2.

BROJNI SISTEMI I PREVOĐENJE BROJEVA

Digitalni računar operiše samo sa brojevima. Način na koji mašina operiše sa

ovim brojevima zavisi od toga šta ovi brojevi predstavljaju (sami sebe, druge brojeve ili
alfanumeričke znakove) i u kojem su obliku oni predstavljeni. Ili, nešto konkretnije, dizajn
centralne procesorske jedinice, tj. dela računara koji manipuliše svim aritmetičkim i
logičkim operacijama, se ne može realizovati bez poznavanja forme u kojoj se brojevi
predstavljaju od strane mašine. Šta više, ova forma može da bude drastično različita od
oblika u kome se ti brojevi prezentiraju operatoru, pa je zbog toga nepohodno obaviti neku
vrstu konverzije u ulazno/izlaznom delu računara.
U ovoj glavi ćemo ukazati na različite načine prezentacije brojeva i drugih
veličina u računaru.

2.1. Konverzija baze

Brojni sistem koji čovek najčešće koristi je decimalni sistem. Iz većeg broja
razloga na koje ćemo ukazati kasnije, decimalni brojni sistem nije pogodan za korišćenje
od strane računara. Računari rade mnogo efikasnije sa podacima koji imaju binarni oblik. S
obzirom da za računare nisu pogodni decimalni "brojevi", a "operateri nisu naviknuti na
binarne brojeve", potrebno je ostvariti neki vid konverzije između ovih brojnih sistema
koja će predstavljati interfejs između čoveka i mašine.

2.1.1. Pozicioni brojni sistemi

Notacija koja se zasniva na poziciji brojeva odavno se koristi za pisanje brojeva.
Kod pozicionih brojnih sistema se brojevi predstavljaju vektorom od n cifara, pri
čemu je svakoj cifri pridružena težina saglasna njenoj poziciji u vektoru. Ovo nije slučaj
kod takozvanih nepozicionih brojih sistema, kakav je, na primer, rimski brojni sistem, gde
pozicija cifre nije u direktnoj vezi sa njenom težinom.
Ilustracije radi, broj 413.8 se interpretira kao
4*102 + 1*101 + 3*100 + 8*10-1 = 413.8
Različiti stepeni broja 10 koji se koriste kod ove prezentacije, a u saglasnosti sa
odgovarajućim težinama, ukazuju na pretpostavku da je broj 413.8 napisan kao decimalni
broj, ili broj napisan u brojnom sistemu sa bazom 10. Baza brojnog sistema poznata je i kao
osnova tog sistema.
14 RAČUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

Primer 2.1.
Osnova (base ili radix) brojnog sistema je broj simbola u sistemu. Decimalni
brojni sistem ima deset simbola 0, 1, 2, ..., 9, tj. ima 10 cifara. Svaka cifra decimalnog
sistema je 10 puta značajnija od prethodne pozicije. Na primer,
3432
pozicija 100
pozicija 101
pozicija 102
pozicija 103
Uočimo da 3 na poziciji 103 ima različito značenje od 3 na poziciji 101.
Vrednost decimalnog broja određuje se množenjem svake cifre broja vrednošću
pozicije na kojoj se javlja cifra, a nakon toga vrši se sabiranje proizvoda. Shodno tome,
broj 3432 se interpretira kao
3*103+4*102+3*100+2*100=3432
U konkretnom slučaju, krajnja desna cifra je cifra najmanje težine (LSD - least
significant digit), a krajnja leva cifra je cifra najveće težine (MSD - most significant digit).
Za decimalni razlomak N=0.6341 imamo
N=6*10-1+3*10-2+4*10-3+1*10-4.
Svaki pozicioni brojni sistem karakteriše se osnovom brojnog sistema r (ona se
označava i sa N ili B). Cifre brojnog sistema sa osnovom r uzimaju vrednosti iz skupa {0,
1, ... , r – 1}. Neka je neki broj A predstavljen sledećim nizom od n cifara:
A = an-1an-2...a1a0, (2.1)
gde je ai∈{0, 1, ... , r – 1}, 0 ≤ i ≤ n-1, tada se vrednost broja A može odrediti kao
|A| = an-1rn-1 + an-2rn-2 + ... + a1r1 + a0r0, (2.2)
odnosno
n−1
| A| = ∑ ai r i . (2.3)
i=0
Osim za cele brojeve, ovo se može primeniti i za razlomljene brojeve, tj.
n−1
|A| = an-1rn-1 + an-2rn-2 + ... + a1r1 + a0r0 + a-1r-1 + a-2r-2 + ... + a-mr-m = ∑a r . i
i (2.4)
i =− m
U računarskim sistemima se, osim decimalnog brojnog sistema, najčešće koristi
binarni brojni sistem (r = 2), oktalni (r = 8) ili heksadecimalni (r = 16) brojni sistem.
U principu, osnova brojnog sistema može biti bilo koja; 7, 11, -3, ili čak
iracionalan broj kakav je π ili e. Ipak, obično se za brojnu osnovu sistema uzima pozitivna
celobrojna vrednost. Praksa je da se, kada se broj napiše u sistemu sa brojnom osnovom
različitom od 10, posebno naglasi o kojoj se brojnoj osnovi radi. Standardno se to označava
tako što se broj stavlja u zagrade, a nakon desne zagrade pridružuje se indeks koji ukazuje
na bazu, kao na primer
(1230)4 = 1*43 + 2*42 + 3*41 + 0*40
što je ekvivalentno broju 108, ili
(364.213)7 = 3*72 + 6*71 + 4*70 + 2*7-1 + 1*7-2 + 3*7-3
= (193.314868...)10.
 2. Brojni sistemi i prevođenje brojeva 15

2.2. Prevođenje brojeva iz jednog brojnog sistema u drugi

U osnovi, razlikujemo dva postupka prevođenja broja iz brojnog sistema sa

osnovom r1 u brojni sistem sa osnovom r2. Jedan je kada se operacije izvršavaju u brojnom
sistemu sa osnovom r2 (tj. ciljnom brojnom sistemu), a drugi je kada se operacije
izvršavaju u brojnom sistemu sa osnovom r1 (polaznom brojnom sistemu).

2.2.1. Prevođenje brojeva kod koga se operacije izvršavaju u brojnom

sistemu sa osnovom r2
Ovaj postupak se odvija sasvim jednostavno, prema već opisanom postupku (na
primeru konverzije broja (1230)4 u decimalni) za određivanje vrednosti broja na osnovu
zadatog niza cifara.
n−1
X= ∑x r i 1
i
(2.5)
i =− m
Izračunavanje ovog izraza odvija se u brojnom sistemu sa osnovom r2. Kako smo
navikli da radimo u dekadnom brojnom sistemu, jasno je da se ovaj postupak koristi kada
se broj iz nekog drugog brojnog sistema prevodi u dekadni brojni sistem.

2.2.2. Prevođenje brojeva kod koga se operacije izvršavaju u brojnom

sistemu sa osnovom r1
Ovde je situacija komplikovanija, pa se na različite načine vrši prevođenje celih i
razlomljenih brojeva.

Prevođenje celih brojeva

Neka je ceo broj X u brojnom sistemu sa osnovom r1 predstavljen na sledeći
način:
n
( X ) r1 = x n x n−1 K x1 x 0 = ∑ xi r1i . (2.6)
i=0
Neka se taj isti broj u brojnom sistemu sa osnovom r2 predstavlja na sledeći način:
r
( X ) r2 = y p y p−1 K y1 y0 = ∑ yi r2i . (2.7)
i=0
Ako poslednji izraz podelimo osnovom r2 dobijamo sledeće:
X y
= y p r2p −1 + y p −1 r2p − 2 + K + y 2 r21 + y1 r20 + 0 . (2.8)
r2 r2
Primetimo da su svi sabirci sa leve strane izraza celobrojni, osim poslednjeg koji
je sigurno razlomljen, jer je svaka cifra brojnog sistema manja od osnove brojnog sistema.
Drugim rečima, cifra najmanje težine u prezentaciji broja X u sistemu sa osnovom r2
pojavljuje se kao ostatak pri ovakvom deljenju. Ostale cifre se dobijaju iterativnim
ponavljanjem postupka nad celobrojnim delom količnika. Algoritam se završava kada taj
celobrojni deo postane jednak nuli.
Da bi ukazali na ovaj postupak nešto detaljnije, analiziraćemo sledeći primer.
Neka B10 bude decimalan broj koji se konvertuje u broj A osnove r, tj.
B10 = Ar = (anan-1...a1a0)r (2.9)
16 RAČUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

ili
B10 = anrn + an-1rn-1 + ... + a1r1 + a0r0. (2.10)
Sada, ako B10 podelimo sa r, dobićemo
B10 a0
= (an r n−1 +K+a2 r + a1 ) +
r r (2.11)
B10 B10
= Int ( ) + Frac( )
r r
gde Int i Frac ukazuju na celobrojni i razlomljeni deo B10/r. Na osnovu jednačine (2.11)
imamo da je
B10
a0 = Rem ( ) (2.12)
r
gde Rem označava ostatak od B10/r. Ako se ovaj proces sada ponovi počev sa Int(B10/r),
naredni ostatak biće a1 a naredni celobrojni deo biće anrn-2 + an-1rn-3 + ... + a2. Proces se
produžava dok se ne generiše cifra ar. Analizirajmo slučaj kada je potrebno odrediti broj u
bazi 3 ekvivalentan broju (278)10. Proces konverzije je sledeći:
količnik ostatak
3 278
3 92 2 = a0
3 30 2 = a1
3 10 0 = a2
3 3 1 = a3
3 1 0 = a4
0 1 = a5
Zaustavi

Prema tome,
(278)10 = (101022)3
Da bi proverili da li smo izvršili konverziju korektno, izvršimo ponovo konverziju broja
(101022)3 u decimalni broj.
(101022)3 = 1*35 + 0*34 + 1*33 + 0*32 + 2*31 + 2*30
= (278)10
Prevođenje razlomljenih brojeva
Neka je sada razlomljeni broj X u sitemu sa brojnom osnovom r1 predstavljen na
sledeći način:
m
( X ) r1 = 0. x −1 x −2 K x − m+1 x − m = ∑ x − i r1−i , (2.13)
i =1
dok je taj isti broj u sistemu sa osnovom r2 predstavljen sa:
q

( X ) r2 = 0. y −1 K y − q +1 y − q = ∑y
i =1
r
−i 1
−i
. (2.14)

Ako ovaj izraz pomnožimo osnovom brojnog sistema r2, tada dobijamo
Xr2 = y−1 + y−2r2−1 + y−3r2−2 +K y− q r2− q +1 . (2.15)
 2. Brojni sistemi i prevođenje brojeva 17

Prvi sabirak je sigurno celobrojni deo proizvoda (to je cifra brojnog sistema) dok
ostali sabirci predstavljaju razlomljeni deo (cifre podeljene osnovom brojnog sistema). U
stvari, celobrojni deo proizvoda predstavlja prvu cifru posle tačke osnove. Ako postupak
nastavimo sa razlomljenim delom proizvoda dobićemo i ostale cifre. Kraj algoritma je kada
razlomljeni deo proizvoda postane jednak nuli. Treba napomenuti da se ovde ne dobija
uvek apsolutna tačnost, jer neki racionalni brojevi prilikom prevođenja postaju iracionalni.
Generalno, s obzirom da se kod ovog postupka prevođenja, kako celih tako i
razlomljenih brojeva, operacije izvršavaju u brojnom sistemu sa osnovom r1 (tj. u sistemu
iz koga se prevodi), možemo reći da je pogodno da se ovaj postupak primeni kada se
brojevi prevode iz dekadnog u neki drugi brojni sistem.

Primer 2.2.
Brojevi u opštem slučaju imaju razlomljeni deo i celobrojni deo. Konverzija
razlomljenog dela u ekvivalentnu prezentaciju osnove r izvodi se na već prikazani način,
slično konverziji celobrojnog dela. Neka B10 predstavlja razlomljeni decimalni broj
ekvivalentan razlomljenom broj Ar u sistemu sa brojnom osnovom r, tj.
B10 = Ar = (0.a-1a-2 ... a-m)
= a-1r-1 + a-2r-2 + ... a-mr-m (2.16)
Množenjem jednačine (2.16) sa r dobijamo
rB10 = a-1 + (a-2r-1 + ... a-mr-m+1) (2.17)
odakle vidimo da je celobrojna vrednost a-1. Ako se sada razlomljeni deo (a-2r-1 + ... a-mr-
m+1
) pomnoži sa r, dobićemo a-2, itd. To znači da se repetitivnim množenjem sa r dobijaju
sukcesivne cifre razlomljenog broja B10 u prezentaciji osnove r.
Izvršiti konverziju (0.27)10 = (?)4.
Odgovor:
Proces konverzije se obavlja na sledeći način
celobrojna vrednost razlomljeni deo
.27*4
a-1 = 1 .08*4
a-2 = 0 .32*4
a-3 = 1 .28*4
a-4 = 1 .012
.
.
.

Prema tome (0.27)10 = (0.1011...)4, a sprovedenom proverom ćemo dobiti

(0.1011...)4 = 1*4-1 + 0*4-2 + 1*4-3 + 1*4-4 + ...
= (0.2695...)10
Na osnovu dobijenog rezultata vidimo da se procesom konverzije generiše ekvivalent koji
nije identičan. Ova činjenica mora da se uzme u obzir kada se izračunavanje vrši od strane
računara koji ne koristi decimalni brojni sistem.
18 RAČUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

Primer 2.3.
U opštem slučaju, konverzija decimalnih brojeva koji imaju celobrojni i
razlomljeni deo se može izvesti tako što se posebno vrši konverijza svakog dela a zatim
kombinuju rezultati. Na primer, konverzija (123.56)10 = (?)7 se vrši na sledeći način.
Prvo se vrši konvezija celobrojne vrednosti
7 123

7 17 4

7 2 3

0 2
Nakon toga se vrši konverzija razlomljenog dela
.56*7
3 .92*7
6 .44*7
3 .08*7
0 .56
.
.
.
Za rezultat dobijamo
(123.56)10 = (234.3460...)7
pri čemu '...' ukazuje da rezultat nije tačan.

Primer 2.4.
Na koji način se najlakše vrši konverzija između dva nedecimalna sistema?
Odgovor:
Konverzija između dva nedecimalna sistema se najlakše sprovodi ako se kao
međukorak koristi decimalni sistem. Na primer, konverzija (1354.24)6 = (?)4 sprovodi se
najpre konverzijom iz baze 6 u bazu 10, a zatim konverzijom baze 10 u bazu 4, tj.
(1354.24)6 = (358.4444...)10 = (11212.1301...)4

2.3. Brojanje u sistemu osnove r

U toku procesa konverzije koji smo prethodno opisali je interesantno uočiti da se

numeričke vrednosti koje cifre mogu da uzimaju nalaze u granicama od 0 do r-1.
Šta više,
10r = 1*r1 + 0*r0 = r10 (2.18)
Na osnovu ovih sagledavanja, možemo zaključiti da brojanje u osnovi r generiše sekvencu
0, 1, 2, ..., (r-1), 10, 11, 12, ... , 1(r-1), ...
Na slici 2.1. prikazana je brojačka sekvenca za različite osnove (najčešće
korišćene kod računara).
 2. Brojni sistemi i prevođenje brojeva 19

decimalna r=2 r=3 r=8 r=16

0 0 0 0 0
1 1 1 1 1
2 10 2 2 2
3 11 10 3 3
4 100 11 4 4
5 101 12 5 5
6 110 20 6 6
7 111 21 7 7
8 1000 22 10 8
9 1001 100 11 9
10 1010 101 12 A
11 1011 102 13 B
12 1100 110 14 C
13 1101 111 15 D
14 1110 112 16 E
15 1111 120 17 F
16 10000 121 20 10
17 10001 122 21 11
. . . . .
. . . . .
. . . . .

Sl. 2.1. Brojanje kod različitih sistema osnove r (Napomena:

brojna osnova r=3 skoro da se i ne koristi kod računara).
Kada je r>10 javlja se problem kod prezentacije onih cifara x koje se nalaze u
opsegu 9 < x < r, s obzirom da ne postoje standardni simboli za ove brojeve. Dogovorno,
za prezentaciju ovih cifara se koriste velika slova. Tako, na primer, za r=16 (heksadecimali
sistem) brojačka sekvenca će biti
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E, F, 10, 11, ...,
gde je (A)16 = (10)10, (B)16 = (11)10, itd.

2.4. Binarne, oktalne i heksadecimalne konverzije

U samom računaru se izračunavanja obično izvode u binarnom sistemu (sistem

osnove 2). Razlog je jednostavan. Digitalna kola koja izvode operacije nad brojevima
koriste dva stanja. Ova kola mogu raditi i sa više od dva stanja, ali je tada njihov rad
nepouzdan što je neprihvatljivo sa aspekta rada sistema.
U principu, konverzija iz binarnog u decimalni brojni sistem, i obratno, izvodi se
lakše u odnosu na konverziju između decimalnog sistema i sistema sa osnovom većom od
dva.
Osnova binarnog brojnog sistema je dva. Za r=2 potrebne su samo dve cifre, a one
su 0 i 1. Binarna cifra, 0 ili 1, zove se bit. Pozicija svakog bita odgovara nekom stepenu
broja 2 (kod decimalnog je to bio stepen broja 10). Ljudima je svojstvena manipulacija sa
decimalnim brojevima, pa zbog toga digitalni sistemi treba da obezbede konverziju između
decimalnih i binarnih brojeva.
Decimalna vrednost binarnog broja formira se množenjem svakog stepena dvojke
sa 0 ili 1, i sabiranjem svih vrednosti.
20 RAČUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

Na primer, decimalni ekvivalent binarnog broja 101010 je

N = 101010
= 1*25+0*24+1*23+0*22+1*21+0*20
= 32+0+8+0+2+0
= 42
Ovaj način konverzije je pogodan za čoveka, ali ne i za mašinsku implementaciju,
jer zahteva relativno složenu (sa aspekta ugrađenog hardvera ili vremena izračunavanja)
operaciju stepenovanja da bi se izračunao svaki stepen dvojke. Stepenovanje se može
izbeći korišćenjem višestrukog množenja sa dva. To znači
n −1
N = ∑ bi 2i
i= 0
n −1
= 2(∑ bi 2i ) + b0 (2.19)
i =1
n−1
= 2(2( ∑ bi 2i + b1 ) + b0
i=2
= 2(2K (2(2bn−1 + bn− 2 )K ) + b1 ) + b0
Korišćenjem prethodne relacije imamo da je
101010 = 2*(2*(2*(2*(2*1+0)+1)+0)+1)+0
= 2*(2*(2*(2*2+1)+0)+1)+0
= 2*(2*(2*5+0)+1)+0
= 2*(2*10+1)+0
= 2*21+0
= 42
Konverzija se svodi na sekvencu od n-1 množenja sa dva i n-1 sabiranja (gde je n
broj cifara binarnog broja). Proces konverzije se može izraziti sledećom poluformalnom
procedurom ili algoritmom koji je poznat pod imenom BINDECi (BINary to DECimal
integer).
1. Neka je N2 = bn-1bn-2 ... b0 binarna celobrojna vrednost koju treba konvertovati u
decimalni oblik N10. Postavi N10 na inicijalnu vrednost 0.
2. Analiziraj N2 sa desne strane ulevo; za svaki bit bi izračunaj 2* N10 + bi a zatim dodeli
ovu vrednost promenljivoj N10. Konačna vrednost N10 koja se dobije nakon n koraka
predstavlja željeni rezultat.
Koristeći BINDECi proces konverzije 8-cifrene binarne celobrojne vrednosti 0110
01012 u decimalni oblik sastoji se u sledećem:
Najpre ćemo izraziti N2 kao
N2 = 0110 01012 = b7b6b5b4b3b2b1b0.
Saglasno algoritmu, najpre postavljamo N10 na nulu. Proces konverzije koji sledi
nakon inicijalizacije čini sledećih osam koraka.
i=7 N10 = 2*0 + b7 = 0
i=6 N10 = 2*0 + b6 = 1
i=5 N10 = 2*1 + b5 = 3
i=4 N10 = 2*3 + b4 = 6
i=3 N10 = 2*6 + b3 = 12
i=2 N10 = 2*12 + b2 = 25
i=1 N10 = 2*25 + b1 = 50
 2. Brojni sistemi i prevođenje brojeva 21

i=0 N10 = 2*50 + b0 = 101

Zaključujemo da je N10 = 10110.
Konverzija decimalnog broja u binarni se izvodi na sledeći način. Decimalni broj
se razlaže na dva dela - jedan deo odgovara maksimalnoj potenciji broja 2 koja nije veća od
datog broja a drugi deo ostatku. Nakon toga se, ponovo, ostatak razlaže na dva dela: na
maksimalnu potenciju broja dva koja nije veća od broja i na ostatak. Proces se ponavlja sve
dok se ne dobije ostatak koji je jednak nuli. Binarana vrednost se dobija zapisivanjem 1 na
bit pozicijama čije težine odgovaraju potencijama dvojke dobijenim tokom konverzije.
Primera radi analizirajmo konverziju decimalnog broja 426 u binarni.
426 = 256 + 170
= 256 + 128 + 42
= 256 + 128 + 32 + 10
= 256 + 128 + 32 + 8 + 2

28 27 25 23 21

Prema tome, 42610=11010101102.

Altrenativni metod konverzije decimalnog broja u binarni zasniva se na
sukcesivnom deljenju decimalnog broja brojnom osnovom 2. Ostaci deljenja, napisani u
obrnutom redosledu daju binarni ekvivalent decimalnog broja. Proces konverzije broja
35310 u binarni je sledeći:

353 : 2 = 176 , ostatak 1

176 : 2 = 88 , ostatak 0
88 : 2 = 44 , ostatak 0
44 : 2 = 22 , ostatak 0
22 : 2 = 11 , ostatak 0
11 : 2 = 5 , ostatak 1
5:2= 2 , ostatak 1
2:2= 1 , ostatak 0
1:2= 0 , ostatak 1
Shodno prethodnom,
35310=1011000012
Konverzija razlomljenog broja se vrši na sličan način. Primera radi, posmatrajmo
konverziju binarnog broja 0.101011 u decimalni.

N = 0.101011
= 1*2-1+0*2-2+1*2-3+0*2-4+1*2-5+1*2-6

gde su a-1=1, a-2=0, a-3=1, a-4=0, a-5=1 i a-6=1. Prema tome,

N = 0.101011
= 1/2 + 1/8 + 1/32 + 1/64 = 0.671875

Decimalni razlomljeni broj se može konvertovati u binarni, sukcesivnim

množenjem sa 2. Ceo deo svakog proizvoda, 0 ili 1, se pamti i na taj način se formira
22 RAČUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

razlomljeni broj. Primera radi, binarni ekvivalent decimalnog razlomka 0.203125 se dobija
sukcesivnim množenjem razlomka sa dva, na sledeći način

0.203125
2
a-1=0 0.206250
2
a-2=0 0.812500
2
a-3=1 0.625000
2
a-4=1 0.250000
2
a-5=0 0.500000
2
a-6=1 0.000000

Binarni ekvivalent broja 0.20312510 je 0.0011012

Ukažimo da decimalnom broju sa konačnim brojem cifara iza decimalne tačke
može da odgovara binarni broj sa beskonačno mnogo binarnih cifara u razlomljenom broju.
U takvim slučajevima množenje sa dva se produžava sve dok se decimalni broj ne
potroši ili se ne postigne željena tačnost. Uticaj na tačnost ima trenutak zaustavljanja
procesa konverzije. Na primer, ako stanemo nakon četvrtog koraka, tada usvajamo da je
0.0011 aproksimativno jednak 0.20315, dok je ustvari taj broj jednak 0.1875, a greška
iznosi oko 7.7%.
U principu, rad sa binarnim brojevima je zaista zametan, zbog toga što se, čak i za
prezentaciju malih decimalnih vrednosti, zahteva veliki broj bitova. Iz ovog razloga se za
prezentaciju binarnih brojeva češće koriste oktalni i heksadecimalni brojevi. Da bi ukazali
na odnos između binarnih, oktalnih i heksadecimalnih brojeva razmotrićemo sledeći
binarni broj.
110101011 = 1*28 + 1*27 + 0*26 + 1*25 + 0*24 + 1*23 + 0*22 + 1*21 + 1*20
= (1*22 + 1*21 + 0*20)*26 + (1*22 + 0*21 + 1*20)*23 + (0*22 + 1*21 + 1*20)*20
= 6*(23)2 + 5*(23)1 + 3*(23)0
= 6*82 + 5*81 + 3*80
= (653)8
Ovim primerom je na jedan ekstremni način prikazan postupak konverzije broja iz
binarnog u oktalni sistem. Ipak, konverzija se izvodi jednostavnijim postupkom. Vrši se
grupisanje bitova u grupe od po tri bita i svakoj grupi se dodeljuje decimalna vrednost.
Tako, na primer,
(110 101 011)2 = (6 5 3)8
Analognim postupkom se vrši konverzija binarnog broja u heksadecimalni.
Postupak se sprovodi na taj način što se bitovi grupišu po četiri, kao na primer
(1001 1110 0011 1000)2 = (9 E 3 8)16
Ako je neophodno vršiti konverziju broja iz heksadecimalne u oktalnu brojnu
prezentaciju, ili obratno, lakše je koristiti binarnu decimalnu prezentaciju kao međukorak.
Tako, na primer
(1A8E)16 = (?)8 = (0001 1010 1000 1110)2
= (001 101 010 001 110)2
 2. Brojni sistemi i prevođenje brojeva 23

=(1 5 2 1 6)8
Kao što se može uočiti, rezultat se ne dobija kao posledica obavljanja neke
operacije, već prepisivanjem heksadecimalnog broja u binarni, a zatim pregrupisanjem
bitova sa ciljem da se formira oktalni rezultat.

2.5. Problemi

1. Koji decimalni ekvivalent odgovara najvećem binarnom broju koji se može izraziti sa:
a) 8 bitova; b) 16 bitova; c) 32 bita.

2. Izvršiti konverziju sledećih binarnih brojeva u decimalne:

a) 111010; b) 10101111.101; c) 110110110.

3. Izvršiti konverziju sledećih binarnih brojeva u binarne:

a) 1946; b) 2005; c) 138; d) 1998.

4. Izvrši konverziju sledećih brojeva:

a) (764.7)8 u heksadecimalni;
b) (F6D.C)16 u oktalni;
c) (147.5)8 u sistem sa osnovom 4.

5. Izvršiti konverziju sledećih brojeva iz naznačene baze u decimalne:

a) (12021)3,
b) (4321)5,
c) (A98)12.

6. Izvršiti konverziju zadatih brojeva iz date baze u ostale tri baze shodno sledećoj tabeli.
decimalni binarni oktalni heksadecimalni
369.3125 ? ? ?
? 1011 1101.101 ? ?
? ? 326.5 ?
? ? ? F3C7.A