LAKANOV

if POVRATAK
FROJDU"
Avangardna umetnifka, pre svega pozoriSna
praksa razvila je pojam otudenja, odnosno po-
jam efekta otudenja: efekat home treba da teii
umetnifko delo nije u tome da narn ,,ufini
poznatim, domai.imn one dimenzije fovekovog
bitisanja koje su narn dosad bile strane, vec,
naprotiv, u tome da narn ,,ufini tudim", da
narn otuduje ono Sto narn se finilo najvije
,,djomai.e", najvile samo pa sebi razumljivo,
znafi: da nas istrgne iz svakodnevnog ideo-
loSkog shvatanja sebe i sveta. Tako proglaSeni
,,SokW,;,fudenjen koje bi avangardna umetnost
trebabo da izazove nije u tome Sto nas umet-
nifko delo Sokira svojom smeloSCu, nekonven-
cionalno9i.u i slifnim; avangardno delo postiie
svoj cilj tek tada kada narn sama obifna sva-
kodnevnost postaje ,,SokantnaU, ,,fudenja vred-
na", kada se fudimo sebi samima da smo mogli
tako da mislimo i iivimo.. . Potpuno isti efe-
kat ,,otudenjaWtreba podneti uz Lakanovu teo-
riju: treba prekinuti ne samo sa ,,najsvakodnev-
nijim" shvatanjem govora, odnosa govora pre-
ma takozvanoj ,,stvarnostin, ve6, i pre svega,
sa najobifnijim shvatanjem same psihoanali-
tifke teorije i prakse.
Sta je tako reCi prva ,,slobodna asocijacija" koja
pada na pamet prosefnom intelektualcu kad
fuje refi ,,Frojdn i ,,psihoanalizaW?Verovatno
,,seksualnost" i ,,nesvesnom, a pri tom jog po-
neSto o ,,tumaEenju snova". Da analiziramo
prvo onu svakodnevnu predstavu: obiEno ima-
mo posla sa varijantom poznate metafore o
vrhu ledenog brega - fovekovo svesno-diskur-
zivnio, razumsko, logifno itd. miSljenje je samo
vrh ledenog brega, dok pod vodom ostaje og-
romna masa ,,nesvesnihW,Sto ovde znaEi: mraf-
nih, iracionalnih, nediskurzivnih, elementarnih.
pretkulturnih itd. nagonskih sila koje iza leda
ovladavaju 6ovekovim svesnim ja. Ovi nagoni
trebalo bi da budu u svom jezgru ,,seksualniW,
 SLAVOJ ZIZEK

pri Cemu je ,,seksualnost" implicitno poimana

kao elementarna prirodna snaga koju treba, u
interesu kulture, sublimirati, ugukiti, savladati.
Medutim, ,,priroda traii svoje" i uguSeni na-
goni se posle odraiavaju u omaSkama, snovima.
neurozama i slifnom; stoga, ove pojave treba
,,tumaEitiV, pronalaziti za njih ,,kljuEW: govor
snova je govor simbola; za pojedine elemente
i celinu snova treba pronafi skriveno znaEenje
- ako neko sanja voz koji ulazi u tunel, onda
je voz simbol za falus, a tune1 za vaginu i sl.
Takvo shvatanje rnoie da ima dve suprotne
varijante: konzervativnu i revolucionarnu. Mo-
iemo d a tvrdirno da je ,,guSenjeW,odricanje od
zadovoljavanja prirodnih nagona neophodan us-
lov kulture, d a ovo guSenje rnoiemo samo ubla-
Ziti, za~nenitiiracionabno, nesvesno guSenje sves-
nim odricanjem; ili pak naglaiavamo da je
reC samo o rezultatu otudenog druStvenog sta-
nja, istorijski uslovljene represije i da stoga
revolucionarna perspektiva traba da sadrii i
zahtev za slobodnom seksualnofifu koju ne ogra-
niEavaju nikakve zabrane.
Put kojim je krenuo Lekan u osnovi je, me-
dutim, druikEiji: Lakm dovodi u pitanje same
osnovno shvatanje nesvesnog koje je zajednifko
i jednoj i drugoj varijanti. Njegova intancija
pri tom nije nekakva revizija, ispravka, pro-
dubljivanje Frojda, vef naprotiv - kao Sto
sam kaie - .,vrafanje Frojdu": vrafanje is-
tini Froj dovog otkrifa, onoj njenoj osnovnoj
dimenziji koje se u samom trenutku otkrifa
uplaSio veC Frojd i koja je bila izgubljena u
kasnij em razvoju psihoanalitibke teorije i prak-
se. Koja je ta neprijatna istina? Da navedemo
odlomak iz Cetiri osnovna koncepta psihoanalize:
,,Frojdovo nesvesno nipoSto nije romantieno
nesvesno uobraziljskog stvaralagtva. To nije
mesto n o h i h boianstava . . . Svemu tome ne-
svesnome Sto je uvek manje ili viSe prire-
deno nekoj opskurnoj volji koja bi trelbalo da
bude prvobitna, n e k m u Sto bi trebalo d a pred-
stoji svesti, Frojd suprotstavlja otkrife da na
nivou nesvesnog postoji neSto Sto je u svirn
taekama homologno sa onim Sto se zbiva na
nivou subjekta - to neSto govori i deluje isto
toliko veSto kao svesni nivo koji time gubi
upravo ono Sto je ,izgledalo kao njegova pri-
vilegija. Dobro znarn kakve otpore joS uvek po-
buduje ovo jedrnostavno zapaianje koje se ipak
moie osetiti u najbeznaeajnijem FTojdovam
tekstu. 0 tome ' p r e i t a j t e onaj odeljak glave VII
Tumafenja snova koja nosi naziv Zaborav u
snovima; Fmjd se u tom smislu sve vreme
poziva na igre oznafavaoca."
Nesvesno je - kao Sto Lakan bezbroj puta
ponavlja - ,,strukturisano kao govor". Nesves-
no nije nekakav dublji, preddiskurzivni smi-
sao koji se rnoie adekvatno shvatiti samo nepo-
 SLAVOJ 2IZEK

srednom intuicijom i koji jezifki medijum svo-

jom diskurzivnom artikulacijom uvek izdaje,
izopati - nesvesno nije ,,duh bez slova", duh
koji bi slovo uvek izdalo, nesvesno je napro-
tiv, ,,slovo bez duha", oznaravalac bez ozna-
fenog, govorni lanac bez teiine znarenja, bes-
misleni splet omaeivata. Nesvesno nije unutar
- kao neizreciva dubina koja bi beiala sves-
nome ja -, nesvesno je spolja, mnovna di-
menzija nesvesmg je Sam red 'Simbolnog ko-
liko taj red transcendira subjekt, koliko sub-
jelrt nikada ne moie ovladati njime, koliko
je rer koja bi trebalo da bude subjektova, uvek
upregnuta u neku jezifku mreiu i zato sub-
jekat a priori ne moie ovladati, ,,uraTunatiU
efekte svoje vlastite re8. Samim tim Sto je red
Simbolnog decentraliwvan u odnosu na subje-
kat, subjekat uvek kazuje neSto drugo, neSto viSe
ili neSto manje u odnosu na ono Sto je hteo da
kaie.

Sve ove izjave ostaju, naravno, nafelne, pro-

gramatske prirode. Da pokuSamo atoga da ih
bar donekle razjasnimo uz konkretan primer.
Uzmimo manje poznate snove jedne od Froj-
dovih pacijentkinja koje Frojd navodi u Tu-
maEenju snova:
..Njen m u i pita: Zar nije veC potrebno da sc
Stirnuje ,klavir? Ona: Ne isplati se, ionatko ga
treba presvuCi koiom." Frojdova interpretacija
s e odvija ovako: , ; m e t ponavljanje realnog
dogadaja iz prethodnog dana. Njen mu2 je tako
pitao i ipacijentkinja je sliEno odgovorila. Me-
dutim, Sta maEi Cinjenica d a je sanjala taj
dogadaj? Zena, doduSe, prita o ~klaviru d a je
to odvratna kutija koja daje lo.? ton, stvar koju
je njen mu2 imao veC p r e braka i tako dalje,
medvtim kljuf reSenja daju tek reEi: Ne is-
plati se. Ove refi proizlaze iz posete pacijent-
kinje prethodnog dana svojoj prijateljici. Tamo
su joj rekl'i da skine diemper, ali je odgovorila
r&ima: Hvala, ne isplati se, ubrzo treba da
odem. Tada mi je palo na pamet d a se jure za
vreme analize odjednom uhvatila za diempel.
na kome se & m a l o dugme, kao d a bi htela
da kaie: Molim vas, ne gledajte tamo, ne is-
plati se. T a b se kutija (Kasten) dopunjuje u
grudi (Brustkasten) i tumafenje mova nas vodi
neposredno u vreme njenog fiziEkog razvoja
kada je o w e l o njeno nezadovoljstvo teles-
nim oblinama".
Kako ovde pastupa Frojd? On nas, pre svega,
nilgde n e dovodi ako celinu snova ili njihove
pojed'inahe elemente uzimamo kao ,,simbole"
u obitnom znerenju i onda traiimo njihovo
,,dublje matenje". Fmjd oe uopSte ne zapita:
Sta znafi klavir, Sta znati koia, Sta znafi Sti-
movanje, Bta znaEi titav prizor koji s e odigrava
u snovima? Teiina znafenja snova n e samo Sto
 SLAVOJ ZIZEK

ne daje kljuf za ajihovo tumgenje, veC je

njena funkcija upravo u tome da nas spre-
Eava da protuma5imo smisao snova; drugim
r&ima, nivo znafenja ~kao takav nalazi se u
slu5bi cenzwe. Snovi nisu znak, odnosno znaci
kojima treba pronaki ,,dublje znafenje", vet
je upravo znafenje - povrSinsko ili ,,dubljeV
- ono koje treba tako redi staviti u zagradu.
Keko, dakle, poshpa Frojd? On se ne interesuje
za znafenje, vet izoluje pojedinahe elemente
snova i uz njih pokreCe kod pacijentkinje ,$lo-
bodne asocijacije". A ove ,,asocijacije" - u
tome je odlu&ujuCa dimenzija koju naglalava
Lakan - ne odvijajq se ma nivou srodnih zna-
Eenja, vet treba onu vezu koja spaja razlifite
asocirane r n m e n t e traiiti na nivou bez-ssnisao-
nog materijala gwora, na nivou omaeivaCa bez
oanafenog, bez znafenja. Jasnije refeno : imamo
dva diskursa, dva oznaCavajuCa lanca, povr-
Ginski - ,,Ne isplati se Stimovati klavir" - i
uguSeni, potisnuti u nesvesno: ,,Ne isplati se
pogledati ~grudi";,,mostw, ,,kratak spoj" izmedu
njih jeste sintagma ,,ne isplati se" koja je oba
puta ukljueena u drugi smisaoni sklop. Tek
preko ovog ,,kljuEa7' legitimiSe se eventualna
,pimbolika" snova, na primer to da ,,klavirW
znaEi ,,grudiH, a ito je - kao Sto smo videli
- ponovo potkrepljeno igrom refi.
Na osnovu ovog primera postaje jasno Sta mis-
li Frojd lcada kaie da snove treba reSavati kao
rebus. Kako, nalme, reSavamo rebus? Pred so-
bom imam0 nadikane razlifite predmete, na
primer sto, uz njega kartu Amerike, voCku itd.;
ako u m e m o sve to kao jedinstvenu sliku, ne
dolazimo ~li do Eega, stvar je ofigledno ,,be+
mislena" (ovu besmislenost koja je kod rebusa
otigledna snovi maskiraju takozvanom ,,sekun-
darnom obradom"); ako traiimo ,,dublje, s k i -
veno znaEenje" nacrtanih slika isto tako ne
dolazimo do reSenja; jedini put je da nacrtane
predmete zamenimo reEima koje oznaeavaju ove
pred'mete, a onda tako dobijene refi spojimo
u nov lanac refi Cije znafenje - reSenje re-
busa - ni u Eemu nije povezano sa prethadnim,
poEetnim zna'Eenjem (isto kao Sto ni izmedu
,,ne risplati se Stimovati klavir" i ,,ne isplati se
pogledati grudi" ne postoji nikakva unutraSnja
smisaona v a a ) .
Time smo veC predoeili kljufnu distinkciju ko-
ju uvodi Lakan, distinkciju izmedu Imaginar-
nog i Simlbolnog: Imaginarno je - alto se i
dalje koristimo primerom rebusa - sve iivo
obojeno bagabstvo naslikanog, lepo imaden sto,
detaljna geografska karta, soEno vo6e sa svim
nijansama znaeenja koje nam se asociraju uz
ove predmete; funkcija Eitavog tog bogatstva
je samo u tame lda nas zaslepljuje svojom ugu-
Senom istinom. Do ove uguSene istine dolazimo
na taj nafin Sto ,,stavljamo u zagradu" sve
ovo bogatstvo Imaginarnog, Sto se ograniEava-
mo samo na Simbolno, na oznafavajuki lanac
 SLAVOJ ZIZEK

reEi, i na tom nivou, preko oznaEavajuCih ,,aso-

c~jacija" prodiremo do ,,reSenja rebusa". Ugu-
Sena, nesvesna istina prema tome nije nikakva
intuitivna, preddiskurzivna Einjenica, vec n e k ~
uguSeni oznaCavajuCi lanac, u sluEaju rebusa
reSenje rebusa, a u sluEaju naSih snova lanac
,,ne isplati se pogledati grudi". ZnaEenje nije
uguSeno, funkcija znaEenja je - kao Sto smo
videli - naprotiv taEno u tome da nas za-
slepljuje uguSenom istinom.
Taj rezultat, medutim, jo.5 nije dovoljan jer
ostavlja otvorena vrata opskurantistiEkom ,,tra-
ienju poslednje reEi", nekog pra-uguSenog oz-
naEavajuCeg lanca koji bi se u sebi zgusnuo
,,istinu" subjekta, otprilike kao mistiEni slogovi
u kabali. (U ovu zamku uhvatio se, na primer,
Lakanov ueenik S e r i Lekler). Treba, dakle,
uEiniti joS korak dalje i uvesti razlikovanje
izmedu Simbolnog i Realnog. Na prvi pogled
ovo razlikovanje je satsvim jasno: simbolno je
sam govor, jezihki znaci, dok u realno spadaju
vanjeziEki predmeti na koje se odnosi govor.
Medutim, prema Lakanu ova najsvakidagnija
,,spoljna realnost" vet je n&to Imaginarno, sva-
kako ne u znafenju da je neSto samo izmi.5-
ljeno, veC tako Sto nam se uvek javlja kao
srnisaona, smisaono optereeena, kao slike LI
rebusu. Drugim reliima, ovom ,,realnoSCun --
kao bogatstvom slika u r e b u s ~- vec ovladava
skriveni zakon Simbolnog, uguSeni oznaEava-
juCi lanac, dok je Realno upravo ano Sto se ne
rnoie simbolizovati, traumatieki elemenat koji
je kao strano telo u oznaEavajucoj mreii. Real-
no je stravitna praznina koja zjapi usred Sim-
bolnog i oko koje se strukturige Simbolno.
Da pokuSamo to donekle da objasnirno pomocu
polne razlike; za Lakana je, naime, upravo
polna razllka takvo Realno. Polna razlika je
za Ecweka traumatska Einjenica koja se ne moie
simbolizovati, koju Eovek uzalud pokuSava sirn-
bolno i n t e ~ r e t i r a t i ,shvatiti kao razliku dveju
suprotnosti koje bi trebalo d a se dopunjuju u
skladnu celinu, kao razliku dveju vrsta opSteg
roda, kao razliku aktivnog i pasivnog, forme i
materije - svi ovi pokuSaji su na poslednjoj
instaaci samo prornaseni pokuSaji naknadne in-
lerpretacije traumatskog delovanja razlike. Ova
dimenzija u osilovi opredeljuje ljudsku sek-
sualnost koja je - time Sto je Eovek animal
symbolicurn bike govora - skroz na skroz osu-
dena na aeuspeh, obavezna dirnenziji nedostat-
ka, prornagaja. Kod Eoveka nije reE o nekakvoj
zdravoj, prirodnoj seksualnosti koja bi naknad-
no doiivela guSenje u ime kulture, veC je na-
protiv seksualnost kao takva neSto prornaSeno,
perverzno, ako se veC hoce: neprirodno.

Simbolno se, dakle, artikuliSe oko neke praznine

koja najavljuje dimenziju , , r e a l n o r kao ,,ne-
rnaguCegW,dok je ,,znaEenjeV ono Sto naknadno
 SLAVOJ ZIZEK

,,tkaV, popunjava ovu prazninu. Otvd se objai-

njava neka nejasnost, o W n o nedomiiljenost
koja se d r i i naSe dedukcije razlike izmedu Sim-
bolnog i Lmaginarnog i lkoja bi mogla de po-
krene ,,hemeneutii?kiV nesporazum: ,,uguSeno
s a o ~ t e n j e " r a z m t r a n i h snova bilo bi ,,ne is-
plati se pogledati grudi"; ali, iako je t a b o
da je jedina veza izmedu ,,manifestnog &ria-
ja" i ,,latentne misli" oznafivaf u svojoj auto-
nomiji - sint tag ma ,,ne isplati se" uz koju treba
'staviti u z a g ~ a d u ' njen svagdaSnji srnisaoni
horizont - liar nije uguieno ,,saopStenjeV ko-
jeg smo se dokapali interpretacijom opet neko
znafenje, aaime to da ,,se ne isplati pogledati
grudi"? Sta onda treba da znafi naglaiavanje
da je nesvesno oznaEavalac, a ne oznafeni, ne
,,skriveno znaf enje"?

Da pokuSamo raSfistiti avo pitanje na taj na-

fin Sto Cemo rpoCi od neke osnovne homologije
izmedu Marksovog i Frojdovog postupka, od
homologije koju po lpravilu previdaju takozvani
,,frojdomarksistiEkin porkugaji: kako kod Mark-
sa, tako je i kod Frojda ref o tome da izbeg-
nemo fetiS ,,sadriajaw - ,,tajnuW koju treba
da otkrije analiza, nije sadriaj koji bi bio
sakriven od oblika, v& sarn oblik: tajaa ,,robne
forme" nalazi s e - ~ k a o tajna ,,forme mova"
- u samoj toj formi.

Frojdu se festo prebacuje ,,panseksualizam" u

interpretaciji snova. Ejsenk (H. J. Eysenck)
je pokuSao da pobije ovaj F r o j h v hipotetirki
,,panseksualiza,m" n j egovom vlastitom praksom :
ukazao je na Einjenicu cia bi ielja koja se izra-
iava u snovima po Frojdu trebalo da bude
po pravilu nesvesna i seksualna, Sto, medutim,
ne pobija samo v&ina vlastitih Frojdovih pi-
mera, v& f a k Frojdov uvodni primer, primer
snova par excellence, primer koji sam Frojd
odabira kao najEistiji kako bi na osnovu njega
pokazao logiku svog tumafenja snova, primer
snova o ,,I~minojinjekciji": ielja lkoja se izra-
5ava u tim snovima (Frojd hofe da se oslobodi
krivice za neuspeh u lefenju Irme) nije ni ne-
svesna - Frojda je taj problem itekako svesno
mufio - ni seksualna. Pa ipak: kod ovakvih
prebacivanja ref je o meshvatanju odnosa iz-
medu latentnog i manifestnog sadriaja snova.
Latentna ,,misao snova" nije u sebi niSta ,,ne-
scesno", ona je potpuno ,,normalnaWmisao obli-
kovana u sintaksi ,,predsvenoglsvesnog". Ova
misao je - zbog odredenih razloga (odmah Ce-
mo videti kojih) - potisnuta iz svesti, uvufena
u nesvesno, tj. podvrgnuta zakonitostima ,,pri-
marnog procesa", prevedena u ,,govor nesves-
nog"; odnos izmedu latentnog i manifestnog
sadriaja snova jeste odnos izmedu ,,normalne"/
predsvesne-svesne misli i njenog prevoda na ,,re-
bus", ,,slikovni govor" nesvesnog. Tu je, dakle,
osnovni nesporazum: ako ,,tajnu snova" traii-
 SLAVOJ ZIZEK

mo u njihovom latentnom sadriaju, svakako

cemo se razoEarati, jer Cemo naiei samo na
neku potpuno ,,normalnu" misao u kojoj nema
niEeg ,,nesvesnogfl i koja gotovo u veCini slu-
Eajeva nije i seksualne prirode. ,,NesvesnoWnije
,,skriveni sadriaj" ko ji izraiavaju snovi svojim
govorom. ,,nesvesnoWje sama ova forma govora
snova na koju je prevedena uguSena ,,normalnaW
misao. Da navedemo kljuEno mesto iz Frojda:
,,Jednom, ranije, za mene je bilo posebno teSko
naviCi Eitaoce na razlikovanje izmedu mani-
festnog sadriaja i latentnih misli snova.. . A
kada su se barem analitiEari pomirili s tim da
manifestne snove treba zameniti smislom koji
smo pronaSli tumaeenjem, mnogi od njih po-
cinili su greSku i uhvatili se u zbrku u kojoj si
isto tako uporno i ostajali. Oni suStinu snova
traie u tom latentnom sadriaju, a pri tom pre-
vidaju razliku izmedu latentnih misli snova i
rada snova. Snovi u suStini nisu niSta drugo do
posebna forma naSeg miSljenja koju omoguda-
vaju posebni uslovi spavanja. Tu formu stvara
rad snova i rad snova je on'o bitno za snove
- objaSnjenje njihove posebne prirode." (Traum-
deutung, gl. 6).
Ovde ukazujem na dvostepenost Frojdovog pos-
tupka: prvo treba razbiti predstavu da su snovi
jednostavna besmislena zbrka uslovljena fizio-
IoSkim procesima za vreme spavanja i sl., tj.
prvo treba uEiniti ,,hermeneutiEkimkorak, shvatiti
snove kao neito Sto prenosi skriveni smisao,
uguSeno saopstenje; posle toga treba ufiniti od-
skok iz ove zaslepljenosti ,,sadriajemV, ,,skri-
venim jezgrom", ,,uguSenim smislom" u samu
formu koju proizvodi rad snova, obrada latentne
misli sa njenim ukljuEivanjem u ,,primami pro-
ces". Time je veC dat odgovor na pitanje koja
je onda ona seksualna i nesvesna ielja koja
ovladava snovima: neka ,,normalnaV misao nije
-uvuEena u nesvesno jednostavno zbog svoje
,,neprijatnostiV za naSu svest, ved zato Sto je
doclo do ,,kratkog spoja" izmedu nje i neke
druge, vec ugusene-nesvesne ielje: ,,Odredeni
normalni redosled misli podvrgnut je anormal-
nom razmatranju (kao na primer snovima ili
histeriji) jedino ako se u taj redosled prenese
neka nesvesna ielja koja proizlazi iz detinj-
stva i nalazi se u stanju uguSenosti." (Ibid.)
Ova nesvesna-seksualna ielja, medutim, nema
svoj .,normalniWoriginal u sintaksi predsvesnog:
svesnog, ona je ,,izvorno" uguSena, promasena,
njeno mesto su samo mehanizmi ,,primarnog
procesa". Moida bi se pri tom moglo primeniti
istorijsko-materijalistiEko razlikovanje izmedu
neposredne dominante i determinante u pos-
lednjoj instanci: neposredna dominanta snova
je njihova ,,,latentna misao", njihov ,,skriveni
smisao", medutim, sama ta misao je uvek vec
,,nad-odredena" determinantom u poslednjoj
instanci nesvesnom seksualn~om ieljom. I kao
6to u istorijskom materijalizmu ,,determinants
 SLAVOJ ZIZEK

u poslednjoj instanci" nije neko pra-skriveno

jezgro za neposrednu dorninantu, veC je rnorne-
nat koji odreduje Sam splet razliEitih odrede-
nosti, koji 'odreduje Sta Ce odigrati dorninantnu
ulogu, tako i nesvesna ielja nije ,,jog skriveniji
smisao", veC jedino sarno strukturirajuke , p a -
eelo" preplitanja razliCitih misli, ,,naeelo" nji-
hove prerade sa ,,radom snova".
ZnaCajnija je, medutim, Einjenica da i u Mark-
sovoj analizi ,,tajne vrednosti forrne" nalazimo
istu dvostepenost: prvo je re? o tome da se
dokopamo ,,tajneM vrednosti roba koja se nalazi
u odredenju vrednosne veliEine posredstvom
radnog vrernena; taj korak razbija privid slu-
Eajnosti, to je osn,ovni ,,hermeneutiEkiUkorak ana-
lize vrednosne forrne, korak ka ,,smislun koji
se nalazi iza ove forrne, koji se izraiava u toj
forrni :
,,Utvrdivanje vl.ednosne veliEine pornoCu radnog
vrernena jeste tajna koja se krije ispod kre-
tanja relativnih robnih vrednosti koje s e po-
javljuje. OtkriCe ove tajne otklanja privid sa-
rno sluCajnog odredivanja vrednosnih veliCina
robnih produkata . . ." (Kapital I).
Taj korak, rnedutim, nije dovoljan: izvrSila ga
je vec klasna gradanska polititka ekonornija
koja je ostala na tom nivou fetiSistiCke zaslep-
ljenosti ;,skrivenorn suitinom" koju interesuje
samo ,,skriveni sadriaj" za robni oblik; upravo
zato ona ne moie da objasni ,,tajnu robnog ob-
lika", tj. uprkos objaSnjenju ,,tajne veliCine
vrednosti" roba zadriava za nju neSto zago-
netno (kao Sto i snovi uprkos prodoru do la-
tentne misli i dalje ostaju neito tajanstveno).
Treba, dakle, ueiniti naredni korak, analizirati
genezu same robne forrne, odgovoriti n e samo
na pitanje koja se skrivena suStina izraiava u
rrobnoj formi, tj. ne sarno reducirati formu na
sustinu, veC ispitati proces (homologan ,,radu
snova") prerna kome suStina preuzirna upravo
ovakvu formu, jer - kao Sto k a i e Marks na
istom rnestu - ,,Odakle prema tome izvire
zagonetni karakter proizvoda rada Eirn poprimi
Tormu robe? Origledno iz same ove forme."
A to je korak koji gradanska politieka ekonomija
nikada nije uCinila:
,,Politieka ekonomija je, doduSe, analizirala vred-
nost i velirinu vrednosti, iako nepotpuno, i ot-
krila je sadriaj koji je skriven u tim ~oblicima.
Nikada, medutim, nije postavila pitanje zaSto
taj sadriaj poprirna takav oblik, zaSto se, dakle,
rad prikazuje u vrednosti i merilo rada sa svo-
jirn vrernenskirn trajanjem u veliEini vrednosti
proizvoda rada." (ibid.)
Ali, da se vratimo Frojdu: na osnovu upravo
uspostavl jene razlike izmedu ,,jezgra" snova
(,.latentne misli") do regs dolazimo analizom
,,manifestnog sadriaja snova" i izrnedu nesves-
 SLAVOJ ZIZEK

no-polne Zelje objaSnjava se pomenuta nejasnost,

odnosnso nedokuEenost naSe dedukcije razlike
izmedu Imaginarnog i Simboln~og:,,latentna mi-
sao" snova je naravno ugudeno, potisnuto zna-
fenje, taEnije: znafenje ugubenog, ,,preradenogm
oznafavajuteg lanca, ali sama nesvesna delja
NIJE takva da bi joj se moglo odrediti znafe-
nje, njen'o jedino mesto su - kao Sto smo
upravo videli - mehanizmi oznafivaea, tj. ova
ielja se ,,lepi" za snove tek kroz f o r m u snova,
kroz postupke ,,rada snova". kojima je pod-
vrgnuta ,,latentna misao", poslupke kojima se
,,latentna misao" prevodi na ,,manifestni sadr-
Saj" (ozna?avajuCe mehanizme premebtanja,
zguSnjavanja itd.), dakle, u Sam razmak izmedu
njih. U t~ome je osnovni paradoks snova: ne-
svesna ielja koja bi trebalo da bude ono ,,naj-
skrivenije", u snovima se artikuliSe upravo kroz
ono Sto je posledica prikrivanja ,,jezgran snova,
njihove ,,latentne misli".
I

Za Lakana je, prema tome, kljufna ,,razsrediSte-

nost" reda ozna~?ava.ocas obzirom na ,,intenciju
znaeenja" subjekta; ovu ,,razsrediStenost", einje-
nicu da je subjekt konstitutivno ,,rascepljenU i
podvrgnut odredenom heteronomnom redu, u ta-
ko re& fistom obliku predstavlja nad-ja (,,super-
-ego") kao instanca nekog besmislenog, trauma-
tifnog imperativa.

Termin ,,super-ego" vet je preSao iz psihoanaliti-

fke teorije u svakodnevnu upotrebu i koristi se
kao sinonim za ono Sto inafe nazivamo ,,interio-
rizovanim vrednosnim sistemom" : sistemom
vrednosti i normi kojima se subjekat ne pokorava
samo kao nekakvom eksternom pravilu, veC o s d a
njihovu prinudu kao ,,unutraSnju0 - ,,super-ego"
bi dakle bio moralni Zakon koji nas drii ,,iznu-
Ira": Euveni ,,unutarnji glas" kome ne moiemo
da se suprotstavimo, kome ne moiemo da pobeg-
nemo.. . Karakteristifno je, medutim, da se u toj
recepciji koja je preSla u opStu upotrebu gube
pojedine ,,neprijatnemcrte koje je Frojd naglasio
kao nuini, konstitutivni sastavni deo superega:
njegovu .,unutraSnju prinudu" prati svojstvena
bezbriinost, ,,neutralnost", kruta, nedijalektizo-
vana, ,,slepaU, mehanieka upornost koje se ne
tifu konkretni problemi subjekta na koga se
odnosi - ,,neutralnost" koja kao takva ima pefat
zluradosti, krvoloEnosti i fak svojstvene obsce-
nosti: super-ego ,,hode svoje" bez obzira na to
koliko de to koStati subjekat, on je kao poverilac
koji traii od duinika - od ega - da ovaj pod-
miri dug i pri tom pakosno posmatra teSkode u
koje dolazi ego zbog tog zahteva.
Omiljen trik analitifkih revizionista jeste da po-
kuSavaju da izbegnu taj dorsokak razlikovanjem
,,dobrogUi ,,loSeg9'super-ega: oni govore, na pri-
mer, o ,,pravednomV, ,,blagonaklonomW, ,,kon-
struktivnom" super-egu koji nas kao ,,unutraSnji
 SLAVOJ ZIZEK

vodiC" vodi ka stvaralarkom razvoju lienosti, ka

neprestanom samoprevazilaienju, i o ,,okrutnomW,
,,besmislenom" super-egu koji nas svojim krutim,
nemogubim, nmstvarljivim zahtevima vodi do
samounigtenja, koji nas baca u circulus vitiosus
krivice, koji utoliko viSe pritiskuje ukoliko sub-
jekat uopSte ne zna za Sta je u stvari kriv.. .
Ovo razlikovanje ,,dobrogV i ,,loSegW super-ega
proSireno je, pre svega, u obliku (ontogenetske i
filogenetske) telmloSke normativnosti: kako kod
pojedinca, tako i kod ljudskog druStva razvoj bi
trebalo da se odvija od .,loSeg" super-ega (od
zabrana, naredbi koje su ,,sakralizovane", racio-
nalno neosnovane, koje nastupaju kao ,,iracional-
na", traumatizujuba datost) ka ,,dobromWsuper-
egu (normama za koje se subjekat opredeljuje
na osnovu slobodnog racionalnoe razmigliania) - - .
- ovakvu telmloSk; normativnost nalazimo, na
rimer. kod Habermasa, ali treba uomenuti da
je ovu normativnost v& pre ~ a b e r m a s a ,unutar
same ,,kritiC.ke teorije druStva" oitro kritikovao
Adorno koji se podsmehuje ideji ,,blagonaklonog"
super-ega kao idmloikoj fikciji.

Ali i ovo ideolodko, mistificirajuke razlikovanje

izmedu ,,dobrogWi ,,lokeg" super-ega moie d a nas
dovede do sustine ako je do kraja sagledamo,
znaCi, ako pri tom postavimo pitanje koje prista-
lice ovog razlikovan ja, zaslepljeni njegovom oCi-
glednoSC.u, zaboravljaju da postave. Ako, naime
- kao Sto to rine analitirki revizionisti - razli-
kujemo ,,dobar" i ,,log" super-ego s obzirom na
njegovu ,,funkcionalnost" u okviru (naravno,
ideoloSki otudenog ,,zdravljan, ,,normalnosti" in-
dividue. i kaiemo da je ,,dobar" super-ego onaj
koji nam omogukava da postignemo optimalnu
unutraSnju ravnoteiu, optimalni razvoj stvarala-
Ckih potencijala, optimalnu usaglaSenost sa dru-
Stvenom sredinom ili bilo kako da definiiemo
pojam ,,zdravljaV,da je, d a k b , ,dobar" super-ego
onaj koji svojim ,,blagonaklonim", dobronamer-
nim, iako ponekad rvrstim pritiskom postiie d s
realizujemo svoju humanu misiju, dok nas ,,lo$"
super-ego svojim sadisiirkim pritiskom dovodi
do potpuno ,,nefunkcionalnog" ponaSanja, tako
da se, na primer, tarno gde bismo morali odluEno
postupaati gubimo u mazohisti~kom samooptuii-
vanju i samoponiiavanju - ako tako razlikuje-
mo izmedu .,dobrogn i ,,loSegU super-ega, ostaje
otvoreno pitanje zaSto subjekat uopSte pristaje
na .,loS" super-ego, znaEi, kako uopSte dolazi do
toga da subjekat ,,interiorizujen normativni si-
stem koji ,,pritiskaUna njega neumitnom snagom,
a upravo kao takav potpuno je ,.nefunkcionalan".

AnalitiCki revizionisti se na tom mestu po pravilu

pozivaju na potrebu kolektivnog preiivljenja
(U kritiEkoj teoriji dru4tva ovaj tip odgovora po-
n~ovonalazimo kod Habermasa): Na niiim ste-
penima razvoja ljudsko drudtvo, druitvena zajed-
nica moie da preiivi jedino na taj naEin da od
pojedinaca iznudi odricanja koja se sa stanoviSta
samih tih, pojedinaca ne mogu ,,racionalnoMob-
razloiiti; a kada druitvo dostigne zad~ovoljavajuci
stepen razvoja - odnosno danas ga je vec dosti-
glo - ,,iracionalneW, ,,traumatskeU zabrane mo-
iemo postepeno da zamenimo racionalnim odri-
canjima u interesu zajednice: subjekti su, s jed-
ne strane, dostigli zadovoljavajuCi stepen zrelosti
i samosavladavanja, a sa druge strane zbog raz-
voja proizvodnih snaga ni stepen odricanja nije
vise tako ogtar; ako ,,iracionalnaV, ,,sakralizova-
na" zabrana, naredba, norma i dalje ostaje, de-
Sava se to zbog snage tradicije, navika, vaspita-
nja - a zadatak ,,kritike ideologije" jeste da ove
nasledene ideoloike norme zamenjuje racional-
nim uvidom i svesnim samosavladivanjem. -
Nedostatak ovakvih odgovora jeste da iza leda,
kriSom ,,zamenjuje perspektivu": na pitanje kako
individue ,,interiorizujun iracionalne, traumatske
norme odgovaraju Sirim druStvenim interesima
- otvoreno ostaje kljufno pitanje: na koji naEin
druitvo to postiie kod individua, tj. zagto su in-
dividue, iako im taj ,,Siri druStveni interes" nije
racionalno ofigledan, spremne da se ovim nor-
mama ne samo spolja pokoravaju. ved ih fak
.,interiorizuju."

Lakan ide ovde nekim drugim putem: osnovna

mu je samo polazna finjenica da je super-ego
tip Zakona koji subjekat doiivljava kao ,,nera-
zumljivi", ,,traumatizujuCi", ,,racionalno neosno-
van", ,,besmislenn: kao naredbu koja doslovce
,.nema nikakvog smisla", sa kojom se suofimo
pred nekakvom jezivom provalijom : zaSto je
uopSte doglo do toga? Odakle ova naredba? ZaSto
se to zahteva od nas? Super-ego je u tom zna-
Eenju stvarno ,,loS", on je fak samo 210, ono pra-
vo neosnovano, neizmerljivto zlo kada o nekome
kaiemo da ,,fini to iz fiste pakosti jer nema od
loga nikakvu korist", bezrazloino zlo koje je ve-
oma lepo opisao Seling. Njeglov model je, narav-
no, poznata prifa o iabi i Skorpiji koja je usred
potoka ubode iako Ce i sama da utone jer ,,je
takve prirode" - - - Sta, dakle, hoce, Sta zah-
teva od nas super-ego sa tom svojom ,,besmisle-
nom" naredbom? U Lakanova prva tri Seminara,
gde je inafe lepo razvijen momenat superega kao
traumatskog. ,,neshvaCenog" zakona, besmislene
zabrane, koji nas svojom bezrazloinom datoSCu
drii kao ureknute. u ta tri Seminara joS ne na-
lazimo odgovor, i to zato Sto Lakan u toj etapi
joi nije razvio osnovne dimenzije ,,realnogU.Od-
govor je dat kasnije, na primer u XX seminaru
Encore, veC na drugoj stranici prvog poglavlja, 0
uiitku: super-ego .,Sokira7', omadija svojom bez-
razloinoBCu, ,,iracionalnoScu", time Sto njegova
naredba nicemu ne sluii - a upravo to je jedina
moguca definicija uiitka: ,,Sta je uiitak? Svodi
se na to da je on samo neka negativna instanca.
Uiitak je ono Sto niEemu ne sluii." Time se, me-
dutim, i objaSnjava Sta nareduje superego, koji
je poziv koji superego Salje subjektu, Sta je ono
Sto tako omadija, ,.fiksiraU subjekat u superegu
 SLAVOJ ZIZEK

da ga istrgne dijalektizaciji: ,,NiSta nas ne tera

na uiivanje osim super-ega. Super-ego je impe-
rativ uiitka - Uiivaj!".

Taj imperativ uiitka je, dakle, odgovor na pita-

nje zaSto se subjekti pokoravaju ,,besmislenom",
,,nefunkcionalnom" superegu, superegu koji sub-
jektu nalaie postupke koji sabotiraju njegovo
uspegno ukljurivanje u socijalnu zajednicu. U
tom znaCenju superego je ,,unutraSnji saboter":
kada se, recimo, nalazimo neposredno pred tim,
na tome da uspegno obavimo neki zadatak koji
nam donosi narcistirko zadovoljstvo, zadovoljstvo
zbog druitvenog priznanja, zadovoljstvo koje
nam p r u i a kinjenica Sto ugadamo zahtevu Ideala-
-Ega, ,,taCke sa koje me Drugi vidi u obliku u
kome mi se svida da me vidi" (Lakan) - upravo
u tom trenutku nas neka ,,iracionalna prinuda"
(Edgar Alan Po bi je nazvao the imp of the per-
verse) navede na to da otkaiemo, da ,.bez razlo-
ga", ,,samo onako": ,,iz fistog uiitka" organizuje-
mo sebi neuspeh naSeg finjenja. Ovde je na delu
ltljuCna razlika izmedu ugodnosti, zadovoljstva
(le plaisir) i uiitka (la jouissance): ,,irtvan, ,,dui-
nost" kojom ugadamo Idealu-Ega p r u i a nam
ugodnost, a superego nareduje uiitak. Ugodnost
nastupa kada ,,obavimo svoju duinost" i tako
zadovoljimo Ideal-Ega, postiiemo da nas Drugi
vidi ,,u obliku u kome mi se svida da me vidi"
- ugodnost je, dakle, narcistifke prirode, iako
je ved odredena Idealom-Ega kao oznafivaEem u
Drugom. Uiitak, medutim, deluje kao traumatski
prodor ,,realnogv koji ruSi, destabilizuje, subver-
tira, dereguliie, izbacuje iz koloseka psihitku
ekonomiju ,,narela ugodnosti" i njegovog imanen-
tnog produietka, ,,nafela realnosti": njegov po-
javni oblik uvek je .,neugodnost". Ukoliko Ideal-
-Ego, kada mu ugodimo, pronade narcistifku
ugodnost, a superego nalaie uiitak, mogli bismo
da kaiemo da je Ideal-Ego ona padina instance
Zakona koji v,odi ka Imaginarnom, a superego
ona padina koja vodi ka Realnom.

Sve su to, naravno, lieux communs lacanovske

teorije; ovde smo ih navodili samo zato da bismo
uz njih osetili kako treba dodati samo jednu reC,
pa da sve ove oznake odjednom titamo na nov
narin - birokratija. Zar se, naime, birokratija
- ovde govorimo o birokratiji s obzirom na to
kako ona nastupa u subjektivnoj libidinalnoj
ekonomiji - zar s e birokratija ne prikazuje baS
kao ogroman, u osnovi disfunkcionalan, deregu-
liSuCi aparat, predimenzionirana jezifka maSina
uhvaCena u mehanifko kruienje besmislenog ri-
tuala koji svojom ravnoduSnom i bembzirnom
,,neutralnoSCun briSe, desubjektiviSe individuu
koja se zaplike u njenu m r e i u ; maSina koja auto-
matski ide svojim putem, koja ,,ide sama od
sebe" kao da je poludela, bez obzira na subjek-
tivne intencije, ielje, potrebe koje bi trebalo da
je proiimaju? I zar nisu jedini nafin kako se ova
automatska maSina ,,subjektiviSeU samo trenuci
 SLAVOJ ZIZEK

kada nam sama njena bezbriina i bezobzirna

,,neutralnost" poCinje delovati kao pakosna, cini-
Ena, obscena? U literaturi CeSce nailazimo na
teskobnu, unheimliche fantazmu maginerije, ure-
daja koji ,,poludi7', kida i poslednju pupEanu
vrpcu kojom je vezan za subjektivnost i ,,vrti se
dalje Sam po sebi" - taj automatski uredaj koji
,,poludiU jer mu nedostaje ,,taEka iznad i" koja
bi ga subjektivisala, oduzela mu karakter stra-
viEne ,,neutralnosti", to je fantazmatska slika
birokratije, oznaEavajude baterije ,,znanjan (S, -
kao Sto to beleii Lakan) kojoj nedostaje taEka
subjektivacije (S,).

Gde je tu uiitak, imperativ uiitka? Obratimo se

literaturi, piscu koji je tako redi u tistom obliku
predstavio birokratiju kao super-ego, Francu
Kafki. Vef nam na prvi pogled pada u oEi ono
Ito Lakan imenuje ,,neutralite malfaisante", pa-
kosna neutralnost birokratske instance sa kojom
je suofen ,,junakV Kafkinih dela i koju lepo iz-
nosi zatvorski kapelan na kraju razgovora sa
Jozefom K. u glavi IX Procesa" ,,Ja, dakle, pripa-
dam sudu', reEe sveCenik. 'ZaSto bih onda hteo
neSto od tebe. Sud neCe niSta od tebe. On te pri-
ma kad dodeS i puSta kad odlaziS." ' I kako u toj
bezbriinosti, neutralnosti, u tome da vlast ,,niSta
neCe od tebe", moie da se previdi Sta ti vlast
upravo time nalaie, pred koji zahtev te time po-
stavlja: niSta necu - uiivaj! Kao da polazna
situacija oba Kafkina velika romana, Procesa i
Zamka - zov, poziv neke nadredene instance
(suda, zamka) subjektu - nije upravo suofenje
subjekta sa zakonom koji ,,nareduje: Uiivaj
(Jouis!) na Sto subjekat moie da odgovori samo
nekim: SluSam (J'ouis), gde je uiitak samo na-
pola Eujan" (Lakan). Superego nam blokira uii-
tak mnogo efikasnije od ,,normalnogfl Zakona
koji ga zabranjuje: super-ego, ,,poludeliWZakon,
direktno ga nagraduje i time zbunjuje subjekat
koji pogreSno Euje taj imperativ uiitka, shvati
kao simbolni ,,zadatakW,,,misijun, i tako poEini
greSku. I stvarno, zar nije zbrka, zaEudenost ne-
razumevanje kojima subjekat prihvata poziv ove
instance birokratskog superega upravo izraz toga
da preEuje, pogreSn10 shvati imperativ uiitka,
zov ,,Uiivaj!" koji prodire kroz sve pore ,,neu-
tralne" povrSine tog zakona? SvedoEanstva
obscenog karaktera ove nadredene instance,
,,ludog" zakona koji poziva subjekat, rasuta su
u Eitavom Kafkinom delu. U samom Procesu
Jozef K. se po danu uSunja u praznu salu suda,
popriSte nodnih sasluSavanja, i uspeva da na
brzinu pregleda debele knjige nauEnog iagleda
koje sudije Eitaju za vreme postupka. Sta nalazi
u njima?

,,K. otvori najgornju knjigu i ugleda nepristojnu

sliku. aovek i iena sedeli su goli na nekoj sofi,
bestidna namera crtaEa bila je jasna.. . K. nije
listao dalje, nego jog samo otvori naslovnu stranu
druge knjige; bio je to roman sa naslovom: 'Pat-
-
SLAVOJ ZIZEK

nje koje je Greta morala podnositi od svoga muia

Hansa".

Na isto nailazimo i u Zamku: Kada zemljomer

K. koji uzalud pokuSava da telefonira u dvorac
za trenutak neoCekivano uspeva da se ukljufi u
mr& dvorca fuje sa druge strane samo nera-
zumljivo obsceno Saputanje.. . Nije Cudno ako
onda ufitelj iz sela ispod dvorca, kada se K. ras-
pituje za detalje u vezi sa dvorcem, nelagodno
pogleda decu pored sebe i odgovara: ,,Kako samo
moiete o tome da govorite pred nevinom
decom!" . ..

Ako, dakle, traiimo takozvanu ,,socijalnu bazu"

koja bi trebalo da se ,,ogledaU u Kafkinom delu,
onda treba da kaiemo da t a j ,,kafkijanski uni-
verzum" gde zakon deluje kao ne-dijalektizovani,
,.ludi" imperativ, ,,odraiava" upravo prelazak li-
beralnog gradanskog drugtva u post-liberalno
.,totalitarnon druStvo u kome dominira birokrati-
ja. Osnovna Cinjenica takozvanog ,,totalitarizman
bila bi u tome da socijalni Zakon poi'inje da de-
luje kao superego: Zakon viSe nije onaj koji ,,za-
branjuje" i na osnovu ove zabrane otvara, p-
ariava i garantuje polje koegzistenci je ,,slobod-
nih" gradanskih subjekata, polje njihovih raz-
novrsnih zadovoljstava, veC zakon ,,poludimi po-
Cinje neposredn~o da nareduje uiivanje: taCka
preokreta na kojoj se dozvoljena sloboda-uiiva-
nja preokreke u obavezno uiivanje. . .
Zbog toga je Kafka mogao da kaie da je biro-
kratija ,,bliia izvornoj ljudskoj prirodi od bilo
koje druge socijalne institucije" (pismo Oskaru
Baumu, juna 1922): Sta je ova ,,izvorna ljudska
priroda" ako ne Einjenica da je Eovek od samog
poCetka ,,bike govora", ,,parletre", kao Sto kaie
Lakan? I Sta je superego - naCin delovanja bi-
rokratskog znanja - ako ne ono Sto u Eistorn
obliku prezentuje oznaCivaC kao uzrok sub-
jektove podele, rascepa, znaCi intervencija ozna-
iivaCa kao besmislenog, dereguliSuCeg reda koji
sebi podvrgava subjekat?
Tu, dakle, treba traiiti odgovor na pitanje ,,isto-
rifnosti" psihoanalize, na pitanje koje istorijsko
iskustvo se u njoj artikulise: istorijska pretpo-
stavka Frojda i Lakanovog ,,vraCanja Frojdu"
su upravo svi oni fenomeni post-liberalnog dru-
Stva (faSizam, staljinizam) u kojima se lomi ide-
oloSka f ikcija liberalnog-prosvetljenog subjekta
koji je svestan svog interesa i sposoban da delu-
je u skladu sa njim.
(Prevela sa slovenafkog TATJANA POPOV)