Professional Documents
Culture Documents
Blažo Đurović - Seminarski Istorija v1.0
Blažo Đurović - Seminarski Istorija v1.0
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Блажо Ђуровић
Увод 1
2 Први кораци 6
2.1 Зачетак идеjе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.2 Први сателити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.3 Први комуникациони сателит - СЦОРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.4 Пасивни сателит - Ехо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2.5 Први цивилни активни сателит - Телстар . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
2.6 Синком геосинхрони сателити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.7 Молниjа орбита и сателити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.8 Радио аматерски сателити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
3 Комерциjална рjешења 15
3.1 Телевизиjа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3.2 Телефониjа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
3.3 Пренос података и Интернет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Закључак 30
Литература 31
I
Листа слика
II
Увод
1
Глава 1
2
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
3
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
4
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
5
Глава 2
Први кораци
6
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
Послиjе што jе откачен од другог степена Р-7 ракете, Спутњик jе активирао своj
радио предаjник, и тиме огласио прво своjим слушаоцима у Казахстану а потом
свиjету наступање Свемирског доба.
Радио предаjник у Спутњику jе био његов наjважниjи дио и емитовао jе на двиjе
фреквенциjе 20 и 40 MHz. Сврха радиjа jе била вишеструка. Као прво jављао jе
стање унутар кугле Спутњика, мjењањем дужине тонова коjе jе емитовао. Такође
радио сигнал из свемира jе свима доказивао да jе сателит у орбити, jер jедино
сателит може да обjасни зашто се широм свиjета може чути исти сигнал сваких
90-так минута (дужина jедне орбите Спутњика). Поред техничке и пропагандне
сврхе, радио сигнал jе требао да помогне у проучавању трансмисиjе радио таласа
кроз jоносферу.
Успjешна мисиjа Спутњика-1, jе узбуркала свиjет jер jе готово читав свиjет
ноћу могао да види прво дjело људских руку у орбити3 . Спутњик jе посебно бурну
реакциjу изазвао у Сjедињеним Америчким Државама гдjе jе jавност сматрала,
приjе лансирања Спутњика, технологиjу Совjетског Савеза примитовном а људи на
врху су били опрезно оптимистични по питању исхода евентуалног Трећег свjетског
рата. Такође истраживање свемира и развоj ракета коjе би носиле обjекте у свемир
(и jеднога дана комерциjалне сателите) ниjе имало неки приоритет jер ракете нису
биле преко потребне воjсци. Спутњик jе представљао доказ да има области науке у
коjима jе СССР испред њих и да СССР има незаустављив начин коjим може гађати
мете у САД нуклеарним оружjем.
Американци су одговорили Спутњику тек послиjе друге Спутњик мисиjе
(Спутњик-2), лансиравши своj сателит Експлорер-1 у jануару 1958. године.
Експлорер-1 jе значаjан за науку зато што jе омогућио откриће Ван Аленових
поjасева око планете Земље.
3
У ствари оно што су људи могли да виде jе био други степен Р-7 ракете коjи jе поставио
Спутњика у орбиту и био jе значаjно већи од њега. Спутњик сам по себи jе био скоро невидљив
голим оком.
7
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
8
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
облика као што се може видjети на слици 2.3. Оваj облик jе изабран због њене
дирекционалности. Антена jе била постављена на основу коjа jе могла да jе окреће
како у хоризонтали тако и у вертикали. Како би антена увjек била окренута према
сателиту, чак и у лошим временским условима, антена jе окретана од стране мотора
на основу прецизно израчунате орбите сателита.
Сам радио приjемник jе користио принцип фреквентне демодулациjе са
повратном спрегом, коjи jе омогућавао да приjемник може да ради са много
ужим опсегом фреквенциjа од укупног опсега потребног за трансмисиjу фреквентно
модулисаног сигнала. У основи ова врста приjемника jе мjењала своj филтар
пропусник опсега тако да прати и само пропушта фреквентно модулисану
синусоиду. Тиме jе значаjно смањен шум коjи би био примљен и побољшан квалитет
сигнала.
Квалитет опреме jе био такав да особе коjе су слушале прву поруку
трансмитовану рефлексиjом од сателита, нису били сигурни да ли слушаjу
рефлектовани или оригинални сингал. Тек су се увjерили да jе у питању
рефлектован сигнал када jе систем за покретање антене на тренутак застао и сигнал
се на тренутак изгубио.
Ехо сателит jе значаjан зато што jе увjерио цивилнa и комерциjална удружења
да jе могуће трансмитовати сигнале високог квалитета из свемира уколико се
користи права опрема. Такође значаjно искуство jе сакупљено везано за проблеме
трансмисиjе и приjема сигнала из свемира. По свему томе Ехо-1 jе значаjниjи
од СЦОРЕ, иако jе СЦОРЕ био напредниjи, зато што jе Ехо-1 пружио важно
искуство инжењерима и научницима заинтересованим за могућност комуникациjе
преко сателита, док jе лансирање СЦОРЕ више био политичко пропагандни потез
коjиме би се показало Совjетима да jе Америка и даље у трци. Али и поред тих
успjеха, било jе свима jасно да будућност лежи у активним сателитима.
9
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
10
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
лансира сателит Телстарове тежине само у кружну 1000км високу орбиту. Са том
висином вриjеме када jе сателит видљив са обjе стране Атлантика би било премало,
стога jе одабрана jако ецентрична орбита са апогеjем од 6000 км изнад сjеверног
Атлантика.
Што се тиче дизаjна самог Телстар сателита, коjи се може видjети на слици
2.4, сателит jе био округлог облика пречника 88 цм и тежак 77 кг. За напаjање
своjих уређаjа користио jе соларне панеле коjи се могу видjети на слици, а вишак
jе чувао у батериjама. Имао jе три антене на себи. Хеликсна антена на врху jе
коришћена за телеметриjу и приjем команди. Друге двиjе антене су користиле
отворе на екватору сателита, са тиме да jе приjемна антена користила мање а
антена за слање jе користила веће отворе.
Сателит се окретао око своjе осе и тиме jе био стабилизован тако да су увjек
неки од антенских отвора окренути према Земљи. У то вриjеме jош увjек ниjе
било поузданог начина да се сателит стабилише без ротациjе, и због тога су антене
морале бити омнидирекционалне. За приjем сигнала користио jе опсег фреквенциjа
око 6 GHz а за слање jе коришћен опсег центриран на 4 GHz и коришћена jе
фреквентна модулациjа. Сателит jе омогућавао трансмисиjу jедног телевизиjског
канала или 600 jедносмjерних телефонских позива или 12 двосмjерних телефонских
позива. Сателитов предаjник jе имао снагу од 2W што jе захтjевало изградњу
великих дирекционалних антена коjе су морале бити моторизоване како би пратиле
прелет сателита преко неба.
Телстар jе убрзо послиjе свог лансирања омогућио прве преносе телевизиjског
сигнала уживо преко Атлантика. Иако су трансмисиjе траjале тек 20-так минута
приjе него што би сателит зашао иза хоризонта Америчке станице у Андоверу,
фасцинирале су jавност.
Телстар, а касниjе и Релеj су доказали могућност трансконтиненталног преноса
како телевизиjског како и факсмилилског и телефонског сигнала, користећи
активне сателите у средњим Земаљским орбитама. Омогућили су инжењерима
да стекну важно искуство у раду и рjешавању проблема на коjи се jављаjу када
опрема ради у свемиру. Такође су показали и ораниченост њихових орбита зато су
их станице на Земљи могле видjети само неких 20-так минута сваких 2 сата. Тек
ецентричност расте.
11
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
12
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
Слика 2.7: Молниjа 1 сателит (лиjево) и примjер jедне молниjа орбите (десно)
13
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
Слика 2.8: ОСКАР I (лиjево) и ОСКАР III (десно), аматерски радио сателити
14
Глава 3
Комерциjална рjешења
15
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
16
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
17
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
Интернету.
3.1 Телевизиjа
Jош од зачетка комуникационих сателита, сателити су примарно коришћени
за пренос телефонског и телевизиjског сигнала, од чега jе могућност преноса
телевизиjског сигнала наjвjероватниjе историjски наjзначаjниjа. За комуникациjу
са сателитима у то вриjеме биле су неопходне веома jаке и осjетљиве антене збоjг
самог по себи слабог сателитког сигнала. Због тога краjњи корисници у почетку
нису могли да директно слушаjу/гледаjу сателитку телевизиjу, али сателити су
омогућили по први пут настанак националних телевизиjских станица у већим
земљама гдjе би трансмисиjа радио релеjима била непрактична.
Орбита систем jе омогућио Совjетком савезу да доставља телевизиjски програм
скоро свим своjим грађанима. Орбита систем jе користио Молниjа сателите
(Молниjа сателити намjењени Орбита систему почели су са радом током 1967-
68 године) и мрежу приjемних станица на Земљи. ТВ сигнал би се емитовао
предаjником из Москве, Молниjа сателит би таj сигнал примао, поjачавао и
реемитовао назад ка Земљи. Орбита станице широм СССР-а би таj сигнал примале
а онда га даље дистрибуирале гледаоцима путем радио релеjа.
Орбита jе омогућила гледање државног програма широм земље, али jе и даље
захтjевала инвестициjе у скупе Орбита земаљске станице коjе примаjу сигнал од
Молниjа сателита. Стога да би пружили могућност гледања телевизиjе мањим
заjедницама, чиjа мала популациjа не може оправдати градњу базних станица,
1976. започео jе са радом Екран систем сателита. Екран сателити су били први
сателити коjи су емитовали сигнал директно гледаоцима телевизиjског програма,
jер су емитовали телевизиjски сигнал у УХФ опсегу и стога за приjем су биле
довољне Jаги антене.
За то вриjеме на западу сателити су се почели шире користити за пренос
телевизиjског сигнала. Сателит би био у геостационарноj орбити и понашао би
се као радио релеj тако што би трансмисиjе примљене на jедноj фреквенциjи
демодулисао, поjачавао и трансмитовао на другоj фреквенциjи. За трансмисиjу
18
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
3.2 Телефониjа
Телефонски линкови преко сателита jе практично била прва комерциjална
примjена раних сателита. Сателити су представљали значаjно побољшање у
односу на подводне кабловске линкове зато што су могли носити значаjно више
19
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
20
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
пар стотина километара изнад Земље. Нажалост велики недостатак рjешења коjа
користе НЗО jесте што такви сателити нису стационарни у односу на површину
Земље те стога су потребне десетине сателита како би се покрила Земља. Такође да
би се ити jедна тачка на Земљи имала константу покривеност, циjела констелациjа
мора бити у функциjи.
Иридиjум констелациjа од 66 сателита комплетирана jе 1998. Иридиjум
сателити се налазе у поларноj НЗО орбити на висини од 720 км. Сваки посjедуjе
антену коjа користећи своjих 48 снопова диjели своjу област у 48 ћелиjа и
тиме обезбjеђуjе боље искоришћење фреквентног опсега. Иридиjум сателити су
умрежени међусателитским радио линковима коjе користе да прослиjеде податке
коjе мобилна станица шаље базноj станици. Оваj приступ омогућава глобалну
покривеност Иридиjум система, насупрот конкурентском систему Глобалстара гдjе
се веза може само остварити ако сателит изнад корисника може да види базну
станицу.
Са комерциjалне и стране исплатљивости Иридиjум систем jе био промашаj.
Проjекат jе планиран почетком деведесетих када су мобилне комуникациjе биле
у повоjу и ниског квалитета, али када су сателити и системи наjзад дизаjнирани
и 66! сателита jе лансирано мобилне комуникациjе су прбродиле своjе почетне
проблеме и пружали су значаjно бољу услигу на земљи (рецимо да сателитски
телефон и сателит мораjу да буду видљиви jедан другом да би комуницирали).
Штавише Иридиjум као и његов конкурент Глобалстар су банкротирали почетком
овог виjека и њихови садашњи власници су их купили за пар процената вриjедности
њихове сателитске флоте. Данас овакве системе наjвише користи воjска, поморци
и приватна лица коjима треба глобална покривеност.
21
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
омогућиле боље искоришћење фреквентниг опсега тако што више корисника може
користити исти канал без сметњи уколико су покривени различитим сноповима.
Вишеснопност антена jе омогућило такође ефективниjе технике слабљења утицаjа
слабљења.
У почетку су сателитски линкови били jефтиниjи од терестриjалних због
скупоће подводних каблова. Ситуациа се преокренула са увођењем оптичких
каблова, jер су они омогућили много веће брзине, мање кашњење и ниже циjене.
Планирани сателити базирани на Ка опсегу ће омогућавати приступ сличним
брзинама коjе се могу добити терестриjалним везама. Нажалост и даље jе циjена
и кашњење (пут Земља-геостационарни сателит-Земља jе ∼60.000 км дугачак)
су проблем, што чини сателитиски интернет примамљивом технологиjом само за
кориснике коjи су у покрету или живе или раде у неприступачним краjевима.
22
Глава 4
23
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
24
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
25
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
запад од стране оптике сензора. Превлачење погледа сензора у правцу сjевер jуг jе
вршено помjерањем самог сателита коjи jе летио у том правцу.
Подаци коjи су снимљени коришћењем Ландсат-1, имали су доста примjена, али
њихова основна сврха jе било проучавање прољећне сезоне цвjетања код биљака.
Зато су били корисни црвени и зелени опсези коjима се могло мjерити "зеленило"
тла. За обраду и лакше поређење Ландсат-1 података осмишљен jе Нормализовани
диференциjални вегетациjски индекс (НДВИ) индекс.
Наиме иако jе Ландсат-1 надлетао у исто вриjеме jедну тачку, он ниjе
надлетао у исто вриjеме дана различите локациjе, и стога су научници имали
проблема да пореде "зеленило" тла у различитим областима истог дана због
различитог освjетљења сцене. НДВИ индекс представља разлику интензитета
рефлектоване свjетлости у блискоинфрацрвеном и видљивом опсегу нормализовану
њиховим збиром ((ИЦ-В)/(В+ИЦ)). Овим индексом jе омогућено поређење стања
снимљеним на различитим локациjама у различитим условима освjетљености.
НДВИ jе примjер jедног од наjраниjих параметара неког Земаљског феномена
снимљеном чисто из сателитских података. НДВИ и његове рафинираниjе модерне
вариjациjе су и даље у употреби и представљаjу jедноставан начин да се оцjени
здравље биљака.
Сензори монтирани на Ландсат-1 су дизаjнирани за осматрање копна. Што се
тиче мора први сензор специjално дизаjниран за осматрање мора jе био Сисат 1
(енгл. SeaSat 1) лансиран 1978 године. Сисат jе био први сателит коjи jе на себи
носио САР (енгл. Synthetic Aperture Radar - SAR) радар намjењен проучавању
Земље. Поред радара носио jе и скатерометар, намjењен проучавању вjетрова на
основу морских таласа, и радиометар. Иако jе Сисат радио мање од 100 дана у
орбити доказао jе могућности сателитске океанографиjе и умногоме jе побољшао
наше знање о океанима.
Исте године лансиран jе и Нимбус 7 сателит и на њему jе полетио први
спектрометар намjењен проучавању океана, специфично проучавању боjе океана,
ЦЗЦС (енгл. Coast Zone Color Scanner). Проучавање боjе океана jе метод
коjиме на основу интензитета видљиве свjетлости (радиjанса) у више опсега,
можемо процjенити параметре океана попут концентрациjе хлорофила. ЦЗЦС jе
омогућио развоj првих алгоритама за рачунање параметара мора попут хлорофила
из података добиjених од сателитски очитаних радиjанси. Ови алгоритми са
26
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
27
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
28
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
29
Закључак
30
Литература
31
Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа Блажо Ђуровић
[17] B. Pattan. (2015, June) Satellite systems: Principles and technologies: Satellite
stabilization. Google Books. [Online]. Available: https://books.google.me/books?
id=0GJWEro9ea4C&pg=PA159
[19] ——, “Telstar, a history,” SMEC Vintage Electrics, 1990. [Online]. Available:
http://www.smecc.org/john_pierce1.htm
[20] E. P. Shettle and R. W. Fenn, “Models for the aerosols of the lower atmosphere and
the effects of humidity variations on their optical properties,” DTIC Document,
Tech. Rep., 1979.
[21] USGS. (2015, 2) Landsat 8 factsheet. United States Geological Survey. [Online].
Available: http://pubs.usgs.gov/fs/2013/3060/pdf/fs2013-3060.pdf
[23] D. J. Whalen. (2015, May) Communications satellites: Making the global village
possible. NASA History. NASA. [Online]. Available: http://history.nasa.gov/
satcomhistory.html
[26] Гажевић Н., Воjна енциклопедиjа, том 7, ser. Воjна енциклопедиjа. Редакциjа
Воjне енциклопедиjе, 1974.
[27] ——, Воjна енциклопедиjа, том 8, ser. Воjна енциклопедиjа. Редакциjа Воjне
енциклопедиjе, 1974.
32
Блажо Ђуровић Историjа идеjа и техника сателитских комуникациjа
[28] ——, Воjна енциклопедиjа, том 9, ser. Воjна енциклопедиjа. Редакциjа Воjне
енциклопедиjе, 1974.
[29] (2015, May) Tiros. NSSDC Master Catalog. NASA. [Online]. Available: http://
nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1960-002B
[30] (2015, May) OrbView-2 (renamed from SeaStar in 1997). eoPortal Directory. [On-
line]. Available: https://directory.eoportal.org/web/eoportal/satellite-missions/o/
orbview-2
[31] (2015, June) Nasa - switchboard in the sky. National Aeronautics and Space
Administration Glenn Research Center. [Online]. Available: http://www.nasa.gov/
centers/glenn/about/fs13grc.html
[32] (2015, May) A Brief History of AMSAT. www.amsat.org. Radio Amateur Satellite
Corporation. [Online]. Available: http://www.amsat.org/?page_id=1094
[33] (2015, May) Nasa - nssdc - echo 1. NSSDC Master Catalogue. NASA. [Online].
Available: http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/masterCatalog.do?sc=1960-009A
[34] (2015, May) Nimbus-7. eoPortal Directory. [Online]. Available: https://directory.
eoportal.org/web/eoportal/satellite-missions/n/nimbus-7
[35] (2015, May) SeaSat (Seafaring Satellite) Mission. eoPortal Directory. [Online].
Available: https://directory.eoportal.org/web/eoportal/satellite-missions/s/seasat
[36] (2015, June) The global network: Satellite constellation. www.iridium.com.
Iridium Communications Inc. [Online]. Available: http://www.iridium.com/
DownloadAttachment.aspx?attachmentID=1197
[37] (2015, May) Tiros. NASA Science - Missions. NASA. [Online]. Available: http://
science.nasa.gov/missions/tiros/
[38] (2015, May) Molniya 1- 1. NSSDC Master Catalog. NASA. [Online]. Available:
http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1965-030A
[39] (2015, May) Spin-Scan Cloudcover Camera (SSCC). NSSDC Master Catalog.
NASA. [Online]. Available: http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/experimentDisplay.
do?id=1966-110A-09
[40] (2015, May) OSCAR I and Amateur Radio Satellites: Celebrating 50 Years.
www.arrl.org. American Radio Relay League. [Online]. Available: http://www.
arrl.org/news/oscar-i-and-amateur-radio-satellites-celebrating-50-years
[41] (2015, May) Nasa - nssdc - seasat 1. NSSDC Master Catalogue. NASA. [Online].
Available: http://nssdc.gsfc.nasa.gov/nmc/spacecraftDisplay.do?id=1978-064A
[42] (2015, May) Landsat 1 history. www.usgs.gov. U.S. Geological Survey. [Online].
Available: http://landsat.usgs.gov/about_landsat1.php
[43] (2015, June) Satellite technology primer. WildBlue. [Online]. Available: http://
www.dbsinstall.com/PDF/WildBlue/Wildblue_Satellite_Basics.pdf
[44] “Not all bands are created equal a closer look at ka & ku high throughput
satellites,” Harris CapRock, Tech. Rep., 2012. [Online]. Available: http://www.
harriscaprock.com/downloads/HarrisCapRock_WhitePaper-Ka-Ku_Analysis.pdf
33