Поштарина плаћена y готову.
ЈЕВРЕЈСКЕ
ИЗЛАЗИ
ВЕСМИК СЕФАРДСКЕ
ЈЕДАНПУТ МЕСЕЧНО. ПРЕТПЛАТА ДИН 12 ГОДИШЊЕ. УРЕДНИШТВО И УПРАВА КР. ПЕТРА 71а, ТЕЛ. 21-502
Год. II
Рош ашана - празник вечне иотине
Рош ашана д о ч е к ује м о и ове го-
дине y црним д ани м а и те ш ки м ис-
куш ењ и м а. П рилике су ж алосне и
изгледи на бољ у б у д уК н о ст мало
утеш ни. Бесом учна пропаганда ко-
ја ce в сд и противу нас, усп ева, ши-
ри ce као зар аза и д о н сси св о је за
нас неж ељ ене п л о д св е . Н сви покре-
ти и нове и део ло ги је, који су ce по-
јавили, те ж е за тим да ce цело дру-
ш тво, цела привредна стр ук тур а и
цео друш твени п о глед на св е т по-
стави на нову основу и да ce тако
створи нови човек који ‘Ке наводно
бити задовољ нији и сре+ннији од ју-
ч ераш њ ег. Јевр ејски народ као ,,ш те
та н " е ле м е н ат по тај нови поредак
треба да ce искљ учи из те сар ад њ е.
С то га ce y м н огим зе м љ ам а увели-
ко уводе и зузе тн е зако нске м ер е
противу њ их, a све те м е р е су са-
гласне y тс м е да нам тр еба ускрати-
ти н ајп стр еб н и је усл св е за наш ма-
теријални и духовни живот.
У св о м чину љ уд с к е д р ам е која
ce пред нашим очима оди грава, ми
о стаје м о пссм атрач и , као ш то см о
и т с к с м минулих векова стојички
пратили и преж ивљ авали р азвој раз-
них св е тскс-и сто р и јски х д огађаја.
Као огром на см о тр а ређали су ce
пред нама разни покрети и струјањ а
ч св е ч је г ум а и сн аге, разне револу-
ције, побуне и ратови. И ми см о ви-
дели тр и ју м ф е и по разе толиких
амбиција и п р схтев а појединих
група и ор ганизација, стале ж а и на-
ција. A сви су имали ту неодољ иву
те ж њ у да једни д р уги м а о тм у пре-
власт или једни д р уги м а нам етну
своју вољ у, ф и зич ку или духо в н у.
Као стари н ар сд , ми см о небројено
пута дсж и в е ли такве појаве, али ни-
су никад утицали на нас сви ти до-
гађаји да би изменили наше идеале
и наше п о глед е на свет. Ми см о
ВЕРОИСПОВЕДНЕ
Београд, 1 октобра 1 9 4 0
подносили Hajeetse ж р тве, плаћали
см о свој опстанак крвљ у и остали
д о сл ед н и свом е уч ењ у. Јер наше
те ж њ е и см ерови ув ек пр елазе ок-
вир партикуларности и и м ају општи
човечански кар акте р , па су зато ве
зани за сва врем ена. П ојмови о исти
ни, правди и љ убави оста-Ке вазда
непром ењ ени, ма какав покрет y
љ уд с к о м д р уш тв у у з е о маха и тре-
нутно успевао. Ти вечни појмови у-
век ће ап е лсвати на љ уд с к у савест
ако љ уди ж ел е да остану исправни,
добри и cpe+sHK. Никакав ce д руги
о д н с с не да зам ислити м е ђ у љ уди-
ма но такав који je заснован на тим
начелима. И религија к сја пропове-
да Бога као Заточника правде и
П раи звср љ убави, и скснска je и
вечна и не м о ж е ce зам енити никак-
вим м о де р н и м суп стр ати м а.
Те вечне, опш те човечанске иде-
але пр о клам ује наш празник Рош
ашана. З а р азли ку о д наших оста-
лих светковина и д атум а који носе
више или м ањ е верско-национално
сб е л е ж је , наша Нова година xo k e
да утиче више нз човека као бо ж је
ство рењ е. П редањ е нам вели да je
овај дан — дан када je свет створен,
a с њ име и човек који носи y себи
печат бо ж анства. П редањ е нас да-
љ е учи, да нам ce то га дана Бог при-
к а зује као највиши С уд и ја и да од-
луч ује о судбини свих народа,
и свих љ уди , деле+=«и и на-
rpaf.viyt=iM свакога пс њ еговој заслу-
зи. Па и сам тон који пр еовлађује
У м о литвам а тога поазника има не-
чега опш те ч овеч ан сксг. .,Учинк,
Госп оде, да Te ce боји све што je
плод Твога д елањ а и да Те п сш тује
све што си створио. Нека сви чине
је дан савез да пуним ср цем р аде
по Твојој в о љ и .. . Нека иш чезне као
ОПШТИНЕ
Б Р. 2 2
дим сва з л сб а и царство насиља
нестане за свагда са зе м љ е . . .
Верни вери својој и својим тра-
дицијам а ми 'Кемо упр кос свих те-
ш ких и мучних прилика y којима
ж ивим о, храбро и неум орно чува-
ти и високо носити све вечне вред-
ности које пр опо ведају наша вера
и наше тр ади ц и је. З а те узвиш ене
идеале по којим а ж ивет једи но има
вредности, ми Ј=.емо и даљ е ж иветк
и за о д бр ану њ ихову приноси+немо
све ж р тв е и подносићем о све боло-
ве. У т с м е нас неће поколебати ово
болесно врем е, ово неприродно
стањ е y коме ce данас налази вели-
ки део љ у д ск о г друш тва. Као стари,
искусни народ ми -Цемо стрпљ иво
чекати да п р сђ е ова олуја и грозни-
ца данаш њ иц е и да ce изопаченост
на свима странам а одагна и разби-
је , јер ми см о убеђени да je све то
п р олазко. Рош ашана са својим веч-
ним истинама доноси нам ту пору-
ку, о зар ује нам д уш е и не да нам
да м а л а кш е м с . Звуци Ш о ф ар а ко-
ји ce о т с м наш ем празнику р азле-
ж у y свима нашим бо гом о љ ам а,
као да xotse да нам још јаче и уб ед -
љ ивије потврде св а к у спасоносну
м и сао : И зраиљ у, не клони и не оча-
јав ај, не напуш тај никада своје све-
те и велике и деале и буди истрајан
y теш кој и неравној борби ко ју во-
диш за себ е и своје ближ њ е. Једи-
но ce тако мож еш надати свом е
сп асењ у, једи но k e тако до^и избав
љ ењ е и сре-Книји ж ивот за тебе и
за све који за јед н о с то бом пате.
Ерев Р о ш ашана 5 7 0 1
Београд
Д р . И. А л к а л а ј
в р х ов н и рабин
CTPAHA 2
Порука нашег претседника
Д р аге се стр е и драга ôpatso,
Као што ce дрво повија и исту-
ра своје гране y правцу сунца, да
га оно за гр е је и уми,је м у снагу
и отп о р н сст, тако и ми, Је вр еји , y
својој д уго ј историји ув ек и поно-
ва, сваке године, са ч еж њ ом ишче-
кује м о своје велике празнике Рош
Аш ана и Јом Кипур, да y њ има на-
ђем о у те ху за бо лове који су нас
раздирали y м инулој години, и на-
ђем о наду да tse нам година која
наступа донети више ведрине и ви-
ше радости.
З а нас су Рош Аш ана и Јом Ки-
пур прекретница y свакодневном
ж ивоту. У тим часовима ми ce осло-
бађам о помисли на Heflatse и пат-
ње y старој години. У ти м часови-
ма ми ocetsaMo да наш у д уш у про-
ж има бож анско HaflaxHytse пуно са-
милости и сам о п о узд ањ а. Ми ocetsa
м о да ступам о пред светињ у своје
властите савести непристрасно ис-
nniyjytsn св сја д ел з y м инулој годи-
ни и flCHOcetsn по њима поаведну
пр есуду. С а ocetsahbeM покајањ а ми
искрено један д р уго м опраш там о
псчињ ене гр е хо ве , п р е даје м о за-
бораву све што нас je је д н о г од
д р уго г растављ ало и за в е тује м о ce
да tseMo y новој години ходати
стазам а части и чистоте д уш е.
Све y нама теж и да y новој го-
дини постанем о бољи но ш то см о
били y пр о текло ј, и да својим при-
м ер ом предњ ачим о и д р уги м а , да
их поведем о со бо м и да скупа о-
стварим о зајед ни ч ке и деале. Кад
постоји добр а воља за р je тако те-
ш ко дости^и делић опш те човечан-
ске cpetse, која ie такореФни на на-
ш ем д см а к у? К ад je зе м љ а тако
прсстоана и бо гата, зар ie нем огу-
tse пружити сваком човечјем 6ntsv
прилику да уж ива y обиљ у и y лепо-
там а природе?
Беспрекидно Heryjytsn тр адицију
нашега народа кроз хи љ аде и срет-
них и несретних година и преносе-
tsn са нараш таја на нараш тај наше
заједничко духовно благо — не-
окрњ ено, ми см о ce челичили y
борбам а да одрж им о оно што нам
je било за јд р а ж е : нашу вер у y јед-
нога Бога и наш у веру y једно бо-
љ е човечанство, лиш ено зл о б е и tsитeљa и y
пакости.
A о Новој години нам та вера
засветли пред наш е очи јаче но и-
када, y свој својој величини и ле-
поти. Она нас крепи и по ди ж е, кад
клонем о и губи м о хр абр ост. Она
нас потстиче на нова nperHytsa, ка-
ВЕСНИК
да нама овлада очај. О на нам улива
нов ж ивстни елан, када животни со-
ксви y нама прете да пресахну.
Нарочито о Новој години када
су наша срца теш ко уцвељ ена зб о г
страш ног уд е с а , који je захватио
цео свет, a посебице наш нар од ми
налазим о наду y бољ е дане једино
y нашој вери, пуној благости и чо-
вечности. Кетувим и и херуви м и
плачу и наричу над HecpetsaMa на-
страд али х хи љ ада невиних љ уд и и
невине д е ц е .. И горе пс високим пла
нинама и њиве и ли ваде y долинам а
ли ју с у з е над боловим а безбр ојни х
6ecKytsHHKa и рањ еника, који ce не-
заш тићени п о туцају по св е ту. И
гр о м св и на небу и зверови y шу-
м ам а ум ук о ш е пред уж аси м а, који-
ма je данас љ удски р о д и злож ен.
И зато на данаш њ и дан сви ми,
— и ви y св сји м бо го м о љ ам а и до-
м св и м а, и ја, ваш п р етседни к, y да-
леко ј туђини, радеФни сви скупа за
до бр о наше м иле дом о ви не, — по-
ди ж е м о св о је очи ка Свеви ш њ ем у
и упр ављ ам о своје м о ли тве Њ е м у,
најп раведни јем суди ји света и нај-
веФнем заш титни ку наш ем.
Г с с п с д е , Бож е наш, — проспи
св о ју м и ло ст на д е ц у св о ју и по-
врати целокупн ом човечанству мир,
к сје га je оно толико ж ељ он.
Госп о д е, Б ож е наш, — пошљи
сл о гу м е ђ у н ар оде, како би Te y
Нека нам je срећна Нова година
З ар ce доб р о ж е лате љ и см е ју и
д анас јављ ати? З а р ce и y данаш њ е
мрачно д о б а, y ком е су ce љ уди
бесом уч но закрвили и нарави ce из
корена за тр с в а л е , зар ce см е ју и
такве помисли јављ ати, као ш то je
ова: да ce и св о м е б л иж њ ем м о ж е
неш то д обр ога пожелети? З а р ce
netse онај, који je још и данас сачу-
вао неш то вере y понеку о д непро-
лазних вечитих вредности, или не-
ку искрицу наде y човека и y бољ е
дане њ его ве, за р ce он H etse см а-
трати б е зм ало о куж ен им , кога ce y
н ајм ањ у р уку тр еба клонити, јер
м у нема м еста y вреви нових усре-
прож ивпавањ у тек
пр обуђених свеж их ж естина чове-
кових? — Заиста je данас
све више тих усам љ ен ика, који
теш ко налазе с в с је м есто y овој
психози разиграних страсти и y де-
л и р и јум у р азуздан и х сирових на-
гона. . .
БРОЈ 22
м и р у и y радо сти славили као сво-
га спасиоца.
Г о сп сд е , Бож е наш , — окрепи
ojatjeHe, оплем ени б е зд уш н и к е , и
задр ж и руке несавесних и несве-
сних, када je по диж у против својих
ближ њ их.
Го сп о д е, Бож е наш , — сачувај
cpetsy, мир и независност плем е-
нитог Југо сло в ен ско г народа и во-
ди га и надаљ е п утем напретка и
благостањ а.
Госп оде, Бож е наш , — см и л уј ce
на наш напаФнени нар од и узм и га
под с в с ју MotsHy за ш ти ту, сада и
за навек.
Госп оде, Б ож е наш, — благосло-
ви југо сл о в е н ск у је в р е јск у заједни-
цу, наш у д р а гу нам опш тину, наше
д с м с в е и наше породице, наш у ом-
ладину и нашу деч и ц у, и нека би
наш е речи и рад наших мишица
служ и ли вазда сам о до б р о м е.
Госп оде, Б ож е наш , — умудрк-
држ авн ике y свима зе м љ ам а, те
нека би своје нар оде повели путем
склад н е сар адњ е и б р атске соли-
дарности.
Госп оде, Б ож е наш , — униш тк
зло са лица зе м љ е и повеж и д ец у
св о ју в езам а уза ја м н о г пош товањ а,
пож ртвовањ а и вечите љ убави.
Го сп о д е, Бож е наш, — нека ово
б у д е воља твоја. А м ен .
Ваш ингтон.
Др. Давид Албала
Па, ипак. Када наиђе овакав све-
чан д ан, којим отпочињ е једн о но-
во поглављ е и иово р азд о б љ е , бу-
д е ce и наилазе ж ељ е и узд а њ а . У
заборав ce баца пр ош лост, што ово-
га пута необично радо чинимо са
сто стр ук о м ж е љ о м : не поновила ce
и не повратила прош ла година. Јед-
на ж ељ а за д р уго м наилази из у-
цвељ ених ср д ац а, да би их нова
година испунила и остварила. И y
низу тих ж ељ а и нада, које овог но-
вогодиш њ ег дана иду са истог
кзвор а, им ају исте п о б уд е и исте
ц иљ еве, прсвлачи ce и понеко при-
туљ ено р езоно вањ е y ф о р м и ма-
ло г об рачуна, па и понека сентен-
ца, да би ce ваљ да сам о показало,
да п ссто ји још понеки о статак да-
нас прилично несаврем ених сања-
лица.
П риродно je и јасно, да ce на
пр екр етниц ам а историјских време-
на, када ce обара и руш и старо да
 BPOJ 22 ВЕСНИК
би ce створило неш то д р у гс , нешто п ссле ратсвањ а и немира долазили
ново и, како веле, неш то бо љ е, да н ајзад до мира, д о тле најве^и део
то не м о ж е и+sn без великих потре- Је вр еја, са свих страна истериван и
са и крвавих ж ртава. И неи зб еж нз нигде неприман, никада ce није вра
су м нога страд ањ а, пропадањ а и ■Као м и р у и сп о к сјс тв у. Униж авани
бескрајна мучениш тва. У оваком су и као туђини гањани и там о , где
ф аталн о м ком еш ањ у нема ни неког су стотинам а година живили са сво-
р ед а, ни правила. Не иду теш ки до- јим дом а^иним а, о б еруч ке пруж а-
гађаји по неком к о д е к су и правил- јуЦи свој с б о л у с њ иховом д ухов-
нику. Несавладљ иви вихор свирепо ном и к ултур н о м р азв и тку, и че-
за хте ва, да од р е д а и без р еда про- сто, каа старији ж итељ и на истом
п адају и ум и р у и праведни и криви, тл у , за јед н о са њима градили и
и знани и незнани, и они који су и- бранили зајед н и ч ку дом о ви ну. За
м али неког уд е л а y овом је зи в о м св о ју суд б и н у, за ко ју нису ни крив-
вртл о гу, и они који су ce сам о по ци нити су je такво м ж елили , ретко
^уди зл е судб ин е обрели y овој су налазили р азум е в ањ а. Н и је било
матици патњи и ум и р ањ а. И свако- никад то га р азум е в ањ а за један на-
м е je свој ја д најтеж и. М учна би то р о д, који je живио хи љ адам а годи-
работа била, y ово зл о и зло сл утн о на под најљ у^им ж ивотним усло-
д о б а, да ce постави нека ранглиста вима, па није м о гло бити ни р азу-
оних, који су најтеж и страдалници. мевањ а за понеку негативност, која
Цео свет о знач ује д анас је д н о са- je свој корен имала y апсурдни м и
патниш тво свих и свакога. И оних ф аталн и м околностим а хиљ адуго - |
чија je судбина запеча-Кена, и оних диш њ ег изгнаничког ж ивота. Не но-
којим а je она неизвесна. Ту су и си ce у з а л у д те р ет изгнанства на
они, који ум и р у и гину под данаш- грбачи. Па и y најтеж и м часовима ј
њ ом м ан ом небесном и они, који такво г вековног ж ивота, Јевр еји су
ту б л а го д е т сутр а о ч е к ују. О ни ко- давали и д а ју свој обилни прилог,
ји м о ри м а бе зн ад еж н о л у т а ју и они y непролазним вред ностим а, д у-
који y „ничијим зе м љ а м а " као живи ховно м и к ултур н о м по ди зањ у чо-
леш еви д о тр ајава ју. Па и они, које века.
паклена неи звесно ст дави, јер ce Па и данас су они главни кривци
сурова ствар ност уортачила са ле- за све па+неништво к о је човек про-
д ен о м н е и звесно иФ у ради ш то ф а- ж ив љ ује . Иако их je мали број са
талније сар адњ е. бо љ им и сс р е д њ и м условим а зо
Д а ли je y овим празничним рас- ж ивот, a м ного милијуна јадни ка и
м атрањ им а потребно на тој ж алос- најб едн ије сиротињ е, под најсвирз-
ној ранглисти потраж ити оне, који пијим околностим а за ж ивотар ењ е,
с у y то ку своје д у ге историје га- ипак ce они о гла ш ују главним ви-
њања и м учењ а имали ув ек своје нсвницима ове данаш њ е д р ам е.
почасно м есто? Је вр ејско je nafce- С н и су кривци за сав овај безим е-
ништво ув ек и кроз векове било ни ја д , за пропаст нација и држ ава,
с в с је врсте. И данас, када je y све- за пр евласт теш ких нагсна. Н и су :
ту то лико сапатника и страдални ка, криви они који крмила д р ж е y ру-
и данас je оно своје врсте. A добр о кам а, који су ведрили и облачили,
треба утуви ти истину, да сам о онај, стареш ине, одговорни чиниоци, они
који п с ш ту је право д р у г с г , см е и који су били на м естим а да оцењ у-
з a своје право да траж и поштова- ју , да п р едвиђ ају и о д л у ч у ју ; није
њ а. И да сам о онај, који има срца крива ни многа д р е м љ и в с ст, уч-
за патњ у д р у го г, см е и за св о ју да м а л с с т и м ли тавост на м естим а и y
траж и саучеш-Ке. дани м а, када je ваљ ало имати не-
Јевр еји су патили, стр ад али и обично изош трена чула. Не, Јевре-
ум ир али, јер су, нем ајућ и св о ју зе- ји су криви, њима ce приписује не-
м љ у, сваком е били на п уту и на ка заиста чарсбна Mois да м о гу ваљ-
см етњ и , увек неж ељ ени и свима да и да планете покре-hy и да кроје
свагда лако достиж ан у з р о к и по- суд б ин у свих и свакога. A не мисли
вод свих недаћа и невољ а на свету. ce, да ни св о ју р ођену нису искро-
За све обести силних и за св у р азуз- јили. И д о к им ce тако приписује
д аност и р азјар е н о ст потпаљ ених та св е м о +î, д о тле они, прогоњ ени и
страсти , они су били најприступач- униж авани до срж и, пр ож ивљ ују
нији одводник. Све супротности ме- најсвирепија мучениш тва. З а њих
ђ ун а р с д н е каналисане су y правцу нигде станка ни починка. Нико их
о м р азе према Јевр еји м а. З а б л у д е неће, a никако ни своје национално
и п р е д р асуд е ф ан ати зо в але су го- уто чи ш те да д с б и ју . Па и оно, то
м иле, и по грсм и су имали обилан њ и хсво народно уто чи ш те y Пале-
д ан ак y невиној крви незашти-Цених стини, y које ce уло ж и ло толико ду-
м ајки и нејаке д ец е . Д о к су д руги ховних и м атер и јални х добар а, ог-
СТРАНА3
ром ног пионирског о м лади нског по
ж ртвовањ а и y које je укопано то-
лико ж ивота, ето и оно им ce оспо-
рава. О д националног уточиш та као
да постаје сп е т неко је вр е јско при-
беж и ш те. А л и , за „н е д о в о љ н о ст"
палести нску y свима правцима кри-
ви су до б р и м д е л с м и сам и Јевре-
ји, је р су веома скучено резонова-
ли о б уду^ и м врем еним а, која су
им ce сп рем ала. У љ уљ кивали су ce
сни м аш тари јам а аги м и лац и је, или
ce бесм и слено предавали тако на-
гло пр охујалим тр енутни м угодно-
стим а.
И ствар ало ce и ство ркло то чу-
вено ,,је в р е јск о питањ е'', које je
некако y центру свег пакле-
ног збивањ а данаш њ иц е. М орало
ce оно створити по св е м у то ку до-
гађаја, који су све зл о траж или и на
лазили на неким изм иш љ еним из-
ворима. A Јевреји су теш ко допи-
рали до најосновнијег сазнањ а, да
сваки народ на кр ају крајева сам
св о ју суд б и н у гради. И обрели су
ce они y овом данаш њ ем паклу, не-
опремљ ени и неотпорни за сву не-
правду, за све клеветањ е, за сву
о м р азу. A све ове биљ ке усп евају
данас не по ж ељ и м аса и народа,
ве-Ц по ди ктату.
О вај талас неподно?љивости и
нетр пељ ивссти човечије, нечувене
о м р азе и свакојаког м утљ ага, за-
д р ж авају ипак понеки б ед ем и чо-
вечије увиђавности. Наша дом ови-
на Југослави ја има чврсте бед ем е
пр сти ву свега ш то униж ава човека
и њ егову м исију. Правда држи зем-
љ у и градове — вели српски на-
р о д, који je и сам y вековном роп-
ству стекао корко и скуство, али je
од р ж ао свој здрави нагон и своју
не сал см љ и в у виталност. И тај народ
зна ш та je невсљ а бл иж њ ег. И уза-
л у д овај талас за п љ уск ује и наше
бедеме.
Пa за р je пстреб но и код нас
бавити ce оваквим м ислим а и чак
траж ити д ск у м е н та истине? З ар ни-
је излиш но y народу ш ум ад и јске
тр ади ц и је псзивати ce на значај ис-
тср и јск и х чињеница и на једно бра-
ство, које je y то ку векова стопљ ено
заједни ч ки м ж ивото м и заједнич-
к с м судбином ? Ваља ce сам о мало
загњ ур и ти y историјске чињенице,
или узе ти y пом о+s п р е гл ед н у исто-
р ију Ш лан га: Јевр еји y Б ео гр ад у,
па освеж ити себи y пам ети да ce
Јевр еји y наш им крајевим а помињу
јс ш о д 950 године. Још за време
С тевана Н ем ањ е и Цара Душ ана
они су обитавали y овим зем љ ам а.
У ср е д њ е м в еку су они живили y
Јуж н ој С р би ји , y О хр и д у и С тр узи .
 CTPAHA 4
П рогоњ ени Јевреји из Ш паније
1492 великим д е л о м су нашли уто -
чишта y овој својој данаш њ ој до-
мовини. Имали су они y 16 веку и
св о ју ш там пари ју, гд е су ш тампали
своје књ иге и м олитвенике. У Ско-
пљу су још 1580 године имали ве-К
попуњ ено је вр е јск о гро бљ е, што
значи да су о в д е још м ного раније
живили и имали своју вер ску оп-
штину.
У З а гр е б у, и y Х р в атско ј и Сла-
вонији су Јевр еји, по Ткалчи-Цу, жи-
вели још y 15 веку. Д р ако цени по-
даци о историји хр ватских Јевр еја,
која отпочињ е концем 18 века, на-
лазе ce y „П овијести загр ебач ке
Ж и д о в ске опш тине" од дра Гавре
Ш варца. Позната су историјска ф ак-
та о древном бо равку Је вр еја y ту р у и цивилизацију, обогатили на-
Д уб р о вн и ку, Војводини и y остали м
крајевим а Југослави је. A да и не по-
мињ емо Је вр еје y Босни, гд е су они
као старо седеоци делили исту суд-
бину са свом својо м бр аћо м дру-
гих вера.
И све тако р ед о м кро з ве-
кове до најновијих врем ена. Било
je и знакова нетрпељ ивости y то ку
д уге историје, што je по природи
ствари било и нестајало, је р су и
сами дома^ини прож ивљ авали ра-
зне историјске перипетије. Тога je
било и y новијој историји. Кнез Ми-
лош није дозвољ авао да ce Јевре-
јима о д у з и м а ју права и 1850 годи-
не изјавио je y С купш ти ни : „Ж е л и м
изједначити сл о б о ду и б лагостањ е
на! све становниш тво ове зе м љ е , без
р азлике вере и народности и да ce
сва наређењ а која нису y ск л а д у са
тим начелима и м о јо м ж ељ о м по-
ниште. З а к сн има о д ред и ти , да ce
сваки становник ове зе м љ е без ра-
злике вере и народности м о ж е на-
станити гд е ж ели и да ce м о ж е за-
нимати занато м и трговин ом како
xotse” . Треба ли ређати д аљ е и ука-
зати на за јед н и ч ку б о рб у y ратови-
ма за ослоб ођењ е и уједињ ењ е? И
треба ли стално понављ ати д о к азе
д р угар ств а и браства наше среди-
не? Или упутити на зн аке антисем ит
ског м еси јан ства, које je овај народ
својим здр ави м сељ ачким р а зум о м
одбац ио. З ар није Југослави ја била
једна о д првих потписника Б алф у-
рове декларације? З а р ce м с ж е за-
боравити срдачан
ва о д стране
пријем Соколо-
Блаж енопочивш ег
'Краљ а А л екса н др а Ујединитељ а?
З ар нам није свеж а y пам ети она
грандиозна м ан иф естаци ја свега
култур нога света y Југослави ји при-
ликом свечаног отварањ а јевр еј-
ског университета y Јер усали м у? У
свакој прилици см о свагда имали
ВЕСНИК
топло и пријатељ ско учеиЖ е наше
бр атске ср пске и југо сло в е н ске
ср еди не. П римери су безбр ојни .
Сав наш ж ивот y д о б р у и y зл у у-
пуКен je истим см ер о м и одрж аван
истим заједни ч ки м и деалим а. Зар
нам најзад није иста судбина?
Па о д акле понеки чудновати
предзнаци и не више тако м аглови-
ти наговеш таји и ко д нас? Било
je отребно да и један Григори-
је Бож ови+i, наш сјајни књ иж евник
и борац са Југа , пр етседник Пен-
клуб а, човек ош тра ум а и човечна
срца, да и он y је д н о м напису упути
о п о м е н у: ,,С в е то нагони и из по-
литичких и чсвечанских р азло га да
ce о Јевр ејим а не суд и преко коле-
на. Је р су они задуж и ли светску кул
у к у и на то м пољ у нарочито за д у-
ж или нације код којих с у ж ивели.
М оно теизам je њ ихов и сва научна
м учењ а да je нека позајм иц а — не-
основана су. Јевр еји су св ету дали
и хриш ^анство, те ако саврем ени
сб р азо в ан и свет м о ж е да ce поно-
си хриш+нанском вер ом и цивилиза-
цијом — и за то има да захвали
Је в р е ји м а ” .
И југо сло в е н ски Јевр еји м о р ају
да уоч е да je понеш то д о тр ајало .
При тој см ени, наж алост, при да-
нашњ им схватањ и м а, не м о ж е да
ce и зб егн е, да ипак старе вековне
за б л у д е , п р е д р асуд е и неукро1=.ене
страсти о д р ж е пр евагу. Сад ањ а ме-
1)ународна узајам н о ст негира све
сентим ен талне обзире према Јев-
рејим а и одрж ава старе секулар не
неправде. И y том оп ш тем за хте в у
за см ен ом и за новим по ретком ,
једи но нема промене ни см ен е y
п о глед у на Је в р еје. С тара ом р аза,
I ,%
& С о В а лш "
С п е ц и ја л н а Ш р го ви н а
| Кристала
Пордулана и
, уметничке
керамике
‘ Б Е О Г P A Д
К р а љ а П е т р а улица број 32
ј Телефон 23-349
БРОЈ 22
стара неправда, стара клеветањ а.
Све ce м с ж е м ењ ати , али то о стаје.
И то све ваља издрж ати по цену
теш ких искуш ењ а. A о д ових уд ес
■Ке нас по ш тедети y нашој дом ови-
ни, y којој с м с сви на истој линији
љ убави према груди с в с јо ј, за к о ј у
см о дали свој данак y ж р тв ам а и y
крви и за коју ћ е м о , зл у нетреба-
ло , као највернији синови њени, сви
до је дн о га стати опет на браник до
по сле д њ е г д аха свог. У р о д о љ уб љ у
и y п о ж р твсва њ у не^емо д озволи-
ти да нам ико м о ж е и за је дан ко-
рак изма^и. С ач ув ајм о своје ж ивце
и хлад н у крв и он да, када неправда
овлада према оним а, који то нису
заслуж и ли . У зл у ce не понизимо, и
д о сто јан ств с своје браним о, па ма-
ко навалио на то наше достојанство
човека и р о до љ уб љ а. З д р ав сељач-
ки нагон југо сло в е н ск о г народа о-
д р ж а+se пр евагу над свима струја-
њ има, које нам свима о д р е д а раде
о глави. Б ез обзира на вер у, свима
y овој нашој заједни ч ко ј домовини.
На дан свечаних празника, y да-
наш њ ем р асп о ло ж ењ у, које није
в е д р с, али je празнично и свечано,
кад своје топле м о ли тве уп ућ у је м о
С веви ш њ ем за бо љ у суд б и н у не
сам о Јевр еја већ свих љ уди , a на
п р всм м е сту за добр о наш е Д о м о -
вине и свих њених верних синова,
нека ce и y најп огруж ени ји м тр ену-
цима не заборави на м у д р у , утеш ну
и велику реч генија н ар сд а, који
je дао Карађорђа и Њ егош а, да
Праеда држи земљу и градове.
Са то м п о руком — нека нам je
сре£>на Нова Година!
Л еш ана Това!
Др. БукиЂ Пијаде
 ВЕСНИК СТРАН А5
БРОЈ 22
м л а д о г К р аљ а, јер сваки Њ егов ус-
Из беседе г. Врховног рабина пех налази о д је ка к о д нас, свака
м и сао на њ ега равна je м ислим а на
о рођендану Њ. В. Краља к с је нас потстичу најм илији и нај-
р сђ е н и ји . И и спо вест наша овога
Господин Врховни рабин, наш ве. Нарочито данас ми слави м о на- дана м о гла би ce исказати y овим
Главни општински рабин y духу ш у д ичну д и н асти ју К арађ орђ еви ^ а, р еч и м а: М и см о вазд а спрем ни да
једнесјајне традиције, коју je инагу-
слави м о О н е који су остали верни све д а м о и ж р тв у је м о за славу и
рисао y нашој средини пре више
деценија, одржао je на дан 6 сеп- ш ти^еници пониж еиих и увређени х величину наш ег нар од ног Краљ а и
тембра о.г., поводом рођендана Њ . и хв али м о Бога ш то je ова зе м љ а наш е н а р сд н е д и н асти је исто онако
В. Краља значајан говор y синагозн ко левка такви х ш ти^еника и јун ака. као ш то не п о зн аје м о те ж р тв е ко-
„Бет Исраел-1. Из тога говора доно-
симо овај краћи извод. З а то с р о ђ е н д ан у наш ег Краљ а је не би см о по днели за с л о б о д у на-
наша су срца устр е п та л а р а д с ш ћ у и ше отаџбине и сд б р а н у наш е др-
,,И ми, ју го сл о в е н ск и Је в р е ји , не ж а в е .”
усхи ^ е њ е м . С н а к уц а ју за наш ег
и зо ста је м о д ан ас, као ш то ни y ра-
д о сти ни y тузи нисм о к зо с та ја л и y
с в с ј држ ави .
м али д ео
И ако б р ојн о је дан
југо с л о в е н ск е д р ж авн е Пре двадеоетседам година
за је д н и ц е , ми см о не р азд во јн и њен О д је д н о га наш ег читаоца-рат- С а с с , С о л с м о н Л еви, Д ан ило Ката-
д е с ; и д ан ас, y пр азнично м распо- ника д сб и л и см о је д н у сл и к у, ко ју лан, М ор иц Јак. Л еви, Јаков Х азан ,
л с ж е њ у , ми c e , виш е но и кад а, о- ради њ ене к н те се са н тн с сти и ак- Ју д а Пинто и М ср и ц Јонтови-К.
се^ ам о д у б с к о приврж ени н аш зм ту е л н ссти д о н о си м о . С лика прет- П ри ли ко м јур и ш а, изврш ено г на
К р аљ у и К р аљ е вско м Д о м у . Наша стављ а Је в р е је -р атн и к е , по до ф и ц и - Је д р е н е н е п сср ед н о пр ед њ его ву
љ убав прем а д рж ави и в лада о ц у и ре и војнике 7. пеш . пука (б е о гр з д - п р е д а ју , погинули с у : Јо си ф Б. Ру-
н а р о д н сј дин асти ји , по казана и д о- с к о г) д р у го г по зива, из в р зм е н а, с с , Јо с и ф А л б а ха р и , Исак А н ђ е ло и
казан а, бива св е јача и захвалн и ја.
С в есни о пр аво м к у л ту р н о м схвата-
њ у y с в о ј зе м љ и , о д гаје н и y тр ади -
ц и јам а јун ач ко г и слсб одоум но г
ср пско г н а р сд а , ми с м с уб еђ ен и , да
tse славна К ар ађ орђ ева д и н асти ја,
y с в о м н ар о д у, и д аљ е високо и
п сн о с н с д р ж ати с н е велике и в зч -
не в р е д н о сти , на који м а почивају
снаж ни те м е љ и с в а к сга д р уш тв а ,
св аке за је д н и ц е и д р ж ав е . Уб еђ ен и
см о да ce Hetse д сп у с ти ти да ce y
д р ж авн о м у р е ђ е њ у учине ма какви
и зузе тц и ме-ђу по јед и ни м грађани-
м а, но tse и д аљ е бити да сви сино- када je тај пук уч еств о в ао y о п сад к А в р а м С асо . Њ ихови остаци прене-
ви с в е зе м љ е остану по д је д н ак о Је д р е н а. ти су тад а y Б е о гр а д и сахрањ ени
за д с в с љ н и и све више о с е те да je И мена њ ихова с у : y првом р ед у са најве^им војничким (почастима.
њ ихова суд б и н а везана за судб ин у с лева на д е с н о : И сак Д ан и ти , Д а- Ta св е ч а н сс т сахр ан е „је д р е н с к о г
ове д р ж а в е и да њ ихови ж ивоти вкд С . А л в у , Ј с с и ф Е ш ке н ази , Јс- к в а р те та ” y ж ивој je усп ом ени
п р и п ада ју прво др ж ави . Ми см о и- с к ф Б. Р усо , Ј с с и ф А л б а ха р и , Јаков м н с ги м наш им грађаним а.
сто т а к с уб еђ ен и да ce netse д опу- А . М е ш у л а м , М ихаило С . Л еви , И- С л и к у д оно си м о из пи јетета пре
стити да ce y срца наше ш к о лске сак А н ђ е л о , Јаков И з. Р усо , А р он м а у м р л и м а , и y знак захвалн бсти
м л а д е ж и која je васпитана y д у х у Х а јс н , И сак К ар и јо , Х аји м Л зв и , А в- и по гинули м а и ж ивим а за све на-
овога н ар ода — a к о је ce васпита- р ам Ро м ано, Л азар Р с м а н о . У дру- поре и ж р тв е , к о је су учинили y тим
њ е стиче y пр во м р е д у y наш им др- гом р е д у : С о ло м о н Б. И сак, М ориц велики м даним а за о сло б о ђ е њ е и
ж авни м ш к о лам а — да ce y та мла- Г ед аљ а, А в р а м Јак. Л еви, Н исим Б. ује д и њ е њ е .
да и неж на срца ун е се је д н о болно П к н тс, А в р а м Буки Х а ји м , А в р ам С. Д.
осе-Кање п с д в о је н о сти и е кс кл узи в -
н ссти и да ce ствара један инф ер и-
орни д у х к о д оних чији су најм или-
ји ги нули за ову зе м љ у , a нови на- 1 ¥ / ¥ СИ111Г I I X 11111 Ü lin 1
р аш таји с л у ж е јој исто тако р о до МОРИЦ J. КОЕН
љ убиво и пр едано и врш е све гра-
ђан ске д уж н о сти . A ови високи чо- Телефон бр. 30-626 BЕО ГP A Д Дечанска ул. бр. 19
векољ уб иви принципи, св а схвата-
ња и н астојањ а да ce заш ти те и о- ш
б е з б е д е слабији и нем о ћни ји, под-
визи су д о сто јн и пр ослављ ени х ви-
Има сав прибор и потребе за аутомооиле. Зејтин, Vabum
те зо в а , хе р о ја и по бедн ика. Наро- oil com pany, Schell, Castol.
чито y наш им дани м а м о р алн е кри-
зе кад je н ајл акш е бацити ce Акомулатори Varta, U. S. L.
на незашти+нене и тако б р ? с до-
+ни до ту ђ е г блага и д о пр азн е сла-
 CTPAHA6
Земља, основ народне слободе
„Колико земље под ногама
толико неба над главом”.
Хајим Нахман Бјалик
Од дана када je јеврејски народ
изгубио своју самосталноет y Па-
лестини па све до данашњег, ни-
где није могао наћи сЕоје коначно
смирење. Изгубивши своју земљу,
чврсто тло под ногама, јеврејски
народ већ две хиљаде година лута
по свету, гањан из једне земље y
другу, a сада из многих земаља
истодобно. Изложени свирепим про-
гонима, и сувише често Јевреји су
мењали своју постојбину. Увек су
изнова западали y исту грешку:
ако су коју годину или деценију
пуштени на миру, они су сматрали
да je дошло време братства међу
људима и били су спремни да за-
бораве на своје јеврејство, верују-
ћи да ће тако и други заборавити
на њихово порекло. Уљуљани иде-
јама о свечовечјем братству, засно-
вали су сан о неком апстрактном
човечанству и да би остварили бра-
тимљење y човечанству, они су за-
почели изајством свога јеврејства.
Па ако су одбијали националну
мисао, одбијали су само јеврејску
националност, док су спремно при~
хватили национализам других на-
рода. Но десило ce да су Јевреји, и
одбијајући сваку везу са јевреј-
ством као једном националном за-
једницом, ипак били сматрани на-
родом y очима управо оних, код ко-
јих су то најмање желели. Само
треба упамтити, да су их сада о-
значавали Јеврејима, површно по-
знавајући их, понајвише по њихо-
вим индивидуалним и негативним
особинама. На тај начин управо су
ти Јевреји, који су крили своје Је-
врејство, отежавали разумевање са
Нејеврејима. И када би ce односи
толико заоштрили да je живот по-
стао за Јевреје неподношљив, Је-
вреји би ce на момент отрезнили,
но чим би y којој другој земљи на-
шли ма само и тренутно смирење,
они би продужавали стари начин
живота као да ce ништа није дого- ј
дило. Историјски народ као да ни-
је био способан да проникне до са-
знања да и за људско друштво вре-
де извесни закони који ce некаж- ј
њено не могу прекршити. Доиста,
дуго je требало да су Јевреји до-
шли до сазнања да узрок нашег
страдања не лежи y верском фана-
тизму, економској зависти или не-
довољној просвећености нејевреј-
ВЕСНИК
ских народних маса, већ да су ово
само различити облици исте мрж-
ње, и ти облици зависе о идејама
које y појединим временима доми-
' родне установе. Обично Керен ка-
Насеље на земљишту
Керен кајемет лејисраела
нирају народима. Узрок лежи мно-
го дубље, толико je једноставан, да
je управо необично што je требало
две хиљаде година да ce открије.
Узрок лежи y неповољном поло-
жају Јевреја y свету. Оног момен-
та кда су Јевреји изгубили своју
државу, тло под н°гама, и тако по-
стали неједнаки другим народима,
и то увек y мањини, они су због те
неједнакости навукли свугде на се-
бе мржњу. Расејани по свету,
стешњени само y неколико занима-
ња, Јевреји су, и тамо где су пред
законом били потпуно равноправ-
ни, пречесто морали осетити да су
само трпљена мањина. Увек завис-
ни од других, несигурни и слаби,
Јевреји су коначно осетили чежњу
да и сами једном постану слободни,
независни од ма чијег расположе-
ња, па било то и најблагонаклони-
јег. Све јача постајала je жеља ши-
роких јеврејских народних маса
да ухвате корена y земљи y којој
живе, да и они коначно осете чвр-
сто тло под ногама. Истовремено
продубило ce и сазнање да ту своју
слободу и независност Јевреји ни-
где неће стећи осим y Палгстини.
Јер као и сваки други народ који
живи самостално и y слободи, и
Јевреји морају да буду господари
оних позиција од којих зависи на-
родна самосталност. Пре свега то
је земља. Стога je основно питање
обезбедити земљу y Палестини за
јеврејски народ, све остало je тек
од другоразредног значења. A овај
задатак, ослобођење земље, геулат
хаарец, преузео je на себе Керен
кајемет лејисраел, Јеврејски народ-
ни фонд. Због тога je сасвим разум-
љиво што je тај фонд данас најпо-
пуларнија установа међу готово
свим друштвеним слојевима јевреј-
БРОЈ 22
ског народа. Основан на петом
Светском ционистичком конгресу
1901 године, Керен кајемет из го-
дине y годину све више осваја је-
врејске масе. Данас располаже y
Палестини са 510.000 дунума зем-
љишта, a од тога само y последње
три године, за време крвавог араб-
љанског терора, Керен кајемет сте-
као je 140.000 дунума.
На земљишту Керен кајемета
данас има 150 земљорадничких на-
сеља, 50 радничких четврти, иду-
стријских предузећа, школа, уни~
верситет и многе друге општена-
јемет откупљује запуштено мо-
чварно земљиште и после асанаци-
је га предаје y закуп. Тако на пр.
данашња житница Палестине, Е-
мек Јисраел, још пре непуних 15
година била je позната као ,,доли-
на смрти”, данас je низ јеврејских
насеља y пуном цвату. Није било
мало њих који су ce бунили када
je Усишкин помоћу канадских Је-
вреја откупио Емек за милион фун-
мамо још много оваквих Емека!
ти, a данас многи уздишу што не-
Колико јеврејске невоље би било
мање y свету!
Велики задаци још чекају Ке-
рен кајемет. Иако je и до данас
много учинио, још већи народни
посао стоји пред њим. Јеврејска о-
младина y целом свету гори од не-
стрпљења да буде насељена y Ерец
Јисаелу и да тако служи своме на-
роду. A и јеврејски народ ако же-
ли да спасе своју омладину, мора
да концентрише своје преостале
снаге за остварење тога циља. У
Палестини има 26 милиона зем-
љишта не рачунајући двапуга
већу десну обалу Јордана. Од то-
га јеврејском народу припада све-
га 1г/2 милиона дунума заједно са
земљиштем Керен кајемета. Па
ако ce узме y обзир да свако лице
заиослено y земљорадњи дале мо-
гућност за још бар две друге егзи-
стенције, тада je лако прорачунати
колико су још велике могућности у
Ерец Јисраелу.
Систем рада Керен кајеме!а о-
снива ce на различитим сабирним
гранама, које су готово све врло
популарне y народу. Примерице,
мале плавобеле касице. Око мили-
он таквих касица има по јеврејским
домовима y свету, но нажалост y
многим земљама оне су неактивне
из разлога општега пропадања је-
врејских заједница. Тим пре било
би дужност Јевреја слободних зе-
маља да учине напор да ce бар до-

БРОЈ 22
некле надокнади овај губитак. И
код нас y Београду ове су касице
врло популахше. Па ипак још y на-
шем месту има неких домова без
У насељима Керен кајемета, Керен хајесод
омогућује рад најмодернијим пољопривред-
ним машинама
њих. То je штета, јер ce малим не-
осетним свакидашњим даровима
могу да скупе знатни износи. A
сваки износ значи ново земљиште,
нова насел>а, нове људе, избавље-
не из пакла многих галутских зе-
маља.
У последње време увео ce леп
обичај y јеврејским породицама да
при разним догађајима, радосним
и жалосним, те догађаје повезују
са целим јеврејским народом и из-
градњом Палестине. Постоји за то
нарочита књига, Пинкас. Често ce
при таквим догађајима као на пр.
веридбама, венчањима, рођењима,
бармицва, и код смртних случајева
породице саме обраћају Керен ка-
јемету и траже да им ce пошаље
Пинкас књига за ућисивање тих
догађаја.
Нарочито je подесна прилика
да ce Јевреји код свете Торе сете
свога народа и земље својих пре-
дака. Не би требало да буде нијед-
ног Јеврејина који, прозван код
Торе, не би даровао за откуп свете
земље. Уопште, не би требало да
буде ниједне прилике, a да Јевре-
ји не учине нешто за свој народ и
за Палестину, земљу јеврејске бу-
дућности. У данашњим приликама
једина je могућност да Јевреји ис-
кажу своју повезаност са својом
прогоњеном и обесправљеном бра-
ћом, и да пораде што више за вас-
постављање јеврејске др<жаве y Е-
рец Јисраелу. A пут за то су наци-
онални фондови јеврејског народа,
Керен кајемет лејисраел, фонд о-
слобођења земље, и Керен хајесод,
фонд изградње.
Јосин Хершковић
T Е К У Ф A
И зв е ш тав ају ce грађани да tse
Т е к у ф а бити y пснедељ ак, 7 окто-
бра 1940 г.г сд 2,30 до 3,30 часова
изјутра.
ВЕСНИК
Јеврејска свест
чланова наше београдске сефард-
ске заједнице je питање врло за-
машне и веома осетљиве природе,
на које je потребно одговорити пот-
пуно објективно и веома савесно.
У данашње доба, y циљу неговања
и одржавања јеврејства y нашој за-
једници могло би ce као критери-
јум за расматрање узети y обзир
ово неколико чињеница:
1) одржавање прописа наше ве-
ре и неговање наших традиција и
обичаја, везаних уз празновања на-
ших празника;
2) старање о јеврејском васпи-
тању наше омладине, и утицај на
подизање јевреске свести наших
грађана;
3) одговарање обавезама према
нашој сефардској општини са ње-
ним многоструким јеврејским зада-
цима;
4) помагање и активно уче-
ствовање y просперитету јеврејско
националног проблема и доприна-
шање фондовима за изградњу Ерец
Јисраела, и најзад
5) активна и материјална сарад-
ња y просперитету наших верских,
културних и хуманих друштава.
Да пређемо одмах на анализу
појединих побројаних тачака.
У погледу нег<>вања наших вер-
ских прописа, традиција и обичаја
као и празновања наших верско-
националних празника, можемо
слободно рећи, да y томе пред-
њаче наши суграђани из старијих
генерација. Захваљујући тој окол-
ности они дају јеврејско обележје
својим домовима као и потстрек
члановима њихових домова млађим
генерацијама да одржавају наше
обичаје, и ако многи чланови те ге-
нерације често неће да знају ништа
о томе, као ни о својим дужности-
ма и обавезама према заједници.
За многе наше млађе суграђане je
спона са јеврејством њихово сазна-
ње о јеврејском пореклу, заборав-
љени основи јеврејског школ-
ског и домаћег васпитања из де-
тињства, и посета синагоге само о
нашим Великим празницима. Ве-
роватно да су их патње наше је-
врејске браће y многим европским
земљама нешто приближиле јевреј-
ској заједници, но они за њу и по-
ред тога не жртвују довољно од
својих могућности. Шта ће онда
они моћи пружити својим млађим
нараштајима од тих обичаја и од
свога осталог ,,јеврејства“ ?! Може
ce додуше десити и обратно, да на
СТРАНА7
њих утичу њихова деца. Сматрамо
стога да je њихова примарна дуж-
ност да негују обичаје и празнике,
и тиме дају јеврејеко обележје сво-
јим домовима. Пре свега посећива-
ње храмова по могућности најпре
на ерев шабат, и његово празнова-
ње y кући уз обавезни кидуш. По-
сећивање храмова не само о вели-
ким, но и о мањим празницима са
одржавањем свих наших лепих
обичаја који су везани за те праз-
нике. То су барем од увек биле од-
лике сефардских заједница, и биле
њихова најјача спона са јевреј-
ством. Ту прву везу са јеврејством
требало би чувати и преда^ати je
даље y аманет новим генерација-
ма. Београдско Сефард. Верско
друштво „Онег £Пабат” које је ра-
није свакако доприносило негова-
њу наших верских обичаја, нажа-
лост je y декаденцији.
На друго питање о обавезама
према нашој општини. изнећемо
ово неколико чињеница. Њен зада-
так, нарочито y данашње време je
тако обилан, да je потребан не са-
мо велики труд и елан чланова У-
праве и Већа, него нарочито помоћ
чланова те општине. Одржавање
јеврејског богослужења y Старој
синагози, y синагози „Бет Јисра-
ел“, y Богомољи „Краља Алек-
сандра“ и y „Онег Шабату”, одржа-
вање јеврејске школске наставе са
свим потребним издацима за слу-
жбенике за верску службу и наста-
ву, као и све остало што иде уз то,
a наравно и награда администра-
тивном апарату једне велике зајед-
нице као што je наша; помагање
наше многобројне сиротиње y нов-
цу и y натури, („Аније Аир”) као
и y болести („Бикур Холим”), a да-
нас и помагање јеврејских избегли-
ца замашним сумама. Помагање
наше омладине y циљу њеног је-
врејског васпитања, како уступа-
њем локала за њихове састанке,
тако и материјално. Давање за је-
BDeicKe националне фондове; по-
магање наших културних и хума-
них институција, и још много дру-
го. Све су то велики задаци наше
општине који ce могу изводити са-
мо уз издашну помоћ њених чла-
нова. Свест о томе данас треба да
буде на много већој висини. Не до-
зволити нагомилавање верског при-
носа — уосталом по закону обавез-
ног — из године y годину, — и ти-
ме кочити велике материјалне оба-
везе и задатке наше општине, a
 CTPAHA 8
некмо ли чекати егзекуцију и „пре-
тити“ иступом из заједнице због
„неправде” висине верског прире-
за, коју одређује уз заступнике У-
праве и Већа — Одбор наших гра-
ђана из готово свих професија и
занимања. Наравно не само код
наше општине но и код осталих не-
јеврејских тела, могућност најпра-
веднијег оцењивања платежне мо-
ћи појединаца може бити само ре-
лативна, a никако апсолутна, и до
крајњих граница праведна. Наши
грађани треба да знају, да ce y то-
ме послу ради по најбол>ем сазна-
њу, уверењу и савести, и са много
уложеног труда од стране управ-
љача наше општине који и за сав
остали велики рад улажу толико
од свога драгоценог времена; није
ли онда најмање што они од наших
општинара могу очекивати — не
захвалност — него више бенево-
лентности и олакшања y њихово-
ме тешкоме раду, одговарање сво-
јим јеврејским обавезама. Тиме на-
равно није речено да нема и таквих
грађана код којих je та свест раз-
вијена и који одговарају својим
обавезама, како према општини та-
ко и према заједници. Ту нарочито
истичемо повољан одзив за 50 %' со-
цијалног приреза за јеврејске из-
беглице, па донекле и за посебну
зимску помоћ, која ce полако одо-
маћује.
Као доказ нарочите свести пре-
ма нашој општини и заједници ми
хоћемо овде из прошлости да
истакнемо највеће завештаоце Ма-
ту и Ракилу Леви, који оставише
нашој општини цело своје имање
на коме je сада подигнут наш крас-
ни Јеврејски Дом, из чијих ће ce
прихода доцније покривати издаци
наше општине за верско-просвет-
не сврхе. Пок. Морено С. Коен, за-
вештао je сву своју имовину нашој
општини с тим, да ce по смрти ње-
гове супруге г-ђе Венезије употре-
би за потребе наше општине. За-
вештања, легати и фондови дакле
служе такођер као доказ љубави и
свести према заједници, па тако
имамо још примера из блиске про-
шлости и скоре садашњице, од ко-
јих помињемо само оне најзначај-
није. Друштво ,,Онег Шабат” са
већим бројем чланова — добротво-
ра и утемељача, чијим je претеж-
ним делом сазидан њихов дом. Из-
вестан већи број обвезница тога
друштва поклонили су друштву
пок. Нисим Б. Арон и госп. Лазар
Аврамовић. Фондови и легати y
„Јеврејском женском друштву” на-
ВЕСНИК
рочито су за истицање. Тако je пок.
Давид С. Коен оставио на управља-
ње Јеврејском женском друштву
своју велику имовину од чијих
прихода ce удомљавају сваке годи-
не наше слабије ситуиране девојке.
Фонд пок. Александра Меламеда
сина г-ђе Хермине и пок. Хаима
Меламеда; фонд пок. Матилде и
госп. Лазе Аврамовића и фонд пок.
Бенцијона Були. У „Потпори” фонд
Макса Демајо-Мајетиа, Лазе Авра-
мовића и Бенцијона Були. У Срп-
ско-јеврејском певачком друштву
завештање куће пок. Соломона Ј.
Азриела после смрти његове супру-
ге г-ђе Регине, и фонд покојног
Демајо-Мајетиа за прикупљање се-
фардских мелодија.
Неговање завештања данас би
било пожељно и за наше национал-
не фондове K. К. Л. и К. Хајесод,
као и за локалне сврхе и од стране
других наших имућнијих грађана,
као доказ њихове јеврејсе свести и
наклоњености према заједници.
У п°гледу придоношења наших
суграђана за шекел и јеврејске на-
ционалне фондове не можемо на-
жалост рећи много похвалнога. За
Керен Хајесод истина великим на-
пором претседништва и његовога
ускога круга сарадника, даје ce
нешто више, али свест о потреби
неговања и рада за јеврејске наци-
оналне циљење и упознавања јевр.
културних, националних и верских
тековина од трајне вредности, уоп-
ште je код наших грађана нажа-
лост још врло заостала, те ce за-
једница не може никако означити
довољно свесном y томе погледу.
Као доказ може послужити врло
слаб интерес за шекелске митинге,
К. хајесодске зборове са нашим
најбољим говорницима y прису-
ству истакнутих ционистичких рад-
ника — шалиаха из Ереца; врло
узан круг сарадника за K. К. Л.,
који по природи свога рада потре-
бује много пасионираних сарадни-
ка. Неколико наших жена актиЕно
и успешно сарађује y ционистич-
ком женском друштву „Wizo”, које
иначе врло позитивно дела y нашој
заједници. Омладинци ce y своја
три ционистичка удружења васпи-
тају темељно јеврејски, a јеврејско
образовање данашње школске о-
младине уз упоредно и накнадно
усавршавање и интересовање за је-
врејско-национална питања, моћи
ће да за будућност поправе ову не-
угодну појаву y нашој заједници;
то васпитање један je од важних
задатака наше генерације, који мо-
БРОЈ 22
же донети позног али доброг пло-
да. Уосталом и за сав остали је-
врејски рад потребна je такођер и
сарадња оне омладине, која има
интересовање само за забаву. A
осим тога заинтересовати наше ин-
телектуалце од којих ce многи још
увек држе доста пасивно за сваки
активни јевр. рад.
Што ce пак тиче наших месних
хуманих и културних установа
њих има y довољном броју са истим
или сличним циљевима y нашој
заједници. И њихов успех дабоме
зависи од увиђавности и одзива на-
ших грађана. Понеко од тих дру-
штава могли би окарактерисати
као мезимче наше заједнице, a то
нарочито важи за ,,Јеврејско жен-
ско друштво”. У том друштву мо-
ра ce нарочито истачи љубав и е-
лан наших госпођа из управе, као
и одзив код осталих наших жена
кад су y питању циљеви овог дру-
штва. Оно je уосталом једно од нај-
старијих y нашој заједници уз
„Потпору” и „Српско-јеврејско пе-
вачко друштво”. Није овде место
да ce упуштамо y појединости, али
ce као круна рада Јевр. женског
друштва мора истаћи њихово ве-
лико и модерно обданиште које са-
мовећ даје потстрека за рад. Госпо-
ђе из „Дома Старица” такођер ула-
жу велики труд, a наша заједница
има разумевања и за ову врсту со-
цијалног рада, па je помаже. Наша
хумана друштва: „Милосрђе”, Мал-
биш-Арумим” - Гурман, „Шемаја
Демајо“ и др. доприносе уз оп-
штинску сиротињску касу „Аније
Аир”, захваљујући приносу наших
грађана, свој удео на ублажавање
беде наше сиротиње. ,,Потпора” за-
служује пак много већу пажњу, на-
рочито данас, када je она позвана
да активно саучествује y избору
звања наше омладине y виду про-
паговања стручних школа и занат-
ства. Њена досадашња заслуга на
помагању извеснога броја данаш-
њих угледних грађана интелектуа-
лаца и јавних . радника je опште
призната.
Ни наша културна установа
„Јевреска читаоница” не би ce мо-
гла похвалити већим интересом на-
ших грађана за њена опште при-
зната културна предавања, које су
поред Јевреја држали већином нај-
угледнији претставници српске на-
уке, књижевности и публицистике.
Али ни материјалном помоћи. То
je свакако минус наше заједнице.
„Сефардска организација” исто та-
ко има y своме културноме раду на
 bPOJ 22
подизању Сефарада, које она обав-
ља културним приредбама уз чај,
тако и на јеврејско-националном
пољу пред собом још велико поље
рада y нашој заједници. Српско-је-
врејско певачко друштво обилно
петпомогнуто од општине (као и
Јеврејска читаоница) дела култур-
но y правцу вокалне музичке кул-
туре, негујући синагогалну песму
певањем y храму, али и . световну
јевр. и југословенску песму на сво-
јим концертима, потребно je једној
јеврејској заједници, за које су на-
ши грађани и омладинци y про-
шлости, имали много више интере-
са и љубави, и коју би свакако тре-
бало обновити. Можда су уосталом
опште политичке и економске при-
лике y свету такве, да неповољно
утичу на одзив наших грађана y
питању просперитета наших дру-
штава, али ce с радом мора наста-
вити.
Наши Јевреји дарују, како je
познато и код Торе веће своте о Ве-
ликим празницима за нашу зајед-
ницу, и ако би ови дарови по имућ-
ности извесних наших грађана мо-
гли бити сигурно већи : a осим тога,
тај би ce круг морао још прошири-
ти.
Наша ваншколско омладина о-
купљена je y ,,Маген Давиду”, де-
лајући на културном јеврејском по-
л>у. Наша заједница преко своје
општине помаже je уступањем про-
сторија и материјалном помоћи, ко-
ју ce уосталом указује и омладин-
ским институцијама „Хашомер Ха-
цаир” и ,,Техелет Лаван”.
Све y свему, има још много да
ce ради на подизању јеврејске све-
сти y нашој заједници. Нарочито y
циљу побољшања побројаних недо-
статака, који утичу на ниво јевреј-
ске свести, a још више него до са-
да y јеврејско-националном и кул-
турном правцу. Даје ce материјал-
но доста, a заједница треба још
много више од онога што ce даје.
Само заједничким радом оних који
воде наше институције са толико
љубави, и умногострученом сарад-
њом наших грађана, као и оних ко-
ји више, мање или до сада никако
нису прилагали, жељено ce може
постићи. A дотле има још много да
ce уради. Елан наших жена може
нам послужити, без потребних али
заслужених комплимената и за наш
рад. Неговање повећаног прегала-
штва и пожртвованости за локалну
и опште јеврејску заједницу y овим
изванредним временима јеете оно,
што као резиме свега реченог тре-
ВЕСНИк
Јосиф Трумпелдор
У н е је вр е јско м св е ту, a нарочи-
то y круговим а антисем ита п о с т о ј и
погреш но и неоправдано мишље-
њ е, како ce Јевр еји плаш е фи-
зкч ких борби и како често избегаво-
ју , да y ратовим а уч е ств ују активно
y р едовим а првих борбених линија.
Н ебр ојена д о к ум е н та разних војних
стареш ина, као и јавна признањ а др
ж ава y м инулим ратовим а јасно
д о к а з у ју , колико су ж ртава Јевреји
поднели y бо рб ам а за о д бр ану сво-
је отаубине.
А л и поред свих тих важних до-
кум е н ата, по сто јале су y р азним др
ж авам а је в р е јск е установе, које су
ce бавиле прибирањ ем важних и a
утентичних података о подвизима
је вр е јски х бораца y прош лим рато-
вима, издају^ и периодично часопи
ce и спом енице са б и о гр аф и јам а
најзасл уж н и ји х синова је в р е јск о г на
р ода, исти^уКи при то м е не сам о
јун а ш тв с , ве !=1 и све о стале етичке и
карактеристичне особине јевр ејски х
ратника.
Је дан од светлих ум о ва y најно-
вијој историји је вр е јств а и је дан од
храбрих ратника je несум њ иво Јо-
си ф Т р ум п е л д о р . Рођен 1881 годи-
не на К авказу и васпитан y козачкој
средини, учествовао je y руско-ја-
пан ск см р ату испочетка као обичан
војник. У бо рб ам а око о дбр ане
П с р т А р тур а по казао je то лику хр з-
б р сс т. да ce о њ е го в с м легендар-
ном јун аш тву тада са дивљ ењ ем го-
ворило y војним круго ви м а Русије.
Иако м у je м о рала бити ампутирана
лева р ука , у с л е д за до б и је н е ране,
он ce поново пријави добровољ но
на ф р о н т гд е je био одликован ор-
д е н с м С в е то г Ђ орђа и произведен
y чин р уск о г оф ицира.
Године 1912 почињ е нова ера y
к олсни зац и ји Ерец Ји ср аела. Д о та-
да je оснивањ е пољ опривредних на-
сељ а изврш ено y главном д е л о м на
ф и лан тр о п ско ј и д ел о м на чисто
и нд ив и дуал нсј бази , тако да јевр еј-
ски р адни к, „п о е л ", није м о гао дс-
| 1=.и д о свога пуног и зр аж аја. Трум-
ба да ce подвуче пред наше Светле
празнике, уз скромне жеље за бо-
љу и заслужену јеврејску судбину
y будућности. И још нешто: нека
на почетку Нове године сваки наш
грађанин положи себи рачуна о
томе, колико je допринео својој за-
једници и од тога извуче потребне
поуке за свој рад и став y будућно-
сти.
Dr. Јаков X. Калдерон
CTPAHA 9
пелдор оснива y Русији је згр о ха-
пучког п скр е та и остварујуК и своју
зам и сао п слази са гр у п см је вр зјски х
радника и и нтелектуалац а, после за-
Јосиф Трумпелдор
врш ене пољ опривредне хахш ар е, y
Ерец и оснива први раднички пољо-
привредни колектив. Тим е je пости-
вио тем ељ кибучког покрета y га-
л у т у и П алестини. П осле д ве годи-
ие неум о рно г рада избио je светски
рат, a Т р ум п е л д о р , прсгнан о д та-
дањ их тур ски х власти, од лази из
П алестине y А л е к са н д р и ју и y сагла-
сности са енглески м властима ор-
ган и зује y Егип ту је в р е јск у леги ју
под им еном ,,Z io n M ule C o rp s” , и
к ас капетан пслази на Галипољ е под
ком ан дом енгле ско г пуковкика Па-
тер зон а. Там о д ож и вљ ује Трум пелд -
д о р теш ка искуш ењ а, a y хе р о јско ј
борби и y савлађивањ у м коги х теш
к с К а , о стаје он непоколебљ ив y
с в сји м стр ем љ ењ им а. После вели-
ких губи така y неравној борби са
кадмо-Кним непр и јатељ ем , распуш та
ce ова леги ја, a Т р ум п е лд о р одлази
y Л ондон , да са св сји м друговим а
из ле ги је, a y сагласности са енгле-
ским војним властим а, ор гани зује
јевр ејски добровољ ачки пук, који
je б и с п сслат y П алестину и учество
вао y бо рб ам а за ослоб ођењ е Па-
лестине п с д ком ан дом генерала
А л ем б и ја.
П ссл е р уске р еволуц и је полази
Т р ум п е лд о р y Р уси ју, гд е оснива
нове хахш ар ске станице. Иза кра-
■Кег боравка, напуш та Р усију и са
гр упо м је вр е јски х пионира полази y
 C f PAHA 10______________ ______
Ерец y циљ у обнове Ереца на бази
пољ опривредног колективног р ада.
На крајњ ој северној тачци Ереца, y
Горњ ем Галилу, н ед алеко од коло-
кије „М е ту л а ". оснива пољ опривред
но насељ е Тел Хај, које je после
св е тско г рата служ и ло ује д н о као
прва одбранбена линија о д нападс.
арапских нерегуларних тр упа. У не-
прекидним гор бам а са арапским ус-
таш ам а, обра^а ce Т р ум п е лд о р за
noMcfr својим др уго в и м а са југа и
ув ек je успевао да навале арапских
усташ а растури и натера их y бек-
ство. Њ егови разни писмени апели,
њ егово описивањ е јуначких подвига
Трумпелдоров гроб
својих д р уго ва палих y бо р б ам а, нај-
сјајнији су д оказ пож ртвовности и
истрајности Трум п е лд о р а и њ егових
д р уго в а. Када су усташ е уви д е ле да
борбом не м о гу да осво је ово на-
сељ е, сни су ce послуж или лукав-
ство м . У знак измирењ а са узд и гн у-
тим белим застав ам а, приближили
су ce Тел Х а ју и изнепо ср едне бли-
зине отвориш е о д је д н о м ватру. На-
стад е љ ута борба y којој су напада-
чи били потучени и нагнани y бек-
ство. Јеврејски насељ еници су очу-
вали част је в р е јск о г јиш ува y Ерецу
али je y то м окр ш ају Т р ум п е лд о р
пао теш ко рањен и до последњ ег Е Л Н Н П В В И ^ П Н П ^ Ш Н И В В Н
даха давао ком ан де. П ослед њ е ре-
чи су м у би ле: Ејн давар, тов лам ут
б е ад арцену.
Трум п е лд о р je сахрањ ен y поно-
ћи 29 ф е б р уар а 1920 године (11 а- п уш тају радници св о је радионице и
д ара) на узвисини Тел Х аја са сво- њ иве и по лазе y Тел Х а ј, да ce по-
јим д ругар и ц ам а: С ар о м Ч.чзик и клоне сени палих је вр е јск и х пиони-
Д е б о р о м Д р е ксле р о в о м , које су са
најве^им по ж р тво вањ ем , р ам е
р ам е са својим д р уго в и м а, браниле
тековин^ је вр е јск о г за д р уж н о г ра-| ф е р ен ц и је y Сан Рем у.
да на тлу Ерец Ји ср аела. На истом
&ËCHHK
Наша школа
Успех наше школске омпадине y минупој 1939-40 школској години
Ево нас опет на измаку једне
школске године a истовремено на
почетку нове, коју очекујемо с до-
ста неизвесности али и с много по-
уздања y вредноћу и издржљивосг
наше омладине. Згодан je случај да
ce почетак нове школске године
подудара с почетком наше верске
Нове године, кад смо по својим
верским дужностима спремни, да
критички испитамо своја дела y ми-
нулој години и да ce! заветујем.о на
нови рад, нове жртве, које ће бити
Богу угодне a нама и нашим ближ-
њима корисне. Већ сама та окол-
ност упућује нае да изнесемо са-
весно биланс рада и успеха наше
деце по разним школама.
Кад je реч о успеху наше! школ-
ске омладине онда обично најбо-
лје гсворе цифре и статистички по-
даци из којих ce jaœ o види њихо-
во бројно сгање, распоред по шко-
лама и коначни успех како y веро-
наури тако и y 'Сеталим предмети-
ма. Али и поред прецизних цифри
неће бити на одмет ако ту статис-
тику попратимо и неким напомена-
ма, које ће нашем грађанству омо-
гућити јаснији и бољи увид y рад
школе при нашој општини.
Јеврејска школа, васпитање и
образовање наше омладине je и
ове године била једна од најважни-
јих брига општинске 'управе. Она
je преко господина врхо-вниг раби-
на као диреЈктора школе, њених на-
ставника и школског одбора стално
тражила што ужи коитакт са на-
шом школом и њеном смладином
y жел>и да не прапусти, ништа што
би школској омладини' користило y
ње<нс1м верском васпитању и што
би ту исту омладину што бо-
ље навикло на традиционални жи-
вот наших сгарих чланова ове
древне заједнице. У ту сврху сази-
ване су с времена на време седнице
Школског одбора где су чланови
општинске управе и одбора изме-
њивали своје мисли с наставници-
вису им je по ди гнут д о сто јан спо-
м еник.
Годиш њ ица њ его зе погибије сла-
ви ce y целом Е р е ц у. Тога дана на-
ра y одбрани Горњ ег Галила, који
у з ј je конаЧно уш ао y састав П алестине
под е н глески м м ан дато м после кон-
Аврам С . Азриел
BPOJ 22
ма '0 свим школским проблемима и
потребама.
Поред редовног похађања часо-
ва веронауке y току школске годи-
не од стрене ученика и ученица и
поред савесног прелажења пропи-
саног градива из свих дисциплина,
које ce y школи уче, школа и њена
управа позивала je своје ученике и
ученице на нарочите састанке y
школу, где су ce уочи празника или
на саме наше празнике изводиле
све традиционалне церемоније, ка-
ко би на тај начин школској омла-
дини дочарали ону лепоту наших
народних сбичаја, који ce нажалост
по дсмовима напуштају и заборав-
ља.Ју. Са задовољством констатује-
мо да ce школска 'Омладина радо
одазивала позиву на те састанке го
тово y пуном броју, иако ти састан-
ци нису били строго обавезни.
У овој школској годиии ce наро-
чито joui полагало' на го, да наши
ђаци привикну на службу божију
y храму, да ce олако снађу при по-
зиву к Тори, да сложно узму вид-
ног учешћа y синагогалном певању
и да науче (Одговарати на благосло-
ве y молитви. Поред редовних ђач-
ких богослужења учениди су стал-
но похађали грађанску службу бо-
жију y храму на Кабалат-Шабат.
Као новину помињемо и то да су
ученици и ученице по први пут по-
сетили заједнички о празнику Су-
кот синагогалну Сука и онде извр-
шили уобичајени обред п>осле тра-
диционалне закуске коју je прире-
дила ђацима општинска Управа-
Минуле школске године као и
раниЈих година наша je школа све-
чано пр-ославила свој традиционал-
ни празник Ханука. Том приликом
приредила je y великој сали Јевреј-
ског дома свечану академију. Тре-
бба исгаћи да je овогодишњи темат
„Савремедост Мојсијевих заш н а’1
нарочито брижљиво рађен и да
je успех око израде истог наишао
на опште одобравање меродавних.
Лепе и сажете мисли накрађених
гемата изнео je господин доктор
Леви y једном од прошлих броје-
ва нашег спштинског Весника.
Проучимо ли сада брижљиво
ниже излсжене табеле о коначном
ycnelxy наше школске омладине он-
да ћемо бити не само задовољни
него и горди на наш школски под-
младак, који обећава да ће дати из
своје средине вредне грађане и
способне чланове наше заједнице
 БРОЈ 22 ВЕСНИК СТРАНА П

I к.оји ће знати наслеђене обичаје и

традиције очувати и неговати.
Брзјно стање ученика и ученица по средњим и стртчним школама Из изложе!них .статистичких по-
.датака јасно можемо закпучити
следеће:
I мушка реална гимназија 80 I женска реална гимн. 13 1) Од двадесет средњих и струч-
них школа y престоници имају све
п 16 п „ 13 школе сем IV и VII мушке реалне
кчамназије своЈе ученике из наше
in „ 14 ш „ 1 заједнице. П>о броју Јеврејских ђа-
ка најјаче су IV женска ре)ална гим-
V „ 3 IV ,• 92 назија са 92 ученице и I мушка. ре-
ална р. гимназија са осамдесет уче-
12 V „ 3 ника. Обе те школе су y Душановој
VI „
улици.
5 2) Успех из веронауке je онакав
VIII „ VI „ 5 какав ce само пожелети може. Ни-
је тачно кад неко тврди да наши
IX „ 13 женска непотпуна гилш. 15 ученици не всле часове веронауке
или предмет као токав. Према
Државна реалка 48 фреквентациЈИ часова y нашој шко
ли и према коначном успеху на
I Грађакска школа 15 II Грађанска школа 8 крају године који износи 3,84 т.ј.
врло добар, можемо констатовати
Свега ученика 206 | Свега ученица 160 само противно т.ј. да све дисципли-
не y веронауци уче радо и то с ус-
Укупно 396 ученика и ученица пехом.
3) Из треће табеле која износи
јасно и прецизно општи успех на-
II ше школске омладине по разним
школама да ce утврдиги следеће:
Статистика ученика и ученица по успеху само из веронауке; Сд укупног броја ученика и уче-
ница, т.ј. 366, завршили су школску
1 11 111 IV V VI VII VIII годину 39 њих с одличним успе-
разреди Мi ж Мј ж м ж М!ж м ж м ж м ж м , ж '"Bel хом т.ј. прек-С' 10%; са врло добрим
одличних 7 6 6 5 4 6 7 10 2 4 4 3 4 3 5 2 успехом 91, што чини четврти део
78 целокупног броја наших ђака; са
добрим успехом свршило je разред
врло добрих 18 10 15 20 10 0 15 15 ■2 2 5 2 5 2 1 2 144 198 њих, док je y свему .оетало да
понавља разред њих 38 т.ј. 10%.
добрих 18: 8 13 16 14 12 30 8 10 3 4 1 3 3 2 — 144 То je врло задовољавајућ'и ус-
43 26 34 41 29 30 52 34 14 9 13 6 15 4 7 5 пех који ce ранијих година није
366
постизавао.
67 75 . 66 85 23 19 16 12 366 За основну школу биће довољно
Средња оцена успеха из веронауке износи 3,84 т. ј. врло добар ово неколико података да би ce
видело где ce налази већина наших
основаца.
У Дунавској и Саборнсј школи
III има их највише. ЗаЈедно са малим
бројем деце из Теразијске и Сава-
Статистика ученика и ученица по успеху из свих предмета са веронауком малске школе њихов број износи
266 ђака и они уче веронауку пре-
i II 111 IV V VI VII VII тејжним делом y пр'Осторијама са-
разреди м ж м | ж м ж м ж Мi ж М!Ж м ж м ж CBeia мог Јеврејског дома.
Осталих 114 ученика и ученица
одличних 3 7 7 1- 4 2 3— 1 1 5 2 2 1 39 уче y 18 разних удаљених основ-
них школа, a налазе ce ван центра.
врло добрих 5 6 4 6 7 14 12 12 6 4 4 2 7 - 2- 91 Од њих су бројно најјаче школе
на Смедеревском Ђерму и Ист-оч-
добрих 23 Л 23 29 1832 27 12 8 3 7 2 2 1 2 2 198 ном Врачару.
Сд овог укупног броја од 380
свршавају раз. 61 65 63 73 20 18 16 12 328 деце имали смо на крају прошле
понављају раз. 5, 1 8] 2 1| 2 8 4 3, 1— 3 - — 38 школске године: 148 одличних, 116
врло добрих, 110 добрих и 6 слабих
Средња оцена општег успеха износи 3,5 T. Ј. измсђу добар и врло добар ученика и уче^ица.
Из овог ce броја види да je сраз-
мерно врло велики број деце по-
 CTPAHA 12
Пооветите већу пажњу нашој деци
Д ец ен и је су пр о хујал е д о к смо
биле y MorytsHOCTH да сази дам о наш
д о м . Ми скр ом не р аботнице, биле
см о увер ене, да tse ce y њ ем у скон-
ц ентрисати, цео наш каритативан
рад који tse несм етано, y свима
правцима notsn гигантским кораци-
ма напред.
Сви данас пр еж и вљ ујем о разно-
врсне кризе, a наша заједни ца то
најтеж е ocetsa. На нама je да ce на-
ђе пута и начина, да ce оне y ко-
ли je Morytse р еш е и уб лаж е .
За нашу за јед н и ц у, за наше дру-
штво било je сретно р еш ењ е осни-
вање О бданиш та Је в р е јс к с г жен-
ског друш тва. К р о з наш е О бдани-
ш те п р сл а зе око 80 д ец е дневно од
4— 7 година. Д еца ce y д о м у осе-
■Кају као ко д своје Kytse. Ж и во т y
О б д ани ш ту почиње од 6 часова из-
јутр а до 6 часова увеч е. Њ ихов ве-
сео поздрав Ш алсм, чујете сваког
часа, a рела Kytsa бруји од њихо-
вог ж агора и см еха. Д о м има свој
утврђени р ед , и све иде одређен им
то ком . Велика ce пажња oôpatsa на
р е д и чист-otsy свију просторија, y
наш ем д о м у. Још eetsa ce пажња по
ceetsyje хигијени д ец е . П оред сва-
кодневног прањ а, по неколико пу-
та, дец а ce под д уш еви м а купају
два пута недељ но. З а њ ихово здрав
љ е савесно води надзо р наш лекар
Д р . Аница А л аџ е м . С вакодневно
ce врши п р еглед д еи е , и д а је упу-
ства стручној сестри , која je целог
дана са децо м . З а две године од
кад имамо наше О б д ани ш те, м к
нисмо им але ни је д н у д е ч ју епиде-
м и ју. Диспансер y наш ем д о м у ко-
ји je посве^ен имену Д р . Со лом о на
А л кал аја, снабдевен je свима по-
тр е б ам а, за стручно испитивањ е де-
чијег зд р ављ а. О п р е гл ед у и ре-
зултати м а води ce к ар то те ка, сва-
ког д етета по наоссб , из које ce ви-
ди тачно како стоји д е те са здр ав-
љ ем . П оред тс га наш лекар и струч
на сестра об и лазе д е ц у која су обо-
лела, код њ ихових Kytsa, и д а ју уп ут
ства неуким м атер ам а. како треба
неговати д ете за врем е болести.
Ми стоји м о под над зо р о м Здр ав
ственог отсека П оглаварства града
Б е сгр ад а a над струч но м наставни-
стигао одличан и врло добар ус-
пех.
Средња оцена за успех верона-
уке основаца y прошлој школској
години износи 4 т.ј. врло добар, и
он показује да и деца основних
школа уче веронауку са много во-
ље и љубави.
Соломон Калдерон
вксник
цом и њ еним р ад о м има право над-
зо р а, ш колски надзорник за град
Б ео гр ад , З е м ун и Панчево. Они о-
Дом Јеврејског женског друштва
би лазе д о м , и ув ек су задовољ ни
р адо м и р ед о м који y наш ем д о м у
влада. И зм еђ у 16 О бданиш та коли-
ко их има y Б ео гр ад у, ми падам о y
р ед најуређенијих. Ta констатација
je за нас врло ласкава.
Наша деца д о б и јају 4 оброка
дневно и ми и зд аје м о око 320 обро
ка за један дан. Ми см о биле по-
носне да см о биле y стањ у да ис-
храним о наш у д ец у. А ли je ова го-
дина y п о глед у намирница и огре-
ва, врло теш ка. З а нас je велика
бр ига, како Т>емо преко цело зим е
исхранити и о гр ејати нашу д ец у.
Н аш е ce чланице тр у д е да д о см о гн у
ш то виш е, али то није довољ но.
Д уж н о ст je не сам о наша, и на-
ше О пш тине, него и нас сви ју, да
ce поведе ш то озбиљ нија брига о
то м е , да наша дец а б у д у y сваком
по глед у зб р ин ута. Неби тр ебало ни
једн о д е те да остане гладно и голо.
Наша je д уж н о ст да пр уж и м о све
сн о ш то je по требно д еч је м орга-
ни зм у да ce правилно р азвије. У
зд р аво м те л у , и душ а je зд р ава,
тр еба га очеличити за све оно што
има y ж ивоту да га снађе. Т р е б з их
сспособ ити за ж ивот, да од њих
једн ога дана постану вредни и ко-
рисни чланови наше зајед ни ц е.
М олим о све пр ијатељ е д ец е,
све р оди тељ е да нас сб и лно псм о г-
ну y наш ем теш ко м a потребном
по духв ату.
ну Заш ти ти м о наш у д ец у, нашу.
б у д уК н о ст, наш народ.
Јелена де Мајо
БРОЈ 22
Сукот
Befc дуж и низ година у д р у ж у ју
ce сва наша ж енска д р уш тва y Бео-
гр а д у, да заједнички пр и реде С у-
ко тску п р и редб у, y корист је в р е ј-
ско г Н асд н о г Ф о н д а . То je управо
почетак наредне се зо н е , y којој Т«е
свако д руш тво да вредно ради за
ц иљ еве, које je себи поставило. Али
св ај први састанак y Н о всј хе б р е ј-
ској години, обележ ен je р адо м за
ко м е ce и згр ађ ује буду^ а јевр ејска
држ ава.
И суви ш е су Јевр еји по Европи
пр спатили и пате још и данас, за-
то ш то н е м ају своје д р ж аве — што
су једини култур ни народ б в з тла.
Д ан ас о т с м е говорити није више
по требно, т с сигурно сваки јевр еј-
ски човек зна. И д р уги , Чак велики
народи ж иве во р азним зе м љ ам а.
К аж у да y Њ ујо р к у има више Тали-
јана него y Рим у. Па каква je разли-
ка и зм е ђ у њих и нас?! З а нама нико
не стоји и нико нас не брани. . .
То tse бити све д о тл е д ок не поста-
немо нсрм алан народ y заједници
свих народа. A да то п сстан е м о , и-
м ам о да и згр ади м о зе м љ о наших
праотаца, да од ње створим о нор-
м алну стаџ б и н у за цео Јевр ејски на
род.
Тај циљ у д р у ж у је сва ж енска
д р уш тва да о С у к о т у , заједнички
иступе и ссли дар и ш у ce са својим
HanatseHHM народом .
П озивају ce све Б ео грађанке
м л а д е и стар е да д о ђ у y четвртак
17 о к тс б р а о .г. y 16 час. y Јевр ејски
Д с м , те да за јед н о прославимо наш
лепи празник С у к о т.
Објава
К р аје м октобра дип лом и р ају
гсд и ш њ и течај ученице при М ате-
ринском У д р у ж е њ у и стичу право
на р ад као се стр е за негу о д о јч а д *.
То су прве наш е д ев о јк е са оваквом
сп р е м о м , a ш кола из које су про-
и заш ле са својим практичним ра-
д о м , као и тео р и јско об разовањ е
г. п р о ф е сср а Ружичи-Ца, д овсљ на
су гаранција за њ ихову сп р е м у.
У новој сезони о д 1 новембра
1940, к сја р таје годину д ана, при-
M ntse ce оп ет y М атери нско м Д ру-
ш тву извесан број јевр ејски х дево-
јака.
П озивам о св и м све заинтересо-
ван д ев о јк е и њ и хсве р оди тељ е да
ce пријаве најдаљ е до 20 октобра
св е године.
З а сва обавеш тењ а об ратите ce
на те л. 26-558 о д 8— 10 час.
 БРОЈ 22 ВЕСНИК СТРАНА 13

МОЛИТВА З А ЈОМ -КИПУР гу, ако нису нервозни, да ce поуз-

дају »y њ. Људи од вредности, са
У скр уш ен ој м о лби , Свем огу^ и Б ож е, идејама које доба не може одмах
П ред о л та р с м Твојим , Твој бедни стоји син. да прихвати, неће сезаплашити не-
М н сге неда^е на rmefea м у ce м н ож е, успесима, већ ће непоколебљиво
И многи рђав, приписује м у ce чин. ићи својим путе/м. Можда оно. што
je вредно изискује дуги процес до
З а њ ега, каж е ce, да je св е ту дао, афирмисања, али, y главном, никад
П акост и м р ж њ у, љ удски завео р о д, не сстаје необелел^ено. Огромно je
Грам ж љ ив да je , пр оф и тер ски зао, људи ксји стварају историју; дела
И све неда+se, њ егових с у д ела плод! су њихова намотавају y клубе ко-
је вечито расге. Обично проучава-
Госп оде, Ти, који знаш , које y праву, мо лепсту боја горњег слоја кона-
И кога не вара лаж них ода спев, ца, али треба одмотавати клубе, па
Излиј на греш ну њ его ву главу, ћемо видети кслико лепих конаца
А к о je тако, праведни свој гњ ев! има под горњим слојем.
Пред нама je комплет листа „За-
О про сти С в о м е сину, Свемогу+ни Бож е, Једница“ који су издавали омла-
Те греш не речи, ш то свети скрнаве пост, динци окупљени око клуба „Зајед-
И опрости, ш то ce греш на б р atva гло ж е, ница" још 1906 год. Сн je један
О тр ул у, сгл о д а н у кост! , сведок доба из прве деценије ово-
га века. За то дсба можда не глав-
С п р с с ти С в о м е сину, Свем огу^ и Бож е, ни за збивања међу Јеврејским о-
Те греш не речи, што свети скрнаве пост, младинцима y дадашњсЛи Беогр^-
И опрости, ш то ce греш на 6pat=.a гло ж е, ду — али врло карактеристи-
О тр у л у , о гло дан у кост! чан, јер нам одаје мнсгт ствари
које нам свесно наши стари кри-
О п р о сти , о Го сп о д е, греш ној деци, ју кад нас грде; одаје нам мнсге
Је р великог праш тањ а данас je дан, ствари KOje ми нећемо волети, али
Учини да ум у к н у разорни м етци, које укључују ипак нешто што мо-
И врати мир свима и безбр и ж ан сан! рамо да ценимо. На првом месту
сама реализација издавања једног
И, сп р о сти , о Госп о д е, веру м о ју, листа je нејштс што ce мора да ис-
У к о јсј сам Теби, одано чврст, такне. Јер, забога, где су лисгови
Је р , зн ам , да je све је д н о за м ило ст Т в с ју , које јеврејска омладина издаје да-
Д а л' завет д а је м , на Тору, Ксрзн ил' Крст! нас y Београду?
Нисим Р. Алфандари Већ из првог броја види ce да je
задатак клуба и листа био: „да ра-
ди на моралном и интелектуалном
образовању својих чланова и на-
Културна стремљења једне предратне претку цедскупне (/) омладине". Да
кле скоро исто, премда мало скро-
омладинске генерације мниЈе с обзирсж на сно „целокуп-
Покрет око клуба »Заједнице«, читаонкце и књпжнице не“, као y правилима многих да-
нашњих смладинских друштава. И
»ЗаЈедница«, омлад. лист 1906-7
прва ствар која je учњена била je
Сбазрети ce на прошлсст, црп- кад могло урадити с обзиром на стварање књижнице. „Знајући да je
сти из ње поуке напредно je и по- услсве времена, што je, нажалост књига од пресудног утицаја при
штенс, jep ce не може владати ма- често случај. образовању омладине. нас неколи-
теријалсм данашњег друштвенсг Многа збивања савременици не цина дошли смо на мисао да осну-
живога ако ce не зна за стремље- могу да оцене онако како она за- јемо књижницу под називом ,.3а-
ња која су претходила данашњици. служују да буду сцењена, већ ce једница''. A да би ce сузбио штетан
A упоређујући данашња стремље- обично свима збивањима даје она- утицај кафане на омладину поред
ња са старим могу ce створити бо- кав смисао какав годи рачуници књижнице основали смо и читасни-
ља дела, a не псзирањем и супери- времена. Смисао догађаја ce де- цу’“. Па сеј вели како je књижница
срним ставом какав je, y главном, формише, јер, обично, само доба за кратко време добавила преко 800
данас обичај. Бољи ce савет, верс- честЈ не укључује y себе потребну кРБига. A и број чланова je растао;
ватно, не може дати омладинцима, моћ за стварнс просуђивање. Или y почетку их je било осморо, да ка-
са одређеним идеалима, но да проу- ce нешто погенцуфа или пак умању- сније, за кратко време, нарасте на
чавају прошлост. Али да ли je1,,ста- је. Зато HHje чудо да ce многе ства- преко стотину. Но мора бити да
ро, добро време“ којим ce од вај- ри правилно схвате тек онда кад je, баш као и данас по омлад. дру-
када ириговара новим генерација- време ољушти све надепке који ce штвима, било доста несавесних
ма баш увек дсбро, то je ипак ствар нахватају на извесно де;ло, па оно члансва. jep ce већ мало касније y
схватања нових генерација; само остне голо и може да буде видљи-
ce једно њима не би могло опрости во и јасно за свако око и ум. Да белешкама појављују овакве ноти-
ти: ако ce сгаро негира без проуча- време. C hiü je најбољи судија за це: ^ПримСћено je да извесни чла-
вања, т.ј. без просуђивања: шта ce сваког, па многи ,,несхваћени’1 мо- нови не само цепају, прљају, упро-
 CTPAHA 14
namhyjy и никако не враћају књи-
ге из књижнице, већ их и антиквар-
но прсдају, не знајући колико не-
свесности и' непоштења има y так-
вом раду.. A „Позивају ce чланови
Клуба да што пре измире дужне
улоге, јер Клуб не може вршити по
стављену му задаћу без сретстава.
Чланови не треба да дозволе да
постану чланови само по имену, јер
ће управа бити принуђена да их на
штету самих чланова искључи из
клуба због непдаћања улога. A вагно и журналисту, — да je
y уводном чланку из августа 1907
г., који je закаснио за два месеца,
уредништво ce обраћа својим чи-
таоцима овим речима: ,,У тренутку
када je овладало опште мишљење
да je и „Заједница” пошла траром
осгалих омладинских листова, ка-
да je његова појава и живот, кра-
так живот воденога цвета, остав-
љао само успомене једнок покуша-
ја; после двомесечне паузе „Зајед-
ница" ce опет појављује. Појављу-
је ce да да доказа: да јој општа а-
патија омладине, крајња незаииге-
ресованост и мртвило нису могли
убити наду и веру y успех”. .. Мг-
ђутим, изгледа да je „општа апа-
тија и мртвило омладине1' ипак до-
кусурало лист, јер je он само још
једном изашао:, да ce више не по-
јави премда je испод једног рома-
на стајало „наставиће ce” a испод
једног приказа ,,свршиће ce’1. У
свему je изашло десет броЈева. од.
којих један двоброј.
Интересантно je да су y листу са-
рађивали и нејевреји, y главном, са
песмама. A од Јевре!ја изгледа да
je сам „уређивачки одбор” једини
и давао прилоге. Јер осим имена
Јакова Алкалаја, Јосифа Мејухаса
који je писао само песме под псеу-
донимом „Циклон ", Самуила Алка-
лаја, Соломона ЈЧошића, Аврама Б.
Исака и пок. инж. Исидора Леви-а,
ксји je само превсдио, није било
више сарадника.
Лист je донони.0 y преводу приче
Горког, Мопасана, браће Маргари-
та, Халеви-а и др.; прозне песме
Тургењева, Копе-а, Леконта де Ми-
ла, Штампана je и песма ,,Мојој
беди” јеврејског песника Мориса
Розенфелда, коју je препевао Алек-
сандар Лихт данашњи претседник
Савеза ционисг Краљевине Југосла
вије (за песника Розенфелда, који
je y то време лежао тешко боле-
стан y Њујорку изгледа да су ску-
пљани прилози међу члановима „За
једнице’‘.) Поред тога било je при-
лога о астрономији, књижевној кри
тици итд. Све то y преводу. Од о-
ригинала наЈвише је' прилога било
ВЕСНИК
од Самуила Алкалаја који je био
најсвестранији и са највише тален 1а
Он je био највреднији сарадник y
листу јер je y свакомбрсју било ње
гових прича, песама и приказа.Иако
све што je писао, по нашем миш-
љењу HHje ишло даље ид почетни-
штва, ипак су ce по где-где могле
назрети неке особине и знаци
талента, по којима ce може ценити
да би ми, београдски Јевреји имали
једног признатог песника, a веро-
продужио да пише. По његовим
радовима y листу, он нам може по-
служити као пример како ce без
чврсте идеолсшке основе не може
много постићи. Јер и псред јако
наглашене социјалне ноте — y
главнсм по угледу на фептоне y
предратним Радничким Новинама и
поред тога што je мислио кад je
je грлио „вито и младо тело” љу-
бљене девојке1на то да ce треба бо-
риги до краја живота за ,,.бедне и
потлачене’1, код њега je ипак:
;,Смисас живста знати то je тугом
//спунити живот, лишити ce среће
с тсг ce не поводим са веселим
кругом
нити ја осећам чежњдво пролеће.”
Претставник омладине одгајене
y предратно-србијанско асимилаци-
оном духу, осетљив на моралну и
материјалну беду сирстиње, (то су
му y главном мотиви y његовим ра-
радовима), са неким неодређеним
жељама није могао далеко тако
дотерати. Био je као и многи дру-
ги идеалист без јасног идеала.
И за остале сараднике — Јевреје
могло би ce рећи то исто, пр&мда
су и сувише, по својим оригинал-
ним радовима, стајали испод Саму-
ила АлкалаЈа. Тако Јосиф Мејухас
„Циклон-1 пева како je тешко рад-
иику јер нома рада, да затим y дру-
гој песми испева нешто y стилу
„Лети пчела малена”.
Но простор листа не дозвољава
нам даље примере, a можда то и
не би било важно. Могли би рећи
само толико: y доба када je сру-
шена реакција Обреновића, многи
таласићи прсгреса докстурали су ce
и до наше Јеврејске мале: захвати-
ли неке младе духове, пошкропили
их, ал?и их нису понели даље са
собим.
A наша омладина, за коју пише-
мо сбе редове, могла би, ако хоће,
да извуче оваку поуку: да без јас-
ноће става, без 'Оптимшзмa за бу-
дућност није могуће! много восги-
ћи. A ако жели да то постигне мо-
ра да учи, мора да има отворене
очи за савремена стремљења, која
БРОј 22
можда учесницима овог времена
доносе многе невријатносги, али
које у себи садрле толико дивног
животног оптимизма за оне које
верују, да.могу касније рејћи за се-
бе: био сам човек. Само са овим
атрибутима њихов рад може до*
бити обележје рада за народ- Јер
„све je већ Једном билоп шго рече
стари раби Бен-Акиба, кога ништа
није могло да збуни, само треба до
знати како je било, да бисмо уре-
дили кахо тре|ба да буде.
На крају додајемо, да би згодно
било, кад 5и људи из доба „Зајед-
нице”, који су суделовали y јев-
рејском јавном животу и уопште, о
томе писали.
Марко Овадија
ДБЛЕГАЦИЈА СЕФАРДСКЕ И АШ-
КЕНАСКЕ ОПШТИНЕ КОД Њ. СВ.
ПАТРИЈАРХА ПОВОДОМ ОСВЕ-
ЋЕЊА ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА
У НОВОМ САРАЈЕВУ.
„Јеврејски Глас” из Сарајева y
свом претпоследњем броју доноси:
„Пригодом великих свечаности
освећења православног храма y
Новсм Сарајеву, Једна јеврејска де-
легаиија била je код 1~Б. Св. Патри-
јарха, који je том пригодом посе-
тио своје сарајевске вернике и сам
свечано обавио чин освећења.
Делегацију су сачињавали над-
рабини гг. др. Мориц Леви и др.
Хинк,о Урбах ге претседник Сефард
ске спштине г. др. Самуел Пинто и
члам Управе Ашкенаске опшгипе г.
Исо Херман.
IHb. Св. Патријарх врло je љу-
базно примио делегацију Јеврејски
спштина. За време( топлог разгово-
ра, евоциране су успомене са посе-
те Њ. Св. Патријарха јеврејској си-
нагози y Вуковару којом ce прили-
ком Њ. Св. Патријарх, y је.дном го-
вору, врло симпатично изразта о
Јеврејима и јеврејској ствари.
У дaљéм разговору Њ. Св. ГТа-
тријарх дао je дедегацији изјаву у
којој je, међу сеталим, рсхао да
српско-православна црква, следећи
консеквентно принципе нравсслав-
не вере, не псзнаје разлике међу
људима, јер су сви људи пред Бо-
гом једнаки. A то да, уосталом. од-
говара и духу народа, који je ту
мисао и тај морал изрекао y посло-
вици „Брат je мио које ве.ре био”.
Њ. Св. ПатриЈарх. изјавио je гом
приликом да му je драго што и са-
рајевски Јевреји учествују y црк-
веној свечаности освефења право-
славног храма y Hoboim Сарајеву.
 № 0J 22
Једна епизода из Француске
Од г. Л азара Аврамовића, прет-
седника Сефардске Организације,
добили смо једно писмо, које je он
добио из франпуске. Ради занимљи-
вости доносимо писмо y целости.
Т у л у з а , 3 сеп тем б р а 1940
Н алазим о ce y Т улузи после лу-
тањ а о д 3 м есец а. Били см о пошли
из П ариза y ч етвр так 13 јун а, наК у,
y часу када су Немци уш ли y пре-
стониц у. З ахв аљ ујућ и ам еричкој
ам б асад и , сд в е з л и см о ce њ еним
колима до је д н е станице, гд е см о
ухватили воз за О р леан. Воз je тре-
бао више о д два дана и две Hotsn
да превали половину пута, д ок ce
на кр ају није д еф ин итивно зауста-
вио. Д р у гу по лсви ну пута см о мо~
рали превалити пеш ице, ш то je
тр а ја л с још дан и Hots. Није пстреб -
но да Вам каж е м , да см о за врем е
пута били сб сси пани б о м б ам а, по-
што су немачки авиони пр елетали
об ласт без прекида. Једва см с стиг-
ли y О р леан y н е д ељ у 16 јун а , на-
дајуКи ce да см о и збегли опасност.
А л и чим см о стигли, сп ази ли см о
eets прве немачке м о тсц и кли сте ,
који су нас опколили са свију стра-
на. С е м тога гр ад О р леан био je
испраж њ ен с д становника и многи
њ егови квартови спаљ ени. Н и где хо
те ла, нигде воде, нигде хле б а, ни-
гд е ж иве д у ш е . То je била страхо -
вита бед а. К ада см о изгубили сва-
ку над у, један католички свеш теник
једини који je остао y гр а д у, поја
вис ce y порти гр адске цркве. Г. ра-
бин О вадиа м у ce приближ ио и
пр етставио. С веш тени к je о д м ах и-
зу сти о : пођите за м н о м . Пошли см о
за њ им к р с з пусте ули це, мрачне
и ж а л сс н е , до је дн о г к атсл и ч ко г ко
леж а звано г Свети К рст. П ослуж и-
ли су нас топлим је л о м и кревето м .
Ту см с провели Hots, неш то y кре-
вету неш то y п о д р ум у, зб о г кано-
наде, односно бо м б ардовањ а од
стране ф р ан ц уске војске која ce на-
лазила са д р у ге стран е Л о а р з. У
п сн е д е љ ак псзвани см о да ce вра-
ти м с y П ариз, пешице наравно, по-
што je свака MorytsHOcr да настави-
м о пут y ун утр аш њ о ст Ф р а н ц ус ке
и згле д ала искљ учена. А л и на тр гу
Гам бета немачки оф ицири су нам
објаснили да р и зи кује м о да буде-
м о уб ијени , пош то ce води б с р б з
на свима стран ам а. М и см о ce вра-
тили y ко леж и там о ce коначно
см естили.
Д о след е^ ег четвр тка, пож ар je
y гр а д у непрестано тр ајао и ширио
ce. Ватра je захватила целе квар-
тове, ули ц у Ро јал, ули ц у Баниер, ус-
ВЕСНИК CTPAHA 15
д и ц а" ce повећавала. К о д стсл а смо
били бројни. Требали да Вам дода-
м с , да je гостоприм ство које нам je
к ср о ce она устр е м и ла на наш ко-
б и лс у к а за н с за врем е о д 70 дана,
леж . Сви наши напори били су уза-
од стране катсличких свеш теника и
лудни . К с л е ж je био за неколико са-
се стар а, било y сваком п о глед у
ти пленом ватре.
пријатељ ско и ср д ачн с. Ми никада
Н сво и зб еглиш тво, али сам о за нећ ем о забср авити свај период
нексли ко ч ассва, да бисмо отиш ли
свога ж ивота.
y д р уги к сл е ж звани С т. П етерн. Др. Овадиа
Дани су пр слази ли , р е д ce epatsao,
О. Камхи
свеш теници долазили и ,,наш а поро
Акција обеју београдоких општина
y корист Кладовских избеглица
О збиљ на времена која данас нети св сј уд ео y овој акцији. Према
п р еж и вљ ујем о нам етнула су наш сј то м е сваки наш грађанин дуж ан je
заједници нсве дуж но сти и обаве- да и овом приликом изврши своју
зе . Х и љ ад у д ве стотине наш е не- бр атску д у ж н с с т и да давањ ем свс-
cpetsHe 6patse — избеглица y Кла- је б р зе и и здаш не noMctsn y пуној
дову од н о сн с Ш апцу налазе ce мери и са с в сје стране допринесе
пред н аступајуН см зи м о м y врло да ова акција п ссти гне ж ељ ени циљ
теш кој си туац ији , јер су исцрпљени М ноги каши грађани в ер ују да
напа-ћени без ср естава, одела обу- ce ванредни прирез који су р азре-
ћ е и грева. за ле све је в р е јск е спш тине y нашој
На позив С ав е за је вр е јски х ве- зе м љ и , уп стр еб љ ава за издрж ава-
роисповедних спш тина повеле су ње је вр е јски х избеглица y Кладову.
обе престоничке је в р е јск е опш гине М е ђ ути м то није случај. О вај ван-
y сарадњ и са свима нашим хум ано- редни прирез ' служ и за избеглице
с цијалним и ом лади нским уд р у- по скупним бсрави ш ти м а a њ име ce
ж ењ и м а ш иру акцију y циљ у сакуп- не м о ж е подмирити ни псловина
љ ањ а прилога и дарова y натури: најнуж нијих изд атака. О во je први
одејли и обу+ни, огр евно м матери- пут да tse ce кладовским избегли-
ја л у , књ игам а, м о литвеницим а итд. цама указати таква потпсра од
Акциони с д б о р састављ ен од стране наших грађана.
претставника о б е ју спш тина упутио
je ових дана апел, позивајући наше Г-ЦА САРИКА КАЈОН
грађанство да изврши св о ју д уж - из Сарајева
и
н с ст према напа+неној бра^и и да Г. ДР. ЈЕШУА КАЈОН
одвоји све п р е д м е те који м о гу да адвокат из Београда
б у д у о д кср исти нашим избегли- венчаће ce 14 октобра о. г. y Сефардској
цам а. Ж е љ а je да ce ова акција што синагози y Сарајеву.
пре заврш и. З ато су грађани умо- Адреса: Кајон, Сарајево, Александрова 58
љ ени, да д аро ване п р е д м е те поша-
љ у неп сср ед н о нашим опш тинама
или да картицам а, к о је су им достав
љ ене, сб а в е с те Акциони о д б с р ка- Н ајвећи избор
да тр еба да упути св с је ф ункц ионе-
ре ради пр еузи м ањ а даро давних
нирнберш ке
пр е дм е та. О н е чланове наших оп-
галант ериске робе
ш тина, који ce не б у д у сам и јавили,
посети^е члансви А кц и оно г одбо- на вели к о и м а л о
ра.
Акциони с д б с р je увер ен, да fce
ce грађани о б е ју наших општина као АВРбм (ША) м. m u
и ув ек до сада од азвати овом апе-
лу и да tse ce и с в о м приликом ру-
A
ковсдити ocetsajeM бр атске соли-
дарно сти, д о казати своје пуно ра- Београд до О пш т ине
зу м е в ањ е и плем енито саосе-Нање
за те ш ку суд б ин у наше пр огоњ ене Узун М иркова 3
и напаћене 6patse.
Акциони о д б с р исто тако очеку-
Телеф он 28-023
је , да Hetse бити ниједне је вр е јске
Kytse, нити р адњ е, која неће допри-
 CTPAHA 16
Ново годиште
Јеврејског народног календара
'Шесто годиште календара, које
je издала Библиотека јеврејског
народног календара под уредни-
штвом Давида Леви-Дале и Алек-
сандра Клајна, показало je да ce
уредници верно држе линије коју
cv означили y првим годиштима.
Кад ce и не би убројао уобичајеии
оквир овог већ омиљеног издања
јеврејске књиге, коју сачињавају
календарске табеле са датумима
важнијих догађаја током године и
списак 117 јеврејских општина y
Југославији, имали бисмо за наше
прилике доста јаку едицију од 160
страница, којој би одговарао ме-
сечни обим једне брошуре од 16
страница, испуњених једром садр-
жином јеврејског збивања данаш-
њих дана.
Ова актуелност свију прилога y
календару чак и ако не избија y
насловима чланака, провејава це-
лом њиховом садржином и зато с
правом зовемо ову књигу „књигом
наших дана“.
Ту je пре свега, из пера Лава
Штерна, истор6:јски и потпуно из-
грађена апотеоза најосновнијих, a
ипак данас највише тражених осо-
бина, милосрђа и правичности, ко-
је су одувек красиле јеврејски на-
род, a које скоро узалуд тражи овај
напаћени народ од цивилизованог
света.
И ,,Сарајевски Пурим” од Др. М.
Левиа из Загреба треба да нас ин-
формише о томе како je увек и y
свима земљама било и како ће-још
бити и даље разних Амана који су,
попут Мехмеда Ружди паше y Бо-
сни 1819 г., загорчавали живот на-
шим незаштићеним једноверцима,
пљачкајући и уцењујући их до ми-
ле воље.
И врло савесно израђени чла-
нак „Југословенски Јевреји y све-
тлости статистике“ од Др. Мосба-
хера има за циљ да јасно прикаже
односе данашњег јеврејског жив-
л>а, како унутар саме јеврејске за-
једнице, тако и према великој ју-
гословенској заједници, и то наро-
чито на основу табела које илустру-
ју кретање јеврејског становништва
и њихово учешће y разним занима-
њима. Др. Мосбахер je показао да
71.000 југословенских Јевреја, који
не чине ни 0,5% (тачно 0,46%) це-
локупног југословенског станов-
ништва, бројно назадују из године
y годину, да годишње склапају
ВЕСНИК
брак само 390 парова и да на један
склопљен брак отпада само 1,6 де-
це. Његове занимљиве табеле ис-
казују да око 16.C00 лица привре-
ђује и да je од њих 11.000 запосле-
но y трговини. банакрству, инду-
стрији и занатству, 1000 да je y сло-
бодним професијама, 1000 да ce
бави тешким физичким радом, ме-
ђу осталим и земљорадничким, a
да државних и самоуправних чи-
новника има свега 464. — Навеш-
ћемо још и цифре за школску о-
младину. У основним школама има
3200 деце, a y разним средњим
школама има свега 3500 јеврејских
ђака, док на универзитету има 700
студената. Г. Др. Мосбахер приме-
ћује на крају свога чланка врло
исправно да je циљ овог излагања
,,да ce y повољним приликама пре-
дузму потребне мере за уклањање
бар једног дела неповољних поја-
ва”.
Четврти актуелни прилог je Ју-
даика y „Хрватској енциклопеди-
ји“. Из њега сазнајемо, да ће ce
при израђивању велике ,,Хрватске
енциклопедије“ узимати подаци о
свему што стоји y вези са Јевреји-
ма и од стране позваних међу је-
врејским јавним радницима и
стручњацима, па ћемо тако из овог
великог дела од 12 свезака моћи
дознати све шта су добро и лепо
створили y прошлостк и шта y са-
дашњости стварају хрватски и о-
стали југословенски Јевреји.
Друга група прилога обрађује
стремљење данашње омладине и
резултате које je она до сада по-
стигла. Уредништво сматра својом
дужношћу да упозна читаоце са
чињеницом, да je већ 6500 незбри-
нуте јеврејске омладине из угроже-
них земаља спасено и приведено
пољопривредном раду. (Алија о-
младине од Др. Алисе Розенбер-
гер). У „квуци” од Бен Амитија (у
преводу Ш. Романа) лепо je дошла
до изражаја сва л>убав данашњег
халуца према Мајци Земљи, a још
je лепше упоређење свагдање де-
латности његове са функцијама ле-
вита, на коју je сачувао право, јер
ce зове Леви бен Амитај.
И прегледан приказ делатности
југословенских халуца y ,.Шар
Хаамаким” од Хилела Ливнија
y стању je да. нас и даље бодри и
испуњава поносом што су деца на-
ших гора створили себи y Светој
БР0.1 22
земљи чврсту егзистенцију. Тамо,
где ce зелени пошумљена ,,Гора
Краља Александра”, знак повеза-
ности југословенских Јевреја са
Краљевином Југославијом, већ сто-
је поносно ,,Дечји дом Јулије Ке-
ниг” и „Дом Др. Хуге Шпицера”,
установе које сви југословени Је-
вреји сматрају својом y правом
смислу речи.
Три библијске теме ,,Идеја и ин-
ституција краљевства” од рабина
Др. Л. Маргулиеса, „Рат y Старом
Израиљу” од Елизера Дојча и „0
пророку Амосу” од Др. Сигмунда
Хандлера обрађене су, свака за се-
бе врло прегледно, a томе y са-
гласности и са нашом традицијом
и са резултатима модерне библиј-
ске науке. — Историји модерног
ционизма припада напис ,,Рим и
Јерусалим” од Др. О. Гроса. У ње-
му je писац освежио делатност Мо-
зеса Хеса који je аутор тако назва-
ие књиге и подвлачи доследан по-
ступак овог поштеног мислиоца ко-
ји je деценију лутао разним духов-
ним струјама, од чисте филозофи-
је до практичног комунизма, да би
на крају политичким срествима по-
тражио обнову јеврејског живота з7
прадомовини, убеђен да ce религи-
озно осећање y јеврејству не може
одвојити од политичког.
Два велика књижевника, Јиц-
хак Л. Перец (чија ce 25-годишњи-
ца недавно славила) и Давид
Фришман осветљена су и литерар-
но историјски и критички од Др. X.
ЦЈтекла и Др. Ј. Левија тако да нам
јаснијом постаје културна епоха y
којој су живела ова два великана
обновљене Јидиш и хебреске књи-
жевности.
Историја Јевреја y Југославији за-
ступљена je 150-год. јубилејом
петровградске јеврејске вероиспо-
ведне општине од X. Бихлера, бив.
управитеља тамошње јеврејске
школе. Писац износи детаље 150-
годишњег постојања ове угледне
општине и они ће једном добро по-
служкти будућем историчару.
Од приповедака y овогодишњем
календару ,,Сузе тију Хајима” од
Аврама Романо имају опште чове-
чански карактер, a ипак духовито
илуструју битољску средину и кон-
темплативну снагу наших, истина
физички већ малаксалих, али ипак
душевно још ведрих стараца.
,,Амидај или Лудост срца” од
Шалома бен Хорина je, без сумње,
уметнички врло снажна историско-
политичка ревија еманципованог
и асимилованог јеврејства које ce
 ВЕСНИК СТРАНА 1 7
БРОЈ 22
Д р уш тв о свакога дана корача на
Помозите нас да бисмо могли помагати пред захваљ ују^ и агилности
управе и д сб р о ј вољи њ егових чла-
своје
Пружнте могу&нос? да и снромашнн осете сву вепнчнну, и пепоту Раш-зшане нсва, којих сваким даном има све
Д о недавнс и y нашим општина- | својим по слсвањ и м а, a доцније з б с г ве+ни б р сј и к сји не забор ављ ају да
ма неговао ce један ксли к о леп то- св ак сга б е з р азли ке, ком е je помоћ кздаш но п с м а ж у д руш тво y свакој
лико и хум ани обичај. Свака општи- била потребна. Колике ли чсвечно- прилици. Али све т с још ув ек није
на имала je опш тинску касу, којом сти, ко ли кс ли со цијалног см исла и д о в сљ н о . Н евсљ а и беда расту из
су управљ али виђени љ уди — габа- плем ен ито сти ! — Д а ce ке би дана y дан, груба стварност погађа
јим и п с потреби р уксвал и њ ом. вређао и д е м ср а л и зи р а с невољ ник све више наш у бр а+sy чији зов и ва-
С м исао опш тинске касе био je сле- који je принуђен да траж и по м оћ, пај не см е да сстан е без одговор а.
д е ћ и : к с д сваке п ср сд и ч н е славе сн бива п с м о гн у т тихо и нечујно, на Истина, времена су теш ка за сва-
и прилике као на пр. берит мила, начин, да нико не зна о њ еговој к с га , али тр еба знати да и y том
бар мицва, венчања и см р ти , цр- беди. врем ену највиш е страда наш еле-
квењ ак би по наређењ у р уксвао ц а Д анас нема више таквих општин- м е н ат, сн ај кадар који тр еба неми-
однео касу сл ављ енкку затво рену ских каса, али су кпак оне надокна- новнс да ce п о м сгн е. Иако нам y
са кљ учем и остављ ао je там о на ђене скоро y св ак сј општини ра~- |Т1гнрсди лежи, иако см с наследили
три д о четири дана тј. до времена ким хум ан им устано в ам а, чији су и усарршавали y себи' та> племени-
када би ce црквењ ак оп ет вратио циљеви е ко н о м ск с и култур н о по- ти ©eefraj помагања и саосе^ања са
по њ у. А к о би слављ еник био иму+н- дизањ е и јачањ е појединаца a пре- гирстињ ом ипак je потребно на
н с г стањ а, тад а би он ство р и о ка- к с њих подизањ е целе зајед н и ц е . граксм месту и сваком приликом
су и д с д а о би извесну сум у новца, П ојам ц едаке био je ув ек најсвети- па и cape, y сквиру свих неколико
по својо ј ж ељ и, ако би пак био си- ји и нашим оцевим а и д е д св и м а a речи да апелујемо и пренлињемо,
р см аш ан , тад а би у з е с из касе оно- ми см о га од њих наследили y свој да апелујемо неумсрно на д сб р з
лико нсвца ксли ко би ж е л е о , a да њ еговој светости . У свим наш им за- грце наших грађана, како би ови
о то м е никоме није м о рао да ре- једн ицам а ш иром целога света, мно грс!им сб сл о м дспринели, да ce
ф е р и ш е . Ова каса je установљ ена гсб р о јн е устан св е за социјално ста- мнсго ноји бсл ублажи много која
п р всб и тн с зб о г сн и х, тзв. ,,б не то- рањ е о бедницима и невољ ницима сузе утре. Управо овај апел мора
в им " к сји су некада били б сга ти па сведоче о в ел и ксј свести наше бра- да има свој е ф е к а т y данима теш у-
су сти ц ајем ско л ко сти пропали y ■Ке, к сји м а je судбина д о д ел ила да в а-пскајањ а, када сваки испитује
м о ле з a п с м о К Ни наша заједниц а свој сд н о с према Богу и према чо-
на Kpajy краЈева ипак уверило да y то м е није зао стала. Разне устано- веку и д р уш тв у. У овим данима
je „она мала и бедна земља коју ве, разна д р уш тв а, р азне приред- тр еба да сам и себи нам етнем о пи-
више не познајемо, ипак једино у- бе и акције, им ају за циљ олачш а- тањ е шта см о учинили и јесм о ли
точиште свима онима који ce разо- ње патњ е и н е в сљ е , ствар ају ce ле- д св о љ н о учинили за свога ближ њ е-
чарају, када следујући лудостима гати при опш тинама и д р уги м уста- га, који je y неприлици, јесм о ли
срца свога одвише верују y могућ- н свам а, чија je сврха псд и зањ е и л с в с љ н о учинили да њ егов бол у-
ност коначне натурализације y nCMCiti. блаж им о да га пом огнем о. Дачи
земљама многих гостопркмљивих Изме^ тих хум ан их установа y те и 1ува нас по ди ж у и о п ле м е њ ују,
народа”. нашој заједници истиче ce с.војом Bpa+sajy нам душ евни мир и распо-
Врло je тешко уредништву јед- ск р с м н с ш ћ у тихим и нечујним ра- л с ж е њ е , a тај k e мир бити потпу-
не такве едиције да задовољи укус ло м ie /жо д о у ш тв с к с је ie пре лве huîh и л рп ш и ако га зачинимо сво-
евију читалаца. Календар оставља дец ени је установљ ено. C b o îh m пое- îo m за д с в о љ н о м савеш+ну, д,а cm ô
утисак, да je овог пута скоро нека дани м , конструктивно - с о ц та л н и м учинили и псмдгли ©ке к©ји траже
научна библиотека, јер су беле- р ад о м , за кратко врем е свога де- пдмсћ, р а гмо учкнмли дсбрп и пле
тристички делови мање заступљеки, лањ а усп е п с je д руш тво ,,М илоср - нито д р л о . С е ти м с ce приликом на-
те ce о књижевницима више гово- ђ е ” да аф и р м и ра своје бивствовањ е ступајућ и х светпих празника наше
рило, a мање илустровало неким и за у зм е видно м есто y соии јалном сиротињ е и по м озим о je издаш но
приповеткама или песмама. Али то и к у л ту р н см ж ивоту наше заједни- поеко х у м а н с г д руш тва ,,Милоср-
није никаква замерка, напротив, це. О но je својим плем енитим ра- па 'ће наше празничко распо-
популарисање свих грана јевреј- д с м доказалс- да je њ егово делова- п с » р њ е бити пстпуни је.
ског знања спроводи ова библиоте- ње корисно и неопходно. М иран w У очекивањ у бољ их дана за цео
ка врло вешто и са много успеха. скром ан рад на хум ан итарн ом по- напаћени јеврејски нар од. нека но-
Дух који влада свима издањи- љ у б е з лап м е и вике, попут нека- ва гсд и на б у д е поЧетак новог раз-
ма Библиотеке јеврејског народног дањ их опш тинских каса, поиволи д обљ а. нсве епо хе, cpetsHHie и ус-
календара, као и овим издањем, je д р у ш тв с своја настсганга циљ у из- пеш нИ е за ц елу наш у зајед н и ц у, за
дух јеврејског прогреса и смисао лазе-Ки y су с р е т у границама м о гућ - и ес наш народ.
за јеврејску стварност да пружи ности сваком е ко м у ce обрати. Калми Алтасац
потстрека за даљи и конкретнији
рад на свима подручјима специ- У П Р А В A и В Е Ћ Е
фично јеврејске делатности. Јеврејске сефапдске вероисповедне впштине желе
Желећи уредницима календара свима алштинским члановима
да наиђу на разумевање код својих
читалаца, ми сматрамо да они вр-
ше важну културну мисију и да њи- Р Е Д А КЦ И ЈА „В Е С Н И К А Јеврејске сефардске вероисповедне општине“
хова издања почињу добијати пе- жели свима својим пошт. сарадницима и читаоцима
чат нечега трајног.
Др. Ј. Л. 13ГОЛ roiïû ™tî>S
 18 CTPAHA ВЕСНИК БРОЈ 22

Рука која даје — благословена je К А Л Е Н Д А Р

У теш ким данима када je свако Установа А н и је А и р има с в с ју
за у зе т св сји м бригам а за сутраш - о б ав е зу пруж ањ а сталн е месечне Окш обар 1940
њ ицу, љ уди по стају све себичнији, по м сК и сиром аш ним гра+јанима на-
они за б ср ав љ а ју на своје сун аро д- ше за јед н и ц е , којих има с к о 120.
Е луп -Т и хи р и 5701
нике и на оне који с ч е к у ју помоћ и П ср е д то га ова устан св а пом аж е л
VO S.
п р уж ају р уку за м и лссти њ у. То je св а к сг м есеца и ону сиротињ у која о Важнији догађаји В
н Е
сиротињ а к сја ce скр ом но об ра+sa в свр ем ено доби ја пом оћ a њен ce н
о
св о јсј браћи да je п см о гн е сада број пењ е по каткад м есечно на две
1 28
вкш е н е гс икада. При нашој О пш ти- стотине. 2 29
ни, као што je свима вама врло до- М е ђ ути м оно ш то нарочито у- 3 Тишри 1
бро познато, пссто ји секција си- блаж ава бол ко д сиротињ е y вре- 4 Рош аш ана 1 дан 2
р сти њ ске касе „А н и је А и р ” . То je м еним а зи м ске студе н и то je по м о!. 5 Рош ашани II дан 3
6 4
установа са за д а тк с м да пом огне y дрвим а коју ова установа д аје. 7 5
сиротињи y нсвц у и д р уги м сред- О ко 170 сиром аш них грађана при- 8 6
ствим а. M a да Сп ш тин а сваке го- ма дрва онда када најјача зима 9 7
дине дотира y свом е б уџ е ту изве- завејава њ и хсве м але сиром аш не 1С 8
11 Кабалат Ш абат y 16,55
сну су м у новаца за по треб е те ус- д о м о ве. Освећење I храма 9
танове ипак не би ce м о гло ре1=.и М и ce oôpatsaMO свима д обр и м 12 Јом кипур 10
да je то довољ но y ср азм ер и са о- Је вр еји м а, свима онима који ocefca- 13 11
гр см н и м б р с је м си р сти њ е који ce ју св о ју плем ен иту д у ж н с с т помага 14 12
15 13
број из дана y дан све више пове- ња бл и ж њ е г, обра^амо ce сада y 16 14
■Кава. П рема то м е наша je д уж н о ст часовима те ш ки м и мучним ,сада 17 Сукот I дан 15
да ce об ратим о вама грађанима ове када je помо^ најпотребнија, и мо- 18 Сукот 11 дан 16
19 Полупразник 17
је в р е јск е за јед н и ц е са м о л б с м да л и м с све вас да о н аступајуК и м 20 „ „ 18
cei сети те б ед не и јад н е сиротињ е и нашим празницима, пр уж и те прилог 21 „ „ 19
да je пом огнете о наступајућ им си р см аш н и м . О ни he вам за то 22 „ 20
празницима, својим прилозим а. бити захвални и б лагодарн и. Ми вас 23 Ошана Раба 21
24 Шемини Ацерет 22
Ова гсд и н а, у сл е д о гр о м н е ску- све м о ли м о да не забор авите си- 1784 г. В. Монтефиоре
n c k e , значи за сиротињ у једн о ис- р с м а х е који су по епуш тени сами 25 Кабалат Ш абат y 16,30 23
куш ењ е y веру о по сто јањ у мило- себи, љ уд е о којим а ce п о каткад и 26 Симхат тора 24
срђа као и бр игу да ли tse бити y не води рачуна. 27 1874 рођен Хајим Вајцман 25
28 26
стањ у да дочека ову зи м у . Ми П ом ози те па1неницицима, боле- 29 27
см о сви дуж ни да пруж и м о сад а, сним а, слаби м и невољ нима. 30 128
y теш ким часовима, сваку помо^ С вака рука која д а је — благо- 31 29
коју см о y стањ у да дам о. словена je . ,
П р и б е л е ж и т е , д а н а јб о љ и
п о в е з к њ и га и н а јле п ш е
кути ј е и з р а ђ у је с о ли д н о
и у з јеф ти н у ц ен у с а м о
Земљорадничко задругарство y Палестини књ и го в Е зн и ц а и к а р то н д ж д

У последњем билтену Прив. а- Међу јеврејским задругама би-

грарне банке објављена je ова бе-
лешка о земљорадничком здругар-
ству y Палестини:
У току од три године задружни
покрет y Палестини напредовао je
упркос крајње нестабилних прили-
ка које владају y тим крајевима.
Крајем 1939 год. било je y земљи
1.081 активне задруге, y којима je
било учлањено близу 300.000 задру-
гара. Задруге су располагале са
3,75 мил. ливри сопственог капита-
ла (удели и резерве), 1,5 мил. у-
лога; преко 4 мил. ливри уложених
y непокретности и око 1 мил. ливри
y покретностима.
Према националностима било je
951 јеврејска задруга, 124 арапскеи
6 осталих (према 822, 124 и 6 кра-
јем 1938 год.).
»СЛОБОДА«
ло je различитих врста, међу који- HAXYM - БУБИ ДЕМАЈО
ма ce истичу земљорадничке задру- Б е о г р а д , К р а љ а П ет р а 62
ге и то кредитне, произвођачке, за- Ц ењ . м у ш т ер и ја м а
друге за плантацију и колониза- ч сст и т а м н о в у г о д и н у
ционе задруге.
У току године основано je 11 но-
вих колективних (задружних) ко-
лонија. Оне обухватају око 24.000
лица од којих 16.000 припадју рад-
ницима. У њих je инвестирано око
2,5 мил. ливри — y којој je суми у-
рачунато и 200.000 ливри сопетве-
ног капитала. Ово ce сматра значај-
ним успехом због тога што je већи-
на колонија почињало свој посао
скоро без икаквих сопствених срет-
Т и зк у л еш а н и м р а б о т
става. Годишњи приход од прода-
Ш т а м п а р и ја »Слобода«
је заједничких производа пење ce Т ел еф о н 20-613
на 600.000 ливри.

БРОЈ 22
........ ................. S9SS..
ПИТАЊА ЗА ДЕЦУ
1) К сга д ана, м есеца Тишриа па-
да пост Гед аљ е и заш то ce тако
зове?
2) У ч ем у je за слуга Ју д е хај Ал-
калаја, рабина из Зем уна?
3) К с ја je добра д ела учинко
ф и лан тр сп М ојсије М о н теф јо р е?
4) Ш та je Х аји м В ајцм ан, прет-
седни к С в е тск е ц ксни стичке орга-
низац ије, по занимањ у?
5) Ko je био највећи јевр ејски
глум ац м е ђ у југо сло в е н ски м Јевре-
јима?
6) Ko je Пинхас Рутенберг?
7) К с je б и с Зеев Ж аботински?
8) Ш та je „О м а н у т"?
9) Ш та су то „с е л и хо т"?
10) Ш та je то „ти к ун хацот"?
О Д ГО В О Р И НА ПИТАЊА
ИЗ П РО Ш Л О ГА БРОЈА:
1) О ве године пада Рош -Аш ана
д сц к ан (3 о к тс б р а ) зб о г то га ш то je
ранија је вр е јска календарска го-
дина била преступна, те je зб о г три-
наестог м есеца тр ајала о д прилике
да пола м есеца д у ж е него иначе.
2) На Рош -А ш ана и Кипур по-
зд р ављ ам о речима ,,Т и зк у леш а-
ким р аб о т" (Д а д о ч екате много
годи на), a отп о здр ављ ам о ,,Т и зку
вети хју ветаари ху јам и м (Д а доче-
кате и да прож ивкте д у го , д у го го-
дина)
3) Ташлих je стари је вр е јски об-
р е д по к о је м у ce на први дан Рош-
А ш ане бац ају греси већином y зо-
д у која отиче. Том приликом по-
нављ амо три пута речи „Јаш ув је-
р аханену. . (О п е т tse ce Он сми-
лсвати на нас згази ћ е безако њ а на-
ша и бацити y дуби не м о р ске све
грехе наш е).
4) Лулав je скуп о д четири врсте
р асти њ а: цитруса (ли м ун -етр о г), пал
м кне гранчице, поточне врбе и шим
шира, које су знак р адо сти и за-
хвалности то ко м првих се д ам дана
С у к с т а . Л улав je п о тстр ек да ce ра-
д у је м о y данима бер бе и да ce за-
хвалим о за п л сд о в е во+нњака. Њи-
хањ е лулава на све четири стране
света je неко позивањ е ветра и ки-
ше да д о ђ у y своје врем е да би вр-
шили свој пр и рсдни за д ата к. Л улав
je такође си м б ол који м тр еба да
сједи ни м о све своје снаге за добро
И зраиљ а, без обзира на к о је м je
по др уч ју јака наша дел атн о ст.
5) Авсда je важан д ео м о литве
Кипура, као саставни д ео М усаф а y
ВЕСНИК СТРАНА 19
З А НАШ У Д Е Ц У ''SS!!!!'« ...... ...........® « 1
к с је м ce помињ е она м олитва y ко- р а д с в е мисле^и да уопш те ништа
јо ј je ч и н сд е јств св ао првосвеш те- не вред е. О на мисли погреш но да
ник y С о л о м о н о в см хр ам у y Јеру- с д м а х свака зам и сао , сваки чланак,
свака песм а м о р ају бити добри. Бу-
салим у. У п а д а ју y очи они делови
д е ли см лад и н а преко својих настав
к сји означавају сагибањ е ксле н а и
клањ ањ е свеш теника и ц е л сг наро- ника вер онауке д онсси ла чеш +se
да пред бо ж ји м Величанством које св с је р адо ве, с почетка о б рађ ују-
je бдило над овом р аскош но м бож- ■Ки празничне обичаје и дож ивљ аје
јо м к у К с м . — Исто je тако заним- св сга је в р е јс к с г д с м а , a онда дру-
љив онај д ео y к о је м je приказан ге м о ти ве, каш а ^е рубрика бити
опис одаш иљ ањ а јар ц а, натсвареног врло радо читана, a способнији 1=>е
пр ош логодиш њ им гресим а јевр еј- невикнути да изр аж авају своје ми-
скога народа, a ш аљ е ce y сусрет сли и своја ссе^ ањ а лепим је зи ко м
зл о д у х у названом А з а з е л . О вим ce и сти л см .
си м б оло м хтело изврш ити ритуално
очиагКењ е Је вр еја од греха.
6) Циљ недавно об јављ е н сј књи-
зи „Н аш и Је в р е ји " био je да ce ши-
Сефардске пословице
ри сл сје ви југо сло в е н ско г народа Сакупио Алберт С. Сапорта из Вола,
уп о зн ају са м и ш љ ењ ем јавних рад- Грчка
ника о Јевр ејим а. У књизи су мно-
ги углед ни познаваоци је в р е јск о г — А н те с ке те казе с, мира биен
живљ а y Краљ евини подвукли по- л с к е азес.
зитивнс значењ е к сје им ају Јевреји — Кен ко сиенте a су м уж ерика.
y југо сло в е н ско ј привреди и к у л т у - . ce ту е р се ла ср е ж и ка.
ри, a нису пропустили да изр азе — Киен м анда платос, ресиве
д ивљ ењ е према онима који су жр- суп иер ас.
> твовали ж ивоте, зд р ављ е и све сво- — Д е сп уе с д е П урим , платикос.
је за до бр о м и ле О таџбине. — Тома и д ем анд а.
7) У библијски доба звао ce Bs- — Ел о м б р е ва аста с н д е пуеде,
цалел ум етн ик који je y пусткњ и са- и но аста онде киере.
гради о заветни ш атор и начинио — А зн о но м у е р е д е текиа.
све о р уђ е од разно г м е тал а, ка- (Из »Ле Жидаисм Сефарди«
мена и др в ета. Био je из племена децемђар 1938 Париз)
Јуд е .
8) „Бецалел” je ср едњ а уметнич- СЛУЖ БА
ка обртна ш ксла y Је р усал и м у, ос-
КАБА ЛА Т Ш А БАТ У СИ Н А ГО ГА М А
нсвана 1906 године, y којој ce изу-
чавају цртањ е, сликањ е и вајањ е, Вечерњ е сл уж б е К абалат-Ш абат
д у б о р е з, гравирањ е, кер ам и ка, ле- петком увече y опш тинским сина-
вање y гипсу и ткањ е ћилим ова. гогам а псч е ћ е :
С сн о в ао ју je вајар Борис Ш ац. У 4 ск тс б р а 1940 год . y 17,05 час.
школи има преко пет стотина ђака. 11 о ктоб р а 1940 год. y 16,55 час.
9) Јо си ф Бутно je познати јев- 18 о ктоб р а 1940 год . y 16,40 час.
р ејски граф ичар р о до м из П сљ ске . 25 ск то б р а 1940 год . y 16,30 час.
У м ладости илустровао je јевр еј- 1 нсве м б р а 1940 год. y 16,20 час.
ске књ иж евнике, a потом je изра-
ђивао м ањ е ствари на по др уч ју гра-
ф и к е . Д о ц ни је ради и на д р в е ту. У- A Y T O Г Y М A
потребљ ава је в р е јск е си м б оле y
с в о јс ј ум етн о сти као м ено р у и слич
• ВУЛКАНИЗЕР
не п р е д м е те из вер ског ж ивота. РАДЧОНИЦД ЗА ОПРДВКУ
С б р а ђ у је ум етнички м н оге библиј- АУТОГУМА СВИХДИМЕНЗИЈА
ске м отиве. П оследњ их година про-
в ес je y Је р усали м у као управник
ум етн ич ке и об ртне ш коле „Б ец а-
лел” .
10) Рубрика „Весника” за машу
М. СЕИ0
децу нема д с в с љ н о сарадника зб о г Београд,
тста што ce наша ср едњ о-ш колска Влајковићева 4
ом ладина усте ж е или плаши да Усл. тел. 25-095
шаљ е ур едни ш тву Весника своје Ради са најбољим м а т е р и ј а л ом
и н а ј м о д е р н и ј и м апаратима
Услуга најбржа. — Цене солидне.
ЗА ОПРАВКЕ ГАРАНТУЈЕМО.
Купујем и продајем старе ауто-гуме.
 CTPAHA 20
И з нашијех гора
Напустио je јеврејску заЈедницу
и прешао y хришћанство. Неко ће
рећи да je то његова ствар. Али дск
напуштање својих сународника и
једноверника и промену родитељ-
ског имена многи сматрају као не-
што зазсрно, нешто што ce радије
сакрива, дотле je он y часг тих про-
мејна приредио велику и богату го-
збу. Рећи ће неко да je и то његова
ствар. Али je он т.бм приликом
одржао топлу здравицу на рачун
тих својих дојучерашњих једно-
верника којих ce застидес, тих Јев-
реја, који као да су на свету да их
свако удара маљем по глави. A по-
сле, крај дивног печења и мезелу-
ка, уз особиту смедеревку и жилав-
ку, пала je песма и који виц, опет
на рачун гих дојучерашњих једно-
вервика. Да, на рачун ваш, драги
читаоци, на рачун ваше безимене
браће која лутају пс мсрима и ре-
кама, без станка и псчинка. На ра-
чун ваше безимене браће, која тру-
ну по концентрационим логорима
и којима ce y широком свету. под
дивним овим небеским св>одом, кад
сунцеј тако лепо сија и кад je y ра-
ну јесен природа тако дивна, — о-
дузима част. људско достојанство,
имање, право на ж ивот.. . Je ли и
то, драги безиме)ни читаоче. опет
само његова ствар?!
★ CBoije здравље и за здравље својих
Он je Србин. Прави, расни пра-
вославац. Врло угледан и на висо-
ком друштвеном положају. Са сво-
јом женом заволео једну комшиј-
ску девојчицу, Јеврејчицу дивних
црних очију, још док je била y пе-
ленама. Немајући своје, показива-
ше родитељску љубав пре!ма том
детету. Расло je дете Kpai ове срп-
ске породице, y суседству. Свикло
ce младо Јеврејче на бата-Воју и
тета Јелену. A бата-Воја, Србенда
наш, умео je да јој замени тату, ко-
ји je умро пре више година. До-
шло је време за упис y школу. У
први разред женске гимназије. Ни-
ко срећниш од бата-Воје да пове-
де дете на упис y школу- Кад тамо.
саопштише му. да засада не може
бити уписано, јер је Јеврејче. Бата-
Bolia разрогачио очи: |е ли то мо-
гућег/ Окренула му ce она школа и
осети да je поклекнуо. Завртео ce
мозак овом Србину, расном право-
славцу, истиноком хришћанину,
угледном, на високом друштве(ном
положају y пресгоници. Хтео ie да
заплаче. јер ce његовом љубимцу,
њег.^вом цалету. његовој мази, не
дспуцтта приступ v пјколу. у гимн^-
зију. Био ie B'-’H себе. Не један. дан.
Не два дана. JbvTHo ce и све ce v
њему бунило. Другови, све сами
ВЕСНИК
Срби, умиривали су га. Разумели су
и они ову истинску хришћанску љу-
бав, ову очинску љубав бата-В>оје.
Смирио ce тек онда, кад му je обе-
ћано, да ће ce све то уредити. Кад
je чуо, да ће његово црнпурасто
Јеврејче бити примљено y школу
заједно с толиким јевреЈСким мали-
шанима, који имају право да буду
срећни исго т.олико, као и сва оста-
ла хришћанска деца. A ми смо срећ-
ни што je ова благородна земља
дала толико људи ко што je бата-
BiOja и толико жена, као што je те-
та-Јелена. ..
★
Сномад су наши емигранти из
Кладова, прешли y ново одређено
скупно боравиште код Шапца. Тре
бало јеЈ пренети хиљаду и две сто-
тине људи с Јбдног краја земље на
други, тако рећи с краја Дунава до
удаљеног места на Сави. Можете за
мислити колики je то трошак: воз-
не карте за 1200 лица. Отишло ce
једном бродару, човеку наше кр-
ви, власнику бродарског предузе-
ћа, да би ce y оскудици сретстава
постигла шго повољнија цена за
транспорт људи и ствари. Постигла
ce најповољнија могућа цена: бес-
платан превоз људи и ствари. Од
Кладова до Шапца. Није требало
мноло' речи да ce гане јеврејско
срце. То je мицва y овим озбиљним
данима. То je откуп за себе, за
најмилијих, y овим данима пред
светле наше празнике. У великим
данима, великим по траличности
која прати удес нашег народа, по-
требни су велики гестови. Велике
жртве. И да ce изразимо сасвим
земаљски: велики новчани прило-
зи за бедне, прогоње/не и |Обесправ-
љене Јевреје, за нашу браћу рође-
ну, за емигранте.
★ шао ло закључка, да je једна вера
Краља Петра улица бр. 71 je ад-
реса наше Општине. То je потреб-
но за многе житеље наше, к.О!ји су
ову адресу потпуно заборавили. A
то je онај део наших грађана,
који не плаћају верски принос, ни
прирез за социјалне сврхе. Јејдан
бро!Ј наших грађана остао je глув
на све наше апеле, на све наше по-
зиве. То нарочито важи за оне који
најмање плаћају, оне који плаћају
по дин 50, по дин 100 и по неколи-
ко сготина динара годишње. Не
плаћају по две године. И не хаје за
Општину. Не! труде да нам олакша-
ју бригу коју смо иако добровољно
ипак с љубављу за општу ствар, за
заједницу нашу примили на себе.
И ово je апел и прекор y исто вре-
ме. Сви су дужни да ce сами јаве,
ако општински инкасант не стигне.
BPOJ 22
Телефон општински je 21-502. На
позив, послаће Општина инкасан-
та. Сви теба да извршимо своју
дужмост према својој Опшгини.
★
У једном београдском листу
отштампан je чланак, y вези с гла-
совима о на|ко'м 1 покрштаваи>у.
Према нашем обавештењу, ти су
гласови потпун,а нетачни. БеЈз об-
зира на личност y питању, која и-
наче заслужује пуно поштовање, —
преносимо неколико пасуса из то>-
га чланка, јер су опшге природе, a
као пример, на какав пријем наила-
зи покрштавање Јевреја код хриш-
ћанских кругова.
.. .„Али све то HH'je смедало;, да
кад je са извесне стране загустило,
створио идеју да пређе y Српоку
православну цркву. Зар иде тако
далеко y потцењивању свега оно-
га шт,01 je Српско, да може веро-
вати да ће пастири Српске Право-
славне цркве примити y православ-
ну хришћанску заједницу чове-
чије су намере за прелаз y Право-
славље тако провидне и подмукле.
Има ли човека који ће поверовати
да прелази y хришћанства из не-
ког убеђења или што верује хриш-
ћанској цркви? Зар ће Православ-
на црква дозволити да ce лако за-
рађеним новцем подижу цркве и
тиме попут фарисеја откупљује у-
лазак y ред Правлелавних?1'
★
Уверава ономад један тазе пра-
вославац. да ће он остати y души
и даље добар ЈевреИи«. Сажаљевао
сам га. Била je то јадна душица y
мојим очима, немоћна да разлику-
је пРштење од лице(мерства. Je ли
то његово дубоко хришћанско у-
беђење, да обмањује две вере, јед-
ну коју напушга и другу којој ce
намеће<?! Кад би неки учени фило-
3|"ф. после дугог проучавања до-
етичниНа од доуге и своју добру
веру заменио бољом. онда скидам
кагту. Али кап ce хоће да остане
нешто! друго v луити. a на лице на-
влачи маска. онла је то јадно. Био
ie OBai Moi некадашнки пријатељ
догтојан сажаљења, iep ie његова
заблуда. двогтруко трагична. Он је
би ^1 тводо убећен ла му Јевпе’‘и ве-
nviiv a још вишр’ л/бећен да mv хри-
пгћанч Beoviv. Ko зна. мож^а му
нш‘е ни стало ла mv ма ко веоује.
Утолико жалосни|в по њега.
★
„Службене новине’1 са 01пштава-
уј, да су тражили промену прези-
мена: Алфред Алгарац y Амброзић;
Даниел, Јелена и Стеван Албахари
y Албахеровић; Стеван Вајс y Ва-
сић; Стеван ПЈлангер y Лукић.
Д.А.
 БРОЈ 22
С А О П Ш Т Е
Распоред богослужења поводом
наступајућих празника
У свима општинским синагогама
вршиће ce служба Божја за насту-
najyfce празнике по овом распореду:
А) за Рош-ашана
I дан
У среду 2 октобра о. г. служба
Арвит y 18 часова.
У четвртак, 3 октобра о. г.: служба
Тефила y 6 часова, служба Теилим
y 13,30 часова, служба Минха y
14,30 ч.
Седер Ташлих одржаће ce y
синагогама после Минха.
II дан
У четвртак, 3 октобра о. г.: служба
Арвит y 18 часовз.
У петак, 4 октобра о. г. служба
Тефила y 6 часова, служба Теилим
y 15,30 служба Минха y 16,30.
Кабалат Шабат y 17,05 ч.
Б) за Јом Кипур
У петак, 11 октобра о. г., служба
Арвит y 16,55.
У суботу, 12 октобра о. г.: служба
Тефила y 6 часова, служба Мусаф y
11,30, служба Минха y 14,30, служба
Неила око 16,45 и служба Текијат
шофар y 17,50 ч.
В) за Сунот
за прва два дана
У среду, 16 октобра о. г., служба
Минха y 16,45, a служба Арвит y
18 ч.
У четвртак, 17 октобра о. г.:
Тефила y 6,30, Минха y 17 ч.,
Арвит y 18 часова.
У петак, 18 октобра о. г.: Тефила
y 6,30 ч., Кабалат Шабат y 16,40 ч
за Ошана Раба
и последња два дана
У уторак, 22 октобра о. г.: Минха
y 16,40 — Арвит y 18 часова.
У среду, 23 октобра о. г.: Те-
фила y 6,30 — Минха y 16.40 -
Арвит y 18 часова.
У четвртак, 24 октобра о. г.: Те-
фила y 6,30 - Минха y 16,40 - Ар-
вит y 18 часова.
У петак, 25 октобра о. г.: Тефила
y 6,30 - - Кабалат Шабат y 16,30 ч.
Распоред за клање живине
Да би нашем грађанству олак-
шала клање живине за наступајуће
ВЕСНИК
Њ А
празнике, Управа онштинска решила
je, да општински шохетим имају
вршити клање живине на означеним
местима по овом распореду:
А) за Рош - ашана
У уторан, 1 октобра о. г.
1) На Јовановој пијаци од 19 до
21 ч.
2) У дворишту Онег Шабата од
19 до 21 ч.
3) У дворишту г. М. Бугарског,
Каленића гувно, од 18,30 до 19,30 ч.
4) У дворишту г. Изахара Авра-
мовића, Кр. Александра бр. 39, од
19.30 до 20 ч.
У среду, 2 октобра о. г.
1) На Јовановој пијаци од 6 до
10 часова пре подне.
2) У дворишту Онег Шабата од
6 до 9 часова пре подне.
3) На Цветном тргу од 6 до 10
часова пре подне.
Б) за Јом Кипур
У четвртак, 10 октобра о. г.
1) На Јовановој пијаци од 17 до
21 часа.
2) У дворишту Онег Шабата од
17 до 21 часа.
3) У дворишту г. М. Бугарског,
Кал. гувно, од 17 до 19,30 часова.
4) У дворишту г. Изахара Авра-
мовића, Кр. Александра бр. 39, од
19.30 до 21 часа.
У петак, 11 октобра о. г., од 5
до 10 часова пре подне на свима
доле означеним местима
1) На Јовановој пијаци
2) У двориштву Онег Шабата.
3) На Цветном тргу.
4) У дворишту г. М. Бугарског,
Каленића гувно.
Изнимно општински шохет
клаће живину од 5,30 до 6,30
изјутра и то: на други дан Рош-
ашана y петак, 4 октобра о. г. само
на Јовановој пијаци; на други
дан Сукота, y петак, 18 октобра
о. г.. и на осми дан Сукота, y
пегак, 25 октобра о. г. на Јова-
новој пијаци и на Цветном тргу.
Мицвот за обред Кал нидре
Управа Јеврејске сефардске ве-
роисповедне општине y Београду
извештава цешено грађанство, да ce
на Ерев Јом Кипур неће вршити ли-
цитарање синагогалних церемонија-
мицвот. Све почасти-мицвот везане
^ТРАНА 21
за обред Кал Нидре уступаке ce по
утврђеним ценама y канцеларији оп-
штинској.
Према томе сви они грађани који
желе да за себе, своје сроднике и
пријатеље резервишу поједине це-
ремоније-мицвот, треба да ce обрате
општинској канцеларији било лично,
или телефоном на бр. 21-502 и то
најдоцније до на два дана предЈом-
Кипур.
личне и
П О Р О Д И Ч Н Е ВЕСТИ
Рођења
Нета и Рафаел Мандил, прив.
чин., добили су ћерку Рејнх-
Ривка и Нисим Н. Аеви, цар. по-
средник, добили су сина Нахмана.
Ребека п Менахем Данити, тор-
бар, добили су сина Ашера.
Аеа и Aiouia A. Алмозлино, тр г
помок., добили су ћерку Естерх-
Естер и Соломон Д. Аеви, трг.,
добили су ћерку Марјанх.
Венчања
30 августа 1940 г.
Ребека Б. Аврам и /Иенахем Д а-
нити, торбар.
1 септембра 1940 г.
Рашел И. Јуш ах u / Ÿlaup LU.
Алкусер, трговац.
8 септембра 1940 г.
Б^ена Талви и Инж. Самхел
Камхи, инж. агрономије.
15 септембра 1940 г.
Ж анаЈ• /ћенаше и Симон Р. Аеви,
прив. чин.
Стреја Ешкенази, прив. чин. п
Рафаило А1ачоро, прив. чинов.
Умрлв
Симхула ГаШењо, домаћица, умрла
24 августа 1940 г., y 74 години жи-
вота.
Јосиф Р. Рубеновић, бив. трг.
умро 7 септембра 1940 г„ y 75 г.
живота.
/Иоша Е. Семо, приват. умро 14
септембра 1940 г. y 89 г. живота.
Венезијана (СулШана) Мандил,
домаћица, умрла 16 септембра 1940
г., y 68 г. живота.
Мајер М. Леви, трговац, умро 18
септембра 1940 г„ y 53 г. живота.
22 CTPAHA ÔKCHHk BPOJ 22

i n л d л n 2 1 е n j ü b
СРДАЧНО ЧЕСТИТАЈУ НОВУ 5 7 0 1 ГОДИНУ

БУКИЦА u
Г-ђа u Др. Д А В И Д А Л Б А Л А М Е Н А Х Е М М. К О Е Н
п р ет сед ни к
т рговац
Ј е вр е јс к е сеф ардске вер о и сп о вед не о п ш т и н е

Л У Н А u ЈО СИ Ф П И Н Т О
цар. п осредник
ЧИКА u Д А В И Д А. А Л К А Л А Ј
п о т п р ет сед п и к
Ј е вр е јс к е сеф ардске вер о и сп о вед не оп ш т и н е БУЧА и
Р А Ф А Ј Л О X. Р А Ф А ЈЛ О В И Ћ

К ЕРЕН K A JE M E T Л Е ЈИ С Р А Е Л ВИ Н КА u И С АК М А Ш И ЈА Х
(Ј е в р е јс к и на р о дн и ф онд)
П о в е р е н и ш т е о y Београду
Е Р Н А u Л Е О Н Б. ЈОСИФ
Београд

К Е Р Е Н Х А ЈЕ С О Д НЕТИКА u
Ф онд за обн о ву Е р е ц Ј и с р а е л а
Д А В И Д С. АЛ М .О ЗЛ И Н О
ца р . п осредник
,,W I Z 0 “
гр уи а Београд
ч е с т и т а с в о ји м ч л а н и ц а м а
Ш А Р И u А В Р А М М. К О Е Н
■ а л зп n ^ iî: С ТЕ Л А u
Б Е Њ А М И Н И. Д А Р С А
ЈЕ В Р Е ЈС К О Ж Е Н С К О Д Р У Ш Т В О
С ТЕ Л А u Ж И В К О Ш А Л О М
а д во к а т

Ф А Н И u ЈО СИ Ф М. К О ЕН
Ж Е Н И u С АМ У И Л О Д Е М А Ј О п р о к у р и с т а ЗанаШ ске банке
К р а љ е ви н е Југо сла ви Је

САМУИЛО АЛКАЛАЈ
д и р ек т о р ба н ке „ М е т р о п о л “
К Л А Р А u Х А Ј И М Ј. Б А Р А Р О Н , трг.
Инж. МОША МАНОЈЛОВИЋ
архит ект

Ф ирма J A K O B X. Б А Р А Р О Н ИСАИЛО А. ЛЕВИ, адб.

Београд
Грачаничка 7
К р а љ а П е т р а 35

БЕРТА и
К Л А Р А и А Ш Е Р -Ч Е Д А Н А Ф Т А Л И АНЂЕЛКО Г. MYHK
т рговац
С о лун ска 18 JAKOB КОНФИНО
ц а р и н ск и п осредник

ГИ ЗЕЛ А u JA K O B А Д А Њ А ВУКИЦА и ДАВИД М. PY C O

трг. агент
БРОЈ 22 ВЕСНИК СТРАНА 23

1 п л d л n a i s
СРДАЧНО ЧЕСТИТАЈУ НОВУ 5 7 0 1 ГОДИНУ

Ж АН ЕТА и МИКА БЕЈО СИ Ф ЈЕЛЕНА С. де М АЈО

прет сед ни ц а
Јевр е јс ко г ж енског д р уш т в а
О Л ГА и Ц ЕЗА Р КАБИЉ О
Влајковићева бр. 6 IV Д АВИ Д А . ЛЕВИ-ДАЛЕ
с екр ет а р
РЕБЕКА Ј. АЛ АЏ ЕМ С авеза је в р е 'с к и х вер о и сп о вед ни х о п ш т и н а
трг.
Београд ЕЛА и ЕЛИЈАС ЛЕВИ
М . Д раш ковићева 8 секр ет а р
Ј е в. сеф ардске вероиеповедне о п ш т и н е
Прсизводња ластиша и ибришима
„Д У H A В" И САК А. АЛ КАЛ АЈ
Л ЕО Н А Д. ЛЕВИ б ла га јни к
Бвоград, С о лун ска 2 — Т ел. 30-421 Ј е е . сеф ардсне с ероисповедне о п ш т и н е

Б ЕО ГР А Д С К А
Овлаш^ана 20-годишња колектура cpefcawa
Државне класне лутрије ТРГО ВАЧКА Ш ТЕДИОНИЦА
М. И. А Н А Ф Г Земун
П АРФ ИМ ЕРИ ЈА О З М О
В а с и н а 3, Т ел. 29-351
КОЕН А. ФИЛИП
до Х и п о т ек а р н е банке
обућар
Д о д р а ч и н а 12
И ЗИ Д О Р Ј. ЛЕВИ, јувелир
Београд, Р е љ и н а 4 (код ^е л е н о г венц а )
К р з н а р и ја
БУКИ АЛ КАЛ АЈ
В у к а К а р а и и ћ а 7а Радисница капа „Ш УБ А "
ЈА К О В А М. РУБЕНА
Београд, С кендер Бегова у л . 2
М оде салсн „Мандилова"
Л ЕА М АНДИЛ, Кнеза Павла 75
Радионица рубља
Гостионица АЛ ТА РА Ц и РАФ АЈЛО ВИ Ћ
Београд, Ц а р а У рош а 65
„ТЕЛ-АВИВ"
Валтер Сам уел Коен
Л ЕО Н А . ЛЕВИ
гост ионичар, „Ј е в р е јс к а К а с и н а “
Трговина музичких инструмената Д уш анова ули ц а
„ С K A Л А"
Београд, Краља Милана 9 Фамилија КАЛМ Е БАРУХА
ка ш ер м еса р а
А утс такси „С туд ер -бекер” број 1737
Нсви тип ИГЊАТ МИКИЋ
ка ш ер м еса р
Сспственик Д. А Д А Њ А
угао К р г љ а П е т р а и Д у ш а н о в е
Т елеф о н 29-863, 2 8-948
Л А ЗА Р Ш АЛТАНОВИЋ
М лекара „ Здрављ ак“ Д у ш а н о в а ?4

Пселастичарница
Ш А К О ТА И. НИКОЛИЋ
ПАВЛЕ ХАРТ к о л о н и ја л н а и д ели к а ш е с н а радњ а
Београд угао Душанове и Краља Петра Д у ш а н о в а 11 — Телеф он бр. 29-515
Телеф сн бр. 27-381
Хигијенска млекара
К А Ф А „Р ЕК О РД " БАНОВИЋ Ш ТЕФИЦА
Бесград, Душанова 34 Цара Душана 14
 CTPAHA 24 ВЕСНИК БРОЈ 22

«PS “ " <!• > * *•« ■*-

S Позната мануфактурна и ж енска
НАЈВЕЋА Т Р Г О В И Н А ЦИПЕЛА конф екциона трговина | ЦЕВИ
Д. КОЕН код »Л Е Н Г Е Р #«
р у ч н е и зр а д е y Ј у г о с л .а : в и З и Васина улица број 3
S Има за наступајућу сезону y ïf
Ц великом избору штофова, со - У
„Н O В И Б A 3 A P" If
il
мота, дифтина, свиле, платна и
друго. Конфекционо оде-
I!
1|
fi љење располаже нарочито ||
Б Е О Г P A Д, Т Е Р А З И Ј Е 27 д великим изборомштофаних д
V хаљина, шлафрока, су- g
Препоручује огроман избор најновијих V
||
кања, црних сатенских
м а н т л о в а з а кан-
V
||
fi целаријеи свих ||
модела израђених од финог материјала §1
gk
врсти кецеља y боји и
б е л и х за серви-
|§
Дј

те за сваки пар ципела гарантује %

Z ЦЕНЕ
рање
С О Л И Д Н Е
Yi
|

JjJlllllillllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllj^

Најбоље бицићле
» (Г Својим иошш. м уш ш ер и ја м а
ш ибаће и писаће
1 маш ине до б и ћ ете g о
Ј е в р е ј и м а чест ит а (I
| најјефтиније y р а д њ и | « Н О В У 5 70 1 ГОДИНУ »

I „Ј У Г 0 М 0 Б И Л“ I П о сласт ичарница (I
I Ж ИВКО Б. ГЕДАЉА ј АЛ Е К С А Н Д А Р Г Р У Б Е Р »
| Б е о г р а д | » Б Е О Г P A Д
(I
| К нез М ихаилоба 53 1 0 Ц ара Д у ш а н а у л и ц а број 26 I)
Тел. 28-332 |
I) Тепеф он 20-903 (<
Т1||1|1Ш1Ш111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111НТ

ТРИКОТАЖ А Нобоотборена ј
„С П О Р Т “ крзнарска радња [
КввегинБе Љ убице 15а
и
Цара Нићоле II 20
БУКИ АЈ1КАЛАЈ I
•
Б Е О Г P A Д 1
Има најбећи и зб о р
ж ен сћог сбиленог Byka Караџића 7а |
рубљ а џем пера и преоручује с б о ј е |
остал е тр и к о таж е
богато стовариште |
▲
Ц Б Н Е С О Л И Д Н Е
K Р 3 H A I

Власник и издавач: за Јеврејску сефардску вероисповедну општину y Београду д-р Давид Албала, лекар, Београд, Високог Стевана
6 — З а редакциони одбор: главни и одговорни уредник Давид Леви-Дале, Београд, Кн. Љубице 34 — Шгампа „Слобода“ Перера
и Ђорђевић, Змаја од Ноћаја 13, Тел. 20-613