih obloga nataloženo je jako puno čađi i gara (Slika 4 i Slika
5), što je posledica postojanja čvrstih čestica u vazduhu. Količina taloga je veća na
nagnutim i horizontalnim površinama, a manja na vertikalnim, veća je na hrapavim,
nego na glatkim površinama, veća na poroznom, nego na manje poroznom kamenu.
Slika 4 – Zaprljano Slika 5 – Zaprljana obloga

fasadno platno od „Korala“ fasade od „Veselja“ na objektu B
na objektu B
5. ZAKLJUČAK
Iz svega iznetog može se zaključiti da je Koral pretrpeo znatno manje promena tokom
svoje eksploatacije na fasadi Generalštaba.

Sa druge strane, kod Veselja je uočljivo hemijsko propadanje koje se ogleda u

rastvaranju i ispiranju pojedinih komponenata i gubitku politure. Velika poroznost i
veliko upijanje vode su prouzrokovali pojavu žutih i smeđih fleka.
Iz ovoga proizlazi da je u uslovima gradskih sredina i užeg centra grada veoma važan
pravilan izbor kamena i odgovarajuća završna obrada. Kamen tipa Veselje, izrazito
porozan, svetle boje i uglačan, nije bio dobar izbor.
LITERATURA
[1] Kovačević, Bojan (2001): Arhitektura zgrade Generalštaba. Beograd: Novinsko-

informativni centar „Vojska“.
[2] Tomašić, Ivan i Ženko, Tomislav (1993): „Utjecaj strukturno-teksturnih značajki i
dijagetetskih procesa na poroznost arhitektonskog kamena“, Rudarsko-geološko-
naftni zbornik, 5/1. Zagreb: Rudarsko-geološko-naftni fakultet.
[3] „Jadrankamen"d.d.,http://www.jadrankamen.hr/index.php?option=com_content&tas
k=view&id=24&Itemid=33 (korišćeno 2014-02-11).
[4] Arhiva Laboratorije za kamen i agregat Instituta za ispitivanje materijala Srbije.
[5] Siegesmund, Siegfried and Durrast, Helmut (2011): ”Physical and Mechanical
Properties of Rocks”. In Stones in Architecture: Properties, Durability, eds.
Siegfried Siegesmund and Rolf Snethlage. Berlin: Springer, pp.97-225
EVALUATION OF THE STATE OF THE STONE IN

THE FACADE OF GENERALŠTAB IN BELGRADE
Summary: Building of military headquoters (so-called Generalštab) in the centre of
Belgrade has been build in the period 1954-1963. Its design author is famous architect
Nikola Dobrović. Stone types used have commercial names "Veselje unito" and "Koral",
both fossiliferous limestones of Mesozoic age. This building is gravely damaged in
NATO bombing in 1999. This paper presents the results of the analysis and evaluation of
the state of the stone in the façade of this building.
Keywords: Generalštab, limestone, analysis


ТОПЛОТНЕ ПЕРФОРМАНСЕ ОМОТАЧА ЗГРАДА

ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
Биљана Антуновић1
Александар Јанковић2
Љубиша Прерадовић3 УДК: 699.86(497.6)
Резиме: Топлотне перформансе омотача зграде имају велики удио у енергетским
перформансама цијеле зграде, економичности зграде, и наравно, очувању
животне средине, што их чини све актуелнијом темом данашњице нарочито
када су у питању јавне зграде. Пратећи свјетске трендове из области енергетске
ефикасности и дајући значајан допринос њеном развоју на подручју Републике
Српске, Архитектонско-грађевински факултет у Бањој Луци тренутно спроводи
научно-истраживачки пројекат на тему: „Експериментално одређивање
топлотних карактеристика омотача објеката предшколског васпитања и
образовања у Бањој Луци у циљу унапређења њихове енергетске ефикасности,
топлотног комфора и смањења емисије штетних гасова“. У овом раду приказан
је само дио резултата, тачније анализа топлотних перформанси омотача зграде
на примјеру једне од предметних предшколских установа базирана на
вриједностима коефицијената пролаза топлоте елемената конструкције и
термовизијских снимака омотача.
Кључне речи: Топлотне перформансе омотача, коефицијент пролаза топлоте
1. УВОД
Омотач зграде представља границу између унутрашњег и спољашњег простора са

намјеном да штити кориснике зграде од различитих атмосферских утицаја, а
својим хигротермичким карактеристикама које су одређене структуром,
правилним избором и редосљедом кориштених материјала има функцију да
обезбиједи комфорно и здраво окружење корисницима зграде. Топлотне
перформасне омотача зграде су првенствено оређене коефицијентом пролаза
топлоте U-вриједност (W/m2) који представља полазну основу за прорачун
1
Биљана Антуновић, дипл.физ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевински факулет, Степе
Степановића 77/3, Бањалука, Босна и Херцеговина, тел: 0038751 462 543, e – mail: bantunovic@agfbl.org
2
Александар Јанковић, дипл.физ., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевински факулет,
Степе Степановића 77/3, Бањалука, Босна и Херцеговина, тел: 0038751 462 543, e – mail:
ajankovic@agfbl.org
3
Љубиша Прерадовић, дипл. инг.ел., Универзитет у Бањалуци, Архитектонско-грађевински факулет,
Степе Степановића 77/3, Бањалука, Босна и Херцеговина, тел: 0038751 462 543, e – mail:
ljpreradovic@agfbl.org

потрошње енергије за гријање и хлађење објекта, цијене његовог одржавања и

емисије CО2. Стога се последњих година све више инсистира на минималним
пројектним U-вриједностима за нове зграде, али и на смањењу U-вриједности при
реконструкцији и сaнацији постојећих зграда. Да би се постигла оптимална
вриједност која је у складу са важећим прописима потребно је зграду изоловати
чиме се истворемено смањују енергетске потребе и повећава унутрашњи комфор
корисника зграде.
Када је ријеч о енергетској ефикасности и комфорном окружењу изузетан значај
представља анализа јавних зграда [1], са посебним акцентом на зграде намијењене
образовању и васпитању дјеце с обзиром на чињеницу да дјеца која су на почетку
развојног периода проводе већи дио дана, па чак и до 10 сати дневно у затвореном
простору. У прилог наведеном иде и чињеница да су зграде предшколског
васпитања у Бањој Луци углавном грађене током 70их година, ограниченим
финансијским средствима, без топлотне изолације и посебних захтјева везаних за
комфор дјeце што има за посљедицу повећану потребу за количином енергије за
гријање љети и хлађење зими како би се остварили оптимални услови боравка.
Поред тога, према нашем досадашњем искуству многе зграде посједују непотпуну
техничку документацију јер не садрже најважније параметре који директно утичу
на коефицијент пролаза топлоте. Због свега наведеног од изузетно великог значаја
је мјерење карактеристичних физичких величина које одређују топлотне
перформансе омотача зграде како би се извршила правилна процјена топлотних
перформанси омотача те биле предложене одговарајуће мјере санације и
реконструкције објеката.
2. ТОПЛОТНЕ ПЕРФОРМАНСЕ ОМОТАЧА ЗГРАДЕ
Пратећи свјетске трендове из области енергетске ефикасности и дајући значајан

допринос њеном развоју на подручју Републике Српске Архитектонско-
грађевински факултет у Бањој Луци тренутно спроводи научно-истраживачки
пројекат на тему: „Експериментално одређивање топлотних карактеристика
омотача објеката предшколског васпитања и образовања у Бањој Луци у циљу
унапређења њихове енергетске ефикасности, топлотног комфора и смањења
емисије штетних гасова“. У овом раду је приказан само дио прелиминарних
резултата, тачније анализа топлотних перформанси омотача зграде на примјеру
једне од предметних предшколских установа у Бањалуци базирана на
вриједностима коефицијената пролаза топлоте елемената конструкције и
термовизијских снимака омотача. Предметни вртић је приземна зграда, изграђена
1977. године, а званично се налази у употреби од 1978. године. Капацитет вртића
је 246 дјеце и 23 особе који су запосленици вртића. Вртић ради приближно 50
недјеља годишње, 5 дана у недјељи, минимално 10 сати/дан. У конструктивном
погледу објекат је пројектован као скелетна армирано бетонска конструкција.
Спољашњи зидови су углавном од опеке, омалтерисани са обе стране, крoв је
раван и садржи слојеве хидроизолацијe, а обрада плафона је од гипскартонских
плоча. Столарија је углавном од јеловог смрчевог дрвета, а само неки прозори су
од алуминијума са спојеним крилима (крило на крило).

2.1.ПРОРАЧУН ТРАНСМИСИОНИХ ГУБИТАКА КРОЗ ОМОТАЧ
За прорачун коефицијената пролаза топлоте U (W/m2K) кориштене су упрошћене

методе као што је дефинисано у одговарајућим стандардима: ЕН ИСО 6946 - за
зидове, ИСО 13370 - за подове и ИСО 10077-1- за врата и прозоре итд. Међутим,
све наведене методе су увелико базиране на претпоставци идеалне конструкције,
мада су неке мање корекције ове вриједности предвиђене за одређене случајеве.
Ипак, оне не узимају узимају у обзир различите неправилности у смислу
неуједначености квалитета примјењеног материјала, евентуалне неадекватне
уградње, изостанка контроле или различитих могућих ефеката деградације
топлотних карактеристика уграђених материјала насталих током експлоатационог
периода, што доводи до значајних разлика између прорачунатих и стварних
топлотних губитака зграда или дијелова зграда [1,2]. У конкретном случају зграде
вртића за све елементе омотача прорачунат је удио у укупној површини омотача,
удио у трансмисионим губицима омотача и коефицијент трансмисионог губитка
топлоте као што је приказано у Табели 1. Највећи дио омотача зграде чини раван
кров кроз који су и топлотни губици највећи и износе 38.5%. Међутим, највећи
проблем представљају транспаренетне површине јер са удјелом у површини
омотача од свега 7.3% имају значајан удио у укупном губитку топлоте кроз омотач
од чак 26.7% што је посљедица лошег квалитета оквира и уграђеног једноструког
стакла. Фактор облика зграде износи 0.81 m-1, а удио транспарентних површина у
термичком омотачу зграде је 7.04%. Укупни специфични трансмисиони губитак
зграде је око 3 пута већи од дозвољеног (Htmax’=0.47 W/m2K) и износи Ht’=1.25
W/m2K.
Табела 1. Удио појединачних елемената у укупној површини омотача и удио у
укупним трансмисионим губицима изражени у процентима
Удио у укупној Удио у укупним

HT
Елемент конструкције S (m2) површини трансмисионим
(W/K)
омотача (%) губицима (%)
Спољни зид 608,68 837,16 20,3 22,3
Транспарентне 217,9 999,67 7,3 26,7
површине
Раван кров 1154,63 1442,13 38,5 38,5
Под на тлу 1014,71 169,99 33,9 4,5
Топлотни мостови 299,59 8,0
Укупно 2995,92 3748,54 100,0 100,0
2.2.ТЕРМОВИЗИЈСКО СНИМАЊЕ ОМОТАЧА
За квалитативну оцјену топлотних перформанси омотача зграде извршено је

снимање термовизијском камером FLIR B60. Како би се избјегло директно сунчево

зрачење на снимљеној површини снимање је извршено у јутарњим часовима,

током зимског дана при емисивности површине од 0.93. Термовизијски снимци
два сусједна прозора (са алуминијумским и дрвеним оквиром) и улазна врата на
источној страни фасаде вртића приказани су на Слици 1. На сл.1 (лијево) може се
видјети да температура површине зида (карактеритични зид омотача) близу
прозора износи 1.0 °С, на средини прозора (стакло) 4.2 °С, док је на саставу стакла
и рама 4.3 °С односно 6.6 °С у зависности од положаја мјерне тачке. На слици у
средини приказан је дрвени прозор при чему је видљиво постојање топлотног
моста са великим губицима - температура на површини стакла износи 4.5 °С, на
површини зида 1.0 °С, а на саставу рама и стакла варира од 2.9 °С до чак 12.8 °С.
Примјетни су значајно мањи и равномјернији топлотни губици кoд двоструко
остакљеног прозора са алуминијумским оквиром (слика лијево) у односу на
једноструко остакљен прозор са дрвеним оквиром (слика у средини). На сл. 1
(десно) приказана су улазна балконска врата на источној страни фасаде вртића са
повећаним топлотним губицима кроз транспарентне површине.
Слика 1. Прозор са алуминијумским оквиром (лијево), прозор са дрвеним оквиром

(у средини), улазна врата (десно) снимљени теровизијском камером
2.3. МЈЕРЕЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА ПРОЛАЗА ТОПЛОТЕ –

ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУТЛАТИ
Мјерење коефицијента пролаза топлоте на омотачу вртића извршено је помоћу

дата логера ALMEMO ALBHORN 2690-8 на карактеристичном зиду спољашње
конструкције у периоду 05.02.2014. - 07.02.2014. За експериментално одређивање
U-вриједности зида истовремено су мјерене густина топлотног флукса (W/m2),
температуре ваздуха унутар и изван просторије као и температуре зида са
унутрашње и спољашње стране зида. Током мјерења температуре ваздуха унутар
и изван просторије разликовале су се за ≥15 K, а резултати су приказани на слици
2. Као што се види са слике, нема великих осцилација температуре, при чему су
унутрашње вриједности нешто стабилније од спољашњих, што је и очекивано.
Плочица за мјерење флукса има тачност од 5% при номиналној температури од 23
°С, док температурни сензори имају тачности ±1.5 °С (термопарови) и ±0.03 К (Pt
сензори). Међутим, при прорачуну коефицијента пролаза топлоте одузимају се

температуре истих сензора, тако да се грешке мјерења температуре међусобно

поништавају, те једино преостаје вриједност грешке мјерења флукса. Кориштењем
температура на унутрашњој и спољашњој површини зида и отпора прелазу
топлоте са ваздуха на унутрашњу страну зида и са спољашње стране зида на
ваздух 0.125 m2K/W и 0.040 m2K/W [3,4], редом добија се да коефицијент пролаза
топлоте карактеристичног зида износи U=(1.255±0.169) W/m2K. Из пројектне
документације добијен је податак да је зид изграђен од опеке и омалтерисан са обе
стране слојем продужног малтера, али не постоје подаци о топлотним
карактеристикама материјала. За остале вртиће, разматране у оквиру НИП-а и
изграђене током 70их година, кориштена је шупља опека, а у вријеме грађења
зграде на снази су били ЈУС стандарди и у складу са тим у употреби су биле двије
врсте шупље опеке4 топлотних проводљивости λ=0.52 W/mK и λ=0.61 W/mK.
Како продужни малтер у зависности густине има различите топлотне
проводљивости (λ=0.85-0.99 W/mK) у складу са горе наведеним добијен је и опсег
могућих пројектних вриједности коефицијента пролаза топлоте од U=1.249
W/m2K до U=1.414 W/m2K. Очигледно је да се измјерена и прорачуната вриједност
слажу у оквиру грешке мјерења, али да су обе U-вриједности значајно веће од
прописане вриједности5 за спољни зид постојећег објекта (Umax=0.400 W/m2K).
Приказани резултати су прелиминарни те да би се дала коначна процјена
топлотних перформанси омотача зграде потребно је проширити истраживање
уграђених материјала и извршити мјерења на свим карактеристичним
компонентама омотача и у дужем временском периоду, а у складу са ИСО 9869.
Слика 3. Расподјела температуре ваздуха и зида са спољашње и унутрашње

стране зида и густине топлотног флукса
4
Захваљујемо се члановима НИП-а Проф.др Властимиру Радоњанину, Проф.др Мирјани Малешев, Мр.
Гордани Броћети, Сузани Кљецанин, Тодору Гелићу, Горану Видовићу на корисним информацијама и
свесрдној помоћи.
5
Закон о енергетској ефикасности Републике Српске је ступио на снагу у јуну 2013. год., али
одговарајући Правилници још нису прописани те се за потребе НИП-а користи Правилник о
енерегетској ефикасности зграда Републике Србије.

3. ЗАКЉУЧАК
Анализа омотача зграде разматраног вртића у Бањалуци заснована на прорачуну
топлотних губитака трансмисијом (Ht’=1.25 W/m2K) као и на прелиминарним
експерименталним мјерењима указује на лоше топлотне перформансе омотача.
Међутим, имајући у виду чињеницу да је зграда грађена 70их година, те да су
пројектована својства омотача упитна неопходно је извршити детаљнија
истраживања као и мјерења на различитим позицијама и током дужег временског
периода на бази којих би биле дате смјернице у циљу повећања укупне енергетске
ефикасности објекта и постизања потребног квалитета, водећи рачуна о томе да су
у питању установе за дјецу предшколског узраста те да комфорно и здраво
окружење доприноси свеобухватном и здравом развоју дјеце најосјетљивије
старосне доби.
[1] Антуновић Б, Станковић М, Јанковић А, Гајић Д, Тодоровић Д, ''Мјерење
коефицијента пролаза топлоте зида у згради Ректората универзитета у Бањој
Луци'', Међународни научно-стручни скуп ''Савремена теорија и пракса у
градитељству'', Завод за изградњу а.д., стр. 37-46, (Бања Лука, 2012.)
[2] Adhikari S. R, Lucchi E, Pracchi V, ''Experimental Measurements on Thermal
Transmittance of the Opaque Vertical Walls in the Historical Buildings'',
PLEA2012 - 28th Conference, Opportunities, Limits & Needs Towards an
environmentally responsible architecture Lima, 2012
[3] Каи Шилд, Волфганг М. Вилемс, Грађевинска физика - приручник - Део 1,
(Грађевинска књига, 2008)
[4] Baker Paul, U‐values and traditional buildings, Historic Scotland Technical Paper
10, (Glasgow, 2011)
ТHE THERMAL PERFORMANCE OF THE

PRESCHOOL EDUCATION BUILDING ENVELOPES
Summary: Тhermal performance of the building envelope has a significant contribution
to the energy performance of entire building, its economy an ,of course, environmental
protection which makes it all the actuall topic today , especially when it comes to public
buildings. Following global trends in energy efficiency and making a significant
contribution to its development in the Republic of Srpska, The Faculty of Architecture
and Civil Engineering, University of Banja Luka is currently conducting scientific
research project entitled " Experimental determination of the thermal characteristics of
the envelope of preschool education buildings in Banja Luka in order to improve their
energy efficiency, thermal comfort and reduce greenhouse gas emissions. " Only a part
of the results, namely the analysis of the thermal performance of the building envelope
based on the example of one of the underlying pre-school buildings using thermal
transmittance values of structural elements and thermal images has been presented in
this paper.
Keywords: Тhermal performance envelope, thermal transmittance

ИСПИТИВАЊЕ ДЕФОРМАЦИОНИХ СВОЈСТАВА

МИКРОАРМИРАНИХ ЦЕМЕНТНИХ КОМПОЗИТА
Драгица Јевтић1
Димитрије Закић2
Александар Савић3
Александар Радевић4 УДК: 620.178.2:691.328
Резиме: Позната је чињеница да се влакна најчешће додају цементним
композитима (бетонима и малтерима) у циљу побољшања одређених физичко-
механичких својстава, као што су: чврстоћа при затезању и савијању, отпорност
на удар, скупљање, отпорност на дејство мраза, трајност, итд. С друге стране,
побољшање деформационих својстава (на пример дуктилности или модула
еластичности) предметних композита може бити једнако или чак и више
значајно. Оцена остварене дуктилности (или жилавости) микроармираних
цементних композита обично се заснива на одређивању површине захваћене σ-ε
дијаграмима регистрованим током различитих статичких или динамичких
испитивања. У овом раду приказани су резултати експерименталних испитивања
деформационих својстава композита микроармираних различитим типовима и
количинама влакана – током излагања напонима притиска.
Кључне речи: Микроармирани композити, деформациона својства, жилавост..
1. УВОД
Један од основних разлога за примену микроарматуре код бетона и малтера је

настојање да се побољша капацитет апсорбовања енергије цементне матрице, тј. да
се повећа њена дуктилност (жилавост). Величина енергије, апсорбоване током
испитивања материјала до лома, обично се квантификује преко површине испод
σ-ε дијаграма (напон-дилатација), или одговарајуће површине захваћене
дијаграмом P-Δl (сила-угиб). Ово испитивање обично се врши путем статичког
савијања (са једном силом у средини распона или две силе у трећинама распона),
1
Драгица Јевтић, дипл.инж.тех., Универзитет у Београду, Грађевински факултет Универзитета у
Београду, Бул. краља Александра 73, тел:011 3370 097, е-mail: dragica@imk.grf.bg.ac.rs
2
Димитрије Закић, дипл.грађ.инж., Универзитет у Београду, Грађевински факултет Универзитета у
Београду, Бул. краља Александра 73, тел:011 3370 097, е-mail: dimmy@imk.grf.bg.ac.rs
3
Александар Савић, дипл.грађ.инж., Универзитет у Београду, Грађевински факултет Универзитета у
Београду, Бул. краља Александра 73, тел:011 3370 097, е-mail: sasha@imk.grf.bg.ac.rs
4
Александар Радевић, Универзитет у Београду, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Бул.
краља Александра 73, тел:011 3370 097, е-mail: aradevic@imk.grf.bg.ac.rs

мада се могу вршити и тестови у којима се узорци излажу аксијалном притиску,

затезању, цепању, итд. У последње време, све чешће се користе методе и технике
код којих је на узорцима за испитивање унапред дефинисано место настанка прве
прслине – у виду зареза. Такве су, на пример, метода савијања греде са зарезом
("Notched Beam Flexural Test") или метода цепања помоћу клина ("Wedge Splitting
Test"). Код предметних метода, уместо дијаграма σ-ε (или P-Δl), користе се
дијаграми σ-w (напон-локално раздвајање). Наиме, с обзиром да је пресек у коме се
налази зарез најслабије место на узорку, прва прслина ће бити иницирана баш на
тој локацији. Са порастом оптерећења, повећаваће се и отвор на месту зареза
(односно прслине), што се региструје и прати помоћу посебних CMOD
деформетара ("Crack Mouth Opening Displacement"). Ово локално раздвајање,
односно ширење пукотине на месту зареза, користи се као "feedback" при
наношењу оптерећења – што значи да се величина оптерећења током испитивања
модификује тако да се брзина деформације одржава константном. На овај начин
добија се најстабилнији одговор система након настанка прве прслине.
Најважнији фактори који утичу на напонско-деформацијско понашање неког
микроармираног композита, а самим тим и на величину његове жилавости
(дуктилности), су: врста влакана, геометрија влакана, количина влакана, састав и
структура цементне матрице, величина испитиваних узорака, врста оптерећења,
брзина наношења оптерећења, прецизност инструмената за мерење деформација,
начин контроле приликом испитивања (на пример: контролисана брзина наношења
оптерећења или контролисана брзина деформације) и однос крутости машине
(рама) помоћу које се наноси оптерећење према крутости испитиваних узорака [1].
Што се тиче деформационих својстава, позната је чињеница да је класичан бетон
изразито крт материјал. Додатак влакана, међутим, може значајно да поправи
перформансе предметног композита у том домену. У том смислу, посебно добри
резултати постижу се код бетона справљеног са ситнијим агрегатом, што доводи
до побољшане атхезије између матрице и влакана, па су самим тим и ефекти
микроармирања израженији и повољнији него код крупнозрних бетона. Зато се
овакви бетони по правилу справљају са агрегатом крупноће до 20 mm (или са код
нас уобичајеним трофракцијским агрегатом, тј. са D = 16 mm).
Као што је познато, додатак влакана цементној матрици у принципу "продужава"
дијаграм напон-деформација. Међутим, ефекат микроармирања не долази до
изражаја све док се у цементној матрици не појаве прслине. Када се, приликом
испитивања, напон повећа до одређеног нивоа (што је, у суштини, чврстоћа при
затезању матрице), почиње формирање прво микропукотина, које касније прелазе
у макропукотине. Након настанка пукотине у цементној матрици, дистрибуција
напона у том попречном пресеку се драстично мења и то тако што оптерећење,
које је до тада прихватала матрица, морају да преузму влакна која премошћавају
предметну пукотину. Стање, које се у теорији механике лома назива "прва
пукотина" представља у ствари границу линеарности (односно
пропорционалности) на дијаграму σ-ε и најлакше се може уочити при директном
аксијалном затезању или при испитивању затезања савијањем. Код дијаграма
добијених испитивањем при притиску, ову границу често није лако утврдити.
Напон који одговара првој пукотини, много више зависи од својстава матрице,

него од својстава микроарматуре (на пример, показало се да додатак силикатне

прашине утиче на повећање овог напона [2]).
2. ЕКСПЕРИМЕНТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ
У оквиру Лабораторије за материјале Грађевинског факултета Универзитета у

Београду вршена су бројна испитивања жилавости (дуктилности) различитих
микроармираних композита типа малтера и бетона. У оквиру овог рада, биће
приказана нека од истраживања која су обухватила испитивање деформационих
својстава микроармираних композита изложених напонима притиска.
Тако на пример, за потребе истраживања параметара дуктилности и ударне
отпорности ситнозрних бетона микроармираних различитим врстама синтетичких
влакана, направљено је укупно седам серија бетона, и то: еталон (Е) - серија ознаке
"0" (без додатка влакана), микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "1" (са 1
kg/m3 монофиламентних полипропиленских влакана "Fibrin" дужине 12 mm),
микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "2" (са 5 kg/m3 монофиламентних
полипропиленских влакана "Fibrin" дужине 12 mm), микроармирани бетон (МАБ) -
серија ознаке "3" (са 1 kg/m3 монофиламентних полипропиленских влакана
"Fibrin" дужине 18 mm), микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "4" (са 5
kg/m3 монофиламентних полипропиленских влакана "Fibrin" дужине 18 mm),
микроармирани бетон (МАБ) - серија ознаке "5" (са 1 kg/m3 монофиламентних
синтетичких макро влакана "Strux" дужине 40 mm), микроармирани бетон (МАБ) -
серија ознаке "6" (са 5 kg/m3 монофиламентних синтетичких макро влакана "Strux"
дужине 40 mm).
Количина употребљених влакана за справљање бетона ознака "1", "3" и "5" (1 kg
микроарматуре по 1 m3 свежег уграђеног бетона), усвојена је као уобичајена
вредност - која се јавља код највећег броја практичних примена композита
микроармираних синтетичким влакнима.
Количина влакана код серија "2", "4" и "6" (5 kg микроарматуре по 1 m3 свежег
уграђеног бетона), одабрана је након обављених претходних проба, као
максимална вредност чијом применом не долази до драстичне промене
конзистенције, тј. до значајног смањења степена уградљивости и обрадљивости
свежег бетона. Такође, водило се рачуна о томе да се ни у једној фази справљања
предметних бетона не дозволи да дође до појаве ефекта нагомилавања ("balling")
примењених синтетичких влакана.
У оквиру полазних параметара, са којима се ушло у пројектовање састава
бетонских мешавина, предвиђено је да бетон буде пластичне конзистенције
(слегање: H= 5-9 cm, односно распростирање: R = 42-48 cm). У складу са
класификацијом конзистенције према стандардима SRPS ISO 4103 и SRPS EN 206-
1, ради се о бетону класе S2 (класа према слегању), односно класе F3 (класа према
распростирању). Што се тиче услова квалитета за очврсли бетон, усвојена је марка
MB30 (односно одговарајућа пројектована класа чврстоће C25/30). С обзиром да
није била предвиђена употреба никаквих хемијских додатака (типа
суперпластификатора), а имајући у виду напред наведена захтевана својства за

свеж и очврсли бетон, јасно је да су предметне мешавине справљане са релативно

високом вредношћу водоцементог фактора (ω ~ 0,50).
За справљање предметних бетона коришћен је речни агрегат и то прве две
стандардне фракције: I (0/4 mm) и II (4/8 mm), у размери мешања 60% : 40% (што
је усвојено као меродавна размера након анализе утврђеног гранулометријског
састава ових фракција). Код свих типова бетона коришћен је цемент на бази
портланд цементног клинкера са мешаним додатком (згуре и кречњака) - тип CEM
II oznake: PC 20M(S-L) 42.5R произвођача "Lafarge"- Беочин.
Од деформационих својстава предметног бетона, испитиван је статички модул
еластичности (E) - при старости узорака од 120 дана, као и σ-ε дијаграм при
притиску (за исту старост узорака). Испитивање модула еластичности вршено је у
складу са одредбама стандарда DIN 1048:1991, на серво-контролисаној
хидрауличној преси капацитета 200 kN. Цео процес испитивања био је
аутоматизован, што значи да су преса и систем за аквизицију података са два
индуктивна деформетра, били међусобно повезани преко компјутера, на коме је
био инсталиран специјалан софтвер за испитивање у складу са стандардом DIN
1048. За предметно испитивање употребљени су призматични узорци димензија
101035 cm (по три комада од сваке серије бетона). Према наведеном стандарду,
уобичајено је да се статички модул еластичности одређује при старости бетона од
28 дана, али је овом приликом одлучено да се узорци испитују при старости од 120
дана, у складу са претпоставком да је бетон тада достигао највећи део од укупне
вредности чврстоће при притиску.
Као што је познато, стандардно испитивање модула еластичности подразумева да
се прво одреде границе доњег (σd) и горњег (σg) напона, између којих се, затим,
врши циклично оптерећивање и растерећивање узорака, уз истовремено мерење
напона и одговарајућих еластичних деформација. Овакво тренирање узорака
врши се у 3-4 корака, у циљу елиминисања постојећих пластичних деформација
бетона. Доњи напон се обично бира као минимални напон који одговара тзв.
техничкој нули и уобичајено је да он износи 0,5 MPa. Горњи напон зависи од
чврстоће при притиску испитиваних узорака (fp) и његова вредност се усваја тако
да важи релација: σg  fp/3.
С тим у вези, пре почетка испитивања усвојени су доњи напон (σd=0,5 MPa) и
горњи напон (σg=15,0 MPa - као вредност која је била приближно једнака 1/3
очекиване чврстоће при притиску на узорцима димензија 101035 cm, при
старости од 120 дана). Деформације су мерене помоћу два индуктивна деформетра
(постављена на средини висине, на две супротне стране призматичног узорка), са
тачношћу од 0,001mm и мерном базом од 100mm. Програмирана брзина наношења
оптерећења (односно растерећења), током целог теста износила је 0,5 MPa/sec.
Диспозиција предметног испитивања приказана је на слици 1.
Током испитивања модула еластичности, аквизиција података (време, сила, средња
вредност деформације) вршена је аутоматски, а сви подаци су регистровани на
рачунару. Као коначан резултат испитивања, за сваки узорак одређен је његов
статички модул еластичности (Е) у складу са формулом:

  g   d (1)
E 
e eg ed
Укупно је испитано по три узорка од сваке серије, тј. 37=21 узорак.
Слика 1. Диспозиција испитивања статичког модула еластичности
У оквиру табеле 1. приказани су резултати испитивања који представљају средње

вредности статичког модула еластичности за сваку од третираних серија бетона
("0"-"6"), при старости од 120 дана. У истој табели, ради поређења, дате су и
вредности одговарајућих чврстоћа при притиску (такође при старости од 120
дана). Иначе, призматични узорци димензија 101035 cm који су коришћени за
одређивање модула еластичности, нису након завршеног теста испитивани до
лома, већ су из њих, исецањем на призме димензија 5515 cm, формирани узорци
за одређивање σ-ε дијаграма бетона при притиску.
Табела 1. Упоредни приказ вредности модула еластичности Е и чврстоћа fp
Серија "0" "1" "2" "3" "4" "5" "6"
E (GPа) 36.5 35.4 32.8 34.9 32.2 35.6 33.3
fp (MPa) 64.9 67.3 66.8 65.9 67.7 69.6 70.6
Познато је да σ-ε дијаграм (у литератури се често користи и термин: радни

дијаграм) представља својеврсну личну карту сваког материјала. Из њега се могу
добити веома значајне информације у вези са понашањем неког материјала, у
смислу промене напона и деформација, под различитим режимима оптерећења -

односно при различитим напонским стањима (притисак, затезање, савијање,

смицање, итд.). Иако су досадашња истраживања која су презентирана у бројним
литературним одредницама (на пр. 1, 4, 5), а која се односе на одређивање σ-ε
дијаграма композита са ниским садржајем синтетичких влакана (испод 1%),
показала да се ови дијаграми углавном незнатно разликују од дијаграма добијених
испитивањем еталона (односно обичних бетона справљених без додатка
микроарматуре), одлучено је да се овај део испитивања ипак уврсти у програм
истраживања. Ово је учињено у жељи да се сагледа комплетна слика понашања
ситнозрних бетона микроармираних синтетичким влакнима (са ниским учешћем
ових влакана) и направи што обухватнија анализа утицаја микроарматуре на
својства предметног композита при деловању доминантног оптерећења за бетон -
тј. напона притиска. Као што је и било претпостављено, добијени радни дијаграми
за свих 7 серија бетона ("0"-"6"), међусобно су се незнатно разликовали и није
било могуће дати одговарајући конзистентан закључак у вези са тим како
количина и врста употребљене микроарматуре утиче на σ-ε дијаграм при притиску.
Међутим, при упоредној анализи резултата испитивања серија бетона справљених
са истим типом, а различитим количинама влакана (дакле серије "1"-"2", "3"-"4" и
"5"-"6"), уочено је да већа количина влакана ипак у извесној мери доприноси
повећању укупних дилатација при лому, порасту укупне дуктилности композита,
као и повећанју капацитета апсорбоване енергије (који се може дефинисати као
површина испод σ-ε дијаграма). Као илустрација оваквог закључка, на слици 2. дат
је упоредни приказ радних дијаграма бетона серије "5" (доњи дијаграм) и "6"
(горњи дијаграм).
40
Napon σ (MPa)
Serija 6 35.42
35
Serija 5 34.85
30.65
30
29.75
25
20
15
10
0
0.000 1.000 2.000 3.000 4.000 5.000
Dilatacija ε (mm/m)
Слика 2. Упоредни приказ σ-ε дијаграма бетона серија "5" и "6"

Једно друго истраживање показало је да, за разлику од композита армираних
релативно малим количинама синтетичких влакана, у случају бетона справљених

са челичним влакнима могу се уочити значајније разлике у регистрованим -e

дијаграмима. Тако на пример, резултати испитивања деформационих својстава
бетона справљеног на бази додатка челичних влакана домаће производње -
Спајић, показали су да је армирање цементне матрице таквим влакнима
допринело значајном повећању жилавости бетона при притиску. У овом случају,
одабрана су влакна савијена на крајевима, димензија 300,6 mm (фактор облика l/d
= 50) у количини од 25 kg/m3 (0,3% у односу на запремину). У овом случају усвојен
је трофракцијски речни агрегат Моравац, са номинално најкрупнијим зрном D=16
mm, као и композитни цемент (CEM II) класе 42.5N, произвођача "Lafarge"- Беочин.
Као основни услов квалитета бетона усвојена је марка бетона MB30, а у функцији
практичне примене предметног бетона, усвојена је и пластична конзистенција за
свеже бетонске мешавине, што значи да је пројектована мера слеганја према Абрамсу
износила 6-10 cm. Испитивања о којима је реч, обухватила су одређивање -e
дијаграма код две серије бетона (еталона - справљеног без додатка влакана и
микроармираног бетона - справљеног са 25 kg/m3 челичних влакана), уз анализу
параметара дуктилности предметних композита. Oва испитивања односила су се
такође само на напонско стање аксијалног притиска у бетону, а вршена су на
призматичним узорцима димензија 121236cm, при старости од 28 дана. Помоћу
динамометра одговарајуће тачности мерена је промена силе, док су истовремено
помоћу индуктивних (LVDТ) деформетара мерене промене дужине на 2 мерне базе
током времена (почетна дужина обе мерне базе износила је l=100 mm). Nаведени
уређаји били су повезани са рачунаром на коме су праћене и регистроване све
промене на релацији сила-деформација током трајања испитивања, тј. од почетка
наношења оптерећења па све до лома бетона. Уколико се у истом координатном
систему прикажу оба -e дијаграма (слика 3), види се да је дуктилност
микроармираног бетона - која се може дефинисати као површина ограничена -e
линијом и e-осом, вишеструко већа (cca 12 пута) од дуктилности еталона, тј.
бетона без додатка влакана.
60
Napon (MPa)
55
Mikroarmirani beton
50
45 Etalon
40
35
30
25
20
15
10
5
0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6 1.8 2 2.2 2.4 2.6 2.8 3
Dilatacija - e (%)
Слика 3. -e дијаграми две серије бетона (еталона и микроармираног бетона)

У оквиру трећег истраживања о коме ће у овом раду бити речи, справљене су

четири мешавине самозбијајућих - SCC бетона (Self-Compacting Concrete), са
додатком раније већ поменутих монофиламентних синтетичких (полиолефинских)
макро влакана типа STRUX, и то: еталонска мешавина (надаље означена у тексту
као "V0"), мешавина са додатком 900 g/m3 STRUX 90/40 влакана (ознаке "V9"),
мешавина са додатком 1200 g/m3 STRUX 90/40 влакана (ознаке "V12") и мешавина
са додатком 1800 g/m3 STRUX 90/40 влакана (ознаке "V18").
За справљање предметних бетона коришћен је речни агрегат и то три стандардне
фракције: I (0/4 mm), II (4/8 mm) и III (8/16 mm), у размери мешања 50% : 25% :
25% (што је усвојено у складу са претходним пробама, да би се добила потребна
конзистенција која карактерише SCC – распростирање слегањем између 745-790
mm према SRPS EN 12350-8:2012 (Испитивање свежег бетона – Део 8:
Самоуграђујући бетон – Испитивање распостирања слегањем). Kод свих типова
бетона коришћен је "чист" цемент (без додатака) на бази портланд цементног
клинкера (CEM I) ознаке: PC 42.5R произвођача "Lafarge"- Беочин. При томе,
вредност водопрашкастог фактора код све четири серије бетона износила је 0,34.
У свим мешавинама је осим чистог цемента (330 kg/m3) у својству прашкасте
компоненте (тј. минералног додатка) употребљена мешавина кречњачког брашна
("Рујевац" – БА, произвођача ''Гранит пешчар'' а.д. Љиг) и летећег пепела
(нетретираног, пореклом из ТЕ Колубара) у количинама од 180 kg/m3 и 100 kg/m3.
Такође, у свим мешавинама употребљен је и суперпластификатор на бази
поликарбоксилата, у количини од 2% у односу на масу цемента.
Oд већег броја обављених различитих испитивања, овом приликом се наводе само
резултати који се односе на испитивања при притиску. Nаиме, предметни бетони
постигли су чврстоће при притиску које су се кретале између 57.1 MPa (SCC
ознаке "V9") и 59.0 MPa (SCC ознаке "V18") при старости од 28 дана. Што се тиче
динамичког модула еластичности, он се кретао од 40.6 GPa (SCC ознаке "V18") до
41.9 GPa (SCC ознаке "V9"), а динамички Поасонов коефицијент у границама од
0.228 (SCC ознаке "V0") до 0.257 (SCC ознаке "V18"). Сви наведени резултати
деталјније су приказани у оквиру табеле 2.
Табела 2. Упоредни приказ вредности чврстоће fp, динамичког модула Ed и

динамичког Поасоновог коефицијента μд код микроармираних SCC мешавина
Серија V0 V9 V12 V18

fp [MPa] 58.8 57.1 58.8 59.0
Ed [GPa] 41.1 41.9 41.1 40.6
μd [-] 0.228 0.246 0.247 0.257
3. ЗАКЉУЧАК
Након бројних истраживања деформационих својстава, као и параметара

жилавости (дуктилности) различитих микроармираних композита, обављених у
оквиру Лабораторије за материјале Грађевинског факултета Универзитета у

Београду (од којих су у овом раду приказана само три карактеристична случаја),
може се закључити следеће:
- додатак влакана (било синтетичких или челичних) цементној матрици у
принципу "продужава" дијаграм напон-деформација, односно побољшава
жилавост (дуктилност) композита типа малтера и бетона,
- ефекат микроармирања (у смислу повећања жилавости) израженији је у случају
употребе челичних влакана и генерално се побољшава са повећањем количине
употребљене микроарматуре,
- додатак синтетичких влакана нема велики утицај на промену како статичког,
тако ни динамичког модула еластичности (процентуалне разлике између
регистрованих вредности Е за различите серије бетона, кретале су се између 2-
10%); ово се може објаснити пре свега релативно ниским процентуалним
учешћем микроарматуре у оквиру цементне матрице, као и чињеницом да је
модул еластичности синтетичких влакана знатно нижи од модула бетона
(односно цементне матрице),
- с друге стране, забележено је извесно повећање динамичког Поасоновог
коефицијента код микроармираних композита (између 8 и 13%), што значи да
микроармирање у извесној мери доприноси повећању попречних деформација
композита у односу на подужне деформације,
- што се тиче σ-ε дијаграма код композита са ниским садржајем синтетичких
влакана (испод 1%), истраживања су показала да се ови дијаграми углавном
незнатно разликују од дијаграма добијених испитивањем еталонских узорака,
- с друге стране, у случају испитивања композита са додатком челичних влакана,
дуктилност микроармираног бетона (која се може дефинисати као површина
ограничена -e линијом и e-осом), била је вишеструко већа (cca 12 пута) од
дуктилности еталона.
[1] Balaguru P.N., Shah S.P.: Fiber Reinforced Cement Composites, Mc Graw-Hill,
New York, 1992.
[2] Šušteršič J.: Vlaknasti betoni visokih uporabnih svojstava, Doktorska disertacija,
Građevinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 1998.
[3] Закић Д.: Физичко-механичка својства малтера са додатком
полипропиленских влакана, Магистарска теза, Грађевински факултет, Београд,
2001.
[4] Bentur A., Mindess S.: Fiber Reinforced Cementitious Composites, Elsevier
Applied Science, London, UK, 1993.
[5] Hannant D.S.: Fiber Cements and Fiber Concretes, John Wiley and Sons, New
York, 1987.
[6] Јевтић Д., Закић Д.: Анализа резултата испитивања бетона микроармираног
челичним влакнима "Спајић", Симпозијум ЈДГК, Врњачка Бања, 2004, стр.
321-326.

[7] Мурављов М, Јевтић Д, Закић Д.: Примери побољшања перформанси бетона и

малтера путем микроармирања, Зборник радова Грађевинског факултета у
Суботици бр. 14, 2005, стр. 225-235.
[8] Јевтић Д., Закић Д.: Микроармирани малтери и бетони - могућност
побољшања физичко-механичких својстава, Материјали и конструкције 3-
4/2006, стр. 35-45.
[9] Jevtić, D., Zakić, D., Savić, A.: Fiber Reinforced Cement Composites –
Improvement of Mechanical and Deformation Properties, Journal of Engineering &
Processing Management, Vol.1/2009, pp. 7-17.
[10] Закић Д.: Истраживање параметара дуктилности и ударне отпорности
ситнозрних бетона микроармираних синтетичким влакнима, Докторска
дисертација, Грађевински факултет Универзитета у Београду, 2010.
[11] Јевтић, Д., Закић, Д., Савић, А.: Релевантне статичке и динамичке методе за
оцену жилавости микроармираних бетона, Грађевински материјали и
конструкције бр.1/2011, стр. 3-27.
TESTING OF DEFORMATION PROPERTIES OF

FIBER REINFORCED CEMENT COMPOSITES
Summary: It is a known fact that fibers are usually added to cementitious composites
(concrete and mortar) in order to improve some of their physical-mechanical properties,
such as: tensile and flexural strength, impact resistance, shrinkage, freeze-thaw
resistance, durability, etc. On the other hand, improvement of deformation properties
(such as ductility or elasticity modulus) of such composites can be equally or even more
important. Evaluation of ductility (or toughness) of fiber reinforced cementitious
composites is usually related to the area under the σ-ε diagram obtained during different
static or dynamic tests. This paper presents the experimental testing results of
deformation properties of fiber reinforced composites made with different types and
quantities of fibers – when subjected to compression.
Keywords: Fiber reinforced composites, deformation properties, toughness.

ТЕРМОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛИ НА БАЗИ

АЕРОГЕЛА ЗА ПРИМЕНУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Арпад Чех1
Карољ Касаш2
Милан Кекановић3
Рита Немеш4
Голуб Караман5 УДК: 691:699.8
Резиме: Термоизолацијски материјал на бази аерогела је флексибилан,
нанопорозан материјал, произведен је нанотехнологијом, у лабораторијама NASA
(САД), првенствено за потребе свемирских истраживања. Данас је тај
материјал, који има изузетно мали коефицијент топлотне проводљивости
(λ=0,0131 W/mK) доступан у комерцијалној продаји и за потребе грађевинарства.
Може да се користи и за допуну традиционалних термоизолационих
материјала,на одређеним местима, где је неопходна примена уских трака
изолационог материјала, као на пример око прозора, врата, или на местима где је
остало мало простора за уградњу адекватног материјала, ради спречавања
проблема топлотних мостова. Може се применити и на веома високим и ниским
температурама.
Кључне речи: Аерогел, нанотехнологија, термоизолацијa
1. ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ТЕРМОИЗОЛАЦИОНИХ

МАТЕРИЈАЛА НА БАЗИ АЕРОГЕЛА
У технолошком процесу производње термоизолационих трака и панела на бази

аерогела прво се мора направити аерогел. Да би се дошло до аерогела прво се мора
произвести сам гел. Тај примарни гел назива се алкогел.Настаје полимеризацијом
силикон-алкоксида Si(OR)4, где је Р алкилна група са водом и етанолом. Након
1
Асистент Арпад Чех,дипл.инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел:024/554-300,
е-маил: ceh@gf.uns.ac.rs
2
Проф.др Карољ Касаш,дипл.инж.техн.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел: 024/554-300, е-маил: kkasas@gf.uns.ac.rs
3
Проф.др Милан Кекановић,дипл.инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел:024/554-300, е-маил: kekec@gf.uns.ac.rs
4
Rita Nemes, PhD, Budapest University of Technology and Economics, Faculty of Civil Engineering,
Department of Construction Materials and Engineering Geology, Műegyetemrkp. 3, H-1111 Budapest,
Hungary, tel: 00-36-1-463-3454, e-mail: nemes.rita@gmail.com
5
Виши лаборант Голуб Караман,инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел:024/554-300, е-маил: golub@gf.uns.ac.rs

хидролизе и полимеризације, долази до реакције сједињавања молекула алкоксида

и формирања силикон-кисеоничке везе, формирајући тиме олигомере (мини-
полимере). Повезивањем олигомера, настаје један огроман молекул, који
представља део гела (Слика1.). Силика-матрикс (везиво-скелет) алкогела је
испуњен етанолом, са садржајем пора величине од 5 до 150 нанометара. Те поре
етанола у гелу се називају нанопоре.
Слика 1. Структура молекула аерогела (Aspen Aerogels, Inc.)
Састојци аерогела се помешају и ливењем наносе на траку или панел, што може
бити на бази полиестра, стакла, угљеника, керамике, после чега следи технолошки
процес добијања аерогела у структури траке или панела, суперкритичном
екстракцијом и сушењем. Након тога следи формирање ролни или пакета, већ
готових термоизолационих материјала, на бази аерогела, као што је приказано на
Слици 2.
Confidential & Proprietary
Aspen’s Aerogel Manufacturing Process
Casting
Dopants
Catalyst
Silica
Gelation
Sol
Dry fiber
blanket
Supercritical
Rolls packed extraction
for shipment
Drying
-4-
Слика 2. Технолошка шема производње траке на бази аерогела (Aspen

Aerogels, Inc.)
2. ВРСТЕ И ПРИМЕНА АЕРОГЕЛА
Када је реч о аерогелима нове врсте аерогела се развијају свакодневно, па

заустављајући се на аерогелима који су већ у примени, постоје 3 велике групе
аерогела: силика, карбон и метал-оксидни аерогели. [1] Најпознатији и
најраспрострањенији су свакако силика аерогели који су до 2011. године држали
15 светских рекорда. Захваљујући заиста фантастичним особинама, као што је

њихова густина од 1,9 kg/m3 при атмосферсом притиску (ради упоређења густина
ваздуха је 1,2 kg/m3), запреминска порозност од 99,8 % или специфична површина
од 400–1,000 m2/g (што је око 1000 пута веће од специфичне површине цемента)
веома брзо су постали познати као најбољи термоизолациони материјали (λ=0,004-
0,03W/mK – где је доња граница постигнута при полувакумским условима од 50
mbara), најбољи звучни абсорбери, изузетно порозни са порама величине неколико
1-100 nm, имају одличну моћ акумулације енергије, упијања, итд.
Слика 3. Цвет изнад Бунсеновог пламеника – доказ изузетних термоизолационих

особина (Lawrence Berkeley National Laboratory)
Са овим изузетним особинама примена аерогела је веома широка, али пошто се

ради о новим материјалима чија производња је доста захтевна и скупа, примена у
свим сегментима свакодневног живота је још пред нама, мада данас
термоизолациони материјали на бази аерогела (траке, панели, итд.) су већ
доступни јавности с тим да цена је још увек прилично висока, са тенденцијом
пада, као и за све нове материјале. Тренутно се примењују пре свега у научне
сврхе (не само као термоизолациони материјали, него и као суперкондензатори,
медији за прихватање свемирске прашине, катализатори, абсорбери енергије од
експлозије, сензори, резервоари за водоник ), али се већ и индустријски производе
пре свега као термоизолациони материјали, користе се у индустрији козметичких
препарата, боје, лекова, па чак и тениских рекета. Како научна и инжењерска
популација више упозната са јединственим физичким особинама аерогела, расте и
интересовање ширећи се и поље примене, а истовремено катализирајући и његов
даљи експлозиван развој. [2]

Slika 4. Primeri primene aerogela: termoizolacija svemirskog odela, IC prigušenje i

NASA-in “Spacedust collector” (Aspen Aerogels, Inc)
Најпознатији и најраспрострањенији су термоиолациони аерогели у примени су
Spaceloft®, Pyrogel® i Cryogel®, производи компаније Aspen Aerogels, Inc.
(Northborough, MA, US). Њихова примена покрива веома широк температурни
дијапазон. Cryogel® одликује најбољим термоизолационим карактеристикама при
ниским температурама (0 do -200°), па се користи углавном за изолацију
резервоара криогених горива, цевовода, али и запроизводњу термо обуће и одеће,
спаваћих врећа, рукавица, итд. Pyrogel® је дизајниран да буде одличан
термоизолатор при високим температурама (do 650°), па се користи пре свега при
изолацији цевовода, генератора, итд. Међутим са аспекта грађевинарства потребно
је нагласити да се одлично показао и при изолацији котлова и цеви и користи се
као материјал противпожарне заштите. Spaceloft® се користи при температурама од
-100°do +200°. Поље примене са аспекта температуре средине поменутих врста
аерогела и других традиционалних термоизолационих материјала су приказани на
слици 5.
Слика 5. Функције зависности коефицијента топлотне проводљивости и

температуре примене за различите врсте аерогела и других термоизолационих
материјала

3. АЕРОГЕЛ – ТЕРМОИЗОЛАЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ
Аерогел са коефицијентом топлотне проводљивости и до λ = 0,0131 W/mK (што је

декларисана вредност Spaceloft® - а [7]) је тренутно најбољи термоизолациони
материјал у примени. Мада постоје решења као што су VIP (Vacuum insulation
materials) и GIM (Gas insulation materials), на којима је у лабораторијским условима
измерена и мања вредност од аерогела, ти материјали/решења за сада још немају
постојане физичке параметре и јављају се потешкоће при њиховој примени. [3]
Силика аерогели своју фантастично ниску вредност коефицијента топлотне
проводљивости, што је знатно мања од ваздуха (λ = 0,025 W/mK), имају
захваљујући својим нанопорама величине 1-100 nm. [4] Наиме, иако се у тим,
отвореним порама налази ваздух, његов коефицијент топлотне проводљивости је
знатно мањи услед ткзв. Кнудсен-ефекта. [5] Утицај овог ефекта је приказан на
слици 6.
Слика 6. Топлотна проводљивост ваздуха, функција величине пречника пора и

притиска средине
Аерогели се данас примењују за термоизолацију у облику трака, јоргана, панела

(нпр. већ спеменути Spaceloft® - производ Aspen Aerogel Inc. – Слика 7. лево)
дебљине до 1цм или у облику термоизолационог малтера (пример Fixit 222
Aerogel® – швајцарског произвођача Fixit AG – Слика 7. десно).

Слика 7. Spaceloft® јоргани (лево) и Fixit Aerogel® малтер (слика:ЕМПА) (десно)
Аерогел – јорган (Spaceloft® )
Траке, јоргани, панели Spaceloft® имају коефицијент топлотне проводљивости λ10 =

0,0131W/mK и оно што га чини најбољим термоизолационим материјалом
данашњице је постојаност тог параметра (за разлику од VIP и GIP), класификован
према отпорности на пожар на Еврокласу Ц, хидрофобан је материјал, лак је за
обликовање, веома добро подноси притисак (70 kPa при 10% деформације), има
изузетно добру паропропустљивост (μ=5) и густину 150 kg/m3. Важно је
напоменути да су честице аерогела у облику праха величине 45-500 μм (свега је
3% мања од 45 микрона), а поре у њима су нано-величина (средња вредност
пречника 20-40 nm). [6] На тај начин потпуно је безбедан за рад и захтева исту
заштитну опрему као и рад са цементом. Може се сећи на одговарајуће димензије
најобичнијим алатима за сечење, као што су обичне маказе за текстил. Веома лако
и брзо се поставља и није потребна посебна технологија код постављања. На њега
се може нанети малтер, како традиционални малтер на бази креча, тако и малтер
на бази акрила и других савремених материјала.
Fixit Aerogel® термомалтер

Fixit 222 Aerogel малтер је настао у сарадњи са институтом ЕМПА. Ради се о
термоизолационом малтеру које је предвиђено за машинско малтерисање.
Одликују га одличан коефицијент топлотне проводљивости λ10 = 0,0261 mW/mK,
паропропусност (μ< 5) и водоодбојност, густине је 220 kg/m3. [8]
Из аспекта заштите околине, примена оба материјала је безбедна, располажу са
сертификатом Европске Уније.
4. ПРИМЕНА АЕРОГЕЛА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Аерогел термоизолациони материјали се могу применити за топлотну изолацију

свих елемената омотача зграда, подова и фасадних зидова, кровова, итд... Ипак

имајући у виду да тренутно још веома скупи, ови материјали су намењени за

решење проблема термоизолације на местима где је простор ограничени где на
малој површини можемо постићи значајне уштеде. Могу се користити за допуну
традиционалних термоизолационих материјала на местима топлотних мостова, као
на пример око прозора, врата, код носача зидова код монтажне суве градње, код
балкона, са унутрашње стране фасадног зида иза радијатора, на местима где је због
инсталација имамо тачкасте губитке топлоте, или на местима где је остало мало
простора за уградњу адекватног материјала (у становима вишеспратних
стамбених објеката). (Слика 8.)
Слика 8. Термоизолација надпрозорне греде и балкона
Веома сукорисни материјали за санацију топлотних губитака код објеката који су

под заштитом споменика и културе, због мале потребне дебљине за постизање
изузетно добрих термоизолацијских параметара и одлично прати облике зидова и
остале делове објеката. (Слика 9.)
Логична су решења и у свим случајевима када се термоизолација не може
поставити са вањске стране објекта, па би постављање класичне термоизолације
адекватне дебљине значајно смањио нето унутрашњи простор.
Слика 9. Постављање аерогел термоизолације на објекте под заштитом

споменика и културе

Прозори са оквирима са аерогел пуњењем веома брзо би се требали наћи у

продаји, па ће бити значајни елементи при изградњи пасивних и нуленергетских
кућа. [9]
Очекује се да ће као и VIP и GIP и аерогели даље развијати у правцу побољшања
термоизолацијских параметара заменом ваздуха у порама са гасом чији је
коефицијент топлотне проводљивости мањи (Ar, Xe, Kr) или вакумом.
5. ЗАКЉУЧАК
Међу материјалима који се тренутно користе у грађевинарству, термоизолацијски

материјали на бази аерогела тренутно имају најнижу вредност коефицијента
топлотне проводљивости.
Ти материјали су веома погодни за уградњу, јер не захтевају посебне алате и
технологије, могу се сећи, бушити и постављати са обичним алатима као и остали
термоизолациони материјали (стиропор, минерална вуна, итд.).Такође се на њих
може нанети стандардном технологијом малтер и класичан и синтетички.
Мора се водити рачуна приликом рада са термоизолацијским материјалима на бази
аерогела да се користе адекватне заштитне маске, јер прах лако излази из трака,
панела и јоргана тог типа приликом манипулације, сечења и постављања.
Пред грађевинарством је још један изазов, а пред произвођачима задатак да још
више усаврше тај производ по свим параметрима, посебно економским.
Захваљујемо Петеру Кемивешу представнику „Aspen Aerogels“ Inc. у Србији и

Отоу Темешију власнику „H-Ion“ Развојно-иновационог д.o.o. из Мађарске, на
вишегодишњој сарадњи и пруженој помоћи из области ових материјала.
Овај рад је урађен у оквиру Научно-истраживачког пројекта III-42012, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.
[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Aerogel , преузето 04.02.2014.

[2] Hrubesh, L.W.: Aerogel applications, Section 8. Applications, Journal of Non-
Crystalline Solids, 1998., Vol. 225, стр. 335-342
[3] Jelle, B.P.,: Traditional, state-of-the-art and future thermal building insulation
materials and solutions – Properties, requirements and possibilities, Energy and
Buildings, 2011, vol. 43., стр. 2549–2563
[4] Gaosheng, W., Yusong, L., Xinxin, Z., Fan, Y., Xiaoze, D.,: Thermal conductivities
study on silica aerogel and its composite insulation materials, International Journal
of Heat and Mass Transfer, 2011., vol. 54., стр. 2355–2366

[5] Baetens, R., J. V., Thue, Tenpierik, M. J., Grynning, S., Uvsløkk, S., Gustavsen, A.:
Vacuum insulation panels for building applications: A review and beyond, Energy
and Buildings, 2010, vol. 42., стр. 147-172
[6] http://www.aerogel.com/ , преузето 05.02.2014.
[7] Test report No. F.2-192a/09, FIW-München, 2009
[8] http://www.fixit.ch/aerogel/ , преузето 05.02.2014.
[9] Hanus, M.J., Harris, A.T.: Nanotechnology innovations for the construction
industry, Progress in Materials Science, 2013, Vol. 58, стр. 1056–1102
AEROGEL BASED THERMAL INSULATION

MATERIALS FOR BUILDING APPLICATIONS
Summary: Thermal insulation materials based on aerogels are flexible, nanoporous
materials, produced using nanotechnology in the laboratories of NASA (USA), primarily
used in space exploration. Today these materials with an extremely low coefficient of
thermal conductivity (λ = 0.0131 W/mK) are available for commercial use and for
construction purposes. It can also be used to go together with other traditional
insulating materials in certain places where the application requires a narrow strip of
excellent insulating material such as around windows, doors or in a places where only a
small space is available for the installation of appropriate thermo insulation in order to
prevent the problem of thermal bridges. They are applicable for both extreme high and
low temperatures.
Keywords: Aerogel, nanotechnology, thermo insulation


КОСИ КРОВОВИ СА КЕРАМИЧКИМ ЦРЕПОМ–

ТРАЈНОСТ И САНАЦИЈА
Дарко Мијатовић1
Карољ Касаш2
Арпад Чех4
Голуб Караман5 УДК: 666.74:69.059.25
Резиме: Керамички цреп је материјал, кровни покривач, који се развијао вековима
како би испунио основне захтеве који се од црепа као покривног материјала
захтевају. Реч је свакако о можда најзначајнијем употребно- декоративном и
заштитном елементу - круни објекта, која треба да га улепшава и штити од
разних атмосферских утицаја. У раду биће дат кратак преглед развоја
керамичких црепова, приказ основних карактеристика модерних керамичких
црепова и тенденција њиховог даљег развоја. Керамички црепови су свакако
грађевински материјали који су кровни покривачи и постојећих, чешто значајних
историјских објеката и објеката под заштитом културе. Стога ће бити
посвећена посебна пажња аспектима реконструкције, рехабилитације, санације,
енергетске ефикасности зграда и очувању постојећих керамичких кровних
покривача.
Кључне речи: Керамички цреп, традиционални кровни покривач, реконструкција,
санација крова.
1. КРАТАК ИСТОРИЈАТ ГЛИНЕНИХ ЦРЕПОВА
Порекло печеног глиненог црепа се може независно пратити на два различита дела
света: у Кини, почевши око 10.000 година пре нове ере, и на Блиском Истоку мало
касније. Из ових региона ,употреба глинених плочица се шири ван Азије и
Европе. Не само древни египćани и вавилонци , али и грци и римљани су често
1
Дарко Мијатовић, дипл.инж.грађ.,“Потисје Кањижа“ а.д. Кањижа, Суботички пут 57 , Кањижа,
Србија, тел:024/873-303, е – маил: dmijatovic@tondach.rs
2
Проф.др Карољ Касаш, дипл.инж.техн., Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел:024/554-300, е-маил: kkasas@gf.uns.ac.rs
3
Проф.др Милан Кекановић,дипл.инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел:024/554-300, е-маил: kekec@gf.uns.ac.rs
4
5
Виши лаборант Голуб Караман,инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
тел:024/554-300, е-маил: golub@gf.uns.ac.rs

своје кровове покривали са цреповима од глине. Код римљана систем се састојао

од равних кровних плоча Tegulae (a) постављених у паду, које су се међусобно
преклапале стварајући на тај начин један валовити олук кроз који су отицале
падавине. Њихов преклоп у попречном правцу остварен је помоћу црепа Imbrex
(б), у ствари конусне полуцеви која се такође преклапала у подужном правцу.
Преклопи тегулае су се заптивали малтером у који су се полагали Имбрекси. Само
заптивање је изискивало врло мало везивног средства. Слика 1. [1]
Слика 1. Систем кровних плоча TEGULAE у доба старих грка и римљана
Заједно са Римским царством ширила се и примена ових кровних покривача по

Европи. Поједностављењем овог система настао је и цреп ћерамида који је убрзо
постао доминантан кровни покривач. Разлог за то треба пре свега тражити у
чињеници да је опште најтеже направити раван цреп а ћерамида је омогућавала
готово индустријску производњу, јер се цео систем састојао само од једног модела.
Након тога у средњем веку следи даљи развој (Mönch und Nonne, Bibercrep, па у
14. веку и холандски или S-цреп). Европски досељеници су ову традицију кровних
покривача понели и у Америку, где се од 17. века већ широко примењује.
Док су раније глинени црепови од печене глине представљали луксуз и престиж,
након средњег века у већим градовима постају обавезан део противпожарне
заштите. Фалцовани цреп настаје у 19. веку и развија се све до данас.
2. САНАЦИЈА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ КРОВОВА

СА КЕРАМИЧКИМ ЦРЕПОМ У 21. ВЕКУ
Мишљење, да су стари црепови били много бољи од данашњих, поред тога што се
често може чути, ипак је – погрешно. Генерално, квалитет керамичких црепова
зависи највише од два фактора: од квалитета сировина и од технологије
производње. Потребно је дакле, да ова два важна предуслова буду испуњена, да би
резултујући коначни производ – керемички цреп стари или нови - био трајан.
Имајући у виду високе стандарде система квалитета производње савремених
фабрика за производњу може се закључити, да са квалитетном глином, садашњи
керамички црепови могу да трају много дуже од старијих.
 Маховине и лишајеви

На трајност керамичког кровног покривача утичу многи фактори, пошто се ради о

грађевинском елементу који је најизложенији утицајима околине. Маховине и
лишајеви поред тога што дају патинаст изглед својим микровлакнима продиру све
дубље у поре црепа и на тај начин убрзавају деградацију услед мржњења. Поред
периодичног чишћења црепова важно је и одржавање летви, кровних фолија и
осталих дрвених елемената крова.
У новије време се све више користе разни начини заштите кровних покривача. У
последње време развојем нанотехнологије појавили су веома ефикасни заштитни
премази – хидрофобни пенетрати, који затварањем пора на црепу пружају заштиту
не само од прашине и појаве алги, већ дубинским пенетрирањем и заустављањем
продирања воде повећавају и отпорност на мраз. Резултат примене ове врсте
санације кровног покривача зависи од више фактора (степен примарног оштећења
кровног покривача, врста кровног покривача, у којој мери су црепови очишћени од
нечистоће и лишајева, итд...)[2].
Слика 2. Примена заштитног хидрофобног премаза (слика: HYDROBLOCK)
 Одржавање целовитости кровне конструкције

Експлоатациони век старог крова у случајевима када се цреп још не распада и
љуспа се може продужити одржавањем добро изведене целокупе конструкције
крова. Искуства су показала да се проблеми прво јављају не на средини кровне
равни, него на ободима и поред елеманата који продиру кроз кров. После јачег
ветра и отопљавања снега визуелним прегледом, слемена, гребена и забата, лимова
у увалама, поред димњака или на забату могу се избећи већи проблеми, оштећења
летви и кровне конструкције. Постоје већ савремена решења продора кроз кров,
чија примена, тј. замена старог решења новим обезбеђује околину ових
деликатних места.
Слика 3. Савремена решења продора кроз кров: антенски наставак (лево) и

вентилациона цев (десно)

Такође постоје савремена и трајнија решења и за проблеме у увалама, забатима и

стрехама, па благовременом заменом дотрајалих елемната од лима може се
продужити и животни век керамичког црепа.
Такође треба имати у виду да по правилу керамички цреп је много трајнији од
металних елемената (ексера, копчи и жица) за фиксирање који се користе на
деловима, где је нагиб крова већи или на местима обода кровне равни. На старијим
објектима где је кровни покривач често стар преко 100 година замена дотрајалих
везних елемената је важна првентсвено из разлога сигурности и обезбеђења од
пада црепа, али такође ће се избећи и проблеми прокишњавања.
 Снегобрани и решетке
Снегобрани спречавају неконтролисано клизање снега са крова, а уједно и
равномерним отопљавањем снега продужују трајност кровног покривача.
Слика 4. Пример равномерног отапања снега коришћењем додатне опреме

(снегобрана и решетке)
 Хидроизолација постојећег крова

Пре свега код старијих објеката често кровови немају секундарну заштиту испод
кровног покривача. Кровна конструкција од дрвета у случају прокишњавања брзо
иструне, пропадне, па постављање кровне фолије је врста санације постојећег
крова која продужава животни век дрвене кровне конструкције, а и самог црепа.
Ако се испод кровног покривача налази и термоизолација, потрбно је обратити
посебну пажњу приликом избора кровне фолије са оптималном паропропусношћу.
Слика 5. Постављање паропропусне кровне фолије [4] (лево) и завејан таван код
крова без заштитне кровне фолије (десно)

 Термоизолација постојећег крова
Изолација постојећег старијег косог крова се може извести на два начина:

- са унутрашње стране, при чему се постојећи кровни покривач и
секундарни покривач не дира
- са спољашње стране, одстрани се кровни покривач (очисти се или по
потреби се замени новим покривачем) и секундарни покривач, па се
постави изолација.
Повећање и санирање слојева топлотне изолације обично се ради, истовремено
када се одлучи и за замену кровног покривача при чему се може поново
употребити и стари покривач само ако је исти у добром стању.
Имајући у виду следеће чињенице:
- према Правилнику о енергетској ефикасности зграда, коефицијент пролаза
топлоте код нових објеката за коси кров изнад грејаног простора
Umax≤0,15W/(m2xK), а за постојеће објекте Umax ≤ 0,20 W/(m2xK), а за коси
кров изнад негрејаног простора код нових објеката Umax ≤ 0,30 W/(m2xK),
а за постојеће објекте Umax ≤ 0,40 W/(m2xK), [5]
- многе студије и мерења „ин ситу“ су показала да код стамбених објеката и
до 25% од укупних губитака топлоте (трансмисиони и вентилациони
заједно) се губи преко крова (Слика 6.)[6]
,може се закључити да са аспекта енергетске ефикасности објеката термоизолација
кровова је од великог значаја. То су места са најмоћнијом термоизолацијом на
нашим објектима или места где постављањем термоизолације постижемо значајне
ефекте у смањењу топлотних губитака.
Слика 6. Расподела топлотних губитака на стамбеним објектима[7]
Искуства су на жалост показала и да су кровне изолације потенцијално

проблематична места, где стару термоизолацију (углавном стаклена или камена
вуна) често је потребно санирати, заменити. Узроци су многобројни: појава
конденза водене паре, прокишњавање, механичко оштећење водонепропусне
фолије, слегање по дебљини влакнастог термоизолационог материјала (ВТМ),
постављање дрвене лепенке или неког другог паронепропусног материјала изнад
ВТМ, итд. (Слика 7.)

У случају када се појави вода у ВТМ, коефицијент пролаза топлоте крова се може
повећати неколико пута, што значи велике губитке топлоте, а поред тога и
пропадање кровне конструкције.
Слика 7. Проблеми са кондензацијом воде у минералној вуни приликом неправилне

термоизолације косог крова
На основу досадашњег искуства и тренутних захтева са аспекта

термоизолованости кровова, приликом избора решења топлотне изолације крова
требало би се придржавати следећих:
- пошто су кровови елементи где се увек може појавити влага (било да
је изазвана људском грешком или променом параметара материјала
током времена, требало би избегавати термоизолационе материјале
чији се коефицијент топлотне проводљивости драстично мења у
функцији његове влажности.
- хидроизолациона фолија изнад ВТМ треба да је више паропропусна
од фолије испод ње
- Сд вредност паропропусности материјала треба да се смањује ка
споља
- у климатским зонама као што је наша, где су зимски и летњи услови
средине веома различити, препоручује се примена парних брана са
променљивим Сд вредностима, који се мењају у функцији
релативне влажности средине [6] (нпр. Dasatop)
[1] Д.Мијатовић, Д.Ђурић, А.Бероња: "Цреп од глине као традиционалан и

савремен кровни покривач", Зборник радова са конференције "Фасаде и
кровови у зградарству - савремени и традиционални материјали и ситеми у

функцији енергетске ефикасности, трајности и естетике“, 2013 Београд ,

стр.78-85
[2] http://www.lmcc.com/products/hydroblock.asp,преузето 05.02.2014.
[3] http://www.tondach.rs/Proizvodi/Keramicka-dodatna-oprema/Pregled-keremicke-
dodatne-opreme, преузето 06.02.2014.
[4] http://eurovent.de/en/photos/3d/akcesoria-dachowe-3d-step-support-biber.png ,
преузето 05.02.2014.
[5] Правилник о енергетској ефикасности зграда, "Сл. гласник РС", бр. 61/2011,
прилог 3
[6] http://pfiddle.wordpress.com/2013/01/27/sustainability-in-older-buildings/ ,
преузето 08.02.2014.
[7] http://www.selfsufficiency4u.com/articles/money-saving-tips.html, преузето
08.02.2014.
[8] http://de.proclima.com/systeme/sanierung/dasatop , преузето 08.02.2014.
PITCHED ROOFS WITH CERAMIC TILES -

DURABILITY AND REHABILITATION
Summary: Ceramic tiles are roofing material which developed for centuries to meet the
basic requirements of a tile as an essential covering material. It is certainly the most
important and perhaps the most useful decorative and protective element - the crown of
the building, which needs to beautify and protect against various weather conditions.
This paper will provide a brief overview of the development of ceramic tiles, its modern
principal characteristics and the tendency of their further development. Ceramic tiles
are certainly building materials for roofing that has existed and are often of significant
historic structures and facilities under the protection of culture. It will therefore be given
special attention in aspects of reconstruction, rehabilitation, renovation, energy
efficiency in buildings and the preservation of existing ceramic roof tiles.
Keywords: Ceramic tile, traditional roofing, reconstruction, restoration of the roof.


POSSIBLE OBSERVATIONS ON CONCRETE AFTER

HIGH TEMPERATURE LOADING
György L. Balázs1
Éva Lublóy2
Olivér Czoboly3 UDK: 666.979.974.2
Summary: Fire can cause damage in concrete structures. The level of damage depends
on several factors like maximal temperature, duration of fire, constituents of concrete
etc. We have to design buildings for fire and deal with the possible reconstruction after a
fire case if it happens. Both require special knowledge and special characterization. For
reconstruction purposes it is very important to determine the level of damage and the
necessary steps after fire. If the building can be renovated, non-destructive test methods
are of high importance in analysis of actual damages. For the analysis of fire damage
we applied by laboratory a new test method: the computer tomography (CT) method.
The method is applicable because the density and porosity values in function of
temperature are changed.
Keywords: High temperature, concret, X-ray computer tomography
1. CONCRETE IN FIRE
Concrete has excellent properties in regards of fire resistance compared with other
materials and can be used to shield other structural materials such as steel [1].
Effects of high temperatures on the mechanical properties of concrete have been

investigated as early as the 1940s [2]. In the 1960s and 1970s fire research was mainly
directed to study the behaviour of concrete structural elements [3]. There was relatively
little information on the concrete properties during and after fire [4].
During fire the mechanical characteristics of the concrete are changing. During the
cooling process concrete is not able to recover its original characteristics. Deterioration
1
Faculty of Civil Engineering, Department of Construction Materials and Engineering Geology, Building K. I.
85., Műegyetemrkp. 3, H-1111 Budapest, Hungary, tel: ++36-1-463-2226, e-mail: balazs@vbt.bme.hu
2
Éva Lublóy, PhD, Budapest University of Technology and Economics, Faculty of Civil Engineering,
Department of Construction Materials and Engineering Geology, Building K. I. 85., Műegyetemrkp. 3, H-1111
Budapest, Hungary, tel: 00-36-1-463-1843; 00-36-20-319-3876, e-mail: lubeva@web.de
3
Oliver A. Czoboly, PhD student, Budapest University of Technology and Economics, Faculty of Civil
Engineering, Department of Construction Materials and Engineering Geology, Building K. I. 85.,
Műegyetemrkp. 3, H-1111 Budapest, Hungary, tel: 00-36-70-947-5616, e-mail: czoboly.oliver@epito.bme.hu

of concrete at high temperatures has two forms: (1) local damage in the material itself
(Fig. 1) and (2) global damage resulting the failure of the elements (Fig. 2).
Figure 1. Damage of concrete Figure 2. Damage of structure [5]
1.1 CONCRETE IN FIRE
Concrete is a composite material, that consists mainly of mineral aggregates bound by a

matrix of hydrated cement paste. The matrix is highly porous and contains a relatively
large amount of free water unless artificially dried.
When exposed it to high temperatures, concrete undergoes changes in its chemical
composition, physical structure and water content. These changes occur primarily in the
hardened cement paste in unsealed conditions. Such changes are reflected by changes in
the physical and mechanical properties of concrete that are associated with temperature
increase. Temperature influences are reflected in changes of physical and mechanical
properties of concrete.
Residual compressive strength of concrete exposed to high temperatures is influenced by
the following factors [6]:
(1) water to cement ratio,
(2) cement to aggregate ratio,
(3) type of aggregate,
(4) type of cement,
(5) water content of concrete before exposing it to high temperatures and
(6) fire process.
The stress-strain relationship characterizes the stress and deformation capacities of fire
exposed concrete (Fig. 3). Test results include a small portion of creep which develops
during the stressed period. In case of strain controlled tests with increasing strain, a
decrease of stress is observed after the peak stress has been reached [7].

Figure 3. Stress-strain relationship for concrete with quartz gravel aggregate as a

function of temperature [8]
2. SPALLING OF CONCRETE COVER
Spalling of concrete cover may have two reasons: (1) internal vapour pressure (mainly
for conventional concretes) and (2) overloading of compressed zones (mainly for high
strength concretes). Previous experimental observations has been already indicated that
the application of synthetic fibres considerably may reduce the probability of spalling of
concrete cover. Experiments [9] with tunnel segments (length 11 m, height 2 m)
indicated, that the cover of the polypropylene fibre reinforced concrete sections did not
spall (Figs. 4. a and b). Utilisation of synthetic fibres do not only reduce the probability
of spalling of concrete cover layer, but also reduces the residual compressive strength
[10].
Figure 4. Tunnel segments after exposure to 1200°C temperature [9]

a) without fibre reinforcement, b) with 2 kg/m3 polypropylene fibre reinforcement

3. LABORATORY TEST
During the laboratory tests the specimens were tempereture loaded in 5 heat steps (20
°C, 50 °C, 150 °C, 300 °C, 500 °C). After heating up to given temperatures the
specimens were kept at these maximum temperatures for two hours. Specimens were
then cooled down in laboratory conditions. After cooling down the specimens the
compressive strength were measured on cylinders (Ø50 mm, h=100 mm) and the
flexural strength on beams (70x70x250 mm). The amounts of constituents, cement,
water, aggregate and plasticizer are given in Table 1.
Table 1. Experimental concrete mix (kg/m3)

Material V% kg/m3
aggregate 0/4 mm 40% 755
4/8 mm 25% 472
8/16 mm 35% 661
cement CEM I 42.5 N 400
water mw/mc=0.35 140
plasticizer
cem. m% 1,50% 6
Figure 5. Density (based on CT measurments) as well as flexural and compressive

strength measurements (based on mechanical test)
Development of residual compressive strength after fire is demonstrated in Fig.5. The

following conclusions could be drawn:
- A strength valley is observed for relatively low values of maximal temperatures,
i.e. a small strength decrease then small increase between 20°C to 300°C
respectively. This valley might be explained by the pore water content of tested
concretes at an age of 28 days. The valley ends up with about 100% strength.

- This valley is followed by decrease of compressive strength for higher values of

maximal temperatures.
- Most considerable reduction of compressive strength took place between 300 °C
and 500 °C.
4. X-RAY TESTING
As a new, non-destructive analysis method, the Computer Tomography (CT) technique

originally was used for medical analysis. During the time of data processing the quality
of the picture depends on many factors.
The displayed image is calculated from electrical signals by the imager, so it is not a real
picture like a traditional photograph or a radiogram. The theoretical foundation of the CT
measuring technique was made by Hounsfield and Cormack in the ‘70s [11].
X-ray is weakening as it goes through different materials and textures. The degree of
absorption is smaller or higher in materials of different densities, therefore, it depends on
the attributes of the measured materials.
The capability of X-ray absorption can be characterized by the coefficient of X-ray
absorption. If the transfer of energy is constant, the absorption of X-ray depends only on
the material through which it goes.
This degraded radiation reaching the detectors generates electrical signals dependent on
the intensity of radiation.
As the system of tube detector turns around the analysed object, during the time of data
collection hundreds or thousands of measurements are made by the CT while the
incoming data is organized into a matrix. At the end of the process the imager calculates
each element of the matrix and assigns a scale to the points of the matrix whose points
are actually the coefficients of X-ray absorption.
This scale is the so called Hounsfield scale, its unit is the Houndsfield unit. (Nobel Prize
was awarded jointly to Alan M. Cormack and Sir Godfrey N. Hounsfield for the
development of computer assisted tomography in 1979.) Assigning the different values
of the matrix to the appropriate values of the Hounsfield-scale the image can be
displayed. We can visualize the image using predefined colour tables or our own colour
ones [12].
The experiments were made with Simens Sensation CT with multislice technique. The
resolution of a matrix depends on several factors. Using the best resolution of our CT the
smallest size of a cell of a slice can be 0.1 mm x 0.1 mm x 0.8 mm in reality. The
duration of time of the measurement can be set within the range of 0.1 to 1 second for
one slice [13].
For the analysis of fire damage we applied a new test method: the computer tomography
(CT) method. The method is applicable because the density and porosity values in
function of temperature are changed (Fig.4).
After temperature loading the specimens were tested with computer tomography.
Computer Tomography (CT) seems to able to demonstrate porosity differences in
concrete (Figs.6 and 7).

Figure 6. Porosity of specimens as a functions of temperature
In Fig. 7 CT images shown for cross-sections of concrete specimens at room temperature

(20 °C) as well as after 500 °C temperature loading. The CT image after 500 °C
indicates higher numbers and higher diameter of pores at the specimens compared to
room temperature.
20 °C 500 °C
Figure 7. Pore distribution as a function of temperature (CT images)
5. CONCLUSION
In addition to the mechanical properties of structural materials, their behaviour during

and after elevated temperatures are also of high importance. Residual compressive

strength of concrete exposed to high temperatures is influenced by the following factors

water to cement ratio, cement to aggregate ratio, type of aggregate, water content of
concrete before exposing it to high temperatures and the fire process.
High temperatures produce changes in material structure as well as changes in the
mechanical properties. It is often a difficult question, how these changes can be detected
and how pronounced are they. Our study concentrated on the extension of applicability
of non-destructive testing methods. The potential in use of X-ray computer tomography
(CT) was demonstrated with material testing.
REFERENCES
[1] Khoury, G. A., Grainger, B. N., Sullivan, P. J. E., “Transient thermal strain of
concrete: literature review, conditions within specimen and behaviour of individual
constituents”, Magazine of Concrete Research, Vol. 37, No. 132, 1985, pp. 37-48.
[2] Schneider, U., “Concrete at high temperatures − a general review”, Fire Safety
Journal, Vol 13, 1988, pp. 55-68.
[3] Kordina, K., „Fire resistance of reinforced concrete beams“ (Über das
Brandverhalten punktgeschützter Stahbetonbalken), Deutscher Ausschuss für
Stahlbeton, Heft 479, ISSN 0171-7197, Beuth Verlag GmbH, Berlin, 1997.
[4] Waubke, N. V., „Physical analysis of strength reduction of concrete up to 1000 °C“
(Über einen physikalischen Gesichtspunkt der Festigkeitsverluste von
Portlandzement−betonen bei Temperaturen bis 1000 °C − Brandverhalten von
Bauteilen), PhD Thesis, TU Braunschweig, 1973.
[5] http://www.polizia.ti.ch. download 31.01.2014.
[6] Thielen, K. Ch., „Strength and Deformation of Concrete Subjected to high
Temperature and Biaxial Stress-Test and Modelling“ (Festigkeit und Verformung
von Beton bei hoher Temperatur und biaxialer Beanspruchung - Versuche und
Modellbildung), Deutscher Ausschuss für Stahlbeton, Heft 437 Beuth Verlag
GmbH, Berlin.
[7] CEB Bulletin D’Information Number 208, „Fire design of concrete structures”
Lausanne
[8] Schneider, U., Lebeda, C., „Fire safety engineering“, Stuttgart; Berlin; Köln:
Kohlhammer, 2000.
[9] Mörth, W., Haberland Ch., Horvath J., Mayer A., „Behaviour of Optimized Tunnel
Concrete with Special Aggregates at High Temperature”, Proceedings of Central
European Congress on Concrete Engineering (Ed. Michael Pauser) 8.-9. Sept. 2005
Graz pp. 41-50.
[10] Horiguchi, T., „Combination of Synthetic and Steel Fibres Reinforcement for Fire
Resistance of High Strength Concrete”, Proceedings of Central Europan Congress
on Concrete Engineering 8.-9. Sept. 2005 Graz pp. 59-64.
[11] Bogner, P., Földes, T., Závoda, F., Repa, I., (2003), “Application of CT and MR in
the carbon hidrogen research”, Hungroise Radyology 2003. pp. 231-237.
[12] Földes, T., Kiss, B., Árgyelán, G., Bogner, P., Repa, I., Hips, K. (2004),
“Application of medical computer tomograph measurements in 3D reservoir
characterization”, Acta Geologica Hungarica, Vol.47/1, pp-63-73

[13] Földes, T. (2011), „Integrated processing based on CT measurement”, News in

geometry, Vol 1, pp. 23-41.
ЗАПАЖАЊА НА БЕТОНУ НАКОН ОПТЕРЕЋЕЊА

ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА
Резиме: Пожар може да изазове оштећења на бетонским конструкцијама. Ниво
оштећења зависи од неколико фактора као пто су највиша температура,
трајање пожара, састав бетона итд. Наша је обавеза да пројектујемо објекте
да буду отпорни на дејство пожара и да решавамо проблеме могућих
реконструкција након пожара. У оба случаја потребна су специјална знања и
специјална дијагностика стања. За потребе реконструкције веома је важно да се
утврди степен оштећења и неопходне интервенције након пожара. Уколико је
могуће да се објекат реконструише недеструктивне методе утврђивања стања
су од велике важности у анализи стварних оштећења. За потребе анализе
оштећења од пожара у нашој лабораторији смо применили нови метод
тестирања: компјутерска томографија (CT). Овај метод је примењив зато што
су густина и порозност промењиви у функцији температуре.
Kључне речи: Високе температуре, бетон, X-зраци, компјутерска томографија

4
ХИДРОТЕХНИКА

ХИДРAУЛИЧКA MOДEЛСКA ИСПИTИВAЊA

БРAНE СA СTEПEНAСTИM БРЗOTOКOM
Даница Старинац1
Предраг Војт2
Маријана Дамњановић3
Драгиша Жугић4
Љубодраг Савић5
Радомир Капор6
Будо Зиндовић7 УДК: 532.51:532.532
Резиме: Пројектована гравитациона брана од ваљаног бетона испитана је на
физичком моделу, у размери за дужине 1:40, како би се прецизније анализирали
услови течења и дале препоруке за димензионисање. Предмет ових испитивања
били су евакуациони објекти – прелив практичног профила са пет преливних поља,
непризматични, степенасти брзоток и умирујући базен. Основна проблематика је
обликовањe разделних зидова брзотока, које је у случају прeдложеног решења
доводило до појаве стојећих таласа и значајног повећања дубина уз зидове.
Поређењем варијанти на физичком моделу, утврђен је најповољнији облик
разделних зидова брзотока. Побољшана струјна слика у брзотоку резултовала је
и повољнијим хидрауличким условима у умирујућем базену, што је омогућило
уклањање планираних зуба за умирење енергије. За коначну диспозицију
евакуационих објеката, мерењима на физичком моделу су одређене вредности
битних параметара за димензионисање (нивои, дубине, брзине, притисци), чиме је
пројектно решење значајно унапређено.
Кључне речи: Хидраулички модел, степенасти брзоток, стојећи талас
1.
1
Даница Старинац, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава Черног 80,
Пиносава-Београд, тел: 011 39 07 911, e – mail: danica.starinac@jcerni.co.rs
2
Предраг Војт, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава Черног 80,
Пиносава-Београд, тел: 011 39 07 911, e – mail: predrag.vojt@jcerni.co.rs
3
Маријана Дамњановић, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава
Черног 80, Пиносава - Београд, тел: 011 39 07 911, e – mail: marijana.damnjanovic@jcerni.co.rs
4
Драгиша Жугић, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава Черног 80,
Пиносава-Београд, тел: 011 39 06 475, e – mail: dragisa.zugic@jcerni.co.rs
5
Проф. др Љубодраг Савић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, тел: 011 32 18 556, e – mail: ljdsavic@grf.bg.ac.rs
6
Проф. др Радомир Капор, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, тел: 011 33 70 206, e – mail: rkapor@hikom.grf.bg.ac.rs
7
Будо Зиндовић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар краља
Александра 73, Београд, тел: 011 33 70 206, e – mail: bzindovic@hikom.grf.bg.ac.rs

2. УВОД
Брaнa Бузинa гради се на истоименој реци у покрајини Батна у Алжиру. Разматра

се грaвитaциoнa брaнa oд вaљaнoг бeтoнa, висине 76,5 m, сa кoтoм крунe брaнe нa
1050 mnm. Брaнa фoрмирa aкумулaциjу сa кoтoм нoрмaлнoг успoрa нa 1045 mnm.
Oснoвнa нaмeнa брaнe jeстe рeгулисaњe дoтoкa рeкe Бузинa кaкo би сe oбeзбeдилa
вoдa зa вoдoснaбдeвaњe и нaвoдњaвaњe. Taкoђe, пoтрeбнo je дa брaнa сa прaтeћим
oбjeктимa oбeзбeди бeзбeднo прoпуштaњe мeрoдaвног протока од 1320 m3/s, што
представља вeлику вoду пoврaтнoг пeриoдa 1000 гoдинa.
С обзирoм дa je рeч o спeцифичнoм oбjeкту вeликe инвeстициoнe врeднoсти, у
кoмe сe jaвљajу слoжeни хидрaулички услoви, прojeктoвaнo рeшeњe јe проверено
на физичкoм мoдeлу.
Прeдмeт oвих мoдeлских испитивaњa су oбjeкти зa eвaкуaциjу вeликих вoдa, који
обухватају:
 Прeлив прaктичнoг прoфилa (“Кригeрoв“), сaстaвљeн oд 5 прeливних пoљa,
сa укупнoм ширинoм прeливнe ивицe oд 75 m.
 Стeпeнaсти брзoтoк (нa низвoднoм лицу брaнe), променљиве ширине, нaмe-
њeн дeлимичнoj дисипaциjи eнeргиje прeливнoг млaзa.
 Слaпиштe (типа USBR III, сa срeдњим зубимa), кoje трeбa дa oбeзбeди штo
мирниjи тoк прeливeних вoдa у низвoднoм прирoднoм кoриту.
3. ФИЗИЧКИ МОДЕЛ
Физички модел бране Бузинa, у размери за дужине 1:40 (Слика 1), изгрaђeн je у
хали Хидрауличке лабораторије Института за водопривреду „Јарослав Черни“, у
Београду, током jaнуaрa и фeбруaрa 2013.године.
Слика 1. Физички модел бране Бузина, Хидрауличка лабораторија

Института за водопривреду ''Јарослав Черни''

Моделом је обухваћен део акумулационог басена у дужини од 60 m, зона бране са

глaвним eвaкуaциoним oбjeктoм (прeлив, стeпeнaсти брзoтoк, слапиште) и низвод-
на деоница дужине 190 m.
У централном делу модела, брaнa, прeлив и стeпeнaсти брзoтoк израђeни су од
финог бетона са млевеним агрегатом, док je слапиште од прозирних клингерит
плоча, постављених на засебној металној конструкцији. Сви објекти на моделу
урaђeни су у целости према пројектованим димензијама и од материјала чија
рапавост задовољава захтевану сличност са природом.
Изабрана размера 1:40 омогућава успешно моделирање прoпусне мoћи прeливa,
oбрaзoвaњe стojeћих тaлaсa на степенастом брзотоку и њихoвo прoстирaњe у
слапишту. Будући да је изграђен уз задовољење Фрудове сличности, на моделу ове
размере није могуће успешно моделирање течења мешавине воде и ваздуха, па ће
дубинe у брзoтoку модела бити мaњe, a прeoстaлa eнeргиja нa крajу брзoтoкa вeћa.
Тo знaчи дa сe моделом нe мoгу пoуздaнo прoцeнити висина рaздeлних зидoвa
брзoтoкa, дoк су димeнзиje слапишта нa стрaни сигурнoсти [1].
У оквиру моделских испитивања мерени су нивои воде (мерне игле са нонијусом
као и уређаји за континуално мерење нивоа), брзине (лабораторијско хидрометриј-
ско крило, сeнзoр зa мeрeњe кoнцeнтрaциje вaздухa у вoди и брзинe двoфaзнoг
флуидa у брзoтoку), протоци (мерне коморе, ултразвучни мерач протока), притис-
ци (стаклене пијезометарске цеви, сензори притиска).
4. ХИДРАУЛИЧКА МОДЕЛСКА ИСПИТИВАЊА
Хидрауличка моделска испитивања бране Бузина започета су прелиминарним

испитивањима пројектованог решења за три карактеристична протока: Q0,1% =
1320 m³/s, Q1% = 426 m³/s и Q5% = 120 m³/s. Toкoм испитивaњa aнaлизирaни су
хидрaулички услoви у свим зoнaмa брaнe (нa прeливу, брзoтoку, слaпишту и низ-
вoднoj дeoници) и мерене најважније величине потребне за процену функционал-
ности објеката.
Нa oснoву измeрeних нивoa у акумулацији зaкључeнo je дa je кaпaцитeт прeливa
oдгoвaрajући, oднoснo дa сe при рaчунскoм прoтoку oд Q0,1%=1320 m³/s, зa прeдлo-
жeну дужину прeливнe ивицe дoбиja пројектована висинa прeливнoг млaзa oд 4 m.
Како су услoви тeчeњa нa прeливу зaдoвoљaвajући, пројектована гeoмeтриja прe-
ливних пoљa и стубoвa прeливa је у потпуности задржана.
Teчeњe у слaпишту је било зaдoвoљaвajуће, у пoглeду eфикaснoсти рaдa слaпиштa
и положаја хидрауличког скока, aли се показало да je пoтрeбнo нaдвишeњe зидoвa,
јер је при меродавном прoтoку дoлaзило дo прeливaњa.
Основни проблем пројектованог решења представљало је течење у непризмати-
чном, степенастом брзoтoку. Наиме, током испитивања је уoчeна пojaва стojeћих
тaлaсa уз рaздeлнe зидoвe брзoтoкa. Oвaкви услoви тeчeњa нису пoвoљни, пa су
измене гeoмeтриjе рaздeлних зидoвa биле неопходне. Aнaлизa тeчeњa зa
предложене варијанте oблик зидa зaснивaлa сe нa визуeлним oсмaтрaњимa и нa
мeрeњу дубинa вoдe у брзoтoку при рaчунскoм прoтoку. Испитaнe су дoдaтнe

чeтири вaриjaнтe, кaкo би сe нa крajу пoслeдњa вaриjaнтa усвojилa кao кoнaчнa,

при којој су стojeћи тaлaси смaњeни нa прихвaтљиву мeру. На Слици 2 приказане
су дубинe вoдe дуж разделног зида, измерене при рaчунскoм прoтицajу, зa рaзли-
читe вaриjaнтe рaздeлних зидoвa. Може се приметити да су надвишeњa нивoa
услoвљeнa стojeћим тaлaсимa нajмaњa за усвојену варијанту IV.
Слика 2. Дубинe вoдe дуж левoг рaздeлнoг зидa,

при Q0,1%=1320 m³/s, пoрeђeњe вaриjaнти
Предложено решење слапишта је генерално потврђено током прелиминарних

испитивања, где се показало да су дужина и ширина одговарајуће, док је висину
разделних зидова требало повећати. Прeдмeт даљих испитивaњa били су утицajи
зубa нa тeчeњe у слaпишту, oднoснo њихoвa улoгa у дисипaциjи eнeргиje. Сa тим
циљeм, билo je лoгичнo нajпрe утврдити штa сe дeшaвa у случajу кaдa у слaпишту
нeмa зубa. Нa моделу је установљено дa су oвaкви услoви тeчeњa сaсвим прихвaт-
љиви и дa oву вaриjaнту трeбa дeтaљниje рaзмoтрити. У oднoсу нa вaриjaнту сa
зубимa у слaпишту, хидрaулички скoк je пoмeрeн нeштo низвoдниje, aли и дaљe
oстaje у слaпишту. Дубинe вoдe су мaњe, пa нeмa мeстимичнoг и пoврeмeнoг
прeливaњa прeкo зидoвa слaпиштa, тако да није потребно кориговати висину
зидова. Зaкључeнo je дa сe, зaхвaљуjући пoвoљнoj тoпoгрaфиjи рeчнoг кoритa
низвoднo oд прeгрaднoг прoфилa и димeнзиjaмa слaпиштa, пoтпунo прихвaтљиви
услoви тeчeњa мoгу oствaрити и бeз зубa. Имajући у виду дa je рeшeњe зa зубимa
кoмпликoвaниje зa извoђeњe и oдржaвaњe, тaквo рeшeњe дeфинитивнo знaчajнo
пoдижe трoшкoвe, a oпeт нe доводи до значајног побoљшања струјне слике. С
oбзирoм нa тo, зa коначну диспозицију усвojeнo је рeшeњe бeз зубa у слaпишту.

За усвојену диспозицију свих објеката, на моделу су извршена опсежна мерења

различитих хидрауличких величина битних за даље фазе пројектовања [1].
Утврђена је кривa прoтoкa прeкo прeливa, у oпсeгу oд кoтe крунe прeливa
(1045 mnm) дo кoтe крунe брaнe (1050 mnm). При рaчунскoм прoтoку Q0,1% =
1320 m³/s, у aкумулaциjи сe oствaруje пројектовани нивo вoдe oд 1049 mnm, док се
преко прелива може евакуисати максимални проток од 1920 m³/s (при нивoу вoдe у
aкумулaциjи нa кoти крунe брaнe). Зa случaj рачунског протока, измeрeнe су
мaксимaлнe и минимaлнe врeднoсти дубинa уз разделне зидове брзотока, што је
омогућило одређивање висине разделних зидова. Због усвојене размере за дужине
(1:40) и њеног утицаја на стварање мешавине воде и ваздуха на моделу, измерене
дубине воде су повећане коришћењем емпиријских једначина. На основу овако
прерачунатих дубина препоручено је да се висина разделних зидова смањи са
пројектованих 6 m на 5 m. При кaрaктeристичним прoтoцимa Q0,1% = 1320 m³/s и
Q1% = 426 m³/s, урaђeнa je aнaлизa хидрoдинaмичкoг oптeрeћeњa [1]. Нa oснoву
резултата мерења и прорачуна, зaкључено је дa су флуктуације притиска углaвнoм
прoпoрциoнaлне срeдњoj врeднoсти притискa и да нема опасности од појаве
нeгaтивних притисака у слапишту. Срeдњи притисци нa днo слaпиштa су знaчajнo
вeћи oд притисaкa нa зидoвимa, дoк су флуктуације истoг рeдa вeличинe. Нajвeћe
врeднoсти срeдњих притисaкa и флуктуација jaвљajу сe у углoвимa узвoднoг крaja
слaпиштa. Срaчунaтe су и укупнe хидрoдинaмичкe силe кoje дeлуjу нa пoвршину
свaкe oд плoчa. С обзирoм дa су флуктуaциje знaтнo мaњe oд срeдњe врeднoсти
силe, ни у jeднoм дeлу слaпиштa нeмa oпaснoсти oд пojaвe нeгaтивних силa.
Нa хидрaуличкoм мoдeлу су утврђeнe кривe прoтoкa дoњe вoдe у контролном
(критичном) прoфилу, као и у прoфилу нeпoсрeднo низвoднo oд слaпиштa.
Нa дeoници низвoднo oд слaпиштa дeтaљнo су измeрeни нивои и брзинe вoдe при
кaрaктeристичним прoтoцимa. Рeзултaти мeрeњa пoкaзуjу дa су брзинe нajвeћe нa
излaску из слaпиштa, гдe њихoвe врeднoсти дoстижу oкo 5 m/s при нajвeћeм разма-
траном прoтoку.
5. ЗАКЉУЧАК
Одлука да се пројектовано решење бране Бузина испита на физичком моделу

показала се исправном, а добијени резултати веома корисни.
Хидрауличким моделским испитивањима предложена су решења проблема које
није могуће сагледати при пројектовању објекта. Предложен је нови облик раздел-
них зидова брзотока, којим се утицаји стојећих таласа умањују и постижу знатно
повољнији услови течења. Захваљујући томе, висина рaздeлних зидoвa је смањена
сa пoчeтних 6 m na 5 m.
Моделским испитивањима показано је да прeдлoжeну гeoмeтриjу слaпиштa трeбa
зaдржaти, а да је зубe за дисипацију енергије могуће уклoнити, чиме је остварена
још једна значајна уштеда.
Након испитивања предложено је измењено техничко решење, које oбeзбeђуje
бeзбeдну eвaкуaциjу вoдe при читaвoм oпсeгу прoтoкa.

Овај рад је подржан од стране Министарства просвете и науке Републике Србије у

оквиру пројекaта ТР 37005, 37009, 37010 и 37014.
[1] Старинац, Д. : Хидрауличка моделска испитивања бране Бузина - Коначан

извештај, Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Београд, 2013.
[2] Капор, Р., Савић, Љ., Зиндовић, Б., Жугић, Д., Старинац, Д., Војт, П.:
Хидрауличка анализа струјања на степенастом брзотоку, Грађевински
календар 2014, Савез грађевинских инжењера Србије, Београд, 2013., стр.70-
127.
SCALE MODELLING OF THE RCC DAM WITH

STEPPED SPILLWAY
Summary: Design of an RCC (roller-compacted concrete) dam had been verified using
a scale model. The scale of the model was 1:40 and hydraulic parameters were scaled
using Froude similarity. The aim of investigations were flood mitigation structures – a
standard Creager profiled spillway crest (with five bays), a converging stepped chute
and a stilling basin. The main problem of the initial design was selecting the optimal
shape of stepped chute side walls. As the converging chutes generate standing waves,
this results in significant increase of the water level in the zones in the vicinity of the
walls. The final shape of the side walls had been selected through trial-and-error
procedure, provideing the most favorable flow conditions. As a consequence, improving
the flow conditions in the chute resulted in better flow conditions inside the stilling basin
as well, so the proposed energy dissipation baffle blocks could be removed. For the final
design, measurements of the hydraulic parameters (water levels, depths, velocities,
pressures) on the scale model verified the implemented improvements (compared to the
initial design).
Keywords: Scale model, stepped spillway, standing wave

РАСПОРЕД КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ВАЗДУХА ПО

ДУБИНИ У СТЕПЕНАСТОМ БРЗОТОКУ
Даница Старинац1
Будо Зиндовић2
Љубодраг Савић4
Радомир Капор5 УДК: 627.131
Резиме: У овом раду се анализира примена постојећих емпиријских формула за
процену концентрације ваздуха на степенастом брзотоку, на основу података са
мерења, које су спроведена на физичком моделу степенастог брзотока.
Кључне речи: Степенасти брзоток, концентрација ваздуха, једнолико течење
1. УВОД
При струjaњу вoдe прeкo нeрaвнe пoвршинe стпенастог брзотока знaчajaн дeo
мeхaничкe eнeргиje прeтвaрa сe у тoплoтну, пa сe димeнзиje умируjућeг бaзeнa, у
пoднoжjу брaнe, мoгу смaњити, или сe бaзeн мoжe изoстaвити. Збoг вeликих уштe-
дa, кoje сe тaкo oствaруjу, нajвeћи брoj брaнa oд вaљaнoг бeтoнa грaди сe упрaвo нa
oвaj нaчин.
Струjaњe нa стeпeнaстoм брзoтoку je врлo слoжeнo и зaвиси oд врeднoсти мнoгих
пaрaмeтaрa. Постоје двa типa струjaњa, кoja сe мoгу oствaрити: скoкoвити и клизe-
ћи тoк. Кoд скoкoвитoг тoкa, вoдa у млaзу пaдa прeкo ивицe стeпeникa нa днo
низвoднoг стeпeникa, нa кoмe сe ствaрa пoтпуни или нeпoтпуни хидрaулички скoк.
Кoд клизeћeг тoкa млaз oстaje jeдинствeн, a прeтвaрaњe мeхaничкe eнeргиje у
тoплoтну сe oствaруje вртлoжним тoкoм вoдe, у прoстoру oгрaничeнoм кoнтурoм
стeпeникa и дoњoм пoвршинoм млaзa. Сa глeдиштa умирeњa, скoкoвит тoк je
eфикaсниjи oд клизeћeг, aли сe избeгaвa при вeћим прoтицajимa и пaдoвимa збoг
1
Даница Старинац, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава Черног 80,
Пиносава-Београд, тел: 011 39 07 911, e – mail: danica.starinac@jcerni.co.rs
2
Будо Зиндовић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар краља
Александра 73, Београд, тел: 011 33 70 206, e – mail: bzindovic@hikom.grf.bg.ac.rs
3
4
5
В.проф. др Радомир Капор, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет,
Булевар краља Александра 73, Београд, тел: 011 32 18 556, e – mail: rkapor@hikom.grf.bg.ac.rs

динaмичких oптерећења, кao и збoг вeликe дужинe брзoтoкa кojи сe зaхтeвa. У oвoj
aнaлизи рaзмaтрaћe сe искључивo клизeћи тoк.
Пoчeв oд крунe прeливa, дуж тoкa, гранични слoj пoвeћaвa дeбљину, дa би нa
нeкoм рaстojaњу, Li, дoстигao слoбoдну пoвршину вoдe (Слика 1). Низвoднo oд тoг
мeстa, услeд изрaжeнe турбулeнциje дoлaзи дo интeнзивнoг увлaчeњa вaздухa, тaкo
дa нaстaje мeшaвинa вoдe и вaздухa (двoфaзни флуид).
Сликa 1.Оснoвнe вeличинe зa прoрaчун стeпeнaстoг брзoтoкa [2]
Oписaнe пojaвe дeшaвajу сe нa свaкoм брзoтoку, сaмo je нa стeпeнaстoм брзoтoку

мeшaњe вoдe и вaздухa интeнзивниje нeгo нa oбичнoм брзoтoку. Прeмa тeoриjи
oтвoрeних тoкoвa дубинe силoвитoг струjaњa сe смaњуjу у низвoднoм прaвцу свe
дoк сe дубинa вoдe нe изjeднaчи сa нoрмaлнoм дубинoм. Mеђутим, нa мeсту гдe
грaнични слoj избиja нa слoбoдну пoвршину, дубинa вoдe пoчињe дa сe пoвeћaвa
збoг мeшaњa сa вaздухoм.
Осим што утиче на повећање дубина у брзотоку, присуство ваздуха смањује опас-
ности од кавитационе ерозије. Из ових разлога, процена концентрације ваздуха у
води је веома значајна тема.
2. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЗА ПРОРАЧУН КОНЦЕНТРАЦИЈЕ

ВАЗДУХА У АЕРИСАНИМ ТОКОВИМА
Велики број аутора бавио се мерењима концентрације ваздуха у степенастом брзо-

току. На основу резултата њихових студија, изведене су формулe за распоред кон-
центрације ваздуха [1].
Експериментално је доказано да се мешавина воде и ваздуха понаша као хомогени
флуид (тече) све док концентрација ваздуха не пређе 90% (C < 0,9), после чега се

практично претвара у спреј. Из тог разлога ова концентрација ваздуха се узима

као референтна за одређивање карактеристика течења двофазног флуида.
Концентрација ваздуха у води изражава се као однос протицаја ваздуха и проти-
цаја мешавине воде и ваздуха и прoмeнљивa је пo дубини и дуж тoкa.
Карактеристична дубина мешавине воде и ваздуха дефинише се као дубина до
нивоа на коме је концентрација ваздуха једнака 0,9 односно:
Y90
d  1  C dy
0
(1)
где је: Y90 – карактеристична дубина воде на којој је концентрација ваздуха једнака
0,9, а y – растојање мерено нoрмaлнo нa струjницe, oд фиктивнoг днa, кoje je
oдрeђeнo "врхoвимa" стeпeникa.
Уз наведене претпоставке, распоред концентрације ваздуха по дубини се може
аналитички проценити. За једнолико течење, једначина контунуитета за ваздух у
мешавини воде и ваздуха може се написати као:
  C  
 Dt   cos  ur C  (2)
y  y  y
где је: Dt – турбулентна дифузивност, ur –брзина кретања мехурића, cos – нагиб

брзотока. Заменом израза за брзину кретања мехурића у флуиду густине ρW (1-C) у
једначини (2) и њеном интеграцијом добија се градијент концентрације [1] по
релативној дубини y' = y/Y90, који је одређен параметрима D' (бeздимeнзиoнaлнa
турбулeнтнa дифузивнoст) и K' (бeздимeнзиoнaлнa кoнстaнтa интeгрaциje).
Ако се претпостави дa сe турбулeнтне карактеристике не мењају дуж попречног
пресека (D' = const), што одговара реду са ознаком (1) у Табели 1, за
концентрацију се добија израз у првој колони. У последњој колони дата је веза
између параметара D' и K', која се добија за услове C = 0,9 i y' = 1. Такође,
дефинише се и вeзa измeђу пaрaмeтрa D' и oсрeдњeнe кoнцeнтрaциje Cmean. Нa
сличан начин изведени су и остали изрази зa прoрaчун рaспoрeдa кoнцeнтрaциje
вaздухa, дати у Taбeли 1.
3. АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ЕМПИРИЈСКИХ ИЗРАЗА

НА ПРИМЕРУ САМОСТАЛНИХ МЕРЕЊА
Током 2013.године, у Хидрауличкој лабораторији Института за водопривреду

''Јарослав Черни'' у Београду, спроведена су хидрауличка моделска испитивања
бране Бузина, са степенастим брзотоком [3]. Испитивања су рађена на физичком
моделу у размери за дужине 1:40, у Фрудовој сличности. Поред осталих испити-
вања, урађена су и мерења концентрације ваздуха у води, за потребе одређивања
брзина у степенастом брзотоку. Кoнструисaн je сeнзoр зa мeрeњe кoнцeнтрaциje

вaздухa у вoди и брзинe двoфaзнoг флуидa у брзoтoку, путем мерења електропро-

водности [3].
За потребе овог рада анализирају се подаци добијени мерењима концентрације у
вертикалама на 52. степенику брзотока. Разматрају се три серије мерења – за вред-
ности јединичног протока q = 0,0949, 0,1304 и 0,1739 m²/s.
Табела 1. Емпиријски изрази за прорачун концентрације ваздуха[1]
На основу измерених концентрација ваздуха у води, срачунате су вредности кон-

центрација према једначинама датим у Табели 1, при чему су коришћене означене
групе формула (бројеви (1) до (4)), применљиве на клизећи ток. Резултати су при-
казани на Сликама 2, 3 и 4, заједно са резултатима мерења.

Сликa 2. Распоред концентрације ваздуха по дубини, q = 0,0949 m²/s

На основу приказаних дијаграма може се закључити да се предложене криве рела-

тивно добро поклапају са резултатима мерења. Разлике између појединих кривих
највише су уочљиве при мањим концентрацијама ваздуха и мањим релативним
дубинама, док се у опсегу концентрација од око 0,5 до 0,9 бележе приближно
једнаке вредности.
На основу поређења збира квадрата одступања израчунатих и мерених вредности,
закључује се да крива (2) има најмање квадратно одступање (σ² = 0,086), па према
томе најтачније одговара мерењима. Крива (1) такође даје доста добру процену (σ²
= 0,099), као и крива (4) (σ² = 0,157), док крива (3) има највеће квадратно
одступање (σ² =0365).
4. ЗАКЉУЧАК
Емпиријски изрази, анализирани у овом раду, могу пружити релативно добру про-
цену распореда концентрације ваздуха по дубини степенастог брзотока, посебно за
веће концентрације ваздуха, али се морају врло пажљиво примењивати. Сложени
услови течења који настају на оваквим објектима и чињеница да је скоро сваки
степенасти брзоток јединствен, захтевају детаљније дефинисање вредности пара-
метара који фигуришу у поменутим изразима. Испитивања осетљивости емпи-
ријских формула на геометријске и хидрауличке карактеристике, свакако би
допринела новим сазнањима и унапређењу постојећих формула.


оквиру пројеката ТР 37009, 37010 и 37014.
[1] Chanson, H., Toombes, L.: Experimental Investigations of Air Entrainment in

Transition and Skimming Flows down a Stepped Chute-Application to Embankment
Overflow Stepped Spillways, Research Report No. Ce 158, Department Of Civil
Engineering, The University Of Queensland, 2001.
[2] Капор, Р., Савић, Љ., Зиндовић, Б., Жугић, Д., Старинац, Д., Војт, П.:
Хидрауличка анализа струјања на степенастом брзотоку, Грађевински
календар 2014, Савез грађевинских инжењера Србије, Београд, 2013., стр.70-
127.
[3] Старинац, Д.: Хидрауличка моделска испитивања бране Бузина - Коначан
извештај, Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Београд, 2013.
AIR CONCENTRATION DISTRIBUTION ON STEPPED

SPILLWAY
Summary: This paper analyses implementation of the existing empirical formulas for
estimating the concentration of air in the stepped chute, based on data from the
measurements that are performed on a scale model of the stepped chute.
Keywords: Stepped spillway, air concentration, uniform flow


OUTLIER TREATMENT IN THE FLOOD FLOW

STATISTICAL ANALYSIS
Borislava Blagojević1
Vladislava Mihailović2
Jasna Plavšić3 UDK: 556.532:519.23
Summary: In the hydraulic structures design process, the reliable flood estimation is
essential for designing the structure. Statistical analysis of observed flood flows, i.e. the
flood frequency analysis is one way to obtain the design flood of a specified probability.
The problems that can threaten the credibility of flood estimates are related, among
other issues, to the treatment procedure of exceptional values (outliers) in the observed
flood flow data sets. In this paper a detection of upper and lower outliers in a series of
streamflow annual maxima is performed by the Grubbs and Beck statistical test on 68
hydrological stations in Serbia. The data observation period considered is from the
establishment of the stations until 2012. The outlier detection results are compared to
the previous results obtained for the data processing period until the year 2006.
Keywords: Flood flow, low outliers, high outliers, flood frequency analysis
1. INTRODUCTION
Standardization of methods and procedures for the analysis of floods is essential for
consistent and reliable assessment of design floods for sizing the hydraulic structures.
Statistical analysis of the observed flow data is the basis for determining flood estimates
for design projects, which in turn are the basis to estimation of design floods and the
regional flood frequency analysis. Development of the “Guidelines for flood frequency
analysis at hydrologic stations (in gauged basins)” for Serbia is in the final stage [1].
These guidelines propose the way to treat exceptional values (outliers) in the observed
flood series of annual maximum flows, which makes the sample for frequency analysis.
The proposed approach is new to the existing engineering practice in Serbia. The
presence of outliers in the sample can lead to problems in formulating a statistical model
and fitting an appropriate theoretical distribution from the observations. Given that
finding a correct model that will allow extrapolation of the flow outside the range of
1
Dr Borislava Blagojević, Assist. Prof., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and Architecture,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, Tel: 018 588 200, e – mail: borislava.blagojevic@gaf.ni.ac.rs;
b.blagojevic@eunet.rs
2
Dr Vladislava Mihailović, University of Belgrade, Faculty of Forestry, Kneza Višeslava 1, Belgrade, Serbia,
Tel: 011 30 59 945, e – mail: vladislava.mihailovic@sfb.bg.ac.rs
3
Dr Jasna Plavšić, Assist. Prof., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, P.O. Box 42, 11120
Belgrade, Serbia, Tel: 011 337 0206, e – mail: jplavsic@grf.bg.ac.rs

observed values is very important for estimation of design floods, the effect of the high
outliers on the choice of the theoretical distribution is usually considered to be crucial.
However, low outliers can significantly affect not only the choice of the best
distribution, but also the distribution parameter estimates.
The goal of the study presented in this paper is to determine the differences that arise
from different approaches to outlier detection and to identify the problems that may arise
in application of the proposed procedures.
2. METHODOLOGY
Outlier detection in the annual maximum flood series in this paper is based on the
Grubbs and Beck test [2]. This test examines the presence of high and low outliers in the
series. It is used under the assumption that the logarithms (or some other transformation)
of the original series are normally distributed. When natural logarithm of the variable is
used, the upper and lower limits for outliers are given with:
X D  exp(m y  K n  s y ) i X G  exp(m y  K n  s y ) . (1)
where my and sy are the mean and standard deviation of the natural logarithms of the
original variable, and Kn is the frequency factor representing the test statistic that
depends on the significance level α and the sample size n. For the 10% significance level
and sample size n, approximate expression for Kn is given with [3]:
K n  0.9043  3.345 log n  0.4046 log n , (2)
The above equation gives approximately the same results as the expression [4]:
K n  3.6220  6.2844n 0.25  2.49835n 0.5  0.491436n 0.75  0.037911n . (3)
For the 5% significance level, the following formula has been obtained from information
in [5]:
K n  0.5148  3.19 log n  0.3837 log n . (4)
For flood flow series and their logarithms for which distributions other than normal are
assumed, the limits that define outliers are estimated from the given distribution for
normal probability of Kn:
X D  FX1 (1  p), X G  FX1 ( p), p  ( K n ) . (5)
where Φ(.) is the cumulative distribution function of the standard normal distribution,
and FX(.) is the assumed parent distribution for the sample data.
The sample data is tested for normality by testing the hypothesis that the skew
coefficient is equal to zero. The critical region for this test is defined using the Fisher’s
asymptotic variance of the sample skewness [6]:
6n(n  1)
var[c s ]  . (6)
(n  2)(n  1)(n  3)

The annual maxima series for which the skewness of the logarithmic flows was not in
the critical test region (|cs| < Zαvar[cs]0.5, where Zα is the standard normal variate for the
given significance level α) were considered to be log-normally distributed (and denoted
LN2). The series for which the normality hypothesis was rejected were fitted with other
skewed distributions including Pearson type III (PT3), log-Pearson type III (LPT3) and
the general extreme value distribution (GEV). The best distribution was selected on the
basis of the goodness-of-fit tests and visual checks. Where it was possible, the same
distribution type was adopted for the sites from the same large basin.
An iterative procedure for outlier detection was applied. For positively skewed samples
the largest observation Xn is first compared to the upper limit XG, and for the negatively
skewed samples the smallest observation X1 is compared to the lower limit XD. If Xn or
X1 turns out to be an outlier, it is removed from the sample. The sample statistics are
then recalculated, and the detection procedure starts from the beginning. Such an
approach is especially important for samples with two similar extreme values that are not
readily detected as outliers. According to [5], in the samples in which the second
extreme value was also an outlier, both values were treated as outliers; in the opposite
case neither value was treated as an outlier.
The most common recommendation for further frequency analysis of the samples
featuring low outliers is to remove them from the sample (the censoring approach) [4]. A
quantile xp is estimated from a censored sample by correcting the new distribution
function F1(x) because of removing nd values. This is done by conditioning F1(x) with
the reduced sample size:
F ( x)  P{ X  x}  P{ X  x | X  X D }P{ X  X D } 
n  nd n . (7)
 P{ X  x | X  X D }P{ X  X D }  F1 ( x)  1 d
n n
A high outlier can be treated using different approaches according to [7]: a) the outlier is
removed from the sample, b) the outlier is replaced with the second largest flow in the
same year in which the outlier has occurred, c) the outlier is replaced with the second
largest value in the sample, and d) the outlier remains in the sample. Another possible
approach is to replace the outlier with the flood of the 50 or 100 year return period from
a neighbouring station or region. As a rough estimate, an outlier can be assigned an
apparent return period T* > n, estimated as the return period of the same flood event at
neighbouring stations or by using information on historical floods [8]. Such approaches
are currently not applicable for Serbia, because the results of a regional flood frequency
analysis for the considered period are not available.
3. RESULTS AND DISCUSSION
In this paper, the presence of outliers in the annual maximum flow series at 68
hydrological stations on the territory of Serbia is investigated. The observation record at
these stations spans from the establishment of the stations until the year 2012 (sample
size ranges from 39 to 85 years). Testing for normality of the log-transformed series
showed that the LN2 distribution can be applied to 44 out of 68 stations. The PT3

distribution is applied to two stations, the LPT3 distribution to six stations and the GEV
distribution to 16 stations. It should be noted that stations on the Drina River are not
considered since the well-known historical maximum in 1896 requires special attention
and application of the methods for frequency estimation of historical extremes from pre-
systematic observations. At the 10% significance level, low outliers were identified at 8
stations and high outliers at 3 stations, while one station (the Studenica River at Ušće)
had both a high and a low outlier. At the 5% significance level, almost all of the outliers
detected at the 10% significance level were detected again, except for one low outlier
(the Ibar River at Lopatnica Lakat) and one high outlier (the Studenica River at Ušće).
The results of testing for presence of outliers (equations 2 and 4) are shown symbolically
in Figures 1 and 2 along with the results published in [9], where the annual maxima
series with data until 2006 were tested at the 10% significance level. It should be noted
that the approach used in [9] is somewhat different from this study in that only the series
with | cs | > 0.4 were tested for presence of outliers, that only the LPT3 distribution was
considered, and that the limits for outlier detection were not determined from equation
(5) but rather with an assumption of a normal parent distribution (eq. 1). In addition, the
results of an evaluation of the detected outliers’ return period that was carried out in [9]
is also shown symbolically in Figures 1 and 2 with circles of different sizes.
Figure 1. Low outliers detected in the series of annual maxima flows: triangles – the
results from this study, circles – the results from [9].

Figure 2. High outliers detected in the series of annual maxima flows: triangles – the
results from this study, circles – the results from [9].
In comparison to the results from [9], new outliers are detected in data after 2006 (low
outliers in the Toplica River basin), while the high outliers in the Vlasina River basin in
1988 and the low outliers in the Kolubara River catchment that have exceptionally small
probability of occurrence are detected again. The differences in detected outliers
between the results from this study and the results from [9] can be attributed to different
samples and to the fact that the study [9] did not consider possible limitations for the
application of the Grubbs-Beck test in regard to the assumption on the log-normal parent
distribution.
4. CONCLUSIONS
The main conclusion drawn in this study is that the assumption about the type of the
annual maximum flows’ parent distribution is extremely important for outlier detection,
because transformation (5) yields different limits for the outlier detection. The study has
shown that the outliers detected under assumption of the log-normal distribution in cases
when this assumption was not supported by the sample properties (because the skew
coefficient of the log-transformed data was significantly different from zero) were

generally not detected under assumption of a theoretical distribution identified as the

best fit for the given empirical distribution.
The example of the Studentica at Ušće station, for which both high and low outliers were
detected, has shown that the order of the outlier detection (high/low or low/high) has an
important role. In such cases, the series asymmetry is a useful indicator to select the
order of the detection.
Finally, the procedure for outlier detection is certainly of great importance for the
subsequent estimation of quantiles from the selected distributions and hence the design
flood flows, which is the subject of the ongoing investigation in this study.
ACKNOLEDGEMENTS
“The research on development and improvement of the protection from floods in Serbia:
Development of the methodology for standardization of flood assessment procedures in
Serbia – Phase One: Guidelines for frequency analysis of floods at hydrologic stations
(gauged basins)” has been funded by the Public Water Management Company
“Srbijavode”. We are grateful to the Republic Hydrometeorological Service of Serbia
for providing the data for this study.
REFERENCES
[1] Blagojević, B., Mihailović, V., Plavšić, J.: New Guidelines for Flood Flow
Assessment at Hydrologic Stations in Serbia. Electronic Proceedings of the
International Conference on Flood Resilience: Experiences in Asia and Europe, 5-7
September 2013, Exeter, United Kingdom. Djordjević, S., Butler, D., Chen, A.
(Eds.). 2013.
[2] Bobée, B., Ashkar, F.: The Gamma Family and Derived Distributions Applied in
Hydrology. Water Resources Publications, Littleton, Colorado, U.S.A., 1991.
[3] Stedinger, J.R., Vogel, R.M., Foufoula-Georgiou, E.: Chapter 18: Frequency
Analysis of Extreme Events. Handbook of Applied Hydrology. Mc-Graw Hill Book
Co., New York, 1993.
[4] ICWD: Guidelines for determining flood flow frequency: Bulletin 17B (revised and
corrected), Interagency Committee on Water Data, Hydrol. Subcomm., Washington,
D.C., 1982.
[5] NRCS: National Engineering Handbook, Part 630: Hydrology, Chapter 18: Selected
Statistical Methods, National Resources Conservation Service, USDA, 2012.
[6] Kottegoda, N., Rosso R.: Applied Statistics for Civil and Environmental Engineers,
Blackwell, 2008.
[7] Vukmirović, V., Pavlović, D.: Utvrđivanje kriterijuma za izbor merodavnih velikih
voda. Tema 2 u okviru naučno-istraživačkog projekta TSI 114 „Savremene metode
u hidrotehnici“, (in Serbian), Faculty of Civil Engineering, Iniversity of Belgrade,
2000.

[8] BLFUW: Leitfaden Verfahren zur Abschätzung von Hochwasserkennwerten, P.

Lorenz (Leitung und Koordination), Bundesministerium für Land- und
Forstwirtschaft, Umwelt und Wasserwirtschaft, Wien, 2011.
[9] Blagojević, B., Ilić, A., Prohaska, S. : Interrelation of Droughts and Floods through
Outlier Detection on Rivers in Serbia. Proceedings of the international conference
BALWOIS 2010 , Ohrid, Vol. II. 2010.
ПОСТУПАЊЕ СА ИЗУЗЕТНИМ ВРЕДНОСТИМА У

СТАТИСТИЧКОЈ АНАЛИЗИ ВЕЛИКИХ ВОДА
Резиме: У процесу пројектовања хидротехничких објеката, поуздана процена
меродавних великих вода је од суштинског значаја за димензионисање објеката.
Статистичка анализа низова осмотрених протока је један од начина за оцену
меродавних великих вода. Проблеми који могу да угрозе веродостојност оцене
великих вода повезани су, између осталог, и са начином на који се поступа са
изузетним вредностима (изузецима) у осмотреним низовима података. У овом
раду спроведена је детекција горњих и доњих изузетака у низовима годишњих
максимума статистичким тестом Grubsa i Beka за 68 хидролошких станица у
Србији у периоду од оснивања станица до 2012. године. Добијени резултати
упоређују се са објављеним резултатима добијеним за период до 2006. године,
што је показало да на поступак детекције кључни утицај има претпоставка о
расподели коју прате разматрани низови.
Кључне речи: Велике воде, доњи изузеци, горњи изузеци, статистичка анализа


EVALUATING OPTIONS FOR WATER SENSITIVE

URBAN DESIGN IN THE MEDIJANA MUNICIPALITY
Borislava Blagojević1
Ljiljana Vasilevska2 UDK: 628.1:71
Summary: The research presented in the paper deals with the analysis of the natural
and man-made conditions available in the General Regulation Plan (GRP) for the
territory of the central municipality Medijana in Niš, Serbia. The research result is a
preliminary zoning of the studied area from the perspective of application of nine Water
Sensitive Urban Design (WSUD) elements. The zoning is performed based on eight
constraints for implementation of the individual WSUD elements at the subdivision and
allotment scales. The information that is not present in the GRP, but required for the
assessment of the natural conditions is obtained and studied from the other available
data sources. The result of the research may serve as a guideline for the start of WSUD
principles implementation in the urban planning and design process and documents for
the local authorities in Serbia.
Keywords: WSUD approach, WSUD elements, urban planning and design, General
Regulation Plan, Medijana.
1. INTRODUCTION
The development of integrated stormwater management has started in the 1980s as an

answer to the adverse effects of urbanization, industrialization, socio-economic and
physical changes in the urban catchments [1]. Initially started in Australia [2], nowadays
practiced in the most of the developed countries [3], one of the approaches is known as
the Water Sensitive Urban Design (WSUD). It includes measures aimed at surface water
and groundwater quality protection, and pluvial flood risk management. The measures
contribute to reducing the pressure from the traditional stormwater systems, both in
terms of pollution loads and flow volumes. The WSUD elements alone or combined in a
‘treatment train’ are integrated in the urban environment through the urban planning and
design activities on the local level.
Institutional implementation of WSUD approach in Serbia is limited due to the lack of
an established planning framework, procedures and standards. In order to encourage
1
Dr. Borislava Blagojević, Assist.Prof., Univerzitet u Nišu, Građevinsko-arhitektonski fakultet, ul. Aleksandra
Medvedeva 14, Niš, Srbija, tel: 018 588 200, e – mail: borislava.blagojevic@gaf.ni.ac.rs;
b.blagojevic@eunet.rs
2
Dr. Ljiljana Vasilevska, Assoc.Prof., Univerzitet u Nišu, Građevinsko-arhitektonski fakultet, ul.Aleksandra
Medvedeva 14, Niš, Srbija, tel: 018 588 200, e – mail: ljiljana.vasilevska@gaf.ni.ac.rs

WSUD implementation in the Serbian cities, we aim to highlight the possibilities of

WSUD measures implementation for a diverse range of WSUD elements at the
subdivision and allotment scales in the case of Medijana, a central municipality of the
City of Niš. The WSUD elements implemented in this paper are based upon the WSUD
Technical Guidelines [4], while the possibility of their application is evaluated with
respect to the specific local conditions.
2. METHODOLOGY
Table 1 lists nine WSUD elements and the constraints that we use to assess their
feasilibility for implementation .
Table 1. Site constraints for the WSUD elements [4].
Constraint label
C-1
C-2
C-3
C-4
C-5
C-6
C-7
C-8
Element label
High permeability
Low permeability
Land availability
Shallow bedrock
High water table
Hydraulic head
High sediment
loss limitation
WSUD element
limitation
Steep site
input
soils
soils
E1 Vegetated Swales c m   m m c 
E2 Vegetated Filter Stripes c m   m m c 
E3 Sand filters m m  m c c m c
E4 Bioretention Systems c m  m c c c c
Permeable Pavements
E5 c c c  c c c c
(infiltration)
Permeable Pavements
E5 c m  m c c c c
(detention)
E6 Infiltration trenches c c c  c c m c
E7 Infiltration basins c c c  c c c 
E8 Rainwater Tanks       c 
E9 Landscape Developments  m   m m c 
Key: c- constraint may preclude the use of this WSUD; m- constraint may be overcome with
appropriate modification to design; - generally not a constraint.
We use a flexible spatial unit in evaluation of the studied area and perform an analysis at
the subdivision and allotment scales grouped across the land use categories of the

Medijana General Regulation Plan (GRP) [5], because this level offers an appropriate
background for our study. The grey cells in Table 1 are filled in after the initial
assessment of natural conditions in the area. These cells represent constraints
that we do not take into consideration for further evaluation due to: 1) constraint
absence in the studied area (C-1), 2) the detail site investigation required for the
assessment (C-6), and 3) impossibility to deal with the constraint prior to the
technical design phase (C-8). We examine the constraints C-2 to C-5 based on
data from the Republic Hydrometeorological Service of Serbia (RHSS)
groundwater station network [6], and a selection of the geotechnical sampling
results. For the definition of the shallow bedrock depth we use 1.8 m, as
recommended in [7].
Figure 1 shows the GRP Medijana border, the studied part of the GRP, and the main
traffic infrastructure. The locations of the soil boreholes (B) and groundwater stations
(GWS) are also shown in Figure 1.
Figure 1. GRP Medijana border [5] (dashed line), the studied part (the inner dashed
line), groundwater stations (filled circles) and soil borehole locations (empty circles).
According to the vertical soil profiles found in data for the GWS and soil boreholes, the
shallow bedrock is not present in the studied area. Consequently, we exclude constraint
(C-2) for the WSUD elements. The typical vertical soil profile in the East and Northeast
section of the GRP has low permeable soils approximately 1.5 m in depth, while in the
West and Southwest, the upper soil layer of 0.5-1 m is moderately permeable. The
applicability of the WSUD elements E5, E6 and E7 is limited in the East and Northeast
section of the GRP, according to the constraint C-3. The groundwater table ranges from
2.0 m-2.5 m below terrain at all soil borehole locations. The shallowest level (-1.6 m) is
recorded at the GWS7. Therefore, if the other design conditions require the element
depth to be greater than 1.6 m, the infiltration trenches and basins (E6 and E7), are not

suitable for the sites by the Nišava River. With these remarks on applicability of the
WSUD elements (E5, E6 and E7) in regard to the constraints C-3 and C5, we use the
land availability (C-7) as the leading factor for selection of the WSUD elements in the
studied area. The range of the WSUD elements available may be applied in the
following sub areas, as shown in Figure 2: 1) the streets that have a single or double
greenery belts (including Boulevard Nemanjica, Vizantijski Boulevard, Boulevard
Mediana, and Sremska Street), and roundabouts; 2) publicly owned land (riverfront of
the Nišava River, the Cair park, the Sveti Sava park, Healthcare Facilities, Schoolyards
etc.); 3) residential developments (Krive Livade and Duvanište multi-storey housing
areas, Duvanište private housing area, and private housing as a part of the Krive livade
area); 4) commercial and service developments (Mercator shopping mall, Zona 1, 2 and
3 shopping centers, and Niš-ekspres); 5) driveways / access ways on public or private
property (throughout the whole area).
Figure 2. Zoning of the studied area in respect to the land use and potential WSUD
element application as labelled in the Table 1.

We studied the application of the individual WSUD elements, according to the WSUD
planning and selection guide in [4]. The zones with prevailing land use are shown in
Figure 2, as well as potential the WSUD elements:
E1) Vegetated Swales. The most applicable in the existing parks, and along
median stripes, E1 can also substitute kerb and gutters along the Mediana
Boulevard.
E2) Vegetated Filter Stripes. We use E2 in conjuction with E1, E4, E6 and E7.
E3) Sand filters. Aimed for high density housing areas (in Krive livade and Duvanište),
service stations (along Vizantijski Boulevard, Niš-ekspres), and healthcare facility.
E4) Bioretention Systems. The larger scale devices are appropriate for streetscapes with
side planter boxes (including Boulevard Zorana Djindjica, Branka Krsmanovica Street,
Sremska Street, Blagoja Parovića Street, including roundabouts), large open spaces
(Parks: Čair and Sveti Sava, Nišava riverfront, and open spaces in multi-storey housing
blocks). On the small scale, systems are appropriate at the level of individual lots (`rain
gardens`). E5) Permeable Pavements. Due to suitability on small scale, E5 is identified
as suitable for small car parks, paving within individual housing areas and low traffic
streets. E6) Infiltration Trenches. E6 may be combined with E5 in the small scale car
parks, in the areas where C-3 and C-5 do not apply. E7) Infiltration Basins. We cannot
recommend the element without detailed site evaluation due to C-3 and C-5.
E8) Rainwater tanks. E8 is appropriate for all residential and commercial areas with
appropriate roofing materials (excluding asbestos, copper, lead, or tar based painted
roofs). E9) Landscape Developments. E9 is appropriate for retrofitting existing
landscape areas within existing residential, commercial areas, parks and open spaces. It
should be limited to small scale features, due to local climate conditions.
The suggested elements would lead to more attractive streetscapes, open spaces and
sustainable urban landscapes.
4. CONCLUSION
The evaluation of the WSUD approach in the case of the Medijana municipality in the
city of Niš is undertaken to promote new urban planning and design approach which
would integrate best practice of stormwater management in the early phase of planning
process. The study has revealed that the WSUD approach implementation requires a
deeper analysis of the specific natural conditions (climate, geology and soil,
groundwater) on one side, and social, economic and urban conditions on the other. The
former requires engagement of the engineers and an investigation program, while the
latter needs less resources, since majority is analysed and already present in the GRP.
Consequently, further action towards the implementation of WSUD approach would
require two parallel activities: 1) Hydrologic, hydraulic, and pollutant study of the local
conditions, and 2) Study of the legal framework and institutional capacity requirements
for the key stakeholders included in the process, including an opinion survey of the
private property owners.

Our local government declare the commitment to sustainable water management, water
conservation, surface water quality improvement, ground water protection, etc. This
requires a range of new solutions at both the institutional and planning level in Serbia.
As a principle, all urban plans and documents at the local level should include the water
saving projects with stormwater treatment measures and vice versa. Since the WSUD
approach is a novelty for the urban planning practice in Serbia, the first step might be a
preparation of the WSUD Guidelines with defined legislation and policy framework for
a pilot city, which would provide the WSUD approach the tools and resources necessary
to deliver the sustainability goals to the ground.
ACKNOWLEDGEMENT
The authors wish to thank the ‘GeoSol’ company, particularly Mr Miroljub

Samardaković, a responsible designer in the field of geotechnical engineering, for the
provision of geotechnical investigation results in the studied area.
REFERENCES
[1] Dietz, M.E.: Low Impact Development Practices, A Review of Current Research
and Recommendations for Future Directions. Water Air Soil Pollut 186:351–363.
DOI 10.1007/s11270-007-9484-z. 2007.
[2] http://www.lga.sa.gov.au/webdata/resources/files/LGA-
65156_Stormwater_in_Adelaide_-_from_SWS_to_WSUD.pdf downloaded
15.02.2014.
[3] Vasilevska, LJ., Blagojević, B.: Integrisano upravljanje atmosferskim vodama u
okviru stambenih područja: Studija slučaja, QUARTIERS VERTS, Beč, (Integrated
stormwater management in dwelling areas: Case study, QUARTIERS VERTS,
Vienna), Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, br. 28, str. 1-
14. 2013.
[4] http://www.richmondvalley.nsw.gov.au/icms_docs/138067_Development_Control_
Plan_No_9_-_Water_Sensitive_Urban_Design.pdf downloaded 11.02.2014.
[5] http://www.zurbnis.rs/pl/15-PGR-10.zip downloaded 11.02.2014.
[6] http://www.hidmet.gov.rs/eng/hidrologija/podzemne/tabela.php?pd_pod_br=3NP
downloaded 10.02.2014.
[7] http://stormwater.pca.state.mn.us/index.php/Shallow_soils_and_shallow_depth_to_
bedrock downloaded 10.02.2014.
МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ WSUD ПРИСТУПА НА

ПРИМЕРУ ОПШТИНЕ МЕДИЈАНА
Резиме: У оквиру овог истраживања су анализирани природни и створени услови
обухваћени Планом генералне регулације (ПГР) подручја централне градске

општине Медијана у Нишу, Србија. Резултат истраживања представља

прелиминарно зонирање изучаваног подручја са становишта могућности примене
девет карактеристичних WSUD (Water Sensitive Urban Design) елемената.
Зонирање је обављено поштовањем осам ограничења за примену појединачних
WSUD елемената на нивоу блокова и мањих просторно-функционалних целина.
Подлоге које нису део ПГР-а а тичу се ограничења у погледу природних чинилаца и
потребне су за разматрање, надокнађене су информацијама добијеним из других
расположивих извора. Добијени резултати могу послужити јединицама локалне
самоуправе као смернице за уградњу WSUD приступа у процес урбанистичког
планирања и пројектовања у нашим условима.
Кључне речи: WSUD приступ, WSUD елементи, урбанистичко планирање, ПГР
Медијана.


EFFECT OF ANTI-HAIL NETS ON DESIGN OF

IRRIGATION SYSTEMS
Mladen Milanović1
Milan Gocić2
Slaviša Trajković3 UDK: 699.83:626.81/.84
Summary: Design of irrigation systems is not possible without a reliable calculation of
evapotranspiration. In order to ensure production of high quality fruit, the latest
technological solutions are applied in the field of irrigation, protection from bacteria,
rodents and birds, protection from weeds, effects of hail, frost and excess rain. Today,
the use of anti-hail net is considered as one of the most effective ways to protect
orchards from the hail. In addition, it has the role of protecting from birds and insects,
wind and the strong solar radiation. There are changes in the microclimate conditions
due to the anti-hail net. The changed parameters in the orchards such as intensity of
light, air temperature, relative humidity, and wind velocity depend on the characteristics
of the anti-hail nets (the quality and thickness of the fiber, color, openings size). All that
directly affects the evapotranspiration of orchards and should be taken into account
when designing the irrigation systems. This paper presents estimation of
evapotranspiration using the FAO-56 Penman-Monteith method. Based on the results, it
is clear that the evapotranspiration of the orchard covered by anti-hail nets decreases
compared to the orchard that is not protected by the anti-hail nets.
Keywords: Design, irrigation systems, anti-hail net, evapotranspiration, FAO-56
Penman-Monteith
1. INTRODUCTION
Irrigation is a hydraulic engineering measure comprising transporting water to the crops,

for the purpose of obtaining high and stable crop yields, irrespective of the weather
conditions. Water is supplied in the amounts and timing required for the crops. These
conditions suggest that one of the most important elements in design of the irrigation
systems is definition of the crop water demand, which determine the relevant water flow
needed for design [1].
Crop water demand is expressed through evapotranspiration of the crops (ETc) which is
detrermined on the basis of the value of reference evapotranspiration (ET0) and the crop
1
Mladen Milanovic, MSc, University of Nis, Faculty of Civil Engineering and Architecture, Nis, Serbia, tel:
064 2415752, e-mail: mmsmladen@gmail.com
2
Dr Milan Gocic, University of Nis, Faculty of Civil Engineering and Architecture, Nis, Serbia, tel: 064
1479423, e-mail: mgocic@yahoo.com
3
Prof. Dr Slavisa Trajkovic, University of Nis, Faculty of Civil Engineering and Architecture, Nis, Serbia, tel:
063 1058673, e-mail: slavisa@gaf.ni.ac.rs

coefficient (kc). Evapotranspiration of a particular crop is different from the reference

evapotraspiration to the extent to which the degree of land coverage, surface and
aerodynamic resistancs of that culture are different from the reference crop (grass).
Coefficients of fruit crops in the warmest season of the year range between 0.8 and 1.2.
This difference is irrelevant for the scope of this paper, thus only the reference
evapotranspiration calculation is performed in the paper.
Anti-hail nets represent the most efficient means of protecting orchards from hail,
recommended for regions with frequent hail incidents [2]. The existing protection
system, i.e. anti-hail rockets does not reduce the need for anti-hail nets. In fact, the two
are mutually complement and comprise a unique system. They are applied for highly
prized and high-yield fruit species, i.e. in crops, which show great potential, and whose
fruit is used fresh [2].
The anti-hail nets are built from materials (high-density polyethylene) with highly
valued physicochemical, thermal and electrical properties. Therefore, in addition to the
fundamental role of protecting the orchard from hail, the networks also have the role of
protection against insects, birds, wind and strong sun radiation. The net also has an
impact on the change in microclimatic conditions inside the orchard itself. Namely,
under the effect of the net, inside the orchard, there are changes in the insolation, air
temperature of the plant and soil, air and soil humidity, as well as wind speed [3-7].
Changes in these parameters lead to changes in the fertility, productivity and fruit
quality, the reduction of scorching, and even a better fruit color.
This paper contains solely the analyses of the elements, which have a direct impact on
the change of evapotranspiration, which the orchard irrigation system design is
dependent on, i.e. air temperature, humidity, vapor pressure, sunshine hours and wind.
The impact of anti-hail nets on the climatic parameters used for the calculation of
evapotranspiration and its impact on the system of irrigation were also considered, in
order to be able to consider the changes in designing the size of the system of the
experimental field near Hum village, close to Nis. The evapotranspiration calculation
was performed using the FAO-56 Penman-Monteith method.
2. MATERIALS AND METHODS
For the calculation requirements of the reference evapotranspiration outside the area
covered by anti-hail nets, the information used in this paper was taken from the
Meteorological Annual for the city of Nis (longitude 21°53’46”, latitude 43°19’09”,
elevation 195 m) for the period from 2001 to 2010, for the months of June, July and
August. Due to the lack of the measured values, the value of the reference
evapotranspiration under the anti-hail nets was determined by reducing the values of
meteorological parameters corrected according to the measurement results published in
papers (Table 1.) [3-5, 7]. Figure 1 shows the corrected values of the maximum and
minimum air temperature, wind speed at 2 m height, vapor pressure and sunshine hours
for Nis in June.

According to [3, 5], there was an increase in the minimum air temperature in the orchard
of 1 °C and the decline of the maximum air temperature of 1 to 3 °C during warm and
hot days. The increase in the pressure of water vapor below the anti-hail nets, compared
to the area outside the nets, ranged from 2 to 5 % [7]. It is stated in [3] that the wind
speed below the nets dropped by approximately 50 %. The decrease in the level of
lighting depends on the characteristics of the network, especially the color of the
network. In case of the black nets, it can be from 18 to 25 %. For the white ones, it can
range from 8 to 12%, for the gray ones from 15 to 17 %, while the values for the green-
black ones, it can be 15 to 16 % [3, 4].
Table 1. Illustration of the change in climatic parameter values
Parameter name Parameter designation Change
Minimum air temperature Tmin + 1 °C
Maximum air temperature Tmax - 3 °C
Vapor pressure VP +5%
Wind speed at 2 m height U2 - 50 %
Sunshine hours n - 15 %
Figure 1. Corrected values of the considered parameters for June
Calculation of the reference evapotranspiration was performed based on the

Penman-Monteith formula (Eq. 1), with the aid of the software for the calculation of
the reference evapotranspiration with minimum climatic parameters [8-10]:
where: – reference evapotranspiration (mm day-1); Δ - slope of the saturation vapor

pressure function (kPa °C-1); – net radiation (MJ m-2 day-1); – soil heat flux density

(MJ m-2 day-1); – psychometric constant (kPa °C-1); – mean air temperature (°C);
– average 24 h wind speed at 2 m height (m s-1) and – vapor pressure deficit (kPa).
Figure 2. shows the monthly values of the reference evapotranspiration for June, July
and August in the period from 2001 to 2010 for the city of Nis, below and outside the
anti-hail nets. The selected months are considered as these are the months in which the
irrigation system sustained the greatest load.
When the values evapotranspiration are considered for June, the highest value was
calculated in 2003. It was 155 mm/month outside the area coverd by the net and 133
mm/month inside the area covered by the net. The reference evapotranspiration below
the net decreased by 16.6 % in comparison to with the evapotranspiration outside the net
in June 2003, and this was also the greatest decrease in the evapotranspiration in the
reviewed period.
Figure 2. Values of ET0 for June, July and August
The maximum evapotranspiration for July, outside the anti-hail net, equaled 160
mm/month, while it is was 132 mm/month inside the net, and these values were
determined in 2007. Furthermore, the greatest decline in the reference evapotranspiration
was also recorded in 2007, equaling 21.3 % between the evapotranspiration outside and
inside the area covered by the anti-hail net.
The values obtained in August show that the greatest value of the reference
evapotranspiration outside the net was obtained in 2003, amounting to 151 mm/month.
The greatest evapotranspiration value inside the anti-hail net amounted to 121
mm/month, and it also occurred in 2003. Year 2003 also saw the greatest percentage in

the reference evapotranspiration value decrease, both outside and inside the areas
covered by the net, equaling 24.2 %. By comparing the reference evapotranspiration,
there was a decline in the evapotranspiration inside the anti-hail net, when compared to
the values of evapotranspiration outside the network, i.e. it was 15.7 % for the total
reviewed period. The average reference evapotranspiration decline for the total reviewed
period was 13.2 % for June, 16.8 % for July, and 17.1 % for August.
4. CONCLUSION
Apart from the primary function of the anti-hail net to protect the crops from the harmful
effects of the hail, it also has a significant impact on the microclimate of the orchard,
which, among other things, causes the decrease of the reference evapotranspiration, as
was shown in this paper. The reduction of evapotranspiration of the crops is proportional
to the reduction of reference evapotranspiration and has an impact on the decrease of the
necessary irrigation water quantities. Delivery of lower quantities of water, governed by
the microclimate of the land, has a considerable impact on the crop and the soil, as there
will be no water logging, creation of crust on the surface and plant rotting due to the
surplus water. The new microclimate will bring about savings of the irrigation system,
such as the reduction of the necessary pump power, which leads to direct energy savings,
and the reduction in the water supply pipe diameter.
Based on the results of the research, it can be concluded that the average decrease in
reference evapotranspiration was 13.2 % for June, 16.8 % for July and 17.1 % for
August. Future work will be aimed at the research of the influence of anti-hail nets of
various colors and types of texture on the evapotranspiration of orchards, which will be
calculated with the modified Hargreaves method.
ACKNOWLEDGEMENT
The research presented in the paper is funded by the Ministry of Education, Science and
Technological Republic of Serbia (Grant No. TR 37003). The authors would like to
thank the reviewer who provided very productive suggestions.
REFERENCES
[1] Trajković, S.: Metode proračuna potreba za vodom u navodnjavanju, Građevinsko-

arhitektonski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, 2009.
[2] Basile, B., Romano, R., Giaccone, M. and Forlani, M.: Intra-canopy variability of
fruit quality in kiwifruit vines protected by anti-hail nets. ISHS Acta Horticulturae
801: International Symposium on High Technology for Greenhouse System
Management: Greensys2007, 2007, vol 801, pp. 1445-1452.
[3] Middleton, S., McWaters, A.: Hail Netting of Apple Orchards-Austalian
Experience.The Compact Fruit Tree, 2002, vol 35, № 2, pp. 51 – 55.

[4] Blanke, M.: Farbige Hagelnetze: Ihre Netzstruktur sowie Licht- und UV-
Durchlässigkeit bestimmen die Ausfärbung der Apfelfrüchte. Erwerbs-Obstbau,
2007, vol 49, pp. 127–139.
[5] Iglesias, I., Alegre, S.: The effect of anti-hail nets on fruit protection, radiation,
temperature, quality and profitability of ’Mondial Gala’ apples. Journal of Applied
Horticulture, 2006, vol 8, pp. 91-100.
[6] Kührt, U., Samietz, J., Dorn, S.: Effect of plant architecture and hail nets on
temperature of codling month habitats in apple orchards. Entomologia
Experimentalis et Applicata, 2006, vol 118, pp. 245 – 259.
[7] Solomakhin, A., Blanke, M.: Mechanical flower thinning improves the fruit quality
of apples. Journal of the Science of Food and Agriculture, 2010, vol 90, pp. 735–
743.
[8] Allen, R.G., Pereira, L.S., Raes, D., Smith, M.: Crop Evapotranspiration, Guidelines
for Computing Crop Water Requirements. FAO Irrigation and Drainage Paper 56,
1998, Roma, Italy.
[9] Gocic, M., Trajkovic, S.: Software for estimating reference evapotranspiration using
limited weather data. Computers and Electronics in Agriculture, 2010, vol 71, № 2,
pp. 158-162.
[10] Gocic, M., Trajkovic, S.,: Service-Oriented Approach for Modeling and Estimating
Reference Evapotranspiration, Computers and Electronics in Agriculture,2011, vol
79, № 2, pp. 153-158.
УТИЦАЈ ПРОТИВГРАДНИХ МРЕЖА НА

ПРОЈЕКТОВАЊЕ СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ
Резиме: Пројектовање система за наводњавања није могуће без поузданог
прорачуна евапотранспирације. Како би се омогућила производња производа
високог квалитета у воћарству се примењују најсавременија технолошка решења
у области наводњавања, заштите од бактерија, глодара и птица, заштите од
корова, дејства града, мраза и вишка кише. Коришћење противградне мреже се
данас сматра једним од најефикаснијих начина заштите воћњака од града. Осим
тога има улогу заштите од птица и инсеката, ветра и од јаког сунчевог зрачења.
Постављањем противградних мрежа долази до промене микроклиматских услова.
У зависности од карактеристика мреже (квалитет и дебљина влакана, боја,
величина отвора) долази до промена у воћњаку и то: квалитета и интензитета
светлости, температуре ваздуха, влажности ваздуха и брзине ветра. Све се то
директно одражава на евапотранспирацију воћњака и треба узети у обзир при
пројектовању система за наводњавање. У раду је урађен прорачун
евапотранспирације по методи FAO-56 Penman-Monteith. На основу добијених
резултата јасно се уочава да су вредности евапотранспирације за воћњак који је
покривен противградним мрежама ниже у односу на воћњак који није заштићен
од дејства града.
Кључне речи: Пројектовање, системи за наводњавање, противградне мреже,
евапотранспирација, FAO-56 Penman-Monteith

ТРЕНДОВИ У ПОКАЗАТЕЉИМА РЕЖИМА

ПАДАВИНА У БЕОГРАДУ
Андријана Тодоровић1
Јасна Плавшић2
Јован Деспотовић3
Драгутин Павловић4 УДК: 551.577.21:519.23(497.11Београд)
Резиме: Три непараметарска статистичка теста за детекцију тренда
примењена су на низове показатеља режима падавина на кишомерној станици
„Врачар“ у Београду у периоду од 1923. до 2012. године. Неки од показатеља
режима падавина су укупне годишње и месечене падавине, број кишних дана
током године и по месецима, индекс концентрације падавина, 1-дневне и
вишедневне максималне годишње висине падавина, различити перцентили висине
падавина и броја кишних дана у години, највећи број узастопних сушних дана
током године, итд. Коришћени су тест значајности нагиба регресионе праве,
тест Мен-Кендала и Кокс-Стјуартов тест. Сви тестови имају нулту хипотезу
да низ не показује статистички значајан тренд. На стационарне низове
примењен је и параметарски Фишеров тест како би се испитале промене у
варијанси низова. У раду су приказани резултати статистичких тестова и дати
су закључци о променама у режиму падавина у Београду.
Кључне речи: Климатске промене, падавине, тренд, статистички тестови, нагиб
регресионе праве, тест Мен-Кендала, Кокс-Стјуарт тест, Фишеров тест
1 УВОД
Поуздана процена падавина датог повратног периода је предуслов за адекватно

димензионисање хидротехничких објеката. Међутим, у оквиру истраживања
климатских промена током последњих деценија уочене су промене у количинама и
просторној расподели падавина (слика 1), као и учесталости екстремних догађаја
[1]. Узрок ових промена може бити повећана концентрација гасова ефекта
стаклене баште у атмосфери, која доводи до повећања температуре (слика 2) и
1
Андријана Тодоровић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду – Грађевински факултет, Институт за
хидротехнику и водно-еколошко инжењерство, Бул. краља Александра 73, Београд, Србија,
тел: 011 3218 530, e – mail: andrijana@hikom.grf.bg.ac.rs
2
Dr Jasna Plavšić, Assist. Prof., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, P.O. Box 42, 11120
Belgrade, Serbia, Tel: 011 337 0206, e – mail: jplavsic@grf.bg.ac.rs
3
Др Јован Деспотовић, дипл. инж. грађ., в.проф., (УБ-ГФ), e-mail: jdespotovic@ grf.bg.ac.rs
4
Др Драгутин Павловић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3370 206 (УБ-ГФ), e-mail: epavlovd@hikom.grf.bg.ac.rs

убрзања хидролошког циклуса. Са порастом температуре расте и садржај влаге у

атмосфери и повећава се и вероватноћа појаве интензивних падавина [2]. Осим
повећања гасова ефекта стакле баште, урбанизација узрокује локално повећање
температуре и промене у режиму падавина. Температуре у централним деловима
града могу бити од 4-7ºC веће у односу на ободне делове града (тзв. топлотна
острва). Укупне годишње падавине у градовима могу бити до 5% веће у односу на
суседне области, док висине кише током појединачних епозода могу бити и до
30% веће [5]. Утицај урбанизације је додатно изражен с обзиром да се већина
кишомерних станица налази у урбанизованим областима [6].
Слика 1. Трендови у укупним годишњим падавинама Слика 2. Трендови у просечним годишњим

[3] температурама [3]
Постоје два приступа у оцени утицаја климатских промена на водне ресурсе. Први
подразумева коришћење резултата глобалних климатских модела као улаза у
хидролошке моделе, док се трендови промена у различитим компонентама
хидролошког циклуса оцењују на основу резултата хидролошких модела. Други
приступ се заснива на примени статистичких тестова за детекцију трендова у
временским серијама метеоролошких и хидролошких величина, а који могу бити
последица климатских промена. У овом раду усвојен је други приступ.
Анализирана је промена режима падавина на станици „Врачар“ у Београду у
периоду 1923-2012 применом статистичких тестова за детекцију трендова у
великом броју показатеља дневних киша осмотреним на овој станици.
2 СТАТИСТИЧКИ ТЕСТОВИ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ТРЕНДА
За детекцију тренда у показатељима режима дневних падавина током времена

коришћени су непараметарски тестови за детекцију тренда у средњој вредности
низова, чија је предност што није неопходно да узорак потиче из нормалне или
неке друге расподеле [7, 8]. Да би се испитало и присуство тренда у варијансама
низова коришћен је параметарски F тест. У свим тестовима усвојен је праг
значајности од α = 5%.

Нулта хипотеза теста значајности нагиба регресионе праве је да је коефицијент

нагиба линеарне регресије Y = aT + b једнак нули, где је Y зависна променљива и
T време) [6]. Контролна статистика овог теста се рачуна на основу Пирсоновог
коефицијента корелације r:
r n2
t (1)
1 r2
Ова контролна статистика прати Студентову расподелу са N-2 степени слободе [6].
Регион прихватања нулте хипотезе одређују Студентове променљиве за
вероватноће α/2 и (1- α/2).
Тест Ман-Кендала испитује постојање монотоног тренда кроз нагомилавање

позитивних и негативних разлика између чланова низа и базира се на статистици
S, која се рачуна на основу знака вредности разлике узастопних чланова низа са
помаком ј [6, 7]:
N 1 N
S   sign x j  xi  (2)
i 1 j  i  1
На основу статистике S рачуна се стандардизована статистика ZS:
S  1 /  S , S  0
ZS   (3)
S  1 /  S , S  0
За обим узорка N ≥ 8 статистика ZS прати нормалну расподелу N(0,σS), где је σS [7]:
1  n 
S   n (n  1) ( 2n  5)   t k k ( k  1) ( 2k  5) (4)
18  k 1 
где је tk број група од k истих вредности у низу xi [6, 7, 8, 9]. Регион прихватања
нулте хипотезе о одсуству монотоног тренда одређује се на основу вредности
стандардизоване нормалне променљиве за вероватноће α/2 и (1- α/2) [6, 8].
Кокс-Стјуартов тест подразумева поделу временске серије на два подниза: x1 : xc

и x(c+1) : x2c и формирање низа разлика одговарајућих чланова два подниза: x1-x(c+1),
x2-x(c+2), итд. Контролна статистика S представља број позитивних разлика, док је n
број разлика различитих од нуле. Нулта хипотеза теста је да је број позитивних
једнак броју негативних разлика [10]. Контролна статистика S прати биномну
расподелу B(n, 0.5), а регион прихватања нулте хипотезе одређује се из вредности
биномне променљиве за вероватноће α/2 и (1- α/2).
Фишеров F тест. Нулта хипотеза овог теста је да су варијансе два подниза (прве и
друге половине низа) једнаке [11]. Контролна статистика F је однос веће и мање
варијансе и има вредности веће од 1 (једнострани тест). Регион прихватања нулте
хипотезе добија се из Фишерове расподеле са ν1= N1-1 и ν2=N2-1 степени слободе и

за праг значајности α. F тест је примењен на низове из којих је уклоњен линеарни

тренд, ако на постојање тренда указују најмање два непараметарска теста.
3 ПОКАЗАТЕЉИ РЕЖИМА ПАДАВИНА
У овом раду испитивани су трендови у 81 показатељу режима дневних падавина

(табела 1). Показатељи су одабрани тако да представе својства просечних и
екстремних догађаја [9]. Сви показатељи су срачунати на основу осмотрених
дневних падавина на станици „Врачар“ у Београду током 90 година (1923-2012).
Показатељ 66 (индекс концентрације падавина – PCI) рачуна се на основу укупних
месечних падавина Pi [12]:
2
12  12 
PCI   Pi 2   Pi  * 100 % (5)
i 1  i 1 
Овај показатељ одражава унутаргодишњу распoделу падавина: вредности PCI < 10
указују на равномерне падавине током године, вреднoсти PCI < 20 указују на
разлике у сезонама, док PCI > 20 указује на изразито неправилан режим [12].
Табела 1. Показатељи режима падавина

Број Назив показатеља режима
1 Укупне годишње падавине [mm]
2-13 Укупне месечне падавине [mm]
14 Број дана током године са P > 1 mm
18-29 Број дана током месеца са P > 1 mm
66 PCI – индекс концентрације падавина
67 Максимална 1-дневна висина кише у години
70 75-ти перцентил падавина
73 Број дана у години са падавинама > 75 перц.
74 Број дана у години са падавинама P > 95 перц.
75 Број дана у години са падавинама P > 99 перц.
76 Удео падавина P > 95 перцентила у укупним годишњим падавинама
77 Удео падавина P > 99 перцентила у укупним годишњим падавинама
81 Максимални број узастопних сушних дана (P ≤ 1 mm) током године

4 РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Резултати примењених статистичких тестова приказани су на слици 3. На апсциси

је редни број показатеља а на ординати тест (NLR – тест значајности нагиба лин.
регресије, MK – тест Ман-Кендала, CS –Кокс-Стјуартов и F- Фишеров тест).
Сива боја означава одсуство статистички значајног тренда (прихватање H0), бела
позитиван, а црна негативан тренд (одбацивање нулте хипотезе H0). У већини
показатеља нису детектовани трендови, а сви детектовани трендови у средњим
вредностима су позитивни.
Kод многих параметара присуство тренда показује само један од три
непараметарска теста. Једини показатељ где на присуство монотоног тренда у
средњим вредностима указују два теста је показатељ 42 (број дана у јануару са
падавинама P > 20 mm).
Са друге стране, F тест је указао на нестационарност у варијансама 18 показатеља.
Смањење варијансе низова детектовано је код 5 показатеља: 58, 62, 75-77.
NLR
MK
CS
F
1 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80
POKAZATELJI PADAVINA
Слика 3. Резултати статистичких тестова: бела поља – позитиван тренд, црна
поља – негативан тренд, сива поља – нема статистички значајног тренда
5 ЗАКЉУЧЦИ
У овом раду су анализиране промене у показатељима режима дневних падавина

осмотрених на станици „Врачар“. Показатељи су одабрани тако да осликавају
просечне и екстремне догађаје.
Код већине показатеља нису детектовани трендови у средњим вредностима.
Интерпретацију резултата додатно отежава и чињеница да код већине показатеља
само један од тестова указује на присуство тренда.
Трендови у варијансама детектовани су код 18 показатеља.
Пораст у варијанси је детектован претежно код показатеља који описују број дана
са великим количинама падавина, што је у складу са претходним истраживањима
[1, 2].
На режим падавина у Београду, поред промена услед глобалног повећања
концентрације гасова ефекта стаклене баште, утиче и интензивна урбанизација.

Међутим, анализа приказана у овом раду није указала на значајне промене у

режиму дневних падавина.
Разлог недетектовања трендова може бити и евентуално присуство цикличности у
разматраним низовима. Даља истраживања требало би да обухвате и анализу
цикличности, што би могло довести до поузданије детекције трендова у режиму
падавина у Београду.
Истраживање приказано у раду урађено је у оквиру научних пројеката Министарства
просвете и науке Републике Србије ТР37005 „Утицај климатских промена на водне ресурсе
у Србији“ и ТР37010 „Системи за одвођење кишних вода као део урбане и саобраћајне
инфраструктуре“. Подаци о падавинама добијени су од РХМЗ-а.
[1] IPCC, Climate Change 2013 – The Physical Science Basis, Working Group I
contribution to the fifth assessment report of the IPCC, Cambridge University Press,
2013.
[2] Kundzewicz, Z.W., Schellnhuber, H.J., Floods in the IPCC TAR perspective,
Natural Hazards 31: 111-128, 2004.
[3] http://www.grida.no/publications/other/ipcc_tar/
[4] http://www.nrdc.org/globalwarming/qthinice.asp
[5] Maksimović Č., Tejada-Guibert J. A., Frontiers in Urban Water Management.
Deadlock or Hope, IWA Publishing, 2001
[6] Plavšić J., Obušković Z., Problemi u analizi trenda u hidrometeorološkim serijama
pri ispitivanju uticaja klimatskih promena, Zbornik radova sa 16. Naučnog
savetovanja Srpskog društva za hidraulička istraživanja (SDHI) i Srpskog društva za
hidrologiju (SDH), 512-526, Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet, 2012.
[7] Yue S., Pilon P., Cavadias G., Power of the Mann-Kendall and Spearman’s rho
tests for detecting monotonic trends in hydrological series, Journal of Hydrology
259, p. 254-271, 2002.
[8] Collins M.J., Evidence for changing flood risk in New England since the late 20th
century, Journal of the American Water Resources Association, pp. 279, 2009.
[9] Fatichi S., Caporali E., Review: a comprehensive analysis of changes in
precipitation regimes in Tuscany, Int. J. Climatol. 29: 1883-1893, 2009.
[10] Evans W.L.,Using Test Data to Detect Machinery Alignment, Portland State
University, ECE 457 Learning From Data, 2001.
[11] Kottegoda N., Rosso R., Applied Statistics for Civil and Environmental Engineers,
2nd Edition, Blackwell Publishing, 2008.
[12] .Michiels P., Gabriels D., Hartmann R., Using the Seasonal and Temporal
Precipitation Concentration Index for Characterizing the Monthly Rainfall
Distribution in Spain, CATENA, vol. 19, p. 43-58, 1992.

TRENDS IN PRECIPITATION INDICES FOR

BELGRADE
Summary: Three statistical tests are applied to the precipitation indices time series,
derived from daily precipitation observed at the “Vračar” raingauge in Belgrade from
1923 to 2012. Precipitation indices include total annual and monthly precipitation,
yearly and monthly number of rainy days, precipitation concentration index, 1-day and
multi-day annual maximum daily precipitation, various percentiles of daily precipitation
and annual number of rainy days, annual maximum number of consecutive dry days, etc.
The tests include the linear regression slope test, the Mann-Kendall test, and the Cox-
Stuart test. All tests have an absence of a statistically significant trend as a null
hypothesis. Detrended time series were subject to the parametric Fisher’s test for trend
in variance. The results obtained are presented along with the conclusions about the
change in the precipitation regime in Belgrade.
Keywords: Climate change, precipitation, trend, statistical tests, linear regression slope,
Mann-Kendall test, Cox-Stuart test, Fisher test


МОДЕЛИРАЊЕ ИНФИЛТРАЦИЈЕ КИШНОГ

ОТИЦАЈА
Жељко Василић1
Ања Ранђеловић2
Милош Станић3
Душан Продановић4 УДК: 556.14:519.87
Резиме: У дворишту Грађевинског факултета у Београду формиран је
експериментални слив за изучавање процеса генерисања урбаног отицаја као и
мера за смањење количине и побољшање његовог квалитета. Једна од мера која
се може применити у ове сврхе је и изградња инфилтрационог базена који
омогућава прихватање кишног отицаја и његово постепено инфилтрирање у
подземну средину. Инфилтрација је моделирана са две методе: упрошћеном
теоријом и теоријом заснованом на праћењу кретања положаја стрмог влажног
фронта. Оба модела су калибрисана на основу резултата тестова хидрауличког
оптерећења базена чистом водом са циљем одређивања репрезентативног
коефицијента филтрације земљишта. Приказује се поређење ових модела и
постављају границе њиховог коришћења.
Кључне речи: Инфилтрација, инфилтрациони базен, експериментални слив
1. УВОД
Постоји велики избор метода и техника које се могу употребити у сврху контроле
урбаног отицаја и побољшања његовог квалитета. У складу са савременим
стандардима, осим захтева за смањeњем количине отицаја и побољшања квалитета
потребно је и да утицај ових система на животну средину буде што мањи
(Kellagher, и други 2007).
На експерименталном сливу формираном у дворишту Грађевинског факултета у
Београду изабран је метод инфилтрације (Василић, 2013а). Уједно, ово је метод
који треба применити када год је то могуће јер он најбоље опонаша природне
хидролошке процесе у сливу. Такође, отицај који прихрањује подземну воду се
природним путем пречишћава процесом филтрације кроз земљиште.
1
Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Институт за хидротехнику и водно-еколошко
инжењерств
2

Постоје одређена ограничења за примену методе инфилтрације. Примена ове

методе није препоручљива у следећим случајевима: 1) квалитет отицаја је такав да
може да угрози квалитет подземне воде коју прихрањује; 2) инфилтрационе
карактеристике земљишта нису задовољавајуће; 3) висок ниво подземне воде; 4)
инфилтрација може угрозити стабилност земљишта и околних објеката.
Према томе, да би се метода инфилтрације могла успешно применити земљиште
мора бити довољно пропусно и незасићено и мора постојати одређена дебљина ове
незасићене зоне да би инфилтрирана количина воде могла несметано да
прихрањује подземну воду и не угрози стабилност земљишта. У наставку ће се
изложити две методе прорачуна инфилтрације. Обе методе су засноване на
примени упрошћене теорије о кретању влажног фронта кроз земљиште. У првом
случају су направљена додатна упрошћења ради добијања једноставних
аналитичких израза применљивих у свакодневној инжењерској пракси и приликом
иницијалних прорачуна код димензионисања инфилтрационог базена. У другом
случају уводи се модификација која боље описује случај инифилтрационог базена
али решење у том случају захтева сложенији прорачун.
2. ПРОРАЧУН ИНФИЛТРАЦИЈЕ
Инфилтрација се дефинише као неустаљено струјање кроз незасићену порозну

средину. На интензитет упијања битно утичу структура земљишта, влажност као и
бројни други параметри. (Јовановић, и други, 1990) Основна једначина која
описује кретање воде у незасићеној порозној средини позната је као Richards-ova
једначина (1931):
hk   hk    hk     h 

C  hk    k  hk     k  hk     k  hk   k  1  (1)
t x  x  y  y  z   z 
где су: k – коефицијент филтрације који је функција влажности земљишта;

hk - капиларни потенцијал; C(hk) – капацитет земљишне влаге и представља извод
криве влажности. Уколико се у обзир узме да инфилтрација претпоставља
доминантно кретање воде у вертикалном правцу, претходна једначина се своди на
следећи облик:
hk   h 
C  hk    k  hk   k  1  . (2)
t z   z 
Претходна једначина представља нелинеарну парцијалну диференцијалну

једначину параболичког типа за коју аналитичко решење у општем случају не
постоји. Ова једначина се због тога мора решавати неком од нумеричких метода
(нпр. методом коначних разлика или коначних елемената) уз задате почетне и
граничне услове.

Друга могућност је описивање инфилтрације емпиријским једначинама (СЦС

метода, Хортонова метода...), које одликује једноставност при примени, али се
мора водити рачуна о критичкој евалуацији резултата, јер су могућности добијања
бесмислених решења увећане због одсуства физичких ограничења (испуњеност
услова континуитета, промена влажности земљишта и сл.).
Трећа могућност представља компромис између једноставних емпиријских
образаца и ригорозних математичких модела, и састоји се у решавању парцијалних
диференцијалних једначина увођењем поједностављења која важе у специјалним
случајевима, чиме се упрошћава процес решавања и задржава одрживост масе.
Једна од таквих метода је и метода Green-Ampt-а која прати кретање стрмог
влажног фронта у полубесконачној хомогеној средини у условима константног
надлсоја воде на површини терена. (Станић, 2008)
2.1 УПРОШЋЕНА МЕТОДА GREEN-AMPT-a
Дарсијев закон филтрације се може искористити да се срачуна интензитет упијања

земљишта:
   1    y  t   hk  H  t  
q t   K f  2    K f   (3)
 z2  z1   y t  
Где је hk вредност капиларног потенцијала која одговара влажности прелазне зоне
(засићено-незасићено) и може се за свако земљиште одредити очитавањем са
криве влажности, y(t) положај влажног фронта, Кf коефицијент филтрације
земљишта и H(t) ниво воде у базену. Уместо величине hk уводи се карактеристична
вредност капиларног потенцијала која је једнака H k  hk . Након ове замене
претходна једначина постаје:
 H  H t  
q  t   K f 1  k  (4)
 y  t  
У претходној једначини се члан Hk, тј.карактеристична вредност капиларног

потенцијала која одговара прелазу између засићене и незасићене зоне, може
занемарити уз претпоставку да је влажни фронт довољно далеко од површине
терена, односно да је y(t) довољно велико. Сматра се да је за потребе
димензионисања базена ова претпоставка оправдана, јер резултује у прецењеном
времену пуњења и максималној дубини у базену, што је на страни сигурности.
Однос y(t) /Кf се може заменити чланом R(t) који представља отпор упијању и има
димензију времена. Из овог односа се може утврдити да што је мањи коефицијент
филтрације земљишта, отпор упијању је већи и уколико је земљиште влажније,
односно влажни фронт је довољно дубоко у земљишту, отпор упијању је такође
већи. За потребе димензионисања инфилтрационог базена овај однос се може
сматрати константом. Ово је значајна претпоставка која се правда чињеницом да је
циљ извести аналитичко решење за промену нивоа у базену у условима
константног дотока у базен. Уколико би било потребно рачунати положај влажног

фронта у сваком временском тренутку, то би захтевало нумеричко решавање. У

складу са тим, претходна једначина сада постаје:
H t 
q t   K f  (5)
R
Ако се једначина за инфилтрацију уврсти у билансну једначину добија се следећа
обична диференцијална једначина коју треба решити по дубини у базену H(t):
H t 
F dH  t   Q dt  F K f dt  F dt (6)
R
где је F – површина инфилтрационог базена и Q – доток у базен.
Решавањем претходног интеграла уз одговарајуће граничне услове
долази се до израза за прорачун дубине воде у базену за 2 случаја –
пуњење (t < ti) и пражњење базена (t > ti):
 
 t  to   
 t  to    
 t  to   
 H e  R   R Q  1  e  R    K R  1  e  R   ; t  ti 
 o F  f
  
     
H t     (7)
 t t    t t 
  o   o   
Hoe  R 
 K f R 1 e  R  
 ; t  ti 
   
   
као и карактеристичних величина – максималне дубине Hmax и времена пражњења
tp, које описују динамику којом систем може да прихвата и прерађује кишне
отицаје.
t
Q   
(8)
k
H max  R   K f   1  e R 
F  
 H  KfR (9)
t p  R ln  max 
 Kf R
 
2.2 МОДИФИКОВАНА МЕТОДА GREEN-AMPT-a
Оригинални модел подразумева прорачун инфилтрације са константим надслојем

воде на површини. Како се дубина воде у базену мења, уведена је модификација у
оригинални модел која узима у обзир ову промену нивоа.
Ниво у временском тренутку t (H(t)) се може написати као почетни ниво (Ho)
умањен за снижење нивоа (s(t)): H  t   H o  s  t  . Снижење нивоа се из једначине
континуитета може изразити на следећи начин:
s  t    y  t   yo   max  0  (10)

Где је y(t) положај влажног фронта, ωmax максимална и ωo почетна влажност.

Узимајући у обзир полазну динамичку једначину (4) и увођењем одговарајућих
смена ( a  1   max  0  и p  H k  H o  yo  max  0  ), израз за прорачун
интензитета упијања се може развити у следећи облик:
 p 
q  t   K f  a   (11)
 y  t  
Комбиновањем са једначином континуитета за влажни фронт, добија се следећа

диференцијална једначина коју је потребно решити по непознатом положају
влажног фронта y(t):
 p 
K f  a  
dy q t   y  t  
  (12)
dt max  o  max  o 
Решавањем претходне диференцијалне једначине уз одговарајуће граничне услове
долази се до нелинеарне једначине која се решава неком од нумеричких метода:
a2 K f t a  y  t   yo   ay  t   p 
  ln   (13)
p  max  o  p  ayo  p 
А) Б)
Слика 1: А) Инфилтрациони базен; Б) Мод. метода Green-Ampt-a
Када се добије положај влажног фронта y(t) може се одредити снижење нивоа у
временском интервалу s(t) тј. и ниво воде у базену H(t) према једначини (10).
3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Тестови иницијалног оптерећења инфилтрационог базена чистом водом

спроведени су у периоду 9.5.2013 – 16.5.2013. године. Укупно су спроведена

четири мерења. Прелиминарна анализа резултата и поређење са упрошћеним

моделом је потврдило могућност његовог коришћења за димензионисање базена,
јер је калибрисана вредност коефицијента филтрације Кf = 1.2 x 10-5 m/s (9.05.2013)
одговарала вредности утврђеној при хидрогеолошким испитивањима терена.
Истовремено је калибрисана вредност параметра R износила 18800 s, што је
одговарало искуственој претпоставци о положају влажног фронта на у = 20 сm
(Василић, 2013б).
На сликама 2 и 3 су приказани резултати два модела и мерења спроведених у
четвртак 16.5.2013. године, где се може видети да оба модела могу са мањом или
већом тачношћу да симулирају процес пуњења, одн. пражњења базена. За случај
упрошћеног модела се може приметити да је вредност отпора упијању
калибрисана према резултатима 16.05. нешто већа него за тест 9.05., што сведочи о
повећаној почетној влажности земљишта 16.05. у односу на 9.05 (што и јесте био
случај у реалности). Разлике у вредностима отпора упијању, иако нису значајно
велике, ипак ограничавају примену овог модела за континуалне симулације.
Са друге стране, сложенији модел, будући да прати простирање влажног фронта,
далеко боље успева да симулира дубине у базену при спроведеним тестовима. Да
би могао да се користи за континуално симулирање рада инфилтрационог базена,
овај модел мора да буде проверен на далеко дужој временској серији циклуса
пуњења и пражњења базена и то са правим кишним отицајем.
Слика 2: Мерење 16.5.2013. – упрошћен модел

Слика 3: Мерење 16.5.2013. – модификован модел
4. ЗАКЉУЧАК
У раду је приказана методологија моделирања инфилтрације методом

Green-Ampt-а која је заснована на упрошћеној теорији праћења кретања положаја
стрмог влажног фронта. Оригинална метода је упрошћена увођењем претпоставке
о константном положају влажног фронта, на основу које су добијени аналитички
изрази помоћу којих се може димензионисати инфилтрациони базен и којима се
може симулирати његов циклус пуњења и пражњења. Међутим, уведено
поједностављење онемогућава примену модела на континуалне симулације.
Оригинална метода је модификована и укидањем претпоставке о константном
надслоју воде при инфилтрацији, при чему је добијен метод који се мора решавати
нумерички, али који омогућава праћење простирања влажног фронта у земљишту
и промене дубине воде у базену. Метода је испробана на краткој експерименталној
серији циклуса пуњења и пражњења, где се показала као задовољавајућа.
Међутим, да би се могла користити за континуалну симулацију, што је њен крајњи
циљ, треба је тестирати на дужој временској серији, како би се обухватили и
феномени попут „старења“ базена, одн. смањења инфилтрације због таложења
наноса ношеног кишним отицајем.

Аутори се захваљују Министарству просвете и науке, под чијим се финансирањем

одвија научни пројекат ТР37010 ,,Системи за одвођење кишних вода као део
урбане и саобраћајне инфраструктуре”, у оквиру кога је извршено истраживање
приказано у овом раду
[1] Василић Ж., Ђукић А., Габрић О., Продановић Д.: Експериментални сливови
за изучавање инфилтрације кишних вода у урбаним подручјима. 13-та
међународна конференција Водоводни и канализациони системи, Удружење
за технологију воде и санитарно инжењерство, Јахорина, 2013.
[2] Василић Ж. Одрживи системи за контролу урбаног отицаја; димензионисање
и анализа функционисања инфилтрационог система на експерименталном
сливу. Семинарски рад, Грађевински факултет Универзитета у Београду, 2013.
[3] Станић М. Наводњавање. Белешке са предавања, Грађевински факултет
Универзитета у Београду, 2008.
[4] Јовановић С., Радић З., Параметарска хидрологија. Књига, Грађевински
факултет Универзитета у Београду, 1990.
[5] Kellagher R., Martin P., Jefferies C., Bray B., Shaffer P., Woods Ballard B. The
SUDS manual. Knjiga, CIRIA, London, 2007.
STORMWATER INFILTRATION MODELLING

Summary: An experimental catchment has been established at the Faculty of Civil
Engineering in Belgrade to study urban stormwater runoff generation processes as well
as measures for water quality improvements and volume decrease. One of such
measures is construction of infiltration basins or soakways that receive stormwater
runoff and gradually infiltrate it into the ground. Infiltration is modelled in two ways: by
a simplified method and by a method based on sharp wetting front. Both models have
been calibrated on data from hydraulic challenge tests with clean water. The paper
compares the two modelling approaches and sets boundaries in their usage.
Keywords: Infiltration, infiltration basin, experimental catchment

СЕГМЕНТИЗАЦИЈА ВОДОВОДНЕ
ДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ
Дамјан Иветић1
Милош Станић2
Жељко Василић3
Душан Продановић4 УДК: 628.144
Резиме: Водоводне дистрибутивне мреже су сложени системи чији је задатак да
допреме до потрошача довољне количине воде, задовољавајућег квалитета.
Анализа поузданости у функционисању је битна ставка у планирању даљег
развоја као и у одржавању постојећег система. Поузданост се разматра са више
становишта будући да сем снабдевања потрошача, у овај домен спада и
заштита потрошача од потенцијалних опасности.У том контексту неопходно је
размотрити систем изолационих затварача постављених у дистрибутивној
мрежи чији је задатак да искључе поједине делове мреже. Дефинишу се сегменти
дистрибутивне мреже који представљају делове мреже који се могу изоловати од
остатка система затварањем одређених изолационих затварача. Како су
водоводне мреже сложене структуре, потребно је применити алгоритам за
дефинисање сегмената. Представљени алгоритам има за задатак да на основу
хидрауличких модела водоводних мрежа унетих преко стандардних софтвера
(EPANET, 3Dnet) дефинише сегменте мреже, ненамерна искључења у мрежи као
последицу изоловања одређеног сегмента, као и дефицит у водоснабдевању који
ће се изоловањем одређеног сегмента јавити. Користи се тополошке матрице
повезаности које се користе у хидрауличким моделима водоводних мрежа.
Примењена методологија за сегментизацију је описана кроз једноставан пример.
Кључне речи: Сегменти, водоводне мреже, тополошке матрице повезаности
1. УВОД
За проучавање, пројектовање и управљање водоводним дистрибутивним
1
Дамјан Иветић, дипл.инж. грађ., асистент, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3370 206, e – mail: divetic@hikom.grf.bg.ac.rs
2
др, Милош Станић, дипл. инж. грађ., доцент, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3370 206, e – mail: mstanic@grf.bg.ac.rs
3
Жељко Василић, дипл. инж. грађ., асистент, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3370 206, e – mail: vasiliczeljko@hikom.grf.bg.ac.rs
4
др, Душан Продановић, дипл. инж. грађ., редовни професор, Универзитет у Београду, Грађевински
факултет, Булевар краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3370 206, e – mail:
eprodano@hikom.grf.bg.ac.rs

системима, поред стандардне економске анализе, битно је испитати аспект

поузданости. Циљ је до потрошача доставити довољне количине воде које су
притом задовољавајућег квалитета. Поузданост се разматра са више становишта,
јер није једино питање довести воду до потрошача већ и сачувати потрошаче од
потенцијалних опасности. Предмет разматрања у овом раду су системи
изолационих затварача постављених у дистрибутивној мрежи. Улога изолационих
затварача је да изолују делове водоводне дистрибутивне мреже. Разлога може бити
много за изоловање неких делова мрежа као што су нпр планиране или хаваријске
интервенције на санацији мреже. Такође разматрајући тренутну гео-политичку
ситуацију у свету, поготово у западним земљама, постоји реална опасност за
саботажу водоводних система на више начина [1]. Није тешко закључити какве
катастрофалне последице може такав неки чин имати. Бројне студије су се дотакле
ове теме, чија је основа у суштини изоловање угрожене зоне, затварањем
изолационих затварача [2].
Да би се манипулисало оваквим системима у оквиру водоводне мреже неопходно
је дефинисати сегменте мреже, који су ништа друго него делови мреже који се
могу изоловати од остатка дистрибутивне мреже, затварањем изолационих
затварача. Познавањем свих сегмената и активним управљањем у реалном времену
могу се ефикасно изоловати угрожени делови. Неколико метода је дефинисано за
детектовање сегмената мреже, које на крају практично дају исти резултат. Неки
истраживачи су користили алгоритме из теорије графова [3], [4] док су други
користили тополошке матрице повезаности [5], [6]. Методологија презентована у
овом раду припада приступу који користи топлошке матрице повезаности мреже
које се користе у хидрауличким моделима водоводних мрежа, као и модификовану
оригиналну топологију мреже. Резултати примене овог метода су исти као и у
случају коришћења теорије графова, али пружа одређене потенцијалне предности.
На пример корисници овог метода нису обавезни да буду упознати са теоријом
графова и извесним алгортимима за претраживање, већ на основу матричне
структуре која се појављује у хидрауличким моделима, могу дефинисати сегменте
мреже као и ненамерно искључене делове мреже.
2. МЕТОДОЛОГИЈА СЕГМЕНТИЗАЦИЈЕ
Претходно је наговештено да ће се методологија за сегментизацију водоводних

дистрибутивних мрежа која је примењена преко програмског кода написаног у
MatLab окружењу, описати користећи једноставан пример. Идеја је да се кроз
одговарајући пример употпуњен са сликама које описују различите кораке, прође
кроз алгоритам како би се уочили сви битни аспекти. Схема овог примера је
приказана на слици 1. Мрежа се састоји од н0 = 1 резервоара, ни = 4 чвора са
непознатом пијезометарском котом и нп = 5 цеви.
Циљеви примене овог алгоритма се могу представити на следећи начин:
1. Идентификација сегмената водоводне дистрибутивне мреже,

2. Идентификација ненамерних искључења делова водоводне мреже као

секундарна последица затварање изолационих затварача на одређеном
сегменту,
3. Прорачун дефицита у водоснабдевању при затварању изолационих
затварача на одређеном сегменту.
Имајући у виду сложеност реалних водоводних мрежа, може се закључити да овај
обим посла превазилази могућности људске интуиције, због чега је неопходно
дефинисати алгоритам и користити рачунарске програме.
Слика 1. Схема једноставног примера; стрелицама су облежени претпостављени

смерови течења у цевима
Аутор је користио мреже које се унете или преко бесплатног софтвера за анализу
водоводних система, EPANET-а, или преко програма који је развијен у MatLAB
окружењу за потребе одржавања наставе на курсу Хидроинформатика на мастер
студијама, gui_hydroinf. Софтверски пакет EPANET је у широкој употреби, управо
због слободне лиценце, па је било циљано омогућити примену алгоритма за мреже
формиране у овом програмском окружењу. На овај начин и сам алгоритам добија
на општости у примени.
Идентификација и описивање сегмената формираних као последица затварања
изолационих затварача у презентованом алгоритму се састоји од четири корака,
која ће бити детаљније описана у наставку.
2.1. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЧВОРОВА И ЦЕВИ ПОВЕЗАНИХ СА

ИЗВОРНИМ ЧВОРОВИМА
Анализира се полазна поставка мреже приказана на слици 1. За почетак морају се

позиционирати изолациони затварачи у цевима који ће диктирати услове за
формирање сегмената мреже. Постављају се три изолациона затварача у цевима
обележеним са бројевима 2, 3 и 5. При позиционирању изолационих затварача

води се рачуна да се они постављају на крајевима цеви како би њихово затварање

прекинуло водоснабдевање у узводном делу цеви. Затварачи који се постављају у
мрежу са примерима су аналогно са написаним постављени на крајевима цеви 2, 3
и 5 односно респективно у близини чворова 2, 4 и 2. На овај начин добија се
диспозиција мреже приказана на слици 2.
На новоформираној диспозицији мреже са примећује да се дефинисани сада и
нови чворови 6, 7 и 8. То је последица третирања затварача као цеви фиктивне
дужине која повезује два чвора мрежа. Овај начин дефинисања одговара приказу
који се користи у софтверском пакету EPANET. Мрежа се сходно променама сада
састоји од n0 = 1 резервоара са фиксном пијезометарском котом , ni = 7 чворова са
непознатом пијезометарском котом и np = 8 цеви.
Са модификованом мрежом може се кренути даље у анализу, односно формирати
раније споменуту тополошку матрицу повезаности А [7]. Она даје увид о везама
између чворова у мрежи узимајући притом у обзир и полазну претпоставку о
смеровима течења. Димензије ове матрице су np * (n0 + ni). Елемент ове матрице
A(i,j) може узети три вредности: 0, -1 и 1. Конкретно A(i,j) = 0 ако i-та цев нема ј-
ти чвор на једном њеном крају. Уколико i-та цев има ј-ти чвор на једном крају,
онда ће А(i,ј) добити вредности или 1 или -1, у зависности од почетне
претпоставке смера протока у i -тој цеви. Вредност А(и,ј) = 1 одговара случају
када протицај улази у чвор ј, док вредност -1 важи за чвор из којег излази
протицај. За мрежу са слике 2, добија се облик тополошке матрице повезаности А
приказан у ј-ни (1). На даље тополошка матрица повезаности А се може поделити
на две матрице, А10 и А12, обележене у оквиру ј-не (1). Матрица А10 обухвата само
колоне које се односе на чворове са фиксном пијезометарском котом, док је
матрица А12 састављена од колона које се односе на чворове са непознатом
пијезометарском котом Уз А10 и А12, формира се и матрица А11, димензија np * np.
А11 је дијагонална матрица, где чланови на дијагонали представљају проводности
(проточности) цеви у мрежи.
Слика 2. Схема мреже са дефинисаним позицијама изолационих затварача;

стрелицама су облежени претпостављени смерови течења у цевима

(1)
pi: i-та цев; nj: j-ти чвор
Коначно дефинишу се и вектори H, Q и q, који респективно представљају вектор

непознатих пијезометарских кота, вектор непознатих протицаја у цевима мреже и
вектор чворних потрошњи који су везани за чворове са непознатом
пијезометарском котом. Прорачун вектора H и Q, захтева решевање нелинеарног
система једначина ког чине једначина континуитета и енергетска једначина (2)
[7].:
A11  Q  A12  H   A10  H 0 (2)
A21  Q   q
Где је H0 вектор фиксних пијезометарских кота.
Представљени систем једначина се може написати користећи матричну нотацију,
како би се добио компактнији израз:
M X  N (3)
где су написани чланови уствари једнаки:
A A12 
M   11  (4)
 A21 0 
Q
X   (5)
H
A  H 
N   10 0  (6)
 q 
Циљ ове анализе је идентификација чворова и цеви који су повезани са изворним
чворовима, успостављајући услове у мрежи, такви да је чворна потрошња у свим
чворовима са непознатом π котом једнака нули илити q = 0, а π кота у чворима са
фиксном π котом једнака јединици. Матрица проводности цеви постаје матрица
А11 = I, где је I уствари матрица идентитета. Под наведеним условима, друга

једначина система (2) једноставно води до Q = 0. Када се Q = 0 замени у прву

једначину добија се образац у следећој форми:
A12  H   A10  I 0 (7)
На овај начин добијен је линеарни систем једначина, који се може директно
решити, користећи матричну нотацију, на следећи начин:
X  inv ( M )  N (8)
где inv(M) представља инверзну матрицу, матрице М.
Решавањем система ј-на користећи образац (8) даје решења која одговарају случају
да су сви изолациони затварачи отворени, односно да кроз све цеви струји вода.
Конкретно добија се да су протоци кроз све цеви једнаки нули а пијезометарска
кота у свим чворовима у којима је претходно била непозната, да је једнака
јединици:
QT  (Q1 Q2 Q3 Q4 Q5 Q6 Q7 Q8 )  (0 0 0 0 0 0 0 0) (9)
H T  ( H 2 H 3 H 4 H 5 H 6 H 7 H 8 )  (1 1 1 1 1 1 1) (10)
Из добијених пијезометарских кота у чворовима где је она била непозната, које су
једнаке фиксној пијезометарској коти у изворном чвору, закључује се да не постоје
прекиди у мрежи. Уколико се добије за неки чвор да је π кота једнака 0, за њега се
може констатовати да није повезан са изворним чворовима.
Затварање изолационих затварача у дистрибутивној мрежи се може представити
отклањањем фиктивних цеви које представљају затвараче чиме се добија
диспозиција са слике 3.
Слика 3. Схема мреже са уклоњеним изолационим затварачима; стрелицама су

облежени претпостављени смерови течења у цевима
Уклањање затварача са диспозиције мреже, захтева да се сходно томе

трансформише и матрица М. Редови и колоне које су везане за уклоњене затвараче
се такође избацују из ове матрице па се добија редукована матрица Мред, а исти
принцип важи и за векторе X и Н из којих се добијају редуковани вектори Xред и
Нред.

Нови систем једначина је неодређен (има више од једног решења), будући да

матрица Мред димензија 12 * 12 није пуног ранга (због унетих прекида у мрежи).
Конкретно у овом случају матрица Мред има ранг 10. Giustolisi [5] је предложио
једно решење, међу бесконачно могућих, које се добија коришћењем псеудо-
инверзне (p-inverse) матрице од матрице Мред:
X red  p  inverse( M red )  N red (1113)
Решење које се добија из једначине (11) коришћењем псеудо-инверзне матрице,
Xred = (Qred, Hred)T, карактерише то да има минималну нормализовану вредност
n p  ni
односно  (X red , j ) 2 . Минимална нормализована вредност даље имплицира

j 1
да ће се у чворовима са непознатом π котом који нису повезани са изоврним
чворовима добити π кота једнака нули, а у чворовима који су повезани са извором
π кота ће бити једнака оној вредности која је задата изворном чвору. Решавањем ј-
не (11) добијају се следеће вредности за векторе са непознатим величинама:
T
Qred  (Q1 Q2 Q3 Q4 Q5 )  (0 0 0 0 0) 12(14)
T
H red  ( H 2 H 3 H 4 H 5 H 6 H 7 H 8 )  (1 0 0 0 0 0 0) 13(15)
Према претходно написаном објашњењу, чворови за које се добила π кота једнака
јединици су повезани са резервоаром у случају затварања свих изолационих
затварача, односно то су чворови 1 и 2 (1 је уствари изворни чвор = сам резервоар).
Насупрот томе чворови са π котом једнаком нули нису повезани са извором, а то
су чворови 3, 4, 5, 6, 7 и 8. Како би се дошло податка о неповезаним цевима,
потребно је анализирати тополошку матрицу повезаности Аред, мреже у којој су
фиктивне цеви (затварачи) уклоњене (слика 3). Ова матрица се може извести из
тополошке матрице повезаности А мреже са слике 2, дате ј-ном (1), елиминисањем
врста које одговарају уклоњеним затварачима односно фиктивним цевима.
Следећи корак је, брисање из матрице Аред свих колона које се односе на
претходно идентификоване чворове који су неповезани са изворним чвором.
Колоне које одговарају чворовима 3, 4, 5, 6, 7 и 8 се елиминишу па се добија
матрица Ared-mod:
14(17)
Посматрају се колоне које су асоциране са чворовима у којима је била непозната

пијезометарска кота, у ј-ни (14) то је колона за n2. Уколико нека цев има у било
којој од наведених колона бар један коефицијент различит од нуле, она је повезана
са изворним чвором, насупрот томе ако су сви коефицијенти у колонама једнаки
нули, та цев није повезана. Из ј-не (14), на основу тога следи да је цев 1 остала

повезана са изворним чвором након затварања свих изолационих затварача, док су

цеви 2, 3, 4 и 5 постале неповезане.
На основу информација о неповезаним деловима мреже, тачније неповезаним
чворовима, формира се вектор Vdn који се састоји од индекса ових чворова:
V T  (3 4 5 6 7 8) 15(18)
dn
2.2.САСТАВЉАЊЕ И ДЕФИНИСАЊЕ СЕГМЕНАТА МРЕЖЕ
У оквиру овог корака алгоритма, потребно је дефинисати сегменте водоводне

дистрибутивне мреже који се састоје од груписаних веза и чворова мреже, који се
могу изоловати од остатка мреже затварањем одређених изолационих затварача.
Како би се дефинисали ови сегменти мреже, алгоритам користи Vdn, вектор
чворова који су неповезани са изворним чворовима у случају затварања свих
изолационих затварача. Овај вектор је приказан ј-ном (15) за диспозицију са слике
2. Анализира се први члан вектора Вдн, и на место тог чвора се поставља фиктивни
резервоар са фиксном пијезометарском котом једнаком јединици. За вектор из
(15), на позицији чвора обележеног са индексом 3, поставља се фиктивни
резервоар па се добија диспозиција представљена сликом 5.
Слика 4. Идентификација сегмента Ѕ = 1: фиктивни резервоар постављен на

место чвора 3.
Чворови и везе које припадају сегменту Ѕ = 1 су повезани са фиктивним

резервоаром позиционираном на месту чвора 3. Они се могу одредити на исти
начин као што је рађено у претходном кораку алгоритма за чворове и везе које су
повезане са правим изворним чворовима коришћењем ј-на (11) и (14). За
диспозицију са слике 4, добија се да се сегмент Ѕ = 1 састоји од чворова 3, 6 и 7 и
цеви 2 и 3.
Чворови који припадају сегменту Ѕ = 1, се бришу из вектора Vdn, који је сада
редукован на:
VdnT  (4 5 8) (19)
На даље понавља се претходно описана процедура док вектор Vdn не остане без
чланова односно док се не доделе сви чворови неком сегменту. То би значило да
се у односу на пример, сада фиктивни резервоар поставља на место првог члана

редукованог вектора Vdn, тј. на место чвора 4. Сегмент Ѕ = 2, чине чворови 4, 5 и 8,

ако и цеви 4 и 5.
2.3. ДЕФИНИСАЊЕ НЕНАМЕРНИХ ИСКЉУЧЕЊА
У уводном делу овог рада споменута су ненамерна искључења у мрежи као

секундарна последица затварања изолационих затварача на одређеном сегменту.
Конкретно то значи да уколико би изоловали одређени сегмент водоводне мреже,
низводни делови мреже уколико су се снабдевали једино путем веза које припадају
изолованом сегменту, ће такође бити одсечени од изворних чворова. Као
последица јавиће се прекид у водоснабдевању и у изолованом сегменту и у
ненамерно искљученом делу дистрибутивне мреже.
Конкретан поступак за одређивање ненаменских искључења се ослања на први
корак целокупног алгоритма. Тачније референцира се на почетну диспозицију
мреже без постављених изолационих затварача (слика 1), са којом се спроведи
поступак сличан као у првом кораку.
Сада се уместо уклањања изолационих затварача (којих уопште нема на овој
диспозицији), уклањају везе и чворови који припадају одређеном сегменту.
Конкретно на примеру ће се за сегмент Ѕ = 1, након уклањања припадајућих
елемената добити диспозиција приказана на слици 5.
Слика 5. Одређивање ненаменски искључених делова мреже за сегмент Ѕ = 1

Понавља се поступак који је описан у првом кораку алгоритма за дефинисање
чворова и веза повезаних са изворним чвором, базиран на једначинама (11) и (14),
с тим што се сада користи модификована матрица Ммод уместо матрице М. Ова
модификована матрица се разликује од оригиналне по томе што: не садржи врсте и
колоне које се односе на фиктивне цеви које представљају затвараче (пошто их
нема), као ни врсте и колоне које одговарају везама које припадају сегменту за
који се анализирају ненамерна искључења.

На овај начин је представљено изоловање одређеног сегмента на диспозицији без

изолационих затварача. Ненамерно изоловани чворови ће имати као и у
претходним случајевима π коту блиску нули, док ће везе које су на овај начин
искључене имати у одговарајућој врсти матрице Ared-mod, ј-на (14) све чланове
једнаке нули (изузев колоне које одговара изворном чвору). Конкретно за
диспозицију са слика 5. неће се добити делови мреже који ће бити ненамерно
искључени, будући да се ради о једноставној схеми мреже.
2.4. ПРОРАЧУН ДЕФИЦИТА У ВОДОСНАБДЕВАЊУ
У оквиру последњег корака алгоритма, потребно је срачунати дефицит у

водоснабдевању, који ће се јавити при изоловању одређеног сегмента водоводне
дистрибутивне мреже. Овај дефицит представља количину воде коју
дистрибутивни систем није у стању да испоручи, што је последица затварања
приступа потрошачима. Овде се провлачи аналогија са претходним кораком
алгоритма, на основу ког се може закључити да се потрошачи који су искључени
од остатка дистрибутивног система, налазе и у самом сегменту који је изолован
операцијом затварања изолационих затварача и у делу дистрибутивне мреже који
је ненамерно искључен. Сума количине воде коју систем није у стању да испоручи
овим потрошачима представља споменути дефицит у водоснабдевању и означава
се са Dwds-i (wds – скр.енг. Water Demand Shortfall), где индекс i обележева сегмент
који је изолован. Поступак који се спроводи у оквиру ове анализе је
карактеристичан по томе што се захтевана количина воде за потрошаче, не
изражава као чворна потрошња (карактеристично за софтверски пакет EPANET),
већ као потрошња распоређена дуж цеви.
За рачунање дефицита услед изоловања неког сегмента потребно је уклонити
елементе који припадају том сегменту на исти начин како је то описано у
претходном поглављу. На основу података о неповезаним цевима (будући да је сад
потрошња распоређена дуж цеви), сумирањем њихових потрошњи добија се
дефицит у водноснабдевању Dwds-i. Поступак се понавља за све сегменте
дистрибутивне мреже како би се за сваки добио податак о одговарајућем дефициту
у водоснабдевању.
3. ЗАКЉУЧАК
Кроз рад је описан алгоритам кроз четири корака који га чине, користећи
једноставан пример за сликовит приказ. Мењајући почетну диспозицију мреже,
алгоритам користи различите облике тополошке матрице повезаности како би
одредио податке који су потребни. Систем једначина који се решава базира се на
једначини континуитета и енергетској једначини, и карактеристично је што је у
већини случајева неодређен. Због тога се за његово решавање користи псеудо-
инверзна матрица која представља једно од безброј решења система,
карактеристично по томе што има минималну нормализовану вредност.

Будући да се ова тематика интезивно истражује тек претходних неколико година,

постоји значајан број праваца у којима би могло истраживање да се настави.
Различите групе аутора су последње три године предложили неколико
оптимизационих модела који се ослањању на ову анализу. Оптимизација у овом
случају може имати различите циљеве или критеријуме, нпр као што је
одређивање оптималног броја и положаја самих изолационих затварача у
зависности од цене уградње, средњег дефицита у водоснабдевању итд.
[1] Giustolisi, O., Savić, D.: Identification of Segments and Optimal Isolation Valve
System Design in Water Distribution Networks, Urban Water Journal, 2010.,7:1,
стр. 1-15.
[2] Ostfeld, A.,Salomon, E.: Optimal layout of early warning detection stations for
water distribution systems security. Journal of Water Resources Planning and
Management, 2004., 130 (5), 377-385.
[3] Jun, H., Loganathan, G.V.:Valve-Controlled Segments in Water Distribution
Systems, Journal of Water Resources Planning and Management, 2007., vol. 133,
No. 2.
[4] Kao, J.J., Li, P.H.: A Segment-based Optimization model for water pipeline
replacement, American Water Works Association Journal, 2007., vol. 99, No. 7,
стр. 83-95.
[5] Giustolisi, O., Kapelan, Z., Savić, D.: An algorithm for automatic detection of
topological changes in water distribution networks. Journal of Hydraulic Eng 134
(4), 2008., стр. 435-446.
[6] Craeco, E., Franchini, M., Alvisi, S.: Optimal Placement of Isolation Valves in
Water Distribution Systems Based on Valve Cost and Weighted Average Demand
Shortfall, Water Resource Management, 2010., стр. 4317-4338.
[7] Todini, E., Pilati, S.: A gradient algorithm for the analysis of pipe networks. In:
Coulbeck B, Choun-Hou (eds) Computer application in water supply, vol I-system
analysis and simulation. Wiley, London, 1988., стр. 1-20.
SEGMENTATION OF WATER DISTRIBUTION

NETWORK
Summary: Water distribution networks are complex systems whose task is to deliver to
the consumer a sufficient amount of water, of satisfactory quality. Reliability analysis of
the operation is an important issue in the planning of further development and
maintenance of the existing system. Reliability is considered from multiple standpoints,
because besides a task to supply consumers, this domain includes the protection of
consumers from potential danger. In this context it is necessary to consider isolation
valve system installed in the distribution network whose mission is to exclude certain
parts of the network. Segments of the distribution network are defined as parts of the

network that can be isolated from the rest by closure of certain isolation valves. As
water distribution systems have complex structures, it is necessary to apply the
algorithm for defining segments. Presented algorithm has the task to, using the
hydraulic models of water networks entered via standard software (EPANET, 3Dnet ),
define the network segments, accidental disconnection of the network as a result of the
isolation of a segment, as well as a shortfall in water supply. Topological incidence
matrices are utilized, which are used also in hydraulic models of water supply networks.
Methodology used for segmentation is described through a simple example.
Keywords: Segments, water networks, topological incidence matrix

PARSHALL FLUME CALIBRATION FOR FREE FLOW

Lajos Hovány1
Ognjen Gabrić2 UDK: 532.51
Summary: For a b=0.0254m wide Parshall flume, the literature provides the
dependence of flowrate and water depth in the throat within the flowrate range of Qmin-
Qmax – discharge curve. The calibration of discharge curve by transposing measuring
point 1 to measuring point 2, error values were obtained, which are lower than the ones
recommended by the standards of this country and the relevant literature. A new
discharge curve was set for flowrate below Qmin at measuring point 2 and at water
temperature of 16 to 17oC.
Keywords: Calibration, Parshall flume, free flow, viscosity of water
1. INTRODUCTION
Within the Stormwater Drainage Systems as Part of Urban and Traffic Infrastructure
Project, a structure was procured for flow measuring from the experimental catchment
area on the territory of the Faculty of Civil Engineering in Subotica - a Parshall flume
manufactured by INDAS from Novi Sad.
1
Dr Lajos Hovány, civil engineer, University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka
2a, Subotica, Serbia, e-mail: hovanyl@gf.uns.ac.rs
2
Mr Ognjen Gabrić, civil engineer, University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka
2a, Subotica, Serbia, e-mail: ogabric@gf.uns.ac.rs

Figure 1: Parshall flume with measuring points 1 and 2

For free flow and for the known value of throat width b at flowrate ranges of Qmin to
Qmax, the scientific literature indicates the relationship between the measured depth ha
and flowrate Q [1]:
Q  Chan (1)
where C and n are coefficients given for the contraction of width b. For this dependence,
ha is measured in measuring point 1. In relation to original measurements, equation (1)
can provide differences up to 5% [2], and up to ±3% [3] respectively.
Analysing the accuracy of equation (1), it has been established that around Qmin flowrate
decrease weakens the defined relationship between Q and ha [4]. Measurements were
made for throat width of b=0.076, 0.152, 0.305 and 0.610 m. The authors assume that
changes in relations were resulted by the influence of the viscosity of water.
The standards of this country: Water flow measurement in open channels, weirs and
measuring facilities comprise also the Rectangular broad crested weirs (SRP U.C5.090
from 1994.) [5] and the Water flow rate calculation methods by defining depth at the
outlet section of rectangular channels with free cascade (SRP U.C5.092 from 1994.) [6]
– and these are in accordance with the ISO 3846: 1989 and ISO 3847:1977 standards.
Parshall flumes are not covered by any of these standards. The SRP U.C5.092 Standard
provides the approximate domain of 2 to 5% for water flow measurement accuracy for
rectangular throats.
The international standard, ISO 9826:1992, gives instructions on defining the inaccuracy
of flow measurements in Parshall flumes without indicating the value limits of permitted
errors [1]. Of the indicated throats with b=0.0254-15.24 m width, standard throats are
b=0.152-2.4 m wide.
Recommendations for the calibration of flow measuring devices in open channels are
given in Flow Measurement Methods in Open Channels issued in Quebec in 2007 [3].
The minimum time of water intake is 90 s for volumetric calibration. The
recommendation is applicable to b=0.0254-15.24 m wide Parshall flumes as well.

Within the above mentioned project, a b=0.0254 m wide Parshall flume was procured.
At measuring depths of ha=0.019-0.184 m, at measuring point no. 1 (Figure 1), and at
water flows of 0.00013-0.00438 m3/s, equation (1) becomes [3]:
1.55
 m3 
Q  0.0604ha   (2)
 s 
The aim of this paper is to present the calibration of equation (2) at flowrates of 0.00013-
0.003 m3/s, by extending the range to 0-0.00013 m3/s, expected at the Faculty of Civil
Engineering catchment point.
2. INSTALATION AND METHODS
In the Hydraulic Lab of the Faculty of Civil Engineering in Subotica, a b=0.0254 wide
Parshall flume was built at the downstream end of a 20 cm wide channel (Figure 2).
Figure 2: Laboratory Structure Scheme – 1. Reservoir, 2. Pump,

3. A 20 cm wide channel, 4. Parshall flume, 5. Collector tank
From the reservoir of 10 m3 in volume, built in the backyard of the Faculty of Civil
Engineering, the water was pumped to a 20 cm wide channel. The stilled water from this
channel was led via a free flow Parshall flume to a collector tank, then further
transported to a catch tank.
The measurement results for steady flowrate Q were:
 water depth ha at measuring point and
 water volume at the downstream end of the Parshall flume, caught within 90
seconds.
Water depth was measured by point gauge of 0.1 mm accuracy. Water volume was
defined by measuring the weight and temperature of the water. Water weights of 2.4-
11.2 kg were measured by weighing scale of 5 g accuracy, water weights of 26.2-102.6
kg by scales of 10 g accuracy, and weights of 138.8-261.3 kg by scale of 100 g accuracy.
Flowrate measurement errors were calculated by using the following equation [7]:

Qi Qm
G  %  100 (3)
Qm
where: Qi flowrate are calculated as a function, while Qm is the measured value of

flowrate.
3. RESULTS
For measuring points 1 and 2, shown in Figure 1, all flowrates were measured five times
each. During measurements, water temperatures varied between 16 and 17 oC.
Figure 3: Equation (2), measured results and their errors for measuring points 1 and 2
The errors for each measurement were determined by using equation (3).
4. DISCUSSION
For measuring point 1 (Figure 1) measurements were made for flowrate exceeding
Qmin=0.13*10-3 m3/s. Measured flowrates were compared with flowrates calculated by
using equation (2). Flowrate errors (from 4 to 7.2%) do not meet either the values

recommended by scientific literature (up to 5% and ±3% respectively) or domestic

standards (2 to 5%).
By using the same methodology, for flowrates over Qmin, the errors (-0.8 to 1.7%)
remained within the permitted limits when the measuring point was transposed to point
2, which was at 0.137 m downstream from measuring point 1 (Figure 1).
For measuring point 2 flowrates below Qmin were tested as well. Measured flowrates
were compared with flowrates calculated by using equation (2). Flowrate errors were
between 3.6 and 15.6%.
Based on measurement results, the following equation was defined instead of equation
(2):
Q  208.88ha4  15.197ha3  0.5402ha2  0.0002ha  0.0000001 (4)
Figure 4: Equation (4), measured results and their errors for measuring point 2 at
flowrates below Qmin
Measured flowrates were compared with flowrates calculated by using equation (4).
Flowrate errors were between -3.1 and +3.7%.
Dependence depicted by equation (4) relates to flowrates below Qmin, at water
temperature of 16-17 oC.
At a depth of ha, for Qmin, equation (4) provides 6% less flowrate than equation (2).

5. CONCLUSION
For a b=0.0254 m wide Parshall flume, the discharge curve given by equation (2)
provides less errors than recommended by the standard of this country and by the
scientific literature for the following conditions:
 measuring point 1 should be transposed to measuring point 2, and
 flowrates should exceed Qmin=0.13*10-3 m3/s.
The discharge curve given by equation (4) provides less errors than recommended by the
standard of this country and recommended by the scientific literature for the following
conditions:
 the measuring point is point number 2,
 the temperature of the water is between 16 to 17 oC,
 flowrate is below Qmin.
With regard to the temperature of the water during summer periods, further testings of
the indicated catchment point within the Faculty of Civil Engineering are recommended
at water temperatures exceeding 17 oC. Having regard to the compliance of equation (2)
and (4) at Qmin, the number discharges around Qmin should be increased when calibrating
the throat.
ACKNOWLEDGEMENT
This study was funded by the Serbian Ministry for Science; project TR37010
“Stormwater Drainage Systems as Part of Urban and Traffic Infrastructure”.
REFERENCES
[1] International Standard ISO 9826:1992(E): Measurement of liquid flow in open

channels -- Parshall and SANIIRI flumes, International Organization for
Standardization, Switzerland, 1992.
[2] Kulin, G., Compton, P. R.: A guide to methods and standards for the measurement
of water flow, U.S. Dept. of Commerce, National Bureau of Standards,
Washington, 1975.
[3] Ministère Du Développement Durable, De L’environnement Et Des Parcs Du
Québec: Sampling Guide for Environmental Analysis: Booklet 7 – Flow
Measurement Methods in Open Channels, Centre d’expertise en analyse
environnementale du Québec, 2007.
[4] Wright, S., Tullis, B., Long, T.: Recalibration of Parshall Flumes at Low
Discharges. Journal of Irrigation and Drainage Engineering, 1994., vol. 120, No. 2,
p.p. 348–362.
[5] SRPS U.C5.090:1994: Merenje protoka vode u otvorenim tokovima, prelivima i
mernim objektima - Pravougaoni preliv sa širokom krunom, Institut za
standardizaciju Srbije, 1994.

[6] SRPS U.C5.092:1994: Merenje protoka vode u otvorenim tokovima, prelivima i

mernim objektima - Metoda proračuna protoka vode određivanjem dubine na
kraju pravougaonih kanala sa slobodnom kaskadom, Institut za standardizaciju
Srbije, 1994.
[7] Dodge, R.: Water measurement manual: A guide to effective water measurement
practices for better water management. Government Printing Office,
Washington, 2001.
КАЛИБРАЦИЈА ПАРШАЛОВОГ СУЖЕЊА ЗА

НЕПОТОПЉЕНО ТЕЧЕЊЕ
Резиме: За Паршалово сужење ширине b=0.0254m стручна литература даје
зависност протицаја и дубине воде у сужењу за дијапазон протицаја Qmin-Qmax
– криву протицаја. Калибрисањем криве протицаја добијене су мање грешке од
препоручених стандардом ове земље и препорука стручне литературе
премештањем мерног места 1 у мерно место 2. За протицаје мање од Qmin у
мерном месту 2 и при температурама воде од 16 до 17oC утврђена је нова крива
протицаја.
Кључне речи: Kалибрација, Паршалово сужење, непотопљене течење, вискозност
воде


UNCERTAINTY ASSESSMENT OF RAINFALL

SIMULATOR UNIFORMITY COEFFICIENT
Ognjen Gabrić1
Dušan Prodanović2
Jasna Plavšić3 UDK: 621.647.3:628.1.037
Summary: In the past sixty years several methods for the assessment of rainfall
distribution over the surface has developed, but the method proposed by Christiansen is
mostly used. Depending on the type of simulator, type of the nozzle and the size of a
surface, Christiansen’s coefficient varie from 0.6 to 0.95. This paper presents a method
for determining Christiansen's coefficient of uniformity and assessment of its ambiguity
due to measurement uncertainty of associated equipment. Rainfall intensities of up to 3.1
mm/min with a uniformity coefficient up to 0.85 can be achieved with this simulator.
Keywords: Uniformity coefficient, rainfall simulator, uncertainty
1. INTRODUCTION
Rainfall simulators are used in laboratory studies, in controlled conditions, of drainage

process, erosion or infiltration. Even though they have an advantage of controlling the
rainfall intensity, rainfall depth and duration, it is not an easy task to reproduce all
characteristics of natural rainfall.
Rainfall distribution over the surface is one of the basic requirements that rainfall
simulator must satisfy. It depends on the distance between the nozzles, operating
pressure, nozzle diameter and variable natural features such as direction and wind speed
[1].
Several methods for the assessment of rainfall distribution over the surface has been
developed, but the method proposed by Christiansen is mostly used [2]. To analyze the
influence of nozzle spacing in irrigation systems on water distribution over the surface,
Christiansen introduced the uniformity coefficient u defined as [3]:
u  1 (  xi  xavg /  xi ) (1)
1
Ognjen Gabrić, dipl. ing. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, e-mail:ogabric@gf.uns.ac.rs
2
Dušan Prodanović, dipl. ing. građ. University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar Kralja
Aleksandra 73, Belgrade, e-mail:eprodano@hikom.grf.bg.ac.rs
3
Jasna Plavšić, dipl. ing. građ. University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar Kralja
Aleksandra 73, Belgrade, e-mail:jplavsic@grf.bg.ac.rs

where xi is volume of water in an individual container, and xavg is average volume of

water from all containers. For the ideal spatial rainfall distribution, value of
Christiansen’s coefficient is 1. In order to simulate small intensity rainfalls, Williams [4]
constructed a rainfall simulator that uses HH-SS14SQW nozzles and covers an area of
1.5x9.1 m. Nozzles were placed above the rotating disc with a hole and simulator
achieves rainfall intensities between 4.5-35.8 mm/h under a nozzle pressure of 100 kPa.
Depending on the rainfall intensity and openness of the disc, Christiansen’s uniformity
coefficient had a value of 0.76-0.80. Walnut Gulch [5] rainfall simulator is equipped
with a step-motor which rotates the pipe with the nozzles at a speed dependent on the
position of the nozzle. Simulator uses four VeeJet 80100 nozzles and is able to
reproduce rainfall intensities of 13-200 mm/h. Nozzles are placed above the box with an
opening, at a height of 2.44 m, covering the surface of 2x6.1 m. To determine uniformity
coefficient, 28 containers (34x5.8x6.4 cm) are evenly distributed over the surface. For
rainfall intensities between 13-130 mm/h uniformity coefficient is 0.927, and with
intensities between 140-200 mm/h value of the coefficient is 0.916.
A portable rainfall simulator, constructed by Sobrinho [6], which is intended to simulate
process of runoff from the surface of 0.78 m2, can simulate rainfall intensities of 30-155
mm/hr. Simulator uses two types of nozzles, VeeJet 80100 and 80150, which are placed
above the rotating disk with a hole, with the spacing of 0.4 meters between nozzles and
at a height of 2.3 meters from the ground surface. For the first type of the nozzle
working pressure was 32.7 kPa, while operating pressure for the second type of the
nozzle was 36.5 kPa. To determine coefficient of uniformity, author used 42 cups
(120x80 mm) in which he collected water during 12 minutes rainfall duration, varying
intensities of the rainfall. Each experiment was repeated three times. The results show
that uniformity coefficient is within the range of 0.81-0.85, and the uncertainty in the
range is 0.010-0.029. To determine erosion due to simulated rainfall under the influence
of the wind, Fister [7] constructed a rainfall simulator which covers an area of 4x0.7 m
and reproduce rainfall intensities of 85-95 mm/h. Simulator uses four Lechler 460.608
nozzles mounted at a height of 0.7 meters and at apart distance of 0.75 m. Working
pressure was 20 kPa. With five replications of five minute rainfalls, using laser
precipitation monitor, rated Christiansen’s uniformity coefficient for this simulator was
0.6. Although the uniformity of rainfall is prerequisite for successful exploitation and
analysis of rainfall simulator results, available literature does not provide much about
methods used to calculate the uniformity coefficient neither the assessment of its
uncertainty. The aim of this paper is to present a method for calculating Christiansen’s
uniformity coefficient and evaluation of its uncertainty. Method is shown on the example
of rainfall simulator developed at the Faculty of Civil Engineering in Subotica
2. METHODS
2.1. Rainfall simulator
The simulator uses six VeeJet 80100 nozzles placed on a horizontal pipe with the 50 mm
diameter and the 6 m length. Due to the slow water velocities, the specified pipe
diameter allows constant water pressure of 40 kPa in all nozzles. Water supply

connection is located at the middle of the pipe, between nozzles 3 and 4 (Fig. 1). The
nozzles are located at equal spacing of 100 cm and 4.5 m above the surface in its
horizontal position. Maximum surface covered by the simulator is 6 m2.
servo motor
and controller
box
Figure 1. Rainfall simulator
A box for rainfall intensity reduction is placed under each nozzle (Fig. 2). The box
dimensions are 0.4 x 0.4 x 0.2 m. Its upper side is fully open, while the lower side has
three holes. Water coming out from the nozzles falls down through the central square
hole 0.16 x 0.16 m. The other two smaller circular holes are used to drain excess water
from the box back into the tank.
A-A
A A
0,2
0,4
0,16
0,4
Figure 2. The box for reducing the rainfall intensity
Capacity of the water supply tank is 500 liters. Using the centrifugal pump, water is
conveyed from the tank to the pipe with nozzles. The system pressure is controlled by
the valves placed downstream from the pump.
2.2. Measuring procedure
The system for controlling the rainfall simulator includes servo motor, controller and
two sprocket wheels with the chain. This system enables oscillatory movement of
nozzles for ± 45° (Fig. 3), thus enabling adjustment of rainfall intensity by changing
time during which the nozzle is not covering central hole.
Before the beginning of each experiment, until the system pressure is stabilized, the
nozzles are placed in the farthest position in which water cannot fall on the surface (Fig.

3a). With nozzles in this position water spray does not go through the central hole, but
goes through the gutter that conveys water back to the tank. When the system pressure is
stabilized at 40 kPa, the engine that rotates the pipe is started by the controller. Rotation
of the pipe moves the nozzle, which travels above the central hole (Fig. 3b) and stops at
the other end position. The time nozzle spends in the farthest positions determines the
intensity of rain falling on the experimental surface.
a. nozzle b.
box
gutter
Figure 3. a. the farthest position of a nozzle,
b. working position of a nozzle
By oscillating the nozzle above the box, this simulator can produce maximum rainfall
intensity of 186 mm/h (3.1 mm/min), which generally covers the highest rainfall
intensities occurring locally (according to Zelenhasic [8], intensities of 10-minute storms
of 100 years return period in Serbia range up to 3.5 mm/min).
To determine Christiansen’s uniformity coefficient, area size of 6x1 m is divided into six
parts – sized 1x1 m, on which are evenly distributed 288 containers with a diameter of 5
cm (48 containers per m2) (Fig. 4). After stabilizing the pressure, at a rainfall intensity of
3.1 mm/min, the water has been accumulated in containers for 5 minutes. The water
distribution over the surface, separately for each area size of 1x1 and a total surface size
of 6x1 m, was determined by measuring the mass of water in each container on a scale of
1 g precision. On the basis of the equation (1) the uniformity coefficient is calculated.
2.3. Assessment of uncertainty
For each surface size of 1x1 m, using measured weight of the water in the containers and
the equation (1), uniformity coefficient is determined in accordance with the type A
evaluation method [9]. Measurement uncertainty expressed as coefficient u, is presented
as standard deviation from the mean, and is calculated on basis of the expression:
6
2
 ui  us 
i 1
uu  (2)
n  n  1
where ui is the uniformity coefficient for area size of 1x1 m, us average value of
uniformity coefficients from the areas of 1x1 m and n is the number of data.
Given that standard deviation is determined with only six calculated coefficients of
uniformity and assuming that the mean follows the Student distribution, expanded
uncertainty U is also determined:
U  k  uu (3)

where k is a coverage factor and for a particular case, for the confidence interval of 95%,
it has a value of 2.78.
3. RESULTS
By measuring the weight of water collected in the 5 cm diameter containers,

Christiansen's uniformity coefficients are determined for six areas of 1x1 m in size:
Table 1. Christiansen’s uniformity coefficients for 1x1 m area sizes
Area 1 2 3 4 5 6
u 0.85 0.82 0.79 0.83 0.79 0.84
Average value of uniformity coefficient is 0.82. Using equation (2), estimated coefficient
has uncertainty of 0.011 and the expanded measuring uncertainty, according to equation
(3), is 0.031.
Distribution of water over the surface dimensions of 6x1 meters is shown in Figure 4,
and is presented as percentage of the maximum amount of the collected water in a
container.
Figure 4. Water distribution on the 6x1 m surface
For the rainfall intensity of 3.1 mm/min, the value of the uniformity coefficient is 0.80.
Since the rainfall intensity is regulated by the time the nozzle is kept in the side position,
it is reasonable to assume that the water distribution over the surface would follow the
same pattern for other intensities as well.
4. DISCUSION AND CONCLUSIONS
For the constructed rainfall simulator, based on oscillating nozzle, Christiansen’s

uniformity coefficient is calculated and its uncertainty is assessed. Simulator uses six
VeeJet 80100 nozzles, manufacturer Spraying Systems Co., which were placed at height
of 4.5 m and operating at a pressure of 40 kPa. Used nozzles, operating pressure and
distance from the ground are consistent with the similar simulators found in the
literature.

To achieve the intensity of a natural rainfall, it was necessary to block the nozzle spray
with the box and to oscillate the nozzle above it. Maximum rainfall intensity achieved by
this simulator is 3.1 mm/min.
The footprint of the same type of nozzle, from the same manufacturer and at the same
operating pressure is not constant. By dividing the area into six equal parts, each of 1 m2,
value of Christiansen’s uniformity achieved coefficient is 0.82 ± 0.031.
For the area size of 6x1 m, Christiansen’s uniformity coefficient has a value of 0.80,
which is in the range of measuring uncertainty.
Further research should focus on testing a larger number of nozzles with similar spraying
effects to find the optimal one with best value of the uniformity coefficient.
ACKNOWLEDGEMENT
This study was funded by the Serbian Ministry for Science; project TR37010
“Stormwater Drainage Systems as Part of Urban and Traffic Infrastructure”.
REFERENCES
[1] Keller, J., Bliesner R. D.: Sprinkle and Trickle Irrigation, Caldwell, N.J. Blackburn
Press, 2000.
[2] Maroufpoor, E., Faryabi, A., Ghamarnia, H., Moshrefi, G. Y.: Evaluation of
uniformity coefficients for sprinkler irrigation systems under different field
conditions in Kurdistan Province (northwest of Iran), Soil and Water Research,
2010, vol. 5, p.p. 4, p.p. 139–145.
[3] Christiansen, Jerald Emmet.: Irrigation by Sprinkling, Agricultural Experiment
Station, 1942.
[4] Williams, J. D., Wilkins, D. E., McCool, D. K., Baarstad, L. L., Klepper, B. L.,
Papendick, R. I.: A new rainfall simulator for use in low-energy rainfall areas,
Applied Engineering in Agriculture (USA), 1998, vol. 14, No. 3, p.p. 243-247.
[5] Paige G. B., Stone J. J., Smith J. R., Kennedy J. R., The Walnut Gulch Rainfall
Simulator: A Computer-Controlled Variable Intensity Rainfall Simulator, Applied
Engineering in Agriculture, 2004, vol. 20, no. 1, p.p. 25–31.
[6] Fister, W., T. Iserloh, J.B. Ries, and R.-G. Schmidt.: A Portable Wind and Rainfall
Simulator for in Situ Soil Erosion Measurements, CATENA, 2012, vol. 91, p.p. 72–
84.
[7] Sobrinho, A. T., Gómez-Macpherson H., Gómez J.A., A Portable Integrated
Rainfall and Overland Flow Simulator, Soil Use and Management, 2008, vol 24,
No. 2, p.p. 163–170.
[8] Zelenhasić, E., Ruski, M., Inženjerska hidrologija. Naučna knjiga, Beograd, 1991.
[9] GUM (Guide to the Expression of the Uncertainty in Measurement), International
Organization for Standardization, First Edition 1995

ПРОЦЕНА НЕОДРЕЂЕНОСТИ КОЕФИЦИЈЕНТА

РАВНОМЕРНОСТИ СИМУЛАТОРА КИШЕ
Резиме: У протеклих шездесетак година развијено је неколико метода за оцену
равномерности кише по површини али је метода коју је предложио Christiansen
највише коришћена. У зависности од типа симулатора, типа млазнице и величине
површине, Christiansenov коефицијент варира од 0.6 до 0.95. У овом раду приказан
је начин одређивања Christiansen-овог коефицијента равномерности и процена
његове неодређености услед мерних несигурности коришћене опреме. Овим
симулатором могуће је симулирати интензитете кише до 3.1 mm/min са
коефицијентом равномерности до 0.85.
Кључне речи: Kоефицијент равномерности, симулатор кише, несигурност


A 2-D FLOW MODEL FOR ALLUVIAL

WATERCOURSES
Zoltan Horvat1 UDK: 532.5:627.1
Summary: This work presents the development and calibration of a two dimensional
flow model for alluvial watercourses. The governing depth-averaged flow equations are
given in orthogonal curvilinear coordinates and solved using the fractional step method,
which resulted in three successive steps (advection, diffusion and propagation). The
numerically most challenging advection step, that can produce numerical oscillations
and damping, was solved utilizing the method of characteristics, while for the other two
steps finite difference schemes were employed combined with the ADI method. The
developed model is assessed using field measurements conducted on the reach of the
Danube River located in the border area between Hungary and Serbia. Analysis of the
measured and computed velocities confirmed the developed model's reliability.
Keywords: Numerical model, flow equations, field measurements
1. INTRODUCTION
The development of a stable and accurate numerical model for water flow in alluvial
watercourses is essential when computing transport processes in rivers, thus making it
one of the most significant fields in hydraulic engineering. Two dimensional depth-
averaged hydraulic models are widely used [1,2,3], since they can produce more detailed
results than 1-D models, and much faster than 3-D models.
The split-operator approach, when applied to river modeling, typically results in a three-
step solution, with separate advection, diffusion and propagation step [4]. Using this
method in water flow simulations provides the possibility to treat each of the obtained
steps with the most appropriate numerical method. The objective of this paper is to
present a developed two dimensional depth averaged model and its implementation and
assessment using field measurements.
2. MODEL FORMULATION
After deriving the full set of the two dimensional Reynolds-averaged Navier-Stokes
equations in orthogonal curvilinear coordinate system, the obtained equations were depth
1
Zoltan Horvat, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e-mail: horvatz@gf.uns.ac.rs

averaged [1,5]. Applying the split-operator approach [6], the water flow equations were
divided in three subsequent steps, the advection step presented with Eq. (1),
a n
u u u u v u 1 h 1 h 2
   uv v ,
t h  h  h h  h h 
(1)
a n
v v u v v v 1 h 1 h 2
   uv u ,
t h  h  h h  h h 
diffusion step given with Eq. (2)
d
u u
a
 1   2 h  t T d  1   h  t T  d  h
1 h 
    2 t T   t T   ,
t h h  d  d    
(2)
1  1   2 h  t T d  1   h  t T  d  h 
d a
v v h
    2 t T   t T   ,
t h h  d  d    
and the propagation step that also consists the continuity equation, given by Eq. (3)
n 1 d 2 2
u u g  Cf u u  v
  zb  d   ,
t h  d cos 
n 1 d 2 2
v v g  Cf v u  v (3)
 z b
d ,
t h  d cos 
d  
h h  h 
ud h
v d   0.
t  
These three steps are respectively marked with upper indexes a, d and p. In Eqs. (1), (2)
and (3) u and v denote the depth-averaged velocity components in  and  coordinate
direction, t represents the time, h and h are the geometric coefficients, d is the water
depth, zb denotes the bed elevation, Cf is the friction factor,  and  present the angle
of the bed slope in both coordinate directions, g is the gravitational acceleration, t is the
turbulent viscosity, while t denotes the computational time step.
The advection step equations can be solved with the characteristics method using the
principles given by Ref. [7]. This method transforms Eqs. (1) into
Du 1 h 1 h 2 Dv 1 h 1 h 2

 vu  v ,  uv u (4)
Dt h h  h h  Dt h h  h h 

along the characteristic curves (5) that also represent the trajectory of the water particle
d u d v
 ,  . (5)
dt h dt h
Integration of Eqs. (4) requires known trajectory coordinates that can be retrieved by
integrating Eqs. (5) from the departure D to the arrival point A. In order to shorten the
computation time, Eqs. (5) are solved in a way that allows the characteristic curve to
stretch through multiple computational cells. This is achieved by developing an
algorithm that divides the considered trajectory into an arbitrary number of straight
segments, l=1, 2,..., L, each bounded on both ends by neighboring computational cells.
Finally, integration of Eqs. (4) along the trajectory yields the velocity equations, which
are solved using the Newton-Raphson iterative algorithm [8].
The diffusion step is not numerically challenging, therefore it is not given in much detail.
Equations (2) are discretized with the Crank-Nicolson scheme. Implementing the
alternating direction implicit (ADI) method [5] the equations are divided, each in two
orthogonal directions, and solved using the double-sweep algorithm [9].
Using the time weighting coefficient  in propagation step Eqs. (3) one can extract
explicit expressions for velocity components from the discretized continuity equation,
and obtain a single propagation step equation in terms of unknown depth increment d
d  
 d n 
h h 
h  1  1 d   1 d  
t 
    
(6)
   d n 
   h u n d n    h v n d n  
 h   2   2 d   2 d   1        0,
        
where ,  ,  are known coefficients. To avoid numerical oscillations, Eq. (6) is

discretized on a staggered grid and then divided in two orthogonal directions using the
ADI method, and solved using the double-sweep algorithm.
3. FIELD MEASUREMENTS
Field measurements were conducted on the reach of the Danube River located in the
border area between Hungary and Serbia. The selected sight was bounded by Bezdan
(rkm 1425.5) in Serbia and Mohacs (rkm 1446.9) in Hungary. Within this reach seven
data ranges were selected for detailed flow field and sediment data measurements
(Figure 1). These ranges were placed between rkm 1438 and rkm 1432, at 1 km apart,
while bathymetry data was collected at 100m intervals. The data collection campaign
took place during five days (23-27 May 2011). Each range had seven verticals, where
velocity distribution profiles were collected with the use of ADCP. The velocity
distribution measurements were carried out in accordance with Ref.[10].

V1
66000
V2
R1
V3
V4
V6
V5
65000 V7
R2
Zbed (m)
80
79
78
64000 R3 77
76
Y (m)
75
74
R4 73
72
71
63000 70
69
R5
V1
V7 V4 V3 V2 R6
62000 V5
V6
R7
61000
628000 629000 630000 631000 632000 633000
X (m)
Figure 1. Selected data ranges
4. RESULTS
The simulation time was five days, with two additional days that were allocated as the
stabilization period. The initial conditions were horizontal free-surface elevation and
zero-velocity field. The upstream and downstream boundary conditions are respectively
known discharge and free-surface elevation. The implemented algorithm in the water
advection computation enabled using larger time steps, thus finally selecting 30sec.
Data range 2 Data range 3

1 1
0.5 0.5
Velocity (m/s)
Velocity (m/s)
u - comp u - comp
u - meas u - meas
0 v - comp 0 v - comp
v - meas v - meas
-0.5 -0.5
-1 -1
0 100 200 300 0 100 200 300 400
L (m) L (m)
Figure 2. Velocity components at data ranges 2 and 3

The calibration of the hydraulic model was done by changing the value of the Manning’s
coefficient, until attaining reasonable accordance between measured and computed free-
surface elevations. Following this process, the disagreement of measured and computed
values decreased to +0.7cm, -1.7cm. Since free-surface elevation was the calibration
criteria, comparison of computed and measured velocity components is a suitable
indicator of the calibration quality. As an internal consistency indicator, the continuity
equation error was monitored. The largest relative error for a single computational point
throughout the simulation stayed under 0.03%, while the cumulative value of the relative
error for the whole computational domain did not surpass 410-8 %. The analysis of the
measured and computed velocities (Figs. 2 and 3) leads to the conclusion that the
developed numerical model is trustworthy.

1 1
0.5 0.5
Velocity (m/s)
Velocity (m/s)
u - comp u - comp
u - meas u - meas
0 v - comp 0 v - comp
v - meas v - meas
-0.5 -0.5
-1 -1
0 100 200 300 400 500 0 100 200 300
L (m) L (m)
Figure 3. Velocity components at data ranges 4 and 6
5. CONCLUSION
A 2-D (depth-averaged) numerical model simulating water flow was developed. The
model implements the split-operator approach, allowing separate treatment of the
troublesome advection terms. The advection step was solved using the improved
algorithm for the characteristic method allowing trajectories to extend through multiple
computational cells. Since the simulation results show good agreement with the
measurements, and the continuity equation error was negligible, the presented model is
suitable for application in natural watercourses.
ACKNOWLEDGEMENTS
This work was funded by the Ministry of Education and Science of the Republic of
Serbia, project number TR 37009.

REFERENCES
[1] Wang, G., Xia, J., Wu, B.: Numerical Simulation of Longitudinal and Lateral
Channel Deformations in Braided Reach of the Lower Yellow River. Journal of
Hydraulic Engineering, 2008., vol. 134, № 8, p.p. 1064-1078.
[2] Hung, M.C., Hsieh, T.Y., Wu, C.H., Yang, J.C.: Two-Dimensional Nonequlibrium
Noncohesive and Cohesive Sediment Transport Model. Journal of Hydraulic
Engineering, 2009., vol. 135, № 5, p.p. 339-382.
[3] Zhou, G., Wang, H., Shao, X., Jia, D.: Numerical Model for Sediment Transport and
Bed Degradation in the Yangtze Channel Downstream of Three Gorges Reservoir.
Journal of Hydraulic Engineering, 2009., vol. 135, № 9, p.p. 729-740.
[4] Isic, M., Horvat, Z., Spasojevic, M.: Advection step in the split-operator approach
applied to river modeling. Applied Numerical Mathematics, 2013., vol. 72, p.p.1-18.
[5] Hsieh, T.Y., Yang, J.C.: Implicit Two-Step Split-Operator Approach for Modelling
Two-Dimensional Open Channel Flow. Journal of Hydroscience and Hydraulic
[6] Yanenko, N.N.: The Method of Fractional Steps, Translated by Holt, M., Springer-
Verlag, New York, 1971.
[7] Benqué, J.P., Cunge, J.A., Feuillet, J., Hauguel, A., Holly, F.M.Jr.: New Method for
Tidal Current Computation. Journal of the Waterway, Port, Coastal and Ocean
Division, 1982., vol. 108, № WW3, p.p. 396-417.
[8] Biringen, S., Chow, C.-Y.: An Introduction to Computational Fluid Mechanics by
Example, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, 2011.
[9] Hirsch, C.: Numerical Computation of Internal and External Flows – Volume 1 –
Second edition, Elsevier, Oxford, 2007.
[10] Muste, M., Yu, K., Pratt, T., Abraham, D.: Practical aspects of ADCP data use for
quantification of mean river flow characteristics; Part II: fixed-vessel measurements.
Flow Measurement and Instrumentation, 2004., vol. 15, p.p. 17-28.
РАВАНСКИ МОДЕЛ ТЕЧЕЊА У АЛУВИЈАЛНИМ

ВОДОТОЦИМА
Резиме: Овај рад представља развој и калибрацију раванског модела течења воде
у алувијалним водотоцима. Једначиње течења осредњене по дубини тока, су дате
у ортогоналном криволинијском координатном систему, након чега су решаване
применом методе разломљених корака, која даје три рачунска корака
(адвективни, дифузиони и пропагациони). Са становишта нумеричког решавања
најзахтевнији је адвективни корак, који је подложан нумеричким осцилацијама и
дифузији, због чега је за његово решавање примењена метода карактеристика. У
случају друга два рачунска корака коришћена је метода коначних разлика у
комбинацији са ADI методом. Тачност развијеног нумеричког модела је
процењена користећи мерења спроведена на деоници реке Дунав у пограничној
области између Мађaрске и Србије. Поузданост развијеног нумеричког модела је
потврђена упоређивањем мерених и срачунатих вредности брзина.
Кључне речи: Нумерички модел, једначине течења, теренска мерења

A 2-D SEDIMENT TRANSPORT MODEL FOR

ALLUVIAL WATERCOURSES
Zoltan Horvat1 UDK: 627.157:519.6
Summary: This work presents the development and calibration of a two dimensional
sediment transport and bed evolution model for alluvial watercourses that uses the
active-layer and multiple size-class approach. Sediment mixtures are represented
through a suitable (unlimited) number of size-classes, which can be subject to either
suspended-load or bed-load transport (or both), depending on local hydraulic
conditions. The governing depth-averaged sediment transport equations are given in
orthogonal curvilinear coordinates and solved using the fractional step method, which
resulted in two successive steps (advection and diffusion). The developed model is
assessed using field measurements conducted on the Danube River located in the border
area between Hungary and Serbia. Analysis of the measured and computed values
confirmed the developed model's reliability.
Keywords: Numerical model, sediment transport equations, field measurements
1. INTRODUCTION
The sediment transport in alluvial rivers has direct influences on the evolution of rivers,
banks and associated aquatic habitat. Two dimensional depth averaged sediment models
are widely used [1,2] since they are more detailed than 1-D models, and much faster than
3-D models. Since natural watercourses contain non-uniform sediment mixtures, using
the active-layer and multiple size-class approach would be reasonable [3].
The split-operator approach, when applied to sediment transport, typically results in a
two step solution, with separate advection and diffusion step [4]. Using this method
provides the possibility to treat each of the obtained steps with the most appropriate
numerical method. The objective of this paper is to present a developed 2-D depth
averaged model and its implementation and assessment using field measurements.
2. MODEL FORMULATION
Modeling the suspended sediment transport with the advection-diffusion equation in

addition of the fall velocity term is a well established procedure. For bed and near-bed
processes the active-layer concept was adopted [3], coupled with a modeling approach
1
Zoltan Horvat, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e-mail: horvatz@gf.uns.ac.rs

that divides the sediment mixture into a suitable number of sediment size-classes,
k=1,2,…,K. The split-operator approach breaks up the suspended sediment mass
conservation equation in two successive steps, the advection and diffusion step. The
advection step equation (1), marked with upper index a, is coupled with the mass
conservation equation for k-th size class of active-layer sediment, equation (2), and the
global mass conservation equation for bed sediment, equation (3),
a
 Ck    u Ck  v Ck  S k
  (1)
 t  h  h   d
   k Em  1  1 
 s 1  p    h  q k    h  q  k    S k   S f k (2)
t h h  h h 
zb K
 1  1   K
 s 1  p     h  q k    h  q  k     S k (3)
t k 1  h h  h h   k 1
In equations (1), (2) and (3) Ck denotes the dimensionless suspended sediment
concentration, s is the sediment density,  the water-sediment mixture density, p the
bed material porosity, qk the bed-load flux, Sk is the source term, while  k, Em and (Sf)k
respectively denote the active-layer size fraction, active-layer thickness and floor source
term. After acquiring the simultaneous solution for equations (1), (2) and (3), the
diffusion equation (4), marked with upper index d, is to be solved,
d a
 Ck    Ck   1   h Ck  1  h Ck 
     sed d   sed d (4)
 t   t  h h d   h   h h d   h  
where sed is the turbulent diffusion and dispersion coefficient.

The advection is solved using the characteristic method that transforms Eq. (1) into
DCk Sk
 (5)
Dt d
along the characteristic curve (trajectory) defined by
d u d v
 ,  . (6)
dt h dt h

In order to shorten the computation time, Eqs. (6) are solved in a way that allows the
characteristic curve to stretch through multiple computational cells. This is achieved by
developing an algorithm that divides the considered trajectory into an arbitrary number
of straight segments, l=1, 2,..., L, each bounded on both ends by neighboring
computational cells. Finally, integration of Eq. (5) along the trajectory yields the
suspended sediment concentration equation. The size-class specific Eqs. (2) and the
global mass conservation Eq. (3) are discretized by integrating them over the time step
and the control volume built around a main computational point. The flow computations
furnish the necessary velocity at control volume faces, while the numerical treatment of
bed-load flux is equivalent to an upwind scheme with explicitly expressed sediment
variables. The discretized Eqs. (1), (2) and (3) are coupled and they need to be solved
simultaneously. The total number of equations is 1+2K, while there are 2+6K unknowns,
hence the need for a system closure that is provided by empirical equations.
The active layer thickness is related to the erosion intensity [1]. The bed-load flux is
computed using the empirical equation proposed by van Rijn [5], supplemented with the
allocation parameter , hiding factor and size-class distribution in the active layer
The source term through the active layer floor is given by Refs.[1,3]. Finally, the
source term is defined as the difference between entrainment and deposition. The
entrainment term is modeled employing the same principles as for the diffusion flux [6],
 C 
k ak   a
   Ck  a
E k    k  a k  a 
sed k
, (7)
a
where k is the diffusion coefficient, while ak and a are calibration parameters.

Parameter ak presents the distance from the bed level, where the entrainment flux is
determined, and a is the distance used to compute the concentration gradient. The
deposition is evaluated at distance ak+a from the bed level as
Dk   wk  Ck  a  a ,
sed
k
(8)
where wk denotes the fall velocity.

The suspended sediment diffusion it is numerically benign, therefore is given merely as a
short summary. Equation (4) is discretized with the Crank-Nicolson scheme, divided in
two directions using the alternating direction implicit (ADI) method [7], and solved
using the double-sweep algorithm [8].
3. FIELD MEASUREMENTS
Field measurements were conducted on a site sight bounded by Bezdan (rkm 1425.5) in
Serbia and Mohacs (rkm 1446.9) in Hungary. Within this reach seven data ranges were
selected for detailed flow field and sediment data measurements (Fig. 1). These ranges
were placed between rkm 1438 and rkm 1432, at 1 km apart. The data collection

campaign took place during five days (23-27 May 2011). Each range had seven verticals,
where velocity distribution profiles were collected with the use of ADCP. Out of these
seven verticals, five were chosen for detailed sediment data collection that consisted of
suspended and bed sediment sampling. Suspended sediment data was collected at five
points on any given vertical. Sample processing provided sediment size-class
distributions needed for the developed numerical model.
V1
66000
V2
R1
V3
V4
V6
V5
65000 V7
R2
Zbed (m)
80
79
78
64000 R3 77
76
Y (m)
75
74
R4 73
72
71
63000 70
69
R5
V1
V7 V4 V3 V2 R6
62000 V5
V6
R7
61000
628000 629000 630000 631000 632000 633000
X (m)
Figure 1. Selected data ranges
4. RESULTS
The sediment mixture was divided into 10 size-classes given in Table 1.
Dk
0.00224 0.00707 0.0141 0.0316 0.0707 0.112 0.177 0.354 0.707 4.0
(mm)
k 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Table 1. Characteristic diameters and sediment size-classes

The simulation time was five days, with two additional days that were allocated as the
stabilization period. Initial conditions for suspended and bed sediment were obtained by
averaging the appropriate measured values. The upstream boundary condition for the
suspended sediment is the averaged value of the measured concentrations in the first data
range. Bed material boundary conditions were treated the same way. The improved
sediment advection algorithm enabled the selection of a 90sec time step that produced
the longest trajectory consisting of six segments. Calibration of the sediment model was
done by altering a and a in Eq. (7-8). In the sediment computation, the continuity
equation error was monitored separately for each size-class. The largest relative error for
a single size-class stayed under 0.2% (8th size-class), while the cumulative value of the
relative error for all size-classes did not exceed 0.3%. Figure 2 depicts the concentrations
for each size-class, while the results on Fig. 3 present overall concentrations for ranges 4
and 6 computed with the model using multiple sediment size-classes approach.
C1 - comp C5 - comp
50 C1 - meas 50 C5 - meas
C2 - comp C6 - comp
C2 - meas C6 - meas
C3 - comp C7 - comp
C3 - meas C7 - meas
40 C4 - comp 40 C8 - comp
C4 - meas C8 - meas
C9 - comp
C9 - meas
30 30 C10 - comp
C (ppm)
C (ppm)
C10 - meas
20 20
10 10
0 0
0 100 200 300 400 500 0 100 200 300 400 500
L (m) L (m)
Figure 2. Suspended sediment concentration for k= 1-4 and k= 5-10 at data range 4

140 140
120 120
100 100
C (ppm)
C (ppm)
80 80
60 60
C - comp C - comp
40 C - meas 40 C - meas
20 20
0 0
0 100 200 300 400 500 0 50 100 150 200 250 300
L (m) L (m)
Figure 3. Total suspended sediment concentration at data ranges 4 and 6

5. CONCLUSION
A 2-D (depth-averaged) numerical model, simulating water flow, sediment transport and
bed evolution was developed. The model implements the split-operator approach,
allowing separate treatment of the troublesome advection terms. The advection step was
solved using the improved algorithm for the characteristic method allowing trajectories
to extend through multiple computational cells. The incorporated sediment model
employs the active-layer concept. The sediment mixture was divided into size-classes.
Since the simulation results show good agreement with the measurements, and the
continuity equation error was negligible, the presented model is suitable for application
in natural watercourses.
ACKNOWLEDGEMENTS
REFERENCES
[1] Hung, M.C., Hsieh, T.Y., Wu, C.H., Yang, J.C.: Two-Dimensional Nonequlibrium
Noncohesive and Cohesive Sediment Transport Model. Journal of Hydraulic
[2] Zhou, G., Wang, H., Shao, X., Jia, D.: Numerical Model for Sediment Transport and
Bed Degradation in the Yangtze Channel Downstream of Three Gorges Reservoir.
Journal of Hydraulic Engineering, 2009., vol. 135, № 9, p.p. 729-740.
[3] Spasojevic, M., Holly, F.M.Jr.: 2-D bed evolution in natural watercourses - New
simulation approach. Journal of Waterway, Port, Coastal, and Ocean Engineering,
1990., vol. 116, № 4, p.p. 425-443.
[4] Isic, M., Horvat, Z., Spasojevic, M.: Advection step in the split-operator approach
applied to river modeling. Applied Numerical Mathematics, 2013., vol. 72, p.p.1-18.
[5] Van Rijn, L.C.: Sediment Transport, Part I: Bed Load Transport. Journal of
Hydraulic Engineering, 1984., vol. 110, № 10, p.p. 1431-1456.
[6] Wu, W.: Computational River Dynamics, Taylor & Francis Group, London, 2008.
[7] Hsieh, T.Y., Yang, J.C.: Implicit Two-Step Split-Operator Approach for Modelling
Two-Dimensional Open Channel Flow. Journal of Hydroscience and Hydraulic
[8] Hirsch, C.: Numerical Computation of Internal and External Flows – Volume 1 –
Second edition, Elsevier, Oxford, 2007.
РАВАНСКИ МОДЕЛ ТРАНСПОРТА НАНОСА У

АЛУВИЈАЛНИМ ВОДОТОЦИМА
Резиме: Овај рад представља развој и калибрацију раванског модела транспорта
наноса и деформације корита у алувијалним водотоцима, који користи концепт

активног слоја и дискретних гранулометријских интервала. Мешавина наноса се

моделише преко изабраног (неограниченог) броја дискретних гранулометријских
интервала, при чему се наносни материјал једног оваквог интервала, у зависности
од локалних хидрауличких услова, може кретати у виду суспендованог или вученог
наноса (или на оба начина). Једначине транспорта наноса осредњене по дубини
тока су дате у ортогоналном криволинијском координатном систему, након чега
су решаване применом методе разломљених корака, која даје два рачунска корака
(адвективни и дифузиони). Тачност развијеног нумеричког модела је процењена
користећи мерења спроведена на деоници реке Дунав у пограничној области
између Мађарске и Србије. Упоређивањем мерених и срачунатих вредности
наносних величина установљена је поузданост развијеног нумеричког модела.
Кључне речи: Нумерички модел, једначине транспорта наноса, теренска мерења


DEVELOPMENT OF A 1-D FLOW MODEL FOR A

LOOPED RIVER NETWORK
Mirjana Isić1 UDK: 627.13:519.6
Summary: This paper presents the development of a one-dimensional, looped river
network model with a dam as an internal boundary condition. The one-dimensional de
Saint-Venant equations were discretized using the Preissmann’s scheme. The discretized
equations are then linearized and solved using the Newton-Raphson’s iterative
algorithm combined with the Thomas (double-sweep) algorithm. In order to
accommodate flow simulation in looped river networks, the regular equations are
supplemented with additional equations necessary when simulating flow in complex
river systems.
Keywords: One dimensional numerical model, looped river network
1. INTRODUCTION
The objective of this paper is to present the development of a one-dimensional flow

model for a looped river network. The significance of 1-D models is reflected through
their suitability to help solve various hydraulic problems. For example, Ward et al.
developed a numerical model used to estimate the net flow through the Chesapeake and
Delaware canal [1]. Islam et al. established a model for steady and unsteady flow
simulation in an irrigation canal network [2], capable of handling different hydraulic
structures. These open channel flow models also found their relevance in long term
simulations, river network modeling, flood predictions, etc.
The developed numerical model was formulated to support water flow modeling in
looped river network with a dam as an internal boundary condition.
2. GOVERNING EQUATIONS
The one-dimensional de Saint-Venant equations, used in modeling open channel flow [3,
4, 5], consist of the continuity and momentum equation, Eqs.(1),
1
Mirjana Isić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e – mail: isicm@gf.uns.ac.rs

 Q Q  Q2 
 Z
  0,      g    g    S f  0, (1)
t x t x    x
where ω denotes the flow cross-section area, t is the time parameter, Q marks the flow
discharge, x is the spatial coordinate consistent with the flow direction (Fig. 1), α is the
velocity distribution coefficient, g the gravitational acceleration, Z the water free-surface
elevation and Sf the friction slope.
Figure 1. Computational grid
3. DISCRETIZATION AND THE NUMERICAL SOLUTION
The 1-D space is defined by a number of computational points (Fig. 1) along x. The
position of these points is determined by the index i, that takes values form i=1 at the
upstream to i=I at the downstream end. The governing Eqs. (1) can be discretized with
various schemes. Here the Preissmann's scheme is applied. The obtained Eqs. (2)
expressed as functions of the unknowns and respectively present the continuity and
momentum equation,
 n 1 n 1
F i , i 1 , Qi , Qi 1
n 1 n 1
  0,
(2)
F Q   0,
n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1
i 1
, Qi , i , i 1 ,  i ,  i 1 , Z i , Z i 1 , K i 1 , K i , i 1 ,  i
where index i marks the computational point along x, while K denotes hydraulic
conveyance defined through the Strickler's coefficient φ as
2/3
K     R , (3)
where R is the hydraulic radius. The appearance of φ in Eqs. (2) insinuates the possibility
to include it in the computation process as a variable, enabling different options for the
calibration process. Since Eqs. (2) are nonlinear, they are linearized and solved with the
Newton-Raphson iterative algorithm. The linearized equations are
C  Z i  D  Qi  A  Z i 1  B  Qi 1  G ,
(4)
C   Z i  D   Qi  A  Z i 1  B  Qi 1  G ,

where ΔZ is the water level increment computed as ΔZ=Zn+1-Zn, ΔQ=Qn+1-Qn is the

discharge increment, and A, B, C, D, G and A', B', C', D', G' are coefficients that consist
of variables known from the previous iteration or the previous time step. Employing the
Thomas (double-sweep) algorithm, results in equations
Qi 1  Ei 1  Z i 1  Fi 1 , Z i  Li  Z i 1  M i  Qi 1  N i , (5)
that can be written for each computational point. Coefficients E and F in Eq. (6),
determine the influence of the computational point on the solution, while coefficients L,
M and N, given by Eq. (11), present the influence of the computational reach between
two subsequent computational points on the solution.
Li   Ci  Di  Ei   Ai N i   Ci  Di  Ei   Di  Fi  Gi
Ei  1  , Fi 1  ,
Bi  M i   Ci  Di  Ei  Bi  M i   Ci  Di  Ei 
(6)
Ai  Di  Ai  Di Bi  Di  Bi  Di Di  Gi  Di  Gi
Li  , Mi  , Ni  .
Ci  Di  Ci  Di Ci  Di  Ci  Di Ci  Di  Ci  Di
Equations (6) are complemented with the boundary condition equation
  Z    Q   (7)
to form a system of equations. Since this work considers only subcritical flow, boundary
conditions are needed on both ends of the computational domain. Using the universal
form of the boundary condition Eq. (7), both upstream and downstream boundary
condition equations can be obtained. Coefficients ξ, η and ζ are known coefficients that
depend on the selected boundary condition. The upstream boundary condition is known
discharge through time for which the coefficients in Eqs. (7) and (6) are given as
 us  us
 us  0,  us  1,  us  Qus t  
n 1 m n 1
Q1 , E1  
 us
, F1 
us
, (8)
where upper index m marks the value in previous iteration in the Newton-Raphson
algorithm. The downstream boundary condition is known water level through time, and
the corresponding coefficients are not required since ΔZI can be computed
straightforward from equation
Z I  Z ds t  n 1 m n 1
ZI . (9)
Equations (5) and (7) form a system that is solved with the Thomas algorithm. The
computation now boils down to computing the unknown values of discharge and water
level increments using Eqs. (5). The developed model also incorporates the possibility of

dam modeling as an internal boundary condition between computational points i and

i+1, which results in including equations
Qi
n 1 n 1
 Qi 1 , Zi
n 1
Z t  ,
n 1
(10)
in the aforementioned system of equations. Equations (10) are the continuity equation,
suggesting the equality of discharges upstream and downstream of the dam, and the
known water level upstream of the dam. The matching coefficients are
m n 1 m n 1
A  0, B  1, C  0, D  0, G  Qi 1  Qi ,
(11)
A  1, B   0, C   0, D  0, G  Z t  
n 1 m n 1
Zi .
Since the developed model is capable of modeling a looped river network, instead of
Eqs. (5), Eqs. (12) need to be used.
Qi 1  Ei 1  Z i 1  Fi 1  H i 1  Z1 , Q1  Ei1  Z i 1  Fi 1  H i1  Z1 . (12)
Equations (12) give the ΔQ at any computational point as a function of ΔZ in that point
and the first point of the considered reach (Fig. 2), and the ΔQ in the first computational
point of the considered reach as a function of the ΔZ in the i-th and the first
computational point. Coefficients E and F, for all the sequential computational points are
determined using Eqs. (6), while the remaining coefficients are
Di  H i
H i 1  , Ei1  Ei   M i  Ei 1  Li  ,
Bi  M i   Di  Ei  Ci  (13)
Fi 1  Ei   N i  M i  Fi 1   Fi , H i1  H i  Ei  M i  H i 1 .
Figure 1. Looped network
Due to their recursive character, coefficients E and F and H must be initialized. These
expressions can be obtained from Eqs. (4), when applied to the computational reach
between points i=1 and i=2 to give

A1  D1  D1  A1 D1  G1  D1  G1 D1  C1  C1  D1

E2  , F2  , H2  ,
D1  B1  B1  D1 D1  B1  B1  D1 D1  B1  B1  D1
(14)
A1  B1  A1  B1 G1  B1  G1  B1 C1  B1  C1  B1
E2  , F2  , H 2  .
D1  B1  D1  B1 D1  B1  D1  B1 D1  B1  D1  B1
A looped river network consists of multiple links connected to computational nodes nj,
j=1,...,J (Fig. 2), hence two additional equations are needed. The equation used at node
nj, where multiple links marked λ=1,2,... Λj are connected, is the continuity equation
j
 m 1
Q
n 1
 0, (15)
 1
where Λj is the total number of links connected to the node. Equation (16) equalizes the
free surface ΔZ for the first or last points of all links connected to the same node.
Z  1  Z   2  ...  Z    Z n j j
(16)
The continuity Eq. (15) is linearized and implemented on all nodes. As a consequence of
the linearization, ΔQ appear in these continuity equations, and they are substituted with
(12). Finally employing the principle given by (16) gives a system of linear equations,
with unknown ΔZ in all nodes, that are computed by inverting the matrix
 a11 a12  a1 j    Z n
a1 J 1
  b1 
a    
a22  a2 j  a 2 J   Z n   b2 
 21  2
     
     , (17)
  a j J  Z n
 a j1 aj2 ajj
 j
 bj 
     
     
 aJ 1 aJ 2  aJ j  a J J   Z  bJ 
 n J 
where a and b are known coefficients, index nj is the node for which the equation is
written, and j=1,...,J shows the node corresponding to the considered ΔZnj, where nJ
denotes the total number of nodes. After acquiring the ΔZ in all nodes, using Eqs. (12)
gives the ΔQ, while Eq. (5) gives the ΔZ in all computational points.
4. CONCLUSION
A 1-D numerical model for simulating flow in a looped river network implementing the
de Saint-Venant equations was developed. The governing equations, along with the
modeling concept and a solution acquiring procedure for an arbitrary looped river

network, are given in Sections 2 and 3. Equations (2) suggest the ability of the developed
model to allow the change of the Strickler’s coefficient through the computation. For
future references, the developed model should undergo a series of schematic and real life
situation simulations in order to determine its accuracy and validity.
ACKNOWLEDGEMENTS
REFERENCES
[1] Ward, N. D., Gebert, J. A., Weggel, R. W., Hydraulic Study of the Chesapeake and
Delaware Canal. Journal of Waterway, Port, Coastal, and Ocean Engineering,
2009., vol. 135, № 1, p.p. 24-30.
[2] Islam, A., Raghuwanshi, N. S., Singh, R. Development and Application of
Hydraulic Simulation Model for Irrigation Canal Network. Journal of Irrigation and
Drainage Engineering, 2008., vol. 134, № 1, p.p. 49-59.
[3] Aral, M. M., Zhang, Y., Jin, S. Application of Relaxation Scheme to Wave-
Propagation Simulation in Open-Channel Networks. Journal of Hydraulic
[4] Sart, C., Baume, J-P., Malaterre, P-O., Guinot, V. Adaptation of Preissmann's
scheme for transcritical open channel flows. Journal of Hydraulic Research, 2010.,
vol. 48, № 4, p.p. 428-440.
[5] Horvat, Z., Spasojević, M., Isić, M. Matematičko modeliranje mreže otvorenih
tokova. Zbornik radova Građevinskog fakulteta 19, 2010., p.p. 21-34.
КАЛИБРАЦИЈА И ВЕРИФИКАЦИЈА ЛИНИЈСКОГ

МОДЕЛА ТЕЧЕЊА У МРЕЖИ ОТВОРЕНИХ
ТОКОВА
Резиме: Овај рад даје опис развоја линијског модела течења у мрежи отворених
токова са браном као унутрашњим граничним условом. Полазећи од de Saint-
Venant-ових једначина које су дискретизоване применом Preissmann-ове шеме,
једначине су линеаризоване и решаване комбиновањем Newton-Raphson-ове методе
и Thomas-овог алгоритма. Класичне једначине које се користе при моделисању
линијског течења, су допуњене додатним једначинама које су неопходне приликом
моделисања течења у сложеним системима отворених токова.
Кључне речи: Линијски нумерички модел, мрежа отворених токова

CALIBRATION AND VERIFICATION OF A 1-D FLOW

MODEL FOR A LOOPED RIVER NETWORK
Mirjana Isić1 UDK: 627.13:519.6
Summary: This paper presents the calibration and verification of a looped river network
model. The model was calibrated by altering the Strickler’s coefficient using three
different approaches, by simply assigning a constant value of the Strickler’s coefficient
in a cross section, defining the Strickler’s coefficient as a function of the discharge, and
finally by associating the Strickler’s coefficient to the local depth .The verification is
conducted by comparing the computed results, for all of the considered methods with
measurements on the Danube River for the time interval from January 1st to December
31st of the year 2006. Careful examination of the results allowed the selection of the
most suitable calibration method for future reference.
Keywords: Numerical model, looped river network, calibration, verification
1. INTRODUCTION
The aim of this paper is to advance the calibration of a one-dimensional flow model for a
looped river network, paying special attention to the selection and implementation of the
most suitable calibration approach. Despite the fact that 1-D models are widespread
(modeling flood prone river systems, channel network modeling, laboratory experiments,
etc.) Ref. [1, 2, 3], their proper calibration still presents a major challenge. Castellarin et
al. discussed useful guidelines for identification of the geometric description of natural
rivers [4]. K. W. Chau wrote a paper proposing a system that would help researchers in
the calibration process, and Vidal et al. provided the bases of a framework for the
calibration practice in 1-D river hydraulics [5].
The applied numerical model supports water flow modeling in looped river network [6]
with a dam as an internal boundary condition. The calibration is done by varying the
Strickler's coefficient along the domain using three approaches, finally evaluated through
the verification process.
2. MODEL APPLICATION
The 1-D open channel flow model is tested on a river network that consists of the
Danube (from the Iron Gate I Hydroelectric Power Station at rkm 943 to Novi Sad at
1
Mirjana Isić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e – mail: isicm@gf.uns.ac.rs

rkm 1254.15 with 292 computational points), Tisa (Titel at rkm 0 to Senta at rkm 123
with 40 computational points, including the dam in Novi Becej at rkm 62.35) and Sava
(from Belgrade at rkm 0 to Sabac at rkm 102.85 with 35 computational points). The
downstream boundary condition is the known water-level on the Iron Gate I. Upstream
boundary conditions are needed at all tributaries, hence the known discharge through
time was used at each one. The analyzed area on the Tisa river includes the dam at Novi
Becej. The simulation time is one year and 15 days, using the first 15 days as the
stabilization period. The computational time step was 15 minutes, while the distance
between computational points was approximately 1km on the Danube and 3km on the
Sava and Tisa rivers. These distances generally satisfy the optimal cross-sectional
spacing requirement in one-dimensional models [4].
Figure 1. The modeled river network (river names marked with italic)
3. THE CALIBRATION APPROACH
Common 1-D open channel flow models behave poorly in terms of flow distribution
across a section in a natural meandering channel with vegetated flood plains [7].
Therefore, model calibration remains a critical step in numerical modeling [5]. The
model used in this paper enables multiple calibrating options. The considered approaches
are calibration with a constant Strickler's coefficient, variable coefficient set as a
function of the discharge, and coefficient as a function of the depth. Each approach was
implemented on the examined domain and used for the model calibration and
verification. The criteria to evaluate the considered methods is the requirement of the
calibration process, the physical justification of the considered approach as well as the
results deviation from the measurements.
Appointing a constant Strickler's coefficient for each computational point is a widely
accepted calibration method. The final goal of this calibration approach is selecting only
one Strickler's coefficient at each cross section that will produce the best results. With
this in mind, all the modeled reaches are calibrated for the time interval of six days, for
each of these cases separately, resulting in six series of Strickler's coefficient for the

complete model. The final value of the coefficient for a cross section is obtained by
averaging the previously selected series.
Figure 2. Comparison of results and measurements at Zemun
Figure 3. Comparison of results and measurements at Titel
Although this approach can produce good results in the calibration process, using
constant Strickler's coefficient nstr for long term simulations proved to be inefficient,
since these values are valid in a certain interval of discharges located around the values
used for calibration Fig. 2. Varying the discharges in a broader range increases the
deviation between measurements and computed values as confirmed by the simulation
results on Fig. 3. These results indicate that instead of using constant nstr through the
simulation, a relationship enabling the variation of nstr throughout the computation
should be implemented. An additional issue of the constant coefficient nstr approach is

the excessive work it requires during the calibration, since its accuracy depends upon the
attention paid to selecting the characteristic discharges and their separate calibration.
Figure 4. Comparison of results and measurements at Belgrade
Inspired by this, the developed model was extended in order to allow the Strickler's
coefficient to change with the discharge. As a result, for an arbitrary cross section
multiple pairs of nstr and corresponding discharges are assigned, enabling the variation of
the roughness through the computation, thus producing better results in the verification
procedure (Fig. 4). This method introduced a controversy as a result of the Iron Gate I
dams influence. Ordinary, the increased discharge results in water level elevation, unless
dams are used to keep the water level at a constant value, when the discharge is low, or
dropping the water level in case of floods, when the discharge is high. This results in a
physically unnatural relation between nstr and the discharge, which can introduce
instabilities in the numerical solution. Another disadvantage of this method is that it has
the same requirements in the calibration process as the method with the constant nstr.
The issues with this approach are the vague physical meaning and the amount of work
needed to produce adequate results, that subsequently lead to the use of another approach
and connecting the Strickler's coefficient with the water depth.
Using the logarithmic velocity distribution, the friction factor Cd can be presented as
2

Cd  2
, (1)
 ln  Z 1
k 
where κ denotes the von Karman's constant, Z1 is the distance from the bed at which the
Cd is computed, defined as a fraction of the depth h, and k is the absolute roughness used
as the calibration parameter. After computing Cd, using Eq. (2) we obtain nstr,

g 1/ 6
 h . (2)
Cd
The k is used for calibration through Eq. (1), and afterwards, depending on the depth, the
Strickler's coefficient is computed, thus allowing a more reasonable calibration. Since
now the nstr depends on the local depth, the influence on the water level dictated by the
dam does not introduce inconsistencies. Another advantage of this method is that it
simplifies the calibration, since the impact of the discharge variations vanishes this way.
4. RESULT’S ANALYSIS AND VERIFICATION
Although the simulation period was from 1st of January to 31st of December 2006, in
order to analyze the studied approaches the results are compared and presented on a
shorter time interval (from 10 to 30 days). The results of the one year simulation are
given for the selected approach solely. Figure 2 shows the influence of the Iron Gate I
dam on the flow, displayed as frequent variations of the water level.
Due to the proximity of the downstream boundary condition, all of the considered
calibration approaches gave similar and good results.
However, as the distance from downstream boundary increases, the differences between
measured and computed results become more obvious. Considering the accuracy of the
presented results, the physical interpretation and the amount of work required in the
calibration process, it would be reasonable to model the Strickler's coefficient as a
function of depth.
Figure 5. Comparison of results and measurements at Novi Becej

Figure 6. Comparison of long term (one year) results and measurements at Beljin
Accordingly, the most suitable approach for future references is using the depth-
dependent model. In order to achieve clarity, the results are presented for a time interval
of only 55 days. Figure 5 shows the results for water levels at upstream and downstream
face of the dam in Novi Becej, and Fig. 6 presents results for Beljin. The agreement of
the computed and measured water levels is satisfactory, especially regarding the broad
range of water levels and discharges caused by the 2006 flood. Examining the results
confirms the developed models accuracy.
5. CONCLUSION
The considered model was implemented on a looped river network that consists of the
Danube River and all of its greater tributaries in Serbia. The calibration was done by
changing the Strickler's coefficient, using three alternate approaches. The first approach
used constant value for the Strickler coefficient for each cross section and produced poor
results for discharges that alter from the ones used for calibration. To address the later,
the Stricler's coefficient was assigned as a function of discharges at each cross section.
This approach also proved to be inadequate since it was time consuming and physically
unjustified. Thus, a third approach was introduced, that allowed the connection of the
Strickler's coefficient to the local depth leading to better results, intelligible reliance
between the roughness and local depth, and easier calibration. After determining the best
calibration approach, the results of a long term (one year) simulation were presented
endorsing the proposed calibration approach, as a simple, yet practical way of model
calibration.
ACKNOWLEDGEMENTS

REFERENCES
[1] Patro, S., Chatterjee, C., Singh, R., Raghuwanshi, N. S. Hydrodynamic modelling of
a large flood-prone river system in India with limited data. Hydrological Processes,
2009., vol. 23, p.p. 2774-2791.
[2] Husain, T., Abderrahman, W.A., Khan, H. U., Khan, S. M., Khan, A. U., Eqnaibi,
B. S. Flow Simulation Using Channel Network Model. Journal of Irrigation and
Drainage Engineering, 1988., vol. 114, № 3, p.p. 424-441.
[3] Isić, M., Horvat, Z., Spasojević, M. Eksperimantalna verifikacija linijskog modela
neustaljenog tečenja. Zbornik radova Građevinskog fakulteta 20, 2011., p.p. 25-31.
[4] Castellarin, A., Baldassarre, G. D., Brath, A. Optimal Cross-Sectional Spacing in
Preissmann Scheme 1D Hydrodynamic Models. Journal of Hydraulic Engineering,
2009., vol. 135, № 2, p.p. 96-105.
[5] Vidal, J-P., Moisan, S., Faure, J-B., Dartus, D. Towards a reasoned 1D river model
calibration. Journal of Hydroinformatics, 2005., vol. 7, № 2, p.p. 91-104.
[6] Horvat, Z., Spasojević, M., Isić, M. Matematičko modeliranje mreže otvorenih
tokova. Zbornik radova Građevinskog fakulteta 19, 2010., p.p. 21-34.
[7] Martin-Vide, J. P., Moreta, P. J. M., Lopez-Querol, S. Improved 1-D modelling in
compound meandering channels with vegetated floodplains. Journal of Hydraulic
Research, 2008., vol. 46, № 2, p.p. 265-276.
КАЛИБРАЦИЈА И ВЕРИФИКАЦИЈА ЛИНИЈСКОГ

МОДЕЛА ТЕЧЕЊА У МРЕЖИ ОТВОРЕНИХ
ТОКОВА
Резиме: Рад даје опис поступка калибрације и верификације развијеног модела
мреже отворених токова. Модел је калибрисан мењањем Strickler-овог
коефицијента користећи три различита приступа, задавањем константне
вредности Strickler-овог коефицијента по попречном пресеку, дефинисањем
коефицијента као функција од протицаја, и коначно, везивањем Strickler-овог
коефицијента за локалну дубину у попречном пресеку. Верификација модела је
урађена поређењем резултата, за све размотрене методе калибрисња, са
мерењима спроведеним током периода од 01.01.2006. до 31.12.2006. Детаљна
анализа резултата је омогућила избор најповољније методе за калибрацију
модела.
Кључне речи: Нумерички модел, мрежа отворених токова, калибрација,
верификација


LAB-SCALE EXPERIMENTS IN EXHAUSTED

ZEOLITE FILTER FOR BIOLOGICAL AMMONIUM
REMOVAL
Kökény István1
Salamon Endre2 UDK: 66.067.09:628.033
Summary: Research was made on a rarely applied form of biological ammonium
removal, a rapid filter (with at least 5 m/h flow velocity) dedicated solely for
nitrification. A model equipment was operated with raw water of relatively high
ammonium content (> 2,5 mg/l), in order to gain information about the limits and
capacities of this method. Results have shown that this process can remove the requested
amount of ammonium, efficiency is stable enough and the biological growth can be
easily controlled by simple backwash methods. Further research needed to observe the
effect of operating conditions (hydraulic load, filter geometry, backwash strategy) and
water quality (mainly alkalinity, iron and manganese content) on the efficiency of
nitrification and nitrogen balance. The aim of the research is to study such a nitrifying
rapid filter that can reduce the ammonium load for the subsequent drinking water
purification process steps, and provides an alternative of breakpoint chlorination and
other expensive technologies.
Keywords: Ammonium, nitrifcation, rapid filtration
1. INTRODUCTION
The maximum admissible ammonium content in drinking water in Hungary has strictly
lowered by law from 2,0 mg NH 4 / dm3 to 0,5 mg NH 4 / dm3 regarding subsurface water
+ +
from confined aquifers. Nearly on twenty percent of the settlements, ammonium content
of supplied drinking water fails to fulfil this new requirement, affecting more than fifteen
percent of the population (2250401 capita in 835 settlements [1]). In most cases
breakpoint chlorination technology was the applied solution, regardless its disadvantages
[2]. There were only a few cases where the already available treatment process allowed
application of biological ammonium removal. In these cases only spontaneous
nitrification in filters for iron removal had been utilized. Though this provided some
1
Eötvös József College, Institute of Urban Water and Environmental Engineering, Environmental
Technologies Workgroup, 14 Bajcsy-Zsilinszky Endre utca, 6500 Baja, Hungary
2
Eötvös József College, Institute of Urban Water and Environmental Engineering,Water supply and Drainage
Workgroup, 14 Bajcsy-Zsilinszky Endre utca, 6500 Baja, Hungary

factory scale experience in this matter already, independent ammonium removal process
steps never introduced into drinking water treatment.
Research was made on a rarely applied form of biological ammonium removal, a rapid
filter (with at least 5 m/h flow velocity) dedicated solely for nitrification.
2. LABORATORY EQIUPMENT AND HYDRAULIC OPERATING

CONDITIONS
The model equipment was a standing plastic pipe (Fig. 1.), partly filled with roughly
shaped plastic objects with 1,5-2 cm diameter and its lower part filled with zeolite
(trademark: Granofilter, particle size: 2-3 mm). The raw water was introduced at the top
of the filter, where it became nearly saturated with oxygen due to the trickling effect on
the large surface of the media and to the free fall and splash down below to the
headwater of the second filter. Feeding of the
filter with raw water was started late February in
year 2013. The adsorption capacity of the zeolite
media had been already exhausted and
ammonium removed from the water only by
biological means after two months by the time
of the experiments. Filtration velocity was
between 4.5 – 7.0 m/h because of the periodic
pressure changes in the hydrophore tank. Over
the three months of operation the water feed
stopped for approximately 36 hour long periods
in the weekends.
Only two occasional backwashes needed over
the sampling period a month apart: 27th May
and 1st of July. It took the headwater a month to
reach the overflow pipe due to the increased
pressure loss in the filter. 0,9 m increase in the
water level occurred during treating
approximately 1380 bed volume of water (1380
times the volume of the filter media, in this case Figure 1. Sketch of model equipment
8 m3 of water in 5,78 dm3 filter media).
(dimensions in mm)
3. WATER QUALITY
Two different water qualities were studied. In the first period until 25th of June raw
water from a groundwater well was introduced to the filter. Tap water was used in the
second period from 1st of July and its ammonium content had been set to an average of
5,0 mg NH -N / dm3 by adding ammonium-chloride. The characteristics of the two water
+
4
shown in Table 1.

Table 1. Characteristics of raw water used for biological ammonium removal

Parameter name and unit Groundwater Tap water
Nitrite (mg N / l) 0.12-0.51 0.05-0.13
Nitrate (mg N / l) 0.4-2 0.1-1.,4
Ammonium (mg N / l) 0.25-3,0 4.0-6.3 (added manually)
CODps (mg O2 / l) 1.5-3.0 0.9-1.5
m-alkalinity (mmol / l) 9.4-10.9 4.2-7.0
Conductivity (μS/cm) 1130-1393 572-664
pH 6.28-6.77 6.51-7.13
Temperature (oC) 17.3-23.2 23.3-26.8
Dissolved oxygen (mg O2 / l) 1.4-2.5 1.25-1.90
Total dissolved iron content of the inlet water was less than 0,04 mg Fe / dm3, total
arsenic content was less than 1,5 μg/dm3. Ammonium content of the groundwater
dropped significantly on rainy days. Though the dissolved iron content was negligible,
the hydrophore system and the pipeline had significant amount of iron precipitation in
them. Some small flocks of oxidised iron reached the zeolite filter media, but they were
retained in the top layer, never entering the internal pores.
4. RESULTS
Two different raw water qualities are identifiable on the time series of the measured
ammonium contents (Fig. 2.):
Figure 2. Time series of measured ammonium content

Analytic results of samples from different places show that there is a significant
nitrification on the trickling media. Measured nitrite content was also higher in the
headwater of the second filter after aeration on trickling media, than in the raw water or
in the filtrate. There was not any major setback in the efficiency of nitrification after
backwashing the filter. Possible reasons are that the biofilm was not washed out from the
pores of the zeolite and the bacteria have been rapidly populated the zeolite filter from
the trickling media above. The explanation for the poor results of the last two samples is
that the filtrate was recirculated back and the removed ammonium content was replaced
in it. This caused nitrate to accumulate in the water up to 15 mg N /dm3 and more
importantly alkalinity to drop below 3 mmol/dm3. Observed decrease in ammonium
content was approximately 1,0 – 2,0 mg NH -N / dm3 regarding the whole filter.
+
4
Nitrogen balance was also investigated separately for the trickling media and zeolite
media. It is not yet clear that which one of them was less inhibited or more efficient in
nitrification, because of fluctuations in water quality. Nitrification rate for the whole
model is estimated to 5 – 10 mg NH -N / (dm3 · h), retention time calculated from the
+
4
bed volume and the flow rate. This suggests that under more steady conditions this
method is capable of removing the requested amount of ammonium from the raw water
to meet with the drinking water requirements. Similar results of 7 mg NH -N / (dm3 · h)
+
4
were measured under nearly similar conditions in rapid sand filter [3]. To check nitrogen
balance of the process, the amount of ammonium loss and the increase of the inorganic
nitrogen (nitrite and nitrate) content were calculated. Ammonium loss and increase of
the inorganic nitrogen are in acceptable correlation and there is no significant difference
between them. Total nitrogen loss also in correlation with the loss of inorganic nitrogen
(Fig. 3).
Figure 3. Time series of nitrogen balance

The differences in nitrogen balance are mainly due to the assimilation of nitrogen into
the biomass. Inorganic nitrogen forms were measured by photometric methods and total
nitrogen measured by TOC equipment. There are nearly error rates of 10% in the latter
method, which make hard to carefully study the total nitrogen balance.
Even in this experiment with rather fluctuating conditions there were only nitrite peaks
in the filtrate when sudden changes occurred. The measured nitrite content is shown in
Fig. 4.:
Figure 4. Time series of measured nitrite content
Since usually there is negligible amount of organic nitrogen in our subsurface water
reservoirs, the easy photometric measurement of the inorganic nitrogen forms is
satisfactory to operate biological ammonium removal processes for now. Results
revealed that subsequent studies needed on total nitrogen balance, and to find
correlations between the organic nitrogen forms and the operating conditions of
biological ammonium removal processes.
REFERENCES
[1] Csanády M.: A hazai ivóvízminőségi helyzet a nemzetközi előírások tükrében. ELTE
TTK, Buadpest, 1994
[2] Lewis, W.M.: Developments in Water Treatment - 2. Applied science publishers
Ltd, Barking, 2005

[3] Lopato, L., Röttgers, N., Binning, P., Arvin, E.: Heterogeneous Nitrification in a
Full-Scale Rapid Sand Filter Treating Groundwater. J. Environ. Eng., 2013, 139(3),
375–384.

EXPERIENCES OF SEDIMENT TRANSPORT

RESEARCH
Dániel Koch1
László Tamás Vas2
Enikő Anna Tamás3 UDK: 556.047(439)
Summary: The Institute of Hydraulic engineering and Water management of Eötvös
József College (Baja, Hungary) has been involved in the research of fluvial sediment
transport processes for more than 10 years. The importance of sediment investigations is
nowadays much underlined by the Water Framework Directive of the EU. But sediment
measurements are different in different countries of Europe, and even inside Hungary.
Sediment sampling was hardly systhematic in the past, and most of the sampling
campaigns did not follow hydrological processes. Our main goal is to systhematize and
methodologically develop sediment sampling and analysis, in order to supply suitable
datasets to state-of-the art hydro-dynamical and transport modeling.
Keywords: Sediment, suspended load, bed load, sampling, analysis
1. INTRODUCTION
The Institute of Hydraulic engineering and Water management of Eötvös József College
(Baja, Hungary) has been involved in the research of fluvial sediment transport
processes for more than 10 years. The importance of sediment investigations is
nowadays much underlined by the Water Framework Directive of the EU (60/2000/EC),
because there is a requirement to continuously monitor morphological processes in order
to help determine changes in the status of waterbodies [TAMÁS 2005].
After the genesis of the sediment, the water – as a transporting medium- whirls it, and
it’s moving raises a several complicated inter-related problems. On the upper section of a
river (which have a large slope), there is enough energy to snatch the sediment up. Thus
the bed load is specific on the upper section of the rivers. On the middle and the lower
section the rate of the bed load is getting lesser, while the rate of suspended load is
getting higher [GRAF 2000]. During the movement of the sediment the fragmenting of it
1
Dániel, Koch, Water management technician, Eötvös József College, Institute for Hydraulic engineering and
Water management, Bajcsy-Zs. u. 14., Baja, Hungary. tel: +36 79 523900 113, e – mail: koch.daniel@ejf.hu
2
László Tamás, Vas, Water management technician, Eötvös József College, Institute for Hydraulic
engineering and Water management, Bajcsy-Zs. u. 14., Baja, Hungary. tel: +36 79 523900 116, e – mail:
vaslaszlo1991@gmail.com
3
Enikő Anna, Tamás, Civil engineer, Eur.Ing., PhD., director of Institute, associate professor, Eötvös József
College, Institute for Hydraulic engineering and Water management, Bajcsy-Zs. u. 14., Baja, Hungary. tel:
+36 79 523900 114, e – mail: tamas.eniko@ejf.hu

is discernible. In Hungary most of the rivers have middle sections. The bed of these
rivers are partially meandering. At these sections the methods of the river regulation is:
flood controlling and cutting through the overdeveloped bends. This methods have a
consequence of raising slopes. The raising slopes raise the sediment-transporting
capacity too. The river doesn’t snatch the sediment on the upper section, thus the river
snatches up the missing sediment from the bed. This phenomenon erodates the bed. At
the types of beds we must calculate with the reducing of the bed. At the case flood, we
can observe reducing beds and silting floodplain because of the anthropogenic effects.
The silting of the floodplains endangers the good ecological state as those getting under
the water with higher and higher water-level. For the engineers, because of these reasons
the samplings of sediment and processing at the laboratory is very important.
2. METHODS
Sediment measurements are different in different countries in Europe [SCHWARZ ET

AL. 2008]. Methodologies and samplers are different, both in the field and during
laboratory analysis as well. Even in Hungary, sampling and laboratory techniques have
changed several times in the past. Also, sediment sampling was never really systhematic,
and the sampling campaigns did not follow the hydrological processes [TAMÁS 2008].
That is how sediment data can hardly be compared; and the data series are
inhomogeneous and they cannot be statistically analysed. The majority of the existing
sediment data in Hungary are not suitable for the data supply needs of state-of-the-art
numerical modeling. It is even problematic to describe the connections between water
flow (discharge) and sediment transport, because data are scarce and irregular. Even the
modern sampling methods (Acoustic Doppler Current Profiler [ADCP],Laser In Situ
Scattering and Transmissometry [LISST]) need calibration. Under the calibration we
understand sampling and processing. For these reasons we need appropriate (both for
quantity and quality) sampling of sediment.
Fieldwork
We have collected sediment samples in relation to three sampling campaigns in frame of
two projects:
● DANUBE EHT 2010 IPA CBC HU-SRB/0901/221/001
- 350 suspended load samples, 70 bed material samples
● TÁMOP 4.2.2.B-10/1-2012-0032 Tudományos képzés műhelyeinek támogatása
az Eötvös József Főiskolán (Scientific training at EJF)
- 75 suspended load samples, 10 bed-load samples, 10 bed material
samples
In our work, we collected bathymetry and free-surface elevation data along the entire
reach with bathymetry surveyed along transect lines set 100 meters apart, and free-
surface elevations measured at every river kilometer [TAMÁS ET AL. 2012]. At the
same time, detailed measurements were carried out at cross-sections 1 km apart. The
measurements taken at each of the cross-sections included: the ADCP (Acoustic Dopler
Current Profiler) flow discharge measurements along multiple transects from a moving

vessel, followed by simultaneous flow velocity measurements and sediment and

sampling at each of the data verticals. The simultaneous measurements and the sampling
along each of the verticals included the ADCP measurement of the three flow velocity
components carried out from a stationary vessel. The collected samples were processed
in the laboratory to provide selected sediment and water-quality parameters.
Sampling methods
The sampling of suspended sediment:

- sampling it in a cross-section of a river
- In a cross-section sampling in several (5-7-9) verticals
- In a vertical sampling in several (5-10) depths
Each of the depths we were collecting point-samples.
The pump-sampler is applicable if during the measurement the distance between the
water-level and the suction side of the pump doesn’t exceed the suction lift of the pump.
The velocity can’t be more than 1,8 m/s and the depth has to be over 1,0 m. The
sampling must be at the speed and discharge that the velocity of the inflowing water is
the same as the velocity of the river. The pressure side has to be parallel with the current.
Suspended load sampling with pump (Danube, Mohács)

The bed load is moving intermittently on the bed, beacuse of the permanently changing
sliding force. The bed load samplers disturbe the currents, thus they have an effect on the
moving bed load. During the choosing of the sampler we have to minimalize the
disturbance.
The sampling of the bed load usually happens with the Helley-Smith sampler or an
another version of it. The equipment has different gap for each type of river. The gap
depends on the grainsize and the mass flow of the sediment.
Falling over of the sampler is a frequent mistake. Usually a big gravel stuck under the
sampler, thus the sediment flows under the sampler.

For the elimination of this mistake, usually a camera is fixed in front of the sampler,
which is recording it’s opening. There is a screen on the boat, where we can observe the
sampling and the disturbing effects.
Helley-Smith bed-load sampler Bed load of the Drava river (Botovo)
Often because of the big depth or the high velocity we can’t sample the bed load. In this
case we ought to sample the bed material. The grain-distribution of the bed material we
can conclude the type of the bed material. We can collect samples both of them because
they are completing each others’ results.
We sampling the bed material with a bucket-sampler. Circle-profiled opening is for
sleazy beds. For armoured beds, the opening of the sampler has to be sharped. The
sharped sampler is digging into armoured beds.
Bucket samplers (picture: DDVIZIG)
Experiments to measure suspended sediments with laser method:

LISST measuring equipment (picture: DDVIZIG)
The Institute of Hydraulic engineering and Water management of the Budapest

University of Technology and Economics used to make some testing and authenticating
measurement with LISST-100 in the IPA project called Dráva morphological
monitoring.
Processing of the sediment samples
In addition to the samples we collected ourselves, we also carried out the laboratory
analyses of further two sample sets:
● Dráva morphological monitoring IPA CBC HU-HR/1001/112/0009
- 125db suspended sediment sample , 75db bed load sample,
75db bed sample
● "MORE" project
- 175db suspended sediment sample, 35db bed load sample,
35db bed sample
During the processing of the bed samples and the bed load samples, we dried the
samples at 105°C, until a constant weight. We measured their weight then we separate
each fractions with a sieve. If the residue of the sieving is more than 10%, we have to
elutriate it.
After a 24 hours elutriation we decant the water from the suspended sediment. We
measure the volume of the removed water. After we measured the volume of the rest
water on the suspended sediment, we wash it to a glass-bowl. After a 24 hours drying,
we measure the weight of the sediment. Dividing the weight of the sediment with the
volume of the water we receive the concentration of the suspended sediment. We put the
sediment with known weight into an aluminium-porringer with 0,65 m/m % NH4OH.
This reagent promotes anti-coagulation. We store the samples in this reagent for 24
hours. Then after we separate the fractions by sedimentation. We perform the
sedimentation in a modified Atterberg-type tubular elutriator. We pour the samples into
a vertical glass-cylinder, which is filled with NH4OH. We measured the temperature of
the NH4OH, so we know the sedimentation time of each fractions. In these times we

depress the elutriated sediment into some glass-bowl. The weights of each fractions is
measureable after drying. With this elutriater we can separate 6 fractions.
3. EXPERIENCES
● The concentration of the suspended sediment changes in a broad interval: 0,01 –

0,3 g/l
● For the accurate measuring an analytical balance is necessary (measuring until
230 g with 0,00001 g accuracy)
● The elutriator demands precise treatment and big attention
● Drying and measuring the samples twice is lowering the accuracy
● Measuring the samples after drying is complicated, because of the sticking of the
sediment. This is lowering the accuracy too.
● Raising the volume of the samples makes the accuracy better, but with the
volume, the weight is raising too.
● Defining adequate mass flow curves needs more samples from different
hydrological environment.
● A few sample is not appropriate for the modern data needs. The few samples is
not suitable for the calibration of modern tools (ADCP, LISST). They aren’t
suitable for using at complicated hydrodinamical modells.
4. OPPORTUNITIES OF DEVELOPMENT
The development is for lowering the investigation-time and the human-resources needed.
The planned innovation activity is for developing an existing technology and using it in
practice. The existing technology is a sedimentation analysis, in which we collecting the
elutriating suspended sediment in a dial, while we measuring the raise of its weight.
From the collected data we can define the grain size distribution without collecting,
drying and measuring subsamples.
During the development we have to define the parameters of components, the accuracy
required and the technique of reaching it. We have to make a measuring set and its
method of operation, and the documentation of it. Using the sedimentation balance we
can avoid the drying and measuring for two times, which is increasing the mistake. The
losses also increasing the mistake.
During the sampling, we done simultaneous ADCP measuring with no moving boat for
assign the sample with its velocity vector. This will be a chance to calibrate the ADCP.
The ViSea DAS PDT program is appropriate for finding link between ADCP data (from
the reflected strenght of signal of a cell) and suspended sediment concentration. At the
same time using the program is slightly complicated. It doesn’t separate the calibration
and the measuring methods. This program is good at showing the result at 3D, but the
subresults can’t exportable.
The LISST is expensive and can measure in a narrow interval. But with this tools we can
measure the grain size distribution and the concentration in-situ. Because of this, this
tool needs a lot of concentration and grain size distribution for its calibration.

REFERENCES
[1] Bogárdi J. (1978): Sediment transport in alluvial streams., Akademiai Kiado,

Budapest, Hungary, p.826, 1974.
[2] Graf W.H. (2000): Hydraulique Fluviale - Écoulement et phénomènes de transports
dans les canaux à géométrie simple, vol. 16, Lausanne, Suisse, Presses
Polytechniques et Universitaires Romandes.
[3] Rákóczi L., Szlávik L., Sziebert J., Tamás E.A., Süveggyártó A.M., Koch G. (2012)
Sediment analysis study under the project of “Dráva morphological monitoring”
REFERENCE: HUHR/1001/1.1.2/0009. Research report. 2012.
[4] Schwarz U., Babic-Mladenovic M., Bondar C., Gergov G., Holubova K., Modev S.,
Rákóczi L., Rast G., Steindl J., Sorin T., Tamás E.A. (2008): Assessment of the
balance and management of sediments of the Danube waterway: Current status,
problems and recommendations for action. Working paper for the Danube River
Basin. pp. 1-60.
[5] Sziebert J. (2011.): Lebegtetett hordalékhozam mérés tapasztalatai ADCP-vel
(előadás – Magyar Hidrológiai Társaság – XXIX. Vándorgyűlés, Eger)
[6] Tamás E. A. (2003): Hullámtéri morfológiai folyamatok vizsgálata, különös
tekintettel a hordaléklerakódásra. - Kutatások az Eötvös József Főiskolán, 3: 81-97.
[7] Tamás E. A. (2005.): Morfológiai célállapot-meghatározás kérdései és lehetőségei a
magyarországi alsó Duna-szakaszon . - Kutatások az Eötvös József Főiskolán, 5:
255-262.
[8] Tamás E.A. (2008): Változások a Duna hordalékszállításában és annak
vizsgálatában. KUTATÁSOK AZ EÖTVÖS JÓZSEF FŐISKOLÁN 2008:(8) pp.
119-128.
[9] Tamás E.A., Varga A., Sziebert J., Mátrai I., Lengyel Varga A., Spasojević M.
(2012): The Danube River simultaneous bathymetric, flow, sediment and water
quality data collection. In: Marko Ivetić, Radomir Kapor, Jasna Plavšić (ed.) 16th
Conference SDHI and SDH, Donji Milanovac, Szerbia, 2012.10.22-2012.10.23.
University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering. pp. 204-216.
[10] Tamás E.A., Varga A., Sziebert J., Varga Gy., Koch D. (2013): A Vén-Duna
mellékág vízszállításának és hordalékviszonyainak vizsgálata: 15 évvel az élőhely-
rekonstrukciós célú részleges megnyitás után. In: Szlávik Lajos, Kling Zoltán,
Szigeti Edit (ed.). XXXI. Országos Vándorgyűlés : Magyar Hidrológiai Társaság.
Gödöllő, Magyarország, 2013.07.03-2013.07.05. Budapest: Magyar Hidrológiai
Társaság


УЛОГА МОДЕЛИРАЊА КАНАЛИЗАЦИОНИХ

СИСТЕМА НА ПРИМЕРУ ГРАДА ВРАЊА
Милош Трајковић1
Драган Милићевић2 УДК: 628.21:519.87(497.11Врање)
Резиме: Да би се избегле грешке приликом планирања, пројектовања, грађења и
експлоатације канализационих система, потребно је познавање свих елемената,
њихове функције и начина рада у оквиру целог система као целине. Коришћење
савремених информационих технологија, симулационих и оптимизационих модела,
значајно олакшава упознавање елемената система и њихове функцијe и
хидрауличких параметара и омогућава да се проблеми у систему на време открију
и уклоне. У овом раду приказана је примена симулационих модела за анализу
постојећег стања канализационог система града Врања и предложеног решења
будућег стањa канализационог система сепаратног типа. У раду се, на примеру
града Врања, указује на значај примене симулационих модела за анализу стања у
канализационим системима, а посебно за анализу потреба и оправданости
проширења /реконструкције система.
Кључне речи: Моделирање канализационих система, управљање канализационим
системима
1. УВОД
Градски канализациони системи су једни од најважнијих јавних инфраструктурних

система које градови и други корисници користе и одржавају. Дужина
канализационих система, чак и мање развијених земаља, мери се десетинама, па и
стотинама хиљада километара, а трошкови њихове изградње и одржавања
стотинама милиона, па и милијардама долара [1].
Убрзани развој компјутерских технологија, развој и доступност програмских пакета
намењених моделирању канализационих система, значајно олакшава упознавање
елемената система, њихове функције и хидрауличких параметара и омогућава да се
проблеми у систему благовремено открију, квантификују и смање до економскo
оправданих граница, а да се у нове инвестиције улази тек по окончању претходних
послова. Данас за моделирање канализационог система као кључне компоненте
управљања у реалном времену, постоји велики број софтверских пакета. У овом раду
1
Милош Трајковић, маст.инж.грађ., студент докторских студија, Универзитет у Нишу, Грађевинско-
архитектонски факултет, Aлександра Медведева 14, Ниш, Србија, e – mail: mr.milostrajkovic@gmail.com
2
др Драган Милићевић, доцент, Универзитет у Нишу, Грађевинско-архитектонски факултет,
Александра Медведева 14, Ниш, Србија, e – mail: drgara@gaf.ni.ac.rs

се указује на велики значај примене симулационих модела за анализу стања у

канализационим системима, на примеру канализационог система града Врања. Овакав
приступ има велики значај, јер омогућава предвиђање одговора реалног система у
најразличитијим условима експлоатације и дефинисање најповољнијих управљачких
дејстава чији ефекат ће бити процењен на моделу, пре него што се време, новац и
материјал уложе у физички део система.
2. КАНАЛИЗАЦИОНИ СИСТЕМ ГРАДА ВРАЊА
Град Врање се простире на територији од око 860 km2. Врање је економски,

политички и културни центар Пчињског округа. Према попису становништва из
2011. године, на подручју града Врања укупно је пописано 75.933 становника,
односно 22.691 домаћинство. У погледу комуналне делатности, може се рећи да је
у граду највише урађено на уређењу саобраћајница и електрификацији свих
насеља у граду, док је хидротехничка инфраструктура реализована много
скромније. Почетак изградње јавне канализације у Врању датира од шездесетих
година прошлога века и то по сепарационом систему. Међутим, изградња кишне
канализације је знатно каснила за фекалном, тако да данас фекална канализација
има укупну дужину од око 85 km и покрива око 75% подручја насеља, док кишна
канализација има укупну дужину од свега око 3 km, или мање од 10% потребног
обима [2]. Фекална канализација је временом прерасла у општи систем којим се
прихватају и одводе, отпадне воде становништва, углавном све индустријске
отпадне воде, које се претежно без предтретмана изливају у канализацију и
атмосферске воде. Главни колектори канализационог система су пречника Ø400 до
Ø500 и углавном су од керамике, PVC-а, а у мањој мери од бетон и азбест-цемент.
Диспозиција отпадних вода се врши преко три излива, без икаквог пречишћавања,
у три различита реципијента - притоке Реке Јужне Мораве [2].
Због природних топографских карактеристика града, постојећа канализација је
недовољна да прими сву отпадну воду и кишницу која се слива у градску
канализацију, па се најчешће у пролеће и јесен, када су и падавине највеће,
отпадна вода често излива. Из наведеног разлога, неопходно је предузети одређене
мере на решавању проблема који се јављају у систему. Такође, у интересу опште
санитације насеља, неопходна је и доградња фекалне канализације у деловима
насеља где она још не постоји.
3. ХИДРАУЛИЧКИ МОДЕЛИ КАНАЛИЗАЦИОНОГ СИСТЕМА
За анализу постојећег и будућег стања канализационог система за прикупљање и

одвођење отпадних и атмосферских вода града Врања, развијени су хидраулички
модели канализационог система коришћењем програма EPA SWMM верзија 5.0.022.
Канализациони систем града Врања за постојеће стање је моделиран као општи
систем. Хидрауличким моделом канализационог система су обухваћени главни
колектор и секундарни колектори првог и другог реда укупне дужине око 40 km, док
су секундарни колектори вишег реда, који немају битнији утицај на хидраулику
система, уклоњени и замењени одговарајућом количином отпадних вода у чворовима.

Скелетизацијом канализационе мреже (слика 1), добијен је хидраулички модел са 80

подсливова, 80 чворова, 77 деоница и три излива [3,4]. Карактеристике канализационог
система (дужине деоница, коте чворова) дефинисане су на основу расположиве
документације и консултација са представницима јавног предузећа "Водовод" Врање.
Слика 1. Скелетизована канализациона мрежа града Врања (тренутно стање)
Канализациони систем града Врања за будуће стање је моделиран као сепаратни

систем, при чему садашња канализациона мрежа општег типа постаје фекална
канализациона мрежа за будуће стање, док се атмосферска канализација за будуће
стање пројектује по истој траси као и фекална, али са мањом дубином укопавања цеви
и већим пречницима, који су срачунати на основу меродавних количина атмосферских
падавина. Хидраулички модел фекалне канализације за будуће стање (слика 2 лево) има
исте елементе и карактеристике као и модел постојећег стања канализације општег
типа, осим количина отпадне воде. Хидраулички модел будућег стања атмосферске
канализације (слика 2 десно) има такође исте елементе као и модел постојећег стања
канализације општег типа, осим дубина укопавања и пречника цеви [3].
Слика 2. Скелетизовани модел будућег стања феклне канализације (лево) и

скелетизовани mодел будућег стања атмосферске канализације (десно)

Максимална дневна количина санитарних вода у чворовима је срачуната на основу

броја стамбених јединица и индустријских капацитета, који припадају одређеној
деоници, односно одређеном чвору, за садашње стање, односно за за пројектни
период од 40 година. Рачунска количина атмосферских вода је срачуната на
основу интензитета падавина за разматрано подручје реда двододишње кише,
коефицијента отицања и површине слива за сваку сливну површину.
4. АНАЛИЗА И ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА МОДЕЛИРАЊА
На развијеним хидрауличким моделим су извршене континуалне симулације за

период од 24 часа, са усвојеним променама коефицијента часовне неравномерности
за различите категорије потрошача и на основу хидрограма отицаја двогодишње
кише. У овом раду се приказује део резултата симулација на хидрауличким моделима
канализационе мреже за најнеповољнија стања која се јављају у канализационој
мрежи, односно највећа оптерећења која се јављају у 7:00 часова (највеће количине
санитарних отпадних вода) и 09:30 (највеће количине атмосферских отпадних вода
према хидрограму отицаја за двогодишње кише). Остали резултати се због
обимности не прилажу, а налазе се у архиви Лабораторије за Санитарну технику
Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу. Напомиње се да мерења у
канализационом систему за потребе тестирања и калибрације модела нису вршена.
Сличност резултата модела са стварним стањем у канализационој мрежи је
констатована у консултацијама са представницима ЈП “Водовод” Врање.
Неки од резултата добијених на моделу постојећег стања канализационог система
града Врања приказани су на слици 3 [3].
Слика 3. – Плављење у чворовима канализационе мреже у 9:30 h (највећа количина

атмосферских отпадних вода), стање на карактеристичној деоници од KO14 до
излива и хидрограм изливања у контролном окну КО41 – постојеће стање
Анализом резултата континуалних симулација на моделу постојећег стања

канализационог система општег типа (слика 3), уочено је да у сушним периодима,

када се прикупљају и одводе само фекалне отпадне воде мрежа нормално

функционише. Међутим у периодима појаве падавина реда двогодишње кише, у
систему ће се јавити бројни проблеми, посебно при појави максималних количина
санитарних и атмосферских отпадних вода у току дана. У тим периодима у току дана
јавља се преоптерећење система и изливање значајних количина воде из контролних
окана, скоро у целој канализационој мрежи, у трајању од по неколико сати. У неким
низводним контролним окнима јавља се изливање у трајању од неколико сати са
максималном количином од преко 100 l/s, а у контролном окну 41 које се налази у
непосредној близини излива јавља се изливање у трајању од око 2 сата са
максималном количином од преко 350 l/s (слика 3 десно, доле). Анализом резултата
континуалних симулација на овом моделу потврђено је да у садашњим условима,
капацитет канализационе мреже не задовољава потребе становништва града Врања
при већим падавинама и да треба предузети одређене мере на решавању проблема који
се јављају у систему.
Анализама на хидрауличком моделу, различитих варијантних решења, као
најадекватнија мера за решавање проблема у канализационој мрежи града Врања
верификовано je раздвајање фекалне и кишне канализације у целом граду и изградња
кишне канализације, па је на хидрауличким моделима за будуће стање анализиран
сепаратни систем каналисања. Неки од резултата добијених на моделу будућег стања
атмосферског канализационог система града Врања приказан је на слици 4 [3].
Слика 4. – Стање у атмосферској канализационој мрежи у 9:30 h (највећа

количина атмосферских отпадних вода) и на карактеристичној деоници од KO14
до излива и хидрограм отицања на изливу КО7 – будуће стање
Анализом резултата динамичких симулација на моделима предложеног решења

будућег стања како фекалног, тако и атмосферског канализационог система (слика
4) уочено је да мреже нормално функционишу, да нема преоптерећења и да ни при
максималним количинама санитарних и атмосферских отпадних вода нема
изливања у чворовима канализационе мреже, чиме је предложено решење будућег
стања каналзационе мреже верификовано као исправно.

5. ЗАКЉУЧАК
Због изузетног значаја канализационих система и великих проблема који се

јављају у њиховој експлоатацији данас се у свету њиховом планирању и
управљању поклања велика пажња, применом савремених информатичких
технологија.
Овакав приступ код нас најчешће има декларативну подршку, али у пракси на
примени оваквог приступа у планирању и управљању канализационим системима
није много учињено.
У овом раду се још једанпут указује на значај примене симулационих модела за
анализу стања у канализационим системима, на примеру канализационог система
града Врања.
Иако није извршена калибрација хидрауличког модела канализационог система
града Врања и није квантификована сличност добијених резултата на моделу са
стварним стањем канализационе мреже, развијени иницијални модел је знатно
помогао да се боље упозна стање у канализационом систему и открију проблеми
који се јављају у његовој екплоатацији.
Да би модел био употребљив за даље анализе и истраживања и за моделирање како
садашњег, тако и будућег стања канализационог система града, пре свега треба
калибрисати модел.
Као што је у раду приказано, анализом резултата симулација чак и на иницијалном
моделу система, који није калибрисан, могу се добити веома значајне информације о
канализационом систему, уочити проблеми и дефинисати најповољнија решења тих
проблема.
Истраживања презентована у овом раду финансирана су од стране Министарства

просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у оквиру пројекта
“Развој система подршке одлучивању за потребе интегралног управљања водним
ресурсима на сливу“, ев. број ТР37018.
[1] Милићевић Д., Милићевић С.: Интегрално управљање комуналним системима

за диспозицију отпадних вода, Седма међународна конференција "Водоводни и
канализациони системи", 2007., Зборник радова, стр. 144-152.
[2] Институт за водопривреду “Јарослав Черни”: Генерални пројекат сакупљања,
одвођења и пречишћавања отпадних вода града Врања, Врање, 2005.
[3] Трајковић, М.: Анализа система за каналисање града Врања, Дипломски рад,
Грађевинско-архитектонски факултет, Ниш, 2011.
[4] Трајковић, М., Милићевић Д., Димитријевић Д.,: Улога моделирања канализационих
система у анализи система на примеру града Врања, Наука + пракса бр 16
2013., стр. 95-102.

THE ROLE OF SEWAGE SYSTEMS MODELING ON

THE EXAMPLE OF VRANJE TOWN
Summary: In order to avoid the mistakes during planning, designing, constructing and
exploitation of sewerage systems, it is necessary to have the knowledge of all the
elements, their functions and ways of working in the system framework as a whole. The
use of modern information technology, models of simulation and optimization,
significantly facilitates acquiring knowledge of the system elements function and their
hydraulic parameters and enables to detect problems in time and eliminates them. This
paper presents the application of simulation models for the analysis of sewerage system
current state of Vranje town and proposed solution of the future state of sewerage
system separate type. The paper points, on the example of the city of Vranje, the
importance of the implementation of simulation models for analysis of the sewerage
systems, and particularly for analysis of the requirements and feasibility of the
expansion /reconstruction of the system.
Keywords: Sewerage system modelling, sewerage system management


УТИЦАЈ НИВОА ДОЊЕ ВОДЕ НА

ХИДРОДИНАМИЧКЕ ПРИТИСКЕ У СЛАПИШТУ
Маријана Дамњановић1
Бојан Миловановић2
Радомир Капор4
Владан Кузмановић5
Љубодраг Савић6 УДК: 532.535:532.572
Резиме: У раду се анализирају хидродинамичка оптерећења која делују на дно и
зидове слапишта, на основу мерења притисака у изабраним тачкама на физичком
хидрауличком моделу. За различите потопљености хидрауличког скока, мерено је
на великом броју мерних места, тако да је добијена поуздана расподела хидро-
динамичког оптерећења.
Кључне речи: Слапиште, хидродинамичко оптерећење, флуктуација притисака
1 УВОД
Слапиште (умирујући базен), у коме се ствара вртложни ваљак хидруличког ско-

ка, је један од најчешће коришћених типова умиривача енергије. Хидраулички
скок у слапишту представља нагли прелаз из бурног у мирно струјање воде, пра-
ћен знатним расипањем кинетичке енергије тока због образовања вртлога великих
размера. Одлика овог процеса су и флуктуације (пулзације) притисака, посебно
изражене на плочама дна, бочним зидововима и осталим бетонским елементима
базена. Ове флуктуације су се показале као један од главних узрока хаварија на
базенима (нпр. испливавање плоча), те је један од кључних корака у пројектовању
управо одређивање максималне величине флуктуационе силе (F`). Стабилност
целе грађевине у многоме зависи од могућности плоча да се супротставе флуктуа-
1
Маријана Дамњановић, дипл. инж. грађ., Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'', Јарослава
Черног 80, Пиносава - Београд, тел: 011 39 07 911, e – mail: marijana.damnjanovic@jcerni.co.rs
2
Бојан Миловановић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар краља
Александра 73, Београд, тел: 011 32 18 556, e – mail: hgvezbe@gmail.com
3
4
Проф. др Радомир Капор, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, тел: 011 32 18 530, e – mail: rkapor@hikom.grf.bg.ac.rs
5
Проф. др Владан Кузмановић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду - Грађевински факултет,
Булевар краља Александра 73, Београд, тел: 011 32 18 556, e – mail: vladak@grf.bg.ac.rs
6

ционим оптерећењима, због чега се ови утицаји морају познавати и узети у обзир
при конструктивном обликовању и димензионисању.
У оквиру рада анализирају се хидродинамичка оптерећења која делују на дно и
зидове базена, а за различите потопљености хидрауличког скока.
2 ОПИС ХИДРАУЛИЧКОГ МОДЕЛА
Пројектована је брана од ваљаног бетона Бузина, у Алжиру. Предвиђена висина

бране је 76,5 m. Прелив са пет преливних поља је практичног профила, ширине 81
m, димензионисан на проток повратног периода од 1000 година, Q0,1% = 1320 m3/s.
Низводно од прелива је степенасти брзоток, нагиба 9:8, са висином степеника од
90 сm. Брзоток је непризматичан и сужава се на ширину од 55 m на низводном
крају. На брзоток се наставља бетонско слапиште које треба да обезбеди што мир-
нији ток у низводном кориту. У Заводу за хидраулику Института за водопривреду
„Јарослав Черни“ изграђен је хидраулички модел бране Бузина, у размери за
дужине 1:40 [4].
3 МЕРЕЊА НА ХИДРАУЛИЧКОМ МОДЕЛУ
Програм испитивања на хидрауличком моделу бране Бузина обухватио је мерења

и анализу великог броја карактеристичних величина, а све ради што бољег сагле-
давања сложених услова течења који се могу јавити на објекту. Један од задатака
је био и испитивање течења у слапишту и анализа хидродинамичких притисака на
плоче дна, као и на зидове умирујућег базена. У оквиру овог рада анализираће се
осетљивост притисака на промене нивоа доње воде. Мерено је на плочама дна и
левом зиду слапишта, при константном протоку од 1320 m³/s и дубинама доње
воде ZDV 1- 4 = {31,70; 29,70; 27,70; 25,70} m. За потребе ових мерења, на слапишту
и зидовима слапишта постављен је велики број мерних места (73), како би се
добила што боља просторна представа о распо-реду притисака дуж
карактеристичних пресека. Промена притиска на мерном мес-ту претворена је
давачем – сондом у промену електричног напона. На свим мер-ним местима
мерено је истовремено, са временским кораком од 0,005 s и траја-њем од 500 s.
4 ОСНОВЕ ЗА ПРОЦЕНУ ХИДРОДИНАМИЧКОГ ОПТЕРЕЋЕЊА
За процену карактеристика хидродинамичког оптерећења у слапишту примењен је

стандардни поступак анализе, детаљно приказан у [1], [2] и [3].
Тренутна вредност притиска p, у некој тачки на контури слапишта, може се при-
казати као збир средње вредности притиска p и вредности флуктуационог од-
ступања p :
p  p  p (1)

У том случају показатељ развијености флуктуација је стандардна девијација, која

се дефинише као квадратни корен из варијансе:
T
1
p2   p
2
dt (2)
T 0
При анализи притисака у слапишту битне су максималне pmax  и минималне

pmin вредности притиска. Ако се усвоји нормална (Гаусова) расподела вероватноће
за флуктуације притиска важи:
pmax   K p 2
   pmin (3)
Вредност фактора K зависи од вероватноће појаве. Она, на пример, износи 3,09 за
вероватноћу 99,9%, што значи да ће екстрамни притисак бити надмашен само за
0,1% времена.
У овом раду вредности флуктуација притиска су представљене преко стандардне
девијације.
5 РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА
Мерењима су регистровани средњи притисци и флуктуације притисака у слапиш-

ту, за максималан протицај преко прелива, а при различитим нивоима доње воде.
Измерене величине су статистички обрађене.
Анализом добијених резултата у појединачним мерним местима (непосредно иза
брзотока уз зид и на крају слапишта на средини) може се закључити да средњи
притисци расту са повећањем нивоа доње воде, што је и очекивано (слика 1). Са
друге стране, вредности флуктуација највише зависе од положаја мерног места.
Промене средњих вредности притисака и флуктуација на зидовима слапишта има-
ју исти карактер као и на плочама.
Слика 1. Промена средњих притисака и флуктуација на мерном месту непосредно

иза брзотока (лево) и на излазу из слапишта (десно)
Ако се посматрају промене средњег притиска дуж слапишта (слике 2 и 3), уочава
се другачији карактер промена на средини од промена уз зидове, што је последица

вртложних струјања, с обзиром да се уз зидове стварају вртлози са вертикалном

осовином. Наиме, непризматичност брзотока изазива неравномеран распоред једи-
ничног протока на низводном крају брзотока. То је узрок просторног струјања у
умирујућем базену, које је више изражено уз зидове него по средини. У целом
базену средњи притисци расту са повећањем нивоа доње воде.
Слика 2. Промена средњих притисака дуж слапишта,

пресек уз леви зид слапишта
Слика 3. Промена средњих притисака дуж слапишта,

пресек по средини слапишта

Вредности флуктуација притисака дуж тока опадају (слике 4 и 5), као и са пове-
ћањем нивоа доње воде. Флуктуације су значајно веће уз зидове него по средини,
као последица поменутог просторног струјања. На низводном крају умирујућег
базена ове вредности се приближавају.
Слика 4. Промена флуктуација притисака дуж слапишта,

пресек уз леви зид слапишта
Слика 5. Промена флуктуација притисака дуж слапишта,

пресек по средини слапишта

6 ЗАКЉУЧАК
На основу хидрауличких моделских испитивања слапишта бране Бузина на осет-

љивост притисака од промена нивоа доње воде, изведени су следећи закључци:
 Вредности средњих притисака и флуктуација се мењају по простору.
 Зависност вредности средњег притиска од нивоа доње воде истог је карак-
тера за дно и зидове.
 Струјање у слапишту је просторно, што је последица сужавања брзотока.
 Средња вредност притисака расте са повећањем нивоа доње воде.
 Вредности флуктуације притисака су највеће непосредно иза удара млаза
који излази из брзотока и смањују се низводно. Средња вредност прити-
сака има обрнут карактер, расте од узводног ка низводном крају слапишта.

оквиру пројекта ТР 37009.
[1] Хајдин, Г., Прилози за процену флуктуационог оптерећенја на граничне

површине флуидне струје – на основу измерених притисака у неколико тачака
површине, VIII саветовање Југословенског друштва за хидрауличка
истраживања, Порторож, 1982.
[2] Мушкатировић, Ј., Јовић, С., Анализа хидродинамичког оптерећења слапишта
преливне бране, VIII саветовање Југословенског друштва за хидрауличка
истраживања, Порторож, 1982.
[3] Савић, Љ., Увод у хидротехничке грађевине, Грађевински факултет
Универзитета у Београду, Београд, 2009.
[4] Старинац, Д., Хидрауличка моделска испитивања бране Бузина – Коначни
извештај, Институт за водопривреду „Јарослав Черни“, Београд, 2013.
TAILWATER INFLUENCE ON THE HYDRODYNAMIC

PRESSURES IN THE STILLING BASIN
Summary: This paper analyzes the hydrodynamic loads acting on the bottom and walls
of a stilling basin, based on the pressure measurements at the selected points of a scale
model. For different degrees of the hydraulic jump immersion, the hydrodinamic
preassures were measured at a large number of points, provideing the reliable
distribution of hydrodynamic loads.
Keywords: Stilling basin, hydrodynamic load, preassures fluctuations

РЕТЕНЗИОНИ БАЗЕНИ СА РАСТЕРЕТНИМ

ПРЕЛИВИМА У КОМБИНОВАНОМ КАНАЛИСАЊУ
Миленко Туленчић1
Матија Стипић2
Срђан Колаковић3 УДК: 628.211(497.113Нови Сад)
Резиме: У раду се разматра примена растеретних прелива, пумпних станица и
ретензионих базена, у циљу стабилизације рада ППОВ-а и канализационих
система са узимањем у обзир потребног нивоа заштите реципијента.
Ретензиони базени су објекти у склопу канализационих система, који служе за за
заштиту реципијента и прихват вршних протока. У оквиру рада извршена је
примена рада ретензиониг базена за канализациони слив града Новог Сада
применом софтверског пакета EPASWMM5.0.
Кључне речи: Ретениони базен, комбиновано каналисање
1. УВОД
Изградња комбинованих канализационих система у Србији започета је средином

прошлог века и то у већим градовима. Концепт каналисања у мањим градовима је
развијан као полусепартни систем. У питању је комбиновани систем (CSS) за
заједничко одвођење употребљених вода индустрије, становништва и
атмосферских вода из централних урбаних подручја. Овакав случај каналисања
имамо у Суботици, Зрењанину и Новом Саду. Отпадна вода, заједно са делом
атмосферских вода се одводи до ППОВ-а односно реципијента. Одвођење
атмосферских вода са осталих урбаних подручја (ван центра града) се одвија
одвојеним канализационим системом за атмосферске воде са директним
испуштањем у реципијент.
Заједнички третман отпадних и атмосферских вода је проблематичан за рад
ППОВ-а, чак и при умереним падавинама (Суботица). Објекти ППОВ-а постају
преоптерећени разблаженом отпадном водом, чиме се изазива нестабилан рад
ППОВ-а на дуже време. Нека подручја градова трпе пречеста плављења услед
преоптерећености канализационих система [9].
1
Миленко Туленчић, маст. инж.грађ. , ДОО „ХИДИНГ“ Нови Сад, Војводе Шупљикца 9, тел: 021472-
3772, e – mail: milenkotulencic@gmail.com
2
Доц др Матија Стипић, дипл.инж.грађ., АД“ВОЈВОДИНАПРОЈЕКТ“ Нови Сад, Булевар Краља Петра
I бр. 17, е-маил: matija@vojvodinaprojekt.rs
3
Проф др Срђан Колаковић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,
Трг Доситеја Обрадовића 6, e – mail: kolak@uns.ac.rs

У случају већих градова у Србији отпадна вода, помешана са атмосферском водом,

испушта се директно у реципијент, без претходног третмана. Овакав случај имамо
у Београду и Новом Саду. Квалитет воде у природним водотоцима се нарушава
испуштањем непречишћене отпадне воде. У данашње време, будући развој
канализационих система градова у Србији је на прекретници. Основни проблеми
су како обезбедити квалитетно решење комбиновањем постојећих објеката старог
система са новим објектима, урбанистичких ограничења и захтева за повећану
поузданост система уз умањење перманентног утицаја на животну средину [6].
Исправан концепт редизајнирања постојећих канализационих система градова
треба да узме у обзир оријентацију Србије ка чланству у ЕУ а самим тим треба да
уважи политику управљања водним ресурсима [2], [4] .
Циљ рада је разматрање додатних објеката у склопу комбинованих система
каналисања насеља, конкретно растеретних прелива и ретензионих базена, у циљу
стабилизовања рада ППОВ-а и канализационих система са узимањем у обзир
потребног нивоа заштите реципијента. Претходно наведени циљеви треба да буду
испуњени у складу са ЕУ директивама за канализационе системе. Ретензиони
базени су објекти у склопу канализационих система, који служе за прихват вршних
протока.
Растеретним преливимом на ретензионим базенима у оквиру комбинованих
система се бави немачка смерница за пројектовање АТВ-А128, а која ће бити
примењена у овом раду [8].
2. МЕТОДОЛОГИЈА
Методологија коришћена за прорачун потребне ефективне запремине ретензионог

базена примењена је за градски канализациони слив Новог Сада [3], а према
немачкој смерници за пројектовање ретензионих базена АТВ-А128 [1].
Улазни подаци потребни за прорачун димензионисања потребне ефективне
запремине ретензионог базена преузети су из ревизије развојног програма
канализационог система града Новог Сада и биће приказани у наредном делу
текста:
 средња дневна продукција отпадне воде износи 93.347,00 м3/дан, односно
1080,00 Л/с (2030. г.),
 максиманла дневна продукција отпадне воде износи 126.157,00 м3/дан,
односно 1460,00 Л/с (2030. г.),
 укупна дневна количина органског оптерећења износи 24.000 kg БПК5/дан,
однос ХПК/БПК5 је 1,7 док средња дневна количина отпадне воде за крај
пројектног периода (2030. г.) износи 93347 м3, па концентрација ХПК за крај
24.000, 00kgBPK 5 / dan 1, 7
 0, 437 kgHPK / m3  437 mgHPK / l
пројектног периода износи: 93.347, 00m3 / dan
 концентрација ХПК у кишном отицају са сливних површина је усвојена на
основу препорука смернице АТВ-А 128Е и износи 107 мгХПК/Л,

 просечна годишња висина падавина за подручје Новог Сада је преузета са са

кишомерне станице Римски Шанчеви и за временски период од 1951. г. до
2005. г. износи 600 мм,
 просечни сумарни годишњи атмосферски отицај је 4.200.000,00 м3/год,
 најдужи пут воде до ретензионог базена је измерен са ситуације
канализационе мреже градског слива и износи 7.500,00 м,
 брзина воде у цевоводима у току падавина је 0,80 м/с.
 средња група пада терена према смерници АТВ-А 118 је SG1, пошто је у
питању равничарски предео.
3. РЕЗУЛТАТИ ПРОРАЧУНА
У наредном делу ће се приказани резултати добијени прорачуном за

димензионисање потребне запремине ретензионог базена у саставу комбинованог
система канализације градског слива Новог Сада [5]. Приказаће се резултати који
су битни за проверу рада ретензионог базена у хидрауличком моделу, који је
израђен у програмском пакету EPASWMM5.0, као и начин функционисања ГЦС
[7]:
 укупна потребна запремина ретензионог базена износи 10.800,00 м3,
 проток на који се димензионише ППОВ је 2.100,00 Л/с,
 максимални проток кроз ретензиони базен је 5.641,09 Л/с – 2.100,00 Л/с =
3.541,09 Л/с, усвојено 3.600,00 Л/с,
 проток при којем се активирају рестеретне пумпе 5.641,06 Л/с, усвојено
5.700,00 Л/с,
 концентрација органског загађења у протоку при сувом времену уз узимање у
обзир талога у канализационим проводницима је 464.05 мгХПК/Л,
 концентрација ХПК у атмосферској води (загађење које атмосферска вода
спира са сливних површина) је 107 мгХПК/Л.
У случају града Новог Сада, расподела протока ће се извршити путем пумпних
станица. У моделу су симулиране три пумпне станице (Слика 1.) са заједничким
црпним базеном (ГЦС) и чији ће рад бити регулисан нивоом воде у црпном базену
и то на следећи начин:
 проток у доводном колектору до црпног базена од 0,00 до 2.100,00 Л/с, раде
пумпе пумпне станице П1, максимални капацитет пумпне станице П1 je
2.100,00 Л/с,
 проток у доводном колектору до црпног базена од 2.100,00 до 5.700,00 Л/с,
раде пумпне станице П1+П2, максимални капацитет пумпне станице П1 je
2.100,00 Л/с a П2 je 3.600,00 Л/с. Максимални капацитет П1+П2 износи
5.700,00 Л/с,
 проток у доводном колектору до црпног базена је преко 5.700,00 Л/с, раде
пумпне станице П1+П2+П3, максимални капацитет пумпне станице П1 je
2.100,00 Л/с, пумпне станице П2 je 3.600,00 Л/с, док максимални капацитет
пумпне станице П3 износи 15.300,00 Л/с. Максимални капацитет П1+ П2+ П3
износи 21.000,00 Л/с.

Пумна станица П1 одводи комбиновану отпадну воду на ППОВ, пумпна станица

П2 одводи комбиновану отпадну воду на таложни ретензиони базен док пумпна
станица П3 одводи отпадну воду директно у реципијент и она има улогу
растеретне пумпне станице.
Слика 1: Схематски приказ начина функционисања ГЦС и таложног ретензионог

базена и приказ функционисања у односу на долазни протицај
За израду хидрауличког модела коришћен је дограђени модел канализационе

мреже града Новог Сада, са унешеним колекторским правцима пречника већи од
ДН 400 мм. Попречни пресеци колектора су унешени према постојећем и
планираном моделу канализационе мреже, док је проценат непропусних површина
усвојен и у просеку износи 35% [7]. Моделу канализационе мреже је додат
ретензиони базен и ГЦС које функционише по претходно описаном принципу.
Моделирано је и загађење, тј загађење комуналних отпадних вода и загађење
атмосферских вода [10].
Овако дефинисан хидраулички модел, тестиран је у следећим сценаријима:
 комбинација кише повратног периода 5 година (централно градско подручје)
и кише повратног периода 3 године (стамбено градско подручје) трајања 30
минута,
 киша повратног периода од 30 година, трајања 20 минута, укупне висине од
34.8 мм,
Поред претходно наведених киша, утврђена је:
 гранична киша при којој не ради пумпна станица за пуњење ретензије (нема
пуњења ретензије),
 киша при којој се напуни ретензија али нема преливања,
 киша при којој има преливања из ретензионог базена али растеретна пумпна
станица не функционише.
На основу података са кишомера (добијених од ЈКП "Водовод и Канализација")
извршен је сценарио прорачуна са симулацијом за период од 01.06.2010. –
01.06.2011. године. Укупна годишња висина падавина је била цца 800 мм.

4. ЗАКЉУЧАК
На основу спроведених анализа и прорачуна може се закључити следеће:

1. канализациони систем градског слива Новог Сада ефикасно и без
преоптерећења и изливања на површину терена одводи комбиновану кишу
повратног периода од 5 година (централно градско подручје) и 3 године
(стамбено градско подручје) времена трајања 30 минута,
2. за сценарио комбиноване кише повратних периода од 5 година (централно
градско подручје) и 3 године (стамбено градско подручје) времена трајања 30
минута, таложни ретензиони базен са растеретном пумпном станицом
фунционише у складу са важећом уредбом, тачније концентрација ХПК у
разблаженој отпадној води која се директно излива у реципијент (реку Дунав)
не прелази 250 мгХПК/Л, што чини дозвољену концентрацију приликом
изванредних околности које се могу јавити до 25 пута годишње (200% од
дозвољених 125 мгХПК/Л при нормалним околностима),
3. приликом тестирања система у хидрауличком моделу на сценарио са кишом
повратног периода од 30 година, утврђено је да долази до изливања
комбиноване отпадне воде из канализационих колектора одређених деоница,
тј. систем канализационих колектора је преоптерећен. Битно је напоменути да
се и у току овог сценарија ретензиони базен понашао у складу са важећом
уредбом, тј концентрација ХПК у директно изливеној разблаженој отпадној
води не прелази 250 мгХПК/Л,
4. утврђена је киша при којој не долази до пуњења ретензионог базена и њена
укупна висина је 2.7 мм, за време трајања од 20 минута.
5. утврђена је киша при којој долази до пуњења ретензионог базена, али не
долази до изливања из истог и њена укупна висина износи 5.3 мм, за време
трајања од 20 минута.
6. утврђена је киша при којој долази до преливања из таложног ретензионог
базена, али не долази до рада растеретне пумпне станице, и њена укупна
висина износи 9 мм, за време трајања од 20 минута.
7. утврђене су критичне кише које се су таквог итензитета и времена трајања да
изазивају преливање из ретензионог базена али не изазивају активацију
растеретне пумпне станице. За ове критичне кише се не може узимати у обзир
само степен разблажења већ се мора узети у обзир и ефекат умањења
концентрације ХПК путем таложења, које се одвија за проток кроз предметни
ретензиони базен мањи од 2.000,00 Л/с,
8. систем је изложен сценарију годишњих падавина (улазни подаци су добијени
од ЈКП "Водовод и Канализација" Нови Сад, са кишомерне станице на сливу
ГЦ2), са надпросечном висином падавина, која је за предментни период
износила цца 800 мм. На основу резултата анализе за годишњи сценарио
срачунат је укупан број изливања комбиноване отпадне воде директно у
реципијент и он износи 15 пута,
9. из сценариа са годишњим падавинама добијена је и концентрација ХПК у
директно изливеној отпадној води у реципијент и узимањем у обзир ефекта
таложења, концентрација ХПК у изливеној отпадној води, не прелази 250
мгХПК/Л.

10. заједнички закључак је да ретензиони базен функционише у складу са

важећом уредбом, пошто имамо 15 изливања у току годину дана, што је мање
од дозвољених 25, са концентрацијом ХПК мањом од 250 мгХПК/Л, колико је
и дозвољено у изванредним околностима којих.
[1] ATV-A 128 (1992): Richtlinien für die Bemessуnг уnd Gestaltуnг von
Reгenentlastуnгen in Mischwasserkanälen. Hennef: GFA, Germany
[2] Brombach H., Weiss G., Pisano W.C., (2008). Clarifier-type CSO Tanks: Hydraуlic
Desiгn for Optimуm Sedimentation Efficiency, International Conference of Urban
Drainгe, Edinbуrг, Scotland, UK
[3] Matija S. at all. (2011). Novi Sad seweraгe system development proгramme
revision, Novi Sad, Srbija
[4] Matija S., Rihard Š., Dуšan P., Radojica S., Srđan K., (2012) Redesiгn of the
Existinг Combined Sewer System (CSS) of Novi Sad, 9th International Conference
on Urban Drainгe Modellinг, Beoгrad, Srbija
[5] Матија С., Срђан К., Миленко Т., Горан Ј., (2012) Растеретни преливи у
комбинованим системима канализације (ЦСС), 16. научно саветовање
Српског друштва за хидрауличка истраживања (СДХИ)
[6] SRPS EN Serbien Standards 752-4:2007, (2007). Drain and sewer system oуtside
bуildinг: Part 4. Hydarуlic desiгn and environmental considerations, Институт за
стандардизацију Србије, Београд
[7] Туленчић М., Ретензиони базени са растеретним преливима у комбинованим
системима канализације (CSS), Мастер рад, Факултет техничких наука у
Новом Саду, 2012 г.
[8] Valentin G., Jean-Lуc B.K., Mohammad M., Wolfгanг R. (2011). Implications of
lonг-term stormwater qуality modellinг for desiгn of combined sewer
infrastrуctуre. Urban Water Joуrnal, 8(3), 155-166
[9] Eуropean Parliament and the Coуncil (2000). Directive 2000/60/EC - inteгrated
river basin manaгement for Eуrope (EU Water Framework Directive WFD)
[10] Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и
роковима за њихово достизање, ( "Сл. гласник РС", бр. 67/2011 и 48/2012),
RETENTION BASINS WITH RELIEF OVERFLOW FOR

COMBINED SEWAGE SYSTEMS
Summary: With combined sewage systems (communal + storm water) retention and
clarification of excess storm water is mandatory, since waste water treatment plants
(WWTP) can't treat these water quantities in a proper way. Retention and clarification
should be done before discharge to recipient. This waste water clarification system is
composed of retention basin, whose purpose is removal of suspended and floating
substance, and relief overflow. With application of retention basin with relief overflow,

competent flow for dimensioning of the WWTP can be defined. In the same time, waste
water discharge to recipient is also regulated with retention basin with relief overflow.
Criteria for dimensioning of these objects are presented in German standard ATV-A
128. With application of German ATV-A 128 standard, hydraulic parameters for
retention basin and relief overflow for Novi Sad are defined and tested in hydaulic
model made with EPA SWMM 5.0 software. These parameters are valid only for
combined sewage systems.
Keywords: Retention, basin, combined, sewer


ПРИМЕНА МКЕ И ТЕЛЕМАK-2Д У

НЕУСТАЉЕНОМ ТЕЧЕЊУ ОТВОРЕНИХ ТОКОВА
Бела Варга1
Матија Стипић2
Срђан Колаковић3 УДК: 627.13:556.536:519.87
Резиме: У раду је приказано моделирање раванских отворених токова са
конкретним примером. За нумеричку методу решавања Сент Венантових
једначина неустаљеног течења примењена је метода коначних елемената (МКЕ).
Прорачуни су урађени помоћу програмског пакета Телемак 2Д, који је заснован на
МКЕ и користи методу етапног решавања. У раду је приказана симулација
течења у доводном каналу Барачка, из Дунава до црпне станице Бездан 2, за
различите услове течења. Модел је најпре калибрисан са мереним подацима, а
затим употребљен за проверу течења у доводном каналу и наструјавању ка
реконструисаној ЦС Бездан 2.
Кључне речи: Телемак 2Д, моделирање отворених токова, Блуе Кенуе.
1. УВОД
Нумеричко моделирање раванских токова је од великог значаја за хидротехничку

праксу. Сложена природа турбулентног течења у отвореним токовима захтева
примену комплексних рачунских поступака у моделирању ових токова. Многи
токови се не могу описати линијским моделима због специфичних морфолошких
услова који намећу равански карактер течења. Поред тога, решавање неких
проблема захтева ниво детаљности који се не може постићи без примене
раванских и просторних модела. Метода коначних елемената (МКЕ), као и Метода
коначних разлика (МКР), омогућава приближно решавање граничних и/или
почетних проблема који се срећу у областима хидротехнике [3], [4].
МКР се базира на математичкој дискретизацији диференцијалних једначина
превођењем на једначине са коначним разликама. Ефикасност методе се смањује
са сложеношћу унутрашњих веза посматраног система. Код течења у отвореним
токовима МКЕ има предност због лакшег и тачнијег обухватања геометријски
1
Бела Варга, Маст.инж. грађ., Техничка школа „Милева Анштајн“ у Новом Саду, е-маил:
varga.bela@yahoo.com
2
Доц др Матија Стипић, дипл.инж.грађ., АД“ВОЈВОДИНАПРОЈЕКТ“ Нови Сад, Булевар Краља Петра
I бр. 17, е-маил: matija@vojvodinaprojekt.rs
3
Проф др Срђан Колаковић, дипл.инж.грађ., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,
Трг Доситеја Обрадовића 6, е-маил: kolak@uns.ac.rs

сложених рачунских области, као и могућности лаког локалног повећања густине

рачунске мреже у зонама од интереса.
Данас су на располагању разни комерцијални или слободни софтверски пакети за
прорачун раванских (2Д) отворених токова. Један од таквих система је Телемак-
2Д, заснован на методи коначних елемената, чији је развој започет пре тридесет
година у окриљу Француске електропривреде, а данас је проширен и на друге
истраживачке и академске центре широм света. Модел Телемак-2Д је специфичан
и по томе што користи методу етапног решавања (енг. fractional step method), што
му даје предности у односу на друге моделе у погледу стабилности прорачуна и
тачности резултата. У раду је приказана конкретан пример примене течења у
доводном каналу Барачка, од Дунава до ЦС Бездан II, и показане су перформансе
програмских пакета Блу Кену [1] и Телемак-2Д [6]. Потом, узимајући у обзир
калибрацију мерених података на терену са резултатима прорачуна, помоћу
програмског пакета Телемак-2Д (у комбинацији са „Blue Kenue“) [5] предложена
су три могућа решења за повећање капацитета и побољшање рада ЦС Бездан II, са
првобитних 8 м3/с на 20 м3/с [2].
2.1. БЛУ КЕНУ
Блу Кену је апликација изграђена на „EnSim“ технологији која обезбеђује алате за

припрему и анализу нумеричких модела података посебно у области хидраулике.
Он је првобитно замишљен као пост-процесор (алат за накнадну обраду) за
ТЕЛЕМАK породицу модела развијених од стране националне лабораторије за
хидраулику Француске Електропривреде. Блу Кену такође обезбеђује увоз / извоз
(енг. import/export) интерфејса за податке из АДЦИРЦ, СМС, ИНРС Еау
ХидроСим и ТриГрид Мешер-а (Слика 1.).
Слика 1. Припрема података у Блу Кену-у

3. ТЕЛЕМАK-2Д
Телемак-2Д решава једначине отворених токова осредњене по дубини које су прво

настале од Бери Де Сент Венант-а (1871 г.). Главни резултати на сваком чвору
рачунарске мреже су дубина воде и компоненте осредњених брзина по дубини.

Главна примена пакета Телемак-2Д је у хидраулици отворених токова (поморских

или речних). Телемак-2Д је развијен од стране националне лабораторије за
хидраулику и за животну средину (ЛНХЕ), са стране дирекције за истраживање и
развој француског електричног одбора (ЕДФ-Р&Д) у сарадњи са другим
истраживачким институтима. Као претходне верзије програма, верзија 6.0 је у
складу са процедуром осигурања квалитета (од сад у тексту “ПOK”) ЕДФ-а за
научне и техничке програме. Ово поставља правила за развој и проверу квалитета
производа у свим фазама. Конкретно, програм покривен ПОК-ом праћен је
валидационим документима који описују област коришћења софтвера са низом
тест-случајева. Овај документ може да се користи за одређивање перформанси и
ограничења софтвера и дефинисања области примене. Тест случајеви се такође
користе за развој софтвера и проверавају се сваки пут кад је нова верзија
произведена (Слика 2.).
Слика 2. Приказ триангулације терена
3.1. КАЛИБРАЦИЈА МОДЕЛА
У другој половини августа и почетком септембра 2003 г. као последица

незапамћене суше, на Дунаву су се појавили изузетно ниски водостаји. Тако је
1.1.9.2003 г. на водомерној станици Бездан измерено - 87 цм (“0” водомера 80.64
мнм), што представља апсолутни минимални водостај који је икада до сада
забележен. Кота од - 87 цм је очитана на лимниграфу Републичког
хидрометеоролошког завода. Као контрола, у исто време и на истом месту,
геодетским мерењем је добијена кота нивоа воде Дунава од 79.79 мнм. У том
периоду канал Врбас-Бездан се снабдевао помоћу црпне станице Бездан 2.
Истовремено са геодетским мерењем нивоа воде урађено је и хидрометријско
мерење протицаја воде, како би се утврдио капацитет пумпне станице при
најнеповољнијим условима рада. Један пумпни агрегат је радио са протоком од
3.72 м3/с, при воденом огледалу испред ЦС од 75.57 мнм [7].
4. АНАЛИЗА И РЕЗУЛТАТИ
Прорачуном помоћу Тelemak-2Д софтвера су потврђене измерене вредности и то

да је при протицају од 3.72 м3/с ка ЦС Бездан II, средња вредност коте слободне
површине воденог огледала у рачунатим тачкама испред црне станице 79.58 мнм.

У односу на измерене податке на терену (кота воденог огледала је 79.57 мнм),

уочава се да је средња грешка у границама од ±1цм. Урађеним анализама и
прорачунима понуђена су три решења за повећање капацитета и побољшање рада
ЦС Бездан II :
1. Измуљење доводног канала до ЦС Бездан II са понуђеним режимима рада ЦС
при различитим нивоа Дунава а за следеће граничне услове:
 1 пумпни агрегат (4 м3/с) може да функционише када је кота воденог
огледала Дунава на месту споја са Барачком изнад 79.73 мнм и кота
воденог огледала Барачке испред ЦС изнад 79.55 мнм,
 2 агрегата (8 м3/с) могу да функционишу ако је кота воденог огледала
Дунава код улива у Барачку изнад 79.98 мнм и кота воденог огледала
Барачке испред ЦС изнад 79.73 мнм,
 3 агрегата (12 м3/с) могу да функционишу ако је кота воденог огледала
Дунава код улива у Барачку изнад 80.19 мнм и кота воденог огледала
Барачке испред ЦС изнад 79.85 мнм (Слика 3.).
Слика 3. Приказ Слободне површине водног огледала при протицају од 12.0 м3/с
и коти Дунава пред Барачку од 80.19 мнм
Помоћу програмског пакета Блу Кену је установљено да у основном доводном
каналу до ЦС Бездан II постоји јака турбуленција са рециркулацијом воде због
облика канала (које из птичје перспективе личи на обрнуто латинично слово С). У
анализама приказаних примера ископа канала примећено је да доводни канал до
ЦС има већу пропусну моћ ако су струјнице које су усмерене ка ЦС паралелне
(Слика 4.).
2. Ископ доводног канала Барачка, да омогући течење од 15 м3/с ка црпној
станици Бездан 2:
Барачку треба проширити од око 18% у сегментима где се улива у Дунав, а
доводни канал до црпне станице треба проширити од око 50%, док дно канала
треба спустити на коту од 77.70 мнм, са бочним нагибима корита од 1:3 у
Барачкој и 1:1 у доводном каналу до ЦС.

Слика 4. Приказ вектора брзина при протицају од 12.0 м3/с и коти Дунава пред
Барачку од 80.19мнм
3. Ископа доводног канала, да може да пропусти црпљење од 20 м3/с на црпној

станици Бездан II и 15 м3/с на црпној станици Бездан I:
Барачку треба проширити од око 60% у сегментима где се Дунав улива у њу, а
доводни канал до црпне станице треба проширити од око 150% његове
тренутне ширине да би могао да пропусти црпљење од 35 м3/с. Коту дна канала
спустити на 77.50 мнм са бочним нагибима корита од 1:3 у Барачкој и 1:1 у
доводном каналу до ЦС (Слика 5.).
Слика 5. Приказ дна корита Барачке пре и после реконструкције

5. ЗАКЉУЧАК
МКР се базира на дискретизацији непрекидне области, тако да се вредности

зависно променљивих разматрају само у низу дискретних тачака, док МКЕ на
дељењу континуума на велики број елемената једноставног облика. Ова друга
постиже боље поклапање граница физичког и рачунског домена кад је реч о
дигитализовању дна речног корита.
Нумерички модел раванског (2Д) течења представља моћно оруђе за анализу
хидродинамике речних токова. Гледајући разлику између вредности мерених на
терену и резултата прорачуна, осредњена грешка је у границама од ±1цм. Добро
слагање резултата у тест примеру потврђује ваљаност методологије уграђене у
програмском пакету Телемак-2Д и препоручује се за коришћење. Нумеричке
симулације, обављене помоћу одговарајућег и добро калибрисаног модела, за низ
одабраних почетних и граничних услова, омогућавају проверу пројектних решења.
Приказани резултати добро илуструју како се ефикасно могу проверити и
упоредити пројектна решења (облик попречног пресека, ширина и дубина
ископаног канала, бочни нагиби корита, итд.), у циљу постизања жељених
хидрауличко-морфолошких ефеката уз најмање трошкове изградње.
[1] Blue Kenue Reference manual, Canadian Hydraulics Centre, National Research
Council, Ottawa, Ontario, Canada, 2011.
[2] Бела, В.: Примена МКЕ и ТЕЛЕМАК 2Д у неустаљеном течењу у отвореним
токовима, Мастер рад, Факултет техничких наука у Новом Саду, 2012.
[3] Јовановић, М.Б.: Нумеричка хидраулика у пројектовању регулационих
грађевина: напери са крилима, 16.Саветовање СДХИ И СДХ – Доњи
Милановац, Србија, 2012.
[4] Јовановић, М.Б.: Основе Нумеричког Моделирања Раванских Отворених
Токова, Грађевински Факултет, 1998.
[5] Ланг, П.: Telemac-2D Softvare v6.0 User Manual, Telemac Modelling System (e-
book), 2010.
[6] Hydrodinamic model of St. Clair River with Telemac-2D, Canadian Hydraulics
Centre, National Research Council, Ottawa, Ontario, Canada, 2009.
[7] Рајић, Д., Буза, К.: Доводни канал за црпну станицу Бездан 2 (Елаборат) ,
Воде Војводине.
APPLICATION OF FEM AND TELEMAC-2D AT

UNSTEADY FLOWING IN OPEN FLOWS
Summary: The thesis describes the principle of numerical modeling of open planar
flows. For the numerical method for solving differential equations, the finite element
method (FEM) was chosen, because it's more suitable for the case of planar open flows.

The calculations were done by using the Telemac 2D software, which is based on the
(FEM) and uses the fractional-step method, which has an advantage over the other
models in terms of calculation stability and the accuracy of the results. The aim of this
thesis is to show on a particular example (Case Study-CS-Baračka Bezdan 2) the
performance of the Blue Kenue and the Telemac-2D softwares.
Keywords: Telemac 2D, Hydraulic modelling of open flows, Blue Kenue, Bezdan,
Baracka.


САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ, АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ И

ПАРАДОКСИ ХИДРОЛОШКЕ НАУКЕ
Зоран М. Радић1 УДК:556.012
Резиме: У раду је дат сажети приказ развоја главних под-дисциплина
Инжењерске Хидрологије (Хидрометрије, Параметарске хидрологије,
Стохастичке хидрологије, Урбане хидрологије, Компаративне хидрологије и Еко-
хидрологије) током задње 4 деценије. Више пажње посвећено је тренутно
актуелној теми Глобалних климатских промена, специфичности Урбане
хидрологије на простору Војводине, као и разматрањима везаним за проблем
образовања хидротехничких инжењера. Кроз приказ развоја и тумачења
појединих области дат је преглед репрезентативних референци аутора из
цитираних области, као и лични став аутора о актуелним темама.
MODERN METHODS, CURRENT ISSUES AND

PARADOKSI HYDROLOGICAL SCIENCE
Summary: Four decades development of main Hydrological sub-disciplines
(Hydrometry, Deterministic, Stochastic, Urban, Conparative and Eko-Hydrology) is
presented. Morre attention is paid to the more populare thopic of Global Climate
Changes, explanations of the specifics approaches to Urban Hydrology in Vojvodina,
and to the problems of Water Resources Engineer education. Key author’s references
from presented thopics are cited, and personal view of problems.
1
Dr Zoran M. Radić, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Bul. Kralja Aleksandra 73, Beograd,
Srbija, Tel:. O11 2638777, E-mail: zradic @grf.bg.ac.rs


5
АРХИТЕКТУРА

LEATHER FACTORY "DJUKA DINIC" IN NIS –

POSSIBILITY OF REVITALIYATION
Milena Jovanović1
Aleksandra Mirić2 UDK : 658.2:69.059.25
Summary: After the final liberation from the Turks, South Serbia with Nis as its center,
slowly begins to grow, while at the beginning of the twentieth century is rapidly
rebuilding and approaching economically towards more developed north. Oriental
appearance of the city is changing along with the economy, in addition to trade and
craftsmanship, industrial production is introduced. During this period wealthy
businessmen who invest in the construction of new production facilities are standing out,
when Leather Factory of Nis commercial bank is being assembled, later as the factory
for leather manufacture "Djuka Dinic". Through historical analysis of establishment of
the Factory, urbanistic display within a century, this work will present architectural
object as the part of industrial heritage. Also, it will consider the possibility of renewal
through a new feature, because with its change of owners, abandoning the production
and lack of investment in maintenance, the building lost its importance but retained part
of the original beauty and visual authenticity.
Keywords: Factory for leather manufacture "Djuka Dinic", architectural heritage,
industrial heritage, architectural analysis, reconstruction, revitalisation
1. INTRODUCTION
During the great expansion of mechanical industries in England, which spread rapidly to
northern Europe and even in America, while " erlin giant of electronic industry AEG"
[2] ( General electric company) hired Peter Berens as artistic advisor and designer to
"certain advanced technical structure transform into monumental architecture" [2],
Serbia was still to develope and become economically 3stronger. for For a german
1
Milena Jovanović engineer of architecture, PR Bureau for architecture and design MILIMARH, PhD student
at Faculty of Civil Engineering and Architecture in Niš, Cara Dušana 6/33, Niš, Serbia, phone: +381 18 243
792, e – mail: mikacika79@gmail.com
2
Aleksandra Mirić, M.Sc. in architecture and heritage, conservation expert, PhD student researcher, l’Institut
de recherche sur l’architecture antique IRAA, Université Lyon 2, Lyon, France; Voždova 70а, 18000 Niš,
Serbia, e – mail: aleksandramiric@yahoo.com
3
Milena Jovanović engineer of architecture, PR Bureau for architecture and design MILIMARH, PhD student
at Faculty of Civil Engineering and Architecture in Niš, Cara Dušana 6/33, Niš, Serbia, phone: +381 18 243

finance investor Karl Bensajt industrial buildings are not only places of production
where a lot of people resident and work, but, according to words of architect Walter
Gropius , who redesigned the shoe factory Fargus, whose above mentioned magnant was
the owner, must be designed in order to "will of art erases seemingly insurmountable
obstacles .... in every material there is artistic potential laying" [2] .In Pancevo, which
was located on the territory of the AustroHungarian Empire in 1722.year, was built the
first industrial premise in the Balkans, founded by Abraham Kepis, and 125 years later
became the property of Ignacio Waifert [4], which still represents, in its monumentality,
an architectural model. Small, modestly built manufacturing workshops in southern
Serbia, such as leather factory of Nis commercial bank, after the liberation from the
Turks grow into larger, and after the World War II get confiscated and industrialized to
giant companies, setters of the economy in a ravaged country.
Although the existing Law on Cultural Property trough importance of "the development
of society, culture, tech and science" and "socioeconomic development ... in a certain
period" evaluates the importance of individual immovable cultural properties, industrial
heritage within is not recognized as special segment [9]. However, in 2007, signing of
the Protocol on the partnership cooperation between the integral protection of industrial
heritage is of historical, technical, social, architectural and scientific importance on the
territory of Republic of Serbia, created the initial conditions that the signatories,
especially the Ministry of Culture, the Republic Institute for Protection of Monuments of
culture Belgrade, regional offices responsible for the protection of cultural heritage,
and the Museum of Science and Technology, with joint work and individual efforts
contribute to the protection , promotion and popularization of scientific tehnical
immovable and movable cultural property [14]. Of course, we should not forget that in
addition to the established immovable cultural property protected by the provisions of
the Act, the total fund of industrial heritage makes numerous architectural works, such as
the aforementioned Leather Factory of Nis commercial bank, whose importance to the
local community is not negligible.
2. HISTORICAL DEVELOPMENT
The first part of the Leather factory, of Nis commercial bank, established in 1910. as a
limited company, when with its two steam engines and 18 different machines for leather
manufacture, was considered as the best arranged and most modern of its kind in the
Balkans. During World War I it manufactured soldier shoes for the Serbian army, and
during the Second World War produced for the needs of occupying forces. The second
part of the factory was established in 1914. as Leather factory "Balkan", which after the
Second World War in 1949. merged with the Leather factory "Arsen Balkanski" . Given
a new name " Djuka Dinic" – factory for leather and rubber products. Both factories that
have brought new one were confiscated by the state. Last change of "Djuka Dinic" was
in 1953., with the sepparation of rubber enterprise Rubber products industry " Vulkan”

while in 1979. the production moves to a new location in which property remains one
part of the separate premises, the object known as building "Stari Vuklan" [5]. Within
industrial complex "Djuka Dinic" during the seventies of the twentieth century were
built new facilities and production capacities expand.
In the only comprehensive monograph of cultural property on the teritory of Nis
"Monuments of Nis" by author B . Andrejevic, better known as facility "Stari Vuklan" is
presented as part of the complex of Leather company "Djuka Dinic". Facilities under that
name within the factory grounds were never identified as cultural property nor registered
as an industrial heritage that needs to be preserved and protected [ 1 ].
3. LEATHER FACTORY THROUGH PLANNING

REGULATIONS
The first master plan that will set the guidelines for organizing, once oriental city of Nis,
is Winter's "Project for the regulation of the town of Nis" dates from 1878., was released
a month after Serbian army troups entered the city. The largest part of Winter's ideas will
be, in urban regulatory terms, realized within the limits of the observed spatial
interventions [5] .
When it comes to the factory itself, the choice of its positioning was largely dependent
merely on technical factors. As technological process of production beginning with raw
leather to final product requires a large amount of water, a logical choice of location was
imposed for the construction nearby river Nisava, near its southern coast, on the outskirts
of undeveloped city, outside the outer trench. There are no stored data on how and in
what way did the Nis commercial bank provide the land for the construction of the
factory, but it is known that the first leather factory with all the necessary facilities was
charted into "General Regulation Plan " by M. J. Andonovic in 1925. [5] .
General master plan of the City of Niš dating from 20102025, which establishes a long
term guidelines and urban planning standards, solutions for construction as well as
reconstruction of the facilities, the purpose of the factory area and the surrounding area
is industrial production .
Figure 1 a) master plan for in 1925. indicating the object, b) current image of the
parcel, (taken jan.2014. from: www.geosrbija.rs)

4. ARHITECTURAL FEATURES OF THE COMPLEX

Data on how once used to look like buildings of the factories destroyed during World
War II are very few, so there is no present technical documentation on them, neither
does on those facilities that have resisted the lapse of time. What is well known is that
the buildings that made up the ground floor, one floor and attic were of brick, plastered
on the outside. By construction, the basis of the factory complex was shaped like Cyrillic
letter „П“. Two to today preserved buildings, of rectangular base area over 1,000 m2, are
characterized by facades with large windows arranged uniformly. And it is the logic of
the architectural design of these buildings, designed in a manner typical for the
beginning of the 20th century, can be recognized in the writings of Le Corbusier who, in
his article "On the surfaces" writes : "... architecture is the house, a temple or a factory.
Area of the temple or the factory is usually riddled wall with windows and doors, these
oppenings are often form destroyer, they need to be made into elements that stand the
form" [2] .
Figure 3 .North facade of the building (taken jan.2014. from maps.google.com)
5. SIGNIFICANCE AND POSSIBILITY OF FACTORY COMPLEX

REVITALIZATION
The importance of industrial heritage, as an important carrier of social, historical,
technological and historical values is evident, especially because until recently an
important aspect of the identity of the city of Nis was based on mass production.
Nowdays, when city itself experienced an economic decline, followed by collapsing of
numerous manufacturing centers, the culture has been recognized as a factor in local
economic development.
Unlike the buildings of "Starog Vulkana", which was in 1987. set for a cultural
monument, complex of former Leather factory of Nis commercial bank, that is Leather
Factory "Djuka Dinic", is not adequately protected and architecturaly valorized. Due to
its historical and architectural significance, and the fact that in the immediate vicinity of
once active factory is densely populated district and the administrative part of the urban
core of the city, it is possible to question the validity of the decision entrenched Master

Plan of the City of Nis 20102025. that in this region continues to place production
activity. Namely, in this important document beforementioned industrial buildings were
not recorded as part of the architectural heritage that requires additional conditions of
protection which may affect their planned or uncontrolled destruction. In addition there
is a risk imposed by the fact that, after several unsuccessful privatization processes, the
final sale of the bankruptcy estate, land over 5 hectares and facilities that have not been
registered in the Real estate Cadastre, occurred on 2008th [13]. As the form of
ownership has transformed, a preserved part of the complex transferred to private
ownership of legal persons [13], the legal representative of the buildings that have not
been declared as a cultural heritage, it is not obliged to comply with the Law on Cultural
Property and materially preserve the architectural value of industrial heritage .
Leather Factory "Djuka Dinic" as a symbol of former progress is significant testimony of
local history and a part of the city and civic identity. Today derelict and inaccessible,
typical scar in the urban fabric, this building has the potential of public space, open and
accessible to visitors, which may become one of the modern options for the cultural
development of city of Nis.
There are many examples around the world of industrial buildings usage with the aim to
promote cultural values, which can be applied to the architectural heritage of Nis. Of
course, creative approach to the revitalization of abandoned industrial complex requires
the initiative of the local community towards ending the destruction and neglect of these
buildings. In return, there are numerous possibilities for their repurposing, depending on
the needs of the community, location and architectural features of the buildings. Recover
process driven by the culture in this case would not exclude forming of space for
alternative and artistic activities for creative individuals and groups, such as studio and
exhibition space, much needed in Nis. Also, establishing of museum contents, space
intended for presentations and creative workshops, factory complex could be included in
the list of tourist attractions which would support local economic development. It should
be noted that, when it comes to the former leather factory, cultural revitalization and
greening of the complex to influence change in the environmental image of the former
polluters, and thus potentially revive the whole neighborhood.
6. CONCLUSION
.... "Any future will one day become the present. Each present will be history in the
future"[3]. Declaring the complex of the Leather factory "Djuka Dinic" as immovable
cultural property, it would preserve one of the few testimonies of public architecture
from the beginning of early twentieth century, a significant example of the historical
beginnings of industrial production after the liberating Serbia from the Turks,
outstanding aesthetic, cultural and visual values. Although the Institute for Protection of
Cultural Monuments in the city of Nis, in accordance with the Law on Cultural Heritage,
should refer an iniciative for technical documentating, recording, assessment of the
situation and a proposal to protect the building, its revitalization should be longterm and
strategically designed process in which team work of all factors will be cooperating in
chain of decisionmaking.

REFERENCES
[1] Андрејевић Б., Споменици Ниша- заштићена културна добра од изузетног

ивеликог значаја, Просвета, Ниш, 2001. стр.194195.
[2] Гесел. П, Лојтхолцер Г.: Архитектура у 20. веку, TАSCHEN/IPS, Немачка,
2007, стр. 127156.
[3] Ћирић Ј., Културноисторијско наслеђе Схватање, тумачење и друштвено
третирање, Сепарат из „Лесковачког зборника“ XXVII, 1987. стр. 510
[4] Перовић. С.: Панчево и његова индустријска историја. Публикација , Завод за
заштиту споменика културе у Панчеву, 2012., стр. 15,1732.
[5] Гл. и одг.уредник Симоновић Д., Енциклопедија Ниша-привреда, Градина,
1996. стр. 256, 257, 283. становништво стр. 109137.
[6] Л Корбизје, Ка правој архитектури, Грађевинска књига, Београд, 2006. стр. 27
[7] Генерални урбанистички план Града Ниша 20102025.(Сл. Гласник гр. Ниша
бр. 43/2011)
[8] Civrić Z., Industrial heritage in Serbia, Coditional of the Cutural and Natural
Heritage in the Balkan RegionSouth East Europa, volume 2, Belgrade, 2011. стр.
3750.
[9] Закон о културним добрима, "Службени гласник РС", бр. 71/94.
[10] http://ticcih.org/about/ (преузето јануара 2014. године)
[11] http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_industrial_heritage_sites(преузето јануара
2014. године)
[12] http://www.zollverein.de/service/englishpage(преузето јануара 2014. године)
[13] http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/Stecajna+masa+DJUKA+DINIC,+
Nis.shtml/seo=/companyid=2616#priv5(преузето јануара 2014. године)
[14] http://www.muzejnt.rs/downloads/protokol.pdf (преузето јануара 2014. године)
ФАБРИКА КОЖЕ ”ЂУКА ДИНИЋ” У НИШУ –

МОГУЋНОСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ
Резиме: Након коначног ослобођења од Турака, југ Србије са Нишем као центром,
полако почиње да се развија, док се почетком двадесетог века убрзано изграђује и
економски приближава развијенијем северу. Оријентални изглед града се мења као
и привреда, поред трговине и занатства, уводи се индустријска производња. У
том периоду издвајају се имућнији привредници који улажу у изградњу нових
објеката за производњу, када настаје и Фабрика коже Нишке трговинске банке,
касније Фабрика за прераду коже „Ђука Динић”. Кроз историјску анализу
настанка Фабрике, урабнистички приказ током једног века, у овом раду биће
приказан архитектонски објекат као део индуструјског наслеђа. Такође,
размотриће се и могућност обнове кроз нову функцију, јер је мењањем власника,
напуштањем производње и неулагањем у одржавање, зграда изгубила на значају
али сачувала део првобитне лепоте и визуелне аутентичности.
Кључне речи: Фабрика за прераду коже „Ђука Динић”, градитељска баштина,
индустријско наслеђе, архитектонска анализа, обнова, ревитализација

РАЗВОЈ СТУДИЈСКОГ МОДУЛА СТАМБЕНО

ПРОЈЕКТОВАЊЕ НА ГРАЂЕВИНСКОМ
ФАКУЛТЕТУ У СУБОТИЦИ
Љиљана Алексић1
Rudolf Klein2
Иван Хегедиш3 УДК: 378.046.2/.4
Резиме: На Грађевинском факултету у Суботици развијен је студијски програм
Основних академских студија у трајању од четири године и студијски програм
Мастер академских студија у трајању од годину дана као Модул Стамбено
пројектовање. Овим програмом студенти већ након прве године Заједничких
основа могу да се определе за Модул Стамбено пројектовање и изучавају знања и
вештине из области архитектонске и урбанистичке струке. Архитектонски
предмети се могу селектовати кроз: предмете о пројектовању зграда, предмете
о архитектонским конструкцијама, предмете везане за енергетску ефикасност
зграда, затим развој архитектуре, савремена архитектура и урбанистичке
предмете као и конструктивно-статичке предмете који се изучавају на првој
години Заједничких основа и кроз изборне предмете на каснијим семестрима
Основних академских студија.
Kључне речи: Модул Стамбено пројектовање, Пројектовање зграда, Урбанизам,
Развој архитектуре, Савремена архитектура
1. УВОД
На Грађевинском факултету у Суботици (у даљем тексту Факултет) настава на

Основним академским студијама се одвија кроз Заједничке основе у трајању од
три семестра, да би се од четвртог семестра издвојили студијски модули: 1.
Конструкције, 2. Хидротехника и водно инжењерство, 3. Саобраћајнице и 4.
Стамбено пројектовање.
Мастер академске студије се уписују након завршених Основних академских
студија и трају два семестра. Студенти су у прилици да бирају следеће модуле: 1.
Бетонске конструкције, 2. Металне конструкције, 3. Хидротехника и водно
1
Љиљана Алексић, дипл.инж. арх., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: ljiljana.d.aleksic@gmail.com
2
Рудолф Клеин, дипл.инг.арх., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка
2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail:
3
Иван Хегедиш, дипл.инг.арх., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка
2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail:

инжењерство околине, 4. Саобраћајнице и 5. Стамбено пројектовање.

Акредитацијом Студијског програма из 2013. год., Модул Стамбено пројектовање
омогућава по први пут образовање грађевинских инжењера који ће добро изучити
архитектонску и урбанистичку струку, енергетску ефикасност зграда и
профилисати се као стручњаци инжењерске архитектуре.
Кроз студирање на Модулу Стамбено пројектовање студенти изучавају следеће
групе предмета: предмете везане за проблеме грађевинских конструкција и
материјала и организацију грађења, предмете из архитектонске и урбанистичке
струке и геодетске струке. Предмети из архитектонске и урбанистичке струке се
могу препознати као следеће групе предмета: 1. архитектонске конструкције, 2.
пројектовање зграда, 3. Развој архитектуре и Савремена архитектура, 4. предмети
из области урбанизма и 5. предмети из области дизајна и ликовне културе.
2. ПРЕДМЕТИ АРХИТЕКТОНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА
У ову групу предмета се сврставају предмети који изучавају архитектонске

конструкције, материјализацију елемената и делова зграда као и енергетски
ефикасне зграде, а то су: 1. Зградарство, 2. Инсталације у зградарству, 3. Завршни
радови, 4. Ентеријер, 5. Традиционални материјали, 6. Енергетски одржива
архитектура, 7. Енергетска ефикасност, 8. Зидане конструкције и 9. Нови
материјали и технологије.
Кроз програм Зградарства студенти се упознају са конструктивним системима у
архитектури, елементима зграде као целине и оспособљавају за самосталну израду
архитектонских пројеката.
Предмети Инсталације у зградарству, Завршни радови и Ентеријер, имају за циљ
упознавање студената за занатским завршним радовима на објекту, што
подразумева технолошки процес рада, врсте и карактеристике материјала за
њихову примену у оквиру објекта и карактеристике материјала у зависности од
места и начина уградње. Студенти кроз израду графичких и семинарских радова
стичу способност да самостално доносе закључке о примени материјала и
графичкој изради неопходних детаља веза и спојева. Израдом Пројекта ентеријера
простора, студенти се упознају са уметничким значајем уређења унутрашњег
простора како би могли да обликују унутрашњи простор према различитим
критеријумима: антрополошким, функционалним, еколошким, енергетским,
стилским и естетским.
3. ПРЕДМЕТИ О ПРОЈЕКТОВАЊУ ЗГРАДА
Пројектовање зграда се изучава на следећим предметима: 1. Основе стамбеног

пројектовања, 2. Пројектовање породичне куће, 3. Пројектовање вишепородичног
становања, 4. Пројектовање специјалног становања, 5. Пројектовање у историјској
средини и 6. Комплексни синтезни пројекат.

Кроз предмете пројектовања студенти се упознају са поступцима процеса

пројектовања и организацијом простора дефинисањем поступака за пројектовање
у домену основних човекових функција и делатности: становања, радних
активности, одмора и рекреације и друштвених активности. Студенти се
оспособљавају да самостално пројектују, анализирају и вреднују своја решења.
Савладана знања и вештине на пројектантским предметима омогућавају
студентима самосталне израде комплетних архитектонских пројеката кућа са свим
неопходним прилозима и детаљима.
Слика 1. Провера употребне вредности стамбене јединице кроз комуникационе

везе и остварене визуре, студентски рад Стипић Сузана К25/2009 [3]
Организација наставе на предметима Пројектовања се одвија кроз: активну

наставу предавања, израду семинарских радова, израду графичких пројеката
кућа, тестова и колоквијума где се постепено савладава процес пројектовања и као
крајњи резултат добија Идејни пројекат стамбене зграде.
4. ПРЕДМЕТИ ИЗ ОБЛАСТИ ИСТОРИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ
Ова група предмета обухвата колегиј Развој архитектуре и колегиј Савремена

архитектура. Први колегиј је кондензовани преглед генералне историје
архитектуре из формалног аспекта и у контексту културне историје. Колегиј се
ограничава на Европу и Медитеран. Други колегиј је мало опширнији преглед
архитектуре двадесетог и двадесетпрвог века. Циљ ових колегија је развијање
визуелних способних студената и разумевање архитектуре као дисциплине са свим
могућим везама – техничким, духовним и социјалним. Настава се одвија
делимично фронтално у учионици, делимично на теренима путем обиласка
споменика историје архитектуре у Суботици. Обилазак терена обухвата периоде
од барока па наовамо укључујући: класицизам, романтику, еклектицизам и
сецесију, затим рану и касну модерну. Од студената се тражи текстуално знање из
историје архитектуре и способност цртања основа и пресека објеката историје
архитектуре.

5. ПРЕДМЕТИ ИЗ ОБЛАСТИ УРБАНИЗМА
Проблеми из области урбанизма се изучавају на следећим предметима: 1. Основе

урбанизма, 2. Заштита и ревитализација наслеђа, 3. Развој насеља и 4. Одрживост
урбаног простора. Циљ ових предмета је упознавање са основним принципима
урбанистичког планирања простора и израда урбанистичког плана путем
семестралног пројекта. Крајњи резултат је стицање основних знања из области
урбанистичког планирања у складу са прописима, као и стицање знања о
савременим тенденцијама у области планирања, одрживом развоју и одрживом
граду; затим упознавање са појмом културне баштине и посебно са појмом
градитељског наслеђа као делом свеукупне културне баштине и разумевање
значаја очувања градитељске баштине. Студенти стичу основна сазнања о појму,
циљевима, принципима, начелима и могућностима очувања градитељског наслеђа
у савременом контексту.
Кроз предмет Развој насеља студенти се упознају са историјом цивилизације и
развојем насеља и градова од праисторије до данас. Анализира се утицај
друштвенополитичких услова, културе, уметности, науке и природног окружења
на урбанистички развој. Стечена знања из области развоја људских станишта и
организације простора насеља и градова практично се проверавају кроз израду
семинарских и графичких радова.
6. ПРЕДМЕТ ЕЛЕМЕНТИ ДИЗАЈНА
Ликовне способности и вештине студената се развијају на предмету Елементи

дизајна где се упознају са основним принципима графичке презентације и
схватања архитектонских објеката током историјског развоја кроз упознавање
карактеристичних детаља елемената и њихове визуелизације. Студенти стичу
знања о пропорцијама историјских стилова, принципима и техникама ликовног
израза као и обликовањима у савременом дизајну.
7. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП
У стамбеном модулу поред традиционалне наставе по предметима ради се и према

модерном, пројектно оријентисаном приступу настави. Предмети који се могу
организовати око малих пројеката су идеалан вид наставе током вежби, а кадкад
делимично се и предавања могу еластичније организовати да се уклопе у овај
оквир. На пример у пројекту породичне куће паралелно се могу обрађивати
проблеми пројектовања, зградарства, ентеријера, па у неким случајевима, када се
пројектује у историјској средини могу се интегрисати и елементи развоја
архитектуре и савремене архитектуре. Свакако, даљи циљ јесте ширење пројектног
принципа горе наведених основних предмета архитектуре.

8. ЗАКЉУЧАК
Акредитовани Студијски програм Модул Стамбено рпојектовање кроз Основне

академске студије и Мастер академске студије омогућава студентима следеће
погодности:
једносеместралне предмете и кредитни систем студирања.
Студенти грађевинског профила уписују од четвртог семестра студијски
Модул Стамбено пројектовање, тако да ће поред знања из грађевинских
конструкција добро савладати и проблематику архитектонске и
урбанистичке струке и упознати област инжењерске архитектуре.
Крајњи резултат промена је нови акредитовани студијски Модул Стамбено
пројектовање који студентима омогућава савладавање знања из инжењерске
архитектуре тако да се профилише инжењер који у пракси може да решава
проблеме код пројектовања зграда и ревизије пројеката, пројектовање ентеријера,
пројектовање архитектонских детаља код разраде пројеката, затим руковођење
градилиштима код извођење објеката као и надзор радова код извођење објеката.
Досадашњи рад на студијском програму указао је и на смернице за даљи развој
програма:
Програм треба допунити предметом Слободоручног цртања што је једна од
основних претпоставки да студенти поседују способност за ликовно
изражавање, чиме се комплетира њихово образовања што омогућава
касније и њихово успешно бављење архитектуром,
Увођење предмета Конструктивни системи, што омогућава да се искористе
на најбољи начин вештине и способности студената код пројектовања
конструкција објеката,
Из свега наведеног Модул Стамбеног пројектовања добија сасвим нове
димензије образовања студената архитектонске струке, тако да са правом
може да добије и прави назив: Архитектонско инжењерство, јер на тај
начин постаје препознатњив на другим високим школама архитектуре.
[1] Aлексић, Љ.: Еducation of students in the course based design of hauses on faculty
of civil engineering in Subotica, Internattional scientific conference and XXIV
meeting of Serbian surveyors „Profesional practice and education in geodesy and
related fields“, 24-26 jun 2011., Kladovo, Serbia
[2] Aлексић, Љ., Хегедиш, И.: Модул Стамбеног пројектовања на грађевинском
факултету у Суботици, Зборник радова Грађевинског факултета 20,
Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Суботица 2011.
[3] Алексић, Љ.: Основи пројектовања зграда, Приручник за студенте,
Грађевински факултет у Суботици, Универзитет Нови Сад, Суботица, 2012.
[4] Миленковић, Б., Увод у архитектонску анализу I, II, ДИП “Грађевинска
књига“ Београд, V издање 2001.

[5] Прашчевић, Ж., Кратак осврт на студије грађевинарства и архитектуре према

болоњском процесу, часопис Изградња, број 1112, новембардецембар, 2011.
[6] Чанак, М.: Вредновање квалитета у стамбеној изградњи и становању (I), Bilten
Instituta IMS, Vol I, бр. 1, Београд, јануар 1986.
[7] Чанак, М.: Вредновање квалитета у стамбеној изградњи и становању (I), Bilten
Instituta IMS, Vol I, бр. 2, Београд, септембар 1986.
[8] Vodič za studente, Građevinski fakultet Subotica, Univerzitet u Novom Sadu,
www.gf.su.ac.rs.
DEVELOPMENT HAUSING DESIGN MODULE AT

FACULTY OF CIVIL ENGINEERING IN SUBOTICA
Summary: Faculty of Civil Engineering in Subotica has established department of
Undergraduate studies that last for four year and Graduate studies that last one year
named Housing Design Module. After first year of studies, this program allows student
to choose Housing Design Module, so they can stay focus on and gain specific
knowledge and skills in the field of architecure and urban planning. The architectural
courses may be selected as: curses Design of houses, Architectural Construction
courses, courses Anergy efficiency, the Architecture development, the Modern
architecture and Urban planning courses. The constructively-static courses study in the
first year and through elective courses in subsequent semesters of Undergraduate
studies.
Keywords: Housing design Module, Design of houses, Urban planning, Architecture
development, Modern architecture

SQUERS IN NOVI SAD AS UNRECOGNIZABLE

PUBLIC PLASECES
Ksenija Hiel1
Ivana Blagojević2 UDK: 712.254(497.113Novi Sad)
Summary: Squares and streets are the oldest urban elements of any settlemnt. The
function of the square as an open space of the city from its first appearance till nowaday
is essentially not changed. The squares are the areas of socialization which host a
variety of activities from sharing information and resources, through the organization of
various secular and sacred ceremony to spontaneous gathering of citizens doing
everyday meetings during which they exchanged ideas and shared tips. During
development of the city apart from the main square (which was by its logic and
character usually placed in the center of the settlement) new squares out of central core
began to be formed holding a new specific tasks. The settlement size and the way of life
in a particular social system conditioned the number of squares their size, shape and
function. To identify an open public space of the city as a square it is necessary to have
architectural structures as a frame. Without this natural "scenes" open spaces are
difficult to perceive as a closed and limited structure of the public space of the city.
While the perception of a space and the creation of identity, observer is looking at a set
of sequences which, with its fragmentation affect the formation of the overall picture. In
order to identify the individual with the place it is necessary to be conceivable within its
borders because that is the only way to be identifed with the locus. In this paper we
explore the open public spaces in Novi Sad, which are recognized as squares only by
their names where the citizens are perceived them as parking spaces, traffic nods, green
areas or marketplace - bazaar. Research highlights the weaknesses of the elements that
in the perception makes them as the most important parameters of the urban area of the
square. Analysis of influencing issues such as position in the urban pattern of the city,
the size, the shape, the proportion, arrangement, accessibility, availability and quality of
life on them have to indicate which of the factors are positive and should be retained and
which distort and obstruct the experience of space as a square.The aim of the paper is to
investigate the parameters that affect the identification of public space so that it could be
perceived as a square.
Keywords: Square, public space, identity
1
Ksenija Hiel, architect, PhD., University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, tel: ++381 62362893, e – mail: hiel@uns.ac.rs
2
Ivana Blagojević, master in landscape architecture., University of Novi Sad, Faculty of Agriculture, Novi
Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, Novi Sad, Serbia, tel: ++381 642080439, e – mail: ivanab@polj.uns.ac.rs

1. INTRODUCTION
History of public open space settlements can be seen through the analysis of two key
elements: the linear space street and surface area square. Numerous archaeological
sites indicate equal importance of both spaces. While the streets are the linear path of
movement through the settlement, squares are areas for stationary stay and various social
events. The essence of these two elements is very vividly explained by Zuker "If one
visualizes the streets as rivers, channelling the streams of human communication which
means much more than technical measures "traffic" than the square represents a natural
of artificial light."[1] Squares as open public spaces in each settlement have their own
specific functional programs that are directly connected with public buildings which
physically frame them. Square should represents the most specific element of urban
structure towards which we are moving, as the final point and place with a variety of
events. Regardless of its size, to experience an open free space as a square it must meet
certain parameters that in the perception enable easy readability and visibility of the
entire space. During a process of development and growth, each settlement spreads and
forms a new network of physical streets’ and blocks’ frame. Depending on the spreading
of settlement planned or spontaneous, squares can be of different shapes and sizes and
specifically can occupy positions in the urban tissue. According to Zucker squares may
be classified as: closed, dominated, nuclear, grouped and amorphous squares [1]. In this
paper we explore examples of Novi Sad public open spaces that are typical
representatives of the group of amorphous undefined "unlimited spaces." They are only
by their names representing a square, but people do not see them as squares. The
analysed areas are: Square Carice Milice, Neznanog junaka and Square Republike in
Novi Sad. Based on the results of the survey respondents pointed to the problem of
identifying these "squares". Systematization of parameters on which these public open
spaces of the city can be identify, in conclusion we are pointing to the essential elements
of the identity of the public space of the city that can be identified as squares in Novi
Sad.
2. IDENTITY OF SQUARES
For an area of the city, in order to have its own identity, it is necessary to satisfy the
basic criteria of uniqueness and distinctiveness. They are reflected in the legibility of
elements which physically defined a space. Architectural buildings are the most
dominant elements in the formation of the urban environment. The perception of each
area is primarily based on subjective experience, but is often incurred in the common
consciousness that reflects the specific environment. Generalized image of a space is
coded with universal reading system and cannot be excluded in the process of perception
and experience of a space. Probably the most famous theorist in reading towns Kevin
Lynch emphasizes the elements of visual quality and identity of a space which are
defined as readability, authenticity, individuality, uniqueness and orientation in space.
[2] To makes one feel safe in a place and to make identity of that place in ones’
perception about a space, a place must be recognized and previously experienced. The
size, shape, equipment, availability and security are indispensable elements of an

experience of public space of the square. Even Vitruvius wrote about squares pointing
out the importance of adequate size and position of squares in the settlements, in order to
respond to the needs of citizens, for whom this space has to be formed [3]. The shape
and boundaries of the square are usually the first elements of the physical structure of the
square, which is perceived. Two main categories of squares’ form have been
distinguished: regular geometric and irregular, amorphous form. In order to classify the
area of the square in one of these two categories a frame which is usually composed of
architectural objects is obliged. When the borders are formed with different elements
such as bank river or lake or open spaces of wide streets roads, physical boundaries of
the square is hardly seen on the other side of these visual barriers. Arrangement and
order of streets’ interflowing in a square are also important factors in a perception of size
and shape of a square. Krier displays, in his research, a detailed analysis of the
combination of the square shape and position of the interflow of streets. [4] The results
of the survey, conducted in Novi Sad in three squares point to several key issues. The
first is reflected in the experience of space as too undefined framework, amorphous and
without clear boundaries. The majority of respondents (75 %) were not able to define the
boundaries of squares. The same amount of respondents did not know the name of the
area where they are. Typical indicators were the reason of being in the square, which for
the same respondents were just passing through the square. It is clearly evident that the
observed three squares have not recognizable function of the public space that is by
definition designed for pedestrians. Missing benchmarks and identity of architectural
buildings that connect them with this space are evident problems that have to be solved.
Although relatively decorated and maintained these spaces need more adequate facilities
and equipment.
3. CASE STUDY
At the western part of the Street Maksim Gorki, by intertwining two urban matrixes the
Square Carice Milice was formed. The current rectangular shape of the Square, cuts the
Boulevard Maksim Gorki, and shares it on two approximately equal triangles. Third part
of the square is platform in front of the north entrance in to SPENS (Sports and Business
Center). In the southern part a Street Dimitrija Tucovića flows into the square and
vehicular access is available to the south side of the building SPENS, while in the
northern part Sremska and Vase Stajića streets flow into the square (Figure 1, Figure 4).
The position of this square has an important place in the matrix of a broader core of the
city center. Maksim Gorki Street connects Danube river bank with Bulevar Oslobodjenja
running east west, and also a very important pedestrian passage in the northsouth
direction is connecting Bulevar Oslobodjenja (Futoška pijacamarket) along Sremska
Street with SPENS and continues to the University campus. Stadium "Vojvodina" and
mega structure SPENS represent the most important urban landmarks not only for the
square but for the city too. However, the space of the square is not clearly defined, which
significantly contributes to the roads along the Maksim Gorki, intersections with streets
Sremska and Dimitrije Tucovića and two large parking areas on the southwestern and
northwestern part of the square. Sights are semiopend, decoration and equipment is
satisfactory but with inadequate vegetation mostly along the traffics.

Figure 1. Square Carice Milice Figure 2. Square Neznanog Figure 3. Square Republike
[5] junaka [5] [5]
In place of the compound „Rainbow” bridge and Boulevard Mihajlo Pupin trapezoidal
square the Neznanog junaka is formed (Figures 2, Figure 5). This square as same as the
previous is physically divided into two parts with a traffic road running in the eastwest
direction. Vehicular lanes for entry and descent from the bridge further divided this area
into smaller units. The square varies in height with the lover part on the eastern border
arranged as shore promenade along the Danube. In the northwest street vojvode Putnika
flows into the square and in the southwest that would be street vojvode Mišića.
Pedestrian connections are organized around the perimeter of the square, with no
possibility of crossing the Mihajlo Pupin Boulevard. Thus fragmented public area is not
recognized as a square. Each green area flower bed, at the top level, has one monument
in its central part. Grassy areas with high vegetation on the lower level are not equipped
with a park or urban furniture elements, apart from the bus station positioned under the
bridge. Views from the bridge to the square, as well from the upper part of the square to
the Danube and Petrovaradin fortress are open. Perceptions of building facades that
define the square of the northern to the southern part are partially screened by high
vegetation of deciduous and evergreen trees. The identity of the square is buildings of
"DTD" (DanubeTisaDanube), „Rainbow Bridge” and memorials of musician Janika
Balaž and victim of the bombing in 1999. Oleg Nasov.
Figure 4. Square Carice Milice Figure 5. Square Neznanog Figure 6. Square Republike,
„flower market” [6] junaka, view to the north view to the west part of the
part of the square [7] square [8]
At the end of the pedestrian zone and on the crossing of the Danube and Zmaj Jovina
Street is the Square Republike. Extremely elongated rectangle aspect ratio 1:4, square is
defined on all sides with the buildings. The western part (one third) is a parking space,
till recently it was a turntable for the city bus service. The western part of the area is
occupied with a temporary buildings and stalls of "fish market." (Figures 3, Figure 6).
The east Street Žarko Vasiljević is a oneway traffic road with the green belt along the

sidewalks and buildings. The northern part of the square is also traffic road with
longitudinal parking along the sidewalks on a both sides. Parking space can be accessed
from Kosovska Street that is only twoway road. Two streets flow into the square on
northern part Šumadijska and on the western corner Daničićeva. The square is without
street furniture, benches and canopy. The sign of identity is Gymnasium Jovan
Jovanović Zmaj on the western edge and Archives building in the eastern part of the
square. Threestoreyed Military Headquarter in the southeastern corner is the dominant
building on the square. Views are very close with a dashed series of sequences that are
constantly shifting and horizontality position and length of the square as well as the
length of market stalls and facilities prevents perception of the square as a whole.
4. DISCUSION AND CONCLUTION
Regardless of the technological advances of the modern era, and virtual reality in which
the younger generation are beginning to live, a need for staying in the open spaces of the
city such as streets, squares, parks, shorelines, etc. will remain a fundamental need of
every social being. These areas of socialization and gathering in order to meet the
different needs in the modern way of life must undergo some changes. As the physical
structure of the settlement is slowly changing due to a number of mostly economic
factors, the intervention on the open spaces can be easily applied in the field of
functional modes such as the organization, equipment, availability and security of
residence. In this sense, changes of use of the researched squares could be one of the
starting points in their revitalization. The design of a feature is one of the most complex
issues in the transformation of three researched squares. Although the surrounding
objects in each area have individual values and signs of identity (SPENS, „Red signal”,
DTD building, Military Headquarter, Gymnasium Jovan Jovanović Zmaj) the areas are
less well defined, articulated and without clear and readable boundaries. Traffic calming
is imperative for the transformation of all three spaces. Radical changes in the form of
relocation or termination of traffics should be gradually introduced. The construction of
the underground garages, by taking into account a significant position in the urban
matrix of the squares in Novi Sad, would contribute to improving the quality of public
spaces for wider core city and enable the extension of the pedestrian zone to these
squares. Ground landscaping would have to follow the functionality on the square as
well as the contents in the ground floor of surrounding buildings. Special issue of
solving the problems is emphasized in the area of the Square Neznano junaka, because
of the river bank as a specific urban element, which has to be the place for the
connectivity of the city with the Danube. In any case, functional organizations and
programs in the ground floors of buildings as well as on the square impose the user type
– citizens, precisely it will form a target group that would occupying some space. Since
the squares are public areas by their nature they must meet the needs of all citizens,
regardless of their age, ethnic, cultural, economic or any other affiliation.
ACKNOWLEDGMENT
The paper is supported by research projects TR 36042 financed by the Ministry of

Education and Science, Republic of Serbia.

REFERENCES
[1] Zucker P.: Town and Square, the MIT Press, Cambridge, Massachusetts and
London, England, 1970
[2] Linč K.: Slika jednog grada, Građevinska knjiga, Beograd, 1974
[3] Vitruvije: Deset knjiga o arhitekturi, Građevinska knjiga, Beograd, 2000
[4] Krier R.: Gradski prostor, Građevinska knjiga, Beograd, 1999
[5] Google Earth
[6] Photo by Ksenija Hiel, 2010.
[7] Photo by Ksenija Hiel, 2012.
[8] www.basiccity.eu/republic
ТРГОВИ НОВОГ САДА КАО НЕПРЕПОЗНАТЉИВИ

ЈАВНИ ПРОСТОРИ
Резиме: Трг је уз улицу најстарији урбани елемент сваког насеља. Функција трга
као отвореног простора града од првих појава па до данас се суштински није
мењала. То су простори социјализације, на којима су се одвијале разноврсне
делатности од размене информација и добара, преко одржавања различитих
профаних и сакралних церемонија до спонтаног окупљања грађана ради
свакодневног сусрета и виђења приликом којих су се размењивала мишљења и
делили савети. Развојем градова осим главног градског трга, који је по својој
логици и карактеру обично био смештен у центру насеља, почели су да се
формирају и други тргови који су добијали специфичне намене. Величина насеља и
начин живота у одређеном друштвеном уређењу условљавао је број тргова,
њихову величину, облик и наравно функцију. Да би се одређени отворени јавни
простор града доживео као трг неопходно је да омотач трга буду
архитектонски објекти. Без ових физичких „кулиса“ отворени простори се
тешко перципирају као затворене и ограничене структуре јавног простора града.
Приликом перцепције одређеног простора и стварања идентитета посматрач
има пред собом низ секвенци, који својом фрагментацијом утичу на формирање
целокупне слике. Да би се појединац идентификовао са простором на којем се
налази потребно је да он буде сагледив у својим границама, јер се само тако може
поистоветити са местом. У овом раду се истражују отворени јавни простори у
Новом Саду, који само својим називом представљају тргове, а код грађана се
доживљавају као паркинг простори, саобраћајно чворише, озелењена површина
или пијаца - тржница . Истраживање треба да укаже на недостатке у
елементима који би их и у перцепцији класификовали као најзначајније параметре
урбаног простора трга. Анализа утицајних фактора као што су положај у
урбаној матрици града, величина, облик, димензије, уређеност, доступност,
опремљеност и квалитет боравка на њима треба да укаже који од фактора су
позитивни и треба их задржати, а који нарушавају и онемогућавају доживља
простора као трг. Циљ рада је испитивање параметара који утичу на
идентификацију јавног простора како би се он могао доживети као простор
трга.
Кључне речи: Трг, јавни простор, идентитет

WOOD AS MATERIAL IN DESIGN OF PAVILIONS

Ksenija Hiel1
Tatjana Kočetov Mišulić2 UDK: 725.76:674.11
Summary: Wood is probably one of the most often worldwide used materials. The
contemporary buildings are often designed combining different materials such as brick,
stone, earth, straw, glass, steel and concrete. Among all of them only wood offer
warmth, specific texture and irreplaceable tactile feeling of cosiness. The contemporary
wood industry offer new possibility for different architectural requirements. Increasingly
important aspect of architectural design in 21st. century is low cost, sustainable, energy
efficient, zero emission of CO2 and high esthetical value of building. This paper
discusses the different typology of wooden pavilions, their aesthetical, functional and
structural perception. The aim is to present the important aspect of wood as building
material in a perception of rather small architectural building as pavilion in a public
places are. These wooden small buildings still hold significant role in design of open
public areas (parks, squares). Wood as building material is ecological, sustainable,
energy efficient and user friendly, can be from renewable sources and still gives
tremendous capabilities of design until recently unimaginable free form shapes.
Keywords: Wood, pavilion, public places
1. PAVILIONS IN OPEN URBAN SPACES
In architectural sense the term "Pavilion" is usually referred to freestanding structure,

which could be perceived in urban parks, gardens or in public areas. The function of
pavilions is to provide shade, sheltered space for different activities (music, dance, tea,
hunt, sport, recreation, rest or gathering) or as specific feature in landscape (sculpture).
Often they are designed as open structures. When they are shaped as closed small
buildings (kiosk), the function is oriented to commercial aspects (shops, information
desks, renting equipment, traffic stops, etc.). [1]
Since the public places (parks and squares) are spaces for social meetings and pleasure,
pavilions with their functions could provide extended quality of urban life.
Urban parks as green oases, designed on principles of landscape architecture (trees,
grass, plants, flower beds, water lakes) without pavilions could be less appealing for
citizens. Attractively shaped ephemeral and mobile aedicule could provide aesthetical
and cultural identity of open spacessquares, and eyecatching spots in the town.
1
Ksenija Hiel, dr., dipl.inž. arh., University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Trg
Dositeja Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, tel: ++381 62362893, e – mail: hiel@uns.ac.rs
2
Tatjana Kočetov Mišulić, dr., dipl, inž,građ, University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences, Novi
Sad, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad, Serbia, tel: ++381 214852613, e – mail: tanya@uns.ac.rs

2. PERCEPTION OF PAVILIONS
Light contrast i.e. visualization of figure on the background is the basic principle of
perception of any space. At the first sight, the size and shape of the observing object is
dominant, while in a second glimpse the colour, material and texture are distinctive.
Design principles (symmetry / asymmetry, hierarchy, proportion, dynamic, rhythm,
balance, etc.) have important role in a perception. In built environment, the object
exterior is the first perception, while interior and details of the structure is perceived as
the second picture. [2]
In open shaped pavilions, the interior is closely related with exterior envelope, where the
green colour of verdure stands as a background. The columns of pavilions are design in a
harmony with the vertical part of a tree, particularly when the structure is wooden.
The colours of pavilions have a significant role in perception: principle of contrast (red
green) is often used in conceptual design of parks. White colour creates an impression of
lightness, while dark colours provide visual connection with surrounding trees (Figure 1,
Figure 2).
Traditional design of pavilions is usually squared, round (rotunda), hexagonal or
octagonal in basis. The fundament base is elevated from the terrain to create platform
and to protect the structure from weathering impact. Materials used for open pavilions
are traditionally timber and wrought iron.
In traditional concept closed pavilionskiosks are frequently created on a principle:
"form follows function". Materials for these pavilions varied from wood, iron, to brick,
stone or concrete.
Used colours depend from effects which designers prefer to achieve.
In a contemporary life open and closed pavilions are designed using free forms thankful
to new technological solutions and selfconscious, energy efficient principle of life.
Varied modern timber products allow unimaginable forms emphasizing the natural
colour and texture of wood.
Thus sculptural formed pavilions create unforgettable images of open spaces in towns.
Figure 1. Traditional open pavilion in Figure 2. Traditional timber white pavilion

Palić park, Subotica in Dunavski park, Novi Sad

3. DESIGN OF WOODEN PAVILIONS
The use of wood in pavilion design dated from old China and Japanese architecture, but
in Europian landscape architecture started to spread in early 18th century (with English
gardens) and till nowadays has significant importance. Thanks to its natural and tactile
beauty, related to its organic origin, as well as to good mechanical properties and easy
processing, wood offers a huge possibilities and practical advantages. As a building
material it is ultimately energy efficient (in production and use), sustainable, ecological
and user friendly, from renewable sources, with great opportunity of shaping and
production, so that the application of wood in pavilion design will remain inevitable in
the future. Due to modern technology, the nowadays pallette of wood based products,
apart from the commonly used solid timber, provides standardized quality and increased
durability, with possibility to fulfill the strong structural requirements and imaginative
architectural demands, oriented to open spaces and free form shapes. Palette of wood
based materials includes a wide range of products manufactured in form of glue
laminated timber (Glulam), laminated veneer lumber (LVL), different durable panel
boards and in form of innovative cross laminated timber (CLT).
Traditional use of timber in pavilion design considers the relatively simple structural
system, which consists from columns, beams and rafters, covered by tiles or bitumen
shits. Simple basis shape dictates the position of columns. Stability of vertical elements
is provided with plugged fence and by struts imitating the branches of the surrounding
trees, (Figure 1). Ornaments and changing of crosssection give the experience of natural
and plastic perceive. In cases where struts are omitted, the timber lattice in upper zone of
structure could be placed in order to increase the overall stability, (Figure 2). Basis of
pavilion is elevated from ground in order to increase durability, entrance could be
emphasized by few steps and there is no door. Nowadays, following the modern
technologies and urban way of life, pavilions get the new meaning. They are placed in
urban areas, squares and parking places, sometimes with clear function, sometimes with
idea to enrich the urban life with sculptures.
A special type of pavilioncanopies appears in the spa parks, were they are covering
drinking fountain with mineral water. In Japan culture there are pavilions for ceremonial
tea drinking. Closed pavilionskiosks are often small size (410m2), except in cases
where functional programs are developed and when they grow in to the size of a
building. Customers are not entering in to kioskpavilion, since communication with
inside function is through the windowcounters. Located in a car park outside Aixen
Provence, small timber pavilion designed by JeanLuc Fugier 2011, is an extraordinary
pavilionbox structure. The main function of this pavilion is parking attendant’s office, a
kiosk window, a restroom and a bin. Hyperbolic paraboloid shape of pavilion is achieved
with wrapped horizontal timber batons (Figure 3). “The apparently simple geometric
form hides the kinetic game at play, influencing the way in which one perceives the
building and making it difficult to understand”. [3] Optimization of a view to parking
area in a widest angle is accomplished with an L shape of plan (Figure 4). Two facades
with an entrance to restroom, with a ticket machine, information and payment window
are protected with a canopy, since the whole pavilion is creating a twisted cube.
Transparent horizontal strips between timber batons are illuminated during the dark,
when the interior of pavilion starts to be visible more than outside membrane. This

horizontal twisted timber batons, in natural colour of dark wood, are in the same time
functioning as a brisesoleils.
Figure 3. Parking attendants’ pavilion in Figure 4. L shaped plan of a pavilion with

Aix-en-Provence, France a twisted timber batons
„Asuntomessut“ in Finland is an anual Housing fair organised each year in different city.
Info Pavilion in City Espoo, designed by architect Teemu Seppäsen 2006, is used in the
construction of modern woodworkingglulam timber product elements (Figure 5).
Computercontrolled processing technique allows diversity of threeway curved shapes.
The idea was to create a place that does not need a function. The shape of pavilion is a
self bearing cube 6x6x6 m, where windows and door openings in walls create an image
of cube looking like spider net or bird nest. “Information Bar is displaying a meeting
and information point at which the housing fair visitors can get relief from the thirst for
knowledge.” [4]
As an experimental project of an automatic cutter, which enables a diverse and irregular
shape of the pavilions walls, the purpose of Infobar pavilion was to be a service point for
exhibition visitors and customers of houses.
Figure 5. “Infobaari, asuntomessut Figure 6. “Swoosh” pavilion in Bedford

puupaviljonki“, Espoo, Finland Square, London

Studentdesigned pavilion (Valeria García Abarca 2008), placed at Bedford Square in

London, has explored the architectural potential of experimental timber construction
(Figure 6). The structure is made from laminated veneer lumber. The main shape of
pavilion is a swirling, 60mwide mechanically jointed grid structure, which wraps itself
around a sturdy lamppost and skirts the pavement. Pavilion is designed from timber and
consists of vertical curving columns connected with short beams which are spiralling out
from a central point of structure. In a middle part of a pavilion (centre) the structure is
dense and enclosed, while in the same time the outside part of structure swirled in a
spiral and transformed into a benches.
The main idea of using timber as sustainable and ecological material can be understand
from student Scoufaridous’ comment: “It’s part of the detailing and tells the story of the
structure. It also means the pavilion can be easily dismantled, stored and rebuilt.”[5]
4. CONCLUSION
Pavilions or gazebos, as small buildings in urban open spaces, can provide different
satisfaction to a citizens. According to their structure and function, they can be very
attractive urban spots where people of all ages could gladly spent some free time.
Having in mind that wood comes from renewable sources, that is sustainable, ecological,
ultimately energy efficient in production and use, designers easily decide to utilize its
advantages in creating process of pavilion buildings. Natural tactile beauty and good
strength characteristics, offer to designers unlimited possibilities in creative shaping of
such small buildings. Regardless the typology of pavilions (open or closed), they
represent structures of memory and very often identity of a certain place in a
contemporary urban life. The beauty of such human creation can provide a sculptural
image perceived as different function of a space than it looks like. Very often, the natural
colour and texture of timber products are kept for a final surface of structural forms,
because the warmth and pleasures of tactile perception of wood. Modern technologies of
wood processing offer huge possibilities to designers, so the high aesthetical values of
pavilions could be achieved by creative thinking and innovative design.
ACKNOWLEDGMENT
The paper is supported by research projects TR 36042 and TR 36017, financed by the
Ministry of Education and Science, Republic of Serbia.
REFERENCES
[1] Burden E.: Elements of architectural design, John Wiley and Sons, Inc. New York,
[2] Arnhajm R.: Umetnost vizuelnog opažanja, Psihologija stvaralačkog gledanja,
Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1987.

[3] http://www.dezeen.com/2011/07/20/parkingattendant%E2%80%99spavilionby
jeanlucfugier/, download 03.02.2014.
[4] http://www.puuinfo.fi/sites/default/files/content/puulehti/puulehti
32006/puulehti0603www.pdf, download 03.02.2014.
[5] http://www.bdonline.co.uk/swooshpavilionswoopsintoviewatthe
aa/3116685.article, download 03.02.2014.
DRVO KAO MATERIJAL U PROJEKTOVANJU

PAVILJONA
Резиме: Дрво је вероватно један од најчешће употребљаваних грађевинских
материјала широм света. Конструкција савремених објеката је комбинација
различитих материјала као што су опека, камен, земља, слама, челик, бетон и
стакло. Од свих набројаних материјла само дрво има посебну топлину,
специфичну текстуру и незаменљив тактилни осећај пријатности. Савремена
технологија производње дрвених конструктивних елемената нуди могућности за
нове и различите захтеве пројектаната. Дрво испуњава и веома важне
компоненте изградње у 21. веку као што су економичност, одрживи развој,
енергетска ефикасност, нулта емисија CO2 и потреба за високим естетским
вредостима. У овом раду се разматрају различите типологије дрвених павиљона,
њихова визуелна, функционална и структурна перцепција. Циљ рада је да се
прикажу значајни аспекти дрвета као грађевинског материјала у сагледавању и
доживљавању мале архитектонске структуре као што је павиљон. Иако
релативно мале, ове грађевине имају битну улогу у дизајну паркова и јавних
простора. Дрво као грађевински материјал је производ из обновљивих извора,
еколошки, одржив, енергетски ефикасан, пријатан на додир и даје огромне
могућности за дизајн и обликовање до недавно незамисливих форми грађевина.
Кључне речи: Дрво, павиљон, јавни простор

COMPARISON OF STRUCTURAL CONFLICT IN

CASE OF SUBOTICA AND KECSKEMET
Еva Lovra1 УДК:72
Summary: The structural split is studied in terms of the architecture and urban
morphology of Subotica and Kecskemét, as it relates to tradition and modernity and new
urban and architectural forms. The advanced methodolgy is used to identify and analyse
the value of the organically developed parts of the city, districts in which new public and
residential buildings have beed directly or indirectly inserted, and as a consequence
cause structural conflict.
Keywords: Subotica, Kecskemet, conflict, structure, split
1. INTRODUCTION
The turn of the century and the second half of the last century generated new demands
due to the intensifying motorized traffic and the growing population, and to solve these
problems the traditional urban fabric needed to be relaxed and more rationalized. Behind
these decisions about city planning stood not only the desire to rationalize, but also
social, political and sociological pressures. Artificial rifts in the city structure were
established which could be violent (not respecting the actual image and urban pattern),
and in a way organic. Violent: not taking into account the urban landscape and the built
environment Organic: improving the city's image, an environment was created where the
built environment is degraded, lowgrade houses, filling gaps in the urban pattern.
Subotica and Kecskemét are cities with sprawling plans, characteristic of socalled plain
cities that were created in on the SouthPlains. In both of the cities the irregular medieval
layout of the city partially remained, in spite of major interventions. The character of the
landscape defined the built environment of the both of the settlements, but nowadays the
formerly uniform look of the city has become collagelike in nature. The similarities
(plain towns, structures of the city) and the differences between these towns are the basis
of this study.
2. METHODOLOGY
The structural analysis of the two cities as two case studies can be applied in two
dimensions which transformed the city’s visual identity and communication not only at a
1
Eva Lovra, dipl. inž. građ., Msc, University of Pecs, Pollack Mihaly Faculty of Engineering and IT, Breuer
Marcell Doctoral School, Boszorkany street 2., Pecs, Hungary, email: lovra.eva@gmail.com

macro but also at a micro level. The scale of structural conflict between the traditional
and modern urban and architectural forms will be evident from studying the town maps.
Studies on the urbanscale level result in better understanding the aesthetic and spatial
relations, as well as the complexity of the traditional and modern values at work. The
details of construction are clear from the townwide scale of the urban fabric and the
interventions to the preexisting forms. The internal structure of the newly built areas
and the installation conditions can be identified, as well as the roads and buildings
inserted into the organically grown urban fabric, and their environmental relationship to
the evolving fabric can be studied. New elements of the intervening order of internal
structure, the nature of the incorporation of the new fabric and their combined
relationship to similar elements in the area, determine the divisions and conflicts in the
urban landscape. An analysis of the structural breaks in these two dimensions raises
dilemmas that summarize the conditions of the inserted elements and could be assumed
to be an isolated road or new construction in the city's body. The problem relates to the
newly developed organically intervening areas, such as new roads or buildings in the city
centre and their impact on the formation of the built environment and the resulting
relationships within a specific paradigm (transportation, morphology, sociology). The
study of the relationship between stability and change can be interpreted as the dynamic
equilibrium of continuity and discontinuity.
Dimensions of the study: Dimension of the urban fabric (Subotica: Marshall Tito
Avenue, Novi Bulevar. Kecskemét: Árpádcity, Rákóczi Avenue, inner ring)
Dimension of the building and housing unit (the multiunit
areas of the Marshall Tito Avenue, Árpádcity)
The study area of the present investigation is the radial streets of Subotica and Árpád
city in Kecskemét.
3. CASE STUDIES
A review of urban plans from the period after 1945 shows that Kecskemét did not have a
welldeveloped road or utilities network and that institutional coverage was incomplete.
The solution to these problems demanded a citywide reconstruction plan was authored
by the mayor of the city, Reile Géza (19611973). In the 1970s and 1980s the "city
rehabilitation" project that was imposed required the total demolition of the earlier fabric
of settlement. By the middle of the 20th century the built environment of the urban areas
had reached today's extent, and from the 1960s onwards, new buildings were conducted
only at the expense of demolishing existing ones. This process could be described as a
cityscale structural transformation (JUHÁSZ, 1998.: 239241.) in the case of Árpádcity
and the city centre. The construction of the former Leninresidential area (nowadays
Árpádcity with block of flats) started within the framework of the second Five Year
Plan in Rávagy Square in 1961. The western part of the city, including this housing area
has a negative aspect in terms of the city structure. In particular, the placement of
massive tenstory buildings is considered a mistake, because their dimensions ignore the
scale of traditional urban environment, making them almost impossible to integrate into
the urban fabric. In the former Lenincity the area with four or five storey buildings
(Árpád Boulevard and Rávágy Square) creates a more humane living environment than

could emerge in the region of Reile Géza, Bagi László and Damjanich Streets. The
streets located north of the Holy Trinity Cemetery represent a different world from an
architectural point of view. The residential area, created after World War I, was adequate
to the needs of its citizens and has retained its unique appearance (KOROMPAY, 1981.
1992). The design of the small city ring was one of the major structural interventions
undertaken, but did not create a lasting impact on the urban design. (KOROMPAY,
1981. 1992.) The changes made to the central area of the city that most shaped the city's
image can be observed on the city map from 1933 (MNLBKML XV.1/a.1.0766) and on
the seethrough map from 1977. Nowadays the highrise residential area is organically
integrated into the surrounding historic centre. It is linked in character to the Árpádcity
housing estates on the opposite side of the partly implemented inner ring. In the newly
built downtown area, where the secular centre is not separated from the religious centre
or other residential institutions, there is disharmony as a variety of different features are
mixed, which can be experienced from seeing the new and old buildings.
Figure 1. Changes from 1933 to 1977, sematic figure of the splits
In Subotica the introduction of new radial roads, such as Marshal Tito Avenue on the
line of the Fűzfás spring (Vrbov) and the unrealized Novi Bulevar on the Rogina spring
floodplain, was important not only in terms of urban planning. At the Marshall Tito
radial street the challenges were to find a solution for the Zorka factory waste water
drain system, as well as to build new homes to increase the residential density of the
central part of the city. The avenues followed the natural topography, sloping with the
waterways in the direction of the central part of the city. The population had decreased
from the beginning of the last century due to the world wars, but by the sixties had
regained its inhabitants with population about 100,000 and trends showed this

increasing. The bombing of 1944 had damaged and destroyed many residential and
historic buildings, in particular next to the railways. This destruction of housing and
infrastructure and the poor quality and lack of development of the city contributed
significantly to the development of new residential areas such as Marshal Tito Avenue.
From an urban planning point of view, the main goals of the city planners in the fifties
(Baltazar Dulić and Franje De Negri) were increasing the residential density, replacing
outdated building stock with modern residential buildings, developing appropriate
infrastructure and public works, finding a solution to the waste water problem of the
Fűzfás spring (hygiene and health concerns played a role), not least developing new
urban areas, and this was their vision and the mission when they outlined the creation of
the Marshal Tito Avenue. The city's urban map from 1954 ( IAS: 003, 3.3.1.42) shows
both the existing building complex and the proposed outline of the Avenue. Here new
public and residential buildings began to appear in 1958 with the start of construction of
the first four storey buildings (IAS, F:138, 1956) using a design type of striking
characteristics and consistent materials. The splits were shown on the layered map (1.
Mihaly KönyvesToth: IAS/SzTL, F:003, 3.2.1.4.), 2. Kosta Petrović (IAS/SzTL, F:047,
II70/1927), 3. (IAS/SzTL, F:003, 3.3.1.42.) new public and private buildings 4.
Detailed plan of the city centre 1967/1970 (ZZUS I/37a) with new public and private
buildings).
Figure 2. Layered map of Subotica with the main changes, sematic figure of the splits

4. RESULTS
In case of Subotica and Kecskemét the period of construction of the new built
environment lasted from the 1960s to the 1980s, and resulted in a sharp fissure in the
urban form, made worse by a morphologically foreign building validation. One result
was that existing structures, which were literally bound by the traditional, closed
structure, where the height of the buildings respect the height of the adjacent traditional
buildings, were surrounded by alien building forms. The way these fit into the existing
urban pattern among the traditional structures, particularly when they affect more than
one building plot, created divisions between the distinct components of the environment
on the city plan, while it also responded to the changes.
Local and regional authorities of the socialist era deliberately broke with the continuity
of the architectural inheritance of the past, partially causing the disappearance of
historically significant architecture, including the demolition of valuable buildings along
the new regulatory lines of the avenues the affected areas of the historic urban fabric.
Another result of the morphologically alien pattern was that the continuity of the city's
construction on urban level was interrupted.
The primary typological analysis reveals to the relationship between the city 's historic
centre and the wedging of new roads. Since the study of the two cities took into account
a specific area of residential units, therefore the time period can be identified. The
current study specifically looks at the era after the World War II, when the historical city
center went through significant changes caused by the introduction of new housing units
and town planning methods (apartment on the Tito Marsal Avenue, inner ring, Árpád
city).
In Kecskemét, with the exception of the area of the Árpád housing estates, the
historically developed road network and urban structure has undergone only a qualitative
transformation and has not suffered greater injury. These buildings, as well as the
apartments in Subotica, are residential types.
Both of the case studies are specific in the phenomena that the construction date of
apartment units from the second half of the last century is impossible to determine by
just taking into account the physical dimensions of the living space, because soon after
the Second World War economic changes and demands appeared.
The size of the flats is only one of these phenomena, which is determined by human
scale and dimension, supporting the concept of residential units as physical objects.
By examination of maps of the study area in Kecskemét fundamental errors in the urban
pattern can be seen, such as the functional mixture of residential and industrial zones, the
lack of smooth transition of main roads into the city centre, and the quantitative and
qualitative inadequacy of the housing blocks.
The only solution to the undeveloped network of public institutions would be a citywide
reconstruction. The structure of the town plan has been changed by redirecting traffic
from routes (44, 52) through the city centre and 26th street, and opening and rerouting
the inner ring in the city's historic urban plan (JUHÁSZ 1998: 229238).
The inner ring raises similar problems to the construction of the Novi Bulevar.
According to the thesis of the Athen's Charter and M.R.G. Conzen’s theoretical approach
to spatial planning and structures, the unfinished radial street in Subotica, Novi Bulevar,
would follow the unspoken principle of splitting the traditional fabric of the city centre,

opening spaces and creating a looser structure. The basis of this vision can be found in
the Athen's Charter, however it would have been inherent in Subotica’s implementation
of the plan that the city's buildings, with the exception of the city's oldest houses, along
the maiden radial street, would be demolished buildings without regarding to their
architectural and historical value.
The Charter, however, supports the preservation of historical heritage. One element of
paradox that can be found on numerous levels is that preserving heritage is only made
possible by process of rehabilitation. It can be concluded that in both cases a partial lack
of complexity can be discovered, the solution of which is a task for additional theoretical
case studies to search for both positive and negative solutions.
The development of complexity at different levels is a function of social determinants, as
well as the historic cityscape. The urban fabric of modern structures and buildings
associated with harmonious unity (ROWE, COETTER ?: 50), combined with the
internal operation of the area, and a balanced state between each other often creates
conflicting demands.
In spite of the modern interventions, the historic city lives on organically, with a collage
like nature combining different features, spatial effects and structural intertwining. The
case of these two cities may reveal a theory of structural conflict as a solution brought to
bear by a virtual collage of transparency.
The stratification of neighbourhoods, structures that build on each other and the
juxtaposition of different forms may have an foreign effect on the newly built areas and
roads, creating functional splits.
The negative penetrations are created in such a way as to create a system in which the
importance of conflict in creating areas that belong to the city centre, and at the same
time are separated by their external nature.
A collagelike system, by its very nature, seems to reveal the hidden relationships
between the existing and the new, foreign forms created by the interventions into the
historic form.
A foreign element within a specific period of time can be identified not necessarily a
structural break, but as merely a morphological, functional and aesthetic conflict
between traditional and new pattern and values.
REFERENCES
[1] Bárth, J., Csatári, B.: Kecskemét monográfiája I., Kecskemét, 2002.
[2] Juhász, I.: Kecskemét város építéstörténete, Kecskemét, 1998., 229238., 239241.
[3] Korompay, K.: Kecskemét Árpádváros II. ütem RRT Városképi és műemléki
vizsgálat, Kecskemét, 1981.
[4] Korompay, K.: Kecskemét város történeti, városépítészeti, építészeti értékvizsgálat,
Kecskemét, 1992.
[5] Meggyesi, T.: A 20. század urbanisztikájának útvesztői, Budapest, 2005.
[6] Conzen, M.R.G.: Thinking about Urban Form, Bern, 2004.
[7] Rowe, C., Koetter, F.: Collage City, Cambridge, ?, 50.

КОМПАРАЦИЈА СТРУКТУРАЛНОГ КОНФЛИКТА

КОД ГРАДОВА СУБОТИЦЕ И КЕЧКЕМЕТА
Резиме: На основу карактеристика архитектуре и урбане структуре Суботице и
Кечкемета, проучава се структурални расцеп у смислу традиције и савремености
са гледишта нове урбане и архитектонске форме. Идентификација и анализа
вредности је приоритет развијене методологије функционалости у органски
развијеним деловима градова, у којима су директно/индиректно уметнуте нове
јавне и стамбене зграде, тако да за последицу имамо структурални конфликт.
Кључне речи: Суботица, Кечкемет, конфликт, структура, расцеп


URBAN MATRIX CHANGES BY FORMING NEW

BOULEVARDS IN NOVI SAD
Dijana Apostolović1
Aleksandra Milinković2
Ksenija Hiel3 UDK: 711.7:625.712.1(497.113Novi Sad)
Summary: Urban pattern is the stamp of social-economic development conditions in the
city and its change implies a tendency towards further development, carving new
directions in the morphology of the settlement. The street network of the city plots lines
of uprising, set boundaries, and highlights the significant points of the city. Novi Sad,
through its matrix, shows significant changes in the three historical periods of the city,
which dictated the development of complex urban structure that Novi Sad has today.
Changes occurred as a result of different historical contexts as the sustainability of
introduced lines will be considered. This paper will analyze the dominant boulevards,
whose creation of the urban tissue underwent major transformations in the twentieth and
on the entry of the twenty-first century. Success of the implementation of the morphology
of the city will be considered, among other things, the fact that today these directions are
crucial for undisturbed functioning of the entire city traffic as well as transit traffic
through Novi Sad.
Keywords: Urban pattern, sustainability, boulevards, Novi Sad
1. INTRODICTION
If " a city is the best body of memory that a man has ever created"[1], it is
understandable why all changes that occurred in the long genesis as a result of territorial,
social, economic, cultural and spiritual prosperity, can be observed through its physical
structure. The human need to conquer the space surrounding them, to expand the city
where they live and adapt it to themselves, induced morphological and physical changes
in the environment, and created heterogeneous neighborhoods that are environmentally,
functionally and architecturally very jarring and different. The main arbiters of
significant changes in the cities are the economic demands of the community, aspirations
of political leaders and city officials, and accommodation of the residents and their
1
MArch, Faculty of Technical sciences, Department of Architecture ana Urbanism, Trg Dositeja Obradovića 6,
Novi Sad, Srbija, 021 485 2462, email: dijana_apostolovic@yahoo.com
2
MArch, Faculty of Technical sciences, Department of Architecture ana Urbanism, Trg Dositeja Obradovića 6,
Novi Sad, Srbija, 021 485 2462, email: aleksandrabandic@gmail.com
3
PhD, Faculty of Technical sciences, Department of Architecture ana Urbanism, Trg Dositeja Obradovića 6,
Novi Sad, Srbija, 021 485 2462, email: ksenija.hiel@gmail.com

constant pursuit of comfort and safety, which is now, however, unconsciously lost as a
result of permanent urban transformation, dictated by the aforementioned influential
forces.
"The form of the city is, above all, an expression of spiritual, social, historical, spatial
and physical continuity"[2], which has developed in every society independently of the
enveloping system. In chronological terms, an urban matrix is the central representative
of the changes and the best indicator of the transformations which formed the
appearance of a settlement in time, and influenced the creation of collective memory in
the community. Nevertheless, the city as a whole is very abstract and virtual for the
inhabitants because it is impossible to experience it perceptually in totality, as a unified
system. Traces of social prosperity, territorial development and social genesis, are best
identified through analysis of the street network of the settlement, where the time
dichotomy in overlappingof the old and new street stencils is clearly noticeable.
"Urban morphology is a tool that allows us to discover the many facets of the essence of
built structures and open spaces", [3] which can be seen through the changes in the street
network, through street function, development hierarchy, and the introduction of new
routes that fundamentally alter the familiar image of the city. Although the city is
commonly observed in a certain moment, it represents an epochal structure formed
through time, changed due to social maturation of the community and transformed
owing to the evolution of awareness and aspirations.
2. CHARACTERISTIC PERIODS IN THE DEVELOPMENT AND

TRANSFORMATION OF THE STREET MATRIX IN NOVI SAD
Urban matrix of a settlement is an apparent indicator of development, which maps out all
the changes, conditioned by the technological progress, political upheavals, ideological
concepts and socioeconomic parameters present in the specified built environment, into
the horizontal plan of the city. The analysis of the street network of Novi Sad shows a
heterogeneity in the construction periods, a prominent position of the city center as an
ambiental, cultural and social junction, a great disharmony in a morphological sense
when it comes to the basic urban elements in the areas of both the center and outskirts of
the settlement. Urbanistic reading of the city indicates three characteristic periods
spatially marked by the introduction of strong marginal routes that divided urban tissue
in subunits.
The most significant changes, implemented during the period of the XX and XXI
century, influenced the creation of the city in the form known to its inhabitants today,
thereby forming the urban identities and traffic representatives of settlements
boulevards. Built in the early twentieth century, Mihajlo Pupin Boulevard is the oldest
transport routeof this magnitude in the city, and it pointed out the concept that not all
cities have the same attitude towards the reconstruction of the inherited street network in
the central areas[4]. Expansion of car traffic in the city, caused the development of
important routes that connected the urban domains, enabled the construction of
representative public typology and functionally unburdened the urban tissue and formed
a continuity and linearity in traffic. Introducing traffic and a dominant traffic route in the

city center, dictated the emergence of functional highlights, the formation of a

gravitational field of the city and a very high frequency of users in certain areas. At that
time, the positioning of this route spatially imposed many messages of collective
awareness of the community. Today on the one hand,(ili jedno ili drugo) such a strong
junction distinguishes this area from its immediate surroundings, , still functionally
connecting urban entities.
The 1950's and 1960's were a period of the definition, conceptual and progressive
development and construction of the Oslobodjenja Boulevard, the most prominent and
frequent traffic route in the city. The linear length, about 3.5 km long and oriented in a
northsouth direction, created a sort of an urban partition: the old part of the city is
established east of the Boulevard, and the new part, which had the opportunity to
spatially expand, shaped by the strong influences of political ideology, positioned to the
west. The importance of the introduction of this route is multifold since "boulevards are
not only the necessity of a large city, but also their urban identity cards" [5] as is shown
at all spatial levels of construction and conceptual ideology of the Oslobodjenja
boulevard.
The beginning of the XXI century, brought the construction of three new boulevards on
the outskirts of Novi Sad, Bulevar Evrope, Subotički and Somborski bulevar, the
formation of which is still taking place. The wide linear direction of the Subotički
bulevar, that continues on the Bulevar Evrope, is a section of a former railway, which
has already been a functional and organizational divider, a strong barrier and dominant
axis of development in the urban structure of the city. Defining the position and
substituting an entirely unsuitable mode of transport, with another, which is in constant
prosperity, transformed the existing urban matrix and divided the urban tissue in the
radical degree. Parts of the blocks oriented towards the boulevards were given stronger
and more defined construction plans, more floors and various typologies, while the street
network in this part of the city remained almost unchanged." The space we live in, that
which we enter upon coming out of ourselves, the exact one within which the erosion of
our lives, our time, our history occurs"[6] is a space that we must adapt to the needs of
all residents. The directions of the newly formed boulevards are areas of great potential,
however, one must ask to what extent these potentials will be exploited, will be
considered in the period that follows the urban genesis of Novi Sad.
3. CHAGES AND POTENCIALA AS A RESULT OF CONSTRUCTION

OF NEW BOULEVARDS
During the period of the creation of the Mihajlo Pupin boulevard and Oslobodjenja
boulevard, the urban tissue of these parts of the city had already been formed. The
primary function of streets is to "structure, connect and separate urban forms" [7] and
thus become dynamic axes that influence the interrelation of the surrounding area to the
traffic as a whole.Mihajlo Pupin boulevard, formerly Maršala Tita, denies the existence
of the previous street system, in two visible places in the horizontal plan. The
disconnection of the singular direction that leads through streets Kralja Aleksandra and
Železnička, as well as the direction of the Jevrejska street throughout Pozorišni trg to trg

Slobode, is noticeable when it comes to continuity and ease of movement, visual and
perceptual overview of the segment and the relation of the architectural objects on the
street corners to the intersection itself. In addition to the aforementioned functional and
aesthetic flaws, the problem of such spatial interventions is also reflected in the
ambiental, symbolic sense and the issue of disrupted identities of the edifice that have
lost their significance as entities which used to belong to a different concept. This point
of view can be supported by simply observing Menratova palata, a representative of
both business and residential building at the corner of Kralja Aleksandra street and
Mihajla Pupina boulevard, that have remained oriented with a blind facade towards a
frequent and dominant traffic direction after the transformation and building of the
boulevard. The new route brought a number of identities, recognized today as the
benchmarks of the city, but it also took away a portion of physically shaped memories of
the former collective consciousness and historical facts.
The demolition of the buildings that were positioned in the space determined for the
formation of the new boulevard, also occurred during the construction of the
Oslobodjenja boulevard. A large number of functionally justified, architecturally adapted
and morphologically interesting objects had to be physically removed due to ideological
reasons. "One of the functions of architecture, as well as one of the measures of its
artistic values, is the attitude towards the ambience" [8]; this is also the issue of the
relation towards the existing and yet the justification of the desire and need for change.
In two places along this boulevard, the existing street network has been discontinued,
thereby the relation to the current had to be completely annulled. The biggest drawback
in this area is the complete inferiority to the significant linear sections of the Železnička
and Lasla Gala streets, as well as the direction made by the Avgusta Cesarca and Danila
Kiša streets. The problem with this kind of relation is the disturbance of the identity the
streets once had, and the disregard of the collective memory and the significance the
aforementioned hubs used to have on the mental map of the city.
In contrast to those previously described, the boulevard Evrope, as the youngest
representative of changes in the urban matrix of Novi Sad, was created in a manner that
did not require demolition of the former, compactlybuilt space. Constructing the borders
of traffic areas and closing the street fronts that still takes place, is proving to be a time
consuming process, that should involve the planned construction of adequate facilities.
Changes in the city, created by the penetration of the boulevard have, at each stage,
introduced further changes in the appearance of the city and affected the perception and
experience of the various urban units. Today, these directions divide the city into areas;
streets flow into them and depart from them; the morphology of the blocks is changing
and typologies and functions are shaped to accommodate the needs and potentials of the
boulevard area. On the other hand, the boulevards connected the different areas of the
city, enabled the efficient movement and improved the traffic communication.
Regrouping of the functional areas of the city has been stimulated, and the opportunities
provided by connecting them leaves space to the potential decentralization of the city.At
each stage of development, boulevards have contributed to the regrouping of the
importance of certain areas, thus allowing the highlighting and exploitation of the
potentials of previously less accessible areas.
The importance of the boulevards as links between different units of the city and the
need for their existence and dominant crosssection in order to meet the needs of the

increasing number of users is undeniable. The grid lines of public transport, are an
eminent proof of the importance of boulevard routes built during the twentieth century.
Two of the boulevard from this period today represent the routes of the most lines of
public transport.Through them, all parts of Novi Sad, central and peripheral, are
connected to each other, and they are the nist inportant points of intersection and
junction of all transport routes of the city
4. CONCLUSION
The three described stages in the development of Novi Sad, reflected through the
significant changes in the urban matrix, are among the most important influences that
formed the city as we know it today. Mihailo Pupin and Oslobodjenja boulevards
destroyed the physical structure of the city, in order to create the now wellknown and
functionally important areas of Novi Sad. Identities were demolished, to enable the
building of new landmark of collective memory. With all the criticism and controversy
among experts and the acceptance or condemnation of the population, these prominent
urban elements are direct factors of undisturbed functioning of the entire city life.
Analysis of the public transport system shows apparent importance of these boulevards,
through which it is possible to connect and network the city. At the same time, they
represent the nodes, boundaries and connections in the physical structure, integrating
significant functions and various typologies that shape the lives of the citizens of Novi
Sad.
The changes that the street network suffered in the phase that formed three new
boulevards, did not degrade the built environment and had no destructive character as the
previous two phases, indicating a tendency to expand the city in nonurbanized areas and
to preserve the existing built structure in the form established in the past. Upon entering
the XXI century, the negative segments of the previous penetrations of boulevard routes
and the interventions in the street network, have been superseded by the construction of
new ones. Time will tell whether the newly formed dominants can achieve the positive
features and utilize the proven potential of these line elements of the urban tissue.
REFERENCES
[1] Mamford L.: Grad u istoriji, Book i Marso, Beograd, 2006. godina, 569. str.
[2] Radović R.: Forma grada - osnove, teorija i praksa, Orion ArtBeograd i Stilos
NoviSad, 2003. godina, 65. str.
[3] Đokić, V.: Urbana morfologija - grad i gradski trg, Arhitektonski fakultet
univerziteta u Beogradu, Beograd, 2004. godina, 2. str.
[4] Pušić LJ.: Gradovi XX veka Vojvodina, Novi Sad, 2009. godina, 162. str.
[5] Pušić LJ.: Grad bez lica, Medi Terran, Novi Sad, 2009. godina, 76. str.
[6] Foucault, M.: O drugim prostorima, u Operacija: Grad priručnik za život u
neoliberalnoj stvarnosti, Reprint, Zagreb, 2008. godina, str. 32

[7] Reba D.: Ulica-element strukture i identiteta, Orion Art, Beograd, 2010. godina,
str. 36
[8] Radović R.: Živi prostor, Nezavisna izdanja 24, Beograd, 1979. godina, str.17
ПРОМЕНА УРБАНЕ МАТРИЦЕ НАСТАЛА

ФОРМИРАЊЕМ НОВИХ БУЛЕВАРА У НОВОМ
САДУ
Резиме: Урбана матрица представља печат друштвено-економских услова
развоја града и свака њена промена имплицира тежњу ка даљем развоју, урезујући
нове правце у морфологију насеља. Уличном мрежом града исцртавају се линије
развоја, постављају границе и наглашавају се значајне тачке градске структуре.
Нови Сад, кроз своју матрицу, указује на значајне промене, у три историјска
периода града, који су диктирали развој комплексне физичке структуре коју Нови
Сад данас има. Сагледавањем промена, насталих као резултат историјског
контекста, сагледаће се одрживост уведених праваца. У раду ће се анализирати
доминантни булевари, чијим је стварањем урбано ткиво доживело најзначајније
трансформације у XX и на уласку у XXI век. Успешност имплементације у
морфологију града сагледаће се, између осталог, и кроз осврт на питање да ли су
данас управо ти правци од пресудног значаја за несметано функционисање
целокупног градског као и транзитног саобраћаја.
Кључне речи: Урбана матрица, одрживост, булевари, Нови Сад

ЗНАЧАЈ АРХИТЕКТОНСКОГ КОНЦЕПТА ЗА

РЕНТАБИЛНОСТ ПРОЈЕКАТА
Зоран Стојадиновић1
Дејан Маринковић2
Александар Сенић3 УДК: 72.01:330.322.54
Резиме: Значај архитектонског концепта за рентабилност пројеката изградње
стамбено-пословних објеката је недовољно истражена категорија. У овом раду,
за пет различитих објеката извршена је оптимизација архитектонског концепта,
без мењања других аспеката пројектантских решења. Затим је измерен утицај
архитектонског концепта на профит, поређењем рентабилности за оригиналну и
оптимизовану варијанту. Утврђено је да нису усвајана оптимална решења,
односно да су оптимизована решења била значајно боља (просечно 4,4%) у погледу
рентабилности. Поред наведене анализе, истражени су узроци због којих се на
пројектима не остварују оптимални архитектонски концепти и предложене мере
за постизање оптималних решења.
Кључне речи: Aрхитектонски концепт, рентабилност, мерљиви параметри
1. УВОД
Значај архитектонског концепта за рентабилност пројеката изградње стамбено

пословних објеката је недовољно истражена категорија. Хипотеза која се жели
доказати у овом раду је да се оптимизацијом архитектонског концепта може
значајно утицати на рентабилност пројеката.
Пракса реализације пројеката показује да влада уверење да архитекта, у погледу
концепта, није могао боље са задатим условима ограничења. У пројектним
задацима се ретко, или само начелно у смислу усклађености са планским
документима, обрађује тема архитектонског концепта. Након завршетка израде
пројеката, врло ретко се поставља питање квалитета усвојеног решења и проверe
његовe оптималности. Највећу препреку представља чињеница да код нас не
постоје опште прихваћени мерљиви параметри за оцену архитектонског концепта
са аспекта профитабилности, што би омогућило објективну евалуацију остварених
резултата. Треба имати у виду да повећане трошкове (или изгубљену добит) због
1
Зоран Стојадиновић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља
Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218595, e – mail: joka@grf.rs
2
Дејан Маринковић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља
Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218595, e – mail: dejan@grf.rs
3
Александар Сенић, дипл.инж.грађ., Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља
Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218595, e – mail: asenic@grf.rs

погрешног или неоптималног концепта сноси искључиво инвеститор [1], па је за

њега врло важно да посвети пажњу квалитету пројектовања. Пројектанти могу
сносити трошкове само ако може да се докаже да није постигнут стандардан ниво
квалитета пројектовања [2].
У овом раду, оптимизацијом архитектонског концепта на примеру пет објеката,
испитаће се утицај архитектонског концепта на рентабилност, поређењем
рентабилности оригиналне и оптимизоване варијанте. Поред наведене анализе,
истражиће се узроци због којих се на пројектима не остварују оптимални
архитектонски концепти и предложиће се мере за постизање оптималних решења.
2. АРХИТЕКТОНСКИ КОНЦЕПТ
На почетку треба објаснити шта у контексту овог рада значи архитектонски

концепт. Када су у питању стамбенопословни објекти, архитектонски концепт
подразумева архитектонско пројектантско решење објекта које је урађено у складу
са одговарајућим урбанистичкопланским документом. У Србији је то "локацијска
дозвола" у оквиру које су дефинисана правила пројектовања за конкретну парцелу
[3]. Правилима пројектовања дефинисан је положај и габарит објекта као и низ
других детаља. Међутим, за једну исту локацијску дозволу, могуће је дефинисати
велики број различитих архитектонских решења.
Архитектонско пројектанско решење се може посматрати са више аспеката:
уметничковизуелног, функционалног, трошковног итд. Уметничковизуелни
аспект подразумева основну масу волумена, силуету и скулпторални лик објекта
који проистиче из неколико услова: карактера објекта, квантума простора,
конкретних услова локације, принципа просторног уобличавања и идејне
просторне концепције решења проблема [4]. Иако има значајан утицај на продају и
профит, врло је тешко утврдити узрочнопоследичну везу са профитом (требало би
урадити два независна главна пројекта и истражити тржиште анкетирањем).
Функционални аспект подразумева усвојен систем организације површина као
битног предуслова саме концепције решења [4]. Функционални аспект концепта се
може донекле измерити преко односа површина, што ће бити урађено у оквиру
студије случаја. Трошковни аспект подразумева да из различитих решења
произилазе различити трошкови изградње. То се односи на све врсте радова зато
што архитектонска решења у великој мери детерминишу све остале делове
пројектне документације. Иако сви аспекти имају утицај на трошкове и приходе, у
овом раду биће разматрани функционални и трошковни аспект зато што је за
остале аспекте веома тешко утврдити мерљиве параметре преко којих би се
објективно утврдио утицај на профит.
Профит на пројекту се може рачунати као нето добит, односно као разлика између
прихода од продаје и улагања (укупних трошкова). Да би се могло вршити

поређење пројеката, уместо профита користиће се рентабилност инвестиције зато

што је то бездимензионална величина. Као критеријум за оцену инвестиционих
пројеката рентабилност се најчешће изражава односом нето добити и укупних
уложених средстава [5], а прорачунава се преко формуле:
Д П У
Р  (1)
У У
где су: Ррентабилност; Днето добит; Уулагања (укупни трошкови); Пприходи
Методологија прорачуна приказана је на слици 1:
ОРИГИНАЛНИ
КОНЦЕПТ
приходи улагања рентабилност

Пор Уор Рор
ОПТИМИЗОВАНИ
ΔР=Роп-Рор
КОНЦЕПТ
приходи улагања рентабилност

Поп Уоп Роп
Слика 1. Методологија прорачуна
Да би се на одређеном пројекту утврдио утицај архитектонског концепта на

рентабилност, прво се за оригинални концепт прорачунају приходи и улагања.
Приходи се остварују продајом станова, локала и паркинг места у складу са
познатим површинама из пројектне документације. Улагања представљају суму
предрачуна свих пројеката увећану за трошкове куповине парцеле, градског
земљишта, пројектовања, такси и дозвола. На основу прихода и улагања рачуна се
рентабилност пројекта.
Затим се изврши оптимизација архитектонског концепта тако да се не наруше,
услови из локацијске дозволе, правила пројектовања и постигнут квалитет. За
израду оптимизованог концепта усвојени су следећи принципи: врше се
минималне измене у положају и распореду ходника, степеништа и концепта
паркирања не мењајући при том габарит објекта, конструктивни систем, растер,
осе, распоред и структуру станова, кров итд. На овај начин могуће је прецизно
сагледати измене у трошковима и приходима. У случају да се врше радикалне
измене у архитектонском концепту, онда би било неопходно сагледати
импликације на све остале врсте радова (конструкција, инсталације итд.) и тешко
би се сагледали измењени трошкови без поновне израде предмера и предрачуна.

На основу прерачунатих прихода и улагања, прорачунава се рентабилност

оптимизованог концепта. На крају се врши поређење рентабилности оригиналног
и оптимизованог концепта.
Методологија је у складу са концептом вредносног инжењерства: спроводи се у
раној фази пројекта и тежи се повећању вредности (профит) смањењем трошкова
или повећањем функције (нето продајне површине) [6].
4. СТУДИЈА СЛУЧАЈА
За потребе овог рада анализирано је пет различитих пројеката. Основни подаци су

приказани у табели бр. 1. У истој табели приказана су два најзначајнија мерљива
параметра за оригинално и оптимизовано решење, који могу послужити као
индикација о квалитету решења са функционалног и трошковног аспекта. Први је
однос нето продајне површине и укупне бруто површине објекта, који се може
срести у домаћој пракси. Други параметар је припадајућа површина за једно
паркинг место на подземном делу објекта који се добија дељењем подземне бруто
површине објекта са бројем паркинг места. Параметри су егзактни, измерени са
цртежа и прорачунати. Рентабилност је прорачуната на основу суме предрачуна и
процене других трошкова и прихода на основу претпостављених тржишних цена.
Табела 1- Подаци о студији случаја

ПРОЈЕКАТ: 1 2 3 4 5
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
Површина надземно (m2) 2.108 1.142 3.173 4.283 3.544
Број спратова надземно 6 5 4 8 7
Површина подземно (m2) 1.023 298 740 602 2.685
Број спратова подземно 2 1 1 1 3
МЕРЉИВИ ПАРАМЕТРИ ОРИГИНАЛНО РЕШЕЊЕ
Нето продајно (%) 71,0 75,7 74,3 77.1 72,8
Пропадајућа P паркинг места (м2) 36,5 49,7 21,1 30,7
Рентабилност (%) 19,3 15,4 13,2 6,9 15,7
МЕРЉИВИ ПАРАМЕТРИ ОПТИМИЗОВАНО РЕШЕЊЕ
Нето продајно (%) 71,1 78,6 77,9 78,9 76.9
Пропадајућа P паркинг места (м2) 35,3 39,5 21,1 30,7
Рентабилност (%) 23,4 19,8 19,2 9,8 20,5
Промена рентабилности (%) +4,1 +4,4 +6,0 +2,9 +4,8
Промена профита (1000€) +50 +80 +140 +55 +175
За сваки пројекат урађена су оптимизована решења, у којима је искључиво мењан

функционални аспект архитектонског концепта. То значи да је прерађен распоред
ходника, заједничких просторија и подземног дела објекта. По пројектима,
оптимизација обухвата следеће:
1. Објекат у ул. Капетан Мишина у Београду. Највеће измене су извршене у
решењу паркирања. Ауто лифт је замењен спољном рампом поред објекта

и унутрашњом између етажа, чиме је добијено једно додатно паркинг

место на етажи 2. У приземљу је повећана површина локала а на
спратовима незнатно смањен ходник који је придодат становима.
2. Објекат у ул. С. Љубише у Београду. Измењен је концепт паркирања и
добијена 3 паркинг места више у гаражи (паркинг места била предвиђена
на улици где не могу да се продају). На спратовима је остава придодата
становима (има их довољно у гаражи).
3. Објекат у ул. В.Милићевића у Гроцкој. Паркирање је изузетно рационално
решено због конфигурације терена. Локали и станови су повећани на
рачун нерационално дугачких ходника.
4. Објекат у ул. П.Стојановића у Крагујевцу. Промена главног степеништа из
једнокраког у двокрако, уз спуштање коте улаза, омогућило је проширење
локала и станова на рачун ходника.
5. Објекат у ул. Д. Туцовића у Београду. Паркирање је решено оптимално. На
спратовима је смањен ходник за 21м2 по спрату (не угрожавајући
функционалност) и тиме повећана површина станова за 146м2.
У следећем кораку прерачунати су предмери и предрачуни, као и други трошкови
и приходи сходно променама у површинама. У доњем делу табеле бр.1 и на слици
2 приказано је повећање рентабилности, које се догодило на свим пројектима.
Просечно повећање износи 4,4%, односно додатних 4,4% профита за исто улагање.
5 20,5
15,7
4 9,8
6,9
RENTABILNOST
3 19,2 OPTIMIZOVANA
13,2
ORIGINALNA
2 19,8
15,4
1 23,4
19,3
Слика 2. Рентабилност оригиналног и оптимизованог решења
5. УЗРОЦИ ЗА ЛОШЕ СТАЊЕ И МЕРЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ
Узроци због којих на пројектима архитектонски концепти нису оптимални су

следећи:
1. Инвеститори нису довољно свесни колико архитектонски концепт утиче на
профит, иначе би инсистирали на оптималности концепта.
2. Преовлађујуће мишљење је да је тема оптималности архитектонског
концепта исувише комплексна и резервисана само за архитекте, због чега у
пракси инвеститори најчешће прихватају понуђена решења и не
инсистирају на изради алтернативних.

3. Архитекта није мотивисан да испитује оптималност концепта, стандардно

уређеним уговорним односима на пројекту није предвиђена никаква награда
за то. Уговором се најчешће цена дефинише по површини објекта без
обзира на квалитет. Једини репер за мерило квалитета је пројектни задатак,
али се он врло ретко саставља са мерљивим параметрима.
4. На анализирају се мерљиви параметри који могу да послуже као индикатор
да архитектонски концепт није оптималан. Без мерљивих параметара врло
тешко је уочити грешке и утврдити оптималност решења.
Као одговор на наведене разлоге, предлажу се мере које би омогућиле да се дође
до оптималног архитектонског концепта на пројекту:
1. Оваквим и сличним истраживањима показати на примерима да су у питању
значајна финансијска средства. Понудити инвеститорима услуге провере
оптималности архитектонског концепта у оквиру управљања израдом
пројектне документације.
2. Тема архитектонског концепта је изузетно значајна и треба је раздвојити на
уметничковизуелни аспект и функционалнотрошковни аспект. Други се
може измерити преко мерљивих параметара. Ако су вредности параметара
лоше и указују да су побољшања могућа, урадити друго решење.
3. Модификовати уговорне одредбе и мотивисати архитекту да испита
оптималност или ангажовати још једног и упоредити концепте преко
мерљивих параметара.
4. Дефинисати мерљиве параметре на основу базе података реализованих
пројеката, да би могло да се мери и упоређује. У овом раду коришћена су
два (однос "нето продајно/бруто" и "припадајућа површина паркинг места")
6. ЗАКЉУЧАК
Истраживање у овом раду је показало да се, пре свега инвеститорима, вишеструко

исплати улагање у проверу оптималности архитекстонског концепта јер се профит
на пројектима изградње стамбенопословних објеката може се значајно повећати.
Анализом пет објеката различитих габарита утврђено је повећање рентабилности
просечно за 4,4% . Имајући у виду ниске маргине профита и тешке услове у којима
се реализују пројекти у данашње време, ово повећање може знатно олакшати
реализацију пројеката. Све разлоге због којих се на пројектима не остварују
оптимални архитектонски концепти, осим донекле стандардних уговорних односа,
могуће је превазићи. До оптималних решења може се доћи релативно малом
реорганизацијом почетне фазе пројекта, ангажовањем експерата за оптимизацију
или мотивисањем архитеката да концепти буду проверени пре њиховог усвајања.
[1] Guckert, D., King, J.R.: Who pays for the architect's mistakes. Facilities Manager,
2002., september/october.

[2] O'Leary, A.F.: Imperfect Contract Documents Who Pays for the Errors?. Design
Cost Data, 1995.
[3] Закон о планирању и изградњи. Службени гласник Републике Србије, 72/2009,
2009.
[4] Малдини, С.: Речник архитектонског пројектовања.
http://www.scribd.com/doc/23199020/SlobodanMaldiniRe%C4%8Dnik
arhitektonskogprojektovanja, преузето 9.2.2014
[5] Меданић, Б.: Management u građevinarstvu, Građevisnki fakultet u Osijeku,
Osijek, 1997.
[6] Стојадиновић,З., Маринковић,Д., Микић,М.: Вредносно инжењерство у пракси
примена на нивоу идејног пројекта. IX међународни научно-стручни скуп
"Савремена теорија и пракса у градитељству", Бања Лука, 2013., Зборник
радова стр. 233-242.
THE IMPACT OF ARCHITECTURAL CONCEPTUAL

DESIGN ON PROFIT
Summary: The importance of the architectural conceptual design for achieving profit on
residential projects is an unexplored category. In this study, for five different buildings
the architectural concept was optimized, without changing other aspects of design. Then
the impact of architectural conceptual design on profit was measured by comparing
profitability for base and optimized design versions. It has been found that sub-optimal
solutions were adopted. Optimized solutions were significantly better (average 4,4%) in
terms of profitability. In addition to the profitability analysis, the reasons why optimal
architectural concepts are not adopted on projects were explored and suggestions for
optimal solutions are provided.
Keywords: Architectural conceptual design, profit, measurable parameters


ДИЗAJН СAВРEMEНE ХOTEЛСКE СOБE - ИЗMEЂУ

ЛУКСУЗA И ПРOСTOРНЕ РAЦИOНAЛИЗAЦИJE
Марко Николић1
Александар Милојковић2
Александар Кековић3 УДК: 7.012:728.5
Резиме: Кoд дaнaшњeг хoтeлa, функциja хoтeлскe сoбe je слoжeниja нeгo икaдa, a
њeнe oснoвнe кaрaктeристикe сe мeњajу пoд утицajeм тржиштa, тeхнoлoшкoг
нaпрeткa и нoвих, слoжeниjих зaхтeвa клиjeнaтa. С другe стрaнe, кao пoслeдицa
свeтскe eкoнoмскe кризe, oптимизaциja изгрaдњe je jeдaн oд нajвaжниjих
критeриjумa зa инвeститoрe, a сaмим тим тeжи сe и мaксимaлнoj прoстoрнoj
рaциoнaлизaциjи. У oвoм рaду, прикaзaни су сaдaшњи и рaстући трeндoви у
aрхитeктoнскoм прojeктoвaњу хoтeлских сoбa, aнaлизирaн je њихoв рaспoрeд, сa
aкцeнтoм нa прoстoрнo-функциoнaлну oргaнизaциjу, и трeтмaн њeнoг
унутрaшњeг урeђeњa. Циљ рaдa je дa сe прeпoручи нajбoљи прaктични oквир зa
дизajн хoтeлскe сoбe, имajући у виду сaврeмeнe зaхтeвe и пoтрeбe клиjeнaтa.
Глaвни дoпринoс oвoг рaдa трeбa дa будe прeдлoг мoгућих рeшeњa у прoцeсу
дoнoшeњa oдлукa у вeзи сa прojeктoвaњeм хoтeлa.
Кључне речи: Савремена хотелска соба, дизајн, луксуз, рационализација
1. УВОД
У кoрпусу хoтeлских сaдржaja и услугa, смeштajни дeo хoтeлa oбичнo дoнoси

нajвeћи дeo укупних прихoдa [1], a кoришћeњe хoтeлскe сoбe oзнaчaвa кључну
тaчку смeштajнe кoмпoнeнтe хoтeлскoг прoизвoдa и сaмим тим њeн знaчaj у
смислу њeгoвe кoнцeптуaлизaциje и пoслoвaњa. Гoст je нeпoбитнo „raison d'être”
хoтeлa, a пoнудa смeштaja нeсумњивo дeфинишe кaрaктeристикe хoтeлa.
„Aрхитeктурa лoбиja буди интeрeс; хoтeлскa сoбa je, мeђутим, oнo збo чeгa сe
хoтeлу врaћaтe“ [2].
Физички aспeкти и oпипљивe димeнзиje хoтeлскe сoбe, кao дeлa хoтeлскoг
oкружeњa кojи утичe нa чулa нa вишe нaчинa [3], кључ су зa зaдoвoљствo гoстa и
прeдуслoв зa њeгoв пoврaтaк, a интeрaкциja прoстoриje и кoрисникa oдрeђeнa je
њeгoвoм пeрцeпциjoм, кaкo мeнтaлнoм, тaкo и физичкoм. Oтудa дизajн и
прeзeнтaциja сoбa мoрa дa будe пoд лупoм joш oд фaзe кoнцeптуaлизaциje, a oд
1
Асистент Марко Николић, дипл. инж. арх, Универзитет у Нишу, ГАФ Ниш, Александра Медведева
14, Ниш, Србија, тел: 018 588 200, e – mail: marko.nikolic@gaf.ni.ac.rs
2
Доцент др Александар Милојковић. дипл. инж. арх, aleksandar.milojkovic@gaf.ni.ac.rs
3
Доцент др Александар Кековић. дипл. инж. арх, aleksandar.kekovic@gaf.ni.ac.rs

прeсуднe вaжнoсти je стaлнo прeиспитивaњe нaмeнe и функциje хoтeлских сoбa,

oснoвнoг прoизвoдa у хoтeлу.
2. ЗAХTEВИ КЛИJEНATA И ПEРСOНAЛИЗOВAНИ ПРOСTOРИ
Прeмa [4], C. J. Marsan кaжe дa прoсeчaн гoст прoвeдe oкo чeтири сaтa днeвнo
будaн у хoтeлу, a нajвeћи дeo прeoстaлoг врeмeнa прoвeдe у крeвeту. Пoлoвинa
„будних” сaти oбичнo бивa пoтрoшeнa у грaницaмa хoтeлскe сoбe [5] a прeoстaлa
двa сaтa нa рaзличитим мeстимa у oквиру хoтeлa. Ипaк, ни нa jeднoм другoм мeсту
у хoтeлу гoст нe дoлaзи у тaкo близaк кoнтaкт сa прojeктoвaнoм и угрaђeнoм
oпрeмoм кao у хoтeлскoj сoби. Пoрeд тoгa, пo прирoди ствaри гoст, oсим нa
пoнуђeни кoмфoр, прe свeгa oбрaћa пaжњу нa мoгућнoсти зa зaдoвoљaвaњe
сoпствeних пoтрeбa.
Meђутим, чaк и кaдa су сви oснoвни зaхтeви испуњeни нa зaдoвoљaвajући нaчин
(удoбaн крeвeт, дoбрa звучнa изoлaциja, нeчуjнa климaтизaциja, aдeквaтнo
oсвeтљeњe) зa „прeкaљeнoг“ пoслoвнoг путникa или туристу, дoживљaj хoтeлскe
сoбe мoжe бити дoсaдaн. Oбичнo рaзнa хoтeлскa искуствa пoстajу мaглoвитa
свaкa сoбa мoжe бити у билo кoм хoтeлу, билo гдe у свeту, jeр су кoнфигурaциja
сoбe, пa сaмим тим и дoживљaj истe, гeнeрaлнo исти у вeћини хoтeлa. Oвa
нeгaтивнa искуствa узрoкoвaнa су нeдoстaткoм индивидуaлнoсти, бaнaлнoшћу и
мoнoтoниjoм.
Билo дa гoст изнajмљуje луксузни aпaртмaн или jeднoстaвну двoкрeвeтну сoбу,
зaхтeви у суштини oстajу исти, нaизглeд кoмплeксни, a ипaк пoтпунo рaзумљиви:
oдржaвaњe хигиjeнe, oсaмљивaњe, кoзмeтичкe пoтрeбe, oблaчeњe и свлaчeњe,
спaвaњe, рaзмишљaњe, oдмoр, вoђeњe љубaви, читaњe, сaњaрeњe, слушaњe
музикe, глeдaњe тeлeвизиje, прaвљeњe плaнoвa, писaњe, цртaњe, тeлeфoнирaњe
итд. Сви oви прoцeси и пoтрeбe зaхтeвajу прoстoр, кojи стoгa мoрa бити
мултифункциoнaлaн, a зaхтeви зa нajвeћoм мoгућoм рaзнoврснoшћу кoришћeњa,
бeз oбзирa нa тo штo у извeснoj мeри зaвисe oд типa и кoнцeпциje хoтeлa,
прoузрoкoвaни су свe вeћoм дoстунoшћу путoвaњa и свe мaњим рaзликaмa у
пoтрeбaмa и oчeкивaњимa рaзнoрoдних типoвa клиjeнтa. Гoсти oд сoбa трaжe вишe
нeгo икaдa рaниje [1] и oнo штo je извeснo je дa je прaг зaдoвoљствa вeћ вeoмa
висoк, a гoст сa jeднoм зaдoвoљeним „мaњим” пoтрeбaмa, зaхтeвaћe свe вeћe
пoдстицaje дa зaдржи исти нивo зaдoвoљствa [6]. Збoг тoгa je нeoпхoднo дa
дaнaшњи стaндaрдни рaспoрeд хoтeлскe сoбe будe знaчajнo другaчиjи oд oнoг
пиoнирскoг из '50их гoдинa прoшлoг вeкa.
Сaврeмeни кoнцeпт прeвaзилaзи првoбитну функциjу хoтeлa и нe пoдрaзумeвa
вишe сaмo мeстo склoништe зa људe рaзличитoг пoрeклa, нaмeрe, тeмпeрaмeнтa,
пoтрeбa и интeрeсa. Хoтeл мoрa дa свojим кoрисницимa oбeзбeди уживaњe, a
хoтeлскa сoбa je jeдaн oд физичких eлeмeнaтa излoжeних врeднoсним димeнзиjaмa
eлeгaнциje, удoбнoсти, eстeтикe и зaдoвoљствa. Oвaj кoнцeпт прeтпoстaвљa
буђeњe нoвe сeнзaциje кoд кoрисникa, штo рeзултуje инсистирaњeм нa
пeрсoнaлизaциjи прoстoрa. Иaкo мнoги eлeмeнти хoтeлскe пoнудe дoпринoсe
пoзитивнoм утиску гoстиjу тoкoм њихoвoг бoрaвкa, рaзнe кoмпoнeнтe сe
усмeрaвajу кa крeирaњу урaвнoтeжeнoг сeнзуaлнoг искуствa, чeстo oписaнoг кao

Xфaктoр кojи oбухвaтa и oпипљивe физичкe aспeктe aрхитeктурe, дeкoрaциje и

oпрeмe [7]. У oписивaњу Xфaктoрa, пeт људских чулa мoгу сe кoристити кao
рeфeрeнтнa тaчкa. Кулминaциja свих чулa ствaрa нoвo тaкoзвaнo шeстo чулo [8]
кoje пoдрaзумeвa пoтпунo нoву димeнзиjу и укључуje oнo нeoпипљивo, пoпут
eмoциja, aтмoсфeрe и фaнтaзиje.
Нeки aутoри и хoтeлиjeри смaтрajу дa je jeдaн oд нajвaжниjих циљeвa у
прojeктoвaњу хoтeлскe сoбe, крeирaњe oсeћaja „дoмa дaлeкo oд кућe“. С другe
стрaнe, рeзултaти спрoвeдeних студиja у вeзи сa oчeкивaњeм гoстa пoкaзуjу
рaзилaжeњe измeђу пeрспeктивa хoтeлиjeрa и клиjeнaтa [9]. Утврђeнo je дa идeja
“дoмa” ниje кључнa тeмa, иaкo нe трeбa искључити мoгућнoст увoђeњa крeвeтa
дизajнирaнoг пoпут кућнoг у хoтeлску сoбу [10]. Oнo штo гoст oчeкуje je oкружeњe
у кojeм ћe сe oсeћaти удoбнo, и гдe сe укупнoст људских чулa стимулишe нa
пoзитивaн нaчин.
3. НОВЕ ИДЕЈЕ И ПРОГРАМИ
Хoтeлскa сoбa сe мoжe рaзмaтрaти сaмo кao дeo свeукупнoг прoблeмa

прojeктoвaњa хoтeлa, a прoстoрнe и функциoнaлнe димeнзиje чинe je прe свeгa
aрхитeктoнским прoблeмoм. Стoгa сe oвoj тeми мoрa приступити нa
нajсвeoбухвaтниjи нaчин и идeнтификoвaти oнe aспeктe дeлoвaњa кojи
систeмaтски мeњajу спaциjaлнoст хoтeлскe сoбe и кључни су eлeмeнти зa кaсниjу
изрaду успeшних прojeкaтa.
a. Вeличинa собе, кoнфигурaциjа и нeкoнвeнциoнaлни кoнцeпти
У пoглeду вeличинe сoбe, дaнaс сe мoгу прaтити двa рaстућa и jeднaкo присутнa
трeндa. С jeднe стрaнe тeжњa кa луксузу дoвoди дo пoвeћaњa укупнe пoвршинe
смeштajних jeдиницa. Taкoђe, присутнa je и пojaвa трaнсфoрмaсциje
трaдициoнaлнe прaвoугaoнe сoбe у квaдрaтну, пoвeћaвaњeм ширинe сa
уoбичajeних 3.5 и 3.9м дo 4.8, пa чaк и дo 5.5м и смaњивaњeм дубинe, бeз знaчajнe
прoмeнe у укупнoj пoвршини. Кoд мнoгих нoвoизгрaђeних oбjeкaтa сoбe су свe
ширe штo oмoгућaвa бoљу искoришћeнoст прoстoрa, дoзвoљaвa дрaмaтичниje и
флeксибилниje aрaнжмaнe нaмeштaja и кoд гoстиjу пojaчaвa oсeћaj врeднoсти.
С другe стрaнe, eкoнoмскa кризa, скупe и скучeнe лoкaциje у грaдским цeнтримa,
кao и пoпулaрнoст пoнoвнe aдaптивнe упoтрeбe стaриjих згрaдa нa „бутик“
тржишту хoтeлa, дoвoдe дo пojaвe сoбa знaчajнo мaњих, a чeстo и пo oблику
дрaмaтичнo рaзличитих oд прaвoугaoникa (370x790) кojи joш увeк прeдстaвљa
индустриjски стaндaрд [11]. Сoбe нeoбичних oбликa пружajу интeрeсaнтнe
мoгућнoсти, aли нeсумњивo прeдстaвљajу и oзбиљнe изaзoвe дизajнeримa.
Иaкo je дo срeдинe ’90их нajвeћи дeo сoбa имao кoнвeнциoнaлну oснoву oд кoje сe
врлo рeткo и нeзнaтнo oдступaлo, дaнaс изглeдa гoтoвo пoтпунo уoбичajeнo, штo сe
кao први кoрaк у трaгaњу зa нoвим и нeкoвeнциoнaлним рaспoрeдoм хoтeлскe сoбe
нaмeћe испитивaњe oднoсa зoнe купaтилa и зoнa сa спaвaњe и бoрaвaк.
Нajjeднoстaвниje и пoслeдњих гoдинa нajчeшћe (сa рaзличитим успeхoм)
кoришћeнo рeшeњe je „спajaњe“ сoбe и купaтилa уклaњaњeм уoбичajeнoг

„чврстoг“ прeгрaднoг зидa кojи рaздвaja oвe двe зoнe, чимe сe ствaрa визуeлнa вeзa
измeђу њих и пoвeћaвa утисaк прoстрaнoсти.
Примeнoм нoвих тeхнoлoгиja и мaтeриjaлa, пoпут мaтирaнoг, или стaклa у бojи, зa
тoaлeт и туш лoцирaнe уз зид кa кoридoру, рeaлизaциja oвaквoг рeшeњa дaнaс нe
прeдстaвљa вeлики тeхнички прoблeм.
Прeгрaдни пaнeли (нeпрoвидни, или трaнспaрeнтни сa oдгoвaрajућим зaстoримa)
мoгу бити и клизни, чимe сe oбeзбeђуje нeoпхoднa привaтнoст, aли и „зaмaгљуje“
крутa пoдeлa измeђу зoнe купaтилa и зoнe зa спaвaњe.Умивaњe и oдгoвaрajућa
oпрeмa („кaбинeт“ сa умивaoницимa) мoгу чaк бити интeгрисaни и у прoстoр сoбe
и тaкo пoстaти прeлaзни eлeмeнт измeђу oвe двe зoнe, a истoврeмeнo бити
искoришћeни зa смeштaњe минибaрa и oдлaгaњe рaзличитих упoтрeбних и
дeкoрaтивних прeдмeтa [12].
У нeким рeшeњимa, пoсeбнo кoд нoвих сoбa пoвeћaнe ширинe, мoгућe je пoмeрaњe
купaтилa сa уoбичajeнoг мeстa и пoдeлa зoнa купaтилa и сoбe пo дужини. Mнoги
сaврeмeни хoтeли пoзициoнирajу купaтилa нeких свojих сoбa уз фaсaднe зидoвe,
oмoгућуjући увoђeњe прирoднoг свeтлa у oбe зoнe, и пoглeд гoстимa нa oкoлину из
тушкaбинe или кaдe (aли и пoглeд oнимa сa улицe или из сусeдних згрaдa нa
купaтилo). У гoтoвo свим oвим случajeвимa и прeгрaдa измeђу купaтилa и сoбe je
тaкoђe трaнспaрeнтнa.
Слика 1. Модел хотелске собе на IGЕHО сајму, Басел, 1995., на основу конкурсног
решења из 1993. за хотел Park Hyatt у Цириху, Meili, Peter Architekten
Иaкo сe и дaнaс изузeтнo рeткo срeћe, пoмeрaњe купaтилa кa цeнтру oснoвe

прeдстaвљa нajрaдикaлниjу прoмeну уoбичajeнoг типa хoтeлскe сoбе.
Oвaквим рeшeњимa пoстижу сe нajзaнимљивиjи рeзултaти у пoглeду
кoнфигурaциje смeштajнe jeдиницe, кaкo у смислу jaсниje пoдeле сoбe нa двe зoнe
спaвaњe и сeдeњe, тaкo и у смислу oсeћaja прoстрaнoсти.
б. Купaтилo
Mнoги хoтeлски oпeрaтeри вeруjу дa хoтeлскe сoбe сa свojим купaтилoм oстaвљajу
трajниjи утисaк нa гoстa, нeгo aрхитeктурa oбjeктa, или лoби, или билo кojи други

пojeдинaчни унутрaшњи прoстoр [2]. Купaтилa сe вишe нe дoживљaвajу кao

пoмoћнe прoстoриje, свeдeнe нa минимум, кaкo би сe прoширилe зoнe зa бoрaвaк и
спaвaњe. Oнa пoстajу свe вeћa, бeз oпaснoсти дa сe смaњи oсeћaj прoстрaнoсти у
сoби, зaхвaљуjући прeтхoднo oписaнoм „зaмaгљивaњу“ или пoтпунoм укидaњу
физичкe бaриjeрe измeђу зoнe сoбe и купaтилa.
Tушeви изнaд кaдa су дeфинитивнo ствaр прoшлoсти, a тeжи сe крeирaњу прoстoрa
сa спa eлeмeнтимa, двojним умивaoницимa, oгрoмним кaдaмa и хидрoмaсaжним
кaбинaмa, пa чaк и слoбoднoстojeћим кaдaмa у oквиру сoбa („ensuite“), укoликo
прoстoр тo дoзвoљaвa [13]. Сaврeмeни туристa нa свojим путoвaњимa oчeкуje вишe
нeгo штo дoбиja кoд кућe.
Купaтилo сa спa кaрaктeристикaмa oтвoрeни je пoзив нa рeлaксaциjу и сигурaн
дoкaзaн мeтoд привлaчeњa гoстa oбeћaвaњeм eфeмeрнoг луксузa.
в. Oпрeмa - интeгрисaни дизajн сoбe
Дaнaс, кaдa у вeликим грaдoвимa сoбe пoстajу свe мaњe, нeoпхoднo je рaзмoтрити
њихoвo инвeнтивнo и eфикaснo кoришћeњe.
Нeзнaтнa рeoргaнизaциja нaмeштaja и уклaњaњe дубoких кoмaдa нaмeштaja
oмoгућeнo инстaлирaњeм сaврeмeних, тaнких TВ урeђaja, дoпринeлo je знaчajним
дoбицимa у пoглeду пoвршинe сoбe.
Tрeнутни трeнд фaвoризуje мaњe сoбe сa фoкусoм нa луксузним кoмaдимa и штo
мaњe унифицирaнoсти.
Сa свe вишe гoстиjу кojи рaдe нa пeрсoнaлнoj oпрeми, вeлики стoлoви мoгу дa сe
уклoнe и зaмeнe мaњим мoбилним рaдним пoвршинaмa или вeћим клупским
стoчићимa, при чeму oбa eлeмeнтa мoгу дa служe и зa oбeдoвaњe гoстиjу.
Хoтeлскa сoбa сe свe вишe кoристи кao кaнцeлaриja, пa су дизajн рaднoг прoстoрa,
eргoнoмски нaмeштaj, oдгoвaрajућe oсвeтљeњe и мoгућнoст пoвeзивaњa вeoмa
вaжни и гoтoвo oбaвeзни eлeмeнти чaк и у oбjeктимa срeдњe кaтeгoриje.
Слика 2. Еs hоtеl, Рим, King Rоsеlli Аrchitеtti, 1999 – 2003.

Joш jeднa зaнимљивa пojaвa je интeгрисaњe угрaднoг нaмeштaja инспирисaнo

дизajнoм jaхти [13], чимe сe oмoгућaвa мaксимaлнo искoришћeњe сoбa мaлих
димeнзиja, штo рeзултуje пoвeћaњeм рaспoлoживoг прoстoрa, смaњeњeм
прeтрпaнoсти, и крeирaњeм рaциoнaлнoг, прoстрaнoг и привлaчнoг eнтeриjeрa у
oгрaничeним oквиримa.
4. ЗАКЉУЧАК
Клaсичнa кoмбинaциja крeвeтстooрмaр вишe ниje дoвoљнa дa хoтeлску сoбу

учини пoжeљнoм.
Стoгa je, бeз oбзирa нa oгрaничeњa кoja нaмeћу пoзнaти и мeрљиви eкoнoмски
фaктoри, знaчajнa хeтeрoгeнoст клиjeнaтa, и рaзличитoст зaхтeвa у oднoсу нa тип
хoтeлa, дизajн/кoфигурaциjу хoтeлскe сoбe нeoпхoднo стaлнo изнoвa прoмишљaти
сa циљeм крeирaњa висoкo пeрсoнaлизoвaних искустaвa и трaнсфoрмисaњa
смeштajнe jeдиницe у врхунaц дoживљaja бeкствa oд свaкoднeвницe.
Oвo зaхтeвa мнoгo дaљих истрaживaњa o знaчajу интeрaкциje физичкe структурe и
гoстa у ствaрaњу пoвoљнoг дoживљaja. Идeje и прoгрaми, искaзaни у нeким oд
скoрaшњих рeaлизaциja, пoкaзуjу дa пoстojи joш мнoгo мoгућнoсти зa удaљaвaњe
oд стaндaрднoг, уoбичajeнoг типa сoбe, чaк и oндa кaдa je прoстoр oгрaничeн.
[1] DeVeau, L., DeVeau, P., Portocarrero, N. and Escoffier, M.: Front Office
Management and Operations, Englewood Cliffs, NJ: PrenticeHall , 1996, стр. 516
[2] Rutes, W., Penner, R. and Adams, L.: Hotel Design, Planning, and Development,
Architectural Press, Oxford, 2001., стр. 266279
[3] Doswell, R. and Gamble, P.: Marketing & Planning Hotels & Tourism Projects,
Barrie and Jenkins, London, 1979., стр. 130
[4] Ogle, A.: Making sense of the hotel guestroom. Journal of Retail and Leisure
Property, 2009., vol. 8, бр. 3, стр. 159172.
[5] Lundberg, D.: The Hotel and Restaurant Business, Van Nostrand Reinhold, New
York, 1994., стр. 64, 100.
[6] Balmer, S. and Baum, T.: Applying Herzberg’s hygiene factors to the changing
accommodation environment. International Journal of Contemporary Hospitality
Management, 1993., vol. 5, бр. 2, стр. 3235.
[7] http://www.hotel
online.com/News/PressReleases1999_4th/Nov99_NoblesAtmosphere.html,
03.02.2014.
[8] Walker, N.: Viewing guestroom perfection. Asian Hotel & Catering Times, 2002.,
vol. 27, стр. 1215.
[9] Lockyer, T.: Business guests’ accommodation selection: The view from both sides.
International Journal of Contemporary Hospitality Management, 2002., vol. 14, бр.
6, стр. 1215.

[10] Baumann, M. A.: Bed designs give residential look. Hotel & Motel Management,
2002., vol. 217, бр. 14, стр. 143.
[11] http://www.informedesign.org/_news/june_v03rp.pdf, 03.02.2014.
[12] http://www.totalvenue.com.au/articles/hotel_trends/hotel_trends.html, 03.02.2014.
[13] http://www.hospitalitynet.org/news/4059445.html, 03.02.2014.
CONTEMPORARY HOTEL ROOM DESIGN –

BETWEEN LUXURY AND SPATIAL
RATIONALIZATION
Summary: At the present-day hotel, the function of a hotel room is more complex than
ever, and its basic characteristics are changing under influence оf mаrkеt, technological
advances and new, more complex hotel clients demands. On the other hand, as the
consequence of the global economic crisis, construction optimization is one of the most
important invеstmеnt criteria, and therefore maximal spatial rationalization is favored.
In this paper, current and growing trends in hotel rooms’ design are presented and their
layout is analyzed, with emphasis on the spatial/functional organization, and the
treatment of its interior arrangement. The aim of the paper is to recommend the best
practical framework for hotel room design, having in mind contemporary demands and
clients needs. The major contribution of this paper should be proposition of possible
solutions in decision-making process considering hotel design.
Keywords: Contemporary hotel room, dеsign, luxury, rationalization


СУБЈЕКТИВНИ ОСЈЕЋАЈ ТОПЛОТНОГ КОМФОРА

НА РАДНОМ МЈЕСТУ
Љубиша Прерадовић1
Биљана Антуновић2
Александра КрстићФурунџић3 УДК: 331.422:6697
Резиме: У раду је изложена анализа субјективног осјећаја топлотног комфора на
радном мјесту базирана на резултатима анкете спроведене међу запосленима
бањалучког Универзитета током прољећа 2012. године. Анкетом су обухваћени
запослени у пет институција, лоцираних у различитим дијеловима града, и при
томе су се изјашњавали о различитим аспектима топлотне угодности у зимском
и љетњем периоду. Резултати анализе су показали опште незадовољство
запослених климом унутрашњег простора, љети нешто више него зими.
Примјеном 2-теста није добијена статистички значајна разлика субјективног
осјећаја запослених према институцији зими, као ни љети, за различите аспекте
топлотне угодности, осим у случају осјећаја нагле промјене дневне температуре
у зимском периоду (2 = 9.621, p = 0.022).
Кључне ријечи: Tоплотни комфор, анкета, субјективни осјећај
1. UVOD
Toplotni komfor direktno utiče na opšti osjećaj ugodnosti, zdravlje, radnu sposobnost,
kvantitet i kvalitet rada zaposlenih [1] zbog čega predstavlja nezaobilazan činilac kako u
projektovanju novih zgrada, tako i u rekonstrukciji postojećih. Prema važećem
evropskom standardu „Toplotni komfor je stanje uma koje predstavlja zadovoljstvo
toplotnim okruženjem“, pri čemu se ugodnom sredinom smatra ona koju najmanje 80%
ispitanika smatra prijatnom, odnosno, neutralnom [2, 3]. Kako na uslove unutrašnjeg
komfora važan uticaj ima i klima podneblja bitno je napomenuti da se Banja Luka nalazi
u području sa umjerenokontinentalnom klimom, sa relativno blagim zimama i toplim
ljetima. Prosječna godišnja temperatura vazduha za period od 1981. do 2013. god.
iznosila je 11.4°C, dok je ukupna relativna vlažnost iznosila 76% [4].
1
Ljubiša Preradović, Arhitektonskograđevinski fakultet Univerziteteta u Banjoj Luci, Republika Srpska –
BiH, tel: 0038751462543, e – mail: ljpreradovic@agfbl.org
2
Biljana Antunović, Arhitektonskograđevinski fakultet Univerziteteta u Banjoj Luci, Republika Srpska – BiH,
tel: 0038751462543, e – mail: bantunovic@agfbl.org
3
Aleksandra KrstićFurundžić, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Republika Srbija, email:
akrstic@arh.bg.ac.rs

2. MJERA TOPLOTNE UGODNOSTI
Toplotna ugodnost se ne može na jednostavan način odrediti i kvantifikovati, te je

uobičajeno da se procjenjuje na osnovu subjektivnog osjećaja velikog broja ispitanika
(najmanje 1300). Prema standardu ISO 7730 u okviru metoda zasnovanog na radu
Fangera [5] uvode se indeksi kojima se ocjenjuje ugodnost boravka u prostoriji i to:
PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote), odnosno srednje mišljenje koje predviđa kako
će grupa ljudi ocijeniti ugodnost boravka u prostoriji i PPD indeks (engl. Predicted
Percentage of Dissatisfied) koji predviđa procenat osoba nezadovoljnih klimom u nekoj
prostoriji. Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 tačaka (ASHRAE skala), pri čemu
grupa ispitanika određuje brojevima na skali svoj subjektivan osećaj toplotne ugodnosti,
i to: vruće +3, toplo +2, prilično toplo +1, neutralno/ugodno 0, prilično hladno 1, hladno
2, svježe 3 [2,3]. Stanje toplotne ugodnosti se izražava neutralnim mišljenjem „0“ , a
osobe koje su se izjasnile brojevima ±2 ili ±3 spadaju u grupu nezadovoljnih stanjem u
prostoriji.
Na subjekivni osjećaj toplotne ugodnosti utiču kako fizički parametri (temperatura
vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha u blizini tijela i
temperatura svih površina koje ograničavaju prostoriju), tako i personalni faktori (stepen
odjevenosti i fizičke aktivnosti itd.) [2,3]. Kako bi bili ispunjeni uslovi toplotnog
komfora dva osnovna segmenta moraju biti zadovoljena: Prvi uslov je da kombinacija
temperature kože i temperature tijela daju osjećaj toplotne neutralnosti, a drugi uslov je
da postoji energetska ravnoteža tijela, odnosno da je toplota koju metabolizam stvara
jednaka toploti koju tijelo gubi.
3. ISTRAŽIVANJE - ANKETA
Rad se bavi istraživanjem subjektivnog osjećaja uslovima toplotnog komfora na radnom

mjestu, dobijenog analizom rezultata sprovedene ankete među zaposlenim banjalučkog
Univerziteta tokom proljeća 2012. godine. Zadatak je bio ispitati da li postoje značajne
razlike u osjećaju toplotne ugodnosti ispitanika u različitim zgradama, osjećaju toplotnog
komfora zimi i ljeti, ali i povezanosti različitih parametara, tj. njihovog osjećaja, što će
dovesti do generalnih zaključaka kada je u pitanju toplotni komfor na radnom mjestu.
Anketirani su zaposleni u pet institucija (smještenih u pet nezavisnih zgrada): Rektorat
(R) i Akademija umjetnosti (AU) (ista zgrada), Prirodnomatematički fakultet (PMF),
Arhitektonskograđevinski fakultet (AGF, smješten u zgradama u oba univerzitetska
kampusa) i Filološki fakultet (FF).
U anketi je učestvovalo ukupno 104 ispitanika , od čega 32 (33%) muškog i 65 (67%)
ženskog pola. Pored ličnih podataka (pol, starost, tjelesna masa), podataka o radnom
mjestu (stručna sprema, radno mjesto, vrsta posla, način obavljanja posla, aktivnost,
stepen odjevenosti i sl.) ispitanici su odgovarali na pitanja u vezi različitih aspekata
komfora (toplotni, vazdušni, vizuelni, zvučni). S obzirom na to da su brojna istraživanja
pokazala dominantost toplotnog u odnosu na ostale aspekte komfora za sveopšti osjećaj
ugodnosti ispitanika [7,8], u ovom radu će biti predstavljen samo dio rezultata koji se
odnose na toplotni komfor zasnovan na odgovorima ispitanika koji su se izjašnjavali o:
Osjećaju nagle promjene temperature u toku radnog vremena (zimi i ljeti);

Osjećaju toplotne ugodnostitemperature u visini glave (zimi i ljeti) na ASHRAE

skali [2,3];
Osjećaju suvog ili vlažnog vazduha u prostoriji (zimi i ljeti);
Osjećaju strujanja vazduha u blizini tijela pri zatvorenim vratima i prozorima u
visini glave (zimi i ljeti);
Opažanju vidljivih tragova vlage u prostoriji, kondenzacije, buđi i sl.,
Oznaka Naziv institucije

Centar grada
Rektorat i Akademija
umjetnosti
Arhitektonsko
građevinski fakultet
/lokacija br. 1/
Prirodnomatematički
fakultet
Slika 1. Lokacija anketiranih institucija [6]
Prosječna starost svih ispitanika iznosi 38.66 godina (najmlađi ispitanici su iz zgrade R i
AU sa prosjekom od 35.47 godina, a najstariji su sa PMFa 42.68 godina). Na pitanje o
dužini boravka na radnom mjestu tokom dana svega 14.6% ispitanika se izjasnilo da na
radnom mjestu provode od 1 do 4 sata, dok su se preostali izjasnili da na radnom mjestu
provode više od 4 sata, što dodatno implicira važnost uslova komfora radne sredine.
4. REZULTATI ANKETA
4.1. Osjećaj toplotne ugodnosti u prostoriji
Optimalna temperatura ljudskog tijela kreće se u intervalu od 36,1oC do 37,4 oC za tijelo

koje miruje i nalazi se u ugodnim uslovima okoline. Kako bi ostvarilo stanje termičke
ravnoteže, odnosno održalo stalnu temperaturu tijelo neprekidno proizvodi i odaje
toplotu okolini. Kao što je to već ranije rečeno toplotna ugodnost, a time i količina
proizvedene i odate toplote sa tijela zavisi od niza objektivnih parametara (temperatura
vazduha, relativna vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha itd.), ali i subjektivnih
parametara (pol, starost, tjelesna masa, psihičkozdravstveno stanje, nivo fizičke
aktivnosti, stepen odjevenosti, itd). Čovjek toplotu može da odaje na dva načina:
1. preko povšine kože konvekcijom, zračenjem i kondukcijom;
2. odavanjem latentne toplote oslobađanjem vlage putem disanja i znojenja.
Kada se temperatura tijela podigne iznad normalne organizam suvišnu toplotu oslobađa
znojenjem, a brzina isparavanja kože zavisi od temperature, relativne vlažnosti i brzine

strujanja vazduha. Optimalna temperatura vazduha u prostoriji nalazi se u intervalu od

19 do 23oC, a najviša dopuštena temperatura vazduha iznosi 26oC.
Na pitanje da li se tokom radnog dana temperatura vazduha zimi u prostoriji značajno
mijenja potvrdno je odgovorilo 30.6% zaposlenih (54.4% ispitanika na PMFu osjeća
nagle promjene), a primjenom 2testa dobijena je statistički značajna razlika (2 = 9.621,
p = 0.022) prema instituciji. Međutim, na isto pitanje u toku ljetnjeg perioda čak 49.5%
zaposlenih je dalo potvrdan odgovor (od čega 65.6% ispitanika sa AGFa), a primjenom
2–testa nije otkrivena statistički značajna razlika prema institucijama.
Dalje, ispitanici su osjećaj toplotne ugodnosti u visini glave (zimi i ljeti) kvantifikovali
na ASHRAE skali [3]. Najveći broj ispitanika je nezadovoljan klimom u prostoriji ljeti i
to čak 56.7%, pri čemu je najviše onih koji smatraju da je u prostoriji prevruće (41.2%).
Svega 27.8% ispitanika smatra da je klima u prostoriji prijatna što je skoro tri puta manje
od procenta potrebnog da bi se klima u prostoriji smatrala ugodnom. Najveće
zadovoljstvo klimom iskazali su ispitanici sa FFa (50% ispitanika klimu smatra
ugodnom), dok su zaposlenici AGFu najnezadovoljniji (58.8% smatra da je ljeti
pretoplo, a svega 14.7% klimu smatra ugodnom). S druge strane, najveći broj ispitanika
se izjasnio da im je u zimskom periodu klima prijatna (44.9%), a najzadovoljniji su
ispitanici sa AGFa (52.9%), međutim procenat zadovoljnih klimom je i dalje značajno
manji od 80%. Nezadovoljnih klimom zimi je manji nego ljeti i iznosi 33.7%.
Činjenica da su zaposleni na AGFu najnezadovoljniji klimom ljeti može se objasniti
time da se određeni broj kancelarija nalaze u nadograđenom potkrovlju koje nije dodatno
termoizolovano, a prostorije nisu klimatizovane4. Interesantno je napomenuti da mnogo
veće nezadovoljstvo u pogledu toplotnog komfora ispitanici u svim institucijama
iskazuju za ljetni nego za zimski period.
4.2. Osjećaj vlažnosti vazduha
Imajući u vidu činjenicu da su strujanje vazduha kao i relativna vlažnost vazduha u

korelaciji sa subjektivnim osjećajem temperature i toplotne ugodnosti uopšte ispitanici
su se izjašnjavali i o ovim aspektima.
Relativna vlažnost vazduha predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom i
izražava se u procentima, direktno zavisi od temperature i obrnuto je srazmjerna
temperaturi. O osjećaju vlažnosti vazduha ljeti i zimi ispitanici su se izjašnjavali
odgovarajući na pitanja: da li je vazduh u prostoriji suh odnosno vlažan. Da je vazduh u
prostoriji suh zimi potvrdno se izjasnilo čak 66.7% ispitanika, od čega najviše zaposlenih
na FFu (77.5%). Na isto pitanje za ljetnji period 50% ispitanika je odgovorilo potvrdno,
pri čemu su opet ispitanici sa FFa najbrojniji (čak 66.7%). Primjenom 2testa nije
dobijena statistički značajna razlika subjektivnog osjećaja suhoće vazduha kod
zaposlenih prema instituciji zimi, kao ni ljeti. Primjenom Fisherovog testa dobijena je
visoko statistički značajna razlika subjektivnog osjećaja suhoće vazduha zaposlenih ljeti
prema instituciji (p = 0.000). Na pitanje o vlažnosti vazduha u prostoriji zimi potvrdno
se izjasnilo čak svega 10.3% zaposlenih, a ljeti nešto više 18.8%. Primjenom Fisher
4
Kancelarije AGFa koje se nalaze na drugoj lokaciji su u prizemlju, ali takođe nemaju klimatizaciju.

ovog testa dobijena je visoko statistički značajna razlika subjektivnog osjećaja vlažnosti
vazduha u prostoriji ljeti kod zaposlenih prema instituciji (p = 0.003).
Svega 17.2% zaposlenih (najviše sa PMFa) se izjasnilo o vidljivim tragovima vlage u
prostoriji.
U oblasti temperature vazduha u prostoriji pri kojoj se čovjek prijatno osjeća (opseg
temperature: 19 do 23 ºC), može da se mijenja vlažnost vazduha u jednom relativno
širokom opsegu od oko 35% do 70%, a da se lica koja u njoj borave ipak osjećaju
ugodno, dok se pri povišenoj vlažnosti vazduha javlja osjećaj sparine [9]. Preniska
vlažnost vazduha nije ugodna za čovjeka jer može izazvati pretjerano isušivanje kože, a
naročito sluzokože (očiju i disajnih puteva). Nasuprot tome, previsoka vlažnost pri
visokim temperaturama onemogućava odavanje toplote sa tijela znojenjem dok
previsoka vlažnost pri niskim temperaturama doprinosi vlaženju odjeće i samim tim
povećanom odavanju toplote sa tijela, što nije ugodno pri niskim temperaturama okoline.
Jednostavno pravilo toplotne ugodnosti glasi: Što je viša temperatura vazduha, relativna
vlažnost treba da je niža.
4.3. Osjećaj strujanja vazduha
Ispitanici su se prvo izjašnjavali o osjećaju strujanja vazduha pri zatvorenim vratima i

prozorima i isključenim mehaničkim uređajima za ventilaciju (ukoliko postoje) pri čemu
je njih 31.2% odgovorilo da ne osjećaju strujanje vazduha. Dalje su se samo ispitanici
koji osjećaju strujanje vazduha izjašnjavali o tom osjećaju posebno zimi i ljeti. Čak
76.7% ispitanika ne osjećaju zimi strujanje vazduha u blizini glave (100% ispitanika sa
FFa). O osjećaju strujanja vazduha u blizini glave ljeti potvrdno se izjasnilo čak 88.5%
ispitanika, pri čemu su se 100% ispitanika sa AGFa, PMFa i FFa izjasnili potvrdno.
Primjenom 2testa nije dobijena statistički značajna razlika subjektivnog osjećaja
strujanja vazduha kod zaposlenih prema instituciji.
Strujanje vazduha (brzina strujanja) direktno utiče na prenos toplote konvekcijom i
odavanje latentne toplote. Pri većim brzinama strujanja vazduha usljed porasta
koeficijenta prelaza toplote povećava se i količina toplote predata konvekcijom kao
odavanje latentne toplote. Veće brzine vazduha mogu izazvati neugodan osećaj naročito
kada se radi o struji hladnog vazduha. Preporučuje se da u komfornoj klimatizaciji ta
brzina ne prelazi 0.25 m/s u blizini boravka ljudi. Važno je napomenuti da čak i male
promjene u brzini strujanja vazduha u okolini tijela utiču na osjećaj toplotne ugodnosti.
Brzine vazduha do 0.20 m/s posmatraju se kao da je vazduh miran, a kod osjetljivih
osoba ova granica može biti i do 0.10 m/s. Međutim, porastom temperature u prostoriji
dozvoljene su i nešto više brzine strujanja vazduha jer se tada može bolje odvoditi
suvišna toplota sa tijela [9]. Sa aspekta toplotne ugodnosti važi jednostavno pravilo da
što je niža temperatura vazduha, brzina strujanja vazduha treba da je manja.
5. ZAKLJUČAK
Analiza rezultata sprovedena ankete među zaposlenima banjalučkog Univerziteta

pokazala je da svega 27.8% zaposlenih smatra da je u toku ljeta klima prijatna, dok je
procenat onih koji su nezadovoljni klimom veći skoro dva puta i iznosi čak 56.7%. Sa

druge strane, najveći broj ispitanika se izjasnio da im je u zimskom periodu klima

prijatna, i to 44.9%, a procenat nezadovoljnih je nešto niži nego zimi i iznosi 33.7%.
Primjenom 2testa nije dobijena statistički značajna razlika subjektivnog osjećaja
zaposlenih prema instituciji zimi, kao ni ljeti za različite aspekte toplotne ugodnosti,
osim u slučaju osjećaja nagle promjene temperature tokom dana zimi (2 = 9.621, p =
0.022).
Iako predstavlja tek polaznu osnovu u analizi toplotnog komfora, izloženo istraživanje
implicira da je toplotni komfor zaposlenih narušen, a uslovi radne sredine neadekvatni,
što može direktno da utiče na smanjenu koncentraciju, produktivnost i nezadovoljstvo
radnika. Međutim, neophodno je proširiti izloženo istraživanje na veći broj ispitanika,
odrediti PMV i PPD indekse i izvršiti mjerenje fizičkih veličina koje određuju toplotni
komfor kako bi se izvršila konačna evaluacija toplotnog komfora zaposlenih na
bajalučkom univerzitetu.
LITERATURA
[1] Eversheim, W., Schuh, G. Produktion and Management (Teil 2), Springer Verlag,
Berlin Heidelberg New York, 1996.
[2] ISO 7730, Ergonomics of the thermal environment – Analytical determination and
interpretation of thermal comfort using the PMV and PPD indices and local thermal
comfort criteria, International Organisation for standardization, Switzerland, 2005.
[3] ASHRAE Standard 552004, ''Thermal environmental conditions for human
occupancy. Atlanta: American society of heating, refrigerating, and airconditioning
engineers '', 2004.
[4] Hidrometeorološki zavod Republike Srpske
[5] Fanger P.O.: Thermal Comfort – Analysis and Applications in Environmental
Engineering, Danisch Tehnical Press, Kopenhagen 1970.
[6] http://maps.google.com/ , preuzeto, 13.01.2014.
[7] Frontczak M., Wargocki P.: Literature survey on how different factors influence
human comfort in indoor environments. Building and Environment, 2011, Vol. 46,
No. 4, str. 922937.
[8] Antunović B., Preradović Lj., Krstić, Furundžić A.: Toplotni komfor i energetska
efikasnost univerzitetskih zgrada u Banjaluci. Naučno- stručni simpozijum,
Instalacije & Arhitektura, Beograd, 2013, str. 2330
[9] Šild K., Vilems V. M., Dinter S.: Građevinska fizika – priručnik – Deo I,
Građevinska knjiga, Beograd, 2008.

PERCEPTION OF THERMAL COMFORT IN THE

WORKPLACE
Summary: This paper presents the analysis of thermal comfort perception at the
workplace based on the results of a survey conducted among the employees of Banja
Luka University during the spring 2012th year. The survey covered employees at five
institutions located in different parts of the city, and they were asked about various
aspects of thermal comfort in winter and summer. Results showed a general
dissatisfaction of employees with climate of the interior, which is slightly worse in
summer than in winter. 2-test showed that there was no statistically significant
difference between the employees perception of the thermal comfort according to the
institution for various aspects of thermal comfort unless the sense of sudden changes of
temperature in the winter during the day ( 2 = 9.621, p = 0.022).
Keywords: Thermal comfort, survey, comfort perception


ВИРТУЕЛНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ВИЛЕ СА

ПЕРИСТИЛОМ НА АРХЕОЛОШКОМ
ЛОКАЛИТЕТУ МЕДИЈАНА У НИШУ
Оливера Николић1
Владан Николић2
Бисерка Марковић3
Милан Гоцић4
Младен Милановић5 УДК: 004.946:728.84"03"
Резиме: У овом раду биће приказан процес виртуелне реконструкције Виле са
перистилом на археолошком налазишту Медијана у Нишу.
Делимични остаци носећих конструктивних елемената и подова нису били
довољни за креирање 3Д модела којим би се приказао изглед виле из периода када
је саграђена (у ИВ веку н.е.).
Анализом података о начину градње у доба Римског царства, графичких и писаних
података из збирке археолошког материјала са локалитета, као и анализом
изведених реконструкција римских вила у Западној Европи дошло се до представе
о изгледу виле, што је приказано 3Д моделом.
Посебан део реконструкције, односи се на реконструкцију мозаичних подова на
основу фотографија са терена у одсуству ортофото документације. 3Д модел
који представља виртуелну реконструкцију виле, произишао је из пројекта „Вила
на раскрсници царског пута – некад и сад“, Грађевинско-архитектонског
факултета у Нишу, Удружења зелене градње из Ниша и Градске општине
Медијана.
Циљ рада је презентовање употребе BIM софтверских пакета у креирању
дигиталних копија споменика културе на којима је могуће вршити бројне
обликовне и визуелне промене пре извођења традиционале реституције.
Кључне речи: Виртуелна реконструкција, вила са перистилом, Медијана, Ниш, 3Д
модел, BIM
1
Оливера Николић, PhD студент архитектуре, Грађевинскоархитектонски факултет у Нишу, email:
o_milosavljevic@yahoo.com
2
Владан Николић, асистент, Грађевинскоархитектонски факултет у Нишу, vladan_nikolic@yahoo.com
3
Др Бисерка Марковић, Грађевинскоархитектонски факултет у Нишу, email: bisam@gaf.ni.ac.rs
4
Др Милан Гоцић, Грађевинскоархитектонски факултет у Нишу, email: mgocic@yahoo.com
5
Младен Милановић, PhD студент, Грађевинскоархитектонски факултет у Нишу, email:
mmsmladen@gmail.com

1. UVOD
Antičko naselje Medijana kod Niša smešteno je u dolini oivičenoj tokom Nišave na
severu i Vlaškim brdima na jugu. Prostire se na površini od oko 40 hektara. Podizanje
vile na Medijani započeto je verovatnou III veku [1], ali je najviše građena u IV veku, u
vreme vladavine cara Konstantina. U antičkim izvorima postoji vrlo malo podataka o
Medijani, zapravo, spominje se dva puta, jednom kao predgrađe Niša, a drugi put kao
utvrđenje oko Niša koje je izgradio vizantijski car Justinijan. Prva istraživanja na
Medijani vršio je Feliks Kanic 1864. godine i on je Medijanu označio kao „carski
letnjikovac“, što je i danas prihvatljivo. Uglavnom, današnja predstava o ovom lokalitetu
izgrađena je na osnovu podataka dobijenih arheološkim iskopavanjima koja u
kontinuitetu traju od 1932. Godine [2, 3].
U ovom radu biće prikazan proces izrade modela carske palate, tzv. Vile sa peristilom.
Metodom analize arheološke građe, izvora o načinu gradnje stambenih objekata u
antičkom periodu, kao i primera izvedenih rekonstrukcija objekata ove vrste u zapadnoj
Evropi, a zatim i sintezom definisan je mogući izgled vile. Metodom modelovanja
izvedena je virtuelna rekonstrukcija objekta.
2. REKONSTRUKCIJA VILE
Do 1939. godine otkriveno je više značajnih građevina na lokalitetu, među kojima i vila
sa peristilom. Vila je na lokalitetu centralno pozicionirana i zauzima površinu od oko
6800m2. Atrijum dimenzija 62,2x 35,4m uokviruje kolonada stubova, peristil, širok
3,3m. Pod peristila, osim u delu glavnog ulaza koji je na južnoj strani, bogato je ukrašen
mozaicima sa geometrijskim motivima. Iz peristila se istočno i zapadno ulazi u po
sedam prostorija dimenzija 8,5x5,5m, a iz kojih se pristupa u po još jednu prostoriju istih
dimenzija. Arheološki podaci ukazuju da su istočno i zapadno krilo bili prizemni, a
podovi su uglavnom popločani opekom. U severnom delu peristila je uzdignuti plato,
naglašen ulaz u carski deo vile. Sa tog platoa pristupa se sali za audijenciju dimenzija
18,6x11,6m. Desno od nje je triklinijum, velika sala sa polukružnim apsidalnim
završetkom i pilastrima na spoljnjoj strani, a levo nimfeum. Severni deo palate ima
dvospratnu visinu. Zapadno od palate su ostaci termi kojima se pristupalo toplom vezom
iz zapadnog krila. Nakon iskopavanja u 2006. godini, južno od ulaza u vilu s peristilom,
otkrivena je građevina, koja treba daljim iskopavanjima da potvrdi hipotezu, da je ona
bila u funkciji carskog ulaska u Medijanu. To bi bacilo znatno više svetlosti na dvorski
ceremonijal u Rimskom carstvu u IV veku [4]. Triklinijum, nimfeum i terme nisu
modelovani prilikom virtuelne rekonstrukcije.
Pri odabiru softverskog paketa za modelovanje palate vodili smo se činjenicom da
arheološka istraživanja na Medijani nisu završena, već će se vršiti i u narednom periodu,
što znači da će se dobiti još podataka koji će biti značajni za proces rekonstrukcije vile.
Zato smo se odlučili za rad u Open BIMu (engl. Building Information Modeling),
Graphisoftovom softverskom paketu Archicad. BIM je naslednik CAD tehnologije i
baziran je na ArchiCAD konceptu virtuelne građevine, što znači da se virtuelni model

gradi virtuelnim konstruktivnim elementima i objektima, na način kako bi se gradio na

terenu. Ovaj način modelovanja olakšava unošenje novonastalih promena u model.
Polazište u izradi modela bila je osnova palate, grafički prilog Zavoda za zaštitu
spomenika Niš (slika 1c), u koji su ucrtani ostaci temelja, zidova, stubova, označene
vrste podova i razlike u visini, položaj otvora vrata. Osnova nam je dala podatke o
gabaritu i debljini zidova, ali ne i o njihovoj pređašnjoj visini. Do visine zidova, došlo se
nakon određivanja visine mermernih stubova peristila i uzimanja u obzir nagiba
nadstrešnice peristila. Ostaci mermernih stubova peristila bili su dovoljni za
rekonstrukciju visine stuba i pretpostavku kapitela [5]. Stubovi su postavljeni na kamene
stope 70x70x20cm. Na stubove se oslanjala arhitravna greda, a preko nje konstrukcija
nadstresnice peristila. Nagib nadstrešnice od 18° i krovnih ravni od 24° usvojen je na
osnovu opisa iz literature sličnih rekonstrukcija [6, 7]. U osnovi je ucrtan položaj vrata i
njihova širina, visina vrata i njihov izgled su pretpostavljeni na osnovu primera iz
literature [6]. Takođe, pretpostavljeni su položaj, dimenzije i izgled prozora [7]. Na
slikama 1a i 1b prikazani su Archicad model i osnova palate.
a) b) c)
Slika 1. a) Archicad model, b) osnova palate Archicad 2D, c) osnova palate, grafički
prilog Zavoda za zaštitu spomenika Niš
Na slici 2a, prikazan je izgled zidova u modelu sa prozorima i vratima. Na slici 2b, dat je
detalj konstrukcije nadstrešnice bez krovnog pokrivača, dok se na slici 2c vidi kompletan
model sa atrijumskim prostorom, istočnim, zapadnim i severnim krilom.
a) b) c)
Slika 2. a) model zidova, b) model peristila, c) model palate
Nakon izrade modela u Archicadu, pristupilo se materijalizaciji vile i okruženja u

Autodesk 3D Max programu. Krajnji proizvod u vidu fotografija spoljašnjosti vile
prikazan je na slici 3.

Slika 3. Izgled vile nakon renderinga u programu Autodesk 3D Max
3. REKONSTRUKCIJA PODOVA
Peristilna vila u svojoj drugoj građevinskoj fazi dobila je bogatu unutrašnju dekoraciju,
koja je uključivala i postavljanje mozaičkih podova. Mozaici su krasili peristil i
reprezentativnu veliku prostoriju sa apsidom u severozapadnom delu građevine.
Peristilni mozaici su organizovani u tepihe sa različitim geometrijskim motivima, među
kojima dominiraju oktogoni, rombovi i kvadrati, u koje su umetnuti vegetabilni motivi
ili motiv propelera [8]. Arheološkim istraživanjima otkriveno je 945m2 mozaika, koji su
radi očuvanja pokriveni slojem peska, te tako nisu vidljivi za posetioce.
Podovi pokriveni mozaicima su element vile koji je očuvan i danas nam poznat. Iz tog
razloga, bilo je bitno u model uneti teksturu koja će ih verno predstaviti. Kako nam nisu
bili dostupni ortofoto snimci mozaika, njihovoj rekonstrukciji smo pristupili uz pomoć
trenutno dostupnih fotografija.
Mozaik sa fotografije je iz perspektivnog prikaza u softveru Adobe Photoshop doveden u

približno ortogonalan položaj. Kako su na fotografiji bili vidljivi i postamenti stubova,
bilo je lako fotogrametrijom, kada je poznat raspon između stubova i širina poda, otkriti
dimenzije motiva koji se ponavljaju u mozaiku. Zatim je šema tog dela mozaika preko
fotografije iscrtana u Autocadu. Primenom šrafure, polja mozaika koje pokrivaju
pločice istih boja su obojene. Nakon toga, šema je kao fotografija uvežena u Photoshop
gde joj je dat efekat mozaičnosti.
Na ovaj način kreirana je tekstura mozaičnog poda u istočnom i zapadnom delu peristila
kod koje se određena šema ponavlja duž krila peristila (slika 4).

a) b) c)
Slika 4. a) linijska šema poda, b) šema poda sa obojenim poljima, c) tekstura mozaičnog
poda
U severnom delu peristila motivi u šemi mozaika se ne ponavljaju po određenom rasteru,

te je šema mozaičnog poda rekonstruisana u celosti. Na taj način dobijena je tekstura sa
jednakim proporcijama i dimenzijama poda u tom delu vile i kao takva aplicirana (slika
5).
a) b)
c)
Slika 5. a) linijska šema poda, b) šema poda sa obojenim poljima, c) tekstura mozaičnog
poda
U narednom periodu, istom metodom biće rekonstruisani i podovi platoa u severnom

delu, triklinijuma i termi.
4. ZAKLJUČAK
Model vile sa peristilom, prikazan u ovom radu, je proizvod procesa virtuelne

rekonstrukcije. Usled nedostupnosti određenih informacija i podataka o konstruktivnim
elementima jer ih je uništilo ratno razaranje ili vreme pa nisu otkriveni, kao i zbog
nepristupačnosti svoj arheološkoj građi, dobijeni 3D model nije verna kopija carske
palate iz vremena kada je sagrađena. I pored toga, obrada raspoloživih podata metodom

modelovanja za rezultat ima mnogo jasniji prikaz o izgledu palate, njenoj veličini i
materijalizaciji nego što to može pružiti uvid u ostatke građevine na terenu.
Odabir BIM softverskog paketa pruža mogućnost lakše nadogradnje i promena u

modelu, kao i mogućnost bolje koordinacije podacima nego u slučaju korišćenja CAD
tehnologije. Model je korišćen pri kreiranju fotografija i animacija i u virtuelnoj
prezentaciji vile kroz koju je olakšan pristup, manipilisanje i detaljno sagledavanje
objekta.
U narednom periodu, model će biti dopunjavan podacima koji se odnose na izgled,
funkciju i konstrukciju termi, triklinijuma i nimfeuma kao i podacima o unutrašnjem
uređenju vile, što se posebno odnosi na mali triklinijum, nad kojim je radi zaštite
mozaika podignuta zgrada današnjeg Muzeja Medijana, a kod koga su pronađene i
očuvane freske.
ZAHVALNOST
Deo istraživanja prezentovana u ovom radu finansirana su od strane Gradske opštine

Medijana u okviru projekta „Vila na raskrsnici carskog puta – nekad i sad“, čiji su
nosioci Građevinskoarhitektonski fakultet i Udruženje zelene gradnje iz Niša.
LITERATURA
[1] Petrović, P.: Niš u antičko doba, Gradina, Niš, 1976.

[2] Radivojevic, A.: Examples of some late antique building techniques, applied on the
horreum from Mediana, Proceedings of the First International Congress on
Construction History, Madrid, 20th24th January 2003.
[3] Andrejević, B.: Spomenici Niša – zaštićena kulturna dobra od velikog značaja,
Prosveta, Niš, 1996.
[4] Milošević, G.: Roman Naissus between the Archeological Park and Modern Town –
Archeological Park “Mediana”, 21 st International Congress of Byzantine Studies,
London, 21/26 August 2006.
[5] Vitruvius, The ten book of architecture, Cambridge, Hardvard University press,
London, 1914.
[6] Zarmakoupi, M.: Designing for Luxury on the Bay of Naples: Villas and
Landscapes, Oxford University press, 2014.
[7] Zarmakoupi, M.: The Architectural Design of the Peristylium-Garden in Early
Roman Luxury Villas, in S. Ladstätter, V. Scheibelreiter (Hg.), Städtisches Wohnen
im ôstlichen Mittelmeerraum, Wien, 2010, pp. 621631.
[8] Jeremić, G.: Mozaici Medijane – neka razmatranja, Zbornik radova, Međunarodni
naučni skup Niš i Vizantija IV, Niš, 2005.

ВРЕДНОВАЊЕ ПРОСТОРА КАО РЕСУРСА У

УРБАНОЈ СРЕДИНИ НА ПРИМЕРУ НАДГРАДЊЕ
ГАРАЖА У НИЗУ
Радмила Пањевић1
Иван Хегедиш2
Арпад Чех4 УДК: 911.375.12:728.94
Резиме: У оквиру задовољења људских потреба и повећања процента зелених
површина у урбаним срединама важан сегмент представља адекватно решење
простора за стационажу моторних возила у градској средини.
При томе је важно сачувати идентитет формираног простора.
Полазна основа за вредновање квалитета живљења у урбаној средини је
успостављање односа између моћи простора и чињеничног стања у њему.
Крајем 20. века отпочео је пад „урбане експанзије“ и стварања услова за
„интезивније“ коришћење градског простора, односно увођење процеса „градске
обнове“.
Један од могућих модела градске обнове као дела интегралног процеса планирања
ради успостављања „одрживог развоја“ је и регулација саобраћаја.
Паркинг простори и индивидуалне гараже у урбаним центрима најчешће су
„визуелни загађивачи“ и нерационални узурпатори градског амбијента.
Надградњом индивидуалних групних гаража које нерациолално заузимају простор
као ресурс, превазиће се конфликт између економије и екологије као компромиса и
квалитетног раста изграђености.
Применом надградње успоставиће се веза измећу урбаног и природног пејзажа
који је немерљив а битан параметар којим се поправља, не само визуелни
квалитет простора, већ успоставља и усаглашеност интереса у изграђеном
амбијенту, па смим тим простор добија компоненту дефинисану у „одрживом
развоју“.
Кључне речи: Унутрашње ширење града, соларна енергија, градска обнова,
простор је ресурс, зеленило-елемент амбијента, визуелна загађеност.
1
Др Радмила Пањевић, дипл, инж. арх, Урбаистички завод Суботица, panjevic@urbansu.rs
2
Др Иван Хегедиш, дипл, инж. арх, Грађевински факултет Суботица, hege@tippnet.rs
3
Др Милан Кекановић, дипл, инж. грађ, , Грађевински факултет Суботица, kekec@gf.uns.ac.rs
4
Арпад Чех, дипл, инж. грађ, , Грађевински факултет Суботица, ceh@gf.uns.ac.rs

1. УВОД
Пратећи неуравнотежен однос између здравственофизичких потреба

становништва и елемената саобраћаја у изграђеним градским центрима из периода
интензивне стамбене изградње проистекла је потреба за планским увођењем
баланса по принципима „одрживог развоја“. Карактеристика инпулсивно
изграђених вишепородичних стамбених објетата груписаних у целине са већом
густином становања као „градске спаваоне“ су недостатак објеката намењених за
културнодруштвена збивања и зеленог амбијента, те угрожавање простора као
природног ресурса. Приступ анализи техничких параметара у простору резултирао
је планским решењем који ће бити елеменат за оживљавање простора и
успостављања квалитета простора са већим садржајем понуде па самим тим и
подизање социоекономског нивоа живљења становништва. Пројекат „одрживог“
уређења простора не може да се реализује без одговарајуће инфраструктуре, која
пружа непроцењиве материјалне предности, са гледишта мобилитета и екологије
(DISP Np.135.1998. Zürich, Marti Bösch). Приступ рада обухватио је елементе који
помажу да се презентује човек као корисник изграђене средине и уживалац
простора као природног ресурса. Планско решавање по правилима „Градске
обнове“ интегрисало је процес планирања са потребом решавања социјалних,
економских и еколошких потреба у простору елиминишући недостатке
предметних локација. Економски систем је организован систем као и животна
средина чији се елементи налазе у међусобној повезаности са циљем да се омогући
остварење основних привредних циљева и квалитетног живљења. Реализацијом
пројекта је могуће нумерички пратити све ове параметре. Како центри са већом
густином становања представљају стециште људског капитала, па самим тим и
најважнији ресурс економског раста, то је и оправданост пројекта препознатљива.
Пројекат омогућава смањење сиромаштва и развој привредних активности у
амбијенту са великим бројем домаћинстава као потрошачким јединицама. Поред
основне активности домаћинстава у потрошњи, домаћинства могу бити укључена
у производњу и промет добрима и услугама, могу инвестирати. Пројекат даје
допринос смањењу сиромаштва и социјалне искључености укључујући се у
Европску иницијативу борбе против сиромаштва и социјалне искључености.
2. ИДЕЈНИ КОНЦЕПТ НАДГРАДЊЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ГАРАЖА

У НИЗУ НА ПРОСТОРУ УРБАНОГ ОКРУЖЕЊА
Пројекaт је рађен је по смерници Клауса Семсрота (Klaus Semsroth), професора на

Fакultät für Raumplanung und Аrchitektur dеr Technischen Universität Wien, да
решавање проблемских подручја спада у задатке просторног и урбанистичког
планирања у оквирима смањењења потрошње простора, развојем нових форми
мобилности и разматрањем струковних граница комуналне инфрструктуре, што
представља прве значајне принципе за решавање проблема. Пројекат користи
могућност да се у оквиру постојећег недовољно искоришћеног грађевинског
подручја развије „мултифункционална“ урбана и социјална структура насеља

корстећи могућност флексибилног коришћења простора и постојећих

грађевинских објеката. Користећи мапирање, успоставиће се визуелно моделовање
простора. Као техничко решење кроз пројекат се презентује примена грађевинских
материјала који испуњавају критеријуме носивости, термоизолацје,
хидроизолације и не угрожавају развој „зелених фасада и кровова“. Поред
примене „еколошких“ материјала као енергент се користи соларна енергија.
Планско решење пружа могућност да животне потребе садашњих и будућих
генерација буду обезбеђене у оквиру постојећег недовољно искоришћеног
грађевинског подручја, уз дужно поштовање смерница за „унутрашње ширење
града“.
Конструктивана стабилност успоставља се пресвођењем постојећих гаража

армиранобетонском конструкцијом не нарушавајући постојећу изграђеност. Лаким
премоштавањем између носача се обезбеђује квалитетније коришћење
грађевинског обухвата са успостављањем „контракција“ визуелном загађењу у
насељу.
Поштујући стратешки циљ Републике Србије о прикључењу Европској Унији, што
обавезује на испуњење бројних стандарда, од којих су стандарди из области
заштите животне средине у приоритету. Присутна визуелна загађеност у
Репуплици Србији па и предметном локалитету пилот пројекта може служити као
први и прави индикатор неиспуњења бројне законске регулативе.
3. ИДЕЈНИ КОНЦЕПТ НАДГРАДЊЕ „ЗЕЛЕНИХ“ ТРЖНИЦА НА

ПРОСТОРУ УРБАНОГ ОКРУЖЕЊА НАЈУЖЕГ ЦЕНТРА ГРАДА
Као и код решавања проблематике индивидуалних гаража у низу, сличан проблем

је и са градским „зеленим“ и „млечним“ тржницама које се налазе у најужем
центру градских зона. Тржнице су обично лоциране у једном нивоу са покривањем
танким провидним покровом због светла, на монтажнодемонтажној металној
конструкцији. То су простори где су радни услови и услови за куповање крајње
неповољни и нехумани и зими и лети. Зими је јако хладно јер нема ни грејања ни
термоизолације на крову, а лети су високе температуре које не погодују ни људима

ни намирницама које ти људи продају или купују. О нерешеном саобраћају и

приступу тржници, да и не говоримо. То су простори где владају највеће гужве,
где се налазе и возила продаваца и возила купаца. Та возила ометају саобраћај и у
доласку и у одласку са тржнице.
Сл 2. – Саобраћај на пијаци
Све би се то могло другачије решити и организовати, да не буде гужве и да услови

за људе који продају и који купују буду оптимални у свако доба године, јер
тржница није „сезонска установа“.
Наиме, према решењу аутора овога рада, а које је пријављено 2010. године и за
научни пројекат Министарства за науку и технологију Р. Србије, тржница би била
надкривена монтажнодемонтажном металном конструкцијом са плочама од
профилисаног лима на које би са горње стране био изливен лаки бетон (према
патенту у примени аутора рада) просечне дебљине до 12 cm, уместо тешког
нееколошког асфалта без термоизолационе улоге, који се иначе код нас и у свету,
данас примењује. Тако би добили решену оптималну термо изолацију и звучну
изолацију изнад тржнице, и уједно паркиралишни простор за возила продаваца.
Преостали део паркиралишта би се користио за друге потребе. Комуникација
горњег и доњег простора би била решена помоћу степеништа и лифтова. Постоји
могућност тезге имају своје паркинг место које је лоцирано у односу на положај
саме продајне тезге. Светлост и вентилацију би осигурали са издигнутим
куполастим светларницима који се могу отварати и затварати. Пијаца би код
таквог решења зими могла бити чак и затворена са бочним клизним, померљивим
зидовима од поликарбоната, без потребе за континуалним грејањем и са радном
температуром од + 15 0C. Када је спољња температура јако ниска били би
повремено укључивани гасни или електрични калорифери. Лети би се ти зидови
уклонили клизањем по систему „зид уз зид“ и тако би добили природну
вентилацију са проветравањем у комбинацији са светларницима. Метални стубови
би уједно служили да се у њих постави хумус и засаде брзорастући листопадни
бршљанлозица. Тако би саму тржницу и паркиралиште изнад претворили у

„зелену оазу“ максимално уклопљиву у сваки градски амбијент. Ово решење би се

могло применити и код градње монтажно демонтажних гаража, чак и на више
нивоа.
Аутори овога рада нуде и нови приступ решавању градње саобраћајница,
пешачких стаза и паркиралишта у градским зонама, где би постигли више ефеката
и позитивних страна у односу на садшње стање. Наиме, уместо асфалта који лети
акумулира и прегрејава градски амбијент, испаравајући штетне материје,
применио би се лаки бетон. Лаки бетон би се уградио постојећом технологијом за
градњу путева али без дилатационих спојница јер овај материјал се не може
загрејати и температурно „радити“. Чим се не може загрејати, значи неће ни
акумулирати и прегрејавати градски амбијент у летњем периоду. Лаки бетон нема
штетних испарења и он термоизолује „постељицу“ и све инсталације које се налазе
испод њега. Уколико су потребне интервенције на поправци или замени
инсталација то је лако урадити јер се овај бетон лако сече и обрађује. Ово решење
је и квалитетније јер је трајније, без могућности размекшавања и таласања на
путевима код семафора. Исто тако замрзавање и сољење би било много мање.
Интересантно је истаћи да је чак „здрава“ рекреација ходања, шетања и трчања
босим ногама, у већем делу године могућа по тротоарима од овога материјала.
Сл 3. - Текома листопадна пузавица која би могла бити успешно примењена на

озелењавању фасада
У времену климатских промена и њихових неповољних ефеката, вероватно ћемо

фасаде објеката прилагођавати условима у смислу заштите од прекомерног
загрејавања. То је могуће урадити озелењавањем листопадним брзорастућим
бршљанлозицама које би само лети имале листове. Зими би опет такве фасде
могле примити енергију сунца што је иначе школски пример уклапања
архитектуре објекта у природни амбијент околине. Бршљанлозица не би учиниле
никакве штетне ефекте на самој фасади и објекту, чак би исушивале зидове а
преко зидова и простор унутар објекта који је иначе лети оптерећен вишком влаге

4. ГАРАЖЕ У ИНТЕГРАЛНОМ ПРОЦЕСУ ПЛАНИРАЊА ГРАДСКЕ

ОБНОВЕ
Сведоци смо и учесници таласа експлозивног урбаног развоја који није допринео
стварању хуманијег амбијента за човеченство. Крај 20. века бележи прекретницу у
изградњи увођењем „интензивнијег“ коришћења простора. Надградња постојећих
приземних гаража даје допринос унапеђењу интегралне структуре града и лика
окружења.
Иновативна саобраћајна решења у комуналној инфраструктури су урбанистичко
планска решења која успостављају „одрживи развој“ и унапређују лик насеља у
којим се развија живот. На предметно решење може се применити „Brundtland“
извештај са приципом да је „одржив развој процес промена у којима су,
коришћени ресурси, управљање инвестицијама, оријентација технолошког развоја
и институционалне промене, у хармонији и повећавају се подједнако, садашњи и
будући потенцијал у корист људских потреба и жеља.“
Сл 4. Gрафички приказ надградње гаража
Подразумевајући надградњу постојећих гаража као део интегралног процеса

планирања испуњавају се смернице у циљу унапређења интегралне структуре и
лика града. Овде се укључује решавање заједничких социјалних, економских,
образовних, здравствених, културних потреба, као и потребе из области услуга,
снабдевања и рекреације. Функционално решење употпуњује се применом
материјала који подржавају концепт вртног града са применом алтернативне
енергије (соларна). Наменско употпуњавање простора јача друштво што зачи да ће
и град јачати, како је рекла чувена америчка социолошкиња Џејн Џекобс да
друштва напредују онолико и онако колико и како напредују њихови градови.
Претакањем заузетости од 300 индивидуалних паркинг простора у зони
колективног становања са густином становања од 350 ст/ха у надграђено

централно место изнад постојећих 100 гаражних индивидуални приземних места

ослободиће се простор од 7200м2.
Сл 5. Визуелни приказ надградње гаража
Исказана површина од 7200 м2 има своју економскоеколошку и социјалну

вредност.
Економска добит, исказаће се кроз месечне наплате у виду надокнаде за
успостављање физичке безбедности возила унутар покривених паркинг места.
Оспособљени запремински простор изнад кружних рампи (2x450м2) омогућава
флексибилно коришћење простора. Флексибилно коришћење омогућава
социјалноекономски развој насеља / града заснива се на:
увођењу „мешовитих намена“, становање са комлементарним услугама и
производним делатностима,
развоју града са концепцијом „кратких путева“,
трајном, динамичном и отвореном развоју насеља/града и могућности
прилагођавања на промене по систему „понуде/потражње“.
Социјална добит, привредни развој насеља условљава и социјално јачање
друштва, институционалним јачањем развоја се културних, верских и образовних
установа у окружењу уз повећање броја запослених. Значајна димензија одрживог
развоја је стварање децентрализованог амбијента и уједначавање развијености и
животних услова на целокупној просторној целини. Тако се стварају могућности
да ови простори постану предводници у привредном и културном развоју,
подстичући социјални потенцијал насеља.
Очување капацитета животне средине Еколошка добит, успоставља се
преузимањем простора (7200м2) од досадашњег индивидуалног паркирања.
Простор ће се искористити за формирање дечијих игралишта, зелених скверова са
могућношћу да простор буде обликован као зелено насеље у граду. Планско
решење просторне целине јача позитивни идентитет насеља у борби против
нерационалног коришћења грађевинске зоне и визуелне загађености, која
угрожава простор као животни ресурс.

6. ЗЕЛЕНИ КОРИДОРИ У ПРОСТОРУ КАО РЕЗУЛТАТ

НАДГРАДЊЕ ЕЛЕМЕНТА МИРУЈУЋЕГ САОБРАЋАЈА
Оплемењујући ослобођени простор мрежом јавног зеленила, плански простор

добија лик органског развоја и еколошку одрживост животног простора.
Формирањем зелених коридора намеће се потреба за подизање нивоа уређености
насеља и успостављање зелене везе са окружењем што свеобухватно мења лик и
функционални квалитет насеља/града.
Опште је познато да ће биљке утицати на микроклиматске услове у насељу и
смањити постојеће аерозагађење. Санитарни значај дрвећа у „сакупљању” честица
велики је и у зимском периоду. Истраживања из седамдесетих година прошлога
века (Bobohidze, 1973) показују да се на листу бреста задржава до 3,39 г/м2 честица
аерозагађења, јорговану 1,61г/м2, ситнолисној липи 1,32,61г/м2. Поред снижаваља
аерозагађења у насељу, зеленило утиче и на снижавање нивоа градске буке.
Ширење озелењеног простора као елемента пејзажне архитектуре унеће динамику
и пластику планског простора подижући квалитет живљења вишепородичног
становања.
Формирањем зелених коридора намеће се потреба за подизање нивоа уређености
насеља и успостављање зелене везе са окружењем што свеобухватно мења лик и
функционални квалитет насеља/града.
Опште је познато да ће биљке утицати на микроклиматске услове у насељу и
смањити постојеће аерозагађење. Санитарни значај дрвећа у „сакупљању” честица
велики је и у зимском периоду. Истраживања из седамдесетих година прошлога
века (Бобохидзе, 1973) показују да се на листу бреста задржава до 3,39 г/м2
честица аерозагађења, јорговану 1,61г/м2, ситнолисној липи 1,32,61г/м2. Поред
снижаваља аерозагађења у насељу, зеленило утиче и на снижавање нивоа градске
буке. Ширење озелењеног простора као елемента пејзажне архитектуре унеће
динамику и пластику планског простора подижући квалитет живљења
вишепородичног становања.
7. ЗАКЉУЧАК
Предложена решења саобраћајног подсистема на принципима одрживог развоја у

урбаним целинама створиће нову слику живљења и дати допринос активној
заштити животне средине.
Квалитет уређеног простора на овај начин, без „визуелног загађења“ јача свој
социјални, хумани и економски капитал. Просторна целина инфраструктурно јача
и отвара простор за обогаћење програмског садржаја и привредног развоја.
Проистекли економска корист створен надградњом постојећих објеката, односно
новоствореног пословног простора и целокупне просторне целине омогућују бољи
стандард и подиже ниво комуналне хигијене.
Довољно је рећи само да се под комуналном хигијеном подразумева и чист ваздух
градске средине и на тај начин партнерски исказати допринос приступа примене
саобраћајног принципа у одрживом развоју.

Ако се наведено излагање допуни и доприносом у корист зелених површина са

дечијим игралиштима којих у урбаним целинама увек мањка, намеће се потреба
имплементирања надградње постојећих приземних гаража као саобраћајно решење
у изграђеном простору.
Имплементацији решења у простор потребно је приступити у интересу стварања
хуманијег лика насеља.
Новострорене зелене површине имају велик утицај на модификацију
микроклиматских услова (влажност, дезодоризација, прозирност атмосфере,
чистоћа и струјање ваздуха, смањујући темпаратуру ваздуха у летњем периоду) а
смим тим утичу и на санитарни конфор градског становништва. Архитектонско
решење кубичног простора намеће и омогућује коришћење соларне енергије за
потребе функционисања објекта као намеске целине и могућност централног
филтрирања издувних гасова у периоду рада мотора, што није случај са
паркирањем возила у отвореном простору.
[1] Анастасијевић Небојша(1987), Подизање и неговање зелених површина,

Шумарскифакултет, Београд
[2] Томић Ж. Велимир (2009), Принципи одрживог уређења простора и развоја
насеља, МагазинИнфо, Београд, 2009, Специјално издање
[3] Чуљковић Владимир (2009), Утицај приступачности објеката за паркирање на
енергетску ефикасност,Савез инжењера и техничара Југославије, Техника
саобраћај, Београд
[4] Малетић Гора, Симићевић Јелена, Милосављевић Нада (2009), Оцена
погодности локација за привођење систему „паркирај и вози се“, Савез
инжењера и техничара Југославије, Техникасаобраћај, Београд
[5] Herczegh Károly, Gépkocsi parkolók, Budapest, 2003
EVALUATION OF THE SPACE AS A RESOURCE

WITHIN THE URBAN ENVIRONMENT ON THE
EXAMPLE OF UPGRADING OF THE MULTIPLE
GARAGE BUILDINGS
Summary: In satisfying human needs and increasing the percentage of green spots in
urban areas, it is an important part of the solution space to have an adequate parking
facility in the city center while saving the identity of the formed area. The starting point
of evaluating the quality of life in the urban environment is to establish the relationship
between the possibilities of space and factual situation in it. At the end of the 20th
century began the decline of "urban expansion” and the creation of conditions for "more
intensive" use of urban space, and introduction process of "urban renewal". One
possible model of urban renewal as an integral part of the planning process and to

establish "sustainable development" is to regulate the traffic. Parking spaces and

individual garages in urban centers most often are “visual pollutants” and irrational
usurpers in urban environment. By building on individual group of garage, which
irrationally takes up the space as a resource, the conflict between economy and ecology
will be overcome as a compromise and development of high-quality growth. The
applying upgrade will establish a link between the urban and natural landscape, that is
immeasurable and an important parameter that improves not only the visual quality of
space but also establishes the consistency of interest in the built environment, and this
area thus obtain defined component in the "sustainable development.
Keywords:

URBAN IDENTITY BUILDING THROUGH

INNOVATIVE DESIGN – ROTTERDAM EXAMPLE
Nebojša Čamprag1 UDK: 711.41(492Roterdam)
Summary: Although often criticized for being almost meaningless and without unique
features, contemporary architecture paradoxically found itself facing the challenge to
create urban diversity. Only contemporary design that implies certain distinctive
qualities seems to be able to correspond to such a purpose. Rotterdam in the
Netherlands represents an example of how contemporary, innovative design can be used
as a powerful tool for establishing recognizable urban identity, even within delicate
European cityscape.
Keywords: Urban identity, identity building, urban heritage, innovative design,
Rotterdam.
1. INTRODUCTION
As McLuhan observed back in the 1960es, contemporary global circumstances are

gradually turning the world into a ‘global village’ (McLuhan, 2003). Urban
environments and architectural praxis in such a setting are as never before facing certain
universalization and internationalisation trend. However, global construction industry
turned incapable to satisfy traditional values, while simple continuation of architectural
tradition, besides preserving the existing heritage, is no longer considered as appropriate
in urban identity building conducted through architecture and urbanism (Will, 2009: 14).
As a result, certain ‘generic approach’ in shaping and designing cities seems already to
be triggered off (Koolhaas & Mau, 1995). Therefore, among the most controversial
emerging phenomena are certainly gradual deterioration and loss of local urban identities
(Welsch, 1999; NorbergSchulz, 1980; Mitscherlich, 1965; King, 2004).
Although often criticized for being almost meaningless and without unique features
(Smyth, 2005: 228; Mitscherlich, 1965), contemporary postmodern architecture found
itself facing the challenge to create diversity and simultaneously establish ‘sense of
place’ through planning and development decisions. Despite the claim that European
cityscape is to a slightly moderate extent subjected to the global influences due to its
strong bonds with heritage (Castells, 1989), it certainly isn’t immune to them. Having
opposite value typology in comparison to built heritage, only contemporary design that
implies certain distinctive qualities seems to be able to correspond to such a purpose
1
Nebojša Čamprag, M.Sc., Darmstadt University of Technology, Faculty of Architecture, Urban Design and
Development Unit, ElLissitzkyStr. 1, Darmstadt, Germany, tel: +49 (0) 6151 16 7062, e – mail:
camprag@stadt.tudarmstadt.de

(Gospodini, 2002). Rotterdam is one of the few European cities, which opted for
modernisation rather than reconstruction after the fatal destructions of the II World War.
After a long quest, this city is nowadays an example of how contemporary, innovative
design can be used as a powerful tool for establishing recognizable urban identity even
within delicate European cityscape.
2. INNOVATIVE DESIGN IN URBAN IDENTITY BUILDING
Being highly complex and multilayered phenomenon, urban identity can be described
from perspectives of various disciplines, ranging from psychology and sociology, to
urban design and development; lately even in terms of branding and marketing of cities
(Hilber & Datko, 2012: 1929).
The most recent trend among scientists and practitioners, as a reaction to globalization,
goes into direction of recognizing all the values and significance of urban identity, as
well as its integration into the urban development concepts, emphasizing the importance
for identity of a city to function not only inwards, but outwards as well (Hilber & Datko,
2012). From the perspective as a set of distinctive characteristics of built environment,
urban identity within the frames of this paper will assume exclusively the visual identity
of the place itself, as “the special character of the location, its unmistakable uniqueness”
(Lalli, 1992: 291) that distinguishes it from any other places (Watson & Bentley, 2007:
1).
Special local and regional identities for a long time used to be spontaneously
constructed, as a result of vernacular processes, without anyone necessarily aiming to
achieve them. However, after more than a century of new technological potentials,
design ideas, and various laws and regulations for controlling rapid industrial
urbanisation, regionally distinctive built forms ceased to occur by default. Instead, “the
question of regional character has become a question of choice and, therefore, of design
rather than of necessity” (Watson and Bentley, 2007: 1, quoting Michael Hough).2 Since,
urban design became a determining and canalizing factor in formation, change and
reproduction of urban identities (Watson and Bentley, 2007).
In addition, in the era of economic globalisation, innovative design schemes also became
a powerful medium to attract economic development of cities (Gospodini, 2002: 30). As
an example, innovative architecture was strongly supported by the practice of
commissioning famous architects by civic leaders to produce landmark structures, in
order to raise a city’s international profile and boost its positioning on global
competitiveness stage. Design that is working as a landmark and placeidentity generator
thus became a key factor for many cities to attract new enterprises, residents and urban
tourists, making urban morphology itself a sightseeing, tourism and economic resource
(Gospodini, 2002: 31). As initiators of further investments and development, iconic
architecture in such contexts also play an important role in urban imagemaking and
marketing, and therefore hold certain primacy in creation and control of sense of a place
(Smyth, 2005: 84; 228).
2
Hough, M.: Out of Place: Restoring Identity to the Regional Landscape. Yale University Press, New Haven,
London, 1990

3. EXAMPLE OF ROTTERDAM, THE NETHERLANDS
An interesting example to illustrate innovative approach to urban identity building

among European cityscape itself is certainly Rotterdam in the Netherlands. During the
bombardment in 1940, when the entire historical town and parts of the port were
destroyed, not only the city’s growth was brought to a standstill, but it was also a major
turning point in its overall development. The vision about the city’s future in the post
war period was at first marked by the idea of continuity between the interwar years and
the postwar reconstruction. However, the ‘Foundation Plan’ for reconstruction from
1946 by Cornelis van Traa proposed creation of an entirely different city from what
existed before, with a modern road system addressing urban problems associated with
the increasing use of cars. This zoning plan was in fact based on strict separation of the
four main urban functions: traffic, work, housing and recreation (Van de Laar, 2007),
which later created new challenges for the city. The final major feature that marked
urban development was certainly deindustrialisation, which for Rotterdam meant
relocation of former port and industry further westwards during the 1960es and 1970es
(Doucet et al, 2011). Vast areas along the river Maas suddenly became empty zones in
the very heart of the city itself. Redevelopment of the brownfield areas along the river
certainly required a strategy that would not only initiate the production of attractive
urban spaces, but also ensure further transformation of all the areas in question.
As a consequence of such dynamic series of historical events, urban centre of Rotterdam
was characterized by relatively low built ratio, with deficit in housing, unsatisfactory
quality of public open spaces, and thereby by an urban environment with generally low
urban qualities. The solution for accumulated urban problems the City Municipality of
Rotterdam found in mobilizing new means for creating recognizable urban image and
identity through various means of planning. In order to achieve the main objectives to
reach both strong economy and attractive residential city, as defined by the Rotterdam
Urban Vision strategy, (Stadsvisie Rotterdam, 2007), thirteen developments areas have
been designated as crucial. These zones are called ‘Very Important Projects’ (VIP
Projects) and are mostly distributed along the waterfront or in the very historic area of
the city, along the socalled “Nutshell” highrise area. They are all logistically based on
the principle of innovative and flagship developments, with the final aim to create
desired ‘city lounge’ quality (Binnenstad als Citylounge, 2008).
Innovative design, flagship projects and urban experiment in Rotterdam have a long
history. Witte Huis, built back in 1898 in Art Nouveau still, was one of the first highrise
buildings of Europe.3 In the late 1970es and during the 1980es, there were many new
and particular designs introduced, in order to provide a sense of a place to the featureless
city centre, like the Central Library (1977) or Cube House (1984; image 1). But besides
these early experiments, there are other main reasons why Rotterdam today became an
environment where innovative design is welcomed and easily accepted. War destructions
that devastated historic environment certainly left many empty parcels and whole urban
areas where architects even nowadays have the possibility freely to express their
creativity. That is one of the reasons why there are many important organisations and
renowned architectural offices based in the city, making at the same time Rotterdam an
3
According to the Rijksmonument report, www.monumenten.nl 20130209

absolute centre of design and architecture, not only in the Netherlands, but on the global
scale as well.
Image 1. Examples of innovation and experiment in design within the former historic
urban core of Rotterdam (Cube House, Central Library, Centraal Railway Station, Test
Site Rotterdam, Schouwburgplein). Own photos, 09.2012
Innovation in urban and architectural ventures in Rotterdam reached its peak during the
1990es, when some of the most important flagship projects have initiated urban
development, making recognizable features of the city till today. Blaak Station (1993)
and Schouwburgplein (1996; image 1) in the historic centre are only some of the most
iconic developments, which provided character to the attractive, but neglected urban
core. In addition, further development of the earliest skyline around the main train
station in the Central District, was secured through a special master plan for this area,
involving a new station building with strong sculptural character (image 2). This iconic
structure had the role not only to improve traffic and connections, but also to serve as a
magnet for further development of the isolated business environment. After relocation of
parking places underground, as well as of motorized traffic in an underground tunnel, a
system of newly designed pedestrian squares, which planners unofficially call ‘the red
carpet to the city’, ensured a smooth connection with attractive ‘cultural’ way, leading
further to the opposite side of development axis on the riverfront.4
With the completion of the iconic Erasmus Bridge (1996; image 2), not only a vital
connection with lessdeveloped southern Rotterdam areas have been established, but also
a flagship project for overall redevelopment of the empty brownfield site on the river.
The idea of developing an attractive “River City” (Binnenstad als Citylounge, 2008) was
even more fostered with the construction of the first skyscrapers on the pier with
prominent location during the 2000s (image 2). Former headquarters and departure hall
of the shipping company HollandAmerica Line (HAL) on Wilhelminapier, which until
1972 carried passengers to the United States (Van Ulzen, 2007: 199), served as a suitable
framework for redevelopment of the complete Kop van Zuid area. Many new iconic
skycrapers of the globally recognized ‘star architects’ are in the meanwhile creating a
recognizable ensemble of an iconic, vertical city on the water, which already became a
new face of the city, and one of the most used motives in urban branding and marketing.
The whole riverfront area is simultaneously being transferred into an attractive strip of
recognizable architecture with innovative quality (image 2). Therefore, besides the
4
Since 2000, the City Planning Office treats the axis from the inner city to the left riverbank as Rotterdam’s
prime highrise zone.

creation of the links with the river, central to the project for the former port area was the
creation of higherincome housing, attracting offices to the city, bringing city centre
functions to the riverside, and finally enhancing Rotterdam’s competitive position in the
Netherlands and Europe (Doucet et al., 2011: 133). However, experimenting and
conceptualising are going a step further. Sustainable Floating Pavilion, launched by the
City Municipality, is relocating the focus to the aquatic environment, connecting
innovation in design and technology (image 2). These movable, futuristic structure
turned the former port into an urban laboratory for testing the future forms of alternative
and sustainable housing, at the same time showing the endless possibilities of innovation
in designing our cities.
Image 2. Innovation in design as flagship projects along the waterfront of Rotterdam

(Wilhelminapier with Erasmus Bridge, Unilever Building, Floating Pavilion). Own
photos, 09.2012
4. CONCLUSIONS
Being experimental field for modern architecture and urban planning during a range of
years, for Rotterdam meant following a unique path towards finding its lost identity. In
fact, innovation and experiment in general became in the meanwhile an integrated part of
its tradition and the main core of its metropolitan identity. This extreme example of
establishing recognisability and fostering competitiveness through innovative design
proved potentials of contemporary architecture, which in varying degree can serve as a
viable alternative and inspiration for drafting urban development strategies, even for less
progressive or more traditional European cities.
REFERENCES
[1] Binnenstad als Citylounge - Binnenstadsplan Rotterdam 2008-2020, Gemeente

Rotterdam, concept summary, April 2008
[2] Castells, M.: The Informational City, Blackwell, Oxford UK and Cambridge USA,
1989
[3] Doucet, B., Van Kempen, R. & Van Weesep, J. : Resident Perceptions of Flagship
Waterfront Regeneration: the Case of the Kop Van Zuid in Rotterdam, Tijdschrift
voor economische en sociale geografie, April 2011, Vol. 102, Issue 2, pp. 125–145.

[4] Gospodini, A.: European cities and place-identity, Discussion Paper Series 8(2),
2002, University of Thessaly, Department of Planning and Regional Development,
pp. 1936.
[5] Hilber, L. & Datko, G. [edit.]: Stadtidentität der Zukunft, Jovis Verlag GmbH,
Berlin, 2012
[6] King, A.: Spaces of Global Cultures – Architecture Urbanism Identity, Routledge,
London and New York, 2004
[7] Koolhaas, R. & Mau, B.: Generic City; “S, M, L, XL”, The Monacelli Press, New
York, 1995
[8] Lalli, M.: Urban-related Identity: Theory, Measurement and Empirical Findings,
Academic Press Ltd., Journal of Environmental Psychology, 1992, No. 12, pp. 285
303.
[9] McLuhan, M.: Understanding Media, Gingko Press, 2003
[10] Mitscherlich, A. Die Unwirtlichkeit unserer Städte, Suhrkamp, Frankfurt am Main,
1965
[11] NorbergSchulz, C.: Genius Loci: Towards a Phenomenology of Architecture,
Academy Editions, London, 1980
[12] Smyth, H.: Marketing the City – the Role of Flagship Developments in Urban
Regeneration, Taylor & Francis Group, 2005
[13] Stadsvisie Rotterdam (Rotterdam Urban Vision), Spatial Development Strategy
2030, Publication of the City of Rotterdam, January 2007 (draft)
[14] Van de Laar, P. & Van Jaarsveld, M.: Historical Atlas of Rotterdam – The City’s
Growth Illustrated, SUN, Amsterdam, 2007
[15] Watson, G. B. & Bentley, I.: Identity by Design, Architectural Press, 2007
[16] Welsch, W.: Transculturality: The Puzzling Form of Cultures Today; in Spaces of
Culture: City, Nation, World, M. Featherstone & S. Lash [eds.], Sage, London,
1999, pp. 194213.
[17] Will, T.: ®MIT in Dresden -The European City between Restoration and
Transformation, in The European City in Transformation, DRESDEN, Pham, N. &
Heinen, M. [eds.], Delft, 2009, pp. 1419.
КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА УРБАНЕ СРЕДИНЕ

КРОЗ ИНОВАЦИЈУ – ПРИМЕР РОТЕРДАМА
Резиме: Иако често критикована због одсуства значења и особених
карактеристика, савремена архитектура се парадоксално нашла пред изазовом
да успостави различитост урбаних средина. Само савремени дизајн који
подразумева извесне квалитете особености би могао да одговара таквој сврси.
Ротердам у Холандији је пример савременог, иновативног урбаног дизајна, као
моћног средства за успостављање препознатљивог урбаног идентитета, чак и у
оквирима европских градова.
Кључне речи: Идентитет урбане средине, креирање идентитета, градитељско
наслеђе, иновативни дизајн, Ротердам

THE SQUARE OF KING ALEXANDER THE UNIFIER

IN NIŠ
Aleksandra Mirić1
Milena Jovanović2 UDK: 725.94:711.61(497.11Niš)
Summary: The basic morphological structure of the central city core of Niš was
conditioned by the historical development of the city, the position of the originally built
fortifications and urban structures and essential roads. The Square of King Alexander
the Unifier went through multiple urban transformations characteristic for cities which,
like Niš, continually evolved since the Roman Empire, until today. The square is
dedicated to the memory of King Alexander I, who is remembered by declaring in 1918
the unification of Serbs, Croats and Slovenes into a single state. The subject of this
paper is the perception of the Square of King Alexander, not only the value of its
architectural elements of the reshaped urban environment, but also the relationship of
their inextricable links which were created with the rest of architectural structures in the
vicinity. Furthermore, we will discuss the conditions of creation of the square and the
monument of King Alexander as it is one of the most famous town landmarks, which was
not discussed enough in the professional literature until now.
Keywords: Niš, Arnaut market, the Square of Prince Mihailo, the Square of King
Alexander, horseman, cultural monuments, urban regeneration
1. INTRODUCTION
In the period of classical antiquity, Naissus was formed on a slightly elevated spot,
where today are situated the remains of the medieval bastions and fortification walls.
From the right side, the city would spread in the periods that followed, to the left side of
the river Nišava, so that, with the erection of the mentioned fortress and the bridge on
Nišava, further conditions of the urban development could be created.
The square which bears the name of King Alexander the Unifier, like the city of Niš
itself, represents a layered city area on which life played out ever since the periods of the
Turkish domination until today. It resides, like the Square of King Milan, in a place
1
2
Milena Jovanović engineer of architecture, PR Bureau for architecture and design MILIMARX, PhD student
at Faculty of Civil Engineering and Architecture in Niš, Czar Dušan 6/33, Niš, Serbia, phone: +381 18 243

where city’s essential roads branch out, which permitted its growth and development
with the evolution of the urban tissue surrounding it.
2. THE HISTORICAL DEVELOPMENT AND THE URBAN

CHARACTERISTICS OF THE SQUARE
The story of the public space on which now the Square of King Alexander the Unifier is
situated begins in the first half of the 18th century, when this area, then wide grassland,
was used for commercial trade. So called Arnaut market stretched in the southwestern
part of the city, outside of the fortification walls, not far from the city’s main traffic
intersection (Fig. 1a).
The Arnaut market later became the city’s main market, surrounded by workshops,
stores and one storey houses. At the beginning of the 20th century, the Arnaut market
was a simple street, where, like two centuries earlier, smaller manufacturers presented
their craft for sale.
The place in which the today’s square is situated was a free area without trees, paved
with cobblestones and with a drinking fountain in the middle [6].
Fig 1.a- The Arnaut market and main traffic directions on the Plan of Niš by Franz
Winter from 1879, b- the Square of King Alexander the Unifier on the map of
contemporary Niš
(taken on January 2014 from https://maps.google.rs/)
After the liberation from the Turks, and especially in the period after World Wars, the
name of Arnaut market, as the function itself, was completely lost.
Although in the period that followed, the square often changed its name, the one thing
left behind the Arnaut market, was the public space and the habit of citizens to gather
there. Namely, in accordance with Winter’s plan from 1879, the process of urban
modernization of the former province began.
The mentioned public space carried the name of Prince Mihailo Obrenović, and when
administrative services where moved from within the fortification onto the territory of
the left river bank, it gained on its urban significance.

A testimony to that is the fact that in 1937, the Square of Prince Mihailo was one of the
tram stations on a line that connected the main railroad station with Niška Banja, as its
final destination [2].
With the placing of the King Alexander I the Unifier statue in 1939, the square got his
name (Fig. 2a and 2b), but at the end of the Word War II in 1946 the monument was
removed and the square was called the Square of the Yugoslav People’s Army, then the
Square of the Yugoslavia Army, and finally in 2003, the Army Square.
In year 2004, the initiative was created for the reinstallation of the monument and name
was reverted back to the Square of the King Alexander the Unifier [6], who is
remembered by declaring in 1918 the unification of Serbs, Croats and Slovenes into a
single state and who was killed in 1934 in Marseille.
Fig. 2.а- “The Square of Prince Mihailo” and b- The Square of King Alexander as seen
in the pre-war postcards (taken on January 2014 from http://www.skyscrapercity.com)
The urban form of the square, the closest to the one we know today, was created in the
period of the dynamic growth of the city after World War II.
The function of this public surface was a park, a memorial site, a circular crossroad and a
bus stop space, but it also had a significant role in the traffic regulation in the densely
populated urban core, especially the neighbourhood Kičevo that is situated west from the
square and the neighbourhood Marger which spreads from its east end.
Around the square, several streets start, from the north Princess Ljubica and Sokolska
street, from the east the Square of Pavle Stojković and Nikole Pašić, from the south Jug
Bogdan street and Toplička street, while from the west side starts Jovan Ristić street
(Fig. 2b).
In its final shape, the square is a public area with vegetation and the appropriate walking
paths. In the main walking axis that is stretching in from the east to the west is a
monument, as the most prominent feature of the square.
Alongside the monument to King Alexander, there are 5 more memorials, among whom
are the Graves of the allied soldiers who had died during the battle for the liberation of
Niš in 1944, the monument of the war hero Ratko Jović, as well as the memorial bust to
the writer Duško Radović.

3. THE MONUMENT TO KING ALEXANDER THE UNIFIER AS A

DISTINCTIVE CITY LANDMARK3
After the death of King Alexander Karadjordjević, the need was born for a landmark to
be placed in the centre of Niš. The Bansko board of the Moravian Banate opened a
contest for “the erection of the monument for the late knight king Alexander I the
Unifier”. Among the many authors, Anton Augustinčić answered this contest. The
creative solution of young Radeta Stanković was especially noted, as he was the most
prominent sculptor between the two World Wars, born at the beginning of the 20th
century in Vienna, in a family with a long academic tradition, and schooled at the Royal
Academy of Arts in Zagreb [5]. Although Radeta never won the first prize, the board
decided that his solution of the horseman figure of the king should be realized. The
whole procedure of the opening of the contest, choosing the best creative solutions and
the making of the sculpture, was extremely fast, so that it was inaugurated in 1939. The
realized idea of Radeta Stanković represents a typical achievement of this very prolific
sculptor. The statue of King Alexander was compact figure of impressionistic shapes,
created under the influence of Michelangelo, Rodin and Meštrović. The monument was
revealed and sanctified on the king’s birthday on December 4/17.1939 [4]. It is
interesting to note that the inauguration was attended by Radeta’s father, Radenko
Stanković [4], one of the founders of cardiology in Serbia, a senator, and then a royal
deputy in the period from 1934. to 1941. [3]. Unfortunately, the monument did not stay
long in its intended place. In 1946, the monument was removed and melted down. From
the original design, only two reliefs on the sides of the pedestal remain, and they can be
currently found in the depots of local cultural institutions. Also, several working models
remain, like the head of the horse and technical documentation of the author, which
belongs to his widow, Natalija Stanković (Fig. 3a and 3b).
During the ‘90s, city fathers of Niš started an initiative for revitalization of the park, and
in the place of the former statue of Radeta Stanković, a statue reconstruction was
planned. They invited Oto Jovan Logo, one of our most acknowledged contemporary
sculptors, who demanded that he be allowed freedom in regards to the original solution.
As the demand was contradictory to the position of the legal copyright owner, Oto Logo
withdrew his participation in this project. The next initiative bore fruit. In the middle of
2000, another contest was created in which, considering the legal issues surrounding
copyright and the poor quality of the technical documentation of the first author, the
reconstruction was cancelled and full creative freedom was given to applicants. After
three months, 8 creative solutions came to Niš. The best solution was by a sculptor
Zoran Ivanović from Belgrade, born in 1967, who graduated and got his magisterial
degree on a topic “Horseman sculpture as a memorial sculpture” at the Academy of
Applied Arts in Belgrade. This solution, next to others, was displayed at an exhibition in
Niš Fortress (Fig. 3c). The new solution with which the author won the competition had
3
This part of the paper represents a continuation of a research by A. Mirić, for the needs of her lectures, which
she prepared for the National Library in Niš, that she held in 23.7.2013 in Niš. She contacted the author of the
monument of King Alexander, Zoran Ivanović, sculptor, to whom she owns her sincere gratitude for all the
information shared about the technical characteristics of the monument and the creative process itself.

a concept that differed from the original one. Although the wardrobe of the rider and the
horse equipment were preserved, the facial expressions, and the movements, were
authentic. Also, the direction of the monument was changed. As the former monument
was a prominent piece of history, The Institute for Cultural Heritage Preservation of Niš
required that the original size of the monument must remain – 4.5m. The author of the
monument created it in two phases: in the first, a model of 143cm was made so that later,
it would be created three times bigger in proportions at the final height of 440cm. An
interesting fact is that inside the sculpture there are 800 kilos of rods made out of
stainless steel which give the monument its stability, and that explains how this statue,
that has 30% and 40% of its weight out of its centre of mass, is standing upright. The
final cast, prepared in the foundry Kuzman in Smederevo, heavy between 2.6 and 2.7
tons, was assembled from three parts. And only when it was put on its stand, it was
discovered that the plinth was bigger than the pedestal. It was concluded that the original
monument was a bit smaller than what was prescribed in the conditions of the contest,
probably around 3.6m. The pedestal of the monument was around 7m high, coated with
grey granite slabs, 16cm thick in all areas of the pedestal, some of which are a couple of
hundreds of kilos heavy. In the pedestal there is an gravure “King Alexander
Karadjordjević 18881934“. In accordance with the wishes of the sculptor Zoran towards
the ideals of the classical standards of antique beauty, the sculpture of the horseman is in
the golden ration in regards to the pedestal, and the movement is emphasized, especially
with the dynamic figure of the horse.
Fig. 3.а- “The square and palace in the Army area”, b- a monument by sculptor R.
Stanković (taken on January 2013 from http://www.skyscrapercity.com ), c- a monument
by sculptor Z. Ivanović (photo by A. Mirić 2013)
It is interesting that there is a different spatial orientation of the horseman and the horse.
According to the author, in a stereotypical representation of a rider on a horse, a
horseman is always a personification of a ruler, while the horse represents his subjects.
In this case, the dichotomy between the rider and the horse is natural. The attitude of the
author is that it represents the personification of political imperialistic interests, which
were probably exaggerated because the king died by the hand of his political opponents.
From the artistic point of view, the problem of the rampant horse hiding its rider is
familiar. By doing this, the sculptor opened a front towards the face of the horseman.

The monument was revealed on December 7. 2004. on a 90th anniversary of the adoption
of the historical Niš declaration of unification of Slav peoples in the Balkans and the
goals of Serbia in the World War I.
4. CONCLUDING OBSERVATIONS
Although the monument to King Alexander I Karadjordjević was not an established

cultural heritage, its value as a symbol of a city is extremely important. Recently, the city
of Niš adopted an implementation of European standards for sustainable management of
cultural monuments Qualicities [1], and the Square of King Alexander was recognized as
one of the potential historical and tourist destinations. In accordance with the adopted
strategy, measures for its protection should be taken into consideration, along with its
presentation, popularization and informing citizens and visitors of its importance.
REFERENCES
[1] Мирић, А.: Искуства и резултати у примени европског стандарда квалитета

QUALICITIES на примеру града Ниша, Зборник Научно-стручног скупа
Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља, Асоцијација
просторних планера Србије, Београд , 2012, 485490
[2] Младеновић, П.,: Трамвајски саобраћај у Нишу, Пешчаник, Историјски архив,
Ниш, 2004., vol. 2, преузето јан.2014. са:
http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%202/ctramvajsaob.htm
[3] Петковић, Г.: Документ о поседу краљевског намесника Раденка Станковића у
Чортановцима, Годишњак Музеја Града Новог Сада, Нови Сад, 2007, бр.11,
2739, посебно 30
[4] Телевизијски материјал, Снимак откривања споменика Краљу Александру
Карађорђевићу у Нишу, http://www.youtube.com/watch?v=6oOr828igZY,
консултовано јан.2014.
[5] Тодић, М.: Радета Станковић: 1905- 1996, Народни Музеј, Београд, 1998.
[6] Ћирић, Ј.: Енциклопедија Ниша, Становништво, Градина, Ниш, 1995. 34, 345
358
ТРГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА УЈЕДИНИТЕЉА У

НИШУ
Резиме: Основна морфолошка структура централног градског језгра Ниша
условљена је историјским развојем града, положајем првобитно изграђених
фортификационих и урбаних структура и главних путних праваца. Трг Краља
Александра је прошао кроз вишеструку урбану трансформацију карактеристичну
за градове који су, попут Ниша еволуирали у континуитету постојања од римског
доба до данас. Трг је данас посвећен сећању на Краља Александра И кога историја

памти по томе што је 1918. године прокламовао уједињење Срба, Хрвата и

Словенаца у јединствену државу. Предмет овог рада je перцепција Трга Краља
Александра, не само кроз вредновање архитектонских елемената вишеструко
преобликоване урбане целине, већ и њихових међусобних односа у оквиру
нераскидивих веза које остварују са осталим архитектонским структурама у
окружењу. Такође, биће речи о условима настајања трга и самог споменика
Краљу Александру као препознатљивом градском реперу, о коме је у стручној
литератури до сада било веома мало речи.
Кључне речи: Ниш, Арнаут пазар, Трг кнеза Михаила, Трг Краља Александра,
Јахач на коњу, споменици културе, урбана регенерација


RENEWABLE ENERGY SOURCES AND

ENVIRONMENT FRIENDLY MATERIALS IN THE
FUNCTION OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT
Dušan Grdić1
Nenad Ristić2
Gordana TopličićĆurčić3
Zoran Grdić4 UDK: 502.131.1:620.91
Summary: Renewable energy sources are the natural energy sources which can be fully
or partially renewed. These sources are: solar energy, wind energy, biomass,
geothermal energy and water course energy. Environment friendly materials are those
which have the least harmful effect on the environment, which require simple
technological processing, low energy consumption, which are available from the local
source, are renewable and recyclable. Sustainable building is one of the important parts
of sustainable development, and it includes usage of building materials which are not
detrimental for the environment as well as application of recycled materials. Concerning
the sustainable development, sustainable building must ensure durability and quality
which are acceptable in terms of finances, economy and environment.
Keywords: Renewable energy sources, environment friendly materials, sustainable
building
1. INTRODUCTION
Renewable energy sources are the natural energy sources which can be fully or
partially renewed. The need for usage of such sources arose several decades ago, after
alarming data on the effects of greenhouse gases emission, generated by the fossil fuel
combustion, were published. This caused global climate change, which reflect,
primarily, in the increase of the mean temperature, that is, global warming. The climate
change also affected Serbia the temperature has been increasing since the 80’s of the
previous century, and due to the climate change, the most extreme changes of weather
1
Dušan Grdić, dipl.građ.inž., Univerzitet u Nišu, Građevinsko arhitektonski fakultet u Nišu, Aleksandra
Medvedeva 14 , Niš, Srbija, тел: 018 588 200, e – mail: dusan.grdic@hotmail.com
2
Nenad Ristić, dipl.građ.inž., Univerzitet u Nišu, Građevinsko arhitektonski fakultet u Nišu, Aleksandra
Medvedeva 14 , Niš, Srbija, тел: 018 588 200, e – mailnenad.ristic@gaf.ni.ac.rs
3
Gordana Topličić Ćurčić, dipl.građ.inž., Univerzitet u Nišu, Građevinsko arhitektonski fakultet u Nišu,
Aleksandra Medvedeva 14 , Niš, Srbija, тел: 018 588 200, e – mail: gordana.toplicic.curcic@gaf.ni.ac.rs
4
Zoran Grdić, dipl.građ.inž., Univerzitet u Nišu, Građevinsko arhitektonski fakultet u Nišu, Aleksandra
Medvedeva 14 , Niš, Srbija, тел: 018 588 200, e – mail: zoran.grdic@gaf.ni.ac.rs

can be expected, such as: dry and extremely hot summers, incidents such as floods and
hail and other [1].
Majority of people lives in structures countering the climate rather than using it. They
are energy inefficient, excessively cold or hot and expensive to maintain. Most of the
homes uses more water than required and often are constructed of materials having bad
effects on health and environment. Application of environment friendly materials
comprises creation of comfortable homes which have minimum impact on the
environment, and which are at the same time more costefficient and healthier for living.
[2].
Sustainable development is a development of human society which does not endanger

future generations. Sustainable development satisfies our needs today, without
compromising the future generations’ potential to satisfy their needs.
Sustainable building is a building where care is taken that the future generations can
use what is built today. It is one of the important segments of the sustainable
development, and includes usage of environmental building materials which are not
detrimental for the environment, and which preserve the resources, reconstruction of
existing and construction of new energy efficient buildings, as well as rational removal
of the existing structures and reuse of material from the demolished buildings [2].
2. RENEWABLE ENERGY SOURCES
Renewable energy sources, once called as permanent energy sources are such sources
used for production of electric of thermal power, i.e. for useful work, whose reserves are
continuously or cyclically renewed [1]. Renewable energy sources are: solar energy,
wind energy, biomass, geothermal energy and water course energy.
2.1. SOLAR ENERGY
For decades, the solar energy has been used for heating water, living space but also for
cooling. The use of solar energy has multiple advantages. It is a silent, clean and reliable
energy source. Because of the increasing cost of fossil fuels, and the growing
environmental awareness, the interest for using of solar energy has been increasing. [3].
In the housing structures, there are two types of solar energy systems: those used
exclusively for heating water, and those providing internal heating (so called combi
systems). Solar water heating energy systems are designed so as to be the sole heaters of
water in the warm seasons of the year. In winter season, hot water is provided by the
heaters fired by oil, gas or wood, supported by the solar heating energy system in the
sunny days. This means that each year, around 60% of required hot water can be
obtained using solar heating energy systems [4].

One of the big advantages of solar energy is that it can be obtained in the remote
locations where there is no power grid. One example is production of energy in space,
where the satellites are supplied with power using very efficient solar cells. Seventy
thousand of photovoltaic solar panels generate 15 MW of power.
Installation of solar panels in the remote locations is a much more favorable solution,
from the standpoint of saving money, than installation of high voltage power mains.
Solar panels can be mounted on the roofs of many houses, which eliminates the problem
of finding space and of investment in new installations. Another extraordinary property
of solar energy is its cost. Even though the initial investment cost is high, once the solar
panels are installed, they provide free energy which will, in years of service repay the
initial costs. Usage of solar energy provides independence from the global fossil fuel
reserves [5].
2.2. WIND ENERGY
Wind is a free and renewable source of energy, and wind farms do not use any fuel.
Wind power generators do not produce any waste nor create any greenhouse gases. The
areas occupied by these facilities can be normally used for agricultural production. Wind
power generators are a good way to keep the remote consumers supplied with electric
power. [6].
Wind has a stochastic characters, so the wind generator power is a stochastic parameter.
The most convenient locations for installations of wind generators are: on the coastline,
river banks or mountains. In the first case, the land lease is expensive, in the second case,
the construction cost investment is high. There are opinions that covering of terrain with
wind farms mars the appearance of the landscape, that they pose threat to birds
(especially if they are constructed across their migratory routes). Also, the operation of
wind generators can interfere with the reception of television signal. Wind power
generators produce a continuous, weak and unpleasant hum [6].
Unpredictability of electric power production in wind generators, limits their maximum
share in production of an electric power system, are calls for increase of backup supply
in an EPS. Development of long term and short term forecast of wind is of great
importance for a reliable planning of production in EPS with powerful wind generators.
[7].
2.3 BIOMASS
Usage of biomass, or fuels or waste matter obtained from biomass as an energy source
requires their combustion and release of heat powering the electric power generators.
The energy stored in biomass is chemical so there is no discontinuity in its usage, as it is
the case with solar or wind energy. The environmental aspects biomass energy usage are
as follows:
biodegradability of biomass in soil is excellent, since almost 95% of biomass matter is
decomposed within 28 days;
biofuel contain only negligible amounts of sulfur so there is no sulfurdioxide in the
combustion products (and it is an inevitable product of fossil fuel combustion);

burning biomass yields only pure ash;

There is no carbonhydrogen emission, as of products of incomplete combustion;
biomass is a fully renewable energy source;
biomass exists on the Earth, and it is not necessary to produce it, but its usage should
be planned, and its regeneration should be supported [8,9].
2.4 GEOTHERMAL ENERGY
Below the surface of the earth, there are immense reserves of thermal energy –
geothermal energy. Geothermal energy is a renewable source of energy, since the heat
is perpetually generated inside the Earth, in different processes.
One of the greatest advantages of geothermal heating is the low heating cost (saving can
amount up to 80% in respect to fossil fuels) and the small amount of consumed energy in
respect to the standard heating systems. The efficiency of geothermal heating is
significantly higher than in the standard forms of heating. Geothermal energy is 48%
more efficient than the gas boilers and more than 75% more efficient than the oil boilers.
Using the geothermal energy emits very little (sometimes none) harmful gases into the
atmosphere, so accordingly, geothermal heating is environmentally very acceptable form
of heating. [10].
The main downsides of geothermal heating are very high initial costs and scant areas
where such energy source can be used. Such areas are positioned on the rims of tectonic
plates, while outside these regions, the Earth’s crust is simply excessively thick for any
commercial usage of geothermal energy. According to the data of the US ministry of
energy, the initial investments can be repaid in the range from 2 to as much as 20 years.
As a downside, it should be mentioned that geothermal heating is not 100% pure form of
heating, because of the heat pumps which use electric power for their operation, and that
electric energy is produced in a regular way, thus certain amount of harmful gases is
released into the atmosphere [8].
3. SOME EXAMPLES OF ENVIRONMENTAL MATERIALS
Straw The advantages of straw as a construction material are: good thermal insulation,
fire resistance, relatively good compressive strength, low construction cost and good
earthquake resistance.
Straw walls must be plastered so that the straw would be protected from the external
effects, and it would remain hidden among the layers of mortar, and the only proof of its
presence is considerably lower heating bill. The mortar used on the straw walls must not
be based on cement. The mortars with additives cannot be used, either. Such mortars are
not vaporpermeable and they prevent “breathing” of the walls. Because of this only the
mortars based on lime or gypsum can be used for plastering of straw walls. [11].
Soil Building with soil is based on construction a formwork into which the soil is
compacted, creating in this way the bearing walls. After compacting, the formwork can
be immediately removed, and it takes several warm and dry days for the wall to dry up

and acquire necessary strength. The wall may acquire strength up to two years after
construction, depending on the thickness, climate conditions and other. The thickness of
such wall was once more than 30 cm so that they would have the necessary strength.
However, today, using modern tools and machinery, the formwork can be set at 10 25
cm. For compaction, pneumatic or hand tool is used, compacting earth at around of 50%
of its original volume in the formwork. The compaction process is done in layers, until
the wanted height is reached. [12].
Bamboo Usage of bamboo in construction engineering is very widespread, especially in

the tropical regions. Apart from energy efficiency and preservation of waters, bamboo
brings a revolution in the construction industry, as it provides a sustainable basis for the
projects, regardless whether it is a humble residential house or a skyscraper support
frame. Contrary to other types of timber, bamboo is very lightweight and at the same
time has excellent characteristics, while it is fully mature after only 3 to 7 years
(depending on the subspecies). In civil engineering, it can be used for construction of
buildings, scaffolding and even for reinforcement of the road substructure. [13].
5. CONCLUSION
Sustainable development is such a development which satisfies our needs today, without
compromising the future generations’ potential to satisfy their needs [14]. It comprises
usage of renewable energy sources such as: solar energy, wind energy, biomass,
geothermal energy and water course energy, as well as environment friendly materials.
Usage of renewable energy sources, apart from an environmental, also has an economic
importance – it can contribute to the reduction of import of fossil fuels, development of
local industry, creation of jobs, and provide savings to the households.
Sustainable buildings is certainly one of the more important parts of sustainable

development, and it includes usage of building material which are not harmful for the
environment, and application of recycled materials. Concerning the sustainable
development, sustainable building must ensure durability and quality along with
financial, economic and environmental acceptability.
ACKNOWLEDGEMENTS
The work reported in this paper is a part of investigation within the research project TR
36017 „Utilization of by – products and recycled waste materials in concrete composites
in the scope of sustainable construction development in Serbia: investigation and
environmental assessment of possible applications“ supported by Ministry for Science
and Technology, Republic of Serbia. This support is gratefully acknowledged.

REFERENCES
[1] Šljivac. D., Šimić. Z.: Obnovljivi izvori energije:vrste, potencijal, tehnologije. Ovaj
project je financiran od EU
[2] Vodič kroz energetski efikasnu gradnju, siječanj 2005., Zagreb
[3] Radosavljević, J., Pavlović, T., Lambić, M.: Solarna energetika i održivi razvoj.
Građevinska knjiga, 2004,Beograd
[4] Lambić M.: Priručnik za solarno grejanje. Naučna knjiga,1992.,Beograd
[5] Stamenović,Lj.: Korišćenje solarne fotonaponske energije u Srbiji. Jefferson
Institute,2009.
[6] Zlatanović, M. Korišćenje energije vetra u srbiji – prirodni uslovi i praktična
politika. Jefferson Institute,2009.
[7] http://www.tfb.edu.mk/files/materials/4a31809e4415f.pdf. 12.102013.
[8] Cakić,M.,Veljković,V., Stamenković, O.: Održive tehnologije. Tempus 158989
Tempus120091BETempusJPHES
[9] JordanovićVasić,M.: Upotreba biomase iz poljoprivrednog otpada kao obnovljivog
izvora energije. Nauka + praksa, 2009., Niš
[10] Janković,V.:Geotermalna energija: Kako iskoristi skriveni potencijal Srbije.
Jefferson Institute,2009.
[11] Glasnović,Z.,Horvat,J.,Omahić,D.: Slama kao superiorni građevinski material.
Zaštita okoliša. 3/2008, svibanj.
[12] Krnjetic,S.,Mrkajić,V.: Nepečena stabilizovana zemlja – građevinski materijal. kgh
3 2008, BIBLID 0350–1426 (206) 37:3 p. 45–48
[13] Vračić,T.: Najveća gospodarska građevina od bambusa. GRAĐEVINAR 64 (2012) 5,
2012
[14] Grdić,Z.,TopličićĆurčić,G.: Ekološki materijali – komponente održive arhitekture.
Zbornik radova Građevinskog fakulteta u Nišu, br.25.pp 8794.2010.
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ И ЕКОЛОШКИ

МАТЕРИЈАЛИ У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Резиме: Обновљиви извори енергије су природни извори енергије који се у
потпуности или делимично обнављају. У ове изворе енергије спадају: сунчева
енергија, енергија ветра, биомаса, геотермална енергија и енергија водотокова.
Еколошки материјали су материјали који најмање штетно утичу на околину,
захтевају једноставнију технолошку обраду, мању потрошњу енергије, добављају
се из локалних извора, обновљиви су и могуће их је рециклирати. Одржива градња
је свакако један од значајнијих делова одрживог развоја, а укључује употребу
грађевинских материјала који нису штетни по животну средину, као и примену
рециклираних материјала . У вези са одрживим развојем, одржива градња мора
осигурати трајност и квалитет уз финансијску, економску и еколошку
прихватљивост.
Кључне речи: Обновљиви извори енергије, еколошки материјали,одржива градња

ГАРАНЦИЈА КВАЛИТЕТА PV МОДУЛA

Весна ТрифуновићДрагишић1 УДК: 621.383.51
Резиме: Очекивано је да ће соларни панели имати гарантовано време
сервисирања од 20 до 30 година, тако је ФН систем постао веома популаран за
инвестирање. Међутим, скори неуспеси на отвореном су показали да теоријско и
практично време сервисирања може битно да се разликује. У неким случајевима
се кварови јављају и неколико недеља након уградње модула. У овом раду је
објашњена потреба за додатном контролом и унапређеним методама
тестирања.
Кључне речи: Соларни панел, додатна контрола, тестирање
1. INTRODUCTION
It is expected for solar panels to have a guaranteed service time of 20 to 30 years and
typical degradation rates of 0.30.5%/a of STC power output for crystalline modules. But
in the open field, recent failures have indicated that theoretical and actual service
lifetime can differ significantly. Failures can occur a few weeks after installation in some
cases. In this paper it is presented an overview of the results of studies that focused on
peel off, gel content and potential induced degradation tests, and results of quality
assurance action.
If you compare the reasons for the aborts, the main reason for aborts for thinfilm
technologies have been the mechanical load test, insufficient STC power output and
outdoor exposure test. For cSi modules, failures are usually due to climate chamber test.
2. LAMINATION QUALITY
An encapsulant material made of ethylene vinyl acetate is used in PV modules. It is

produced as a film and delivered and stored in rolls protected against humidity and light.
Producers recommend storage at a temperature below 30ᵒC and a relative humidity
below 50%. The rolls should not recieve direct sunlight and should always be wrapped
up in their original packaging.
This film is composed of the copolimer EVA which is initially thermoplastic, but the
manufacturer of the film adds a curing agent and other chemicals. The curing agent,
peroxide, decomposes with increses in temperature and starts chemical reactions. That is
1
Mr, Lecturer, College of Applied Studies in Civil Engineering and Geodesy, University of Belgrade, Hajduk
Stankova 2, 11000 Belgrade, Serbia, vesnatdragisic@sbb.rs

the curing process in the laminator. The material is irreversibly cured when the original
themoplastic has become an elastomer, which can no longer be melted.
Figure 1. Schematic of the EVA curing process
The problems of EVA which can occure are:
the curing agent may evaporate before curing due to incorrect storage, or mistakes
made on the producer side;
insufficient curing time, in order to achieve process optimization and increase the
production, may results in inhomogenous curing across the modules, or homogenous but
only partial curing;
too high or too low temperature for curing, which may result in partial curing or the
material could be irreversibly damaged;
development of ultrafast curing sheets, in combination with the increase in module
sizes, which results in nonuniform curing (the problem is the time difference between
the curing temperature reaching the center and the corner of a module);
error made by supplier who does not put enough peroxide in the EVA, stores it for too
long or just mixes different qualities, which may causes different properties within the
module area.
Generally, the EVA manufacturers recommends a gel content >75%, but about 60% of
tested modules do not reach this value. The quality of processing deviates not only
among manufacturers but also within one producer.
Figure 2. Frequency distribution of EVA gel content of 120 analyzed PV modules.

Figure 3. Frequency distribution of EVA gel content of analyzed solar modules from
one manufacturer
It is also important to seal the module properly in order to ensure a long service time.
Therefore, adhesion should be checked and the force required to separate the module
layers should be measured.
It is possible to test the adhesion between encapsulant material and the back side of solar
cells; encapsulant material and the bus bars; encapsulant material and the front glass;
layers within backsheet material.
The peeling test has to be initiated manually.
A free strip is then clamped in the wedge grip. An increasing force is applied to the
wedge grip, and the specific force is recorded at the point when the strip starts to
separate from the module. Some clustering of test results can be observed for forces
above 95N/cm, but there is no standards defined for this test yet.
3. DEGRADATION OF THE STC POWER OUTPUT
The STC power output of PV module may degrade due to electrical potential between
the frame and the cells. It can be detected via an electroluminescence analysis. The
affected cells no longer contribute to power output and are recognized as ’blackcells’ in
electroluminescence images.
For installed modules, degradation first affects modules with the highest electrical
potential and those located in humid environments (near to the ground, or frame parts
with water inside).
The sensitivity of a module or of cells can be detected in accelerated dampheat climate
chamber tests. The modules were treated for 48 hours in a dampheat chamber, with a
potential of 100V at the terminals. The results are shown on figure 4.

Figure 4. Top: module in initial state. Bottom: same module after treatment, with a loss
of 40% of initial STC power output.
4. WEAK LIGHT BEHAVIOUR
The efficienci of modules at low irradiation levels is a crucial factor for the energy yeild
of a PV system. Measured in a Pasan IIISb flash light sun simulator, the change in
electrical efficiency relative to STC efficiency is evaluated. It has been measured for
multicrystalline Si (mcSi) technology modules, with a wide variation of the results. A
positive weak light behaviour at an irradiance level of 100W/m2 is a maximum
efficiency loss of 10%. The worst performers have shown a decrease in relative
efficiency of 30%, as it is illustrated at figure 5.
Figure 5. Weak light performance curve of amodule with a positive weak light
behaviour. There is an efficiency drop of 30%, which is also possible.

5. FIELD DATA
The reason for testing already installed modules can be an unexpected low energy
yeildof a PV system. This may occure to single modules. But equally for the entire
strings of modules in a PV power plant. By adequate monitoring of photovoltaic system,
the beginning of the degradation process can be detected. The need for further analysis is
then required, which means removing the modules and transffering them to the
laboratory environment. This can be quite time consuming and expensive, and can be
prevented by performing a quality check before mounting.
6. CONCLUSION
If you take into consideration possibilities of module damage, low energy yeilds and
quality assurance actions, it becomes clear that certification according to IEC are not
sufficient for ensuring a service time of 20 or more years. There is many significant
variations in quality between manufacturers and within the delivered charge from a
specific manufacturer. If the module is already installed, it can be difficult to ascertain
whether degradation is due to unsatisfactory design of the solar power system or to
inherent problems of the modules themselves. With quality checkin tests, which include
factory inspections, advanced visual inspections, electroluminescence analysis, EVA gel
content tests and peeloff tests, it is posssible to prevent these problems and confirm the
longterm stability of modules. This implemented quality asssurance actions also triggers
an educative effect on the part of the manufacturers.
REFERENCES
[1] "Building Integrated Photovoltaics (BIPV)". wbdg.org. Retrieved 20110726.

[2] buildingsolar.com: BuildingIntegrated Photovoltaics, Wisconsin Public Service
[3] Corporation, accessed: 20070323.
[4] Desingning with solar power – a source book for building integrated photovoltaics
[5] (BIPV), editors : Deoprasad & Mark Snow
[6] Eiffert, Patrina; Kiss, Gregory J. (2000). BuildingIntegrated Photovoltaic Designs
for Commercial and Institutional Structures: A Source Book for Architect. pp. 59.
ISBN 9781428918047. pp. 60–61.
[7] Solar Architecture – strategies visions concepts, Christian Schittich (Ed.)
[8] Henemann, Andreas (20081129). "BIPV: Built in Solar Energy". Renewable
Energy Focus (Science Direct) 9 (6): 14, 16–19. doi:10.1016/S1471
0846(08)701793.
QUALITY ASSURANCE OF PV MODULES

Keywords: Solar panel, additional control, testing


PROPERTIES OF HIGH-VOLUME FLY ASH

CONCRETE AND ITS ROLE IN SUSTAINABLE
DEVELOPMENT
Jelena Dragaš1
Snežana Marinković2
Ivan Ignjatović3
Nikola Tošić4 UDK: 666.973.2:502.17
Summary: Sustainability is important to the well-being of our planet, continued growth
of a society and human development. Concrete is the most widely used construction
material in the world. For a variety of reasons, the concrete construction industry is not
sustainable: it consumes huge quantities of virgin materials, the production of Portland
cement is a major contributor to greenhouse gas emissions, and many concrete
structures suffer from lack of durability. Recent research has led to the point where
numerous by-products of industrial processes with pozzolanic properties can be
substituted partially for cement. One of the most widely used pozzolanic materials in
concrete is fly ash – a by-product of burning ground coal in power plants. Addition of fly
ash to concrete and replacement of cement up to 30 % can improve workability, porosity
and durability. As a result, fly ash content up to 30 % in cement has become generally
accepted. In this paper, a brief review of the published research on the properties of
concrete containing from 30 % to 70 % replacement of cement with fly ash – so called
high-volume fly ash concrete - is presented. Mechanisms are discussed by which the
incorporation of high volume of fly ash in concrete reduces the water demand, improves
the workability and enhances durability.
Keywords: High volume fly ash concrete, Mechanical properties, Durability, Cement
1. INTRODUCTION
Human activities represent a serious threat to the environment and among them the
building industry has one of the largest environmental impacts. Concrete is the world’s
1
Jelena Dragaš, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 3218 618, e – mail: jelenad@imk.grf.bg.ac.rs
2
Prof. dr Snežana Marinković, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar
kralja Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: ++381 11 3218 547, e – mail: sneska@imk.grf.bg.ac.rs
3
dr Ivan Ignjatović, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 3218 546, e – mail: ivani@imk.grf.bg.ac.rs
4
Nikola Tošić, dipl.inž. građ., University of Belgrade, Faculty of Civil Engineering, Bulevar kralja Aleksandra
73, Belgrade, Serbia, tel: +381 11 3218 501, e – mail: ntosic@imk.grf.bg.ac.rs

most consumed manmade material. Unfortunately, the production of Portland cement,

the active ingredient in concrete, generates a significant amount of carbon dioxide (CO2).
During the production of Portland cement, carbon dioxide (CO2) is released due to the
combustion of carbonbased fuels and the calcination of limestone [1]. For each ton of
Portland cement clinker that is produced, approximately one ton of the greenhouse gas
CO2 is released [2]. With cement production reaching nearly 6 billion tons per year
worldwide, the sustainability of concrete is a very real concern.
A reduction in CO2 emissions may be achieved by reducing the demand for Portland
cement with the use of pozzolanic materials in concrete, as a partial replacement of
cement. Fly ash is most commonly used as a supplementary cementitious material
(SCM) in the production of Portland cement concrete. Fly ash is an inorganic, non
combustible byproduct of coalburning power plants. As coal is burnt at high
temperatures, carbon is burnt off and most of the mineral impurities are carried away by
the flue gas in the form of ash.
The molten ash is cooled rapidly and solidifies as spherical, glassy particles [3]. Fly ash
particles range in diameter from less than 1 micron up to 150 microns [4]. Despite
modernization efforts in many countries, the main energy source globally still remains
coal combustion. As a result, large amounts of fly ash are being generated worldwide. In
Serbia, there are six coalburning power plants which cover about 70% of the country’s
electric energy needs [5]. During 2010, about 40 million tons of coal was exploited and
transported from “Kolubara” and “Kostolac” mines. But these processes have a major
environmental consequence – 6 million tons of fly ash obtained per year, mostly
produced in “Nikola Tesla A” and “Nikola Tesla B” power plants located about 30 km
away from Belgrade, the city with 2 million people and the capital of Serbia.
In Serbia, about 200 million tons of fly ash is being currently deposited at surface area
of 1.500 hectares. Fly ash landfills are located next to power plants and they cover a
significant part of the arable land. In power plant “Nikola Tesla B”, during the
2009/2010 repair, the new system of collection, transport and disposal of fly ash was
established. Applying new technology enabled collecting of dry fly ash in silos and its
delivery for the industrial needs afterwards. But, at the moment, only 2.7% of the total
fly ash production in Serbia is used by the construction industry. There is an ongoing
question about whether fly ash is a hazardous waste or not. A lot of speculations about
the answer to that question are the obstacle to bigger commercial use of fly ash in
constructions. In February 2014, United States Environmental Protection Agency
released a report [6] concluding that environmental releases of constituents of potential
concern from fly ash concrete during use is comparable to or lower than concrete
without fly ash, or are at or below relevant regulatory and healthbased benchmarks for
human and ecological receptors. This should be stimulation for greater future use of fly
ash in concrete production.
2. HIGH VOLUME FLY ASH CONCRETE - HVFAC
Most fly ash is pozzolanic, which means it’s a siliceous or siliceous and aluminous
material which in itself possesses little or no cementitious value but which will, in finely
divided form and in the presence of moisture, chemically react with calcium hydroxide

at ordinary temperature to form compounds possessing cementitious properties. In the

presence of moisture, aluminosilicates within the fly ash react with calcium ions to form
calcium silicate hydrates [4]. The hydrated silicate develops strength and the lime fills
the voids. Properly selected fly ash reacts with the lime to form CSH–the same
cementing product as in Portland cement.
This reaction of fly ash with lime in concrete improves strength. Pozzolanic reaction
occurs at a slow rate and releases little heat of hydration in comparison to the
cementitious reactions. ASTM C618 [7] classifies fly ash as Class C or F. It is true that
the specification states that Class F ashes are mainly produced from bituminous or
anthracite coals and that Class C ashes are mainly produced from subbituminous or
lignite coals, but the main criterion for classification are its chemical requirements: SiO2
+ Al2O3 + Fe2O3 > 70% for Class F and SiO2 + Al2O3 + Fe2O3 > 50% for Class C.
Usually, Class F fly ashes have a low content of CaO and exhibit pozzolanic properties,
but Class C fly ashes contain more than 12% of CaO and exhibit cementitious properties.
Fly ash from six power plants in Serbia is classified as class F. Since the 1930’s, fly ash
has been used as a partial replacement of Portland cement in concrete to improve the
material’s strength and durability, while also limiting the amount of early heat
generation.
Traditional specifications limit the amount of fly ash to 25% or 30% cement
replacement. Today, there is a general trend to replace higher contents of Portland
cement with fly ash in concrete. The increased pressure to use higher content of fly ash
in concrete comes from three main aspects. The first aspect is economics. In most
markets fly ash is less expensive than Portland cement. Therefore, as the replacement
level of fly ash increases, the cost of the concrete production decreases.
The second aspect and arguably the most important is the environment. Replacing
cement with fly ash reduces concrete’s overall carbon footprint and diverts an industrial
byproduct from the solid waste stream. The third aspect influencing the use of higher
replacement levels is the technical benefits of high volume fly ash concrete (HVFAC).
HVFAC has improved performance over ordinary Portland cement concrete, especially
in terms of durability when appropriately used. HVFAC is defined as concrete
containing more than 30% fly ash by mass of total cement material. The HVFAC has
good workability, low heat of hydration, low drying shrinkage and good durability [8].
But, at all replacement rates, fly ash generally slows down the setting time and hardening
rates of concrete at early ages, especially under cold weather conditions, and when less
reactive fly ashes are used. Furthermore, with industrial byproducts, some variability in
physical and chemical characteristics will normally occur, not only between power
plants but also within the same plant. However, when properly designed, HVFAC can
have adequate earlyage strength and high laterage strength.
Therefore, to achieve the benefits of HVFAC, guidelines are needed for its proper
application in structural concrete.The fly ash concrete mix techniques can generally be
divided into three main categories: Addition method which involves direct weight
addition of fly ash to cement, replacing part of the aggregate in concrete; Simple
replacement method which involves direct weight replacement of a part of Portland
cement with fly ash and Partial replacement method which involves replacement of a
part of the Portland cement with excess weight of fly ash, replacing also part of the
aggregate.

3. PROPERTIES OF FRESH AND HARDENED HVFAC
3.1. Water-to-Cementitious Materials Ratio
The watercement (w/c) ratio is defined as the mass of water divided by the mass of
cement. Similarly, the watercementitious material (w/cm) ratio is defined as the mass of
water divided by the mass of all cementitious materials (cement plus fly ash). When
proportioning HVFAC, a low w/cm ratio is necessary. During research conducted at
CANMET, Bilodeau [8] determined that for HVFAC, the proportion of fly ash should be
as high as possible and the w/cm ratio as low as possible to provide adequate early age
strength and durability. The literature showed that other studies utilized w/cm ratio in the
range of 0.19 to 0.60 in most cases. According to Malhotra [8], to insure proper
performance w/cm ratio should be kept as low as possible, preferably below 0.40.
3.2. Setting Time
Mehta and Monteiro [10] define setting of concrete as “the onset of solidification in a
fresh concrete mixture.” Initial setting time defines the time at which fresh concrete can
no longer be properly mixed and placed, whereas final setting time defines the beginning
of the development of mechanical properties. Setting time for HVFAC is influenced by
the following factors: class and quantity of fly ash, type and quantity of cement, concrete
temperature, use of chemical admixtures, and w/cm ratio [10]. Ravina and Mehta [11]
indicates that HVFAC exhibit delayed setting times when compared to a control mixture
with no fly ash replacement and a similar w/cm ratio. This research [11] reported initial
setting time delays of 20 minutes to 4 hours and 20 minutes and final setting time delays
of 1 hour to 5 hours and 15 minutes when compared to the control concrete depending
on the fly ash type and dosage. ASTM Class C fly ashes resulted in longer setting times
when compared to equivalent concrete mixtures prepared with Class F fly ashes. Also,
the delay in setting times increased with higher fly ash replacement levels.
3.3. Chemical Admixtures
High range waterreducing admixtures are typically required to maintain adequate

workability at low w/cm ratios. Naphtalinebased, sulfonated naphthalineformaldehyde
and polycarboxylic ether based superplasticizer are mostly used to achive the required
workability. Having in mind the slow setting time of HVFAC, accelerating admixtures
are often used to shorten the set times by increasing the rate of hydration. With the
correct accelerator dosage, setting times and earlyage strength development for HVFAC
can be made comparable to conventional concrete.
3.4. Workability and Water Demand
The use of fly ash as cement replacement generally reduces the water demand for a
given workability. Thomas [12] approximates that each 10% of fly ash replacement
should provide at least 3% water reduction. Mehta [13] states that the reductions in water
demand may be attributed to three mechanisms. First, the fine fly ash particles prevent

cement flocculation. Also, since the fly ash particles have a smooth, spherical surface,
interparticle friction is reduced. Finally, the reduction in water demand may be attributed
to more efficient particle packing within the paste. Based on the results, it is apparent
that fly ash may be used as a water reducing SCM at high replacement levels.
3.5. Bleeding
Gebler and Klieger [14] verified that fly ash reduces the bleeding capacity of concrete.
They also found that concretes proportioned with Class C ashes generally exhibited less
bleed water than those proportioned with Class F ashes. The bleeding capacity of a
concrete mixture is directly related to the water demand. Therefore, bleeding is typically
reduced in HVFAC mixtures due to the low water contents required for adequate
workability.
3.6. Heat of Hydration
Hydration of cement is an exothermic process. When fly ash is used to replace cement in
Portland cement concrete, the rate of heat development and overall heat of hydration is
altered. In some cases, the total heat of hydration is reduced, which can be very
beneficial in mass concrete construction. Langley [15] performed research to quantify
the effect that high fly ash dosages have on the temperature rise for concrete. The
research showed that the temperature rise caused by the hydration of HVFAC may be
significantly reduced.
3.7. Strength
The rate of strength gain in mixtures containing high volumes of fly ash will be slower
due to the slow rate of the pozzolanic reaction.
This results in lower early strengths. However, the pozzolanic reaction will also
generally produce greater strengths at later ages. Both the strength at a given age and the
rate of strength gain of fly ash concrete are affected by the characteristics of the fly ash,
the type of cement, the proportions of each used in the concrete mix and w/cm ratio [16].
Fig. 1, 2 and 3 show relationship between compressive strenght of concrete made with
fly ash compared to referent concrete (cement concrete with the cement content equal to
cementitious materials content of fly ash concrete) and procentage of replacement of
cement with fly ash.
Compressive strenghts of specimens are measured at the age of 7, 28 and 91 days,
respectively. All specimens had w/cm ratio from 0.40 to 0.60 and the total cementitious
content from 400 to 415kg/m3 of concrete. T
he replacement of cement varied from 15 to 70 percent of total cementitious materials
mass. It can be concluded that increase of cement replacement leads to decrease of
compressive strenght of concrete at all ages. Fig. 4 shows compressive strenght growth
of concrete made with 228kg/m3 of fly ash and 186kg/m3 of cement and w/cm ratio of
0.38, 0.43 and 0.50 [17]. It can be concluded that w/cm ratio is a very important factor of
influence on compressive strenght of HVFAC. To achieve good early and long term
strenght of HVFAC w/cm should be as low as possible.

Figure 1. Compressive strenght of fly ash Figure 2. Compressive strenght of fly ash
concrete/compressive strenght of cement concrete/compressive strenght of cement
concrete ratio at the age of 7 days concrete ratio at the age of 28 days
depending on the cement replacement [17, depending on the cement replacement [17,
18, 19, 20, 21] 18, 19, 20, 21, 22]
Results shown in Fig. 1, 2 and 3 indicate that compressive strenght of fly ash concrete
with cement replacement from 30 % to 70 % and w/cm ratio above 0.40 is lower than that
Figure 3. Compressive strenght of fly ash Figure 4. Compressive strenght growth of

concrete/compressive strenght of cement fly ash concrete with 55% replacement of
concrete ratio at the age of 91 days cement depending on the w/cm ratio [17]
depending on the cement replacement [17,
18, 19, 20, 21]
of referent cement concrete even after 91 days. However, lowering the w/cm ratio below
0.40 and/or replacing not only the part of the cement but also the part of fine aggregate
with fly ash can significantly improve the HVFAC compressive strength at all ages [8,
23, 24].
Results from [23] indicate that HVFAC with 50% of cement replacement and w/cm ratio
of 0.30 can achieve equal compressive strenght as that of referent cement concrete at the
age of 28 days.
The HVFAC strength at the age of 3 days was decreased by 25% compared to the
referent concrete strength, but still adequate for practical use in concrete construction.

Research from [24] investigated HVFAC with 45% of cement replacement and w/cm
ratio of 0.34, but the total fly ash mass was larger than mass of cement replacement.
Concrete mixture was made with 211.75kg/m3 of cement and 278.25kg/m3 of fly ash.
Results showed that 3day compressive strenght was 91% and 14days compressive
strenght was 94% of referent cement concrete strength with 385kg/m3 of cement.
3.8. Durability
One of the major advantages of use of fly ash in concrete mixes is an improved
durability of concrete. The existance of large pores and crystalline products in the
transition zone in concrete without fly ash are greatly reduced by the the introduction of
fly ash particles.
The decrease in water content and fine fly ash particles decreases the permeability of fly
ash concrete. The reduced permability results in improved long term durability and
resistance to various deterioration processes of concrete structures.
Acording to Bilodeau and Malhotra [25] HVFAC has exellent resistance to repeated
cycles of freezing and thawing and very high resistance to the penetration of chloride
ions. This resistance was considerably higher than that of conventional Portland cement
concrete of similar strength [25].
The freezethaw resistance of concrete in the presence of deicing salts is generally lower
than the resistance to freezing and thawing alone. Laboratory tests have demonstrated
that HVFAC can provide an excellent protection to the reinforcing steel against
corrosion.
A study performed at CANMET [25] on the sulfate resistance of concrete specimens
immersed in a 5% Na2SO4 solution demonstrated that the HVFAC performed better than
the reference cement concrete without fly ash. Alkaliaggregate reaction is caused by the
expansion of concrete due to the reaction between the cement alkalies and certain types
of reactive silica in aggregates [25]. Extensive tests performed at CANMET [25] showed
that the use of HVFAC can effectively reduce the expansion due to alkalisilica reaction.
4. CONCLUSION
The effects of high fly ash dosage on selected fresh and hardened concrete properties
may be summarized as follows:
 The use of fly ash generally reduces the water demand for a given workability,
 Bleeding is typically reduced for HVFACs mixtures due to low water contents,
 HVFAC exhibit delayed setting times when compared to a referent concrete with
no fly ash replacement,
 Most of the test results show that HVFACs with simple replacement of cement
don’t have compressive strenght comparable to concrete without fly ash. However,
concrete mixtures with w/cm ratio below 0.4 and/or amount of fly ash that is grater
then the amount of removed cement can achieve compressive strenghts equal to or
comparable to concrete without fly ash at all ages. Adequate workability of HVFAC

with low w/cm ratio can be easily achieved with the addition of high range water
reducing admixtures.
ACKNOWLEDGEMENTS
The work reported in this study is a part of the investigation within the Research Project
TR36017: ’Utilization of byproducts and recycled waste materials in concrete
composites in the scope of sustainable construction development in Serbia: investigation
and environmental assessment of possible applications’, supported by the Ministry for
Education, Science and Technology, Republic of Serbia This support is gratefully
acknowledged.
REFERENCES
[1] Chen, I.A., and M.C.G. Juenger. Incorporation of Waste Materials into Portland
Cement Clinker Synthesized from Natural Raw Materials. Journal of Materials
Science, 2009, 44, no. 10:26172627.
[2] Greer, W. L., G. J. Hawkins, and T. B. Carter. Air Emissions and Control Measures.
Chap. 6.1 in Innovations in Portland Cement Manufacturing. Skokie, 2004, Illinois:
Portland Cement Association.
[3] Malhotra, V.M. and P.K. Mehta. High Performance, HighVolume Fly Ash
Concrete. Supplementary Cementing Materials for Sustainable Development, Inc.,
Ottawa, Canada, 2002, 101 pages.
[4] Malhotra, V.M., and Ramezanianpour, A.A., Fly Ash in Concrete, Second Edition,
Natural Resources Canada, Ottawa, Ontario, 1994, CANMET – Canadian Centre for
Mineral and Energy Technology.
[5] Годишњи извештај Електропривреде Србије 2011
(http://www.eps.rs/GodisnjiIzvestaji/ Godisnjak%20EPS%202011_sr_web.pdf),
При ступљено 29. августа 2013.
[6] United States Environmental Protection Agency, Coal Combustion Residual
Beneficial Use Evaluation: Fly Ash Concrete and FGD Gypsum WallboardFinal
report, February 2014.
[7] ASTM C61812a: Standard Specification for Coal Fly Ash and Raw or Calcined
Natural Pozzolan for Use in Concrete, ASTM International, West Conshohocken,
2012.
[8] Malhotra, V.M., HighPerformance highvolume fly ash concrete, Concrete
International, 2002, 3034.
[9] Bilodeau, A., V.M. Malhotra, and P.T. Seabrook., Use of HighVolume Fly Ash
Concrete at the Liu Centre. International Centre for Sustainable Development of
Cement and Concrete (ICON), Materials and Research Laboratory, CANMET.
Natural Resources Canada. Ottawa, Canada, 2001, 21 pages.
[10] Mehta, K. and P. Monteiro., Concrete: Microstructure, Properties and Materials.
3d. ed. New York: McGraw Hill, 2006.

[11] Ravina, D, and P.K. Mehta., Properties of Fresh Concrete Containing Large
Amounts of Fly Ash. Cement and Concrete Research, 1986, Vol. 16, No. 6, 227
238.
[12] Thomas, M., Optimizing the Use of Fly Ash in Concrete. Portland Cement
Association, 2007, Skokie, IL. 24 pages.
[13] Mehta, P. K., HighPerformance, HighVolume Fly Ash Concrete for Sustainable
Development, Proceedings of the International Workshop on Sustainable
Development and Concrete Technology. ed. Kejin Wang., 2004, 314. Center for
Transportation Research and Education, Iowa State University.
[14] Gebler, S.H., and P. Klieger., Effect of Fly Ash on the Durability of AirEntrained
Concrete. Proceedings of the 2nd International Conference on Fly Ash, Silica Fume,
Slag, and other Natural Pozzolans in Concrete. ACI SP91, Vol.1, American
Concrete Institute, Farmington Hills, MI, 1986, 483519.
[15] Langley, W.S., G.G. Carette, and V.M. Malhotra., Strength Development and
Temperature Rise in Large Concrete Blocks Containing High Volumes of Low
Calcium (ASTM Class F) Fly Ash. ACI Materials Journal, 1992, Vol. 89, No. 4,
362368.
[16] Berry, E.E., and Malhotra, V.M., “Fly Ash in Concrete”. Energy, Mines and
Resources Canada, CANMET, Ottawa, Canada, 1986.
[17] Quan Hongzhu and Kasami Hideo, Experimental Study on Effects of Type and
Replacement Ratio of Fly Ash on Strength and Durability of Concrete, The Open
Civil Engineering Journal, 2013, Vol. 7, 93100.
[18] Lam L., Wong Y.L., Poon ChiSun, Effect of fly ash and silica fume on
compressive and fracture behaviors of concrete, Cement and Concrete Research,
1988, Vol. 8, 271–283.
[19] Siddique Rafat, Performance characteristics of highvolume Class F fly ash
concrete, Cement and Concrete Research, 2004, Vol. 34, 487493.
[20] Mittal Amit, Kaisere M.B., Shetti Rajendrakuma, Experimantal study on use of fly
ash in concrete, Tarapur Atomic Power Project 3 and 4, Nuclear Power Corporation
of India, 2006.
[21] Kou ShiCong, Poon ChiSun, Chan Dixon, Influence of Fly Ash as Cement
Replacement on the Properties of Recycled Aggregate Concrete, Journal of
materials in civil engineering, 2007,Vol. 19, 709717.
[22] Kou ShiCong, Poon ChiSun, Longterm mechanical and durability properties of
recycled aggregate concrete prepared with the incorporation of fly ash, Cement and
Concrete Composites, 2013, Vol. 37, 1219.
[23] Atis Cengiz Duran, HighVolume Fly Ash Concrete with High Strength and Low
Drying Shrinkage, Journal of materials in civil engineering, 2003, Vol. 5, 153156.
[24] McCarthy M.J. and Dhir R.K., Development of high volume fly ash cements for use
in concrete construction, Fuel, 2005, Vol. 84, 1423–1432.
[25] Alain Bilodeau and V. Mohan Malhotra, HighVolume Fly ash System: Concrete
Solution for Sustainable Development, ACI Materials Journal, 2000, Vol. 97, 4147.

КАРАКТЕРИСТИКЕ БЕТОНА СА ВИСОКИМ

САДРЖАЈЕМ ЛЕТЕЋЕГ ПЕПЕЛА, И ЊЕГОВА
УЛОГА У ОДРЖИВОМ РАЗВОЈУ
Резиме: Одрживост је принцип који је од великог значаја за будућност Земље и
развој човечанства. Бетон је грађевински материјал који се у свету користи у
највећим количинама. Много је разлога због којих индустрија бетона није у складу
са одрживим развојем: користи велике количине природних материјала,
производња портланд цемента значајно учествује у укупној емисији угљен-
диоксида у атмосферу, већина бетона има ограничену трајност. Досадашња
истраживања су допринела коришћењу различитих нус продуката разних
индустрија која имају пуцоланска својства као делимичне замене за цемент. Један
од најчешће коришћених нус продуката је летећи пепео - отпад који настаје
сагоревањем угља у термоелектранама. Додатак летећег пепела бетону и замена
цемента летећим пепелом до 30% доприноси бољој уградљивости, мањој
порозности и већој трајности. У овом раду је дат је кратак преглед литературе
о бетонима који садрже летећи пепео као 30% до 70% замене цемента – бетони
са високим садржајем летећег пепела. Разматрани су механизми у бетонима са
летећим пепелом који доводе до смањења потребне воде, повећања уградљивости
и трајности.
Kључне речи: Бетони са високим садржајем летећег пепела, mеханичке
карактеристике, трајност, цемент

THE IMACT OF CLIMAТЕ CHANGE ON BUILT

HERITAGE IN SERBIA
Nađa Kurtović Folić1
Nataša Živaljević Luxor2 UDK: 72:551.583
Summary: Although climate change attracts wide interest at research and policy levels,
little attention is paid to its impact on built heritage. In a period when Serbia tries to
enhance regulation in the field of cultural heritage and to improve standards according
to the European demands, it seems important to explore how the threat of climate
change to cultural heritage can become better recognized and perceived as relevant. The
paper deals with three global topics: data about climate change, the impact of climate
change on the historical building materials and structures, and with the strategy how to
prevent damages.
Keywords: Built Heritage, Climate Change, Relevant data, Impact, Preventive Strategy.
1. INTRODUCTION
Although climate change, in last few decades, attracts wide interest at research and
policy levels, little attention is paid to its impact on cultural, especially built heritage. In
a period when Serbia tries to enhance regulation in the field of cultural heritage and to
improve standards according to the European demands, it seems important to explore
how the threat of climate change to cultural heritage can become better recognized and
perceived as relevant. It is important to stress that for the first time cultural heritage is
threaded as a nonrenewable resource, to be transmitted to future generations, in the
Spatial Plan of the Republic of Serbia, adopted in 2010. In the SWOT analysis done for
the Spatial Plan of the Republic of Serbia in 2010, it was noted that one of the
weaknesses in the field of cultural heritage is the lack of global strategy in the
conservation, governance and use of built heritage. An opportunity was missed to
introduce into the strategy the process of standardization for protection of cultural
heritage endangered by Climate Change.
Rather than examining the fate of individual historical building, it is more important to
take a strategic overview of the changing pressures on built heritage. As there is no
systematical research of this topic in our country, we have to learn from European
1
Dr Nađa Kurtović Folić, professor, University of Novi Sad, Faculty of technical sciences, Trg D. Obradovica
6, Novi sad , Serbia, tel: +381 21 4852470, e – mail: nfolic@uns.ac.rs
2
Mr Nataša Živaljević Luxor, PhD student, City planning Institute of Nis, 7.јули 6, Nis, tel: +381 18 243 363,
nluxor@gmail.com

experience. The results can be incorporated in our legislation and practice where
appropriate. Most of European countries have already prepared vulnerability atlases and
accompanying guidelines. Those countries have also studied the effects of future climate
variations on cultural heritage, producing in advance the measures that could use the
knowledge of the climate science to anticipate the potential damage to our material
heritage. [1] Scientists have assembled a growing body of evidence showing that human
activities play an important role in the extent of change of the earth's climate. This
warning has led international, regional, and national organizations to develop dedicated
programs to asses and ménage the impact of climate change.
The impacts of Climate Change are affecting many and are likely to affect many more
built heritage properties in the years to come. The national cultural preservation service
has to work hard on several serious topics. They have to start with few requests such as:
To review the nature and scale of the risks posed to built heritage properties
arising specifically from Climate Change;
To jointly develop a strategy to assist national and local governments to
implement appropriate management responses; and
To prepare specialists how to predict and manage the effect of climate change on
built heritage. [2]
2. HOW CLIMATE CHANGE INFLUENCE THE DAMAGES OF

BUILT HERITAGE IN SERBIA?
It is very difficult to make any general conclusion on this problem, as there is no serious
analysis, studies or reports on impacts and implications of climate change on cultural
heritage. Even our knowledge on different categories of climate change in Serbia is
fragmentary. It is obvious that for now Serbia is not suffering from the most serious
climate change, such as North and South America, Northern Europe and Northern and
Central Asia. In scientific literature climate change is described by using several key
indicators, such as greenhouse gas composition (especially CO2), surface temperature,
precipitations like rain, snow and hail, snow cover, sea and river ice, glaciers, sea level,
climate variability, and extreme weather events. [3] For Serbian region, glaciers, sea
level, sea ice are indicators than have no direct influence as yet. But, the extent of future
temperature increase, that could be registered even now all over the Balkan, is difficult
to project with certainty since there is very few and incomplete data of this process. The
socioeconomic factor that will influence the magnitude of such increases in the future is
also elusive. [4]
Drying has occurred in the Mediterranean and Serbia suffers this influence, based on
observations for the period since 1999. Floods are not as extensive as they are in
surrounding countries, such as Romania, Croatia, Hungary, but they endangered some
regions of Serbia every year. Strong storms are rare and passing, but are likely to
become unforeseen and more intense.
Anthropogenic warning and see level rise would continue for centuries due to the
timescales associated with climate processes and feedbacks even if greenhouse gas
concentrations were to be stabilized.

As there are few or no data about climate change effects on the cultural heritage in
Serbia, the research has to start by determine of meteorological changes which are
critical to the built heritage in our country. [5]Research activities have to be focused first
on defining the parameters of future climate variables related to temperature such as:
range, thermal shock, freeze and thaw. In this part we could relied on the first
international results which show that there will be a decline in the frequency of freezing
over the twentyfirst century and a lower potential for frost damages. Next part will be
the process of defining the parameters for future climate variables based on water change
influence such as torrent, sedimentation, humidity cycles, time of wetness, and dryness.
Very important is to define longterm meteorological changes that have great impact on
the built heritage.[6]
Figure 1. Flood around the tower Nebojsa-Belgrade fortress [after 6] Figure 2. High
level of Danube river and flood around the ramparts of Petrovaradin fortress [7]
Figure 3. Landslide in vicinity of Belgrade [8] Figure 4. Landslide endangering

prehistoric archaeological site Vinca [9]
The data, research results and mapping have to be further compared with the already
prepared climate map for Europe in which the climate parameters are selected as most
important for the protection of the built heritage. In the European Noah’s Ark Project
two baseline periods are important for us: near future (20102039) and far future (2070

2099). The results show that climate change occurs over longtime scale and could be
very subtle.
Figure 5. Church in Grabovo – the bell tower destroyed by stormy wind in 2009. [10]
Yet, some climate parameters such as humidity cycles, wind driven rain and freezing can
change by large amount. That means that built heritage can be at risk even though
changes in average temperature or precipitation amount are rather small.
3. IMPACT OF CLIMATE CHANGE ON HISTORICAL BUILDING

MATERIALS AND STRUCTURES
Serbian Law on Cultural Heritage adopted in 1992/94 recognizes four different

categories of immovable cultural goods: Archaeological Sites, Cultural Monuments,
Historic Landmarks and Spatial CulturalHistorical Units. All of them could be subject
to the direct influence of climate change.
Evaluation of the climate change impact on the built heritage could be done only if the
selection of building materials is based on priority criteria considering the frequency of
use, the avialability of results of doseresponse or damage functions and the sensitivity to
climate factors.
Opposite of the most European countries, where stone materials were most frequently
used even for civil architecture, buildings in Serbia were made of earthen materials for
centuries. But, stone materials were used for monumental buildings (chuches, town
halls) which represents the predominant group of cultural monuments of out standing
value.
Immovable heritage of Serbia was mainly built of materials that are in use since
prehistoric times and antique. Only few materials were introduced through medieval age,
such as stained glass. Most frequently used materials in Serbia were:
Earthen materials/ adobe, sundried bricks, bricks, tiles, mud mortar;

Diferent kinds of wood / especially oakwood, conifer, pinewood, beechtree,

ash wood, elmtree wood and whitepoplar;
Stone materials/ limestone, sandstone, marble, lime mortar;
Metals/ iron, copper, bronze, zinc, lead and at last carbon steel.
Based on the European experience and collected in situ data, an extensive review of
damage functions could be undertaken for above numbered building materials. New
functions, including doseresponse ones are currently developed and they involve serious
environmental parameters in combination with climate forming gaseous pollutants (SO2,
NO2, HNO3), particulate matter (PM10, chloride deposition), pollutants in precipitation
(acid rains).
Archaeological evidence is preserved in the ground because it has reached a balance
with the hydrological, chemical and biological processes of the soil. Short and long
cycles of change to these parameters may result in a poorer level of survival of some
sensitive classes of material. [11]
Historic buildings, cultural monuments, have a greater intimacy with the ground than
modern ones. They are more porous and draw water from the ground into their structure
and lose it to the environment by surface evaporation.
Their wall surfaces and floors are the point of exchange for these reactions. Increases in
soil moisture might result in greater salt mobilisation and consequent damaging
crystallisation on decorated surfaces through drying. Timber and other organic building
materials may be subject to increased biological infestation such as migration of pests in
altitudes and latitudes that may not have been previously concerned by such threats.
Flooding may damage building materials not designed to withstand prolonged
immersion, and post flooding drying may encourage the growth of damaging micro
organisms such as moulds. Archaeological sites and cultural monuments may be at risk
from flooding, particularly the eroding effect of rapid flowing water. Increases in
storminess and wind gusts can lead to structural damage.
Desertification, salt weathering and erosion is threatening cultural heritage in some parts
of Vojvodina.
Damage function has to be further investigated trying to select the most suitable ones for
assessing the effects of global climate change. Those climatic parameters are
temperature, relative humidity, precipitation and wind velocity. [12]Climate change has
to be taken into account when trying to evaluate its impact on interaction between
biological particles and surfaces of historical buildings. A review focusing on
biodiversity, i.e. the species colonizing different materials, especially stone elements, is
great importance because small alterations in microclimate, affecting temperature and
precipitation may produce significant changes in the composition and structure of
dangerous biocommunity.
To understand the response of materials to extreme climate change all historic materials
have to be constantly under surveillance to determine the potential modes of material
damage induced by climate change.
Climate Change Risk Indices due to the biodeterioration are already systematizated and
available in the various technical guidelines and handbooks. Those indices help to
establish the relations between climate change causes, damage consequences and
necessary measures to protect against climate.

4. NECESSARY MITIGATION STRATEGY FOR CLIMATE CHANGE

IMPACTS
All European projects and documents dealing with climate change hazards and risks they
could provoke insist on the necessity to develop strategies for mitigating and adapting to
the global climate change impact on built heritage. After two firs steps, identifying the
climate parameters and assessing the respective changes over the hundred year, and
recognizing all possible treats to building materials, surfaces and structures, drying out
and structural damages are in the focus of mitigating strategies.
After the range of different building simulation programme which has been reviewed,
the public domain software programme Energy Plus has been widely recommended as
the most appropriate programme for the simulation of the hydrothermal environment of
built heritage. Energy Plus is a whole building energy simulation program that engineers,
architects, and researchers use to model energy and water use in buildings. Modeling the
performance of a building with EnergyPlus enables building professionals to optimize
the building design to use less energy and water. Programme takes as input the physical
properties of the building and a weather file giving the annual local climate conditions,
and is also able to compute dew points, surface temperature and surface relative
humidity. The process simulates the building's indoor environment, which is the result of
the interaction of the external climate conditions and the physical properties of the
building. The same programme use indoor and outdoor temperature and relative
humidity to validate the model.
Another simulation programs are developed to simulate the water penetration and drying
properties in many useful casestudies of historic buildings.
Prevention strategies could be best formulated when are focused on the problems
generating the most dangerous effects caused by climatic issues such as weathering
degradation in combination with rain and wind, strong winds, heavy rains, floods and
landslides. Continuous analyses and archive records on structural and building failures
can help to propose global frame for solving the individual problems of the sensitivity of
historic materials and structured exposed to weather and disaster action; the static and
dynamic loading of historic structures due to air flow and strong winds, and integrated
risk of flood damage. The strategies must encompass the models of subsoil behavior for
landslides prediction to avoid subsoil instability and damage consequences.
Data and maps achieved through different European research project points out that the
most important climate parameters relevant to building damage and degradation could
undergo significant changes in the 21th century. This, not so bright perspective for the
cultural heritage future, open the way for creation the specific heritage climatologies.
5. FINAL REMARKS AND CONCLUSIONS

As all other European cultural heritage, built heritage in Serbia suffers a consequence of
increasing atmospheric temperatures (‘global warming’), and additional changes in
geophysical features are expected. Some of those changes could be registered even now.
They are change of precipitation patterns, change of the frequency, intensity and

seasonality of extreme events such as droughts, fires, heavy precipitations, floods, and
storms. Climate change has implications for different natural and societal systems
including cultural and natural heritage. The assessment of the impacts of Climate
Change on built heritage must account for the complex interactions within and between
nature, culture and society. Changes to cultural heritage caused by climate change cannot
be viewed separately from changes in society, demographics, people’s behaviour, the
impact of conflicting social values and land use planning which will also need to evolve
in the face of climate change. Cultural heritage is now defined very widely to include
not only individual sites, buildings or structures but also urban or rural landscapes in
process which may include dynamics that are not only subject to climate change but also
contribute to climate change.
Climate change will have physical, social and cultural impacts on cultural heritage of
Serbia. It will change the way people relate to their environment. This relationship is
characterised by the way people live, work, worship and socialise in buildings, sites and
landscapes with heritage values. Climate change and the socioeconomic changes that
will result will have a greater possible impact on the conservation of cultural heritage
than climate change alone. This combined effect is not yet recognised in the strategies
for monitoring, governance, presentation and use of cultural heritage in Serbia. The
problem needs to be explored more fully and this can be done in the context of
preparations for adopting the new Law on Cultural Heritage.
Many of built heritage examples are living places which depend on their communities to
be sustained and maintained. Climate change has consequences for the whole of human
existence and the products of human creativity. In the case of built heritage these
consequences will be manifest in at least two principal ways: direct physical effects on
the site, building or structure and the effects on social structures and habitats that could
lead to changes in, or even the migration of, societies that are currently sustaining those
examples. The implications of the latter are not well understood, even if the nature of
the impacts will vary depending on the nature of the built heritage category.
The character of cultural heritage is closely related to the climate. The urban landscape
and the built heritage have been designed with the local climate in mind. The stability of
cultural heritage is, therefore, closely tied to its interactions with the ground and the
atmosphere. Where built heritage is in use by local communities there may be pressure
for significant adaptive changes to allow use and occupation to continue. Even where
this is not the case, there can be very direct physical effects. [13]
In the context of complex interactions such as mentioned in the paper, one needs to
define indicators to assess the overall impact of climate on built heritage. Climate change
can be subtle and can occur over a long period of time. However, some climate change
parameters such a freezing, temperature and relative humidity shock can change by large
amounts over a short period of time. To identify the greatest global climate change
hazards and risks they can provoke by their impacts on built heritage, the community,
local and state governments have to be well prepared. [14]
The strategy could be on the strategy developed after the detailed analysis of the various
issues elaborate in the report on “Predicting and Managing of Effects of Climate Change
on Word Heritage” prepared in 2012. In this Report actual term Conservation means the
management of change, and the climate change is treated as one of the most significant

global peril facing society and the environment in 21th century. According to proposed
strategy the actions that need to be taken to safeguard heritage are threefold:
Preventive actions: monitoring, reporting and mitigation of Climate Change
effects through environmentally sound choices and decisions at a range of
levels: individual, community, institutional and corporate.
Corrective actions: adaptation to the reality of Climate Change through global
and regional strategies and local management plans.
Sharing knowledge: including best practices, research, communication, public
and political support, education and training, capacity building, networking, etc.
All mentioned actions are suitable to be implemented in our strategy and practice
without any correction.
REFERENCES
[1] Bostrom, a., Grenger Morgan, M., Fichoff, B., Read, D. What Do People Know
About Global Climate Change? 1. Mental Modes. Risk Analysis,1994., vol. 14, № 6,
p.p. 959970.
[2] The Atlas of Climate Change Impact on European Cultural Heritage, Scientific
Analysis and Management Strategies. (Ed. C. Sabbioni, P. Brimblecombe and M.
Cassar), 2012., Anthem Press.
[3] Berenfeld, M.L. Climate Change and Cultural Heritage. The Georg Wright Forum,
2008., vol. 25, №2, p.p. 6682
[4] KurtovicFolic, N., "Standards for Restoration of Built Heritage Endangered by
Natural Hazards”, Keynote leacture, 14th International Conference “Structural
Faults&Repair”, (M. Forde ed.), July 35th 2012, Edinburg, Book of Abstracts and
CD Rom, pp.110.
[5] Kurtovic Folic, N., Sladic, M.“Strategy for Protection of Cultural Heritage Exposed
to the Natural and Manmade Activity Disasters in Serbia”, 2nd International
Conference RESPAG 2013, Conference Proceedings, (M.Vujosevic, S. Milijic, eds),
May 2225 2013, IAUSISOCARP, Belgrade, CDRom and Book of Abstracts, p.p.
9901006.
[6] http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:428219BeogradUponedeljak
zatvorenprolazkodNebojsinekule, download 15.o3.2014
[7] www.panoramio.com/photo/ 84225266, download 15.03 2014.
[8] www.novosti.rs%252Fvesti%252Fbeograd.74.html%253A347838, download
15.03.2014
[9] http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=4&t=27&start=90 , download
15.03.2014
[10] http://fr.wikipedia.org/wiki/Monuments_culturels_du_district_de_BaCka, download
15.03.2014.
[11] Climate Change and Cultural Heritage, (ed. R.A., Lefėvre and C.Sabbioni), Centro
Universitario Europeo per i Beni Culturali, 2010., Edipuglia, Ravello.

[12] Cassar, M., Pender, R. The impact of climate change on cultural heritage: evidence
and response. In: Verger, I, (ed.) ICOM Committee for Conservation: 14th
Triennial Meeting, 2005., The Hague, Preprints. James & James, p.p. 610 – 616.
[13] Cassar, M., Climate Change and the Historic Environment, The Russel Press,
Nottingham. 2005.
[14] Global climate change impact on built heritage and cultural landscape, (ed. R.Fort,
M.Alavrez de Buergo, M.GomezHeras, C.VasquezCalvo), Proceedings of the
International Heritage, Weatering and Conservation Conference, 2. Vol.,
Taylor&Frances Group, London. 2006.
УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ
Резиме: У раду се разматрају подаци о климатским променама, утицај
климатских промена на историјске материјале и конструкције и стратегија.
Кључне речи: Градитељско наслеђе, утицај климатских промена, стратегија
Тhis paper is a part of research project TR 36042 Ministry for Education and Science
R Serbia.


МУЗЕЈСКИ ПРОСТОРИ У ИСТОРИЈСКИМ

ГРАЂЕВИНАМА
Дубравка Ђукановић1 УДК: 727.7
Резиме: Овај рад се бави теоријским разматрањем питања која се отварају
током стваралачког процеса пројектовања нових, изложбено-образовних,
садражаја у историјским грађевинама. У којој је мери историјска грађевина, са
својим дефинисаним просторним концептом, архитектонским склопом и
изразитим карактером, ограничење, а колико, у интеракцији остварној са
уметнинама и предметима који се излажу у њој и сама постаје „експонат“ и
доприноси изражајности музејске постаке? Oслањајући се на искуства и анализу
три појединачна пројектантска приступа у дизајнирању музејских простора у
историјским грађевинама реализована у релативно кратом временском периоду
на подрчују Војводине, рад указује на феномен међузависности, односно
остварених веза и међусобних утицаја одабраног музеолшког концепта,
савремених музеолошких приницпа презентације, нарације и комуникације и нивоа
реконструктивног захвата и других неопходних интервенција које трпи
историјска грађевина као „излагачка сцена“.
Кључне речи: Пројкетовање, музеологија, музеј, историјска грађевина
1. УВОД
„... muzeji su jedan od osnovnih prostora stvaranja, rađanja i održavanja naše

modernosti. Oni se danas u toj meri podrazumevaju, tako su sveprisutni i toliko su nam
neophodni da nije lako ni zamisliti svet bez njih, niti osloboditi se snažne i blistave
prisnosti te doista izuzetno uticajne društvene tehnologije“. [10]
Музеј данашњег типа се, након низа векова дуге традиције скупљања и чувања
уметничких збирки и излагања драгоцености, развио још у доба ренесансе.
Савремени музеј је, као јавна институција, тековина социокултуролошког
дискурса 19. века. Као и друштвене промене и институција јавног музеја се, током
периода од нешто више од једног века, мењала динамично. Пратећи нове домете
науке, технике и технологије и прилагођавајући се културној, социјалној и
друштвеној клими музеји су се временом диференцирали и специјализовали за
излагање према врсти грађе, хронолошким, тематским или терироријалним
одредницама. Друга половина 20. века изнедрила је нови музеолошки концепт
„интегралног музеја“, који поред чувања и излагања материјалних доказа културе
1
др Дубравка Ђукановић, дипл.инж. арх., Студио Д`АРТ, Нови Сад, Цара Душана 51, Србија, тел: 021
673 6721 / 673 6720, e – mail: dubravka.djukanovic@studiodart.rs

има значајну социјалну компоненту промоције локалне заједнице кроз

презентацију њене историје. [14] Након више од века постојања, музеји су у
перманентном су процесу промишљања своје приоритетне улоге и начина
обраћања модерној публици, а као одговор на свеопште глобализацијске токове,
све више усмерени на представљање националних и регионалних идентитета и
различитих културних израза. Улога музеја, као чувара документарне баштине
знања, умећа и вештина, незамењива је у овом процесу, као што је била
незамењива у времену стварања модерних нација. [8]
Музејски објекат се, као специфичан архитектонски тип грађевине, развијао
паралелно са развојем музеологије и музеја као институције, а наменски
пројектоване и грађене музејске зграде се граде од 18. века. Један од најстаријих
наменски зиданих музејских објеката је Природњачки музеј, изграђен 1748. године
у Бечу, утицајној централноевропској политичкој, друштвеној и културној
престноци, којој је, у то време, гравитирало и подручје Балкана. Скоро век касније,
1844. године, основан је први музеј у Србији, Музеум сербски (данашњи Народни
музеј), који наменски пројкетовану зграду2 није добио ни до данас.
Архитектонски објекти наменски пројектовани за излагање уметничких дела и
историјских, културних и других артефаката на нашим просторима су малобројни,
махом наслеђени из ранијег периода и представљају својеврсну музеолошку
вредност. Већина српских музеја и галерија је смештена у објектима грађеним за
другу намену, који су каснијом, мањом или већом, обновом прилагођени за
потребе излагачког простора. Протеклих година је, у односу на скромну
музеолошку активност у претходних пар деценија, широм Србије оживео рад на
отварању нових сталних поставки и обнови или адаптацији низа музејских зграда,3
што је од стране неких истраживача препознато као „нови српски музејски бум“.
[5: 199203]
2. ОДНОС ИСТОРИЈСКОГ ОБЈЕКТА И МУЗЕЈСКОГ ПРОСТОРА
Како је констатовано, пракса „смештања“ изложбених простора у ненаменски

пројектоване и зидане грађевине, уз мање или више прилагођавања наслеђене
структуре новим потребама је уобичајена, чак чешћа него изградња наменски
пројектованих галеријских или музејских зграда. Како музеолошки концпет
изложбе остварене у историјском простору богате ликовности, изразите
2
Народни музеј је, скоро две деценије по оснивању, 1863. био смештен у делу објекта „Капетан
Мишино здање“, да би након више „гостовања“ у београдским палатама (1892. зграда браће
Величковић; 1922. кућа Раше Милошевић; 1936. зграда Новог двора) 1952. био пресељен у зграду
државне хипотекарне банке (изграђена 1903), где се и данас налази. Од 2003. године, када је требала да
почне темељна обнова зграде, Народни музеј није отворен за посетиоце. Прим. аутора.
3
Дргуа фаза адаптација старе школске зграде за потребе Народног музеја у Краљеву реализована је у
пероду 200205. (деценију након завршетка прве фазе радова, 199395). Музеј у Пријепољу је обновљен
у периоду 200607, а радови на уређењу новог простра Југословенске кинотеке у Београду су трајали од
200611. године. Комплексном реконкструкцијом Народног музеја у Ваљеву (200107) обезбеђени су
нови простори за депое, документациони центар, конзерваторску радионицу и кабинете стручних
служби, а Народни музеј у Зајечару је у обновљеном простору (200810) добио нову сталну поставку.
Нова стална поставка Музеја у Вршцу отворена је у згради „Конкордија“ из 1847, која је обнављана од
201012. Централна зграда Крушевачког народног музеја обновљена је од 20112013. године.

архитектоничности и дубоке традиције мора узети у обзир специфичност и

изражајност тог простора, тако и архитекта, који се бави трансфорамцијом тог
простора, мора следити филозофски однос разумевања, а не само тумачења
баштине. Развијајући и разрађујући архитектонску визију у оквиру затеченог
простора богате историје и традиције, архитекта – аутор се у току пројектантског
процеса бави неколицином тема: односом традиционалног (изграђени простор) и
савременог (музелошки принципи), релацијом идентитета историјске грађевине и
карактера савремене музејске поставке и коначно, еволутивном променом затечене
структуре (дефинише ток и обим промена) у циљу њене трансформације у
„сценографију“ новог, квалитетног, иконичког музејског простора намењеног
сталној или повременим изложбама и образвоним садржајима. У светлу савремене
музеолошке праксе, која је све више окренута тумачењима заснованим на
контектуализацији и широј интерпретацији изложбеног материјала, смештај
сталне или повремене музејске поставке у окружење историјске грађевине, која је
неретко важан чинилац локалног (историсјког, просторног и урбаног) идентитета,
може бити вишеструко позитивно, нарочито ако је изложбена поставка
конципирана у циљу промовисања регионалне историје, културе, традиције и
других локалних карактеристика и специфичности.
3. ОДНОС МУЗЕЈСКОГ ПРОСТОРА И МУЗЕЈСКЕ ПОСТАВКЕ
Презентација специфичних архитектонскоуметничких вредности историјског

простора несумњиво доприности оживљавању имагинације посетиоца и његовом
доживљају изложбе, али са друге стране архитектонски концепт осмишљен у духу
првобитне намене грађевине и конструкцијских могућности и стилских одредница
епохе у којој је она настала, носе своја ограничења. Конципирање музејске
поставке мора бити прилагођено, чак подређено основној функционалној схеми
грађевине и токовима кретања. Позивајући се на ранија разматрања просторних
типова музеја4 К.Тзортзи истиче две генотипиче просторне схеме: организацију
музејског простора у посетилачком низу са просторијама, које се нижу једна за
другом и центричног простора са низом просторија, у које се улази и из њих
враћа. [12: 37] Просторни склоп музејске зграде, према њеном тумачењу, одређује
две врсте међуодноса: посетилац – кустос (информативна димезија изражена кроз
поставку експоната) и посетилац – посетилац (социјална димензија).
Анализирајући даље проблем просторног концепта изложбеног простора
смештеног у историјској грађевини можемо констатовати да осим затечене
просторне схеме пројектант нове музејске намене мора поштовати и основне
димензионалне односе и волумен затеченог простора, који су у историјским
грађевинама одређени примењеним конструктивним склопом. Оригинална
структура поделе простора на мање, просторно чврсто дефинисане просторије
(старије зидане структуре, наткривене таваницама малог распона или сводним
конструкцијама) или пак постојање већег унутрашњег простора изразитог
карактера (нпр. грађевине специфичне намене грађене у дрвету, чија констуркција
4
У раду се позива на: Huang, H., The Spatialization of Knowledge and Social Relationships, Proceedings,
3rd International Space Syntax Syzmposium, Atlanta, 2001, pp.43.143.14.

одређује просторне сегменте) такође значајно одређују одабир концепта будуће

музејске поставке.
4. ПОСЕБНИ ЗАХТЕВИ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ГРАЂЕ
Савремен музеолошки приступ неретко атрактивност изложене грађе ставља

испред неопходности излагања оригиналних екпоната. За тумачење одабране теме
музејски предмети мање вредности (чак и свакодневни употребни предмети, лични
предмети, макете или фотографије) и примена савремених информатичких
достигнућа у презентацији имају, са становишта информативности, једнако
значајну улогу као и изложена ремекдела, која носе несумњиву историјску тежину,
духовну димензију и уметнчку вредност. Приликом пројектовања будућег
излагачког простора неопходно је водити рачуна о свим наведеним аспектима, а
зависно од врсте грађе одабране за излагање, одредити, са једне стране,
диспозицију музејских експонта и информационих помагала, а са друге потребне
физичке услове за њихово чување и излагање, одређене смерницама и техничким
спецификацијама дефинисаним европским стандардима, који се односе на заштиту
и презентацију културног наслеђа. [18]
5. ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈ, НОВА ФУНКЦИЈА И ПРОСТОРНА

ОРГАНИЗАЦИЈА ТРИ БУДУЋА МУЗЕЈСКА ПРОСТОРА
Сва претходно изнета теоријска разматрања проверавана су приликом

пројектовања музејских и музејскообразовнх садражаја у три историјска, по врсти
и времену настанка различита архитектонска објекта, настала за потребе
разнородних намена: Музеј словачке национлне мањине у Бачком Петровцу
(2012), Музејско образовни центар у Фрањевачком самостану у Бачу (201314) и
Ризница Епархије бачке у Новом Саду (201314).
Новопројектовани Музеј словачке националне мањине у Бачком Петровцу5
заузима целокупни простор постојећег вишеетажног економског објекта –
магацина и сушаре за хмељ, који је део привредноиндустријског наслеђа
Војводине с почетка 20. века. Изглед грађевине је у потпуности сачуван, а
просторна организациона схема будућег музеја подређена је затеченом
унутрашњем склопу објекта, који представља резултат формирања простора
конструктивним елементима моћне дрвене конструкције сачињене од вертикалних
стубних носача и континуираног низа таваничних дрвених греда. Захваљујући
пројектантском опредељењу да се затечена конструкција, која дефинише изразито
мале међуспратне висине (2.22.4) интегрално презентује као својеврсни
просторни „експонат“ овај недостатак је претворен у вредност. Неопходни нови
технички и хигијенски садржаји су уведени у централном дворишном крилу
(силоси сушаре), а термотехничка опрема у новопројектованим дворишним
5
Пројекат је рађен у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе из Петроварадина за потребе
Националног савета Словака, уз подршку Републике Србије и Републике Словачке. Пројектована бруто
површина објекта је 1193,72m2, док је нето корисна површина музејског простора 945,60m2. Аутор
пројекта је архитекта др. Дубравка Ђукановић. Извор: ПЗЗЗСК, Е54/12, 2012.

анексима. Изложбени материјал будуће поставке чине предмети од керамике,

дрвета, метала, текстила и папира, тако да су разнородним врстама музејских
предмета прилагођени поједини излагачки простори и пратећи депои.
Формирање Музејско образовног центра у Фрањевачком самостану у Бачу6
део је сета кохерентних активности, које од 2003. године води локална заједница
са циљем подизања културних, образовних и историјских вредности подручја
Бача. У оквиру Развојног пројекта интегративне заштите наслеђа „Векови Бача“
(200614) спроводи се обнова, конзервација и презентација фрањевачког
самостанског комплекса у оквиру које је планирано формирање Музејско
образовног центра, као дела будућег Дифузног музеја Бач. С обзиром на велику
историјску и архитектонскоуметничку вредност самостанског комплекса
презентација затечене архитктуре (црква, звоник, рефекторијум и други делови
комплека) и in situ археолошких и уметничких налаза (фреска из 13 века и зидно
сликарство готичког и ренесансног периода у цркви, михраб из турског периода)
чини значајан део будуће музејскообразовне понуде. Оригинална просторна
организација низа просторија око атријумског дворшита одредила је и
„центричну“ просторну схему музејског простора са низом излагачких просторија
у које се улази и из њих враћа у примарни комуникациони простор атријумског
ходника. Наменски излагачки простори су предвиђени у низу просторија западног
крила са посебним наменама – презентација музичке уметности, етнографског
материјала и литургијских предмета, као и кухињске опреме и посуђа у
некадашњем сервисном простору уз рефекторијум, док је цео простор атријумског
ходника намењен излагању археолошких налаза из непосредног и ширег окружења
и тематским поставкама везаним за поједине црквене празнике и монашки живот.
Осим конзерваторских радова на заштити затечене архитектуре и интервенција у
циљу презентације налаза и вредних елемената грађевине и њене опреме нису
планиране никакве друге интервенције. Изложбена поставка ће, презентацијом
архитектуре и презентацијом малобројних оригиналних вредних артефаката, који
сведоче о историји бачке регије и монашком животу и култури, уз коришћење низа
савремених музеолошких средстава и помагала (информативна грађа, штампани и
електронски материјал и друго) представити и тумачити историју, традицију и
културу фрањевачког реда, самостана у Бачу, али и културно и природно наслеђе и
историјски развој насеља Бач и његове непосредне околине у приобаљу Дунава.
Централна ризница владичанства Епархије бачке7, односно стална поставка
Музеја Српске православне цркве Епархије бачке у Новом Саду је
пројектована у издвојеном делу вишеспратне пословне зграде „Својина“, из друге
6
Пројекат је реализован је у оквиру активности експертског тима HTSPE, ангажованог од стране
Делегације Европске Уније у Србији на пословима стручне техничке подршке српским партнерима на
краткорочном пројекту Обнове и рехабилитације Фрањевачког самостана у Бачу (201416)
финансираном од стране Еврпског Савета. Укупна површина будућег Музјеско образовног центра,
укључујући и делове самостана и цркву, износи 1311,70m2. Аутор пројекта је члан експертрког тима,
архитекта сениор експер др. Дубравка Ђукановић.
7
Пројекат је реализовао „Студио Д`АРТ“ за потребе Српске правоаславне црквене општине у Новом
Саду, која је као власник простора и инвеститор (уз подршку градске управе) целог пројекта. Корисна
површина будуће ризнице је 281,41 m2, а бруто површина пројектваног простора је 379,10 m2. Аутор
пројекта је архитекта др. Дубравка Ђукановић. Извор: Архива „Студио Д`АРТ“, Е134/13, 2013.

половне 19.века у централног градској зони. Експонате будуће музејске поставке

чине одабране манастирске и парохијске драгоцености (иконе, књиге, одежде,
сасуди), које више нису у сталној богослужбеној употреби, а које на
репрезентативан начин, уз одабране уметничке предмете и савремени
информативни материјала представљају и тумаче значајне историсјке и стилске
промене у протеклим временима. Сходно потребама музејске презентација
различитих периода стваралаштва расположиви простор је „зониран“ уз пуно
поштовање затечених просторних карактеристика његових појединих делова.
Уличне сале су дизајниране у раскошном „барокном“ маниру и намењене су
излагању највреднијих и најатрактивнијих експоната претежно бароног перода,
који су део манастирских и владичансе ризнице. Низ повезаних „тамних“ сала у
дворишном тракту је пројектован у духу сведеног ликовног решења,
монохроматске тамне бојене скале са светлосно акцентованим изложеним
експонатима, који већином чине предмети из парохијских скривница. Централни,
улазни простор рецепције са минисалом за мултимедијалне презентације
представља и централну „везну“ зону из које се директно или преко улазне
галерије приступа свим другим целинама, улазима и сервисним просторијама и
обезбеђује кружни ток кретања кроз цео изложбени простор.
Како се у сва три случаја ради о објектима који су проглашени споменици културе
основна замисао организације будућег простора одређена је затеченим просторним
концептом, конструкцијом, материјализацијом, обликовањем и функционалном
организацијом постојећег објекта и заснована на идеји једновременог поштовања
затеченог наслеђа и обезбеђивања новог, квалитетног, атрактивног и савременог
музејског простора, који ће у интеракцији са историјским окружењем причати
своју, актуелну причу. Пројектно решење је у сва три случаја и у глобалу и у
детаљима, у циљу заштите историјског наслеђа, прилагођено затеченој
архитектури. Као резултат реализације ових пројекта очекује се формирање музеја,
који ће бити лидери у мрежи локалне и регионалне културне понуде и добра
основа за даљи развој, нарочито у случају малих локланих заједница као што су
Бачки Петровац и Бач.
6. ЗАКЉУЧАК
Развој савременог музеја обележила је стална, више од века дуга, потрага за новим
вредностима, новом позицијом, новом улогом и новим институционалним и
социјалним идентитетом. Улога музеја као „трећих простора“ произилази из
потребе људи за атрактивним просторима за социјалну интеракцију, која нису
само места сусрета и разговора, него и места која морају да обезбеде "осећај
припадности, посвећености, гостопримљивости, виталности и историјског и
културног континуитета". [13: 25] Социјални дискурс одређује музеј као место
друштвене интеракције, а историјска компонента музеја смештених у старе
грађевине им даје вредност више, надрастајући рехабилитативни значај нове
намене. У оквиру мандата Грчке да председава Европском Унијом одржана је
почетком марта 2014. године конференција под називом „Прво наслеђе! Ка
заједничком приступу за одрживу Европу“ (EU Presidency Conference Heritage

First! Towards a Common Approach for a Sustainable Europe) чији је циљ био да
нагласи пресудан и недвосмислен допирнос културног наслеђа одрживом
економском и социјалном развоју, у циљу јачања потенцијала културног наслеђа
као кључног ресурса у реализацији циљева стратегије Европске Уније до 2020. [17]
Активности усмерене ка формирању нових, темтски конципираних, регионалних
музеја у Србији, посебно оних који су овом раду представљени и који интегрално
и у садејству са историјским простором у који су смештени, презентују регионлане
вредности и представљају потенијал развоја локалне заједнице треба валоризовати
са једне стране у светлу рада на рехабилитацији крхког градитељског наслеђа, а са
друге у светлу јачања потенцијала културног наслеђа као развојног ресурса.
[1] Duncan, C., Wallach, A., The Museum of Modern Art as Late Capitalist Ritual: An
Iconographic Analysis, Marxist Perspectives, 1978., vol.1, no.4, Winter, pp.2851.
[2] Johnson, Ph., Writings, Oxford University Press, New York, 1979.
[3] Hillier, B., Hanson, J., The Social Logic of Space, Cambridge University Press,
Cambridge, 1984.
[4] Мароевић, И., Изложба као облик музејске комуникације, Осјечки зборник, Ед.
Младен Радић, бр.21, 1991., стр. 287299.
[5] Музеји у Срији: започето путовање, Ед. Гавриловић, Љ., Стојановић, М.,
Музејско друштво Србије, Београд, 2008.
[6] Museum, Media, Message, Ed. Hooper – Greenhill, E., Routledge, London & New
York, 1995.
[7] Staniszewski, M.A, The power of Display, MIT Press, Cambridge: Mass., 1998.
[8] Мароевић, И., 19. Стољеће – традиција и модерне нације, Музеологија, 2001.,
бр.37, стр.714.
[9] Noordegraaf, J,. Strategies of Display, NAI Publishers, Rotterdam, 2004.
[10] New Museum Theory and Practice, Ed. Marstine. Ј., Blackwell Publishing, Oxford,
UK, 2006.
[11] Hillier, B., Tzortzi, K., Space Syntax: The Language of Museum Space, A
Companion to Museum Studies, Ed. Macdnald, S., Blackwell Publishing, London,
2006., p.282301.
[12] Tzortzi, K.: Museum Building Design and Exhibition layout: patterns of interaction,
Proceedings, 6th International Space Syntax Symposium, Istanbul, 2007., p.072.1
072.16.
[13] Knox, P., Mayer, H., Small City Sustainability- Economic, Social, and
Environmental Innovation, Birkahäuser, BaselBostonBerlin, 2009.
[14] Антош, З., Еуропски етнографски музеји и глобализација, Музеологија, бр.47,
2010., 9205.
[15] Хорић, А., Књига као изложбени објект у књижници, Музеологија, 2012., бр.
48/49, стр.3845.
[16] Đukanovć, D., Polić, D., Rehabilitation of the old warehouse for hop – motives,
constrictions, expected positive effects and impact of the intervention on cultural &
urban feature and sustainable development of the historic village and it`s

community, Planur-e: Intervenir en la ciudad histÓrica en el siglo XXI, No.02

Invierno 2013.
http://www.planure.es/articulos/ver/rehabilitacindelosantiguosalmacenesy
secaderosdelpulo/completo%3C/strong%3E, преузето 16/03/2014.
[17] http://gr2014.eu/events/conferencesandseminars/conferenceheritagefirst
towardscommonapproachsustainableeurope, преузето 16/03/2014.
[18] http://standards.cen.eu/dyn/www/f?p=CENWEB:105::RESET:, преузето 16/03/14.
ПРИЛОЗИ
Слика 1-2. Локација магацина и сушаре хмеља у централној зони насеља Бачки
Петровац и будући изглед комплекса Музеја словачке националне мањине
Слика 3-4. Затечено стање и новопројектовано решење приземног дела будућег

Музеја словачке националне мањине у Бачком Петровцу

Слика 5-6. Новопројектовано решење излагачког простора у атријумском ходнику

будућег Музејско образовног центра у Фрањевачком самостану у Бачу
Слика 7-9.Експонати будуће Ризнице епархије бачке

Слика 10.Схема концептуалног решења музејске поставке Ризнице епархије бачке
MUSEUM SPACEС IN HISTORIC BUILDINGS

Summary: This paper deals with the theoretical consideration of issues that arise during
the creative process of redesigning a historic building for new exhibition-educational
purpose. Two questions regarding the new role of the historic building are addressed in
this paper. In what proportion is the historic building, with its defined spatial concept,
architectural layout and prominent character, a constraint? How does a historic
building, in interacion with the layout of the displayed art works and objects, turn into
„exhibit“ and how it contributes to expressiveness of the museum exhibition? Findings
are drawn upon the experience and analysis of three individual approaches in designing
a museum space in historic building, implemented in a relatively short period of time in
the region of Vojvodina. On one hand, the paper points to the phenomenon of
interdependence, and of connections and mutual influences of selected museological
concepts and contemporary museological principles of presentation, narration and
communication. On the other, it focuses on the level of reconstruction and other
necessary interventions that „the historic builidng as an exhibiting scene“ should
undergo.
Keywords: Design, museology, museum, historic building

6
ГЕОЛОГИЈА, ГЕОМЕХАНИКА И САОБРАЋАЈНИЦЕ

ПРИМЈЕРИ ПРИКУПЉАЊА И ОДВОДЊЕ

ФИЛТРАТА ПРИ САНАЦИЈИ ДЕПОНИЈА ОТПАДА
Недим Суљић1 УДК: 628.468:502
Резиме: Основни проблем приликом одлагања чврстог комуналног отпада је
загађење површинских и подземних вода, тла и ваздуха. У Босни и Херцеговини
постоји веома велики број неуређених одлагалишта комуналног отпада које не
задовољавају основне критерије и смјернице за санитарно одлагање отпада. У
овом раду анализира се настанак, прикупљање и третман филтрата на примјеру
двије неуређене депоније комуналног отпада на подручју Тузланског кантона у
Босни и Херцеговини, у циљу спријечавања загађења површинских и подземних
вода и тла. За анализирана два примјера прикупљања и одводње филтрата
приказане су двије могућности које задовољавају важећу законску регулативу из
ове области.
Кључне ријечи: Депонија отпада, филтрат, загађење, одводња, санација
1. UVOD
Jedan od osnovnih problema na deponijama komunalnog otpada je prikupljanje i obrada

filtrata. Intenzitet količine filtrata zavisi od niza faktora kao što su starost deponije, vrsta
otpadnog materijala i klimatski uslovi.
Filtrat se ne smije direktno upuštati u prirodne vodne tokove kao ni u sistem kanalizacije
bez prethodnog prečišćavanja.
Na deponijama komunalnog otpada filtrat nastaje usljed padavina koje se procjeđuju
kroz slojeve tijela deponije, pri čemu dolazi do ekstrakcije topivih i suspendovanih
materijala iz otpada.
Ovako nastale procjedne vode su veoma zagađene te su u sebe primile velike količine
zagađenih supstanci iz deponovanog otpada uključujući i proizvode hemijskih i
biohemijskih reakcija koje se odvijaju u tijelu deponije. Iz tog razloga je potrebno filtrat
prikupiti i prečistiti da bi se uklonile štetne materije ili da bi se one svele na zakonski
prihvatljiv nivo.
Tokom životnog vijeka i eksploatacije deponije otpada, uključujući operativne faze i
faze površinskog zatvaranja deponije, neophodno je provoditi kontrolu filtrata kao i
kontrolu vodnih tokova koji se nalaze u blizini deponije.
Stalnom kontrolom filtrata omogućava se praćenje njegovog eventualnog kretanja u
okolni prirodni prostor.
1
Prof.dr.sc. Nedim Suljić, Univerzitet u Tuzli, Rudarsko-geološko-građevinski fakultet, Univerzitetska 2,
Tuzla, Bosna i Hercegovina, tel. 00 387 35 320 550, e – mail: nedim.suljic@untz.ba

2. OPŠTE KARAKTERISTIKE FILTRATA
Filtrat na deponijama otpada nastaje usljed padavina koje se zadržavaju na tijelu

deponije i koje se procjeđuju kroz odloženi otpad, dok dio padavina otiče oko tijela
deponije odgovarajućim obodnim kanalima, a dio se vraća u atmosferu isparavanjem.
Kretanje procjedne vode odnosno filtrata zavisi od propusnosti otpada, vlažnosti i
debljini slojeva otpada [1]. Procjedne vode deponija komunalnog otpada obično sadrže
spojeve sa azotom koji čine najveći procenat otopljenih spojeva i nastaju biorazgradnjom
prisutnih organskih materija u otpadu. U procjednim vodama se često mogu naći
određene koncentracije teških metala i to bakra, željeza, cinka, olova itd [2].
Slika 1.Šematski prikaz procjeđivanja padavina kroz tijelo deponije

Uopšteno gledajući, na osnovu dosadašnjih ispitivanja procjednih voda sa deponija
komunalnog otpada može se zaključiti da im je boja tamno smeđa do crna, imaju veoma
neugodan miris, a pH vrijednost kod „mladih“ deponija je kiseo, a kod „starih“ deponija
je bazičan. Osim toga, sadržaj amonijaka je uglavnom visok.
3. SANACIJA DEPONIJE „BABUNOVIĆI” KOD SREBRENIKA

Deponija komunalnog otpada „Babunovići“ nalazi se pored puta Srebrenik-Gračanica na
udaljenosti od oko 40 m, u uvali čije tlo sačinjava glina tamno smeđe boje ispod koje se
nalazi krečnjak. Navedeni slojevi tla utvrđeni su geomehaničkim istražnim radovima.
Nekontrolisanim deponovanjem komunalnog otpada stvara se onečišćenje podzemnih
voda, tla i vazduha, kao i pojava čestih požara. Najbliži individualni stambeni objekti
nalaze se svega 200 m od lokacije deponije. Dimenzije deponije otpada iznose cca
90,00x50,00 m, dok je visina deponovanog otpada oko 5,00 m. Zapremina deponovanog
otpada prije početka sanacije iznosila je oko 20.700,00 m3 [3].
Slika 2. Postojeći izgled neuređene deponije komunalnog otpada „Babunovići”

Projektnim rješenjem planirano je izvođenje slijedećih radova na sanaciji kao i na

prikupljanju i odvodnji procjednih voda:
-priprema terena između regionalnog puta i postojećeg deponovanog otpada sa
izvođenjem nepropusne barijere i drenažnim sistemom,
-nakon urađene pripreme terena uraditi prebacivanje postojećeg otpada na pripremljenu
podlogu, sa ugrađivanjem otpada u slojevima od po 50 cm i uz odgovarajuće zbijanje,
-nakon prebacivanja „starog“ otpada uraditi završno prekrivanje,
-priprema površine terena na koju treba deponovati „novi“ otpad sa izvođenjem drenaže,
-nakon deponovanja otpada uz potrebno zbijanje treba izvesti završno prekrivanje cijele
deponije [3].
Slika 3.Situacija deponije otpada „Babunovići” prije početka sanacije

U toku pripreme podloge za prebacivanje postojećeg otpada planirano je izvođenje
nepropusnog sloja primjenom geomembrane, zaštitnog geotekstila i drenažnog sistema
debljine 50 cm sa polaganjem drenažnih cijevi kao što je prikazano na slici 4. Drenažnim
sistemom filtrat se dovodi do visinski najnižeg revizionog šahta odakle se prepumpava u
autocisterne u odvozi do gradskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo je
bio jedini odgovarajući način prikupljanja filtrata pri sanaciji ove deponije kako zbog
konfiguracije terena tako i zbog ograničenih finansijskih sredstava za sanaciju.
Slika 4.Situacija deponije otpada „Babunovići” – konačno stanje i drenažni sistem

4. SANACIJA DEPONIJE „DESETINE” KOD TUZLE
Deponija komunalnog otpada „Desetine“ je u funkciji od 1990. godine te je projektovana

i izvedena prema tehničkim normativima koji su tada bili važeći. Deponija je smještena
je u dolini Moluške rijeke, odnosno u njenom gornjem toku neposredno ispod dijela
naselja Rasovac. Deponija je udaljena oko 8 km od urbane zone dok se prve naseljene
kuće nalaze na udaljenosti od 300 m. Osnovni problem koji se trebao riješiti izradom
glavnog projekta je prelazak postojeće deponije u sanitarnu, odnosno njena sanacija u
skladu sa važećim propisima, kao i izrada nove odlagališne plohe čime bi se i osigurao
eksploatacioni vijek za narednih 20 godina i povećao kapacitet deponije kako bi ona
zadovoljila potrebe Opštine Tuzla [4].
Danas su propisi zemalja članica EU znatno strožiji tako da je tehnički zadovoljavajući
način odvođenja filtrata iz tijela deponije bilo veoma teško prilagoditi današnjim
kriterijima. Potrebno je vršiti dnevno prekrivanje odloženog otpada odgovarajućim
inertnim materijalom, čime se na minimum svodi infiltracija atmosferskih voda, koje utiču
na formiranje procjednih voda.
Slika 5.Djelimična situacija prihvata filtrata sa položajem laguna
Na postojećem odlagalištu izvedene su drenažne cijevi za prihvat filtrata iz tijela

deponije koje su provode kroz postojeću zemljanu branu i upuštaju u lagunu broj 1. Iz
lagune broj 1 preko preliva se voda upušta u sabirni vodonepropusni bazen zapremine
V=10 m3 iz koga se pumpnim sistemom voda potisnim cjevovodom „vodi“ do lagune 2.
Iz lagune 2 preko odgovarajuće pumpe, shodno hidrauličkom proračunu, voda se
potisnim cjevovodom dovodi prema priključcima za dvije samohodne prskalice kojima
se vrši kvašenje tijela deponije. Na ovaj način omogućena je stalna recirkulacija filtrata.
Ovo rješenje zadovoljava zakonsku regulativu iz ove oblasti pošto investitor (opština
Tuzla) trenutno nije u mogućnosti izgraditi postrojenje za prečišćavanje ovih zagađenih
voda prije njihovog upuštanja u prirodni recipijent (Moluška rijeka).

Ovim načinom tretmana filtrata osim stalne recirkulacije zagađene vode, kvašenjem
tijela deponije omogućava se brža razgradnja organskih materija na deponiji što
omogućava i stvaranje većih količina otpada za deponovanje.
Pored lagune 1 izvodi se sabirni bazen od armiranog vodonepropusnog betona sa
standardnim slojevima hidroizolacije na zidovima. Zapremina sabirnog bazena iznosi
V=10,0 m3, i u njega se prelivaju vode iz lagune 1, prema slici 6. Iznad sabirnog bazena
izvodi se pumpna stanica, odnosno objekat dimenzija 2,0 x 2,0 m [4].
Slika 6.Presjek kroz lagunu 1 i sabirni bazen
Moguće je uvođenje pilot uređaja za prečišćavanje voda u laguni, koji se sastoji u

dodavanju bioalgena i u aeraciji lagune u trajanju od 15 dana te recirkulaciji vode po
deponiji, kako bi se ubrzala razgradnja i u samom tijelu deponije. Na ovaj način uspješno
bi se uklonili i neugodni mirisi. Provođenjem ovakvog pilot projekta mora se vršiti i
ispitivanje voda kako bi se pratili rezultati rada.
5. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Problem neuređenih deponija komunalnog otpada u Bosni i Hercegovini i u zemljama

regiona je veoma izražen i aktuelan, naročito sa aspekta zaštite površinskih i podzemnih
voda. Danas se primjenjuju određeni postupci obrade filtrata kao što su mehanički,
hemijski, termički i biološki, prije njegovog upuštanje u prirodne recipijente ili sisteme
kanalizacije. Međutim, iz razloga nedostatka potrebnih finansijskih sredstava, a da bi se

zadovoljili uslovi sanitarnog deponovanja komunalnog otpada, u ovom radu su

prikazana dva konkretna primjera prihvatanja i daljeg tretmana filtrata.
Jedan primjer je sanacija postojećeg odlagališta bez izgrađenog drenažnog sistama
postupkom „preslaganja“ otpada na prethodno pripremlju podlogu, odnosno bazno
zatvaranje deponije sa drenažnim sistemom i sakupljanjem filtrata u revizioni šaht koji
se nalazi na najnižoj tački lokacije deponije. Iz tog sabirnog šahta filtrat bi se crpio u
autocisterne i odvozio na gradsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Drugi način je tzv. recirkulacija filtrata uz prethodno njegovo prikupljanje drenažnim
sistemom, odvođenjem do lagune za prihvat filtrata te njegovo rasprskivanje vodenim
topovima po tijelu deponije.
Oba načina zadovoljavaju važeću zakonsku regulativu u Bosni i Hercegovini iz oblasti
sanitarnog deponovanja otpada, te predstavljaju rješenja koja bi se mogla primijeniti
prilikom sanacija postojećih neuređenih odlagališta.
LITERATURA
[1] Dragičević, L. T.: Biorazgradnja otpadne vode deponija, interna skripta, 2012.
[2] Kvasnička., P., Veinović, Ž.: Površinska odlagališta otpada, interna skripta,
Rudarsko-geološko-naftni fakultet Zagreb, 2007.
[3] Rudarski institut Tuzla: Glavni građevinski projekat sanacije i rekultivacije
postojećeg odlagališta otpada „Babunovići“ kod Srebrenika, 2006.
[4] Rudarski institut Tuzla: Glavni projekat sanacije deponije komunalnog otpada
„Desetine“ kod Tuzle, knjiga 2, 2008.
EXAMPLES COLLECTION AND DRAINAGE

FILTRATE AT REMEDIATION OF LANDFILLS
Summary: The main problem in disposal of solid municipal waste is the pollution of
surface and ground waters, soil and air. In Bosnia and Herzegovina there are a very
large number of unregulated of municipal waste landfill that do not meet the basic
criteria and guidelines for the sanitary disposal of waste. This paper analyzes the
emergence, collection and treatment of leachate at the example of two municipal waste
landfills in Tuzla Canton in Bosnia and Herzegovina, in order to prevent pollution of
surface and ground waters and soil. For the analyzed two examples of collection and
disposal of filtrate are presented two possibilities that satisfy valid legal regulations in
this field.
Keywords: The landfill of waste, filtrate, pollution, drainage, remediation

МЕТОДЕ МЈЕРЕЊА КРУТОСТИ КОЛОСЈЕКА

Мирјана Tомичић-Торлаковић1
Жарко Грујић2 УДК: 625.14
Резиме: Правилном процјеном крутости колосјека могуће је утицати на
продужење његовог животног вијека, као и временског пресјека и обима захвата
које је потребно спровести у ту сврху. Квантификовање овог параметра обавља
се успостављањем релације између аплицираног оптерећења и оствареног
помјерања, као мјерљивих чинилаца. Описане методе мјерења крутости колосјека
су подијељене према опсегу дионице коју могу да опслуже у једном свом радном
циклусу. С тим у вези, издвојене су методе и комплексност апаратуре којом се
мјерење обавља само у једном попречном пресјеку пруге, чиме су подаци везани
само за уску зону око мјерног мјеста. Принцип рада се заснива на директном
мјерењу помјерања геодетским инструментима. Потпунију слику могуће је
постићи описаним методама континуалног мјерења крутости које свој рад
заснивају на вертикалном хармонијском осциловању покретне масе, мјерењу
њеног убрзања и прерачунавању оствареног пређеног пута, што чини помјерање.
У зависности од конструктивних рјешења уређаја, дефинисане су и
специфичности њихове примјене у оквиру релевантних утицаја оптерећења и
помјерања.
Кључне речи: Методе мјерења, колосјек, крутост, фреквенција, угиб
1. УВОД
Функционалност колосјека најједноставније је контролисати праћењем геометрије,

као јединог директно мјерљивог параметра. Промјена геометрије, било да је
повремена или трајана, може да укаже на проблеме у конструкцији носивих
елемената пруге [1]. Под повременом промјеном се подразумијева одговор
конструкције помјерањем усљед тренутног дејства оптерећења (пролазак воза кроз
изабрани пресјек). У зависности од нивоа индукованих сила, током животног
циклуса може доћи до прогресије деформација чиме оне излазе из оквира
повратних и колосјек заузима трајно нарушен облик. Варијацијом материјала,
облика елемената и начина међусобне уградње могуће је утицати на промјену
крутости конструкције а тиме и на интензитет сила које ти елементи морају
1
Мирјана Томичић-Торлаковић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет ,
Булевар краља Александра 73, Београд, Србија
2
Жарко Грујић, дипл. инж. грађ., Универзитет у Бањој Луци, Грађевински факултет, Степе
Степановића 77/3, Бања Лука, Република Српска, тел: 0038751462616, е-mail: zgrujic@agfbl.org

прихватити. Како је крутост дефинисана као однос силе и помјерања које она
изазове (1), проблем се своди на одређивање ове двије величине са назнаком да је
у питању вертикално помјерање тј. угиб, чиме је одређена само вертикална
крутост.
F (t )
k (t )  (1)
z (t )
У интерпретацији резултата оптерећење-угиб (сл. 1) [2], могуће је у зависности од
врсте проблема дефинисати секaнтну (2) и тангентну (3) крутост.
Слика 1 Дијаграм оптерећење-угиб
Fy  Fy
k x y  (2)
z y  zx
dF
k tg , z  (3)
dz z0
Оптерећење које прихвата колосјек је динамичког карактера те га осим
интензитета карактерише и фреквенција, дефинишући на тај начин динамичку
крутост зависну од фреквенције.
2. МЕТОДЕ МЈЕРЕЊА
Приступ мјерењу величина потребних за прорачун крутости колосјека дефинисан

је кроз два различита концепта са низом варијантних рјешења у оквиру сваког од
њих. То су концепти континуираног мјерења дуж колосјека и појединачног
мјерења у изабраним попречним пресјецима.
Из широког спектра метода мјерења: RSMV, Portancemetre, ENSCO, CARS, TTCI,
Патент Универзитета Небраска, директно мјерење угиба ласерима, индиректно
мјерење угиба геофонима, мјерење угиба падајућим теретом FWD, мјерење
локалне крутости динамичким пенетром PANDA [1], у раду је приказан основни
концепт рада само неких од наведених.

Возило за мјерење крутости котрљањем (RSMV):

Возило познато као Rolling Stiffness Measurement Vehicle (RSMV) је теретни вагон
посебно прилагођен за примјену динамичког оптерећења преко осовина (сл. 2) [3].
Њиме се крутост мјери континуирано дуж трасе.
Статичко осовинско оптерећење износи 180 kN, док осцилирајуће масе могу да
произведу додатно динамичко оптерећење од 60 kN.
Мјерач региструје примјењену силу а акцелерометар вертикално убрзање осовине.
Из ове претпоставке се добија помјерање двоструком интеграцијом убрзања.
Слика 2 Шематски приказ RSMV апаратуре
Максимална вриједност фреквенције која је дозвољена за ову конструкцију

апратуре износи 50 Hz, док брзина може бити и до 50 km/h. Поремећајне
фреквенције су синусоидног облика. Како је у питању динамичка крутост, то се у
њеном дефинисању користи и фаза као карактеристика кашњења одговора шине
угибом усљед спољашње силе.
Portancemetre
Овај уређај има исти принцип рада као и RSMV али посебну конструкцију
састављену од рама са овјешаним оптерећењем и ослоњеним на само једну
осовину са точковима[3]. Осовина и точкови су неовјешани и преко електричних
побуђивача монтираних на рам добијају поремећајну силу. Укупно статичко
оптерећење могуће је примјенити у распону од 70 – 120 kN, док је максимално
додатно динамичко оптерећење до 70 kN. Горња граница радне фреквенције је 35
Hz.
Укупна сила примјењена на колосјек (FTA) потиче од маса које је могуће мјерити,
али како је у питању динамички систем, то оне учествују у укупном оптерећењу
преко законистости својих помјерања. Овјешане масе и вибрирајући точак имају

своја убрзања, док је усљед рада уређаја за побуђивње присутан ексцентрични

момент. Тако дефинисану силу могуће је векторски изразити као:
FTA  M 1 * g  M 0 * Г b  ( М 1  М 0 ) * Г c  m * e *  2 * cos  (4)
Гдје је:
М1 - укупна маса која постоји на конструкцији
М0 - вибрирајућа маса (точак,осовина, вибрирајући уређаји за
побуђивање)
m*e - ексцентрични момент од уређаја за побуђивање
Гb - вертикално убрзање вибрирајућег точка
Гс - вертикално убрзање овјешаних маса
ω - угаона брзина (   2 *  * f )
 - угао између правца центрифугалне силе и правца FTA
Остварено вертикално помјерање је као и код RSMV-а једнако двострукој
интеграцији вертикалног убрзања:
z (t )   Г b (t )dtdt (5)
Патент Универзитета Небраска

Метода мјерења крутости, развијена на Универзитету Линколн у Небраски [4], свој
рад заснива на релативном угибу између постоља точкова и горње површине
шине.
Апаратуру за мјерење, у оквиру једне шине, чини пар ласера под угловима 1 и 2 у
односу на хоризонталу и једна камера, све заједно монтирано на носач
причвршћен за постоље воза. Растојање између мјерних уређаја и контакта точак-
шина, у подужном профилу, износи 1,25 m.
Камера биљежи позицију оба ласерска зрака на глави шине и са сваком промјеном
висине h, остварено растојање између њих се мијења.
Подразумијевајући да је висина од мјерне апаратауре до контакта точак-шина (H)
константна током цијелог мјерења, са промјеном крутости мијењаће се висина h.
Укупно вертикално помјерање могуће је добити према (6).
Слика 3 Шематски приказ мјерења угиба

yr  H  h (5)
Као и у претходна два примјера, мјерење се обавља континуирано са том разликом

да се не примјењује механичко побуђивање маса на осциловање, већ је у употреби
обични вагон са унапријед одређеним теретом.
Директно мјерење угиба ласерима

Најједноставнији склоп апаратуре за мјерење крутости обједињен је у овој
методи(сл. 4) [3]. Предајник емитује ласерски зрак и монтиран је на троножац.
Како би се избјегла зона вибрација тла усљед проласка воза, минимална удаљеност
од спољашње шине мора бити 3,5 m и тиме зрак представља референтну раван
непомјерљиву у простору. Свој други крај ласерски зрак има на фото-осјетљивој
површини екрана пријемника монтираног на спољашњу страну шине. Напонски
сигнал који се индукује усљед преласка ласерског зрака преко екрана, при
проласку воза, трансформише се аутоматски у величину помјерања.
Силе која дјелује на мјерно мјесто се одређује из разлике смичућих сила у два
попречна пресјека на удаљености од по 0,15 m са обје стране мјерног мјеста.
Њихов интензитет се добија мјерењем преко екстензометарских трака.
Уређаји овог типа имају резолуцију од 0,001 mm и тачност ±0,01 mm па се због
тачности мјерења удаљеност троношца ограничава на максималних 6 m.
Слика 4 Распоред апаратуре за директно мјерење угиба ласерима
Индиректно мјерење угиба геофонима

За разлику од ласерске методе, предајник је 2 Hz-ни геофон смјештен на шину и
генерише звучни сигнал. Пријемник на троношцу прихвата звучни сигнал
биљежаћи брзину помјерања његовог извора[3]. Како брзина нема јединицу
помјерања, а и прихваћени сигнал је фазно помјерен у односу на емитовани,
неопходно је извршити интеграцију брзине и корекцију фазе.
Мјерења геофонима и ласерима су везана за уско подручје око мјерног мјеста и
скопчана са проблемом снабдијевања уређаја електричном енергијом.
Такође, проблем представља и монтирање апаратуре што доводи до ометања
саобраћаја.
На слици 5 приказани су излазни резултати мјерења последње двије описане
методе[2]. Њихова карактеристика је континуиран опис мјерног мјеста у времену
дефинисаном излазном величином.

Слика 5 Излазни резултати директног мјерења ласером (горе) и индиректног

мјерења геофоном (доље)
3. ЗАКЉУЧАК
Стратегија одржавање жељезничких пруга неизоставно би требало да садржи и

процјену и корекцију крутости колосјека. Избор методе којом је могуће добити
тражене резултате представља конкретну проблематику жељезничке управе у
зависности од расположивог стања мреже, финансијских средстава и обима радова
које је потребно извести. Најобухватније су методе континуираног мјерења којима
се за релативно кратко вријеме могу покрити веће дионице. Осим самог мјерења
потребно је извршити процјену погодности методе са становишта ометања
редовног саобраћаја. Методе мјерења у појединачним пресјецима имају предност
уколико је потребно покрити мање секторе са већом тачношћу. Приказ резултата
ових метода се сматра детаљнијим од континуираних, па се могу користити као
допуна претходно поменутим на оним мјестима гдје је уочен проблем.
[1] Грујић, Ж.: Методе мјерења крутости колосјека, 2013., семинарски рад из
предмета „Одабрана поглавља горњег строја железница“ на докторским
студијам на Грађевинском факултету Универзитета у Београду, ментор Проф.
др Мирјана Томичић-Торлаковић
[2] Пузавац, Л., Поповић, З., Лазаревић, Л.: Influence of track stiffness on track
behaviour under vertical load. Promet-trafic&Transportation, 2012., Vol 24, No. 5,
405-412.
[3] Berggren, E.: Methods of track stiffness measurements. INNOTRACK, 2006., No. 5
[4] http://digitalcommons.unl.edu/mechengfacpub/?utm_source=digitalcommons.unl.ed
u%2Fmechengfacpub%2F33&utm_medium=PDF&utm_campaign=PDFCoverPage
s, преузето 21.5.2013.

ОРГАНИЗАЦИЈСКА ИСКУСТВА У ГРАДЊИ

АУТОПУТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Боро Здјелар1
Вукашин Здјелар2 УДК: 625.7/.8(497.6)
Резиме: Указану прилику, домаће извођачко предузеће на градњи аутопутева у
Републици Српској, користи да од локалног предузећа израсте у регионалну
компанију. Како се организовати када се гради по принципу,, ПРОЈЕКТУЈ И
ГРАДИ“ популарно / жути FIDIC /? Које су предности и мане, како помирити
интересе инвеститора и извођача? Учећи на грешкама сличних компанија из
окружења, даљи развој мора се усмјерити на очување кохкурентске способности
на тржишту али избјегевајући добијање посла по сваку цијену.
Кључне речи: Организација, учење, планирање, конкурентност, развој.
1. УВОД
Почетак градње аутопутева у Републици Српској је политичка одлука Владе из

2002.год. којом се отвара процес градње властититм средствима. Одлука је била да
почне градња дионице аутопута Е-661, ГРАДИШКА – БАЊА ЛУКА. Реализација
одлуке почела је крајем 2004.год. на секцији Маховљани – Гламочани у дужини од
5800м. Каснија догађања показала су огорман значај те одлуке како за развој
локалних грађевинских предузећа, тако и за развој мреже аутопутева. Одпочела је
реализација пројекта зацртаног 70их година 20. вијека. Став у одлуци да се гради
властитим средствима усмјерио је услове тендера према могућностима домаћих
предузећа. Указану прилику искористила су домаћа предузећа и у слабој
конкуренцији добили посао. У старту нико од учесника није био спреман за такав
градитељски подухват. Упорност, одлучност и визија неколицине учесника
пресудили су да пројекат уз огромне тешкоће, кашњења, сумњичења и оспоравања
буде доведен до краја. Лекција научена на властитим грешкама отворила је врата
кредитним аранжманима са ЕBRD и ЕIB. Овим средствима завршен је аутопут
Градишка – Бања Лука у дужини 34,5 км. У 2012. год. наставља се градња
аутопутева у РС те се тренутно гради 72км аутопута чвор Маховљани – Добој. За
разлику од аутопута Градишка – Бања Лука, овај се гради по принципу
„ИСПРОЈЕКТУЈ И ИЗГРАДУ“.
1
дипл.инг.грађ. пројект менаџер ,, ИНТЕГРАЛ ИНЖЕЊЕРИНГ“а.д Бањалука, Трг Републике 10,
Тел. 00 387 65 685905; е-mail: boro.zdjelar@integralgrupa.com
2
студент грађевинског факултета у Бањој Луци

2. ОД ЛОКАЛНЕ ДО РЕГИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ

Послије рата у Републици Српској постојала су мала грађевинска предузећа,
осиромашена ратом, са застарјелом механизацијом, без финанцијске моћи, расутих
кадрова свих профила. Инвеститори су биле разне међународне организације које
су, нормално, имале своје услове за додјелу послова.Држана предузећа нису могла
учестовати на конкурсу.
Приватна предузећа функционишу по принципу инжињеринга често и несвјесно,
јер власници тај појам нису ни разумјевали. Нешто механизације, колико је било
исправно, налазило се у власништву државних предузећа, а посебно каменоломи и
асфалтна постројења са опремом за уградњу и производњу. У таким условима ,
предузећа која имају опрему, знање, искуство, традицију, постају подизвођачи,
нових предузећа,која често имају, тада само власника, који је и директор и једини
запослени. Овакво стање на тржишту поставља темеље за нешто што ће пратити
друштвена збивања и до данас, али то није тема овог рада.
У оваквом амбијенту, међу предузећима и прије проведене приватизације, долази
до раслојавања. Квалитетом организације, контролом извршених радова,
окупљањем кадрова свих профила, а посебно улагањем у механизацију, одваја се
мањи број предузећа, из масе настале у првим годинама послије рата. Постају
способни да самостално изводе радове уз куповину материјала којима још не
располажу, као што су асфалти, камени агрегати и сл. Временом израстају у
способна предузећа да самостално изоде радове на путевима највишег ранга у то
вријеме.
Значај одлуке да се гради аутопут је у чињеници да су домаће компаније стекле
прва искуства из ове области, финансијски ојачали, те тако испунили неке од
услова међународних кредитора за учешће на тендерима гдје они прописују
услове. Овај посао тјера на нова инвестициона улагања, кадровско јачање и нови
облик организације, како унутрашње тако и вањске. Менаџмент предузећа
повлачи тада одлучујући потез и изналази партнера који омогућава ново учешће на
тендеру као равноправног учесника кроз ЈV (партнерство). Повољан ЈV споразум
омогаћава даљи развој и испуњење нових услова за учешће на наредним
тендерима, са амбицијом стицања статуса водећег партнера у ЈV, а можда и
самосталног учешћа у наредном периоду.
Направљен је први корак према компанији која има регионалне амбиције.
2.1. ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗВОЂАЧКЕ КОМПАНИЈЕ
Свака успјешна компанија постоји на три основна организациона стуба. Ти

стубови су ПРАВНИ, ЕКОНОМСКИ и ТЕХНИЧКИ сектор. У организационом
смислу ови стубови требају функционисати по вертикали у грађевинској
компанији. Значи да постоји на врху сваког стуба ,,ОДГОВОРНО ЛИЦЕ“ које се у
разним регијама, или културама назива другачије, ДИРЕКТОР СЕКТОРА, ШЕФ, и
сл. Битна је суштина обавеза и одговорности које лице на том мјесту има, а то је у
најкраћем – организује и управља процесима у оквиру свога стуба. Овај
вертикални систем функционисања препоручујем из разлога чистије ситуације у

погледу одговорности. Тројка на челу служби је директно одговорна

ПРЕДСЈЕДНИКУ УПРАВНОГ ОДБОРА или ГЕНЕРАЛНОМ ДИРЕКТОРУ, како
се већ та функција назива.
Основне области дјеловања појединих служби (стубова) проистичу из самог
назива. Простор овог стручног рада не дозвољава разматрање организационе
структуре појединих стубова.
Погрешно је организацију управљања предузећа (компаније), доводити у директну
везу са организацијом управљања пројектом.
Слика 1
Организација управљања пројектом треба да се налази под окриљем предузећа у

смислу одговорности управи за резултате пројекта и кориштење ресурса истог,
ради смањења трошкова.
Процеси управљања морају бити одвојени из разлога што је управљање
предузећем константан, дугорочан посао, а управљање пројектом је краткорачан
посао иако некада траје и неколико година, овисно о сложености и обиму пројекта.
Честа је грешка на нашим просторима управо у овом дијелу управљања.
Пошто се ради о темељној поставци организације управљања, даље грешке су
потпуно логичне и са тешким посљедицама за пројекат, а често и за компанију.
Указивање на ове пропусте је неопходно, јер на нашим просторима једно вријеме
није било великих грађевинских пројеката.
Са друге стране сва наша велика предузећа способна за реализацију таквих
пројеката или су нестала или су промјенила власничку структуру.
И у једном и у другом случају дошло је до промјене управљачке структуре, а
ријетки су добили искусног власника који има искуство управљања великим
пројектима у грађевинарству.
У Републици Српској стваране су нове компаније потпуно у приватном
власништву једног лица или највише и врло ријетко тројице људи. Проблеми
оваквих компанија додатно су увећани схватањем власника да морају одлучити о
сваком питању, трошку, и сл.
Оваква понашања проистичу из лоше организације која не успоставља адекватан
систем контроле остварених резултата. Пошто немају благовремене резултате
пословања пројекта логична је тежња да се одлучује о свему.

2.2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПРИНЦИПА ,, ПРОЈЕКТУЈ И ГРАДИ“
Жеља аутора овог рада је да укаже на специфичност када се реализује пројекат

по начину ,,ПРОЈЕКТУЈ И ГРАДИ“ тзв.,,ЖУТИ FIDIC“. Овај начин примјењен је
сада први пут у Републици Српској на реализацији пројекта изградње Аутопута
„Бањалука – Добој“ . Извођач је у обавези израдити пројекат за извођење и према
њему саградити објекат, набавити опрему и ставити у функцију. Инвеститор је
претходно израдио идејни пројекат, ревидовао га и усвојио као основу за
рјешавање имовинско-правних односа, подлогу која дефинише и усмјерава
основне елементе новог Аутопута. Пројектовање оваквог објекта изузетно је
захтијеван посао, посао којим се у правилу баве специјализоване компаније.
Инвеститор и извођач у оваквој ситуацији морају имати у својој организацији
одјељења која су способна активно учестовати у овим пословима у интересу свог
послодавца. Имају заједнички циљ, а различите интересе. Улогом пројектанта,
извођач преузима велику одговорност.
Одјељење треба да се бави анализом пројектних ријешења по фазама. Одјељење за
анализу и управљање пројектовањем састоји се од инжењера различитих
специјалности. Инвеститор може ангажовати и неку консултантску кућу која би
анализирала пројектована ријешења и штитила интересе инвеститора.
Ово је осјетљиво питање у Републици Српској која данас има у саобраћају само
34,5 км аутопута, односно нема властитих искустава како се поједина рјешења
понашају у кориштењу и какви су њихови утицаји на трошкове одржавања.
Поразна чињеница би била ситуација да се не прикупљају и системски слажу
мјеродавни подаци са дионице која је у саобраћају. Након неког времена одређене
анализе ових података могу указати да је потребно нека ријешења одбацити као
неприхватљива, односно да су друга дала добре резултате, што значи да
инвеститор ултимативно инсистира на примјени истих, у пројектовању наредних
дионица. За ове послове нису потребни инжењери вични пројектовању него
инжењери са склоностима анлитичком посматрању појединих ријешења са
становишта безбједности саобраћаја, трошкова одржавања, обезбјеђења трајности
и функционалности свих дијелова аутопута.
Извођач има интерес различит од инвеститора у смислу да пројектом обезбједи
технички адекватна рјешења уз најмању цијену коштања. Ове уштеде требају бити
прије свега у оквиру свих елемената и садржаја идејног пројекта, у домену
рационализације ријешења како уштеда не би била предмет посебног одобрења
инвеститора. Према општим условима уговорних докумената садржаних у
,, FIDIC-u“ измјене које су одобрене од стране инвеститора, а имају за посљедицу
смањење тошкова градње, подлијежу финансијској анализи.
Нето износ остварених уштеда дијели се између извођача и инвеститора на
једнаке дијелове. Интерес извођача у оваквим ситуацијама најбоље остварују
искусни инжењери разних специјалности који добро познају могућности и
потребе извођача. Ова група или одјељење за управљање пројектовањем може и
пожељно је да буде дио техничке групе компаније, а не управљачке структуре
пројекта. Компанија треба овакво одјељење стално и за анализу свих пројеката
које изводи или учествује у процесу нуђења за извођење. Није занемарив ни
сегмент уштеда на пројекту, настао као посљедица измјена које захтијевају

одобрење инвеститора. Ови износи могу бити значајни тако да се извођачу

исплатити труд на доказивању погодности за инвеститора и прибављање његове
сагласности на измјене у пројекту који је основа за израду детаљног пројекта за
извођење. Најбитније је доказивање смањења трошкова на одржавању дионице
кроз вријеме експлоатације. Ово је највећи интерес инвеститора који заступа
интерес државе. Због непотпуног сагледавања улазних параметара код израде
идејног пројекта могуће је да се десе одређене грешке које знатно утичу на
коначна ријешења. Прије свега потребно је преконтролисати тачност геодетских
подлога, хидролошке подлоге, те направити опсежна геомеханичка истраживања.
Ово је изузетно важан посао, јер може постати основа за накнадна потраживања од
инвеститора, поготово из разлога рада по принципу ,,ПРОЈЕКТУЈ И ГРАДИ“ гдје
су могућности испостављања ових захтијева сведена на минимум, јер је
одговорност пребачена на извођача.
3. ОПАСНОСТИ НА РАЗВОЈНОМ ПУТУ
Домаће компаније које су стасале да се носе са међународном конкуренцијом, а

налазе се у већинском власништву домаћих предузетника изложене су због
неискуства и опасностима које се могу подијелити на :
- опасности од нелојалне конкуренције
- опасности од предимензионирања
- опасности од прецијењивања могућности ( узимање послова испод цијене).
Кад израсту у компанију која се равноправно такмичи на регионалном тржишту
постају предмет интереса страних моћних компанија. Интересовање почиње од
момента када изгубе неки посао од дотада ,, мале“ компаније, аутсајдера. Почиње
изучавање, шпијунирање, подривање таквих компанија. Све ово је нормално у
пословном свијету. Питање је колико су наше компаније спремне да се одупру
оваквим активностима.Мислим да нису спремне, што због неискуства и
неприпремљености на овакве послове, са једне стране, са друге, тешко се
одупирати далеко искуснијим, моћнијим и опремљенијим у овом дијелу
пословања. Неопходно је на више нивоа заштити податке и сузити круг особа
којима су доступни.
Најтеже се одупријети лобирању страних компанија код кредитора, чијим
капиталом се граде аутопутеви. Ово се у крајњем сведе на пооштравање
тендерских услова за испуњавање подобности за учешће, подношење техничке
понуде. Настојање да се испуне, сваки пут виши захтијеви, иницира могућност
уласка у нову пословну опасност.Тежња да се стално достиже нови ниво
финансијских, техничких, искуствених и сл. могућности често гура неискусну
компанију у нове инвестиције у различитим областима. Неријетко се без пуно
размишљања почиње набављати нова механизација, опрема, почиње
неконтролисано улагање у мања предузећа у регији.
Таква улагања требала би бити властито учешће или гаранција за кредитна или
слична задужења са намјером набавке нове опреме,гаранција или механизације.
Губљењем једног или два посла на које се рачунало, механизација остаје
неупослена и постаје терет кога треба отплаћивати. Задужења су велика, ануитети

нису мали, а у великој конкуренцији могући профит је релно мален. На овај начин
улази се у још већу опасност уласка у зачарани круг задужења и финансијских
проблема. Почиње неконтролисано трчање за новим послом, послом који доноси
на кратко вријеме свјеж новац којим се привремено рјешава нека финансијска
обавеза. Једном ријечи, долази до прецијењивања властитих могућности, покушава
се купити вријеме до добијања новог посла који би требао бити профитабилан.
Овакви послови све теже долазе, јер је конкуренција све оштрија, а самим тим
расположиви профит све мањи, могућност спасавања компаније на таквом послу
реално и не постоји. Финансијски проблеми за компанију постају све већи, воде их
до банкрота.Овакве примјере имамо у окружењу, банкрот великих предузећа у
Словенији и Хрватској.
,,SCT '' Љубљана, добија посао у Сарајеву на основу нереално ниске цијене и не-
завршава га, банкротира. Слична судбина десила се са ,, Конструктор'' Сплит или
,, Осијек Котекс'' који је на обилазници око Сарајева био нереално јефтинији од
другопласиране компаније. У Републици Српској талијанска компанија ,,Vidoni'' из
Удина повукла се из посла прије завршетка радова, годину дана касније
банкротирала. На тендеру je била јефтинија од неколико домаћих компанија.
3.1. КАКО ИЗБЈЕЋИ ОВЕ ОПАСНОСТИ ?
Добро организована и стручно вођена компанија унапријед димензионира

властите капацитете према стварним могућностима и потребама. Улагања сваке
врсте морају се добро и тачно израчунати, купју се само добро провјерена
предузећа, руковођење у њима повјерава се провјереним кадровима, послови се не
узимају по сваку цијену. Компанија формира минимално језгро властитих снага
које су савршено оперативне, специјализоване, мобилне и кадровски
оспособљење. Масовни радови у реализацији пројекта повјера вају се
подизвођачима. То требају бити поуздани партнери који вас прате у појединим
пословима. На тај начин многе ризике пребацујете на другога, а истовремено
задржавате капацитет. Језгро властитих снага је сигурност да благовремено
коригујете кашњења у динамици радова, да премостите кризне периоде кад имате
проблеме са подизвођачем, кад је потребно реализовати високе захтијеве у погледу
посебних позиција које траже високу стручност или посебан квалитет.
Једноставно, то су снаге за посебне интервенције..
Најважнији посао у управљању пројектом је успостава адвекатног информационог
система. Постоје разни системи обрађени у литератури али овдје није намјера
упознавање са њима него указивање на њихову важност и потребу правилног
одабира. Систем мора бити прилагођен врсти посла која се обавља, а и
могућностима и профилу кадрова којима располажете у вођењу пројекта. Један
податак морате имати у свако вријеме, тај податак је колика је ДОБИТ на вашем
пројекту. Препоручујем путем награђивања према резултату, присилити све у
ланцу да свакодневно воде своје обрачуне како би такође имали слику о ,,својој“
добити. Идеал треба бити да се од сваке механојединице направи ,,обрачунска“
јединица, а лице задужено за исту награђује према резултату те јединице.

[1] др Жељко Поповић дип.инг.гр. publication,Parsons Brinckerhoff
[2] Б.Вукмир В.Скендеровић: Концесије и уговарања пројеката, Загреб, 1999.год.
ORGANIZATIONAL EXPERIENCE IN
CONSTRUCTION OF HIGHWAY TO THE REPUBLIC
OF SERBIAN
Summary: Local construction company shall use the opportunity for construction of
motorways in the Republic of Srpska, given to it, to outgrow locality and become a
regional-size company. How to establish organization when the works are executed
according to the principle “DESIGN AND BUILD”, commonly referred to as the
“Yellow FIDIC”? What are the advantages and disadvantages, how to reconcile the
interests of the Employer and the Contractor? Learning from the mistakes of similar
companies in this region, further development must focus on preservation of market
competitiveness, but avoiding contracting at all costs.
Кеywords: Оrganization, learning, planning , competitiveness , development


АНАЛИЗА ПОНАШАЊА СИДАРА У СИДРИШНОЈ

ЗОНИ УСЛЕД ДЕЈСТВА ЗЕМЉОТРЕСА
Александар Прокић1
Наташа Мрђа2
Елефтерија Златановић3 УДК: 624.137.6:624.042.7
Резиме: У раду је приказан утицај дејства земљотреса у сидришној зони, код
тунелских конструкција ојачаних експанзионим сидрима. Решења су добијена на
основу претпоставки да се ради о дубоко положеном, кружном тунелу у
хомогеној и изотропној стенској маси. При моделирању је претпостављено равно
стање деформација и еластичне особине стенске масе. Анализиран је утицај
земљотреса на померања котве експанзионог сидра, у првом случају без садејства
стенске масе и тела сидра, а у другом случају са моделираним контактом који
симулира садејство тј. трење.
Кључне речи: Tунел, експанзиона сидра, земљотрес, стенска маса, нумеричко
решење
1. УВОД
Подземне конструкције спадају међу најсигурније конструкције у условима

земљотреса. Ова констатација се базира првенствено на подацима о оштећењима
које су подземне конструкције претрпеле у прошлости услед дејства земљотреса.
Подземне конструкције поседују особине које их, гледано са аспекта сеизмике,
веома разликују у односу на површинске конструкције. То се пре свега односи на
чињеницу да се комплетна конструкција налази унутар стенске масе, и да ове
конструкције имају изражену једну димензију, односно велику дужину у односу на
димензије попречног пресека. Стога се сеизмичко пројектовање подземних
конструкција разликује у односу на површинске конструкције, и потребна су даља
истраживања како би се унапредило разумевање сеизмичког одговора и метода
асеизмичког пројектовања подземних конструкција.
1
Prof. dr Aleksandar Prokić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Eng. Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: aprokic@EUnet.rs
2
Nataša Mrđa, PhD student, University of Novi Sad, Faculty of Civil Eng. Subotica, Kozaračka 2a, Subotica,
Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: mnatasa@agfbl.org
3
Asistent Elefterija Zlatanović, dipl.inž. građ., Univerzitet u Nišu, Građevinsko-arhitektonski fakultet,
Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Srbija, tel: ++381 18 588 200, e – mail: elefterija2006@yahoo.com

У овом раду разматра се одговор подземне конструкције ојачане сидрима на

утицај земљотреса. Сидрење представља метод ојачања стенске масе. Под
ојачањем подразумевамо поступак побољшања механичких карактеристика
стенске масе, на тај начин да се у стенску масу, уметањем структуралних
елемената по обиму тунела, вештачки унесу унутрашње силе чији правац и
интензитет се бира тако да мења напонску слику у одређеној зони око тунелског
отвора.
На основу начина на који сидро преноси оптерећење на стенску масу, разликује
се:
 Континуално механички (CMC), или преко трења (CFC) спојена сидра са
стенском масом – атхезиона сидра
 Дискретно механички или преко трења спојена сидра са стенском масом –
експанзиона сидра (DMFC) [3].
Слика 1 – Шема CMC/CFC (лево) и DMFC сидара (десно)

Figure 1 – Shematics of CMC/CFC (left) and DMFC rockbolts (right)
Пренос оптерећења код атхезионог сидра се врши целом дужином сидра, док се
код експанзионих сидара пренос оптерећења врши само на једном, малом делу
обима, на најудаљенијем делу сидра од тунелског отвора. Уградња сидара у
стенску масу полази од идеје да када се стенска маса почне померати ка отвору,
сидро трпи напоне затезања (под претпоставком да је сидришна зона у стабилном
делу стенске масе), који се у стенску масу преносе као напони притиска, и самим
тим придржавају стенску масу. Уколико се ради о преднапрегнутим сидрима, у
стенску масу се у почетној фази уносе напони притиска као последица напона
затезања у сидру.
Сидра која су са стенском масом повезана само преко котве на крају сидра и
главе сидра на слободној површини стене (DMFC) су услед померања тла
оптерећена само преко тих делова, те је и њихово понашање при оптерећењу
независно од околног тла. За разлику од овог типа сидара, CMC/CFC су сидра која
су континуално спојена са стенском масом (трењем преко омотача) и понашају се
као арматура, па се њихово понашање не може посматрати независно од стенске
масе [3].

Предност коришћења сидара, у односу на неке друге методе, је у томе што се

могу веома једноставно прилагодити потребама ојачања стенске масе, на пример у
случају нестабилних блокова стенске масе користе се локална ојачања сидрима
само једног дела обима ископа тунела на местима нестабилних блокова. Уколико
се деформације јављају на целој повшини ископа тунела потребно је користити
генерална или систематична ојачања, односно сидра се постављају на целом
обиму тунела.
У овом раду разматрају се померања тачака тунела при дејству земљотреса.
Померања су испитивана за DMFC сидра. Претпостављено је да је аксијална
крутост сидра много већа од крутости сидра на смицање што је омогућило да се
сидро може третирати као идеализован једнодимензионални елемент [3]. Ова
претпоставка претпоставка има оправдања само уколико у стенској маси нема
дисконтинуитета, односно уколико имамо континуално поље померања.
У досадашњој литератури је много више пажње посвећено сидрима повезаним са
стенском масом трењем преко омотача, док сидра везана на крају (експанзиона
сидра) нису толико често испитивана, иако могу имати предности, као што је
омогућавање иницијалног преднапрезања околне стене.
При моделирању сидара, укотвљених на једном месту, потребно је обратити
пажњу на детаље, посебно на места на којима је сидро повезано са околним тлом.
У неком од програмских пакета, при изради модела и прорачуну, омогућена је
поједностављена веза сидара са тлом, као што је симулација везе преко константе
опруге [2].
У овом раду анализирана је сидришна зона дубоко положених тунела са
преднапрегнутим сидрима уз следеће претпоставке:
 Еластично понашање стенске масе и сидара;
 Кружни попречни пресек тунела;
 За дубоко положени тунел: занемарује се тежина тла изнад тунела,
уколико се тунел налази на дубини бар три пута већој од пречника
тунела [2];
 Анализа дводимензионалног проблема – равно стање деформација.
 Не постоји могућности кидања сидра при дејству оптерећења.
2. НУМЕРИЧКИ ПРОРАЧУН ПОМЕРАЊА
У наредним примерима анализирана су експанзиона сидра изложена дејству

земљотреса Düzce, магнитуде 7.2, који је погодио Турску 12.11.1999. године.
Акцелерограм земљотреса приказан је на слици 2.
Резултати који су анализирани добијени су коришћењем програмског пакета
ABAQUS. ABAQUS 6.7 је комерцијални MKE софтверски пакет развијен од
стране Hibbit, Karlsson & Sorensen Inc. Састављен је од низа инжењерских
програма заснованих на методу коначних елемената, и омогућава решавање
многих проблема, од једноставних до веома сложених.

0.4
0.2
atla/g [m/s 2]
0.0
0 5 10 15 20 25 30
-0.2
-0.4
t [s]
Slika 2 – Akcelerogram zemljotresa Düzce

Figure 2 – Düzce earthquake accelerogram
Због претпоставке о равном стању деформација усвојен је 2D модел, при чему је

анализиран попречни пресек тунела са сидрима и околним тлом. Овакав модел је
усвојен из разлога што се деформације тунела, услед гравитационог оптерећења
тла [5], дешавају управо у овој равни. Приликом моделирања у ABAQUS-у
усвојени су дводимензионални плочасти коначни елементи. Плоча је напрегнута у
својој равни, те су стога и анализирани случајеви деловања земљотреса на тунел у
равни попречног пресека.
Приликом дискретизације, за тло и слој прсканог бетона је коришћен STRI3
коначни елемент, који припада породици елемената који се користе за анализу
равног стања деформација, док је за сидро коришћен двочворни линеарни гредни
елемент B31 [1].
Обзиром на St. Venant-ов принцип по коме утицаји који настају при формирању
отвора нагло опадају са повећањем растојања од тунела, модел бесконачне плоче
може се заменити са моделом плоче коначних димензија. У овом раду усвојена је
ширина и висина плоче величине 5 пречника тунелског отвора, под претпоставком
да ће се граница зоне поремећених напона простирати до двоструке вредности
ширине отвора [5]. Пошто се анализира сидришна зона дубоко положеног тунела,
занемарује се тежина тла изнад тунела.
У примерима је анализирана линеарно еластична, хомогена и изотропна стенска
маса, за коју је веза између напона и деформација дефинисана са константама
еластичности:
Poisson-овим коефицијентом   0.2 , Young-овим модулом еластичности
p r 
E  500 MPa , угао унутрашњег трења стенске масе је     30 ,
вршна и резидуална чврстоћа c p  c r  0.1MPa .
Анализирани су тунели кружног попречног пресека, при чему је извршена
анализа једног сидра и његове околине до пола распона између сидара са једне и са
друге стране.
Усвојене су следеће димензије тунела и карактеристике сидра:

 Полупречник тунелског отвора r0  3m , дужина сидра L  3m , пречник

сидра dč  25mm , модул еластичности сидра Eč  210MPa , Poisson-ов
коефицијент челика  č  0.3 , дебљина прсканог бетона 3cm .
Од излазних параметара анализирана су померања на крају сидра, при чему су са
U1 означена померања у правцу глобалне осе X док су са U2 означена померања у
правцу глобалне осе Y.
2.1. Пример 1.
У овом примеру је анализирано експанзионо сидро укотвљено на свом крају у

околну стенску масу и прскани бетон. Сидро је преднапрегнуто силом
P  177kN , где је утицај који се на околну стенску масу преноси преко подложне
плоче, услед преднапрезања, моделирано као притисак на стенску масу. На другом
крају, сила притиска апроксимирана је расподељеним оптерећењем по унутрашњој
контури тунелског отвора, p  338.2kN / m 2 .Разматрају се утицаји од земљотреса
чији је правац деловања у правцу осе сидра, управно на правац осе сидра и под
 
углом од 45 . Сидра се налазе на растојањима од 10 по контури отвора. Дужина
сидрења износи d s  25cm , и ова деоница моделирана је као укљештен крај
сидра. Сидро је повезано са стенском масом на два места, преко котве и главе
сидра док је тело сидра неповезано са стенском масом.
Слика 3 – Модел сидра са околном стенском масом, мрежа коначних елемената

Figure 3 – Model of rockbolt with ground surrounding it, mesh of finite elements
Вредности померања (displacement) на наредним дијаграмима дате су у метрима,

док је време (тime) изражено у секундама. Због обима рада приказује се само
померање U1.

Слика 4 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса у правцу осе сидра

Figure 4 – Displacements U1 at the end of the rockbolt due to an earthquake in the
direction of the axis of rockbolt
Слика 5 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса у правцу Y осе

direction of the Y axis
Слика 6 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса под углом од 45 степени

у односу на X осу
Figure 6 – Displacements U1 at the end of the rockbolt due to an earthquake at a 45
degree angle to the X axis

2.2. Пример 2
У претходном примеру, разматран је случај када између стенске масе и тела
сидра нема трења. Међутим, приликом утицаја земљотреса, неминовно је да ће
тело сидра доћи у контакт са стенском масом. Да би се овакво стање реално
приказало, потребно је у модел стенске масе са сидром унети и утицај трења при
контакту тела сидра са стенском масом. У литератури овај проблем је решаван на
различите начине, а један од најчешћих је када се тело сидра моделира као опруга,
о чему је већ било речи. У овом раду, приказани су резултати другачијих приступа
овом проблему, преко модела којима се врши симулација трења тела сидра о тло.
Да би тело сидра имало садејство са сенском масом, на одређеном броју места је
повезано са околном стенском масом, тако што су везе моделиране елементима
који се у ABAQUS-овој библиотеци називају конектори. Из библиотеке конектора
изабрани су елементи типа PLANAR приказани на слици 7 код кога су омогућена
померања у правцу U2 и U3 и обртање око осе 1, Ur1, док су спречени степени
слободе померања у правцу локалне осе x – U1, те обртања око локалних оса 2 и 3
односно Ur2 и Ur3. Силе веза у равни 2-3 су дефинисане као силе трења, због чега
је овај елемент погодан за моделирање трења између тела сидра и стенске масе.
Слика 7 – Конектор типа PLANAR (слика преузета из[1])

Fиgure 7 – Connector element PLANAR (image taken from [1])
На наредним дијаграмима приказана су померања за утицај земљотреса за модел
са истим карактеристикама као у претходном примеру, при чему једину разлику
праве конектор елементи којима је моделирано трење.
Слика 8 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса у правцу осе сидра

Fиgure 8 – Displacements U1 at the end of the rockbolt due to an earthquake in the

direction of the axis of rockbolt
Слика 9 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса у правцу Y осе

direction of the Y axis
Слика 10 – Померања U1 на крају сидра услед земљотреса под углом од 45

степени у односу на X осу
Fиgure 10 – Displacements U1 at the end of the rockbolt due to an earthquake at a 45
degree angle to the X axis
3. ЗАКЉУЧАК
Анализом урађених примера се види да се померања анкера изазвана дејством

земљотреса разликују зависно од типа анкера и правца деловања земљотреса, па се
може закључити да ће се и напонска стања у анкеру и околној стени у тим
случајевима разликовати, што ће бити задатак даљих испитивања.

Аутор рада се захваљује на подршци Министарства просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије у оквиру научно–истраживачког пројекта
ТР36043 (2011–2014) и ТР36028 (2011-2014).
[1] ABAQUS: Finite Element Program, from Hibbit, Karlson & Sorensen, Inc. 1080
Main Street, Pawtucket, RI, USA. 2005.
[2] ABAQUS: Theory manual.version 6.7. Dassault systems, 2007.
[3] Bobet, A.: A Simple Method for Analysis of Point Anchored Rockbolts in Circular
Tunnels in Elastic Ground, Rock Mech. and Rock Eng. 2005., 39 (4), pp. 315 – 338.
[4] Bobet, A., Einstein, H.H.: Tunnel reinforcement with rockbolts, Tunnelling and
Underground Space Technology, 2011., 26 (2011), pp. 100-123.
[5] Bobet, A.: Elastic solution for deep tunnels. application to excavation damage zone
and rockbolt support. Rock Mech. and Rock Eng. 2009. 42 (2), pp.147–174.
[6] Brady, B.H.G., Brown, E.T.: Rock Mechanics for Underground Mining, 3rd ed.
Kluwer Academy Publishers, Dordrecht, The Netherlands, 2004.
[7] http://peer.berkeley.edu
[8] Carranza-Torres, C.: Analytical and numerical study of the mechanics of rockbolt
reinforcement around tunnels in rock masses. Rock Mech. and Rock Eng. 2009.,42
(2), pp. 175–228.
[9] Chen, S.-H., Qiang, S., Chen, S.-F., Egger, P.: Composite element model of the
fully grouted rock bolt. Rock Mech. and Rock Eng. 2004., 37 (3), pp. 193–212.
[10] Li, C.: Analytical study of the behavior of rock bolts. In: Girard, Liebman, Breeds,
Doe (Eds.), Pacific Rocks 2000. Balkema, The Netherlands, 2000.
THE ANALYSIS OF THE BEHAVIOR OF ROCKBOLTS

UNDER THE EARTHQUAKE
Summary: This paper presents a numerical examination of the behaveor of rockbolts
under the earthquake when tunnel construction is reinforced with point–anchored
rockbolts. The solution is based on the assumption of a deep, circular tunnel surrounded
with a homogeneous and isotropic rock. Plane strain condition and elastic response of
rock are also assumed. A model of point–anchored rockbolt exposed to seismic activity
is presented, and displacements of the rockbolt at the distal point of the rockbolt from
the tunnel perimeter are analyzed. In the first case, displacements of rockbolts without
contact of rocbolts body and rock are analyzed, and in the second case the contact is
modeled to simulate friction.
Keywords: Тunnel, expansion anchors, earthquake, elastic rock, numerical solution


ДЕФОРМАЦИЈЕ ТУНЕЛА У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ

УСЛЕД ДЕЈСТВА ЗЕМЉОТРЕСА
Драган Лукић1
Мила Свилар2
Александар Прокић3 УДК: 624.19:624.042.7
Резиме: У раду је приказан један пример прорачуна дејства земљотреса у
подужном правцу, кружног тунела, узимајући конкретан пример земљотреса
магнитуде 6.5 (Friuli, Italy). За прорачун је коришћен програмски пакет ABAQUS.
Нумеричка анализа утицаја је извршена на основу претпоставки да се ради о
плитко положеном кружном тунелу у хомогеној и изотропној стенској маси.
Кључне речи: Кружни тунел, аксијалне деформације, земљотрес, стенска маса,
програмски пакет
1. УВОД
Подземне конструкције су мање подложне утицају земљотреса од површинских

конструкција, a што показују подаци о оштећењима подземних конструкција које
су настале током земљотреса. Док се површинске конструкције пројектују у
односу на инерцијалне силе настале услед убрзања тла, подземне конструкције,
због међусобне интеракције, пројектују се у односу на деформације које намеће
околно тло. Под дејством сеизмичких таласа јављају се два глава типа
деформације (Oven i Scholl, 1981)[6]:
 деформације настале дуж осе тунела,
деформације настале управно на уздужну осу тунела у равни
попречног пресека тунела.
Аксијалне деформације изазване су сеизмичким таласима који се распростиру
дуж тунелске уздужне осе (Newmark, 1967; Kuesel, 1969; Yeh, 1974; St. John and
Zahrah, 1987). Честице тла се крећу у правцу простирања таласа изазивајући
наизменично збијање и развлачење (слика 1а). Сеизмички таласи настали услед
кретања честица у правцима управним на уздужну осу изазивају савијање тунелске
конструкције (слика 1b).[3]
1
Prof. dr Dragan Lukić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Eng. Subotica, Kozaračka 2a,
Subotica, Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: drlukic.lukic@gmail.com
2
Mila Svilar, PhD student, University of Novi Sad, Faculty of Civil Eng. Subotica, Kozaračka 2a, Subotica,
Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: mila.svilar@gmail.com
3
Prof. dr Aleksandar Prokić, dipl.inž. građ., University of Novi Sad, Faculty of Civil Eng. Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: ++381 24 554 300, e – mail: aprokic@EUnet.rs

а) b)
Слика 1 - Аксијална деформација и деформација закривљености дуж тунела
Figure 1 – Axial and curvature deformation along tunnel
2. ПРОЦЕНА АКСИЈАЛНЕ ДЕФОРМАЦИЈЕ И ДЕФОРНАЦИЈЕ

ЗАКРИВЉЕНОСТИ ДУЖ ТУНЕЛА
При анализи утицаја у тунелској конструкцији услед дејства земљотреса мора се

узети у обзир интеракција тунела и тла, при чему је кључни податак однос
крутости тунела и тла. Овај проблем се може решити поједностављеним решењем
или нумаричком анализом
Поједностављена решења могу се наћи у претходним студијама (SFBARTD,
1960; Kuribayashi, et al, 1974; and St. John, et al, 1987). У принципу, систем тунел-
тло је симулиран као еласична греда ослоњена на еласичном темељу, са теоријом
простирања таласа у бесконачној, хомогеној и изотропној средини [1].
У тунелу који је изложен аксијалним деформацијама и савијању, насталих при
простирању сеизмичких таласа, ће се јавити следеће пресечне силе:
 Аксијалне силе Q, услед аксијалне деформације
 Моменти савијања M и силе смицања V , услед савијања тунелске
конструкције

Слика 2 – Силе и моменти изазвани простирањем сеизмичких таласа у правцу

уздужне осе тунела
Figure 2 – Induced forces and moments caused by seismic waves propagating along
the longitudinal tunnel axis.
Уопштено, инерција тунела ја мала у односу на околно тло. Према томе могуће
је извршити анализу аксијалне деформације и деформације савијања као квази
статичку анализу.
Компјутерски програми за ову врсту нумеричког модела су: ADINA (1996),
ABAQUS (Hibbitt, Karlsson & Soreson, Inc., 1998), and SADSAP (Wilson, 1998).[3]
3. НУМЕРИЧКИ МОДЕЛ И МЕТОД ПРОРАЧУНА

У овој студији коришћен је програмски пакет ABAQUS. Abaqus 6.7 је
комерцијални MKE софтверски пакет и састављен је од низа инжењерских
програма заснованих на методи коначних елемената, и омогућава решавање
многих проблема.
3.1. Геометријске карактеристике нумеричког модела
На сликама 3 и 4 представљене су геометријске карактеристике и коначни

елементи модела. Дужина, ширина и висина модела су 350m, 63m и 63m, а дужина
тунела је 250m, (слика 5a). Спољни и унутрашљи пречник тунела је 7m, односно
6,4m, а дебљина облоге тунела износи 0,6m (слика 3c).

(а)
(b) (c)
Слика 3 - Геометријски модел: (а) 3D геометрија, (b) 2D геометрија,

(c) геометрија кружног тунела
Fиgure 3 - Geometrиcal model: (a) 3D geometry; (b) 2D geometry;
(c) geometry of the cиrcular tunnel
Слика 4 – 3D модел, мрежа коначних елемената

Figure 4 - 3D model, finite element mesh

Анализирана је линеарно еластична, хомогена и изотропна стенска маса.Тунел је

плитко положен, како би потреси услед земљотреса и деформације тунела биле
веће. Он се налази на дубини од 15m испод коте терена. Према томе узима се у
обзир тежина тла изнад тунела.
У нумеричкој анализи, лева и десна површина модела приказаног на слици 4 су
фиксне у Y и Z правцу, површине напред и назад су фиксне у X и Y правцу, доња
површина је фиксна у сва три правца, док је горња фиксна у X и Z правцу.
Услед дејства земљотреса долази до трења тунелске облоге и стене, које је у
прорачуну узето у обзир.
Од излазних параметара анализирана су померања тачке на средини тунела, при
чему су са U1, U2 и U3 означена померања у правцу глобалних оса X, Y и Z,
респективно. Поред померања анализиране су такође и деформацијске и напонске
величине у тунелској конструкцији.
У примеру је анализиран тунел који је изложен дејству земљотреса Frиulи који је
погодио Италију 1976, који делује у правцу X, Y и Z глобалне координатне осе.
Акцелограм земљотреса магнитуде 6.5, приказан на слици 5
Слика 5 - Акцелограм земљотреса Frиulи, Италija

Fиgure 5 – Frиulи earthquake accelerogram, Italy
Основни физичко-механички параметри стенске масе:

Young-ов модул еластичности E = 200 MN/m2
Poaisson-ов коефицијент  = 0.3
Угао унутрашњег трења стенске масе  = 38o
Кохезија c = 0,5MPa
Основне карактеристике бетонске облоге:
E=200 MN/m2
=0.3
=25 kN/m3

Тунел: дужина 100m, пречник 7.0m, дебљина тунелске облоге 60cm
3.2. Резултати нумеричке анализе
1. Дејство земљотреса у правцу X глобалне координате
Слика 6 – Напони и деформације тунела услед земљотреса у правцу X глобалне

координатне осе
Figure 6 - Stress and strain of the tunnel due to the earthquake in the X-axis of the global
coordinate
Слика 7 – Померања U1,U2 и U3 na sredиnи tunela usled zemljotresa u pravcu X

globalne koordиnatne ose
Figure 7 - Displacement of U1, U2 and U3 in the middle of the tunnel due to the
earthquake in the X-axis of the global coordinate
2. Дејство земљотреса у правцу Y глобалне координате

Слика 8 – Напони и деформације тунела услед земљотреса у правцу Y

глобалне координатне осе
Figure 8 - Stress and strain of the tunnel due to the earthquake in the direction
of Y-axis of the global coordinate
Слика 9 – Померања U1,U2 и U3 na sredиnи tunela usled zemljotresa u

pravcu Y globalne koordиnatne ose
Figure 9 - Displacement of U1, U2 and U3 in the middle of the tunnel due to
the earthquake in the direction of Y-axis of the global coordinate
3. Дејство земљотреса у правцу Z глобалне kоординате

Слика10 – Напони и деформације тунела услед земљотреса у правцу Z

Figure 10 - Stress and strain of the tunnel due to the earthquake in the Z
direction of the global coordinate axes
Слика 11 – Померања U1,U2 и U3 на средини тунела услед земљотреса у правцу Z

Figure 11 - Displacement of U1, U2 and U3 in the middle of the tunnel due to the
earthquake in the Z direction of the global coordinate axes
ЗАКЉУЧАК
Анализа тунела на сеизмичке утицаје представља веома сложен задатак, јер

обухвата неколико значајних аспеката као што су: динамика тла, интеракција тла и

конструкције, анализа земљотреса. Такође, тунелски објекти су од виталног

значаја у саобраћајној мрежи, и појава земљотреса поред тога што би довела до
губитка људских живота, изазвала би и тешка оштећења инфраструктуре, а што би
имало великих последица на нормализацију после земљотреса.
У овом раду је приказана анализа аксијалних деформација и напона у тунелској
конструкцији услед дејства земљотреса. Ова анализа представља допринос
истраживању тунела на дејство земљотреса, посебно због чињенице да пројектни
принципи за тунелске објекте још увек нису уврштени у Еврокод 8 (ЕН 1998-5,
2003). Због ограничења обима рада дати су само поједини резултати анализе.
Аутори рада захваљују се на подршци Министарства просвете, науке и

технолошког развоја Републике Србије у оквиру научно–истраживачких пројеката
ТР36028 и ТР36043.
[1] Wang, J.N.: Seismic Design of Tunnels: A Simple State-of-the-Art Design

Approach. 1993.,New York, N.Y.: Parsons Brinckerhoff Quade & Douglas, Inc.,
Monograph 7.
[2] Hashash, Youssef M.A. et al.: Seismic design and analysis of underground
structures, Tunnelling and Underground Space Technology, 2001. 16(2001), pp.
247-293
[3] Federal Highway Administration (FHWA): Seismic Retrofitting Manual for
Highway Structures: Part 2 – Retaining Structures, Slopes, Tunnels, Culverts, and
Roadways, 2004
[4] Hashash, Youssef M.A. et al.: Ovaling deformations of circular tunnels under
seismic loading, an update on seismic design and analysis of underground
Tunnelling and Underground Space Technology,2005.,20 (2005) 435–441
[5] ABAQUS: Finite Element Program, from Hibbit, Karlson & Sorensen, Inc. 1080
Main Street, Pawtucket, RI, USA. 2005.
[6] ABAQUS: Theory manual.version 6.7. Dassault systems, 2007.
[7] Brady, B.H.G., Brown, E.T.: Rock Mechanics for Underground Mining, 3rd
ed. Kluwer Academy Publishers, Dordrecht, The Netherlands, 2004.
TUNNEL DEFORMATION AS A RESULT TO

LONGITUDINAL DIRECTION OF EARTHQUAKE
Summary: This paper presents the impact of earthquake on circular tunnel tube in the
longitudinal direction. In the first part of the data is to assess the axial deformation and

deformation along the curvature of the tunnel. Numerical analysis of impact was based
on the assumption that it is a shallow circular tunnel in a homogeneous and isotropic
rock mass. This paper presents an example calculation of earthquake in the longitudinal
direction of the circular tunnel, taking a concrete example of earthquake magnitude 6.5
(Friuli, Italy). For the calculation used software package ABAQUS.
Keywords: Circular tunnel, axial deformation, earthquake, rock mass, a software
package

GROUND SURFACE SETTLEMENT INDUCED BY

TWIN TUNNELLING
Еlefterija Zlatanović1
Dragan Lukić2 UDK: 624.191.1
Summary: Ever increasing population of large cities, density of transportation, and
need for storage capacity have led, inevitably, to an increased use of underground
facilities. Tunnels in urban environment are often located at small depths underneath
densely populated areas, in a soil or soft rock, and their construction may affect existing
structures at the surface. Therefore, a reliable prediction and control of ground surface
settlements are important tasks when designing an urban tunnel (in particular two
closely spaced tunnels). This paper presents the analysis of ground settlements induced
by a construction of twin tunnels.
Keywords: Тwin tunnels, soil, settlements, important aspects of analysis
1. INTRODUCTION
The rising population in urban areas comes with an associated demand for increased
public transportation. Due to the lack of surface space, an often utilised solution is to
construct rapid transit systems with tunnels. Any subsurface construction will generate
ground movements, such as ground settlements and latteral movements, which have the
potential to cause damage to existing surface and underground structures. An
urbanisation and congested cities have imposed the need for accurate predictions of
tunnelling-induced ground settlements, and have produced many publications (e.g.,
Peck, 1969; Cording & Hansmire, 1975; Clough & Schmidt, 1981; O’Reilly & New,
1982; Attewell & Yates, 1984; Cording, 1991; Mair et al., 1993, and Mair & Taylor,
1997) [8]. However, these empirical-based prediction methods are limited to the case of
a single tunnel. Gauss curve is typical for surface settlement profile induced by a single
tunnel. Yet, this curve cannot give either subsurface movement or stress distribution.
Generally, rapid transport systems comprise of a pair of tunnels constructed in a close
proximity, also known as twin-tunnel structures. A number of case studies has shown a
significant difference in ground settlements due to a construction of twin tunnels (e.g.,
Cooper et al., 2002; Cording & Hansmire, 1975, and Nyren, 1998) [3]. Furthermore, a
1
Assistant Elefterija Zlatanović, grad. Civ. Eng., University of Niš, Faculty of Civil Engineering and
Architecture, Aleksandra Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: +381 18 588 200, e-mail: elefterija2006@yahoo.com
2
Prof. dr Dragan Lukić, grad. Civ. Eng., University of Novi Sad, Faculty of Civil Engineering of Subotica,
Kozaračka 2a, Subotica, Serbia, tel: +381 24 554 300, e-mail: drlukic.lukic@gmail.com

series of plane strain centrifuge tests was carried out in order to investigate twin-
tunnelling-induced ground settlements in overconsolidated clay. The results of these
tests are related to the prediction of ground movements in the plane perpendicular to
advancing tunnels, and the significant remarks of the researches are as follows:
1. Single-tunnelling-induced surface and subsurface settlement troughs are well
represented by Gaussian distributions, however, the twin-tunnelling predictions can be
improved by modifying the settlements solely due to the second tunnel construction.
2. The magnitude of volume loss induced by the newly-built tunnel structure is increased
due to the presence of the first tunnel. This effect could be decreased by larger spacings
between the tunnels.
3. Ground settlements induced by a construction of the second tunnel can be predicted
using equations by Peck (1969) [9], O’Reilly & New (1982), and Mair et al. (1993), but
with some modifications [8]. The surface and subsurface settlement distributions
towards the existing tunnel were observed to be wider than that for the case of a single
tunnel.
These were further investigated by numerical studies, which have confirmed the
aforementioned observations (e.g., Addenbrooke & Potts, 2001, and Hunt, 2005) [1, 5].
Numerical analyses that used isotropic linear elastic – perfectly plastic soil models have
resulted in somewhat wider surface settlement troughs than that observed by the
Gaussian distribution (Mair et al., 1981) [6]. Predictions have been improved by using
non-linear elastic – perfectly plastic models, which have resulted in deeper and wider
settlement trough predictions that compare more favourably with field observations.
The layout of twin tunnels can have a number of different configurations such as
horizontal, vertical, or inclined alignment (Figure 1). During the construction of each
line, two tunnels can be constructed within a relatively short time and in a reasonably
close proximity (up to 3D, where D stands for a tunnel diameter) [1, 4].
a) Tunnels with horizontal alignment b)Tunnels with vertical alignment

(stacked or piggy back) (side-by-side)
c) Tunnels with inclined alignment (offset)

Figure 1. Idealization of three possible twin-tunnel configurations in the y-z plane

2. SINGLE-TUNNELLING-INDUCED GROUND MOVEMENTS
Many useful insights into bored tunnelling-induced ground movements in clayey soil
deposits can be gained from investigations that are assumed to be “greenfield”, as
illustrated in Figure 2 after Attewell & Yeates (1984) [2].
Figure 2. Settlement above an advancing tunnel heading (Attewell & Yeates, 1984) [2]
The knowledge on ground deformations bellow a ground surface is derived

from surface settlement data. The Gaussian settlement trough shape can be
observed throughout the overburden depth (Mair et al,. 1993). In the mentioned
study, data from case studies and centrifuge experiments have been analysed,
and the results have shown that settlement troughs tends to be narrower with
depth, but similar in shape, as it could be seen in Figure 3. This figure
essentially shows the distribution of i (the distance from the tunnel centre-line
to the inflexion of the trough) throughout the overburden depth, and it could be
observed that the distribution is linear. Consequently, the corresponding
assumptionis that the tangent of these settlements has a point of vector focus on
the tunnel centre-line.
A tunnel construction in clay is often considered as an undrained event, and therefore, it
is assumed that, per unit length of a settlement trough, the volume loss remains
unchanged within subsurface regions. Under this assumption, the ratio of surface to
subsurface values of i with depth is inversely-proportional to the ratio of subsurface
maximum settlement to surface maximum settlement (Figure 3). The maximum
settlement at the tunnel crown should therefore be greater than the maximum settlement
at the surface. However, the linear distribution of i throughout the depth is not
appropriate at the distance of 0.5D from the tunnel crown. Lo et al. (1984) [5] reviewed
several case studies and suggested a different linear distribution of i throughout the

depth. In most cases, the value of 0.33 was the most suitable for the ratio of surface
maximum settlement to subsurface maximum settlement.
Figure 3. Distribution of settlement troughs throughout the depth [5]
3. TWIN-TUNNELLING-INDUCED GROUND MOVEMENTS
In this section a number of methods for the prediction of soil movements induced by
twin bored tunnelling is outlined. A relative small body of the literature is dealing with
the behaviour of twin tunnels and their interaction, and consequently, only few
prediction methods have been developed. The complexity of any of these prediction
methods is further increased by the almost infinite number of possible configurations of
twin tunnels. Under the assumption that the tunnels are parallel, it could be stated that,
generally, there are three possible twin tunnel configurations. Two-dimensional
idealisations are shown in Figure 1. It could be seen that among these three variations, a
side-by-side configuration (Figure 1(a)) refers to twin tunnels being constructed at the
same horizontal axis depth. A stacked/piggy back configuration (Figure 1(b)) stands for
the case of the second tunnel being constructed directly above or below the first one. An
offset (Figure 1(c)) could be described as the middle case of the side-by-side and stacked
configurations.
The Superposition Method is a simplified approach for predicting surface settlements
above any twin-tunnel configuration. According to this simplified method, a tunnelling-
induced ground settlement curve positioned over the centre-line of each tunnel is
obtained, ignoring any influence from the other tunnel. The summation of these two
overlapping curves describes the total settlement. This is illustrated in Figure 4 that
shows the superposition of two individual tunnelling-induced ground settlement curves,
with regard to the case of 4m-diameter twin-tunnel structures. The settlement troughs are
calculated for tunnels with 3% volume loss in a clayey soil deposit with an overburden
cover of 8m. O’Reilly & New (1982) provided a formula for evaluation of twin-
tunnelling-induced ground settlements by superposition:
  xA2   ( x  d ) 2 
S v  S max exp  2   exp A 2  (1)
  2i   2i 

where d is the horizontal distance between two tunnels’ centre-lines, and xA is the lateral
distance from the centre-line of the first bored tunnel.
The expression presented above assumes that the tunnels are parallel and they have the
same tunnel diameter, volume loss, and settlement trough width. Moreover, it is possible
to take into account different depths of twin tunnels and tunnelling-induced trough
widths by expansion of the expression. However, this expression due to the priciple of
superposition implicitly ignores any interaction between the tunnels.
Figure 4. Example of the Superposition Method used to predict the surface settlement
induced by 4m-diameter twin tunnels with an overburden cover of 8m
Recently, with an aim to predict twin-tunnelling-induced ground movements, several

numerical studies have been undertaken using the finite element based simulation
platforms, under plane-strain (2D) conditions, considering an undrained clayey soil
deposit [4, 5, 10].
4. CONCLUSIONS
The prediction of tunnelling-induced ground movements during excavation of twin

tunnels could be carried out using various methods, including empirical methods derived
from field observations and centrifuge modelling, or numerical and analytical methods.
Empirical method assumes a distribution of ground movements with some coefficients.
These coefficients are determined through fitting field or centrifuge observations. Gauss
curve is typical for surface settlement profile induced by a single tunnel; however, it
cannot give either subsurface movement or stress distribution. Analytical expressions for
twin-tunnelling-induced surface and subsurface settlements are based on simplified
methodologies that use the principle of superposition of two individual tunnelling-
induced ground settlement curves. This approach ignores any interaction between two
closely spaced tuunels. Analytical solutions on tunnelling-induced movements are
useful, however, they cannot accommodate all important factors such as complex soil

stress–strain behaviour, construction details, and geological conditions. In recent years,

numerical simulation of shallow tunnelling has made a great progress. Numerical
methods can include as many factors as possible, and they could reflect both subsurface
movements and the interaction effects between two closely spaced tunnels. In addition,
they could be conducted for different values of the tunnel spacing ratios, for various
tunnel configurations, as well as for different cases of twin tunnelling – simultaneous
excavation of a pair of tunnels, or excavation of a new tunnel close to an existing one.
ACKNOWLEDGEMENT
The authors gratefully acknowledge the support of the Ministry of Education, Science,
and Technological Development of the Republic of Serbia in the scope of the scientific–
research projects TR36028 (2011–2014) and TR36043 (2011–2014).
REFERENCES
[1] Addenbrooke, T. and Potts, D. M.: Twin tunnel interaction - surface and subsurface
effects. International Journal of Geomechanics, 2001, Vol. 1, pp. 249-271.
[2] Attewell, P. B. and Yeates, J.: Ground movements and their effects on structures.
Blackie and Son Ltd, Attewell, P. B. and Taylor, R. K., 1984.
[3] Cooper, M. L., Chapman, D. N. and Rogers, C. D. F.: Prediction of settlement in
existing tunnel caused by the second of twin tunnels. Transportation Research
Record 1814, 2002, Paper No. 2-2729, pp. 103-112.
[4] Hage Chehade, F. and Shahrour, I.: Numerical analysis of the interaction between
twin tunnels: Influence of the relative position and construction procedure.
Tunneling and Underground Space Technology 23, 2008, pp. 210-214.
[5] Hunt, D. V. L.: Predicting the ground movements above twin tunnels constructed in
London Clay. Ph.D. Thesis, University of Birmingham, 2005.
[6] Mair, R. J., Gunn, M. J. and O'Reilly, M. P.: Centrifugal testing of model tunnels in
soft clay. Proceedings of the 10th International Conference on Soil Mechanics and
Foundation Engineering, 1981, Vol. 1, pp. 323-328.
[7] Mair, R. J.: Centrifugal Modelling of Tunnel Construction in Soft Clay. Ph.D.
Thesis, Cambridge University, 1979.
[8] Mair, R. J. and Taylor, R. N.: Bored tunnelling in the urban environment.
Proceedings of the 14th International Conference on Soil Mechanics and
Foundation Engineering, 1997, Vol. 4, pp. 2353-2385.
[9] Peck, R. B.: Deep excavation and tunnelling in soft ground. Proceedings of the 7th
International Conference on Soil Mechanics and Foundation Engineering, 1969,
Mexico City, Vol. 3, pp.225-290.
[10] Wu, B. R., Chiou, S. Y., Lee, C. J. and Chen, H. T.: Soil movements around parallel
tunnels in soft ground. Proceedings of the International Conference Centrifuge ‘98,
1998, Vol. 1, pp. 739-744.

СЛЕГАЊЕ ПОВРШИНЕ ТЕРЕНА УСЛЕД

ИЗГРАДЊЕ ДВОЈНИХ ТУНЕЛА
Резиме: Тенденција сталног пораста популације великих градова, густина
саобраћаја и потреба за складишним капацитетима довели су несумњиво до
повећаног искоришћења подземног простора. У градовима се тунели најчешће
налазе на малој дубини испод густо насељених зона, у тлу или мекој стени, и
њихова изградња може имати веома неповољне ефекте на постојеће објекте.
Због тога је од изузетног значаја да се при пројектовању тунела (посебно двојних
тунела) адекватно предвиде и контролишу слегања која су резултат њихове
изградње. У раду се приказује анализа слегања терена услед изградње два
паралелна блиска тунела.
Кључне речи: Двојни тунели, тло, слегање, важни аспекти анализе


ГЕОТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ИЗГРАДЊЕ

САОБРАЋАЈНИЦЕ АУТО ПУТА КОРИДОР Vc НА
ПОДДИОНИЦИ КАРУШЕ - УСОРА
Неђо Ђурић1 УДК: 625.7/.8:624.13
Резиме: Коридор Vc као најзначајнији коридор у склопу мреже ауто путева у
Републици Српској и Босни и Херцеговини, пролази кроз терене различиите
геолошке грађе. Траса на поддионици Каруше – Усора је доста сложена у
геолошком смислу, али неповољна са аспекта продсторног распореда постојећих
стамбених објеката. Због тога је траса неколико пута мијењана, након чега је
прихваћено рјешење које је и једино могуће. Изабарна траса ауто пута се налази
дјелимично на падинском дијелу, а већим дијелом у насипу. На траси се налазе
једна чворна петља и неколико мостива, што је захтијевало детаљније
истраживање терена, које је највећим дијелом и урађено. За трасу аутопута и
мостове дати су приједлози услова изградње, као и санационе мјере, неопходне за
њихову сигурнију изградњу и експлоатацију.
Кључне ријечи: Ауто пут, истраживање терена, карактеристике терена, траса,
објекти на траси
1. UVOD
Trasa auto puta koridor Vc na poddionici Karuše Usora se nalazi na dionici Johovac –
Doboj Jug. Kao najsloženija podionica, njena trasa je utvrđena nakon nekoliko
predloženih varijanti.
Složenost geološke građe terena, kao i naseljenost prostora, otežavali su izbor trase.
Nakon utvrđene trase i položaja objekata na trasi urađena su istraživanja terena u cilju
definisanja geoloških i ostalih karakteristika terena, neophodnih za projektovanje.
Ranija istraživanja terena, prvenstveno za izradu osnovne geološke i inženjersko
geološke karte, dala su dovoljno podataka, da bi se istražni radovi odredili na
optimalnim mjestima, odnosno mjestime gdje potrebno detaljnije definisati građu terena
po dubini.
Obim istražnih radova je zadovoljavajući u dijelu poznavanja geološke građe, ali
nedovoljan i za geostatičke proračune posebno za mostove, obzirom da se nije poznavao
tačan položaj svih mostova i njihovih stubnih mjesta.
1
Проф. др Неђо Ђурић, Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а,
Србија. E-mail. nedjo@tehnicki-institut.com

2. PROVEDENA ISTRAŽIVANJA I ISPITIVANJA TERENA

Provedena terenska istraživanja pored kartiranja terena, obuhvatila su istražno bušenje,
raskope, i terenske opite penetracije [1,2]. Na istražnim bušotinama urađeni su opiti
SPT-a, presiometarska ispitivanja, uzeti uzorci za laboratorijska ispitivanja, te na
pojedinim bušotinama ugrađeni piezometri za osmatranje režima podzemnih voda.
Pregled izvedenih istraživanja i ispitivanja dat je u tabeli 1.
Tabela br. 1. Pregled planiranih i izvedenih terenskih istraživaja
Terenski istražni radovi
Objekti Dubina Ukupno
N0 Opis radova oznake Plan. Urađ. (m) (m)
Inženjerskogeol. i
Poddionica
1.1. hidrogeol. kartiranje 0,65 1,004
Karuše - Usora
terena, M 1: 5.000
Istražne most BB 8 8 135,4
1.2. bušotine trasa BR 6 4 34,5 169,9
1.3. SPT opit 75 80
Uzimanje poremećeni 34 5
1.4. uzoraka neporemećeni 11 35
Determ. i fotogr. bušotine 14 12
1.5.
jezgre i raskopa raskopi
Ugradnja bušot. BB
1.6. piezometara bušot. BR 5 4 34,5
1.7. Br. merenja NPV BR 6 4
1.8. Raskopi TP 9 6 17,6 17,6
Dinamička bušot. BR 10 4
1.9. penetracija DPM raskop TR 6 6 91 91
2.0. Presiometar BB 8 8
Laboratorijska ispitivanja
N0 Vrste Pl. Ur. Uk. Standard
Klasifikacioni opiti 14 27 27
Prirodna vlažnost W, Specifična težina γs, Zapreminska težina
2.1. w, Suva zapreminska težina d, Poroznost n, Koeficijent
poroznosti e, Granica tečenja Wl, Granica plastičnosti Wp, 27
x 324
Index konzistencije Ic, Index konzistencije Ic, AC klasifikacija,
Stepen neravnomjernosti U 12
Otpornost na smicanje 6 11 11 Eurocode 7
2.2. Kohezija, c 11 ASTM, BS,
JUS
2.3. Ugao unutrašnjeg trenja, o 11
Edometarska ispitivanja 8 27 27
2.4. Modul stišljivosti, Ms 27
Masa uzorka i pritisna čvrstoća 45 41
2.5. Monoaksijalna čvrstoća, p 41
2.6. Čvrstoća PLT 2
2.7. Proctor test (CBR) 8 8 8

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TERENA
Na osnovu izvedenih istražnih radova i laboratorijskih ispitivanja, uspostavljen je model

građe terena, što je ključno za izbor mjerodavnih karakteristika, odnosno metoda
temeljenja mostova i rješavanja geotehničkih problema na trasi.
Posmatrano od površine terena, izdvojeni su sljedeće geološke sredine, odnosno
horizonti:
 Horizont 1:
o Nasip (n), koji se sastoji od zaglinjene drobine, tucanika, šljunka i
pijeska, mjestimično zastupnjen duž rijeke Usore i na postojećim
putevima, bez većeg značaja za uslove izgradnje autoputa
 Horizonti 2 i 3:
o Površinski pokrivači, koji su u riječnoj dolini predstavljeni aluvijalnim
materijalima u faciji povodnja, a sastoje se od:
 horizont 2, od aluvijalno plavnih sedimenata (al, p) koje čine
prašinaste gline, prašine i muljevito-glinoviti pijesak
 horizont 3, od aluvijalnih sedimenata šljunka i pijeska koji je
mjestimično zaglinjen (al)
 Horizont 4:
o Padinski pokrivač, nalazi se sa lijeve strane Usore, predstavljen
eluvijalno-deluvijalnom prašinasto-pjeskovitom glinom i sitnozrnom
glinovitom drobinom (el-dl)
 Horizonti 5 i 6:
o Geološki supstrat, razvijen u faciji pelitoalevrolita, alevrolita, pješčara,
glinaca i laporaca (J), te ograničeno krečnjaka (T21). U serijama
supstrata smjenjuju se slabiji i čvršći materijali, gdje stijenska masa
osnove terena duž trase pripada kategoriji "slabih" stijena, odnosno, to
su materijali koji su na preelazu između koherentnih materijala i
čvrstih stijena. Zbog takvih odnosa unutar geološkog supstrata
izdvojena su tri horizonta i to:
 horizont 5, raslabljeni supstrat koji po litološkim
karakteristikama predstavlja prelaz ka supstratu, a prema
geomehaničkim svojstvima približno odgovara "slabim"
stijenama
 horizont 6, čini supstrat sastavljen od "slabih" i "čvrstih"
stijena, različitih po litološkom sastavu i geotehničkim
svojstvima unutar kojega su kao subhorizont 6a izdvojeni
klastični, a kao subhorizont 6b karbonatni krečnjački
sedimenti, slika 1.
Detaljnijim rasčlanjivanjem izdvojenih horizonata prema veličini i čvrtoći veze
mineralnih zrna, isti su razvrstani na glinovito prašinaste slabovezane sedimente,
šljunkovito pjeskovite nevezane sedimente i sedimente sa jače vezanim mineralnim
zrnima koji čine supstrat terena. Za sve izdvojene horizonte i varijetete različitih
materijala pokrivača i supstrata, pri geotehničkim proračunima usvojeni su parametri sa
slijedećim mjerodavnim vrijednostima.

Horizont 2, glinovito-pjeskovito-prašinasti sedimenti

 tekstura: bezredna
 veličina zrna: 0,002 do 2,0 mm
 ugao unutrašnjeg trenja  = 230
 kohezija c = 5 KN/m2,
 zapreminska težina  = 20 KN/m3
 broj udaraca SPT N = 10
 modul stišljivosti MV = 8 MPa
 CBR ≈5%
 vodopropusni materijali kf = 1x10-2 - 1x10-3 m/s
 GN 200 I - II kategorija
0,00 m Površina terena

Horizont 1, nasip n
Horizont 2,
,
glinovito-pjeskovito-prašinasti sedimenti= 20 kN/m3, c = 5 KN/m2 , = 230 , MV = 8 MPa al, p
Horizont 3,
šljunakoviti i pjesakoviti sedimenti,
3 2 0
= 20 kN/m , c = 0 KN/m , = 35 , MV = 40 MPa al
Horizonta 4,
3 2 0
glinovita drobina,  = 20 kN/m , c = 13 KN/m ,  = 14 , MV = 8 MPa
el-dl
Horizont 5,
3 2 0
raslabljeni supstrat,= 20 kN/m , c = 10 KN/m , = 20 , M
V ,
= 25-40 Mpa ß = 0,2-0,3 MPa J
Horizont 6a,
supstrat slabih stijena,= 20 kN/m3 , c = 20 KN/m2  0
, = 28 ,M = 80-100 MPa ß = 0,3-0,4 MPa T2 1
V
Horizont 6b, T21

3 0
13,0 m krečnjački supstrat, = 22 kN/m , c = 100 MPa,  = 40 , MV = 1000 MPa ß = 200 MPa
0,5-1,2 m
Slika 1. Shematski presjek terena sa izdvojenim geološkim sredinama – horizontima

Horizont 3, šljunakoviti i pjesakoviti sedimenti
 tekstura: bez izražene slojevitosti, bezredna
 ugao unutrašnjeg trenja  = 35o
 kohezija c = 0 kN/m2
 zapreminska težina  = 20 kN/m3
 CBR >5%
 vodopropusni materijali kf = 1x10-2 m/s
 GN 200 II kategorija
Horizonta 4, glinovita drobina

 tekstura: bez izražene slojevitosti


 CBR 2-3%
 vodonepropusni materijali kf = 1x10-4 - 1x10-5 m/s
 GN 200 II kategorija
Horizont 5, raslabljeni supstrat

 tekstura: bez izražene slojevitosti,
 broj udaraca SPT N = 42 udaraca
 modul stišljivosti Mv = 25-40 MPa
 monoaksijalna čvrstoća na pritisak  = 0,2-0,3 MPa
 koeficijent raekcije tla k = 20.000 kN/m3
 vodonepropusni materijali kf = 1x10-5 m/s
 GN 200 III - IV kategorija
Horizont 6a, supstrat slabih stijena

 tekstura: preovlađujuće tankoslojevita
 modul stišljivosti MV = 80-100 MPa
 monoaksijalna čvrstoća na pritisak  = 0,3-0,4 MPa
 koeficijent raekcije tla k = 50.000 kN/m3
 vodonepropusni materijali kf = 1x10-6 m/s
 GN 200 IV - V kategorija
Horizont 6b, krečnjački supstrat

 tekstura: bankovita do pseudomasivna
 kohezija: c = 100 MPa
 ugao unutrašnjeg trenja: φ = 400
 zapreminska težina:  = 22 kN/m3
 modul stišljivosti: MV = 1000 MPa
 monoaksijalna čvrstoća na pritisak:  = 200 MPa
 vodopropusni materijali kf = 1x10-2 - 1x10-3 m/s
 GN 200 IV - V kategorija

4. GEOTEHNIČKE PREPORUKE USLOVA ZA IZGRADNJU TRASE

I OBJEKATA NA TRASI
Kao podloga za izradu Idejnog projekta date su preporuke geotehničkih uslova izgradnje
trase i objekata duž poddionice Usora – Karuše. Za izdvojene karakteristčine dijelove
trase dati su prijedlozi stabilizacionih mjera, a za objekate na trasi dati su prijedlozi
načina temeljenja [3,4,5,6,7,8].
Trasa je položena djelimično na padinskom dijelu, a većim dijelom u nasipu. Na
padinskom dijelu predložene su sljedeće snacione mjere:
 skidanje i zamjena površinskih humusnih materijala do dubine od 1,2 m
 predvidjeti kanal za odvodnju površinskih voda sa brdske strane
 predvidjeti drenažnu zavjesu ispod kanala sa brdske strane, uz nožicu nasipa,
dubine minimalno 4,5 m
 na strmim dijelovima osigurati nožicu nasipa kameno-drenažnom bermom izvesti
drenažne rovove u depresijama i uvesti ih u drenažnu zavjesu
Analize stabilnosti urađene su prema mjerodavnim karakteristikama, odnosno
vrijednostima c,  i  parametara datih za materijale pokrivača na padinama, odnosno
horizonta 4.
Na dijelu trase postavljene u nasipu, obzirom na karakteristike sedimenata pojedinih
horizonata, preporčuju se sljedeće sanacione mjere:
 skidanje i zamjena sedimenata površinskog pokrivača
 predvidjeti kanal za površinsku vodu sa brdske strane
 osigurati nožicu nasipa sa kameno-drenažnom bermom u zoni koja će biti u
doticaju sa rijekom.
Na trasi se nalazi jedna petlja i pet (5) mostova. Obzirom da se u ovoj fazi nisu znale
precizne lokacije navedenih objekata, kao ni broj stubnih mjesta, to su način temeljenja i
osnovne karakteristike sedimenata date samo za neke mostove.
Most Tešanjka 2, dužine 214,8 m sastoji se od dva obalna i šest riječnih stubova na
svakoj traci. Ispod svake trake predviđaju se po dva stuba u koritu rijeke.
Desna obala
 temeljenje izvršiti na šipovima
 pojava raslabljenog supstrata je na 9,8 m
 pojava supstrata je na 13,8 m od površine terena
Lijeva obala
 temeljenje stupova obaviti direktno na krečnjacima
 dubina temeljenja je 3,2 m + 1,0 = 4,2 m od površine terena
Most Tešanjka 1, dužine 214,8 m sa dva obalna i šest stubova u rijeci na svakoj traci.
Ispod svake trake po tri stuba u koritu rijeke.
Obalni pojas
 temeljenje mosta na obalama izvesti na šipovima.
 supstrat leži na dubini od 6,0 m od površine terena
Korito rijeke

 za temeljenje u koritu rijeke za sada se ne mogu dati pouzdani prijedlozi za

temeljenje, jer u zoni korita nije izvedena ni jedna istražna bušotina.
Most Usora 3, dužine 600 m, karakteriše geotehničke karakteristike za "slabi" i "čvrsti"

geološki supstrat – serija alevrolita, pelitoalevrolita i glinaca.
Temelji izvan korita rijeke
 temeljenje mosta na obalama, odnosno izvan korita rijeke izvesti na šipovima
 pojava supstrata je na 6,0 m od površine terena
Korito rijeke
 u koritu rijeke se za sada ne mogu dati pouzdani prijedlozi za temeljenje, jer nije
izvedena ni jedna istražna bušotina
5. ZAKLJUČAK
Na trasi auto puta koridor Vc na poddionici Karuše – Usora provedena su istraživanja

terena u zadovoljavajućoj mjeri za definisanje geoloških i geotehničkih karakteristika
terena. Ipak na pojedinim dijelovima terena gdje će se nalaziti petlja i mostovi treba
provesti dodatna istarživanja.
Trasa koja je položena djelimično na padinskom dijelu, a većim dijelom u nasipu
zahtijeva određene sanacione mjere koje prvenstveno obuhvataju zamjenu površinskog
humusnog materijala, izradu kanala za odvodnjavanje površinskih voda, drenažne
zavjese ispod ispod kanala sa brdske strane i uz nožicu nasipa, a na strmim dijelovima da
osigura nožicu nasipa kameno-drenažnom bermom.
Za mostove gdje nivo istraživanja terena zadovoljavajući, odnosno utvrđeno da se
supstrat terena nalazi na većim dubinama, predloženo je temeljenje na šipovima.
LITERATURA
1 Grupa autora. Izvještaj o provedenim istraživanjima i ispitivanjima terena na trasi

auto puta koridor Vc, Rijeka Sava – Doboj, lot 3, nivo idejnog projekta. Knjiga 3.
FSD Tehničkog instituta Bijeljina. 2009.
[2] Grupa autora. Program inženjerskogeoloških, hidrogeoloških i geotehničkih
istražnih radova za trasu autoputa koridor Vc, Doboj Jug. IPSA Sarajevo. Fond
stručnih dokumenata IPSA Sarajevo, Tehnički institut Bijeljina. 2011.
[3] Đurić, N. Hidrogeološka i inženjerskogeološka istraživanja. Građevinski fakultet
Subotica, Tehnički institut Bijeljina. 2011.
4 Ćorić, S. Geostatički proračuni, treće izdanje. Beograd. Rudarsko-geološki fakultet
Beograd. 2008.
[5] Maksimović, M. Mehanika tla, II izdanje. Građevinska knjiga. Beograd, 2005.
6 Bowles, J. Fondation analysis and desing. Exoloration, sampling and in situ soil
measurements. Fifth edition. McGraw Hill Higher Education. 1997.

7 Eurocode 7. Geotechnical desing – Part 2: Desing assisted by laboratory testing,

and Part 3: Desing assisted by fieldtesting. European Commitete for standarization.
Brussels. 1997.
8 Direkcija Cesta Federacije BiH, Direkcija za puteve Republike Srpske. Smjernice
za projektovanje, gradjenje, održavanje i nadzor na putevima. Knjiga I, Dio 1,
Poglavlje 2: Inženjerskogeološka i geotehnička istraživanja i ispitivanja. Sarajevo,
Banja Luka. 2005.
GEOTECHNICAL CONDITIONS CONSTRUCTION OF

ROADS HIGHWAY CORRIDOR Vc ON SUBSECTION
KARUŠE – USORA
Summary: Corridor as the most important corridor within the roads networks in the
Republic of Srpska and Bosnia and Herzegovina, going through different terrain
geological structure. The route of to subsection Karuše - Usora is quite complex in
geological terms, but unfavorable in terms of spatial arrangement of existing housing
facilities. Therefore, the route of been changed several times, after which the solution to
is adopted and that the only possible. Selected route of the highway is located on the
slopes of partly and mainly in the embankment. The section contains one node space and
several bridge structures, which required a more detailed study of the terrain, which is
largely been done. For route and highway bridges are given suggestions of construction
conditions, as well as remedial measures necessary for their safe construction and
operation.
Keywords: Highway, exploring the terrain, characteristics of the terrain, route,
buildings along the route of

МОДУЛ РЕАКЦИЈЕ ТЛА ЗА ПРОРАЧУН

ХОРИЗОНТАЛНО ОПТЕРЕЋЕНОГ ШИПА
Петар Сантрач1
Жељко Бајић2 УДК: 624.154:624.024.1
Резиме: При димензионисању шипова који су доминантно оптерећени
хоризонталним силама (марине, пристаништа, обални зидови, дубоки ископи),
осим прорачуна по методи граничног стања носивости (ULS - према Eurocode),
потребно је извршити и прорачун померања (SLS). Основни проблем код
прорачуна померања је утврђивање параметара деформабилности тла, поготово
када се ради о алувијалним седиментима (пескови, меке глине и сл.). У раду је
приказан поступак прорачуна хоризонталних модула реакције тла дуж омотача
шипа у песковима, на основу резултата опита статичке (CPT) или стандардне
пенетрације (SPT). Прорачун хоризонталних померања се због хетерогености
слоја по правилу врши нумерички, користећи методу коначних разлика или
коначних елемената.
Кључне речи: Хоризонтално оптерен шип, хоризонтални модул реакције тла
1. UVOD
Pri dimenzionisanju temelja koji su opterećeni horizontalnom silom, merodavni

kriterijum je uglavnom veličina horizontalnog pomeranja glave šipa/šipova. Ukoliko su
pomeranja u dozvoljenim granicama, sigurnost u odnosu na graničnu silu protiv loma tla
je gotovo uvek zadovoljena. Da bi se formirao računski model, pored opterećenja i
geometrije, potrebne su materijalne karakteristike konstrukcije (beton, čelik i drvo) i
temeljnog tla. Tačnost rezultata proračuna, pored računskog modela, uglavnom je
funkcija pouzdanosti ulaznih podataka, među kojima je uvek najveći problem
pouzdanost parametara tla.
Autori su pri radu na praktičnim problemima vezanim za temeljenje na šipovima,

koristili različite proračunske modele i različite metode za određivanja mehaničkih
parametara tla, pre svega parametara deformabilnosti. Za proračun temelja na šipovima,
postojeće metode se generalno mogu svrstati u dve grupe: metode zasnovane na modulu
reakcije tla i metode zasnovane na teoriji elastičnog kontinuuma. Prilikom primene na
1
Проф др Петар Сантрач, дипл.грађ.инж., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: +381 24 554 300, email: santrac@gf.uns.ac.rs
2
Жељко Бајић, дипл.грађ.инж., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка
2а, Суботица, Србија, тел: +381 24 554 300,

praktične probleme, zbog složenosti, rešenja se uglavnom mogu dobiti samo primenom
približnih, numeričkih postupaka, kao što su metoda konačnih razlika ili konačnih
elemenata.
U predmetnom radu je prikazan model zasnovan na modulu reakcije tla, a proračun je

izvršen numerički, metodom konačnih razlika. Opisani postupak je i praktično primenjen
pri dimenzionisanju šipova za proširenje marine u Senti i šipova za objekat Ženski štrand
na jezeru Palić. Parametri deformabilnosti slojeva tla su korelisani sa rezultatima opita
statičke penetracije (CPT). Verifikacija postupka je izvršena na osnovu dokumentovanih
primera horizontalnog probnog opterećenja šipova, publikovanih u literaturi.
2. PARAMETAR DEFORMABILNOSTI TLA
Model zasnovan na modulu reakcije tla, koji je originalno predložen od strane Winkler-
a, 1867, karakteriše tlo kao seriju međusobno nepovezanih linearno-elastičnih opruga,
zbog čega su deformacije samo na mestu gde postoji opterećenje. Očigledan nedostatak
ovog modela je odsustvo kontinuiteta, a realno tlo se do određene mere može smatrati
kontinualnom sredinom, u kojoj se uticaj opterećenja širi obrnuto proporcionalno nekom
stepenu odstojanja. Drugi nedostatak modela je zavisnost modula reakcije tla od oblika i
dimenzija opterećene površine. Sa teorijskog stanovišta, model elastičnog kontinuuma
bolje opisuje ponašanje tla zbog kontinualne prirode tla. Međutim, uprkos pomenutim
nedostacima, model zasnovan na modulu reakcije tla se u velikoj meri i dalje koristi za
praktične proračune u fundiranju. Razlog tome leži u jednostavnoj analizi i mogućnosti
uvođenja raznih faktora kao što su nelinearnost, promena krutosti sa dubinom,
uslojenost. Osim toga, u postupku određivanju modula reakcije tla, stečeno je veliko
iskustvo tokom višedecenijske primene na praktične probleme i postoji velik fond
različitih korelacija za određivanje modula reakcije u funkciji rezultata standardnih
geomehaničkih ispitivanja.
U radu je izvedena korelacija koja bazira na rezultatima statičke ili standardne

penetracije i prvenstveno se odnosi na krupnozrne/nevezane materijale, kao što su čisti
peskovi i pesak sa manjom primesom finih frakcija, odnosno prašine i gline.
Smatrajući da deformabilnost peska zavisi od efektivnog vertikalnog napona i zbijenosti,

Terzaghi (1955)[1] je predložio linearnu zavisnost između horizontalnog modula reakcije
tla kh i gradijenta modula reakcije nh duž omotača šipa, u obliku:
z
kh  nh   (1)
d
U gornjoj jednačni, z je dubina od površine terena u kojoj se traži modul reakcije tla a d
je dimenzija upravno na pravac dejstva horizontalne sile. Za statička opterećenja
Terzaghi je gradijent modula reakcije prikazao u funkciji relativne zbijenosti Dr peska,
prema tabeli:

Tabela 1. Varijacija nh u funkciji relativne zbijenosti (Terzaghi, 1955)
Relativna zbijenost Dr (%) Rastresit Srednje zbijen Zbijen

(15-35%) (35-65%) (65-85%)
nd (MN/m3) za suv pesak 2.5 (5)** 7.5 (15) 20.0 (40)
nd (MN/m3) za potopljen pesak 1.5 (3) 5.0 (10) 12.5 (25)
Veći broj autora je na osnovu probnog opterećenja šipova horizontalnom silom, pokazao
da su veličine nh koje je predložio Terzaghi vrlo konzervativne i da se mogu povećati za
najmanje 2, do čak 5 puta. R.F.Scott (1981)[2], predlaže da se za proračun horizontalno
opterećenih šipova, usvoje vrednosti modula reakcije tla koji su dvostruko veći od onih
koje predlaže Terzaghi. Na bazi probnog opterećenja šipova u srednje zbijenom do
zbijenom potopljenom pesku, Reese, Cox i Koop (1974)[3] predlažu vrednosti koje su 3
puta veće od Terzaghijevih. **U tabeli 1 su u zagradama prikazane dvostruke vrednosti.
U tom smislu, na slici 1 je dat grafički prikaz zavisnosti između udvostručenog

gradijenta modula reakcije tla i relativne zbijenosti. Interpolacija između tačaka je
izvršena stepenom funkcijom pri čemu su dobijeni vrlo visoki koeficijenti korelacije
R2=0.9873-0.9976.
60
pesak iznad vode (2nh)

50
pesak ispod NPV (2nh) nh = 0.0111Dr1.8702
R² = 0.9873
40
nh (MN/m3)
30
20
nh = 0.0056Dr1.926
R² = 0.9976
10
0
0 20 40 60 80 100
Relativna zbijenost Dr (%)
Slika 1. Varijacija nh u funkciji relativne zbijenosti

Jednačine interpolovanih funkcija između modula reakcije tla nh i relativne zbijenosti
peska (Slika 1) iznad i ispod nivoa podzemne vode, glase:
n h  0.0111D1r.870 , n h  0.0056 D 1r.926 (2)
Za praktičnu primenu, potrebno je odrediti relativnu zbijenost peska duž omotača šipa. U
tu svrhu se mogu iskoristi postojeće korelacije između relativne zbijenosti i rezultata

opita standardne (SPT) ili statičke penetracije (CPT). Relativna zbijenost peska (Gibbs i
Holtz, 1979)[4] u funkciji efektivnog vertikalnog napona p0 i broja udaraca N, glasi:
0 .5
 N 
D r  100   (3)
 0 .23 p 0  16 
Kada se jednačina (3) uvrsti u izraz za gradijent modula reakcije tla u funkciji relativne
zbijenosti (2), za pesak iznad i ispod nivoa podzemne vode, dobija se sledeći izraz:
0 .935 0 .0.96
 N   N 
n h  61 .1   , n h  39 .8  (4)
 0 .23 p 0  16   0 .23 p 0  16 
Jednačina (4) se može grafički prikazati u sledećem parametarskom obliku (Slika 2) :
Broj udaraca SPT N Broj udaraca SPT N

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
0 0
PESAK IZNAD NPV PESAK ISPOD NPV
50 50
Vertikalni efektivni napon p0' (kPa)
100 100
nh=60 MN/m3
nh=40 MN/m3
50
40 30
150 150
25
30
20
20
200 15 200 15
10
5 10
250 250 5
300 300
Slika 2. Varijacija nh u funkciji SPT i efektivnog vertikalnog napona

Relativna zbijenost peska (Bellotti i dr.1989, Lancellotta 1995)[5] za efektivni vertikalni
napon, koeficijenta bočnog pritiska K0 i otpor konusa penetrometra qc glasi:
 qc 
D r  42  ln   (5)
 248 K p  0.55 
 0 0 

Kada se jednačina (3) uvrsti u izraz za gradijent modula reakcije tla u funkciji relativne
zbijenosti (2), za pesak iznad i ispod nivoa podzemne vode i ako se pretpostavi
koeficijent bočnog pritiska K0 0.5 (nema efekta zbijanja ili prekonsolidacije), dobija se
sledeći izraz:
1.870 1.926
  qc    qc 
n h  12.1ln   , n h  7.5ln  
 (6)
 0.55  0.55
  169.4 p0    169.4p0 
Jednačina (6) se može grafički prikazati u sledećem parametarskom obliku (Slika 3):
Otpor vrha CPT qc (MPa) Otpor vrha CPT qc (MPa)

0 5 10 15 20 25 30 35 40 0 5 10 15 20 25 30 35 40
0 0
PESAK IZNAD NPV PESAK ISPOD NPV
50 50
100 100
150 150
nh=40 MN/m3
nh=60 MN/m3
200 200 30
50 25
40 20
15
30 10
20 5
250 15 250 2
5 10
300 300
Slika 3. Varijacija nh u funkciji CPT i efektivnog vertikalnog napona
Imajući u vidu uvedene pretpostavke i tačnost ulaznih podataka u jednačinama (4) i (6),
dijagrami na slici 2 i 3 se mogu koristiti za približnu procenu gradijenta modula reakcije
tla u funkciji rezultata penetracionih ispitivanja, a indirektno i modula reakcije tla duž
omotača šipa.

3. TEST KORELACIJE NA PRIMERU PROBNOG OPTEREĆENJA
Uprkos činjenici da terenski opit probnog opterećenja daje najpouzdanije rezultate,

njihov broj u stručnim publikacijama je relativno mali. Na slici 4. su prikazani rezultati
ispitivanja horizontalnih probnih opterećenja šipova (Arkanzas River tests, Barry
J.Hezer and Lymon C. Reese, 1979)[6]. U tabeli 2, su na osnovu prikazane metode i
rezultata SPT izračunati gradijenti modula reakcije i modula reakcije tla po dubini.
Slika 4. Rezultati horizontalnog probnog opterećenja šipova i geomehanički profil
Tabela 2. Varijacija računski određenog gradijenta modula u funkciji dubine

z (ft) z (m) N p0 (kN/m2) nh (MN/m3) kh (MN/m3)
3.8 1.2 11 18.2 22.2 39.6
8.3 2.5 14 31.8 24.4 94.9
12.0 3.7 25 43.0 38.5 216.9
16.0 5.0 25 55.8 34.7 264.7
20.0 6.1 23 67.1 29.5 276.6
22.5 6.9 27 74.7 32.7 344.8
24.2 7.4 21 79.8 24.8 281.5
27.1 8.3 49 88.6 53.1 674.8
30.0 9.2 34 97.3 35.4 498.8
34.6 10.6 43 111.2 41.1 667.8

Na osnovu promene modula reakcije tla po dubini (Slika 5), interpolacijom je određen
prosečan gradijent modula reakcije tla, koji iznosi 37.3 MN/m3.
1200
1000
Modul reakcije kh (MNm3)
800 kh = 37.3 (z/d)

R² = 0.8194
600
400
200
0
0 5 10 15 20 25 30
Relativna dubina z/d
Slika 5. Određivanje prosečnog gradijenta modula reakcije tla

Na osnovu prosečnog gradijenta modula reakcije tla od 37.3 MN/m3 i na osnovu
podataka iz tabele 3, izvršen je proračun pomeranja šipa približnom/numeričkom
metodom (metoda konačnih razlika), mada se zbog liearizovanosti funkcije kh(z),
proračun može izvršiti i analitički (Barber, 1953)[7]. Rezultati proračuna su prikazani
grafički na slici 5 i 6.
Tabela 3. Geometrijski i materijalni podaci o ispitivanim šipovima
Ozn. Način Poprečni Materijal e d L EI H
šipa ugradnje presek šipa (m) (m) (m) (MNm2) (kN)
2 pobijeni kružni čelični 0.1 0.41/0.39 16.2 41.3 229.7
16 utisnuti kružni čelični 0 0.41/0.39 16.2 41.3 158.8
5 pobijeni kvadratni AB 0 0.41 15.6 49.5 166.6
14 pobijeni kvadratni AB 0 0.41 15.6 49.5 163.0
250
200
150
Sila (kN)
100 2-Mereno
2-Racunato
50 16-Mereno
16-Racunato
0
0 5 10 15 20
Pomeranje (mm)
Slika 5. Izmerena i računska sleganja šipova 2 i 16

200
150
100
Sila (kN)
5-Mereno
5-Racunato
50
14-Mereno
14-Linearno
0
0 5 10 15
Pomeranje (mm)
Slika 5. Slika 5. Izmerena i računska sleganja šipova 5 i 14
4. ZAKLJUČAK
Veličina horizontalnog pomeranja šipa u sloju krupnozrnog tla (čisti peskovi i peskovi sa
manjom primesom prašinaste i glinovite frakcije) može se relativno jednostavno odrediti
na osnovu rezultata opita standardne ili statičke penetracije. Ovi opiti su deo obaveznih i
standardnih ispitivanja peska u geomehanici. Treba imati u vidu da su prikazani rezultati
proračuna kao i kod drugih jednostavnih metoda vrlo približni, a pošto se ispitivanjem ne
mogu obuhvati kompleksne osobine tla, insistiranje na složenijim modelima je uglavnom
neopravdano. Autori su prikazanu metodu koristili više puta, pre svega pri fundiranju na
šipovima u jezerskim i rečnim sedimentima peska i muljevitog peska. Na žalost, probna
opterećenja na osnovu kojih bi se ocenila tačnost proračuna nisu vršena, pa je u ovom
radu ocena tačnosti prikazanog postupka izvršena na osnovu rezultata postojećih
publikovanih ispitivanja.
LITERATURA
[1] Terzaghi, K (1995). Evaluation of Coeff. of Sub-grade Reaction. Geot., vol.5:297.

[2] Ronald F.Scott, (1981). Foundation Analysis. Prentice-Hall, Inc., page 257, 314.
[3] Reese, L.C., Cox, W.R., and F.D.Koop, (1974). Analysis of Laterally-Loaded Piles
in Sand. Proc. 6th Annual Offshore Tech. Conf., Paper OTC 2080, 473.
[4] Gibbs H.J. and Holtz W.G. (1979). Discussion of SPT and relative Density in
Coarse Sand. Journal of Geotechnical Engineering Division. ASCE, Vol.105.
No.GT3, 439-441.
[5] Belloti R., Ghiona V.N., Jamiolkowski M, Lancellotta R. and Roberston P.K.
(1989). Shear Strenght of Sand from CPT. 12 Int Conf. On SMFE, Vol.1, Rio de
Janeiro, Vol1, 179-184.

[6] Barry J.Hezer and Lymon C. Reese, (1979). Analysis of single Piles under Lateral
Loading. Report No. FHWA/TX-79/38+244-1. Page 115-126.
[7] Barber, E.S. (1953). Discussion to paper by S.M. Gleser. ASTM, STP 154:96-99.
SUBGRADE REACTION FOR THE DESIGN OF

LATERALLY LOADED PILE
Summary: When dimensioning piles predominantly loaded by horizontal forces
(marinas, harbors, costal walls, deep excavations) it is necessary to perform a
calculation of the displacement (SLS) in conjuction to calculations by limit state method
(ULS – according to Eurocode). The main problem assosiated with calculation of
displacement is determination of soil deformabilty parameter, particulary when the
subject soil is made of aluvial sediments (sands, soft clay and like). This paper presents
a calculation method for the determination of horizontal modulus of soil along the pile
mantle, on the basis of the result of static (CPT) and standard penetration tests (SPT).
Calculation of horizontal displacement due to the heterogeneity of the layers is tipically
performed numerically using the finite difference or finite element methods.
Keywords: laterally loaded pile, horizontal subgrade reaction


INCREASE OF SPAN OF THE GANTRY CRANE

OWNED BY COMPANY PUT INŽENJERING NIŠ
Milan Petrović1
Dragan Zlatkov2
Predrag Petronijević3 UDK: 621.875.5(497.11)
Summary: By changing the purpose of the gantry crane originally owned by mining and
construction company Knjazevac from Knjazevac, and now being used by company Put
Inzenjering from Niš, it was necessary to increase the span of main girders . This paper
analyzes influence of increasing the span of two main girders on stability, bearing
capacity and deformability of the gantry crane. Obtained results for original and newly
desgined state of the structure are presented, as well as the recommended reinforcement
measures.
Keywords: Gantry crane, lateral-torsional stability, reinforcement
1. INTRODUCTION
The main task in the design process of the supporting structure of gantry crane is to
determine optimal cross-sectional dimensions of main girders. Choosing the optimal
shape and geometric parameters that affect costs is the subject of research of many
authors [1],[2]. Optimisation can be done by analytical methods or by finite elements
method. Finite elements method is more convenient method, because of the fact that
many parameters can be varied. Advantage of analytical methods is that they provide
functional relations of the optimisation results, so that by simple analysis influence of
each parameter on reducing the mass of used steel, can be obtained[3],[4],[5]. This paper
analyzes options for increasing the stability of main steel girders of modified gantry
crane structure owned by company Put Inženjering from Niš. Crane was originally
designed in 1975. for the needs of mining and construction company Knjaževac from
Knjaževac. Original geometry of crane (L=6+12+6m, figure 1 – left) was designed for
20t load bearing capacity. After purchasing the crane in 2013, company Put Inženjering
from Niš changed the purpose of the crane and modified the geometry (L=22.4m, figure
1
Milan Petrović, master’s engineer of civil engineering., Ph.D. student, University of Niš, The Faculty of Civil
e-mail: millan_petrovic@hotmail.com
2
Dragan Zlatkov Mr., University of Niš, The Faculty of Civil Engineering and Architecture in Niš, Aleksandra
Medvedeva 14, Niš, Serbia, tel: ++381 18 588 200, e – mail: dragan.zlatkov@gmail.com
3
Predrag Petronijević, graduate engineer of civil engineering, University of Niš, The Faculty of Civil
e – mail: predrag.petronijevic@gaf.ni.ac.rs

1 – right). The structure of the crane consists of supporting frames of squared, hollow
cross-section and main girders of I cross-section. Whole structure was formed by
welding, while all field splices are formed as bolted connection. Longitudinal movement
of the crane is by railway, and transverse movement is provided by the hoist and trolley
that move along the main girders. Crane mechanism is with electric drive.
Figure 1. Original state of the crane (left) and newly constructed state (right)
During the testing period of the crane, series of functional defects were detected. That
indicated on necessary expert's examination of the structure, conducting control designs
and taking reinforcement measures. By preliminary visual examination of the steel
structure state, some defects and lacks were determined. Compared to original structural
analysis, static scheme was changed. Originally designed static scheme was frame with
three pinned joints, i.e. connection between main girders and supporting frames was
predicted to be pinned on one side, and rigid on the other side. It was determined that
both connections were constructed in the same way, i.e. as rigid connections (figure 2 –
left), but with no specific construction details for strengthening the joint connection
which would provide more significant degree of rigidity. Connections were assembled
the same way when crane was originally constructed, contrary to model for structural
analysis. By increasing the span, bolted field splice, which is located in the middle of the
span, found itself in the critical section, i.e. in the least favorable place, and apart from
that, it was determined that web splice plates were constructed combining two different
methods, as bolted and as welded contrary to valid standards for steel structures figure 2.
Figure 2. Connection between main girder and supporting frame and field splice

Cross-section of main girders at the location of original supports now have different
stress state (bending moment altered its sign), so flange reinforcement for preventing
lateral buckling are no longer functional. Flanges remained with net area, i.e. area
reduced by holes for fasteners for connecting main and supporting girders. Inspection of
box girders of supporting frames indicated that they are filled with various steel waste
and cast with concrete up to approximate height from the base of 1-1,50m. This
modification indicates on bad dynamic response of the crane structure during the
previous exploitation. The most probable reason for that is concentrating the mass close
to supporting joints, in order to increase stability of crane subjected to dynamic actions.
All previously mentioned defects, although not negligible, do not significantly contribute
to decrease of bearing capacity. Increase of span is not limiting factor, considering
sufficient stress capacity in main girders. The main limiting factor is problem of lateral
torsional stability. Altering the sign of bending moment caused the necessity for lateral
stabilization of upper zone, because according to original static scheme stability of lower
zone was provided by the revision path structure.
2. STABILITY OF STRUCTURE
Main girders of I cross section are used for shorter spans and smaller loads of cranes.
For longer spans of cranes, with heavy operating mode, generally I cross sections should
be avoided. Priority should be given to box sections (squared, rectangular or trapezoidal)
due to the higher torsional stiffness. I cross sections require additional measures for
stabilization of compression zone for out-of-plane buckling. It is recommended that
compression zone is reinforced or combined with additional profile which carries the rail
[6]. Disadvantage of box profiles are high stress state due to welding (fixed joints,
accumulation of joints), which makes their forming more complicated. By original
configuration of construction elements for considered crane, very rigid and laterally
stable structure was achieved. Revision path was correctly placed in the lower zone of
main girders, providing that way lateral stability. By increasing the span and ratio span –
stiffness, revision path carriers lose capability of taking over design load. Revision paths
become ballast to main girders and apply additional torsional load (figure 3).
Figure 3. Disposition of crane, static schemes and load types of main girders

3. OPTIONAL REINFORCEMENT SOLUTIONS
When lateral-torsional buckling problem is present, it is necessary to increase moment

of inertia about weaker, vertical axis. Options for solving the problem are: decrease of
bearing capacity, which in this case was not an option due to the investor requirements,
reinforcement of top flange with additional profile or plate or relocating the revision path
from lower to upper zone. Main girders of gantry crane are subjected to dynamic actions
which induce bi-axial bending combined with torsion as a consequence of horizontal
force from side impact in the upper edge of rail level.
Static analysis is the most common method for crane design, assuming that load is
applied instantly, and neglecting dynamic effects od system interaction: crane structure,
mobile hoist and trolley and cargo. This approach easily provide analytical relations
ideal for optimization methods due to clear affect of each factor on stability and
deformability of girder [7],[8],[9]. Simplified calculation methods assign entire lateral
horizontal force to the top flange or horizontal bracing beneath the revision path. This
approach has many disadvantages and does not provide complete overview for behaving
of the structure during the exploitation phase. This paper contains complex static and
dynamic 3D modelling of the crane structure using the software SAP2000 v.15.1.0. All
girders were modeled on a micro-level. Plates of all girders, flanges, webs, walls of box
sections as well as transverse stiffening plates are modeled using shell elements.
Considering the fact that vertical and horizontal deflections of main girders was
considered, as well as the stability of upper zone, dynamic model was simplified
compared to the ideal one [10]. Hoist and trolley structure was not modeled. Load was
applied to main girders directly as the hoist wheel reaction. Influence of transverse
contraction of cables was neglected in dynamic analysis, as well as their non-linear
behaviour at the moment when force enters the system (moment of lifting the cargo from
the ground). Figure 4 represents the response of the crane structure when fully loaded, up
until the 20t limit, and then instant unloading, and to dynamic effect of side impact. The
results obtained for phases before and after the increase of span were compared, as well
as the influence of possible reinforcement measures.
Figure 4. Stability check of compression zone for lateral buckling according to [10]
With the span increased, deflection capacity was completely exhausted as it reached the
value of L/1000. Increase of vertical displacement is more than ten times greater. Stress
state in critical cross section in the middle of the span is raised from 3.5kN/cm2 to 19.2
kN/cm2 and it is well over allowed values. Reinforcement measures are necessary and

would comprise adding the plate ≠500x20mm to the top flange and relocating the
revision path from lower zone to upper zone plane. With partial reinforcement, which
implies only adding the plates to the top flange, it is possible to achieve the maximum
span of 21.0m, reducing the vertical deflection for 47%.
Figure 5. Von Misses’ stresses for maximum loading (left); allowed and actual stresses
after (SRPS U.E7.101) with and without reinforcement (right)
Lateral displacement of upper zone is efficiently reduced by adding the bracing.
Simultaneous action of these measures provide completely satisfactory results. Lateral
buckling stability checking of girders was conducted according to Serbian standards.
Dependence of maximum possible span as a function of stress is presented on figure 5.
Stability of compression zone with and without reinforcement, i.e. allowed and actual
stresses for both cases are obtained after SRPS U.E7.101 [11].
4. CONCLUSION
All gantry and rotating cranes, apart from mechanical and electrical examinations require
periodic structural examinations. Considering low industrial and economic activity in
construction industry, heavy and steel industry, cranes are rarely being used in Serbia.
As a consequence, accidental situations are not common, which is not the case around
the world where collapses are more frequent because most of the cranes work in the
heavy operating mode. Actions on crane structures are mostly dynamic, so they are
subjected to more rigorous criteria when being designed and constructed, compared to
other structures. As for reinforcement measures, purpose was to obtain optimal solutions
considering mass of additional material and simplicity of constructing methods.
Advantage of the presented solution lies in simplicity, and disadvantage may represent
complex welding (because of the large thickness, preheating is necessary).
ACKNOWLEDGEMENT
This research is supported by the Ministry of Science and Technological Development of

the Republic of Serbia, within the framework of the Technological Development project
TR36016 for project cycle 2011-2014, “Experimental and theoretical investigation of

frames and plates with semi-rigid connections from the view of the second order theory
and stability analysis” and TR36028 for project cycle 2011-2014, “Development and
improvement of methods for analyses of soil-structure interaction based on theoretical
and experimental research” of the research organization The faculty of civil engineering
and architecture of University of Nis.
REFERENCES
[1] Farkas J, Jármai K.: Analysis and optimum design of metal structures. Balkema,
Rotterdam, 1997.
[2] Andjelić N, Milošević-Mitić V.: An approach to the optimization of thin-walled
cantilever open section beams. Theor Appl Mech, 2007., vol. 34, № 4, p.p. 323–340.
[3] Pavlović, G., Savković, M., Zdravković, N.: Optimizacija kutijastog poprečnog
preseka glavnog nosača mosne dizalice prema kriterijumu bočne stabilnosti, IMK-14
- Istraživanje i razvoj, 2011., vol. 17, №. 4, p.p. 1-8.
[4] Pavlović, G., Gašić, M., Savković, M.& Zdravković, N. Komprativna anliza lokalne
i bočne stabilnosti kao funkcije ograničenja pri optimizaciji kutijastog preseka
glavnog nosača mosne dizalice, IMK-14 - Istraživanje i razvoj, 2012., vol. 18, № 1,
p.p. 11-18.
[5] Anđelić, N.M., Tankozidi otvoreni poprečni preseci izloženi ograničenoj torziji,
FME Transactions, 2012., vol. 40, № 2, p.p. 93-98.
[6] Buđevac, D.: Metalne konstrukcije, Građevinska knjiga, Beograd, 1997. p.p. 498.
[7] Anđelić, N., Milošević-Mitić, V.: Jedan pristup optimizaciji tankozidih konzolnih
nosača otvorenih poprečnih preseka, Theoretical and Applied Mechanics, 2007.,
vol. 34, № 4, p.p. 323-340.
[8] Anđelić, N.: Jedan pristup optimizaciji tankozidih otvorenih poprečnih preseka
izloženih ograničenoj torziji, FME Transactions, 2007., vol. 35, № 1, p.p. 23-28.
[9] Anđelić, N.:Složeno opterećeni tankozidi nosač I-profila - optimizacija pri
naponskom ograničenju, FME Transactions, 2003., vol. 31, № 2, p.p. 55-60.
[10] Mijajlović, R., Marinković, Z.,: Dinamika i optimizacija dizalica, monografija
katedre za transportnu tehniku i logistiku, Niš, 2002., p.p. 1-13.
[11] SRPS U.E7.101:1991
ПОВЕЋАЊЕ РАСПОНА ПОРТАЛНОГ КРАНА

ПРЕДУЗЕЋА ПУТ ИНЖЕЊЕРИНГ НИШ
Резиме: Променом намене порталног крана рударско-грађевинског предузећа
Књажевац iz Књажевца и његовом употребом у предузећу Пут Инжењеринг Ниш
јавила се потреба за повећанјем распона главних носача. У раду се разматра
утицај повећања распона главних двогредних I носача на стабилност, носивост и
деформабилност порталног крана. Приказани су добијени резултати за
првобитно и новопројектовано стање конструкције као и предложене мере
ојачања.
Кључне речи: Портални кран, бочна торзиона стабилност, ојачање.

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕМЕЉА ВЕТРОТУРБИНА -

ОПШТА РАЗМАТРАЊА И КРИТЕРИЈУМИ
Мирјана Вукићевић1 УДК: 621.548.4:624.151
Резиме: Ветротурбине спадају у специфичне динамички оптерећене грађевинске
објекте. Темељи ветротурбина морају поред уобичајених пројектних захтева да
задовоље и специфичне услове везане за трајност (замор), деформације као и
динамичку стабилност. У Србији не постоји техничка регулатива која се односи
на овај тип конструкције, зашта постоји потреба јер се последње две године
интензивно раде пројекти ветропаркова. Рад има за циљ, позивајући се на
светску техничку регулативу и искуства, да упозна стручну јавност са
принципима и критеријумима пројектовања темеља ветротурбина.
Кључне речи: Ветротурбине, фундирање, технички услови
1. УВОД
Кратак опис рада ветро турбина
Концепт ветротурбина или ветрогенератора је ефикасно претварање кинетичке
енергије ветра у електричну енергију.
Модерне турбине се могу класификовати као турбине са пропелером од две или
три лопатице и хоризонталном осом.
Све у мрежи повезане турбине су данас пројектоване као ротори типа пропелера
монтиране на хоризонталну осу на врху вертикалне куле (стуба). Углавном се раде
„up wind“ ротори окренути према ветру и захтевају скретни механизам који држи
осу ротора у правцу ветра.
Турбине су пројековане да произведу што је могуће јефтинију електричну
енергију. У складу с тим турбине су пројектоване тако да се добија максимална
снага за ветар брзине око 15m/sec [1]. Постизање максималне снаге за веће брзине
није рационалан приступ јер су такви ветрови ретки.
Међутим, у случају јачих ветрова неопходно је изгубити део прекомерне енергије
да би се избегло оштећење на турбини.
Због тога је потребна нека врста контроле снаге: оптимизација снаге за мале
брзине и ограничење снаге за велике брзине.
Снага као и висина савремених ветротурбина се вишеструко повећала у последњих
25 година: од 30kW и висине 30м до 10МW и висине преко 100м [2].
1
Доц. др Мирјана Вукићевић, дипл.инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар
краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218 569, e – mail: mirav@grf.bg.ac.rs

2. ТЕХНИЧКА РЕГУЛАТИВА - ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ
Пројектовање ветротурбина као специфичних објеката је регулисано сетом

интернационалних стандарда комисије IEC 88 (Internationale Electrotechnical
commission) са ознаком IEC 6400 (од IEC 6400-1 до IEC 6400-27) који дефинишу
техничке захтеве и услове. Поред ових стандарда за пројектовање се користи и
упуство DNV/RISØ: Guidelines for design of wind turbines у издању National
Laboratory for Sustanoble Energy, Denmark. У оквиру IEC стандарда постоје
стандарди за мале турбине (IEC 6400-2) и приобалне - "offshore" (IEC 6400-3) које
имају своје специфичности и на коjе се рад не односи.
Слика 1 Ветропарк
3. ТЕМЕЉИ
3.1 Геотехнички услови
За пројектовање темеља турбина је врло битно да поред оптерећења буду добро

сагледани и интерпретирани сви аспекти геотехничких утицаја. Важност
проистиче из врло битне улоге темеља и тла у обезбеђењу носитовости и
стабилности објекта, што се истиче и у упуству за пројектовање ветротурбина, где
се посебна пажња посвећује геотехничким условима [1]. У њему се врло децидно
наводе све неопходне врсте теренских и лабораторијских испитивања тла као и
информације које се добијају интерпретацијом резултата (носивост, стабилност,
слегање, крутост темеља, могућност дренирања, ниво подземне воде). Такође се
дају препоруке за минимални обим геотехничких испитивања.
3.2 Оптерећења
Случајеви оптерећења
Ветротурбине су динамички оптерећени објекти где главно динамичко оптерећење
настаје услед дејства ветра. Цео динамички систем ротор - генератор - кула -

темељ треба да у току експлоатације обезбеди носивост и стабилност. За

димензионисање елемената конструкције турбине анализирају се одређен број
релевантних случајева оптерећења [1]. Случајеви оптерећења су комбинација
могућих пројектних ситуација и различитих спољашњих услова. Пројектна
ситуација углавном садржи услове при различитих операцијама у току изградње и
експлоатације турбине.
Следеће комбинације одређују минимални број релевантних комбинација:
- нормална операција и нормална спољашња ситуација
- нормална операција и екстремна спољашња ситуација
- квар и одговарајућа спољашња ситуација (може бити укључена и екстремна)
Оптерећење темеља
За меродавне комбинације оптерећења, за прорачун темеља дају се следеће
компоненте оптерећења:
Мres - екстремни резултујући момент савијања
Мт - одговарајући момент торзије
Fres - одговарајућа резултујућа смичућа сила
Fz - одговарајућа вертикална сила
Комбинација релевантне за прорачун су:
1) Резултујуће екстремно оптерећење
 Карактеристично екстремно оптерећење за нормалне случајева оптерећења
 Карактеристично екстремно оптерећење за абнормалне случајеве
оптерећења
2) Екстремно оптерећење у току нормалних операција
Поред наведених комбинација темељи се димензионишу и према оптерећењу
замора, односно цикличном оптерећењу које изазива кумулативно оштећење
материјала. Обично се ово оптерећење дефинише као еквивалентно оптерећење за
одређени материјал и еквивалтни број циклуса [1].
Као улазне податке за прорачун темеља, релевантне комбинације и компоненте
оптерећења даје испоручилац турбина за одређени тип турбине и локацију
ветропарка.
3.3 Типови темеља

Ветротурбине се фундирају на различитим типовима темеља чији избор зависи од
геотехничких услова, развијености и доступности различитих технологија
извођења као и економских параметара.
Основни типови су плитки темељи и темељи на шиповима, а могу се изводити и
други типови.
Због једноставности извођења уобичајена је примена плитких темеља у облику
плоче кружне или многоугаоне (најчешће осмоугаоне) основе. У суштини је то
гравитациони темељ, довољно масиван и укопан да спречи претурање турбине.

Слика 2. Темељ ветротурбине осмоугаоне основе
Овај тип темеља захтева довољно носиве површинске слојеве тла и низак
максимални ниво подземне воде.
Када су носећи слојеви тла на већој дубини примењују се темељи на шиповима а
не ретко и плитки темељи на побољшаном тлу.
У случајевима када је стена близу површине терена могу се радити плитки
темељи мањих димензија у комбинацији са анкерима.
У раду је стављено тежиште на критеријуме и захтеве за плитко фундирање.
3.4 Критеријуми за пројектовање плитких темеља

Најважнији критеријуми за пројектовање темеља су [1], [3]:
а) Критеријуми према граничном стању носивости
 носивост тла
 стабилност (претурање и клизање)
 одизање темеља
б) Критеријуми према ганичном стању употребљивости
 слегање (тотално и диференцијално)
 динамичка крутост (ротациона и хоризонтална)
 одизање темеља
 трајност (замор материјала)
3.4.1 Гранично стање носивости

Носивост тла
За одређивање носивости тла испод темеља треба користити изразе за екцентрично
и косо оптерећење, јер главна оптерећења потичу од ветра. С обзиром да се према

нашим прописима [4] одређује дозвољена носивост коришћењем парцијалних

параметара отпоности тла f' i c', она се упоређује са нефакторисаним
резултујућим екстремним пројектним оптерећењем. У случају засићеног
ситнозрног тла носивост се одређује за недрениране услове (са параметром
чврстоће Cu).
Стабилност
Прорачун стабилности се односи на поређење нефакторисаног момента претурања
и хоризонталне силе и отпорног момента и смичуће отпорности. Минимални
фактор сигурности износи Fs=1,5 [3], а у неким референцама Fs=2-3 [5].
Претурање се рачуна у односу на ивицу темеља. Стабилност на клизање је обично
задовољена уколико је задовољена за петурање.
Одизање темеља
У већини упустава произвођача турбина допушта се до 50% непритиснуте
површине при нефакторисаном резултујућем екстремном оптерећењу [6].
3.4.2 Гранично стање употребљивости
Слегање
Дозвољено слегање зависи од примењених прописа, а уобичајене су 5cm за
тотално слегање и 2,5cm за диференцијално слегање за оптерећења при нормалном
раду турбине.
Нагињање
Уобичајени услов према упуствима произвођача [6] је дозвољено максимално
нагињанује d=0,17о. Уколико је диференцијало слeгање у дозвољеним границама
овај услов је испуњен.
Одизање
За глиновита тла и тла подложна деградацији услед цикличног оптерећења се не
толерише одизање темеља при нормалном раду ветрогенератора (екстремно
оптерећење у току нормалних операција), док се за невезана тла одређено одизање
може допустити [6].
Динамичка крутост темеља

Да би се избегла резонанца као и прекомерно померање врха куле, сопствена
фреквенција темеља мора бити довољно далеко од сопствене фреквенције куле. За
савремене турбине фреквенције се крећу између 0,23-0,52Hz за мање турбине и
0,1-0,3Hz за веће. За сопствену фреквенцију темеља се прописује да буде између
1,1 до 2 пута већа, што се обезбеђује одговарајућом минималном динамичком
крутошћу. Произвођачи турбина прописују минималне ротационе и одговарајуће
минималне хоризонталне крутости темеља у односу на одређени тип турбине.

Крутости темеља зависе од параметара тла (смичућег модула G), димензија

темеља и дебљине деформабилног слоја [1]. Модул смицања G је нелинеарна
функција смичућих деформација и опада са порастом смичућих деформација од
иницијалног модула Go (Gmax) који се одређује за ниво деформација од око 10-6.
Иницијални модул Gо се може одредити директно мерењем из теренских и
лабораторијских опита и индиректно преко корелација са другим параметрима тла.
Модул смицања G за одређивање динамичке крутости темеља се одређује за ниво
очекиваних смичућих деформација: од оптерећења ветром 10-3-10-2 и сеизмичког
оптерећења 10-2-10-1 [1].
Трајност
Трајност темеља за предвиђени век трајања ветротурбина (20 год, око 109 циклуса)
се обезбеђује одговарајућом носивошћу на замор бетона и арматуре. Оптерећење
замора се дефинише преко средњег оптерећења у комбинацији са еквивалентним
оптерећењем или спектром оптерећења замора (преко Мarkov матрице) [1].
[1] Guidelines for Design of Wind Turbines, 2nd Edition, Det Norske Veritas,
Copenhagen and Wind Energy Department, Risø National Laboratory, 2002.
[2] Faber, T., Steck, M.: Windenergieanlagen zu Wasser und zu Lande: Entwicklung
und Bautechnic der Windenergie, 2005, Germanicher Lloyd WindEnergie GmbH,
Hanburg
[3] Morgan, K., Ntambakwa E., Wind Turbine Foundation Behaviour and Design
Considerations, 2008, Proceeiding Awea Windpower Conference, Houston
[4] Pravilnik o tehničkim normativima za temeljenje građevinskih objekata, (Sl. l. SFRJ
015/1990)
[5] Das, B. M., Principles of Foundation Engineering, 2007, 6th ed. New Delhi:
Cengage Learning.
[6] Ben-Hassine, J. and Griffiths, D.V. Reliability Based Design of Foundations
Subjected to Combined Loading with Applications to Wind Turbine Foundations,
Proceedings of the 11th International Congress on Numerical Methods in
Engineering and Scientific Applications, 2012, CIMENICS 2012, (eds E. Davila et
al.), Pub. Sociedad Venezuela de Metodos Numericos en Ingenieria, pp. CI 17-23.
WIND TURBINE FOUNDATION DESIGN -GENERAL

CONSIDERATIONS AND CRITERIA
Summary: Wind turbines are not typical dynamical loaded structures. Foundations of
the turbines should be satisfy the common design criteria and specific requirements of
durability, deformations and dynamic stability. In Serbia there are not technical
standards for this type of structures. Aim of the paper is introduce civil engineers with
the principles and criteria of the design of wind turbine foundations.
Keywords: Wind turbines, foundations, technical requirements

ПРЕДЛОГ КОНЦЕПТА ФОРМИРАЊА СИСТЕМА ЗА

УПРАВЉАЊЕ ОДРЖАВАЊЕМ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ
ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У
ОКВИРИМА ПРОЦЕСА ПЛАНИРАНЕ ИЗГРАДЊЕ,
РЕКОНСТРУЦИЈЕ И МОДЕРНИЗАЦИЈЕ
Станислав Јовановић1
Драган Божовић2 УДК: 625.1:65(497.11)
Резиме: Трошкови одржавања елемената железничке инфраструктуре (ЕЖИ)
представљају највећи део трошкова током животног века инфраструктуре. У
већини случајева се ова чињењица заборавља и највећа пажња се посвећује
искључиво трошковима изградње или реконструкције ЕЖИ, док се аспект
одржавања у великој мери занемарује. Поред тога, по правилу се занемарује и
чињеница да квалитет пројектованих решења, односно квалитет пројектованих
/усвојених елемената инфраструктуре, одлучујуће утиче на будуће трошкове
одржавања. Модеран концепт одржавања ЕЖИ базира се на базама података
(ДБ), информационим системима (ИС) и системима за подршку одлучивању
(ДСС), и према многим истраживањима и искуствима из праксе у свету, овакав
приступ може донети огромне уштеде у укупним трошковима одржавања ЕЖИ
током животног века инфраструктуре. То је разлог због кога је највећи део
најразвијенијих железница широм света у протеклој деценији уложио велики
напор и средства на формирању база података инфраструктуре и
имплементацији адекватних ИС и ДСС-а. Током процеса имплементације дошло
се до сазнања да се реализција ДБ, ИС и ДСС и свих пратећих процеса (нпр.
мерења и прикупљања информација о стању ЕЖИ), најлакше остварује за
новоизграђену или реконструисану инфраструктуру у оквиру правилно
конципираног процеса формирања архивског пројекта. Како се у Републици
Србији на коридору X очекује велики обим изградње, реконструкције и
модернизације железничке инфраструктуре у наредним годинама, ова
проблематика је од изузетне важности. Овај рад се управо због тога бави
дефинисањем и оптимизацијом процеса припреме и имплементације
свеобухватног система за управљање одржавањем ЕЖИ на мрежи Железница
Србије, посебно прилагођеног специфичностима ове инфраструктурне мреже.
Кључне речи: Железница, инфраструктура, управљање, одржавање, база
података
1
Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 6, e – mail:
stasha.jovanovic@gmail.com
2
Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар краља Александра 73, Београд, e – mail:
dragan.n.bozovic@gmail.com

1. ОСНОВЕ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ ЕЛЕМЕНАТИМА

ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ (ЕЖИ)
Железничка инфраструктура представља веома комплексну конструкцију, која

укључује више променљивих, тј. комбинацију типа конструкције, оптерећења,
окружења, понашања у току ерксплоатације, одржавања, материјала и економско-
финансијских компоненти. У циљу бољег пројектовања, изградње и одржавања
ЕЖИ, важно је добро разумети разне техничке и економске факторе. Железничка
инфраструктура и њени елементи представљају изузетно вредне објекте у
свакој земљи, стога и маргинална побољшања технологије управљања ЕЖИ
могу допринети великим уштедама.
У општем смислу, систем се састоји из компоненти које делују међусобно једна на
другу, а које су, са друге стране, изложене утицају разних спољашњих фактора. У
случају самог физичког система пруге (тј. ЕЖИ), међусобно делујуће компоненте
чине горњи и доњи строј. Спољашњи фактори који утичу на ЕЖИ су околина,
саобраћај и одржавање. Одржавање се спроводи како би се смањила брзина
пропадања ЕЖИ под утицајем негативних фактора оптерећења и околине.
Систем за управљање ЕЖИ, с друге стране, састоји се такође из међусобно
утичућих компоненти, као што су планирање, пројектовање, изградња, одржавање
и ремонт. Спољни фактори који утичу на систем за управљање ЕЖИ су буџет,
разне информације, као и небројчане вредности, као што је административна
политика.
Идеалан систем за управљање ЕЖИ би морао да произведе најбољу могућу
вредност, при расположивим средствима, док би у исто време обезбеђивао
квалитетну, безбедну и економичну железничку инфраструктуру. Међутим, не
постоји један идеалан систем за управљање ЕЖИ, који би био најбољи за све
железничке управе. Свака железница представља специфичну ситуацију са
специфичним потребама. Из тог разлога, свака железничка управа мора пажљиво
да дефинише оно што тражи од једног система за управљање ЕЖИ.
Основни аспекти система за управљање ЕЖИ (RMS-Railway Management System):
1. Прикупљање и обрада улазних информација (база података)
2. Критеријуми за установљавање незадовољавајућих деоница пруге
3. Модели пропадања за предвиђање момента када ће једна деоница прекорачити
праг толеранције по одређеном критеријуму
4. Алтернативе (нови типови конструкција, ремонта или одржавања)
5. Алтернативе се морају анализирати према њиховом техничком и економском
утицају, тако да се програми приоритета и најбоље алтернативе могу
дефинисати и применити.
2. НИВО УТИЦАЈА КОМПОНЕНТИ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ

ЕЖИ (RMS - Railway Management System)
Четири главне компоненте, или подсистема, (планирање, пројектовање, изградња и

одржавање са ремонтом) имају важан, али променљив утицај у смислу концепта

нивоа утицаја. Овај концепт, који је до сада коришћен у различитим секторима

индустрије, показује да се утицаји на укупне трошкове, током читавог века трајања
конструкције, смањују како конструкција траје.
Сл. 1 [1] приказује основне одлике концепта нивоа утицаја. Доњи део слике
представља упрошћен приказ, у форми хистограма, дужине времена током којег
свака од компонената РМС-а делује на конструкцију, током века трајања
конструкције. Горњи део слике приказује пораст трошкова и опадање утицаја, опет
током века трајања конструкције.
Како се са Сл. 1 може видети, трошкови за време фазе планирања су релативно

мали у поређењу са укупним трошковима. Слично, укупни трошкови изградње
представљају само део трошкова експлоатације и одржавања током века трајања
конструкције. Међутим, са друге стране, одлуке донешене у раним фазама
пројекта, имају далеко већи утицај на касније трошкове него неке од каснијих
активности.
На почетку пројекта, инвеститор (нпр. железница) контролише све (свих 100%

утицаја) факторе који утичу на будуће трошкове. Поставља се питање: “Да ли
градити, или не градити?” Одлука да се не гради, не повлачи за собом никакве
будуће трошкове на рачун пројекта. Одлука да се гради, захтева више доношења
одлука, али у почетку на веома општем нивоу. На пример, за какав саобраћај ће
пруга бити пројектована, путнички, теретни или мешовит; за које брзине ће се
пројектовати; који геометријски параметри ће се усвојити; какав горњи строј ће се
користити, итд. Када се једном одлуке донесу, и успоставе чврсте обавезе, ниво
утицаја свих следећих акција на будуће трошкове ће се смањити.
Слика 1. Нивои утицаја компоненти РМС-а на укупне трошкове
На исти начин, одлуке донешене за време изградње, иако у оквирима преосталог

нивоа утицаја, могу значајно да утичу на трошкове одржавања и ремонта пруге. На
пример, недовољна контрола квалитета, или коришћење слабијих материјала, могу
донети мање уштеде у трошковима изградње, али додатни трошкови одржавања и

трошкови кашњења у транспорту, до којих ће доћи услед учесталијих радова на

одржавању, ће "појести" ове уштеде, и то вишеструко.
Пошто је пруга изграђена, пажња се даје очувању постојеће пруге, тј. свих ЕЖИ,
на задовољавајућем нивоу. Концепт нивоа утицаја се опет може применити на
компоненте система за управљање одржавањем. Трошкови за време фазе
планирања радова на ремонту су релативно мали у поређењу са укупим
трошковима одржавања. Међутим, одлуке, и обавезе, које се донесу током ране
фазе пројектовања ремонта, могу имати далеко већи утицај на то колики ће бити
даљи трошкови одржавања и кашњења у транспорту у будућности.
3. ПРЕГЛЕД ПОДАТАКА НЕОПХОДНИХ ЗА РАД РМС-а
3.1. ГРУПЕ ПОДАТАКА
Један од циљева РМС-а је да координира свим активностима неопходним за

управљање ЕЖИ на ефикасан и исплатив начин. Спровођење ових активности
захтева обимну базу података, која обухвата све чиниоце железнице.
Док је већина РМС-ова фокусирана на стање и понашање постојећих ЕЖИ, један

комплетан РМС би морао да користи податке из веома широког спектра извора:
Табела 1: Основне групе података и њихове компоненте
Опис деонице Подаци о геометрији колосека:
Подаци о понашању и стању ЕЖИ:  Из ситуационог плана
 Нивелета  Из подужног профила
 Смер  Из попречног профила
 Надвишење
 Витоперност Подаци о окружењу:
 Ширина колосека  Одводњавање
 Клима (температуре,
Историјски подаци: падавине, мраз. итд.)
 Историја изградње
 Историја одржавања Подаци о трошковима:
 Саобраћај  Трошкови изградње
 Незгоде  Трошкови одржавања
Подаци о стратегији одржавања:  Трошкови ремонта
 Буџет  Трошкови саобраћаја
 Расположиве алтернативе (за одржавање и ремонт)
База података представља централну фигуру РМС-а, како је приказано на

Error! Reference source not found.. База података служи као складиште
информација неопходних за подршку практично свих одлука, поред оних које се
тичу одржавања и ремонта. Чак шта више, квалитет базе података диктираће
одлучујуће вредности читавог РМС.

Раније је била пракса да се ови подаци сакупљају и одржавају на прилично

неповезан начин, тј., одвојено су одржавани подаци о изградњи, подаци о
саобраћају и подаци о одржавању, и то сваки од стране дела железничке
организације задужене за ту врсту радова (изградњу, саобраћај и одржавање). Под
РМС-ом, функција базе података је централизована, тако да сви делови
железничке организације имају приступ потребним подацима, док је у исто време
избегнуто дуплирање података.
3.2. НЕОПХОДНИ ИНВЕНТАРСКИ ПОДАЦИ
Инвентарски подаци о постојећим ЕЖИ су неопходни за ефикасно спровођење

процеса управљања. Међутим, ниво детаљности ових података може варирати од
железнице до железнице. Ипак, сви РМС системи захтевају постојање барем
основних података о мрежи пруга. Суштина лежи у томе, што ови инвентарски
подаци пружају информације о томе шта тренутно постоји, плус информације из
прошлости, као нпр. информације о обављеним радовима на одржавању и
ремонту, трошковима, експлоатацији, итд.
Стварање једне овакве инвентарске базе података представља дуготрајан процес.

Основни кораци у формирању овакве инвентарске базе, укључују избор
променљивих, или елемената података, који ће се користити у инвентарској бази,
дефинисање описних варијабли деоница пруге, и сакупљање и бележење података
у базу. Сл. 2, на којој је приказана листа основних класа података и њихових
компоненти, укључујући и инвентарске податке, може нам служити као водиља у
прављењу почетног избора.
Слика 2. Baza podataka kao centralna figura RMS-a
Из разлога постојања великог броја података који претендују да буду укључени,

мора се направити компромис између жељеног нивоа детаљности с једне стране, и
практичних користи и трошкова сакупљања и обраде одређених података са друге

стране. Неке веће железничке управе манипулишу великим и детаљним

инвентарским базама, док друге раде са минимумом података.
Постоји неколико основних класа инвентарских података које се морају укључити

у РМС, а које у већини случајева укључују следеће:
• Описни и референтни подаци за сваку деоницу
• Подаци о колосечној конструкцији
• Подаци о стању
• Подаци о геометрији
• Подаци о трошковима
• Подаци о окружењу (нпр. клима, падавине) и одводњавању
• Подаци о саобраћају
Због ограничења простора, у раду ће, у наредним поглављима, бити разматране
само најважније групе података
3.3. ПОДАЦИ О СТАЊУ
РМС системи се веома снажно ослањају на информације о стању, тј. мерења стања
разних ЕЖИ вршена адекватном опремом. Модерна мерна опрема је најчешће
инсталирана на специјалнм мерним колима, али постоји и ручна опрема. Током
процеса мерења сакупљају се различите врсте дијагностичких подата. Прикупљени
подаци се процесирају и анализирају ради иницијалног откривања дефеката и
њихове класификације. Најважнији дефекти откривени током ове фазе
представљају тзв. “критичне дефекте”, који захтевају хитну интервенцију. Они се
обично одмах шаљу, дакле у “реалном времену” (нпр. путем факса, е-маила, СМС
порука, итд.) одговорном персоналу железнице који брине о интервентном
одржавању ради правовременог заказивања одговарајућих “in-situ” инспекција
и/или корективних мера. У општем случају, сви прикупљени подаци се
привремено складиште у оквиру мерног система (или возила), да би се касније
трансмитовали у базу података РМС-а ради даље анализе.
Постоји широка лепеза различитих дијагностичких система који стоје на

располагању за подршку РМС-а. Табела 2 даје сажет приказ основних категорија
ових система расположивих тренутно на светском тржишту.
Табела 2. Основне категорије железничких дијагностичких система

Категорија Тип мерења Категорија Тип мерења
Мерења Геометрија колосека "Висион" Аутоматска детекција површинских
колосека, Профил Шине системи оштећења на шинама
тј. горњег Набораност Шине Аутоматска детекција оштећења на
строја Профил Застора контактном воду
Мернења Геометрија Контактне Остали Сигнално-сигурносни уређаји и њихов
контактне Мреже видови рад
мреже Хабање (профил) мониторинга Квалитет телекомуникационих
Контактне Мреже сигнала и опреме
Интеракција Температура окружења

Категорија Тип мерења Категорија Тип мерења

Пантографа и Детекција оштећења и мерење стања
контактне мреже тунелске облоге
Детекција варничења Профил тунела и других грађевинских
Електрични објеката
параметри контактне Кинематички габарит/профил
мреже Позициони системи (одометар, ГПС,
итд.)
Видео Пружни појас, Мерење Квалитет (комфор) вожње
инспекција профил и окружење динамике Убрзања шасије, осовинског постоља
Површина колосека возила и осовинских слогова
Контактна мрежа и Силе на контакту шина-точак
контактни вод Геометрија контакта шина-точак
Перони
4. ФАЗА ИЗГРАДЊЕ КАО САСТАВНИ ДЕО РМС-А
Сваки комплетан РМС мора проћи пут од пројектовања нове колосечне

конструкције или реконструкције старе, до фазе изградње и одржавања, уз
обезбеђење повратних информација.
Изградња претвара пројектне замисли у физичку реалност. Успешно изведена
изградња испуњава планиране и пројектоване циљеве, у оквирима буџетских и
временских ограничења. Уговарање послова, план изградње, добављање
материјала и обрада, стварна изградња и контрола квалитета, обично се спроводе
на релативно рутиниран начин. Међутим, није довољно да се пројекат ради без
размишљања о самој изградњи и будућем одржавању. Ипак, ово је често случај,
нарочито у већим организацијама, где су различите организационе јединице
задужене за пројектовање, изградњу и одржавање.
Ако се покаже да су услови на терену другачији од претпостављених у пројекту,

морају се учинити измене. Овакве измене, нарочито оне крупније, би се, наравно,
морале прегледати и одобрити од стране пројектантске групе. Правилно
управљање ЕЖИ ће обезбедити постојање довољне количине комуникације, тако
да нова, или измењена, пројектна или извођачка решења, не буду спречена, као и
постојање комплетне и разумљиве документације о изведеном стању. Ова
последња тачка је веома важна, пошто уобичајена журба и свакодневни проблеми
у изградњи, врло често доведу до тога да документација о изведеном стању буде
или одложена, или заборављена. Постоје многи случајеви у којима је претрага по
документима, много времена после изведене изградње, открила многе
некомплетне, или погрешне информације. Правилно и успешно планирање радова
на ремонту или реконструкцији, зависи, у огромној мери, од комплетности
документације, садржане у Архивском пројекту.
Кључ успеха лежи у међусобним односима који би требало да владају између фазе
изградње и других фаза управљања ЕЖИ, и документационим подацима, које би
фаза изградње морала да остави за собом у разне сврхе.

Ефикасно управљање ЕЖИ зависи од комуникације и координације, која се

оствари међу свим фазама. Фаза изградње добија виталне информације од стране
свих осталих фаза. Са друге стране, фаза изградње такође обезбеђује информације
за остале фазе управљања ЕЖИ.
4.1. ДОКУМЕНТОВАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗГРАДЊИ И УЛОГА

АРХИВСКОГ ПРОЈЕКТА
Функција изградње се не завршава са стварањем физичког добра, већ би она

требало да документује физичке карактеристике и стање ЕЖИ. Значајна количина
података се може добити израдом Архивског пројекта. Бележење ових података
има следеће важне функције:
1. Обезбеђење документоване евиденције, за управљачке сврхе, да је пројекат
изведен према уговореним спецификацијама.
2. Стварање базе података за оцену адекватности примењених стандарада и
поступака, и ефеката конструкционих поступака на квалитет ЕЖИ.
3. Обезбеђење података за остале фазе управљања ЕЖИ
Неки од важнијих типова информација о изведеном стању могу бити

класификовани на следећи начин:
1. Врсте и дебљине изграђених слојева, врсте материјала горњег строја,
примењени колосечни прибор и дужина пруге на коју се ове информације
односе,
2. Стварне количине уграђених материјала, њихове карактеристике и варијације
у карактеристикама,
3. Стварни трошкови,
4. Стварни датуми изградње и времена,
5. Прикладни подаци о временским приликама, падавинама, проблемима са
одводњавањем, итд.,
6. Почетна структурна адекватност колосечне конструкције,
7. Почетно стање геометрије.
Последња два типа информација се могу извести као део функције оцене
колосечне конструкције. Ипак, они представљају важне делове информација о
изведеном стању и не би их требало запоставити.
Размере и квалитет система за управљање ЕЖИ зависе, у одређеној мери, од

количине расположивих информација. За управљање изградњом, могу се
користити два основна нивоа сакупљања података:
1. Минимални ниво, чији је циљ обезбеђење минималне количине
информација о историји радова на изградњи
2. Виши ниво, у зависности од захтева и могућности дате организације, чији је
циљ да служи као детаљнија основа за систем за управљање пругама
Када је ниво података које би требало сакупити установљен, информације се
морају кодирати и организовати за употребу у компјутерским системима обраде.

Примењени метод кодирања би требало да буде консистентан са другим,

примењеним у осталим фазама система за управљање ЕЖИ.
5. ЗАКЉУЧАК
Железничка инфраструктура и њени елементи представљају изузетно вредне

објекте у свакој земљи, стога и маргинална побољшања технологије управљања
ЕЖИ могу допринети великим уштедама. Трошкови одржавања ЕЖИ
представљају највећи део трошкова током животног века инфраструктуре. У
већини случајева се ова чињењица заборавља и највећа пажња се посвећује
искључиво трошковима изградње или реконструкције ЕЖИ, док се аспект
одржавања у великој мери занемарује. Поред тога, по правилу се занемарује и
чињеница да квалитет пројектованих решења, односно квалитет
пројектованих/усвојених елемената инфраструктуре, одлучујуће утиче на будуће
трошкове одржавања. У овом раду приказан је алгоритам у чијем се оквиру налази
концепт савременог РМС система. У свакој од фаза израде документације
непоходно је дефинисати принципе, услове и критријуме везане за формирање,
оптимизацију и развој овог система. Модеран концепт РМС система за управљање
ЕЖИ базира се на базама података (ДБ), информационим системима (ИС) и
системима за подршку одлучивању (ДСС), и према многим истраживањима и
искуствима из праксе у свету, овакав приступ може донети огромне уштеде у
укупним трошковима одржавања ЕЖИ током животног века инфраструктуре. Како
се у Републици Србији на коридору X очекује велики обим изградње,
реконструкције и модернизације железничке инфраструктуре у наредним
годинама, ова проблематика је од изузетне важности. Овај рад се управо због тога
бави дефинисањем и оптимизацијом процеса припреме и имплементације
свеобухватног система за управљање одржавањем ЕЖИ на мрежи Железница
Србије, посебно прилагођеног специфичностима ове инфраструктурне мреже.
Правилно управљање ЕЖИ ће обезбедити постојање довољне количине
комуникације, тако да нова, или измењена, пројектна или извођачка решења, не
буду спречена, као и постојање комплетне и разумљиве документације о
изведеном стању/објектима. Ова последња тачка је веома важна, пошто уобичајена
журба и свакодневни проблеми у изградњи, врло често доведу до тога да
документација о изведеном стању буде или одложена, или заборављена. Правилно
и успешно планирање радова на ремонту или реконструкцији, зависи, у огромној
мери, од комплетности документације, садржане у Архивском пројекту.
[1] Haas R., Hudson W.R., Zaniewski J.P., Modern Pavement Management, Krieger
Press, Malamar, Florida, 1994.
[2] Јовановић С.: Прилог оптимизацији система одржавања пруга за велике
брзине, Магистарски Рад, Београд 1997.

[3] ERRI (Еuropean Rail Research Institute): D187/DT299: Decision Support System
for Track Maintenance and Renewal, Utrecht, April 1994
[4] Jovanovic S., Zaalberg H.: ECOTRACK: Two years of experience, Rail
International - Schienen der Welt, April 2000, ISSN 00208442
[5] Божовић, Д., Јовановић, С. Концепт и имплементација информационог
система за управљање одржавањем инфраструктуре на Железницама Србије,
V научно стручни скуп СГИТЈ: „Оцена стања, одржавање и санација
грађевинских објеката и насеља“, зборник радова с.1-8, Златибор, 2007.
[6] Јовановић, С., Божовић, Д.: Структура и састав базе података за потребе
информационог система за управљање одржавањем инфраструктуре на
Железницама Србије, VI научно стручни скуп СГИТЈ: „Оцена стања,
одржавање и санација грађевинских објеката и насеља“, зборник радова с.43-
50, Дивчибаре, 2009.
[7] Pace P., Jovanovic S.: Using measurement data for decision support, International
Railway Journal, July 2011 issue, Volume 51, Issue 7, p. 37-39, ISSN 0744-5326
RAILWAY INFRASTRUCTURE MAINTENANCE

MANAGEMENT SYSTEM CONCEPT IN SERBIA
WITHIN THE PROCESS OF PLANNED RAILWAY
(RE)CONSTRUCTION & MODERNIZATION
Summary: Railway Infrastructure maintenance costs represent the single largest
expenditure within overall Life Cycle Cost of the railway infrastructure. In most cases,
however, this fact is overlooked and most attention is being paid exclusively to
(re)construction costs, while maintenance aspects are largely neglected. Besides, the
fact that the quality of design solution, i.e. quality of designed and applied infrastructure
elements is decisively influencing future maintenance costs. Modern railway
infrastructure maintenance concept is based on comprehensive databases (DB),
information systems (IS) and decision support systems (DSS), and according to many
researches and railway practices World-wide this approach can bring significant
savings in the total railway maintenance costs over the entire life cycle. This is also the
reason why most of the developed railways World-side invested significant amount of
funds and effort into creating such infrastructure databases and implementing suitable
IS & DSS. During the process of their implementation, as well as all accompanying
processes (e.g. data collection and condition-measuring), it was also realized that the
most effective implementation is performed for the newly constructed or reconstructed
infrastructure, within properly conceived process of creating as-built design. As a large
volume of railway infrastructure reconstruction is expected on the Corridor X across
Serbia in the next years, this issue is of outmost importance. For this reason, this paper
concerns the definition and optimization of the processes of preparation and
implementation of a comprehensive Railway Infrastructure Maintenance Management
System, on the Serbian railway network, especially adapted to its peculiarities.
Keywords: Railway, infrastructure, maintenance, management, databases

СУБОТИЦА 21- ПРИЛОГ ГЕНЕРАЛНОМ

КОНЦЕПТУ РАЗВОЈА СУБОТИЧКОГ
ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЧВОРА У НОВОМ ВЕКУ
Драган Божовић1
Бошко Чоко2
Станислав Јовановић3 УДК: 656.2(497.113Суботица)
Резиме: У овом раду дат је предлог основног концепта развоја Суботичког
железничког чвора у 21. веку. Концепт је базиран на истраживањима изградње и
развоја чвора у протеклих 130 година. У контексту интермодалног концепта
чвора приказане су три варијанте решења усклађене са новим урбаним обрасцима
развоја града. Нова технолошка решења у међуградском и регионалном,
приградском и градском железничком саобраћају, нове конструкције возова и
савремени системи њиховог одржавања, представљају основу комплетног
решења чвора. Уз предложени концепт приказан је поступак за реализацију
програма развоја чвора.
Кључне речи: Железнички чвор, концепт, решење, транспорт, интермодал
1. УВОД
Суботички железнички чвор је један од четри најзначајнија чвора на мрежи

Железница Србије. Значај овог чвора може се јасно видети у документима
Л.2, Л.5, Л.6, Л.11, Л14, Л16, Л.17. Пројекти реконструкције и модернизације
железничке инфраструктуре у Србији на Коридору 10 тесно су повезани са
пројектима развоја Суботичког железничког чвора. Поред истакнутог значаја за
међународни саобраћај, посебан регионални значај чвора, његов специфичан
погранични положај, број и просторни положај прикључних пруга и њихова улога
на мрежи представљају главне факторе за концепт решења чвора. Као веома
важни оквири решења чвора јављју се нови урбани обрасци развоја града,
базирани на заштити животне средине, који захтевају значајне реконструкције
железничких капацитета. Нова технолошка решења у железничком саобраћају,
као што су возови великих брзина, савремени приградски шински системи,
1
Доц. др Драган Божовић, дипл.инж.грађ, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Булевар
Краља Александра 73, Београд тел: 063 245 545, e – mail: dragan.n.bozovic@gmail.com ;
2
Мр Бошко Чоко, дипл.инж. грађ., Саобраћајни институт- ЦИП, Немањина 6, Београд, тел. 063 370 403,
e – mail: boskocoko@gmail.com ;
3
Доц. др Станислав Јовановић Технички факултет Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја
Обрадовића 6, Нови Сад тел: 0642029977, e – mail: stasha.jovanovic@gmail.com

интермодални терминали и нови концепти одржавања возова представљају

значајан део новог решења чвора. У овом раду генерално решење чвора
представља се као комплексан мултимодални/интермодални систем. У процесу
формирања решења, узето је у обзир да је планирање и развој железничког чвора
дугорочан процес, током којег се планови развоја мењају и прилагођавају. Због
тога је могућност етапне реализације најважнијих делова чвора посебан квалитет
овог концепта. Поступак реализације чвора у коме треба одговорити на питања:
ко, шта, како и када постављен је у међународни, национални и регионални
контекст. Програм активности његове изградње, реконструкције и модернизације
дефинисан је одговарајућим алгоритмом.
2. ГЛАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА У ЧВОРУ
Постојеће стање Суботичког чвора представља резултат до сада усвојених решења

и могућности њихове реализације у протеклом периоду.
У Суботички чвор се прикључују пруге из пет праваца: Београд – Суботица (1883),
Суботица – Сомбор (1869), Суботица – Келебија (1882), Суботица – Хоргош
(1869), Суботица – Сента (1889). Раније су постојале пруге: Суботица – Баја
(1885), Суботица – Оџаци (1908), али је на овим пругама саобраћај обустављен.
Данас постоје планови да се обнови саобраћај на прузи Суботица – Баја.
Пруге Београд Н. Сад- Суботица- Државна Граница – Будимпешта (Е85) и
Суботица – Богојево - Државна Граница (Е771) категорисане су као магистралне
пруге. Пруге Суботица – Хоргош- Државна граница и Суботица – Сента
категорисане су као регионалне пруге. Све поменуте пруге улазе директно у
станицу Суботица. Осим ове станице постоје и међустанице на свим прикључним
пругама на подручју града, индустријске станице и више индустријских колосека.
Суботички чвор се класификује по карактеру експлоатационог рада као транзитни.
Ово је погранични чвор тако да га карактеришу специфичне операције пасошке,
царинске и пограничне контроле. За одређени број возова са свих пруга Суботица
је почетна односно завршна станица, што утиче на капацитете чвора. За одређени
број путничких композиција то је домицилни чвор, а за остале обртни. По свом
облику Суботички чвор припада радијалним чворовима, које карактерише једна,
заједничка, станица за све прикључне пруге чвора, које су радијално орјентисане
према тој станици. У овој станици концентрисане су све главне функције
путничког и теретног саобраћаја. Радијални чворови могу се у већини случајева
сматрати историјским наслеђем из првог периода грађења железница, које је
условљено стихијским развојем, а није превазиђено планским развојем града ни
дугорочним смишљеним реконстру-кцијама чвора. Ово се у целини односи на
Суботички чвор у коме до сада није било озбиљнијих реконструкција у погледу
начина увођења пруга у чвор. раздвајања путничког од теретног собраћаја и
измештања постројења за теретни саобраћај и техничких служби изван центра
града. Генерално посматрано Суботички чвор је слабо развијен, недовољних
капацитета у путничком и теретном делу, са бројним укрштањима и пресецањима
путева вожње возова у нивоу и са укрштањима пруга и друмских саобраћајница у

нивоу. Сигнално сигурносни и управљачки системи су на ниском нивоу. На

главној прузи уграђен је аутоматски пружни блок и светлосни сигнали. Дуж пруге
је уграђен СТКА телекомуникациони систем, а станице су опремљене ЖАТ
телефонима. Последица оваквог стања је веома низак ниво безбедности
саобраћаја. Постојећа станица не задовољава услове савремене путничке станице.
Станица је без перона и без прилаза путника перонима ван нивоа колосека, што
битно смањује конфор и безбедност путника. У теретној станици неадекватне
димензије колосечних постројења значајно ометају нормално - рационално
одвијање теретног саобраћаја, ранжирног и маневарског рада. Ови капацитети
потпуно су неприлагођени будућем теретном саобраћају на главној железничкој
магистрали и у чвору.
Локални робни рад не одговара савременим техннологијама манипулација робом у
интермодалном транспорту. Постојећа постројења за вучу и за негу и одржавање
возова су слабо развијени и застарели. Ова постројења не одговарају новим
конструцијама возова ни системима њиховог одржавања.
Приказ постојећег стања чвора дат је на Сл.1-а.
3 КОНЦЕПТ РЕШЕЊА ЧВОРА
Основни концепт решења базиран је на следeћим принципима и циљевима:

 Суботички железнички чвор као део транспортног система града треба да има
структуру интермодалног система, која омогућава комбиновање различитих
транспортних технологија и у путничком и у теретном саобраћају;
 Основу решења чвора представља успешно провођење главне магистралне
двоколосечне пруге Е85: Београд – Суботица - Државна граница (Келебија)-
Будимпешта; кроз чвор и град;
 Решењем чвора треба обезбедити проточност саобраћаја на главној магистрали
и другим прикључним пругама у циљу повећања степена безбедности
саобраћаја и пропусне моћи пруга;
 Елиминисати укрштања пруга / путева вожње возова у нивоу;
 Планирати ослобађање градских зона од железничке инфраструктуре у
максималној могућој мери;
 Путничку станицу пројектовати на постојећој локацији;
 Станични комплекс планирати/пројектовати као савремени итермодални
транспортни чвор;
 Елиминисати укрштања пруга и друмских саобраћајница у нивоу;
 Остварити раздвање путничког и теретног саобраћаја на подручју града
изградњом нове ранжирне станице на локацији изван града;
 Прилагодити станице чвора за приградски саобраћај;
 Концентрисати ранжирни рад у једној ранжирној станици;
 Концентрисати робни рад у једном мултифункционалном интермодалном
робном терминалу;
 Индустријске колосеке планирати у зонама у којима се очекује већи обим
робног рада;

 Техничку путничку станицу пројектовати у близини путничке станице на

редукованим површинама у односу на постојеће.
 Предвидети савремена решења за рад са пртљагом експресном робом и
поштом.
 Локомотивски депо пројектовати изван града у ранжирној станици. У центру
града пројектовати само испоставу депоа;
 Постројења за одржавање пруга пројектовати у ражирној станици;
 Обезбедити висок ниво аутоматизације, сигнaлно сигурносних и телекомуни-
кационих система;
 Реализовати програм заштите животне средине везан за све капацитете чвора;
• Пројектне елементе чвора треба усагласити са националним и европским
позитивним прописима, техничким спецификацијама интероперабилности,
стандардима и нормама.
Слика 1. Постојеће стање и основне варијанте решења Суботичког чвора

У оквиру претходно дефинисаних принципа и циљева развоја формирана су три

варијантна решења железничког чвора. Приказана на Сл.1- б, в,г.
У путничком подсистему у сва три варијантна решења комплекс главне и техничке
путничке станице планира се на локацији постојеће станице.
Све прикључне пруге чвора добро су повезане са главном путничком станицом.
Ова станица дефинисана je као интермодални транспортни центар узевши у обзир
блиску локацију аутобуске станице.
Структура / решење овог комплекса треба да омогући комбиновање различитх
технологија транспорта односно квалитетан аутобуски, међуградски, регионални и
локални железнички саобраћај.
У станичне комплексе у Европи и свету данас се укључују добро дизајнирани
објекти који омогућују различите врсте интегрисаних сервиса.
У приградском железничком саобраћају решење чвора по својим функционално
техничким карактеристикама омогућава уклапање траса приградских возова у
међуградски саобраћај.
Техничка путничка станица формирана је југоисточно од путничке станице на
железничком земљишту. Очекује се ослобађање дела овог земљишта за потребе
града.
Основу теретног подсистема чини обједињени комплекс гравитационе ранжирне и
робне станице. У робној станици налази се железничко – друмски контејнерски
терминал. Поред тога у теретном подсистему налазе се индустријске станице и
индустријски колосеци у чвору.
Посебно треба нагласити значај нове ранжирне станице у чвору. Према
документима Економске комисије УН за Европу ранжирна станица у Суботици
сврстана је у ред главних ранжирних станица у Европи ( Л.14). У приказаном
концепту чвора на Сл.2 детаљније је приказано решење чвора са гравитационом
ранжирном станицом. Овај тип ранжирне станице станице може обезбедити
захтеване капацитете с обзиром на значај станице на железничкој мрежи Европе.
У варијантама „Север“ и „Југ“ (Сл. 1-б и в) ранжирна станица се налази на главној
магистралној прузи. Ова решења омогућавају фукционално раздвајање пуничког и
теретног саобраћаја у коридору главне пруге.
На Сл. 1-г и Сл. 2 (детаљнији приказ), дато је решење варијанте „Запад“.
Ово решење омогућава функционално и просторно раздвајање путничког од
теретног саобраћаја, односно ослобађа центар града од теретног саобраћаја.
Решења чвора по варијантама„Југ“ и „Запад“ омогућавају добру везу са
планираним робно транспортним центром Суботице.
У оквиру решења чвора дефинисане су предстанице чвора: Суботица Север,
Шебешић, Александрово и Наумовићево.
То додатно омогућава добре везе прикључних пруга са Путничком и Ранжирном
станицом чвора. Решења свих пруга омогућавају денивелацијеа у односу на
друмске саобраћајнице на простору града.
Прикључење планиране пруге из Баје решено је преко станице Шебешић. На тај
начин ослобођен је од ове пруге северни део града.
Прикључење планиране пруге из Сенте преко станице Александрово омогућава
боље везе централне зоне града и Палића.

Слика 2. Варијанта „Запад“
Сва три варијантна решења чвора омогућавају етапну реализацију у сагласности са

приоритетима без прекидања железничког саобраћаја у току изградње.
Питање етапне изградње чвора биће једно од главних питања реко-нструкције и
даљег развоја Суботичког железничког чвора.

4 ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ САНАЦИЈЕ, РЕКОНСТРУКЦИЈЕ И

РАЗВОЈА СУБОТИЧКОГ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ЧВОРА
На приложеном алгоритму (слика 3) дат је хијерархијски низ корака у процесу

реализације решења железничког чвора од првих планерских разматрања до
експлоатације.
Поред основног тока приказани су и низови израде планске документације који се
морају временски и садржајно потпуно координирати са израдом пројектне
документације, односно код примарних саобраћајних и инфраструктурних система
пројектна решења су основа за израду планског документа под условом да су у
оквиру пројекта адекватно обрађена и разрешена питања односа према простору и
животној средини.
За сваку од фаза у приложеном алгоритму неопходно је формулисати пројектни
задатак који представља кључну активност. Поред тога неопходно је израдити
основе за израду пројекта / студија, дефинисати граничне елементе и услове,
могуће варијанте и предлог оптималне варијанте.
Одређене фазе реализације пројеката захтевају истражне радове, пратеће пројекте
и услове за извођење радова.
Овај низ корака инвеститор треба да спроведе у пракси инсистирајући на његовој
доследној примени, третирајући га као чврсту уговорну обавезу за пројектне
организације и извођаче радова. Само се на овакав начин могу исправно решавати
значајни капитални објекти, којима припада и Суботички железнички чвор.
Сложеност подухвата и постојање међузависности појединих проблема захтева
координацију корака у реализацији по свим основама.
То значи, да је само у условима дефинисане стратегије могуће успешно
реализовати постављени циљ. Разни су начини дефинисања стратегије, али ако се
жели успешно постићи постављени циљ неопходно је узети у обзир све
појединачне активности и ефекте односно створити предуслове за дефинисање
стратегије на основу које се остварује максимална укупна друштвена корист. Без
обзира на примену различитих метода за избор стратегије неопходан предуслов је
постојање документационе основе у односу на коју је могуће утврдити
приоритете.
Треба нагласити, да се тек обезбеђењем потребне документационе основе и њеном
верификацијом остварује неоходан предуслов за следећи кључни корак односно
дефинисање стратегије реализације
Суботичког железничког чвора која подразумева Програм реализације чвора са
утврђеним приоритетима, динамички план активности и контролу активности.
С обзиром на негативна искуства везана за неке од највећих и најдугорочнијих
захвата у саобраћајној мрежи наше земље неопходно је указати да се
хијерархијски редослед активности у процесу планирања и пpojeктoвaњa мора
апсолутно поштовати да би се избегли велики проблеми и неизбежни промашаји
са дугорочним последицама које нису искључиво економске природе већ задиру у
практично све аспекте развоја земље.

Слика 3- Хијерархијски уређени кораци код планирања, пројектовња. грађењја и

експлоатације/одржавања железничког чвора

5. ЗАКЉУЧАК
У раду је изложен прелиминарни генерални концепт развоја Суботичког

железничког чвора. У оквиру дефинисанх принципа, циљева приказана су
три варијантна решења чвора.
Решење чвора формулисано је тако да има структуру интермодалног
транспортног система, која омогућава комбиновање различитих транспо-
ртних технологија у путничком и теретном саобраћају;
Основу решења чвора представља успешно провођење главне магистралне
двоколосечне пруге Е85: Београд – Суботица - Државна граница
(Келебија)- Будимпешта кроз чвор и град.
У току даљих истраживања неопходно је додатно проверити све поставке и
решења у предложеном концепту чвора. То би омогућило дефинисање
целовитог генералног концепта, који би морао да прође ригорозан процес
верификације. Само на тај начин могуће је одржати усвојени концепт у
дужем временском периоду његове реализације.
На приказаном алгоритму дат је хијерархијски низ корака у процесу
реализације решења железничког чвора од првих планерских разматрања
до експлоатације.
Овај поступак требало би прецизно дефинисати посебним Правилником о
методологији и процедури реализације пројеката од значаја за Републику
Србију после усвајања новог Закона о планирању и изградњи. На тај начин
створили би се сви предуслови да усвојена методологија постане обавезна
за инвеститора, пројектне организације и извођаче радова. Свесни
чињенице да је наша пракса изградње објеката другачија од праксе
најразвијенијих земаља Европе посебно желимо да истакнемо значај
правовремене израде квалитетне планске и пројектне документације за
Суботички железнички чвор уз доследно поштовање појединих фаза.
ЛИТЕРАТУРА:
[1] Ј. П. Завод за урбанизам Града Суботице, Суботица: Просторни план града

Суботице, Суботица, 2013.
[2] The European Parlament and the Council of the EU - TEN-T - Union guidelines
for the development of the trans-European transport nework and repealing (Decision
No 661/2010/EU ), Brussels, 2013.
[3] Завод за урбанизам Војводине: Регионални Просторни план Аутономне
Покрајине Војводине, Нови Сад, 2012.
[4] EU: White Paper on Transport, Brussels, 2011.
[5] UN Economic Commission for Europe (UN/ECE): TEM and TER revised Master
Plan, Geneva 2011 European Union: White Paper on Transport, Brussels, 2011.

[6] UN Economic Commission for Europe (UN/ECE): TEM and TER revised Master
Plan, Geneva 2011.
[7] European Commission: Directive 96/448EC, Directive 2001/16EC, Directive
2004/49/EC (dopunjeno2008-2013.), Directive 2004/50/EC, Directive 2008/57/EC
[8] Commission of the European Comunites: Freight Transport Logistics Action Plan,
Brussels, 2007.
[9] Henckel, D.: Stadt und Bahnhof, Berlin, 2007.
[10] Град Суботица: Генерални план Суботица- Палић до 2020. године. Суботица,
2006.
[11] SEECP (South East Europe Coopetation Process), sporazum, Solun, 2006.
(Напомена: Ратификовала Скупштина Р. Србије 2007.. године.)
[12] DB: DB Station&Service: Planungshandbuch Bau und Technik, Frankfurt am Main,
2006.
[13] European Commission: Towards Passenger Intermodality, Dortmund, 2004.
[14] UN Economic Commission for Europe: Recommendation concerning the System of
Marshaling Yards of Major European Importance, Geneva, 2000.
[15] Bertolini, L., Spit ,T.: Cities on Rails,Utrecht University, Utrecht, 1998.
[16] UN Economic Commission for Europe (UN/ECE): - AGTC European Agreement
on Important International Combined Transport Ines and Related Instalations,
Geneva, 1991.
[17] UN Economic Commission for Europe (UN/ECE): European Agreement on Main
International Railway Lines (AGC) , Geneva, 1985. (Напомена: Ратификовала
скупштина СФРЈ 1989. године.)
[18] Јањић, С., Божовић, Д.:Суботички железнички чвор, Институт за
саобраћајнице и геотехнику, Грађевинског факултета Универзитета у
Београду, Београд, 1992.
SUBOTICA 21 – CONTRIBUTION TO THE GENERAL

DEVELOPMENT CONCEPT OF THE SUBOTICA
RAILWAY JUNCTION IN THE NEW CENTURY
Summary: This paper presents a proposal for a fundamental development concept of the
Subotica Railway Junction (SRJ) in the 21st century. The concept is based on the
researches concerning construction and development performed within the past 130
years. Three variant solutions within the intermodal SRJ concept are presented, adapted
to the to the new urban development patterns of the city of Subotica. New technological
solution for the intercity, regional, suburban and urban transport, new rolling stock
designs as well as modern maintenance systems represent important part of the
comprehensive SRJ solution. Along with the presented SRJ concept, also the procedure
for the realization of the SRJ development program has been presented.
Keywords: Railway Junction, Concept, Solution, Transport, Intermodal

ТРОСКА ВИСОКЕ ПЕЋИ КАО АГРЕГАТ У

АСФАЛТНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА
Амир Џанановић1 УДК: 625.85
Резиме: Технолошки процес производње сировог жељеза подразумијева стварање
велике количине отпадног материјала – троске. Дуго времена овај отпадни
материјал је депонован и није кориштен за било какву употребу. Посљедњих
деценија у свијету је почело истраживање о могућности употребе троске као
грађевинског материјала, те као ђубрива у пољопривреди. На почетку се показало
да је троска добар материјал за доњи строј пута, а каснијим истраживањем
показано једа је могућност употребе троске вишеструка. У овом раду
разматрана је могућност употребе троске као агрегата у асфалтним
конструкцијама те могућност употребе мљевене троске као филера у асфалту.
Како би се установила могућност употребе троске високе пећи као агрегата у
асфалту било је неопходно испитати физичко-механичке и хемијске особине
троске, а након тога припремати узорке за испитивање. Експериментално је
доказано да се троска из погона ''Жељезаре'' (Arcelor Mittal) из Зенице може
користити као агрегат у асфалту, што би придонијело збрињавању ове врсте
отпадног материјала, а сачувао би се агрегат из природе који се обично користи
за справљање асфалта.
Кључне ријечи: Троска, агрегат, филер, асфалт
1. UVOD
Metalurška troska (šljaka) je nusproizvod koji nastaje u procesu proizvodnje sirovog

željeza i čelika. Po izgledu, načinu hlađenja i minerologiji, troska je slična magmi iz koje
su nastale silikatne eruptivne stijene kao što su: bazalt, dijabaz, andezit, dacit, sijenit i
dr., koje su cijenjen materijal u građevinarstvu. Vrsta troske koja će nastati prilikom
proizvodnje željeza (kristalna, granulirana, ekspandirana) zavisi od vrste upotrijebljene
rude za proizvodnju željeza te načinu hlađenja (naglo ili postepeno hlađenje troske na
vazduhu) [1].
U ovom radu razmatrana je mogućnost upotrebe visokopećne troske iz željezare u Zenici
kao agregata u asfaltnim konstrukcijama, odnosno upotreba mljevene trose kao filera u
asfaltu. Prikazani su rezultati ispitivanja fizičko-mehaničkih i hemijskih osobina ove
dvije vrste troske, te osobine spravljenih uzoraka asfalta.
1
Institut za građevinarstvo, građevinske materijale i nemetale d.o.o Tuzla, RBiH, amir.dzana@gmail.com

Zgura odložena nedaleko od željezare u Zenici zauzima ogromnu površinu a

pretpostavlja se da je u periodu od 1956. do 1992. godine na deponiji Rača odloženo cca
9 336 000 m3 materijala ili oko 19 miliona tona, i to: visokopećna i čeličanska troska sa
sadržajem metalne supstance (berne), vatrostalni materijali, pepeo i šljaka, livački
pijesak i drugi otpadni materijali iz tehnoloških procesa metalurškog kompleksa. Pored
velike količine deponovanog otpadnog materijala svakodnevno se stvaraju nove količine
otpadnog materijala. U željezari Arcelomittala Zenica u 2011. godini bilo je 185.000
tona otpadne troske za preradu, dok se u narednim godinama pretpostavlja porast na
239.800 tona na godišnjem nivou [2].
Nažalost, troska je dugo tretirana kao otpadni materijal pa je iz tog razloga završavala na
deponiji. Međutim, danas se odgovarajućim tretmanom, ovaj materijal prevodi iz
kategorije otpada u kategoriju proizvoda. Takvim pristupom troska više nije balast nego
integralni dio metalurške proizvodnje.
Osim ove inženjerske primjene, visokopećna troska se zbog velikog udjela kalcijeva i
magnezijeva oksida veoma često koristi kao zamjena za agrikulturno vapno.
2. FIZIČKO-MEHANIČKE I HEMIJSKE OSOBINE TROSKE
Zbog potrebe pronalaženja mogućnosti i načina upotrebe troske iz željezare Zenica u

asfaltnim konstrukcijama izvršeno je ispitivanje fizičko-mehaničkih i hemijskih osobina
troske. Ispitivanje je podrazumijevalo:
- Ispitivanje pet frakcija troske 0-4; 4-8; 8-11,0; 11,2-16 i 16-31,5 mm i ocjena
usklađenosti troske kao materijala za primjenu u proizvodnji asfalta
- Ispitivanje fizičko-mehaničkih i hemijskih karakteristika mljevene troske (filera)
- Izrada receptura za asfalt-beton, i to: za izradu gornjeg habajućeg stroja i izradu
donjeg nosivog stroja
Slika 1. Mljevena troska (lijevo) i granulirana troska (desno)
Rezultati ispitivanja fizičko-mehaničkih ili hemijskih osobina troske prema JUS

standardima dati su u nastavku. Zbog obimnosti ispitivanja neke manje važne osobine
granulirane ili mljevene troske nisu prikazane u radu.

Tabela 1. Fizičko – mehaničke osobine troske

JUS USLOVI
broj
Jed. KARAKTERISTIKE DOBIJENE VRIJEDNOSTI

STAN- KVALITETA
mjere AGREGATA ZA FRAKCIJE
DARDI ZA ASFALT
0/4 4/8 8/16 16/32 8-12 12-16 16-22 BNS
mm mm mm mm mm mm mm
AB
BNHS
Sastojci koji
B.B8.042 sprečavaju hidrataciju ne smije
1. (1984) cementa
ne sadrži
sadržavati
(masti i saharati)
B.B8.044
Postojanost agregata
(1982)
ili kamena na mraz,
B.B2.010 % max. max.
2. (1986) m/m’
nakon 5 ciklusa
0,40 0,17 0,13 0,037 0,33 0,20 0,11 5 12
dejstvom rastvora
B.B8.002/
Na2SO4
(1989)
Sadržaj ukupnog hlorida 0,0047 %
B.B8.042 %
3. (1984) m/m’
sumpora hlorida i sulfata 0,057 % - -
sulfata ukupnog S kao SO3 = 0,34 %
B.B8.031
(1982) Zapreminska masa 3.53 3.64 3.64 3.46 3.60 3.77 3.49 -
4. kg/m3
B.B2.009 zrna kg/m3
(1986)
max. max.
B.B8.031 %
5. (1982) m/m’
Upijanje vode 2,51 1,51 1,25 1,13 1,49 1,10 1,17 KS... KS...
0.75 1.20
frakcija 0-4 mm: boja rastvora iznad
agregata tamnija od standardnog svjetlija Svjetlija
B.B8.039 vizu- Sadržaj organskih rastvora za upoređivanje; od stan- od stan-
6. (1982) materija frakcija 4-8 mm: boja rastvora iznad dardne dardne
elno
agregata tamnija od standardnog (PJ 0.3) (PJ 0.5)
rastvora za upoređivanje;
Određivanje oblika
B.B8.048 %
7. (1984) m/m’
zrna metodom - 4,48 4,2 0,78 3,57 2,73 2,41 max.20 max.20
kljunastog mjerila
Određivanje oblika
B.B8.049 % zrna metodom - 0,35 0,27 0,28 0,29 0,28 0,29
8. (1984) m/m’ zapreminskog
-
koeficijenta
max. max.
B.B8.038 %
9. (1982) m/m’
Sadržaj grudvi gline nema 0.25 0.25
PJ 0.5 PJ 0.5
B.B8.037 %
10. (1986) m/m’
Sadržaj trošnih zrna nema max. 3 -
B.B8.034 %
11. (1986) m/m’
Sadržaj lahkih čestica 0,09 0,06 0,09 0,05 - - - max. 0,5 %
Obavijenost površine
B.B8.004 % zrnaglinom - min. min.
12. (1986) m/m’ prionljivost sa - 80 80
bitumenom

max. max.
Otpornost na
a) - (18) a) 25
drobljenje
b) - (18) b) 25
B.B8.045 %
13. (1978) m/m’ LA test gradacija A 16,73
c) - (18) c) 28
d) 25(22) d) 30
e) 28(22) e) 35
LA test gradacija B 15,17
f) 30(22) f) 35
Zapreminska masa u
B.B8.030 rastresitom stanju 1.86 1.92 1.85 1.716 1.867 1.773 1.705
14. kg/m3 -
(1986) Zapreminska masa u 2.13 2.20 2.06 1.943 2.124 1.962 1.910
zbijenom stanju
B.B8.029 % Nadmjerna zrna - 0,91 0,15 0,890 0,40 1,29 28,80 max.10 max.10
15. (1982) m/m’ Podmjerna zrna - 62,1 56,1 20,46 88,47 67,52 18,21 max.15 max.15
P...max.5 %
(max.10 % za
EP >70 %)
Sadržaj sitnih čestica
E...max.5 %
B.B8.036 % - mokro prosijavanje –
16. (1982) m/m’ prolaz kroz sito 0,09 3,86 2,72 1,54 0,52 2,57 2,88 0,39
(max.10 % za
EP > 60 %)
prolaz kroz sito 0,063 3,40 2,19 1,21 0,39 2,09 2,45 0,33
K...max.10
(>10 % za
EP>60%)
Granulometrijski sastav agregata Prolaz kroz sito
Sito: za sitni agregat
45 mm - - - 100 - - 100 -
31,5 mm - - - 99 - - 98 -
22,4 mm - - 100 70 - 100 70 -
16,0 mm - - 100 20 100 99 18 -
11,2 mm 100 100 91 2 100 68 1 -
B.B8.029 % 8,0 mm 99 99 56 1 88 18 - 100 %
17. (1982) m/m’ 4,0 mm 95 62 13 - 30 - - 90-100
2,0 mm 65 22 - - - - - 65-100 %
1,0 mm 23 - - - - - - 40-80 %
0,5 mm 7 - - - - - - 20-50 %
0,25 mm 4 - - - - - - 8-30 %
0,125 mm 3 - - - - - - 2-13 %
0,09 mm 2 - - - - - - -
0,063 mm 1 - - - - - - -
B.B2.010 Modul zrnavosti
18. (1986) sitnog agregata 4,04 - - - - - - 2.3 - 3.6
B.B8.035 %
19. (1984) m/m’
Određivanje vlažnosti 3,53 3,28 0,27 0,137 2,538 1,621 0,849 - -
LEGENDA UZ TABELU :
- SLOJ KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE : AB- asfaltni beton ; BNS-gornji bitumenski nosivi sloj;
BNHS - bitumenski noseći - habajući sloj
- SAOBRAĆAJNO OPTEREĆENJE : a) autoput; b) vrlo teško; c) teško;
d) srednje; e) lako opterećenje
Iz prethodne tabele jasno je vidljivo da postoje osobine troske koje ne zadovoljavaju

uslove definisane JUS standardima. I pored toga izvršeno je spravljanje i ispitivanje
uzoraka asfalta.

Tabela 2. Granulometrijski sastav mljevene troske

Otvori sita 16 8 4 2 1 0,71 0,5 0,25 0,125 0,09 0,063
Mljevena troska
100 100 100 100 100 100 100 99 94 85 84
Prolaz kroz sito (%)
Zbog velikog obima ispitivanja prethodno su date samo najvažnije osobine granulirane
troske i mljevene troske koja se dobiva naglim hlađenjem pri izlasku iz visoke peći
željezare.
3. RECEPTURE ZA ASFALT
U sklopu istraživanja izrađena je receptura za asfalt od granulirane troske, a sa dodatkom

mljevene troske kao filera. Na početku se javio problem prilikom uklapanja
granulometrijske krive u granične krive za pojedine vrste asfalta, a zbog nedostatka
sitnih čestica u granulisanoj troski. Iz ovog razloga izvršena je zamjena frakcije 0-4 mm
sa drobljenim agregatom. Pri izradi asfaltne mješavine cilj je bio zadovoljiti uslove u
pogledu granulometrijskog sastava koji nalaže promjenljiva debljina sloja, kao i uslove
kvaliteta koje nalaže veličina saobraćajnog opterećenja puta u koji se ugrađuje mješavina
sa navedenim agregatom. Drugi problem se javio prilikom izbora bitumena. Pri izradi
receptura nije došlo do prijanjanja bitumena za agregat pa smo se odlučili za upotrebu
polimerizovanog bitumena Novobit 50/90 ST koji se inače koristi za agregate eruptivnog
porijekla.
Izbor mineralne mješavine i osnovna svojstva AB 16 odnosno BNHS 16 data su u
nastavku:
2. frakcija 0-4 mm 30 % drobljena frakcija krečnjaka
3. frakcija 4-8 mm 10 % granulisana zgura
6. Kameno brašno (filer-mljevena troska) 5 %
Slika 2. Granične krive i krija prosijavanja za AB 16 i BNHS 16

Asfaltna mješavina, spravljena sa mineralnom masom koja je prethodno usvojena, uz

variranje količine bitumena od 4,6–5,4 %, ima sljedeće karakteristike: stabilnost i
fleksibilnost asfaltne mase se neznatno mijenja sa promjenom količine bitumena, dok je
uticaj količine bitumena očigledan na promjenu gustine (zapreminske mase i šupljina)
asfalta.
Slika 3. Uzorci AB 16 na ispitivanju
Tabela 3. Osnovni parametri asfalta u zavisnosti od količine upotrijebljenog bitumena

Sadržaj bitumena u asfaltnoj mješavini % (m/m)
KARAKTERISTIKE
4,60 % 5,0 % 5,4 %
0
Stabilnost po Maršalu na 60 - kN 12,50 8,10 10,40
0
Tečenje po Maršalu na 60 C - mm 4,23 5,90 4,93
Odnos Stabilnosti i tečenja na 600C
(ukočenost) 2,95 1,37 2,11
Modul ukočenosti - MPa 46,65 21,69 33,35
Zapreminska masa asfaltne mješavine,
kg/m3 2757,10 2742,91 2797,50
U toku ispitivanja izvršeno je spravljanje receptura za nekoliko vrsta asfaltnih

konstrukcija (AB 8, AB 11, AB 16, BNHS 16, BNS 22, BNS 32). Zbog obimnosti u
nastavku ćemo samo dati još ulazne podatke i rezultate ispitivanja za BNS 32.
Izbor mineralne mješavine i osnovna svojstva BNS 32 data su u nastavku.
12. kameno brašno (filer od troske) 8 %

Slika 4. Granične krive i krija prosijavanja za BNS 32
U ovoj recepturi upotrijebljene su sve frakcije od troske i kako vidimo na prethodnom

dijagramu kriva granulometrijskog sastava je u dozvoljenim granicama. Asfaltna
mješavina je spravljena sa mineralnom masom koja je prethodno usvojena, uz variranje
količine bitumena od 3,8–4,6 %.
Tabela 4. Osnovni parametri asfalta u zavisnosti od količine upotrijebljenog bitumena

Sadržaj bitumena u asfaltnoj mješavini % (m/m)
KARAKTERISTIKE
3,8 % 4,2 % 4,60 %
0
Stabilnost po Maršalu na 60 C – kN 9,12 10,09 9,93
0
Tečenje po Maršalu na 60 C - mm 4,41 3,81 3,67
Odnos Stabilnosti i tečenja na 600C
(ukočenost) 2,07 2,65 2,70
Modul ukočenosti - MPa 32,65 41,87 42,72
Zapreminska masa asfaltne mješavine,
(kg/m3) 2870,89 2889,40 2883,30
4. ZAKLJUČAK
Uvidom u rezultate ispitivanja uzoraka asfalta napravljenih prema datim recepturama

vidljivo je da ispitani uzorci zadovoljavaju zahtjeve postavljene u standardima JUS
E4.014 – Izrada asfaltnih betona, odnosno JUS U.E9.021 – Izrada gornjih nosećih
slojeva od bitumeniziranog materijala po vrućem postupku, te se troska može smatrati
prikladnom zamjenom za uobičajeni agregat iz prirodnih izvora.

Uvidom u spomenute standarde vidimo da sve date recepture zadovoljavaju najmanje 3.

razred puta, a kada su u pitanju bito-nosivi slojevi dobijeni parametri zadovoljavaju i
veoma teško saobraćajno opterećenje.
Međutim, prethodni rezultati pokazuju znatno veće vrijednosti gustoća asfaltnih
mješavina u odnosu na mješavine napravljene sa dolomitnim agregatom a iz razloga
povećane gustoće troske koja je korištena za spravljanje uzoraka. Ukoliko se želi ostati u
normalnim granicama gustoće preporučuje se zamjena samo jedne frakcije dolomitnog
agregata sa troskom.
LITERATURA
[1] http://www.nationalslag.org/, preuzeto 20.02.2014.

[2] Sredojević J., Krajišnik M.: Ekološko - ekonomski efekti sanacije deponije
industrijskog otpada „Rača“, Zbornik - Naučno-stručni skup sa međunarodnim
učešćem ”KVALITET 2011”, Neum, B&H, 01. - 04 juni, 2011., str. 779-784.
BLAST FURNACE SLAG AS AN AGGREGATE IN

ASPHALT STRUCTURES
Summary: Technology of production of pig iron involves the creation of large quantities
of waste materials - slag. For a long time this waste material is deposited and is not
used for any use. In recent decades, the world has started to explore the possibility of the
use of slag as a building material, as well as fertilizers in agriculture. At the beginning it
was shown that the cost of a good material for the bottom of the road, and subsequent
research has shown that the possibility of using slag multiple. In this paper we have
considered the use of slag as aggregate in asphalt construction and hypo-ground slag as
a filler in asphalt. To establish the possibility of using the blast furnace slag as an
aggregate in the asphalt, it was necessary to examine the physical-mechanical and
chemical properties of the slag, and thereafter to prepare samples for testing.
Experiments have shown that the cost of operation'' Steelworks'' (ArcelorMittal) from
Zenica be used as aggregate in asphalt, which would contribute to the disposal of this
type of waste material, and kept to an aggregate of nature that is usually used for the
production of asphalt.
Keywords: Slag, aggregate, filler, asphalt

УТИЦАЈ ПОВРШИНСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА

ПУТА НА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
Филип Трпчевски1
Сања Фриц2
Владан Илић3 УДК: 625.089.11:539.622:614.862/.864
Резиме: Једна од најважнијих површинских карактеристика пута, која у
значајној мери утиче на безбедност саобраћаја, јесте укупна расположива
вредност трења. Како би се приступило релевантним анализама стања путне
мреже, од пресудне је важности користити квалитетне мерне уређаје. Мерења
морају резултирати прецизним и употребљивим геореференцираним подацима. У
раду ће бити анализирано стање путне мреже Србије на основу микротекстуре,
односно трења између пнеуматика и коловоза.
Кључне речи: Безбедност саобраћаја, трење, мерни уређаји, микротекстура
1. УВОД
Светски трендови у подизању нивоа безбедности саобраћаја на јавним путевима

условили су да се питањима безбедности на државним путевима Републике Србије
посвети посебна пажња. У овом раду је стављен акценат на стање путне мреже у
зависности од микротекстуре, односно површинских карактеристика пута.
У раду ће бити наведено више метода за испитивање микротекстуре, а посебна
пажња биће посвећена методи “SRT клатно“ која је коришћена за снимање путне
мреже Србије. Такође, биће анализирана и зависност између теоретских вредности
трења и измерених "SRT јединица", коју је важно познавати за квалитетну анализу
стања на терену.
2. МИКРОТЕКСТУРА
Термин “Отпор на клизање” или “Отпорност на клизање” карактерише допринос

површине коловоза, или макротекстуре и микротекстуре, укупној расположивој
вредности трења између пнеуматика и коловоза.
1
Асистент Филип Трпчевски, мастер инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет,
Булевар краља Александра 73, Београд, Србија, тел: 011 3218 561, e – mail: ftrpcevski@grf.bg.ac.rs
2
Асистент Сања Фриц, дипл. инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет
3
Асистент Владан Илић, мастер инж. грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет

Отпорност на клизање је измерени параметар који дефинише приањање

пнеуматика и коловоза, при маневрима убрзања, кочења и скретања. Приањање се
смањује када је коловоз мокар, залеђен или има наносе блата и неког растреситог
материјала. Ако је расположиви ниво трења на било ком месту на површини пута
недовољан за маневар који возач покушава да изведе, возач има смањену контролу
над возилом што може изазвати саобраћајну незгоду.
Слика 1. Повећање броја саобраћајних незгода са смањењем коеф. трења [1]
Истраживања реализована у великом броју земаља указују на несразмерно велики

број саобраћајних незгода на коловозима који имају низак ниво отпорности на
клизање и површинску храпавост. Подела површине коловоза у зависности
од текстуре [2]:
 храпавост/неравност: > мегатекстуре
 мегатекстура: 500 > λ >50 mm, 0.1 > A > 50 mm
 макротекстура: 50 > λ > 0.5 mm, 0.1 > A > 20 mm
 микротекстура: λ < 0.5 mm, 0.1 > A > 500 μm
Слика 2. Шематски приказ микротекстуре и макротекстуре
Микротекстура се дефинише као одступање од идеално равне површине коловоза,

дефинисане у таласним дужинама < 0.5mm, чине је кристалне честице у горњим

носећим слојевима и фине честице, као што је песак, у асфалт - бетонским и

крутим коловозима [3].
Утицај се осећа и на сувом и на мокром коловозу, а највећи је при малим
брзинама. Високе вредности могу довести до оштећења, односно хабања
пнеуматика. Када је пут влажан, водени филм на површини коловоза смањује
вредности “хватљивости” између пнеуматика и коловоза, што даље доводи до
смањења трења (зависи од тога у којој мери је микротекстура спремна да прими
водени филм). Водени филм се лакше формира на коловозима са глатким
агрегатом, чиме се наглашава значај микротекстуре.
Микротекстура се временом полира (углачава) под дејством возила, односно
дејством маневра убрзања, кочења и скретања. У неким земљама, укључујући
Велику Британију и Нови Зеланд отпорност на клизање на површини коловоза се
смањује и задржава на једном равнотежном нивоу. Овај феномен још није
верификован и у фази је истраживања.
3. МЕРНИ УРЕЂАЈИ
Квалитет површине коловозног застора је врло значајан утицајни фактор

безбедног одвијања саобраћаја на путевима. У том смислу jе, за потребе
приказивања показатеља стања коловозне површине, неопходно имати квалитетно
извршена мерења и испитивања. Мерни уређаји за испитивање микротекстуре су:
 GripTester,
 Roar,
 Уређаји за мерење убрзања/успорења,
 Scrim,
 SRT клатно.
SRT клатно је развијен је у Великој Британији 1950-их. Широм света је

најраспрострањенији статички мерни уређај. Управља се ручно и није погодан за
мерења на великим путним мрежама, јер испитивања могу дуго да трају.
Основне предности су што је опрема јефтина и лако преносива. За потребе
снимања и анализe путне мреже Србије коришћен је овај уређај [4].
Мерење отпорности на клизање изводи се помоћу SRT клатна којим се, управо,
одређује отпор клизању између наквашене површине коловоза и гумене клизне
подлошке монтиране на крају папуче клатна која симулира пнеуматик возила.
Веома је битно, за квалитетну анализу стања микротекстуре, успоставити
корелацију између пројектованих (теоретских) и измерених вредности трења на
конкретној деоници. У овом раду биће приказан један начин на основу следећег
прорачуна:
Wf = DEpot = Epoto - Epotn (1)
Wf = Ff * s (2)
Epot = m * g * h (3)
Ff = µtheo * Fn (4)

Слика 3. Висина клипа
где је:
Wf - рад који врши трење [Nm]
Epot - потенцијална енергија [Nm]
Ff - сила трења [N]
s - растојање [m]
m - маса клипа [kg]
g - убрзање земљине теже [m/s2]
h - висина клипа [m]
µtheo - теоретска вредност коефицијента трења [/]
Fn - нормална сила [N]
На крају се добија веза изражена кроз следећу формулу:

µtheo = (m * g) * (ho - hn) / (Fn * s)...................................................................................(5)
Слика 4. График зависности SRT јединица и теоретских вредности

4. АНАЛИЗА ПОДАТАКА СА ПУТНЕ МРЕЖЕ СРБИЈЕ
Сви подаци који су коришћени за анализу преузети су из базе података ЈП “Путеви

Србије“. Подаци везани за микротекстуру добијени су коришћњем мерног уређаја
“SRT клатно“. Законом о јавним путевима из 2006. године извршена је нова
категоризација државних путева у Србији на државне путеве I реда, државне
путеве II реда, општинске путеве и улице. Уредбом из 2012. године први пут је
прецизно дефинисано који путеви су распоређени у коју групу. Том одлуком је око
6000km путева, које је припадало магистралним и регионалним путевима,
пребачено на општинске путеве. Међутим, уредбом из новембра 2013. године
долази до нове прекатегоризације путева којом се око 6000km општинских путева
враћа у категорију државних путева II реда. На ту одлуку је било одређених
приговора који су још у разматрању. Због тога је за ову анализу коришћена подела
државних путева на магистралне и регионалне, са издвојеним аутопутевима као
посебном целином (за аутопутеве анализа је вршена за оба смера).
За вредновање података о микротекстури, односно стању путне мрежe са
становишта микротекстуре, коришћене су граничне вредности преузете из
стандарда EN1436 [5].
SRT
Аутопут [%] Магистрални [%] Регионални [%]
вредности
SRT >= 45 34 2.61 263 7.78 454 5.62
SRT >= 50 268 20.54 693 20.51 1604 19.84
SRT >= 55 544 41.69 867 25.66 2132 26.38
SRT >= 60 326 24.98 824 24.39 1837 22.73
SRT >= 65 133 10.19 732 21.66 2056 25.44
Укупно[km]: 1305 100.00 3379 100.00 8083 100.00 12767
Табела 1. Стање путне мреже за различите рангове пута
Потребно праћење стања!!!!
Слика 5. График стања путне мреже за различите рангове пута

5. ЗАКЉУЧАК
Микротекстура представља значајан фактор који утиче на безбедност саобраћаја

на путевима. Микротекстура има пресудан утицај на вредност “хватљивости”
између пнеуматика и коловоза. За анализе је од пресудне важности имати
спроведена квалитетна и кординирана мерења са одговарајућим мерним уређајима.
Такође, потребно је познавати корелацију између теоретских и мерених вредности
како би се извели коректни закључци.
Може се закључити, на основу спроведене анализе, да се највећи проценат путева
у Србији налази у задовољавајућем стању, али посебну пажњу треба посветити
делу који има вредности SRT <= 55. На тим деоницама потребно је праћење стања
и по потреби извођење интервенција у циљу побољшања површинских
карактеристика. Велики потенцијал за унапређење безбедности саобраћаја налази
се у путевима са добрим површинским карактеристикама, који омогућавају
безбедне маневре убрзања, кочења и скретања.
[1] Aнђус, В.: Планирање и пројектовање путева 1 (писана предавања),

Грађевински факултет Универзитета у Београду – Београд, 2010.
[2] Младеновић, Г.: Коловозне конструкције (писана предавања), Грађевински
факултет Универзитета у Београду – Београд, 2011.
[3] Neaylon, K.: Guidance for the Development of Policy to Manage Skid Resistance,
Austroads research report, Australian, 2011.
[4] http://munroinstruments.co.uk/pdf/PSRT_Manual.pdf, преузето 25.12.2013.
[5] http://www.nzta.govt.nz/resources/surface-friction-conference-
2005/8/docs/skid-resistance-pavement-marking-materials.pdf, преузето
26.12.2013.
INFLUENCE OF ROAD SURFACE

CHARACTERISTICS ON TRAFFIC SAFETY
Summary: One of the most important road surface characteristics, which has a
significant impact on traffic safety, is the total value of available friction. In order to
access to the relevant analysis of the state of road network, it is crucial to use high-
quality measuring devices. Measurements should result in accurate and useful
georeferenced data. The paper analyzes the state of the road network in Serbia based on
microtexture, or the friction between tires and pavement.
Keywords: Traffic safety, friction, measuring devices, microtexture

ЗАХТЕВИ ЕВРОПСКЕ И НАЦИОНАЛНЕ ТЕХНИЧКЕ

РЕГУЛАТИВЕ У ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈНЕ БУКE
Владан Илић1
Марко Орешковић2 УДК: 534.836:349.6(4)
Резиме: Изложеност буци, која је виша од прихватљивог нивоа, доводи до
негативног утицаја на здравље људи. Због тога је неопходно избећи, спречити или
смањити штетни утицај буке. То је дуготрајан процес који обухвата доношење
техничке регулативе, одређивање обавезујућих граничних вредности, прописивање
мера, као и извршавање истих, едукацију становништва и низ осталих
активности. У раду су приказани неопходни предуслови за испуњавање основних
захтева европске и националне техниче регулативе везане за саобраћајну буку.
Кључне речи: Собраћајна бука, техничка регулатива, дозвољене вредности
1. УВОД
Услед развоја привреде у Србији (мерено према порасту БДП-а од 5,6% у 2006.,
7,1% у 2007. и 5,6% у 2008. години [1]) интензитет саобраћаја значајно се увећао.
То jе довело до интензивнијег пораста нивоа буке, нарочито у близини аутопутева.
Саобраћајна бука је, отуда, најраспрострањенији извор буке у животној средини.
Више од 60% градског становништва у Србији изложено је нивоима саобраћајне
буке за које се сматра да озбиљно угрожавају квалитет живота. Приближно 25%
становништва изложено је толиким нивоима буке да је дошло до појаве
негативних последица по здравље, што је и потврђено од стране Института за
хигијену и медицинску екологију из Београда.
Мерења нивоа буке обављају се у Београду од 70-их година прошлог века.
Извршена мерења (Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда,
2003.) показала су да је више од 1.500.000 становника у Београду, 100.000 у
Крагујевцу и 25.000 у Параћину изложено превисоким нивоима буке [2].
Услед повећања саобраћаја узрокованог развојем привреде, за очекивати је да ће
ове бројке у блиској будућности бити још више. Негативне аспекте утицаја
транспортне инфраструктуре на животну средину неопходно је смањити, како би
нивои буке били испод дозвољених, а да би се то постигло, неопходно је да се
спроведе низ координираних поступака, почевши од саме регулативе.
1
Владан Илић, мастер инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар краља
Александра 73, Београд, Србија, e-mail: vilic@grf.bg.ac.rs
2
Марко Орешковић, мастер инж.грађ., Универзитет у Београду, Грађевински факултет, Булевар краља
Александра 73, Београд, Србија, e-mail: moreskovic@grf.bg.ac.rs

2. ЕУ ДИРЕКТИВА
У Европи су истраживања показала да је 17% од укупне популације изложено

нивоима буке већим од 65 dB(A), а то су нивои који могу имати штетне последице
по здравље људи. У истраживање је укључено и тестирање 138 људи из 12 градова
и том приликом откривено је да мања повећања нивоа буке одговарају променама
код поремећаја понашања. За истраживање су коришћене две психометричке
скале, како би се проценила промена у заједници по питању узрујаности и
реакције на саобраћајну буку. Смањење броја поремећаја у понашању откривено је
и када је редуковање буке било веома мало, односно само 3 dB(A). Учесници
тестирања су као извор узрујаности због буке индентификовали контактну
површину пута и пнеуматика аутомобила, камиона и др.
Ове истраживачке студије представљају основ за Директиву 2002/49/EC Европског
Парламента и Већа [3] донету 25. јуна 2002. године. Директива, под називом
„Директива за буку из животне средине“ (ЕND) заснована је на корелацији између
буке и здравља, а односи се на буку изазвану друмским, железничким и авио
саобраћајем, лукама и индустријом и од свих земаља чланица захтева да:
- одреде број људи изложен буци из животне средине и израде стратешке мапе
буке, на којима се бука представља преко заједничких показатеља (у почетку
одређивање угрожене популације било је базирано на индивидуалним методама
за процену земаља чланица, при чему су методе морале бити прилагођене како
би предвиделе циљне показатеље);
- осигурају да информације о буци из животне средине и информације о њеним
утицајима буду транспарентне и доступне јавности, као и да се све активности и
мере у циљу смањења буке планирају уз правовремени увид јавности и
- усвоје акционе планове, који су засновани на резултатима добијеним
исцртавањем мапа за представљање буке, са пажњом усмереном ка превенцији
и редуковању буке из околине и тамо где је то неопходно, нарочито где нивои
изложености могу бити штетни по људско здравље.
Критичан датум споменут у Директиви био је 30. јун 2007. године, када су све
земље чланице требале да заврше први део израде мапа за представљање буке,
идентификујући кључне области интересовања. Ове мапе се разматрају и
евентуално ревидирају у случају појаве значајних промена у постојећем нивоу
буке у животној средини, а најмање сваке пете године.
Градови код којих популација прелази 100.000 морају да комбинују главне акције
везане за саобраћај са акцијским планом обезбеђивања тихих зона. С тим у вези,
Директива је одредила Lden (дан-вече-ноћ звучни ниво), метричко рачунање буке за
одређивање контура (изофона), засновано на степену узрујаности изазваног буком.
Овај метрички систем је применио казну од 5 dB(A) за вечерње сате (од 6 до 10
увече) Levening А и казну од 10 dB(A) за ноћно време (од 10 увече до 6 ујутру)
Lnight А. ЕУ истражује примену LAmax (максимални ниво тежине А-звука) метричког
система како би се помогло одређивање звучних удара. Земље ЕУ примењују
методе предвиђања буке под називом HARMONOISE и IMAGINE, од којих је ова
друга метода једноставнија. Метода HARMONOISE укључује посебне
метеоролошке услове, а метрички израчуната бука представља просечну вредност

Lden за једну годину. Калкулације се изводе на 1/3 октавне групе основе од

25 - 10 000 Hz (слика 1). ЕУ Директива је захтевала да се повуку контурне линије
за 55-70 dB(A) за време дана и 50-70 dB(A) за време ноћи, са повећањем од 5
dB(A), да би се одредило које су то области захваћене буком.
На основу резултата добијених исцртавањем мапа простирања буке, предвиђено је
да све земље највише средстава уложе у елиминацију „врућих“ бучних места,
односно, места на којима се јавља повећана угроженост становништва високим
нивоом саобраћајне буке. Друге ЕУ директиве односе се на смањење буке изазване
гумама возила.
Због тога се европске земље окрећу хармонизацији техничких спецификација
возила и изводе тестирања (ISO стандардизација) како би стандардизовали процес
мерења буке на контакту гума/коловозни застор.
На националном и европском нивоу, уочено је да су лимити емисије буке изазване
возилима смањени у току периода од 1970. до 1996. године у односу на почетне
вредности са неких 92 dB(A) за камионе и 82 dB(A) за путничке аутомобиле на 80
dB(A) за камионе и 74 dB(A) за аутомобиле. Ово су номиналне вредности и пошто
су се методе прилично промениле у току овог временског периода, стварна
смањења лимита су већа за камионе и мања за аутомобиле од ових датих
номиналних вредности. Оптимално, путничка возила би имала лимит од 74-80
dB(A) у зависности од врсте возила и величине мотора.
До данас су смањења буке изазване гумама од стране произвођача гума
надомештена потражњом ширих пнеуматика, који пак производе већу буку, што се
највећим делом односи на пнеуматике за теретна возила и аутобусе. Регулисање
буке је засновано на ширини гуме - повећање ширине гуме од 10 mm резултира
повећањем буке за 0.4 dB(A).
Поред стварања буке на контакту гума/коловозни застор, одређени део саобраћајне
буке произведен је услед струјања ваздуха око каросерије возила, односно један
део емитоване буке при кретању возила је директна последица аеродинамичности
каросерије возила.
Својим радом и иновацијама на побољшању аеродинамике возила посебно се
истичу европски произвођач аутомобила VW и MERCEDES [4].
Слика 1. Пример приказивања стања буке према Lden [5]

црвено = врло бучно / оранж = бучно / зелено = врло тихо

3. НАЦИОНАЛНА ПРАВНА РЕГУЛАТИВА
Законска основа која се код нас примењује, а којом се уређују: субјекти заштите
животне средине од буке, дозвољени нивои буке у средини у којој човек борави,
методе мерења буке, мере и услови заштите од буке, акустичко зонирање, приступ
информацијама о буци, надзор и друга питања од значаја за заштиту животне
средине и здравље људи, обухвата:
- Закон о заштити од буке у животној средини (Сл. гласник РС 36/2009 и
88/2010);
- Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини (Сл. гласник
РС 54/1992);
- Акустичко зонирање простора (СРПС U.J6.205:2007);
- Опис и мерење буке животне средине (СРПС ISO 1996-1,2:2010).
Све до усвајања Закона о заштити од буке у животној средини, у Србији није било
активности везаних за успостављање информационог система о буци, који би
обухватио све аспекте од планирања, преко развоја до реализације система за
редукцију саобраћајне буке. Према овом закону Агенција за заштиту животне
средине има одређене надлежности у његовом спровођењу, које се односе на:
- израду стратешких карата буке на територији Републике Србије и
- вођење и ажурирање базе података из мониторинга буке у информационом
систему животне средине.
4. МОНИТОРИНГ БУКЕ
Да би се добила прецизна оцена актуелног стања на терену неопходна су

континуална мерења и праћење, односно, мониторинг буке. Прва мерења буке у
Београду забележена су 1958., а прве целодневне анализе почињу да се раде тек од
1999. године. Од 2004. у Београду се обављају целодневна мерења на 30 мерних
места (слика 2), два пута годишње са мерним интервалом од 15 минута.

Слика 2. Приказ мерних места у Београду [6]

Мониторинг буке врши се систематским мерењем, оцењивањем или прорачуном
одређеног индикатора буке (Leq Дан, Leq Ноћ), у складу са Законом. Подаци из
мониторинга буке саставни су део јединственог информационог система животне
средине којим је дефинисана и методологија за заштиту угрожених средина.
5. СТРАТЕШКЕ КАРТЕ БУКЕ И АКЦИОНИ ПЛАНОВИ
Стратешке карте буке представљају податке о постојећим и процењеним нивоима

буке, који су приказани индикаторима буке. Ове карте садрже приказ података о
стању буке у животној средини, а нарочито:
- постојећи, претходни и процењени ниво буке у животној средини изражен
индикаторима буке;
- места прекорачења прописаних граничних вредности;
- процену броја домаћинстава, школа, болница и других установа на одређеном
простору које су изложене буци изнад прописаних граничних вредности;
- процену броја људи који се налазе на одређеном простору изложеном буци
изнад прописаних граничних вредности и
- друге прописане податке, у складу са овим законом.
Стратешке карте буке обавезно се израђују за англомерације са више од 100.000
становника, за главне путеве са просечним годишњим протоком саобраћаја већим
од 3.000.000 возила, за главне пруге са више од 30.000 возова годишње, за главне
аеродроме, као и за постројења и активности за које се издаје интегрисана дозвола
надлежног Министарства. Ревидирају се најмање једном у пет година, рачунајући
од дана њихове примене. Користе се као техничка основа за израду акционих
планова и као средства за обавештавање и информисање шире јавности о нивоу
буке у животној средини и њеним штетним ефектима на становништво (слика 3).
Слика 3. Ниш - центар града, индикатор буке, стратешка

карта буке за: a)дан (06:00-22:00) и б)ноћ (22:00-06:00) [7]
Акционе планове за заштиту од буке у животној средини за друмски, ваздушни и
железнички саобраћај доноси Влада. Они се разматрају и евентуално ревидирају у
случају појаве значајних промена у постојећем нивоу буке у животној средини, а

најмање сваке пете године, да би се се обезбедио континуитет праћења стања

нивоа саобраћајне буке. За све капиталне објекте, за које надлежно Министарство
издаје интегисану дозволу, морају се урадити и посебни акциони планови.
6. ЗАКЉУЧАК
Основна дужност свих инжењера, а посебно грађевинских инжењера, треба да

буде изоштравање сопствене свести, увећавање стручних знања и усавршавање у
области заштите и редукције буке. Да би се успоставио ефикасан систем за
мониторинг и оцену угрожености становништва услед повећаних нивоа буке,
неопходно је поштовати постојећу законску регулативу и константно радити на
њеном унапређењу и усклађивању са европским директивама. Усвајање и
спровођење презентоване методологије за евалуацију саобраћајне буке на целој
територији ЕУ има за циљ, пре свега, да оформи јединствену скалу за процену
квалитета животне средине свих њених становника. Србију, као будућу чланицу
Европске уније, чека обиман посао допуне постојеће законске регулативе, и
усвајање читавог сета нових закона из области заштите животне средине који се
добрим делом односе и на проблематику саобраћајне буке.
[1] http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%B5#note-IMF_GDP_2010-1, преузето 26.12.2013.

[2] Смањење саобраћајне буке у Србији - Извештај о реализацији Г2Г пројекта за
Србију Г2Г09/СБ/5/5: VanKeulen advies, Vlijmen, Холандија, 2011., стр. 5 и 6.
[3] http://ec.europa.eu/environment/noise/directive.htm, преузето 18.01.2014.
[4] http://motorburn.com/2014/01/12-of-the-most-aerodynamic-cars-in-production-
right-now/, преузето 14.02.2014.
[5] Licitra, G.: Noise mapping, Семинар ТАIEX, Београд, 2009., *.ppt презентација
[6] Будисављевић, Б., Б.: Мониторинг буке у Београду, Семинар ТАIEX,
Београд, 2009., *.ppt презентација
[7] Прашчевић, М.: Стратешка бука, мапирање и акциони планови, Семинар
ТАIEX, Београд, 2009., *.ppt презентација
REQUIREMENTS OF THE EUROPEAN AND NATIONAL

TECHNICAL REGULATIONS IN THE FIELD OF TRAFFIC NOISE
Summary: Exposure to the noise, which is higher than the acceptable level, leads to
negative effects on human health. Therefore, it is necessary to avoid, prevent or reduce
the adverse impact of noise. It is a long lasting process that involves the adoption of
technical regulations, setting obligatory limits, prescribing measures, as well as their
execution, education of population and a host of other activities. The necessary
preconditions for fulfilling the basic requirements of the European and national
technical regulations related to traffic noise are presented in this paper.
Keywords: Traffic noise, technical regulations, permitted values

DESIGN OF STRUCTURES FOR A ROAD ON

EXTREMELY IRREGULAR GROUND
Riste Ristov1
Jovan Br. Papić2
Zlatko Zafirovski3
Slobodan Ognjenović4 UDK: 625.7(497.7)
Summary: Gradsko-Prilep is one of the most frequent roads in R. Macedonia. Along the
road there are several sections that pose serious obstacles for regular traffic flow in this
central state road along east-west axis. Thus, the Public Enterprise for state road
network has defined the Project Program for preparation of project documentation for
its improvement. The planned section starts with deleveled connection with existing road
and continues along the River Raec through canyons of Farishka and Drenovska rivers,
ending with deleveled Drenovo interchange. The route ground is generally variable and
extremely irregular. It can be classified as lowland to explicitly mountain terrain. The
projected speed of 100 km/h requires a wider horizontal and vertical centre line,
demanding numerous supporting structures on the body of the road. This paper presents
the approach and method of designing along the entire route.
Keywords: Road, Design, Improvement, Ground, Irregular
1. INTRODUCTION
Recently designed road A1e Gradsko-Prilep will be very frequent road as it will serve as
a communication route between municipalities in Central and South-West Macedonia
and Skopje. This road is also an appropriate East-West corridor in R. Macedonia.
Regarding its frequency and direction, it is classified as a trunk road for vehicular
circulation only, with speed of 100 km/h. Its length is about 53 km.
The route road corridor is characterized with various topographic features. Most specific
is the section from the River Raec to the road interchange Drenovo, in length of 9 km,
which varies from hill to mountain height. Distinctive areas are canyons of Fariska and
Drenovska rivers, where the road mainly follows the bed of River Raec. The
configuration of a ground in canyons, proximity of the river and the proposed speed
1
BSc. C. E., Prostor АD, Mosa Pijade 2, Kumanovo, R. Macedonia, phone: +389 31 475 515,
riste.ristov@prostor.mk
2
BSc. C. E., University "Ss. Cyril and Methodius", Faculty of Civil Engineering, Partizanski odredi 24,
Skopje, R. Macedonia, phone: +389 2 3116 066, papic@gf.ukim.edu.mk
3
BSc. C. E., ditto, zafirovski@gf.ukim.edu.mk
4
BSc. C. E., ditto, ognjenovic@gf.ukim.edu.mk

require application and construction of larger structures as tunnels, bridges, retaining

walls etc. Their specifics are briefly described below, while the commonly used
structures are not discussed.
2. ROAD SECTION
The road route is designed as an expressway with width of 2х3.5+2х2.7=12.4 m. It will

be the phase 1 of a future motorway (phase 2), with overall width of
4х3.75+2х2.7+4.0=25.4 m [2].
Figure 1. Geometrical cross-section of expressway
Figure 2. Geometrical cross-section of motorway

When determining the horizontal and vertical solution for the expressway, it was taken
into account that it will become a motorway (by upgrading from one side), which can be
performed in the part of the route with rather favourable conditions of the ground.
However, due to various ground heights in the canyons of Fariska and Drenovska rivers,
with significant alterations of incidence lines in transverse and longitudinal direction,
this solution will not be applicable in a future period (when the road is supposed to
become motorway). Designing of expressway with width of 12.4 m in such limitations
would cause significant problems in the phase 2, especially regarding the nearby
structures. Thus, it was suggested to perform the motorway section at once, but since the
clearance width of 25.4 m is too large, it was decided to reduce the section by excluding
the emergency lane and reduction of the median strip width from 4.0 to 1.5 m. Such
17 m wide section would extend to km 2+500.0, while the median strip near the tunnels
would be extended to 8.8 m to enable protective width between the openings.
3. SITUATION AND LONGITUDINAL PROFILE
For a section of the road elements of horizontal and vertical solution for design speed of
100 km/h were applied. During the route location it was taken into account that the
horizontal and vertical solutions are adapted to the basic design rules and conditions of
the ground, even though the canyons of Drenovska and Fariska rivers are very hard to

meet those principles. Additional obstacle while determining the final route of the
expressway was the demand that the newly designed route and the route of existing
regional road P-106 shall not intersect, in order to maintain the existing road as a
parallel. These intersection points also affect the determination of a grade line.
Poor ground configuration, nearby location of the Raec river bed, and the location of P-
106 do not allow opportunity for greater application of other values of elements of
horizontal solution in order to enlarge or reduce the directions to their allowable limits.
Namely, if other elements of horizontal solution are applied - i.e., relocation of points to
meet requirement - the centre road line would be radically changed, thus demanding new
structures to be built in some places, enlargement of planned structures and extended
earthworks [1].
4. APPLIED STRUCTURES ALONG THE ROAD ROUTE
Such limiting elements require larger number of structures. At some parts of the route,
especially in canyons where the clearance is wider, guardrails of the New Jersey type are
installed in order to separate roadway lanes.
Walls of 1.5 m are placed near the gutter to protect the roadway from rockfalls in a case
of cuts higher than 5 m.
4.1. Securing of slopes

The height of embankments is one of the principles during the determination of the grade
line of the road. Namely, attention was paid for their height not to extend 8-10 m; in
such case bridge structures were applied.
The projected embankment slope inclination at the most part of the route is 1:2, mostly
because of the visual impression. At some parts of the road route, especially where the
expressway approaches to existent road P-106, slopes with greater inclination of 1:1.5
are planned in order to avoid additional structures. Decrease of the slope inclination of
embankments from 1:2 to 1:1.5 is in line with the inclinations recommended by the
Geotechnical Elaborate.
"Complex" ground configuration requires application of higher slopes for cuts and
notches extending to 30(35) m at some locations. Depending on geomechanical
properties of the ground, different cut slopes were applied (from 2:1 to 5:1). According
to the Elaborate, benches are not provided for embankment slopes of 2:1, while benches
of 8-10 m height and 3 m width are provided for steep slopes.
Basing on conducted analysis of geological and geomechanical properties of the
environment, structural and texture properties of rocks, crack system and inclination of
the layers, it is estimated that possible measures for stabilization and protection of slopes
would include application of various independent or combined methods for securing the
slopes at a same surface. Following types of stabilization and protection measures that
will be applied at particular slopes from sections (cut and notch) are planned:
Type 1 - local scratching of unstable blocks;
Type 2 - placing of single protective galvanized net, with local non-systematic
anchoring with SN anchors;

Type 3 - systematic anchoring of fractured blocks and protection of slopes with passive
SN anchors;
Type 4 - systematic protection of slopes with passive SN anchors and placing of
reinforcement net;
Type 5 - anchoring of potentially unstable zones in combination with sprayed concrete,
reinforcement net and SN anchors [3].
4.2. Bridge and half-bridge structures
Starting from km 0+706.06 to km 1+311.26, namely in the area of Fariska River canyon,
there is a need to build several bridge and half-bridge structures. Because of the unique
ground conditions, all of the structures mentioned above are attached one to another
representing a single complex, so they are analyzed at once [4].
Figure 3. Cross-section of a half-bridge structure

The structure on the upper structure at bridges is comprised of 3 prefabricated main
reinforced girders and monolith transverse girders and reinforced slab. Ending piers
(abutments) are either monolith reinforced concrete walls with constant section, or
comprised of three individual piers connected to the upper part with supporting beam
(depending on the height and ground conditions). Wing walls are performed as
reinforced concrete walls with constant thickness and strip foundation.
4.3. Tunnel
The tunnel is planned with two openings, since this part of the road has the wider
clearance. According to the construction of tunnel openings, it is necessary to provide at
least 8m spacing between them [5].

Figure 4.Cross-section of tunnel tubes
4.4. Gallery
The expressway route cuts across the ground forming slope higher than 45 m. A study
was conducted concerning the risk assessment for that slope including analysis of a free
fall of a stone with weight of 0.1 kg. The study elaborates several scenarios for
protection from a rockfall [6].
Figure 5. Slope analysis with Rock Fall software
Figure 6. Gallery cross-section

5. CONCLUSIONS
During the route location process, several approaches for finding the most appropriate
position and shape of the road were conducted, i.e., the spatial line comprised of separate
and mutually connected and completely defined elements was determined and defined.
The one with the smallest costs of construction, maintenance and exploitation was
adopted as the most favourable route. Adaptation of the route to the ground
configuration in situation and longitudinal section decreases the construction costs.
Regarding the exploitation, larger radius and smaller longitudinal inclinations are more
favourable, although the construction costs are larger. When selecting the design
elements, attention was paid to the significance of the road, traffic load, structure of
vehicles and ground configuration.
Since this trunk road is planned for a larger traffic density, inclinations of the grade line
have to be smaller, because the bigger inclinations would lead to a slower traffic flow.
However, decrease of inclinations of the grade line for unfavourable terrains would
extend the length of a route and increase the size of the structures. Planned structures are
analyzed for their cost-effectiveness, after which their adequacy was confirmed.
REFERENCES
[1] Base design for route Prilep-Gradsko, section r. Raec – DI Drenovo, Civil
Engineering part (route), Book No.3, 2013.
[2] Rulebook for technical elements for building and re-construction of public roads and
structures at roads, Ministry of transport and communications of R. Macedonia,
2009.
[3] Base design for route Prilep-Gradsko, section r. Raec – DI Drenovo, Geotechnical
Elaborate, Book No.2, 2013.
[4] Base design for route Prilep-Gradsko, section r. Raec – DI Drenovo, RC bridge
structures, Book No.9, 2013.
[5] Base design for route Prilep-Gradsko, section r. Raec – DI Drenovo, Tunnel at
km 0+630.00, Book No.10, 2013.
[6] Base design for route Prilep-Gradsko, section r. Raec – DI Drenovo, RC gallery,
Book No.11, 2013.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ БЕТОНСКИХ

КОЛОВОЗА ПОМОЋУ РЕЗОНАНТНОГ РАЗБИЈАЊА
Данило Вуњак1
Драган Лукић2
Арпад Чех3
Богдан Васовић4
Голуб Караман5 УДК: 625.7/.8
Резиме: Када се постојећи бетонски коловози оштете до те мере да се јавља
потреба рехабилитације или реконструкције, разлике у алтернативним решењима
могу бити веома значајне. Једна често примењивана метода користи резонантно
разбијање дотрајале бетонске коловозне конструкције, која се на тај начин
претвара у део доњег носећег слоја нове асфалне коловозне конструкције. У раду
се презентује ова савремена метода резонантног разбијања и упоређење са
другим методама које се користе приликом рехабилитације оштећених
бетонских коловозних плоча. У септембру и октобру месецу 2011. године, на делу
Mагистралног пута М–22.1 Београд–Нови Сад је први пут у Србији коришћена
метода резонантног разбијања застареле коловозне конструкције. Детаљи те
реконструкције су приказани у другом делу рада.
Кљичне речи: Рехабилитација бетонских коловоза, резонантно разбијање
1. УВОД
Рехабилитација бетонских коловоза је веома актуелна тема пре свега због

непрестаног повећавања тешког теретног саобраћаја, агресивних и штетних
утицаја средине, повећане фреквенције саобраћаја, али и услед деградације
коловозне конструкције. Деградација се манифестује појавама, које у већини
случајева упућују и на сам узрок проблема и могу се поделити у четири групе:
 Прслине и пукотине (Слика.1а)
1
Данило Вуњак, дипл.инж. грађ., Институт за грађевинарство и архитектуру ДОО, Косанчић Ивана 19,
Нови Сад, Србија, тел: 021/549-026, е – маил: danilovunjak@gmail.com
2
Проф.др Драган Лукић,дипл.инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел:024/554-
300, е-маил: lukic@gf.uns.ac.rs
3
4
Богдан Васовић, дипл.инж. грађ., Институт за грађевинарство и архитектуру ДОО, КосанчићИвана 19,
Нови Сад, Србија, тел: 021/549-026, е – маил: vasovicb@gmail.com
5
Виши лаборант Голуб Караман,инж.грађ.,Грађевински факултет Суботица, Козарачка 2а, тел:024/554-
300, е-маил: golub@gf.uns.ac.rs

 Оштећења на спојницама (Слика.1б)

 Површинска оштећења (Слика.1ц) и
 Остала оштећења (висинска разлика у плочама на спојници – „Faulting“,
испупчење, витоперење, итд...) - Слика.1д
а) б) ц) д)
Слика 1. Различити типови оштећења бетонских коловоза
Figure 1. Distress types of concrete pavements
Рехабилитација коловоза може бити успешна и економски ефикасна познавајући
специфичности различитих оштећења, механизма насталих појава и њихових
узрока, на основу адекватних података теренских испитивања. У случају
армираних и неармираних бетонских коловоза рехабилитација значи структурално
и функционално побољшање у циљу значајног продужења експлоатационог века
коловоза, при побољшању квалитета конструкције, а и квалитета удобности
вожње. Састоји се од различитих метода санације: наношења нових слојева
(везаних или невезаних) или евентуално од реконструкције коловоза, у функцији
степена оштећења или дотрајалости. (Слика.2)
Слика 2.Избор адекватне стратегије рехабилитације бетонских коловозних

конструкција у функцији старости или саобраћајног оптерећења [2]
Figure 2. Life Cycle diagram showing appropriate pavement rehabilitation strategies
Када је оштећење бетонског коловоза тог типа или обима да санација више није
могућа или је еконоски неоправдана, решење је обнова коловозне конструкције.
Наношење новог слоја преко бетонске коловозне плоче је често накнадно,
пропраћено појавом рефлектованих пукотина на површини коловоза (Слика
3.),стога се избегава као решење за санацију бетонских коловоза.

Слика3. Рефлектовање пукотина из доњег слоја старог бетонског коловоза у

нови, асфалтирани слој [3]
Figure 3. Reflective cracking caused by discontinuities in the underlying layers which
propagate through the new asphalt layer
Дотрајала или у тој мери оштећена, да је санација економски нерационална,

бетонска или армиранобетонска конструкција се уситњава и претвара у доњи део
носећег слоја, преко које се изводе нови слојеви коловозне конструкције.
Резонантно разбијање - уситњавањe (rubblization) је актуелна и у последње време
често примењивана техника рехабилитације бетонских коловоза. Разбијање се
врши при високој фреквенцији (44Hz) и ниској аmплитуди (19mm) помоћу машине
RPB (resonant pavement breaker) са једном ударном главом или код MHB (multi-
head breaker) помоћу више ударних глава постављених у линију, које ударају са
знатно већим амплитудама. (Слика 4.). Практични учинак код оба типа (са једном
или више ударних глава) машине је 4000-6000 m2 површине по смени, што
практично значи да је 5 пута бржа од конвенционалне методе разбијања бетонског
коловоза помоћу гиљотине. [4]
Слика 4.Резонантно разбијање бетонског коловоза

Figure 4. Resonant rubbization of the existing concrete pavement

Метода резонантног разбијања АБ и бетонске конструкције се данас првенствено

користи за разбијање дотрајалих коловозних конструкција, али се све више
користи и при реконструкцији аеродромских писта (Слика 5) и при рушењу
саобраћајних површина нуклеарних електрана.
Слика 5.Ефикасно резонантно разбијање аеродромске писте и до дубине 60 цм [5]

Figure 5. Complete airport concrete pavement destruction until 60 cm depth
Ако се упоређује са тоталном реконструкцијом коловоза цена изградње на

рециклираној – разбијеној подлози је 3 - 4 пута мања, стога је ова метода и
економски оправдана. Даље предности методе резонантног разбијања дотрајалог
бетонског коловоза у односу на уситњавање помоћу „гиљотине“ су:
 „гиљотином“ се формирају блокови неправилних димензија и различитог
облика, док се резонантним разбијањем бетон ломи до жељене
гранулације (обично на површини плоче комади имају гранулацију 0/31
мм) при чему се гранулација повећава од врха ка дну плоче што
доприноси правилнијој расподели оптерећења,
 рад „гиљотином“ може да изазове утискивање дела изломљених плоча у
подлогу, док при ломљену ултразвуком подлога остаје неоштећена,
 рад „гиљотином“ подразумева допунско коришћење тешког виброваљка за
секундарно ломљење док при ломљењу ултразвуком то није потребно,
 брзина рада, односно, брзина кретања возила са резонантним разбијачем је 3
до 5 пута већа од брзине кретања возила са „гиљотином“ што омогућава
ефикасније радове на градилишту и уколико је неопходно затварање
саобраћаја умањују се сви негативни ефекти (преусмеравање тешког
саобраћаја на локалне путеве и њихово оштећење).
2. РЕХАБИЛИТАЦИЈA КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

МАГИСТРАЛНОГ ПУТА М–22.1 БЕОГРАД–НОВИСАД
У септембру и октобру месецу 2011. године, на делу Магистралног пута М–22.1

Београд–Нови Сад (на деоници Сремски Карловци–Стара Пазова,тј. од км 140+975

до км 159+645 – Слика 6.) је први пут у Србији коришћена метода резонантног

разбијања дотрајале коловозне конструкције.
3.2 km
8.0 km
1.4 km
6.1 km
Легенда:
Бетонска коловозна конструкција
Асфалтна коловозна конструкција
Слика 6. Ситуациони приказ пројектоване деонице Сремски Карловци -
Инђија са дужинама бетонског коловоза
Figure 6. Road plan of projected section Srem Karlovci - Indjija with the length of
concrete pavement

2.1. ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ
Из веома оскудне историјске архивске документације дошло се до података да је

за међународни пут Лондон – Цариград, кроз нашу територију изабран 1934.
године државни пут бр.3. од Београда преко Новог Сада, Суботице до мађарске
границе у дужини 203,174 km. У току четири године (1935. – 1939. године) израђен
је цео део међународног пута (државни пут бр.3.) од Београда до Хоргоша. Овај
део међународног пута пролази Сремом и Бачком преко Земуна, Батајнице, Нове
Пазове, Старе Пазове, Инђије, Сремских Карловаца, Новог Сада, Сирига,
Србобрана, Малог Иђоша, Фекетића, Бачке Тополе, Суботице, Краљевог Брега и
Хоргоша до мађарске границе. Траса новог пута углавном је положена по ранијем
државном путу бр.3., са местимичним одступањем, да би се траса побољшала,
уштедела експропријација. Веће варијанте извршене су на делу од km 50+000 до
km 57+000, где је напуштен стари државни пут преко села Марадика и Крушедола,
па је коришћено општинско путно земљиште и избегнуто велико обилажење
скраћењем трасе за око 6.4 km. Пред Сремским Карловцима траса је у погледу
успона побољшана на дужини око 6.0 km напуштањем старог пута, као и дела кроз
Сремске Карловце. Ширина коловоза на целој дужини је 6.00 m, с тим што је на
делу од Београда до Новог Сада извршено проширење трака по 0.50 m са обе
стране, односно кроз насеља по 0.75 m, од ситне коцке и тврдо ливеног асфалта.
Коловози су од асфалт бетона, цемент бетона или ситне коцке. У току
експлоатације на појединим деловима предметне деонице су рађене мере
рехабилитације.
2.2. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ БЕТОНСКОГ КОЛОВОЗА
Подаци о постојећој коловозној конструкцији, увид у структуру и квалитет

материјала,добијени су испитивањима путем сондажних јама и керновањем
асфалтних слојева. За све материјале су урађена лабораторијска испитивања у
обиму који је био потребан за идентификацију њиховог тренутног стања и
квалитета.
2.3. ПРЕНОС ОПТЕРЕЋЕЊА
У оквиру недеструктивног испитивања дефлексија на предметној деоници пута

обављена су и испитивања преноса оптерећења на спојницама цемент бетонских
плоча на делу пута од km 144+831.328 до km 151+349.613 и од km 153+529.700 до
km 159+645.587 (табла уласка у Инђију). За ова испитивања коришћен је поступак
објављен у "ELMOD Pavement Evaluation Manual" којим се предвиђа следећи
начин и поступак мерења:
 мерење се врши уз помоћ држача за сензоре за мерења на бетонским
коловозима.
 држач се центрира на спојницу између плоча и мери се угиб оптерећене и
угиб неоптерећене плоче. Шема мерења је приказана на Слици 7:

Слика 7.Шематски приказ мерења дефлексије помоћу импулснеметоде или FWD

(falling weight deflectometer)
Figure 7. Deflection testing scheme with falling weight deflectometer (FWD)
На следећој слици приказано је мерење преноса оптерећења (LT) уређајем FWD на

бетонском коловозу (Слика 8):
Слика 8.Мерење преноса оптерећења на спојницама бетонског коловоза

Figure 8. Falling weight deflectometer load plate by the joints
Пренос оптерећења (LT - load transfer (%)) се срачунава по следећој формули:

 u 
LT %      100
 l  ,
где је:
u (10-3mm) - дефлексија неоптерећене плоче
l (10-3mm) - дефлексија оптерећене плоче

Изабрани профили мерења се налазе на деловима који репрезентују стање

бетонског коловоза. Интерпретација резултата мерења обављена је према
препорукама AASHTO Guide for design of pavement structures, према коме су дати
следећи критеријуми:
Табела 1- Ocena rezultata prenosa opterećenja prema AASHTO

Table 1- Load transfer result meaning according to AASHTO
LT >70% Означава добар пренос оптерећења
означава осредњи пренос
LT између 50% и 70%
оптерећења
LT < od 50% означава лош пренос оптерећења
Резултати мерења приказани су у следећим табелама:
Табела 2- Резултати мерења-мерно место1

Table 2 – Test results on the measuring place 1
redni
Sila l u LT ocena prenosa
broj
(kN) (10-3mm) (10-3mm) (%) opterećenja
spojnice
1 69.47 345 99 28.69 loš
2 70.26 333 180 54.05 osrednji
3 66.94 447 146 32.66 loš
4 69.70 778 131 16.84 loš
5 69.84 362 146 40.33 loš
6 70.18 394 127 32.22 loš
7 69.82 529 196 37.05 loš
8 69.94 314 111 35.35 loš
9 70.57 246 63 25.61 loš
10 69.89 215 118 54.88 osrednji
11 69.93 221 51 23.07 loš
12 69.87 331 197 59.51 osrednji
13 69.75 259 77 29.73 loš
14 69.89 296 71 23.99 loš
15 69.96 255 55 21.56 loš
16 69.41 289 84 29.06 loš
17 69.77 256 97 37.89 loš
18 70.00 330 132 40.00 loš
19 70.05 360 145 40.28 loš
20 70.23 339 108 31.85 loš
average: 34.73 loše

Табела 3- Резултати мерења-мерно место2

Table 3 - Test results on the measuring place 2
redni
Sila l u LT ocena prenosa
broj
(kN) (10-3mm) (10-3mm) (%) opterećenja
spojnice
1 70.04 470 183 38.94 loš
2 68.52 551 167 30.30 loš
3 68.55 563 141 25.04 loš
4 69.73 471 133 28.23 loš
5 68.94 394 84 21.31 loš
6 71.07 704 125 17.75 loš
7 68.95 480 169 35.21 loš
8 71.98 358 74 20.67 loš
9 68.39 654 201 30.73 loš
10 70.53 398 100 25.12 loš
11 70.47 332 128 38.55 loš
12 69.80 348 113 32.47 loš
13 70.47 809 97 11.99 loš
14 69.19 404 166 41.09 loš
15 69.98 546 159 29.12 loš
16 68.99 404 148 36.63 loš
17 70.46 396 304 51.51 osrednji
18 70.01 577 131 22.7 loš
19 70.72 454 136 29.96 loš
20 68.76 489 170 34.76 loš
average: 30.10 loše

Резултати мерења добијени на узорку од 2*20 мерења указују на лоше стање
преноса оптерећења на спојницама бетонских плоча. Лоша равност бетонског
коловоза проузрокована је знатном денивелацијом бетонских плоча на спојницама
– „faulting”. „Faulting“ сe крeћe измeђу 2.0 до 4.8 цм (мeрeно на 40 спојница), док
срeдња врeдност износи 3.0 цм.На слeдeћим сликама јe приказан изглeд
карактeристичнихспојницабeтонског коловоза од км 146+000 до км 155+000 :
Слика 9. Денивелација је бетонских плоча на спојницама

Figure 9. Faulting of the joints on concrete slabs

На основу резултата спроведених мерења стања постојећег бетонског коловоза

дошло се до закључка да се функционално бетонски коловоз налази у веома
лошем стању из следећих разлога:
1. пренос оптерећења између бетонских плоча је лош - из разлога што су плоче
изведене без можданика у спојницама док се други разлог огледа у ерозији
подлоге испод бетонских плоча.
2. равност изражена у ИРИ-ју се креће од 9.9 до 10.2 м/км, што представља
веома високу вредност. Основни разлог за овакво стање равности се
огледа у великој денивелацији бетонских плоча (faulting).
Пројектним решењем рехабилитације коловозне конструкције пута М–22.1,
Сремски Карловци–Инђија је предвиђено ломљење постојећег бетонског коловоза
уситњавањем плоча на димензију 50 x 50 cm помоћу „гиљотине“ и коришћење
изломљених плоча као део доњег носећег слоја нове коловозне конструкције. Као
алтернатива постојећој технологији појавила се могућност ломљења бетона
помоћу резонантног уситњавања и до 0.5 m дебљине, за коју се Инвеститор
одлучио. Уситњавање бетонског коловоза је урађено помоћу машине RB500.
(Слика 4.лево) и трајало је 4 пута краће него сто је било предвиђено помоћу
машине са „гиљотином“. Контрола уситњавања бетонске плоче је испунила
очекивања и гранулометријски састав је био одговарајући не само по величини,
већ и по расподели по висини разбијеног слоја бетона, тј. крупнији су били комади
разбијеног бетона при дну, а при површини ситније. После разбијања помоћу
RB500 довољно је било компактирати подлогу помоћу ваљка , након чега су
урађени слојеви БНС 22сА (битуменизирани носећи слој) и АБ 16с са ПмБ 50/90
(асфалтбетона са полимер модификованим битуменом ПмБ50/90), дебљине 7 и 6
цм, респективно. Оштећење подлоге испод бетонске конструкције је непожељна
појава која се јавља када параметри резонантног разбијања нису адекватно
усклађени са параметрима бетонског коловоза.На деоницама, где је бетонска
конструкција уситњена, ова појава није примећена, као ни нека друга врста
оштећења.
3. ЗАКЉУЧАК
Значајан део путне мреже у Републици Србијије je дотрајао и захтева неку врсту
интервенције. Нису ретке деонице (поготово у Војводини) где је коловозна
конструкција од бетона. Санација ових деоница је могућа још извесно време, али
је реконструкција неизбежна. Метода резонантног разбијања је веома ефикасна
при рехабилитацији бетонских коловоза, која је примењена у Србији са одличним
резултатима и доказана је још једном ефикасна примена (барем 3 пута бржa од
ломљења “гиљотином”), као и економска оправданост овог начина претварања
старих бетонских коловоза у подлогу нових.

[1] Concrete Pavement Engineering and Research: Rubblizing of Concrete Pavements:

A Discussion of its Use, ACPA, 1998
[2] http://www.fhwa.dot.gov/publications/research/infrastructure/pavements/
tpp/reports/03031/02.cfm,преузето 05.02.2014.
[3] Nunn M. E. (1989). “An investigation into reflection cracking in composite
pavement,” Proceedings of RILEM Conference on Reflective Cracking in
Pavements, Liege, Belgium. str.146-161
[4] Rehabilitation Strategies for Highway Pavements, Contractor’s Final Report,
NCHRP Project C1-38, 2001
[5] Airfield Asphalt Pavement Technology Program Project 04-01, Development of
Guidelines for Rubblization Final Report, Asphalt Institute, Lexington, 2008
REHABILITATION OF CONCRETE PAVEMENTS BY

RESONANT RUBBLIZING
Summary: When a concrete pavement has deteriorated to the point that either some
form of rehabilitation or total reconstruction is necessary, the cost differences can be
significant. Resonant rubblization is one efficient way used for breaking damaged
concrete pavement, that way transforming it into a part of the sub base of new asphalt
pavement. The paper presents the modern method of resonant destruction and
comparison with other methods used in rehabilitation of damaged concrete pavement.
Resonant rubblizing in Serbia for the first time was used in September and October
2011th, on the highway M - 22.1 between Belgrade -Novi Sad. Details of the
reconstruction are presented in the second part of this article.
Kеywords: Rehabilitation of concrete pavement, Resonantrubblizing


ЈЕДАН ПРИМЕР ГЕОТЕХНИЧКОГ МОДЕЛИРАЊА

ТЕРЕНА У ЗОНИ ТЕМЕЉА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
Јовица Шијаковић1 УДК: 624.131:621.548.4:624.151
Резиме: Веома ретко Инвеститори пристају на извођење обимних и скупих
геотехничих истраживања и испитивања терена. Ово је један пример таквих
испитивања која су по врсти и обиму, права реткост у Србији.
Кључне речи: Истраживања, геотехника, модели, прорачуни
1. УВОД
Задњих 20г у Србији је уочена веома лоша пракса, када су у питању обим и врста
инжењерскогеолошких и геотехничких истраживања за потребе пројектовања и
изградње грађевинских објеката. Пре свега због релативно високе цене ових
радова, Инвеститори их избегавају или изводе у минималном обиму. Иако је ова
област регулисана законом о рударству и геологији (где се ,,пројектом детаљних
геолошких истраживања...,, предвиђају обим и врста истраживања) у пракси је
сасвим другачије. Наиме највећи део инвеститора се придржавају само ,,закона о
изградњи објеката,, где ова област није јасно дефинисана па самим тим и
обавезујућа. Из тог разлога било би добро да се и у закону о планирању и
изградњи прецизније дефинише ова област, уз обавезу заједничког учешћа
инжењера геотехнике, грађевинске и геолошке струке. Напомињем још једном да
циљ рада нису резултати истраживања, већ врста и обим изведених истраживања
као редак пример у пракси.
2. ОБИМ И ВРСТА ИЗВЕДЕНИХ ИСТРАЖИВАЊА
За потребе израде пројектне доументације за ветропарк у Алибунару који се

састојао од 21 ветротурбине висине са елисама до 150м и темељима пречника 25м.
Захтевани обим геотехничких теренских истражних радова за свако стубно место
ветрогенератора подразумевало је следећа испитивања:
 По 1 истражна бушотина 40м дубине, са узимањем узорака и
лабораторијским испитивањима,
 по 3 опита статичке пенетрације (CPT) укључујући и опит статичке
пенетрације са сеизмо конусом (SCPT),
1
Јовица Шијаковић дипл.инж.геол.Геопут доо Београд

 динамички (DPLT)
 статички опит плочом (SPLT)
 геофизичка мерења, електрична проводљивост (EC) брзина Vp и Vs таласа
 топлотна проводљивост тла (TC).
На примеру једног ветрогенератора дајемо резултате тих испитивања у виду
табела, дијаграма и геотехничког модела.
Ветрогенератор бр. WT-05

Терен је у зони ветрогенератора бр. WT-05 дефинисан истражном бушотином WT-
05-BH дубине 40.0m, опитима статичке пенетрације WT-05-CPTu-A, WT-05-CPT-B
и WT-05-CPT-C. Појава подземне воде није констатована.
Геотехнички модел терена

Терен до 10.0m дубине, изграђује песковита лесоидна прашина (Qpl), жуто-сиве
боје. Усвојене физичко-механичке карактеристике:
 запреминска тежина γ = 14 kN/m3
 кохезија c' = 4 kN/m2
 угао унутрашњег трења φ' = 25°
 просечни отпор врха конуса
o qc1 = 1 500 kN/m2
o qc2 = 3 500 kN/m2
 модул стишљивости МV = 4 500 - 7 000 kN/m2
Испод слоја песковитог леса, од 10.0m до дубине преко 40.0m, терен изграђује
добро збијен, прашинаст песак (Qep), финозрн, жуте и жуто-сиве боје. У оквиру
ових наслага јављају се прослојци мање збијених партија песковите прашине.
Усвојене су следеће физичко-механичке карактеристике:
 запреминска тежина γ = 19.5 kN/m3
 кохезија c' = 0 kN/m2
 угао унутрашњег трења φ' = 28-36 °
 просечни отпор врха конуса
o qc3 = 5 000 kN/m2
o qc4 = 8 000 kN/m2
o qc5 = 2 500 kN/m2
o qc6 = 18 000 kN/m2
o qc7 = 6 000 kN/m2
o qc8 = 14 000 kN/m2
o qc9 = 3 000 kN/m2
 модул стишљивости Mv = 6 250 - 36 000 kN/m2
 на сл.1 дати су резултати сеизмичког опита статичке пенетрације (SCPT),
 на сл.2 су дати резултати електропроводљивости
 на сл.3 и 4 су дати опрема и резултати термопроводљивости тла
 на сл.5 је приказан геотехнички модел терена
 табела 1. Резултати мерења брзине рефракционих сеизмичких Vp и Vs
таласа

Сл.1 Измерене брзине смичућих таласа на основу CPTS-а
Сл.2 Дијаграм опита електро проводљивости тла

Сл.3 Опрема за мерење термопроводљивости тла
Сл.4 резултати термопроводљивости тла
Геотехнички модел терена са усвојеним физичко-механичким параметрима дат је

на слици 5 .

Слика 5: Геотехнички модел терена за ветрогенератор бр.WT-05

Измерене вредности брзина С-таласа кореспондирају са очекиваним вредностима
за алувијум, делувијум и еолски песак. Оне се крећу у распону од 126 – 220 м/с, са
просечном вредношћу од 172 м/с. У Табели 1 представљени су подаци о брзинама
простирања П и С-таласа испитаних сеизмичких профила :
Табела 1 Списак брзина Vp i Vs-таласа на сеизмичким профилима
RP1 RP2 RP3 RP4 RP5 RP6 RP7
1 1400- 1670-1710 650-670 945-1070 1690-1690 1710- 690-690

Vp
1590 1470
2 2270- 2290-2180 2040-1940 2060-2100 2140-2260 2370- 2090-

1930 2370 1950
1 225 160 180 200 190 205 265

Vs
2 260 295 315 260 290 295 345

Сл.6 Пример интерпретације сеизмичког профила
3. ЗАКЉУЧАК
На основу овако обимних истражних радова, поред квантитета добило се много на

квалитету а посебно на високој поузданости усвојених геотехничких параметара,
који су омогућили пројектанту да одабере поуздан, оптималан и рационалан начин
фундирања темеља ветрогенератора, чији су резултати предмет другог рада под
називом: ПРОРАЧУН ФУНДИРАЊА ТЕМЕЉА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
[1] Шијаковић,Ј.,Писаревић,М.:Геотехничка документација (Архива Геопута доо

Београд) 2013.
ONE EXAMPLE OF GEOTECHNICAL MODELING

FIELD IN THE ZONE FOUNDATION WIND TURBINES
Summary: In very rare occasions investors agree to perform extensive and expensive
geotechnical investigations and field testings. This is an example of such tests which are,
by its type and scope, a rarity in Serbia.
Keywords: Research, geotechnics, models, calculations

ПРОРАЧУН ФУНДИРАЊА ТЕМЕЉА

ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
Јовица Шијаковић1
Мирослав Бурзановић2 УДК: 621.548.4:624.151
Резиме: У последње време све више Инвеститора се одлучује да у Србији гради
ветропаркове (Пландиште, Али Бунар, Мали Бунар,Чибук 1, Чибук 2, Ковачица,
итд. Како су у питању капитални објекти, посебне специфичности (велики
темељи, високии стубови) који досада код нас у Србији нису били предмет
истраживања и пројектовања, то смо сматрали интересантним приказати
један пример фундирања таквог објекта.
Кључне речи: Истраживања, геотехника, модели, прорачуни, слегање
1. УВОД
Према Пројектном задатку предвиђени су генератори снаге до 3,2МW са

Лопатицама максималне дужине до 60м и максималном укупном висином до
190м. За конструкцију стубова биће примењени челични стубови максималне
висине до 120м. Ветротурбина мора да задовољава „класу ветра“ (Wind Class) IEC
IIIA према стандарду IEC 61400. За сва стубна места усвојена је анализирана
осмоугаона темељна плоча са пречником описане кружнице од Д=20,0м
2. РЕШЕЊЕ ТЕМЕЉЕЊА ВЕТРОГЕНЕРАТОРА
Прорачун и анализа спроведена у Идејном пројекту показала је неопходност

дубоког фундирања. На основу анализе предложене темељне конструкције у
условима плитког фундирања на предметним стубним местима закључује се да она
не задовољава услове у погледу стабилности коју дефинише наш Правилник. Уз
то, у погледу потребне крутости према обртању темељна конструкција или не
задовољава или једва да задовољава услов произвођача о минималној крутости.
Да би се задовољили сви услови изнети у претходним разматрањима, темељна
конструкција за случај плитког фундирања требало би да има знатне димензије.
Наиме, тек за пречник темељне плоче од 38,4m постиже се задовољење услова које
захтева Правилник у смислу максимално допуштеног ексцентрицитета резултанте
1
Јовица Шијаковић дипл.инж.геол.Геопут доо Београд
2
Мирослав Бурзановић дипл.инж.грађ. Геопут доо Београд

сила. При томе, у односу на анализирану темељну конструкцију потребне

количине бетона се увећавају са 711 на 2025m3, односно ископ тла са 1075 на
3187m3.Из свега овога закључује се да плитко фундирање није адекватно решење
за темељење конструкције стубова ветрогенератора на предметним стубним
местима.
Сл.1 Изглед стуба ветрогенератора
Сл.2 Изглед темеља ветрогенератора

За случај дубоког фундирања извршена је анализа већег броја варијантних решења

темељне плоче која је уједно и наглавна плоча шипова.
При томе су варирани како пречници плоче, тако и тип, пречници и број шипова
на које се темељна плоча ослања. Разматрани су шипови пречника Ø600, Ø800 и
Ø1000мм различитих дужина.
Након упоредне анализе варијантних решења као прве итерације усвојено је
решење за крајњу анализу која се изводи програмом Тоwеr помоћу методе
коначних елемената.
За сва стубна места усвојена је анализирана осмоугаона темељна плоча са
пречником описане кружнице од Д=20,0м која одговара ветротурбини GE 2.5-120
DFIG 110m HH IEC S LM58,7 СW са стубом висине 110м.
Темељ је облика зарубљене пирамиде са средишњим делом висине Х=3050мм, док
је на крајевима висина х=1400мм.
Пречник средишњег дела у кога се уграђује анкерни блок - кавез износи
д=5400мм. Надвишење анкерног блока у односу на горњу ивицу плоче износи
Δх=450мм.
Прорачун оптерећења од сопствене тежине конструкције се рачуна са
запреминском тежином бетона од γб=25кН/м3.
За запреминску тежину материјала којим се засипа темељна конструкција користи
се вредност од γтла=20кН/м3.
Усвојена дубина фундирања износи Дф =1,75м, а дебљина слоја којим се темељ
засипа износи Δт=0,45-1,30м.
За варијанту овакве темељне плоче прорачунати су сви релевантни параметри
носивости и стабилности.
У односу на број шипова усвојена су три типа темељне конструкције: са 16 (тип 1),
24 (тип 2) и 40 (тип 3) шипова, док се дужина шипова креће од 13,5 до 21м,
зависно од локације ветротурбине.
Као прорачунски модел за одређивање статичких утицаја у плочи и шиповима
усвојена је серија концентричних осмоугаоних плоча различитих пречника и
дебљина којима се симулира линеарна промена дебљине темељне плоче, која се
ослања на еластичне замењујуће опруге на местима шипова и еластични
површински ослонац (нелинеарни) којим се замењује утицај тла.
На основу карактеристика тла (резултати ЦПТ и СПТ опита) одређени су
параметри динамичке крутости шипа и темељног тла у вертикалном односно
хоризонталном правцу.
Вертикалне динамичке крутости шипова (замењујућих еластичних опруга)
срачунате су према Рандолпх & Wротх-у засебно за сваку локацију ветротурбине.
Прорачун бочне крутости урађен је према једначини проф. Весића.
Прорачуном овако дефинисаног модела темељне конструкције добијају се
неопходни рачунски утицаји, померања и напони на основу којих су процењени
услови стабилности и контролисане хоризонталне и ротационе динамичке
крутости темељне конструкције.
Добијени су следећи резултати, на примеру ветротурбине бр.6 (тип 3 са 40
шипова).сл.3

Сл.3 Положај шипова код темеља ветрогенератора ТИП-3 са 40 шипова
У наставку текста због ограниченог простора а боље прегледности, дати су

резултати прорачуна карактеристичног стуба ветрогенератора WT-6 у виду
табела, дијаграма и модела.
Табела параметара тла у зони ветрогенератора бр.6

Сл.4 Геотехнички модел терена у зони ветрогенератора бр.6



На основу извршених свеобухватних анализа прорачуна, предожено је да се

темељи стубова ветрогенератора фундирају на шиповима Ø800мм.

[1] Шијаковић,Ј.,Бурзановић, М.:Геотехничка документација (Архива Геопута

доо Београд) 2013.
CALCULATION OF FOUNDATION OF WIND

TURBINES
Summary: Lately, more and more investors are choosing to build wind farms in Serbia
(Plandište, Ali Bunar, Mali Bunar, Čibuk 1, Čibuk 2, Kovačnica, etc.) As these facilities
are very special and capital ones (large foundations, tall columns), which so far here in
Serbia were not the subject of research nor design, we considered interesting to show an
example of foundation engineering of one such facility.
Keywords: Research, model, calculations, subsidence, foundation, pile


КОНТАКТНИ НАПОНИ ИСПОД ТЕМЕЉА

ОПТЕРЕЋЕНОГ СИЛОМ ИЗВАН ЈЕЗГРА ПРЕСЕКА
Илија Самарџија1
Петар Сантрач2 УДК: 624.151:624.042
Резиме: Високи објекти као што су фабрички димњаци, антенски стубови, ветро
турбине и слично, имају релативно малу тежину у односу на хоризонталне силе
које потичу од ветра и сеизмике. При фундирању оваквих објеката, резултујућа
сила која делује на темељ, добијена на основу неповољних комбинација
оптерећења, делује изван језгра пресека темељне спојнице, услед чега се појављују
затежући напони који су физички немогући. У раду је приказан итеративни
поступак за искључење контактних напона затезања, који даје физички коректан
дијаграм контактних напона на основу којих се могу израчунати пресечне силе и
слегање темеља.
Кључне речи: Eксцентрично оптеречен темељ, језгро пресека, контактни напон
1. UVOD
Usled opterećenja temelja silom izvan jezgra preseka temeljne spojnice, pojavljuju se
negativni kontaktni naponi – naponi zatezanja, koji su fizički nemogući. Ako se sila
nalazi u jezgru preseka, uz uprošćenu pretpostavku da je dijagram kontaknih napona
linearno promenljiv, intenzitet u proizvoljnoj tački se može odrediti na osnovu izraza:

 i  P BL 1  6e x B  6e y L  i  1,2,3,4. (1)
Kada je sila izvan jegra preseka, jednačina (1) ne daje fizički korektan rezultat. Za
ovakav slučaj, u literaturi se mogu naći približni analitički i grafički (Hülsdünker 1964)
postupci za proračun maksimalnog ugaonog napona. U radu je prikazana iterativna
metoda za proračun kontaktnih napona ispod pravougaonog temelja opterećenog silom
izvan jezgra preseka, pri čemu je pretpostavljeno da je promena napona linearna.
Napadna tačka sile, kako je kasnije pokazano, može se naći u jednoj od tri
karakteristične zone, od koje zavisi položaj neutralne linije (Slika 1). Zone su sledeće:
1) Neutralna linija seče dve susedne stranice (tri ugla su pritisnuta)
1
Илија Самарџија, Студент, Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица, Козарачка
2а, Суботица, Србија, email: ilijasamardzija91@gmail.com
2
Проф др Петар Сантрач, дипл.грађ.инж., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: +381 24 554 300, email: santrac@gf.uns.ac.rs

2) Neutralna linija seče dve naspramne stranice (dva ugla su pritisnuta)

3) Neutralna linija seče dve susedne stranice (jedan ugao je pritisnut).
1) 2a)
2b) 3)
Slika 1. Karakteristični slučajevi pritisnutih zona (šrafirano)
2. POSTAVKA I REŠENJE PROBLEMA
Rezultujuća sila koja deluje na temelj mora biti u ravnoteži sa reaktivnim opterećenjem
tla, odnosno mora zadovoljiti tri uslova ravnoteže (Z=0, Mx=0 i My=0). Jednačine
koje slede iz ova tri uslova glase:
 p x, y  dx dy  P (2a)
S
 p x, y  x dx dy  P e x (2b)
S
 p x, y  y dx dy  P e y (2c)
S
Integracija se vrši po površini pritisnutog dela (S) temeljne spojnice. Predpostavljajući da
linearnu promenu kontaktnog napona p(x,y) u pritisnutoj zoni, važi sledeća jednačina:
p  x, y   a x  b y  C (3)
Nepoznata oblast integracije (S) je funkcija dimenzija temelja (L,B) i koordinata

neutralne linije (m,n). Uvođenjem dodatna dva uslova za položaj neutralne ose dobija se
sistem od tri integralne i dve algebarske jednačine sa pet nepoznatih (a,b,C,n,m):
 a x  b y  C dx dy  P (4a)
S
 a x  b y  C  x dx dy  P e x (4b)
S

 a x  b y  C  y dx dy  P e y (4c)
S
a nC  0 bm  C  0 (4d,e)
Način rešavanja jednačina, zavisi od karakterističnog slučaja pritisnute zone odnosno

položaja opterećenja. Za slučaj 1) rešenje je iterativno, dok je za slučaj 2) i 3) može
dobiti eksplicitno rešenje. U nastavku je ukratko prikazan algoritam proračuna za sva tri
slučaja.
1.1. Neutralna linija seče dve susedne stranice – slučaj 1)
P
m
ey
n x
ex
Slika 2. Neutralna linija seče dve susedne stranice (tri ugla su pritisnuta)
Pošto se za dat položaj opterećenja, ne može unapred odrediti slučaj pritisnute zone,
polazi se od pretpostavke da je u pitanju slučaj 1), a nakon dobijenog rešenja se
proverava da li je uslov ispunjen ili ne. Na osnovu oznaka na slici 2. jednačina neutralne
linije glasi:
n x   m 1  n x  (5)
Na osnovu jednačine (5), granice integracije i izraz (4a) glasi:
m
L B n m x
0 0 a x  b y  C dy dx  0 0 n a x  b y  C dy dx  P (6)
Na sličan način se mogu prikazati izrazi (4b) i (4c). Nakon integracije, dobija se:
B L2 B L2 mn mn mn
a b a n b m CB LC P (7a)
2 2 6 6 2

B L3 B 2 L2 m n2 m n2 m n2 B L2
a b a n b m C C  P ex (7b)
3 4 12 24 6 2
B 2 L2 B3 L m2 n m2 n m2 n B2 L
a b a n b m C C  P ey (7c)
4 3 24 12 6 2
U izrazima (4d) i (4e), nepoznate veličine su povezane sledećim izrazima.
a n  C bm  C (8a,b)
Uvrštavanjem izraza (8) u izraze (7) i sređivanjem dobija se:
B L2 B2 L mn 
a b   B L C  P (9a)
2 2  6 
3 2 2 2
BL B L mn B L2 
a b     C  P ex (9b)
3 4  24 2 
B 2 L2 B3 L  m2 n B2 L 
a b     C  P ey (9c)
4 3  24 2 
Koeficijenti ispred a i b su određeni dimenzijama temelja. Odsečci n i m se mogu

odrediti sledećim iterativnim postupkom:
1) Na osnovu izraza (9), izračunaju se koeficijenti ispred nepoznatih a i b,

2) Predpostave se vrednosti za n i m i izračunaju koeficijenti ispred nepoznate C,
3) Iz izraza (9), koji je poželjno ispisati u matričnom obliku radi lakšeg proračuna,
dobijaju se nepoznate a, b i C.
4) Na osnovu a, b i C, koristeći izraz (4d) i (4e), odrede se nove vrednosti za n i m,
5) Postupak od koraka 3-4 se ponavlja do željene tačnosti.
Postupak vrlo brzo konvergira. Za početne vrednosti n i m, mogu se uzeti odsečci

neutralne linije prema jednačini (1), što iziskuje dodatni proračun, te je bolje
pretpostaviti da su odsečci jednaki polovini odgovarajućih strana temelja. Kada su
određene nepoznate a, b i C, odnosno m i n, funkcija reaktivnog opterećenja je
jednoznačno definisana..
1.2. Neutralna linija seče dve naspramne stranice – slučaj 2a)
Postupak je sličan prethodno opisanom, odnosno polazi se od pretpostavke da je u

pitanju slučaj 1), a nakon dobijenog rešenja se proverava da li je uslov ispunjen ili ne.

x
n
x
ey
P
m
y
Slika 3. Neutralna linija seče dve naspramne stranice (dva ugla su pritisnuta)
Na osnovu oznaka na slici 3. jednačina neutralne linije glasi:
n  y   n1  y m  (10)
Na osnovu jednačine (10), granice integracije i izraz (4a) glasi:
n
B n y
0 0 m a x  b y  C dx dy  P (11)

B 2n C B2  6 m B  3 m2 6 m2  P  (12a)

B n 2 C  B 3  6 B m 2  4 m 3  4 B 2 m 24m 3  P e x  (12b)

B 2 n C 3 B 2  6 m 2  8 B m 24m 2  P e y  (12c)
U datom slučaju, mogu se koordinate/odsečci neutralne linije m i n eksplicitno izraziti:
2
B (   2 B 2  12 B e y  12 e y  6 e y  4 B)
m (13a)
12 e y  6 B
n

4 m B2  3 B m  3 m2
ex
 (13b)
 B  4 B m  6 B m  4 m3
3 2 2
Na osnovu n i m, i izraza (12c), nepoznata C glasi:

24 m 2 P e y
C (13c)

B2n 3 B2  6 m2  8 B m 
Na osnovu izraza (4d) i (4e), mogu se odrediti nepoznate a i b, čime je rešen slučaj 2a).
Rešenje slučaja 2a), principijeno je rešen i slučaj 2b) kada neutralna linija seče vertikalne
stranice, s tim da bi treba zameniti x i y osu i voditi računa o oznakama.
1.3. Neutralna linija seče dve susedne stranice – slučaj 3)

x
n
ey
P
m
y
Slika 4. Neutralna linija seče dve susedne stranice (pritisnut je samo jedan ugao)
Kao i u prethodnim slučajevima, polazi se od pretpostavke da važi slučaj 3), pa se nakon

proračuna proverava da li je uslov ispunjen ili ne.
Na osnovu oznaka na slici 4. i izraza (10), integral (4a) glasi:
n
m n y
0 0 m a x  b y  C dx dy  P (14)
m n (3C  b m  a n) 6  P (15a)
m n 2 (4C  b m  2a n) 24  P ex (15b)
m 2 n (4C  2b m  a n 24  P e y (15c)
Uvrštavanjem izraza (8) u gornje izraze, dobija se:

n  4e x m  4e y C  6 P mn (16a,b,c)
Na osnovu izraza (4d) i (4e), mogu se odrediti i nepoznate veličine a i b, čime je slučaj
3) praktično rešen.

3. ODREĐIVANJE KARAKTERISTIČNIH ZONA PRESEKA
Pre svega, da bi neutralna linija sekla presek temeljne površine napadna tačka
opterećenja treba da se bude izvan jezgra preseka. Zona u kojoj treba da se nalazi
napadna tačka rezultujućeg opterećenja kako bi neutralna linija sekla dve susedne
stranice – 1) slučaj, ograničena je krivama g1 i g2 na slici 5.
g1
B/4 B/4 B/4 B/4
2b) 3)
1) 2a)
g2
L/4 L/4 L/4 L/4

Slika 5. Karakteristične zone preseka
Postavljajući odsečak n u granični položaj n = L i m = 0 .. B, mogu se dobiti jednačine

granične krive g1 u parametarskom obliku (Slika 5):
L m2  4 B m  6 B 2
x  ex  m  0 .. B (17a)
4 m2  3 B m  3 B2
1 m3  6 B 2 m  8 B 3
y  ey  m  0 .. B (17b)
4 m2  3 B m  3 B 2
Analogno, za m = B i n = 0 .. L, jednačina granične krive g2 u parametarskom obliku:
1 n 3  6 L2 n  8 L3
x  ex  n  0 .. L (18a)
4 n 2  3 L n  3 L2
B n 2  4 L n  6 L2
y  ey  n  0 .. L (18b)
4 n 2  3 L n  3 L2
Za granični slučaj kada se u izrazu (17) uzme m  B ili u (18) da je n  L , neutralna

linija dijagonalno polovi temelj kada su koordinate napadne tačke opterećenja (0.75L,
0.75B).
Provera da li se napadna tačka rezultujućeg opterećenja nalazi u zoni kada neutralna

linija seče dve susedne strane (slučaj 1) pomoću jednačina (17,18), ili pomoću izraza u
opštem obliku ey=ey(ex) je nepraktičan. Stoga je svrsishodno da se krive aproksimiraju

kvadratnim polinomom koji se može dobiti na osnovu poznatih nagiba krive u graničnim
uslovima i/ili poznatih tačaka. Pomoću ove funkcije se može odrediti zona u kojoj je
napadna tačka opterećenja i izabrati odgovarajuća jednačina za slučaj 1), 2) ili 3). Ako je
napadna tačka na granici dve zone, mogu se ravnopravno koristiti obe jednačine.
Da bi se odredila oblast napadne tačke opterećenja za koju neutralna linija seče dve
susedne strane temelja, slučaj 1), postavlja se sledeći uslov:
nL  mB (19)
Uvrštavanjem u izraze (16a) i (16b) dobijamo:
ex  L 4 ey  B 4 (20a,b)
Ovim je definisana pravougaona oblast u uglu temelja dimenzija B/4 i L/4, u kojoj treba
da je napadna tačka opterećenja da bi neutralna linija sekla dve susedne strane – 3)
slučaj.
4. PRORAČUN SLEGANJA TEMELJA
Na osnovu dobijenog dijagrama kontaktnih napona, uvodeći modul reakcije tla (k), može
se izračunati sleganje i obrtanje krutog temelja oko težišnih osa. Na osnovu definicije
modula reakcije tla, sleganje kontaktne površine krutog temelja iznosi:
wx, y   px, y ) k (21)
Modul reakcije se određuje povratnom analizom sleganja centrično opterećenog temelja

na linearno elastičnom poluprostoru. Alternativno, modul reakcije se može odrediti na
osnovu centričnog sleganje temelja na uslojenom tlu metodom jednodimenzionalne
deformacije (standardni postupak u geomehanici), koristeći parametre deformabilnosti
na osnovu edometarskog opita (sitnozrna tla) ili terenskih opita statičke penetracije
(peskovi).
5. ZAKLJUČAK
U radu je prikazan postupak za proračun kontaktnih napona ispod ekcentrično

opterećenog pravougaonog temelja izvan jezgra preseka temeljne spojnice. Postupak je
programiran na računaru (GeoGebra, Excel). Uvođenjem modula reakcije tla, na osnovu
opisane metode se može odrediti i sleganje i obrtanje ekscentrično opterećenog temelja
van jezgra preseka.

LITERATURA
[1] Irles, R., Irles F.: Explicit stresses under rectangular footings. Journal of
geotechnical engineering, 1994., Vol. 120.2: Page 444-450.
[2] Wilson, K. E.: Bearing pressures for rectangular footings with biaxial uplift. Journal
of Bridge Engineering, 1997., Vol. 2.1: Page 27-33.
[3] Hülsdünker, A.: Maximale Bodenpressung unter rechteckigen Fundamenten bei
Belastung mit Momentenin beiden Achsrichtungen. Bautechnik 41, 1964., Vol.
8/269.
[4] Nonveiller, E.: Mehanika tla i temeljenje građevina, Školska knjiga, 1990.
CONTACT STRESSES BELOW FOOTING WHEN

LOADED POINT LIES OUTSIDE THE KERN
Summary: Tall objects such as industrial chimneys, radio masts and towers, wind
turbines and the like, have relatively small weight compared to the horizontal forces
generated by the wind and seismicity. In the foundation of these objects, resultant force
acting on the footing, calculated for most unfavourable load combination, is no longer
within the kern of the footing. Using the flexural formula for obtaining the bearing
pressure, tensile stress occurs in the contact surface, which is not physically possible.
This paper presents semi-iterative method for excluding the tensile stress in the contact
surface, which gives the correct bearing pressure diagram that can be used for the
calculation of cross-section stresses and settlement of the footing.
Keywords: Eccentrically loaded footing, kern, bearing pressure


ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКО ВРЕДНОВАЊЕ НОВЕ

ПРУГЕ ПЉЕВЉА-БИЈЕЛО ПОЉЕ-КОСОВО
Милош Кнежевић1
Живојин Прашчевић2
Снежана Рутешић3
Влатко Радовић4
Младен Гогић5 УДК: 625.111
Резиме: Нова жељезничка пруга Пљевља-Бијело Поље-Косово, предвиђена
Просторним планом Црне Горе до 2020. године, може допринијети убрзаном
развоју Сјеверног региона Црне Горе. У том смислу урађено је Идејно рјешење
нове пруге, које је разрађено у 7 варијанти за дионицу 1 Пљевља-Бијело Поље, а у
5 варијанти за дионицу 2 Бијело Поље-Косово. Након спроведеног поступка
вишекритеријумског вредновања варијантних рјешења, изабране су варијанте за
обје дионице и дате смјернице за њихову даљу разраду, како би се утврдила
оправданост ове инвестиције.
Кључне ријечи: Жељезничка пруга, варијантна рјешења, вишекритеријумско
вредновање
1. UVOD
1.1. POSTOJEĆA ŽELJEZNIČKA MREŽA U CRNOJ GORI
Postojeću željezničku mrežu u Crnoj Gori čine jednokolosječne pruge normalne širine.
Glavne dionice ove mreže su:
 Vrbnica-Bar, dio pruge Beograd – Bar koji prolazi kroz Crnu Goru,
 Podgorica – Tuzi – državna granica (dio pruge Podgorica-Skadar),
 Podgorica – Nikšić.
Ukupna dužina pruga iznosi 249,3km, a zajedno sa staničnim kolosjecima dužina je
335,46km. Pruga Vrbnica-Bar u cijelosti je elektrificirana monofaznim sistemom 25 kV
1
Prof.dr Miloš Knežević, dipl.inž.građ. Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet Podgorica, Džordža
Vašingtona bb, Podgorica, Crna Gora, e-mail: knezevicmilos@yahoo.com
2
Prof.dr Živojin Praščević, dipl.inž.građ. Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet Beograd, Bulevar kralja
Aleksandra 73, Beograd, Srbija, e-mail: zika@grf.bg.ac.rs
3
Doc.dr Snežana Rutešić, dipl.inž.građ. Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet Podgorica, Džordža
Vašingtona bb, Podgorica, Crna Gora, e-mail: snezana.r@ac.me
4
Mr Vlatko Radović, dipl.inž.građ. Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet Podgorica, Džordža
Vašingtona bb, Podgorica, Crna Gora, tel: +382 67 500 301, e-mail: vlatko.r@ac.me
5
Mr Mladen Gogić, dipl.inž.građ. Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet Podgorica, Džordža Vašingtona
bb, Podgorica, Crna Gora, tel: +382 67 832 192, e-mail: mladjogogic@yahoo.com

50Hz, kao i pruga Nikšić – Podgorica. Pruga Podgorica – Tuzi – državna granica nije
elektrificirana. Sve pruge su kategorisane kao pruge D4 (najveće dopušteno opterećenje
22,5 t/osovini ili 8 t/m'). Projektovane brzine, uslovljene minimalnim radijusom krivine i
maksimalnim nagibom nivelete, kreću se od 50-80 km/h na pruzi Vrbnica - Bar, 70 km/h
na pruzi Podgorica-Skadar i 60 km/h na pruzi Nikšić-Podgorica [1].
Trase pruga na željezničkoj mreži obiluju velikim brojem vještačkih objekata (120
mostova, 121 tunel, 441 propust). Željeznička mreža obuhvata veliki broj staničnih i
poslovnih objekata. Industrijskim kolosjecima u Baru, Podgorici, Spužu, Danilovgradu,
Kruševu i Bijelom Polju, povezani su na željezničku mrežu značajni privredni subjekti.
Slika 1.1. Pregledna karta – Saobraćajna infrastruktura – postojeće stanje
1.2. OPŠTI PODACI O PROJEKTU
Prostorni plan Crne Gore, koji je usvojen 2008. godine, definiše opšte ciljeve prostornog
i društvenog razvoja države za period do 2020. godine. U dijelu specifičnih principa i
ciljeva Prostornog plana po sektorima, u prostornom konceptu saobraćajne
infrastrukture, posebno željezničke mreže, kao jedan od ciljeva predlažu se koridori
sekundarne mreže:
- Pljevlja – Bijelo Polje i
- Bijelo Polje – Berane – Kosovo (Peć).
U pomenutom dokumentu posebno su razmatrane mogućnosti razvoja Sjevernog regiona
Crne Gore. Pljevlja su prepoznata kao grad koji treba da postane rudarski i industrijski
1044 | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |

centar regiona, pa je izgradnja pruga prema Bijelom Polju i Žabljaku, odnosno Nikšiću
od posebne važnosti u njegovom daljem razvoju. Strateški gledano, ovim prugama bi se
obezbijedili i uslovi za unapređenje saobraćajnih veza sa zemljama regiona.
Projektnim zadatakom za idejno rješenje je predviđeno da “predmetna pruga treba da se
rangira kao magistralna za međunarodni mješoviti saobraćaj i da ispuni uslove u skladu
sa međunarodnim dogovorima”. Usvojeno idejno rješenje trase novopredviđene pruge
treba da predstavlja optimalno rješenje dobijeno u nizu iterativnih koraka, što
podrazumijeva da je neophodno primjeniti multidisiplinarni pristup u ocjeni i usvajanju
varijante trase. Projektni zadatak zahtijeva da se izradi najmanje pet idejnih rješenja trase
kao osnova za multikriterijumsko vrednovanje i izbor koridora nove pruge. U idejnom
rješenju treba razmotriti potrebu uvođenja intermodalnog transporta [2].
Slika 1.2. Pregledna karta trase razmatrane dionice (Projektni zadatak– ŽICG AD-
Podgorica)
2. ZADATAK I CILJ VREDNOVANJA
Zadatak vrednovanja varijantnih rješenja i izbora varijante trase nove željezničke pruge
Pljevlja – Bijelo Polje (Ravna rijeka) – Berane – Granica sa Kosovom (u daljem tekstu
Analiza) je da se na osnovu raspoložive planske, tehničke i druge dokumentacije i
odgovarajućih ekspertskih ocjena, kao i ranije izvršenih ocjena i analiza, izvrši
| ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | 1045

sveobuhvatna uporedna analiza varijanti pruge za kompletnu trasu Pljevlja – granica sa

Kosovom, po sljedećim osnovnim parametrima:
- troškovima izgradnje,
- eksploatacionim troškovima (prostorno-tehničkim karakteristikama),
- stabilnosti trase,
- dobiti za korisnike pruge,
- prostornim posljedicama i
- ekološkim posljedicama.
Cilj ove Analize i Idejnog rješenja (Generalnog projekta) je da se utvrdi generalna
koncepcija i optimalni koridor sa ocjenom tehničko-ekonomske i ekološke podobnosti.
Idejno rješenje obezbjeđuje pouzdanu tehničku dokumentaciju kao tehničko-tehnološku
osnovu za procjenu investicionih ulaganja i utvrđuje ekonomske parametre i pokazatelje
za izradu Prethodne studije opravdanosti. Takođe, rezultati Idejnog rješenja definišu
programske uslove za izradu Idejnog projekta pruge unutar usvojenog optimalnog
koridora.
3. VARIJANTNA RJEŠENJA NOVE PRUGE
Koridori novopredviđene pruge Pljevlja-granica sa Kosovom određeni su glavnim

koridorskim tačkama, saglasno principima i ciljevima iz Prostornog plana Crne Gore za
period do 2020. godine, i razrađeni su u dvije dionice:
- Dionica V1: Pljevlja - Bijelo Polje/Ravna Rijeka i
- Dionica V2: Bijelo Polje/Ravna Rijeka – Berane - granica sa Kosovom
Prva dionica je razrađena u sedam varijanti (dužine od 56,4km do 68,0km), a druga
dionica u pet varijanti (dužine od 51,5km do 63,7km). Čvorne stanice dionica su
postojeće stanice Bijelo Polje i Ravna Rijeka na pruzi Beograd-Bar.
Sve varijante pruge projektovane su sa sljedećim osnovnim projektnim karakteristikama:
jednokolosječna pruga za brzinu V ≥ 100 km/sat, minimalni radijus horizontalnih krivina
R=500m, minimalni radijus vertikalnih krivina Rv=V2 =10000m,
(minRv=V2/2=5000m) I maksimalni nagib nivelete i=25‰ na otvorenoj pruzi i u
stanicama i=1,5‰.
Zbog prilično teškog terena za usklađivanje trase sa reljefnim formacijama, sve varijante
trase karakterišu se prilično velikim brojem tunela i mostova.
Dionica 1 započinje iz Pljevalja sa platoa novoprojektovane željezničke stanice, a
završava se stanicom Bijelo Polje, odnosno Ravna Rijeka u zavisnosti od varijante. Za
lokaciju stanice Pljevlja razmatrano je više lokacija imajući u vidu da se radi o vrlo
bitnom infrastrukturnom objektu. Kako planskim dokumentima Opštine Pljevlja nije
definisan položaj stanice ravnopravno se razmatrao svaki položaj stanice.
Dionica 2 je dio buduće željezničke pruge koja treba da poveže željezničku mrežu Crne
Gore sa željezničkom mrežom Kosova. Na ovoj drugoj dionici razmatrane su dvije
moguće stanice na postojećoj pruzi Beograd-Bar na teritoriji Crne Gore (Bijelo Polje ili
Ravna Rijeka) sa kojih bi se produžila Dionica 2 ka kosovskoj granici.
Za željezničku stanicu u Beranama su takođe razmatrane dvije lokacije. Prva lokacija je
locirana na periferiji grada i tangira industrijsku zonu, čime pruža mogućnost
1046 | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |

povezivanja ove zone sa željeznicom. Stanični plato je lociran odmah poslije izlaska
trase iz Tivranske klisure na stacionaži 33+650 i na koti 697m. Druga lokacija je na
suprotnoj strani grada u podnožju brda Kalenica na stacionaži 29+650 i na koti 740m.
4. POSTUPAK VREDNOVANJA
Vrednovanje varijanti koje su razmatrane u ovoj Analizi za obje dionice zasniva se na

sljedećim kriterijumima: minimum troškova izgradnje, minimum eksploatacionih
troškova, maksimalna stabilnost trase, maksimalna dobit za korisnike pruge, minimum
negativnih prostornih posljedica i minimum ekoloških posljedica [3].
Na osnovu projektnog zadatka, za određivanje relativnih težina pojedinih kriterijuma,
korišćena je uprošćena DELFI metoda, koja se zasniva na prikupljanju, analiziranju i
usaglašavanju odgovora velikog broja stručnjaka za određena pitanja iz oblasti koja se
istražuje. DELFI metoda je sprovedena u jednom krugu, sa većim brojem eksperata.
Osjetljivost područja uticala je da se obrađivač opredijeli za uzorak od 30 učesnika. Cilj
ovakvog opredjeljenja je bio da se eventualna „neobjektivnost” kompenzira veličinom
uzorka. S obzirom da se radi o ekspertskoj ocjeni jednog multidiscliplinarnog projekta,
anketirani učesnici (eksperti) su izabrani tako da svojim znanjem i iskustvom koje su
stekli na sličnim problemima, u najvećoj mjeri mogu odgovoriti zahtijevima analize.
Najveći broj anketiranih učesnika (93.3%) su građevinski inženjeri konstruktivne i
saobraćajne struke (ukupno 28), jer se prije svega radi o građevinskom poduhvatu.
Ukupan staž svih građevinskih inženjera učesnika ankete iznosi 684 godine. S obzirom
da se radi o projektu nove željezničke pruge, u anketi su učestvovali i jedan saobraćajni
inženjer i jedan elektro inženjer sa ukupnim stažom od 60 godina na željezničkoj
infrastrukturi. Ukupni staž svih učesnika ankete je 744 godine ili 24,8 godina radnog
staža prosječno po učesniku ankete. U narednoj tabeli je dat pregled relativnih težina
kriterijuma dobijenih ovom metodom.
Tabela 1. Relativne težine kriterijuma dobijene DELFI metodom

Maksimalna Minimum
Minimum Minimum Maksimalna Minimum
dobit za negativnih
troškova eksploatacionih stabilnost ekoloških
korisnike prostornih
izgradnje troškova trase posljedica
pruge posljedica
0.23 0.21 0.19 0.17 0.11 0.10
Višekriterijumsko vrednovanje varijanti po navedenim kriterijumima izvršeno je po

SAW metodi, metodi VIKOR, Monte Carlo TOPSIS metodi, TOPSIS metodi sa
trouglastim fuzzy brojevima i AHP metodi.
5. REZULTATI VREDNOVANJA
Zbog kompleksnosti postupka proračuna (preko 30 pokazatelja svedenih na 13

kriterijuma, koji su dali ocjene za 6 ciljeva definisanih ovom analizom), pregled rezultata
| ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | 1047

se nije mogao dati tabelarno, već su u nastavku dati samo konačni rezultati vrednovanja
po različitim metodama i izabrane varijante
5.1. RANGIRANJE PREMA SAW METODI
Metoda SAW kao najbolje varijante dionice 1 daje varijantu V1.7 Pljevlja – Bijelo Polje
i dionice 2 varijante V2.3 i V2.5. Ravna Rijeka – Kosovo.
5.2. RANGIRANJE PREMA VIKOR METODI

Na osnovu vrednovanja metodom VIKOR [3] vidi se da za dionicu 1, varijanta V1.7 u
bilo kom scenariju ima konstantnu prednost nad ostalim varijantama.
Za dionicu 2 izdvajaju se tri rješenja – V2.2, V2.3 i V2.5.
5.3. RANGIRANJE PREMA TOPSIS METODI

Varijanta V1.7 ima najmanju relativnu distancu od ideaalnog pozitivnog rješenja, pa se
ona, prema TOPSIS metodi, moze smatrati najprihvatljivijom za dionicu 1.
Varijanta V2.2 ima najmanju relativnu distancu od idealnog pozitivnog rješenja, pa bi se
ona, prema TOPSIS metodi, mogla smatrati najprihvatljivijom za dionicu 2. Međutim,
razlike u relativnim distancama od idealnih rješenja između varijante V2.2 i V2.3 su
veoma male.
5.4. TOPSIS METODA SA MONTE CARLO SIMULACIJAMA

Varijanta V1.7 prema svim ovim pravilima rangiranja ima značajnu prednost u odnosu
na ostale varijante dionice 1 [4].
Varijanta V2.2 prema pravilima rangiranja je najbolje rangirana za dionicu 2. Međutim,
razlika između pokazatelja za rangiranje varijante V2.2 i varijante V2.3 su veoma male.
5.5. MODIFIKOVANA FUZZY TOPSIS METODA

Varijanta V1.7 prema svim pravilima rangiranja je najbolje rangirana i ima značajnu
prednost u odnosu na ostale varijante dionice 1 [5,6,7,8,9].
Za dionicu 2, prema dva pravila varijanta V2.2 je najbolje rangirana, a prema dva pravila
varijanta V2.3. Razlike u pokazateljima za ove dvije varijante su neznatne.
5.6. MODIFIKOVANA FUZZY AHP METODA

Za dionicu 1 varijanta V1.7 je najbolje rangirana varijanta po globalnom prioritetu
varijanti računatim po dva postupka – očekivanoj vrijednosti i extent analizi [10].
Za dionicu 2 varijanta V2.3 je najbolje rangirana varijanta po globalnom prioritetu
varijanti računatim po dva postupka – očekivanoj vrijednosti i extent analizi. Međutim
razlika ovih pokazatelja između ove varijante i varijante V2.2 je veoma mala.
6. ZAKLJUČAK
Za dionicu 1 varijanta V 1.7 Pljevlja – Bijelo Polje ima prednost u odnosu na sve ostale
varijante i po metodi SAW i po metodi VIKOR, MONTE CARLO TOPSIS metodi,
TOPSIS metodi sa trouglastim fuzzy brojevima i AHP metodi.
1048 | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |

Za dionicu 2 metode predlažu skup rješenja, varijantu V 2.2, varijantu V 2.3 i varijantu
V 2.5 sa različitim rangiranjem u zavisnosti od scenarija. Varijanta V 2.5, iako se javlja
kao jedno od mogućih rješenja, ne prolazi pored aerodroma Berane i buduće trase
autoputa, što pruža idealne mogućnosti za izgradnju intermodalnog terminala
povezivanjem tri transportna sistema (vazdušni, drumski i željeznički), tako da je
predlog da se isključi iz dalje analize. Predlaže se da se u narednoj fazi projektovanja
pod istim uslovima tretiraju predložene varijante:
Za dionicu 1
- Varijanta V 1.7 Pljevlja – Bijelo Polje;
Za dionicu 2
- Varijanta V 2.2 Ravna Rijeka – Kosovo i
- Varijanta V 2.3 Ravna Rijeka – Kosovo.
LITERATURA
[1] Izjava o mreži ŽICG za 2013. godinu

[2] Idejno rješenje nove željezničke pruge Pljevlja-Bijelo Polje/Ravna Rijeka-Berane-
Kosovo, 2013.
[3] Opricović, S.: „Višekriterijumska optimizacija sistema u građevinarstvu“,
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu , Beograd, 1998.
[4] Praščević, Ž., Pavlović, S., Gogić, M., „Primjena Monte Carlo TOPSIS za
rangiranje izvođača radova u tenderskim procedurama“, Proceed. of Intern.
Conference „Civil Engineering – Science and Experience“, Zabljak, 2012.
[5] Chen, S. J. Hwang C. L. Fuzzy Multiple Atribute Decisions Making : „Methods
and Applications“, Springer-Verlag, Berlin, 1992.
[6] Praščević, Ž., Praščević, N., „Application of Fuzzy TOPSIS method for multiple
criteria choice objects for reconstruction and maintenance“, Proceed. of Seventh
Intern. Conference „Assesment, Maintenance and Rehabilitation of Structures and
Setlements“. Edited by R. Folic, Assoc. of Civil Engineers of Serbia, Zlatibor, 2011,
25-33.
[7] Praščević, Ž., Praščević, N., „One modification of Fuzzy TOPSIS method“,
Journal of Modelling in Management, Emerald, Vol. 8, 2013, 81-102.
[8] Zadeh, L. A., „Fuzzy sets“,Information and Control, 1965,
[9] Zadeh, L. A., „Probability measure of fuzzy events“, Journal of Mathematical
Analysis and its Applications, Vol. 23, 421-428.
[10] Praščević, Ž., Praščević, N., „Application of AHP method for multiple criteria
choice objects for maintenance“, Proceed. of Eighth Intern. Conference
"Assesment, Maintenance and Rehabilitation of Structures and Setlements". Edited
by R. Folic, Assoc. of Civil Engineers of Serbia, Borsko jezero, 2013, 53-61.
| ZBORNIK RADOVA 20 (2011) | 1049

MULTI-CRITERIA EVALUATION OF NEW RAILWAY

LINE PLJEVLJA-BIJELO POLJE-KOSOVO
Summary: New railway line Pljevlja-Bijelo Polje-Kosovo, planed in the Spatial Plan of
Montenegro until 2020th, may contribute accelerated development of the Northern
region of Montenegro. In the conceptual design of a new railway line is elaborated 7
variant solutins of section 1 Pljevlja-Bijelo Polje and 5 variant solutions of section 2
Bijelo Polje-Kosovo. After implementation of multi-criteria evaluation of alternative
solutions, variants are selected for both sections and gives guidelines for their further
development, in order to determine the reasonableness of the investment.
Keywords: Railway line, alternative solutions, multiple criteria choise
1050 | ZBORNIK RADOVA 20 (2011) |

7
ГЕОДЕЗИЈА

САВРЕМЕНЕ МЕТОДЕ ПРИКУПЉАЊА

ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА – ПУТ КА „е- УПРАВИ“
Мирослав Кубурић1 УДК: 007.5:528.9:004
Резиме: Савремени приступ газдовања простором, у новије време подразумева
ефикасну, поуздану и квалитетну аквизицију просторних података. Савремена
геодетска опрема пружа све флексибилније и ефективније поступке прикупљања
података који крајњим корисницима пружају све веће могућности за квалитетно
доношење пословних одлука. У исто време ови подаци представљају просторну
основу за имплементацију ГИС система чија успешна употреба у пословним
системима локалне самоуправе трасира пут ка успостављању „е-управе“. У раду
су приказани резултати и компаративне предности прикупљања података mobil
mapping системом (ММС), као и начин реализације идеје ефективног газдовања
простором на примеру Дирекције за иградњу општине Бачка Паланка.
Кључне речи: Mobil mapping систем (ММС), е-управа, газдовање простором
1. УВОД
Информација у информатичком друштву, каквом смо савременици, више не

представља само податак који генерише реакцију која се оптимално прилагођава
новонасталој ситуацији. У данашњем времену информација представља ресурс,
компаративну предност над конкуренцијом која за последицу има повољнији
положај, брзо односно благовремено доношење одлука, што је све заједно данас
као никада раније непогрешиво у корелацији са успешношћу или озбиљношћу у
пословном свету.
Као ни једна позната стратешки важна ствар, информација има једну компоненту
која је од непроцењиве претвара у потпуно ирелевантну – време. У функцији
времена, које некада може бити диференцијално мало, информација може да
промени стварност, а у пословном смислу исто ово време може да прави разлику
од победника до потпуног губитника. Такође информација нема никакву вредност
уколико не постоји одговарајућа инфраструктура која исту може да прихвати,
обради и на њу реагује.
Дакле, информација, информатичка инфраструктура и корисници чине
нераскидиви ланац одлучивања као предуслов пословне успешности. Било која од
ових компоненти уколико није на адекватном нивоу може представљати слабо
1
Доц. др Мирослав Кубурић, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: mkuburic@gf.uns.ac.rs

место које потпуно анулира квалитет осталих чинилаца. Другим речима не

постоји успешна пословна одлука која је донета у неконзистентном ланцу
одлучивања. Просторно оријентисане пословне делатности као важну компоненту
газдовања пословним системом имају, сет просторних информација које служе за
геореференцирање свих релевантних информација које значајно утичу на
доношење одлука. Такође просторне информације служе као основа за генерисање
одлука на основу просторних атрибута или релација међу компонентама
пословног система. У овом раду посебно се разматра сзтруктура, начин
прикупљања и значај просторних података као предуслова ефикасног рада локалне
самоуправе, са посебним акцентом на савремене методе прикупљања просторних
података као подршци успешном газдовању простором и стварањем предуслова
успостављања „е-управе“.
2. ДЕФИНИСАЊЕ ПРОБЛЕМА
ЈП Дирекција за изгрању општине Бачка Паланка, као и сви слични пословни

системи у оквиру локалних самоуправа у Србији, своју основну полсовну
делатност у значајној мери конципира над просторним подацима. Готово по
правилу у свакој фази: анализи, аналитици, планирању, пројектовању, реализацији
и експлоатацији поверени послови Дирекције просторно су детерминисани, а
самим тим од квалитета просторних података директно зависи и квалитет односно
ефикасност газдовања простором и организацијом живота и рада локалне
самоуправе.
Најчешћи проблеми везани за просторне податке своде се на:
 Институционалну разуђеност (подаци се налазе на више различитих
локација: надлежне Службе за КН, органи локалне самоуправе,
републички и покрајински органи)
 Неконзистентност формата података
 Квалитет (тачност и поузданост) и
 Доступност
Сви ови недостатци као и проблеми настали као резултат неефикасног рада
институција система за последицу имају пословни амбијент који има следеће
одлике:
 Непостојање планске документације
 Неажурне катастарске подлоге
 Нерешени имовинско – правни проблеми по питању јавног земљишта
 Неефикасан систем доношења одлука на основу непотпуних и непоузданих
података
 Неефикасан одзив на иницијативу потенцијалних инвеститора
 Неадекватна ИТ подршка, застарела комуникациона инфраструктура
 Неквалитетна стратешка документа развоја локалне самоуправе са аспекта
стратегије развоја, планирања, циљева и стварања пословног амбијента
као гаранта свеобухватног развоја града.

Детаљном анализом сем дефинисања проблема и сагледавања постојећег стања

извршена је детерминизација најважнијих аспеката развоја који су за циљ имали
свеобухватно планирање у функцији повећања ефикасности рада.
Сагледавајући укупну проблематику јасно се указао један проблем који је
трасирао путеве даљег рада. Наиме, заједнички именилац свих проблема у
функционисању система били су просторни подаци.
Непостојање или лош квалитет просторних података генерисао је читав сет
проблема који су за директну последицу имали нефункционалан систем односно
неадекватно газдовање простором.
У циљу превазилажења овог проблема системски се приступало аквизицији
просторних података и њиховој међусобној интеракцији.
3. СИСТЕМ ЗА АКВИЗИЦИЈУ ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА

СНИМАЊЕМ ИЗ ПОКРЕТА - MOBILE MAPPING SYSTEM
(MMS)
MMS је производ најновије технологије који служи за масовно прикупљање

просторних података снимањем из покрета. Систем је могуће поставити на било
које превозно средство којие се креће по путу, шинама или води.
Производ рада система јесу геореференциране просторне фотографије високе
резолуције односно 3Д облак тачака. Систем сем велике аутономије и ефикасности
карактерише и висока тачност прикупљених просторних података, али и њихова
хомогеност. Иако може да се користи готово у свим условима снимања, највећу
ефикасност и компаративну предност у односу на све друге системе, MMS
постиже у густо изграђеним областима, тунелима, мостовима или градским
саобраћајницама под великим саобраћајним оптерећењем.
Систем је модуларно конципиран, а у својој стандардној структури садржи следеће
компоненте: језгро система представља софистицирано решење контролне
јединице, GNSS ресивер, IMU и спољни одомери закачени за точкове аутомобила
и служе за утврђивање позиције MMS-а и прикупљених просторних података са
сензора, ласерских скенера, камера, термалних сензора, радара, и три 2Д скенера.
У функцији пројектног задатка и услова снимања, али и природе предметног
природног окружења, систем може да користи неке од својих компоненти али пак
да се снимање врши дискретним избором и комбинацијом неких од њих.
Још једна погодност MMS-а је флексибилан начин повезивања производа MMS-а
са другим просторним базама података.
Могућност екстракције односно векторизације просторних података са
геореференцираног видео материјала дају кориснику могућност избора момента и
структуре података које у датом тренутку жели да прикаже на векторској подлози.
Велики избор стандардних формата за размену података такође систем сврстава у
флексибилну просторну основу погодну за интеграцију са просторним подацима
различитог нивоа детаљности, различитог формата и структуре приказаног
садржаја.

4. МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ MMS-a У ГИС-у, КАО ПРЕДУСЛОВ

„е-УПРАВЕ“
Иако данас постоји велики број пројеката који у свом исходишту у функционаном
или логичком смислу имају имплементирану ГИС логику или технологију, број
успешних покушаја због своје реткости по правилу се сматра пословним успехом.
Геоинформациони системи (ГИС) су на свом развојном путу претрпели извесну
штету као последицу своје популарности и потребе различитих аутора да све
информационе системе који имају било какву везу са просторним подацима, или
бар немају везу ни са једним од оних из познате номенклатуре, сврстају у ГИС.
Често је та злоупотреба представљала и непремостиву препреку у започињању и
имплементацији квалитетних пројектних решења.
Једна од класичних грешака која за последицу има неславну судбину великог броја
ГИС пројеката је и жеља инвеститора за свеобухватним системом, који у једној
генерацији има за циљ да премости јаз између потпуног одсуства систематског
приступа управљању просторним подацима па све до жеље за интегралним,
функционалним газдовањем на бази свих расположивих просторних информација.
Скоро по правилу информатичка компонента (хардвер) у данашњем времену не
представљаја ограничење система.
Такође и имплементација неких од комерцијално доступних ГИС апликација
најчешће задовољава и најзахтевније кориснике. У исто време генерисање,
моделирање, обрада, коришћење, презентација и дистрибуција просторних
података чине компоненту ГИС-а која најчешће опредељује судбину успешности
корићења система.
Развој геодетских метода и инструмената за прикупљање просторних података у
данашњем времену стварају предуслове успешног коришћења просторних
информација.
Даљинска детекција, аерофотограметрија, алтиметрија, системи перманентног
праћења, ласерски скенери а у новије време и MMS уз софтверске алате за
аутоматску обраду и анализу података могу да одговоре потребама најзахтевнијих
корисника којима просторне информације требају готово у реалном времену.
Дакле употреба ефикасног система за прикупљање просторних података какав је
MMS омогућава широк спектар примене за потребе:
 Картирања елемената уличне инфраструктуре (хоризонтална и вертикална
сигнализација, ивичњаци, стубови, лампе, комплетне надземне
инфраструктуре);
 Прикупљања података о фасадама објеката;
 Визуелизације планских докумената;
 Пружање економичне основе за израду SWOT анализа;
 Аквизицију података за пуњење просторних база података;
 Интегрисања постојећих просторних подлога са MMS снимцима и
упоређивања старог стања са постојећим;
 Прикупљања интегралних просторних информација зоне путног појаса;
 Картирања водених путева;
 Картирања жалезнице;

 Туризама – јединственог представљања града, државе;

 Инфорнација о некретнинама;
 Израде ГИС-а.
MMS пружа мултидимензионалну могућност коришћења његових производа за
потребе израде или коришћења ГИС окружења.
Наиме, производи коришћења MMS-а могу бити коришћени као просторна
компонента система која се у том случају користи као просторна основа на којој
могу да се геореференцирају сви други елементи и ентитети релационе базе
података.
Са друге стране ови производи могу да буду медијум са кога се врши екстракција
података и њихово превођење у неопходне формате погодне за даљу употребу у
оквиру постојећих система, али и као подлога за визуелизацију односно
интерпретацију резултата извршавања упита над неким од података у бази.
5. ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА MMS-а НА ПРИМЕРУ ИЗРАДЕ

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНОГ ГИС САОБРАЋАЈНЕ
СИГНАЛИЗАЦИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ БАЧКЕ ПАЛАНКЕ
У оквиру реализације пословне стратегије и тежње за повећањем ефикасности и

ефективности рада, Дирекција за изградњу Бачке Паланке започела је реализацију
идеје стварања дата центра локалне самоуправе као првог корака ка остварењу
циља „е-управе“.
Дата центар је конципиран као модуларни ГИС систем који ће пружити могућност
интеграције више независних пословних система у јединствени институционални
оквир. У том смислу системски се приступило планирању и реализацији свих
компоненти система при чему се водило рачуна динамичком плану реализације
појединих фаза.
5.1. Хардвер и софтвер
Хардверска архитектура система ЈП Дирекција за изградњу Бачке Паланке,на коме

је реализован пројекат темељи се на платформи cloud computing-a.
Централни сервер, доменска структура приступа, велика брзина протока података,
могућност приступа са удаљене локације, довољни капацитети за смештај
података, само су неке карактеристике које су генерисале неопходне услове
ефикасне употребе пројектованог система.
Софтверска подршка реализације пројекта сем у системском и серверском
софтверу огледала се кроз употребу неколико алата коришћених како за припрему
просторних података тако и за креирање специјализованог ГИС-а саобраћајне
сигнализације.
Екстракција података из производа MMS-а вршена је уз помоћ софтвера Spatial
Factory.

 Spatial Factory® - апликација која омогућава манипулацију облаком тачака

добијеним ласерским скенирањем из покрета. Предност се огледа у
могућности да се приказује интегрисан снимљени материјал дигиталним фото
камерама и ласерским скенерима што олакшава мерење и картирање
детаљних тачака (Слике 1. и 2.). Програм пружа могућност картирања тачака,
линија и полигона. Додатна могућност је формирање просторне базе података
или учитавање постојеће базе података ради прегледа, ажурирања и анализа.
Слика 1.: Spatial Factory® - дигитална фотографија
Слика 2.: Spatial Factory® - трајекторија са облаком тачака
Интеграција постојећих просторних података из оператине документације ЈП

Дирекција за изградњу Бачке Паланке са производима коришћења MMS-а вршена
је уз помоћ софтвера PanoramaGIS.

 PanoramaGIS® - апликација која омогућава интегрисање разноврсних

дигиталних подлога (ортофото подлога, косих снимака (PixoView),
катастарских и топографских планова (Слика 3), државних карата, планова за
специјалне намене), преглед видео материјала и картирање жељених тачака
на бази терестичке фотограметрије (пресецање напред). За сваку картирану
тачку опционо може да се додели и одређени низ атрибута. Додатна
могућност је формирање просторне базе података или учитавање постојеће
базе података ради прегледа, ажурирања и анализа.
Слика 3: PanoramaGIS®- интеграција са дигиталним геодетским планом
Избор софтверске платформе биће извршен на основу потреба будућих корисника

система, и биће примерен корисницима и у функционалном али и у системском
смислу, а за циљ ће имати уважавање свих досадашњих парцијалних решења која
треба објединити и функционално интегрисати. Пилот пројекат специјализованог
ГИС-а саобраћајне сигнализације, у оквиру Дирекције, реализован је на
софтверској платформи која се темељи на open source филозофији. Избор OPEN
GIS алата је био у функцији свих предности опен соурце филозофије, али и свих
комерцијалних погодности, као и објективног сагледавања сложености предметног
задатка.
5.2. Подаци
Као што је предходно речено основну групу коришћених података чинили су
просторни подаци и то: скенирани и геореференцирани катастарски планови,
подаци дигиталног катастарског плана, дигиталне ортофото подлоге као и
расположиве топографске подлоге. Основни задатак припреме просторних
информација се састојао у томе да је исте требало из различитих извора прикупити
и превести у јединствен координатни систем, те омогућити њихову међусобну
интеграцију. Подаци добијени коришћењем MMS-а коришћени су као просторна

основа визуелизације података из оперативне документације, али и као платформа

за екстракцију података и њихову интеграцију у ГИС окружење. Имајући у виду
квалитет и свеобухватност визуелног приказа подаци MMS-а су послужили и за
прикупљање већине неопходних алфанумеричких и сликовних атрибута елемената
вертикалне саобраћајне сигнализације. Преостали сет атрибута похрањен је у базу
директним преузимањем из пројектне документације, као и из свих других
доступних релевантних извора.
6. ЗАКЉУЧАК
Просторне информације у газдовању простором представљају најважнији ресурс, и

као такви користе се у функцији планирања, уређења, експлоатације и очувања
човековог природног окружења. Квалитет просторних података у корелацији је са
квалитетом и ефикасношћу доношења пословних одлука, посебно у оквиру рада
пословних система каква су ЈП која се баве планирањем и изградњом, односно
одржавањем.
Аквизиција просторних података, у новије време, применом савремених
геодетских технологија пружа велике могућности са аспекта доношења одлука у
кратком времену на основу објективних и поузданих података. Једна од таквих
технологија је и MMS.
Велика количина просторних података и повезаност са ГИС апликацијама је веома
битна карактеристика MMS-а јер омогућава генерисање нових просторних база
података или ажурирање постојећих које треба да буду основа за планирање
саобраћаја, инфраструктуре и градског планирања.
Предности MMS-а:
 Прикупља тренутне податке у реалном времена
 Прикупља податке брзином којом се креће аутомобил или неко друго
превозно средство)
 Прикупља све информације у једном пролазу
 Смањује накнадно враћање на терен – доснимавање
 Обезбеђује сигурност при раду јер се снимање реализује из возила
 Тачност – зависи од брзине кретања возила (апсолутна тачност: од 10цм до
30цм)
 За исти временски период прикупља се знатно више података у односу на
класичне методе прикупљања података - смањује се време проведено на
терену
 Економичније од класичних метода прикупљања података
 Брзо враћање инвестиције
 Комплетан преглед стања постојећих саобраћајница
 Могућност формирање просторних база података
Могућности имплементације MMS-а:
 Пружа свеобухватне информације за доношење квалитетних одлука при
просторном планирању.
 Израда просторних база података за инфраструктурну надземну мрежу

 Брзо и лако формирање регистра путних праваца са ажурним подацима о

стању у коме се путни правци налазе.
 Израда туристичких карти, виртуелног приказа града и пружање логистичке
подршке туристима пре њиховог доласка.
 Екстракција векторских података и њихова дистрибуција у стандардна
графичка или ГИС окружења;
 Имплементација са свим познатим светским комерцијалним интернет
сервисима Google Maps, Google Earth, Bing, Nokia maps…
Стварање просторног амбијента за несметани пут ка реализацији идеје „е-управе“.
[1] Dr. Rongxing, L. ,“Mobile Mapping - An Emerging Technology For Spatial Data
Acquisition“, Ohio: Department of Civil and Environmental Engineering and
Geodetic Science, The Ohio State University, Columbus, 2000.
[2] GEODIS BRNO. IP-S2 TOPCON Technical Documentation.
[3] Karel, S., & Sukup, J.,“ OPTIONS FOR USING IP-S2 TOPCON FOR MOBILE
MAPPING NEEDS“,3rd ISDE DIGITAL EARTH SUMMIT, Nessebar, 2010
[4] Tao, C. V.,“ Mobile Mapping Technology for Road Network Data Acquisition“,
Tokyo, Japan: Department of Geomatics Engineering,Department of Geomatics
Engineering,Canada, 1998.
[5] Миладиновић, М., & Михајловић, Р.,:“ ГЕОДЕЗИЈА У ПЛАНИРАЊУ И
УРЕДЈЕЊУ ПРОСТОРА И НАСЕЉ“,. Београд, Универзитет у Београд,
Грађевински факултет, Катедра за геодезију и геоинформатику,2006.
[6] URL 1: http://www.topconpositioning.com/products/mobile-mapping/ip-s2
[7] URL 2: http://www.geodis.cz/services/mobile-mapping
CONTEMPORARY METHODS OF COLLECTING

SPATIAL DATA – A ROAD TO „e-GOVERNANCE“
Summary: More recently, a contemporary approach to spatial management has implied
an efficient, reliable and quality acquisition of spatial data. Modern geodetic equipment
offers increasingly flexible and effective data collection methods that provide their end
users with more and more possibilities to make business decisions in a quality way. At
the same time, this data represents a spatial basis for the implementation of the GIS
system, the successful use of which in the local self-governance operational systems
marks a route toward establishing an “e-governance”. This paper contains an overview
of the results and comparative advantages of data collection by mobile mapping system
(MMS), and a way of the implementation of the idea of effective spatial management on
the example of the Directorate for Development of the Municipality of Backa Palanka.
Keywords: Mobile mapping system (MMS), e-governance, spatial maangement.


APPLIANCE OF THE NEW TECHNOLOGIES AT

CARTOGRAPHY AND VISUALISATION OF
GEOSPATIAL DATA
Mirko Borisov1
Milan Trifković2 UDK: 007.5:528.9
Summary: This paper deals with issues of the technological changes and its impact on
cartography, apropos on visualisation and dynamics of geospatial data. So far they have
been implemented, and will continue to be often used geographic maps for displaying
and analyzing. However, the advent of new technologies are changing the way of their
creation and use, and therefore cartography as science constantly undergoes the process
of changing. There is a need to realize and accept the new technological challenges and
opportunities in cartography, especially the internet as a medium for communication,
distribution and representation of spatial reality. Namely, the geospatial data in digital
(raster or vector) format becoming more current and available to interested parties for
their usage. Digital cartographic representations that have been created are not only
graphic-art expressions or geographical maps, but must have some potential
interactivity capabilities, dynamics, animations and multimedia considering
representation and communication with users.
Keywords: New technologies, digital cartography, web cartography, visualisation of
data, INSPIRE.
1. INTRODUCTION
Geographic maps exist for many centuries in the same or less the same, the classical
(analogical) form. Such, they have many drawbacks. Firstly, they represent a “frozen”
data state, and therefore are unsuitable for wider usage and expensive for maintenance.
At the same time, during the usage of those maps is almost impossible to transform from
one coordinate system or projection into another, from one scale to other, or to change
any content on the map. Third, geographic maps exist as separate sheets, which
complicates their conjunction and usage, especially at the corners, where are mutually
interrelated. Namely, geographic maps represent cartographic images overviews,
allowing simple browsing but not more efficient analysis and changing spatial data that
refers to (Robinson et al., 1995).
1
The Faculty of Technical Sciences - University of Novi Sad, Square of Dositej Obradović 6, Novi Sad, Serbia
2
The Faculty of Civil Engineering - University of Novi Sad, Kozaračka 2a, Subotica, Serbia

The main problem of this paper is just on the effects of new technologies and its impact
on dynamics and content of cartographic representations. One of the most important
requirements for successful and efficient usage of cartographic information and,
generally, geospatial information distribution, is just their digital form availability.
However, the more current and interesting global information system is called the World
Wide Web (web). This system uses standard techniques and procedures, which
substantially facilitates access to end users. It also allows anyone with network access to
represent own data to others or to easily access geodata that someone else creates and
delivers.
2. THE DEVELOPMENT AND TRANSITIONS IN OUR OFFICIAL

CARTOGRAPHY
Through the development of cartography and science and technology in general, there
was a constant need for foreseeing and describing near by and further geospatial
environment. At the beginning, there were only simple sketches and drawings that
reflected the spatial reality, as they were experienced by the individuals themselves and
drawers.
Figure 1. The standard system of analogical maps

Exemplars were drawn by freehand and on a solid material (stone, slab, paper). Later,
with the development of science, geodesy and cartography in particular, there were the
first scientifically-based approaches and techniques of cartographic representation of
state territory. Therefore, those were the first geographic and topographic maps that
appeared and were rare specimens at the beginning, too. However, with the advent of
reproductive technology and the press, there was a duplication possibility in large
number of copies. This was the era of classical (analogical) cartography and it had had
the longest history, but also the least effectiveness in the production and usage of
geographic maps. Namely, geospatial data frame is contained mainly in cartographic
materials and geographical maps. There are some different levels of data and it depends
of scale and data content which are required for specific consideration levels, analisys i
decision making. In our national cartography is common information pyramid, or
standard spatial cartographic representations levels which are published and looks like it
is shown in Figure 1.
However, at the end of the last century there were great technological innovations and
those changes had a significant influence on the further development and status of
cartography. Novelties are primarily reflected in the methods of collection, visualization
and distribution of geospatial data. Namely, cartographic activity has a new assignment
to create amount of digital data regarding facilities and conditions at the Earth's surface
and the shape of its relief, and that this information is maintained and make available to
interested users. This is the era of digital cartography. One way to understand the
technological and chronological order of all the previous changes in cartography, is
shown in Figure 2, where could be seen three major epochs and two transitional periods.
Thus, the first fundamental transition in cartography relates to the transition from analog
to digital cartography. It was occurred in our cartography in 1995., when the first digital
geographical map at scale 1:1000 000 (DGM1000) was made in Military Geographical
Institute, Belgrade (Figure 2).
Figure 2. Epochs and transitions in our official cartography

With the advent of digital cartography and technology, there has been a desire and a
constant challenge of finding and applying new methods and techniques of rapid sending
and faster delivering with the diverse content as much as possible. Nowadays this
challenge is still ongoing, but with a different approach and technologies that
substantially are altering the basic concept and philosophy of cartography. Specifically,
it reduces the subjectivity and participation of experts for the final mapping product, and
increasingly affecting the computer technology and created software solutions. Recently,
a new system for distributing and visualizing geospatial reality is developing web
cartography as a service system for producing cartographic representations (Figure 2).
It is a modern web service surroundings used for representation and distribution of
geospatial data. Distributable because the files that are invoked do not have to be on the
same server where is located the file from which is being invoked. Transfer to new
technology is the second transition in cartography and it is transfer from digital to web
cartography.
3. THE POSSIBLE TECHNIQUES USAGE OF GEODATA AT DIGITAL

CARTOGRAPHY
Digital geographical maps can be represented in two ways: as raster and vector data.
With distinction to vector maps, where graphic representation is consist of points, lines
and mathematical curves which are very flexible for shape changing without loosing its
quality, raster or scanned maps are based on pixels and have fixed content and
resolution. They are limited with capacity and can have good representation usually
when raster type obtained by geographic maps scanning or with formation of raster files
using tools for processing cartographic materials. In the other words, scanned maps have
the best appearance if represented or printed with original size.
Figure 3. Static cartographic representation and linear zooming
Those are maps where there is no possibility of obtaining additional information and
content cannot be changed, but only for viewing. The amount and content of data which
are represented on conventional geographic maps primarily depends on the chosen scale.
However, scanned maps are one of the most dominant cartographic representations on
the web. Especially are interesting those geographic maps which are old and unavailable,

but using this principle become available to many users. Moreover, it can be applied two
representation methods. Firstly, during the static continuous zooming cartographic
representation is linearly increased, but the content remains the same (Figure 3).
Secondly, during the static discretized (gradual) zooming process there is available a
series of maps of the same area, but each designed for different scales (Figure 4).
When zooming in, software automatically selects the most appropriate map for the
required scale. Thereat, this option is widely used either for displaying the multi-layer
data structure, or for displaying the content according to scale, where static
representation and a raster format is basis. Therefore, this kind of static representation
defines the possibility of a pyramid representation of cartographic data and content
which is preliminary cartographically generalized and shaped.
Figure 4. Static cartographic representations and gradually (according to

scale) zooming

However, vector graphic have to be structured according to certain automated

procedures, apropos express geometrical and topological model data. The process of
structuring vector data is based on simple (geometric) and complex (topologic) models.
Also, there is an interactive relationship between displaying scale and available
cartographic data and symbols in the cartographic symbols libraries. This provides an
adequate cartographic representation in accordance with dynamic and selected scale
(Figure 5).
Figure 5. Dynamic cartographic representation of content and scale changes
Therefore, during a dynamic zooming process there is adjusted relationship between the
mapping scale and map content. The larger scale, the more details will appear on a map
and vice versa. Particularly, a direct link between representation and database is
necessary. Also, vector data can be selected, moved, modified and cartographically
processed without loosing quality. Dynamic purview represents content changing

derivation of one or more map thematic layers which represent generalized content
according to certain automated procedures, apropos express cartographic representation
in accordance with a scale and purpose of visualisation.
Figure 6. Multimedia cartography and visualisation of geodata (city)

Also, new cartographic visualisations become multimedia, where maps, images, text, etc
(Figure 6). It can be structured and descripted by some of meta languages (Unified
Modeling Language - UML, eXtensible Markup Language - XML, Geography Markup
Language - GML).
3.1. The new technologies and results of visualisation of geospatial data as

cartographic animation
As new technology significantly involved in the creation and distribution of

geospatial information, there are several approaches to making presentations to a wider
range of users and the usage of standard formats for virtual reality representation.
Particular advantage of the system to represent geospatial data is in the user interface.
Such systems are intuitive and recognizable to a user who has some idea of geospatial
reality. And one of the ways is animated cartographic representation of more raster
images as one, with defined appearance image time period, respectively representation
sequence (Cartwright et al., 2007). Application of this animation type can be seen at
many internet sites, for example, that deal with registration and weather conditions
monitoring. Considering possible changes types, there are, until now, three cartographic
animation types that represent:
- State and changes that occur over time, ie. chronologically;
- State and changes in one location (object), but modifying attributes; and
- Changing observation position (location) and moving in space.
New possibilities in terms of application development and usage protocol data, apropos,
searching and navigating through documents and geographic bases, provide otherwise
conception against hitherto. New concept basis represent so called hyperlinks, which
enable positioning in certain places that allows transition to the next page of the same
document or in another document or cartographic representation in dependence on the
period and changes in terrain over time ie. time series of Belgrade (Figure 7).
Figure 7. Animation - area of city changes through time (chronologically)

In cartographic animation of the same area but with the change of attributes, according
to the given parameters (for example, changing a density of the population or growing in
some period of history) is obtained new representation at the same location (Figure 8). In
this type of animation, the spatial component is fixed, while changing attributes
(Cartwright, 2007). Namely, data cartographic representation animation takes place
through selection processes, filtering, generalizing and data visualization in a specific
geospatial environment or to a selected object system.
Figure 8. Animation - attributes changes in content of features (interactivly)
Likewise, animation can be achieved by using video and changing the position and
movement in space. With this type of animation, attribute and time are fixed, and
position changes are achieved by video motion (Cartwright et al., 2007). Apllaying of
some software (ArcGIS-ArcScene), it can be linked of many pictures in very short
interval time, and in this way we can get effect of movement in space. Here are
interactivity obtained through possibility to stop at a particular video sequence, reversing
or switching reversals ahead against to the current sequence. Many of created animations
give a free choice movement through an open virtual world, or approaching, rambling, as
example of moving to Avala tower (Figure 9).
Figure 9. Animation - position changes in geospace (flight)
It is obvious that animations are trend in cartography, which allow user changing a
content, symbology, or what is especially important degree of detail and movement

through space and time. Cartographic animations are, moreover, more meaningful and
more dynamic than interactive cartographic representations. For example, weather maps
change every few hours. Also, map user is no longer limited to only one “view” that
offers a classic example, but it can be tried a variety of alternative representations which
may create a better environment purview, state and a process. Thus cartographic data
more efficiently are routed to as many interested people.
4. THE WEB CARTOGRAPHY AND GEOPORTALS
Web cartography and web maps have characteristics that make them different from print
maps or other on-screen maps. Further to many maps, a web map is a map and related
content presented in an online environment with an appropriate interface and optional
functionality for queries and reports. Also, a web mapping application refers to both the
script that is created to define the interface and the elements and functions provided
through the interface. Since the web environment is well suited for interaction, more
information can be immediately shared using mouse-overs, tooltips, information boxes,
labels and hyperlink (Buckley, 2012).
Figure 10. Geoportal of Republic Geodetic Authority
The map can be linked to databases that report attribute information, display images,
play sounds when users clic related map features or perform analyses by accessing

geoprocessing functionality. Web maps can also be portals for downloading or uploading
content. Users expect current data and sometimes continuously updated data. They also
expect interactive maps that support zooming at a minimum but also potentially support
query, analysis and customization. For larger scale maps, users expect detail and realism.
It can see on the site www.geosrbija.rs. They may even expect the data used to make the
map to be downloadable and free. As with print maps, data should be complete,
consistent and authoritative.
Modern society requires high quality geospatial data for optimal resource management,
efficient determination of adequate solutions and continuous development. Spatial data
today represents a key element in decision making processes, for optimal resource
management, data exchange and communication and sustainable development.
Development of technology contributed in making geoinformation compulsory elements
of a modern society. This technology will only reach its full potential when governments
decide to maximize access to geospatial information through spatial data infrastructure
(SDI). Geospatial information unified within a common infrastructure provides a
multitude of possibilities for upgrading public services, while disabling data duplication
and data inconsistency.
Directive’s purposes is definition of the basic regulations aimed at implementing spatial
information infrastructure in the European Union (INSPIRE), for the purposes of
Union’s ecological policies and policies that may affect the environment (Figure 10).
The INSPIRE directive is aimed at implementing infrastructure for European spatial
information, offering an integrated spatial information service to final users. This service
should enable users to identify and access spatial or geographic information from a
variety of sources, from local to global level, in an inter-functional manner used by a
myriad of clients. The aim is to make relevant quality geospatial data accessible, making
a basis for gradual implementation of a harmonized spatial data structure, aimed at
formulation, implementation, monitoring and evaluation during decision making
processes on EU level, from a territorial influence aspect. The INSPIRE is an interesting
model for developing not only a technological infrastructure, but also shared practices
and working methods, through collaboration and partnership. Geospatial data
infrastructure should be established with respect of following INSPIRE principles
(www.geosrbija.rs):
- Data should be gathered once (from single source) and maintained at level where
this can be done most effectively;
- Combination of seamless spatial data from different European sources should be
enabled, distributed between users and applications;
- Information should be gathered at one level of government and shared between
all levels;
- Spatial data necessary for efficient administration should not be made available
only if their mass use is limited;
- It is necessary to enable easy access to available spatial data, assessment of
whether they are appropriate for use and goal achievement, together with
facilitating conditions for their acquisition and further use;

- Geospatial data should be simple to understand and interpret since they will be
combined in an appropriate manner, allowing visualization in certain contexts,
adjusted to suit the users.
Republic Geodetic Authority has started initial activity to establish SDI in Serbia in
compliance with the European initiatives and trends. Also, National Spatial Data
Infrastructure (NSDI) represents an integrated geospatial data system, enabling users to
identify and access spatial information acquired from different sources, from local, via
national to global level, in a comprehensive manner. Aim of the strategy is to establish
an infrastructure, providing support to a high-quality and stable environmental
development, coupled with economic growth, through efficient services, fulfilling the
needs and demands of the public and private sectors, as well as citizens at large. The
strategy presents a framework within which detailed policies can develop to ensure wide
use of geoinformation to avoid duplicated effort and reduce administrative burden
(www.geosrbija.rs).
5. CONCLUSION
Today, many geospatial data sets are increasingly available to a wider audience, and
cartographic representations become more dynamic and can be changed at the user's
request. For these reasons, it is essential to understand and accept new processes and
concepts in cartography, apropos, interactive, dynamic, multimedia and animation
images in cartography, which include:
- Static and dynamic interactive cartographic representations;
- Visualisations of cartographic data in accordance with the user’s
requirements; and
- Cartographic animations, apropos different criterions of practice
visualisations.
Continual computer and communication technologies development caused the

demand for a new dimension of making and using cartographic representations. Firstly,
the advent of computers has changed significantly cartographic maps creation and
representation technology. And secondly, the era of global communication and greater
access to information and geospatial data has started, allowing their greater utilization
value and cartographic representations distribution (ISO/TC, 2009). Also, the web makes
it easier for maps and geoportals to reach far more people, but knowing how to design
maps specifically for the web will help you create maps with immediate and wide appeal
that readers will find useful, interesting and notable.
REFERENCES
[1] Borisov, M. (2010): Problems of the Scale and Building of Topographical Data
Infrastructure, Pregledni znanstveni članak, Geodetski list, br. 2, str. 109-116.,
Zagreb, Croatia.

[2] Borisov, M., Trifković, M., Nestorović, Ž., Marinković, G., Pejičić, G. (2012):
Creating the digital key of topographic-cartographic symbols in ArcGIS and web
map server environments, Original scientific article, TTEM, Vol. 7, No. 4, pp. 1575-
1579., Sarajevo, Bosnia and Herzegovina.
[3] Buckley, A. (2012): Designing Great Web Maps, Esri Mapping Center Lead,
Redlands, USA.
[4] Cartwright, W., Peterson, M., Gartner, G. (2007): Multimedia Cartography, Second
edition, Berlin, Germany.
[5] ESRI (2010): ArcGIS, User Guide, Redlands, USA.
[6] Frangeš, S., Frančula, N., Lapaine, M. (2002): Budućnost kartografije, Kartografija i
geoinformacije, Časopis Hrvatskoga kartografskog društva, , str. 7-19., Zagreb,
Croatia.
[7] ISO/TC (2009): Standards Guide ISO/TC 211 Geographic.
[8] Javno urbanističko preduzeće/Urbanistički zavod Beograd (2008): Beograd u
mapama i planovima od XVIII do XXI veka, Monografija, Beograd, Srbija.
[9] Robinson, A., Morrison, J., Muehrcke P., Kimerling J., Guptill S. (1995): Elements
of Cartography, USA.
[10] Vojnogeografski institut /VGI (2010): Informator o kartografskim publikacijama br.
11, Beograd, Srbija.
[11] VGI: Preglednotopografska karta, 1:300 000, List Beograd, Beograd, Srbija.
[12] VGI: Saobraćajna karta i Preglednotopografska karta, 1:500 000, List Beograd,
Beograd., Srbija.
http: //www.vgi.mod.gov.rs/proizvodi/digitalni/dogk1000/dogk1000.html
http: //www.vgi.mod.gov.rs
http: //www.geosrbija.rs
ПРИМЕНА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА

КАРТОГРАФИЈУ И ВИЗУАЛИЗАЦИЈУ
ГЕОПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА
Резиме: У раду се разматрају одређене технолошке новине и њихов утицај на
промене у картографији, односно примена нових технологија на визуализацију и
динамику геопросторних података. До сада су се примењивале, а и убудуће ће се
различите географске карте користити често за приказ и анализу простора.
Међутим, са појавом нових технологија мења се начин њиховог креирања и
употребе, па самим тим и картографија као наука стално је у процесу промена.
Наиме, потребно је прихватити нове технолошке изазове и могућности приказа у
картографији, а пре свега, интернет као медијум за комуникацију, дистрибуцију и
приказ просторне стварности. Подаци о простору у дигиталном (растерском или
векторском) облику постају све више актуелни и доступни заинтересованим
корисницима за њихову свакодневну употребу. Картографски прикази у
дигиталној форми нису графичко-ликовни изрази или обичне географске карте, већ
поседују одређене потенцијалне могућности интеракције, динамике, анимације, па
и мултимедијалности у приказу и комуникацији са корисницима.

Кључне речи: Нове технологије, дигитална картографија, wеб картографија,

визуализација података, INSPIRE.

ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ ГЕОДЕТСКИХ МЕТОДА

КОД ИЗРАДЕ ГЕОДЕТСКИХ ПОДЛОГА ЗА
ПОТРЕБЕ ПРОЈЕКТОВАЊА У НИСКОГРАДЊИ
Mирослав Кубурић1 УДК: 528.02:625
Резиме: Савремена геодетска опрема потпомогнута софтверима за аутоматску
обраду и презентацију просторних података у данашње време значајно утичу на
ефикасност, квалитет, формат и цену реализације геодетских радова као основе
за пројектовање. У раду је приказана анализа и компарација резултата израде
геодетске подлоге за потребе израде пројеката рехабилитације путних праваца,
са аспекта примене различитих метода прикупљања просторних података,
њихове обраде и презентације.
Кључне речи: Савремене геодетске методе, израда геодетских подлога
1. УВОД
Производи рада геодетских стручњака у фази пројектовања у нискоградњи,

незаобилазни су чинилац мултидисциплинарне пројектне документације.
Савременици смо различитог нивоа квалитета геодетских радова али и начина
разумевања места, улоге и значаја геодетске фазе пројекта за укупну меру успеха
самог грађевинског пројекта. Генезу овог често неадекватног разумевања треба
тражити са једне стране у неспособности и немару геодетских стручњака да на
прави начин документују и презентују резултате свога рада, а са друге на неретком
одсуству неразумевања методологије, могућности и значаја просторних
информација у функцији квалитета пројектног решења од стране пројектаната
других струка.
Свакодневно се геодетски стручњаци сусрећу са неадекватним, непотпуним и
непрецизно дефинисаним пројектним задацима од стране инвеститора. Ово по
правилу за последицу има преслободно тумачење сопствених обавеза самих
геодетских стручњака, а све заједно за последицу има просторне подлоге и
геодетске пројекте ограниченог квалитета, недовољне поузданости и неадекватног
садржаја.
У историјском смислу мора се сагледати и чињеница да је прикупљање
просторних података и израда геодетских подлога као и пратеће пројектне
документације била веома дуготрајна, скупа и технички веома захтевна фаза која
1
Доц. др Мирослав Кубурић, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет
Суботица, Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: mkuburic@gf.uns.ac.rs

је углавном диктирала динамику израде грађевинских пројеката. Можда баш у

овој чињеници лежи узрок претходно поменутог нивоа израде геодетских
пројеката, јер су корисници геодетских услуга са нестрпљењем чекали продукт
рада геодетских стручњака након чега су се задовољавали најчешће са самом
геодетском подлогом, а након тога је по правилу сплашњавала мотивација самих
пројектаната да израду пројектне документације доведу до краја и у формално
техничком смислу.
Савремена геодетска технологија и напредак ИТ сектора направиле су отклон од
до дата доминантних компоненти геодетске фазе пројекта у смислу динамике и
цене. Савремени трендови у геодетској струци крећу се у смеру значајног смањења
времена потребног за аквизицију просторних података, као и за њихово нумеричко
процесирање у бироима. Дакле геодетска струка је данас више него раније у
прилици да уз помоћ савремене технологије корисницима својих услуга пружи
ефикаснију, поузданију, квалитетнију и јефтинију услугу.
Овај рад се бави упоредном анализом ефикасности израде геодетских пројеката у
поступцима израде пројектне документације рехабилитације путних праваца у
Републици Србији.
2. САВРЕМЕНА ГЕОДЕТСКА ТЕХНОЛОГИЈА
У данашње време технолошке иновације у сегменту производње геодетске опреме

су таквог интензитета да је све теже ићи у корак освајања нове технологије у
практичној примени, а задржати се у статусу “нове технологије”. Такође се у
функцији времена неки помпезно најављивани производи практично нестали са
тржишта јер нису нашли своју примену у пуном смислу, макар на домаћем
тржишту, које по природи ствари има и своје специфичности у смислу захтева и
навика.
За потребе израде овог рада вршена је анализа примене неких савремених мерних
уређаја као и софтвера за обраду просторних података, а на основу богатог
практичног искуства њихове примене на бројним пројектима рехабилитација
путних праваца у Србији.
За референтну методологију у овом истраживању узета је примена терестричких
(класичних) геодетских мерења употребом тоталних станица са аутоматском
регистрацијом, израдом класичних аналогних геодетских скица премера и
графичких стандарда за дигиталну интерпретацију геодетских подлога.
Упоредна анализа је вршена са неким од оригиналних софтверских решења за
прикупљање и нумеричку обраду просторних података, као и уз примену неких
савремених мерних уређаја.
2.1. Геоделта
Софтверско решење “Геоделта” оригинално је развијано од стране аутора, а у
функционалном смислу злужи за обраду мерних података прикупљених
аутоматском регистрацијом тоталним станицама. Функционалност самог софтвера
је замишљена тако да се кориснику обезбеди потпуна аутоматизација од трансфера

података са мерног уређаја до генерисања стандардизованих извештаја након

обраде података.
Асоцијативни и кориснички орјентисан интерфејс креиран је над интерном базом
података у којој се чувају сви оригинални мерни фајлови али и сви резултати
самог поступка обраде.
Једна од посебних погодности сем потпуне аутоматизације нумеричке обраде
података је и могућност једноставне размене података међу појединим модулима у
самом софтверу.
Најкраће речено софтверско решење је концептуално замишљено да кориснику
омогући потпуну аутоматизацију нумеричке обраде података од оригиналног
мерног фајла до свих формалних извештаја који се базирају на прописаним
изгледима тригонометријских односно нивелманских образаца, при чему се у
потпуности следи логика којом би корисник исте ове проблеме решавао и без
поменутог алата. Изглед радног екрана софтверског решења “Геоделта” приказан
је на Слици 1.
Слика 1. Изглед радног екрана корисничког интерфејса софтвера „Геоделта“
Са Слике 1. се може видети да су називи појединих модула такође асоцијативни и

устаљени у свакодневној геодетској терминологији, а кориснику преносе и
информацију у којим ће се обрасцима наћи резултан нумеричке обраде мерних
података.
Графичка интерпретација базе се приказује у обрасцима: ТО1, ТО2, ТО8, ТО13,
ТО14, ТО18е, ТО19, ТО22, ТО25, тахиметријским записницима као и у
нивелманским обрасцима. Софтвер је такође прилагођен директном извозу
података у софтвере за даљу обраду попут NetExpert-а, али и графичком стандарду
односно .dxf формату.

2.2. Геоскица
Геоскица је апликативно решење прилагођено концепту масовног прикупљања
теренских геодетских података у дигиталном облику и стандардизованом формату.
Апликација је развијена у софтверу Eclipse, а развојно окружење је Java. Као
хардверска основа користе се таблет рачунари са Андроид оперативним системом.
Прикупљање теренских података у досадашњој пракси је поступак који се радио
на папирној подлози која представља основу за канцеларијску обраду података.
Искуство је показало, да време потребно за прикупљање теренских података на
традиционални начин, захтева исто толико времена у канцеларији за превођење
прикупљених података у дигитални облик.
Из наведених разлога предметна апликација реализована је на идеји о
електронском запису теренских података. У њој су сажети различити концепти
досадашње праксе: поузданост теренског податка, употреба важећих правилника,
брзина израде геодетског плана, једноставност у раду, могућност проширења
захтева.
2.3. GNSS
Системи за глобално позиционирање, често називани заједничким именом ГПС,
одавно се не убрајају у технологију новије генерације. Међутим по својој
функционалности и поузданости сврставају се свакако у једне од најчешће
употребљаваних у свакодневној геодетској пракси.
Техничко технолошка решења која су формални предуслови њиховог
функционисања неретко представљају ограничења у њиховој примени те их из тог
разлога не разматрамо у овом раду као стандардну технологију у поступку израде
геодетских подлога за потребе пројектовања у нискогрдњи. Такође постоји
разлика да ли се ова технологија користи у статичком режиму рада или применом
кинематичке односно РТК методе прикупљања просторних података. У новије
време успостава мреже перманентних станица и стварања законских оквира и
правила примене GNSS технологије у пословима геодетског премера, значајно су
олакшали, поједноставили, убрзали и појефтинили рад на изради геодетских
подлога.
3. АНАЛИЗА ПОСЛОВНИХ ПРОЦЕСА
У најопштијем смислу поступак прикупљања просторних информација и израде

геодетских подлога може се посматрати декомпоновано у неколико основних фаза
која свака за себе имају више независних пословних процеса. Анализа мерења
утицаја примене савремене технологије на ефикасност завршетка сваког пословног
процеса управо је и рађена на основу овог начина декомпоновања пословних
процеса. Сви подаци који ће бити презентовани у упоредним анализама дати су у
данима на бази рада једне теренске геодетске екипе у случају теренских радова,
односно на бази ангажовања једног геодетског стручњака у случају
канцеларијских радова. За референтну деоницу путног правца узета је просечна
ванградска деоница у дужини од 10км.

3.1. Оперативни полигон

Према одредбама типског пројектног задатка који је за послове израде
пројеката реконструкције путних праваца дефинисао представник ЈП Путеви
Србије, у функцији инвеститора, циљ постављања тачака оперативног
полигона је успостављање јединтвене геодетске основе за потребе израде
пројектно-техничке документације и обележавање пута.
Пројектант је у обавези да приложи спискове координата постојећих тачака и
спискове висина репера оверене од стране надлежне службе Републичког
геодетског завода.
Пројектант предаје и техничку документацију са техничким извештајем, мереним

и обрађеним подацима, списак тачака оперативног полигона са кординатама,
надморским висинама, описом положаја (ТО 27) и скицом оперативног пологона у
аналогном и дигиталном облику (DWG формату) са тачкама државне
тригонометријске мреже у широј зони.
Повремено се у предметним пројектним задацима помиње и критеријум тачности
одређивања координата и кота тачака оперативног полигона у функцији
методологије којом се оне одређују.
Декомпоновање овог задатка на пословне процесе у општем случају могло би да се
подели на: теренска мерења, обраду теренских података са одређивањем
координата и кота тачака и припрему извештаја.
У Табели 1. дат је упоредни преглед реализације овог процеса са аспекта примене
класичних односно савремених геодетских метода.
Табела 1. Упоредна анализа пословних процеса у фази реализације оперативног

полигона
Терестричка мерења GPS мерења
ОПЕРАТИВНИ ПОЛИГОН без аутом. са аутом. без аутом. са аутом.
2Д теренска мерења 2 2 1 1
1Д теренска мерења2 3 23 3 2
рачунање координата и кота 2 14 0,5 0,5
израда извештаја 5 15 3 16
3.2. Снимање детаља

Обавезе извођача геодетских радова на пословима теренске аквизиције просторних
података, снимању детаља, обично се базирају на снимању постојећег стања пута у
2
1Д теренска мерења подразумевају поступак геометријског нивелмана без обзира да ли се ради о
класичним или GPS мерењима
3
Под аутоматизацијом у поступку 1Д теренских мерња подразумева се да се у току рада користи
дигитални нивелир одговарајуће тачности са могућношћу аутоматске регистрације података
4
Применом софтверског решења „Геоделта“
5
6

хоризонталном и вертикалном смислу са повезивањем на мрежу оперативног

полигона.
Све податке са терена (постојеће објекте, електро-стубове, полигоне и реперне
тачке, границе путног земљишта и др.) уцртати у ситуацију R=1:1000, која ће
служити као подлога за пројектовање.
Ширина сниманог појаса, треба да је таква (минимум 20 м лево и десно од осовине
пута), да обезбеђује израду дигиталног модела површине коловоза и комплексну
израду свих садржаја саобраћајнице, а предмет су овог пројекта (коловозна
конструкција и одводњавање коловоза укључујући и саобраћајне прикључке).
Попречне профиле најчешће је потребно снимити на одговарајућим

растојањима (мах. 20 м) према ситуацији на терену и оштећености површине
коловоза као и на карактеристичним местима из ситуације и уздужног
профила (прикључци државних путева и локалних саобраћајница, почетак,
средина и крај хоризонталних кривина и сл.). Обавеза Пројектанта је да сваку
карактеристичну тачку (осовинске, ивичне, полигоне и сл.) дефинише и
координатама.
У Табели 2. дат је такође упоредни приказ динамике реализације пројектног

задатка у функцији избора методологије односно аутоматизације приликом
прикупљања и обраде просторних података за рефернтну деоницу.
Табела 2. Упоредна анализа пословних процеса у фази снимања детаља

СНИМАЊЕ ДЕТАЉА без аутом. са аутом. без аутом. са аутом.
теренско снимање детаља 10 87 7 58
израда скице премера 5 09 5 010
3.3. Израда геодетске подлоге

Презентација просторних података, након завршене фазе нумеричке обраде,
односно израда топографских подлога је просторна основа грађевинског дела
пројекта.
Од пројектанта геодетских радова најчешће се тражи да се подлога изради у
стандардном графичком формату (dwg) и испоручи у аналогном и дигиталном
облику уз доследну примену свих графичких и струковних стандарда из ове
области (мета подаци, формати листова, топографски кључ и др.)
У Табели 3. дата је упоредна анализа динамике реализације овог процеса у

функцији примене одговарајуће методологије и софтверских решења за
аутоматизацију неких процеса.
7
Приликом снимања се примењује кодирано регистровање података
8
Приликом снимања се примењује кодирано регистровање података
9
Применом софтверског решења „Геоскица“
10

Табела 3. Упоредна анализа пословних процеса у фази израде геодетских подлога

ИЗРАДА ПОДЛОГА без аутом. са аутом. без аутом. са аутом.
обрада података снимња 4 111 2 112
картирање детаља 5 113 5 114
израда топографских подлога 5 115 5 116
формиање техничке документације 7 217 6 218
4. ЗАКЉУЧАК
У раду су свесно узета у разматрање само нека од плејаде софтверских решења за

аутоматску обраду података и то домаћих аутора. Разлога за то има више али
свакако најважнији је што су ова решења у потпуности прилагођена локалној
законској нормативи и специфичним правилима геодетске струке. Такође је у раду
разматрана само примена неколико врста различитих типова геодетских
инструмената (тоталне станице, GPS пријемници и класични и дигитални
нивелири) са којима се свакодневно сусрећемо у геодетској пракси.
Презентована упоредна анализа потврдила је да примена савремене геодетске
технологије и софтверских решења за аутоматску обраду података у данашње
време нису ствар луксуза и конфора у раду. На бази оперативних искустава
потврђено је да се ефикасност рада са применом савремене технологије и
аутоматске обраде података у односу на традиционалне методе израде геодетских
подлога, мери у зависности од фазе, у износу од 30% до вишеструког скраћења
времена реализације.
Савремена технологија и аутоматска обрада података рад геодетских стручњака
чине ефикаснијим, квалитетнијим и јефтинијим. Дакле примена савремене
технологије данас није став избора него опредељење да ли хоћемо на прави начин
да одговоримо захтевима корисника геодетских услуга.
[1] Закон о државном премеру и катастру "Службени гласник РС број 72/09, са

изменама и допунама";
11
12
13
14
15
16
17
18

[2] Закон о планирању и изградњи "Службени гласник РС број 72/09, са изменама

и допунама";
[3] Главни пројекат Аутопута на коридору X, Деоница 3: Црвена река-Чифлик, Од
км 40+965,00 до км 50+945,64: Пројекат геодетских радова, Оперативни
полигон, Елаборат геодетског снимања, Пројекат геодетског обележавања,
Пројекат експропријације, Геопут д.о.о. Београд, 2010;
[4] Главни пројекат Аутопута на коридору X, Деоница 2: Грабовница-Грделица,
Од км 868+166,10 до км 873+700,00: Пројекат геодетских радова, Оперативни
полигон, Елаборат геодетског снимања, Пројекат геодетског обележавања,
Пројекат експропријације, Геопут д.о.о. Београд, 2010;
[5] Генерални пројект, Идејни пројект и Главни пројект магистралног пута
Никшић-Шавнок-Жабљак, дионица: Шавник-Грабовица, Л=8,1 км, Геопут
д.о.о. Београд, 2008;
[6] Техничка контрола ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: Главни пројекат
аутопута Е-75 Нови Сад-Београд (Геодетски елаборат; Пројекат геодетског
обележавања; Пројекат експропријације), деоница:ЛОТ 1.1, Од км 108+000 до
км 120+000, Геопут д.о.о. Београд, 2008.
APPLICATION OF MODERN SURVEYING METHODS

FOR MAKING SURVEYING MAPS FOR THE NEEDS
OF DESIGNING IN CIVIL ENGINEERING
Summary: Contemporary geodetic equipment supported by automatic processing and
spatial data presentation software have nowadays a significant impact on the efficiency,
quality, format and the cost of implementation of surveying works as a basis for
designing. The paper presents the analysis and comparison of results of making
surveying maps for the needs of making designs of roads rehabilitation, from the point of
view of different methods of collecting spatial data, their processing and presentation.
Keywords: Contemporary surveying methods, developing surveying maps

ВОДИЧ ЗА ИНВЕСТИТОРЕ® - КАКО ИЗГРАДИТИ

ОБЈЕКАТ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Борислав Т. Томашевић1 УДК: 69:330.322(036)
Резиме: Актуелан тренутак у Републици Србији, када се на сваки начин желе
привући инвеститори, најпре страни, као и евидентан недостатак свеобухватно
обрађене материје из ове области, довео је до стварања ауторског дела „Водич
за инвеститоре-Како изградити објекат у Републици Србији“. Циљ „Водича“ је
да инвеститорима, како страним тако и домаћим, олакша сагледавање,
разумевање и решавање укупне проблематике изградње објеката, а самим тим и
имплементације и заштите њихових инвестиционих пројеката. Комплетна
правна, урбанистичка, и грађевинска процедура изградње објеката обрађена је на
једном месту на оригиналан, јасан и приступачан начин а све према законској
регулативи Републике Србије.
Кључне речи: Инвеститор, непокретност, објекат, изградња, закон, процедура
1. УВОД
Приликом доласка у страну земљу, где жели да послује и уложи своја средства,
сваки инвеститор по природи свога посла жели да упозна правила тржишта земље
у коју је дошао, посебно која се односе на његову инвестицију, а и шире. Самим
тим, инвеститор који жели да изгради свој објекат који ће му служити за обављање
планиране делатности, поставља питање како се у земљи у коју је дошао са
намером да уложи своја средства, купује земљиште (непокретност), заправо, каква
је комплетна процедура - од куповине земљишта (непокретности) до укњижбе
готовог објекта?
Другим речима, интересује га комплетна правна, урбанистичка и грађевинска
процедура изградње објеката у земљи у коју је дошао. Добро разумевање и
правилно решавање ове проблематике омогућава инвеститору лакшу реализацију,
помоћ у свакодневном раду и потпуну заштиту његове инвестиције у целости, а не
само у делу изграђеног објекта.
Решавање наведених питања захтева комплексан приступ проблему са циљем да
из решења овог проблема проистекне одговор који ће инвеститорима, како
страним тако и домаћим, омогућити на једном месту свеобухватно сагледавање,
разумевање и решавање комплетне проблематике. У Републици Србији, у циљу
1
Борислав Т. Томашевић, дипл.инж.грађ., директор Предузећа за пројектовање, консалтинг и
инжењеринг SABLE TRADING DOO, Страхињића бана 13, Београд, Србија, тел.: +381 63 202 755,
e-mail: sable.llc@mail.ru, web: www.vodiczainvestitore.com

решавања наведене проблематике изградње објеката, настало је дело/приручник

„Водич за инвеститоре - Како изградити објекат у Републици Србији“ чији је аутор
Борислав Т. Томашевић, дипл.инж.грађ.
Уважавајући највише стандарде развијеног света „Водич за инвеститоре - Како
изградити објекат у Републици Србији“, је депонован и унет у евиденцију
ауторских дела и предмета сродних права у Заводу за интелектуалну својину
Републике Србије [1].
2. ОДЛУКА О НАСТАНКУ „ВОДИЧА..“
Актуелан тренутак у Републици Србији, када се на сваки начин желе привући

инвеститори, најпре страни, као и евидентан недостатак свеобухватно обрађене
материје из ове области, довео је до стварања ауторског дела “Водич за
инвеститоре - Како изградити објекат у Републици Србији“.
Сведоци смо свакодневне активности, како државних органа на свим нивоима,
тако и привредника у привлачењу инвеститора. Практично, решење многих наших
проблема као друштва види се у инвестирању у нашу привреду здравих средстава
што би дало значајан подстрек квалитетнијем животу друштва уопште.
Одлуку да урадим „Водич“ донео сам након контакта са представницима немачке
компаније LIDL, једног од највећих трговачких ланаца у Европи, који је дошао у
Србију са намером да купи више локација у свим њеним деловима и изгради већи
број својих супермаркета. Као прво, одлучили су да упознају правила тржишта
земље у коју су дошли и са тим циљем обилазили су разне установе увек са истим
питањем: “Да ли знате неку фирму која би могла да нас кроз школовање наших
кадрова свеобухватно упозна са комплетном правном, урбанистичком и
грађевинском процедуром изградње објеката у Републици Србији ?“.
На жалост, нико им није могао помоћи, јер тако нешто у обиму и на начин који су
они тражили, није постојало. Стицајем околности дошли су и до моје фирме где су
на њихово питање добили инжењерски јасан и недвосмислен одговор:
Основни принципи легалне изградње у целом свету су једнаки и своде се на
доказивање потребног и довољног услова као нпр.у Вишој математици. Потребан
и довољан услов за легалну изградњу су доказ власништва и доказ урбанизма .Само
ако су истовремено задовољени и потребан и довољан услов , као основни
принципи-услови и уз задовољење домицилних прописа у појединостима, може се
легално градити.
Овакав инжењерски јасан и разумљив приступ решавања проблема као и предлог
да комплетна процедура изградње објеката буде обрађена на једном месту LIDL је
у целости прихватио. Њихов захтев ме је “натерао“ да напишем ауторско дело
“Водич за инвеститоре-Како изградити објекат у Републици Србији “. У
креирању „Водича...“ коришћени су неведени основни принципи, домицилни
прописи Републике Србије и интернационално искуство стицано широм света на
пројектима на којима је аутор2 учествовао.
2
Борислав Т. Томашевић, дипл.инж.грађ., http://www.vodiczainvestitore.com/o_autoru

3. КРАТАК ОПИС „ВОДИЧА..“
„Водич за инвеститоре-Како изградити објекат у Републици Србији“, на

оригиналан, инжењерски јасан и приступачан начин обрађује на једном месту у 7
(седам) тема-поглавља, комплетну правну, урбанистичку и грађевинску процедуру
изградње свих врста објеката, а према законској регулативи Републике Србије.
Теме- поглавља “Водича ...“ су:
1.Непокретности
2. Просторно и урбанистичко планирање
3. Јавне службе и органи
4. Грађевинско земљиште
5. Изградња објеката
6. Закон о планирању и изградњи
7. Списак докумената у поступку изградње објеката.
Наведена „теметска поглавља“ јасно указују на свеобухватност решавања овог
веома комплексног проблема. Пошло се, као што је наведено, на оригиналан начин
од чињенице да свугде у свету важе једнаки основни принципи легалне изградње-
доказ власништва и доказ урбанизма. Другим речима, легално се може градити
само ако су ови основни принципи истовремено задовољени као и домицилни
прописи, које свака земља прописује , у појединостима..
Циљ „Водича ...“ је да на оригиналан, јасан и приступачан начин инвестититорима
олакша сагледавање, разумевање и решавање укупне проблематике изградње
објеката а самим тим и заштите њихове инвестиције у Републици Србији.
С обзиром да је ова проблематика једно од деликатнијих, а уједно и честих питања
са којима се инвеститори сусрећу током инвестирања у Србији, “Водич ...“ даје
допринос олакшању имплементације и заштите инвестиционих пројеката како
страних тако и домаћих инвеститора. Самим тим „Водич ...“ је и у функцији
скраћивања времена потребног за прибављања неопходне документације што је
данас у Србији велики проблем.. Циљна група „Водича...“ су инвеститори, посебно
странци, који кроз упознавање и коришћење „Водича...“ стичу неопходна
(са)знања за планирање и реализацију своје инвестиције, односно, изградње
објеката по законској регулативи Републике Србије. На тај начин инвеститори
избегавају непотребна „лутања“ која увећавају трошкове, заправо, у сваком
тренутку прате реализацију свог пројекта -инвестиције и троше само неопходно
време (новац).
Поред наведенога, “Водич...“ служи инвеститорима као стални приручник, помаже
да унапред планирају и предвиде све оптималне потезе у циљу што квалитетније
реализације свог пројекта- инвестиције..
4. НАЧИН ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ И WEB САЈТ
Презентација „Водича“је интерактивна ,тако да на предавањима- у непосредном

контакту са аутором и његовим тимом, инвеститор на једном месту упознаје
комплетну проблематику -како кроз сам „Водич“ ,тако и кроз одговоре на сва
питања која постави а све према законској регулативи Републике Србије. Сам

„Водич“, који се формира током трајања курса, састоји од цца 300 слајдова и
многобројних прилога сложених у регистратор који потом служи као приручник
инвеститорима у свакодневном послу. Презентација и формирање „Водича“ је
платна интелектуална услуга коју инвеститор и давалац услуге регулишу
међусобним уговором. Сви заинтересовани, од инвеститора, преко стручне
јавности, до радозналаца, више података о „Водичу“ могу сазнати на сајту који је
постављен на неколико интернет адреса3 Сајт нуди основне податке о „Водичу“ на
српском, енглеском и руском језику, што довољно говори о његовим намерама да
циљној групи-инвеститорима, посебно страним, свестрано представи и препоручи
да детаљно, путем наведене презентације, упознају „Водич...“ као и врсте услуга
које нуди предузеће SABLE TRADING DOO. Поред наведенога, као мотив за
посету сајту прилажу се Слика 1 - свеобухватна шема4 процеса које треба обавити
како би се стигло до готовог и легално изграђеног- укњиженог објекта у
Републици Србији.
Слика 1. Шема процеса
3
http://www.vodiczainvestitore.com/; http://www.investorsguide.rs/; http://www.справочникинвестора.срб/
4
http://www.vodiczainvestitore.com/vodic

5. РЕФЕРЕНЦЕ- КОРИСНИЦИ
Наводе се само неки од корисника „Водича...“

Први корисник „Водича...“ био је немачки LIDL , један од највећих трговачких
ланаца у Европи.. LIDL тренутно купује више локација широм Србије користећи,
између осталога, знање стечено кроз презентазију „Водича...“. Веома се похвално
изражавају о „Водичу...“ и спремни су да га препоруче као велику помоћ сваком
инвеститору који им се преко аутора „Водича...“ обрати за мишљење.
На позив Инжењерске коморе Србије аутор је „Водич..“ представио у „Гласнику
Инжењерске коморе Србије“ бр.31, август 2013., рубрика Иновације5 а потом и на
веома посећеном предавању у оквиру Програма перманентног усавршавања
одржаном у Београду 22.11.2013. које је стављено и на сајт - Видеотеку Коморе6
Трговинско-индустријска комора Руске Федерације препознала је значај “Водича.“
и на свој сајт7 поставила веома опширну информацију8 о „Водичу...“
Велика компанија LAFARGE из Беочина упознала је свој менаџерски тим са
„Водичем..“ кроз интерактивна предавања које је аутор одржао у два семинарска
дана.
Сви досадашњи корисници високо вреднују „Водич...“ и помоћ коју им пружа у
свакодневном послу и препоручују га као приручник сваком инвеститору.
6. ЗАКЉУЧАК
„Водич..“ је прилагођен потребама инвеститора, како страних тако и домаћих,

којима на једном месту, на разумљив начин представља целокупну комплексну
материју изградње објеката у Републици Србији и тако помаже у доношењу
њихових одлука у свакодневом послу.
У раду је дат кратак приказ суштине и основних принципа „Водича...“ са
препоруком да сви заинтересовани, како је наведено, детаљно упознају комплетан
„Водич...“ кроз интерактивна предавања. Поставља се питање како ће се на
“Водич...“одразити промена законске регулативе у Србији, као што је нпр.
промена Закона о планирању и изградњи ?
Основни принципи легалне изградње, доказ власништва и доказ урбанизма на
којима почива „Водич..“, никада се не могу променити.
Може доћи до мањих или већих промена неког закона-домицилних прописа које
не могу угрозити ове основне принципе.
Све те евентуалне промене испратиће се кроз ажурирање „Водича“ које ће се
перманентно спроводити. Знање стечено кроз „Водич“ инвеститори ће увек моћи
применити, а све евентуалне промене законске регулативе, лако разумети .
5
http://www.ingkomora.rs/glasnik/31/download/Glasnik_br_31.pdf
6
https://www.ingkomora.rs/video/index.php?id=221113
7
www.tikrf.org
8
http://www.tikrf.org/vodic-za-investitore-kako-izgraditi-objekat-u-republici-srbiji/

[1] Томашевић,Б. : Водич за инвеститоре- Како изградити објекат у Републици

Србији, Република Србија, Завод за интелектуалну својину ; Потврда број : А-
239/2011/1 од 31.10.2011.о уношењу у евиденцију и депоновању ауторских
дела и предмета сродних права у Заводу за интелектуалну својину, дана
20.10.2011.године, под редним бројем 5001.
[2] Tомашевић,Б.: Водич за инвеститоре- Како изградити објекат у Републици
Србији, Часопис: [31],Томашевић, Б.: Водич за инвеститоре- Како изградити
објекат у Републици Србији, Гласник инжењерске коморе Србије, 2013, 31,
иновације, стр. од 89-90
[3] Законска регулатива из области изградње објеката Републике Србије и
других земаља
[4] Интернет: преузето 15.03.2014.
(2) http://www.vodiczainvestitore.com/o_autoru
(3)www.vodiczainvestitore.com;
www.investorsguide.rs/;www.справочникинвестора.срб/;
(4)www.vodiczainvestitore.com/vodic
(5)http://www.ingkomora.rs/glasnik/31/download/Glasnik_br_31.pdf;
(6)https://www.ingkomora.rs/video/index.php?id=221113;
(7) www.tikrf.org;
(8)http://www.tikrf.org/vodic-za-investitore-kako-izgraditi-objekat-u-republici-
srbiji/ .
THE GUIDE FOR INVESTORS® - HOW TO DEVELOP

A FACILITY IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Summary: The actual moment in the Republic of Serbia, when there is a need to atract
investors, foreign in particular, as well as an evident lack of a comprehensive overview
on the subject matter, have led to the creation of author's work «The Guide for Investors
– How to Develop a Facility in the Republic of Serbia». The aim of the guide is to ease
to the investers the insight, understanding and solving the complete facility construction,
including the implementation and protection of their investment projects. The complete
legal, urban and construction procedures processed in one place in an original, clear
and accessible way in accordance with the valid legislative of the Republic of Serbia.
Keywords: The investor, immovable property, object, construction of, law, of procedures

OДРЖИВИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА

ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ – ПРИМЕР ОПШТИНЕ
СОПОТ
Велимир Шећеров1
Дејан Филиповић2 УДК: 338.484:502.131.1(497.11Сопот)
Резиме: У раду је кроз конкретан пример појашњен термин одрживи туризам и
његова улога у свеукупном развоју локалне територије. Општина Сопот је
изабрана због неколико својих специфичнности. Осим природних и антропогених
потенцијала који се могу поделити у неколико нивоа (рангова), она је саставни
део највећег туристичког тржишта у Србији (АП Београд), има повољан
геостратешки положај и изузетну политичку и управљачку стабилност (више од
25 година). На њеној териториији се сустиче и преклапа неколико планова
различитих нивоа (РПП АП Београд, ППППН Авала-Космај, ППППН Коридора
X), док је овај простор предмет анализе и бројних секторских стратегија које га
третирају на директан и индиректан начин. На основу исцрпне анализе, а уз
примену јасних методолошких оквира и индикатора, аутори у раду дају предлоге
за просторну организацију туризма на територији ове општине, планску
концепцију и типове туризма, тежећи да унапреде економски биланс локалне
самоуправе а самим тим и њен укупни развојни потенцијал и перспективу.
Кључне речи: Oдрживи развој, туризам, просторно планирање, локална
самоуправа, интеграција
1. УВОД
Положај општине Сопот, као саставног дела АП Београда, по питању развоја

туристичке привреде ослоњен је на богате природне и антропогене ресурсе, добар
саобраћајни положај и дубоку традицију и дух становника овог подручја. Сетктор
услуга би зато требало да заузима значајно место у укупном БДП Општине,
имајући у виду изражене економске и социолошке функције туризма и његову
способност да интензивира и остале привредне гране (пољопривредне
потенцијале, услуге разног типа, саобраћај и др.). Последично, на простору
општине Сопот је извршена прецизна валоризација туристичких вредности и
потенцијала и на основу тога дефинисана концепција развоја ове привредне гране.
1
Проф. др Велимир Шећеров, д.п.п. Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг
3/3, Београд, Србија, тел: 011 2637 421, e – mail: vsecerov@gef.bg.ac.rs
2
Проф. др Дејан Филиповић, д.п.п. Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3,
Београд, Србија, тел: 011 2637 421, e – mail: dejanf@EUnet.rs

Општина Сопот је једна од 17 општина у Граду Београду, економски међу

најслабијим (ниво БДП је на претпоследњем месту испред општине Барајево) са
знатно већим учешћем у ванпривредним делатностима становништва у односу на
привредне, насељима разбијеног типа и куриозитетом да је центар Општине по
броју становника на четвртом месту у односу на остала насеља (градско насеље
Сопот 2.000ст.). Општина се делом налази на транзитном европском правцу првог
степена – коридор Х, припада Шумадијском делу Србије пресечена шумадијском
гредом која преко Космаја и Авале која иде до ушћа Саве у Дунав, богата је
традицијом од времена Првог Српског устанка до Другог светског рата, те сходно
томе и данас остаје омиљено излетиште Београђана. Да би се ситуација по питању
улоге туризма у укупним развојним потенцијалим унапредила потребно је
задовољити неколико основних предуслова: постојање туристичких ресурса, добра
саобраћајна повезаност, интегрални развој заједно са суседним и даљим
општинама (регионима), постојање потенцијалних инвеститора, воља локалне
самоуправе и проактиван начин управљања, комплементарна привреда која би
могла опслуживати угоститељске објекте, смештајни капацитети, маркетинг и др.
2. ПРОБЛЕМИ, ПОТЕНЦИЛАИ И ОГРАНИЧЕЊА ЗА РАЗВОЈ

ОДРЖИВОГ ТУРИЗМА
Туристички привреду општине Сопот је потребно посматрати у контексту укупне

понуде Града Београда. Смештајни капацитети Града Београда се своде на 49
хотела различитих категорија. У структури квалитета и ранга доминирају хотели
са 3 и 4 звездице. (12ком-24,4%, односно 19-38,8%). Најмање је оних ексклузивних
(5 звездица, 4 ком-8,2%). У нижој класи 2 и 1 звездица је 13 објеката са
процентуалним учешћем од 26,5%. Осим тога туристима су на располагању и 3
мотела (145 лежаја у 73 собе, у просеку двокреветне), 786 соба са 2.910 лежајева у
београдским хостелима (чији се број свакодневно повећава, по правилу
адаптирањем стамбеног простора у туристичке сврхе). Просечна соба у оваквој
врсти смештаја је готово четворокреветна те је циљна група ка којој је усмерен
овакав тим ноћења углавном млађа или мање захтевна. Слично је и смештање у
оквиру студентских домова постоји 2.165 лежајева (у 592 собе, са просечним бојем
кревета 3,5).
Понуда и број лежајева угоститељских објеката на територији општине Сопот у

овом тренутку су релативно скромни. Своде се на смештај у хотелу “ Country club
Hotel Babe ” који се налази у месту Бабе и располаже са 33 собе високог комфора и
28 вила (18 за четири особе и 10 за шест особа) што чини око 200 лежајева,
пансиону Конаци (5 соба), здравственом центру Извор у Стојнику, као и
незнатном броју соба у приватном смештају у околним селима. Некада је радио и
Планинарски дом Златар (1935.) као и Хотел Хајдучица изграђен после 2. рата који
је страдао у пожару. Данас су ови објекти запуштени и ван функције.
Категоризација осталих угоститељских објеката није до краја извршена. Викенд
насеља (преко 8.000 објеката) у космајском делу Општине, представљају

квалитетан грађевински фонд способан да прими велики број посетилаца

(власника) или гостију (који се не евидентирају у укупном броју посетилаца).
Туристички промет на подручју Београда је у последњих 10 година уједначен са

повременим негативним одступањима условљеним актуелном екстерном
/политичком ситуацијом (2003, 2006. година) или глобалном економском кризом
(2009.). Учешће иностраних гостију у укупној структури туриста је између 62 % и
67% (2006. – 183.800 домаћих и 302.700 иностраних, односно 2007. – 178.400
домаћих и 363.900 страних). По питању броја ноћења учешће иностраних туриста
у укупном броју је 2006. било 54%, док је 2007. оно повећано на 59%. Просечна
дужина боравка гостију је потпуно уједначена у периоду 2000-2007. са сталним
износом од 2,5, мањим од српског просека (3,3). Највећи део туристичког промета
у Граду Београду се реализује у хотелима (816-980 хиљада ноћења) са близу 77%.
У 2007. години укупна број ноћења туриста на подручју Београда је био 1.341.200
(домаћи 551.200 и инострани 790.000). Највећи број је такође био у хотелима
(987.000, од чега готово 700.000 ноћења страних гостију), затим у бањама (135.500
са готово стопроцентним учешћем домаћих гостију, 135.000) и преноћиштима
(117.000, где такође драстично доминирају домаћи гости, 100.300). У 2008. години
овај број је повећан за 70.000 док је Град посетило 30.000 више туриста.
Број туриста и број ноћења у општини Сопт је у складу са капацитетима (око 7.000
туриста, од тога 1.000 страних). У укупном броју туриста на простору Београдског
метрополитена, Сопот учествује са малих 0,90% и још сличним уделом у броју
ноћења 0,85%. У структури гостију доминирају домаћи гости са готово петоструко
већим учешћем. Просечан боравак туриста је око 1,8 ноћи превасходно као
последица близине Београда уз доминантно излетнички карактер туристичке
понуде без дужег задржавања на месту и малим бројем смештајних објеката.
Основни потенцијали туристичке привреде заснивају се на интегралном

комбиновању (плански артикулисаном у концепцији развоја) природних и
антропогених (друштвених) потенцијала простора.
Природни:
 Очувана природна средина:
 доминантно шумовити пејсаж (4.434ха шума) и очувана природна и
животна средина. Ловно и излетничко подручје.
 Шумски комплекс са ловиштем „Излетиште Трешња“ и вештачким језером.
Локалитет у коме доминира (запуштено) вештачко језеро дуго 160 м а
широко 25м, дубине 4м.
 Губеревачке шуме - Заједно са Космајем и Липовицом.
 Планина Космај (628м)
 Квалитетно пољопривредно земљиште – погодно за воћарство и узгој
аутохтоних врста које се налазе на овом подручју.
 Повољни климатски услови

Антропогени:
 Манастири и сакрални објекти – богатство манастирима датира још из
времена Краља Драгутина а нарочито у доба Деспота Стефана Лазаревића. Од
некадашњих 7 манастира данас на подручју Општине постоје само четири.
 Културно-историјски споменици – категорисани у односу на значај су основ
за могуће регионалне и локалне туристичке итинерере. Најважнији су:
споменик војводи Јанку Катићу у Рогачи, костурница у истом месту, споменик
страдалим у Другом светском рату и др. Веома значајан локалитет је и
воденица Борикић у Неменикућама из 1884. године.
 Градско насеље Сопот – настало спајањем околних села, посебно са
Ропчевом
 Аутопут, железница и остали путни правци – мањим делом (код Малог
Пожаревца) аутопут пролазу кроз општину Сопот, док железничка пруга
пресеца њену територију са нарочито значајним станицама у Раљи и
Ђуринцима.
 Викенд насеља – место повременог боравка излетника из Београда и околних
општина. Такође и могући смештајни потенцијал за будућу туристичку
понуду.
Основни проблеми и ограничења планског подручја за развој туризма највише су

везани за: низак ниво управљања развојем туризма; невалоризоване туристичке
потенцијале; еколошке проблеми и хазарде - нерешена питање отпадних
комуналних вода насеља, необезбеђене септичке јаме, нарочито од објеката
подигнутих у функцији повременог боравка (викенд насеља); неуређеност и
неопремљеност јавних површина и објеката за боравак и рекреацију посетилаца;
непостојање визиторских центара; низак ниво комуналне опремљености у селима;
неизграђена техничка инфраструктура и недовољна покривеност простора јавним
путевима са савременим коловозом; низак ниво маркетиншке продорности на
национално и регионално тржиште; бесправну и непланску изградњу, недостатак
регионалне сарадње, недовољан број смештајних објеката, лоше стање појединих
историјски важних објеката, непостојање адекватне туристичке понуде у оквиру
АП Београда, недовољну едукација грађана о значају турстичке приведе за развој
целокупног подручја, непостојање општинске туристичке организације
3. КОНЦЕПЦИЈА РАЗВОЈА ОДРЖИВОГ ТУРИЗМА
Одрживи туризам подразумева развој туристичке привреде у складу са

капацитетима животне средине. Са једне стране циљ овакве концепције је
упознавање великог броја посетилаца са туристичким вредностима овог подручја и
активирање осталих комплементарних делатности које би омогућиле развој
туризма или би биле његова последица (шумарство, воћарство, производња здраве
хране, пића, и др.), док би са друге, ове активности биле организоване на начин да
не угрозе еколошку равнотежу простора и биљни и животињски свет.

Имајући ово у виду, основно стратешко опредељење је да одрживи развој туризма

представља значајну развојну перспективу подручја општине Сопот, те се основна
концепција развоја туризма се заснива на:
1. функционалом умрежавању туристичке привреде и активности на ширем

регионалном нивоу и то:
a) Национални (регионални) ниво:
 Сарадња са суседним и даљим општинама
 Заједничка понуда на домаћем и иностраном тржишту
 Шумадијски туристички развојни појас (Авала-Трешња-Губеревачке
шуме-Сопот-Рипањ-Барајево)
 Национални културно-историјски појас (Фрушка Гора-Авала-Космај-
Топола...)
b) Ниво Београдског метрополитена (регионално-локални):
 Излетиште посетилаца из Београда и околних општина
 Викенд насеља
 Уклопљеност у Београдску туристичку понуду
2. интерној организацији туристичке привреде и активности на локалном

нивоу:
a) Ниво општине Сопот:
 Локални итинерери везани за културне и природне вредности
 Локалне манифестације
 Локална организација туризма
На основу овог могу се издвојити потенцијалне туристичке зоне које обухватају

тачке од значаја за туризам:
1. Космај и подкосмајска зона – природно-културна зона (Неменикуће, Рогача)
2. зона градског насеља Сопот
3. зона регионалног/националног развојног туристичког правца (Раља,
Парцани, Бабе, Сопот, Нененикуће, Космај)
4. зона Губаревачких шума и шири појас до Баба и Парцана
5. зона аутопута – Мали Пожаревац
На основу РПП АП Београд [1] планска концепција се заснива на томе да се поред

интензивирања радова на реконструкцији и уређењу највреднијих целина и
објеката културног наслеђа, а потом и обезбеђења дела прихода од туризма за
инвестиције у заштиту наслеђа, обезбеди и анимација и презентација наслеђа
туристима, као и садржаји и догађаји који омогућују адекватно активирање и
коришћење тих простора. За јачање урбаног идентитета и аутентичности
културног идентитета Београда приоритет би требало да има реконструкција и
уређење очуваних целина традиционалних центара руралних насеља и њихово
укључивање у туристичку понуду Града, кроз понуду домаћинског туризма и
трпезе, пољопривредних активности и заната, обичаја, светковина, наивне
уметности и др.

Предвиђене зоне би биле повезане туристичким итинерерима који би били

засновани на путевима: културно-историјских знаменитости, традиционалних
производа (вино, храна, воће), манифестација и др. и уклопљене у шири-
регионални систем дневних или вишедневних организованих тура. Ово би се
постигло успостављањем и идентификовањем шумадијског потеза Авала –
Трешња – Губеревачке шуме – Космај, са Рипњем, Сопотом и Барајевом као
специфичним подавалским и подкосмајским центрима, као и апсолутна заштита
неугрожених подручја у општинама Сопот, Барајево, Младеновац [1]
Слика 1: ППО Градске општине Сопот – Туризам и заштита простора [2]
Генерално, концепција развоја туризма заснива се на уклопљености Општине у

шири простор београдске туристичке понуде на стази српског итинерера од
Фрушке Горе ка централној Србији. Она ће се заснивати на организацији:
излетничког туризма (излетиште београђана на свим атрактивним локацијама),

конгресног туризма (Бабе), манифестационог туризма (филмски фестивал и

организација нових манифестација на основу духа, традиције и обичаја подручја),
руралног туризма – етно села, транзитног туризма – Мали Пожаревац,
спортско-рекреативног туризма (подручје Космаја), ловног туризма (Космај и
Губаревачке шуме).
Неопходност повећања смештајних капацитета се не заснива на отварања великих

комплекса (рисорта) већ на активирању приватног смештаја и изградње мањих
туристичких објеката. За очекивање је да се задржи излетнички карактер
туристичке понуде уз повећање профита кроз понуду на локацији и подизање
атрактивности које би привукле потенцијалне туристе. [3]
На основу свега дефинисана су приоритетна планска решења остварива у

наредном четворогодишњем периоду:
1. Пројекат Унапређење смештајних капацитета Општине. Изградња
хотела у градском насељу Сопот, Малом Пожаревцу и реновирање хотела
на Космају и Трешњи (поред језера).
2. Пројекат Ски стаза на Космају локалног типа. Изградња и уређење ски
стазе на Космају као излетничке атракције целокупног Региона Града
Београда.
3. Пројекат Рекултивација језера на Трешњи.[4]
4. Пројекат Унапређење инфраструктуре. Ради повећања приступачности
туристичким тачкама и зонама, те њиховом повезивању неопходно је
унапредити саобраћану и комуналну инфраструктуру.
[1] Регионални просторни план АП града Београда Сл. лист града Београда, бр.
38/2011, Београд, 2011.
[2] Просторни план градске општине Сопот, Сл. лист града Београда, бр. 54/2012,
[3] Шећеров, В.: Планирање просторног развоја туризма на примеру ППО
Суботица, Гласник СГД, 2008, LXXXVIII бр. 3, 78-92
[4] Филиповић, Д., Обрадовић Арсић, Д.: Оцена стања животне средине у
општини Сопот као услов одрживог развоја подручја општине, Гласник СГД,
2011, XCI бр. 4, 27-41
SUSTAINABLE TOURISM AS A FACTOR OF

DEVELOPMENT OF A LOCAL COMMUNITY –
EXAMPLE: THE MUNICIPALITY OF SOPOT
Summary: The paper explains the terms of sustainable tourism and its role in the
overall development of the local territory. The municipality of Sopot was chosen because

of its several specific caracteristics. Besides its natural and anthropogenic resources
that can be divided into several levels (ranges), the municipality of Sopot is an integral
part of the largest tourism market in Serbia (Belgrade AT) and it has a favorable
geographical location and exceptional political and managerial stability ( over 25 years
). Its territory comprises several different levels of plans (RSP AT Belgrade, SPSP
Avala-Kosmaj, SPSP Corridor X ). This area is also a subject of numerous analyses in
many sectoral strategies, which treat it in a direct and indirect way. Based on thorough
analysis, using a clear methodological framework and indicators, the authors provide
suggestions for the spatial organization of tourism in the territory of the municipality,
the planning concept and the types of tourism, aiming to improve the economic balance
of the local government and therefore its overall development potential and perspective.
Keywords: Sustainable development, tourism, spatial planning, local government,
integration

УЧЕЊЕ, РАЗУМЕВАЊЕ, КОМУНИКАЦИЈА И

МОДЕРНО ОБРАЗОВАЊЕ
Janos Major1 УДК: 374.7
Резиме: У раду се набраја почетак истраживања функционисања мозга и теорије
ефикасног учења. Нова ера почиње са „Jugendstilom“ чији су представници
Schiele, Klimt и Kokoschka (сликари), Schnitzler (писац) и Freud као оснивач
психоанализе. Из области образовања јавља се Maria Montesori са новом теоријом
и праксом за образовање. Крајем 19. века нови проналасци су представљали велики
изазов уметничком свету. Откриће атома као најмање честице у области
физике, ћелије у области биологије, и фотографије ти сви проналасци су
подстицали на комплексније сагледавање њиховог уметничког стваралаштва. То
је у 20-том веку донело „memetiku“ (Dawkins) и „flow“ теорију (Csikszentmihalyi).
У временском раздобљу 1870-2013 године приказани су резултати и искуства
„Baumeister-Epitomester“ образовања, у којој се примењују најновија знања о
функционисању мозга (процеси памћења, развијање когнитивне способности).
Научне информације овога предавања су елементи модерног андрагошког
образовања, чија примена доводи до ефикаснијег сагледавања инжењерске
проблематике.
Кључне речи: Учење, образовање, андрагошки, иновације, инжењерство
1. POČETAK ISTRAŽIVANJA MOZGA U XIX. VEKU
Krajem 19. veka u Beču se formira škola „Jugendstil” sa poznatim predstavnicima kao
što je pisac Schnitzler, slikari Schiele, Klimt i Kokoschka. Siegmund Freud [1] poznati
lekar neurolog je osnivač psihoanalize.
U to vreme novi pronalsci su predstavljali veliki izazov umetničkom svetu. Otkriće

atoma kao majmanje čestice u oblasti fizike, ćelije u oblasti biologije, i fotografije ti svi
pronalasci su podsticali umetnike na kompleksnije sagledavanje njihovog umetničkog
stvaralaštva (Slika 1-2.).
Siegmund Freud je formulisao svoju teoriju o funkcionisanju mozga (Slika 3.), on je

prikazao „super-ego“ i relacije u mentalnoj strukturi jedne ličnosti.
1
Prof.dr habil. Major Janoš, dipl.inž.građ., Debreceni Egyetem Műszaki Kar, Debrecen, Hungary,
drmajorjanos@eng.unideb.hu

Maria Montesori [2] je verovala, da u svakom detetu postoji interes upoznavanja sveta,
taj motor koji pokreće omladinu da savlada nova znanja (Slika 4.).
Na njenoj nadgrobnoj ploči piše: „Molim decu koja su puna snage da se ujedine sa
mnom kako bi se uspostavio mir u čoveku i u svetu.“
Slika 1. Majka sa detetom (Schiele)
Slika 2. Pustinjaci (Schiele)

Slika 3. Freud-ova teorija o mozgu
Slika 4. Marija Montesori metoda: „Pomozi mi da to učinim sam”.
2. NOVIJA ISTRAŽIVANJA U XX. VEKU
XX. vek je doneo „memetiku“ (Richard Dawkins) i „flow“ teoriju (Prof

Csikszentmihalyi ).
„Richard Dawkins [3] je autor znanstvenih i znanstveno-popularnih izraza poput

"sebičnoga gena", "biomorfa", "mema", "virusa uma"... koji su već više od dvadeset
godina prisutni u popularnoj nauci. Dawkinsov pojam "mem", smišljen je kao kulturna
analogija genu, obeležava jedinicu kulturne replikacije i početak je memetike, discipline
koja se bavi analizom kopiranja kulturnih jedinica značenja, poput melodija ili
jednostavnih ideja. Memetika je danas, posebno na internetu, jedna od paradigmi kojom
se pokušava objasniti kulturna evolucija, prema principima darvinističke prirodne
selekcije.“(Wikipedija)

Frederik Vester [4] je svojim radom razjasnio uticaj stresa na obrazovanje, posle teoriju
proširio na celo ljudsko društvo. On je tvrdio da svaka organizacija može se
kompleksnije opisati sa svojim relacijama (međusobnim odnosima). Na osnovu svoje
teorije sastavio „Ecopolicy“ igru koja razvija kompleksne strategijske osobine učenika.
Ta igra je tolikoj meri uzbudila kibernetički svet da se organizuje međunarodno
takmičenje od 2005. godine pod imenom „Ecopolicyade“ management for a functioning
society.
Vera F. Birkenbihl [5] je zajedno sa Vester-om ispitivala funkcionisanje mozga,

kapacitet memorije i mogućnosti efikasnijeg učenja. Sve svoje znanje je direktno prenela
u praksu na svojim treninzima obučavala je preko pola miliona stručnjaka.
„Flow“ teorija prof. Csikszentmalyi-a [6] predviđa kako će iskustvo pojedinca biti
mnogo pozitivnije, ako je zadatak velik, ne samo što uživa svaki trenutak, nego
proširuje svoje sposobnosti - uči nove veštine – taj osečaj uspeha pojačava
samopoštovanje. Taj osečaj „toka“ (flow) je optimalno stanje.
3. ANDRAGOŠKA ISKUSTVA NA YBL MIKLOŠ FAKULTETU
U vremenskom razdoblju 1870-2013 godine prikazani su rezultati i iskustva

„Baumeister-Epitomester“ obrazovanja, u kojoj se primenjuju najnovija znanja o
funkcionisanju mozga (procesi pamćenja, razvijanje kognitivne sposobnosti i efikasno
obrazovanje).
„ Kad svi spavaju i Neko govori, onda se to stanje naziva obrazovanje.“ (Wilhelm
Busch)
Mogući uzroci:
 tematika i sadržaj ne zadovoljavaju interese

 nivo sadržaja ne zadovoljava zahteve
 neaktualne informacije
 učitelj nije motivisan
 učenik je osuđen na pasivitet
 učenici su preopterećeni
 neadekvatna metoda obrazovanja
Prikladni ciljevi:
 obrazovanje se organizuje u modularnom sistemu sa definisanim ciljevima

(Robert F. Mager [7])
 učitelj je priznati stručnjak iz prakse, sposoban za transfer znanja
 transfer znanja se odvija u obliku „informations pool“, zajedno učenje

 prema andragoškim pravilima: učitelj i učenici su partneri u procesu obrazovanja

 obraća se različitim tipovima učenika
 leva i desna hemisfera je uključena u rad, jer se primenjuje razumna
kommunikacija
 koristi se „mind mapping“ (Svantesson [8]) i „vernetztes Denken“ (Vester)
(Slika 5.).
Slika 5. Vernetztes Denken (Vester)

LITERATURА
[1] Siegmund Freud: The Anatomy of the Mental Personality, Lecture XXXI, 1932
[2] Maria Montesori:
http://www.montessoritraining.net/what_is_montessori/history.htm , 25.02.2014
[3] Richard Dawkins: http://hr.wikipedia.org/wiki/Richard_Dawkins, 25.02.2014
[4] Frederik Vester: Denken, Lernen, Vergessen, Deutscher Taschenbuch Verlag GmbH
and Co. KG, München, 1978
[5] Vera F. Birkenbihl: Stroh im Kopf, Deutscher Taschenbuch Verlag GmbH and Co.
KG, München, 1969
[6] Mihály Csíkszentmihályi: Flow, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1991
[7] Robert F. Mager: Preparing Instructional Objectives, Fearon Publishers, Inc,.
Belmont, California, 1962
[8] Ingemar Svantesson: Mind Mapping and Memory, SWAN Communications, New
Zealand, 1989
LEARNING, PERCEPTION, COMMUNICATION AND

MODERN TEACHING
Summary: The paper summarized the beginning of mind (brain) research with learning
theories. On the end of 19th. century in Viena was started „Jugendstil“ school with
representatives like Schiele, Klimt and Kokoschka (painters), Schnitzler (writer) and
Freud as founder of Psycho-analysis. Maria Montesori had developed a method of
educating young children that stresses development of a child's own initiative and
natural abilities, especially through practical play. In 20th century were coming new
theories: memetics is a theory of mental content based on an analogy with Darwinian
evolution, originating from the popularization of Richard Dawkins. The „Flow“ theory
is the Psychology of Optimal Experience. Prof. Csíkszentmihályi outlines his theory that
people are happiest when they are in a state of flow— a state of concentration or
complete absorption with the activity at hand and the situation. In time period between
1870-2013 had presented the results and experience of Baumeister-Építőmester
education, where are used all new learning methods.
Keywords: Learning theories, andragogy, flow theory.

ОПЛАТНИ СИСТЕМ НА ПАРЦЕЛАМА БЕЗ

ПРОСТОРА ЗА ПОТРЕБЕ ГРАЂЕЊА
Ленарт Ђерђ1 УДК: 69.057.5
Резиме: У ужим градским језгрима сваки квадратни метар се користи за
грађење, а при том је простор углављен између две суседне зграде, док су са
предње и задње стране прометне улице које не омогућују да се њен профил
константно, за време грађења, заузме. У овом раду је приказан један нов оплатни
систем прилагођен оваквим условима.
Кључне речи: Оплатни систем, недостатак простора
1. УВОД
У ужим градским језгрима сваки кавдратни метар користи се за грађење,

површина парцеле се у потпуности искориштава за постављање објекта. Простор
је углављен између две суседне зграде са леве и десне стране а са предње и задње
стране су прометне улице, које нам не омогућују да се њен профил константно
користи за време грађења, Слика 1.
Слика 1. Ситуација
На тако скученом простору није могуће формирати градилиште са свим пратећим

садржајем које грађење објекта од више спратова захтева. Нема простора за
1
Ленарт Ђерђ, дипл.инж. грађ., Универзитет у Новом Саду, Грађевински факултет Суботица,
Козарачка 2а, Суботица, Србија, тел: 024 554 300, e – mail: lenart.gyorgy@yahoo.com

поставање крана, нема простора за одлагање оплате и арматуре, за постављање

коша за бетон, простора за складишта и друго. Простор са којим се располаже је
простор који је у потпуности заузет са објектом.
2. ОПЛАТНИ СИСТЕМ
Основна идеја, у оваквим случајевима, је да се примени начин грађења који не

захтева простор за све операције које се јављају током класичног начина грађења.
Редослед радних операција је следећи:
- Прво се уклоне постојећи објекти на датој локацији, на оваквим

просторима увек постоји неки објекат који више није у функцији те је
исти потребно срушити. Поступак рушења се може организовати тако
да се на датом простору поступно постојећи објекат руши и шут се
континуално одвози. При рушењу потребно је строго водити рачуна
да том приликом прашина не угрожава околину и омета нормалан рад
и живот људи у околини градилишта. Рушење се поступно одвија у
континуитету и остаје након рушења празан простор где ће се градити
нови објекат.
- Након уклањања постојећег објекта потребно је обезбедити суседне

објекте. То обезбеђење мора се урадити у случају да су темељи
будућег објекта нижи од темеља суседних објеката. Темељи суседних
објеката се морају подбетонирати. Сам поступак је познат и ради се по
тактовима од три етапе - такта. Након завршетка обезбеђења суседних
објеката потребно је израдити темеље за нови објекат зависно од
геомеханичких карактеристика тла. Темељење може бити на темељној
плочи или темељи самци, код плитког темељења, што зависи од
геомеханичких захтева будућег простора за грађење. У случају да тло
није погодно за плитко темељење, тада се израђују дубоки темељи.
Побијање шипова не долази у обзир јер би вибрације оштетиле
суседне објекте, па су зато једино решење бушени шипови са
наглавним плочама. Изградња темеља је могуће јер се на скученом
простору може организовати извођење, па чак ако се објекат темељи
на темељној плочи чија је величина иста као и величина парцеле. Код
бетонирања темељне плоче саобраћај се за то време делимично
зауставља али након завршетка истог он се поново може успоставити.
Код темеља самаца или код шипова може се направити такав план
радова да се саобрћај на суседним улицама опште не омета. Након
формирања темеља, Слика 2., приступа се формирању конструкције.

Слика 2. Основа темеља
- Основна идеја код изградње конструкције је да се формира скелетна

конструкција са стубовима и армирано бетонским плочама по
етажама. С обзиром да нема довољно простора за постављање
класичне оплате за стубове, постављају се стубови од челичних цеви.
Они се допремају на простор за грађење, истоварају и постављају на
коначно место са аутокраном. Ауто кран се може поставити између
стубова те за рад није потребно заузимати улични простор. Висина
стубова је иста као и висина пода задње етаже. Стубови се анкеришу
за формиране темеље, Слика 3.
Слика 3. Основа стубова
- Након постављања стубова на градилиште се довози бетонска пумпа.

Под притиском стубови се одоздо према горе пуне бетоном, челичне
цеви се испуњавају. Стубови су испуњени бетоном када се на врху
стуба појави свежи бетон. Када је челични стуб испуњен бетоном
његова крутост и носивот постиже коначну вредност. На простору
будућег објекта има довољно простора да се смести бетонска пумпа и
да приђу миксери са бетоном јер распоред стубова то дозвољава.

Након завршетка бетонирања стубова, на градилиште се допремају

елементи за просторну решетку. На целокупној површини се монтира
просторна решетка. На горњој површини просторне решетке се
постављају блажуј плоче, те тако формирана просторна решетка је
прекривена са блажуј плочама. Након обављања свих радова око
формирања платформе иста се са хидрауличком пумпом и
цилиндрима диже корак по корак до последње етаже, како је то
приказано на Слици 4.
Слика 4. Пресек I фаза
- Ауто краном на последњу етажу се подигне арматура повезана у

снопове из камиона, тада се улица затвара за кратко време. На
платформи радници постављају арматуру и све оно што је потребно да
се угради у плочу последње етаже. Када је арматура припремљена за
бетонирање, бетон се из миксера пумпом диже на последњу етажу.
Након очвршћења бетона, оплата се једноставно са хидрауличним
цилиндром спушта спрат ниже, како је то приказано на Слици 5.
Слика 5. Пресек II фаза
- На новој позицији оплате поново се са аутокраном из возила директно

арматура диже на нови, нижи ниво платформе. Радници према плану
арматуре арматуру разврставају и постављају. Са постављеном

арматуром и свим осталим додацима који се јављају у бетонској

плочи, као што су водови водовода, канализације и други, приступа се
бетонирању плоче. Бетонирање се врши са бетонском пумпом која
бетон гура на постављену и за челичне стубове причвшћену
платформу. Након очвршћења бетонске плоче, оплата се поново са
хидрауличним цилиндрима спушта спрат ниже, како је то приказано
на следећем цртежу, Слика 6. У случају да се оплата, тј. блажуј плоче
оштете, након спуштања платформе постоји могућност да се оплата
поправи.
Слика 6. Пресек III фаза
- Након завршетка и очвршћења бетона оплата се спушта спрат ниже

све док се не избетонира и задња етажа, тј етажа првог спрата или
приземља ако је испод објекта подрум, како је приказано на Слици 7.
Слика 7. Пресек IV фаза

- Након завршетка бетонирања и последње плоче, са просторне решетке

се скида блажуј оплата, те се просторна решетка демонтира и сви
елементи се одвозе са градилишта.
Челични стубови се израђују у браварској радионици, Слика 8. На њих се варе

ушке за које се каче ослонци просторне решетке и хидрауличних цилиндара
којима се прво диже а затим спушта платформа. Након завршетка бетонирања
челичне ушке са стубова се брушењем уклањају. Поред ушки на цев се такође вари
спојница за коју се везује црево бетонске пумпе. Челичне цеви се штите од
корозије са спољне стране, док изнутра то чини бетон који не дозвољава да се
развије корозија.
Слика 8. Детаљ стуба
Вертикални транспот материјала код даљнег грађења је могућ кроз степенишно и

лифт окно. У лифт окно се може поставити лифт дизалица којом се материјали за
преградне зидове као и остали потребан материјал код грађења може
транспортовати. У приземљу евентуално на првом спрату могу се формирати
мањи привремени погони, складишта који су потребни током грађења.
3. ЗАКЉУЧАК
Овакав начин грађења има низ предности као што су економична организација
простора за грађење који нам стоји на располагању, ефикасно коришћење оплате
за плочу итд. Недостатак му је да захтева изузетно тачну логистичку подршку код
снабдевања са материјалом.
Ово је основна идеја, она је реална и остварљива. Потребно је да се уз тимски рад
реше сви потребни детаљи, као што је прорачун челичних стубова, плоча,
просторне решетке, блажуј оплате, хидрауличних цилиндара и свих осталих
елемената који се јављају на објекту.
Ова идеја је идеја аутора, овакав начин грађења као аутор нисам видео ни у
литератури ни у пракси.

FORMWORK SYSTEM ON PLOTS WITH NO ROOM

FOR CONSTRUCTION NEEDS
Summary: In the narrow city centers every square meter is used for construction, and in
this space wedged between two neighboring buildings, while the front and rear of the
busy street that does not allow you to its profile consistently, during construction,
occupy. This paper presents a new formwork system adapted to these conditions.
Keywords: Formwork system, lack of space


МОБИЛНО ЛАСЕРСКО СКЕНИРАЊЕ У ПОСТУПКУ

МАСОВНОГ ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА
Тоша Нинков1
Владимир Булатовић2
Зоран Сушић3
Дејан Васић4 УДК: 528.021.7
Резиме: У раду је представљена могућност примене напредних геодетских
технологија за креирање 3Д топографских подлога за разне врсте пројектовања.
Посебно је описана примена технологије мобилног система за ласерско скенирање
терена са ваздушне платфорне и возила у покрету (MDL DynaScan).
Кључне речи: Мобилно ласерско скенирање, DynaScan
1. УВОД
Квалитене геодетске подлоге су иницијални услов за реализацију пројеката са

високим нивоом детаљности. У поступцима израде урбанистичких и других
просторних планова, као и у свим фазама радова у грађевинарству, архитектури и
урбанизму, геодезија има примену, почев од идејног пројекта, затим осматрања и
реализације пројекта на терену, као и мониторинга у експлоатацији.
Конвенцинални начин израде геодетских и топографских подлога односио се
углавном на катастарске и катастарско-топографске планове, који својом
ажурношћу, у потпуној мери не одговарају специфичним потребама корисника.
Раѕвојем технологије ласерског скенирања обезбеђени су услови за масовно
прикупљање просторних информација, водећи рачуна о захтеваној тачности
прикупљених података. Релативно нова технологија која је све чешће у употреби
односи се на терестричко и мобилно ласерско скенирање терена, чији резултат
представља веома густ приказ мерених тачака, при чему обрада резултата изискује
више времена него само мерење. Тачност одређивања просторних координата
тачака креће се од 2 до 3 мм код стационарних мерења, док се код кинематичких
мерења из ваздуха може постићи тачност и до 5 цм. Густина и постигнута тачност
1
Проф. др Тоша Нинков, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића, Нови Сад, Србија, тел: 021 450 810, e – mail: ninkov.tosa@gmail.com
2
Др Владимир Булатовић, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића, Нови Сад, Србија, тел: 021 450 810, e – mail: vbulat2003@yahoo.com
3
Асистент Зоран Сушић, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића, Нови Сад, Србија, тел: 021 450 810, e – mail: zsusic@uns.ac.rs
4
Асистент Дејан Васић, дипл.инж. геод., Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Трг
Доситеја Обрадовића, Нови Сад, Србија, тел: 021 450 810, e – mail: vasic.dejan@gmail.com

одређивања просторних координата тачака терена и објеката обезбеђују потпуну

оправданост примене поменуте технологије у свим пројектима обезбеђења
подлога за потребе различитих врста пројектовања и планирања. На овај начин се
стварају услови за напуштање конвенционалног начиња прикупљања података, а
стварају се претпоставке за примену савремених технологија где манипулисање
масовним просторним подацима постаје значајно олакшано уз добијање много
више информација него што су досадашње технике пружале. [1], [3]
2. ТЕХНОЛОГИЈА ЛАСЕРСКОГ СКЕНИРАЊА ТЕРЕНА И

ОБЈЕКАТА
У циљу решавања практичних проблема у многим гранама инжењерске

делатности, јавља се потреба да се мерењем и моделирањем мерених података што
више приближимо стварном приказу просторног окружења. Развојем технологије
ласерског скенирања обезбедили су се услови за примену 3Д мерења тачака веома
високе густине, на начин да се из тих података може извршити моделирање
предмета снимања. Потреба за високо детаљним 3Д координатама терена и
објеката јавља се у различитим инжењерским дисциплинама, као што су:
 Контрола квалитета, надзор и упоређење изградње са нацртима, посебно

на комплексним градилиштима
 Виртуелно планирање, анализа просторних односа између самих објеката,
али и између објекта и околине (комплексне грађевине), dигитално
архивирање инфраструктуре
 Контрола различитих деформација на градилиштима (клизишта, раседи,
деформације на објектима) снимањима целих градилишта, а не само
раније одређених изабраних тачака.
2.1. МОБИЛНО ЛАСЕРСКО СКЕНИРАЊЕ ИЗ ВАЗДУХА
Ласерско скенирање терена из ваздуха (ЛИДАР) представља данас једну од

најмодернијих технологија која се користи у премеру и изради топографских
планова и карата за различите намене. Технологија се базира на прикупљању три
различита сета података. Позиција сензора се одређује применом Глобалног
Позиционог Система (ГПС), користећи фазна мерења у режиму релативне
кинематике, употребом инерцијалне мерне јединице (ИМУ), одређује се
орјентација. Последња компонента је ласерски скенер. Ласер шаље инфрацрвени
зрак према земљи и рефлектује се до сензора. Време протекло од емитовања до
пријема сигнала уз познавање позиције сензора и орјентације, омогућује да се
срачуна тродимензионална координата на Земљи. [2]

При брзини лета од око 250 км/х и висини од око 1000м са стандардним
карактеристикама сензора (130000 емисија/секунди), прикупљају се подаци о
положају тачака на земљи са густином и до 100 тачака/м2.
Уобичајена релативна тачност модела са урачунатом грешком ГПС-а и
инерцијалног система износи 5-7цм. Апсолутна грешка је увек боља од 15цм и
може се значајно умањити коришћењем контролних тачака на земљи. [3]
Слика 1. Авион као ваздушна платформа у поступку ласерског скенирања
Премер ЛИДАР-ом се врши из покрета и систем се може монтирати на возило у

циљу скенирања коридора као што су путеви или слични линијски објекти или на
летелицу за скенирање коридора из ваздуха. ЛИДАР има веома једноставан
принцип мерења. Скенер емитује импулсе са високом фреквенцијом и рефлектује
се од површи назад до инструмента.
Огледало унутар ласерског трансмитера се помера ротирајући управно на правац
летања чиме се омогућује мерење у ширем појасу. Време протекло од емисије до
повратка сваког импулса и угао отклона од вертикалне осе инструмента се користе
за одређивање релативне позиције сваке мерене тачке. Апсолутна позиција сензора
се одређује ГПС-ом сваке секунде, док ИМУ обезбеђује орјентацију.
Подаци ласерског скенирања се комбинују са позицијом скенера и орјентацијом да
би се добила тродимензионална координата ласерског отиска на површи терена.
Емитовани зрак може имати вишеструку рефлексију што узрокује да одређена
тачка има исте координате, али различиту висину.
Прва рефлексија може потицати од вегетације или ивице објекта, вода или
сличног, док последња највероватније потиче од површи Земље или вештачког
објекта. Уколико је први импулс скоро једнак последњем најчешће се ради о
површи Земље.
Не постоји информација да ли рефлексија потиче од Земљине површи или објекта.
Након обраде ГПС вектора од базних станица до сваке мерене позиције сензора,
оријентације и одређивања релативних позиција на земљи у односу на сензор,
добија се облак тачака првог и последњег еха, дигитални модел површи за први и
последњи ехо, као и РГБ и НИР снимак [1].

2.2. МОБИЛНО ЛАСЕРСКО СКЕНИРАЊЕ ИЗ ВОЗИЛА

Мобилно ласерско скенирање из возила у покрету представља актуелну савремену
технологију прикупљања просторних информација. Прикупљање масовне
количине гео-просторних података овом технологијом, веома је корисно када су у
питању линијски објекти, као што су путни коридори. MDL Dynascan је систем за
ласерско скенирање свих просторних форми из возила у покрету. Финални
производ који се добија овим системом односи се на тродимензионални облак
тачака у простору са РГБ моделом рефлектујуће поврšине (Слика 2). Систем је
опремљен инерцијалним навигационим системом, ГПС пријемницима и ласерским
скенером, који скенира до 36.000 тачака у секунди. Обрада прикупљених података
обавља се у специјалнизованом софтверу у коме је реализује поступак филтрирања
и селекције карактеристичних просторних форми. Систем може да прима
корекције од мреже перманентних станица on-line, на основу чега се подаци
прикупљају у државном координатном систему
Слика 2. Систем мобилног ЛИДАР-а (лево) са облаком тачака просторних

структура (десно)
Слика 3. Снимање речних насипа skenerom MDL Dynascan

Употреба ротирајуће ласерске главе омогућава потпуно 360° скенирање без

„слепих тачака". Систем је погодан за прикупљање 3Д података за топографију,
урбанистички развој, индустријска постројења (укључујући надземне каблове,
мостове, бране, луке, обале и реке), обале канала, картирање аутопутева, путева,
авионских писта, железничких пруга, инфраструктурних објеката итд. Овакав
систем омогућује снимање сваког детаља дуж коридора снимања, укључујући
банкине, саобраћајне знаке, надземне водове, фасаде објеката и све што улази у
видно поље скенера. Комбиновање ласерски скенираних података са видеом и
фотографијама омогућава израду веома прецизног 3Д модела. Мала величина и
тежина уређаја дају могућност за постављање на мања возила или пловила што
даље омогућава приступ подручјима ограниченог или отежаног приступа (дуж
стрмих уских стаза, паркова, малих река или притока, као и уских водених
пролаза).
Слика 3. Облак тачака за насипе и канале (горе) и генерисани дигитални модел

(доле)
Главни проблем који се јавља код обраде великог броја тачака (PointCloud) јесте
поступак класификације. Класификацијом тачака терена постиже се разврставање
тачака по класама, чиме је створена претпоставка за генерисање високо
квалитетног и прецизног дигиталног модела терена, у оквиру кога ће бити
имплементиране све структурне линије терена с обзиром на високу просторну
реѕолуцију података ласерског скенурања. Дигитални модел терена изванредна је
основа за све врсте 3Д приказа. Његова значајна предност је што омогућава 3Д
визуализацију свих 2Д подлога, израду геостатистичких прорачуна и анализа и
комплексног просторног моделирања. На пример, из дигиталног модела терена
директно се добијају информације као што су: висина, аспект и нагиб терена; чак
шта више, сви савремени софтвери омогућавају аутоматско генерисање изолинија
као и њима одговарајућих тематских карата. Једна од значајних предности

интерпретација геопросторних информација прикупљених технологијом ласерског

скенирања јесте 3Д визуализација. Стандардни 3Д приказ у 2Д равни
(перспективни приказ) већ је стара технологија. Она се заснива на тзв.
"навлачењу" дигиталних 2Д подлога (као што је орто-фото план или 2Д
фотографије) на ДТМ. Ефекат је 3Д сцена која омогућава кориснику да добије
перспективни просторни утисак о терену као и да мења свој положај посматрања.
Овакве могућности поседују и најраспрострањенији софтвери из области
геоинформационих технологија, као што су модули 3D Analyst и Spatial Analyst у
оквиру програмског пакета ArcView.
3. ЗАКЉУЧАК
Генерисање геодетских подлога применом система за масовно прикупљање

података постаје потреба модерног пројектовања. Уређаји се технолошки брзо
развијају, што прати и развој специјализованих софтвера за обраду и
интерпретацију података. Савремени технолошки поступци прикупљања и обраде
просторних података омогућавају 3Д приказ просторних форми (терена и објеката)
у full-color режиму. Полако се напушта конвенционални начин презентације
просторних података у 2Д форми обогаћен информацијама о надморским
висинама појединих тачака (изохипсе) и прелази се на модеран концепт 3Д
презентације висинске представе терена и објеката, при чему се манипулисањем
3Д модела у одговарајућем софтверском окружењу добија много више
геометријских и визуелних информација о конфигурацији терена и вештачким
објектима на њему, у односу на досадашња искуства. У том циљу, технологија
мобилног ласерског ласерског скенирања терена и објеката постаје све
доминантнија техника масовног прикупљања просторних информација у односу на
досадашње технике, уз велике уштеде и времена и новца.
[1] Нинков, Т., Булатовић, В., Сушић, З., Примена ласерског скенирања код
пројектовања линијских структура и објеката, Грађевинарство, наука, пракса,
Жабљак, 2008.
[2] Нинков,Т., Булатовић, В., Сушић, З., Васић, Д. (2010): Application of laser
scanning technology for civil engineering projects in Serbia, FIG International
Congress 2010, Sydney, Australia, 11-16 April 2010.
[3] Васић, Д., Нинков,Т., Булатовић, В., Сушић, З. (2011): Development of 3d
topographic layouts for the Design of rain sewerage for the city of Damatur in
Nigeria, Iinternational scientific conference and XXIV meeting of serbian surveyors:
Professional practice and education in geodesy and related fields, Proceedings,
Kladovo, 2011.

SAVIJANJE DEBELIH I UMJERENO DEBELIH

SLOJEVITIH KOMPOZITNIH PLOČA
Marina Rakočević 1 УДК:539.377
Rezime: U radu je dat pregled teorijskih i numeričkih modela za proračun uticaja u

presjecima umjereno debelih i debelih slojevitih kompozitnih ploča napregnutih na
savijanje. Slojevite kompozitne ploče se dobijaju kombinacijom slojeva različitih
materijalnih i geometrijskih karakteristika pri čemu svaki od slojeva nosi u jednom
unaprijed definisanom pravcu. Primjenom klasičnih jednoslojnih teorija ne mogu se
uspješno rješavati problemi ovih ploča zbog čega se primjenjuju savremene teorije ploča
u literaturi poznate kao „Layerwise” teorije. Na kraju rada dati su numerički primjeri
primjene “Partial Layerwise teorije”.
Кључне речи: Slojevita kompozitna ploča, debela ploča, „Layerwise”teorija
1. UVOD
Ploče su tijela kod kojih je debljina mala veličina u odnosu na ostale dvije dimenzije
zbog čega se deformacija ploče može opisati preko deformacije srednje ravni ploče. Ova
pretpostavka omogućava da se naponsko-deformacijska analiza ploče tretira kao 2D
problem mehanike kontinuma. Pored ove pretpostavke uvode se dopunske pretpostavke
za deformaciju po visini ploče. Primjenom teorija koje se zasnivaju na navedenoj
pretpostavci dobijaju se rezultati čija tačnost zavisi od odnosa debljine ploče i kraće
strane ploče. U zavisnosti od dopunskih pretpostavki razvijene su sljedeće opšte poznate
teorije ploča: teorija tankih ploča, strožija teorija ploča i teorija ploča višeg reda.
Primjena navedenih teorija za debele i umjereno debele ploče je ograničena. Ograničenje
se posebno odnosi za slučaj kada treba analizira veliki spektar problema ploča koje
posjeduju anizotropne karakteristike, kao što su slojevite kompozitne ploče napravljene
od slojeva koji nose u različitim pravcima, Slika 1.. Za proračun ploča anizotropnih
karakteristika razvijene su savremenije teorije.
2. TEORIJSKI MODELI SLOJEVITIH KOMPOZITNIH PLOČA
Savremene kompozitne ploče dobijaju se kombinacijom više materijala različitih

karakteristika čime se postižu bolje fizičko-mehaničke karakteristike ploče. Sloj je
1
Marina Rakočević, Prof.dr., dipl.inž.građ., Univerzitet Crne gore, Građevinski fakultet Podgorica, Džordža
Vašingtona bb, Podgorica, Crna Gora, tel: +382 20 244 905, e – mail: marinara@ac.me

osnovni element slojevitih kompozitnih ploča i čine ga osnovna masa i neprekidna

vlakna koja nose u jednom pravcu i koja su ugrađena u osnovnu masu.
Za proračun uticaja u presjecima slojevitih kompozitnih ploča na rapolaganju nam stoje
sljedeće teorije, [1] :
 Ekvivalentne jednoslojne teorije
 Teorije slojeva
Slika 1. Slojeviti kompozit sa uglovima orijentacije slojeva
2.1. EKVIVALENTNE JEDNOSLOJNE TEORIJE
U ekvivalentne jednoslojne teorije, skraćeno ESL-Equivalent Single-layer

LaminateTheory, spadaju: klasična teorija slojevitih ploča, smičuća teorija prvog reda i
smičuće teorije većeg reda, u skladu sa teorijama koje se navedene za homogene i
izotropne materijale. Za ove teorije karakteristično je to da se krutosti materijala
računaju za ploču kao cjelinu. U jednoslojnim teorijama usvaja se jedna funkcija za
promjenu komponentalnih pomjeranja po debljine ploče, pa su smičuće deformacije
neprekidne po debljini. U radu su ESL teorije hijerarhijski navedene.
Klasična teorija slojevitih ploča - CLPT teorija

Klasična teorija slojevitih ploča u literaturi poznata kao CLPT - Classical Laminated
Plate Theory je najjednostavnija teorija. Ova teorija zasnovana na pretpostavci da
presjek nakon deformacije ostaje prav i upravan na deformisanu srednju ravan ploče,
Slika 2..
Slika 2. Deformacija presjeka - CLPT Slika 3. Deformacija presjeka - FSDT

teorija teorija
CLPT teorija se primjenjuje za tanke slojevite ploče, dok je primjena ove teorije za
umjereno debele i debele slojevite ploče ograničena.

Smičuća teorija prvog reda - FSDT teorija
Smičuća teorija prvog reda, skraćeno FSDT- First Order Shear Deformation Theory,
uvodi konstantno smicanje presjeka po debljini. Prema ovoj teoriji presjek ploče koji je
prije deformacije bio upravan na srednju ravan ploče ostaje prav i nepromijenjene dužine
ali ne i upravan na deformisanu srednju ravan, Slika 3.. Komponentalna pomjeranja
FSDT teorije data su u funkciji od uo, vo, wo - komponentalnih pomjeranja srednje ravni
ploče i x i y - rotacije normale oko osa x i y.
I ako se primjenom ove teorije dobijaju ekonomična rješenja ona ima svoje nedostatke
koji se odnose na komlikovan postupak određivanja smičićih koeficijenata za presjek sa
proizvoljnim rasporedom slojeva. Primjenom MKE u rješavanju jednačina teorije, za
veoma tanke ploče, javlja se problem velikog učešće deformacije klizanja u ukupnoj
deformaciji ploče.
Smičuće teorije većeg reda

Kod ovih teorija smicanje po visini presjeka se opisuje funkcijama većeg stepena, Slika
4.. Razvijene su teorija smicanja drugog reda - Second-order Plate Theory i teorija
smicanja trećeg reda - Third-order Plate Theory. Teorije većeg reda od teorije trećeg
reda se ne tretiraju zbog neekonomičnosti.
Slika 4. Deformacija presjeka – teorije Slika 5. Layerwise teorija

većeg reda
Za definisanje komponentalnih pomjeranja po debljini slojevite ploče koriste se polinomi

većeg reda (kvadratni ili kubni). U smičućoj teoriji trećeg reda komponentalna
pomjeranja su data u funkciji od pomjeranja srednje ravni ploče, rotacija normala oko
koridnatnih osa y, z - rotacije normale oko osa x, y i z i rotacija većeg reda x,y, z,
x i y. Odnosno, teorije drugog i trećeg reda uključuju dodatne nepoznate koje je teško
fizički interpretirati. Nedostatak teorija trećeg reda se odnosi na komlikovan postupak
određivanja smičićih koeficijenata za presjek sa proizvoljnim rasporedom slojeva.
Takođe, ova teorija obezbjeđuje relativno malo povećanje tačnosti uz značajno uvećanje
troškova proračuna, dok se rješavanjem jednačina ove teorije primjenom Metode
konačnih elemenata javlja problem kontinuiteta.
2.2. TEORIJA SLOJEVA
ESL teorije su jednostave, ekonomski opravdane i obezbijeđuju “dovoljnu tačnost” za

tanke slojevite ploče anizotropnih karakteristika. Međutim, ove teorije ne mogu
obuhvatiti većinu problema koje se mogu javiti kod slojevitih savremenih kompozitnih

ploče. Na primjer, primjenom ovih teorija ne mogu se razmatrati materijalne i

geometrijske imperfekcije na nivou sloja, uključujući i delaminacije između slojeva.
Nedostatak je i to što se povećanjem debljine ploče smanjuje tačnost rješenja. Teorije
slojeva omogućavaju uvođenje mnogo tačnijih modela kojim se mogu opisati naznačeni
problemi. Primjenom ovih teorija kinematički mnogo tačnije se prikazuje deformacija
poprečnog presjeka duž svakog sloja za umjereno debele i debele slojevite ploče. U
teoriji slojeva razmatranja se sa nivoa ploče svode na nivo sloja. Svaki sloj se posmatra
odvojeno, a onda se, u zavisnosti od zahtjevane tačnosti, definišu uslovi kompatibilnosti
na vezama slojeva i uticaj jednog sloja na drugi uz zadovoljenje uslova ravnoteže i
graničnih uslova.
Istorijski gledano, sedamdestih godina prošlog vijeka razvijene su teorije sloj po sloj
(obezbijeđuju C0 kontinuitet), a nakon toga 90-tih godina prošlog vijeka razvijena je
opšta teorija slojeva (GLPT- Generalized Layerwise Plate Theory). Opšta teorija slojeva
koristi postupak sloj po sloj pri čemu se u proračun uvodi i komponentalno pomjeranje
u pravcu z ose i smičuće deformacije u ravnima upravnim na ravan ploče.
Opšta teorija slojeva bazirana je na ideji Reddy-ja (1987) na osnovu koje se pomjeranja
mogu predstaviti kao linearna kombinacija koordinata u ravni i funkcije koordinate po
debljini ploče (GLPT- Generalized Layerwise Plate Theory). Funkcija promjene
komponentalnih pomjeranja po debljini ploče definiše se Langranžovim interpolacionim
funkcijama zbog čega su pomjeranja neprekidna i omogućavaju da naponi po debljini
mogu biti prekidni na vezama slojeva različitih materijalnih karakteristika.
U teoriji slojeva vrši se diskretizacija po debljini ploče pri čemu broj elemenata može
biti veći, jednak ili manji od broja slojeva. Uobičajeno je da se svaki sloj tretira kao
jedan element, Slika 5.. U zavisnosti od usvojenog polja pomjeranja, odnosno polja
osnovnih nepoznatih, u teoriji slojeva definišu se sljedeće teorije:Potpuna teorija slojeva
- Full Layerwise theory i Parcijalna ili Nepotpuna teorija slojeva - Partial Layerwise
Theory). U slučaju kada se pretpostavi da je komponentalno pomjeranje u pravcu z,
w=w(x,y), konstantno po debljini ploče i kada se pretpostavi da je odgovarajuća
normalna deformacija z=0, dobija se specijalan slučaj teorije slojeva. Teorija zasnovana
na ovim pretpostavkama je Nepotpuna teorija slojeva, a komponentalna pomjeranja ove
teorije definisana su sa:
u ( x , y , z )  u ( x, y )  U ( x , y , z )
v ( x , y , z )  v ( x, y )  V ( x , y , z )
(1)
w( x, y, z )  w( x, y )
gdje su: u(x,y), v(x,y), w(x,y) pomjeranja srednje ravni ploče, a U(x,y,z) i V(x,y,z) dodatna
pomjeranja po debljini ploče.
3. SAVIJANJE SLOJEVITIH KOMPOZITNIH PLOČA
U Nepotpunoj teoriji slojeva uslovne jednačine za probleme savijanjana ploča dobijaju

se primjenom principa virtualnih pomjeranja, a za slučaj kada ne postoji promjena
kinetičke i toplotne energije ploče. Uslovne jednačine problema savijanja slojevitih
ploča čini sistem od 3+2N jednačina, gdje je N broj slojeva, [2],[3]:

N x , x  N xy , y  0
N xy , x  N y , y  0
Q x ,x  Q y, y  q  0 (2)
N xj , x  j
N xy ,y  Q xj 0
j
N xy ,x  N yj , y  Q yj 0
Slika 6. Linearne interpolacione funkcije
Za svaki sloj koji se tretira kao 1D element po debljini ploče usvajaju se linearne
interpolacione funkcije. Na Slici 6. prikazane su usvojene interpolacione funkcije za
slučaj kada je broj slojeva N=6 i broj čvorova n=7.
Rješenja uslovnih jednačina problema (2) mogu se dobiti u zatvorenom obliku ili
numerički.
Slika 7. Raspored normalnih napona po debljini slojevite ploče 0o/90o/0o/90o
Slika 8. Raspored smičućih napona po debljini slojevite ploče 0o/90o/0o/90o
Analitičko rješenje se dobija primjenom dvostrukih redova uz zadovoljenje graničnih

uslova na konturi ploče,[2]. Za četvoroslojnu ploču 0o/90o/0o/90o koja je slobodno

oslonjena duž sve četivi konture na Slikama 7. i 8. dati su normalni i smičući naponi u
bezdimenzionom obliku za slučaj dejstva ravnomjerno raspodijeljenog opterećenja.
Slika 9. Raspored napona po debljini slojevite ploče 45o/-45o/-45o/45o
Sistem jednačina (2) numerički se rješava primjenom Metode konačnih elemenata [3] pri
čemu se uvode dva tipa interpolacionih funkcija. Prvi tip su interpolacione funkcije u
ravni, a drugi tip su interpolacione funkcije po debljini ploče koje su funkcije jedne
promjenljive z. Interpolacione funkcije u ravni mogu biti funkcije odabrane iz širokog
spektra standardnih interpolacionih funkcija za 2D problem. Interpolacione funkcije po
debljini ploče mogu biti linijske, kvadratne ili funkcije većeg reda. Na Slici 9. dati su
naponi u bezdimenzionom obliku dobijeni primjenom MKE za slobodno oslonjenu
pravougaonu četvoroslojnu ploču simetričnog rasporeda slojeva 45o/-45o/-45o/45o i
usvojeni E4-L4 konačni element.
4. ZAKLJUČAK
Za rješavanje problema savijanja debelih i umjereno debelih slojevitih ploča koje su

dobijene kombinacijom slojeva koji nose u različitim pravcima i koji su napravljeni od
savremenih kompozitnih materijala, preporučuju se “layerwise” teorija koja razmatraju
problem na nivou sloja. Ove teorije su jednostavnije od 3D teorija, a zasnovane su na
ideji dobijanja rješenja kombinacijom 2D i 1D problema. Diskretizacijom po debljini
ploče omogućava se da problemi geometrijskih nesavršenosti budu opisani jednostavnim
dodavanjem odgovarajućih članova u pretpostavljenom polju pomjeranja.

LITERATURA
[1] Rakočević,M.:Teorijski modeli slojevitih kompozitnih ploča, Treći inrernacionalno

naučno-stručni skup Građevinarstvo-nauka i praksa, Zbornik radova Knjiga 1, 15-
19februar Žabljak, 2010,str.141-146.
[2] Rakočević,M.,Vuksanović,Đ.: Analitičko rješenje slojevitih pravougaonih
kompozitnih ploča, Monografija 20 godina Građevinskog fakulteta u
Podgorici,2000,str.253-266.
[3] Rakočević,M.:Proračun sastavljenih slojevitih ploča, izvorni znanstveni rad,
Građevinar, 2011, vol.63,str.819-825.
BENDING OF THICK AND MODERATE THICK

LAMINATED COMPOSITE PLATES
Summary: Review of theoretical and numerical models for defining the stress-strain
state in the cross section of moderately thick and thick laminated composite plates in
case of bending is presented in this paper. Layered composite plates are constructed by
combining layers with different material and geometrical characteristics of each layer.
These layers have bearing capacity in previously defined directions. The problem of
laminated composite plates cannot be successfully solved by applying the Equivalent
Single-layer Laminate Theory or ESL theory. Contemporary theories of plates, in the
literature known as Layerwise Plate Theory, are more applicable for these plates. At the
end of this paper numerical examples for the Partial Layerwise Theory are given.
Keywords: laminated composete plates, thich plate, Layerwise theory

Zbornik - Konacna Verzija 2014

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zbornik - Konacna Verzija 2014

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik - Konacna Verzija 2014

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 0352 – 6852

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

2 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 3

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

4 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 5

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

6 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

Милош Дебељковић, Тијана Јосимовић………….……………………………. 33

Radovan Cvetković, Dragoslav Stojić, Nemanja Marković…………………….. 67

Stefan Conić, Nemanja Marković, Nikola Velimirović, Nikola Stojić…………. 75

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 7

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

Nemanja Marković, Dragoslav Stojić, Radovan Cvetković,

Ljiljana M. Kozarić, Dragan D. Milašinović………………………………………... 129

Dragoslav Stojić, Nikola Velimirović, Radovan Cvetković……………………... 135

8 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

Nebojša Milovanović, Željko Flajs………………………………………………….. 149

Бошко Стевановић, Иван Глишовић, Марија Тодоровић…………………... 185

Милош Шешлија, Небојша Радовић, Игор Пешко, Владимир Мученски,

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 9

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

Александар Ристовски, Владимир Станојевић………………………………. 233

Radomir Folić, Predrag Petronijević……………………………………………….. 241

Radomir Folić, Đorđe Lađinović, Damir Zenunović……………………………... 249

Nenad Šušić, Gordana Hadži-Niković, Ksenija Đoković……………………….. 259

10 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

Ковач Стрико Јосип, Чех Арпад, Табаковић Драгана……………………….. 297

Dragan D. Milašinović, Aleksandar Borković, Danica Goleš………………….. 305

Dragan D. Milašinović, Aleksandar Borković, Danica Goleš…………………... 313

Наташа Мрђа, Драган Д. Милашиновић…………………………………………. 319

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 11

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

Анзелм Ринд, Драган Милашиновић, Данијел Кукарас…………………….. 353

Svetlana M. Kostić, Marija Lazović, Biljana Deretić-Stojanović, Saša Stošić 359

Vuk Milošević, Nikola Milošević, Bojan Milošević………………………………. 365

Slavko Zdravković, Živko Р. Cuckić, Vesna Cuckić…………………………….. 371

12 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |

40 ГОДИНА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА СУБОТИЦА

Глигор Раденковић,Саша Ковачевић……………………………………………. 411

Огњен Мијатовић, Мануел Десанчић, Драган Д. Милашиновић………….. 417

Miloš Marjanović, Mira Petronijević, Mirjana Vukićević, Sanja Jocković……. 425

Petar Marić, Dragan D. Milašinović………………………………………………… 433

Anina Šarkić, Miloš Jočković, Stanko Brčić……………………………………… 439

| ЗБОРНИК РАДОВА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА (2014) | 13

40th ANNIVERSARY FACULTY OF CIVIL ENGINEERING SUBOTICA

Aleksandra Mitrović, Ljiljana Miličić, Miodrag Zdujić…………………………… 483

Драган Костић, Миомир Васов, Љиљана Костић Деспотовић……………. 489

Dragan Bojović, Ksenija Janković, Marko Stojanović, Ljiljana Lončar……… 497

Iva Despotović, Zoran Grdić…………………………………………………………. 503

Jelena Bijeljić, Stepa Paunović, Ivan Nešović, Bojan Milošević……………… 509

Мирјана Малешев, Властимир Радоњанин, Гордана Броћета……………. 517

14 | JOURNAL OF FACULTY OF CIVIL ENGINEERING (2014) |