UNIVERZITET U SARAJEVU

ELEKTROTEHNICKI FAKULTET

mr MIRZA KUSLJUGIC

MODEL ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA ZA ANALIZU

PRODUZENE TRANZIJENTNE STABILNOSTI

DOKTORSKA DISERTACIJA

Sarajevo, juli 1989.

ORGANIZACIJA RADA

Podrucje simulacije elektroenergetskog sistema za analizu produ~ene tranzi-

jentne stabilnosti obradjeno je u ovom radu u osam poglavlja.
U prvom poglavlju je dat kratak pregled problematike modelovanja dinamic-
kog odziva elektroenergetskog sistema, sa posebnim osvrtom na zahtjeve koji se
postavljaju pri razvoju simulacionih programa. Na kraju poglavlja su navedene
i osnovne karakteristike programa razvijenog na osnovu istr~ivanja provedenih
u toku izrade ovog rada.
Drugo poglavlje ukratko daje osnove metodologije modelovanja slo~enih di-
namickih sistema, sa posebnim osvrtom na modelovanje elektroenergetskih sis-
tema.
U trecem poglavlju je, na osnovu kriticke analize standardnih modela kom-
ponenti elektroenergetskog sistema, formiran fleksibilan dinamicki model elek-
troenergetskog sistema za simulaciju produ~ene tranzijentne stabilnosti.
U cetvrtom poglavlju su opisane karakteristike izabranih numerickih tehnika
rje~avanja matematskog modela elektroenergetskog sistema, sa posebnim osvr-
tom na osobine trapezoidnog metoda sa prig~enjem.
U petom poglavlju je dat kratak pregled do sada razvijenih simulacionih pro-
grama za kontinualno praeenje dinamickog odziva sistema u dmem vremenskom
periodu.
U ~estom poglavlju je detaljnp opisan algoritam rj~avanja matematskog
modela, razvijen u toku izrade ovog rada.
U sedmom poglavlju su na izabranom test sistemu ilustrovane mogucnosti
razvijenog programa za ekonomicnu simulaciju produ~ene tranzijentne stab il-
nosti.
U osmom poglavlju su data zakljucna razmatranja i smjernice za buduCi rad
na istra~ivanju podrucja simulacije dinamike elektroenergetskog sistema.
U prilozima I i II su dati podaci 0 koriStenim test sistemima, kao i tipicne
vrijednosti za modele komponenti sistema koji su kori~teni u ovom radu.

1
SADRZAJ

l.UVOD ....... .... ... . ........................ ......... . .. ..... ....•..... 1

2. MODELOVANJE ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA . .... .. .... 6
2.1 Model elektroenetgetskog sistema u prostoru stanja . . .... ... . ........ 8
2.2 Diskretizacija kontinualnog dinami~kog sistema .. . .. ... ..... . ....... 11
2.3 Karakteristike vremenskog odziva i vremenski okvir dinamitkih
sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.4 Vremensko skaliranje i dekompoz.icija modela dinami~kih sistema. . .. 16
3. MODELOVANJE KOMPONENTI ELEKTROENERGETSKOG
SISTEMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 19
3.1 Model generatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. 19
3.1.1 Model generatara u tranzijentnoj stabilnosti ....... . .. ...... ..... . 19
3.1.2 Model generatara u dugotrajnoj d inamid .. .. .. . . .. . .............. 25
3.1.3 Model generatara u produ:lenoj tranzijentnoj stabilnosti . . ... ... ... 30
3.1.4 Centar uglova kao referentna osa . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 31
3.2 Model sistema pobude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 34
3.2.1 Model sistema pobude u tranzijentnoj stabiln05ti . . . . . . . . . . . . . . . .. 34
3.2.2 Model sistema pobude u dugotrajnoj dinamici .. . .. . .............. 39
3.2.3 Model sistema pobude u produtenoj tranzijentnoj stabilnosti ..... 40
3.3 Model regulacije brzine .................. .......... . . .............. 41
3.4 Model turbine .... . ....... !. . . . . . . . . . . . . •. • . . • • . • . . . • . . • • • • • • • • • • • •• 43
3.4.1 Model hidroturbine .. . ....... . . ... .. .. .. . .... ... . .. . .. . ....... . ... 43
3.4.2 Model parne turbine. . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 45
3.5 Model kotla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 47
3.6 Model clcktroenergetske mrde .............. . . .. .. ...... ......... . . 49
2.7 Model potrohla . .... .... ................... ....... .... ..... . ...... 53
4. NUMERICKE TEHNIKE ........... .. ....... . ... . . . .. . ....•........ 56
4.1 Metode numeriHe integracije ................ .... .................. 57
4.1.1 Jednokoralni implicitni metodi ...... . ..... . ...................... 61
4.1.2 Poredjenje jednokoraenih implicitnih meto da . . .. .. . . ... .. ........ 66
4.1.3 Rjesavanje krutih sistema. . . . . . . . . . .. .. . . .. .. . . .. .. . . • .. • .. . . . ... 67
4.2 Prigmenje medjuma.sinskih oscii acija ............. . . . .. . ... . ........ 71
4.3 Tehnike rj esavanja modela elektroenergetske mrde ........... . ..... 77
5. SIMULACIJA PRODUZENE TRANZIJENTNE STABILNOSTI.. .. 79

1
6. ALGORITAM RJ EtiAVANJA ............ .. ...•.•.•.•............... 84
6. 1 Rudvojeni pristup rjella....a.nj a mod~la •••••••••......... . ..•..•••...• 84
6.2 D~kompozicija dinamilkog mod~la. .•.•.••••••• . .... .... ......•..... 86
6.3 Sukceaivna blok integra.cija ••••••••••••.•....... .. ... .. ....•••••••.. 87
6.4 lnterakcij .. rjellenja. .......................•• ••• .... .... ... . ....•.•• • 90
6.5 Pred ikcij .. Itruja ..... .. . .........................• •.•..••• ......... 91
6.5. 1 Pred ikcija I truja. generatora ..........................•....•...... 91
6.5.2 Predikcij a Btruja. potrOOata .................. .... .......••••.•••.. 92
6.6 Kontrola pri~enja • .... ..••................. ...... .. .. ....•••..... 92
6.7 Kontrola lmrab integra.cije ••.......................... .. .....•..... 91
7. SIMULACIJA .. ... ..... . ..... ........ . ........... ••....•••...•. ... 100
7.1 Veriftkacij .. programa .............•......•••..... .... . ....... .•••. 100
7.2 l1ustra.cija " imula.cij~ ...•.•.................•.. ....... . ... •...•••.• 103
8. ZAKLJUCAK .... .........................................•••.••.. 107
LITERATURA ... . .......... ...........•........... ..... •. .......• •.• l OQ
PRILOG I. ... ..... .. ... ......... ... ...... .... . ... . ............ ....... 113
PRILOG II .. . ........••.....•................. . ..... . .............. .• 117

,
G lava 1

UVOD

An..tiza l~bilnOllti elektroenergetskog .istema lie provodi U raurna planiranja

i eklploata.tije i tini integral ni dio procjene Il,umasti rada .istema. U sludi-
jama Ul.bilnOllti Ie provjerava lposobnast sistema d. u poremelen im retimima
obezhije<li pouldano i neprekidno napajanje potrolat.a. StlbilnOOlI sistema se
ooredjuje na OOInDVU analize dina.rnifkog odzivlL elektrotnerget...to:.og listemlL na
definilll.ni .kup pretpo!ltavljenih porem&aja koga, nvlsno od prihvr.eenih kri-
terijl. u pojedine ai.terne, .aJ:injavaju : kratlt; Bpojevl U prenOOlnoj 1llJ"et1, ispadi
vunijih ruvodnlh Iransformatorskih stani~a, prenOllTlih vodov .., proizvodnih je-
dinic .. i potroiatklh eentara.
Prelunl proces, koji nastaje u elektroenergetskom tilJtemu kao posljedica
poremtiaja, ima po prirodi 05Cila\.Orni bruw. Ukoliko Ie nUlIle 05Cila.tije
par&me!.a.ra rdima pri,u.!Iuju i sistem nuon od redjenog vremena prelui u novo
It&(:ionarnOltanje, Imalralle daje sistem itlbilln. U.1ov pnguJenjaosciladjase
obifno nuin uslovom uimp\.Otske stabilnOOlli. Prel..ni elelltromehanifki proces
u elektroe nergel.lkom aiB!emu u OImovi odredjuju reU:cije sinhronlh muina na
nametnuti poremeb.j. SlIbilnost. sinhronog rada svih paralelno veJ.&/lib , enera-
\.Or .. lie posu.vlja kao prvi usl .....igurnOOlti napljanja potrolall. Narubvanje
sinhronog lid. generalora dovodi do znKl.jnih OII(ilacijl. Illl.gl. i napona u
sistemu, 110, \!Slijed I.ul.omal.liko djelovanja ,islema relejne lutite, male do.
uuokuje iakljutenje valnijih prenosnih vodovl. iJili generatorl., I. time i k... kadno
proilirenje poremetaja. Drugi uslov .igurnosti rada elektroener&etskog listema
je odrtanje u radu medju.istemskih veza. Do isklju~enja ovih vafnijih prenosnih
linija, mote da dodje ukoliko .u, u loku prelazno& procesa, amplitude olldlacija
snl4le rumjen e i&medju povezanih pod.iltema dovoljno velike da uzrokuju pro-
radu uredjaja rcicjne lutite. bkljutenje medjusislellllkih veza obitno uzrokuje
razbijanje .loienih .ist.em na. ostrva. U ovom .Iu~aju Ie ualovno i-I1aJizira sta-
bilnOOlt medjuaiatellllkih vcza, premda. Sf! U .u.I~ini radi 0 odrli-l1ju atabilnoni
ainhronog rada dvije grupe medjusobno ,I,bo povezanih koherentnih gcncla-
"'~
PrOl'jtr"llahilnosti elektroenergetskog .isteml Ie mote vrliti na OOInovu hal-
il.&tivne i/ m kvantita.tivne analiu prelullOl pr<'(ell Kva.liu.tiVlla lUIali... K
bui,a oa pn.hnju kTetanja rlinamilk(>£ mod"l .. eloekt............et.U... lill"m.. II
pr..toru tLall.ial l ,31. Osnovni nedost.aci met.oda, buiranih n.. ""om priltupu,
IU koriJtenje uprnltenih modela sinhronih mdina i njihOYih te(ulacion;h ,iltema
Ie UJlemarenje IItk~a topologij" mrde i nelinearnih ltatalr.teriltib. potrolala
na tok prtl.... noa proceu. Prtdnost met.odaje velika bnina pro,alunall.o ih eini
lIarolil.o atralr.tivnim ... Oft- line analilu aloienih listern.. KftDtitativna analiu
p~la&noa proc.eu. ... vrli na o.navu r""ultata dilitiJn" limullKije II ",emeflllkom
domeau dinamilkoa odsiva ,iltema. Rjeb.vanjejedoalina makmaukoa modela
eltktroen"rleukog .iltema lie obavlja koriltenj"m numerifkih tehnika, lime K
kreu.n;e dinamitkoa modela Iiltema simuli,a u diskrelnim v~mel\Skim interval-
ima. PrednOllt ovola priltupa je vela t.ainost metoda, poIt.o Be pri .imulac;iji
kOrUte Iloleniji modeli elemenata sistema. Ncdostatai metodaje relativno dUlo
.. rijeme prora;luna u poredjenju sa metodama kvalitativne analin.
Karakte, pona4anja elektroenerget.skoa .illema ll potemKenim , tanjlma je
odredjen dinamilkim ltataiteristibma njq;OYih elemenata. PoUo pojtdlnl ele-
menti Iil.teml imaju rulitite brzine odsiv ... oscilacije varijlbli ltanJ a IloIenlh
elektroenerletlkih ,illema Ie ..... t.oje od komponenti rulifitih priJod nLh ut_
!.anost;. O..a osobina omoautava da se pri modeloVlUl,iIl elektroeneTIelolkoa ,iI-
tema koristi metodoloaij .. vremenskog .kaliranja 121 iii koncept dinamlekOi biJ-
an.a snaga ["I. Na ..novu ove op~te teorije modelovanja .Iotenih dinamlZkib
,iB tema, simulac;ija dln .. mitkog odziva elektroenerSet.skog ailtema H buira na
odsovarr.ju~oj podjeli .ialema na niz podsistema i definil.anju centra u,!ova gen-
",al.o,a sa ..,ui podaistem. Kretanje centan. ullowa podsiltema je mnoao lporije
oct lin hronilirajulih OIICillKija ilrnedju bilo ko;e dyije muine II iltom podail-
temu. Prema tome intetaicijil. mdina unut., jednoa podailtema Ie odvija u
oniru kratkotrajnih prelunih p,oeesa. Kada Ie bru osciiacije, koje karuteritu
kralkotrr.jne prouse, ptilule leneral.ori u iltom poda;'temu It krftu ~no
(iltom bninom) odn..no koherentno II odn<»u na druC" podailteme. lnterai-
cija kobetentnib crupa, koje H modeluju pomolu cenl.l.ta u,lora, preko , Iabib
medjuveu M odvija u ok.. i,u dugotrajnih prelunih p,oeesa. Fiaitb OIn(Wa u.
ovak..o protklUlje dinamitkih proeesa je postojlUljejaiih vesa (Iinbroni.irr.julih
Inaca) iltne!lju leneratora unutar jednOi podailtema i ~Iati"no ,Iabih medju-
"eaa iamedjll podailtem.a. Na OS_II opisanib fenomena protkanja procaa i
koriltel\iem met.odoloci.ie vrernenskoc ~kaI;ranja mocule je i... rlili Y.alW>1&ku
dekompoaicijll dinamilkoa modela s lotenor; elektroenerael&koa.istema.. Vre-
menlko ,b.lirUl,je;e ana!itifki pristup koji omOlulava da I t pri limulaciji balko-
trajnih p,elunib procua II eleb,oenera"tskom .ittemu, kad" M .!.abHno:.l lja.
tema odredjuje prema hite,iju prve OIKilacije, modeluju umo linhronilirajufe
tM(.ilacije unular jednOi pcxbillema. Z. li mul aciju du,otrajnib preceta, kada M
nabii nOSl; odredjllje prema kriteriju stabil nosti medjusistellllikih ven, dovoij no
;e modelovati nmo diumih cenl.ara uglowa pnjedinib podaistema.
 Direktna simulacija u vremenskom domenu dinamitkog odliva elektroener-
getlkog listema zahtijeva, lbog kompleksnosti i obimnosti matem.tlkog mod·
el., koTilt.enje programa koji na opiimalan m.lin, da11e UI najtrue potrehno
nlunuUo ... rijeme i la udovolj ....ajuOOm talnoUu , aimul iraju proc:ese koj i IU od
int.eren 1& anal ilu. Na OSnovu principadekompolkije po ...,..,menu m.tem.Uq
model. dinl.mike , programi u. simulaciju su "" ruvijali u okviru tradidonalne
podjele n. programe t ranzijenLl\e st&bilnosti i programe dugotrajne di narni ke.
Mad. lie filibJno radi 0 jedinstvenom dinamitkom pr<:lCaU podjel. nalin •• imu·
la.eije j<e .... Iovljena iskljufivo po~rebom 1& brtom i efikallnijom simula.eijom Ia.mO
dominatno u ~iCllJnih proceu. Dul ina vremen. lirnuhw;ije, slo!enoet koriltenih
modela. komponenti sistema. ka.o i numeritke tehnike rjeiavanja. ma.tema.tlq
model& "" rulikuju za. pojedine moline simula.cije. Prog.rami ~ranlijen~ne at ...
bilnoati Ie korilt.e Z& Bimulaeiju sinhrofni zir&julih medjumdinaldh oscila.eija. i u
njima lie lrao domina.ntno utica.jni modeluju brzi tramijentni i lubtranzijentni
proeeai. Dutin" vremena. simulaeije pri koriAtcnj u ovih program&je 1- 2 achnde,
ltada. Ie komti kriterij prve oscilaeije, odn""no dn 10 lekundi uo ... analilira
at .. bilnost medjusistemJ!kih v<!>Sa. Programi dugotrajne dinamike ae koriste Ia.
simu laciju din&mifkog odziva elektroenergetskog .ilItem.. pri poetojanju tra.,ini-
jih deba.la.na .. snaga u sistemu. Pri formiranju modela sistema uava.j a Ie pret-
post ..vu 0 jedinlh enoj frekvend sis tema, da.kle zanem&ru,ju at! medjumdinake
()I(;ilIKije i brzi preluni procelli. O ... im programima at almulira dinamilki odsiv
alstema u ... remenu i do 20 mlnuta naion nastanb. inicira.,iuteg poremKaja, prj
lemu "" uo dominll.ntno uticajni modeluju spori dinamit;ki procell; u ko~
IIcnWna. Si.!!tem(l. Programi dugotrajne dina.mike Ie ko rillt.c n tiljem odred-
jiva.nja. Ulrob. eventua.lnih proeoptereeenj .. ~lemenda aial.ema i njihovib ispada,
posJjedilnih formir&nj& OIItrva i/ili kasb.dnog ' ''''pada I preatanka funkcioniN.nj1.
al$l.ema.
Prog.ami:r.a 15imulaciju dugotrajnih dinamilkih proceaa ... jn! IIvijek nalue u
fui intenzivnoc istralivalkog ruvoja i $tandardi~acije 15J. PDIIf!ban Inataj ;ma
obl""t l imu la.t.ije dmamRkog odsiva sis\.ema na uZMc.opne po~met-.i<! koji at,
lukc ... i... no javlj-.ju u dule.m vremenskom periodu. Analiu ulicaja. lr&nlijentnih
procaa na. odziv elektrnenergelSkog sistema pri dugOlrajnijem deba.lansu sn&ga,
um"'" IU na polrebu uvafavanja brzih proc:esa pd limulaciji odliva aistem.
u ... remenu nepo!ll redno nuon poreme60ja. Z&to Ie u tradidonalnom pristupo.o
limulaciji odziva aistem& nair.ll\ienK-no koriste prog.ami traru;ijentne atabilnoeti
; du&otrajne dinamike. Programi tranJOijentne st&bilnOllti Sf! kotiste !a. provjcru
odrla.nj& ltabilnosti u prvih nekoliko sekundi nakon inicir~..feg i/ ili BukcelI ivnih
poreme(:aja. Ukoliko silllem OIItane u sinhronom radII , dinamK-ki odziv listema
pri dugotrajnijem deb&lanu snaga se simuJira koritl.enjem programa dUlot.ajne
dinamike od n""tanka. inicirajut", poremee&j ... Ovuav prilltup nblijeva n&lzm·
jcni~no a1ti ... ir&nje softvcfllkih paiet .. sa ra.zlif1tim modelirna komponcnti lis·
terna i ru liti lim tehnika.rn .. koje oe u njim .. koriste. Procca lirnulaeije ualolnjava

3
i pot«,b& 1& kor.uenjem programa. l a prenOll mn04tva podat&b. izmedju pro-
gra.ma, lao i postupa.k leIte inicijalizacije integrabilnih varijabli. Pored toga,
ovalat.v postupa.k u kome se u programima dugotrajne dimunike, u ~riodu
neposredno nakan po«'melaja, lwrist!! kvuistacionami modcH bnlih dinamilkih
ptocesa, je matemal.aki nelmnzimentan 12). Ma temal.aki ispravan pristup simu·
laciji i brsih i lporih prelunih praces<!. je korilltenje jedin.tvenog modela i jedin_
stvene oomerine tehnike. Fleksibilan matemabki model elektr~ergetakog Ii ...
tema i numer~ke lehnike njegovog ,jellavanja treba da na talan i ekonomilan
nolin l 1muliraju i kratkotrajne i dugolrajne dinam;~ke procese i tHo da omogute
kontin=lno pral:enje odziva yistema u duitem pe,iodu. Oonovni zahtj ev koji Ie
postavti& pri oval:vom vidu simulacije je ootvarivanje jedn""tavnog i J.Ut.omatiw-
vanog prell1J1o izmedju krat kotrajnog i dugotrajnog nalina simula.:ije. Filii:a.lno
10 Inll1:; 8imulacija medjumallinskih rueilaeija iii primjena. principa 0 jedillJltvenoj
frekvend sistema. Programi koji kori,te jedinstveni model elek lroenegetakog .is-
terna i jedinatvene tehnike njegovog rje~avanja i koji IU namijenjeni za simulaciju
dinamit~og od.iv .istema u du2em vremenu, .prlpadaju programima produiene
l ranzijeutne . tabilnos ti.
Na (ll!novu iltrafivauja provedenih u toku izrad e ovog rada ruvijen je ra-
lunar.ki program SPTS 1& simulaciju produfene trauijentne . t LbilnOllti. Pri
formiruju matemabkog modela clehrocnergel.akog sistema i ,","",adi algoritma
rjdavanja koriliteni IU prineipi op§te teorije modelovanja 810ienih dinaminih
.islema ka.o!t.o su : dekompozieija modela prema vrememkim . ula.ma, generaJ-
izovana i.eorija modelovanja, blok . ukcesivna inlegracija silstelllll. diferencijalnih
jednBlina i metodologija vremen.kog skaliranja.
Pos.bna patnja u toku razvoja ?rogra.ma je posveeena anali,i vremen.kih
karakteristika dinamilkih modela komponenti elek troenergetskog ' ",lemll. nil. 011-
novu fe~a su :

• formirlUl; /lehibilni dinami&; m'¥ieli, koji BU prilagodjeni ~irokom frekven-

toom podrul:ju,

• definisana upro,Uenja u tranzijentnim dinamill<im modeliclt. lit. njihovo

kori.§tenje u .imula.ciji dugotrajne dinamike,

• ulvrdjeni lizikalni prineipi autcmatskog prel""b. sa. simu lacije t r .. nlijentne

.t.abilnosti na simulaciju dugotrajne dina.mike.

Analmom je posebno deta.ljno ispitan uticaj zanem ....... nja 0 kOIlSt.antnom naponu
generator .. i jedinstvenoj frekvenciji sistema., uobilajeno prihvalenih u progra-
m;mll. dugntTajne din .. mik@ , na tol< dinamitkih procHa u fu; tun~ijentnp. ~t,,_
biln""ti. Na osnovu pravedenih ilIt rativanja definisan. je jedirutve:Ji model e!elf-
troenergetskog sistema ~a limulaciju produ:tene tranzijenlne st..abilnosti.

•
 Rje!avanj e matematskog modelaje organizovano "razdvojenim" algoritmom,
tako da se rje!avanje sistema diferencijalnih i algebarskibjednalina odvija . ukce-
"ivno i razdvojeno unutar svakog vremenskog koraka. Osnovne prednosti razd-
vojenog pristupa u odnosu na "simultani", koje au wdovile njegov i~bor au :

• mogulnos t nezavisnog i_bora numerRkih tehnika rje!avanja diferencija.!nih

i algebarskih jednalina.

• jednostavnija organiza.cija integracije dekomponovanih dinaminih modela,

kori!U:njem razlifite frekventnos ti rjdavanja. tranzijent nih i dugotrainih
modela.

• jednostavnije uva.b.vanje ogranitenja u dinaminim modelima.

bbor numeri~kih tehnika rje!avanjaje izvrnen na osnovu detaijne analize karak-
teristika, pojedinih metoda pri njihovoj primjeni za simultano u vremenu rjda-
vanje sistema krutih diferencijalnih i nelinearnih algebarskih jednalina. Za nu-
mer«:lm integraciju je odabra.n trapezoidni metod sa. prigullenjem a za rjellavanje
Mgebarskihjednalina metod faktorizovane Y matIi"". Elimina.cija. gre!ke povezi-
vanja pri rje!avanju primjenom razdvojenog a.lgorit ma je ostvarena itera.cijom
korektor formu!e do konvergent nO$ti na l.ahtijevanu tal!nost. Ekatrapola.cija
neintegrabi!n ih i predikcija integra.bilnih va.rijabli st.anja. i kontrola. koraia in-
tegra.cije au primijenjeni u ciiju ubrzavanja proraluna. Automatski prelazak sa
simulacije tranzijentne stabilnosti na simulaciju dugotrajne dinamike O$tvaren
je prinudnim numeri~kim prigulienjem brzih medjumdiJl8kih osdlacija., time je
omoguceno kori!tenje uVeCanih koraka integracije i ubrzavanje simulacije.
TestiIanje razvijenog programa. na. .tandardnim test sistemim& je potvrdilo
sve prednosti pristupa simula.ciji produ~ene tranzijentne "tablln""ti kori§tenjem
jedinstvenog programa i opravdalo je iatIaJivanja na razvoju takvog softvera.
Otekiva.ti je da fe dalja istrativanja u ovoj oblallti, posebno na podrutju mod-
elovanja, numerifkih tehnika i organiza.cije programa ruultirati ra.zvojem joA
ekonomifnijeg, pouzdanijeg i ta~nijeg simula.cionog programa, koji fe predstavl-
jati molno oIudje pri analizi dinami~kih sianja elektroenergetskih sistema.
~Glava 2

MODELOVANJE ELEKTROENERGETSKOG
SISTEMA

Osnovni zahtjevi koje mora da zadovolji matematini model nekog rea.lnog sis·
tema su:
l. talnost

2. jednostavnost ; ekonomi~n""t

3. pogodnost ~a anallzu procesa u rcalnom sistemu.

Proces modelovanja slo~nih dinamilkih sistema, kauv je elektroenergetski,
zhog kompleksn08ti i obimnosti, karakteri~e protivrije~nost izmedju potrebe za
modelovanjem velikog broja komponenti ~istema, koje ut i~u nil. tok procesa, ;
zahtjeva za jednostavnim modelom i ekonomi~nom ~imulacijom.
Talnost modela elektroenergetskog sistema zavisi od t<Knosti i sloten"",t;
model .. njegovih komponenti. Razvoj prakti~no upotrebljivih model .. pajedinih
elemenata sistemaje kompleksan udatak, koji se sastoji od formiranja modela i
njegovog testiranja. Pri formiranju modela komponenata elektroenergetskog sis-
tema kori.te Se induktivni i deduktivni Pristup. U induktivnom pristupu model
se raJivija. na. "",novo eksperimentalnog t.esta primjenom tcorije idcnt ifikacije. U
deduktivnom pristupu se polui od analize pracesa u rea.lnom "istemu, i koristeli
matema.tilki opis laiekih zakona u pojcdinim elementima, formira se stru k·
turn; blok dijagram sistema. Matemati~ ki op;" dinamilkih procesa u pojedinim
elementlma sistema obitno Cine Mlinearne diferencija.lne jednao!ine, koje nlsu
pagodne zajednostavnu i brzu simulaciju. U cilju formiran,ia prakti~no upotre-
bljivog modela, nelinearne diferencijalne jednaline se nastoje linearizovati. Pri
tome se zadrtavaju samo najvatnije nelinearnosti, kil.O ~to SU ogranitenja i mTtve
zone, i nil. taj n<Kin se formira model pogodniji za rjetavanjc. Dalja uproitenja
dinamitkih modela se v~ nil. osno-/u karakteristika dinamitkog odziva modela
i analize njegovog uticaja nil. t ok pracesa koji se simulira. Kada se odlufuje
o ukljocivanju modela nekog elementa u dinamitki model sistema, tri kriterija
treba da budu zadovoljena:
 l. Elemenl ima &nalajan ulicaj na procea kojl .Iimulira.

2. Dinamitki odsiv mod",la ",I",m",nta je d O'VoijftO bn da ~ Qjegov ul icaj

priIl\ietuje prije haj. l imulacije.

3. Dinamitki O<biv modela • ne U$po.l.&vlj .. prebno u odnOOlU II. bninu

proceu. toji lie simu liraju.

Ako IU Iva ~ri hiterij. zadO'Voijena model lie ukiju(.uje Do dinJ-mieki model.
Mo je uticaj element. zna.eajl.ll na lOll. proeee.. all je lI,i"'lov odziv veom .. brl,
model H pojednOllt.&vljllje ili H element limulir .. kvuistacion&rnim mod",lom.
Formiran,le mod ... la kompon ... nti elektroenergetakog I;'\.ema nije obllhvaleno /Wlm
radom. Prl r .... voju model. I;'lema U limulaciju proclulene traDlijentne Ita-
billIOIli korilt.eni IU ltandudilOV&ll; model; pojedillih k""'P"'Denti. N~veti dio
;'tralivlJlja je pon-...c.m anali..i dillamiekih brakt.erillib. modela eJemen&ta i
II>OptnOOlti njihO'V"II uprolt.&vanja na OIno;rnJ. kriterija 2. i 3.
U limulaciji produf.en.. lranlij.enlne It.&bilnOlti, koja obuhvat.& vrement.ki in_
terval reda do 20 minul., pojedine komponente ,i. tema imaju najveti ulicaj
n. dinamlfk .. procese u lislemu u rulititim periodima limulaeije, jet Ie btlin ...
odliva l\iihOllih dinamitkih modela nalue u lirokom dijapazonu vrijednOiti od
10- l do 10' .... kundi. Polio Ie .1.10 i Ivojnwme vrijednOOlti A dif...... ncijalnih
jednatina, koje opisuju dinamit.ki model elehtoe:ner,el8k"llsistem.o., medjulI)bno
In .. tno Tulituju, sistem diferentijllnih jednatin.. 1m.. oaobinu trutosti (Itiff-
n_). Zbog krutosli, simulacij& d inamilkOl ocbiva eldtroenergel8kog .!stema
pomotu d llkretincije diferencijalnlh jednatina, kotiltell,iem numerit.kih t.ehn ika
int.e,racije, uhtijeva anali,u OIOblna kor ilt.enih nurnetilkih t.ehnika i pdijiv I.-
bot korUa d Uik retir.acije h. Poeebno je vaino od redill koliko t.at:no " . limulitani
din.mieki procelli u pojed.inim modelim& pri i ... branom konku d~kretil.&(.ljL
Tradicionalni pr;,,\upi modeloV&J\.l. dinam"it.kih •• tema A osobinom krutosl;
16,7], D;'U pr i~iTi 1110 elektroenft"le~ki listem, jer IU oai namjeD,jeni .. lpee;"
jalne probJeme jako priluienih 'leoma bnih renonwnL Pri limu1aciji Itabi~
nOl\; eldtroenerr;etskog liltema, od inle ....... IU medjDmaJinse oedlacije .Ivi
dru,i dinamit.ki procelli IU modelovani u dlju tatnije limulacije O'Vih dominant-
nih prO«lla. Preml tome, oenovni cilj modelovlflj. eleklroenerg...tskog ,lI tema
prj li mulaciji produtene Irlfl'ijentne Itabiln Oiti je .dekvltno modelovanje di·
n.miekih procesa rulilih bnlin& odliv •• koji ulitu n .. st.bilnosne procese u
silt.emu, i njihovo medjusobno povuiYllnje u Ioku li mulacionog procell • . Zhos
IlotenOOlli mod.,]. pojedinih elernen.t. i obimnOOlli elekuoenergeukOI liltema,
A.,remen. metode modelovanja produtene Iranlijenlne I tabilnOili • bui •.,;u
n. prindpima oplle t.eorije modelovanja slotenih dillamit.i:ih .~I.em& [8J. Pri
tome Ie uobit.";"'no korist.e .Iijedete metode ; tehnike modelovanj. :

• mdodologij. Vrl!Illeliskog lkaliranja 12.81,

,
 • dekomposicij& modela II prostoru i dijako~ika [81.
• dekomposicij& model.. II Vremenu [2,81.

• ekvi.,a1entoV&nje i redukcija [81.

Pri kod ir&tlju .Ioienih limulacion ih program& oh..vezno Be morlju tomtiti leh.
nite kOmpUlliOi (indekair&OOtr;) smjcAtanj" i . ada sa s!abo popunjenim m.a.lrj.
e&n'Ia. time Ie Inalljno skr..tuje vrijeme pror&l::un .. i srnaIliuje lauWe memo-
rije. U poaljednje vrijeme II(! p.i.n:Iienjuju i tehnike p&ralelnog proceaira.nja pri
rjdav&njll sillunll~ jednaLinll kojim& II(! npisllje odzi., sisum& (9).

2.1 Model elektroenergetskog sistema u prostoru stanja

Blok dijaaram model&elektroene. getskog sistema , uovojen u ovom radII n aim-
III1.cijll prod u!ene lranzijentne stabilnosti, ~ematski je prib..z an na slid 2.1.

'"Io-ol.~ ""V" I~

r------------------------1~___""""";-::'":"'=---~·-----------1
1'. --- •••••••.

,
'. ,• ,• 61 . k<,..,... •

..
L. . . . _ _ , :

•• •• ....""".au
. .." ,....
......,
••
'• .• .
.
L . . __ • •

'
t'. :
L _ . _ _ . ~.~ • • _ . · · · · · ·

Ca.cRAfOII

. ._-- -- --- -
•
_. - ------

Za pojedi ne clemente , i. tema nun&l:ene 511 sarnO 1I1~ne i iz\une vl.rijllble

struktll rnib blokovl., dok I II matem atski modclj pojed inih komponenti dctlljno
opiaanl v. po&i&vljv. 3. Blok dijacra.m c.ijeloc e.leir:uoener,etlir:os KiI\,f.mI. je formi-
rlJl od,oncajulim povHivanjem ulunih i i,lunib v&rij&bli.~ blokova po-
jedinih kcmponenli.
U opite.m .hteaju, model eleklroener,etakos .iltem., napialn u formi pro.-
torI. stan,ja, ,alinjavaju siatem nelinearnih dife.renc.ijllnih jednalina prvce red.
oblika
w = I(~,z) (2.1)
II. pOInat im poe:etnim vrijednOlltima. varija.bU "a.nJa ~(O) = ~, i ... tem neUD_
eun ih Il,ebl.f'lkih jednallna. oblika
(2.2)
Vd:tori 11 i z .u vd:tori nrijabli .ta.nja. difereneijllnib i ....ebarskih jednatina,.
Silwn duumeijllnih jednalina (2.1) op"uje odzive dill'mitkih modela kompo-
nenti a.ill.ema, , I"tem Ilgebarskih jednatina huiltaeiona.nli od,;., elektritne
mreIe i potrolata.
Ukoliko Ie nelineamoe;li u difereneijalnim jedl'lalina.ma. uvabvaju ko~tenjoe:m
t pecijllnih lehnika u ea.rnom proce05U numer~1r:e intetraeije, I;stem (2.1 ) Ie mote
na.p"tti u kvuilinesrnoj formi oblika

PlI - All + DOl (2.3)

gdje je " dio vutora. nrij.bli I"nj. z. Siatem jednalinl (2.3) ndrti diferenei·
jllne jednatine dinamitkih model. uih pro;'vodnih jedinia. PolIO IU ,ene."
lO.i medjUIObno pove..ni preko eleir:lroenel'leuke mrde, .iate.m (2.3) lie . . . toji
i, medjll8Oboo nepo~ih po<b;'\,f.mI. difereneijllnib jedualina, koji Opiaujll
dina.m.ikll pojedinih acres ...... Zato je mat.ica. A kva.dra.tna, .Iabo popunjena,
Hnuma. matrie. blok-dija.cona.lne strohu.e. Uslijed bsbdn<>e povniva.nja. res-
llJaeionih blokoYs unlltar dina.milkih modela. proilvodnih jedinict, blok lubma-
trice malriee A III 1I,llvnom donje-uou,aone mltrice. Sa.mo kod model. resu-
laeion ih liel.ema,koji u ",bi ndm; unlltrunje pOnltne reslila.done pettie (n pr.
• istem reslilaeije pobude ,ener.l.ora), ova ,truktllra Ie nuu!a .... K&da za,~enjoe:
.inhronih ,enera.tora nije modeloVlllo, I I vetinll .tandudno koriUenih modela
elemenau. ele.ktroener,ctakce .iatema ma.trice It i B .v. kOllStiUllne matrke.
Akolle pri formira.njll modela.elektroener,elllke mrde korisli tvori!ni prist.up,
.istem Ilgeba.takih jednatina (2.2) Ie mole napinti II obliku
I(E, P} = yP (2.4)
II :::: lI(t, 11) (2.$)
,dje.1I : Y • malrK:a. a.dmit&nli torova.
1 - vehor ruora ifl.iektirl.Dih .truja lyol'OY'
P • vektor fuo.a napona. borova
E • d io vektora varij.bli .ta.nja ~ .

•
 Vrijedn06ti par",metara standardno kor~tenih model", komponenti elektroen-
ergetskog sistema se mogu naCi u literalnri [1 3,25,261 . Reprewntat ivne vrijed-
n06t;, koje au komtene i pr; formiranju modela test Bistema u ovom radu, BU
date u h.belarnoj formi u Prilogu II. U cilju poredjenja dijapazona vrijednosti
na sliei 2.2. au rematski primani intervali u kojima. se nalaze vremens.ke kon-
atante modela elemenata elektroenergetakog aistema, koji se kori.te u Bimula.ciji
produfene tranzijentne Btabilnosti.

R~tl" l=iJ~ b>'<Va ob~w,j" Rt",,!IMi.ja prl.I. !:"

I' I
Png .... jruJ t'
,
Png .... j"J 1
0 Vi..-ika ,."bl...
"
~ ~ ~
KaJ"j. "j. odoi"" Iron"
'" ' I

-
P,;,.,..,n!:a Iro,t..
I> I
lfap o3""
,~

;, _ . ...... 0

rtgt<t..·or"

,
P,;"""iJka ","""".,,,e.
,
Rogt<!aoiJ" oroj" obrw,ja
p,.""J."" '""",e . • aQori]t"""3a"1
'I I
Vi"""':ka
I'
ga."" '""0':'"
1"'''''0"'' R.tl"l=ija
S.b • • i ..... e . 1o Hi.
• ,...,,"""'.
p,.",t...ni p"""".i ,-,
e",,"'.P.U.
f"'~"'''''' ,
,,
0
" ~
'rom
,
.inh"",,' g"""",Mr
, I'

• ,
~_<i
,
........ !atar 1
BIoditlea
ftabiliS<'C iJa ""p.~.
I

,., ,., ,. 0.6 0. 6 , "" ,M :0 •• ~ 10 • • ~ 1 m" m.

" 10

Slika 2.2. Reprezentativne vrijednosti vremenskih konstan t i din"'mi~kih modela

elektroenergetskog sistema

Sa slike se jasno uocavaju razli~ite vrijednosli vremenskih konstanti za po-

jedine modele. Najmanje vremenske konstante imaju model; elektromagnetnih
prelaznih proces'" U prig~nim namot&jima. generatora (subtranzijentni prelazni
proc""i) i pojedinih regula.donih blokova genera.tora (ulazni Benzor- filter rq;ula-

w
tora napona i pomotni servo motor ~ulaton. bnine), tije IU vrijedno,ni manje
od 0.2 aelr.unde. VremeDllIr.e Ir.onst.ante din-.mitkih modela Ir.omponenti liateRla
Ir.oje ae limuliraju u tradieionalnim programima t ran .. ijentne stabilna.ti ae Ir.r.u
u vremenalr.om inl.ervalu do 10 sekundi. Vumenske konstante modela Ir.ompo-
nentl koje Ie simu liraju u p .... r&m.ima dUlot rajne dinm iu "" kr'etu u vremen-
Ilr.om dijapuonu od 1 ruunde do 1 minute. Kalo PI'Ol"&m.i produtene han ...
ijentne , t,bilna.ti moraju da limulir&ju i Ir.ratkotr&jne i dqolrajne dinamitlr.e
pl'OCese, problem Ir.rutoet odgova.r&jueeg ailtema diferencijalnihjednatin. pooIt&je
narOClto ilralen.

2.2 Dlakretizacija kontillualnog dimunifkog aiaternft

Krel.&r\je kontinualnog s;"!.elllll. u prostoru 1'&Oj .... mole anali .. i••,i n. c»-
newu njegOW! dilllr.retne aprouimacij.e, Ij. SaIDO u dialr.rdnim trenucirna. "re-
mena. Ovabv prilltu p, koji je od poaebnog Inat&ja pri kori!t.enju numer~lr.i h
metod. u .iawlacijl dinamifk", o,hiv. kontinualnog s;"tem~ Ie sasniva na
did'retiuciji, u vremenu, koordin.ta vektora s'&Oja, ulunih i izlunih varijabll
.btema. Dislr.retiza.cija. "" buira na podje]j vremeoslr.e 00Ie 0" vreIDeDJIke trenutke
dilkretiucije (odabiranja) Il _ I<:h (I<: _ 0,1,2, ... ), u kojima '"' iuatuna"'.iu
vehori promjenljivih stanja i izlul .iatema. lntegra.cioni korak h pri numeritkorn
rjdav&Oju direrltllcijalnih jednalina Ie naziva period diskretiza.cije, a J. _ l /h
(Ill) frekvencija diskretiza.cije. Prema tome kontinualne vremenske varijable
" aDja Zi '"' predstavijaju seivencom odgovarajutih dl.!lkretnlh vrijednOiti Zih
koje predatavljaju vrijednOiti varija:'li u vremens kim trenucima I •.
Dinamitki listem "" na O$novu procesa dl.!llr.retizacije opisuje sisu,mom direr-
entnih jednatina. Sistemu diferen<ijalnih jednatina .I.&r\ja Iineamog kontinu-
a1noc .isu,m& napiMnom u prostoru 'I.&r\j & u oblilr.u
py(t}.: Ay(t) + Bu(t) (U)

1I(l<:h+ h) = E(h)lI(kh) + F(h) lI (kh) (2.7)

Matriee E(h) i F(h) lu nvislM! od perioda disktrel;ucij.e i b.da "" h fibira one I U
kODlt&ntne. Ven izmedju m atrica £(Ia) i F(h) i matr;';. A i 8 , ..viii od metoda
kojl Ie Ir.orll!i u pror.I!SU diskrdizacije. Jcdan od natina izralunav&nja £(Ia)
i F(h) lie buir& n. pretpostavd dl IiU vrijednoeti koordinata vektora ulaznih
varij&bli lI(t) lr.oIl:llt.antn e u toku perioda h. Tad& 1M! vrijednOiti manic. £(h) i
P (II) odredjuju na O$novu relacija 1101:
E{Ia) = eA. (2.8)
F (Ia) = (f e"'d.t)8 (2.9)

.
Puiod d.krdiucije II tnk d& bude d ....oljno mali da bi d.kretne V&l"ij&b18
,.(01:11) 11& ~lj.n.julom t.&lno6lu .. probimin.leodgovuajute konl.inuaJne vu-
ij.. ble. U teoriji diskretnih •• tern. korak d.kretiu.cije lie mole od«diti ..... Of-
n .... u t.eoreme od&binnj. ( Shannon- 1949 ). koj .. definile boda je kontinua1n.
V&l"ij ..bl .. jedillltvl!110 diakretiJovana [111.
P rem. tearemi od.biranj .. konlin ... aln. vremeMu. varij ... bl.. ~ij.je Fo\IrH=rOVl,
tr&Mformacij .. nul. izvan inl.ervll.l.. (-<.>0,I0I0), jedillltveno je ndan .. sa vrijeo:l-
nOitim. n. lukcoo:l!ivnim ekvidistan~nim talk .. m., ..ka je f~kvencij. nd ..biranj ..
vec!. od 2<.>0. 'I'&d.. lie konti n.... ln .. v.. Tij.bl.. mole proralun.ti n .. OInovu IMer-
polaeione form... le :

/(1) = f10._.. f(oI:h) . ;n..t.(t - 01:11) / 2

.... (1 - 01:11) / 2
(2.10)

gdie je .... - 2_1. - ugoaon .. frekveneij. disk .... tiu.cije u [rad/.1. Relaeija (2. 10)
definile rekonstrukeiju varij ...b li t.ije au Fourierovelranaforma.cije nula II. fl"f!kven-
cije veU oil Nyquisto"" frekvmcije ..." = "'./2. Canovni nedOllt&ci relaeije (2.10)
lbog ~e,. II! ona ne mote koristi ti pri limulaeiji au :
• rekonstrukdj a zahtije"" ~n .. nje diak rdn ih veliein .. f(kh) ill. 01: < 1/ 01: i 1&
k > Ilk.
• Inu za pror~un je kompllkova.n \ nlltljeva kori!tenj e kon~i".ui"VK "",;00.
h.
z. proralun diakretnih nrij .. bli pri koriJenju diakretnih s;"tlMna ... ralunarakl
upr .... ijanim liatemima najt:ll!iCe kOlilten i metod; rekonstrukcije .... predllta... lJenl
relacijam. :
1ft) = 1{ll ) sa Il ::;; I <1 0<+1 (2.1I)
koji II! nuiva. metod .. ndrikom nultoc teda i
I - I.
1(1) "" /(11) + 1f(I, ) - 1(11_') [ sa I. ::;; I ::;; I.\'tL (2.12)
I. 11_,
koji II! nui"" metod u. zadrikom prvog red ...
Prj koriltenju n ... meriekih metoda U limulaeiji kontinualni h IilItem., rulitili
metod; II! koriLle d. se ;'vrii proces diakrelill.cije, odnOlloo d. Sf! ilTalunaju
m.trice 1.' ( 11) i F (II) u diferentnim jednalinam&. Metod lij .. mocIifib.cij .. Ie
konati u ovom radu !Ie buila na priTl\ieni u.pesnog pr.... il. pri numeriHoj
intectac.iji difettDcijalnih jednalina I tanj&. N. OI;oovu tog .. ae ulune n.rijabl8
,,(I) n. korUu ill""&rac.ije (periodu diakreliucije) .. probimir.ju ...

(l.U)
Detaljnija analiza kori'ltenog metoda numerKke inlegracije je izloitena u pogl"v-
lju ....
uoor velKine korab. integracije (perioda diskretiza.cije) zavi.; od :

• urak~iatiia kontinualnog ~ist.ema

• metoda koji se koristi pri int.egraciji (diskreti:w::iji)

• namjene diahetnih varijabli.

Pri numeri~koj integraciji .iaterna diferencijalnih jednatioo. u cilju pratenja Itre-
tanjo. kontinualnog Ii.!tcma u prostoru .tanja, kao kriterij II. izoor korah. in-
tegracije h pogodno je usvojili veli6nu g.rdke izmedju kontinualne i di..kretne
varijable. Analill& uticaja velKine korab h no. taln""t Bimulacije je uradjen .. u
Poglavlju 4.

2.3 Karakteristike vremenskog odziva I vremenski okvir

dinamifkih modela
Izbor veliline koraka integracije h mole biti og.ranilen u.lovima u sta.bil noot
kori!tenog metoda nlimeri~ke integracije. Uslovno ,tabilne metode zahtijeva.ju
koriitenje malih kora.u. int.egracije pri simulaciji br.ih proce.a, ~ime!le uv.,co......
vrijeme prouluna. Kor~tenje A-1Itabilnib integra.c ionih metoda, kabv je i
metod koji I e koriati u ovom radu, ne postavlja.ju taba ograni~enj a . ave metod ..
omogucava.ju rjdavanje .istema diferencijalnih jedn~ ina , kojim se opisuju fi..zi~ki
procelli ra.zl~itih bnina, uz koril<tenje ~irokog. dijapa.zona vrijednosti koraO in_
tegracije h.
P ri simuia.ciji produtene tranzijentne stabilnosti ve1i~ina korab h &e odred-
juje prema. kriteriju ~osti diakretne aproksima.cije medjumalinskih oscila.cijo.,
ka.o procella koji : se prvenstveno simulira. Po§to lie medjumllllinske oacilacije
izmedju elektrifki bliskih koherentnih generatora bno prigu!uju, kada Be limu-
la.cija viii u dutem vremenskom periodu po!eljno je, u dlju .manjenjo. vremen ..
proraluna, koristiti promjenljivl korak integracije. Pri izooru ""liline konb.
h mora &e analizir .. ti kolik! ma.himAhln ko ....k i~ ...hrati u pojedinim periodima
simulacije do. bi !Ie t«no simulirali procelli u dinami~kim modelim .. koji im~u
znat~an uticaj na medjumaliruh OIICilacije, kao proces koji H kao dorninantan
"imulira.
U teoriji diskretnih sist.emo., veli611o. ""rioda diskretizacije H odTedjUj~ no. os-
novu analize frekven\.llih karakleristika vremcnskih VlU"ijabli koje Ie diskretr.uju.
Primjen.. ova.kvog pris~upa pri .imulaciji produitene tranzijentne Itabilnooti j.,
nepraktilna, jeT zahtijeva komplikovani proces odredjivo.nja frekventnih b.rak-
ter iatiu procesa medjurnalinskib oscilacija 1121. Prakti~niji je pristup odred-
ji'llLllj .. korab. h b ..... ir .. o no. pTalenju loulne grdb odsijecanj .. pri num~ri~koj
in\.egraciii difeNlneijalnih jec!nalina ]13,14,11.1. Uobif-.jeno lie U Ilmulaciji pro:><lu_
tene tran~ijentne stabllnosti IUlvajaju slijedeei korad intcgTacije h :

• 0.01...().04 ... hlndi u periodu tranzijentne "tabilnOllti

• 0.04-0.50 lekundi u periodu srednjetr;ljne dinamike

• 0.$0-1.00 sekund; u periodu dugotr-.jne dinamike.

Ovabv ;Ibor kOlab h je mitan na anwi lip~nih vrijed DOIIli frekvtoeija med-
jnnu!lill5kih OKilacija u periodima batkottajne, lrednjet r-.jne ; dugotr-.jne di-
oa.m..ike. U periodu tranlijentue stabilllOO:lti potrebno je airnulirati OKilacije iz..
medju elektrifki bliskih ceneratora. koje illlil.ju rrekventni opaq od. 3 rad!. do
30 rali!, .... tipitnom vrijednoA6.1 od I S r,d!s 117]. Velitina kotab integw::ije
prveMtveno uviai od taln<)flti lwrilitenog numerifkog metoda. Pored lola korak
h je ogranK!en i uhtjevom 1& adekvatnom diakretilacijom varijabli atanja.. Za.
siat.eme drugog reda, kakav je model medjumdinskih oecilacija, vel~ina koran.
Ole mote odrediti prema rehLciji ]ll] :

(2.14)

gdje IU:

• T~ :: wa le""'''' - vrijeme WlpoDa vremenskog od.iva

• 0 = tNVI _ koefieijent prigu!enja. O/lCiliICija.

• "'0 - prirodna frekveneija 08dlacija.

z.. jednu tipifnu Ivojltvenu vrijednost medjum.a!inakih osdlacija WSCC test
siatema, koji Ie korl.; u ovom raliu, l = - 0.4 + j8.8 (16] korak h iIIrlilunat
prema relaciji (2.14) ilnosi h = 0.05 (sj.
Prj limulaciji produleoe tranzijentne stabilnOllti veoma je vUno anali.irati
koliko Ole adekvatno slrouliraju proc",i u pojedinim modelima komponenti sis-
I.<!ma. pri vtli~ini kOlaka h izabranoj pIema hiteriju t.alnOllti aprouimacije med-
jumdinskih OIIcilatija. Pri tome 6e, kao praktifan i jednOlltavan poatupak, mo~e
komtiti pri.!ltup buiran na analizi karakteri.!llika vremenlkib od.iva dinamJ~kih
mooelakomponenti liatema na pobudu u obliku jedinitne ooskotne funktije ]17].
Analln vrerneDllkog odziv& dinami~kog siatem& na jedinitnu o.ukotnu pobudu
Ie koristi k.ao IWldardnl metod. pri odredjiva.nJu ulk-.ja korab diaitteliu.c:ije
na tal.nOllt predll.avljanj. kontinua.1nih vremenskih varijabli [11[. Prema liter-
aturi (17].1. nui dinamitki model se delini'.e vreroenski okvir odziva modela
na jedinitnu odakoo!nu pobudu. Kao donja granicl. vremenlkoe okvira Ie ,,"vaja
minimaLno vrijeme potrebno da odziv poprimi Inal-.j nu vrijednOllt, • k.a.o gomja.
Ir..,;';a vrijeme pottebno da "" odsiv smiri unutar udall"" dijapazona oko 11a-
cionune vrijednosli.U literatnri "" su.srn/:u ra:dilite vrijednosti u. Yrijeme. o(lIi...
T. i vrije.me lmirivaoja T•. U ovom rad u je koriltena metodolOlija ptedlotena u
liLeratUl; 1171. gdje H U. vrijeme ocbi... T. usnja vrijeme bda odsiv dosligne
Z2% vrijed.nosli ItacionlU'nog Bt&fUa, a 1& Vt~me. smi riVllll.ia T•• vrije.me bda H
odtiv Imiri unutar odstupanja ±2% vrijednOliti stacionarn"" l tUlja.
Analizom braktuuti b. dinamilkih model ... mogute je uspostaviti Ve!.U bme-
dju T. I T. i vre.metllkih kOWltanti lineunih modela [17]. Talo .alineuni model
prvoe reda vrijedi T. "" T /4 i T. = 4T. Premda ie u. pojedine modele mogute
Ulpostaviti vnu bmedju gr&nica vremenskoe okvira i vremen akih konstanti mod-
ela, prakti~niji i .a slo!enije modele pouzdaniji nllin je da 1M! vnmwaki okvi.
odredjuje nl osnCll'u l imulac ije. Idealno bi bilo da "" pri odredjivanju vremen-
skO(l; okvira aimuli.a eijeli Bistem koji "" "llali~ir •. Medjutim tak"a simulacija iii
odgovar.,jut a modalna "llaliu. je nepraktitna. Za.to !le modeli pojedinih kom-
ponenti sistema. limulira.ju kao irolovani sistemi prl ~emu Be bo odziv sistema
&.nanlira idu iz modela. Na ova.k&v nalin odredjen v,emeWlki okvir lie nuiva
vremeMki okvir u otvorenoj petlji. Pooto au komponente sistema medjusobno
povel&.ne i uti~u jedna ua drugu, za Wnije odredji... nje ka.rakteristib. modela,
aimuhu:ija !Ie provodi tako da "" simulira i pojedu06tavljeni model pod.istema
koji ima direkta.n utieaJ na Iomponeutu koja "" analizira. N. ovaj lie nalin
odredjuje Vtemenski okvir u zatvorenoj petlji. Naprimjer, vremenaii okvi. ai...
tema pobude u n.tvorenoj petlji se definiile t&ko da. se pri aimulaciji modeluje i
dinamih pobudnog namota.ja. generatora. Na. Ov.it.j nulin lie priblitno uvafavaJu
utitaji preo.talO(l; dij.ela elektroenergetskog sistema a da lie pri tome simulacija
mote prov .... ti na relativno jednodavan nalin.
Vremell$ki okvir dinamilkih modela.e koruti pri donoMlnju odluke 0 ukljuti-
vanju model& u simulaciju na a!Uovu kriterija opisanih na pofdku ovog po-
&lavlja. Pored toga ito . Iuli ka.o pok:autelj b.ra.kteristih vremenak:og (lCil iva
dinamiek:oe model&, vI"1!menllki okvir pojedinih komponen li "" mote koriltiti i
n. &nalilu ul;';aja konh dillkretizacije It na tal!nost airnulacije odliva mod_
ela. PriQ:1jen& metodologije basirane nil vezi minimalne vrijednol:ti vremen_
akO(l; okvira i rrekventnih k&rakteristika modela [18] bo i koriiteQju Shllnnonove
teoreme, prl numeritkoj integraciji je neadehatna, zbog rulog& navedenih u
POCla"lju 2.2. Ukoliko se prl numeritkoj integraeiji koriste uobieajeoo primjen-
jivane metode, u literaturi [17] !Ie usva.ja da!le Ul zad&n i k:orak d iskretizacije It
adek"atno moeu .imulirati proeesi u dimunilkim modelima tija jI! minimatna
vrijednosl vremensq okvira T. veCl. od Sit.
2.4. Vremensko s kaliranje I dekompozicija modela d ina-
mifkih sistema
U prvim trenutim .. nalon iniciro.juceg porem~o.j .. u elektroenerget.skom sis·
temu odIuiujuti uticaj no. oddanje .tabilnOllti imaju medjumaJinske OIKi!,..,ije
ilmedju generat.ora koji ~u eleUrilki ivrst.o povellani. Zbog toga IU u lim·
ulaeiji t:an.zijentne stabilnOilti od pooebnog interesa relativni uglovi izmedju
elektrliki bliskih generatora, dok Be Ivi drugi procesi modeluju ~ cilju t.tnije
aim~laeije ovih stabilnOllllib prOt ...... MedjumallimR osdlaeije irn.,ju relativno
veliku r... kven.;iju oocilova.nj .. (uob~ajeno w 2: 6 rad/ a) i uwliko SO! tranzijentn ..
nabllnost odrt.._ brze 08cilaeije Be prigu1luju u periodu do 10 RUundl nuon
inidr.,jules porem~.,j ... Kad .. je od interesa .. nda .. atabilnnsti me<ijusistem_
skih vez .. tada u vremenu nuon 10 sekundi dominantan utieaj no. oddanj e
stabilnosti imaju ..,.;ilaeije izmedju skupin .. koherentnih generatora (podsistema
slof.enih interkonektivnih elektroenerget.skih s;"tema), koji IU medjUllObno elek_
trilki al~bo povenni. Frekvencije ovih oscilacij .. (uobifajeno w :'!> 1.5 rad/. )
SU znatr.o manje od oscilacija izmedju pojedinih generator .. unutar koherentnih
grupa. Zbog toga odredjivanje odrtanja stabilnnsti u produienoj tranzijentnoj
ata.bilnooti ~esto z... htijeva simulacij ~ u vrcmcnu i do neko~ko minut .. m,wn
inicir.,jules poremet."ja. Pri tome Be razni aporiji dinamitki proces; u elektroen·
erlet.skom sistemu mnr&jll ~;m1l1;u.t; [><lAtn im"-jll " nvnm vr~m~n.kom periodu
zn ...tan ~tic.,j nil. odrianje atabilnosti
Heulist~ki utvrdjeno poIllojanje <lIcilacija ra.zli6tih frekventija u din&IDi~kom
odzivu elektroenergelskog l istema je, pri razvoju tradicion&lnih programa di_
namike eleltlroenergelskih sistema, kriteno za vremensku dekomi'Oziciju mod-
el ... listema. U tradicionalnom priiltupu simulacija dinam:;~kog odziva ele.k-
troenerget.l!kog sistema u dulem vl'!!IIlelll!kom periodu Be viii nai,mjenifnim
korutenjem progr ... ma. tranzijentne st ... bilnosti i dugotrajne dinamike. Taw Be, u
fililkom I mifilU jedin.tveni dinami~ki pr<ices, simulira kori!tenjem rulititih lim-
ulacionih model .... Ovabv pristup je isklju~ivo IUIlovljen uhtjevom II. ekooomi-
lnom i brzomaimulacijom. Programi tr ... n.zijentne stabilnosti Ie kori.ste 10. odred_
jivanje ltabllnOOlti medjumatiru.kib oscilacija izmedju elektr~ki bliskill lenera-
ton. U prvim trenudma. na.1ton inicirajuCih poremetaj... U model elekunene<-
getatog sistema Ie tao dinamillti modeli u1tlju~uju $ OlmO proc""i koji imaju bru
odzive i koji uti~u na 10k bfZih medjulIWinskih oscilacij". Dinamilki proc""i
1& l porim od,ivom !If! ne simulit aj l!, odnosno v... rijable atomja knje ih odred_
juju Ie Imil.trlllju itonstanlnim. Progr ... mim ... dugot rllljne dinunib simuliraju !If!
,potiji OIICil"torni procesi U 5istemu u dutem vremenswm periodu nuon in;"
eir.,ju~Of: poremet ...ja. U model elehroenergetstog sistem ... .Ie ulljuluju kom-
ponente u. sporim ochivima a elementi n bfZim odzivima., toji.le .... vri.ieme
t rllljanja tranz ijentne st"bilnooti prigduju, limuliraju Be iii pojednost.nljenim di-
nl.m~kim modelima iii kv~i&t .....ionarnim mntl,,[im .... Pr~ma tome Lrad;";"nalni
priatup lie buir& n& heuri!tiHoj prd po!ll&vci d& 1& vrijeme brzih prelunih
proce... , u periodu nepoGredno nalron porUllec!aj&, varij.ble I taJij. l porih di-
namiekih procell. OIt. ju konatantne i d& Ie do trenutka kad. Ie njihOl'e prom-
jene potinju OIje/!.ti bn:i din&milki procesi prigullujn, a. nj ihove varij.ble postltu
Ivoja kvuiat&(.io.arn& .tanj ..
Ol novne heuriatitke pretpost.vke kO:ie Ie koriate u tradit.ionalnom pmtup\!
Ie mogu i teol'f!uk i dobuti koriateli metodologiju vremenakor; abJiranj. [2[.
Metodologij. v~nakoa abliranja. je Il>('todologij& modelovanj. alotenih di-
namiekih liateml., kojl. d ..je analitito. obja!lnj.. nj. poIIlojanju ru lititih .bl.
(hrzinl. ocbivl.) u dinamiHom ",bivu sistrun .., .. time i OInovu 1& vremell5ku
dekompollieiju model.. Pod dinamiHim sisWnim. Ie podruumij~u , loUni
bilki listemi koji imaju mretnu strukturu, la O6Obinom da SOl u torov irna. It.-
te.ma mole n"3omihw.ti energija & u linijama.,koje POV9Uju ~vomve, ne mote.
Fililo OCInova metodologije je postojanje Il..bib v..... ilmedju pojedi nib dijelova
dinamilkib liltema. ilo neminovno dovodi do pojave rulilitih vremelUlkib ab.la
u odlivu l istema.. Z. slulaj elektro.. nerge\.skog si!tema metodologij. pre.btl.vijl.
poopite.nje tearije 0 din ami~kom balansu snaga [4[, koj& SOl koriati b.o OInOV>l.
pri formir&nj u mod el. dugotrai ne dinamike. Ol novne poIt&vke metodologije
vremenakog akaHranjl., koje I e koriste u ovom n.du pri formira.nju model& "lek-
troenerge\.!kog sistem. 1& limulaciju produtene trlUlzijentne I t&bi lnOllti, IU :

• u mod .. l tra.nz ijentne I t&biin""ti, za limulaciju bnih medjuma4irukib 01-

cilacijl. ilmedju elektri~ki bli.kih generator., dovoijno je u.lr.iju~iti dinl.lllj..
t ke modele bnih proc.... u kompon""l&ma podaistema. u kome je doAlo
do poremec!aja. Spore dinamilh procese treb& predal&vi ti sa varij&bl&ml.
stanj. koje OCIlaju kO[)!ltantne.

• u modelu prod utene lTanzijenlne stabilnOiti dinamik& koherentnih lener-

.l.Or& H predat&vija. pomotu dinami.ke amtr. uglova. roton. koherenln ih
gener.loT& (ce'ntr& i.nen:ije). Bni dinamiHi procelli SOl .imulirajJ pojed-
nOll&vijenim din&milkim iii kvaziatacionamim modelim& I. dugouajn i di-
na.milk i procai u ci.ielom elektroenergetskom siste.mu ... dina.milkim mod-
eliml..
N. OInovu opilanih postavki metodologije vreme!lllkog sltal ir ar\i& OInavni ..d&ci
u aimula.ciji produfene tranzijentne .t ..bilnosti pomotu jedinahenog simull.-
cionog prosn.ma au :

• formi ranje lIebibilnih modela brzih dino.mitkib procesa,

• povczivanje limulacije sporih i brzih dinami~kih procesa. unutar jedin-
stvenos algoritma. rijdavanja matematskog modela. din amike elektroen-
ergetskog lillema, uz koriMenje razlititih koro.ka. dllkrdiz&cije,
 • povezivanjt natina. simul llCije dinamike gentra.t.ora. pomotu pojtdinatnih
modtla. (kra.tko~r-.ina. dinamib.) i pomoeu cen~ra uglov.. koherentnih gen-
"ratora (dugot rajna. dinamika.) i
• OIItvarivanj" a.ut.omatakog preluka izmedju pojedinih nalina. simulacije.
Detaljna ana.lin modelo\ll.l\.ia komponenti elektrotnergetakog .ietema. II. .imu-
laciju produitne tranlijentnt sta.bilnOllti je obracijena. u po&l.aviju 3. P ri tome
su koria1«i vremtlUlke olr.vire dinamilkih odziva modela i na. OInoyu kriwija
opisanih u poglavlju 2. i pola.zeli od postavke pOltoja.nja. raz lieitib vremtrulkih
..bJa u odliyu elekt~nUJel.skog sisltma, de6nisa.n.i slatenl i upr04ltni modeli
po}edinih komponenti .ist.ema.. Povezivanje po.iedinih natina 'imul..::ije kao i
opia postupb. automa.tskog prelaska. sa. simu la.cije kratkoua.,inih na .imulaciju
dugotrajnih procesa. lu opila.ni u poglavlju 6.

"
Glava 3

MODELOVANJE KOMPONENTI
ELEKTROENERGETSKOG SISTEMA

Prj modelova.nju komponenti elektroenergetslml': sistema u programma tratllo

ijentne &tlLbilnostl j dugotrlLjne dinamike polasi !Ie ad medjWlobno kontradik·
!.omib pretpostlLvki, te &u i modeli za pojedine komponente, kojj se pri ovim
simulacijama koriste, rasli~iti. Pri simu laciji proddene tranzijentne et abiinOllti,
modeli komponenti moraju da sadrie sve vdnije osobine modela kojl fit! kor iste
u programima i t ranzijentne i dugotr ajne dinamike. U ovom pogllLvljuje jt dat
p~gled standardno korilltenih modela I nil. OIInovu U\ali~e 0 utkaju pojedinih
modela. no. toll. .imuliranih atabilnosnih procesa, formirlUli au aleneni i pojednOll-
tavljeni modeli komponenti , I lL simulaciju produfene t r aDl ijentne I t .. bllnCOlti.
Analiu uticajlL pojedinih modela je vrkna no. oonovu . imulat.ije po~m~enlh
rdimlL nIL ,tandardnom WSCC (Western States Coordinating Countil) telt sis-
temu, lr.oji lie uob~a.jeno m r;"ti u at udijama stabilnQllti. Jednopolna.lema WS CC
Iu.tema je prikuana nil. . liei 3.1, a podaci 0 ,ilItemu au dlLti u Prilogu I.
Utieaj korab. dislr.retincije h nil. till nOllt limulacije formin.nib kompl<!k-
snih modela je analUiiran no. OIInovu karakteriltika vremenlkih odziYII' modela
u ohorenoj i ntvorenoj petlj i.

S.l Model generatora

3.1.1 Model gene,atora u t.anzijentnoj stabilnosti
Pri formiranj u modela generawrlL u tra.m:ijentnoj atabilnOlSti uobifajeno lie UI-
n,jaju alijedeee pretpos\.avke:

1. UgaonlL bnina rotora. generatora fit! neznatno mijenja. u odnOllU na.ainhronu

bninu i mote ... sm&trati konstantnom (l.o p.II.),

2. Mehanifka IOILllIL na """"ini je konsu,ntna, OIIim ako ne djeluje regulator

bnine,
 .,-
~&/1 . J.

_10 , 9NVAFI

"
c' • 1)
~
~
,, ~ '~M
~ O!({M

C'
.
,
, liS' . 1 .
71,6H'I
,,~

Slib. 3.1. Jednopolna !ema WSCC test sistema

2. Mch .. n~ka snag .. na osovini je konstantna, ""im ako ne djclujc regulator

brzine,

3. Gubici snag.. uslijed tr""ia i vent ilacije se zanemaruju.

Na osnOVn usvojenih pretpostavki mchani~ka jednafina kretanja rotora glas;:

,p6 '" _,
dt ' M""dt
(f'. _
l' _ v dli ) (3.1)
gdje su:
p .. - mehanifka. SUI-gil U [pou.1
P, - elehrilna snag .. U [p.ll.I
6 - ugao rotorll U odnoou nO. sinhrono rot iraju':u osu U .fad]
M '" Hlft!. - ugaoni moment prj lemu So:
H '" W~JSn - inerdona. konstanta prj sinhronoj brzini u !MWs/ MVA ]
f. - . inhrona. frekvencija u (HzI
D - faktor prig~elija u !MW. / (MVA rad) ]
Uvodjenje m brzine rotora w [rad/5] kao varijable stanja,jednalina (3.1) se mote
napisati u formi prostora .t"-nj~ PTp\o:o ilifprpnc ij"ln ih ierlnal'iu a prvog red~'

pw =
,
M (Pm - P, - D(w - h/o)} (3.2)
 pO = <01 - 211:/0 (3.3)
Pri model~u generatora elehromaane~ni preluni procell; U nunot~;ma rota-
tora SOl! .uemaruJu, a t ranzijenlni I nbtrulijentni proceai u namola.jim .. rotora
SOl! opisuju eleklri~nim diferencij .. lnimj~n.tinr.ma, koristeli odq transform.r.ciju.
Generator 8e predstavija pomocu Thneru n-ove elektromotorne lile in linhrone
imped al\.!le.
l'ran,ijentni prelazni procMi 'It! opisuju relacijr.ma:
E. - V.'" R. l, - ~ 14 (3.4)
Eo - V4 '" R.14 + X;l. (3.5)
pE; = (E, - E.)/T'... = (Er + (X4 -
x:.)J4 - l{)/ T'. (3.6)
p~ = -~/ r.. = (- (X, - X;)I. - Ell/T'.. (3.7)
,dje IU :
• 7"... - tranl ijentna. t/remensb. ko""tuu. u d _ 0$;
• r.. - tranlijentna vremelUlb. koIl$IUU, u q - OIl;.
Vremenllro konstante 7"... i 7".. se deli niAu pri ott/orenom namotaju sts torr.. F..
zor, ki dijr.gram linhronog generr.tora u tranlijentnom Ita.njU je prib.u.n Oil .liti
3.2.

,,
r:
ld -------.
, ' •
~,~::-------J,''''
Slib. 3.2. Fazorski dijagram gin lvonog gencrr.tora u tranzijentnom Ita.njU

Subtraru:ijentni preluni proceosi 'It! opisuju relacijama:

~-v. - Ro l, - X'; 14 (3.8)
~ -V4 Ro'. + X: J• (3.9)
,,;;
= (e; + (X~ - X: )l . - t;) /T! (3.10)
,~ = (El - (X; - X:) l. - t::)/~ (3. 11)

"
 . r. -lubt.&IlZijeMna Vn!meWlb. konatanta u d - 0011
• ~ - lubt'&IlZijentna vremenska konstanta u q - 0011.
Fuorski dijagt&lll sinhronog generatora U lubuanzijentnom ltanjU je prikasaJl
n.. Ilki 3.3.

'-
t
"
", '.
,.
td --------
,,'
•
.-- ---- - - - . 1
, qX,j
Id1;J

• ,~

Slika 3.3. FIIZO,..ki dijagram sinhronog generator .. u 8ubtrlLlUlijentnom .tanju

z. t~nije predstavljanje sinhronog generator.. u studij&ma traruijentne Ita-

biln08ti, neophodno je uruiti i uticaj zasicenja pd fonniranju mod"l. genera-
tora. Modelovo.nje Zillli':enja generator .. predstavlja podrulje u kome IU rulilit"
metode predstavljanja lalSitenja razvijene, premda jo!; uvijek nema .tandardno
\IlIvojenog modela. Metod usvojen pri formiranju modela generaklra u ovom
rallu pretpol!lavlja pOOItojarije usilerija i u diu q OIIi. Zasitene vrijednOOlti
Ti!utansi generatora X .. i X,. !It izratunavaju prema rel<L(:ija.ma:
•
x. = ( Xl~Xt) X (3.1.2)
Sl +,
(X, ~ X,) X
x" s +, (3.11)
•
gdje IU Sl i S, rutori usKerija u di u q osi, a X, Potierova reakWlla. Fuo... ki
dijagram linhronog generatora sa isturenim polovima 01 uva.1avanje luitenja u
d iu q os; je priwilIl nil. sl id 3.4.
Utiu,j luitenja!le uma.... modifikacijom diferencijalnih jednlllina n tIana-
ijentno i l ubtranlijentnO s lanje. Jedna6ne (3.6) i (3.7) pOOIl.I,ju:

Pc. = (E, + (Xl - X~:J11 - SIC.l /T. (3.14)

PE'1 = (-( X t - r,JI, - S,c..1JT'.. (3.15)
 ,-
•

, ,'
,,""

Silb. :5.4. Fuonkl dlJagr&m Ilnhronog genera""r. _ ;"\u.c""iw pol .... lm. "5
ulldavanjc UlIi~ell.l' u 1.1 u q 0&;

0<1Il0l110 jedn;oCine: (3.10) i (3.11) Ie t rillllformilu u :

,g; =(S4 C. + (~ - X!)l. - Slg;)/T! (3.1 6)
,,~ '" (S. c.. - (x: -
X; )/, - S• .&:)/~ (3.17)
•
Kanl:tuistilne vfijecinOOlti par&mel.&r& model. ,ener"tor. au cU.1.e \I PriJoa;u
II. PodKi d ..ti \I PrilDsu I u I l.&ndudilo¥Uli podad koji lie b.o lakY' obilno
dobl"" " od proi3ivodlla. Za ~p~nl.uiYD. vrijedno&ti puamelarl \I literuuri
1171od red,ieni I" I" v,emenaki ohi ri uanlijenlnih i I"bt ranaijenlnih prelunih
prO(."..., koj l IU pribzani u tabeli 3.1.
b tabel .. "e u~ .. ~ potreba kori~tenj .. yeoma m&log ItOIW distrelil&cije II ,
"lIoIlko H koriati model generator .. koji \lv.h .... i lubt r.nzijentne prelun .. 1>10-
c_. K.ko Ie ov; proces; yoorna brzo priguJuju (T_. " 0.04 ), male .. rijedn.:.l; II
Ie uhtijev-.j\l u..mo \I prv im hcnucima nepolredno limn nutanb. po~~ • .
VmMl\flti ocbiv trami,ientnib prdunih procel .. ne postavij. nibkva OIrlUli(e-
nj. n. du.tinu korm limulao:.ije, tali: i bd. H pri limulao:.iji li:orisl.e vrijednOili
korUa diali:retiucije k=O.S+ 1 (I), wUl.eriuilne A produtenu trlUlll ijenlnu 11&·
bimo.l. p~ lome, o ....j modelll~Mr.lor. Ornoaul..... li:ocillenje vKih korm

23
 Tabela l.1.
Vremenski okvir prelunih proces&
generatora u utvorcooj petlji
Model Min. Mu.
tranzijentni 0.' 20.
lubhanzijentni 0.002 0.<>1

h, a time i ekonomil:niju simulaciju .

,. -(oIop)

,.
'00 ,,, ,, ,,
,,
,,, ,,
, ,,,
,,

......... (.J

Slib. l.5. Prornjena ugla generator .. G:t u oonOllU na generator GI

Analiza uticaja .ubtranzijentnili prelaznih protesa na tok Itabil_nOl pro-

Ce53. u eld:troenergetakom .is!.emu [19J je ub.o:ala d .. je opravdano uvuaval i ove
efelr.te aamo u .Iijed..cim slulajevima:

• generator rMi; u polpobudjcnom relimu,

• lr.n.r IH! ddava veoma bli2.u generatora koji IH! modeluje,

• generator predstavlja Veoma znalajan element sistema.

U ovim 51utajevima lubtranzijentni proc ... i, premdalH! veotna bno priguluju,

mogll imati znalajnijeg IIticaja na prigu$enje medumdinskih DKilacija, a time
i na odrta-ue ItuiloOllti, u ih treba ulr.Ul,l(l~i u model gener .. tor... Prema
tome, u veo!.i ni ,luujeVl.je dovoljno Ir.oriltiti model gener.tor.lr.oji uvabva samo
h Ulijentne prelune procese ~ uvodjenj. Inat.,jnijih pogrdu.. u proral:un.
U (ilju Ir.ompv&eije utie.,j••1ofen00ti modela generator. na pro«olf! Ir.nli-
je:ntne I t.bHllCMti, n••liei 3.S i lu prikuui rnullati .imul&eije direklnog Ira.
pol nog Ir.r .. llr.og . poj .. n .. s ..bimid 7, toji 1M! elimi niAe nuon l = O.()8.3 IM!lr.undi
islr.lju~enjem linye 5-7. Autolll&talr.i recul .. tor napon .. je IIlr.ljulen u model gen-
er.. t.or... Sa .like 1M! u!X.va prigul ni debt lubtrlJlllijentnl h prelu.nih proc.eaa na
C*:i lKije rel .. tlvnih 11,10\'1. generat.on., bd. 1M! Ir.v .... dogadja u blil ini generllorl
koji 1M! predl1.avija l ublrulijentnim modelom. 0"'; IIt~ ponelr.ad mole d.
ima odlulujutu uJoru na odrbnje stui],....li II prvim periodima C*:ilKij• .

3.1.2 Model g_stor& II dut0tr.jnoj din&mici

Modeli generaton., toji 1M! korisl.<! u progr&ll1im.a dll&otr~ne dinamilte,.u bui-
rui n. prelpollav1wn.& d .. 1M! u.nemaruju medjumaliMke C*:ilKije i d .. Ivi
gener .. tori im.,ju islu bn inu i ubrnnje, ,iednuu bnini i ubr&anju «nu. iner-
cije. T:akodje 1M! prelp08lavlj .. da lilIlem ulbude mole d .. odrii n .. pon gener .. lor..
n .. I pecUiciruoj vrijednOiti. Na OInOl'u ovih pretpollavlr.i, generatori IU pre<! •
• tavUeni algebl.l1lkim jednalinama Ill.C:ion.. rnog Ilanja, pri lemu 1M! uvata~1I
ilItu.enOlI polova, IUKenje generatora i utie.,j promjene frekvendje u odnOlu n ..
nomlnalnu v.ijednOllI [20). Fuon ki dijagram linhronog generator .. I.. ilItu renim
polovlm.. u I t.ac.ionunom I'NUII je prikuu n .. Iliei 3.6.
OtnOl'na namjena model .. generatora II dugot r.,jnoj dinamici je dl omoguee
latnll i d onou:Utnu limulKijll pro«s& pn deb.J&JII\I alti'lllih .n". II ,illtemu
iii Ln . PI procaa. Medj utim , Ullijed IUern..nnj. prelunih procew. II name>
~im .. glm"". lorl., 01'; modeli n;'11 pogodni II. .imulKiju procea& pri debalarllll
rulr.tivnih In". u .;'umll [20,21[. Pojedine ....a.liIe prolicanj. PI proceu. II
eltkl.fOenerget&kim liatemima nepolredno nuon nNtanD. veo!.ih debalana al·
Ilvnih .n".. u l iltemu [2O,22,23,24[ IIlr.aHle IU d .. korill.enje model .. genen-tora
dll&olr.,jne dlnamike unOli gldle pri limull.Ciji odliva .isl.<!m" ne~redno ndon
nNtr.nlut. poremel.,j.. , odnClllno u fui uanlijentne lr.abiinOlltl. U d Uu ualile
ulic.,jl II.nemuenja medjumdinsldh oscill.Cij .. i II.drhvanja n .. pon .. gene r.. to ...
kOTIII~ .. n~nim ;zvrlen.. je limull.C:ij" dua;olr~noll dlnamifkog procesa u WSCC
teet I~temu. Inlci r.,juli poremel~ je trenutno ulr.lju~enje potrohb. I nage 1'::60
MW I Q_ 40 MVAr u lYON 8. Odliv model .. dugol r.,jne dinamibje uporedjiV&r\
... odlivom lranlijenlnog modela gene ... tor.. I .. l imulin.nim autom .. takim retu-
latorom n ..ponL Sv; potrobli.u modelOVl.lli II. I _ONt modelim ... I'oosebno
IU ua.lilirani lllie.,ji konltantne frekventije .iatem.. i kOfllUlllnog napona gen·
u ..tor ....
H .. Iliei 3.7. IU p.iku&ne plOn:Uene bnin... w ~l"tor.. G, i C, II ''') II
od_u na .inhronu bninu w" lada Ie pri .imulKiji ne unemuuju njihuj.
 ~'"
t,
,
'r ,, ', .
,
,"
'.

~ ZJ'""
'~.
" HL
/I~q
- - - ~ .'"
J qr~'1

l<Jlaa

Slib. 3.6. Fuoraki dijagram aingronog generator" U l1.ac.ionarnom stanju

izmedj'J rowra. Nil. lstoj . Uel Je isprnkldanlm !lnUaml prlb.nna I promJen ..

bn:ine centra inerei,ie Wo. Sa ali ke lie uocava d .. ugaone brzine pojedinih gen-
en.ton OKiiuju 0110 hnine centra inucija sa rrekvenc\iom mt:djumalimlr.ih 01-
cilacija.
Nil. aliei 3.8. IU prikuane promjene mehanj~kih Inaga. p .. generator .. G l
(hidrotwerator) i G 1 (turbogeMrator), koji sa svojim regula.cionim sistemima
ulatvuju u rq;ulaciji frekvenc:ije. Punim linijiUIl& IU prib....ne vrijednoeti n
t rUlijenloi model generator... ;"pre'kidanim kad .. Ie wrist; model sa jedin·
Itveno:n frekvencijom sistema. Sa .Iike 3.8. se u.xavl d ...n rulike u prom-
jenarna mehaniekih Inaga izmedju poredj enih model .. nnnatne. Ruing n to
je vremelllllr.o kainjenje ocbin dina.mi~k ih model ... reloll-ton. bl'1line i turbine,
n&roo!ilQ iua!eno kod hidroh'rbina, n & brze promjf!nt bnint genuatora kao
u!unor; .ignaJa. Za. bne OOKilator"" promjene W; oko . rednje bnine "'0. di-
namitki modeli ae ponab,ju no filtri nillkih u~estanOBli, tako da H utic<>Ji 011-
cilaeij& W; oko "'0 prigu.§uju. Pri tome trtb .. n .. pomenuti do. au Ivi generatori
u WSCC sisternu elektri~ki ulativno dobro poV<':Zani te da se mogu Im ..tr .. ti
koheraotnim ako H atabilnOit odr-bva_ Na ""novu prove<iene limuluije mote
se uklju~iti da je utic<>J ul".janja prel politav ke 0 jediutvenoj f~kvenciji "'10 u
sistemu kohen!ntnih generatora mo. tok dugotrajnih P! dinami~kih procesa nel-
natan. Ovi ~akljutci su u Ikladu za poIi tavka.ma metodologije vremenskog sk&li-

26
ranj. i pOl.Vrdjuju opravdllllOOl~ koriltenja modela cenera.tora aa jec!m.tvenom
frekvemijom •• tema kad. II simuIa.;:iji prod\!tene lraJU.ijentne Iltabilnc.tiH anal·
ilirtJu PI prou!IIi u dulem. vremenlmm period\!.

Slib 3.7. Promjene bnina generatora G, i G,

•
•
--
•
•
"
"
•
•
-.
- u ,.
'. " " - -"
Slib 3.g. Promjene mehanilkih Inaga generatora G , i G.

Nil. .Huma 3.9. i 3.10. su prikuane promjene bnina w, i mehanifkih I naga

P... lenerat.ora G, i G. ka.da Be pri limu luiji korisle model; lenerat.ora aa kon-
l tantnim naponom V,. bprekidanim Iinij ama . u rad i poredjenja prikuani reaul.
tal i . imuluije aa tra.ru:ijentnim modelimaceneralora. Sa slika Be uotavtJu uat·
nije tl.llike ilmedju O<hiva an.aliliranih modela.

"
u

.•
~

-
_u

,., ,.,
.riJo<- (.)
_u
•• •• '.'
SLiD 3.9. Promjenl! bnin& &mer.tora G j i Gs

•
---
...,.-... ---
• ...
".. ... ".''-'
•
---
-
-·c-~----
.. -- ~
------~---------~---- ...... -= (. )

u ••

"
 Sa lliu 3.9.- 3.10. Of! uoca_ da simula.cija PI procella.a V, = conl l mod-
elom gener&tora daje konzervat. ivne ; nerulno pelimistil:ke rezultate. To Ie
narofito odnoai na minim&1nu vrijednOllt, rrekvencije listema nepouedno nakon
poremelaja. R.QIog ..a t&kve r""uia.le je da Of! Ia.dria.vanjem napona generatora
konatantnim odrlav.ju i naponi potrobla nutlano visokil.ll i na Uj natin Ie nji-
hoy odziv neadekva.tno .;owlira... Po/Ito potro/lui trtnutno m~njaju vrijed noati
.n ...&prema udanim uniteris liD l.Il1 (u ovom Il~a.jll proporcionl.lno n VI )
_nace potroolll;a l u vjd&flci uv..ca.ne, fimese procell opadanja rrekvec:ije ubnava.
Na l lic; 3. 11 . je priwlUla prolIljena napona na nbimica..ma generatoTa G3 II.
koje Ie vidi da napon V, opadne 1& vtijednos~ 3% Ito llIrok1,lje pronijenll In aga
potrow. II. ~ .I>%. Slitna situa.cija je i bda u sistemll dolui do lIIfieiti. aktivne
I n&ge (U I.
Utica.j V,= const modela n .. tok PI procella ZIlviai II prvom redll od tdine
porem..ca.ja, modelovanih potrob~kih brait.eristib. i bnine sistema reSllla.cije
naponagener.tora. Za tete poremetaje II $i$teWII, bda IU varijacije napona oko
specifiti rlUl ih vriednOll ti lnal&jnije, model V,=const daje neprihvatljive relu ltate.
P.ema \.orne IIsimula.ciji produlene tranzijentne ItabiinOllti potrebno je koristiti
modele genera\.ou, koji uv!davaju prelune procese II n .. motajima gene.at.ora i
dina.miku liltema aut.omat..ke regula.cije nap<:>na gen erator... Ovo jc naratito
In&la.jno ako u ... htijeva da model elektroenergetakog .iatema moie all. simulirII.
i dugotreJne dinami~ke procese . a Inatnijim deba.lansom reaktivnih InlLia u
list.emu (naponaka Ilab ilnOllI ).

_.
--" --- --

--
-- u u .
Slib. 3.11. Promjena modulI. napona G1

29
3.1.3 MocIft cenenlOlI U produ2enoj Ililnzi;enlnoj stlbilnosti
•
PoIto,ie n~na pro&r&lll& produlene lranlijentne t t.abilnoosti tatna timulacijl
i In.n,ijenlnih P6 i du,otrljnih PI i QV proc""l potrebno je fornirlli modele
cmultora koji t e aadmvati lve ¥&tnije .:.obine i Iranlijenlni h i d.ulotr~nih
model.. Na ClInon aDaliza plovedenih u pocll¥ijima 3.1 .1. i 3.1.2. n~P"Iod.ni,ie
je iurlili modilikuije u trlnlijentnim mode lima ,eneratora tako dl Ie u¥&te
utielji lporih dUI0trajnih procesa. Preml tome neophodno je aDIlilirali efekte
k«ie prolT\iena freheneije, bo najhrakteriltieniji dugotrajni proces, lml na
odliv ,en erato...
U ekstremno tdkim havlrijekim rdimima ¥Mijacije frekvtncije.e hetu i do
±~", I a.c;iLacije freheneije pojedinih IJ,cnerllora u rui tranli,ienhe Itlbilnosti
u ClIPf:lU ± 2%. Ako "" ove promjene lele uvaliti prelpoollt.ayka I. u pGlla"iju
3.1.1. vile ne ",ijedi. Tada je potrebno modeLonti alijedete efekle olbtupanjl.
f'eheneije od nominalne vrijedn.,.li : reakl.an"" generllorl, uglOll i momeml M
i pobudnl. efIlll E, .. mijenja;u direktno proporeionalno 81. freheocijom ]25J.
Prom,jenl ¥,ijednOlli t eulanei ceneratora u~ lijed od. lup&nj8 frehencije ad
nominalne "rijedn..li D.,rnl. In~~niji efekd nl loll. tranlijentnih ]~ 5J i dUlo-
I".jnlh ]20J dinlmi~kih proc""a i pri modeLonnju , eneraloll Sf! mOJu kOlilli li
nomlnalne ¥tijednOlli .eaHana;' Anali~e provedene u literalu,i ]25] IU umal,
d. ptomJene ugo.onOlJ, momenta M I eTlll! Ef imaju pl im,jetan ulicaj fta k..tkotrl·
jne .tlbUnasne pocese, tlko da dj.,luju na prilu!enje' medjumalinsxih ostlhu:ija.
P redlcteno je da se u toku limuhlCije korekcije u model u genera\.o.. Ylle n..
OInov u relacija :

(3.1')

(3.1g)

I d,ie I U M, I Ef , nominalne Yrijedn.. li pri l inhronoj btlini Wi ,

U cilju analile opisanih debl .. iurlene.u .imulacije na WSCC 181 •• temu
U opilane polemetJ.je kratkOC lpoja 1 uklj ulenj& polrohla. RnuJt&li . imu·
luije IU umal; na neznatne ul icaje naYedenih mod ilikacija. Poltaje "kij utenje
modllikuija u model l ene lator" jednOllayno ; ne uyeta... vrijeme proutuna
]25] u modelima ,ene ratara "oj; Ie korlele, ily,"ne .u modilihcije na OII1O¥U
leiacija (1,18) i (3. lg). To,ie p!IIIebno uradjenojer je iii. olek iuti da pd dUIo-
Iraj nij im proe""iml sa sn ilenom frekvtncijom .ialem .. ; 'D~aj nijim deblLanli ma
naHiynih I nlca ov; efekl; moeu ;ml.lI iar&tenijl utica; n.. toll. proo::es • .
N.. OI n""" PfOVM~""- .. n .. liU'_ <linamiHi h kan.kter;"Ilb, i uticajl pajedinih
nKJdell. ,eneratora na toll. tranlijenlnih i dUlotrajnih dinarn~kih proc.... II eLt.k.
troenetiet&kom .istemu, u. .imulaciju e"'khitnih prelunih proe..a a ItHetl'
I«u, u produlenoj tranlijenlnoj .ll.bilnOlti.u uuojeni sLijedeti modtli :
 • Modell - Kan.dantna ems C. iH rmlanK X~. Koriate SO! rdKije (3.4)1
(3.5)
• Modell - Modelovani t ..... lijentni pre!&:IIn; p.ocai u Ii OIIi. Koriue SO!
relKije l.4. i 3..5. Ur;aoni moment M i enUI E, SO! modifikuju prema
(l.18) I (U9).

• Modell - Modelovani tra:uijeotni pf<!luni proeesi u Ii i q os;. Ko.ilt ....

•elaeije (3.4- 3.7) M I E, It! modlfilruju preml. (3.18) I (3.19).
• Model4 _ Modeluj .. SO! , .. blranlijenln! preluni proeeai u Ii I q ..i I t.anli-
jf:ntn; preiun; procesi u i i q osl. Koris\.<! N N!laeije (l.6-l.7) i (3.8-3. 11).
Model H korist; .ama u uuutnirn .Iu~~"irn& II. tatniju .irnuiaeiju trans-
ijentne . t ..biInOllti.
U ."....orn modelu je moguee muiti i I&SKenje .inhronot genutt.o . ... Kao model
n~"ela. . lote.nOllti M predlilie Modell. O,,~ model omogu~ ..va tatou . imulaeiju;
tranlijentnih .t..bilnosn ih proe_ i ..dek .... t.. no predlu" ljanje oeill"a gene'l.totl.
pri nl.IJ\etnu tom debelanl u Bnag"" U , istemu. Kl.dl. SO! kombinuje I .. dlnl.J1\it .. im
mod,lom .iateml. pobude Model3 omoguta.....imulKiju i I t&tifke IlabUm.,.ti
k.... \ ",<><:""'" "" rlll!:ob :o,jnijim rl~halaMim" ...."klivnih sn ... ", U autemu, 110 .1.
lr .. dldonalnim programima dugotrajne dinamike nije mogute 120,21).

3.1.4 Ce nlar uglov~ kao referentn~ 05~

U,Io,,; generat.ora" jednalinam.o. (3.1)- (l.l) , koje opiluj\l dina.miku rotor .. , I"
ddnilani" odn..u na referent.'11 011" koja rotira.;nhronom bl"linom ..... 0 .... rtf·
ef<!nlnl. <'lI& H lIobifajeno nul'''' rd"e.enln .. 01& rnrde. Pri ruvojll me1.Odolo&u.
modelovanj .. eleklraenergel!.koc: listerna pomotu din~k<>l b&I&IlI& enerlija
St&nton (4) je predlolio da N, po u,ledu n.. OCIUle dina.milke .istelM, k&o refer-
entn.. <'lI& uvedt! U£&O cenlra i!leuije 6. definilan f<!laeijom

(3.20)

U,ao 6. jf: sa rotadono kreta.nje analogni poja.m <;entru maaa i ponelra.d Ie !lui ....
centu uglava. Sumil'&Jljem jedn&eina (3.!.) u .vih n genu ..tora i uvodj.enjem
OIR""ita
. dIi
, ~­
~
- ,p,
h-
".
31
dobij. te jednafina.
.. .. .. ..
LM;i, +i_'
,,,'
LD.' - L p. - LP, I .. , 1- ,
(UI)

Uvod.i1=nj~m nOYih prom,jenljivih Itanja :

Idj~ III :
• '/ - ulao rotora i-I.o& I~nuat.ora II odn(ll:u na ulao eent.a in~rc:ije U Iradl
.. (j, - relativna. brsina rotora i-tot; .~neratora U odn(ll:u na. brsinu centra
inm.i.i<= U [nd/a)
.. w. _ brsin.a centra iDerc:i.i<= " [radII[, pri temu vrijed.i w. '"" 6•
.lednafin. (3.21) po!I~
.. .. . .
odn(ll:no
EM,(i, +6.) + E 0,(;, + 6.) - E p... - E p..
.., (3.22)

.. . .. .. . ..
EM,;'. + ED,;'. "" E P"" - EP.. - EMi, - ED,i, (3.23)
I .. , , ." i_ I ;. 1 '_ I 1_ ,

Poit.o iI; jednalina (3.22) i (3.20) . Hjed i da .i1=

(3.24 )

.odatle
(3.205)
onda vrijedi
• • •

&d.ie I U
AfT;'. = - DT;'. -
.,
L 0,6, + E P"" -
.,
E Poi. (3.26)

•
MT = EMi
.•,
Dr - ED;
,,,'
32
Reho.c:ija (3.26) de6nile dinamiku u..tanja cenlr. inen::ije. UkoHko ... u.>'Oji d.
je prir;1IklIje U sillt.emu unifonnno, tj. Do/M,. = conal, lada vrijecl.i
•
L
,., D,;i '" 0
odakle onda slijedi uob~ajeno koriite.na jednatina kret.anja cenlra inen::ije
-
M T6. = - D T6. - p.T
.
(3.27)
,dje IU
•
P"'r - LP"
i.,
•
p. T = LPoi
,.,
Jednatina 3.27. Ie mote n.pisali i u obliku proeLora I\anja polll<:lf!u .... Lac:ij ..

6. = w. - 2-.:1. (3.28)
. 1
w. = Mr (P..T - p. T - ~(w. - 2111.)) (3.29)

koje po 8vOjOj formi odgovaraju jednalinama (3.2) i (3.3).

Jednatine kretlLI\.ia ro\.ora pojedinih generator. se lada mogu izruiti relil.(:i-
j.m. oblika
M,i, = - D,;, - D..i. + Pmi - Pei - Mi6. (3.30)
iii Ut uVlLb.va.nje relac:ije (3.21) ....
- .. M· · . M
Mi·i "" - D,., - M~ Dr6. - D,6; + p.. - Poi - MT (P...r - PoT) (3.31)

iii uVlLta~ut:i nadalje

.. (3.32)
Uvode6 w, kao Vlt.rijlLblu I tlLI\.ia, jednatinc 1& pojedine "ener.\.o.... napisane u
form; proslora Ilanj. g[~:

'i = W. = 101, - W. (3.33)

(l.l-t)
(3.M)
Wi = ':', + w. (Uel
33
Jednatine (3.33) i (3.34) opi$l\i u kretanje pojed inih rowra u odoosu na osu centra
inercije, koja SI! taiodje hole u odnosu na referentnu 05U 1JU"de. Prema tome sa
inte&raciju jednatina (3.33) i (3.34) primjenom numeriti.ih meklda neophodno
je prelhodno ilyni'i integraciju jetlnatina (3.28) i (3.29).
o ovom radu , dinamiD hetanja rowra pajedinih genen.toraje predatayljena
.... v.Jl,juti ugw centra inen:ije kao referentnu 05U. Prema t.ome, u procesu nu·
merieke integracije diferencijalnih jednal:ina kretanja rotor&, koriste SI! jednatine
(3.28) i (3.29) i (3.33)- (3.36) . PaUo je prirodna frelr.vencija O!ICil acijll. centra iner-
cije mll.njll. od frekvencije medjumdinakih asdlacijll., integracij a jedn&t:ina (3.28)
i (3.2"9) u fui traozijentne sh.biln",ti, Ir.ada SI! komte koraci integracije It. < 0.1
(I), lahtijeva mali broj it eracija. Osnoyna prednOllt predlofenog nalina pred-
stayljanja dinamike pojedinih generawra $I! ocleda u fui simulacije produlene
tranzijentne atabilnost i. Polito IU U airnu]l<.iji dugotrajnih l porih diol.fDiekih
proceea, od manjer; zoaf.ja. OII(:;lacije w, i I .. one lie mugu i . ""ematiti, a kao yat-
ijable stanja koje prOOatavlja.ju dinamiku kohereotne grope generatora umi w. i
6.. Ta.da je dinamika. heLanj. rotora pojeciin;h leDerator. odredjena relacijama
(3.28)- (3.2"9) ; (3.35)-(3.36). Kako je vremenslr.a konstantn. u difereocijalnoj
jednalini (3.29) Mr snatno vela od vremeosk ih konatanti sa pajedine I"oe .....
tore M,·, dina.rnitki model la .... i 6. ol1"lOgutava u fazi produtene u;utzijentne
stabilnOliti korilitenje vel ih koraka intelracije ( reda. 0 ..5-1.0 (sl ) be. unolenj a
p robleIDa koovergeotnOliti pOlitUplat. numeritke intl!f;racije.

3.2 Model sistema p obude gen er a t ora

3.2.1 Model si!;tema pobude u tranzijentnoj stabilnosti
MOOeH sistema pobude, koji .., korlst.e u tranzijeMnoj stabiloosti, ud.rte di-
namitke modele slijedKih komponeti : ulunog senzora ; fiJtra, automaUkoc
relulatora n .. pona i ulbudoOS s;'!.ema. Ruliliti modeli lIu ,ruvijeni bko bi
1M mod"lovall po;edini lipav; sistema pabude koji Ie koriste u elektroenergel-
skim listemiIDa (25,26]. U cilju standa.rdizacije model. IEEE j~ precilotio neka-
Ilko .u.ndardnih tipova model .. (28,29( od kojih IU osnovn .. dva prikuan l. na
Ilikama 3.12. i 3.13. U cilju jednost.vnijer; ko.jjtenja model ... u litersturi 1301je
predloten l eneralizovani model kojije prikuan n • • lid 3.14. Pogodnim za.davan.
jem ulaznih padataka. ovaj mode) jednostavno prelui u IEEE-tip! iii IEE E-tip2
model iii pak ncki jcdnostavniji model.
R&di pojednostavijenj a numeritke intelro.eije diferencijalnih jecinalina, ko-
jim.. Ie opisuje generalizovani model, izvrlene l u modifikacije na modelu koje
IU prib.zane n. s lid 3.15. Prj tome je koriJlen. generalizovanll. mel.Odologija
modelova.nj. kompanenti elektroenerget.akog sistema (3t ].
 v. _ .~fici "",, ' _
Ak _ ' .H "'PkltDr

11_'
,
" .'."
'ft
- 'cO". "
,fl>
'.
~ ~i'}

~
, •
"""/'.
'~
-"--
'.'
'r

Po<> ... .,., .p~

'. • ••
~l' P
(I' ~?J

Slika 3.12. IEEE-tipl model ";"terna regulacije pobude

,
'- , ,
- ,
'f,~
•
'. "
'.
, "'alit r/ ,~
• ,-
,• f"7i"
•
~"

'. • ~. r-
If P
• "r" rHraPI
"
Slilut. 3.13. IEEE-ti p2 model sis1.ema re&lIlacije pobude
 ;,; ,
'. , '.- •
• ",<. -
(HTTP!
vrb
K,/l ~

(1+ TaP)
rll!
-f
f':- M .
- •
i!- V
'.
,
I-J
'..;

~
'. •

S~' K. f---
, " , Ti p!
- IJ ddY 1<[ P
(]' frr!
-"-/
Tip I

Slib. 3. 14. Generalizovani n:ode! regulacije pobude generator"

,
•• ,'. , ••
• •

-"- f1··, " ,-

r l'i
'0
• • 1
•
K." - fb r T.!
(,.r.r' 1-1f'-•• . -.- , • , '. ,
"" I- f
~ '.
•
, t"
, ,'L • I tip
rip ,
•
1

L , ,• ,•• ~r'"r
!1.rd " ~- " .. ',Pi I-

Slika 3.15. Modifikovani generali.ovan i model regualcije .istema pobude

 Modifikovani ,eneTlJi~QVani model siJItema pobude lie opiJIuje .illtemom difer-
eneijalnih jednalina prvog reda oblib. :

pVI• " (V, - V'11 / T, (3.37)

,V, (K.(I - TI /T.)V~ - V.1 / T. (3.38)
,E, "
" (V... - V,) /T, (3.39)
'V, " ((K,/T,)V. - V,)/T, (3.40)
pV,1 " (V4 - VII)/T. (3.41)
i .illt.emom al,ebankih jednatina oblika :

V. V, - (V" + V,,) (3.42)

V,. v. + K.{TIIT.)V. (3.43)
V, (K, + S,)E, (3.44)
S, - j(E,) (3.45)
V, " (KIIT,lV, - V, (3.46)
Zasicenje uzbudnog sillt.l!ma se prema preporukama IEEE (28,29] .pecifidra II.
vrijednosti mabimalnos napona pobude E,~ •• (S,~ •• ) i za vrijed nOlit
O.75E,~ .. (S•• ,...... ). VrijednOllt 5, Sf: iz ovih poda.t.aka mole odrediti linearnom
iDterpolacijom [U [ prema relacijama :

(3.47)
gdje su :

.\:, = (4S••. ,,~ •.l/(3E,... )

k, = 0 zaEf SO.75E,. .. (3A8)

odno.mo

'=,= 4(5•••• - 5___......IIE,...

k. _ 4S.....~ •• - 3S,... 1.& E, > 0.75E,... (3.49)
Na OlInoYu ,."Jaeije (3.SI) jednalina (3A5) lie mote napisati u obliku

V. = ( K. + k,E, - .\:,IE, (3.50)

U nekim modelima 12Sj funkcija zaailenja u~budno8 .i.tema se predstavija u
obliku :
S, = A ~B .. 111 .. (3.S1)
Koeficijenti A•• i B.. Ie jednOlltavno iUKunavaju ;1 poznalih vrijednOllti
EI_ .. ,S.~ .. is......... .
 Opilani modifikovani Itenen,\m,..fo.nj model rquJ.c.ije pobude l<I!ft<I!I'atora-.
Ie nl. adehal.l.D nKin dot. Kimulil1l velinu ...... remenih u.budnih Iiltema. Ukoliko
lu modeli koje proinodjal daje rulititi od opiaanoa;, mocuCe je koriltiti modi.
fikew&ni model, tab cia. M prethodno avril podetannje paramel&n modela.. Pri
tome Ie korllti oplimj .... iona tehnib. koja minimilin. integral hadl1lla velke
ilmeclju vrlemellllq odliva., na ~initnu oclJkot,nu pobudu, modell koj; je ...
porutlo proinodjat 1 modifikovanoa model&. [321.
K&rakkriltitne vrijedn... ti p&ra.met&ra modela ~ulacije pobude lu diu u
Prilor;u II. Premd. IU podaci tipski, I. t&tno predal.a"lj&Dje realnih ,illema
potrebno je ilvriili UIIagl.Ua\l&l'Jje podatalta sa proilvodja1;ima. F'rUventne Jr&..
r.kteriatike .illtem. pobude i uticaj pojedinlh pa.rametara na dinam\eke kuak-
terinike rt'Julacije napona r;enerl.l.Orl. IU analillirane u literaturi [25,331. Dijapa-
IOni proll\ien. vremen.skih k"""tanti koje domill&l1 tno oclredjuju kuakteriltike
modela la tipilne aillteme IU dati u tabeli 3.2.

1'a.bela 3.2
VrijednOlili vl'1!IDellllkih konal.a.Zlli modela pobude Itener.tora

Na ..novu opia&ne lndodoLop;ije odredjiva.nja "reIDem:kog onira din&mit.kih

modela, u literaturi 1171au definisa.ne vrijedn..ti u V!'emelUlke ohire iAbr&nib
tipitnih Iiltem.o. pobude u otvorenoj; U\\Iorenoj petlji,
, koje IU pruua.ne Ulabel;
3.3.
II labela M llOla", d.a. .. odziv listema jl"ija relat.iYno bno (mWim&lno
... rijedno.t donje ,"",uohir. u u..tYorenoj petiji 0.33 (In, pri bmlu je odl;" u
ut"orenoj petiji brii. POII<I!bno bno requju ..."remen; st.. tilki aillumi ulbude.
To u fui tranlijentl'W! stabil"""!i ualovljava koriltenje rela!i"no m.a.I.ih korab
inter;racije It. U prvim. lrenuo;ima nakon nuta.nb. porem«~I. Tipitne "rijed.
n..li korl.b It. ... fuu trlLlllijenlne It.abilnoeti (1t.,..;~ =0.01(.) , 111_.=0.04(.))
n .. adekvatan nalin diskretizir",ju odziv .illtema u Ive n&~ene tipOW.. III
t.abele je "idljivo da H odzi"i pojedlnih ~ipov& Imirujl! ... veama rulitito "r;'
jeme (m;n =>2.(I) • m.ax=28. (1)), 11.0 ovili 0 lipl! lilt<!mI.. Puma tome od lulta,
... kojikom Iloknoitu te !Ie modelovati l[stem pobude u limu lKiji produlene
tran.ijentne It.abiln..ti, u"iai prven$lvet\o 0 tipu ulbudnor; l[stem&.

38
 T1t.bet.. 3.3.
Vnmeu.ki okYiri sistema usbude u otvOH:noj i AtvormoJ pe~UI

3.2.2 MoOel listemOi pobude u dUlolrOljnoj dinOimici

O. novr.a prel poltavb u klu itnim pTOVamlma dUlotrajne dinamib, da ulbudnl
.ittem CHITta... napon na lI.bim>C&ma IMeratora na z&danoj vrijednOllti, vrijedi
lamo ukoliko l il tem pobude avojim karakteriatibma mole d .. obftbijedi dovol-
lan 11l"I0II ulbud"" ellIS EJ U loku trajanja porcmelajl. Analin nekih vellkih
havuijl kih poremeeaja u realnim elektroeneta;etakim aistemi ma. (Wj.u ukuaJe
,h, U I lulajevima. Inu ..jnijih deb",!""",. . o,.lcllvn, ' "ag', pr..!&nih radom ,iotema
la I nltenom frelr.vencijom aistemi, pobude ne mOlU da odrfavaju napon lenet-
atora fta l&cianom nivou. Zbog toga H U modeliml ulbudnOi littema, kojl II!
koriate U dUlolrajnoj dinamici, ukljuluju modeJi Ilijedefih kompooen ti (2O,34J;

1. MCHIel p.eltostrujne i prenaponake Idtite pobudnoc .istema.

2. Model re~a" oyani«llje minim&lne VrijedDOIti rnktivne Inace II funciji

im... akti .. ne Ini-Ce prem.a kriteriju "abUnOiti.

s. Funkcionalna "vianost ems EJ od Qn_ fmvendje.

N.vedeni modeli Ie predatavlj&jll od&ovuajut:im al,eb.,..kim jednatina.m&. Mo-
del prtkosl.rujne i prenl.ponoU uitite IIlbll dnos sistema se OIItvUuje pomotll
model .. releja n invermom vremenskom walcteristikom, kojl reaguje na Itrujll
iii napon ulbude. Potto je osnovn .. nlmjena model l dl K korisl; II periodll dlllo-
trajne dinLIIlike Ilruj .. i napon IIl bude se moall Imatrl~i propor(.ional nim, i .. ko
se korati .iatem rel .. tivnih jediDie.., moall ae I mllra'; j.ednakim. ~ Iej se pobud-
jll.itJ hd .. ftapon pobll de predje 105% vrijednOllli napona pobllde prl nominalnorn
opterefenjll. Karaleteristib. releja je podclen .. da od,ovara termitkim ka.rale·
tuiltiu,ma ulblldnog. namotaja g.eneratora. UkoJiko dodje do prorade releja,
napon uzhude.., ogranilava nil. zadani iznos. OgranRenja za minimalno dozvol-
jenu vrijednost reaktivne snage generatora Q .... ft U funkciji iznosa utivne snage
generatora P, .., izr~unavaju nil. osnovu pogonskog dijagrama sinhronog genera-
tora. Ukoliko dodje do n&rullavanja ograni~enja vrijednost injektirane reaktivne
.nage se postavlja nil. minimalno dozvoljeni iznos proral:unat u funkciji utivne
snage. Funkdonalna zavisnost napona u .. hudc 0 vrijednooti frekvencije u sistemu
zavisi 0 tipu uzbudnos sistema. Za velinu standardnih sistema ova nvisnost se
mole modelovati sa ekvivalent nom ems zavisnom 0 frekvenciji. Funkdonalne
zavisnosti se zadaju dijagramima !34! iIi tabelarno (20].

3.2.3 Model ~ istema pabude u produ~enoj tranzijentoj subilnosti

h provedenih analiza slijedi ds model sistema pobude koji se koristi II simulaciji
tranzijentne stabilnosti treba modifikovati do. hi Sf: uvidili efekti dugotrsjnih
dinamilkih procesa. Od modelaopisanih u 3.2.2. u ovom radujeu model sistema
pahude tranzijentne stabil nosti ukljut"en model prekostrujne zalltite uzhudnog
sistema. Umjesto modela releja sa inverznom strujno zavisnom vremenskom
karuteristikom simulirana je zalltits Sa fik.nom vremenskom karal:teristikom
(34].
Pclto je Za ocekivati do. ce pri dugotrajnim havarijskim procesima sa znalaj-
nim debalansima reaktivnih snaga u sistemu, regulator; napona forsirati pobudu
nil. maksimalnu vrijednost, kada u.vojeni model adekvatno predstavlja invennu
otrujno zavisntt ksr ..kt...ri~ti kn, 0"" np~nj~ je prihvatljivo.
Detaljne analiz" uticajs pajcdinih parametara modela sistema pobude na
tranzijentnu stabilnost (25,331, i nil. prudufenu tranzijentntt stabilnost [13] su
pakazale da.je sa zadovoijavajucom h.lnOO~u moguee koristiti i uprdtene modele
sistema pobude. Identifikacija parametara izvedcnih uproiltenih modela zavisi
od toga da Ii su namijenjeni za simula.ciju brzih procesa (tranzijentna stabilnost)
iii sporih d ugotrajnih procesa (produfena tranzijentna stahilnost). U oba "lu~sja
uticaj nil. stabilnosne procese (promjene ugluva 6 i brzina w) je zanemariv. Med-
jutim ut;caj na promjene napona u sistemtt je izrden. Ns osnovu ovih zapdanjs
mote se zakijuliti da se uprOOteni modeli sistema pobude magu kori!titi ttkoliko
u sistemu nema znalajnijih dehala.nsa reaktivnih snaga. PojednOiStavljeni mod-
eli moraju da sadde modele ogranicenja nil. velitinu i brlinu promjene nspona.
uzhude E,(V.~ •• , V,.", E,... ), jer o... i parametri imaj u znalajne uti~aje na tok
stabilnosnih procesa [25,33,351. U .Iucaju da je potrebno aimulirati procese
vezane I II. naponskom stabiinoocu sistema potrehno je koristiti detlijne modele
uzbudnog sistema. U ovom radu se prostiji modeli sistema uzbude formiraju sa
pogodnim za.daVll.Iljem ulazn ih padataka.
3.3 Model r egu lacij e brzine gen er atora
Regulator bnine generatora iii regulator rrekvencije H Oba.VelDO modeluje pri
simulaciji dugotr-.jnih dinaminih pr""".... u elekt roen"rgeukom aiatemu. U
sav remenim programima tranzij entne atabilnoati Bel takodje modeluju dinamilki
prOCellt u ~gulatorima brztne. Sistemi M . regulaciju brzine hidroturbina i parnih
turbina 51! medjullObno rulikuju, a znallljne au I rulike izmedju elektro--hidrauli-
fkih i mehanifko-hidraulilkih regulatora !34,36). U diju standudizacije modela
koji se koriate u I tudija..m.a Ktabilnosti u !36) lu predloleni generalizovani mod-
eli za regulatore brline hidroturbina, prika.un na llid 3.16. i parnih tu rbina,
pribr.a.n na .liei 3.17.

, ,
.:, , , ,
• - ,,.
J'm.
l( HT2PJ
11·'t1PJ/ H f'J PJ I-;! i)- •
,-

Slib. 3.16. IEEE atand ardni model regulatorl brline 18 hidroturbinu

,
• '-
, ,• , ',.
"t'
r1l'}
,
,J.
C(I •
- II • " j PJ t,p
-
• ~.

Slib. 3.17. IEEE l1.andardni model regulaiora brline la. punu turbinu

Ukoliko ogranifenja nlsu naru!ena predlo1eni modeli au identifni. Jedina

razlib. Be UJlloji u wme 'to III! U modelu za parnu turbinu ogranii!.enja poIIt.a.vijaju
na unutrdnj u varijablll stanj .. dinamilkos blob sa vremenskom konstanlom TJ .
'lato je u literatiri !30) predJoten generaliwvan i model regulat.ora. kojl je prikQan
na alki 3.18.
a ....j model je poMbno pogoolUl ukolikose pri simulac iji modeluju i dinamit.ki
pro«si II kotlu , Vito je la produienu tranzijentnu stabiinOllt uobit.a,ieno. U lorn
slocaju vrijednoati 1& polotaj otvo,... venti la G, i 'nago Ph koja , ..visi ad pritisb
u k01.lo, III! podday-.iu 0 toku aimulacije layisno 0 dinamit.kim proce:;ima u ko1.lo.
U tilju pojednostavljenja rjel! ..vanja sis tema diferencijalnih hednalina, b).
jim.. se opiauju procesi u generalizovanom modelu rcgllialora brzine, na oonovu
gener&lizovane metodolagije modelovanja [3 11 itvliene S U modifikacija. koje IU
priWiule n& ,lid 3.19.

, 0
- '.
, "
0 ,

"r: "
, 0

J
(I • rIP)
• r IP} r'- (I • r JP) I Z .l!:F H." -'
'm.
Slika 3.1S. Generalizovani model regul&tor& b .... in!!

rZlr J

'0 • , , f..) '- ,-, j"'. '"

1 _ r;/T J
'. , 0

y-
I,
(l • !!'
"
11 • ToP} 0
0 f ~.

Slika 3. 19. Modifik""ani gen.ralizovani mod!!l regulatora bMlin!!

• ""

Dinamifki prOCell; u modifikovancm modelu regulatora brzine IU opi.ani lis-

t!!mom dif'!Nlllcij&lnih j"dna~ina pr.'og r"da obl ika. :

pG, _ (K ("-\! - w) - G.)IT, (3.S2)

pG. = ((1. - T,IT.)G, - G. 1/T, (3.53)

i lisumom &lgebarskib jedna.!::ina ob6ka

K _
,, (3.SoI)
"""
G.+ G. + {T, I T.)G 1 (US)
G~p. (1.56)

Polot-.j otvor& ventila Gv je ogr&n~en limitedma na dijapllZonu

O<Gu < i. (l.S7)

" b .... in& promjene OlVora venti)a sa ogranif<:njima opil&lUm ne~&tinom

-C...u < pG. < 0 .... (U.S)

gdje IU C_. i 0-.. mabimaine bnine otv&Tanja i zatvaranja venti]&.

 Ako ... modeluje regulator bnine pune turbine lad .. "" u II~u d.. IU
ocr.... itenj.. po G. dostignut.a tuba Ur;vrilti preratUfavuUe varij&b1e IWUa G.
prem& reluijl
(C.)Ii. = G. - G. - (T. / Ta)G, (30511)
Karut.viltitne vrijedn08ti p&r&ml!tar.. model& regulator .. bnine IU d ..te u pn.
locu II. U I.&beH 3.4 l u p";byani dij&puoni pronijen" pOjedillih vrememkih kon-
al .... ti 'ener.. ilI....OC model.. ko;e dom in.atno utitu II" dinamitke waktuilltike
reaul .. l.or" bnine [371.

Ta.bel.. 3.4
Vremen.u konat&nte ,ener"is&noc model .. regulator .. bnine

[z 'abell! K u~ava da aU vremenaki odlivi re&ul .. ton. bnine parnih turbina

In .. tno brti neao lead hid roturbina, ito je poaljeditl dinamil:iih oeobina PIlSon·
. 1t08 medij&. Zboa Inatne r&slike u vremenakim li::onltantam&, prilikom n ....
merilh inte,ru.ije diferencijalnih jednatin&, polrebno.le modele rl!&u latorl In.
telr;"'t; odvojeno u. hidro a odvoj.eno 1& parne turbine. An"iu. vreme".kos
ok-vira re,ul.lor& bnine ... pn:wodi tako d& ... re,ul&tor bnine patmltra u,iedno
... turblnom !tao jf!dins~a dinamilb c;elina.

S.4 Model turbine

3.4.1 Model hidrotu,-t,n"
Dinamitite wuteristike hidroturbin& IU odrecijene hidt.u6lkim procnima u
vodenom Itub" dqoodDIlg k&n&l&,jer procee pretvuanj"lnqe vode u mehanilku
Ina,u nem& din.milk; brUw. Detaljni model" kojl lilDUliraj" prolt\iene pri.
tia.. I vodenog taka u dovodnom kanalu, . e ilvade pom~u teor ije putlljlltih
t.lu.. Za .tudije at"biln""ti eleittroenerget.aiog .istema ova.ko .Ioteni modeli
nilu neophodni, ne&o ae leori.te pojednOltlvljeni linearni modell. Nl l liti 3.20.
Je prikuan IEEE It&ndardni model dinamike hidroturbine [361
01 bi Ie diferencijllne jednafine koje opieuju model jcdnOltavnije rjnlvale,
III modelu IU llvtlene modifikat.ije koje IU p riwane n& Ilki 3.21.
 '. •

Slika. 3.20. Linurni mode] hidro~urhine ( IEEE Itand..:-d 1

,

',. , , - '.
1# ' .. ,
.
Slik. 3.21. Modifikovanl model hidroturbme

Model hidroturhine M mote opi... t; dlrerer..;ij-.lnom jednatinom PI'VOI red.

ohllo
(3.60)
i .Jgebarskom jedn&t.inom
P.=P.... - 2P,. (3.61)
Konat.&nta T. III! nuin vremellsb.ltonstanta .laT.... wode .. njene kaJakteritti~ne
YTijeciDOIti H ltrfll!\1 II dij.puonu ad 0.5 do 5. Hlr.undi .. t;pit-nom vri,iednoltu
T. _ 1. (I).

Tabel& 3.5
~l~~~;·~model. hidroturbine

U ~i 3.5 I .. daLe V,ijedDQS\; v~mell$"ih ohin. dinamitkih moo:Wl. hid_

turbina sa pri~utim ~Iul.t.orima bnine, II otvo",noj i ntYOl'moj pdl,ji.
Pri limld..:iji oelli .... II satvorenoj petlji modelu.je .e i d in&mia. ltrd-,j. rotor • .
POlIto rqulatori hnine fe,ulilu bninu rotan. ItneU\.(Ira, odliv model. rq:ula-
!.Or. i tu rbine U Iladonarnom atanju na jediniln\l OIbkotliu pobudu , pri limu-
ladj; II ntvorf!noj petiji, jf! nula.. U tom I lu¢lju II! 1& donin granic:u ( vrijeme
ocbiv& ) ~ .. ~rell\ltl.k kI.d .. odziv dostigne 21" mlbim ..lne vrijednOlti, .. II.

..
IOrnju ,ranicu {vri,ieme Im irivanj.l trenulak bda K odIiv _tabililuje unut&t
2" mabimalne vrijednotti odsiva.
Model bidroturbine t ip H predstavlja mehanii!ko-hidt&ulK.k i rqulllOt' bnine,
I u model tip W IU UlIem&feni hidraulitki ptoe.ai u dovodnom ka.n&lu.
Od,i ... modela hidroturbine u olVoreooj petljije rel&tivno spor poItoje pOtre-
ho .imulinti udami debt mommta vode (debt h.kK&). Zbo& OVOlI aut&,
l oji je vidlj i na .Iici3.' ,
hidroturbine mocu lmati negativni utic-.i n.. to.k PI
j)roo;ell u elek troenergeukom aill:emu u prvim trenutima nUon ~remet-.i"
[381· Odsiv hidroturbine ... "poro smiruje 100s velikih vrijednOllti vremenakih
t Ollllanti u regulatoru bnine. Zbog tn~-.inog utic-.ia nl tok krltkotr-.inih i
dugot r-.inih din&mi(kih proo;eu. (381, model hldroturbine se obavullO ukljueuje
~ modeleleli:troomerget.lkOlli:ltema pri limu lao:.iji produlene transijmtne .tabil_
nOiti. Vrmw;nski <>hir din~kih modela bidroturbina ne postavija oaranite!l.ia
oa velii!inn korab diakl'<l!tinc.ije k.

3.4.2 Model ~,"e tu.bine

GeneralilOV&ni madel pame turbine , koji ... Iu.o IEE E standard korinl u . imu-
lao:.ijf,.lIl& dinamike elektroenergel$kih listema, prikau.n je no. ,Iiel 3.21. I36J

• ,• . , -'.
~

•
' . '" '",

, , ,
',. , .. "f' P
'·1 J + 1""
H , .. ", , r;.
.

Slika 3.22. lEEE model pame turbine

Svi tipovi Bavremenih parnih 'urbina lie mogu simuli rati pl'<l!dlo1enim mode-
10m. Model je opisan liatemom d ireren eija lnih jednaein ... prvog re<la oblib.

,PH = (P,. - PH)/T. {3.62}

pP, - (PH - P, l/T, (3.63)
PPt = (P, - Pt) /T. (3.64)
i .ittemom a1gebarUih jednKina

(3.65)
prl temu vrijedi K HP + K,P + KU'= l.
Kuakuria~io!ne vrijednos~i paramema modela za al.andudne tipove pamlh
turbina'lI due II Prilogu II. U labeli 3.6 lu pribzani d ijapuoni vrijednosti vre-
menskih kOIW.a.nti, koje dominantno odredjuju dinunitke karakteriatike model&.

Til-bela 3.6
Vremenske konstante modela pame turbine

U labeli 3.7 au prika.zane vrijerlnosti vreInen.s!tih oltvi ra za. ruli~ite tipove

plI.rnih turbina. Pri simula.ciji u zatvorenoj petlji modelovana je i dinamika
kreta.nja rotora.

Thbcla 3.7
Vremen.ki ohiri modela parnih turbina

b tabele 3.7 je vidljivo da se odziv parne ~lIrbine ( T. ) javlja II veoma

kratkom vremenu (0.14 (I)). Rulog za to je veama brli O<biv modela dinamike
visoDkothu'.nor; dijela turbine, koji lIna malu vremen.ku kOMtantll (T, = 0.1 •
0.5 (s)). PO<!;to au vrije<inosti ZI koelicijent ud)el .. viaokotlatne sekcije II loui
turbine K HP = 0.3, odziv pMne turbine briO dostite vrije<inOllt 22% mwi-
malnog izn...... Zbog ove O6Obine parne turbine &e mogu efikuno korlstiti 11
 reguladju PI procesa u prvim trenucima nakon poremelajo. [38,39[. Dugo vri-
jeJle smirivanjo. odziva je posljedica velikih vrijednos~i vremeIlllkih konstanti
dina.mike sistema pregrijavo.nja (Ts = 4-11 (a)). ZbQg toga Be u simulaciji tra.:u-
ijUltne atabilnOliti uobilajeno koristi Bamo dino.mini blok sa. konsta.ntom T~. U
produtenoj tranzijentnoj sta.b ilnOl!!ti uticaj nO. tok dinamilkih proces.. im~u i
dinamifki modeli srednjetlalne i ni.kotlalne sekcije turbine. Vremenski okvir
dinll.Illifkih modelo. parnih turbina. ne posto.vljo. posebna. ozranilenjo. nO. velifinu
koraka diskretizacije h.

3.5 Model kotla

Dino.mitki model kotla., koji je koriAten u ovom radu, je prii.a.zan no. .Iiei 3.23.
Detaljan opis formiranja diull.Illitkog modela. kotla i pripada.jul'cih regulacio:lih
.i,tema. je dat u literaturi [20,381.
. M E. EII'>IJA XIJI:;J,
,
"
.
,,
, , • , ,
.. <, ' • prE
,.• . l pT
n
•
.
Ul •"I'r~
1 • rTF .
'" '"
•.
"
'"

.
"
IP_.8. I ,

c,),z n ~, m .= f' ,
,. ,
m.
=. r- J ~
0.'
Co +" '
i
"'"
;'<R~
r",,,,,, '.
~ ." .
S.'"-,
, ~-
D
! ,
HClJI.<CIJ< '!'.nUE ":' ",Ix;. rt.'Rt: ..•

Slika 3.23. Model kotl ..

U cilju pojednosta.vljivanj .. rje!io.vanja sistema diferencijalnih je<iualina, k"..

jima se opisuje dinamifki odziv kot! .., primjenom genero.lizovane t.eorije mode-
~&1311 rormiran jf! modifiklMl1i model, koji jf! prikuan 11& .lki S.U

o.
J..,.}'., j •
,r" " ,0' •

Slika 3.24. M()(iifikovan; model ko~la

Reprnmt.&~ivlle vrijecinOl5ti puunelU. dinamitkor; modela la rullite tipove

kotlova lu d .. ti u prilogu. II . U LabeH 3.8 lu prikuani dijapuoni prol:ijena vr.
melllkih konst.&nti, koje dominatno u~il;u na odliv modela.

Tabela 3.8
Vremensft kon.~ante modela kOlla

laluna vuijabla d mod.,la koll .. jf! prilisak pare {f'I} a uluna vuijabla
prot.ok ~ (P.. ). Din.mib prorrUene pritilb. pw1' \1 p"im ltellllcim& nUon
po~lI:IeC:.Ja je oo:lNdjena ¥TijednolC\1 ... ~roenake konttante Co, koj. dellnik b..
pacitel kotla. UkupaD dinamio'kl OIhiv kotl. ima tlKllatomi karakter a ,rll-llic:e
vremelllq olrYir. 1.&v;s.e od vrijec!no.l; Co, T, i TD • Oetaijna anaJi.ra vremeft.
.koe OIhiva dinantie.kor; mod.,la kotl. je d.u. \1 120,38[.
Minimaln. ¥TijednQllt donje griillice vremenlq ohin odliva kotl. u utvorenoj
pttiji Ie dob ija~. kotlove Joleoe glSOm iii telnim gorivom i i~nO$i oko 10sekundi.
Gornj. Irank. vremenskoe: ohin II latvorenoj p.etlji. odoOino vrijeme .mir;'
vaoj. odliva, u. spore kotkM. n. tVf$to IOtivo jf! reda minut&. PRIM. tome,
dinamit.ki model kotlase adehatno dilkre~ill1je l a kOrUom II II dijapQOllII 0.1-
I . ,",kunda, kojl Ie kor;"t; pri lnl.e&r;w:iji lporih dugotrajnih p~lunih pl"'CUl&.

.
3.6 Model e le k troe n ergetske :mrele
U studijama stabiln""ti, stati~ki element i pren""ne dektroenergetske mrde se
predstavljaju pornocu ,,- ekvivalentnih zamjeIlllkih ~ema. Pri tome u pret-
J>OiStavlja da su par&met ri zamjenskih !ema nezavisni 0 frekveneiji sistema, a
hrzina promjene varijabli stanja mrde bel!konalna, lime"" izhjcgava kori!tenje
difereneijalnih jednal:ina u mooelu mrde. Na OIlnovu ovih uprootenja matern·
a""ki mooel stabilnOiSl.i elcktroenergetskog sistema pripada oplltoj Halli dinami~·
kih modela mrdne shukture, opisanih u pogla.vlju 2.4. Ukoliko"e pri formi-
ran,iu modela mrete korlsti ~vori!ni pristup, kvazista.donarni odziv mrde se
mote opmati matri~nom jedna~inom

[(E, V) '" rV (3.66)

Vektor J(E, V) je vektor injektiranih stmja ~vorova a vektor if vektor razora

napona~vorova. Funkcionalna tavisnoot 'tv,Il za stfuje injelttirane od potro~a.
la je opisana u poglavlju 3.5. Zavisnost l(/:, V) za struje injekt;ran<! od gener-
atora se izvodi na osnovu transformacije jednaeina. atatore. (3.4)-(3.5) iii (3.8)-
(3.9) u r eferentni fazorski sistem mwe. Medjusoban pololaj ainhrono roti-
rajuteg referentnog sistema generatora i referenlnog sistema mrcle je prikazan
na aliei 3.25.

SHka 3.25. Referentne ose mrdc i sinhrone m..!ine

Prilikom izvodjena transformacije usvojeno Je da d osa prednjati q 03i U

""ferentnom dq sistemu sinhrone mailine. Fazor napona. \?' iuden u referentnOlIl
sistemu mrele V '" V. + jV.. se trlUlsformi!c u referentni sistem maJIine na osnovu
 (q + ioI) = (r + im)e- :i4 (U7)
odnoeno
(V. + iV,) = (V. + iV.)e-i ' (US)
J ednatina (3.68) napisanJ. u mauilnoj formi , lui

[ V,]
V4
~[ ~6
~ .m6
,;.6] [ V, ]-ITI[ V, ]
coe6 V.. V..
(3.69)

[TI-,= [(~6 - lin6] (3.70)

lin 6 001II6

pri urnu je ispu njen uslov invarijanLnoeLi I nl.&'"

tal;o da vrijedi
(1.71)
Alglbaflke jedna6ne Itatora tinhrone matine 1110 tranzijentni perlod (3.4)-
(3.6) ; IlI btrauijentni p<>riod (3.8)- (3.Q) III "is"n" u moo,,1 a:"n" . .. tora l'rf:li-
. tav)jen u for mi Thevenin_ovog napena t in ai nh rone impedanse. Jednltine II.
l ubtranlijentni period napisane u mluifnoj formi glase

(3.72)

iii

[1,] - I [R. X:][,,J.1 -V,]

1, - R! + X;X: -X; Ii. V, ~
(3.73)

Polueti od jedllKin", (3.73), injektirana Itruja hora, koju dlje lenlrator,

iltKllnava .. primjenom Norton_ teoume, pomolll koje .. linhrone muine
prechta.,ljlju puko injektirane struje 1,(t, Vj i lent admit&Me 9, . Za linllrone
maline n isturen.im pol.... i...... (x: F X:l ulacija (3.73) .. ne mole aapinti u
f..ol"lkom obliku, odnDllDO "'nt adm itansa ima rulitite -.rijednoeti II it i , OIi.
Kada IJC Iranaforrnacija (3.71) primijeni na ""Iaciill (3.73). injektitana Itflua I.,
i%.ra1ena u ,,,,f"'tenlnom sistemu mtele, je d",linisana sa

[::] - lin 6]
~6

(S.74)
Matri<:;l. M (t) je funktija ugla {, odnosno n emen a I tako da fuorski oblik
jednatine nije mogue, Zbog pronijenljivosti admitanse f, njeno u1.lju~iva.nje u
matricu [f 1 nije praktitno. Analiza ~tupka rjdavanja jedna6na mre!e (3.66),
kada at! injektirane struje generatora iualunavaju prema (3.74) [401, uwah. je
na loilu konvergentnost ejelokupnog iterativnog pooiupka. Razlog za to je loiIa
povezanost jednalina generatora aa jednalinama mre!e preko relacije (3.74).
Pristuppredlo!en u [401, koji poboljbva ukupnu konvergentnOllt iteJativnog POll-
tupka, je baziran na uvodjenju kon"tantne lent admitanae Yo u codel mre:!:e,
kako je to prikazano na 51ici 3.26.

1 i~J
,
1; Ii'

[..a} ! §
WI" .1
,
foE"
"
Slika 3.26 ModifikovlLlli /'iorton·ov eltvivalent generatora.

Vrijednost kon.tantne admitanse Yo se odredjuje uvodjenjem s,ednje vrijed-

nost; reaktlLlUli X; iX;
prema

odnosno ka.o
(3.75)

Ubacivanjem admitansi Yo u model mrde uvelavaju at! dijagonalni ~llL11ovi rna-

trice WI, ~ime at! uo¢teno konvergencija iterativnih postupaka. pobolj~avl.. Na
osnovu slike 3.26. alijedi

1 = I, + jI.. = [M(/ )] [ ::.. =~~ )= 1.. + fo(~ - V) (3.76)

inj ektirane struje li~i

i umje$to injektiranih stmja generatora 1 izralunavaju !Ie

prema modifikovanom Nort.on-ovom ekvivalentu na osnovu relacij l.

l'~j - 1,<1; + 1_ (3.77)

1_ Y,£" (3.78)
1.. = [M (t) - f.]!£", - P"I (3.79)

"
Komponerll.... II.r\Ue I~ = I..... + j l--li-, ' i&rakn ... II rd"erentnom lisl.emu
mrele , lie iuKl1n ...va puma

[ ::.:~} = R!+~;X: [ -X~ ~] [~] (3.80)

N... o.nOVI1 reJacija (3. 73),{3.74 ) i (3. 79) kOOlponenta It r\l.ie I.. '" I ... + j l.."..
iaraien ... II ml'Tetltnom l il"lemu maline, mole lie iUKl1nati prema

(3.e l )

Na o.llO¥\I tranaform.cije (3. 71) komponent& .tr\l.ie I.." _ I . . + I.."., israkna

II merentnom .is~ mrd.e. mole. ;,rKuna'i prema
I(X· ~)
Ia</;. + j l.... '" j ~1 ~ ~;. I( E: + j£7) - (V, + jV~)]"t''U (3.82)
• ••
iIi iuakna u malrilnom obliku kao

[
I.~ ] _ t(X; - X;) [ - tin 26
I.... R! + X;X:
eo. 26] [
(0.26 .;n26
r:: - V, ]
E:, - V..
(3.83)

Kad .... povelivanjegeneral.ora .. mrriom o.tvatuje preko injektiranih , Iruj ...

1'..s(E, VI, t&da je model elektroenugetllile lOrd<! opiun listemorn jedDAlina
(3.&4)
gdje IU \I tnalrKli 9'... ulF:lju&.ne odlOvar-,juie konltantnl lenl a.dmi1.&Dlll! ,ener-
atora I polm"'"
Ako H pri modelovanjl1 .inhrol>ll! m.dine uvalava ilUilenje. tada n jednKi·
naDa. Itatora (3.~ )-(3.5) il i li (3.8)-(3.9) treba koristit; '''Kene vri.jedno.li rea.k.
l ..... i (X.... X,.). U tom .1uhju j.d~Ki~ .. (~.73) poo t aj.

[I,]
J~ '" R'a
1
+ X'!... X·,.
[R,
- X·to
Xl.]
R.
[" -V,]
~ _ V~
(3.85)

odna.nojednalina (~. 79) poIItaje

1.. eIM.(I) - 9'ol[t" - VI (3.86)

lavodjenjem poItupb. b.o ; u neuaitenu malinu dolui H do iuua sa irt;ehi-
ranu Itruju 'tIleratora ... saailenu m .... in .. u obliku [301

(J.87)

52
 rf,;J •. ] _ H;:.-x:.l
[ f.:J.. ~ + x;.x:.
[-ainU Co.2j)
«0126 ,ln26
[£:-v.
E:., - V.
) (3.88)

[ J!~...
~~.. ] . 1 [II. X~.)[E;
R! + X:.X:. -x:,. R. E:, -
- V.)
V.
(3.89)

S.7 Model potrola~a

U trad.icionllnim progra.mima. tranlijw~ne It.abillIOIli potmiKi lie modclllju.

Go konat.antne adonit.n.se, \.i. Z=const. modelima.. O.,.j nal;n mode~ ..
potroiala omocutavajednOll\.aYllU ,imul""iju, poIto., admita.nse poll'l:llU ukUutu,ju
u mltrieu admitansl.iatema Y boO lent iMImitaJUe u od~juCim tvOl'O'l'imL
U ,'udij.. dUlotrf,jne dinamib, nelineune u.yianosl; Inac'" potrobla od napon.
i r""heneij" Ie OOavuno modeluju, ~r odliv polrolat, im. :I.Il~1.II uti«J na
tok dugotrajnih dinamitkih pr0<:e5a. prj lome 1M korillLe Ih.tKke brakLerinlke
potrolat, II. opAwm .lll~aju .... dallc re]M:ij..au.

P = Po{V!Vo)" U / lo)" (3.90)

Q = Qo(V /vol'°(lt 10)·1 (UI)

POlIto IU promjenc napona i frehencije u dugotrajnoj dinamiti ret~liyno apore

i ne vviraju Inatf,jno u odn06u na nomin.lne vrijednQSU Vo i/o, upotrcba
It.atitkih Iwl.h eri.ltib jt opravdana.. U pojedinim r.d""im& [41] pmll&le M!
upotr .. ba. dinamitkih karakterislib n modelovan,le odz;"", potrobb. I'll. bne
pronUene: napona i frekveneijf:. Omav priuup je opravdan ako "" u fuama
Iran.ijenlM ,l.&bilnOllt; II. velikim i brxim prornje:na napona i frehen"ije .imulj..
raju odlivj potrobta koji sad~ u Inatnom proce:ntu uinhrone i sinhmn .. mo-
tor ... OdIOV ....&juti modeli II. pojedinatne motore "" relativnojednOlllavno formi_
rsju Ito OlDOlula"'" k0ri4tenje dinamitkih b.ra.kler~lib. pri limu~iji indmrj..
jskih elektfOf:ne'Ie:",kih sistema [30J. Za .laime prenOlllle .,Iekuoenerle",ke , ..
t.emej .. rnedjulim metodoJoaija odredjiYllnjll Urakt.eriatib. .lotenih polrolala I'll.
vilokom naponu veoma .lotena i jo4 uvijek nedovoijno ispitana [.2J. Zq lOla
j .. koriltenje dinamitk ih kars.kler~tib., .hoc ned.,.lalb. pouldanih podatab 0
rulnim .islemima., neprabitno. U ovorn radu 'u .1. limulaeiju produtene tran.-
ijenlne .tabitnOllI] u.¥Ojen model opisan relaeijam. (3.90) i (3.91).
Ukoliko Ie n rjd&varUe modela mTd .. kor;'l i tvoriini prilllup, polrot&l.i Ie
ukijutuju u mtdu pruo illjekti.anih Itruj. 1'Ri _ 1(1", n. Z&,va.li:i polrolalki
tvo. Ie formi.a Norl.onov ekviva.1entni model, Do Ito je prib.u.no na IIKi 3.27.
V.ijednOllli n&pOna "'0 i kompleksn ... nqe So - P~jQo i.st.acionarnOl.lanja
Ie korillt.e "' proralun admit.anse f o• koja H ukijutuje u matricu adrn it&rllli

53
 r" v

Slib. 3.27. Nortonov ekvivalentni model potrobla

horon mrde Y. U toku simulacije" svUi po\roNt K ;"ralUDaVl,ju vrijednoni

In."e $ .. p + iQ prema reiac.ijama (3.go) i (3.111). Do i vrijednOit admitanM
9" prema relaciji
y - s·
- (3.92)
V'
VrijednOit in,iektirane suuje potrolah Ie 'adr. iu..eunava p~mr. iluJu..
(3.03)
flelivencija u iuuimr. (3.00) i (3.9l) Ie pri I imulac.iji dU I otrajne dina.mike UI-
vaJa jedn&b. frwentiji centra inercije. U ai mulacijl tranlijentne IIr.bllnOOIti 1&\1"_
IInOlll In"3a potroJala 0 frekvendji H ne modeluje. U ovom radu lie U reli":ijama
(S.IIO) (3.91) korisli t~Dulna vrijednOlit frekvencije faaon. napona potrWala, u
trenutku ,_, koja lie izr..eunava. prema relac.ij i [271

,t = /D' + '~ 2"'

- 'a_ 1
. (3.04 )

,<lie IU :; 10' nominaJu frekvencija listema (HI)

,_ • UK"" faaora napona u trenutku tt (r&d)
' __-a UK"" fUllra napona u trenutku Cl-. (rad)
,, - (C~ - Cl-') - koral: intqracije (I).
Kan.ktuilltiene vrijednosti parametara potroHtal421 IU da.c.e u Prilogu II. Uti-
caJ walterlltib. potrobla na.ll.abilnOlIle procae u rui dUlotraJne dina.mikeje
otigledan. Pojeciina iIItn.tivlJljr. '11
IIwala na pot~bu modelova.Jljr. IIIvllllOlti
I na,ga potroAal;a 0 naponu pri modelovanju tranlijentnih l\&bllnOlinih procell.
144 ). U Ilterr.turi 1421 je pH llkuano na vainOit adekva.tnog modelovanja di-
namike Minhronih motora..
Prom,iene frekvencije u odnosu na nominalnu vrijed.nOlt u havvijlkim Itan·
jim.a n;'u toliko velib da bi lI1lrokovale probleme kORVugencije iterativnOl pOI-
tupb. rje...vanja othiv.o. ponobta, kada Ie korilti model sa injutir&llom I trU-
jom. Medjutim, u fui tf&n1ijentne stabilnOliti I posebno 111 vr ijeme IraJlJIjr.
kvua, moduli napona poprimaJu jako male vrijednOllti. Ukoliko IU puametri
7W i qv manii 1I1 jednaki jedinid u tim ~ lu~ajevima pad napona ulrokuje Inatan
por,..t I truje potro!M;a a time i vrijednOllti inj eklirane Itruje ~vora. Tada male
promjene modul& Hi UII& fMOra napona u iterativnom pcNIlupku ulrokuju ve-
like prom,iene injektiranih struja, ato uzrokuje 10000u konvergenlnOllI iterativnor;
poIIl upb. POl!lto slali~ke karakteriatike vrijed i II, male nrijatije nlpona oko
atationarne vrijednOllli V o, filiblno opravdan i prakli~an n.tin rjdavanja prob-
lena kOl\verg~tnOllti je modelovanje potrial.a .... Z = const. mode1om Ud& n&pon
paclne _pod kriti~ne vrijednOllti V• . Kritifn& vrijednOllt V. AI ud.,je Po uluni
pod&tak 1 u ovom radu je Ulvojeno V. =O.7 rj.
Sn",e potrol&l& je t&da mogoce izruili prem& relacij&ma :

p ~ P,(V I V,)'U I 10).1 (3.95)

Q ~ Q,(V IV.)·U110)·1 (3.96)

Idjc IU

P, Po(V,IVo)" (3.97)
Q, - Qo(V./Vo)' · (3.98)

kOMtantne vrijednO/lti, 1I:oje se iUalunavaju n& potelku .imulacije.

Modelovan,ie potro!ala pomocu ! enlova uklju~enih u mal rieu 1'.. uhtijeva
provodjenje procella rebiCaktorizaciju 5Yl1ki puta kada dolazi do iaklju~enj& v,,"
lik.. MOIIa an",e u nekom od potro!alkih lvorov&. An&liu IU pokaz&le da
udrtavan.ie kolUltantllOfl ;Inosa ukljutene !ent &dmit&n8l! i Aorekeijaln ....a Po. Qo,
kod ukljutenj& i iaklju~enj& velikih izom" 50ag&, mote da unokuje probleme knn-
ve'1entnosti itetativnog poostupn. thor; lola je U ovom radu primijerijen pot-
l upab da II! rebifaktoriJ.acija malliee Y.. i korekeija odgovu.,ju.tih vrijednO/lti
po. QG, Po VTti l.,u i put& Ud a dolazi' do prekidalkih operaeija a& pot~ima..
Premda .aMijeva rebi faktoriz&ciju ovaj JKI'Itupak je pouldaniji.
Glava 4:

NHMERICKE TEHNIKE

M ..tem... c.ki model elektroenergec.kor. sistem ... i numeritke tehnike, koje If! Ito-
rilte u limulaciji produlene IraJllijentne It.abil nooni , treb& d ... ladQvolje ' lijedefe
uhijeve ;
I. POIR-bn ... ta.tnQOi~ '" intenjerake proratune.

2. Pouldano-t U am~lu numer il!ke I tabitnost; integradone metode i kon yer-

gencije iterativn ih pootupoia.
3. Racion ... lno kori§tenje ratunlLfllkog memorijl kog prOllLor ....

4. Velika buin ... odvijanj .. pror~un ...

5. Jednoslavno odrf&vanje ; pr~irenje softy"r...

6. F~luibilnOllt moc!ela komponen'; listtmL

Ukupno vrijeme proraluna, bda Sf! pri .imulaciji korilti koru- po-korU. priatup,
U.,iai od broj ... potrebnih opera.cij ... u I nkom koruu i dutine korm rjdavuj....
ZahtjeYi pod 1.,2. i 5. IU obitno opr«ni ..... lahtje'f'om pod ... ZaI.O If! pri
ruvoju ... lr;or itm ... p. limulaciju produtene tranlijentne tt.a.bi\nOllti obayftno .,Tii
kompu ... tivlI . anali"". prednor;l.i j nedQOit.at.aka po,iedinib metod ....
Pri t imulac.iji dinamitkOlil od l iva eiektroenerr;etskDg sistem.... potrebno].
rjelili .iatem diff!ll!ncijalnih jednatin... (2. 1) simult.ano .. ""'menu .... liltemom
alr;ebankih jednatin ... (2.2). Rulititi priltupi u tje!anrliu OYOga proble.m ... If!
mOlu kl.... ilitirati nL OIInoYu :
I . Natinl povuivanja r,idenjil listem a {2.1} i {l.ll.

2. Metod ... numeritke intqn.cije.

3. Tehnike rjd.vanja algebankih ,iednatin....
Ako If! biterij pod I. usvoji bo ,Jo",ni, t.ad ... Sf! pristu pi rjela.vanja maU-
m...uq model ... IDOtI:u podijeliti n.

56
 • RudvojeD<!
• Simultane.

U rudvojl!Dim p.... tupim.&., koj i III! kor;"e u veo!ini tr~ic.iona.lnih prOirama lrans.
ijentne "abiln""ti, ,isttrn difermcijalnih jednKin. ('U) ... rjdaVJ. rudYOjeno
od I"tema algebarakih jednaliu (2.2). Rjelenja po}ed.inih sistema (vektori var-
ijabli Itanja " i "') ... n:Jedjusobno povuuju na nalin looj; uaiovljav-,ju loori1t.en~
num~ritke tehnik... Prodn""t ovakvog pdltupa je da ... nUIDerieke t~hnike in.
telra.cije 1 rjdavanja slgebarskih ;ednalins mogu inbrati ne ....villno. MOIut,
je koriltenje eb piic.itnih i implicitnih metoods in~ra.cije Po i direbnih i it-
erativnih tehnib. rjeb.'"lLDja modela mrde. Pristup takocije omogulava da M,
korilleti utrapoiaciono-interpoJacione tehnike, jednaline mrde rjedje rjdav-.iu
od diferencijalnih jednu.ina, Ito III! efika.tno mole koristiti prj aimuJaciji dUlo-
tr-.jnih dinamitkih proceu.i20,-45].
U .imultanom prillt!:.,.., priJl1.jenom neke od implicitn;h integracionih mel.ocia,
.ioc.e", ,m"..:""ijal"j}, j ....J.u...!j"... (2. 1) "" II .... '.fo<mil.. u .iatem difuenlnih (a1, ...
b.... kih) jednalin........ upautatim vrijwn""tima vuijabii Itanj" Y~+I i "'~+I n.
kr-.ju korab. rjeiav&njL Siolem difermtnih jednalina ....jedno.a ,;'temom (2.2)
formira .istem aigebillnlkih jednatina Silo ne~lll.. tim 11,,+1 i z ..~ L, koje "'" rjdavaju
inovremeno tako da se grelka povezi vsnjs eliminiie.
Det&ljna krititka sulin komp raUvnih predllO!ti rudvojenog i ,imultanol
prillup .... do .... d&, nijt provedens. Pojedini autori ukazuju da je vJe rontno
n-.jeflkssnije kombinOYlllje ovih pr~upa, pri ~emu hi "'" limultani koriltio ~
prvim fuama nakon poremeC~a da bi "'" posiije, .. fui produtene tran,ijentne
llabiinOlti, prello ns rudvojeni pristup.

4.1 Metode Dumerifke integracije

O.novne kara.k1.erill\ike numerif.ke intecru.ije 0 ko;imA ... I'd ruvoju al&oritm&
sa Ilmulac.iju dina.mike elek\roenerceukoc .istema mora voditi rolun" .u :
I. Od~iv .istemil. se dobiva. samo u dillk retnim trenucima vremma.

2. Dobiveno rjeienje je IL&IIKI aprobimacij& s\va.rnog <><hiva i &!lalin ,Telke

je neophodna..
:l. p.Hikom i.bor", konk.a. inulrlL.Cije ~.eb,. vodili r:>.tuna 0 num.ritkoj alabll.
DOlt; llpotrebljenor. postupk ....

Savrenwni numerilki pDIItupci, koji IU prikladni sa programir~ na r":u-

naru , IUniv-,ju Ie na I.probimaciji rjdenja u IIIK8;vnim diskrl:tnim tatb.m&

"
II neu... ;'ne .. ~b YUijab", I. POitUpU numeriltor; tjebvuja I;'tur\a
diferenc.ija.lnih jedJUlina
PY(I) _ / (1/, 1) (4.1)
I..odi _ na iulilunavuje apmbirn.:ije 1/1.+1 vw-ijabli IWlja 1/(1) u talb.ma
I~+I na OInovu pmhodno izratunatih vrijed~ti 1/1& II ,tl _ h .... ll_,..I. Ato
Ie pri prorillunu I/HI upotrijebi omo prethod n i toru (p = l). tada Ie tONteni
pOItupU nuiva;ednokoratnim. Za p > I , d.,finilu Ie vi!etorKni poatupd. Kada
Ie pOIlupat d.,finile lato da odgoYUaju6 aiatem direrentnih jed.n.lIlina ima obllt

(4.2)
tj . ako III! Irdena vrijednosl "1+ 1 pojavljuje i u nelinearn.oj funkciji '9 tato da 1M
1/1+1 mora izrlllunat.i rjet.&vanjem .ial.ema (4.2). pOItupat Ie nuiva implicllnlm.
Za j > 0 definilu Ie .,bpl;c;ln; pOItupei. kojl d~u diri!ktno rjelenje u. lIhl I
l&mim tim IU jednos\.&vniji sa prilIlienu.
Grelb apmbimacije. koju unosi pOItu pat nUll'l<!:rilk., integracije na to.-.1u
h - l/t-tl - I h Ie proc:;enjuje tato da H analititto rjeknj'" difenmcijalne;ednilline
ruvije u Taylor-ov red u otolini II i upo redi u. ilTuom toj; III! d",linile nu-
meritkim poslu ptom. Na t~ natin Ie odredjujc lokalna grelka mdod a Po
raz!ika. lafnOll i apmoimMivnog rjd<lnj;r,. Red tunosl; metoda odredjuje n.}-
manji lIe~n toran h sa nenullirn koellcijcntoln, u izra.llu 2& lokalnu grdku. U
opitem alutaju, lokalna grelb. odaijecanja T (h) u udani korat in\qracije h je
odredjenr. ilTa.lIom
T (h) = O(ht~l)
pri ternu Ie talno r,iei<en;e definile relacijom

II{! .. ) = "" + O (httl) + e..

Ul'I06enjem lot·lnecr'dke UImom toratu int.qraci,if, Crdb metoda.., UYeUva
I . . odudjmi intern! (1/ - ' 0) If! definite r;JObalna ,rdb metodL Globalna
r;relb Ie~uje na OIInOVu Ioblne ,rdte i uopll.e vrijed i daje r;1obal.a.t. r;reIb
proporcijr.tnr. sa. h' Uo je Ioltalnr. grdb proporcionalna iii. h.... •. Par&melar f
odredjuje red ~tode i r;eneralno je pateljno d. red metoda bude lto;e mozuo!e
yeli. Pored Irdke od..sijecanja na u!r.upnu r;relku proraluna utitu i Ilijcdllt:i
finiocl :
I. Gr~b ralunanj a, uslijed arilme tittOil nokrutiyanja broj.,va u ralunaru
i, kod il.er.. livnib metod ... u, lijed ogranitene talnOlti ton¥er&enlnih p!»-
lupab.
1. Grmo poYaiv.mja kod ru.'!¥ojenih pOItupab..
S. Grmb uslijed priblit.nog uvdavujr. or;ranitenja u difuencijalnim ;edn...
finama, radi tori!l.enja distre~nih v~menak;h inl.ervalL

"
Z& avaIIi ~lIpU; Dllmerit:lr.e iDuvacije, llkupn& ,mb. pro.atlln& M !DOle
OOrl&,,"i IInlt.&r Adanih &ranic&, IIkoliko M koristi dovo\illo mali kor&l: inw-
11Ki.ie II.
Grelka p ..'IIPb. numeTlelI:e Intqnclje, nl kn,ju k<><..u. I~" Hvisl 00 &Io~
aiD' ,rIIIlr.e I.probimacije .\I'~, ullmll]in.n. do trenlltka Ii, I BIelk. odaijet&nj& 8"
koj& ae pojavijl!je 1& vTijeDle tekuceg korili integracije II = I... , - Ii , Nllmeritb.
".bilnOlt metod. !Ie odredju~ na OIInO'lIl prOP"Iacije ,.elke II nilll ,1IiF:c.ivnih
kon.U.. POII;UPU je st&bila.n u od redjenll velitinll kor.b. h, &ko ,rmb. 8.,
uneleni. II ,I:'lom ko.&kll, i~uiVlL ,relkll 81 II kor.elIDa j > ,I: ,. koje \'rijedl
:s
16/1 18.1. Teoretllb. n..lIIllLtra.nja st&bilnostl nllmer itklh metod. ae provod, n.
direrencijalnoj jecinatini III. testiranje

(U)
,dj.Z& A •
je iF:omplebn& konal.&nt&.
OO&brUli po.S\lIpU; oumeritlr.e inu,racijc!, an.lizom na. dir~encij&lnoj jed-
natini n. tesliranje, definik >Ie podrutje .psoLulne ,t.a.bi lnCdti metod. \I funiF:ciji
vrijednOOIti bMta.nte A i korab II.
Z. l ilItem linurnih diferencij.lnih jedn&~in. oblib. (2.3)
W = Ay + Bu (4.4)
podTII~je &plolutne slabiinOllli lie dellniSe II fllnkcijl .vojatvenlh vrljednOlll1 rna-
trice A. Ako lie jednOlltavnosti r&d; pretpostavi dOl. matlin A 1m.. razli~ite IVO-
jahene vTijednOllti, ta.d& lie .!stem (4.4) mole Ir.nsformioat.i line&rnom tr.Mfo ...
macijom
.\1' _ X~

pz = X-I AX~ + X - I 8 .. = A~ + 'P(I) (U)

koj i ~ine nepove:nne difereocijalne ,iedn&line oblib

z, = A;Z, + ",,(I) n i = 1, 2, ... ,0

u, 'P (I ) .. 0, an&lin nllmerifke .t.a.bilnOOl t i 1& ,li tem (4.4) lie . vodi n. rum ....
trl.llje . t.a.bilnOllli dobi~ne m.~ifne jednatine
p~ = AI: (M)
Analitilko rjelenje sistem .. (4 .6) ~

~(I) = e"1' · ..I,(to) (4.1)

U. pretposla.vku 0 jednOltrukl;.ti I vojstvenih vrijednCdti .... UK:e A, l va.l:oj kom-
poneti dinamitkGK adzin. sistema Ie mote pridNt iti ocb.iv oblib.

(4.1)

"
Tako svojstvene vrijednosti lI.5imptotski stabilnih dina.mi~kih .istema (Re Pi} <
0) sa. ma.lim apsolutinim izmlSima Re {Ai} odredjuju komponente u odlivu koje
sporo t.ete prema nuli . Zbog ovih komponeti simulacija Sf: mora provoditi u rela-
tivno dugom vremenU. N;u;uprot tome, veliki o.psolutni iznosi R~ {>.;} odredjujn
komponente koje "" brzo prigubju, po. se zbog njih za pojedine metode mora
odabrati mali korak integracije k radi obezbjedjenja talnosti i numeri~h stabil-
nooti. Kako uslov numerilke . tabilnosti mora da vrijedi la sve Z; , podru~je apo-
solutne stabiin06ti odredjuje se na OIInOVU ogranifenja .a jedna.i!ine .0. najvelim
negativnim vrijednostima. A, . Oprocni zahtjevi za malim korakom integracije
k i velikim vremenOm . imulacije su narocito izrdeni kod dinaminih sistema
sa jako disperziranim svojstvenim vrijednostima. Za ovUve sisteme se We da
imaju osobinu hulosti (stiffness) ili do. su tdko rije~ivi .istemL Krutost sistema
diferencijaInih jednalina se defini.!ie odnosom

m=; IRe{>.;}1
min;l& P;} I
Veoma mali broj numeritkih metoda je ndao prlmjenu pri simulaciji di-
nami~kog odziva elelr.troenergetskog sistema. Eksplicitne intcgracione metode
su, zOOg "voje jednostavnosti, kori~tene u veeini tradkionalnih progTama tranz..
ijentne stabilnosti. Na.j~iru primjenu eu ndli postupci i. klase Runge-Kutta
metoda i eksplicitni Euler-ov metod . Osnovni nedostatak eksplic1tnih metoda,
kod primjene u simulaeiji . tabilnosti elektroenergetsk ih sistema., je njihova ogra-
ni~ena .tabilnoot, !to kod izruit o krutih sis tema zahtijeva kori~tenje nedopus-
tivo malih koraka integracije [461. lz kla.se prediktor- korektor metoda naj§iru
primjenu su naili postupei Adam.s-ove familije. Osnovna prednost ovih metoda,
u odnosu na eksplieit ne postupke, je da je korektor formula geneTaIno talnija
i stabilnija od prediktora. Kada se proces iteracije korektora vdi do konver-
gencij~, rje~enje ne zavisi od karakteristika prediktora, te .s e on mo~e zamijeniti
pogod'nijim ekstrapolacionim formulama. Medjutim , znatno ralunarsko vrijeme
je potrebno za pot punu konvergenciju korektora, Mo je narOCito izrakno kod
sistema. sa osobinom krutost i. Poseban problem, kada se pri simulaciji sta.-
bilnosti elektroenergetskog sistema koriste vi.!iekoralni prediktor- korektor pas-
tupei, predstavija tret man di.kont inuiteta u mrefi. Tada je obitno potrebno
korl.titi familije metoda sa promjenljivim korakom Ho znatno u. lofnjaV1l kodi-
ranje programa. Prema tome prediktor-korektor metode su pogodne za sim-
ula.ciju dinamike elektroenergetskih sistema so. ogranifenom krutotCu .istema.,
kada simula.cija obuhvata mall broj diskontinuitet a. Za simulaciju rea.lnih prob-
lema produtcne t ra.nzijentne stabilnosti ove metode ni.u naile ~iru primjcnu.
U savremenim progra.mima. .tabilnnsti elektroenergetskog sistema veeinom se
koriste postupci koji pripadaju op~toj klasi implicit nih visekoralnih integracionih
metoda. Ovi postupci koriste veoma. stabilne zatvorene korek tor rormule, ~iji je

60
opiti oblik

L
• 0;-1/.,_;"+.
•
- /I LA/""f+! = 0 (409)
.... ; -0
Pri tome YTijedi

; = 1,2, ... , q

,dje je q red meLoda. [6[.

Z& .lItem d ifereDcij&1nih jednatin& ohlib. (2.3)

PII = AI/ + n"

satvon'n .. vi&ekorabla formula ima optti oblik
(4.10)

,dje.u k - konstantni koelicijenl & C sk&1ir&n& sutn& fl&nova ur. V~-f.. ' i PII,,- fH
all. i .. I , ... , k.
Ako .~ pri modelovanJu elektroenergetakog sistem .. 1!I.nemari lI.i~enje, T&o
l&eij& (4. 10) je linearn & po 11",,1 i moglie je dobiti direktno rije'lenje n. VHI U
funkeiji U"H u obliku

[I - "hAlv.... , ::: "hBI!"H + C (4.11)

U owom Ilut-.ju H procl!ll rijeb.vanj .. alltemII. jed-nlllina (2.3)- (2.S) POdi n .. it-
erII.tivno rije&ava.nje sistema (2.4) po promjenljiv;m V.... " aw doll Ie konveI'Kell-
cij& cij<!1or; poIItupb. De postipe. N.. '-j natin ae eliminiH p-dib. povni'lallja
prilikom rijeb.vanj& aiatem& (2.3) i (2.4) unul.&r rudvojenoc pristupa. Vd.n&
<*Ibin& dirHt.noc rijel&vanjII. po 1/.,.. , pretn& (4.ll ) je d& Sf: rjdalje pouldano
dobijII. 1sa nulte vrijednOllt; YTemelUlkih kOIlll.ant; u difu.... cijal.nimjednatiD&m&
(2.3). Od satvGn!nih impl;citnih formul&, n-.jliru primjenu u u,TTeJDenim p_
,r&miml. sa limulaciji nabHnost; elehroener,etaq ~iatem& IU na.l1i implic;tni
Euler_ metod, trapezoidni metod 130,401i ~U-Q\' metod 114, 1 ~1 .

4.1.1 JednoiroriKni implicitni metodi

Jeclnokoratni implicitn i metod; ... ir.vode il op$te formule (4.g) poIIl&vljanjem
k _ 1. Na,iiednOlllavniji jednokoral.ni metod joe implicitn; Euler·_ met.od , kojl
joe u. diferencijalnu jednalinu

61
de6nia&.n relat.ijom
v~+> = v.. + hpy..+> = v~ + hf~+> (4. 12)
MeWd ima Iokalnu grdku oo..ijeca.nja. propordona.lnu tla.nu ul 11' / 2, tj . T(h) -
0(11.'). to! je prem.a tome metod prvog reda.. Kara.kteristitni korijen meWda u.
diferenc:ijalnu jednalinu II. teslira.nje ~
(4.13)
Podrufje "plOlulne It.a.bilnOl!ti, delinisano usloyom

... A = (I + jw jt odred~no relacijom

(1 - "h)' + (wh)' ~ 1 (4, 14)
i priwano jt na I liei 4.1.

,
nod"'~.1"
A-8t.tbiUt08ti

Slika 4.1. Podrutje stabl'lnOl!t; Euler......'" meWda

Za asimptotski l ta.bilne Iil!;~me metod je sta.bilan II. Ive vrijednOiti koraka

II, tj. meWd ima. OIIObinu A;t.a.bilnosti. Ako se metod p.imijeni u. rijebvanje
lillema difentncijsJnlh ~dnatina. obli!ta. (4,4). direktno iualunavanje vektora
varijabli I ta.njalloo+, u funciji u .. +> !Ie viii prewa.
(4. IS)
U programima. produtene tra.n~ijentne stabiln.,.ti na.jli.u prllI\ienu je nabo
trapnoidni metod [46). koji je delinisan relat.ijom

(4.16)
Metod 1m. tKnost druCOI red. A. domtn~tnlm tlanom u veki otbijeeanj.
T(II) us - 111/ 12, toeje prem. tome n-,jl&Cniji A..tabiln; line&m; implicilni metod
lei. Kankt«ittifni korijen metod. je odredjtn ..

Podru~e &plIOlutne .t&bilnOll~i

I',{IIA) _ ~
,- .
je odred,ieno reladjom
(4.17)

[I +/aQ + ¥ IAI,]'/I < I (US)

[1 - hD+¥IAllfli -
Z. a.simptol.lki It.bilne .;neme podrutJe .pIIOlutne st.abilnosti je defini....no A.
/aQ < 0, odno.lIO sa 6vUo II > 0, te je metod A4l.abilan. Podrulje apsolulne
It.bilnostl trapewidnoa metod. je prikanno na Ilki 4.2.

--------~--------- ~

Slib. 4.2. Podrut:je I t&bilnOil U tt&pelOidnOS metod.

Ako" Irapaoidni metod primijeni n•• blem diferencijalnihjednalin. oblib.

(4.4) , direlnno \arllun.vanje vehorl V&l'ijabli 11.&nj. ~~ . H viii prema iuuu

(4.10)
Premda je trapezoidni metod A-at;!.bilw, tj. velitin;!. korak& lntegruije nijt
ogranilena II n-,jvelom .vojslvenom vrijednoltu >.;, IllnOilI kojl. od,OVIJ'I n ..
jv«oj netat;Ynoj lvojstvenoj vrijednoall "" b~e lob ako H konsli veliki korlk
integracije II. Naime, u implic:ilne metode b.rakteristi~ni korijen ",{U ) teIIl.O
ne let i null b.d. It), ~ - 00. Tako u Irlpnoi dn i metod vrijedi
1+ ~
lim 1', (11.1.) - lim 3. __ I (4 .'20)
..... --... .~-- ... 1
•
"
Prema \ome, ako K izabe~ velika vrijednOfit korab h, komponent.e u odIivu
~istema koje odgovaraju velikim iznOllima >.;, odnosno koje lie bno prit;u.luju,
b~e netalno slmulirane pOO\o ~e He njihovo aproi:oimativno rjdenje oscil&torno
i lporo prigu.lin.ti. Za implicitni Euler_ov metod,ie, medjutim,

_ _.., /I,(hA) =
u lim JUlim
__ .., 1 \l = 0 (4.21)

Ito znali dll. je metod pogodan za. .imulac:iju bnih prelunih proceu., b.da Ie
pri int.egraciji koriste velike vr ijednooti koraka h.
Korilt.enje promjenljivog i ~to je mogul .. veteg korak... int.egraeije h jedan je
od osnovnih zahtjevll. koji se postavlja pri simulaeiji produlene tranzijentne Ita-
bilnosti. Polito model elektroenerget.l<kog sistema karakte r;!e iuuena krutoat
listem& difcrencijalnih jednalina, pri integraciji jednalina brzih kratkotrajnih
proce... primjenom t rapezoidnog metoda, millie doci do opi... nih probleIIllL UO
lie kori.ste veliki koraci integraciji. Zato primjena trll.pezoidnog metod .. ItlI. in~
graciju krutih si.tema zahtijeva pdljivu analiz1l svojstvenih vrijednoo ti dife~n­
cijalnih jednalina koje se r ijdavaju.
U cilju eliminisanjll. nedostataka pojed inih A-.I&hilnih implicit nih metoda.
prj rijdian.nju krutih .istcm&, Liniger ; Willoughby [47] su predlotil; poAt upke
buirane nil. konceptu eksponencij alnog fitiranja rjdenja. U tim poAt upcim ... O!
no o¢te jednokoralne metode

Y~+J = /ldhl;)!1~

pored A-st&hilnosti postll.vlja i uRlov da je korijen /I, (h>';) elulponencijalno litiran

Ill. komponentom eU ', toja odgon.rll. najveioj svoj.tvenoj vrijednosti. r.. kl .... e
predlotenih metoda, poO!tupak kojl zahtijeva poznaVlUlje .&IIIO ptvih izvoda se
nuiVlL podesivi trapezoidni metod [<l8[ i defini§e s.e relacijom

(02)

OV&j metod Ie defini!e i pomocu parametra Q = 1- 2P, [SO]

(4023)

tada s.e nuin. trapezoidni metod sa prigu!:enjem. Za odgovarajufe vrijed-

nos!i podesivog pa.rametr.. Q (P,) metod se ~ransformiIJe u ! Iijedefe jednokorlllle
melode:

Q = (.8, = 1) - ebplici~ni E"ler-ov

- I
Q '" I (.8, = 0) - implicitni E"ler-ov
Q =0 (.8, "' ! ) - trapezoidni metod
 Loblna grSb olbijecanJa metoda T (h) je propo.cionalna sa h', 11.0 lInal; da
je trapezoidni metod sa prigukn.iem metod prvog miL Karuurilltitni korijen
mdoda je odredjen n

(4.24)

odakl.. il uakM. A-stabilnoeti a1ijedi PI < 1/ 2 odnOl.no 0 > O. Za vrijtdnoeti

P > 1/2 iii 0 < 0 metod je uBlovno atabilan. Na Ilki 4.3. lu pribilana pOdrulja
ltabilnoeti metoda Z& ."",Illite vrijednoeti podeaivog parametrr. 0.

~ ."'.....

Slib 4.3. Podru<::je stabiinosti podesivog t r~~idnos metoda

z.. .lotene din"onK.k" aioteme ""loT ebpon"n,,~alno& 6tiranja .....·odi na

odredjivanje vrijtdnoeti podeaivog parametra p, (Ill), tako da brakterill titni kG-
rijeu ~I(h"') t.l.tno aprobimira e"-'· odnoeno
(US)
Zr. me.t.oci de6oi .... n relacijom (4.22), iii diferendjalnu jtdnalinu n testiranje,
podesivi patamew p, !Ie odredjuje prema relaciji
(4.26)
Prerna relaciji (4.26) 51': IIlO!e taLno odrediti podesivi paramet&r fJl 1& realne
I vojstvene vrijednoeti >.;, doll. je za slubj kompleksnih )..1 potrebno koristit; i do-
datn; podesivi pa.rametar [47). r.: rela(ije (4.26) takodje slUedi da.u trapelOidni
metod (PI = 1/2) ; implieitni Euler_"" metod (fJl '" 0) ekponeneija.lno liliran;
jednokoTalni "'dodi i i i "Iu~"j h>" = 0 i h)" = - 00.
4.1.2 Po,e<ije<lje jedrookotxnill implicitnill metod<l
PrimjenODl generalimvue teorije modelonnja !3 l pimulo.cija dinr.mitkog odziva
elektroenergeukoc s;'tema "" praktiloo mote , vest.i oa integTl.Ciju jednoe:tavnih
p~nOllnih funkcija, Cij i je opiti oblik prikuan na Il iei 4.4.

Sliu 4 .4 . JednOllt.avna prenosna fuokija

Dif.,...,ncij&lna jednalina, koj .. opi.uje prenOllnu funkciju prib.>ianu na ,liei

4.4.
PlI(t) = [gz(t) - v(t)I /T (4.27)
primjcnom jednokoralnih implicit nill metoda"" mole svesti nil. difcren t nu jed-
oalinu obliu
(US)
il koje "" lI~,, ' direhno izraluna.... la patn..tu vrijed.nOlSt ""'+I.
Ako !le primi,ieni
trapezoidn; met.od sa prigu!enjem (4.23), odgov.njuti koeficijeoti u jednalioi
(4.28) IU:

C..-u = (I - 2b,,+I)V~ + b.... ,G(I - a:)zn (Ug)

m~ .. , = b.. +1G(I+a:) (4.30)
6.... , = h,...,J [h.. +1(1 + a:) + 2T] (4.31)

Uticaj rulii!itih vrijednosti h>' (>. + - l i T), na karakterilltike metoda la ,adane

vrijednosti paza.met ra a: , magu lie an alil irat; uo !Ie t.a ulunu fuokciju "'(I)
usvoj ijedinitna od.kot:na funkcija.a pofetnom vrijednoilu ",(0) = O. Poredjenje
t.a;!oOllti metoda, ilvrteno U oonOllu R3. t .. too lJI..lit,no rje!euje v(t) = I - e~',
za. razli/!ite vri,iednoe:ti p.. r ..meua a: i koralta. iDegracije II, prib.>iano je u u.beli
4.1.
lz Tabele 4. 1. se uoh.....ju oscilacije l<oje 51! u aprokiima.tivnom rjdenju j ..vl·
jaju ked . t .. ndudnog t rapezoidnog metod .. (0 = 0) za. .Iul aj h>' < - 2. T.. kodj e
je vidljivo da Ie z.. a: > 0 .. mpl it udc till OIICilacij .. priguAuju. U dlju teorctskog
objunjenj .. ovih poj ..VlL na sliei 4.5. je prikuano ponaAanje kara.ktcristitn ih kot;'
jena 14,(" >')'" re.Jne neg .. tivne vrijednost; h>' i to za trapezoi dni metod (a: = 0)
; eksponeneijalno fiti rlJli trapezoidn' metod $I. priguienjem.

66
 Tabel. U .
Ut;.:.j rulilitih korab. inte&racije II
oidnom me\odu .. pri~
=00 ~ =-====:->

Iz tabel'" 4.1. i .. slile 4.5. IU otigledne prednOllti t.apezoidn.. me\Oda la

vrijednOllti II~ .... 0, odnOllno wponencijalno liti. an.. tn.pnoidnns me1.oda ..
pr iguJenjem n II ~ ..... - 00. U cilju illUltn,cije utic:aj. podmiq pvuntl..a Q na
!.KnOllt limuJ.cije u tabeli 4.2. 5U p.ikauni .nultati 1& ,lut.aj II = T (II~ _ - 1.),
n ."",Iill\<! 'ffijedIlOllti pa:rametra Q.
b fftultata pribnnih II labeli 4.2. je .. idi da.ie sa Q :s 0.15 trapaoidna
intepacija ... pfl&ukrtiem tatnij. od standardnO& trapnoidn.. metoda (a _ 0).
Prem.& tome, tad • .., pri limulaciji korine ..eti korlci intqrac.ije II, tat_t
limulacije at mote poboljb.ti od,ovarajuiim podelavanjem panmetn Q .

4.1.3 Rjdl'linje krutih 5istema

z.. Iiltem dife.encij llnih jednalin.
PII = Ay+8 .. (4.32)
u
kualr.teriltitna jednalin. od,ovaraj uu dife~ntne jednatine im.li II korijena,
tojllu identillli po formi, ali IU nvilni cd avojltvenih v. ijednoati ,is\<!m. dire ...
eno:.ijaln ihjednalinL Z. jednotoralne metode, lvaIt; korijen predsu.vija aproksi-
mKiju e""" i pri integr&eiji 51!: zutije... :
 - -- --- - ------------ /

t ........ ~UHo ....... 11.,

---- -- --- ----------- -/

Slib 4.5. p-,(U) n rulne nea .. ~ivne hl

TaNia 4.2.
Uticllj rlLZli~itib vrijednOlltl pri&ulenj& a

1. Korilten,ie m&log koran h, kad&je potrebno, n odredjene metod". obeabl-

}editi numerifku atabilnost.

2. Korilten,ie malog korUa h :l& obeabjedjenje u(nost i &prouilJlllCije.& vo-

lift nijednosli >..;.
Ukoliko ....ill.em (2.32) rijeb.va .imultano u vremenu 11& siltemom neline&rnilt
aI,ebankih jednatin& oblib. (2.2), dod.tn; nhtjev sa osranifenje h moM d&
bud.....1000 obe:lbjedjenj& konvercentnOiti i1.er&ti"noc poItupu. rijeb...&D,ja 1.1,0-
bankih jednat.in....
Ako ... pri inlqraciji koriste A... ubilni metodi. problem lIumerifke .ubil-
_Ii nUe ir.ralen, ali le u. lialeme II. j&lI:o dispenin.Dim .vopl.... nim 'I'I'ijed.
_lima ,\" W::nOlt kojl od,ovara nlljv«oj >..; biti 101&, aka ... korilta .... Iiki
konci in1.f!&racije h . Kao Ito je opil&rlO u prethodnom pocl&viju, opl.l; problem

68
neeuponencijalno 6tiranih A--1Il.abilnih implic:itnih metoda je da I',(hA) ne teli
aaimptotllki nuli bda hoi. ____ - 00. Ukoliko se korisli veliki koral h, komponente
u od.ivu siatema, koje odgovuaju vellkim A su nelKno simulirane u p.xetnim
t~nudma nuon inicirajocih poremeeaja, boda se njihOOl uticaj ne mote sane-
mariti.
PriJikom intea;rKije krutih siatema. pomoCu A-.tabiln ih implicitnih metoda,
&a prevuildenje ovih prnblema., mogu Be kori"'iti slijedeee stratea;ije :

I. U poletnim fazama aimulacije, dok se bru: komponente odsiva niau prill!-

lile, koristi se mali korat h. Kada se bni preluni procelli priauAe koru
intea;racije se uvelava.Da OlmOVu pratenjs grdke aprouimacije aporih kom-
ponenti odziva. Premda le zbog uvec!anog koran h aprouim&cija brzih
odziva biti lOb., ove komponente nele zn<llajnijc uticati na t"no~1 odziva
sistema u cjelini, jer A-stabilnost po!ltupko. obezbjedjuje da njihove am·
plitude ""taju male.
2. Ako Be pri integraciji koristi trapezoidni metod sa globalnom eblrapo-
l&cijom, u prvim faz1Ulla simulacije !K!, za olklanjanje OKilacija, prill\ien·
juje Dahlquiat..wa procedura ~etnog filtriranja [301.
3. Za rijdavanju diferenc:ijalnihjednalinase koristi Gev-ova fa.mllija metod.,
pri ~emu se red i tM:nOllt metoda kontinualno podeiavaju tako da se abe.bi.
jed; zadana !atnost po!ltupka uz m.ksimalno d<nVoljeni knrak integr&eije
II. [lSI.
Ako ae u. integn.ciju koristi podesivi Irapezoidni metod, moguta au dva prj&.
tup. pri rijdavanju krutih sistema. Ako se parametu Q poddava na oenO'V1.L
kODCepta ebponencijalnog fitiranja, mogute je korialiti veliki korak h u. 8VO
vrijeme simul&eije. Za slofene dinamilke aisteme, kao 11.0 je elektroenergetaki,
&a dOllljednu prilll.ienu ovoga koncepl4, neophodno je prethodno odred;ti sv~
jstvene vrijednosti sistema, liine ... znatno uslot~ava prorlotun. U literaturi
!~91 podeilavanje parametra ..... vrii no. OIInovu estim&eije svojstvenih vrijed-
nOliti. Za 8vaku varijablu modela se pretpo1!tavlja do. H Iokalno (u toku kor.A.
intev&Cije) mijenja prema diferencijalnoj jednalini prvOS redo.
py=.\y + u (4.33)
Odatle iz

Ilijedi

Vrijed nost pa...metra a se podeilava ns kn.ju .vakogkorab. integr&eije na06nOVu

procijenj.me vrijednosti .\ kori!lenjem jednaline (~.26). Predlotena. procedura.

69
zahtijeva korilltel\ie konstantnog kora.ka integra.cije h za syo vrijeme simula.cije,
a za pojedine slu~<>Jeve i kori§tenje vrijedno:sti parametra a < O. Pored toga,
tr ..pezoidni metod sa. prigullenjem je niteg reda (q '" 1) od standardnog metoda
(q == 2), Sto u fazi simula.cije kada se brzi procesi priguU neopravdano zahtijeva
veti broj iteracija za isti nivo talnooti . Primjena ovakvog konceptll. t akodje
aahtijeva i dodatno ralunarllko vrijeme potrebno za proejenu .\; i proralun a.
U ovom radu je, za rijelavanje krutih sistema, primijenjen pristup buiran
na OIInovnim zahtjevllna simula.cije produ!ene tranzijentne stabilnoeti. Faktori
koji.u u.slovili rallvoj algoritma 8U :

• kori!tenje promjenljivog koraka integra.cije.

• proees koji se dorninantno sirnulira aU medjumaAinske oscHacije.

U razvijenom algoritmu, diferencijalne jednaline tranzijentnih modela elek-

troenergetskog sistema Be rije!a~u pomocu trapezoidnog metoda Sll. prigulle-
njem. Za rije:!!avanje diferencijalnih jednatina sporih dugotrajnih procesa, kG-
risti se eksplicitni Euler_oy metod. Blokovi diferencijalnih jednafina 8e integri~u
sa ra.:zl~itim koracirna h (hI i h,). Pollto talOn ... imula.cija medjumaAinskih os-
tUacija, U prvim fallama proralOuna (neposredno nakon diskontinuiteta), zahti-
jeva koriltenje relat ivno rnalih koraka integra.cije hI' .tandardna tr&pezoidna
metoda (a == 0) Be koristi za. intcgra.ciju veeine diferencijalnih jednatina. Za
komponente modela sistema (ulallni filter automatskog regulator .. napona) kOO
kojih Be, zbog malih vrijednos ti vremenskih konstanti, mogu OCekivati problemi
oscila.cija u tra.pezoidnom metodu, koristi se implicitni Euler-ov metod (a == 1).
KlI.da se po{etna tranzijentna falla simuJa.cije u.vlii (1- 2 .ekunde), korak inte-
gracije h, 8e uVKava zavisno 0 gre!ci aprouimacije uglov& generatora. U difer-
entijalnim jednalinama, koje opisiju sublr"nzijentne prelune procese n gener-
atoru, u oyoj falli se postavlja a = 1 i prelazi Be nil. implititni Euler-oy metod.
O. noyne karakt.eristike predlo:!en'og numeritkog postupka su :

• samosta.rtnost metoda, ~to je veoma vuno pri tretmanu diakontinuit.eta.

• A..... t.a.bilnost metoda za "YO vrijeme simu la.cije.

• protnjena reda i t~nosti metoda tako da se uvijek kol'iste dobre osohine

pojedinih postupaka. iz kla.se jednokoralnih implicitnih metoda.

Prem. tome, predlo:!eni postupak ornogucava tatnu i ekonomilnu airnulaciju i

brzih i aporih prelunih proceaa u elektroenergets kom .i.temu na jednOllh.van i
veoma. ponzd"n nalin.
4.2 PriguleIJje medjumaAiDskib oscilacija
z.. ••tem diferuc:ijalnih .ie<\nxina oblib
py = Ay + 8. (US)
&lr.o ...maln da IU varijable danj. II na koraku intqra.o;ije " UDU!.&r udanlh
ocranlleqja, prinl,jenom trapezoidnoc metoda 'a priguknjem, mole M pi... t\
,iltem difeuntnib jednafin a U obliku

y{to + h) = PII(t o) + 0\1.(10) + R .. (to + II) (06)

prj temu Ie

(07)

(OS)

(4.311)

Ako eu matdte A i B kOl\l!tantne, manice P, 0 i R lie izratun avt,ju .amo k&da

tlO<tje dn fI.nmj~~~ h>raka intoog.acije It. Ili pod"", ..v..nj .. flArlLml!tra ft. OlObin~
nekoc numerilk", met.oda, pri njegovoj pri~ni U l imulatiji ,tabi:nOlti elek·
troeneraetakOC,i.stema, mogu "" kv.!i\.alivno anali¥irati na rjdavanjl lineariao-
vanoa jednomatinakog elektroenersetskOC,iatema, Opill&nOl matrilnom diruen.
tijall\Otn jednafinom. dmgoc reda

P!I = [~ ~]Y + ( ~1] 6P.

II = [Ai ,Aw[
Ako lie putposlav; daje pmrnjena elehri~ne . nage A P. lineuna fynktija pro_
jene "llaSenuatora, Ij

(4.41 )

tada matritna jednafina (4.40) opisuje linearni .istem druSOC red&. U mi·
nim t lek troenel"letakim sis~ima, eldtri~na ,nagaltt neral.ora P, je nelineama
runkcija pr~e ugiova Ivih general.ora ,.lema [1,25J. Medjutim, utict,i _
nf:\inf:arno.ti ..a talnost pOitupb. .jdaYll.nja .ialema (4.38) je Mlnaft,jna, tal:o

71
 ,
L , ", '"

..:/C

Slib. 4.11. Linunzcwani .istem kreunj. rotor.

d. je opina.. line.uiucija, z& male porem~, opravdana [mid]. Jeclnatin&

(<I .lS) opisuje kon l inua.lni .lawn pr ibun na , Lic:.l 4.11.
Z.. prib.u.ni kontinualni .ial.em, Iilt.em difereneij.Jnih jednlOfina im .. obli.

pv = [ ~ ~ ] V - A.V (4.4.2)

POlitO 11,1 '¥Ojltven.. vrijedl\O&ti ,istema. (4.40), odredjene III. OlIn""" jednKine

l' +w ' _ 0
•
par komp~bno konjUIOYUl ih rjdeD,ja ).'{I _ ±jw" ncbiv sistema je odtedjen
reLacijom
(4.43)

.(1) = [COI ....,

-~.inw.h
!;;
COIw,1
1 (4.4")

Diakretbacijom opia.nog kontinualnol ,ilIlema, n. OInovu relacijl. (2.6.)-

(2.9.), odredj ...je Ie di,k relna aprokBimacij • • btem. OJ oblllr.u

,djtl je
(4. 46)

Alr.o 1M! tnt.pe.oidn i metod H. p~m prim~ni na .illum diferencijalnih

jedn.tina (4.40) 1,11 uvalavanje (of.-4.1), b.ko Ie inate i • ..:Ii pri .imulaciji .tabil-
nooni, malrk.. P ,Q,iR i~u slijedefe vrije<inOiti

p = [~ ~l (M7)

72
 Q 0 [ - 11'/ 4(1 - (t')
- 11/ 2(1 - 0-)
I (4.48)

R _ [ - "'/4(1+ 0")
- - h / 2(1+ oj
I (...11)

Za a!\lbJ sistema 1& povratnom apregom, Qiav je posmatr ani au.tem, slijedi

y(to + h) = Py(to) + QCy[lo) + RCy(to + h) = P.lI(I o) ((.SO)

gdje je matdc .. P, defini.ana sa

odn~no

P.h - 1
.( ) - 1+ *(1 + al'
[ l -":~'(I - Q')
-hw'
It
I - lif(l - or)
I (UI)

Kvalitativna analiza OIIObina postupa.ka numerieke integ.racije "" mote pro-

veet; na OInovu poredjenj .. odgo .....raju6h ~l&nov. matrica 4> {h) i P,("). Pti
alu .lizi primijenjenoj n elehroenergeteki li.atem, IX"'matra se koli\;o numer~ka
tehnika vjerno 8imulira uga.onu brzinu i da Ii unOl; vjcltatko priguAenje ampli-
tude 08cila.eija. Poredjenjem odgovarajulih tlanova matrica oI>(h) i P.(II)) slijede
slijedel:i i!rui relativni odnOli w,/w izmedju tillne vrije<inOllti bnsine w, i . imuli-
rane to!

(4.52)

C 0 -,,---,-..l.."'--;-~ (4.53)
(I + oj + a( 1 + a)' ("'f)'
Na aliei 4.7. IU priwane vrijednoeti u. ~ i C u funkciji wh kad .. $t! korisli
standardni trapezoidn; m~tod.
Sallike 4.7. jf! vidljivo da standardni trapezoidn; metod ne un",,; priguJenje
niti i~oblifenje oscilo.cija Wa 8e pri int~lIro.ciji korist.e kora<:i h uobil&jeni u
limul&dju tranzijentne $ta.bilnosti. So. alike H mogu itvelti $ljweei uiljulci :

• 1& h < O.8 jw metod izoblil&n. frekvenciju do 5%

• 1& It < Oobl'" koeficijent poj&t&njII. je modifikon.n 10. 2%

73
 Slika 4.7. K.r.ktermtik<! .tand&rdncc h.pHOidnog metod •

• m<!lod jt Itabil&ll i n. h > 2/"" prtmda IU r.... kveneije osellacija i koelkijent

pojatanja znalno izob lifeni.

Na .lIkanli. ~.8. i 4.9. IU priw&lIC! promj<!ne ""' /"" i C kada HI kon.t.e vrijednOOItl
Q= 0.,2.,$. Sa slim se vidi da bda Ie u jednlll.ini (4.16) koristi Q > 0 dol ... i
do pri,ulenja oecilacija i ~a korue integracije koji ... korist.e u tranl ijenlnoj
atabi1nOlti. Pri,ulenje je veb: sa v«e vrijed nOOIti Q.
Efekat .,jeltatkog (numerifkog) priguknja, koje iluiva traPQoidni melOd u.
priglllet\J<!ln sa Q > 0, uOCen je prvohitno pri limlliaciji prenaponakill pre1..nih
proceu. 150,511. U ovom radu W on,j mel.Od torisli u vjeiLalto prigukn.ie
mecljumalinakih OIKilacija bda Ie pri .imulaciji t ....ba obe:lbijediti li:ontinualan
preluali: ia aimulKije tn.ns ijentne ltabilnosl.i II limulacijll du,otr~ne dlnamike.
U o;iiju ilUitracije opi$ane osobine metoda, na Ilikama 4.10, 4.11 . 1 4.11. lu
pri!tua.ni raultati simul...,;;lje kratli:oc lpoj&, Opi$anOIIl p<IIJlaviju 3., kad. H prl
lntegraciji dirU<!ncijalnih jednatina kretanj. rot.ora korillte vrijed!lOlti li:oe6d-
jenta Q= O., 2. i 4.
Sa .Iib. Hl IIOC ..va vaJna osobina met.oda d. It! ugaone bn;n" •.,ill ~nerat.ora
pri,lIluju na bninll centra inucije, doli: HI .... Ialivni ",Iovi i e1ektritne . n",,,
generat.ora prigutujll na vrijednOOIti ko.ie . " odre<ijeoC! tlLIIpodjelom debalanaa na
C.OOVII in<!r"Qooih li:onatartti. Prema t.ome na opisani. nao!in je mote OItv&rili
priguaenje bnib medjumdinskih oseilacij.. i obe:l.bijedili kontinualni prelua.lr.
na limuiaciju dugotrajne din4mike. z.a test Sisl<!IDt, toji fU UlaJiliu.n~ sadovoI·
javajIKi ..... ullat; Ie postitll U. vrijednOOIti koe6cijenta to 1:1 dijapuonll .,rijednOlt;
H.
 ,,
,,
,,
,,
- - ,

0.' +~~,~~~,~--,,-~,
•• aA 0.1 \.0

SHk&. 4.8. w.fw 1& trapezoidn; sa priguienjem

,. , - --
,,
,, ----
>• "
,,
,
,,
---
¥
' . ,,
,,
,,
u
, ,
-
O.
M 0.' .. " .. . .~(,ad)

Slika 4.9 . C za trap"zoidni sa. prigu!!enj em

 """"'" (o)

Slib 4.10. Promjen& IIgaon ih b~ina sa 01: 0. , 2. i 4.

-( .... )

("\ ("\ f'

it;:,
I~\

yf t--"

••• .. ~ (0)

Slib 4.11. Promjen .. relativnih IIglo\l& 1& a = O., 2. i 4.

"
 ..... (""'l

A f\

C\

•
r\\ '\
IJ

~
•
v V m;-o (.)
~

••
Slib. 4.12. Promj.ena eleklri(nih snag ... za a ::O., 2. i 4.

4..3 Tebnike rjelavanja modeJa elektroener getske mre!e

Mod~1 elcktroenergeL3ke mrde opisuje opillije odzive interkonektivne nueie,
potro!a(a i atatora ainh ronih mllAma P'lmolu sistema nelinea.rn ih &Igebankih
jedn~ina oblib. (2.2) iii, kada se koristi boriJni pristup pri formir&J1.iu modela,
pomoeu
(4.5-4)
NelinearnOlt sistema (....$<1) je po:sljedica modelovanja leneratora u isturenim
polovima i neline&rne uvisnOllti potrolal!a. U svakom vremelUlIDm koraku lim-
ulatije dinami~kog odziva listema pOlrebno je, koriste6 neki od iterati vnih al-
goritama, i~ralunati vrijednoati fazora napona ~vorova V. Procentualno u~die
ratun&rakOg vremena potrebnor; za rjcbvanje odziva nue:ie, u ukupnom v~
menu proral!una,.ie rulilito za pojedine fue aimuhu:ije produJene trilDlijentne
Ilabitn",,!;. U fazama Irednjetrajne i dugolrajne din;unike, poiIto znalajnijih oji-
hlLIl.ia paramo:tara rdima nema, rjebvanje mrde dominira u ukupnOID vremenu
proraluna (do SOprocenat vremena n rjc!avanje diferencijalnih jednalina je
smanj<:n jet varijable lI&J1.ia II toku prOCella rijedje poprimaju vrijednOlti limita.
DaJr. le mogutnost Inatajnijeg ubrz&ll,ja proraluna Idi u rj<"llenju mrett. Zboc
toga .ie ;zbor metoda sa r,ifjavanje a.Igebankih jednalina od J>OII'!bnog I n&t&ja
pri r&:livoju programa. produtene tranzijentne atabilnOlli.
hOOr iteralivnog postupka u mnogome zavisi 0 karaktcristikama sistema
(4.54) . Ukoliko se pri modelovanju sistema koriste modeH generator" Sa neis-

77
tlln-nim poJovim.. (X; #- X;) i ~zv. Z =eolUl\. modeli potroAal&, .islem (4.S~)
predstavija. smtem IineM1lih .. Igebankih jednalin.. i IllOle lie direktno rjeb ....ti.
Aio lie pal; neliunoeti 1•..;(9) Uvah.njll, model elektroenergetske mreleje .lil:u
modeill prorallln .. tokOVl. Inag .. II sta.cionl.1"nom ,lanjll. Za.to je IIOpite pri .imu.-
Il.Ciji ata.bilnOilti mOi~e koriatiti ikrativne metode koje Be koriste i pri proratllnll
atl.Cionarnog atanj .. (~61. Z.. rulikll od Ill.JId .... dnOfl; problema tokovtl anaca,
m..trica Y.. , koja al korilti II modelu stabilnOllti, ima IIklju~ene lent .. dmit""l!e
potrohfa i generator .., lime Ill! poveCava dominl.Rtn06t dijagon .. lnih ll .. no....
m.. trice. Kao poaljedit.. toga uoptte "" poboljl ..va konvergentn06t iter.. tivnih
..\goritl.IrnL z.. rjdaVllnj .. aist.ema. neline .... nih jednalin... Element; m.. triee Y.. lu
kOMt.a.ntni za.avo vrijema limuiacije, ""im u Ilu f-.ju prekidallih operl.Cij .. i djeJo...
vanja ..utomau.ke regull.Cije trl.lL!.formatora, Ito 0lIlO&ut..va elikasnu prim,ienu
veline metoda. Pored tog .., u simuil.Ciji stabill\Olti it.e.... tivni poatupci im.aju d~
bre poletne VTijedn06ti vet torI. V, koje "" pou;(\I.IIO Mtimiraju ektrapolacionim
fonnll!ama po!to IU promjene varijabii atanja ilmedjll kora.b. rjda.vanj .. male.
Ovo svahlo ne vrijedi II. si ulaj kada ualijed prekidalkih operl.Cija dolui do
znal ..jnih i akokovitih pronUcna varijabii atanja mrele.
Od ~ta.ndardnih metoda rje1lavanja jednalim. mrete Newton-ov met.od i me-
tod l a faktorizo .... nom p .. m..tricom au najelikMniji za aimulaciju Itabilnoati
Ilo!enih elektroencrgetskih sist.ema.. Pri ruvoju programa u ovom radu je, lbog
jedn06t.avnOllti, efikaanOllti i malih za.htijeva n nutelem memorijskog pr06tora,
u. rjdavanje odliv.. mrete izabra.n iterativni ~tupa.k buiran na futoriu>-
va.nom Y metodu. P06tupa.\l; lie zuni .... na iter..tivnom il~unavanju funra
napona V i injektiranih struj.. 1...;(V ) koje Sf! kombinuje ... iterl.Cijam.. nu-
merifke in~l.Cije. Gore naved~n~ prednOllli model .. mrde u odnOllu na model
no .tacionarno .tanje obezbjedjujll konvugentnOllt iter ..tivnih Ilgoritama.

"
Glava 5

SIMULACIJA PRODUZENE
TRANZIJENTNE STABILNOSTI

Studije dinamitke stabilnOliti elektroenegetskog aistema se uglavnom bazi rllju nl.

l'f!IIultatima numeri~ke .imuladje. Pri simu laciji "" uobilajeno kori "te 8pecijl.li·
lovani rafunarski programi koji su pril agodjeni odredjenom frekvent nom opsegu
simuHranih procesa. Spetijalizacija program .. je uslovljena ogranKenjima koja
.e postavljaju na maksimalnu du~inu koraka integracij e, U zavisnosti 0 nlljv~oj
pri rodnoj frekvenciji anali.iranih procesa, i proizilazi iz postojanja razlititi h vre-
lIlO!J1Bkih .kala u dinamiekom odzivu slolenih elektroenergetskih l iatema. P ri
analizama Bt. bil nOliti trllldicionalno &e koriste :

• Programi tranzijentne stabilnosti, koji " U pril",odjeni simulll.ciji od li va

sist.em& U vremenu l - lO ""kundi nuon poreIttee &j&, sa tipi~nim korakom
integracije 10 IDS .

• Programi srednjetn .jne dinamike, koji su namijenjeni za simulaciju med·

jnmallinskih osdlacija u vremenu do 1. minute nakon poremee&ja. Korak
integracij e se kontinualno poddava u zavisnost i 0 frekvenciji oscilacija j
ima miliimalnu vrijednost 0.5 seku ndi.

• P rogrami dugolrajne dinamike, koji su pr ilagodjeni"" .imulaciju .porih di·

namiekih procesa u hajanju do 20. minu\.a nalton inicirajuteg porem~lIja.
TipKne vr ijednosti koraka integracije su l. ""hnd •.
Simu1l11Cija havarijskih . tanja u elektroenergetskom sistemu, Dda lie UII&--
stopni poremeeaji lukce5ivno javljaju u dulem vremeMkom periodu , zahtijna
naiKmjenieno uliviranje .pecijalizovanih progranu., naj-tdte progrllllUl trani-
jeRlne sl.abilnOilt i i dugotrajoe dinamike_ Pri tome lie program i tranijentne II.&-
bilnOllti koriste II. provjeru odrlanja sinhronama u sistemu u vremenu neko~ko
""knndi nakon sukce.ivnih poremeb.ja (\rat ki spojevi, iskljulenje linija, lenera-
tori. i potrobb.). Programi dugotrajoedinamike lie aktiviraju nakon inicirlljulej,
porem..caja i koriste Sf! &4 simulaciju sporih dinamitkih proc ...... za avo vrijeme

79
t~anj& ha.nrij$kog $t&nja [20.521. N&ilmjenit;no koriitenje rulit;jtih ,iltl\lla.-
donm prognun& otdava simulacij. i analizu, sbog rulifitih modela kompoDenti
sistem& koji lie u njima. korel<!. To, tu.odje , izi$kuje odredjivanje poteLDm u. l(JY&
pri MLkoDi inidranju numerit;ke integra.eije u propa.mu tra.nzijentne st&bilnQlti,
ito je, medjutim, z& nestac.ionlrnt It&nj& moaule I&IIlO prihlitno uradili.
U ~IU u v rev .... ilde.uj.. o.ih J>O~.'lo."";. u PQ>Iljednj~ nijemeje inta;...... r.d nil
ruvoju meto<iologije modeloV&nj& [311 . i numeri~kih tehnib rjeliaV&nja. model&
elektroencrget8kog sistema [5,14,15,26,45,531, koji te omoguCiti blnu i ekonomi-
~nu .imulac.iju i bnih (traJllijentnih) i aporih (dugotr~nih) dinamilkih proceliS
koriitenjem jediDlllvenog simulac.iono& program&. runoot simulo.cije oruvog
progr&lll& $&htijeva upotrebu mode]I. komponenti sistema, koji au pril&.&odjeni
u.lirl rrekventni opseg, ito uv«a,,& broj vl.rij&bli Itanj l. Iilltema u cjelini. Za.ht-
jev II. ekonomilnom . imulacijom IUlovlj&v. prilI\ienll IIIf!to<iol",ije vremeDllkoc
,bJira.nj. i promjenljivor; korab. int.egracije. Sve ovo w.lno uslolnj&va. proces
ru ..oj. i kodiranj. program..,.ti istovremeno omoaul.va. :
• !.al!niju aimulaciju dinamilko& odz;va sistem&,
• koriltenje i d",radnju jedn<l(l progrllml. i jedne bue podI.ta.ka,
• jednOOlt.vniju simulaciju, poilo oe prelua.k izmedju kratkotnJnog i dugo-
tr&jnog nalina simulac.ije, II. vrijeme IIzutopnlh poremeeaja, viii auto-
mataki.
• koriUenje l'<!zulta.t& jednog programa, Ito je posodnije u. analilu.

5.. 1 Stanje n~lIke II simulaciji produl!ene Ir~nzijenlne slabilnosli

o.navne karakteristilr.e do . ada ru:vijenih aimulacionih progra.ma. produfene
Irl-ll.sijentne st&hiloosti "" : ,
1. Simuh.•wi pristup u rjeb.vuju lis tema direrencijalnih i a1gebiU'llkih jedna.-
lin •.
2. Korilumje A-stabilnih numerit:kih intcgradonih metoda, koje omoautava.-
ju iotegraciju sa promjenlj\vim korakom bel problema nwneritke atabil·
nosti.
3. Kontrola koraka integracije nvi ~no 0 brzini aimuliranih procesa.
Numerit;ke tehnike. hituij; u kontrolu korMa ;nterracije, orlanizaeijl. I.lito-
ritma. ka.o i natin prelasb. izmedju pojedinih vidov. simulacije se rulikuju u do
sadl. ru:vijenim simulac.ionim pro&Tamimi. p rod ulene IraJIlijentne st.bilna.ti.
U n..,ta.vku ovog poglav lja se, nil a.novu dostupne literilture, nuode Qlnavne
kuu\eristike nekih ad ovih programa.
 A. EPRI (Electric Power Reuarcll Instihle) Midterm .imuiation PfOIflllD
[13J, program u. aimnlaciju srednjeirajne dinami.ke elehroenergetskog Ii.tema
ruvijen u okviru EPRI iJitrdival10g projekb. EL-596, predat.&vlja prvi program,
industrijske namjene, u SA D za kontinualno praeenje dinamilkog odli..... iatema
u duUm vremenskom periodu. Program je namijenjen u. .imuiaciju odziva
siatema u trajB1lju do 4 minute naton inicin.juleg poreme(~a I olllOgula....
koriltenje i tranzijenlnih i dugotra..inih dinamifkih modela. Pri rje!avanju rna-
!.ernatskog modela, unutar simult.&nog globalnog aJgoritmo., koriate Be Newt.on
Raphson IIM!tod i utvorena forma implicitnog jednokoratnog metoda 113,541.
lntegriLCija tranzijentnih i dugotrajnih modela ae uti asinhrono (sa rulilitim
koracima integracije), uz odgOYllrajule povezivanje diakretnih varijabli u toku
aUnuJacije. Kontinualna kontrola koraka. integracije ornogutaVll elilwmu i talnu
aimuliLCiju. Redukcija eiektroenergetske mreie uz uvatavanje neHnearnih bral<-
teriJitika potro/iab i vode6 Tatuna 0 ,Iahoj popunjenosti matrica sistema, prinr
ijenjenaje u periodu srednjetra.jne dinamike u ci\iu .manjenja ukupnog vremena
proIaeuna.
B. ETMSP~Extend"d Tra.ru;i"nt~Midtcrm Stability PiLCbge 1261, aoftvenki
pilil nuvijen u okviru EPR! istrdivatkog projeltta RP-l208 kao nastavak
rada u EPRI na ovoj oblasti, vjerovatno predstavlja program ioji ima najvi!e
mogulnOISti pri simuliLCiji dinamiHog odziva siotema. Puel je namijenjen u .
• imulaciju odziva sistema u dulem vremenskom pcriodu tako da je posebno
pogodan n. analize havarijskih .tanja. Modeli komponenti ."tem""U formirani
na O.lnOVU generalis .. n" metodologije modelovanja [Iitl i pokrivo.ju vremenske
.ka.le kratkotraJne, . rednjdra.jne i dugotra.jne dinamike. Pri rjei&vo.nju matern-
at.skog modela .iJitema, U okviru simultanog priJitupa, korilt" ae nepolpuni (dia-
hon""t) Newton--<>v metod i implicitni trapewidni metod. Pri numerl~koj in_
legriLCiji diferencijalnih jednalina. se korisle tri ruli~ita koraka inlegracije. 0.-
novni korak h ae koristi za inugraciju dinamike medjumailinokih OIKilacija, i
podellava lie na o.moyu pratenja. heu'ristilki odredjene grelie odsijecanja pri
integraciji ugh~ generatora. Pri rjel!avanju modela DC- linija koriati ae korak
integracije hoc, lija je lipi~na vrijednOllI 0.0005 ""kundi. Dina.mitki modeli
l porih dugotrajnih procesa. se rjelavaju sa korakom hi, lije vrijednOISti ae kr~u
u intervalu 0.5-1.0 ""kundi. POIo'ezivanje (sinhronizacija) intqraeionih cilduu.
lie viii na OSROVU metodologije vremenskog skaliranja.!litJ Pri limulaeiji med-
jumdinskih OiSCilacija razlikuju se lri karakteristi~na n&tina rjelavanja modela
.iatema : kratkotrajni , srednjetnjni i dugotrajni. Koral< integracije h u batko>
trajnom naj!inu .i",ulaeije .... podab._ "" o<>navu pnlenj .. IokaJ"e , ...." odoi-
je(.anja ,moe generatora pojedinatno. Tipifne vrijed"OIti korab intqracije
I U 1 do 8 period ... a ogranilene au frekveneijom uan,ijentnih medjumailinskih
osdlacij ... U .rednjetr~nom n~inu simulacije korak h se podeiava na OISnoyu
loblne gre:ike odsijecanja pri inlfgraciji cenlra inercije sistema {wa, 60. Jednafine
dinamike krelanja rot.ora se de&ni!u usvajajuci ugao centra inercije kao refer-

8J
entnu OIU. UI pretpost&vku 0 uniformnom priguknju u ,i$temu ali = D./M;
N!lacije koje opisuju dinamiku rotora
p. p••
w, - - - - aN"" (5. 1)
M. Mr

" ~
~

IU analogne N!lacijam& (3.33)- (3.34), pri lemu IU:

(5.2)

- WI = "" - "'" - relltivn& bnlinl u donoe:u n& bnliou centra inercije

- p.. ", p... - Pol - uceleraciona In&(l& ,ener&tor&
- p. r '" p...r - p. T - akceleraciona snaga centra inercije
U dugot rl,jnom na6nu aimula.cije, kada Ie bne medjumalilUlke OIKilacije
priguJe, korillti Ie yeti korak integracijc h, koji Ie IIldrt&va ~kon'tantnim. U
ciiju poIItepenog prelaska nil. dugotrajni n.tin .imulacije, jednaline kretllflia ro-
!.or& Ie modilikuju uvodjenjem vjdtalkog koeficijent. priguknj& oacilecija rotor&
pojedinlh generator .. u odnOllu na centar inercijc. Jednaline (5.1) ted .. pOllWe
" PM PoT _ _ (1i.3)
Wi = M; - MT - a"w - a ,Wi

pri temu je uavojeno d& je vjdtatkl koeficijent a, = D.. IM, Jednu za Ive gen-
er..tore. llbor vrijednOllti Q. lie vrii na OIInovu an&lize frekventnih karakteri$tikl.
liatem.. koji lit .imulir.. [53[. Aktiviranjem vjdtalkog pri,gul.enj.. u jednatin;un.
kret&nj .. rotor.., b".ine pojedinih generatora lit prinudno prigulluju n .. bnlinu
centra inercije l ime fie omogubva. ubnlani pN!lu.a.k n.. dugotr ..jni nKin .lmu-
I&cije. Polto 1It .... bog t.af.nOllti limulacije, ne preporutltie utivir&nje priguAenj..
nepoaredno nwn porem...caja, u literaturi I45Jje pre:lloteno poboijianje poll-
lupk& modifikcijom jedn~ina kretanja rotor.. Prirnjcnom teorije IllO!tritnog
prOli.oA, genu .. tore elektroe~ergetskO\ll silltem.. Ie dijcle 0.. koheN!ntne grope
i 1& IvU U ,rupu generatora it:C se definm cent... inercije pomocu vazijllbli
6;o,w;0 preko jednKin.. kretanja :
• p.; p. T _
w;o = M; - Mr - d;fI*;o (5.4)

6;0 ';';0(2"'/0) (5.5)

- WjO _ Wi - Wo _ relalivna br~inll. j-tog centra. inercije u odnosu no.

bnl;nu centr& inercije sistema.
- 610 = 61 - ~ - ugao j-og centra inercije u odnosu nil ugao centra
inercije lillema.

"
Dinamilca rotor. i- tog gl!neratolll. j~ tadlL d~6.niSILnlL us~lI.ju~i ug&o c~ntr .. in·
~r<:ij~ j- te grupe kao rl!fercntnu oou, pomocu re\a.c:ija

(5.6)

(5.7)
Prednoost ovU.vog naein. definiSlLnj. dinamike rotor. ,wer.c.or. !Ie ogled.. u
v«oj alobodi prinudnog priguknja medjumuinakih oscilacija, koje!le OIItvaruje.
podeiavanjem koetkijenu. djO i .1;;. N.. oosnovu pralenja bnine prormene vari-
jabl; WjO ; wi; U lit.eraturi ['Is] "" organiza.c:ija l imuJacije produkne tranzijentne
ILabilnMti ostvaTUje na slijedeei nM:in ;
1. :w. Wij < <1' ,
sa I ve j'i prinudno !Ie priguAuju elektromebanieke """ilacije
umedju genen.tora unum j- I.e grupe i nIL taj nalio Ie preliUli na nednje-
tr.jni nelin limulacije.

2. Za wjO < t 1 1& sve j grupe, prinudno se priguAuju oscilscije ~medju slabo
povuanih liltema i pr~lazi se n .. dugotr~ni nalin limulacije.
VrijednOlti koefteijen .. t .. prig~enja, koje . u uobifljeno kori!l.ene u liter.. turi [53]
IU od 4 do 20, a ilnO$i tolcrancije za kontrolu aktiviranj .. priguknja t, = 0.005.
Tipitne vrijed.no.ti korU... int.egracije . 11 :
0.025 (I) all. tranlijentni nalin linwla.c:ije
0.050 (I) ill uet.l.n,ietrljni oalin i
0.500 (_) ,. dugotrajni nM:in .imulacije
Pored n.vedenih karakl.eristib. ETMSP pTO(l;rUll koristi i nelineanlu reduk-
ciju interk.o nebivne mrete i ekvivalento'all.ie koherentnih generatora b.o tehnike
la uhna:ije prorelunlL. ,
C. STAG - je jedinstveni 90ftverslti program za limulaeiju dinamitkog (h..t...
kntIajnog, srednjetrajnog i dugotrajnog) od:r.ivs i kvui .... t.donarnih It ... nja elek_
troenergetakog listema[14,lSj. Algoritam rjeiav.nja II<! buir ... na sirnul tanom
priltupu I Newton-ovom metodu. Z... integra.ciju difereneijalnih jednalin ... se Ito-
riati Ge~a familija implititnih metoda pri fernu Ie ltepen i koru metoda
kontinuirano podelaVl>,ju [7]. Stepen i korak metoda III! poddavajll tako d .. Sf'
obelbijedi da loulna grdka odsijecanja la sve vuijable uanja bude unlit!!.!"
zadanib gran ica pri ~emu Ie integraeija vrti 1& n.,jvetim mOll;u6m Itorakolll h.
Na t..,j n~in Ie IIv«anje korah. h povezuje sa bninom prelunib procesa II svim
kOlllponent&m& liatem.a koje Ie simu\iraju. Svi modeli Ii$tem& se in\.egriju sa
i$tim korakom integracije, koji !Ie mole kret.ati u dijapNOnu ad 0.1 ms do 10'
sekundi. Za pTOCelli ranje diskontinuite!.a., us\ijed potrtbe u. reintegracijom kOO
vilekDnllnih metoda, korisl.e lie specija.lnc t.c:hnike [15].
Glava 6

ALGORITAM R.JE!'iAVANJA

N.OOInovu istraJiVllnj. provedenih u toltu ilnde ovog rad .., korillt.eo!i O!Inovne
prindpe metodolot;i.ie modelo.... nja alolenih di na.m~kih siSl.em .., ruvijen.ie.ol"1.-
vemi paket SPTS u. simulaciju prodUHne tranlijentne It.abilnostl. Osnovne
b..rakc.erialiie aimulacionos algoritma, koje IU detalj nije opisane u ovom pogla.v.
lju, IU Iljedi%e :
I. P ri modeloVUlju i rjd.vanju matem.takog mode la elektroenergctakog aia-
tema. koriiten je rudvojeni pristup.
2. Tra.pezoidni metod u. prig~m SO! Ieoristi zao numeritku integra.ciju Irati·
zij.entnih modela , .. eksplkilmi Euler-o-; metod za. inlegra.ciju dugotrajn ih
d ina.milkih model ...
3. Z.. povi%~e cliltunoati algorilm .. koriste Ie ekstrapolacija. neintegra.bilnih
i pred ikeij .. integra.bilnih varija.bli .
• . P rinudno numerilko prigWcnje medjumdinsJdh OIICila.cija. "" primjenjuje
z.a kontinua.lni preluak Sa tranzijen1.nog n .. dugotTajni nillin simulat.ije.
S. Automaub. konuola korili inte&rat.ije i nhtijevane ~nOOlli proratuna.
je primijenjen .. n ubrzanje simulaeije.

6.1 Razdvojeni pristup rje!lavaIJ,ja modela

Za limull<ulo u vremenu rjdaVUlje Iilltem.. diferencija.lnih jednafina dinamilkih
modela i algebankih jednafina elelmoener&e1.slte mrele od..br.. n je razdvojenl
slobalni .. lgorit&m. Oanovni TUloz; koji au opredijelili izbor ovog algori tma au :
1. Algoritam OmO&lKaVa kori!tenje je<lnoatavnog, pou~da.nog i efikasnog me-
toda futorizovane ma.t riee Y u rjda.vanj e jedna.l:ina. elektrocnergetslte
mre1<l. Ovaj metod je izabran poito, u odnosu n .. Newton-ov metod.
t.thtijev... ffiiUlje UU10Ce memorije i mlnje r~unll'!lko vrijeme potrebno u
pror;Kun.

.
 2. U okTirv. blok ..... ukeesi"llOC rudvoJenoc ~ritma mosule je orpn~ti
jednosu."nijll i fleb;bilnijll i1tesracijll liatema diferencijalaih jednKinl i
e6banije procesir&l\.ie O&I"~ileIl.iL
3. Mocute Je "huit; jednosl lv-.n i efiku-.n prelur.k In d Ulotnijni nat in
limu lacije.

Pored togl, r udvojeni .lloribmjeo,bbr.n jer je pobno velau e6b.!1nost i d~

jene 'l'Uij.bli.tIt\j.
br u konverlMt nOSt II prosu m;ma ~rlUllijentne I t.bilnosti [. 6J. Poito III prom-
u fui dUlotrajne dinlmike ,portie, a.amim I;me lu I uskwi
z.a konvel"&'!ntn..t bolji, oprud-.noje bilo otekiY'-ti da rudvojeni.lgorit.m nett.
iuz;¥.t; problelDe konverllP.ntn<>I<L; pri limulaciji prodllienlP. tno.n.r.ijentne lubll-
nost;.

Slika. 6.1. GIoba.lni IIlok dijqram SPTS pfQ&famJI

I . Utitavanje podaUtia 0 mode:im. i It.cionunom IUZlju sislema.

'1. Uti laV&l\le $tkvence prd'idatkih operacija, pl.fametara kon:role kouka in-
telrKije I prilulenja.

3. lnicij.Jiutij& intelrabilnih vuijabli .

•. ~""rmiranje lent admit....,_; pnerato •• 1 pot rnbl. i fakt.or;~ .... ija matrKe
y.-
S. PTOV"jer. It.a.:ioDUDOfI_UZlj& i ltaft limlllKije.

6. Kontrol& korab.. integrKije, pr11u&enja i ilbor n&l.ina limulacije. Odredjl-

VIlije korab "I
ill, .
7. Tretm-.n diikontinuitet. II mrdi (djelimltn. rebiraktorisacij&).

8. Proratun konat..nti C i At za tr&pezoidni metod.

9. EhripOlacij& i predikcija vl.fij&bli nanj&.

10. ller&tivno rjd&v.nje diferencijal nih i .llebankih jednatina.

11 . Filteria&lUe povcnib vuij_III; II inte&' aciju dlllotr.jnib model•. Inle-

"Kij. modela dUlotrajne dinarnike, ako M IIhtijeva.

12. FormillO.llje daloteD:u. ,rafi~ki priku i/i!i kucanje ft!I.ulu.t.a, ako Ie uhli-
jeY'-.

13. P TO\Ijer& kraja 'imlllacije. Ako ne pon&lak n& korak 6.

"
 CIob.lni dijagram lob ruvijeuog programl. je po DIInovnim bloto.ima pri-
b.u.,n nl. .lici 6.1. Nil. diei 6.2. detaljnije je prikann blok iterativnog r;elavanjl.
difereneijl.lnih i l.lgebanWh jednatina.

Slib 6.2. lterl.ti ..n.i proratun d iferencijaln ih i algeb&rUih jednatina..

1. ProrK:un i~hiranih stroja t.vorova. u. lene.atore pfeDll. (3.88) (3.80) i

z& pot robte preml. (3.93).

2. Rjdavanje algebarakih jednatina (faktorizo ..... i f mek>d)

3. Proralun neinter;r .. bilnih (povnnih) va..rijabli dinamiekih modela

p .. v" I. , If' V., Vf

of . Integracija trlUlzij entnih modela unu t&!' rudv~nog blok lukcesivnOl pri&-
tupa.
5. Provjeu. konvergentnosl i po integrabilnim varijab lama. Ako ne povratalr.
na korak I.

6.2 Dekompozicija dinami~ko g modela

Osnovna predncet raz.dvojenog pristupa, koja je primijenjena u ovom radu pri
intes:raciji difeN:ncijalnih jednalina, je dekompozi~ij a dinamitlr.OI model. ,i$-
tema. Dekompozieija je ostvarena integracijom unut&! dVi. DIInovna blob. :
t ran zijt:ntnor; i dugotrajnog , korilltenjem rulKitih korab. inte&facije II, i II•
...... pektivno. Palto je primarni inter... pri .imulaciji stabiln(lOlti elektroenerget-.
'kog .iatema pratenje medjumMin5kih (bn.ih i sporihj OOKilac.ija, (lIInovni korsk

tqracije jednatina kretanja rotora "I'

integracije, koji 'Odredjuje frekventnost rjebvanj a jtdnalina mrm,:ie korU in-
Sa ovim korU.om intqracije.e rjebvaju
dinamit.ki modeli generator&, turbine, sistema pobude i regu latora bn.ine, koji
I II grupisani u transijentni blok. Pri integraciji traDlijentnih modela H w-
risti trapeaoidni metod sa. priKUknjem. Pot!;odnim poddavanjem koeficijenta
priguknja a moguee je iskoristiti 5Ve dobre O5Obiae pojedinih me1.oda unutar
kl_jednikorafnih impUcitni h postupa.ka, opisanih u poglavlju ~ .I . I. Dinamit.ki
mode l! kotla parnib agregata H r~vaju II nut&!' dt,otr~nor; bloka .. lorHom
inlea.racije h" primjenom ekspici lnog Euler-ovog metoda. Korak inte&racije
tranzijentnih modela "I !Ie kontinui ra.no poddava. u toku .imulacije dok 51! ka-
rak integlacije dll gotrajnih modela ". l adaje kao uluni podatu i uddava Ie
konole.nl nim.. M~dju..obno pove>;iY<Ul,je ovih .... inhronih int~vationih p<l<IlUpaka
je OIItvareno na osnovu metodo logij e vremenskog shli raJija, kako je 10 prikaza.no
na . Iit i 6.3. Kada s. rjeb.vaju diferencijalne jedDaline tranzij~ntnih modela
 ida. ;z d,w<>- u/.<>. u t",ui.lent~i
tro ;""" ""'<ie1.a "",deL

,,
,,
1/
, .I
,
- -- - ---

,- , -,, ", ", ",

Slib. 6.3. Povezivanje integra.cije tranzijentnih i dugotrajnih model ...
I
pove?;na ulazna varijabla i. dugotrajnih model ... je pritisak pare u kotln. Polito
Be, kako je to opisa.no u 2.4., prj integraciji brzih praces ... u alo!enirn dinami~kim
.istemima mogu kari.tit ; kvazi.ta.cionarni modeli sporih procesa, pritillak pa.re
Sf: usvaja konatantnim n .. ddini koraka integracije dugotr'\inih modela h. i ka.o
t.ak&v se karlali prj integra.ciji tranzijentnih modele.. Pri integraciji dugotrajnih
model ... , prema metodologiji vrernenskog skaliranja, potrebno je kori.tit; srednje
vrijednosti bnih varijabli. ZOOg toga sc protok pare u turbinu P,., !tao povezna
uiazoa varijable. u dugotrajni model, filtTira i njena srednj .. vrijednost i',. , u
trenucima diskretincije h" se koristi pri integraciji dugotraJnih modela. Filtri-
ranje brzih varijabli tranzijentnih modela je prika.zano nil. aliei 6.4. Filtriranj~
tranzijentnih varijahli se ostvaruje pomocu niskofrekventnog liltra i primjenjuje
se da bi se i~bjegli utieaji brzih oscilacijo. no. intcgraciju dugotraJnih modela.

6.3 Sukcesivna blok integracija

Kao ato je opisano u poglavlju 2.1. matTica stanja A U 5ist~mu diferendjalnih
jednalina
PI} '" AI} + Bu (6 .1)
je blok dijlLgonalna , slabo popunjena kvadratna matriea. To je po5ljedico. kuka-
dne veze pojedinih regulacionih sistema dinamRkog modela elektroenergetskog
sistema. Blok dijagonalna struktura matrice A se juno uocava iz matritne
direr~ncijalnejedna<':ine (6.2), koja opisuje dinmiHi model generat ora u Iranzi-
 t,....,zij"" t~'; rilt,.;:""",; I""~",,i
ido. ~w..ot
di8~ ... t i~""i,;e

SHka 6.4. FiltrifD.nj~ tran.ij~ntnih varijabli.

jentnom stanj u i prOllt.e modele regulatora pobud~ i brzine.

HFf!w. ~
.!'L
~
E'
= ~ ,-E'
=- +

~~
W
c;-
p.
,

F¥~ AWl
I,

+
~ I,
P,
(6.2)

j1£~tt- ""G,

"
 Vektor varijab li stanja u matritnoj difereneijalnoj jednalini (6.2) je

Y = (VI', Ej, E~, K." 6,"" PM, GilT

a vektor poveznih neintegrabilnih varijabli
T
" = [ ~IVI. I~, If' P" "'0, G .I
Ukoliko se za numeritko rjclavanje sistema (6.2) korist i neki eksplicitni pD5tupa.k,
mogru:e je diferentne jednaline rjellavati sukcesivno jednu po jednu. Medjutim,
ako se koristi neki implicitni pOlltupak, kao ~to je trapezoidn .. integTacija, onda
je moguce sukc""ivno Tjellavanje sarno akoje matTiea A donja trougaona matTiea.
lz re!acije (6.2) je uolljivo da postojanje pov rat nih sprega u dinamilkim mode-
lima na.rldava trougaonu strukturu matrice A. Tako, postojanje povratne sprege
u dinamitkom modelu automatskog regulatora napona, iZra.teno pornoeu vari·
jable VI', uslovljava dOl se odgovarajute diferentne jednocine po V" i E, moraju
rje!lavati simu!tano. Takodje povratna sprega kojom BU obuhvaeene varijable
otanja PM' G, i w zahtijeva isti postupak. U op~tem s!ufaju, simultano rjellava.nje
sistema diferentnih jedna6na podrazumijcva. rjctavanje !istema nelinearnih a!ge-
barskih jednalina [311. Medjutim, ako se primijeni generalizovana teorija mode-
lova.nja slofenih dinamifkih sistema i ako se nelinearnOllti tretiTaju izvan simu!·
tanog postupka rjdavanja, tadaje moguce diferentne jednaline napiaati tako da
se varijable .tanja Y~+ l izraze eksplicitno preko Y~, U~ i u n+!. Tako napisani sis·
tern diferentnih jcdnalina je moguce rijcliti 8ubstitucijom i 8Vodjenjem na jednu
jednalinu. Naprimjer, za modillkovani modEl sistema pobude prikazan na sliei
3.15., ~iji je sistem diferencijalnih jednalina opisan matrifnom jednalinom

>T,
K4 1 , T.!T. <T.
K. T, T4 I T. S, + K, IT,
K IT) I/T
K TT~ I T, I T,

-"'-
v.
!!L + rv.J (6.3)
V, W
V"
pri rjellavanju sistema diferentnih jednalina potrebno je 8upstitucijom "vesti sis·
tern na jednalinu po (Vf' )~ H' Nakon i3ralunavanja ave varijable ""tale prom-
jenljive sejednOlltavno rjdavaju povratnom 8up"titueijom. Pri razvoju algoritma
u SPTS programu integradja tranzijentnih modela generatora jc organizovanil

89
n. 0&n0'0'lI opiaa.Dog pru.tupa., tako d. M pno rj .........ju difuentne jednatine
liatem. pobude i .utomac.aq recuiatorl. bnine I. potom jeduline t.anlijen~
nih i lubtranlijenlnih proc.... u cenerl.c.oru. Onbv nalin rjela.vanjl. direr-
enlnih jednalin. je narofito pozodu u jednOltavan trrlman ocranifenja po
prornjenljivim I/(t). Pri sub;""ivnom rjebvanju direrentnih jednatinl., nakon
illalunI.vanj. v;LI"ij&bli lift+! provjerl.va se d& Ii Iu nunkn& ocranil"el\iI. 11-.
i/m lI....ft. Ako je dollo do na:ruil.vanjl. ocranilenj., tekull. vrijednOit varijl.!>l,.
lie postl.vlj. n. vrijedn06t ogranitenja i d.lji poslupak integracije se n""melano
n..tavlj.. Jedino oprootenje, koje 16 ulvaja u opisanom poIItUPIU, Je zan ....
marmje og.anifenja prilimm izvodjenja .el&cija Iupstitucije i svOOjenj& dife.-
enlnlh ,iednatina najednu prornjenljivu. Problemi .. konvergentnoUu poIItupka,
koji moeu bitl usromvani ovU:vim tri!tmanom ogranilenja., uspje!lno se previa-
davaJu koriitenjem maIih korab. int.qracije. Polio je nl.jvjerovatnije d. do
narui.vuja opanil"enji. dohui u prv im trenuc:lm. nwn poremel:lJl., kad. je
-bot tatnoetl I.imulac ije medjumdill.llk ih oecilacij. potrebno koriltiti ml.li korak
Inl.e&racije, problemi konvergentnOOi uslijed olranil"enja "" efibsno . je!ll.vaju
OO.birl.njem malih korah. integ,racije u fui tranlijenlne stabilnoeti. Rigorotniji
lrelm&n O&ranifenjl. je mO&ule primjeniti nl. oenovu metodl. oplsanOC u lilera-
luti (49).

6.4 Inte rakcija rjeiJenja

Simult.. no u vremenu rjdavanjesistemaline.roihdife... ncijalniltjednalina prvo,
red,
PII = All + BlI (6. 4)
i liatema nelineamih al&ebarskih ,iednllin..
1;..;(£, V") "" V.V" (U)
" = g(£, V) (6.6)
kad .. "" pri integraciji mriati t.apnoidni metod, .vOOi !Ie na iw.livn; POItupak
unutu kop. lie dirutno mralunavaju vuij .. ble
IIftH n. krlJu ko.aka. integracije tft~1 prem...elaciji
.tanj.
diferencijaInih jednalin.

(6. 7)
l rijebva liatem algeba.n;kih jednatina

(1......).... 1 = (Y_)ft~IVft+l (6.8)

"ft+' = "(£ft~h VftH ) (6.9)
Vrijednoeti matrie .. C.~l i MftH OM' mogu inK"nati na osnovu relacija (4.19)
iii (4.36-39). Potpuno pov,,",ivan,ie varijabli ltanj.. dife ... ncijalnih i al&ebt..rskih

90
j.ednalina se otlvaruje &ko se ilerativni postupU provodi do konverlentnosli,
lime se etiminiH. grdka povHiVlLnja. St&rtne vrijednotti neintegrabilnih varijablj
U~+l se in&lunav-.jll na OInovu prethodni vrijednOl' i U", ",,+1. primjenom eir;-
strapola.cionih formula. Eblrapolin.ne vrijednOlti 11:+1 se koriste za predikcijll
vrijednOlti integrabilnih varijabli stanja !I..+p prilI\ienom rela.cije (6.7), ndon
lega se izralllnavaju vrijednosti injektiranih Il ruja generat.ors. li'..;,( £::+1 ' V,.o+I)'
SI&rtne vrijednOlli injektiranih strujs. potrolala li'''i,(V..o..l'fln+l) odredj llju Ie
nil. OInO'Vu rehu.ije (3.93) kori.§tenjem ektrapoliranih vrijednosti modula i frekve-
cije fQOra napona horova.. Analize provedene u literaturi IU pokuale da M
eblrapolacijom .truja I"neratora broj it.erKija .mNl,juje sa faitorom 2, a lim-
ulacije provedene na odabranim test lislemima, kori!tenjem SPTS program&,
ubsl\.iu na dodatno smanjenje iteracija sa 5-10

6.5 Predlkcija struja

6.5.1 Predikcij<lllruja generatora
Za izral!lInavanje pOCdnih vrijednos ti in,iektiranih Ilruja generatora potrebno
je i~liili ehtrl!.polaciju neintegrabilnih varijabli u difcrencijalnim jedn&lina.ma.
tran~ijentnlh modela generat.ora (P" 14, I" 54, 5,) i modela sislema pobude (V,) .
Ebtrapolacija neinlean.bilnm vl.1ija.bli Ie mote ilvliiti n. dV& nalina :
- dirt!ktnom ekstra.pola.cijom svi h poveznih varij.bli
- ebtrapolacijom fuora. napona generatonkih lvorova i naknadnim
iniltunava.njem potrt!bnih povHnih varijabli.
AiOM koriati d irektna.ebt rapolacija, udovoljava.jule rou ttat.e daje linearna tir;-
alnapo]acija )30). Kada se koristi cbtrapola.cija fuora napona potrebno je voditi
raluna 0 rota.cionoj prirodi fazora, Ie je preporulljivo primj<mjiVlLli linearno-
geometrijsir; u eutrapolac~u [261 . Prj razvojll SPTS progr&mil. kori!tenaje It~
hinacija prt!dlotenih po!Itupaka, Ie je predikeija Il ruja. generat.ora ostvarena na
slijedoii n&lin :
1. Linearnom eutrapolacijom se predvidjaju vrijednosti neintegrabilnih Vlf-
ijabli (P" 14J,,S4,S,) prema reladj i
(6.10)

2. Moduli napona generatorskih horova M ptedvidjaju na osnovu linearno-

leometri;ake w trapoladje prema rt!lacijl
V!u = V; IV~_ I (6.11 )
a ugalOYl f&%Ora. na-pona prema relacijl
8~+, = 6ft + (6" - 6... 1) (6.12)
 3. Predikcij a inl.egrabilnih vuijabli se viii koristeei a ~imirane vrijedno.ti
":+1
u relaciji (6.7 )
4. Korekcija ugla fuora napona generatorskih lvorova H viii nil OOInOV II
isr~unatih p«etnih vrijednooti uglovil genuiltora oS!... " uvalilvajuti dll
IIglO'l'i ~vorova prate ugto.;e generatora. prema retaciji

~+l = 8~ + (6!+1 - 6..) (6. 13)

5. Na OOInovu eatimiranih vrijedn06ti varij ..bli staJl.ia iUalunavaju M injekt1-

rane struje generatora prema relacijama (3.88) i (3.89).

6.5.2 P.edikcija 5t.uja pot.~a~

Analiza konvergentn""ti ukupnog iterativnog proc."a , provedena u toku ruvoja

SP TS programa. uwala je da se kriterij konvergentnOllti n~tde zadovoij ava
za snage potro!a~a. To je posljedica modelovanja nelinea.nih k.arakteristika
potrohb i njihovog rjdavanja izvan Itrogo defin~os iterativnog proccsa.
Zato je, ~a dljem poboljhnja konversentnosti. primijenjena i predikcija atruja
pot rohla, koj a se realizuje na slijede':i nafin :
I. Linearno--geometrijRkom ekstrapolacijom se predvidj~u vrijw.nOllti mod-
ula. napona potro~afkih fvorova prema relaciji (6. I). a vrijedn06t f.ekven-
dje fazora napona linearnom ckstrapolacijom prima relaciji

(6.14)

2. Predikcija inje ktiranih .truja potroh.tkih horDVa se viii lI:ori!te.n.iem ell:-

strapoliranih vrijednosti modulI. i frekvence fazura napona II relacijam.a
(3.92)-{3.94) .

6.6 Kontrola priguSenja

Za numeritko prigulienje brzih medjuma.!lin.okih oacilacija, II fui nanl ijentne . tl.-
bl lnosti, primijenjen je t rapezoidni """,tupak sa prilluienjem , opiaan u poglavljll
4.2. Neophodna <>sobin" .moS J>O<Stll pb lI:ojl se kor;"ti u. prinlld no priguienje
osci lacij" II elekt roenerget.skom sisumu je da se njeg.,..,im alr.tiv iranjem ne IIn(105i
IIrdb II simlllacijll dioamike centara ineKije. U dlju prov.iere b..ralr.terisliks
primijenjeo08 poIIlllpb. provedena je simll lKija dinamillr.os odaiva WSCC telt
.;" tem" pri benlltnom IIkljulenju pot robla 50,,&e 60+ i 40 MVA II boro8. Gen.
eratori Sll modelovani sa tranzijell ~lIim modeli.m.a i resulatorima brline i aistema
pobude, il potroUli aa nelinearnim brakteristi kama.

92
 ....... (PC)

_\.4 + - -,----.--r--,-- ,--

'" '"
Slika 6.3. Promjene brzina generatora

Na Ilid 6.3. su prikazane promjcnc bnina genen.tora Ll.w( t) kada Ie pri

limulaciji ne u t ivi ra prigul!enje. Sa stike se vidi oscilatorni karuter prelunog
proeella, pri ~emu se uocava da bnine generatora IVO vrijcme traja.nja proeella
OIICiluju oko srednje vrijednost i - buine centra inefcije. Na Iliei 6.4. IU prika:.u.ne
prornjene bnina kada Ie u trenutku t = 2 (.j aktivira pdgul!enje (t = 4. U VE"&-
menu 2 aekunde nuon aktiviranja prigul!enja, OIIeilo.cije bnina Ivih generator ..,
oko bnine centra inercije, se prigul!uju i .vi genen.tori ae helu ilwm brlinorn,
j-ednakoj brzini centra inercije.
So. ,like 6.4. se uocava i djelovanje regulatoril. brlline, koji povelavajuli
mehaniHu anagu djeluje nil. zaUlltil.vljanjt pada frekvencije.
Na aliei 6.5. je dat uporedni prika.:z prornjene bnine generatora 2, sa i bel
aklivinnja prlgu!enja, radi ilUlltracije efekt .. priguknja.
Slika 6.6. prikuuje promjene relativnih t:..li ugloya generatora 2 i 3 u odnOllu
na gene rator 1, kojije usvojen kao referentni, .... i bu utiviranja prir;uJenj... Na
all(; Ie uoh .... d .. Ie OIICih..;ije medjusobnih polotaja ugloya generator .. tuodje
priguluju, oonOllno prirnjenom priguSenja relalivni pololaji rotora leneratora
IU odredjeni kva.zi-stacionamim dugotrajnim oozivom aisteIDa. Promjena elek-
tritne .nage Ll. P. (u MW) generatora I je prika:zana na aliei 6_7. Sa .like we
uoh.... da !Ie debalana anage II 6istemu - P_ + p.. u prvim trenueima nakon
poremeo.':aja, rilSporecljuje izmeclju geoeratora na OIInoyu njihOYih ainhronizi raju-
lib snaga i da u fui tranzijentne stabilnOllti ovaj procell lma oscilatorni bru-
ter. Nakon utiviranja prigu!enja, o:scilacije 50! smiruju •• naga deb_JlnA Ie
rasporedjuje ilmedju generatora na <>snOl'u njih ... ih inerdonih kanst&1lti , Uo je

93
 ..
- 0.2
-.. ("")

~.

-<>.
~.

- .
- 1.1
.. ljotN (oj

,..
_1.<
0.0 '.0
" 10.0 IH 15.0

Sliu 6.4. Ptomjene brzina sa aktiviranim priguUnjem

0.0
-.. ("")
~,

~. , ,

~ .•
~

-,.
- 1.1

_ 1.4
.. ,. '.0 ,. 10.0 12.$ I~.O
..-r_ (0)

Sliko. 6.S. Promjene brzine seneratora 2 So. i be:t priguknjlll

 SIil••• G.G. P''''IIi<:'''' t::.e &""",alo,a 2 ; 3

karakte,i$ti(no n .imul&eiju dugolr-,ine din.mike. Dakl", pr;gu!cnje omoaulan.

kontlnu.lni prcla.zak 6a simulaeije Iranlljentnih It.bilnOlti na. l imulaelju dugo-
I r~ne dint.mike. I' romj~ ne I nage AP, i Ulla A8 1,1 rUi dugol r-,ine dint.mike, tj.
nakon prigulenja oaeilaeija, poaljedite au djeJova.nja ,egulatora bTl;ne.
KonlOlno, na .lid 6.S. je pribn.n a prcmU~na bTliM unlr .. inercije, .... i
bH utivirN\.ia pri&ulen.ia. Sa Ilike ... vidi da ,1,1 promJene t::.Wo idealRne ....
obit. .lut-,i.., na OIaoyu tea-.. I lijed i da numtrieko priauknje ae uaOl; ,Nih u
.imulatiju dUlotr~oih prel.&uih proc:en..
Na OIIIOO'U provedene .... ali2.e tlijedl da prinudno numel';Uo pri&ukn.ic lMIlju-
IObnih OKilac.ij.., priIQjeoom trapaoidnoa poIlupb .... pr~m, olllOlulan.
kontinU&ini preluak sa , imu.lacije tranlijentae tranlijutne lI.uilnoR; a. tim·
ulaciju dugotr-,ine dinamike , bn uaolenj. greike u limullt.iju dugotr-,inih di·
nlllllitkih proeen..
OdJuQ. bda utivirati prigu!enJe prve:nl tveno "vial od brdter~tib. .it-
tern. koji Ie .imuli r•. Mogu~a 11,1 dva pril lUP.: .utom.uki i determiniani. U
..utom .. ukom prilt upu, na OInovu pratenja vrijedn osti .ela.tlvne brzine gener....
tora u odnOlu n .. cen l..,. inercije w" postavlja Ie kri1.erij d. Ivi WI budu m.. nji od
ndane vrijednosti .. u odredjenom broju lu kceei vnih Itord .. rjei..... nj •. K.d. je
ualov ladovoljen, .. utoma.t.ski se .ktivir. prigu&enje. Uobi~-,iene vrijedn osti II. £
IU 1- 2 (rad /' ) [26J. U determinisanom priatupu, vrijeme aktivir.n.J .. prigulenj ..
Ie nd.;e k&o ulun; podatak. PO<!Ito je potrebno viM puta 1,1 toku .ulu:ea ivnih
kvvon. dtlvir.ti priguAenje, no uluni pod.t.ak M u.d~ vrijeme lawanja
aktivi ranja priguknja nUon IVakog .ukcesivnOi hara. Uobit aJ<tne vrijednOlti
n vrijeme """'anja au 2- 5 sek undi , daleJe vrijeme u kome se tradidonalno

"
 - '''''

Slika 6.7. Promjene t:.P. generatoflL 1

0.0

~,

~ ..
-0.$

~.

-1.0

- 1.2

-'.' +--,-----,--,---,---,--,
0.0 7.~ ' 00 ",
Slika 6.S. Promjen a. bnine centra inercije u i bn prigu4enj&

96
utvrdjuje odrtanje tran l ijentn.. atabilnOSl.i.
Analisa "ticaja veliline koeficijenta (I na brlinu priruknja tIK;hw;ija ukuala
je na .lijooe.':e pojave ;
1. Broj iteracija, UI tadrhvanje istog nivoa talnoeli , II! uVeCaV& za povela-
njem (I. Ovo II! objainjaV& s a smanjivanjem talnoeti metoda (rooa pol-
\IIPklr.) ~ ... uv..t:&lIjau 1"...ili~ij.",ta p<i&""'uJ ....

2. Ukoliko lie veliki il noa (I primijeni tl'tilutno mote doti do problema w.

konvergentnoUu po!Itupka.

3. Brlina prigilli~a osdlacija, za zadan; iznos a , zavisi od kMakterilltika

llatema koji "" simulira i Idine poremelaja,
Na oanuvu analiza .. fikunosti p rigutenja, provedenih na uavojmim I""t lis-
l.emima, u SPTS Pl'Olramu je pr imijenjena slijedeea melOdologija aktiviranja
prigulenja :
- Isti koeficij~nt a se karlati n Ive generatore.
- Poveeanje koeficijenta ee vrti kDnt inllll.LnD II .uk""ivnim karacima
po 0 .25
- NakD" priguknja medjumdiMkih oeciJacija priguknje M Dtklanja
i k"",fidj""l .. u dif" rencij .. lnim jedn..... in........ k.... tanj .. rotor ... ,...
isjednafuj.. ea nlllom.

6.7 Kontrola koraka in tegracije

KDntrol. korU.a illtegracije i njegDvD poodebvanje LUD da Ie poatign.. ma.-
.imallUl. tatnost j ekDnomiln06t simulacije, pred.otavlja 05DO'I'II algoritma aim_
ulacije produten .. tranlijentne stabil nosli. Zbog korq>leunOOlti malem.atitkDg
modele dimamih elektrocnergel.skog sistema, 1I0bitaj..,e Itrate&i.ie kont'Dle kD-
...b. in~racij .. nij e mDgute pr imijeniti [6,7). U do , ada ..., vije"im simulacionim
programima prillulna'lI dv. p.istupa:

I. Promj"na ko.-.ka integracije h lie provodi na05nO\"\I prat.. nja hroja it.eracijll
ejtlokupnog iterativnog prOCella 130). Braj it.encija je doh ... pokazat.elj
konvergentnOllti poItupla, koja prveMtv"no uvisi od veliline kol"lLka h, i
mo:2e se IISvoJlII kao kriurij za kDnlrol ll koraka lnte&raclJe.
2. PcxI ..§avanje ka rala integracije &f! vr!i II funkciji Iokalne grdke odBijecanJll.
Oanovni nedDBtaci OVDg pristupa, kDji !e Dbitno primjenJuje u numer~kim
tehnikama, kada &f! primjenjujc na simulaciju dina.mike elektroenergcl.8ko&
sistema., je Idkot. talnog odredjivanja lolalne &rtAke odBijecanJa. U lit-
eratun 115) ae kar lati analilini iaru za gre!lku, ;'vede n la Gear-ovu klaa ..

97
 metoda, a u [26], izr .... za <'2II~irnira.nu ,rdk u. Koral; integracije, a u [iii]
i red metoda, ]mntinuira.no lie podda.,..ju, \.&ko da "'" grftb ods~anja
Ad rta..... manja od u.da.ne tal-nOili If.
U ovom radu je primijenjen poawpU 1. Pri tome lie uvetanje ]mrab. integraeije
viii poetepeno, u koradma po O.O ] ~, da bi Ie ilbj cglo nepotrebno uvetanje booja
it.eracija. Smanjenje koraka, uda ~e uhtijeva, Be viii n SOPri kontrol i koran
int.egraeije prirnjenjuje se sljedela metodologija:
1. Zadaju . e vrijednosti minimalnog I,"I~ i rnakBimalno, 1__ broj .. iter&<:ija,
t.e minimalne T...-.. i mahimalne T", .. vrijednosti korah h.
2. Ukoliko je tekuci booi iteraeija 1, manji od 1...-" u zadanom broju Ul.&-
a\oOpn ih it.eracija I ... , kOl'llk Ie uvelava. Ako je 1, vele od 1_ .. kOrllk Ie
umanjuje.
Uobitajeoi dijapuoni vrijednOlti, koj i IU koritt,eni pri testiranju algoritma
l u:
I ...." <-<
1_. 8 - 12
I ..l 2-<
T"'i~ 0.01 (a)
T_. 0 .5 (a)

Pored toga, kao uluni podatak se ndaJe i v.ij eme blokiranja kontrole korab.,
T•• , kojim Sf! ne dozvoljava I.ktiviranje algoritma u trajanju To. nakon 'vUe
prekidatke opera.cije.
Pri anal izi efiwlIOIti opioanog algoritma uocene IU aljedete pojave:
I. Broj ite.raeija i fIlQguenost uveeanja !torah. II prvel\lltve .... lav;'i od Of-
obina listema koji Ie limn lira i intenl iteta porO!malaja. Zato utiviranje
priguAenja Q , koje prigu:Juje brze ~ranlijentne OIICila.cije, omogut...... uve-
t&Qje korab integra.eije.

2, Nuon priguAenja osciJa.cija, uvetanj e korilijc olP'anileno sa. limitirajutom

robUSnoStu modela individualnih generatora. P~1o dinamiku svakog .1>-
tora prvenstveno odredjuje relativni iznos konstantne inercije, minimalna
vrijednost konstante (Mi)"" .. ogranitava mahimalno dozvoUeni korak II ,
zbog kriterija pootizanja zahtijevane talnost i ( za sv~ vuijabl~ ,tanj • .
3. Analiza konvergentnosti itcrativnog postupu po pojedillim prorn,ienijivim
ja pobnla da se u f....i dugotrajne dlnamih brzo zadovoljava kriterij kon.
ver,entnosti za modele generatora, automat.!lkog regulatora napona i vat·
ijabli cen tra inercije. Konvergen~nos~ snaga potra\ala i balansa I nacl.
generatora se najteie ~ovoljava ,

"
 Na (IOInovu p"",edene analiu izvrn..na je modi6k&c.ija &/goritma rjel&vanj&,
tako da lie nwn aktiviranja prigummja prel""i na dugotr-.ini nalin limulKije.
Ka.n krikrij prehll!b., pnti !Ill vrijedno:st rclativnih brzin& 1,1 odoOlU 0& cent.ar
inen:ije Wi. Aio su sve Wi manje od zada.ne vrije<in(lOlti £ (uobitajeno O.H .3
radj_), u deset .uku!sivnih korarka rjclava.nja, aitivira II<! dugotraj ni nalin lim-
ula.cije. Algoritam iotegra.cije dinamiUog modela.istemlL 1,1 d"'gotra.jllom nalin ...
limullCije je Iljedeei:

1. Prvo lie viii rjeila.VlI.Ilje diferentnih jednatinlL uP.... , odald" lie ralun.
(P..r)R+ I'
2. NIL nenov ... poznatnog (P..T)..+1 i ekstrapolin.ne vrijednneti (P'T)O, vrli lie
integrKija. cen tr .. inercije po "'0 i &,.

3. l ntegracij .. diferenc;ijalne jednatine po w; Z& individu&1ne gener ..tore Be ne

viii, nego Ie r~un .. prema

Wi '" Wi + Wl)
, dok II<! integra<:ija 6; provodi sta.nda.rdnim postupkom.

Na. opi. ani n~in je izbjegnut .. integra.cija jedna1:ine kreta.nja. rotora. II. IV"
generatol'f'.. Po&to je integra.cija po Wl) robU!lnija jer je (Mr :> M i , mogu~e je
kori!tenje veeih kora.ka integra.cije u fazi sim ... la.cije d ... gotrajn" dina.mike.

"
Glava 7

SIMULACIJA

U Ovom posl&vlju au prib.z&n; rezultati a;mula.cije produtene tr>Lrtzijentne . ta_

bilnosti, korilt.enjem programa. SPTS, u dlju iluatracije moguCDosti razvijenog
&lgoritm ... Simulo.cija je provedena zbog provjere :
- Opr&VdWlOlti o.movne I.eorelske poost1I.vke 0 prinudnom prigulenjll
medjumaAin.d :ih osd ladj a
- uticaJa koeficijenta priglillenja CI na ukupno CP U v.ijeme proralun&
Simllla.cij&je ptoveden1I. Z& lCenar ij produkne tramijentne stabiinOlSti, H. dljem
provjere mocutnOilti progr1I.m& d& simulirs poreme(:eni rdim, H. sukcesivoim
poremeb.jima I rormi ranjem ostrva, u dufem vremeNikom periodu. Pri aimu-
lacijl je korilten ralun&t1Ikl.i.tem DEC VAX 11/ 780 5a 3Mb centr..me memo-
rije II jednokorisnilkom rdimu rada. Kao test sis\.em je izabra.n New Englillld
- 39 sabirnic.., 10 gener1I.tors - test .istem (20), prikuan n& sliei 7.1., koji 'Ie
uobil&jeoo kOl'isti i l l ptovjeru mDgUtnosti program& Sf. simlllaciju dinllDilr.e.
Ovaj .istem je iub ran jer }e dovoljno vellk d& bi omogulio lCena.rij realnih
doga.djaj .., a iltovremeno je i rel&t ivno mali da bi se viiest rulr.e aimula.cije mogle
izvoditi . a radot no kratkim ratunarsk im vremenom. Poda.ci 0 sist.emu au dati u
prilogu. I. Pri lIimulacij i IU "vi gene.al.Ori modelovani 1& tramijentnim modelima
(po jeda.n namol.aj u svalr.oj os i) i "" modelima automatak.. regulacije pobude i
regulacije bnlne (prima,n& r&gula.cija rrekvencij e). Potrol"'::; au modelova.ni 80-
nelinearnim k&.rI.k t.eristikama u runkciji na.pana i frekvencije.

7.1 Verifikacija programa

Simulacija. ha.varijs kog re!ima., prema "ena.riju opi.>Lrtom u tabeli 7.\ ., je prove-
dena. II ciiju kompa.racije efikunosti tra.dicionalnih progra.ma tranlijentne ata-
bil nosti i SPTS program& n& ecena.riju p rodutene dinamike. Cilj kOl.llparacije je
verifikacij&opra.vd&noeti korilt.enja al,ofitm&, opisanog u pogl&vlju 6., 1& prinud-
!lim priguknjem oscilacija i posebnim natinom simulacije dugotrajne dina.mike.

100
 " • ..
, "
" "
"
.
"
, "
, "
"
" " "
,
, , " ,
,
"

Slib 7.1. New England test ~i<tcm

Vrijeme simula.cije je 20 sekundi pri ~emu 5\1 uporedjivani relUllat; simulaeije

aljedeeih varija.n:i kori!tenih program. :
1. Standardn; program tranzijentne .tabilnollti II. optimalno odabranim lto-
rwm in\.egracije h = O.Q.4 5ekunde.

2. KIlO varijant.a I. ali sa a.ktiviranom kontmlom koraia integra<;ije.

3. KIlO varijant.a 1 ali u. aktivin.nim prigu!enjem .. "" 4..0.

4.. KIlO varijanta 3 ali sa. II = 2.

5. Program produiene tranzijentne ata.bilnosti SA dugotrajnim natinom lim-

ula.dje; co = 3.0 bel; kO!llrok koraka integra.cije.

6. KilO varijant.a " ali liZ utivirililu kontrolu korah. illl.egracije h (prog ram
SPTS)

'"
 Tabel& 7.1
S(~n arij produte ne din amik~

J'ri kontroli kama integr&cije su koraten; . ljede6 parametr i : J..,;~ = 3, J.... = 9

11..l= 3.
U t&beli 7.2 I U pribaan; ukupan bra; il.era.cija i C PU vrijerne no Ive varijante.

Tabela. 7.2
Poredjen~ nrij anti programa

Vuijant.
1
braj Il.er.
2902
CPO
276.75
•
2
3
•5
6
-
,... .,...
2596

210'
1881
224.72

233.18
190.89
.168.81

b labele 7.2 je vidljiYO d. primjena prigulenja omocutaYa .m~n.ie ra-

eUn&r.kog v~men. potrebnog sa. limuh.eiju. Medjutim, ~natajnije pov..c.uje
e6k.asnosti e.lgorilm .. se poIIti! e tek sa kombinovanjcrn prigu§enja n kontrolom
kama inl.egracije i dugotr&jnim n~inorn .imulacije. Pri poredjenjeu CPU v~
mena slanda.rdnog programa t ra n~iienlne stabilnO$l.i i konaene vef1ije SPTS .
programa. treba voditi ralun a da. adabTln... imulaelja .t.bilnosti u tfSjanjU
20 ""kundi, nije uobila.jena 180 proou!enu tranlijentnu stabilnost. Ovako rel-
a\;vno hatko vti,ierne .irnulacije je u.vojeno .... rno da bi "" ilus trovllo dl se i u
a".ko kratkom Y ~menu limulacije kori§tenjem program .. SPTS postite sman-
jenje C PU Yremena do ~O".

102
7.2 Iluatracija simulacije
Sa dijem ihUl1racije mOl programa SPTS i• .,riena je limulacij& dinamih n&
iubrl.Dom \Mt listemu u trajanju 30 sekundi. Scenarij simul&cije ,ie opis&n u
t&beJi 7.1, I&mO Ito debalans anage u tnmutku I :: ~.O Rkundi u .ilt.emu I
iznoei 1200 MW. N& slKi 7.1. "U prim.. ni rel ..ti.,ni polobji uglava gener .. tor.

- ....
( )

..Ojomo (.)

Slib 7.1. Premjene uglova gener .. tor .. podlliatema 1

4,b,1I j 7 u odnosu na ugllO generator .. 3, koji je usvojen Po referentni. Sa

llike M! .,idi d .. Sf! Ivi genen.t.ori u pocbisl.emu I kreo!u linfuno, odnosno da je
uanlijentn .. It&bi\noe;t podsistem. odrh.n .... Na 11;';i 7.2. au prikuane promjene
eltoktritnib snag.. generaton. 3,4 i ~ u periodll limlll&cije tranxijentne .t&bilnOiti.
N.. ,Iiei 7.3. pribsan.. IU promj.,n.. rrehencij .. pocbi!lt.ema koji Sf! rormir-.i u
nlkon rupada .ilI:temOl na OIltva.
N.Ilib.m. 7 ..... , 7.5. i 7.6., DOl kojima au prikuan.. p~ne brej. iteracij ..,
koelicijenta p riguleDja Q i torah. int.egraeije It, ilUSll'OYlUl" je eSkunost p~
gram .. SPTS tada ae On koristi za simulaeiju prod ulene Iranxijentne It&bllnOlI;.
S.. ovih Ilita Sf! vide proc ....; kontrelc prigulenj.. i korah. iote&racije kojim .. "
tow inl~r ..cije uvelava do 0.22 aeku nde "" oov-,j IICf!narij.

>03
 Slib. 7.2. Promjene elektri~n ih anaga geMratora

,.,
,.•

•••

otij<omo (0)

Slib. 7.3. Promjene frekventija podsistema

,.
,
...q...o (0)

Sli.... 7.4. P fOmj~n. broja.l U:racija

.,.

,.•
•••
•.• +-+-'-r-'r-'-r~~~--;~~~~
• • " "
Slib. 7.S. Promjena kot6cijenta priguknja til

""
 h (0)
." -
,~ -
0.1 ~

.. I...... (o)

, I, I,

Slib. 7.6. Promjena korah. inucraeije h

106
Glava 8

ZAKLJUCAK

Strogl IUiijevi, koji ae poItavij.,ju pred nvremenim t!ehroenerget.akim ,ie-

l.emima u po&ledu Ii&u rnosti u,jihc:wOC r&da, IfSlc:wili IU .:!a lit Itlldije ,t.abllnOttl
.isl.ema obavuoo pl'O¥od.! II f&S&lDa planin.nja i lVuodltvne tbplo&t.acije. z..
&Ilalilll Il&bilnoni tkktl'Ol"nerseUlkoc .istema najpould.anije joe komtiti rftll~
tale dinktne koru po koru .imlll:acije dinami.ekoc odaiva liIIl.ema li vremen-
Ikom domenu . UVK&Ili zahtjevi, koji lit namet:u pre<! simuladone procrame, ""
modelirUljem ave VKes; broja komponenti .isl.ema la je<!ne strane, i potrebe 1&
bnom; elikunom .imul:acijom I drUle ' trane, uaiovija.,.ju koriit.enje n.,jnovijih
dOtti&n~a II obl.. tima modeloVilIl.ia i rjl'liavanJa .1oienib dinamitkih .istema.
Savremena dOllt;gnuta u ruvoju ralu na,...ke l.ehnike, metodologije modeJo.
vanja \ Ul lmik& rje!&v&1\.la, omogutili IU da", i najllozenijlndad u oblanl mod-
elov&ll,j. mOIU 1& uapjehom rjdavati. U oblu!i aimula.cije dinamike elektroen-
eTgeUlk08 llitem&, o!llOluten je ruvoj 110Senih IOftvenkih pilit& iii. kontlnu-
al no protenje ocIziVII. sistema u Ivim fuama lI,jqovoc odl'iVII.- D&IlIIS Ie iJ;uletni
istr&!ivat:ki napori ulalll II ruvoj i tellir.,je ovuvih .1otenih procr&lll&, forml-
r&ll,jll neophodnih but. podalab. i provjeri cjeIokllpne Inetodolocije 'ilIl\llacije
na rulnim elektroeDer&eukim silitemima. Sve Ql'0 IIkNuje na velikll tTellllll:!.lI
utllelnoal probLematike aimulildje dinami(kog odliva ,.temil.
U doaada r&:n'ijenim programima n l imulaciju diD&lDilkog odziva eleklroen·
UlttlkOi sistema u dutem vrem~kom periodll, korllti lie aimult&lli pristup
rjeN.vaQjIl mode!& .istema, doll. InilltJnijih istra.tivanJa na ruvoju alaorit&ma
buiranih na rudvojenom pristupu nije bilo. Delini tiYllOC odr;ovora koji je od
ova dvr. pr istllpa pogodniji 1& limlllacijll nema, je, detaljna iSl raJ innja bru_
w,islib. obs pristupa ni$u pr"",dens. U \.(Iku izrade ovoga ...<II. ' &.Ivijen je
prol.oti;>-progrlJll u. simulacij u dinsmitkog odliva ~lek~roenerget.skop; liltema
u produknoj LrAfllijentnoj .c.abiln,.ti, bu;r&ll ns rudvojomom p, lItupu. U
umom radII IU opisane Ive b.rute,istike ruvijenor; al,orilm., pri ttJDu III
obr&d,ime; IeorElske Otnove koje III korilltcne pri ruvoju prognm... Prva tell;.
ranjlo procrUDr., kojalU opiiIMiI u poIIljednjem por;lavlju r&da, umujll nlo velike
mop;ut.,.ti za primjenu predlo1enol algoritllla. U dljll poboljianja muter;"

,,,
lib algoti lma II pogledll latnosl; ; ekonoll'li(nosli liml,l]acije, potrebno je provesl;
daij& iltfdinn.,ia II obl.., ima:

I. ModelO'l&lljI. .......ih komponenli Iwt.em& i nj;hOVOln uk]jueinn.,ill II model

lilt.emL

2. Numeriekih \.ehnib u. rjelI.va.u. difem\cijalnih i algeb&nkih jednatin...

Kontinllalno podei&Y&nje pulUt\elra '" II ciijll poveluiji. t&tnost; Int.
grac~, boo i primjena t~hn ika U rjd&v&nje odziv& mrele bui".nih n&
tr&ditionalnim prog.&miml!. t.olrOV& I Dagl!., prcdlt&v]jaju posebno intero-
eantna pod.ue,jI..

3. Redub;ije elek lr~nefletllke mrele i ekvivalenlonn.,i& koberenlnih gener&-

<on .
.... Modelo~& ,i5tem.a II fu am& IredrUelr&jne i dugotr&j ne diD&mike. Odred-
jivan,ie koberenlllih genuI.t.ora, koril\.enje TiM «nI.uI. inercije, delinia&nih
u. pojedine podsisteme, Do i pri,uknje mcd,j llmaAin.U.ih OICiJ.aciji. II dvije
et&pe (p1'YO brsih unut&r pOd.;'kma, a za l im i ..porih 3medjll podt;..
\.em&), IU polencij&ine mogulnosti u dalje poboiji&D,je a1goritm&.

S. Primjen& mulliproc:esnih &igorilam.& i Ip«ijal nih tehnib .. paralelnu in.

legracij u diferencij&lnih jedn&~lna i rjdaYlLl\.ie &lgeb&rakih jednKin&, boo
i njihovo limultl!.no rjd&va.nje, elme ~e se zn&tf,inije ubrut; proc81 l iml,l-
lacije.

Na 0800YU dttal.inih illr&liV&l\l& u gore navedenim oblutima bite mogute

donosit; i kon.tne aakljulh 0 kompuI.tivnim prednostim& .imultll.not i rudvo-
,;mOl prisl llpL

".
LITERATURA

1. M.A.PlI.i,Pow~, SV8tem Siabilitl/, Nor\1! Englr.nd N~w York ' 9S l.

2. J . H .Chow,Time-.CBl~ Modeling oJ Dyl'lGm ie N.hoo,k lllilh Applie4l.ion 10
Paw., SI/&temf, Springer-Verlag Berlin-Heidelberg 1982.
3. IEEE Power Sy:ltem Engineering Committee, System Dynamic Perfo,-
mlLJlte Subcommittee,Appii,alion 0/ Dind MellwM to Tranlli.nt Slabi/·
j'lI All4IlIsis oj Power SII,tCINI, IEE E Trans. Vol. PAS-I03 No. 7 1984.
(1629-1636)

4. K.N.Stant.on ,Dllnomi. En'''11 Balan•• St ..diu for Sim ulation of Power

Fr....... nc' Traruie,u., IEEE Trans. Vol. PAS- (11G-117)
5. K.Hemmaplardb i dr"Con.lidua/;on for a lAng Term Dvnamiu Simula-
lion ProgTam, IEEE Trans. Vol. PWRS-l No.1 Feb.l986 (129--136)

6. L.LapidWl,J.H. Seinfd d ,Numerica/ Solution 01 OrdinarII Differential Equ/1-

110"", Academit Press New York 1971

7. C.W.Gear ,N"mtri,ai Initial Val"e Problem. in Ordil'l(l r~ DiU.r.ntiaJ Equa-

lio",", Prentice Hall IIH I.

8. V.A.Venikov,O .A.Suhartov, Kib. rbctiehul:ijc moddi dckt riehc&kih '~jtcm,

Enel"loizdat 1982.

9. M.Ra1i.&n i dr.,Pa rall.1 Pro<:u~ar Algorithm Jor Pow.r S~&t.m Simulation,

lEE Proc. Vo1.l35 Pt.C. No.~ July J9S11 (285-290)
to. M.Stoji~, Kontinuaini ~;IJ.rr.; automatd'of u"ravljonja, Gra.djcvinlka kn-
ii&& 8eo&rad U178.
11 . K.J.ArnI!trang,B.Wittenmark ,CompultT Cont.olcd S~,j.m" 7'h.o r~ and
Oui,n, Prcnti.:c H...U 196<4,.

12. R.T.Byerly i dr.,E'g.n volu. AnalYli~ of S~n.hron'r;ng Pown Flow O,e,/'

lotio ... in Larg. £lut';e Po""',, S~st. ms, IEEE Tranll. Vol. PAS- IOI No.1.
J an. 1982. (235--2~~)

",
13. EPRI- EL-S96 RP 745 Final Report,Midl crm S imulation 01 Etuln·c Po,,",r
S~rlcm., Arizona Stat.e Univeraity June 1979.

14. M.Stubbe i dr.,simulalion 01 The Drn<lmi. Bchr",;o. 01 Elulric POtllCr

Sv~tem~ in Sho.t ,md Lon~ Tum., Ref. 38-{)3 CIGRE Paria 1988.

I S. M.S lubbe i dr.,S TAG - A NEW Unified SolhiJGT£ ProgramlOf" Thc Shul~ 01
D~n<lm l·c Behtwio. 01 Elutric powe. Sv~lem.J, IEEE Trans. Vol. PWRS-4
Feb. 1989. (129-138)

16. J .M. Undrill, T. F .Laskowski,Model $deelion (lnd D(lI(I Allemblv 10' POlIJe.
SlMltm S imulption., IEEE Trans. Vol . PAS

17. E.G.Cate i dr. , Time Fr(lme Notpt;on and Time n.ponrc 0/ d,.
Modd. in
Tranricnt, Mid-l.crm ond Lon,-Ierm Stob ililV SlwliCf, IEEE Trans. Vol.
PAS-loo No.1. Jan. 1984 (143- 1SI)

18. J.S.stojanovit,O. rw ...· lcickomunil:acij ... Gradjevinska knjigl.lleograd 1973.

19. P.L.Dandeno i dr.,EJJccb 0/ S~nchrorw\UI Mo ch;nc Mode/;n, in [,(Ir,. Scol.

Sv.tUnt Stlldic., IEEE Traru. Vol. PAS -
20. R.P.Schuiz,A.E.Turner,Long t •• m S~'tcm Dr""m;<I, E PR I RP-7M- 2 Re-
port No. EL.983 jan. 1980.

21. K.fba,H.Suzuki komentu no. ~Ia.nak pod rednlm brojem IS

22. K.N.Stan.ton,Powcr SW.hm Dwnom;c Enu,~ Bolan«, Brown Boweri Sci-

entific Symposium BReaI time Conlrol of Electric power Sjf$telll!l" , Baden
1971 (IH- 167)

23. R.S .Hahn i dr.,Marimum F.c'lucnc~ Duoy rotc/Of" Reac/Of" Coolant Pump
Matr,." IEEE Traru. Vol . NS- 26 No.1 Feb. 1979. (s63-870)
24 , M.Kuaijugic,P.HelDon j M.Haj ro, Procjcrn:o poWnih c/ebto pri ~podu ,en-
.ratora u .imulociji du,otmjnih din4millcih prO,"'1l EES, XVII Savj eto-
va.nje CIGRE Struga ref.br . R32-I6 1985.

25. S.Kanef,M.Y.Akhtar ,Infiucnc~ of Svnohronou BMMhine Roto. Angular Ve·

1(1(.;1'1 Vo"';ol;01I.I i" T........;£nt Slo1>il;,v Stud;." Proe. lEE Vol.1I7 No.6
Aug. 1970. (1675-1681)

26. P.M.Anderson,A.A.Fouad,PolI'e. S'1llem Corn.oI ond Stllhil;IV, Iowa Slate

Universily Press 1977.

27 . EaendtJ Ttllruicnt - Midtcrm Stllhil;IV Pilch,., EPRI EL-2ClOO--CCM R",

porI RP- I208 Jan. 1988.

""
28. [EEE CollUDiu.e e Report,Compau, Repru~ntal ion oj Ez.~iler 5,~e"",
IEEE Trant. Vol . PA5-87 No.6 1_ ( 14~1464)

N . IEEE Col:lUllittee Repon,Euital' on 5 ,-."" Mod.eU J~ Pfl'lPCr 5,,"0'"

St.....lil' Stvdiu,IEEE TrUll. Vol. PAS- IOO No.2 feb.I\l81 (4904-$07)

30. J .Arrillaa:& i dr.,Comp.de r Modellin, oj Dutfie POfIK' SlI4le ..... John Wil-
ley 1083
31. M.H.Dwf.f&bn&~h i dr., A GCIlU'oJind Meth(X101ogy lor Moddjll~ 5"le'"
Co",pon~nt. in Pown r S"tem O,""mi" Simulation, IEEE ~ran'. Vol.
PAS- I OI Jan . 1982. (136-146)

32. J .A.MonJa ,PofCImder "t,malion JM ~on.lo,diK4 euitat,on .,.eem mcNf·

eU, UMIST M.Sc;i. dis!lert.o.tion IMS.

33. iEEE CollUDitl.ee Report,E~dlalio" 5,.le"" Drnamie CllarlUleril!,u, lEEE

Trani. Vol. PAS-92 Jan/ Feb. 1973. (&1- 7.5)

34. M.S.B.. ldwin,D.P.MeFadden,Pownr 5"1.",, PerJorman •• " ADule4 h

7\,r.ine G.neralor Control, Ru",,",! /}urin, Frequen.:, Di.hirioancu, IEEE
Trani . Vol. PAS- lOll No.5 May 1981

35. W.C.O.ondll, 1h:u..i~nt Stdilil, H.pr"ental;on RlUluiremc,w willi P.,rt ...•

Ill." ReJu.,," 10 Euitalion S,~.m Model/in" U~.uST M.Sc:i. d _ rtation
1979.

36. IEEE Committee Report ,D"..,mi. Model. Jor SI""m "nd Hvdro 1\or.inu
in POlDer .,~.m 5tudiu, IEEE Tran •. Vol . PAS-92 1973 (11lOoI- 1915)

37. D.G.R.&mI!y,J . W .Skoot;lund,Dewilcd Hrd'/lfouuno •• R.pr".I'II.OI ionJ~ S~·

lun Stduil, Sludi... IEEE traM. Vol. PAS-a9 No.1 Ju . 1970 ( lOG-In)

38. M.K ulljul it, SimvJ./Uij., dufOl..v"iA dU;tr()rrlu..",itkih prOUH/. II elU:lrocn •

•"of""", liIt,m ... ETF S.. riJevo, macitu n ki rad, 1986.
39. E. HanliaMn i dr. ,Conlig.nc, AnaI,.i. U..·ng Dynami. Po ..c. S, . Ie", Si",.
IIl00 ion, PrOt . or l ixlh PSCC, vol.2, Oatrrunadt, 1978.

40. B.W. Domel, Fru! Tra ...... n' Stabilit~ Sollll ion, IEEE Tranll. yolo PAS·91,
jwy/ aug. 1972 (1&43-16W)
41. E. Welronder i dr., Appliu1ln ~Ulif'llion oj Ih¢ Control 80111111"0 ... oj DiJ·
Jerent POOH' S",t,,,,, 6W SimlilOlion Slum.. ond MOAnJr.",cni. , Proc.
PSCC, VoI.2., O ....""'u.dt, uns.

'"
42. T. Gent ile I dr., Determinin, Load C"a,acle,~I;e. I~ TI'OlIoIi,nt p.,III'·
..... nu, EPR I EL-850 Report R 849-1, Palo Alw, California, 1981

<13. M. Conwrd _, S.Ihua., Load Rep,uenl41ion in POlite, &46;/;1, Sllidiu,

IEE E Tram, PAS-IO I , 1982

H . P.L.Dandeno, P. Kund\lr, A nonil.rcttiw ,",,.,;,nt n4ll,1;1, pl1lf'4'" inc/Ild-

in, Ille ,J/,d. 01 00"'-061. load voilag' ,"a,ad",""u, IE EE Trl.lll., Vol.
PA5·02, No.5.,1073 (1<178-1<184).
<IS. YI Zh1anl i dr. , An al,orilhm I~ . imll/41 ion 01 po .." .",em ot41u lrom
I",nticnt ota6ilil l/ to lon,-Ium dl/nom;tr II;a Ihc IhlO" 01 homtd.opl/, IEEE
CStE J oint Conference on High Voltage Tr&lllmialon Syltaml, Baijinl,
Oel. 1987.

46. B.S toU, Po ... , S" 'em D,no mie Ruponle Cal.,,/41ioru, Proc. IEEE,
VoI.e7, No.2, feb 1079.

<17 . W.Liniger, R.A. Willo\llhby, Ef/ici,nt ;ntefl"41ion methods I~ otiJ/ .,It.....

III o,dina'li diJ/uent ioi cq"ationl, Proc IEEE, SIAM J . N\lmer. Anal., Vol.
7, No.1-, Ma:r 1970 (<l7~)

48. R.B. I. JohnllOn i dr., A. """I Me inte,ralion mdhod I~ llu , ;mulalion 01

power 'y&lem d~namiCl , IEE E Tran •. , Vol, PWRS-3. No. 4, Noy 1088
(1530-1537)
40. R.B.I. John lOn i dr., Jmpro~uJ Simulalion T","n;q" .. lpr Pow.r SlIllem
Dvnamiu, IEEE Tran •. , Vol . PWRS-3, No.4. , NoY. 1988 (1601-1 608)
SO. F .L. Alvarado i dr., Tutin, o/'TlJpuDi41 Int.,.,41;on flllith o..mpi~ lor
'h. 501111i01l 01 POlite , 1'ramoien' P",6Iem" IEEE Trans., Vol. PAS-102,
No. 12, Dec. lQ83 (3783-3700)

51. J .R.Ma:rti, J .Li n, Suppn.ion 01 Num • ...-t4l o..;/o.!;01\1 in the EMTP, IEEE
Tram., Vol. PW RS--I , No.2, May 1980 .• (739-747)
52. R.D.Dunlop i dr., Un 01 di,;loI wmputer limulation 10 "'"III' lon,·term
power .,nem d.,namict rMponu, IEE E Trani., Vol PAS-1M, No.3, 1975,
(800--857)
53. R.J .Frawd i dr., 1I-a",;,nt llaftl;l, and lang-te ,m dl/namin yni/im. IEEE
'I'l-anl., Vol . PAS-IOI, No.IO, 1982. J -

S4 . V.Connrti i dr., Long-term Std'-I;t, So/yt;on of Inl. ,connfdul Po.." 5,..

',..... lEEE Trl.ml., vol. PAS-OS, No.1 .• Jan / Feb., 1076 (06-103)

."
PRILOG I

WSCC test sistem

Podaci 0 (vorovima

MW
,
3 1.025 ..,.
1.025 9.28 163.0
85.0
6.'
-10.9
•
5
1.025 -2.22
0.'" -3.99 12",0 SO.O
,
6 l.Oll -3.69
1.026 3.72
90.0 30.0

8 1.016 0. 73 100.0 35.0

Poda.ei 0 linijama/ lr.""formalonma

Po<. Kraj. lmpedansa SU$Cept.

,, •
e"or tvor R X
0.0576
D

3 ,7 0.0625
0.0586
• 6 5 O.QlOO 0.0850 0.176
• , 0.0 1700.0920 0.1 58
,
5

,,
8
0.0320
0.0085
0. 1610
0.0720
0.306
0.149
6 0.0390 0.1700 0.358
8 a.OlHl 0.1006 0.209

'"
Podaci 0 generalorima

180 3000
0.146 0.8958 1.3125
0.""" 0.1198 0. 1813
0.0967 0.8&45 1.2578
0."'" 0.1969 0.25
0.153
0.153
0.0336 0.0521 0.0742
8." M 5.98
0.'" 0.6
0.035
0.0001
24..64 6."0 3.01

Podaci 0 regulatorim a brline

25.0 0.1 0.1

' .0
0 .. 03 0.3
0.05 0.05 0.05
I.'
247.5 170.0 120.0

Podaci 0 automilts kim rqulatorima napo<l a

T,,= O.06 TI' =:0.2 T,;=0.314 TI'= O.35
KA =20 Kr: = o. Kf" =0.063
VJ!.,.;ft =: .1.167 V,,_. = 1.167 E, ..... = 3.984
58-..=0.293 SEo.<_.,=O.ID4
New England test aistem
Podxi 0 evorO¥ima i linijama

•, .!ooo.o
Z33.' .M
• PQ
PQ ,..
5022.0 176.0
" PQ
88.0
"16 PQ
320.0
329.4
153.0
32.3
18 PQ 1.!>8.0 30.0
20 PQ 628.0 103.0
21

,.
23
PQ
PQ
PQ
274.0
274.5
308.6
....
115.0

92.2
25 PQ 224.0 47 .2
26 PQ 139 .0 17.0
PQ
"28,. PQ
281.0
206.0
7.!o.5
27.6
PQ 283.5 26.9
30

"
32
py
OS
py
1.0475
0.982
0.9831
250.0
m.
650.0
' .2 ...
33 py 0.9972 632.0
py
""
1.0123 508.0
py 1.0493 650.0
36 py 1.0635 ....0
py
"
38 py
1.0278
o.026S
540.0
830.0
0.0300

".
1
2 "
3
0.0010 0.0250 0.7500
0.0013 0.0151 0.2572
2
3 "• 0.0070 0.0086 0.1.60
0.0013 0.0213 0.2214
3

•• ", 0.001 I 0.0133 0 .2138

0 ..... 0 .01.28 O.IM2

,, U
6
,
0.0008 0 .0129 O.IS&I
0.0002 0.0026 0.0434

,, 7
M OO' 0.0112 0.1476
MOO' 0.""" 0.1130

,, "•8
0.0007 0.0082 0.1389
7 0._ a.0IM06 0.0180

.
10
""
13
0.=
0.0010
0.001>1
0._
0.0363
0."""
0.0043
0.0043 0.0729
0._
1.2000
0.G729

13 U 0.0009 0.0101 0.1723

U

" " 16
0.0018 0.0217 0.3660
0._ 0._ 0.1710
16 17 0.0001 0.0089 0.1342
16 19 0.0016 0.019S 0.3040
16
16 ,.21 0.0008 0.0135
0.0003 0.0039 0.0680
0.2548

17
17
21
" 27
0.0007
0.0013
0.0082
0.0 173
O.i3 IQ
0.32 16

" ,."
0._ 0.0115 0.2548
23 0.0006 0.00. . 0.1846
23 O.()(122 0.0350 0.3610

"
26
26
27
0 .0032
0.0014
0.0323
0.0147
0.5130
0.2396
,.
26 27
29
0 .0043
0.01»7
0.0474
0.0625
0.7802
1.0290
0.0151
Poda<i 0 tl iinsfOf millorill\ll
-,--.-- ..
12
6
. ....
1.0700

"20" " 0.0200

0.0007 0.0142
1.0700
1.0700

"36 O.OI SO 1.0000

"
23
35 0.0143
0.000" 0.02 72
1.0250
"0000
,
35 37
30
0.0006 0.0232
O.OISI
1.0250
1.0250

" " 0.0006 0.01 ~ 1.0250

Podiicl 0 dinilmici l eneril lolil

Generator bM H
,
I
"
31
0.0II6Q
0.()6(1
500.0
30.3
3
•, "
33
34
0.Q.$3 1
0.Q.436
0. 13'20
3".S
28.6
26.0
6 35 O.OSOO 3<.8
7 36 0.Q.490 36.'
8 37 0.Q.$10 " .3
• 38 0.Q.$70 3<.'

" 30 0.0310 42.0

"'
PRILOG n

P odaci 0 generatorima
Turbos_atori
P&I'&me1.N Dij.paron prorq,jene Tipitna vrijednQlt
P_
,~.
{MW, "'O.8-0.gs
>-1000 0.'
X4{%) 140-180 I'"
X,{%)
X4(%l
22-"
15- 23
25
20
X,(")
H (.)
1",,;1 (Il
150-160
3.G-S.O
2.8- 9,2
..'-',
I"

~~~l
0.4- 1.8 1.1
0.02-(1,05 0.035

HidrOf,entfltori
Par&rnet.v Dij.pawn romJene
P--. (MW) '0-200
~. 0.8-0.%
X4(%1
X4("1 .,..,
80-110

X;(%l 15- 30
H ('1 3-5.5
1". , (.) 1.5-U

~ ~:)}
O.~3 . 3
0.01-6.05

H1
Podaci 0 regulatorima pobude
Pu-., E1.-md. poj~. Mqn. pojat St.&titki
K, '5-<. 100 1'"
K.
K,
T,
..(1.017- ..(I.OH
O.OI~.08
0.06--0.20
....
-0 . L7

0.05
10
0."
0.15
T, 0.' 0.05 O.OS
T, O.~1.0 10 0.6
T, 0.06
V.~ 10 3.'
•
.-
V, .
S~ .....
-1.0
0.267
-3.5
0."
U
_1.2

S~.G._ 0 .074 •.n

Podaci 0 regulatorima bnine
Tu rbos_ruor;
Tip !"elulalora T. T, T,
Meh .-hidraul. O.2~.3 0.1
Elek.- hidraul.
•• 0.02S~ . 1

Hi drogenerato,;
Puamel.ar Dijapuon Tipitna
promjene vrijednotl
T, 2.5-25.0 ' .0
T, 0.2~.4 0.2
T, O.03~.05 0."
T. O.5-S.0 10
•
, 0.2-1 .0
O.03~.06
03
0.05

".