Politehnička LT 4/9

MATURSKI RAD
PREDMET: Slikanje

TEMA: Kopmozicija

Mentor: Učenik:

Prof. Nenad Ražnatović Milica Perišić

Maj, 2019
Sadržaj
1. Uvod……………………………………………………………………………3
2. Linija……………………………………………………………………………5
3. Smer…………………………………………………………………………….7
4. Veličina…………………………………………………………………………7
5. Oblik……………………………………………………………………………7
6. Tekstura…………………………………………………………………………8
7. Valer…………………………………………………………………………….9
8. Boja……………………………………………………………………………..10
9. Principi kompozicije…………………………………………………………….10
10. Repeticija………………………………………………………………………..11
11. Literatura………………………………………………………………………..16

2
 Uvod
Pod kompozicijom podrazumevamo prostorni raspored slikarskih elemenata nekog dela
uključujući i figuru i osnovu bilo kojeg dela, tj. Kompozicija predstavlja celokupnu organizaciju.

Vrste kompozicije

- Centralna kompozicija – većina elemenata se nalazi u sredini

- Vodoravna kompozicija – većina elemenata se nalazi u vodoravnoj, ona daje utisak staloženosti,
mira, snage a njom su se uglavnom koristili pejzažisti.
- Okomita kompozicija – je slična vodoravnoj samo što se ritam odvija odozgo naprema dole i
odozdo naprema gore. Ovom kompozicijom se mogla prikazati dinamičnost, čežnja irealnog
nebeskog i realnog zemaljskog.
- Kaotična kompozicija – u ovoj kompoziciji elementi su postavljeni bez ikakvog posebnog
redosleda
- Piramidalna kompozicija – Ovde su elementi kompozicije, kao što i samo ime govori, postavljeni
u piramidalnu strukturu
- Kružna kompozicija – elementi su poređani tako da svojim izgledam daju kružni oblik
- Dijagonalna kompozicija – većina predmeta je poredana je po nekoj dijagonalnoj zamišljenoj osi,
itd.

Primer piramidalne kompozicije Primer centralne kompozicije

3
Objašnjenje kako sam zatezala platno:

1. Zategla sam platno

2. Preparirala sam ga želatinom
3. Kasnije ofarbala belom bojom sačekala sam da se osuši I počela sam da slikam

Slika 1. Kako sam zatezala platno

4
Kompoziciju možemo rasčlaniti na ELEMENTE KOMPOZICIJE i PRINCIPE KOMPOZICIJE.

Elementi kompozicije
Postoji sedam kompozicijskih elemenata iz kojih gradimo kompoziciju, a to su:
1. Linija ili crta
2. Smer ili položaj
3. Veličina
4. Oblik
5. Tekstura
6. Valer
7. Boja

Linija

Matematičkim jezikom crtu (ili liniju) možemo definisati kao skup tačaka u ravnini, ali ona
zapravo ne postoji u prirodi, to je imaginarna granica koja deli dve plohe ili dva volumena.
1. Prema karakteru linije delimo na : debele, tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane,
izlomljene, jednolične, nejednolične i slično.
2. Druga važna osobina linija je njihov tok, njihova putanja.
3. Crte se mogu odrediti i prema svojem značenju.
a) Konturne ili obrisne crte opisuju neki oblik spolja, po njegovom rubu. Ako nekog prislonimo
uz školsku ploču i oko njega kredom izvučemo crtu dobićemo obrisnu crtu.
b) Teksturne crte: tekstura označava karakter površine, i kao takva može biti plastična (hrapavo
ili glatko), slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i crtačka tekstura, gde se koriste
crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene
obrisnom crtom. Pogodna je uporedba s oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i
obrađeno linijama - brazdama. Dakle, obrisnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo
teksturnim crtama.
c) Strukturne crte: iako po izgledu vrlo slične teksturnim crtama (ponekad su i prepletene toliko
da se ne mogu razdvojiti), strukturnim crtama treba jasno razlikovati njihovo značenje.

5
Reč struktura označava unutrašnje načelo koje gradi neki oblik, opšti neki sklop. Ta se reč
primarno počela koristiti u lingvistici kroz tzv. strukturalizam, a tek ju je kasnije Claude Levi-
Strauss uveo u antropologiju što je otvorilo put i likovnim teoretičarima za njenu upotrebu. Iz
toga jasno vidimo: rečenica može imati svoju strukturu (unutrašnji sklop pravila izražen
gramatikom), ali ne i svoju teksturu. Reč po reč, jedna iz drugu, po nekim pravilima grade
spoljašni oblik rečenice. Isto tako, i crta do crte, zgusnute ali ne nasumično, postepeno grade
neki oblik iznutra prema van - nema obrisne crte koja lik gradi izvana. Među prirodnim oblicima
koje možemo ponuditi deci za vežbanje strukturnih crta su jež, čičak, maslačak (beli), borove
grančice, paukova mreža; od načinjenih oblika pogodne su ribarske mreže, čipke, kotač na
biciklu, žičane ograde i sl.

Crte se mogu grupisati gusto ili retko. Postepenim razređivanjem gustoće crta ili tačaka dobije se
grafička modelacija. Posebno je crtački zahtevan tzv. kroki, crtež koji nastaje u tridesetak
sekundi, i koji u nekoliko linija treba pokazati sav izražajni raspon tehničkog sredstva koje se za
crtež koristi.

Formalno, linija je jednodimenzionalna tvorevina, tačnije jedna joj je dimenzija naglašena

(dužina), a druge dve nenaglašene (visina i širina). Time se izjednačuju pojmovi linija i linijsko.
Ako ih želimo razlikovati moramo reći da je linija trag na podlozi namenjen pogledu, dok se
linijsko orijentiše na taktilnost.

6
Smer

Smer ima svaka linija kosi, okomiti ili vodoravni. On ima velikog utecaja na posmatrača jer
svaki simbolizuje i šalje određenu poruku. Vodoravni – mirovanje, pasivan, spokojan. Okomiti
smer – snaga, uravnoteženost. Kosi smer – dinamičan, pokretljiv.

Veličina

Površina na kojoj radimo kompoziciju ima svoju visinu i širinu i stavljanje bilo kojeg elementa
zahteva deljenje površine na manje delove pri čemu se stvara prostorna iluzija na površini.
Veličina predmeta može značiti blizinu ili udaljenost (ako su predmeti postavljeni u različitim
planovima), ili razliku u veličini ( predmeti u istom planu).
Položaj predmeta procenjuje se u odnosu na liniju horizonta pri čemu su predmeti na liniji
horizonta najbliži, oni koji se nalaze na višim delovima su udaljeniji. Dubinski prostor se
sugeriše i preklapanjem i oštrinom prikazanih predmeta - predmet koji preklapa neki drugi je
bliži, a i onaj koji je više izoštren i s više detalja takođe.

Oblik

Neki oblici opažaju se lakše od drugih. Psiholozi su izmerili količinu energije potrebne da bi se
pojedini oblik opazio. Krug se najlakše opaža, a zatim druga jednostavna geometrijska tela. Tu
leži snaga jednostavnih geometrijskih tela, ako ova tela poseduju još i dinamične konture i
položaj, postaju nam privlačniji. Oblici uključuju i vrednosti koje ima daju naše asocijacije, što
mnogo utiče na dinamičke kvalitete likova.

7
 Tekstura
Reč tekstura dolazi od lat. textura - tkanje, tkanina, sklop, sastav, i vidimo kako je povezana sa
rečima tkanje, tekstil, i s rečju tekst. Lako si možemo predočiti kako se radi o određenom nizanju
i prepletu sitnih elemenata (slova, niti, zrnca) koji zajedno stvaraju dojam hrapavosti,
obrađenosti neke površine.

Tekstura je karakter površine i kao takva može biti

- plastična (hrapavo ili glatko, taktilna),
- slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i
- crtačka tekstura, gdje se koriste crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje i
rasteriranje površine ograđene obrisnom crtom. Pogodna je uporedba s oranicom, poljem koje je
omeđeno od ostalih suseda i obrađeno linijama - brazdama. Dakle, obrisnom linijom stvaramo
oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim crtama.

Plastičke teksture su opipljive i zavise ili o karakteru materijala čiju površinu doživljavamo, ili o
načinu obrade tog materijala - glačanjem i poliranjem recimo. Razume se da drvo ima različitu
površinu (time i teksturu) od kamena ili bronce. Ali u umetnosti se nije uvek razumevalo samo
po sebi da se upotrebljenom materijalu poštuju (ostavljaju) njegova svojstva, već su se skulpture
od kamena primerice glačale do visokog sjaja oponašajući broncu.

8
 Slika 3.

Valer

Valer predstavlja količinu svetlosti. Promena valera menja izgled predmeta, veličinu, oblik i
teksturu, a time i naše raspoloženje, ona ostvaruje i daje na slici prostor, oblik, dramatičnost.
Valerski ključ je od prvenstvene važnosti. Našu pažnju moramo posvetiti tonskom ključu slike
jer to određuje ostale elemente naročito boju. Niski, visoki i srednji ključ sastoje se iz devet
tonova. Svetli, visoki durski ključ je pozitivan, uzbudljiv, radostan. Visoki molski ključ je nežan,
ženstven, setan. Srednji durski ključ je plakatski, snažan, bogat, otvoren. Mukli srednji molski
ključ predstavlja svet snova. Niži molski ključ je težak i dostojanstven. Tamni niski molski ključ
je pogreban.

9
 Boja

Dele se na kromatske (razlikuju se po tonu valeru i zasićenosti) i akromatske (razlikuju se samo

po valeru)
Bojom nazivamo reakciju fotoosetljivih čunjića u našem oku na spoljašni podražaj u obliku
svetlosnog zraka. Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i raspršuje u spektar. Dok su sve boje
spektra objedinjene, zraka je bele boje - zato belu zovemo neboja, nešarena ili akromatska boja.
Akromatske su takođe i crna i siva. Boja je opažaj određenog raspona frekvencije (vibracije) od
400 do 800 bilijona Hz.
Deci u školi kažemo kako spektar ima šest boja; naime tri primarne i tri sekundarne. Iz iskustva s
pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje, koje stoga nazivamo
osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su:
- Crvena
- Žuta
- Plava
Njihovim mešanjem dobijamo izvedene, sekundarne ili boje drugog reda, a to su:
- zelena plava + žuta
- narandžasta ................. crvena + žuta
- ljubičasta .................... plava + crvena

Principi kompozicije
Po načelima komponiranja organizujemo i povezujemo elemente kompozicije, oni se zasnivaju
na psihološkim i sociološkim zakonima i pravilima čovekovog delovanja. Kompozicijski principi
su: ponavljanje ili repeticija, izmenjivanje ili alternacija, stupnjevanje ili gradacija, harmonija,
kontrast, opozicija ili konflikt, dominanta, jedinstvo i ravnoteža.

10
Repeticija
Repeticija se odnosi samo na prostornu dimenziju. Jedina razlika između identičnim jedinicama
je njihov položaj. Njihov odnos je jednodimenzionalan i meri se prostornim intervalima kao kod
intervala između dva identična muzička tona. Ti intervali su dio kompozicije kao sto su muzički
intervali deo muzičke kompozicije. Postoji i repeticija s varijacijom gde se ponavlja jedna ili više
osobina, ali se menja jedan ili više aspekata. Primer je menjanje velikog u mali krug. Repeticija
nekad deluje jedlolično, dosadno,smirujuće, ali repeticija može izazvati i sasvim suprotnu
reakciju – stvara nemir, dramatično raspoloženje.

11
Slika 4.

12
ALTERNACIJA - je vrsta repeticije i predstavlja naizmenično ponavljanje.

Harmonija
Harmonija je kombinacija jedinica koje su u jednoj ili više osobina srodne. Jedinice su slične ako im je
jedna ili više osobina slična, npr. oblik, veličina ili boja. Potpuna repeticija je krajnost isto kao što je i
diskord (nesklad) druga krajnost. Diskord je kombinacija potpuno nesrodnih elemenata. Harmonija leži
između diskorda i monotonije i ovisi o umjetnikovom temperamentu kojem će od ove dve krajnosti
kompozicija bliža.

Gradacija
Gradacija je raspored u kojem se preko stepena povezuju suprotne krajnosti. Primer je valerska
lestvica u kojoj su crno i belo povezani nizom sivih koje su slične i harmonične. U slikarstvu
vidimo gradaciju pri osenčavanju okruglih i valjkastih predmeta, slikar koristi gradaciju veličina,
valera i boje da bi prikazao položaj pojedinih predmeta u kompoziciji.

13
Kontrast
Kontrast - suprotnost je dinamična suština života. Kroz kontrast predmeti i pojave dobijaju svoj
smisao.. Količina kontrasta zavisi o umetnikovom temperamentu, neki traže harmoniju, a neki
samo kontraste. Važan je i kontrast tekstura, uvođenjem novih materijala - stakla, aluminijske
folije, hroma i dr., tekstura je postala važan element u dizajnu, arhitekturi…
Kompozicija kojoj nedostaju kontrasti obično deluje jednolično i prazno. Dakle, u svakom delu
nužna je raznolikost. Koliko raznolikosti treba da bude na delu zavisi od umetnikovog
temperamenta i namene likovnog rešenja.
Diskord je krajnji kontrast - kombinacija potpuno nesrodnih elemenata. Najčešće se izbegavaju
krajnje suprotnosti. Suprotnosti nešto manjeg koriste se redovno da bi se pojačao intenzitet,
unela preglednost i jasnoća, ostvario ritam i uopšte veća dinamika.

Jedinstvo
Umetnik oblikuje estetsko jedinstvo ili red. Jako je važno jedinstvo konflikta i dominante koje
kao problem postoji u svim prostornim umetnostima. Jedinstvo može biti statično i dinamično.
Statično jedinstvo imaju geometrijski oblici, neorganski oblici kao kristali takođe imaju statično
jedinstvo. Biljke i životinje imaju dinamično jedinstvo. Svaku kompoziciju koja naglašava
pravilno i tačno ponavljanje motiva nazivamo statičnom, a onu koja naglašava narastanje ili
opadanje dinamičnosti, dinamičnom kompozicijom. Jedinstvo ideje biti jedinstava je u tome da
umetničko delo izražava samo jednu ideju, bez ikakvih dodatnih suvišnih elemenata. Ono što
nije bitno se zanemaruje.

Dominanta
Dominanta znači prevladavajuće, glavno. Pri upotrebi različitih elementa moramo odlučiti koji je
dominantan. Ako crtamo krug i trokut, moramo odlučiti koji je lik glavni i naglasiti ga.
Dominantu postižemo tako što jedni vrednost činimo većom od druge, snažnijom u valerskom
smislu i bojom. Dominantu linije, teksture, oblika, smera, valera, oblika i boje postižemo
repeticijom.

Ravnoteža
Ravnoteža predstavlja dobar raspored masa, organiziranje prostora. Dve su vrste ravnoteže-

14
formalna i neformalna.
Formalna je uravnoteženje jednog ili više elemenata na jednoj strani s identičnim elementima na
drugoj strani, ovakav način ostvaruje dostojanstvo i ozbiljnost pa pogoduje arhitekturi.
Neformalno uravnoteženje je kada jedan ili više elemenata s jedne strane uravnotežujemo
različitim elementima s druge strane, ovakvo uravnoteženje je asimetrično ali mnogo
zanimljivije .
Funkcija kompozicije najbolje određuje kakvu vrstu ravnoteže treba upotrebiti. Formalna
ravnoteža ostvaruje efekat dostojanstva, ozbiljnosti i mira, pa se koristi u arhitekturi. Neformalna
ravnoteža se sreće u skulpturi, slikarstvu, ali i modernoj arhitekturi.

15
Literatura
1. Pavle Vasić “Uvod u likovne umetnosti”
2. www.wikipedia.org

16