Dante sve redom

- Dante predstavlja čitavo čovečanstvo, mračna šuma – alegorija greha, zalutao sa ravne
staze – zgrešio; 3 zveri: 1. panter – čulnost, raskoš, 2. lav – oholost, ponos, 3. vučica –
pohlepa, lakomost; Vergilije proriče ko će nadvladati vučicu u Italiji, najgori greh: to će
biti Hrt, ostaje nejasno na šta je mislio; zatim kaže da ako bude hteo dalje da ide vodiće
ga „dostojnija duša“, od Dantea to zavisi, postavlja se pitanje slobodne volje čovekove, u
raju ga vodi Beatriče jer je Verg živeo u doba lažnih bogova (paganin)

- počinje invokacijom – uvod u pakao, 1. pevanje je bilo uvod za celu Božanstvenu k,

pita se da li mu je snaga dovoljno jaka, kaže da nije ni Eneja (na putu osnivanja Rimskog
carstva, paganin, podzemlje), ni sv Pavle (osnivač crkve, hrišćanin, raj); Verg je začuo
glas „blažene i lepe žene“, takve da je hteo „samo da joj služi“; Beatriče: „u nebu gospa
plemenita sedi“ – Marija – milosrđe, ona kreće do Lucije – zaštitnice vida i, zajedno sa
Rahelom (kontemplacija), kaže Beatriči: „pomozi onom ko se istače nad mnoštvom jer te
ljubljaše toliko“; Dante se obraća Verg, ohrabren pričom o Beatriči: „ti učitelj si, vođ i
moj gospodar“ i tako se upute u pakao

- ulaze u pretpakao, tu su neopredeljeni, neodlučni, bezvoljnici, strašljivci; na ulazu

zatiču natpis „ko uđe nek se kani svake nade“; sa prvim uzdasima, jaucima, vergilije oseti
sažaljenje, prva suza mu se ovde prolije; tu su duše koje za života nisu doživele ni
pohvalu ni pokudu, kao da nisu ni živele, neće ih ni raj ni pakao; trče za barjakom, jure
ukrug; Dante prepoznaje najvrv papu Celestina V koji je abdicirao posle par meseci,
prebacio vlast na Bonifacija VIII; prelaze Aheront sa Haronom, kada zvanično uđu u
pakao, Dante pada „kao čovek savladan snom“

1. krug – Limb – nekršteni i rođeni pre Hrista, za njih nema nade da će doći u raj, kazna
im je čežnja za bogom, „njih ne peče nikakav greh ali opet sve je premalo da bi se spasli,
jer su bez krsta“; ovde sreću Homera, Horacija, Ovidija, Lukana (bejah šesti sred družbe
valjane); zatim nailaze n Eneju, Hektora, Cezara, Bruta, Lukrecija, Saladina; usred
družine – Aristotel; Sokrat, Platon, Demokrit, Diogen, Ciceron, Empedokle, Zenon,
Heraklit, Orfej, Seneka, Ptolomej, Euklid, Hipokrat, Galen; spaja vita activa (politički i
istorijski život) i vita contemplativa (naučnici)

- na pragu 2. kruga zatiču Minosa koji okretanjem repa određuje u koji krug će grešnici,
Minos je čovek ali mu Dante oduzima ljudske osobine a pripisuje životinjske; ovde su
pohotnici, grešni ljubavnici, u vrtlogu su, paklenoj oluji, u „buri strasti“; sreće
Semiramidu, Didonu, Kleopatru, Helenu, Ahila, Parisa – Danteova reakcija je ponovo
saosećanje, žalost, onesvešćuje se; ovde se pojavljuje poređenje s 3 ptice (čvorci,
ždralovi, golubovi) – alegorija pohote; Frančeska pripoveda, kaže da je čula tračeve da će
njihov ubica pasti u Kainu; čitaju knjigu o Lanselotu i Đinevri

- 3. krug – proždrljivci, kazna: prljava kiša, sneg, grad, piju prljavu vodu umesto lepog
vina, čuva ih Kerber koji im grebe kožu, raskida ih, Verg zgrabi šaku zemlje i baci je
Kerberu, kako bi se smirio, Dante Kerbera poredi sa psom koji se umiruje nakon što
dobije hranu; ovde je situacija takva da grešnici liče na Kerbera, kao što obično pas
podseća na svog gospodara; Čakovo (Čako znači svinja) proročanstvo: priča šta će se
desiti s Gibelinima i Gvelfima; na kraju pevanja čuju Plutona (bog podzemlja i
bogatstva)

- 4. krug – škrtice i rasipnici, kazna im je da guraju teret, legge del contrappasso – na

zemlji su jurili bogatstvo, što se ovde shvata kao sizifovski posao, psuju se međusobno,
na levoj str škrtice, na desnoj rasipnici, jedni viču „što držiš“, drugi „što bacaš tako“;
Pluton započinje rečima „Oh Satana, oh Satana, oh Bože“, Verg teši Dantea, kaže mu da
se ne plaši tih reči, a Plutonu se obraća sa „vuče prokleti“ – alegorija pohlepe, asocijacija
na vučicu iz 1. pevanja; Dante prepoznaje popove, Verg: „slepci su bili u svom neznanju
jer trošit s merom ne behu u stanju“ (uporediti s Aristotelovom etikom), prelaze reku
Stiks, ukrcavaju se u lađu koja je tek Danteovim dolaskom bila nakrcana jače (opterećena
snagom živog čoveka)

5. krug – škrtice i rasipnici, Filip Arđenti – srdit, grize sam sebe, svi su drski prema
Danteu koji ovde ne oseća samilost, odgovara im drsko, kao i oni njemu, isto radi i Verg,
približavaju se gradu Disu, presreću ih đavoli, Verg im nešto šapne i tako im raskrči put,
Dante oseća strah, Vergilijeva uteha – ne treba da strepi jer idu s dopuštenjem boga; u
jednom momentu i Vergilije se zbunjuje, priča nepovezano, pa kao alegorija razuma ovo
simbolički predstavlja ograničenost ljudskog razuma; Dante saznaje da je Verg već silazio
ovde, što će biti bitno kasnije kada mu opisuje topografiju pakla; na ulasku u Dis nalaze
se 3 furije i Meduza; sve ovo rešava rajski glasnik, otvara vrata da bi mogli slobodno da
prođu (deus ex machina) i konačno ulaze u Dis, sa kojim počinje Donji pakao, teži gresi,
manje samilosti, gresi iz razuma

6. krug – jeretici i epikurejci (smatraju da je duša smrtna), u grobovima su u kojima je

večna vatra, ovde se javljaju Farinata i Kavalkanti, Farinata proriče da će Dante biti
prognan iz Firence, što se i dešava 1302.; posle ovoga Verg Danteu objašnjava kako
izgleda pakao, kako su raspoređeni grešnici i kako su kažnjeni

7. krug – nasilnici:

1. pojas – protiv bližnjeg svog i njegove imovine – uronjeni u krvavu kipuću vodu,
Flegeton, sreću Minotaura; zatim se pojavljuju 3 kentaura, Neso ih prevozi
2. pojas – protiv sebe (samoubice) i svog imetka – pretvoreni u panjeve, sreću Pjera
dela Vinju, sekretara Fridriha II i njegovu desnu ruku, dela Vinja je potpuno odan
gospodaru, njegov greh, pored samoubistva bilo bi i to što je bio previše odan
gospodaru, dakle nije u njemu bilo dovoljno ljubavi prema bogu; ubija se jer je
bio osramoćen, lažne klevete, optužbe, važno mu je da se sazna istina o njemu; u
ovom pojasu nema nikakve hijerarhije među grešnicima, Minos samoubice
razbacuje random, što ima veze s tim što su narušili prirodni, božji poredak; kada
dođe Strašni sud, neće im biti dozvoljeno da se spoje s telom, jer su ga odbacili;
zatim se pojavljuju grešnici protiv svog imetka, jure ih kerovi, njihovo telo
raskomadavaju, kao što su oni za života činili sa svojom imovinom, spominje se
lik koji je potrošio imanje i otišao u rat, da tamo umre, ponovo priziva smrt, kao
da je i dalje na zemlji, a u stvari bi najviše voleo potpuno uništenje; na kraju se
 pojavljuje jedan koji se obesio ispod krova, što je aluzija na Judu koji se takođe
obesio, ovaj čin ujedno znači i odreći se boga, ne verovati u njega
3. pojas – nasilnici protiv boga, prirode, rada; u užarenom su pesku, po njima pada
vatrena kiša, ovde su bogohulnici, sodomiti, lihvari; 1. Bogohulnici – Kapanej –
ohol, tvrdoglav 2. Sodomiti – gejevi, Bruneto Latini („opaljeno lice“, sprženo),
prvi Danteov učitelj, raspričaju se, Latini želi da se druži s njim, ali Dante želi da
zadrži odnos učenik-učitelj; ovde Verg prvi put ostavlja Dantea, dolazi do neke
vrste rivalstva između dvojice učitelja na trenutke; prvi put se u „Paklu“ govori
bez ikakvog uvoda, prepoznaju se međusobno, kao da nastavljaju razgovor od
pre; proročanstvo Latinijevo: Danteovo progonstvo, ali ga i hrabri, kaže mu da je
talentovan, da je intelektualac da su budale ovi sugrađani što ga ne slušaju, da je
on slatka smokva međ trnjinama; Dante zadržava poštovanje prema učitelju, iako
su već duboko zašli u pakao; Latini kaže da je na ovom mestu mnogo crkvenjaka i
književnika i traži od Dantea da se seti njegog „Tesora“ – delo, znači blago, ne da
se seti učitelja već njegove zaostavštine, neki smatraju da je mislio na neka druga
blaga; sve pohvale upućene Danteu hrabre ga, kao kad učitelj pohvali učenika pa
se ovaj više ne plaši ničega, potom sledi razgovor trojice uglednih Firentinaca sa
Danteom, Verg poziva Geriona koga krote pomoću nekog konopca, Gerion treba
da ih odveze do 8. kruga, ali u međuvremenu se zaustavljaju do pojasa sa 3.
Lihvarima – o vratu im vise kese raznih boja, ponašaju se bahato, psuju, plaze se,
Danteu se ovo sve gadi, prezire ovakvo ponašanje; konačno odlaze, Gerion ih
spušta u 8. krug, gde nailaze na 10 zlih jaruga (malebolđe)

8. krug – varalice:

1. zla jaruga – podvodači, đavoli ih bičuju gole (legge del contrappasso), ovde ima
onih koji su podvodili za druge i za sebe (gori je greh za sebe podvoditi) i tako
jedni idu uz Dantea i Verg a drugi im dolaze u susret; nailaze na lika koji je
podvodio sopstvenu sestru, tu je i Jason
2. Laskavci – hetera Teis, sami sebe šamaraju u govnima
3. Simonisti – prodavali indulgencije, ugurani u rupe, gore im tabani; papa Nikola
III, pomisli od Dantea da je Bonifacije, tj Dante ga smesta u pakao pre smrti; ovde
Dante daje invektivu protiv papa (korupcija)
4. Vrač, lažni proroci, čarobnjaci, hodaju unatraške, izopačeni su, glava im je
okrenuta unazad, pa im suze liju niz leđa, Tiresija, tu mu je i ćerka – Manto
5. Varalice, podmitljivci – đavoli ih kuvaju u vreloj crnoj smoli u kojoj se varalice
dave, Ćampolo iz Navare
6. Licemeri – hodaju ukrug plačući, nose težak teret – fariseji
7. Kradljivci – trče goli među otrovnim zmijama koje ih muče, repom i glavom im
riju bubrege, neki se i prerušavaju u zmije pa se ne zna ko je prava zmija a ko
kradljivac; tu je Vani Fuči, krao je u crkvi vredne stvari; i on proriče Danteu
izgnanstvo, kako bi mu se osvetio jer ga je video poniženog; Fuči pokazuje bogu
šipak, zatim se pojavljuju zmije koje mu stežu vrat i ruke; tu je i kentaur Kako
8. Zli savetnici – Odisej i Diomed, umotani u plamen koji ih svuda prati, dok su bili
živi svoje savete su umotavali u laž; Gvido iz Montefeltra – daje loš savet
 Bonifaciju VIII, zato što mu je ovaj obećao oproštaj greha, posle je shvatio da
nema oproštaja ako se sam ne pokaješ, niti kajanje sa zlom ide pod ruku
9. Sejači šizme – isečeni, osakaćeni, kao što su za života oni svojim zlim
delovanjem razdvajali one koji bi trebalo da budu složni; Muhamed, Bertran de
Born – drži svoju glavu u ruci kao svetiljku
10. Krivotvornici – gubavi, majstor Adam – izlivao lažni novac sa slikom sv Jovana

9. krug – izdajice:

1. Kaina – izdajice rođaka

2. Antenora – izdajice domovine ili stranke – grof Ugolini i nadbiskup Ruđero
3. Ptolomeja – izdajice gostiju
4. Đedekas – izdajnici dobročinitelja – pod dubokim su ledom, tu Lucifer žvaće 3
glave: Judu, Bruta i Kasiju, beše lep kao što je ružan sada, kreću u čistilište