Poštarina plaćena u gotovu
Pojedini broj stoji Din. 2.50
^ » e v r e j s k
Tu n im A
Z a d a ta k j e cio n iz m a da o s lo b o d i je v r e js k i n a ro d i n je g o v u ze m lju , p o n o v n o o ž iv i n je g o v u d rža v u i je z ik i da u k o r e n i sv e tin je T o r e u ž iv o t n a cije
Uvodnik
„T im e s "4-a s m a tra ju u o p šte p re d g o ­
v o r o m iz ja v a e n g le ske v la d e . Ia k o
t i ra ž „T im e s *’ -a n i p rib liž n o ne d o s ti­
že m ilio n s k i tir a ž v e lik ih b u le v a rs k ih
lis to v a , n je z in e tr a d ic ije i o z b iljn e ve­
ze o s ig u ra v a ju j o j je d a n p o tp u n o
o s o b e n p o lo ž a j, sa k o jim se m o ra
r a č u n a j i u m e đ u n a ro d n o j r e la c iji.
N a č in p is a n ja „T im e s '*-a u v e z i sa n o ­
v o m B e lo m k n jig o m e n g le s k e vla d e,
n a jk a r a k te r is tič n iji i is to v re m e n o i
n a jp o u č n iji je za sve one, k o je je
su d b in a o s u d ila da ceo s v o j v e k id u
la v irin tim a e n g le ske p o litik e .
E v o , k a k v o je m iš lje n je „T im e s *'-a :
„S tra h o v a n je z b o g o ve p o lit ik e re ­
s t r ik c ije n ije to lik o p ro u z ro k o v a n o
z b o g p r o tiv n o s ti n o v e u re d b e sa o d ­
re d b a m a p a le s tin s k o g m a n d a ta , k o li­
k o z b o g to g a , š to je o va u re d b a u
p r o tiv n o s ti sa o s n o v n im p rin c ip o m
p o e tič k e f ilo z o f ije V e lik e B rita n ije ,
p o k o j o j n ije p o ž e ljn o n ik a k v o o g r a ­
n ič e n je g ra d a n s k o -p ra v n o g statusa
je d n e g ru p e p o d e n g le s k o m u p ra ­
v o m .’*
P re v e d e n o n a p r o s ti je z ik o b ič n ih
s m rtn ik a , o v o zn a či da „T im e s *' o d ­
re d b e n o v e B e le k n jig e s m a tra u n u ­
tr a š n jo m s tv a ri E n g le s k e . „T im e s '* b i
h te o da m e đ u n a ro d n e p o s le d ic e je d -
d o g č is to p o lit ič k o g za k o n a izb e g n e
n a t a j n a č in , š to u m a n je n i z n a č a j o b a ­
veza p re m a m a n d a tim a s u p ro ts ta v lja
e n g le s k o j p o lit ič k o j f ilo z o f iji. N am e-
r a je p ro v id n a . U m e s to m e đ u n a ro d ­
n ih fo ru m a , za sud i j u se p o s ta v lja
o s n o v n i p r in c ip e n g le s k e p o litič k e f i ­
lo z o fije , i će la s tv a r se u p u ć u je u n a d ­
le ž n o s t e n g le s k o j sa ve sti . S tra h o v a ­
n ja — u k o lik o u o p šte p o s to je — je ­
su s tra h o v a n ja e n g le s k o g g ra đ a n in a ,
k o j i se b o ji za s v o je za ko n e , a o va
s tra h o v a n ja m o g u se iz le č iti i k u ć n o m
n e g o m e n g le s k e sa ve sti. Je d a n p r o ­
b le m o d m n o g ih , k a o na p r., da I i se
srne k a ž n ja v a ti b a tin a m a ? S u m n je
n em a , d a će se sa m a lo n a p re z a n ja
n a ć i n a č in a d a se v a s p o s ta v i re d p o ­
rem e će n e e n g le s k e p o litič k e filo z o f i­
je , i d a k u ć n o m n e g o m s m ire u zn e ­
m ire n e sa ve sti.
U p rk o s n ašem v is o k o m m iš lje n ju o
e n g le s k o j s a ve sti, s m a tra m o da o v o ­
g a p u ta k u ć n a n eg a neće d o v e s ti d o
u speha. N i n a jv e ć e p a ž n je v re d n i
a rg u m e n ti, iz n e ti u im e p o litič k e f i ­
lo z o fije , neće nas o d v r a t it i o d to g a da
tra ž im o s u đ e n je je d n o g d ru g o g f o ­
ru m a , je d n o g a fo ru m a , k o j i je je d in i
p o z v a n d a rešava o n a š o j s u d b in i i
za k o j i n ije m e ro d a v n o n iš ta d ru g o
d o je d in o m e đ u n a ro d n i k a r a k te r je -
v r e js k e bede.
D ru š tv o n a ro d a je u n e k o lik o m a ­
h o v a p riz n a lo u s v o jim o d lu k a m a
o v a j m e đ u n a ro d n i k a r a k te r i ž ig o -
s a lo je , u im e p r im lje n ih m e đ u n a ro d ­
n ih oba ve za , p o s tu p a k e n g le ske
v la d e .
B u d u ć i d a i m i s m a tra m o s v o ju sud-
in u u n u tra š n jo m s tv a ri, i b u d u ć i da
e o v a su d b in a o rg a n s k i ve zana za
e še n je je d n o g m e đ u n a ro d n o g p ro -
le m a , m o ra m o i d a lje z a h te v a ti o-
rž a v a n je p r im lje n ih o ba ve za i n ad -
iž n o s ti p riz n a to g m e đ u n a ro d n o g fo -
um a, bez o b z ira na to d a l i se p rin -
ip i e n g le s k e p o litič k e f i lo z o f ije m o ­
li d o v e s ti u s k la d sa p o litič k o m d e-
itn o š ć u e n g le s k e vla d e .
NAŠI ŽABOT1NSKI
o potrebama naših dana
Pre odlaska u Ameriku Naši je primio pretstavnike australijske štampe u Londonu
P rem a u tv rđ e n o m pla n u , Nas« Ža-
b o tin sk i j e 7 o . m. iz G e n o v e o t p u ­
t o v a o u A m e r ik u jed n im ta lija n sk im
pa rob rod om .
P re s v o g o d la sk a p r im io je u p r o ­
sto r ija m a N C O u L o n d o n u p retsta v ­
n ik e a u stra lijsk e šta m pe a k re d ito -
van e u V e lik o j B rita n iji. Na p ita n je
k a k v o j e n j e g o v o m iš ljen je p o p ita ­
n jim a e m ig r a c ije , n a d a lje p o p ita ­
n jim a E e r e c Jisraela, Naši je o d g o ­
v o r io :
„ Ž e le o b ih da sk ren em p a žn ju d o ­
m in ion im a na n ov ostv oren i odn os
izm eđu V e lik e B rita n ije i J evreja ,
n a r o č it o š t o se tiče m o g u ć n o s t i o d ­
b ra n e E r e c Jisraela. D o m in io n i, a o -
s o b it o A u s tra lija m o r a ju zn a ti
J e v r e ji ne žele da se u selja v a ju
d rža v e u k o jim a bi stv o rili n o v e te­
šk e p r o b le m e , v e ć ž e le u z p o m o ć i
Velika debata u
Donjem domu
K a k o s m o v e ć ja v ili, u e n g le s k o m
D o n je m d o m u o d r ž a n a j e velika d e ­
b ata o p o g la v lju B ele k n jig e , k o j e je
sada stu p ilo na snagu. M a jo r A ttlee,
v o d o p o z ic i je , o t v o r i o je d eb a tu p i­
ta ju ć i M in istra k o lo n ija , da li je v o ­
ljan da ti iz ja v u o o d r e d b a m a o k o n ­
tro li k u p o v in e zem ljišta u P alestini
M a cD o n a ld : D a, V is o k i k o m e sa r
d o b i o je o v la š će n je da izda o d r e d b e
o k o n t r o li prep isa zem ljišta sa A ra -
pina na J ev rejin a . O v e o d r e d b e su
o b ja v lje n e danas u slu žb en om o r g a ­
nu palestin ske v la de, i d o b ija ju p o ­
vra tn u z a k o n sk u sn a g u o d 18 m aja
1939 g o d . K a k o iz r a z lo g a k o ji su
v ezan i za m e đ u n a r o d n u situ a ciju Sa-
vet društva n a rod a j o š n ije m o g a o
da ra sp ra vlja o z a d n jem pism u sta l­
ne m andatske k o m is ije , d osta v ila je
v lada N j e g o v o g V eliča n stv a Savetu
k o p iju o v ih o d r e d a b a z a je d n o sa o b ­
ja š n je n jim a ; i t o za slu ča j da jed a n
član Saveta izja v i ž e lju da se Savet
sa z o v e p o to m pred m etu . P ism o u p u ­
ć e n o g e n e ra ln o m sek retaru D ruštva
n a rod a z a je d n o sa k o p ija m a o d r e d a ­
ba i sa o b ja š n je n jim a b ić e d o s ta v ­
lje n o D o n je m d o m u u v id u jed n e
B ele k n jig e .
A ttle e : — D a li je p o š to v a n i g o ­
sp o d in svestan t o g a , da ć e o v a j p o ­
stu p a k vlade N j e g o v o g V eličan stva ,
k o ja sam a seb e p o s ta v lja za sud iju
u s v o j o j s o p s t v e n o j stva ri, izazvati
n e p o v e r e n je p rem a vladi, i p o š t o on a
p o s tu p a p r o t iv n o rešen ju stalne m an­
d a tsk e k o m is ije a m im oila zi Savet
društva n a ro d a , p o t k o p a v a u g le d i
a u to rite t D ruštva n a ro d a i ru g a se
svim a m e đ u n a rod n im p r a v im a ?
M a cD o n a ld : — M i ne m im o ila z im o
m o D ru š tv o n a ro d a . M i p r iz n a je m o
status i p o lo ž a j k o j i S a vet društva
n a rod a za u zim a u p a lestin sk om m an­
datu i b a š s t o g a r a z lo g a sm o d o s t a ­
vili danas k o p iju o v ih o d r e d a b a Sa­
vetu i iz ja v ili s v o ju g o t o v o s t , da p r i­
Beograd, petak, 15 mart 1940 5 veadar 5 700
Godina VIII Broj 4
* a IZLAZI
SVAKOG PETKA
Uredništvo i uprava „Je-
vrejske Tribune” Beo-
grad Knez Mihailova
25/11. 13 Pretplata go-
dišnje Din. 120.—, polu-
godišnje Din. 60.— če-
tvrtgodišnje Din. 30.—
Rukopisi se ne vraćaju.
Broj čekovnog računa
60708.
sa ra dn ju svih d o m in io n a s tv o riti v e ­ n e m in o v n o n astupiti, sa ra d u ju ći na
lik u je v r e js k u d rža vu , k o ja b i m o g la stv a ra n ju velik e je v r e js k e države.**
rešiti je v r e js k o p ita n je za uvek.
V i, k o j i p o z n a je t e prilik e v ašeg
k o n tin e n ta , u v id e ć e te da b i je v r e j­
sk o u selja v a n je u A u stra liju b ilo iz -
Politički razgovori
v o d ljiv o sa m o na ta j način da se Je­
v r e ji nasele u o d v o je n im ob la stim a ,
Nasia
k a k o e m ig ra n tsk i p riliv J ev reja u Naši Ž a b o tin sk i p o s e t io je u L o n ­
v elik e g r a d o v e ne b i iz a zv a o n e g o ­ d o n u u p r a tn ji A b ra h a m sa, še fa p o ­
d o v a n je i n eg a tiv n u re a k c iju k o d lit ič k o g d ep artm an a N esiuta, p re s v o ­
sta rosed ela ca . N o t o bi zn a čilo s tv o ­ g a o d la sk a u A m e r ik u g . E duarda
riti o d nas J ev reja g ra đ a n e d r u g o g B eneša, b iv š e g p r etsed n ik a Č e h o s lo -
red a, š to , m eđu tim , m o r a m o p o sva­ v a č k e rep u b lik e.
ku cen u da o d b ije m o .
B ez o b z ir a na is h o d o v o g a s u k o ­
b a, p o s le rata ć e se p r o b le m j e v r e j-
sk e e m ig r a c ije p o n o v o p o ja v it i u
Ben Horin kod Gafenka
s v o j s v o j o j sv ir e p o s ti, a z e m lje k o j e B en H o r in , član N esiuta N .C .O .,
da
su z a in teresov a n e p ita n je m e m ig r a ­ k o j i p u tu je u p r a tn ji V la d im ira Ža-
u
c ije , k a o n a p rim er A u stra lija , m o ­ b o t in s k o g u A m erik u , b io j e p r e s v o ­
rale, b i v eć sada z a je d n o sa J evrejim a g a o d la sk a u R u m u n iji, g d e g a je
tra žiti izla z iz te situ a c ije k o j a će p r im io g . G a fen k u .
s u s tv u je m o za sed a n ju D ruštva n a r o ­ da se ta j p o s tu p a k k o s i sa o d r e d b a ­
da p o to m pred m etu . ma m a n d a ta?
A ttlee: — Z a što on d a v e ć sada M a cD o n a ld : — Ja i V lad a N j e g o ­
vlada p o s tu p a p o s v o jim od r e d b a m a , v o g V eličan stv a p o d je d n a k o p r iz n a ­
z a što stavlja D ru š tv o n a rod a pred je m o da se radi o je d n o j stva ri o
svršen č in ? Z a š to ne ček a vlada d o k k o j o j svi č in io c i o v o g a D om a im a ju
Savet društva n a ro d a ne u tvrd i, da ra z ličito m išljen je. V lada ne p o t c e -
li su o v e o d r e d b e u sa g la sn osti sa n ju je ni u k o m slu ča ju iskren a o s e -
m a n d a to m ? ća n ja k o ja r u k o v o d e sve čla n o v e o -
v o g a D o m a p o o v o m e p itan ju . M islim
M a cD o n a ld : — V lad a N je g o v o g .
da će D o m v id eti da sva ki p u t k o jim
V eličan stv a m o g la j e da bira izm eđu
bi vla da p o š la m o g a o da im a m ane.
d v e m o g u ćn o s ti. P rv a m o g u ć n o s t b i­
M i s m o m ane o d m era v a li i izab ra li
la j e o b n a r o d o v a t i p r o je k t e o v ih o d ­
sm o o n a j sa n a jm a n je m ana.
red ab a , a stu p a n je na sn a g u o d lo ž iti
Sir A . S in cla ir: — S o b z ir o m na t o ,
na n e o d r e đ e n o v rem e d o k Savet d r u ­
d a j e s k o r o deset m eseci p r o š lo o d
štva n a ro d a iste ne ispita. Iz više ra z­
o b ja v ljiv a n ja Bele k n jig e i o d k a da
lo g a vla da N j e g o v o g V eličan stv a p r i­
je je d in i v a n p a rtijsk i a u toritet, k o ­
stala b i na o v u m o g u ć n o s t. M eđ u tim
m e je ta k n jig a bila d os ta v ljen a , d a o
m i s t o jim o u P alestini p r e d je d n o m
m iš lje n je da t a Bela k n jig a p r o tiv u -
d e lik a tn o m situ a c ijo m i v iše p r a k t ič ­
reči sv a k o m t u m a č e n j u man­
nih r a z lo g a su nam o n e m o g u ć ili da
d a t a , b io bi z g o d n ije o d lo ž iti za
iz a b e re m o o v u m o g u ć n o s t . D ru g a
m esec-d v a o b ja v ljiv a n je ov ih o d r e ­
alterna tiva b ila je , da o b n a r o d u je m o
o d r e d b e k o j e p o s le o b n a r o d o v a n ja
da b a, pitati D ru š tv o n a ro d a za m i­
od m a h stu p a ju na sn a g u , a da iz ja ­
š lje n je , u m esto da se o n o sta v lja u
v im o s v o ju g o t o v o s t da p ris u stv u je­
jed a n n e z g o d a n p o lo ž a j k a o š t o je
s ta v ljen o sa o v im sv ršen im č in o m ?
m o sed n ici D ruštva n a ro d a , k o ja bi
M a cD o n a ld : — M i sm o m islili na
od lu čila p o s v o m e n a h o đ e n ju . A k o bi
t o , i ja sam p r iz n a o o v o m e D om u
d o š lo d o te sed n ic e i Savet društva
da j e vlada bila sk lo n a iz v iše ra z lo ­
n a rod a bi nam sta v io d o z n a n ja s v o ­
g a da iz a b e re o v a j pu t. M eđ u tim s
j e m iš ljen je o o v im od r e d b a m a , mi
o b z ir o m na situ a ciju u P alestini i-
b ism o o v o m m išljen ju D ruštva n a r o ­
m ali sm o o s e ć a n je da p o d da n a šn jim
da p o k lo n ili n a jv e ću p a žn ju .
o k o ln o s t im a o v a j pu t k o jim sm o p o -
O d te d v e m o g u ć n o s t i m i sm o iz a ­ šli je s t e b o lji i ra zu m n iji.
b ra li o n u k o ja nam se činila n a jceli-
M a jo r C a za let: — K ak o t o da je
sh o d n ijo m , i k o ja p o našem m išljen ju p o š to v a n i g o s p o d in b a š iz a b ra o o v a j
n ik a k o ne ig n o r iš e D ru š tv o n a rod a. m om en a t — p o s le šest m eseci rata
A m e r y : — Zna li m o j p o š to v a n i u E v ro p i i šest m e seci m ira u P ale­
p r ija te lj, da se p r ig o v o r i p o o v o m stini, p r v i p u t u t o k u o d šest g o d i ­
p red m etu ne o g r a n ič a v a ju sa m o na na da u P alestin i sv e e tn ič k e g r u p e
o v a j D o m ? A k o j e m o g a p r ija te lja lo ja ln o sa ra đ u ju sa v la d o m — da u-
k o d iz b o r a načina o b ja v ljiv a n ja B ele v ed e o v a j n o v i p o s tu p a k , k o j i je u
k n jig e ru k o v o d ila delik atn a situacija sta n ju d a n a draži je v r e js k o ja v n o
u P alestini, ne m isli li da je n je g o v m n en je ne sa m o u P alestin i v e ć i u
p o s tu p a k s t v o r io j o š d elik a tn iju s i­ će lo m sv etu ?
M a cD o n a ld : — M islim da će ćeli
tu a ciju usled m o g u ć n o s t i, da Savet
društva n a ro d a „ p o s t factum '* izja vi D o m p rizn a ti u k o j o j m eri sve e tn ič-
 Strana 2 »JEVREJSKA TRIBUNA* B ro j 4

k e g r u p e u P alestin i za d n jih šest m e- R ezu ltat g la sa n ja : p r e d lo g o p o z i-

s e c i o v o g a rata lo ja ln o sa ra d u ju sa c ie j je o d b ije n sa 163 g la s o v a većin e. Jubilej jevrejskih opština u Erec jisraelu
v la d om i da će im za tu p o m o ć k o ju
Mikve Jisrael 70 godina, Rehovot 50 godina, Tel Aviv 30 godina
p r u ž a ju v la di izra ziti zah v aln ost. Mišljenja štampe
— B aš z b o g t o g a š t o o v e o d r e d b e T ri n a jz n a m e n itije o p š tin e u E e r e c je d n u m e te r e o lo š k u stanicu. Sada
„DAILY HERALD“ PIŠE:
za k o n t r o lu prep isa z e m ljiš n o g p o - Jisraelu p o r e d n e k o lic in e m a n jih o p ­ v e ć im a i pristan ište, k o j e se j o š iz ­
Može se očekivati da će ove nove odred­
seda o m o g u ć a v a ju d a ljn ji m ir m edu ština slave o v ih n ed elja ju b ile j s v o ­ g ra đ u je .
be vlade izazvati ozbilnu političku krizu. To
e tn ičk im g ru p a m a , rešila je vlada da g a osn iv a n ja .
je jedna nepopravima greška i time što vla­ K lim a T el A v iv a v e o m a je zd ra va ,
p o đ e o v im pu tem .
da već drugi put stavlja Društvo naroda p o t p u n o b ezm a la ričn a , p a j e i z b o g
K a o za v ršeta k d isk u sije n a g o v e s t io
je g . A ttlee, v o d ra d n ičk e o p o z ic ije ,
pred svršen čin, dozvoljava da se sumnja u Tel Aviv t o g a T el A v iv cen ta r u selja v an ja u
njenu nameru da poštuje međunarodne o- T el A v iv (b re ž u lja k p r o le ć a ) jeste E r e c Jisrael.
d a ć e s o b z ir o m na o z b iljn o s t o v o g
baveze. p rv a čis t o je v r e js k a v a r o š E rec J i­
p o s tu p k a v la de i s o b z ir o m na p o t ­
p u n o n e d o v o ljn o o b ja š n je n je M in i­ „NEVVS CRONICLE« PIŠE: sraela. O sn ov a n a j e 1909 g o d in e se- Mikve Jisrael
stra k o lo n ija o p o z ic i ja d o s ta v iti pred Ove odredbe znače korak dalje u ogra­ v e r n o o d J a ffe , na p e s k o v it o m p r i­ M ik v e J israel (N ad a Izra ilja ) o s ­
l o g D o m u k o jim izra žav a n e p o v e r e - ničenju prava Jevreja u njihovoj nacional­ m o r s k o m zem ljištu . P rilik o m o sv e će - n ov a n j e 1870 g o d in e o d „A lia n ce
n je vladi. noj domovini, i to baš u doba kada je prob­ n ja 1910 g o d in e k o lo n ija k o ja j e bila israelite u n iv erselle". O v a k o lo n ija
lem jevrejske emigracije sve teži i teži. srž d a n a šn je g T el A v iv a im ala j e s v e ­ je sed ište p o ljo p r iv r e d n e šk o le ali­
D o slo v n a sa d ržin a p r e d lo g a R a d n ičk e g a 60 k u ća , sa je d n o m g im n a z ijo m jan se, u k o j o j se p r v e n stv e n o va-
strank e „MANCHESTER GUARDIAN« PIŠE: „ H e r c lija " . R a z v o j Tel A v iv a p o č e o sp ita v a ju sin ov i sta rih naseljen ika .
In terp ela cija R a d n ičk e stran k e g la ­ Ove odredbe znače smrtni udarac za Je- je tek p o s le za vršetk a s v e tsk o g a rata O n a se nalazi 4 k m j u g o i s t o č n o od
sila je o v a k o : vreje, a znače i nipodaštavanje njihovih pra p r iliv o m je v r e js k o g k apitala iz g a - T el A v iv a na p r o s t o r u o d 300 du-
„ D o m ž a li d a je v la d a N je g o v o g va. S obzirom na to što je skoro polovina luta. B r o j sta n ov n ištv a iz n o s io je num a.
V e lič a n s tv a iz d a la o d re d b e o k o n t r o li Donjeg doma svojevoljno glasala protiv po­ 1910 g o d in e 600, 1920 g o d in e o k r u ­
p re n o sa z e m ljiš n o g p os e d a — bez litike Bele knjige, s obzirom na to da je g l o 4.000, d eset g o d in a d o c n ije —
Rehovot
o b z ira n a to š to je s ta ln a m a n d a tn a mandatska komisija sa većinom glasova o- 1930 g o d in e blizu 50.000, d o k danas
k o m is ija iz ra z ila m iš lje n je p o k o je m u sudila Belu knjigu, i s obzirom na to da je sta n o v n ištv o b r o j i o k r u g l o 200.000 O s n o v a n j e 1890 g o d in e na p r i­
p a le s tin s k a B e la k n jig a v la d e se p o t­ Savet društva naroda našao da se interpre­ duša. P rv i g o d iš n ji b u d ž e t iz n o s io je m o r ju J u d e je . O na j e u p o č e t k u i-
p u n o k o s i sa o d re d b a m a m a n d a ta , — tacije engleske vlade, ne mogu saglasiti sa 166 fu n ti, d o k d a n a šn ji g o d iš n ji b u ­ m ala 17 k u ć a sa 2 70 sta n ov n ik a . D a ­
o d re d b e , k o je n e o p ra v d a n o d is k r im i­ duhom mandata, vlada nije imala pravo d ž e t o p š tin e iz n osi 5 00.000 fun ti. P o ­ nas o n a im a 1000 k u ća sa v iše o d
n ir a ju je d a n d e o s ta n o v n iš tv a P a le ­ bez prethodne dozvole Društva naroda stvo­ čev ši o d 1921 g o d in e T el A v iv o m u- 8000 sta n ov n ik a . S ta n o v n ištv o se u-
s tin e riti ovo stanje. p r a v lja a u to n o m n a g ra d sk a up ra va . g la v n o m b avi g a je n je m p o m o r a n d ž i,
O n a im a čis t o je v r e js k u p o lic iju , v in o v e lo z e , b a d em a , žita i m asline.
p r a v o n a plate p o r e z a i p r a v o k a ž n ja ­ R e h o v o t se nalazi na ž e lje z n ič k o j
v a n ja istupa. G ra dsk a u p ra va se bira pru zi K antara— L udd . T a m o š n ja je -
Zamašni razvoj erec-jisraelske industrije sa p r o p o r c io n a ln im p r a v o m glasa. m en itsk a za n atska š k o la j e n a jb o lja
T el A v iv p o s e d u je v elik i b r o j d eči- u ze m lji, a z a v o d p o im enu Daniel
i trgovine jih o b d a n išta , o sn o v n ih i sredn jih S if f p o s e d u je n a jb o lje la b o r a t o r ije
šk o la , ra zv ijen u i ra zg ra n a tu in d u ­ na sv etu . O d v elik e j e v a žn o sti za
Poruđbine iz svih krajeva sveta str iju n a m eštaja , tekstiln ih p r o iz v o ­ ćelu z e m lju i za su sedn e d rža v e E k s­
Privredni ambasador jišuva za U. S. A. da, tr ik o ta ž e , k o ž e , č o k o la d e . P o z o - p erim en ta ln a p o ljo p r iv r e d n a stanica.
rišta T el A v iv a su p o z n a ta i u živa ju P o v o d o m 5 0 -g o d iš n jic e b ić e o s v e će n
U p o r e d o sa izva n red n im ra z v o je m ju ž n o -a fr t č k e d r ža v e p o d e lile su 900 d o b a r g la s i van g ra n ic a E r e c J isra ­ Institut za a g ra rn u e k o n o m iju . U
pa lestin sk e in d u str ije p ris tižu p o - n ov ih p o r u d ž b in a p r e k o e r e c -jis r a - ela, u p r v o m red u H a b im a . U ređ en je p r o je k t u j e i je d a n institut za b iljk e .
ru d žb in a iz svih k r a je v a sveta. e ls k o g e k s p o r t n o g društva. g ra d a j e sa v rše n o , u ć e lo m g ra d u Sve o v e u sta n ov e s t o je studentim a
E g ip a t j e p o d e lip v e lik e p o r u d ž - sp ro v e d e n a j e k a n a liza cija , im a m o ­ je r u s a lim s k o g u n iv erziteta na r a s p o ­
b in e svim a g ra n a m a e r e c -jis r a e l­ P robni izvoz d era n v o d o v o d , b e z b r o j k u p a tila i lo ž e n ju .
sk e p r o iz v o d n je , k a o na p r im e r za
m ed ik a m en te, žen sk u k o n fe k c iju , na- P o š iljk e o d o k o 20 ere c -jisr a e lsk ih
p r o iz v o d a p o s la te su k a o p r o b a u
liv -p era , d e č ija k o lic a itd . Iz S irije
p ris tižu stalne p o r u d ž b in e , k a k o za
U .S.A ., na p r . k era m ik a , trik o ta ža , Eri Žabotinski ponovno Gemilot Hesed — Blagajne Džojnta
zatvorene su u poljskim krajevima
civ iln e p o t r e b e , t a k o i za fra n c u sk e ra zn e drv en e p rera đ ev in e, filig ra m s k i
r a d o v i, ru k o m tk a n o p la tn o , p a n tlji-
uhapšen okupiranim od Sovjetske Rusije
tru p e k o j e se n a la ze u S ir iji. I T u r­
sk a se sv e v iše i više in te r e su je za
k e itd . O v e p o š iljk e idu na raču n Jerusalim, marta Kaunas, koncem februara
velik ih u v o z n ič k ih firm i u S je d in je ­ Sin V la d im ira Ž a b o t in s k o g , E ri Ž a ­
in d u strijsk u p r o iz v o d n ju E r e c Ji- Prema pouzdanim vestima sovjetske vla­
nim D rža v am a . b o tin sk i, o p e t j e u A k u ! K a k o su
sraela. sti zatvorile su sve blagajne Gemilot Hesed
I N o v i Z elan d p o k a z u je in te r e s o - K a k o danas u A m e r ici živ i s k o r o nam tele g r a fisa li iz J erusalim a e n ­
(štedionice koje su davale beskamatni za­
v a n je, p a je vla da N o v o g Z eland a 50*/» svih J e v r e ja p o d sn o š ljiv im d e ­ g le sk a p o lic ija u hapsila je Eri Ž a b o ­
jam sitnim trgovcima i zanatlijama). Isto
o d r e d ila istu ca rin sk u ta rifu za e r e c - m o k r a tsk im ž iv o tn im u slov im a k o ji tin s k o g u tren u tk u k a d a j e o v a j na­
tako zatvoren je u Lavovu Ured za iseljava,
jisr a e lsk e p r o iz v o d e , k a o i za p r e d ­ o m o g u ć a v a ju tesn u sa ra d n ju u iz­ p u stio b r o d , i od m a h g a u p utila u
nja, jer je iseljavanje iz krajeva, koje su u
m ete iz d r u g ih d o m in io n a B rita n sk e g r a d n ji E r e c Jisraela, p o s t o ji n a m e- A k o . P o lic ija o p t u ž u je E ria da je
Poljskoj okupirali Sovjeti, zabranjeno.
Im p e rije . Za In diju , S in g a p u r i H o n g ra da se im e n u je p r iv re d n i a m basa- p r a t io z a d n ji ileg a ln i tra n sp o rt. O va
o p tu ž b a o d g o v a r a p r a v o m sta n ju U tamošnjim krajevima vlada velika beda,
K o n g t a k o d e se iz v o z i. t o r jišu v a za S je d in je n e A m e r ičk e
D rža v e. stv a ri, je r je E ri Ž a b o tin sk i stv a rn o naročito su pogođeni stariji, koji nisu više
,,T n u v a “ -m e d se ša lje za K en iju , a
s p r o v o d io tra n sp o rt o d 2 .400 lju d i, sposobni za fizički rad, a kojima su sovjet­
k o j i j e n ed a v n o p o š a o iz ru m u n sk o g ske vlasti zabranile da se bave trgovinom.
pristan išta Suline i s r e ć n o s tig a o u Osobito je neopisiva beda onih koji dolaze
Paviljon Erec Jisraela na svetskoj Izvoz pomorandži iz Erec Jisraela E rec Jisrael. bez sredstava, ilegalno preko granice, iz
izložbi u New Yorku nastavlja se uprkos teškoj E ri Ž a b o tin sk i je e re c -jis r a e ls k i drugih okupiranih krajeva, jer sovjetske vla­
N a v r lo sv eča n n a čin p o tp is a n je međunarodnoj situaciji p o d a n ik i v e ć j e n e k o lik o p u ta b io sti ne dozvoljavaju da se ovi bednici poma­
d o k u m e n a t p rem a k o je m u e re c -jis r a - z a tv o r e n u A ku. žu iz inostranstva.
N e k o lik o e v ro p sk ih d rža va sm a-
elsk i p a v iljo n na s v e t s k o j iz lo ž b i u n jile su u ob ičajen e, k o n tin g e n te k u p o ­ P u k o v n ik J osia h W e d g w o o d , p o ­
N ew Y o r k u o s t a je i d a lje o t v o r e n d o vin e p o m o r a n d ž i u E r e c Jisraelu, s zn a ti p r v a k ra d n ičk e stran k e u en­
k o n c a 1940 g o d in e . B u d u ći da je o b z ir o m na d ev izn e p o t e š k o ć e . T o g le s k o m p a rla m en tu i od a n i p r ija ­ Prvi bataljon stigao u
sv etsk a iz lo ž b a sa m o d e lim ičn o p r o ­ su u p r v o m red u sk an d in a v sk e d r ž a ­ te lj v e lik o c io n is t ič k o g p o k r e t a u p u ­ Francusku •. •
d u žen a d o k o n c a 1940 g o d in e , o v o t io j e in te r p e la c iju m inistru k o lo n ija
ve, k o j e o v e g o d in e p rv i p u t nisu J a v lja ju iz P a riza da j e s t ig a o u
z n a č i je d a n v elik i uspeh. k u p ile e r e c -jisr a e lsk e p o m o r a n d ž e , a z b o g o v o g h a p šen ja , tra ž e ći iz ja š n je -
n je da li ć e e r e c -jis r a e ls k e vlasti b ez F ra n cu sk u p io n ir s k i b a ta ljo n , sasta­
i H o la n d ija je preu zela sa m o p o l o ­ v ljen o d J e v r e ja i A ra b lja n a . B ata­
vin u u o b ič a je n e k olič in e . s u d s k o g p o s tu p k a za d rža ti Eria Ža­
ljo n b r o j i 700 ljudi.
Vođa ,,Bunda“ Viktor D o sada je iz v e z e n o o k o če tiri i
b o t in s k o g u za tv o r u .
( O d g o v o r na Belu k n jig u ? P rim .
Alter streljan p o m ilion a sa nduk a p o m o r a n d ž i o d
V e lik o m n o š t v o sveta je p o s e t ilo
u red .).
Eria Ž a b o t in s k o g u z a tv o r u i p r ir e ­
P o tv r đ e n a je v est iz S o v je t s k e R u ­ k o jih j e n a jv e ći d e o u p u ćen u E n ­
d ilo m u srd a čn e o v a c ije .
s ije d a j e ta m o stre lja n b iv ši v o d a g lesk u .
ZA TOCERET HAJIŠUV
je v r e js k e s o c ia l-d e m o k r a t s k e stran k e
Jedna velika radnja kolonijalnom robom
u P o lj s k o j V ik t o r A lte r o d stran e Cordel Huli prima cionističku u Petah Tikvi bila je nekoliko puta upo­
b o ljš e v ik a . O n j e p o b e g a o iz k r a je ­ N O V I V R H O V N I Z A P O V E D N IK
E N GLESK IH T R U P A S T IG A O JE U
deputaciju zorena da prodaje samo onu zelen i po­
va ok u p ira n ih o d N em a čk e, te su g a
E R E C JISR A E L J edna c io n is tič k a d e p u ta c ija p r i­ vrće koje potiče od jevrejskog proizvo­
s o v je t s k e vlasti z a je d n o sa d ru g im
m lje n a j e o d g . C o r d e la H ulla. O va đača. Pošto je opomena ostala bezuspešna
v o đ a m a ,,B u n d a “ uhapsili. Jerusalim, marta
d e p u ta c ija j e p red a la g . C o r đ e k i Hul- izvršen je atentat lizolom na dotičnog
P o z n a t o m je v r e js k o m pu blicisti J o-
B rig a d n i g e n e ra l G . J. G iffa r d , b iv ­ trgovca, koji je teško ranjen.
lu je d a n m em ora n d u m u v ezi sa n o ­
z e fu Č ern ih ov u i n je g o v o m sinu, k o ­
ši s e k re ta r M in istarstv a v o js k e u
v im o d r e d b a m a en g le s k e vlade.
j i su litvan ski p o d a n ici, d o z v o lile su
L o n d o n u , im e n o v a n je za šefa b ri­
s o v je t s k e vlasti da se v ra te u V ilnu.
t a n s k o g e k s p e d ic io n o g k o r p u s a u PRONAĐEN GROB TASTA KRALJA
E r e c Jisraelu. N je m u j e 53 g o d in a , UMRO JE PROF. OTO TOEPL1TZ. SOLOMONA
a b i o j e 1938 i 1939 g o d . g en era ln i Jerusalim, marta Pariz, marta
Umro je profesor in s p e k to r k o lo n ija ln ih trup a u A f r i­ Ovde ju umro u 59 godini života profesor Francuski naučnik, profesor štrazburskog
Aleksandar Besretka ci. N o v i v rh o v n i z a p o v e d n ik v e ć je matematike na hebrejskom univerzitetu Oto univeziteta Monte, pronašao je ispod ruševL
Toeplitz. Rođen u Breslavi, bio je profesor
Javljaju iz Pariza đa je tamo umro u s t ig a o u Jerusalim . ne staroegipatskog grada Tanis grob i sar-
matematike prvo na univerzitetu u Kielu, pa kograf Faraona Peunenes iz 12 dinastije.
66 godini života znameniti bakteriolog pro­
posle u Bonnu. Njegova su dela poznata u Faraon Psunenes bio je tast Kralja Solo-
fesor Aleksandar Besretka, naučnik, koji
je radio u Pasterovom zavodu. ZNAČAJ PADA VLADE NURI PAŠE matematičkoj stručnoj literaturi. mona.
Profesor Besretka je rodom iz Odese, N u ri paša, p retsed n ik v la de Iraka
ali je pola svoga života preživeo u Parizu, u o s ta v ci, b io j e je d a n o d o n ih a- UREDBA BUGARSKE VLADE
Sofija, marta DR. SIMON BERNFELD UMRO
gde je otpočeo karijeru kao asistent pro­ rapskih p o litiča ra k o j i su b ili u te-
fesora Mečnikova. On je saradivao u or­ s n o j v ezi sa e n g le s k o m v la d o m za Bugarska vlada izdala je uredbu prema U Berlinu je umro u osamdesetoj godini
ganizaciji za zdravstvenu zaštitu Jevreja v rem e p r e g o v o r a o B e lo j k n jiz i. kojoj odsada strani državljani ne mogu biti života Dr. Simon Bemfeld, hebrejista i po­
,,Ose“ . Zadnjih sedam godina profesor Be­ N je g o v o d la z a k m o ž e da im a p o ere c - rabini u Bugarskoj. Onima koji sada vrše znati publicista, koji je 1886 godine bio u
sretka bio je pretsednik svetske organiza­ jisr a e lsk u p o lit ik u p o s le d ic e , k o j e se funkcije rabina, a nisu bugarski državljani, Beogradu grandrabin sefardskih Jevreja Kra­
j o š ne m o g u p re d v id e ti. neće više biti produžena dozvola boravka. ljevine Srbije.
cije „Ose“ .
 B roj 4
.JEVREJSKA TRIBUNA' Strana 3

J. MOSKOVSKI:

P IS M A IZ L O N D O N A Od našeg londonskog dopisnika

Najnovija Makdonal- J e v r e js k e a g e n c ije , i u t o j veri is p r e ­ nim a t a k v o g a neuspeha i pada — b i­ g a z b o g t o g a š t o je sve o v o u čin io
dova Bela knjiga dali su o r e o l o k o g la v e p r o f. V a jc ­ će m u n e p rija tn o . B a rem o n o l ik o b ez p ristan k a Saveta društva n a rod a
m ana, z b o g n je g o v ih uspeha p o s t i­ n e p r ija tn o k o l ik o m u je b ilo p r ija tn o i p o s le t o g a š t o je m andatska k o m i­
M a k a k o v eliki atentat p retsta vlja
g n u tim za kulisam a V a jth o la . da p u tu je za A m erik u p ra će n m n o ­ sija iz ja v ila da je Bela k n jig a p r o ­
Bela k n jig a na E rec Jisrael, j o š je Jedna stvar je n era zu m ljiv a : K ak o g o b r o jn i m g la so v im a o s v o jim t o ­ tivna du hu m andata. O n će v e ć naći
v e ći o n a a tentat na g o s p o d u iz J e ­
t o da o n i baš ni n a jm a n je ne budu b o ž n jim uspesim a. p o t r e b n e reći i vlada će o v o g a puta
v r e js k e a g e n c ije . Istina, t o za nas o b a v e šte n i o t o m e što se s p re m a ? Ne D r u g o j e p ita n je , m eđutim , k a k o dobit'i ja č u v ećin u n e g o p o s le d n ji
n ije uteh a , ali se m ora k o n s ta to v a ti, bi nas ču d ilo da su znali o to m e , a ć e se o d r e d b e o zem ljištu s p r o v o d it i pu t (8 9 g la s o v a ).
i t o o b je k t iv n o , b ez i n a jm a n je g tr a ­ da su u is to v rem e širili p r o tiv n e i k a k o će se p o k a z a ti u pra k si. Ali I ništa n e će p o m o ć i. Ni p o v o l jn o
g a z lu ra d o sti. Na ža lost svi mi sedi- g la so v e . Na t a k o š t o mi s m o v eć, b o ­ je d n o je ja s n o v e ć sada. O v e sram ne pisa n je šta m pe, ni g la s o v i en g lesk e
m o z a je d n o na is t o j g ra n i i če s to g u hvala, navikli. A li o n i stv a rn o ni­ o d r e d b e , p o k o jim a se E r e c Jisrael savesti. N eće p o m o ć i je r su u s v o je
m o r a m o da p a tim o z b o g naših su- su ništa znali, ia k o s t o je m a n je više im a p o d e liti u re o n e s lo b o d n e , deli- v rem e „ z v a n ičn i p retsta v n ici je v r e j­
seda.
u k o n ta k tu sa v la dom . m ič n o s lo b o d n e (n a ra v n o s d o z v o lo m
K o b n e o d r e d b e o k u p o v a n ju z e m ­ s k o g n a r o d a " dali s v o j pristan a k na
I baš o v o u k a z u je na to , k o lik o v la d e) i p o t p u n o n e s lo b o d n e š t o se
lje , izd a te u v id u Bele k n jig e d oš le p o d e lu i je r su se o d r e k li o n o g v e­
m n o g o v o d i en g lesk a vlada račun a o tič e k u p o v a n ja z e m lje o d stran e J e­
su za tu g o s p o d u izn e n a d n o . 1 ne lik o g dela E rec Jisraela, g d e ć e sada,
J e v r e js k o j a g e n c iji. O na ča k ne sm a­ v re ja , direk ta n su rezu ltat pristanka
sa m o iz n e n a d n o , v e ć u tren u tk u v e ­ p o ž e lji g . M a k d on a ld a , b iti k u p o ­
tra p o tr e b n im da A g e n c iji b arem d§ J e v r e js k e a g e n c ije na P ilo v p r o je k a t
lik o g n a d a n ja , da je re g u lisa n je z e ­ va n je z e m lje J e v re jim a z a b r a n je n o .
naslutiti da se za E rec Jisrael sp re ­ 0 p o d e li E r e c Jisraela. — K a k o t o ?
m ljiš n o g p r e n o sa o d l o ž e n o na n e o d ­ m a ju o v a k v e ili o n a k v e o d r e d b e . Sasvim p r o s t o i lo g ič n o . Baš ti r e j o -
re đ e n o v rem e, da je u b r it a n s k o j c i ­ A p retsta vn ici J e v r e js k e a g e n c ije ni u k o jim a ć e k u p o v a n je z e m lje biti
„Via dolorosa« oca I
o n is t ič k o j p o lit ic i n a stu p ilo n e k o z a ­ ča k nisu za o v a p o s le d n ja dva m ese- J ev rejim a z a b r a n je n o — isk lju čen i sina
tiš je i d a se cio n is tič k a p o litik a m ora ca d ošli u o p šte ni u k a k a v k o n ta k t su iz P ilo v e „ J e v r e js k e države**. — Sin Ž a b o tin s k o g a is to g a j e k o v a
v o d it i u p r a v c u p o š t o v a n ja o v o g sa v la dom . T o zn a či — da je Pil p r o d r o sa s v o ­ k a o i n je g o v o ta c. N ije veliki b r o j
za tišja — k o j e u stva ri n ije ni p o ­ K ad u L o n d o n u g o v o r it e sa n jih o ­ jim p r o je k t o m . J ev reji is to ta k o ne cio n is tič k ih v o đ a za k o j e se t o m o že
s t o ja lo . M o ž e se zam isliti k a k v a su vim v o d e ć im ličn ostim a , o b ič n o vam bi m o g li ta m o p rib a v lja ti zem lju . A reći.
bila lica g o s p o d e sa g ra jt-d a m a l o n e k a ž u : „S a m i čla n ov i b r ita n s k o g štp se rela tiv n o s lo b o d n ih r e jo n a ti­
strita , 'kada su dan p r e o b ja v ljiv a n ja Da se se tim o sa m o n ekih prim era.
ka b in eta nisu ništa znali o to m e . če, t o se d e lo v i istih ta k o d e nalaze u
B ele k n jig e d o b ili o d M a k d on a ld a O ta c j e s e d e o u s t a r o j p o z n a t o j tv r­
Znala su sa m o d v o jic a : Č em b erlen i g ra n ic a m a p r o je k t o v a n e „ P ilo v e d r ­
tekst n jezin ih o d r e d a b a . đavi, A k u , je r j e h t e o da k r v lju sp a ­
— ra zu m e se — M a k d on a ld . ž a v e " , ali k u p o v in a z e m lje zavisi o d
se čast j e v r e js k o g n a ro d a , i da štiti
I sve o v o u v rem e k a da je p r o f. N ije is k lju č e n o , n a ra vn o, da v e ć i­ d o z v o le v is o k o g k o m e sa ra , k o j i će
je v r e js k e ž iv o t e i im eta k. Sada sm o
V a jc m a n o t p u t o v a o u A m erik u o k r u ­ na čla n o v a ka b in eta n ije stv a rn o z n a ­ sig u r n o u v ećin i slu ča jev a z a b r a n ji­
prim ili vest da j e n je g o v sin z a t v o ­
žen g la so v im a da m u j e p re od la sk a la ništa o p r e t s t o je ć o j u red b i. N ije vati o v u k u p o v in u .
ren u is to j tv rđa v i.
u sp e lo da u b ed i e n g les k u vladu da is k lju č e n o da je M a k d o n a ld b io d o ­ D ru g im rečim a n o v e o d r e d b e o
ne o b ja v i u red b u o ze m ljiš n o m p r e - v o ljn o o p r e z a n , te se s a v e to v a o sa ­ p r e n o su zem ljišta , k o j e ne pretsta v- M lad i Ž a b o tin sk i j e n ed a v n o s ti­
n o su , itd . itd., sve u v e ć p o z n a to m m o sa m in istrom p r e ts e d n ik o m , pre- Ija ju ništa d r u g o d o „lin iju n a selja ­ g a o u E rec z a je d n o sa p r e k o d v e h i­
stilu. V e ć .sm o v iše p u ta slušali o d du zevši sve m ere da on i čla n o v i k a ­ v a n ja " u E rec Jisraelu, lo g ič n a su lja d e je v r e js k ih b esk u ćn ik a , k o j i su
p o z n a tih c io n is tič k ih fu n k c io n e r a , da bin eta k o j i su p o z n a ti sa s v o jih sim ­ p o s le d ic a s v o je v r e m e n o d a t o g p r i­ se zlo p a tili m esecim a na o b a li D u ­
je p r o f. V a jc m a n o d l o ž i o s v o j put p a tija za cio n iz a m , ne sa zn a ju o sv e ­ stanka J e v r e js k e a g e n c ije na p o d e lu nava. O n je p r o p a t io n jih o v e p a tn je,
u A m e r ik u , je r j e m o r a o da osta n e mu t o m e ništa da ne b i, m o žd a , u E rec Jisraela. u p ija o u seb e n jih o v e ja d e , z a je d n o
u L o n d o n u z b o g ž iv o tn ih p o lit ič k o - p o s le d n je m tren u tk u stvar p ok v a rili. Istina, t o n ije za nas uteha. N o t o s n jim a s a n ja o o „I s t o č n o m b r e g u " .
c io n is tič k ih in teresa , i da je u s p e o — Ta m o g u ć n o s t n ije , da kle, is k lju č e ­ se m o ra k o n s ta to v a ti is to ta k o , k a ­ Z a je d n o s n jim a stra d a v a o je o d z i ­
g o v o r il i su — da o r g a n iz u je p ritisa k na. A k a o d o k a z m o ž e da p o s lu ži iz ­ m e, z a je d n o s n jim a g le d a o j e z a č u ­
k o se m o ra k o n s ta to v a ti da je — za
na vla du, o d n o s n o na č e m b e r le n a , ja v a M a k d o n a ld o v a da je vlada imala đenih o č iju n em ilosrd n i svet k o ji ih
sada — p o b e d i o M a k d o n a ld , da su
da o v a j za k oči m inistra k o lo n ija m o g u ć n o s t i da izda priv rem en u r e ­ o k ru ža v a , z a je d n o s n jim a p e v a o je
svi o v i p r e g o v o r i v o đ e n i sa arapsk im
M a k d o n a ld a u n j e g o v o j t v r d o g la v o j d a k c iju z a k o n a , k o ja ne bi stupila nem u pesm u nade, z a je d n o s n jim a
drža va m a (n a r o č it o u B a g d a d u i E-
ž e lji da j o š tada p red u zm e b e z o b z ir ­ na sn a g u d o k ne d o đ e p r e d savet g ip t u ), bili u sp ešni da se p ritisa k d o ž iv e o je ra d o s t kada su stig li d o
ne m ere u vezi sa B e lo m k n jig o m , D ruštva n a ro d a . A li n ije t o uradila. o b a le E rec Jisraela. O n je p r o š a o
A ra b lja n a p o k a z a o ja č im n e g o za-
p o zlu Č u venoj, c r n o m B e lo m k n ji­ O n a se p o ž u rila da o b ja v i d e fin itiv n o d o c n e li je v r e js k i p ritisa k , i da im a ­ ćeli put p a tn je k o j e je puna „ ile g a l­
g o m , č ije je r o đ e n o d ete o v a sa d a ­ o v e z a k o n e i sa p o v r a t n o m sn a g o m m o o če k iv a ti j o š i d r u g e te g o b e . n a " a lija u Z em lju . U o n u Z em lju , u
šnja Bela k n jig a . M o g li sm o tada da o d 15 m aja p r o š le g o d in e . k o ju ka d d o la z i, srce u g ru d im a p o ­
M o r a m o sve o v o k o n s ta to v a ti.
č u je m o k a k o j e „ s v e u s p e lo " k a k o čin je ja č e da k u ca , š t o d o k a z u je da
N o sv e o v o ne m o ž e da op ra v d a K ao u v ek , p o s le ud arca , p o s t a je
je „v la d a p r is ta la ", da je ča k „ č it a v o n e a k tiv n o st J e v r e js k e a g e n c ije i n je ­ sa o v o m Z e m ljo m p o s t o je j o š i n eke
cio n is tič k a p o litik a u L o n d o n u a k ­
t o p ita n je u z e t o iz ruku M a k d o n a l- n o g p retsed n ik a . U p o č e t k u n jih ov a „ le g a ln e " v eze. O n j e p r e š a o o v a j
tivna. Z a to treb a o č e k iv a ti niz lo n ­
d o v ih " itd., itd. put i p o r e d t o g a š t o je m o g a o p u t o ­
j e p o litik a bila — p a siv n ost. U op šte d on sk ih in te r v e n cija : V elik u i b u r­
vati u d o b n o „ le g a ln o " . O n je d e m o n ­
Ali sve je o v o b ilo n e o s n o v a n o . T o n ik a k v e p o lit ik e ! P o sle o d je d n o m č i­ nu sk u pštin sku d eb a tu ( k o ja je v eć
je bila s a m o o n a tiha p r o p a g a n d a , tava b u jica g o v o r a i apela na vladu str a tiv n o h t e o u če s tv o v a ti u jad im a
1 od r ža n a , prim . u red n ištva ) i j o š
i ra d ostim a na pu tu k o jim su v eć
k o j o j j e b io cilj da se isprede o r e o l da ču v a „ z a t iš je " , k o j e je , t o b o ž e , d r u g i razni k o r a c i. Ali sve o v o neće
h ilja d e p r o š le i k o jim a će p r o ć i j o š
o k o ličn o s ti p r o f. V a jc m a n a : „ o p e t rat p r o u z r o k o v a o . J o š d o c n ije : neka izm eniti sta n je stvari. N a ža lost ništa
j e sp a s io je v r e js k i n a r o d " . — N o to vrsta v a p a ja , neka vrsta p ritisk a — d esetin e hiljad a.
se n e će izm en iti. O v o sta n je će m o ž ­
ne zn a či da su g o s p o d a iz J ev rejs k e k o j i j e u sle d io sa fa talnim z a d o c n je - da izm en iti d r u g i d o g a đ a ji. D o g a ­ O n sed i u A ku z a je d n o s o s ta li­
a g e n c ije znala šta se sp rem a . N e — n je m — k a da su se p r o n o s ili g la sov i đa ji za k o j e je M a k d o n a ld n a jm a n je m a. N o o n v e ć p o d r u g i put. T a k o se
o n i nisu zna li! O n i su z b ilja v e r o - 0 p r e t s t o je ć im a n ticio n istič k im o d ­ o d g o v o r a n i na k o j e o n ne m o ž e da n astavlja na čud esa n način p u t k o jim
vali da je o p a s n o s t p r o šla i da je red ba m a . A na k r a ju : n ek a vrsta sa ­ utiče. je iš a o i k o jim i sada ide n je g o v o -
vla da sp rem n a da p o š t u je „z a tiš ­ m o z a d o v o ljs t v a z b o g „ p o s t ig n u t o g u- Š to se sam ih u red a ba tič e , t o će tac. P ut pu n p o ž r t v o v a n ja za n a ro d ,
j e " . . . „ z a t iš je " n jih o v ih pu stih s n o ­ sp e h a " š t o se tič e p o n ište n ja k o b n ih M in is ta r stv o k o lo n ija osta ti p o b e d - pun ja d a , rada i b o r b e za s lo b o d u i
va, i d o k tra je rat vlada ne ć e s p r o - o d r e d a b a . n ik o m (ja d n a m u p o b e d a !). M a k d o ­ o s l o b o đ e n je i b o lje dane.
v o d it i o d r e d b e B ele k n jig e , ia k o on a 1 | S ig u r n o će se D r. V a jc m a n vratiti nald će v eć naći p o t r e b n e a rg u m en te „ V ia d o l o r o s a ! " . . . Izgleda , za b o ­
p o s t o ji . T a k o su v e ro v a la g o s p o d a iz u L o n d o n . Da osta n e u A m e r ici u da- za panira n je up u ćen ih napada na n je- lje da n e i nem a d r u g o g a p u ta . . .

T e o d o r B iic h le r: ja v a b iv a p o te n c ira n p re d ra s u d a m a i Š a /o m A š r o đ e n je g o d in e 1881 u je z ik („IZ le rT ', „ B o g o s v e te “ , „Č a ro b ­

Š a lo m A š
U povodu 60-godišnjice
života
P o p u la r n i je v r e js k i k n již e v n ik Ša-
lo m A š s la v io je o v ih d ana 60 g o d iš ­
n jic u s v o g ž iv o ta .
J u b ile j to g a p isca u to lik o je o -
p ra v d a n iji, š to se m o že o 60 g o d iš n ji­
c i n je g o v a ž iv o ta n a p is a ti u istin u -
o m ašan o s v r t na n je g o v k n již e v n i ra d
i d je lo v a n je . A š spada m e d u n a jp lo d ­
n ije sav re m e n e je v r e js k e k n již e v n ik e .
S v o jim je k n již e v n im ra d o v im a u p o ­
zn a o ne sam o je v r e js k u već i s v je t­
s k u ja v n o s t sa ž iv o to m , ra d o s tim a ,
č e ž n ja m a , b o lim a , p a tn ja m a , b rig a m a
i te g o b a m a m a lo g je v r e js k o g č o v je ­
ka iz Is to č n e E v ro p e , o n je iz ­
v rs ta n p o z n a v a la c g e ta i n je g o v ih
k a fta n s k ih i z u lu fa s tih s ta n o v n ik a ,
k o j i se ta k o n e p r ija tn o d o jim lju ta ­
k o z v a n ih e v ro p s k ih J e v re ja p o ts je -
ć a ju ih na p o r ije k lo i k a s n iju p ra d o ­
m o v in u o d a k le su v e ć in o m p o te k li, a
jo š n e p r ija t n ije i s tra n ije d o jim a se
t a j p r o t o t ip je v r e js k ih k o n z e rv a tiv ­
n ih m asa — N e je v re jin a č i j i z a z o r
p re d n e o b ič n o m s p o lja š n o š ć u tih p o ­
o d g o je m . A š je u p o z n a o je v r e js k i i
ne je v r e js k i s v ije t sa n e v id ljiv o m d u ­
šo m is to č n o e v ro p s k o g J e v re jin a , k o ­
j i je p o g o to v o za N e je v re jin a p re d ­
s ta v lja o n e k o n e o b ja š n jiv o u tje lo v ­
lje n je n e m o ra ln o g , š a jlo k s k o g i ta ­
ja n s tv e n o g , n e k e v r s ti A n tik r is ta » a
sv e to z a je d n o b ija š e s a k r ito i o b a v l­
je n o p r lja v im k a fta n o m m rž n je i o d ­
v r a tn o s ti, k o ju su t i k a fta n i n e m in o v ­
n o n a v la č ili na sebe.
A š j e o tk r io s itn o -v e lik e ta jn e je ­
v re js k e duše, k o je j e is to č n o e v ro p s k i
J e v r e jin lju b o m o rn o ču va o u s v o jim
n je d rim a p o p u t n e k o g b la g a z n a ju ć i,
d a je to je d in o , š to m u n e m ilo s rd n i
g o n ič i ne m o g u o te ti. O n je o tk r io
je d in i z a to n u k o j i se s k la n ja h u Je -
v r e ji p re d v ih o ro m m rž n je , p ro g o n a
i k r v o p ro lić a , je d in i z a to n g d je n a ­
đo še o v i, p o p u t d iv lja č i u s p la h ire n i
l ju d i s m ire n je , u tje h u i, š to je n a jv a ž ­
n ije — lju b a v ! A š je o tk r io o b ite ljs k i
ž iv o t, r o d ite ljs k u i b ra č n u lju b a v J e ­
v re ja u p u n o m n je n o m s ja ju i v e li-
č a jn o s ti .
U m je tn ič k i, a ip a k v e r is tič k i p r i ­
k a z b e z g ra n ič n e i b ezdane lju b a v i j e ­
v re js k e m a jk e o ro s io je m n o g o o k o
i o k o p n io m n o g o za le đ e n o srce.
K u tn u (P o ljs k a ) . O d n je g o v o g d ra m ­
s k o g s tv a ra n ja n a jp o z n a tija su d je la
,,D e r G o tt d e r R ache’’ i „S a b e ta j
C v i” , d o k su m u n je g o v i ro m a n i „ D ie
M u tte r ” i t r ilo g ija ,,P e te rs b u rg -W a r-
sc h a u -M o s k a u “ u t r t i p u t k s v je ts k o j
sla vi.
A š je p o n e k im s v o jim d je lim a p re ­
šao o k v ir je v r e js k o g p rip o v je d a č a
k a o n a p r im je r sa s v o jim d je lo m
„ E le k tr ič n a s to lic a ’ ’ a li je v r e js k i si­
že o s ta je ip a k n je g o v p r a v i e le m e n a t,
a z a v id n o m je s to , k o je je za uzeo u
s v je ts k o j k n již e v n o s ti, z a h v a lju je je ­
d in o s v o je m k n již e v n o m s tv a ra n ju iz
p o d ru č ja je v r e js k o g ž iv o ta .
Š a lo m Aš p o s ta o j e p o z n a t p o s v o ­
j o ; n o v e li ,,A S ta d te T ’, u k o j o j je
m a js to r s k i o c rta o ž iv o t u p o ljs k o - je -
v r e js k o m g ra d ić u . G o d in e 1903 iz d a je
k n jig u ,,In a sc h le c h te Z a iV ’. P o z n a ti
su n je g o v i ra d o v i k a o n a p r. ..R ab i
S a m u e l H a n a g id ’\ k o m e d ija „ F a m ilie
G ro s s g liic k " , „ M o t tk e d e r D ie b “ , r o ­
m a n ,,M e ri“ ( k o je g je iz d a la u h rv a t­
s k o m p rije v o d u „Z a b a v n a b ib lio te ­
k a “ ). A šo va su d je la p re ve d e n a sa j i -
diša na sve s v je ts k e je z ik e , a n e k a su
d je la p re v e d e n a i n a s rp s k o -h rv a ts k i
na K a s tilija n k a " ).
S a lo m A š k a o je v r e js k i p isa c, k o ­
m e je u s p je lo z a u z e ti ta k o v id n o m je ­
s to u s v je ts k o j lite r a t u r i, to lik o je
z a d u ž io je v r e js k i n a ro d i o b o g a tio
s v je ts k u k n již e v n o s t, da se je m o g a o
m irn e duše z a d o v o ljiti p o s tig n u to m
s la v o m i n e p o m u ć e n im s ja je m s vo g
k n již e v n o g im e n a . M e đ u tim , A š je
p ro p u s tio da to u č in i p o p u t je d n o g
jo š s la v n ije g J e v r e jin a sa p o d ru č ja
n a u ke — E in s te in a .
U v rije m e , ka d a je V la d im ir Ž a ­
b o tin s k i p re d o b io v la d u i ja v n o s t
P o ljs k e za s v o j e v a k u a c io n i p la n , p re ­
m a k o je m b i se u r o k u o d deset g o ­
d in a p re s e lile p a u p e riz ira n e je v re js k e
m ase iz P o ljs k e u P a le s tin u , A š se je
ta d a p o is to v je tio sa a s im ila rtts k im
s ta v o m S ta re c io n is tič k e o rg a n iz a c i­
je , p o z a jm iv š i a u to r ite t svo g a im e na
k a m p a n ji p r o t iv o s lo b o d ila č k o g p la ­
na V la d im ira Ž a b o tin s k o g a . Jo š su
n am u ž iv o m s je ć a n ju n e k n již e v n i
is p a d i k n již e v n ik a A ša p r o t iv p o lit i­
k e i o sn ova V la d im ira Ž a b o tin s k o g .
H e k a to m b e n a jn o v ijih je v r e js k ih
ž rta v a u P o ljs k o j z a m ra č u ju s ja j im e ­
na Š a lo m a Aša.
 .JEVREJSKA TRIBUNA' B roj 4
Strana 4

Jevrejski narod i u slučaju pobede demo-

Stav NCO prema zahtevu Lice I naličje kratije ipak će ostati jedini narod na svetu
koji nema svojega doma. Ova anomalija
rumunske vlade Iz jednog govora profesora VVeizmanna, o- SL U ŽB E N O JA V L JA JU IZ JERU - mora da bude uklonjena baš sada.
K a k o sm o v eć ja v ili, rum un ska držanog u Bostonu: S A L IM A : Rešiti problem jevrejskog rezervata u Lu-
vlada j e p o n o v n o d o z v o lila d ela tn ost . . . Privrženost i lojalnost cionista za Izak Š p ig elm a n , p oz n a ti pu blicista blinu i jevrejski problem uopšte — može
u k o r is t ciODffetičktti fo n d o v a p o d stvar saveznika ne može b iti NIČIM pokole­ i izd a va č h e b r e js k o g lista ,,O m e r“ jedino Palestina. Jevreji moraju jednom za
u s lo v o m da c io n is tič k e o r g a n iz a c ije bana. Ova lojalnost nije umanjena time ako osu đ en j e o d strane v o jn o g suda uvek da shvate ovu istinu, dok nije dockan.
ne p o d u p iru tzv. „ ile g a ln u " e m ig r a ­ m i protestujemo p ro tiv nepravednih od­ z b o g o r g a n iz o v a n ja u ličn ih d e m o n ­ Čak i sada, kada rat traje, mi moramo —
c iju . P rem a p o s le d n jim in fo r m a c ija ­ redaba. .. stra cija na šest m eseci r o b ije . vršeći svoju dužnost prema državama čiji
m a, Stara cio n is tič k a o r g a n iz a c ija * * smo građani — da radimo u ovom pravcu.
prihvatila j e o v a j u slov rum un ske Jedan poslanik iz krugova bliskih vladi SL U ŽB E N O J A V L JA JU IZ JERU - Rat će se završiti konferencijom za mir, ko­
vlade, d o k j e N ov a c io n is tič k a o r g a ­ izjavio je da su ratne potrebe zahtevale ove S A L IM A : ja će rešiti sudbinu celoga sveta i budućih
n iza cija sa s v o je strane o d b ila da g a odredbe o kontroli prepisa zemljišnog pose- V lad a se našla p o b u đ e n o m da s o b ­ generacija. Na ovu konferenciju poslaće
p rim i k zn a n ju . P retsta v n ici N C O su da, TE NI U KOM SLUČAJU NE MOŽE z ir o m na u sp osta v ljen i m ir u P alesti­ svoje delegate i najmanje državice, sa raz­
izja v ili, da ni na k o j i način n eće BITI GOVORA O KAKVOM OTSTUPA- ni pu sti na s lo b o d u 450 a ra psk ih u- nim zahtevima. I Jevreji moraju uputiti svo­
ž rtv o v a ti ž iv o t e h ilja d e i h ilja d e bed- NJU. . . stanik a. je unapred pripremljene zahteve.
nika i da ih n e će p rep u stiti sud Još i danas — šest meseci posle početka
bini za lju b a v m a k o j e g fo n d a . Ž i­ rata — veruju neki Jevreji u to da će ishod
ovoga rata „nekako” izmeniti položaj Je-
v o ti naših lju d i ne m o g u biti p r e d ­
m et n ov ča n ih p r o p is a i ni jed n a je
v re jsk a o r g a n iz a c ija ne bi im ala p r a ­
VESTI IZ GALUTA vreja u galutu. Veruju u nestanak raznih
zaraznih ideologija, veruju u nagoveštenu i
v o da iz k o r is t o lju b lja p rem a f o n ­ za tv o r a i 5 00 P e n g o n o v ča n e ka zn e. slikovito prikazani poredak buduće Evrope.
POMOĆ ZA OKUPIRANE KRAJEVE U ovom uverenju leži i najveća opasnost za
d o v im a ž rtv u je ž iv o t e naših n a m u ­ P rem a o p tu ž b i on i nisu p rija vili s v o ­
čen ih su n a rod n ik a . K om itet C r v e n o g krsta sa op štav a je je v r e js k e n a m ešten ik e i nisu ozn a našu nacionalnu budućnost.
D a je ru m u n ska vlada p ostu p ila d a su o k u p a c io n e vlasti d o z v o lile sla­ čili n jih o v e plate. Upravo danas, kada ovi stari poretci sa­
p o su g estija m a en g le s k e v la de vi­ n je pa k eta sa od elim a , živ o tn im n a ­ dašnjega sveta dospevaju u topionicu doga­
di se i p o t o m e š t o je d o z v o la m irn icam a i le k a rija m a k a o p o m o ć O S A M H IL JA D A JEVREJSK IH EM I­ đaja, morali bi Jevreji hteti da izvojuju takvo
v ezan a baš za ta j u slov . E n glezi, o k u p ira n im k r a je v im a , ali is k lju č iv o G R A N A T A U B R A T ISL A V I jedno rešenje, kojim će biti odlučeno i pita­
naim e, p o z n a ju o d n o s S tare c io n is ti­ p o s r e d s tv o m C r v e n o g k rsta. P ak eti U B ratislavi, na b r o d o v im a nasu­ nje njihove sudbine. Umesto takvog jednog
č k e o r g a n iz a c ije p rem a n jih o v im ne sm e ju b iti a d res ov a n i na p o je d in ­ kanim na D unavu nalaze se 8 .000 e- zahteva oni ostaju pasivni i čekaju sa fata-
fo n d o v im a i zn a ju da za uslu gu u či­ ce , v e ć is k lju č iv o na je v r e js k e v e r o - m ig ra n a ta iz bivše A u s trije i P r o t e k ­ lizmom da ovo pitanje bude pokrenuto od
n jen u o v im fo n d o v im a m o g u d o b iti is p o v e d n e opštin e. to ra ta . Čine se v elik i n a p o r i da se za strane Nejevreja.
svaku p r o tu u slu g u . M eđ u tim p r o ­ D r. D A V ID P R A T O n jih na ba ve v ize za p r e k o m o r s k e z e ­
PREGOVARA Ako se ovaj rat vodi sa ciljem da bi se
blem je v e o m a teža k s o b z ir o m na m lje. P retsta v n ik is e lje n ič k o g ureda
SA T A L IJ A N S K O M V L A D O M uspostavila sloboda i pravedna Ijutska sa-
sve v eći p riliv e m ig ra n a ta iz o k u p i­ Tel Aviv, marta iz B eča p r e g o v a r a sa ru m u n sk om
vest, da se povrati sloboda ugnjetavanim na
ranih p o ljs k ih k r a je v a . U m esecu ja v la d o m da d o b i je za njih rum unsku
D r. D avid P ra to , p r ija š n ji v eliki rodima, onda i Jevreji imaju prava — valj­
nuaru i fe b ru a ru u k r ca lo se u ru- rabin u Italiji, k o j i sada sta ln o živi tra n zitn u vizu.
da najviše prava — da traže za sebe pravdu
m u n sk im p ristan ištim a o k o 3.000 e- u Tel A v iv u , v r a t io se j e u Italiju sa
USTOLIČENJE NOVOG GRANDRABINA i slobodu. Nema nikakve garancije da bi Je
m ig ra n a ta za E r e c Jisrael i, su d eći n a m erom da p r e g o v a r a sa italijan-
U RUMUNI1I deset ili dvadeset godina posle ovoga rata
p o sv im a zn a cim a , o v a j ć e t e m p o o sk o m v la d o m o su d bin i 5.000 em i­
U okviru svečane službe božje u velikoj ponovno ne bi pojavio talas antisemitizma
stati i n a d a lje. P ita n je je , m eđutim , g ra n a ta k o j i se nalaze u Italiji.
sinagozi u Bukureštu, ustoličen je novi granđ u Evropi. Jedino državno-pravno rešenje je.
k a k o ć e se m o ć i d o v e s ti u sa g la sn ost G . D r. P ra to je iz ja v io da^ jed in a
rabin Rumunije, g. Dr. Aleksandar Šafran. vrejskoga pitanja može da znači za nas pre.
in teres fo n d o v a sa Izb a v ljen jem nada o v ih em ig ra n a ta je ste E rec J i­
Novom grandrabinu je sada 30 godina. okret u našoj sudbini. Pojava nasilničkog
vih n a jb e d n ijih . srael, i da ć e o n uz sa ra d n ju sa g r a ­ antisemitizma jeste jedna pojava koja izne.
fo m B a rtolin iem , ta lija n sk im g e n e ­ nađuje samo zbog svojeg intenziteta, dok je
SVEČANO OTKRIVANJE SLIKE JOSIPA
ralnim 'k o n z u lo m u T el A v iv u , učiniti
Briscoe u .Južnoj sve, da o v i em ig r a n ti d o b iju red ov n e
VESIA inače redovna pojava u nizu sličnih pojava
druge jačine intenziteta i samo to da taj ta­
Budimpešta, marta
Africi ce r t ifik a t e za u laza k u E r e c Jisrael.
U okviru svečane glavne skupštine bu­ las intisemitizma prolazi, još ne znači da su
Za vreme svoje velike turneje po Južnoj Inače ita lijan sk a v lada je sk lon a iskorenjene — i njegove klice. Zato je jedi­
dimpeštanske veroispovedne opštine otkri­
Africi, održao je na jednome mitingu u Jo- na su s p en d u je o d r e d b e s v o je g je - vena je slika preminulog glavnog urednika no rešenje, rešenje koje zauvek odstranjuje
hanesburgu g. Briscoe veliki govor, u ko­ v r e js k o g z a k o n a d o za vršetk a rata. koren i klice bolesti, jeste stvaranje nacio­
i bivšeg člana Gornjeg doma Josipa Vesia.
jemu je između ostaloga rekao: Slika potiče od akademskog slikara Leopol. nalne jevrejske države, koji zahtev treba da
P R E SU D E Z B O G P R E K R ŠA JA je jedini cilj jevrejstva u ovome ratu.
„Vreme je da Jevreji kažu šta hoće. Ce- da Hermana. Svečano slovo je održao pret-
JE VREJSK O G ZA K O N A
nim potporu i simpatije nejevrejskog sveta, sednik opštine Samuel Stern.
B u d im p ešta, m arta
ukoliko on iskreno želi saradnju, bez koje Egzekutiva novocionističke organizacije u
U ra sp ra vi p r o t iv g e n e r a ln o g di
je rešenje našega problema skoro nemoguć- JEVREJSKI EMIGRANTI KAO TKAČI Londonu odavno se nalazi u kontaktu sa ra­
re k t o r a je d n e v elik e t v o r n ic e ce
no. Moramo kazati državama da ne želimo U ŠKOTSKOJ znim vladama i traži potporu istih. Lideri
m enta J u lija P erla, d ire k to r a Juli
pogoršati njihov privredni položaj time što Jevrejski emigranti iz bivše Austrije i Če- N. C. O. koji se trude da pridobiju svetsku
ja S ch o n fe ld a i p r o k u r is te A loisa
preplavljujemo njihove zemlje našim izbeg- hoslovačke sada rade u Škotskoj kao tkači, javnost za našu stvar sprovađaju sada ko­
A lp a ra , k o j i su bili o p tu ž e n i z b o g
licama. Moramo da se složimo u jednoj za­ jer se oseča oskudica u radnoj snazi u toj losalni politički rad.
p r e k rš a ja j e v r e js k o g z a k o n a , sud je
jedničkoj tačci, no to ne znači da ćemo ika­ struci, štampa u vezi s time napominje, da A u isto vreme naša izgradnja Palestine
o s u d io P erla na 30 dana z a tv o r a i
da saglasiti sa podelom naše zemlje. Nika­ emigranti mogu biti upotrebljeni samo u o- morao da ide napred. U tom cilju ćeli jišuv
6 000 P e n g o n o v ča n e ka zn e, Sch b n -
da nećemo potpisati nešto što bi dovodilo u nim strukama u kojima se zapaža nedosta­ okupio se je oko Vaad Leumija.
feld a na 15 dana z a tv o r a i 600 P e n g o
opasnost naše brodove koji plove prema tak engleskih radnih snaga. Na kraju Jevreji moraju da reše još jedan
n o v č a n e k a zn e, a A lpa ra na 15 dana
Erec Jisraelu, i naše ljude na njima.” praktični zadatak: spašavanje proganjane i
Gosp. Menkin, koji je pretsedavao mitin­ ugnjetavane braće. Jer mi smo zbog ovih
postali cionisti i naša je dužnost da ih pre­
gu govorio je posle toga o simpatijama ne. VEROVALI ILI NE... JEVREJSTVO I RAT selimo u Palestinu uprkos svim teškoćama
jevrejskih krugova prema našim idejama.
ČUDNOVATA N E U P U Ć E N O ST Pre početka velikog rata 1914— 1918 go­ i preprekama. U vreme kada se naše vođe
„Ali, kazao je on, nažalost su jevrejske no­
vine pokolebale poverenje u naše napore.
D e le g a c ija K e re n T e l H a ja pose- dine, veliki deo jevrejstva u nekim drža­ bave političkim radom, naša je dužnost da
Dok su naši delegati sve učinili da spasa-
tila je o v ih d an a je d n o g b e o g ra d ­ vama trpeo mnoge nepravde i nasilja. Ali opštim snagama rešimo problem izgradnje
vaju bedne, našli su se jevrejske no-
s k o g trg o v c a . O b ja s n iv š i trg o v c u pored toga Jevreji su ušli u rat sa čvrstom naše države. Ovaj rad ima dvostruku važ­
vine, koje su indiferentnošću i ravnoduš. s v rh u p o s e te , o n j e z a p ita o naše d e ­ verom u budućnost, jer su se nadali, da nost. Pre svega to je zadatak humani, a u
nošću, pa čak i zlonamernim kritikama pot­ le g a te k a k o z a p ra v o s t o ji s tv a r sa kada budu prestale ratne operacije, nestaće isto vreme to je i važan politički faktor. Mi­
K e re n T e l H a j-e m i d a l i t a j fo n d i nacionalne predrasude i da će dobiti svoju lioni Jevreja u Evropi su bez krova, lišeni
kopavale naš rad. Teško je verovati da bi
u is tin u p o s to ji. N a za ču đ e n o p ita n je slobodu. Stotine i hiljade Jevreja je ubijeno svih sredstava za opstanak izloženi su
se našle hrišćanske novine, koje bi se usu­
n aših d e le g a ta , k a k o m o že u o p šte p o ­ pri vršenju svojih patriotskih dužnosti u smrti. Mi ih moramo što pre spasti jer inače
dile protiviti spašavanju hrišćana. 1 zaista,
s u m n ja ti u p o s to ja n je našega fo n d a , mljama gde su živeli, iako su u mnogoj od će biti prekasno.
nikada nam hrišćanske novine nisu predba­
is p rič a o n a m je , d a g a je n e d a vn o ovih zemalja sa njima postupali veoma bez­ U našoj težnji da ove nesrećnike preseli,
cile ovaj naš ,,ilegalni” rad.
p o s e tila d e le g a c ija je d n o g s ta ro c io - obzirno. Kada se rat završio mnoge ranije mo u Palestinu mi ih time ne samo spasa,
A kako glasi predbacivanje naših jevrej­ zavisne države postale su nezavisne. I Je­
o n is tič k o g fo n d a i z a tra ž ila o d n je g a vamo od užasne smrti, već povećavamo jevrej-
skih protivnika? Da nismo među jevrejskim vreji dobiše mogućnost da stvore svoju dr­
p r ilo g . O n im je o d g o v o r io , da je već sko stanovništvo u Erec Jisraelu i približu-
izbeglicama vršili izbor, da smo spašavali žavu u Palestini.
d a o s v o j p r ilo g za je d a n c io n is tič k i jemo se stvaranju Jevrejske države.
bogalje, invalide i trudne žene. Mi priznaje­
fo n d i p o k a z a o im p o tv r d u K e re n T e l Nažalost samo neznatni deo jevrejstva je Stotine naše najbolje braće bave se —
mo da smo stvarno ove ljude spašavali —
H a ja . D e le g a ti s ta ro c io n is tič k o g fo n ­ pokazao raspoloženje prema izgradnji ta­ ne obazirući se na teške, ponekad i opasne
i ne stidimo se zbog toga. Ali voleli bismo
da iz ja v ili su na to , d a o n i n iš ta ne kve države, šta više i kod ove šačice ljudi uslove rada, organizacionim radom izbavlje­
da znamo koje je merilo ove gospode, ka­
z n a ju o p o s to ja n ju n e k o g fo n d a im e ­ samo pojedinci su shvatili životnu potrebu nja. T o je sveta dužnost svakog Jevrejina,
da nam prigovaraju zbog spašavanja trud­
n o m K e re n T e l H a j, s tv o riv š i ta k o stvaranja azila za jevrejski narod. Većina i svi moramo da učestvujemo u njemu.
nih žena!
k o d n je g a u tis a k k a o da je naseo va ­ Jevreja toga vremena mislila je da će se Mi ćemo izgraditi Jevrejsku državu u Erec
I suviše je bede a da sve organizacije
ra lic a m a . prava slobode i jednakosti koja su im po­ Jisraelu i dokazaćemo ćelom svetu da će
ne bi imale pune ruke posla, umesto da bes­ D e le g a c ija s ta ro c io n is tič k o g fo n d a klonjena u malim državama, primenjivati na uprkos svim poteškoćama Palestina biti na­
misleno koče rad spašavanja" — završio je
s a s to ja la se j e o d je d n o g iz a s la n ik a jedan osobeni način i da će se oni moći ko­ ša. Mora biti naša, jer u toj zemlji su zako­
c. Menkin. S ve tske u p ra v e o d n o s n o g fo n d a i ristiti svima povlasticama po pravu manji­ pani ključevi sreće jevrejskog naroda.
je d n o g is ta k n u to g s ta r o c io n is tič k o g na, uprkos što su rasejani po ćelom svetu i Nahum Levi
ja v n o g ra d n ik a iz B e o g ra d a . što nemaju svoje države. U ovom ubedenju
DELEGACIJA STUDENATA KOD AME­
K E R E N T E L H A J U S LU ŽB I K ER E N podupirala ih je svest da su izvršili sve svo­
RIČKOG KONZULA
K AJE M E TA je dužnosti prema državama u kojima su PAŽNJA!
Jerusalim, 6 mart živeli a naročito prema novostvorenim drža­
Iz m e se čn o g iz v e š ta ja je d n o g m e U putili sm o svim a našim p retp la t­
Delegacija hebrejskog univerziteta prija, se čn o g k o m e sa ra K e re n T e l H a j-a ze ­ vama.
n icim a i p r ija te ljim a opom ene sa
vila se kod američkog konzula, da bi na o. m a ljs k o j u p r a v i: No uskoro je došlo do razočaranja. U to­
snovu postojeće erec-jisraelske konvencije „ ... p r ilik o m p ra ž n je n ja ka šice k o d ku kratkog vremenskog perioda antisemiti­ ta čn o o z n a č e n o m s v o t o m d u g o v a n ja
između Amerike i Velike Britanije protesto- N -a u p ita la sam , k a k o to d a j e ka šica zam je u Evropi ojačao do kolosalnih raz. u im e p retp la te. M o lim o naše p r ija ­
vali protiv odredaba vlade. p ra z n a . R e ko še m i, d a je in k a s a to r mera. Nema potrebe da po stoti put nabra. telje da nam p retp latu od m a h do­
c io n is ta , s in d ra Y -a p r ilik o m p ra ž jamo užase i progone koje su pretrpeli ota. zn a če!
n je n ja ka šice K e re n K a je m e ta isp ra z da milioni... Sada je opet buknuo rat. I opet UPRAVA
Darujte n io i k a šicu K e re n T e l H a j-a . kao i tada, mi svuda možemo da naiđemo „ J e v r e js k e T rib u n e "
O b e ća n o m i je d a se to više neće na onaj tip Jevrejina, koji u sadašnjem ratu
za Keren Tel Haj d e s iti .” traži rešenje jevrejskog problema.
 ftroj 4 ____________________
.JEVREJSKA TRIBUNA'
Sirana 5
M. H a s k e I :

ŠTA SM O U R A D IL I?
U v ek j e n e p r ija t n o ra z o tk r iti na- ZAŠTO ?
m e rn e iz m iš ljo tin e , k o j e su is k on -
J e v r e ji k o j i d o la z e iz E reca , g d e
stru isa n e u cilju da slu že k a o p o l i­
su bili na tu rističk o m p u to v a n ju , sle-
tič k i k a p ita l. A li o v o d em a sk ira n je
žu z a č u đ e n o ra m en im a — on i nisu
j e d u ž n o s t a k o se o v e iz m iš ljo tin e
vid eli n ijed n u b eta rsk u p lu g u . R a zu ­
p r o t u r a ju sa n a m e ro m da za ved u
m e se da j e nisu vid eli, k a da su ih
lju d e , k o j i č in je n ic e m o g u d o z n a ti
v o d ili lju d i p r o p a g a n d e J e v r e js k e a-
j e d i n o iz d r u g e ru k e. T o se v e ćin o m
g e n c ije , čiji p r o g r a m ne sadrži p o s e -
d eš a v a u v ezi sa pita n jim a u E rec
te b eta rsk im p lu g o t . Z a š t o ? R a z lo g
J israelu . P re d o č im a m i je je d a n v e ­
j e p r o s t. N ek i turist bi m o g a o p o ­
o m a k a ra k te rističa n slu ča j. T o je
t v r đ e n je d a m i re v iz io n is ti u op šte
n e m a m o k o lo n ija u E r e c Jisraelu,
staviti p ita n je : K a k o t o da se o v im
b etarim , k o j i p o d tešk im o k o ln o s t i­ feremija contra Macdonald
m a ra d e, k o j i p r k o s e svim a o p a s n o ­
b o lje r e č e n o , da j e naša p o s le d n ja U va žen i, sed i b o r a c g . U siškin, e v o ba ok a ra k te risa ti je v r e js k i p o lit ič k i
stim a, ne d a je ze m ljište , ne d a je m a­
k o l o n ija „ T e l C u r “ u je d n o i naša j e ­ iz v o d i u b o r b u p r o t iv M a cD on a ld a ž iv o t.
terija ln a p o m o ć , m a da su o n i d o -
din a .. N e zn a m z a š to a u to ri o v e n e ­ p rin eli s v o jim u d e lo m svim a f o n d o ­ v e lik o g p r o r o k a J e re m iju , c itir a ju ći O v o g a p u ta m eđ u tim g la s J erem i­
istin e n e u laze u d e ta lje . O n da bi se n je g o v e re ć i: jin z v u či o p t im is tič k i. N o za o v a j
vim a d o k su j o š bili u s t a r o j o r g a n i­
n a im e u tv rd ilo , da j e o v u laž Ž a b o ­ „Ip a k ć e k u p o v a ti p o l ja za n o v a c op tim iz a m tek sta k o j i citira U siškin,
z a c i ji ? U o v o m p ita n ju je s t e težište
tin sk i v e ć n a jm a n je u dv a m aha d e ­ p r o b le m a . i za p isa ti u k n ig e i za p e č a titi i sv e- m o r a m o zah v aliti je d n o j m a lo j is­
m a sk ira o . Ali n e o b a z ir a n je na č in je ­ d o c i b it ć e p o z v a n i d a p o s v e d o č e u p r a v c i. R e č ,,ip a k “ na p o č e t k u teksta
n ic e i n e p o d a š ta v a n je stv a rn osti, p r i­ N A ŠE K O L O N IJE z e m lji B en ja m in i u o k o lic i J erusa- ne m o ž e se p r o n a ć i k o d p r o r o k a Je-
silja v a m e da se p o n o v n o p o z a b a v im Č in je n ica da m i osim k o lo n ija Tel lim a i u g r a d o v im a J u d e je i u g r a ­ re m ije , v e ć sa m o u U s iš k in o v o j in ter­
o v im p ita n jim a . C u r i R a m at T io m k in , k o j e su naše d o v im a po g o r a m a i u g ra d o v im a p r e t a c iji t o g a teksta.
v la sn ištv o, sa m o o b r a đ u je m o z e m lji­ Š efele i g r a d o v im a N eg ev a , je r ću A li m o ž e se p r o n a ć i n e š to d r u g o .
„Š T A SM O URADILI?** šte priv a tn ih p o s e d n ik a , d o k a z u je da vra titi iza g n a n ik e n jih o v e , r e č e V e č - N a p rim er 25 p es m a iste 32 g la v e ,
d o 1935 g o d in e , d o k s m o svi j o š bili ni.“ k o ja g la si: „K u p i ti n jiv u za n o v c e i
Iz r ič ito m o ra m u tv rd iti da N C O
u o k v ir u sta re o r g a n iz a c ije , i k a da Stara j e je v r e js k a tra d icija da v e- u zm i s v e d o k e , a g r a d se IPA K p r e ­
ne tra ži o d j e v r e js k o g n a ro d a p o ­
s m o p retsta v lja li je d n u p etin u c i o n i­ ru je m o , d a ć e m o n eusp eh, k a k a v p o ­ d a je u ru k e Haldejcima.**
m o ć u im e načela „Š ta sm o u ra d ili
stičk e o r g a n iz a c ije i jišu v a , m i n ism o g re šn i p o lit ič k i k o r a k , ub la žiti cita ­ Iz o v o g a se vidi sv a k a k o da j e b o ­
u E r e c J isr a e lu ". P r v o , sve š t o je u-
d o b ili ni p r e b ije n e p a re, niti nam je tim a p r o r o k a . P esim iza m J erem ijin ,
r a đ e n o u ra đ e n o j e o d stran e svih c i­ lje i ne o t p o č in ja t i citir a ti p r o r o k e ,
p ru ža n a m a k a k v a p o m o ć , a za to n je g o v g la s k o j i šiba , n a r o č it o su n a r o č it o ne J e r e m iju .. .
o n ista , ča k su im i n ek i n eoion isti
v rem e su n em ilice b a ca n e p a re na p o g o d n i da se citira ju , je r su p esi­ V a istin u n e. K o r is n ije je v o d iti
p o m a g a li. D o 1935 g o d . su r e v iz io ­
H istradu t. U g o d in i 1934 ka da nam m izam i g la s o šta r k a o b ič , p o t r e b n i takvu p o litik u , k o ja čin i iz lišn om c i­
n isti bili u C io n is tič k o j o r g a n iz a c iji
j e J ev rejs k a a g e n c ija u kratila d o d e - u n a jv e će m b r o ju slu ča jev a k a da tre ­ tir a n je p r o r o k a . . . M . L.
i — k a k o ću d o k a z a ti — sarađivali
ljiv a n je ce r tifik a ta im ali s m o sa m o
su u ra du fo n d o v a , 'k o ji su o m o g u ­
420 du n u m a, š t o zn a či o d Vs0/® p o s e -
ć ili sve o n o „ š t o j e u r a đ e n o " .
A k o j e „k o n s tr u k tiv a n r a d " je d a n
da K eren K ajem eta.
Mi sa m o c itir a m o — ,,J e w ish
h e r o js k i p o d v ig o n d a m i im a m o isto
p r a v o k a o i d r u g i da g a sla v im o k a o
3 G O D IN E B O R B E C ro n ic le “ p iše
Č e tiristo i če tiri du n am a ovoga
naš. R a zlik a iz m eđ u nas i sta re o r g a ­ B O L E SN I D E F E T IZ A M
k o m p le k s a sa čin ja v a ju k o lo n iju R a ­ su p r e m a s v o jim p a rla m en tim a n e g o
n iz a c ije je s t e u t o m e da se o n i j e ­ In ficiran a d u h o m v rem en a cio n is t i­
m at T io m k in . T ri g o d in e su se b o ­ š t o je J ev rejs k a a g e n c ija p rem a je -
d in o tim e m o g u hvaliti. čk a eg se k u tiv a la g a n o s k re će na au­ v r e js k o m n a rod u .
rili re v iz io n is ti sa K eren K a je m e to m
d o k su d o b ili o v o ze m ljište , k o j e je to k r a ts k i put j e d n o g a d m in istra tiv ­ Im a više o d p e t m eseci k a k o j e iz ­
P O L IT IČ K I R A Z V O J n o g tela, b e z o b z ir a na sa vet i sarad-
H a š o m e r H a ca ir o d b i o da p rim i, sa b io rat, a je v r e js k i n a r o d n ije d o b i o
M eđ u tim u v r lo z n a č a jn o j s fe r i p o ­ m o t iv a c ijo m da j e n e p lo d n o , n e p o ­ n ju k o n t r o ln ih o r g a n a c io n is t ič k o g n ik a k v e lin fo r m a c ije o c io n is tič k im
li t ič k o g r a z v o ja , o n i m o g u da se p o ­ d e s n o za o b r a đ iv a n je i iz lo ž e n o a r a p ­ p o k re ta . T o d o v o d i d o t o g a da se c i ­ p la n o v im a , o t o m e k a k o J e v r e js k a a-
h v ale s a m o p o r a z im a . U is t o ta k o sk im napa dim a. o n is tič k a e g se k u tiv a sv e v iše o d s t r a ­ g e n c ija za m išlja re š e n je is t o č n o -e v -
v a ž n o j s fe r i d u h o v n o g stv a ra n ja , k a o Za sv e o n o v re m e , d o k su se re v i­ n ju je o d j a v n o g m je n ja i da u o p š te ro p s k e b e d e i b e d e u E r e c Jisraelu.
i u v a sp ita n ju j e v r e js k o g n a ro d a m o ­ z io n is ti u p rv im re d o v im a b o r ili za v iše n em a ra zu m ev a n ja za d u še v n o N ije baš n ik a k v a uteha za ja v n o m je -
ž e je d i n o N C O da p o k a ž e u sp eh e o d K eren K a jem et i ka da je d ija s p o ra sta n je je v r e js k ih m asa. O n a sam a n je je v r e js tv a d a niti čla n o v i a k c io -
stv a rn e v re d n o sti. A li ju n a č k a dela d a ro v a la 9 totin e i s to tin e h iljad a fu n ­ m o r a p r izn a ti d a n je n u tic a j s v a k o g n o g o d b o r a i v o d e ć e ličn o s ti c io n i-
sta re o r g a n iz a c ije m e re se is k lju č iv o ti za k o lo n iz a c iju E r e c Jisraela , p l o ­ dana p o s t a je sve m a n ji i m a n ji. zm a ne d o b ija ju n ik a k v e in fo r m a c i-
n jih o v im v la stitim rečim a o „ iz g r a d ­ d o v e ra da re v izio n ista i o v o g a n o v ca R a zn e stran k e i o r g a n iz a c ije c i o ­ j e o d s v o je e g z e k u tiv e . N e, iz b e g a v a -
n j i" , sa „z e m ljiš n im p o s e d o m " — k a ­ d o d e ljiv a li su je d n o j p a rtiji da bi n is t ič k o g p o k r e t a m esecim a su p r o ­ ju k o n ta k t s n jim a , ča k ih ig n o r ir a ­
k o je t o V la d im ir Ž a b o tin sk i ta k o o v a p o s ta la sv e m o ćn a , a re v iz io n o s ti testira le p r o t iv t o g a š t o ne d o b iju o d ju u m e s to da o d n jih za tra že sa vet i
t a č n o p r im e tio . Z a to se s ta ro c io n is ti i b eta rim su d o b ili p r e o s ta le k o s ti, cio n is t ič k e e g se k u tiv e n ik ak va uput- sa ra d n ju . T o j e r a z lo g z a š t o se p r i-
i nisu k o n c e n tris a li na d r u g e stvari. p a č a k i za t o su se m o ra li tri g o d in e stva, n ik a k v e in fo r m a c ije o p o lit ič ­ m e ć u je n e d o sta ta k s v a k o g o d u š e v lje ­
(R e z u lta t o v a k v e je d n o s t r a n o s t i je b o riti. k o m i e k o n o m s k o m ra zv itk u u E rec n ja u c io n is t ič k o m p o k r e t u o tk a d je
p o z n a t ). Z a t o su se i našli p o b u đ e n i Jisraelu. rat o t p o č e o , tj, u n a jo d lu č n ije m t r e ­
•da nas p o b i ja ju b o jn im p o k lič o m BEZ UGLEDNOG DOBRA TAJAN STVEN O ST n u tk u j e v r e js k o g n a rod a . S v a g d e
„ r e v iz io n is t i n em a ju k o l o n ija u E rec Z a t o m i ne m o ž e m o da p r ik a ž e m o v lada fa ta liza m i p a siv n ost u m o­
S vak i ra z b o r it i č o v e k ć e u v id eti da
J u s r a e lu !" s v o ja u g led n a d o b r a . A li z a t o m i p i­ m en tu k a da bi tr e b a lo da vlada n a j­
c io n is tič k a e g z e k u tiv a m o ra u izves-
Z a š t o je o v o p r e b a civ a n je n eza slu ­ t a m o : Z a š to p r is v a ja ju seb i p r a v o da nim stv a rim a sa ču v a ti d is k r e ciju , ali v e ća a k tiv n o st sv ih sn a g a. ---------- -
ž e n o i z a š t o ne o d g o v a r a istini ni u n a s o p t u ž u ju d a n ism o ništa „ s t v o r i­ t o ne srne d a id e t a k o d a le k o d a o v a O d g o v o r n o s t za o v o starije sn osi
sm islu „ k o n k r e t n ih d e la " ? li" , a p r e ču tk u ju n a m e rn o naše t v o ­ ć u t ljiv o s t b u d e p retera n a d o sm eš- ćela e g z e k u tiv a , p a č a k ni p r o fe s o r a
P r v o : P ra v a j e iz m išljo tin a d a re ­ rev in e, m a da su im p o z n a t e n aše m u ­ n o g a . Š tetn o j e a k o je v r e js k e m ase, g . W eizm a n n a lič n o ne m o ž e m o da
v iz io n is ti n e m a ju k o lo n ija u E r e c Ji­ k e i t e š k o ć e s k o jim a se m o ra li b o ­ zb u n je n e n e o če k iv a n im d o g a đ a jim a , iz u z m e m o is p o d o d g o v o r n o s t i. Niti
sraelu . U E r e c J israelu p o s t o je o k o riti, a u stv a ra n ju k o jih i o n i im aju osta n u j o š i b e z o d g o v a r a ju ć e g v o ć - je o n p r o š ir io o s n o v ic u jed in stv a
20 p lu g o t , ra dn e i o d b ra n b e n e g r u ­ s v o ju la v ov sk i u d e o ? stva i b e z n je g o v e d irek tiv e. Čak i p o k r e t a , n iti j e o d g o v a r a ju ć e p r o š i­
p e B eta ra , o d M etu le na sev eru pa vla de za ra ćen ih d rža va g o v o r ljiv i je r i o šta b s v o jih saradnika.
s v e d o A k r o n a , na ju g u . Sve o v e izu ­ IZ A Z O V
z e v š i je d n e , o b r a đ u ju z e m ljište p r i­ Ja ih p o z iv a m d a m i o d g o v o r e . Da
vatn ih p o s e d n ik a . O n e , da kle, p o s t o ­ m i o d g o v o r e o d a k le je d o š a o Š lo m o
j e i šta v iše o n e ra de u o p a sn im , b en J o z e f, k a k a v je o n ra d u R o š Pitajte nas!
v a ljd a n a jo p a s n ijim d e lo v im a E r e c P in i v r š io ; k o j o j „ n e p o s t o je ć o j* * g r u ­
Pitanje: M nogo puta sam čitao izraz „C/on Ova mala legija bila je u početku name-
Jusraela. p i b e ta rim su o d u z e li o r u ž je u m o ­
Mule Corps“ , m olim da m i saopštite, njena za čisto pomoćnu službu kod engle­
Iz p lu g e R o š P in a d o la z i Š lo m o b en m entu k a d a je Š lo m o b en J o z e f b io šta to zapravo znači. skih pomorskih strelaca na poluostrvu Ga-
.J o z e f. T o je b ila o n a p lu g a k o j a je uha pšen , o d a k le j e došao Sam uel
N. G. Novi Sad. lipolju na Dardanelima. Vršili su snabdeva-
sta vila seb i u za d a ta k da o s ig u ra p r o ­ Š m u e lo v ic, k o j i je b io u b ije n k a d a je Odgovor: nje trupa sa namirnicom i municijom. U ne­
la z d o Z id a p la ča i d a za štiti je v r e j- b ra n io Z ih r o n J a a k o v ; k a k o j e d o š lo kim momentima su se proslavili 1 kruže
Krajem 1915 i početkom 1916 godine tur­
s k o st a n o v n iš t v o s t a r o g g ra d a , k o ­ d o t o g a d a j e T u ria R a b in o v ić p o s ta ­ mnoge i mnoge anegdote o njihovom juna­
ske vlasti su uveli u Erec jisraelu oštar re­
m e su A r a p i p r e tili is tre b lje n je m . T o la b o g a lj ; k a k o je u b ije n o b e z b r o j štvu.
žim. Jedan deo muškog dela jevrejskog sta­
j e b ila o n a p lu g a k o j a j e za u zela p o ­ n jih u o d b r a n i s t a r o g g r a d a J erusa- Ova mala legija od 500 jevrejskih muže­
novništva bio je interniran, a drugi deo je
lo ž a j n a v isin i Jeru sa lim — J a ffa na lim a — n a o v a p ita n ja tra žim o d g o ­ va bila je prva regularna jevrejska vojna
usled velikog pritiska emigrirao u susedne
j e d n o j t a č c i k u d a su A ra p i n a jv iše v o r ! formacija od Makabejaca i Barkohbinih bra­
zemlje, naročito u Egipat, koji je onda bio
p r o la z ili. Ili ć e m i da ti o d g o v o r , ili su p r o ­ nilaca Betara. Kao logični nastavak ove
pod engleskim protektoratom.
ig ra li za u v e k p r a v o na p o lit ič k o p o ­ formacije, došla je velika Jevrejska Legija
P O T E Š K O Ć E B E T A R S K IH P L U G O T šte n je ! Među palestinskim emigrantima, koji su
osnovana od Vladimira Žabotinskog god.
se nastanili u Aleksandriji bio je i Josef
Istina je da b eta rsk i p lu g o t nisu 1917 kao 37 1 38 britanski kraljevski puk.
Trumpeldor. Istovremeno, našao se u Alek­
slič n e k o lo n ija m a s ta r o c io n is ta . Isti­ Sam Vladimir Žabotinski je priznao u
na j e , da su o n e o p r e m lje n e za svaku Engleska N. C. 0. se sandriji i novinar — dopisnik velikih ruskih
novina Vladimir Žabotinski. Njih dvojica se
svojoj knjizi (Jevrejska Legija u Svetskom
m o g u ć n o s t i za sv a k u o p a s n o s t, ma ratu), da su vojnici „Cion Mule Corps” -a
d a nisu p rim ili n ik a k v o ze m ljište K e-
povećava upoznaše i već nakon kratkog vremena Ža­
bili srž velike Jevrejske Legije, koja je pro­
London, februara (Od našeg dopisnika) botinski izlaže Tompeldoru, svom novom
ren K a jem eta , niti su d o b ili su b v en ­ slavila jevrejsko oružje 1917 godine zauze­
Mesna grupa u East Londonu (Istočnom prisnom prijatelju plan o osnutku jevrejske
c i je K eren H a je s o d a . Istina je ze m lju vši sa armijom generala Allenby-a Erec
Londonu) Engleska, znatno je povećala legije, što Trumpeldor oberučke prima. Radi
k o j u o b r a đ u ju nisu d o b ili, i da su Jisrael.
broj svojih članova u toku poslednjih dana. predradnja kod saveznika, dođu obojica u
sred stv a za n je z in u o d b ra n u m o ra li
Društvena i kulturna delatnost se re­ London i tu počinje ona danas već istorij- UMRO JE PRETSEDNIK NCO
sam i na ba v iti. Istina je , na prim er,
dovno vodi. Gosp. 1. Beach. A. Abrahams, ska odisejada osnutka Jevrejske legije. U L1TVAN1J1
d a je p lu g a N ahlat J ich a k osta la b e z
te le fo n a i da n ije b ila u sta n ju da z o ­ A. Kapelovicz i B. Gelibret održali su pre­ Trumpeldor nezadovoljan slabim rezulta­ U pedesetdrugoj godini života umro je u
v e u p o m o ć , je r J e v r e js k o j a g e n c iji davanja. tima oko dobivanja dozvole za osnutak ve­ Kaunasu rabin g. Izrael Rozenzon, pretsed-
ta p o z ic i ja n ije bila d o v o l jn o važn a, Klubske prostorje ove potsavezne orga­ like Legije, prima engleski predlog i od pa­ nik Nove cionističke organizacije u Litvani-
k a k o bi i b ila v a žn a k a da su b ra n io c i nizacije u Philipox Streete 30 u Londonu lestinskih emigranata osnuje malu legiju: ji. G. Rozenzon je ranije bio pretsednik lit-
te p o z ic i je bili s a m o b eta rim ! otvorene su svakog dana. „Cion Mule corps” od 500 ljudi. vanskog Keren kajemeta.
Strani 6 .JEVREJSKA TRIBUNA' B roj ♦

T a k t ik a J e v re jsk e
a g e n c ije
A g e n c ija sa b otira z a k lju č k e V aad k a k v e p o m o ć i niti su b v e n cije o d K o ­

O malodušnima
,,Ma tov uma najim ševet
ahim gam jahad“ .
Mnogo puta dolazimo u našem radu do
mrtve tačke. Neznamo ili ne možemo dalje.
Osjećamo neko mrtvilo u našoj duši.
Svijestan sam da samo okolnosti a koji­
ma živimo, djeluju teško na nas, a mi to ri­
jetko priznajemo. Mi želimo žrtvu, ali ne ov­
dje u sitnom, mukotrpnom organizacionom
radu, nego vani, u gijusu.
Ovi strahoviti događaji, ova masovna ka­
tastrofa djeluju ubitačno na naše duše i mi
želimo da nađemo izlaz. I ova borba u na­
šim dušama, borba između nevoljnosti vr­
šenja dužnosti ovdje u galutu i želju za žrt­
vom u gijusu — to je to mrtvilo.
AH to se može ispraviti 1 popraviti, ali
sve ovisi o betarskim vođama. Ovisi o tom
koliko će oni moći, da probude u betarim
ono vječno oduševljenje, onu vječnu inten­
zivnost života, — kakova je nekad bila,
kad je omladinski pokret još u nas i u na­
ma živio.
Moguće sam precmo obojadisao sliku na­
ših duša, ali gorčina vremena učinila je da
vidim samo dvije boje, crno ili bijelo.
Da ublažim: radi se, radi se mnogo, ali
još uvijek premalo.
Premalo, jer nam nedostaje ono, što je
nekada vodilo omladinski pokret:
Želja za životom.
Želja za oduševljenjem.
I kada opet, a bit će to skoro, naši mla­
di budu i omladinci — bit će želje za ži­
votom, želje za oduševljenjem.
Sto je zapravo ,,omladinstvo“ ?
U spomen ahu Harryu
Griinbaumu
Umro je ah Harry Griinbaun. Da, umro
je, a da nije počeo živjeti. I nema više tog
pjesnika životnih ideala koji nas je obdario
tolikim pjesmama o sreći i slobodi, u koje
je ulio čitavu svoju sanjarsku dušu i sve
svoje čežnje.
AU ne, nije nas sasvim napustio. Ostala
nam je trajna uspomena na mladića koji
nam je znao govoriti tako lijepe riječi, osta­
le su nam mnoge pjesme koje je u svom
entuzijazmu napisao. I evo ovdje je njego­
va zadnja pjesma, puna sunca i radosti
poput svih njegovih djela i ambicija. Nije
nažalost doživio da bude štampana ali si­
gurno znade da je izašla i raduje se kao
uvijek, kad je koje njegovo delo naišlo na
priznanje.
H. Griinbaum:
Visoko zrakom krili ševa.
Snijega, leda više nema —
Brz, lak je njezin lijet,
Divi joj se cijeli svijet.
Iza tmurnih zimskih dana
Ona vjesnik je slobode,
Te divne riječi. Slavni rode...
T og ideala, za koji su
Toliki naši pali —
Za taj idol što smo ga ljudstvu
Mi prvi dali.
Sunce će opet zasijati žarko
1 polja će opet postati zlatna
I novi će život počet’ da struja.
L eu m ija
N a sto ja n ja da se stv o ri je d in s tv o
u jišu v u nisu j o š don ela m n o g e p l o ­
fe r h a jišu v a, d o k ne budu za stu p ljen i
u n je g o v o m vodstvu.
Omladinstvo je izraz dinamičnosti, izraz
d o v e . J evrejsk a a g e n c ija čin i v elike I n trig e J e v r e js k e a g e n c ije
večnog pokreta, izraz večne želje. Omla­
n a p o r e da k o n t r o lu nad jiš u v o m z a ­ Izm eđu J e v r e js k e a g e n c ije i A g u d a s
dinstvo je ono što stalno kroči napred
drži za sebe. S t o g a ra z lo g a sa b otira J isroela sk lo p lje n je sp o ra zu m p o p o ­
i nesentimentalno ostavlja za sobom one
za k lju č k e V a a d L eu m ija. litičk im i p riv red n im p itan jim a, a da
koji ne mogu biti mladi.
Omladinstvo je odricanje i ljubav. A g u d a ne stupa u J ev rejs k u a g en ciju .
A g e n c ija o d r ič e p la ća n je s o c ija ln o g
Omladinstvo je izraz životne radosti. V o đ e A g u d e izdali su je d n u p r o ­
p rireza
Omladinstvo je hora na pegiši i straža k la m a ciju u k o j o j fik sira ju s v o je p o ­
S a ra dn ja re v izion ista u n o v o m
u pardesu. litičk e cilje v e u d ija s p o ri, a u n j o j
V a ad L eu m iju sta ln o j e u g ro ž e n a
Omladinstvo mnogima nedostaje, jer to g lo m a z n o š ć u e g z e k u tiv e o d 18 čla ­ o n i p o z iv a ju je v r e js k i n a ro d da b u de
strp ljiv, p riv ržen v e ri, i da se nada
sve ne mogu. Jer ne osećaju, jer su im n o v a , k o ja sa m o r e t k o za seda v a a i
duše na mrtvoj tačci. I zato ml mnogi ka­ ta da se upušta u b e sk o n a čn e deb a te. u isk u p ljen je.
žu, kako ih zajednica ne zadovoljava i ka­ S ta n je j e o t e ž a n o j o š i tim e da J e ­ O v a j sp o ra zu m izm eđu J ev rejs k e
ko su nesretni. a g e n c ije i A g u d e u sle d io j e n a k on
v re jsk a a gen d ija bira p retsed n ik e
n eusp eha da se s tv o r i sa ra dn ja iz­
A nesretni su jer ne znaju i ne mogu p o d o d b o r a , ta k o da sv e za k lju č k e
m eđu A g u d e i M izra h ia, k o j i neuspeh
biti sretni. V a a d L eu m ija m o ž e z a p r a v o da sa ­
k a ra k teriše je d n o p is m o rabi B e r­
Jer ne razumiju naš kolektiv, jer ne ra­ b o tira . P re k r a t k o g vrem en a z a ­
lina, u k o je m o v a j k a že : „J a nisam
zumiju „ma tov uma najim ševet ahim gam k lju č io je V a a d L eum j da u v ed e j e ­
više u sta n ju sed eti sa A g u d o m k o d
jahad’’ (kako je divno kada braća zajedno dan s o c ija ln i p r ir e z, k o ji J evrejsk a
j e d n o g s to la ."
sjede). Jer ne razumiju kako je lijepo u a g e n c ija m eđu tim n ije prih v a tila, je r
O č ig le d n o je da n a p o r i J ev rejs k e
polumraku kad se logorska vatra gasi i ka­ s t o ji na sta n ov ištu da p r iz n a je is k lju ­
a g e n c ije idu za tim da s p o ra z u m o m
ko je nezaboravno bditi onu dugu noć u č iv o K o fe r ha jišu v (o d b r a n b e n i fo n d
sa A g u d o m u čin e p ritisa k na strank u
moadonu, onu dugu noć kada je Ben Joset jišu v a ) u čije m vodstvu m eđ u tim —
M izra h i, k o j i tra ži v eći u tica j u svim
pao. Jer ne razumiju ljepotu bratstva i dru- k a k o j e p o z n a t o — rev izion isti nisu
za stu p ljen i. cio n is tič k im u sta n ov am a , k a o p ravni
garstva.
K o fe r ha jišu v p r e d lo ž io j e da se za stu pn ik j e v r e js k o g o r t o d o k s iz m a .
Vi ste nesretni jer su vam mala srca i
da p r ilo g re v iz io n is tič k o j k o lo n iji Da bi se J evrejsk a a g e n c ija m o g la
bijedne duše, vi kojima su riječi velike, a
T el C ur u sum i o d 500 fu n ti, ali su za h tevim a M izra h ia su p rotsta v iti,
dela mala. Vi ste oni koji puni žara u ga­
re v izio n isti od b ili o v a j p r ilo g sa o - sk lo p lje n je o v a j sp o ra zu m sa A g u ­
lutu govorite o ideji, a vi ste i oni koji u
b r a z lo ž e n je m da n e će da p rim e ni- d o m , k a k o iz g le d a sa u sp eh om .
Erecu bježite iz gijusa.
I za to je bolje da od nas odete. Sami
odete tiho i neprimjećeno, prije nego budete Malodušnima dovikujemo reči Vladimira
odbačeni i ostavljeni. Nova Cionistička Organizacija Žabotinskog: „Ani maamim" Ja verujem!
Jer mi dajemo žrtvu, ali je i tražimo. M je sn a gru pa Z a greb Verujem u izbavljenje jevrejskog naroda!
Omladinstvo u našoj sredini ima da zna­ Verujem u jevrejsku slobodu, posle Mac-
či: oduševljenje za betarskim stvaranjem. Priređuje u subotu 23-111-1940. u svim
donaldove Bele knjige." Prisutni su sa odo­
Arje prostorijama T r g o v a č k o g d o m a
bravanjem primili ovaj veoma uspeli g o­
Jurišićeva ulica br. 1. I. kat
vor g. Ing. Hajnala.
BIKURIM V e s e l u Nakon govora g. Ing. Hajnala govorio
je još student medicine g. Tuvi Dajč ne­
Ken Betar u Adi posetio* je član mifkadat
Hagalila, Avraham Milveni. Pre podne odr­
Purimsku N oć koliko oduševljenih reči o ulozi i borbi
jevrejske avangarde Betara. Posle otpeva-
žana je mifkadatska sednica, na kojoj je na koju Vas najuljudnije poziva nja betarskih pesmi članovi su ostali još u
Miiveni primio izveštaj o stanju i radu sa cij. obitelju dobrom raspoloženju u nevezanom razgo­
kena, te je dao uputstva za dalji rad. Posle voru.
Ples Program
podne je održan vanredno uspeli mizdar i
P o č e ta k u 21 h U la z d obrovoljni prilog
zatim siha, na kojima je se moglo konsta-
M a s k e d o b r o d o š l e !l PREDAVANJE U MESNOJ GRUPI
tovati da među našom ortodoksnom omladi­
BEOGRAD
nom u Adi vlada odličan jevrejsko-betarski
U četvrtak, dne 21. marta, o. g. u 8.30
duh. Veoma lep uspeh pokazali su betarim B E O G R A D
u samooodbranbenim sportovima. Ovaj O t v o r e n je n ov ih p r o s t o r ija časova uveče, održaće u okviru redovitog
naš ken, koji ima preko 50 članova, vodi m esne g ru p e društvenog sastanka urednik „Jevrejske
mefaked Farkaš Mendel, a u radu mu po­ U četvrtak 14. o. m. održano je svečano Tribune" g. ĐURO LANG
mažu s’gan mefaked Bleier David, zatim otvorenje klubskih prostorija mesne grupe „NOVINSKI REFERAT"
Irena Brandeiss, Dora Friedmann, J’huda NCO. u Beogradu. *
Farkaš i Moše Birn. Svečani sastanak otvorio je pretsednik DRUŠTVENI SASTANCI
Prilikom ovog bikura posetili su još ađan- mesne grupe g. Dr. Aleksandar G rin po­ Mesna grupa Nove Cionističke Organi­
ski ken i članovi molskog kena, od kojih je zdravivši prisutne goste. Zahvalivši se čla­ zacije u Beogradu, održaće otsada SVAKOG
novima na mnogobrojnoj poseti izrazio je ČETVRTKA svoje redovite društvene sa­
na sihi ah Tuvi Dajč održao lep govor.
svoju nadu, da će i u buduće u istom ili stanke.
još većem broju prisustvovati svima redov­ Klubske prostorije NCO u Beogradu,
EDICIJE
nim sastancima mesne grupe. G. Dr. Grin Knez Mihailova 25, II. 13 otvorene su dnevno
Ken Betar u Čakovcu počeo je da izdaje naglasio je, da su reorganizacijom pokreta od 9 sati ujutru do 9 sati uveče.
list „Tel-Haj” , koji izlazi svakog meseca. koncentrisane sve ustanove našega pokreta
List donosi odlične članke o betarskim pro­ u Beogradu, mesna grupa Beograd ima da­
blemima, i raspisao je natječaj za najbolji nas veću dužnost naprama organizaciji, a NA DAN 2 4 -o g O V O G A M ESECA
članak s naslovom: „Zadaća dječaka (dje­ članovi te mesne grupe moraju svesno do- P R IR F F H IIF
vojke) u Betaru” . Informacije daje: Grii*- kumentovati svoje razumevanje za tu du­ BRIT T R U M P E L D O R U ADI
wald Andrija, Čakovec, štrosmajerova 11. VELIKU PURIM SKU Z A B A V U
žnost. Završivši svoj pozdravni govor pre­
Ken Betar u Subotici izdao je materijal za dao je g. Dr. Grin reč g. Ing. Hajnalu,
tronski ispit. Ova sveska sadrži osnovne koji je održao predavanje o „Putevima je­
LIČNE VESTI
pojmove betariuta, cijonuta, rpvizionuta i vrejske omladine u današnjici".
Naš istaknuti sumišljenik, mefaked ha Ga-
kratak izvod geografije Erec Jisraela. G. Ing. Stevan Hajnal izneo je medu
lil g. Erwin Weitzenhoffer i njegova supru­
Ona može korisno da posluži onima kpji ostalim sledeće: „ 0 omladini uopšte je da­
nas teško govoriti, a najteže o jevrejskoj ga iz Novog Vrbasa dobili su sina Rubena.
žele da nauče osnovna betarska znanja.
Srdačno čestitamo!
Može se naručiti na adresu: Kiš Đorđe, Su- zbog velikih ekonomsko-političkih pertur­
botica, Paje Kujundžića 13. Cena joj je bacija koje je morala pretrpeti. I pita se
šta će biti sa jevrejskom omladinom u sre­
3.— dinara.
dini ove svetske bure? Za nacionalnu omla­ BRIJTE SE SVJEŽIM MLIJEKOM . . .
dinu postoji jedna jedina solucija, a to je BRIJTE SE SA

Dignite se i zbijte čvrsto,

Sinovi Izraela 1
Koračajte odlučno, smjelo.
Spasite nas...
Sprovedite riječi u djelo!
Sprovod dragog nam druga i sumišlje-
nika bio je prošle nedelje. Došlo je oko
40 betarim da iskažu zadnju počast svom
prijatelju i da ga ponesu do zadnjeg počiva.
Ušta. U ime kena oprostio se od njega na.
civ kadmoni Jichak Guttman.
B. P.
HESPED
Mjesna grupa Nove Cionističke Organi-
cije i Ken Berit Trumpeldor u Zagrebu po­
zivaju svoje sumišljenike i prijatelje na sve­
čani hesped Jozefu Trumpeldovu, koji će se
održati 18 marta u 9 sati na večer u dru­
štvenim prostorijama, Zagreb, Draškoviće-
va 23.
MIFKADAT HA GALIL ,,Zeev“ moli sve kolonizirati kada je ona već naseljena ša
instance pokreta da svoje dopise šalju jedi­
no na adresu: Betar, Zagreb glavna pošta. Gvozdeni zid tj. isprobani način svih kolo­
P.O.B. 414.
evakuacija iz galuta u Palestinu na obim
obalama Jordana.
Postoje ljudi Jevreji, koji studiraju ge­
ografske karte i pronalaze imena kao Alja­
BEZ KISTA
ska, Uganda, Tanganjika, Madagaskar itd.
BEZ SAPUNA
i koji uz to misle da ove zemlje već hi­
BEZ KREME!
ljadama godina čekaju samo na jevrejsku
Dobiva se u svim boljim radnjama.
kolonizaciju. Svima ovim ljudima već smo
odgovorili sa Palestinom. — Ali ovi ipak
Cijena Din. 20.— komad.
postavljaju pitanje, kako ćemo Palestinu Uzorak se šalje franko uz doznaku din. 3.—
u pošt. markama na
Arabljanima i da je to uopšte nemoralno.
Odgovor jevrejske omladine na to jeste:
RASOSAN - Sušak, pošt. pret. 133
nizatora svih vremena.

V lasn ik i iz d a v a č: N o v a C ion ističk a O r g a n iz a c ija u J u g o s la v iji, za p re tse d n ištv o D r. L adislav Zen ta i, M a jk e J e v r o sim e ulica 45. O d g ov orn i ured n ik
D r. L adislav Zen ta i, M a jk e J e v r o sim e ulica 4 5. U red n ik Đ u ro L a n g , U lica M aršala P ilsu d s k o g 37/11.
Š ta m p arija „D r a g . P o p o v ić " , L u ja B a rtua br. 3, B e o g ra d . — T e le fo n 22-413.