314046656 Душан Ј Поповић Београд y XVIII веку 1717 1739 PDF

БЕОГРАД У XVIII ВЕКУ
(од 1717-1739)
приредио
Др Душан Ј. Поповић
Садржај
Увод..............................................................................................................9
Слика Београда no освојељу..................................................................11
Обнова и изграђпиап.с Београда..........................................................17
Нсмачки плн Дунавски Београд........................................................... 21
Стаповништво......................................................................................... 21
Сталсжи ii 3aniiMaiba................................................................................................................. 35
Ошптинско ypcben>e Немачког Бсограда...........................................41
Сполјио ypebimaibc Немачког Београда.............................................48
Црквена оргапизацпја............................................................................. 51
Школа........................................................................................................56
Живот, забавс н разоподе...................................................................... 57
Уирава исмачке опшпше пре.ма српском н правослаином
стаповннппву........................................................................................... 61
Српскн пли Савскп Београд.................................................................. 63
Стаиовнштп во ......................................................................................... 65
Становнпштво Сриског Београда - 1711 п 1733-4........................... 71
Друштво..................................................................................................... 82
Породица.................................................................................................. 86
Занати п тргонипа....................................................................................911
Привредгш живот....................................................................................97
Општипска vnpaiia............................................................................... 102
Берски жпвот......................................................................................... 108
Наши митрополшп............................................................................ 114
rpabcibe MiripoiTOAincKor двора........................................................ 121
МитропоАитски двор.......................................................................... 125
Одело ii pyÔAÆ...................................................................................... 135
Жииот на двору......................................................................................141
Дворско OCOOAit!.................................................................................... 151
Свсштснство........................................................................................... 162
Цркве........................................................................................................169
Црквена упраиа...................................................................................... 178
Сукоб београдскнх Грка са напшм впсоком јерархпјом................181
Школе...................................................................................................... 188
Пад Београда иод турску власт.......................................................... 199
Завршна рсч........................................................................................... 201
205
Београд y XVIII веку
О Београду из поменутог доба писао je код нас највише

Тодор Стефановић-Виловски.1 Своју расправу написао je на
основу материјала, који ce налази y бечким архивама, наро-
чито оне y Ратном министарству. У тој својој расправи Т.
Стефановић-Виловски дао je опис Београда као насеља: опис
тврђаве, и оба Бсограда, немачког и српског. О становништ-
ву, друштвенпм приликама и уређењу тадањега Београда рече-
но je врло мало п y главном оно, што je иознато из Лангерове
расправе. За познавап.с тадањег Београда има нешто подата-
ка и y одличним расправама Драг. Павловића, који ce служио
материјалом из Дворског коморског архива.
О Немачком Београду namicano je доста и y Дангеровој
расирави a поготово, бар за познаваље уређења тадањег Не-
мачког Београда, пружа много Боденштајнова расправа. До
сада je, y главном, може ce рећи писаио само о Немачком Бео-
граду, a y колико je што и забележено о Српском Београду, то
je учпњено на оспову материјала који потиче од немачких вла-
сти. И о Српском Београду објављено je прилично материјала,
али je овај материјад, иначе драгоцен, доста једностран no мо-
ментима које додирује. On ce одпоси y главном на црквени и
верски жмвот a нарочито na митрополију београдску и живот
митрополита. Материјала ове врсте највише je објавио пок. Д.
Руварац y Спомемику X X X IV 2, затим y Српском Сиону, Архи-
ву за историју мшрополијс карловачке и no разним, нарочи-
то богословским часописима. Г. проф. др. Р. Грујић објавио
je ретко гштересаитан материјал који ce односи на унутраппве
Бсограл од 1717. ло 1739. голипс. (1906).

2) Мојсијс Пстроиић, м трополш бешрадски (1713-1730).
5
Београд y XVIII пеку
уређење митрополитског двора, y Споменику L lP , a y својој

књизи Српске школе од 1718. до 1739. н Спомепику ХЈЛХдра-
гоцене податке о тадањој нашој шкоди.
Најмање имамо материјада, који ce односи na унутрашп.е
уређеље општине Српског Београда. Нешто од магернјлда ове
врстс издао je Витковић међу спомсницима којп ce одпосе па
ирошдост Срба y Будиму, ади, na жадост, пепотпупо n лепо-
уздано. Behii део ових crnica издао je он y изводу. једнпп акт,
који потиче из општипе Српског Београда, и који je објавпо y
цедиии, издао je са погрешшш датумом. У једмом другом акту,
на којем ce међу српским потписима надази и један грчкп лот-
пис, он je овај грчкп потпис, пошто ra није могао прочита-
ти, једноставно изоставио. Да а и још иостоје, п гдс ce палазе
акта из општине некадашње!' Српског Београда, ипсмо могли
ући y траг. Ово што смо y овој расправи наппсалп о уререљу
српске општине y то доба изведено je na основу матерпјала
друге природе.
Више смо срећс имали y другом правцу. Нашли смо
материјал који обасјава друштвсмс прплпке y тадањем Бео-
граду, немачком и сргхском. Прво смо паш.лп y Дворском ко-
морском архиву (Hofkammerarchiv) y Бечу једап врло шгге-
ресантан попис кућа и сгановшшпва Мемачког Бссл рала пз
1728, y којсм ce, узгред, палазио драгоцеип материјал u за
српско стаиовништво тадагћега Бсограда. Ипак, студија која
би била израђема само па основу овога матерпја.ла, ne бн била
довод>но пуна, јер ce о Српском Београду, којп пас парочи-
то интересује, ne би могло мпого казагп, na пи y onoj мери y
којој, би био приказаи жпвот y Немачком Београду. Трагајући
no нашим домаћим, јавппм n прпватппм, архпвама ми смо
имали срећу да пађемо n врло важап магеријал којп ce одпосп
na Српскп Београд, a погпче од српскс власгп. Ma лрвом ме-
сту спомиљемо два тефтера митрополп га Mojcnja ПетровнБа
и један делпмичан попис стаповппппва Београда мз 1734. По-
ред тога пашли смо и доста другог магерпјала разпог порек-
ла 113 којега ce може поуздано закл^учптп о саставу, броју n
Прилози за историју Србије y доба avcipnjcKC окунапије.
6
Бсоград y XVIII иеку
Лругим особинама тадањег становпиштва y Српском Београ-

ду. Ha raj начпн, порел овог српског матсријала, добио je и
необјавл>енн псмачки материјал, и до сада објавд>епи српски
материјал много на важности. Необјављеин материјал, којим
смо сс при овом раду користили, биће објав.мен y Споменику
Kp. срп. академије наука.
Ha основу овог материјала ми смо покушали да одгово-
рммо na иитаи>с: како јс настало магие модерно грађанско
друиггво. Kao п раиије када смо нпсали О Цинцарима и О
хајдуцпма, мп смо п сада желели да објаснимо пеке појаве y на-
шем друштву на које нс може дати одговор ни општа, ни по-
себма социологпја, као шг било која друга сродна наука. Мис-
лимо да ce једипо оваквим дагадчшм проучавањем може дати
поузданији одговор na ова питања, као и основа за једну оп-
шту ii посебну, али истинскп, научпу социологију. Ha жалост,
liopebcibe појава y нашем друпгшу са слнчним појавама y су-
седппм ii сличинм друптш ма нисмо могли учинити. Студија
ових Bpcia y поједнпим, парочито y суседним, етпичким гру-
пама сасвпм јс мало н, y колико nx има, ра!)ене су са друго-
га гледшша, те смо, y овом правцу, бар за сада, још увек више
упућенп na иптуицпју učio na добрс студије ове врсте.
Приказагп прилике и дата o6jauiii.eiba није било лако, јер,
сем 01ШХ пггурпх статистпчких података, нисмо имали гото-
во ништа: ini политнчких mi судскпх аката, пи дневне штам-
пс, ini лнгсратуре, писменс или усменс, једном речи ништа
пз чева бм сс могао живот непосрсднијс осетпти. У колико
смо успс.лп имамо да захвалпмо нарочнто онима који су нам
омогућплп да дођемо до потребпог мачеријала.
Нама je особпто задовољство да ce захвалнмо Његовој Све-
гости Патрпјарху Српском м мш рополи гу карловачком Варпа-
вп, којп пам je дозволно да прегледамо и испишсмо материјал
y Mii rpoiioAiiTCKO-narpiijapiiiiicKoj библнотецн y Срсмскпм
Карловдпма. Ha жалост, y мтрополмгско-пагријаршискм ар-
хпв y Срем. Карловцима, којп je свакако, за период којим смо
сс овом прилнком бавилм, матсрпјалом један од пајбогатијих,
iiiicMO успсли да добијемо прмступ. Мпого смо захвалпп г.
Васи Стајићу, књижевпнку, који нам je уступио Хесап београд-

ске црквене управе што га je on рашгје иреиисао. Г. Милош
Зечевић, управник Народне библиотске нас je, прп раду na
овој расправи, много задужпо својом особнтом л.убазпотНу
a г. Гл. Елезовић, начедник Министарства просвете, мпошм
драгоценим објашњегвима. Крал.свској српској академијп нау-
ка и Управи Задужбине пок. Луке Ћедовпћа-Требињца захвал-
ни смо на материјалиој помоћм која нам je указаиа.
' Л .Ј .П .
8
Увод
Насеље на месту где je данас Београд нашло ce тек пред

крај сгарог века на периферији римске државе. Од раног
средњег века дал>е Београд je, при формирању нових држава
(српске, бугарскс, мађарске), далеко од средишта ових држава
u стога, кроз нсколпко векова, без пеке веће важности. Ни no
наш народ mije био значај Београда увек исти. Београд je, и y
средљем веку, био дуго нограннчии 1рад ван наше политич-
ке територије. У пашу пнтерсспу сферу ушао je Београд доста
касно, тамо од Драгутшга. Помсрањем iiauier подитичког и ет-
ничког центра према северу постајс Београд центрадно место
нашег парода. Његова важиост постаје сасвим изузетна тек до-
ласком Турака y непосредну близину средљс Европе. Београд
постаје, како ce тада схватало, „кд>уч Угарскс”, односно клуч
Европе. Стога п настаје ona грчевита борба око Београда. И
после пада под турску власт nnje Београд изгубио на својој
важиости. Бсоград постаје главно место смедеревског санџака
u седиште паше, a затим везира. Опадањем османске Турске
ностаје Београд главно периферпско место ове државе према
Западу; Београд наслеђује Будим. У вези са Београдом десили
су ce многи догађаји тако важпи no судбииу османске Турске,
a join впше no судбгшу нашег народа.
Kao што ce из ово неколико речи може осетити Београд je
имао ретко интересантну прошлост. У релативно врло крат-
ким временскпм размацима мемзао je н господаре и своје ста-
повништво. Ваљда je и то један од узрока што немамо ири-
казапу прошлост Београда y једпом делу. Грађа, коју имамо о
9
Београд y XVIII неку
Београду, врло je разноврсна no нореклу, a нсједнака no мно-

жини и вредности. Овом прилпком ми ћемо да прпкажемо
један врло кратак али, чини нам ce, необично важан и м т с р с
сантан период из прошлости Београда; приказаћемо Београд
y доба аустриске владавгше од 1717. до 1739.
10
Слика Београда no освојењу
TI поред тога што je Бсоград y рату много страдао ипак je,

нарочито издалека, чинио леп изглед. Нарочито je лепо из-
гдедала тврђава. Дрнш, којн je прошао кроз Београд 1719, као
секретар иосданства, ппше како ce цело посланство „са рав-
пмце, преко Саве, днвнло лспоти Београда, и оним градским
зидовнма, којп ce y нет озиданнх редова издижу једно изнад
других i i браме и заклашају Београд са ове страие”. Аустри-
ска вдаст одмах je почела са поновним утврђпвањсм чврђаве.
Изгдеда да je већ догле, y том мравцу, учиљено веома много.
Дриш, којм je, изгледа, всћ из ранпје познавао Београд, при-
ча да ra тада готово није могао познати; чинио му ce, већ тада,
трп пута тврђи иего под Турдима.
Дрпш нам je дао, између осталог, о чврђави и иеколико ин-
тересамтиих података. „Ишди смо“, прича он, „и y горњи град,
те смо впдели ону чесму y граду, y коју je доведеиа вода кроз
цеви нз далч-шс од једнога cara, a н више; n онај бунар, који je
ископаи кроз пробпјеие cieiie, да посада београдска може да
црггс воду из њега, ако би, при оггсади града, опсађивач пре-
копао капале н одвратно чесмснску воду“. Видео je даље „у
граду, педадеко од прве капије, кроз коју сс пролази, кад ce
xohe да ce иде пз i-орњег града y доњи, једаи извор, који овде
зову „свегпм“, јер, по вероваљу београдског становништва,
ова вода лечм од грозиице. Око овога мзвора стиче ce сваки
дап годико Miioio свега, да комапдант мора због тога да држи
овде страже, којс пазе na свет и ред, јер je n тако простор, око
ове свете воднцетескобан, те ne може да стане много света“.
11
Београд y XVIII иеку
Приликом борби око Београда, 1717, mije остала поштсђе

на ни београдска варош, и ona je бнла делпммчло iiopvnie-
iia ii поиаљена. Београдска варош носила je још дуго успоме-
ие из борби, које ce око ње водиле. Многе зграде, парочпто
џамије, биле су попал.енс илп покварепе. Ha бојшнту сс, како
прича Дрнш, join y доба када je on пролазпо, иалазпло uviio
костију пошнулих турскмх војнпка, који су илп били укопанм,
алп плитко, или уопште нису бпли укопапи.
Бсоград, 1717 г о д ш јс
Па i i касније, за време аустриске владавинс, одржала je бе-

оградска варош - бар по изгледу — потпуио оријспталии
тип. Распоред и правилност кућа остала je y главном ncra.
Најмногобројније су биле криве н ис много широке улице,
каткада само са једном страном, или загворепе, као ћорсокаци.
Обичио нису биле калдрмисане, a one пајугледппје и
12
Београд y XVFII иеку
иајпрометније, каткада —али врло ретко —засвођене даскама. У

вароши су ce налазили многи празни простори и многобројна
турска гробл>а са познагим нишанима. По улицама и свуда no
вароши могао ce видети велики број иаса, које нико није ди-
рао, a који су ce хранили отпацима из бачених помија и стрви-
иама, које су ce налазиле y вароши и око вароши.
Ни за време аустриске владавине није ce слика београдске
варшпи много изменила. Када су Аустријанци заузеди Бео-
град затекли су y Београду око 2.000 објеката за становање,
najischiiM делом пискнх дрвених кућа и плстара, олепл.ених
блатом, са једном нли две просторије. Било je y тадањем Бео-
граду и вапредно леиих и удобиих кућа на спрат, a са прозо-
рпма i i испустима на улицу, алч саграђених на оријентални
пачин. Врло Miioie џамије n јавни амами, са својим куполама,
na, као какве тврђаве четвртасти, гломазни, без иједног прозо-
ра спол.а, каравапссрајп иди ханови, оцртавали су, већ изда-
лека, Београд као оријептадму варош. Витка минарета која су
украшавада Београд била су вероватно одмах порушена, да би,
бар издалека, слика Београда изгледала више хришћанска. Од
зграда, саграђених na оријеиталаи иачин издвајале су ce обли-
ком, веднчппом, шпсресантншттћу и вредношћу џамије, хано-
Bii и амами.
У Београду ce за време Турака иалазио велик број џамија,
од којих су неке биле особито лспе. Huje их било 210, како je
забележно Евлнја Чедебија, ии 100, како je забележио хаџи-
Калфа; било мх je око 80: 56 велпкнх и око 20 малих. Џамије
су биде употребл>еие пајвећим делом за цркве или војничке
потребе, адп п за другс сврхе. Сви католички редови добиди
су no коју џампју. Тако су Тришпарци добили једну велику,
Фрањевци две, Капуцшш и Језунтн no једиу, које су употреби-
ли за цркве. Џамија, коју су добили Минорити, била je прво
упогребд>сна као стражара, затим као магацин и, најпосле, као
црква. И Јермеии су добп.ли једну џамију за своју цркву.
Остале џамије, y колико су бпле сачуване, употребл>ене
су y разне сврхе. Неке су употребл>ене за болнице. Једна од
ових прво je била унотребљена за болницу, a загим je прешла
13
Београд y XVIП веку
y приватно власништво, na издавана под кирију. Друга џамија

употребљена je за солски урсд (Salzamt), a ва/чда н као ма-
гацин за со. Једиа јс опет употребл.епа као Waghaus, a 1728.
била je пуна кола којима ce ггреноспло брашпо (MehKvagen).
По 'заузимању Београда употребила je војска пеке џамијс да
y ibiiMa сместгг сепо илп за магацгше, за разпе војпс сгварм
и материјал. Једна џаммја употребљепа je да ce y шој држе
„комедије”.
Међу зградама, које су ce пстицале својпм облпком п вс-
личином, јесу ханови. Ханови су сс развмли нз ранијих
каравансераја тј. свратишта, y која су ce ирвобитно склањалп
путници са својим пратњама и стоком. Убрзо ce почела y шпма
вршити размена и продаја робе. Тако су ce караванссрајп раз-
вили, y неку руку, y берзе мли тргове.4 1728 забелсжепо je y Бс-
ограду неколико ханова. Вероватпо су забележепп само onu
који су били употребљени.
Ha првом месту међу хановима забелсжеп je Молдовап-хап
Генерал д’Одвије употребио га je прво за коњску стају. Каспије
ce y њему настаиили војни пушкарм, a пајпосле су v п>ему c ia-
новале две компаније војника. 1728 држао je y овом хапу каи
тинујевреј Кепиш.
Шећер-хан —По заузећу Београда смештснп су y овом хапу
болесни војнмци. О д 1718. стајао je једпо време празап, a за-
тим су га заузеле сиромашне заиатлијс разиих с грука, којс су
y њему удеспле својс станове и iy сгамовалс. Лвгуста 1727, na
заповест Адмшшстрације, морале су запаглпје овај хап папу-
стити ii уступити га Јсврејима, којп су морали да напустс ме-
сто свога раиијег пребиваша, y које ce, после јвпх , уселила
Оријентална ком паниј a.
Пиринч-хан. — За овај хап nnje забслсжено запгго je
упозребл.авап, иего само да му прппадају koibckc стаје, којс су
постојале и y турско доба. Овај хан onhe, да je y некој вези са
толико помињаном Пирипчаном.
4) Ha месту дапашљег хотела Имиернјал crajao јс хаи којп јс служио onoj
сврси. И на месгу гдс je лаиас хотел Ј рчка крал>ица crajao je јелап хаи. To je
био тзв. Дсспотов хап. Хапови судобијали mie млп no сиоме осш тачу илп
no роби која ce y п.има пајвише нродавала, или ио којем другом елсмелту.
14
Ибрахим-лашин-хан. — Пошто јс Београд заузег, смешген

je y овај хаи војиички трен. 1718. дат je y закугх Јеврејину Аро-
ну Хнршлу, с тим да y њсму може псћи ракију. Он га je ужи-
вао до 1719, a тада je одузет од ibera, те je y њему смештено
јсдпо одељење војске. Пре тога оправила га je варош, иемачка
п срнска, i i y ibCMV саградпла собе. џ
Чнзма-хап. - У овај хап je прво смештена коњида, a затим
je уступљсд спромашним л>удима који су y њему становали до
1723. Te годдпе одузела га je уирава тврђаве, те y н>ему одреди-
ла једпу своју радионпду.
Јени-хад (Нови-хан) - Овај je хад Администрадија дрво
устудила демачким Јеврејима. У хаду су ce сигурно налазиле и
њихове радн.с, a д радње гзв. „оријенталних трговаца”. Јевреји
су плаћали закуд за сгадове и радње. Осим тога плаћали су до-
рез за гочење вида д ссчшве меса, као и да приход који су има-
Aii од турских трговада за љдхову робуЗ Јевреји су држали овај
хад до 1724, a затдм га je Админдстрација одузела њима и дала
другмма y закуп на ipu годгше 4004 ф. 1727. дат je овај хан y за-
куп Ориједталдој компанији. 1728. додео je 4014 ф. дрихода.
Ћуприлића-хад. - За овај хан забележено je као да je тада
био „рђав, подаљен”. До 1725. стајао je празан и денастањен,
a затим je оправл>еи и y ibera смедпенд војници.
У српском крају изгледа да je било ханова. Биће да je то
био из раније пама поздати Чукур-хан. У овај хан вероватдо су
дрсмегатснд Грдп нз Јспи-хада. Где ce овај хад далазио, није
нам познаго.
Од јавдих зграда, које су ce пздвајале својим обликом има-
мо још амаме. За врсме Турака бдло je y Београду седам јавдих
амама. Из овога доба имамо забележено четири. Највећи и
дајболч! бпо je, вероватпо, ona% кога су држалд Јермени, да
су га, до одлудд вароши, 20 авгусга 1725, морали предати ва-
poiini која га je, како ce y једдој исправи каже, уредила „на
хришћапскд дачпд”. За друш амам није оздачено зашто je
употреб чсп. Tpehn je обележеи као стари. Прво je стајао дра-
заи, a затим je y њега ставл>еп турски барут. 1728. дрављена je
5} Забалу роПс плаћаио je 3 крајцаре, a од кон.а, самара, кола, no 7 крајцара.
’ 15
y њему салитра. Четврти забслежени амам употребила je једпа

удовица за свој стан.
Куће су биле иајвсћим делом бсдне, ппске храђевине,
шшравл.сне, већгшом, од плетера, a излепл.спе блатом и са про-
зорима уиутра. Обично су бмле увучене упуара п орзађспс висо-
ким зидом. Бпло je и врло лспих и удобннх Kyha na спраг са про-
зорима и испустима на улиду, али превучепих турским дрвешш
рсшеткама. Могле су ce видети, али ретко, n господске куће, ван-
редно лепе и удобне, али саграђене na оријенталпи пачпп.
И поред све неправилности улмца и ric»mi ic rohe која je в.\а-
дала y Београду, и поред свих тих, иајве^пм делом, бсдгшх
кућерака, београдска варош je, и за време Турака, парочнто ггз-
далека, чшшла врло угодну сдику: Београд je бно пуп баппа са
много дрвећа и зеленила. У најотмепијнм куИама палазиле су
ce чесме. У једној од тих лепих оријепта.лскмх Kyha стаповао je
генерал Мерси, затим генерал Фирмоп n, пајпослс, сам прппц
Евгеније Савојски. По одласку пршгца Евгепија из Бео)ра-
да уселио ce y ову кућу мови упраиннк (фбпје, прппц Ллск-
сандар. Када ce иринц прсселио y свој cian, y повоподпшутој
касарни, уселио ce y ову кућу геперал Марулм. У другој, сва
како лепој кући, стаповао je нрви зановсдпик Београла rene-
рал д’Одвије, a запш једно време прппц Ллексапдар, којп je
ову кућу, 1726, иоклопмо |рофпцп де ла Тур. Сашкако да je y
најленгпс куће сиадала п ona y којој су, једпо време, стаповала
два баварска прппца.
16
Обнова и изграђиваше Београда
Пошто je Аустрија заузела Београд поклогшла je београдској

тврђави нарочиту пажњу. Београд je смагран за једно од
пајважнијих војиичких места, a то je убрзо и постао. To ce
види из изјава најмеродавнијих особа, као принца Евгенија и
цара Карда VI, n из стварне пажње, која му je поклоњена, Бео-
град je, као игго je позпато, освојио иринц Евгеније Савојски.
Одмах no освојењу, почело ce са рушењем раније тврђаве и
кућерака, који су ce y њој налазили. Са утврђивањем почето je
no плану, који je одобрио припц Евгепије као претседник Рат-
пог савста. План je израдио и надзор пад извођењем водио je
Швајцарац Никола Доксат де Морез. Са грађењем ce почело
1723, a завршило јула 1736.
Бешрад je био троструко утврђеи. Унутрашн>е утврђење,
пли гврђава y ужем смислу, обухватала je Горњи и Доњи („Во-
дени”) град. Варош, Немачка n Српска, која je такође била
ушрђепа, чинила je спол.аппве рврђељ е. Најпосле, Београд
je био угарђен и једиом пол>ском линијом која je обухватала
pejon испред Београда. Ha овој варошкој територији налазила
ce тзв. Срггска Доња Варош и немачко насеље Карлстал.
Град илн гврђава, обухватала je, као и данас, ошанчепп
простор пзмеђу Саве и Дунава. Горњи град обухвагао je зав-
рпши део калемегданског плагоа, a Доњи падину између Савс
n Дунава и ивице Горњег града.
Град, и горњп и доњи, из основе je био утврђен и то na,
тада иајмодернији, начин маршала В о б аи а^ад а су израНеии
чптави блоковм п бастиони и маљи )с ynipbcno
17
Београд y XVIII веку -
јаким зидовима, carpabemiM од цигл,е и камена, н спабдевепо

малим кулама, заклонима и пушкарницама. Утвр1зен>е je било
гхојачано дубоким ровом са врло стрмим страпама. У тврђаву
ce улазило на три каиије: једна ce налазила na Сави, друга на
Дунаву, a арећа и најважнија, на Калимегдапу, тамо гдс ce u да-
пас палазп.
Београд, 172U.
И Гopibn и ДоП)И град, употребила je војска за себе. У

Горњем граду налазило ce седшпте војних власти. Од З1рада
биле су најважније: заповедников с ган, главна сгража, велмкм
оружарник и затим мпогобројие касарне за момчад м магацн-
ни за храну, барут и остале потребс. Доњп град јс уиоЈребл.еп
за спремиште ратног магернјала. У Доњем граду палазпо ce
велики оружарник, касарпе за момчад п магацим за храну п
18
Београд y XVIII nu;y
GapvT. Неки од ових магацина искорншћују ce и данас. Ha оба-

ли ce иалазио велики магадин за лађе. Нешто испред данашње
царинарннце прсма Калимегдапу, y близини Петроварадин-
ске кагшје, палазпо ce 1724. понтонски мост који je везивао Бс-
оград са Земуном. Каснпје je овај понтонски мост замењен мо-
сго.м „од солилшгјег матернјала”.
Ирнпц lim cunje Савојскп
19
Варош je била утврђена бастионима који су ce ређалн од Саве

према Дудаву на дртп која je текла од Петроварадддске канпјс,
која ce налази y близиии дадашње Царштрнице, na нсток дре-
ма тзв. Шабачкој кагшји, која ce такође налази на Савм. Ова je
црта затим скретала према варош кагшји, a одатле, Топличи-
ним и Обилдћевим вендем, дрема Виртемберговој Стамбод-
капији, која ce надазида код Сгтомеддка кдеза Михаида. Одатде
текда je црта y дравду Позоришде удице до Вдддд-кагшје која
ce налазида „да изласку Душадове улдде”, тс косо прсма Јалнјд.
Утврђен>е ce завршавало y блдзшш Дунава са Темнпшарском
капијом кроз коју je воддо пут за Вишљиду. Бастдодд су носд-
ли имеда оддх свегада, којд су носили талањд дајугледддји чла-
дови хабзбуршке куће или људи врло засдужпи до хабзбурш-
ку државу. Тако сретамо бастиоде, почдњући од Саве прсма
Дунаву, са овим имеддма: Св. Терездја, Св. Фрања, Св. Карло,
Св. Бенедикт, Св. Јелдсавега, Св. Мардја Лда, Св. Ксавсрдја,
Св. Сгевад. Од капдја дајлепша je бдла Виртембергова пли
Стамбол-каддја, која je била саграђена као мала касарпа y којој
je могло стадовата ман>е одел.ење војске.
Исдред вародга, a иза тзв. Евгенпјеве лдддје, да дростору,
који je сматрад за рејод Београда, далазд сс тзв. Срдска Дол.на
Варош (Untere Ratzenstadt). Taj крај обухватао je просгор
између Москве, декадањег Миндстарства војдог д Савс. Taj крај
je насељен y времену од 1724. до 1726, када су Срби дрпсдл>ени
да ce дселе из Немачког Београда. У крају исдод Ташмајдада,
дрема Дунаву, далазило ce Немачко дассље Карлстал, пасел>спо
немачким досељедицима дз Пфалда. У крају дзмеђу Срдске
Дољде Вароши и Карлстада, тамо где ce сада далазд Крад.евски
двор, налазила ce велика војна болдица. Поред болдиде пала-
зила ce велика башта, a иза баште веддко војддчко гробље. Ту y
близиди иалазила ce и дошта. Негде y близшш данашњег хотс-
ла Лондона далазила су ce вешала, a на Савддду Калвардја, ка-
рактердстдчда за католичка дасел>а. Најблдже дасе.дс бдло je
Топчијино село, које ce налаздло да Топчиској рецд (потоку)
(дан. Тодчидер) дсдод ,Дедејског брда”.
20
Немачки или Дунавски Београд
Становништво
Толико смо имали да кажемо о појединим деловима Бео-
градаи појсдиннм важнијим зградама. У том Београду садоста
зграда стаиовало je 1717, релативо мало становника, једва око
хн.маду грађапских породица: y Немачком 459, a y Српском
465.
24. новембра 1717. бнло je y Нсмачком или Дунавском
Бсограду укуппо 459 породица, које су no народности и no
поједгшим четвртима (квартовима) биле овако распоређене:
нем. тур.
1(емаца (ермепа ( ^рба Мађара
Јснреја Јевреја
I 71 16 12 - 10 2
11 24 - 1 - - -
111 24 - - - - -
IV 34 - - - 1 -
V 64 10 12 3 - -
VI 116 3 14 8 2 32
333 29 39 11 13 34
У Сриском илп Савском Београду, било je 455 српских по-

родица и 10 иемачкмх; укупно 465 породица. У оба дела Бео-
града било je укуппо 924 породпце.
Број стаповника y оба Београда свакако да није према-
шио 5.000 душа. T okom времсна порастао je број становништ-
ва нарочито y Немачком Београду. Око 1730. било je само y
21
Немачком Београду око 1000 породица, односпо око 5-6000

душа. У српском било je вероватно око 3000 до 4000 душа.
Можда je број становништва пред крај аустриске владавппе y
обе Београдске вароши иремашио 10.000 душа, али ne зпатпо.
По Табоцију било je 1725 y Београду заједпо са војском 20.000
душа. Иако број београдског сгаповиштва нпје бно шгсок, са-
став тадањег београдског становништва био je ретко иитере-
санган, и no пореклу, и по занимању.6
У Београду тога доба сусрегала су ce заиста, y пуиом смпс-
лу те речи, два потпупо различита света: Заггад и Исгок. Један
део вароши Београда звао ce Немачки илп Дуиавски Београд
a други Српски или Савскн Београд. Нпједпо пме није бпло
потпуно тачно. Истина, Немачки Београд био je прегежпо ne-
мачки и католички, a Српски иретежно српскн и нскључнво
православни, али ни један пи друш пнсу бплн, нарочито ст-
нички, чисти.
У Немачком Београду било јс —поред Немада, којих je бпло
највише - и припадника других етиичких група, као Фрапцу-
за, Талијана, Мађара, затим Словепа, северппх n јужппх, као:
Чеха, Словака, Хрвата, Словеиаца. A било je, изгледа, и католп-
ка из других крајева Европе. Поред ових западљачких етнмч-
ких група становали су y Немачком Београду и Јермсни, који
су чинили групу за себе, и Јевреји. Јеврсја je било две врсте:
шпањолских и немачких. Поред староседелаца Срба, заостали
су, y Београду, из турског доба, само Јерменм и Јевреји.
Уговор о миру y Пожаревцу mije бпо још ми потппсап,
a Београд ce већ почео насел>ават.и стаиовинштвом са Запа-
да. Нагрнуло je са свих страна парочито каголпчко н пемач-
ко становнишгво. Порекло оних no развој сзвари y Србијн,
пајупливнијих д>уди: припца Евгенпја Савојског, 1 рофа Мер-
cna из Лотарингије, принца Александра Виртембсршког, ге-
нерала Одвијеа (O ’Dwyer), геперала Марулиа, пуковппка
Швајцарца Доксата, y неколико објашњава ono велмко ет-
ничко шаренило, тако карактерпстпчно no тадагвп Бсоград.
Српрон мисли да je број cranoisinmiiiia y цслом Бсогралу прсл 1739
био око 15.000 душа Soppron, Monographie von Semlin und Umgcbung (Скр.
Soppron).
22
Ko je лриладао којој етничкој или културној групи тешко je

увек поуздано рећи. Kojoj je етничкој групи припадао Leonardt
Ber Antoni, трговад из Мореје (Morea), или Франциско де
Низо (de Nišo), грговад из Бургунда или Јохан Георг Касзро-
\п (Castrolli), трговад из Пресбурга (Пожун) или Gregori
Zebanoul, декар длд мајор O ’Mulrian или Peter Boridos, бака-
лид, длп којој су јездчној, a којој културној груди припада-
ли онд дз Едзаса и Лотарингије, a доготово неки доједднци
из деких аустриских крајева (ндр. да ли je деки Јохад Cara
(Satta) бдо Талдјад, Чех илд Немац, или je дридадао другој
којој језичдој грудд), тешко je рећи, јер не треба сметати с ума
да y то доба дије бдо језик дего вера одлучад фактор y живо-
ту доједидада. Прд одређивању етничке дридадности ми смо
ce поводили имепом д презименом, иако тај дринцид није
доволјНО поуздаи, јер сретамо Немце са словенским презиме-
нима, Јевреје са шпадским и немачким, Јермене са грчким и
срггскдм и Србе са влашким и грчким именима итд. Идак до-
грешке учињеде no овом придципу сигурно нису велпке.
Немци су чшшли главно становништво y Немачком Бео-
граду. Немачко стадовппштво, y колико ra je и било за турског
доба y Београду, можда уз Оријенталиу компанију, разбегло
ce. Од tor радијег становништва затекла je аустриска војска,
када je освојила Београд, само једну Немицу. Пошто je Бео-
град освојен дочело je досел>авап>е Нсмаца са свих страна, али
зиатпо вдше дз даљннх крајева дего из ближе околине. Нем-
дд су били највећим делом пореклом из Немачке, a било их
je готово дз свих крајева „Светог немачког царства”, парочито
из рајдских области: Елзаса и Лотарингије и околине Ворм-
са. Доста их je било дз Аустрије и Угарске, затим из Чешке
и Моравске. Међу досел>еиицима било je доста сиротиње и
продалпца. Зиатан део чинили су ветеради из војске прин-
ца Евгсштја Савојског. Међу тадапдгм Немцима налазио ce и
Јохад Гсорг Штросмајер, трговац мз Беча, један од предака ве-
лдкога владике Јосипа Јурја Штросмајера. Касније ce ова по-
родида дреселила y Осјек.7
7; Појсдпнци u појслппе иородицс лоселилс су ce или су билс порекдом
из ових крајена и мсста. 1-[аводимо само случајеве за које имамо иодатке.
11з Петроваралипа сс доселио Сгефаи Тајбл (Taiibl); из Арада (Arrath) ce
досслио ,\ntoni Ballanda (Pallanda); Franc iVntoni Behr, анотекар, Johannes
23
Талијана je било врло много и међу варошким станошшгат-

вом и међу официрима. Највећим делом били су то трговци и
занатлије, и то оних заната y којима треба да ce покаже вишс
вештине (посластичари, фелчерн) илп y вези са пзмховим
крајевима (уљари). Пореклом их je било мз разних крајева, али
већином из северних крајсва, из Ломбардијс. Било их je m
Млетака, Милана и са Лаго ди Гарде. У војсци су као u \смп1ш.
као конти, маркези, кавал>ери, заузимали многа n врло углед-
на места.*8
Француза je било мање, парочиго y војсдп, y којој нх je бпло
сасвим мадо. Међу варошким становлмштвом опи су већгшом
Jorvi, трговац; из Осека Paul Buckl, ipronau; из Печуја Johann P’ruhcwciss;

из Булима Michael Jacob, арговац, Johann Мауг. 11з Корушке ce доселио
Michael Haas, крзнар, из Бсча су били пореклом Jacob Hovet, rprouau, |oxan
Георг Шгросмајер, трговац. Из аустр. земал>а бмо je Antoni Lebschi (нлп
Ccbschi), ципслар из Николсбурга. Из Нсмачке мх je забслсжеио nnme:
Јохап Гсорг Краус, ipronau из Аајнцига, Христоф Oncnxo-tpcp пз Бавар-
ске, Франд Елсиср (Elssner), Христоф Map (Mahr) пз Трнјера, Христоф
Хепфлинг, недчср из Кохбурга, Михаел Шулц, мссар пз Мапхај.ча, Јозсф
Флорснтиц, кројач из Лукссибурга; |акоГ> Мајср (Мауг), месар пз Оберхау-
зеиа, Јохан Балтир (Balthur), ссллар из Некара, Стефап Рссл (Rossl), ссл.лар
из Oberndorfa, Јохап Пегар из Флипстага, месар и Јохап Вплек (Wiedechk),
аиотскар.
8) Kao Талијаис чини нам ce, да можемо смачраги: 1?гаасг |oscph Allardy,
Antoni Angeloti, ул.ар ; Carl lgnati Arte, Parockhcnmacher, Simon von
Bara, Simon Bassanella. rprouau, Ludwig Biano, калајџија; Ludvico Pianna,
Andreas Campion, i госластичар, Qiovant Carola, удовица; Jacob Connano,
зрговац из Млстака, Joseph Cumuli, Johann Dellarocko (Dellarocka), вел-
чер, Carl Emanuel, rprouau, Marx Ecrio, кафеџија, lhllibeli C/.oke, Joseph
Erakela, Boioni Qalliaz, трговац, (Christoph Qazolla, Itmanucl Gerardo, Jagetti,
калајџија, Jesterbini, грговац, Marco Antonius Justiniani, бакалим, Valentin
Lorenzo, Johann Mezera, тргонац, Joseph Mezera, ipronan, Cristoph Michola,
гвожђарски арговац, Pietro Molino, Jovan Pictra Parnuka, rprouau, Conrad
Pauly, Antoni Perdon, ролом ca Lago dt Garda, Johann Georgio Pilicino,
Antoni Piron, трговац из Мидапа, Johann Baptista Pollctta, Antoni Prantau
Rive, Johann Baplista Raymono (Raymona), Johann Baptista Robba, anoic-
кар, Barttholloma Rossardi, rprouau, Peter Antoni Rossy, арговац из Мплапа.
Његов оргак био je неки Stomoli, Johannes Baptista Zclikon, Antoni Zigotti,
трговац, Joseph и Ant. Zigotti, ipronau, Claudio Vinzcnz.
24
Београл y XVIII иеку
трговцн и занатднје. Kao занатлије они су специјалисте за

боље пословс (сајџије, кувари); забележена су и два сликара.9
Мађара срегамо, релагивно, мало. Они ce баве разним по-
словгша, алм су всћииом били запослени као лађари и обал-
ски радштци. Мсђу официрима их иема.10*
Чехословаци су запосленн као занатлије и ситничари. Сре-
ia ce, али сасвпм ретко, п no који офнцир."
Југословеиа католнка било je y разним заиимањима: чинов-
ника код коморске управс, тргогаца, занатлија, радиика. Међу
официрима нх не сретамо.12
’’ Фраицузи: johan Philibert Boutye; Francisko Boulanger, продавап ракијс,

loseph Bourgeois, фрапц. некар, Peter Bourgeois, кожар, Alexio Bousson,
Johann Cheffncux, сликар, Gottfried Clicusseux, сликар, Peter Clave, rpronau,
Maria de ( à mite, удоиида, Courtcva Piqueur, Kays Fortbinder, Delafort, kou-
ipoAOp, Peter Difur, трговац, Dinan, часонпичар, contesse de la Tour , Ludwig
O ’ Duulin, Mcdicinac doctor, |oseph Gwernicuxs; Baire 1aifont, грговац, Pierre
Mansuel, кувар, Peter Peaulieu, грговац; Joseph Pieu (Pion), трговац, торбар,
Julio Poly, иекар, |acob Piecquc, саиупџија, Johann Georg lliqueur, месар,
Philips Rochel, i oci hoi тчар , Rochefort, грговац, Pietro Savoyard, фелчер, -
овај je Guo можда Талијап; - Carl Senhort (Senfort) кунар, Mathia Schwickart,
удоипца, San Simon Hiltenrauner (?), Zimmerpallier, Franz Tepileu, Vuber. 3a
n,era изрпчнто niime да je Фрапцуз. У војсци су бпди Французи: барон Па-
.«III (Palant, Palan), Cheverelli, поручпик De Haye.
|||ј Ana Mapi ija (Mahapima); Габријел Длугош, грговац из Будима;
Docatsch ('Гакач?) lanom, лађар; Hcmci II iiiiok ; (oxaii Georg Kyrall, гостио-
ппчар, Mapiija Kyrallin, Rosina Kyrallin, удовица, Johann Karpovari, чизмар,
Mihael Kovaz von Durnau, Јапчи Мишко, оивши xycap, Nadaš Janos, ма-
rpoc, Therek Maria (зег joj |ермепип), Miško Tompoi, C гефап Ујхељи; Maria
Zamborin, (Aecjtau Sombory, Feren Zenitrav (Ferenz Nitrai?) Марија Ungarin,
Јулијана (Мађарнца). Један Мађар, ччје нмс није паведеио.
Nikolaus Gottschalck (Buttschalck), Gpaniiiap; Фраиц Дешипски, Me-
cap; jatu«) Хорак; Палко Xopar (Hor(i ?)alh), ci-mnmap; Joxau Feopr Xoirt-
ка, копач, joxau |анатик; Ружичка (Ruxitscka), секрегар принца Ллексан-
дра, јакоо Ребсчпк, Andreas Sartina, Joxau Cara na, бакалин, Јакоб Субик,
joxau Swoida, гостмоничар, јохап Schatani, цииелар, Catharina Schirbezkin;
Вепдел Schlowake, Strcmensky, град. ировизор; Huiai Schlusky; Апдрија
LlIyuK, Mautaufseher; Mathaus Cornelio Tischka, столар; Toma Tholasky; FIi-
ua r Zeraleck; johan Qeorg Zischka, ислужепи (abgcdankrcr) војпик (н. 465).
l:) Meby OBc убрајамо: Доминика Бабугииа; Antonie Berfisovit; (1728 забс-
лежеиа je љетова удовица); Antonie Birschitz, провизор; копач Бмзјаковић;
' 25
Било их je и из других крајева Европе. Пуковдик Доксат,

који je уредио Бсоград, бно je родом из Швајдарске. 1735 гре-
бале су бити y Београду иасе ^епс и некс пшаљолске иородп-
де; да ли je до тога дошло нмје нам познато.
Што ce тиче православнпх стаиовндка врло je тсшко pehu,
бар за неке гхојединде, којој су групи прппадали етппчки, a
којој no ocehaiby. Kao сдгурно може ce узегп да су опд, свп
заједно, чинили једидсгведу верску заједппду; да су свп бплм
дравославни, и то добрд „православпп хрпстпјапн”. За пеке од
њих зебележедо je само „један Србнн” или „једпа Српкпња”,
или само име, a поред имеиа додана je реч Србмп као презггме.
Исто гако за пеке je забележено само да су Грдм, a за пеке одет
да je Грк и Србид или каткада „грчки Србгш”. У ciuapu ови
дазиви не показују етничку, nero верску дридадпост. Нггжс па-
водимо one који су ce y то доба налаздлд y Кемачком Београ-
ду. Прво наводимо Србе, a затим остале који су прппадалн тој
дравославној грудд.
До 1726. стаиовали су овд Срби y Немачком Београду:
Гргур Андреовдћ (дли Аддрејевић), Павле Banko\'it (мож-
да Браиковић или Панковић), Ндкола Витковмћ, Маријап
Ивановић, Станко Ивановић, Стојан Јоваповић, caixyi дшја, Пе-
тар Калмновић, Тома Кокал (Топал?), Марко Комшнја, Адпда
Кузмановић, Милутин Марковић, Мапојло Михајловпб, I lei ар
Нешковис (Nessovit), Вељко Ндколајсвић (Balko Nicolovit),To-
дор Петровић, Димитрнје Подовић (Bobovit), Аазар Pa,\iiiiiiih
(Randizisch), Гаврмло Рашковпћ, Пстар Стојаповић (Stanovit),
Сава Стојановић, сапудџдја, Илија Стратммировнћ, „рацкп
кадетан”, Сгојап Субота. Мдтко Удовдца (мушко?), Tjopbe
Псгар Блажевић (пли Блажић), гумач; Фсрлимапд Браиковмћ, Иикола

('.entisalitz, трговац; Јосеф Дсли, чрговац из Псгроиарадипа, Tjvpa ДокиИ
(|ura Tokitsch), Лпдрија Фраппћ, Мван Фраииишћ, I pn'p Гсгић, (ohann
Murschitz, царски „илирски” гумач; Manija |c.va4iih, Павле KpaA.cnnh;
Манојло Михајловић, Паиле из Осска, Матија Псрзепкоимћ. johann Michael
Radclich (Raclalick), ншпаи; I Iciap Stanovit/ (Slenovitz), Псчар Станпкик
Manija Јовап Томашсвпћ. Ол углслнпјих (ipôa Гшли cv ciaiioniiiinn Бсо-
фаг\а „рацки” „каистап” Млија CipaniMtipomih n Никола Bn i noitiili. Ko je,
no запимању, био onaj лруги, нијс мам позпач«.
26
Чизмеџија. Србин јс, нзгледа, био и онај Дмитар Ердељанин

(„Siebenbiirger”). „Из прека” су дошли и неки Станко, Schano
Gerschiz (Грчић), трговац марвом, и Никола Поповић; сва
зројица нз Сегедина. Овој групије припадао и неки Мишко
из Темшпвара.
I I Грци су чесго пута забележени само no имену. Поред
имена додаиа je реч само Грк, као презиме и - ништа више.
Тако су забележепи неки Димо, Павле, Панајот, Киријак, Са-
фир и Јурко, Тодор, „грчки трговац”.
По именима и no пачину, како су им забележена имена
или презимена, овде je управо тегпко знати које je име, a које
презиме, али нама ce чинп да су ови људи грчко-цинцарског
порекла. Ми смо узели да je прво забележено име, a затим
презиме. Тако су забележени Константин Атанас, Михајдо
Ђорђе (Michal Georg), Тома Георгије, Киријак Јан (ЈањаР),
Нурчнја, Андрија Јован, трговац, Димитрије Јован, Георг Ко-
ста, сапупџија, Јовап Мануед, кафеција. Константин Михаило,
грговад, Јовам Никола, кафеџија, Иднја Христоф.
Овој групи могу ce додатп и неки Цпндари, који су забеле-
жеии као Лрнауги. Тако су забележени неки Јурко (Arnouth)
из Кечкемета, Јурко и њсгов брат Коста Никола и неки Кирија
(ТшраР), Атапаско Стојан и Никола Константин; сви из Сеге-
дина. Kao „Арнаути” комиањони забележеии су неки Јурко и
Јапко. У Београду ce налазио и некп Castat Georg Arnouth von
Salonck (т.ј. Копсташпн Tyopbe од Солуна). Овај последњи
ono je вероватно турски подапик. Kao турски поданици забе-
лсжепи су пеки Стамиј, Михајло и Зега. (Овај Зега забележен
je као „турски Рац”. Био je кафеџија). Kao „српски” кројачи за-
бележепн су пеки Ano (јањаР), Јања, и Тимо. Чиии нам ce да су
ова двојмца били песловенског порекла, однекуд са југа Бал-
канског Полуострва. Овој православној групи припадао je и
један православни Јерменнп, пеки Христифор Anno.
За време Турака становали су y Београду само тзв, „турски”
нли пшаљолски Јевреји. 1663. било их je y Београду око 800
душа. И за турског доба живели су они одвојено од осталог
стаповништва. Имали су посебиу улицу y којој су продавали
27
Београд y X V III веку
своју робу, a становали су y поссбпој велпкој двосира m o j ку1ш.

У roj зграли имали су и своју школу.
За време аустриске управе пису сс no јеврсје прилпкс пзмс-
ниле на бољс, већ пре, могло бм сс pehu, na rope. Њпхов број
je, бар y ирво време, знатно пао. Опао јс број шпагволскпх
Јевреја, док je дошао прилпчан број пемачкпх Јевреја. 1717.
било je y Београду и једних n других једва око 50 породпца, да-
кле највише око 250 душа.
Аустриска власт y Београду, која je сгојала под утпцајсм
Језуита, донела je врло строге одредбе протпв Јевреја. Тако
na пр. ови нису могли добитп право na својппу пепокретпих
имања, место за синагогу и др. Аусгриска власт их je сматра-
ла као „шкодљиву врсту л>уди,” коју треба што вишс orpann-
чити y њиховом оиасном, лухерском раду. Дозволпла пм je
боравак само y Београду, и то y врло пезпатпом броју — ,,in
restrictissimo numero.” Боравак je дозвол>сп само за 18 nopo-
дица.
Како ce новцем могло врло много учпиитм, нарочпто код
припца Алсксаидра, то ce пајвсћп део ових одредаба протнв
Јевреја није одржавао. Најуплшшпји човек код тадањсг управ-
ника Србије, приица Алексаидра Виртемберпгког, био je
љегов љубимац и главпи финансијер, Јсвреј Cric. On je свакако
знатно олакшавао иоложај Јевреја y Београду и Србији. Ипак,
иемачким Јеврсјима није дозвољен боравак y вароши, него
им je уступљеп један стари хан, који je граничио са двориш-
тем „турских” Јевреја. У том хапу пмалп су немачки Јсвреји
на располагању 47 соба, 25 кухпња п 7 подрума. Шпањолскп
Јевреји остади су и мадал.е y свом дому (juđcnhof) или како су
га Јевреји звали „Abheham”, поред Шсћер-хана. У тој згради
имали су Јевреји 103 собе, 49 кухиња и 27 подрума. По уго-
вору о миру, склопл>еном y Пожаревцу, пмали су шпатволски
Јевреји неке привилегије.
У Београду су y ro доба постојале две богоштовпе јеврсјскс
општине: сефардска и ешкенаска. ('вака je општина имала
свога рабина. У ешкепаској био je рабнп Лсви, a y сефардској
Морено. Леви je био дуже времспа u заједиички рабпп обе
28
општиие. Да ли су имали n посебне синагоге, није нам позна-

то. У KOAiiKO су мх ii имали, биће да су уживали оне из турског
доба; Аустрпја им није дозвољавада да граде нове. Свака група
имала je свога судију. Судија шпањодских Јевреја био je Давид
Мајер (Mayer), a нсмачкпх Самсон Франкл. Имали су и своју
засебну кланицу.
] свреји су ce, готово сви, бавили трговином или индустријом.
Поједнпе грапе привреде, иарочито продукција алкохола и
ipiOBiiiia жптом, бпла je нотпуно y њиховим рукама. Међу
ешкенаским Јсврејима нарочито су ce истицади као имућни
ii окретпм трговци браћа Кепиш, затим Исак Мозес, Јаков
Фрапкд, Арон Хпршл i i др. Браћа Кепиш сазидали су прву

ппвару y којој су уложили око 100.000 фор., али су услед вели-
ких државнмх иамета 1730 предали кл.учеве Администрадији.
Када су 1734. Исак Хпршд и Исак Кепиш саградили нову пи-
вару u затражиди од Дворске коморе y Бечу дозволу да смеју
правити м продавати пиво, упутили су католички грађани Бе-
офада нреставку да ce то овима ne дозводп. Јеврејима буде
забраљепа трговина уошпте, a дозвољено само да тргују
међусобно. Једпа група Јевреја (Исак Мојзес, Самсон Кепиш
ii Франкл) добили су монопод за печсње ракије на шест годи-
па. И порсд свих забрана може ce сматрати као сигурно да су
Јевреји y Београду и тадањој Србији били од главних трговаца
и унутрашњих и спол>ашњих.
Иако Јеврсји нису били једипо писмено становништво,
они су свакако били најписменије становништво тадањег Бе-
ограда. Иптересаптпо je, да су оии — премда су знали и не-
мачки и шпаљолски — упућивали каткад своје молбе и жал-
бе аусгриској власти inicaiic срнским језиком и ћирилицом.
Јевреји су, као и Цигапи, плаћали харач на главу.13
I3) Kao ,,'iypcKii” одпоспо 1.1шаи>олски Јсирејм забележеии су 17 иовембра
1719: Саламоп Леиај, Мојсес Tschaldethy, Лнрам Коеп (Koin), Јаков Лдања
(Aclain), )уда Озср, Блија ЛсШс.Јозсф Тајтасак (Teitasare), Mordachel I.edity
(- Lcwit?), Сабатај (Sabbafhal), Ллмуслино, Мепахим Bassefeth, Аврам Озер,
A]ioii Туни (Tubi), Мспахим Galamidc, Мспахим Бип.а (Bina), Gabriel Senj,
Аврам Мепахим, Joli Mathin, Барух Лдаља, Јозеф Menace (Menasse), Си-
моп 11сак (Isuak), Исак Гсрсоп, [umisch Juda Manuel, Janitof Eliakim, Josef
29
Поред Јевреја, као поссбиа група, јавлтају ce јермепи. Када

ce јермеии први пут јављају y Београду, mije иам познато. 11з-
гледа да су сс y Београду населпли одједпом y већем броју.
Први их je запазио, и то као важнијн фактор na београдској
чаршији, на путовашу кроз Београд, Фраицуз Кпкле. Једап Не-
мац, који je 1663 прошао кроз Бешрад, забележио je даЈермени
као i i Срби станују испрсд варошп, и имају, заједио са Србпма
цркву. Овде су, нзгледа, бнлс већ дуже времема, јер када je нс-
што касннје кроз Београд прошао Енгдсз Брауп, личпи лекар
еиглескога крал>а, они су већ билн богатп п угледнн трговцп.
Приликом свога боравка y Бсограду био je Брауи иастањен y
једној јерменској кући, у којој ce врдо добро ocehao. Њсгов га
je домаћин, прича он, „водио код вшпс својнх пријатсл.а, који
су себи куће посаградили. У јсдној од тпх Kyha виделп смо
лепу чесму, купатило и амам, и били смо служеии кавом, шср-
бетом i i вином из околних крајева”.
Kao и Јевреји, и Грци и Јсрменп су ce бавпди иарочп-
то тршвином, али исто тако и запатима. Касније су ce нсгак-
ли као банкари и јувелири. Kao трговци бплм су одлпчпн у
продаји најразповрспијих артикала, na н oiinx којн иемају iiii-
какве везе са њиховом домовипом.
Renasze (— Menasse?), Лнрам Kocu, Хнршл, Pvtlcii [аков, Chcit Kallbo (Ка-
билио?), Moyses Manuel, josef Letschc, Kanancl, Mojccc Хпршл, Самуел
Нисип (Nissin). Укуиио их je бидо 33. Kao mro ce ииди иису билм само
шпан.олски Јсвреји, ncio je Mchy н>има било n пемачкнх (ua up. Хиршл
Герсон, a можда и други) ua u мађарских (imp. Деиај). 1728 забележеиа
су y Табели ona лица: Moyses Miniano, Mcnachio, Kananel, Simon, David
Beneveniste, Andreas Campion, Moyses Israel, Israeli Menahin (удонмца).
Kao исмачки Јепреји забсдежеии cy:
Јаков и Аврам Keiiuin (Koppisch), Мсак Aen (Kow), Манхај.чер, Исак
Мојзес, Даннјсл Лен, јакон Флсш, јаков Фрапкл, Јозсф Симом, Haran
Хиршл, Јаков Исак, Саламоп Швет (Schwet), Саламои, |аков Вод<|), I lean
Вол(ј), Аврам, |озс(ј) Мојзсс, Асбл Мојзес, Хнршл Арон. Укунио 17.
Kacnuje ce сиомшву као cian oB iiiiuu БеоЈрада u лруш |евреји, свакако
пасел>еми после тога доба. Тако сс сномишу ови шпапЈОлеки јевреји: Бе-
мевеиисти, Аилрија Campion, Мојсије Мнмнапо. Мпого всћи ирирастбно
je код мемачких [евреја. Тако ce сиомињу (озесј) Баб, |озеч|) Благ (Баб?),
Герстл Лсви, Кстрик, Израсл Коблсицер, Нсак Подак, Јозеср Selich, Сала-
моп Филип, Самуел из Темишвара, Саламоп Захаријас. Јсврејн cv, вероват-
но, и |озс(ј) Шусалем, трговац u јаков I dezar.
30
Због трговачких послова често су ce удруживале14 a кагкада

радили y заједници са Грцима, Цинцарима и Србима. Раније
изгледа да их je било y Београду више, око двеста душа, али
су ce раселили. Изгледа да није било довољно посла за толи-
ки број Јермена, који су били одлични трговди. Међу њима je
био добар део печалбара без породица. Око 1720 забележено
iix je око четрдесет власника кућа или радњи, a било их je, ве-
роватно, око 70-80 душа.15
Тако су y заједппци радили Asvadar Korvet, пеки Марко и Матија;
|овап Бири и Мапасија; lloscha и Јосиф , „стари” католичкиЈермени, Map-
inn, )овап (anoninh (Janosirz) n Map ran Грсгори.
I5) 3a ncKc (срмепе ne би смо уопште зпали да су Јермени да то поред
њиховог имеиа nnje изричито забележепо. Забележена су доста често само
њихова имепа и то ona јепрејског, грчког или лагапског порекла, тако on
ima y свим xpiinihancKHM групама. Тако je забележен као Јерменип неки
|аков, (email, Јозеф, Мартин Dudanschia, Павле, Длсксаплар, Коста итд.
Код пеких су забелсжепа и no два оваква имепа, те није јасно које je имс a
које прсзиме или су то можда само имспа као na np. Јован Маршп, Марко ~
Антонијс, ПетарЈаков, Мартин Грегори, Марија Грегорија итд. Вероватно
су јермепског порскла имепа или прсзимена Лпош, Ai абек, Маносе, Хера-
can, Маркамли, Фрето, Бфоло, Кунела итд.
1717. забележепо je 39 Јермена y Београду. За cnc време аустриске влада-
випе y Београду шихов ce број пијс много промепио. Поимспично они су
ce звали: Лгабек, трговад; Ллексапдар; Лнаније, трговац; Анош, трговац;
Лротип; Григорије, трговац; Јаков, трговац; Јован, трговац; Коста, трговац;
Купела, „кат. Јсрмспип”, грговац; Manoce, грговац; Маркамли, трговац;
Maprnii; Павле, јермепски пекар; Павдс, зрговац; Палко (Balko), јерменски
бербср; Хачалур (Хасадур), касреџпја; Херасан, зрговац; Фрето, зрговац.
Са два имепа забелсжепи су Јовап Анош, зрговац; Јозеф Heciep, трго-
ваи; (овап Мартнп, јермеиски некар; Марко Лптоније, зрговац; Марија
Грсгорпја, удовипа; Maprnii Грстори; Пегар [аков, трговац; Псгар Лазар,
ip io B an .
Поред ових забележепп су: (овап Бпри, трговац; Павле Богош;
(озсф Будапски; Палко Бурбол; (ocnn Касар (Kasar, Kesar), јермснски
Tabacksclineider; Kpcio Дипо (Oristo Dino), трговац; Надјорат Димковип
(Dimbkovitz, Dinkovitz, Tinkovitz; Стевап Дороц (Dorroz); Павдс Асатур,
пекар; Јовап (anoninh. Можда исти са Јоваиом Апошем? Асвадар Корвет,
грговац; Vicentius Nccoz, зрговац и Лптоније Мартипић, трговац;Јаков Ха-
чараз' (Hazaradi); Xacaiyp Тартаро (Hasatur Tartaro), јермснски кафеџија;
Хагвас Аруган; (аков Захарија. Јерменип je био, веровашо, и onaj Johannes
zVssar, трговац.
31
Јермени су и тада, као п раппје, чшшлм посеблу, y мпого.м,

одвојену групу од других. Имади су своју цркву м citera свеш-
теника. 1709 помшге ce јермепски non y Београду. Поред тога
имали су свога хлсбара, бербера, кафеџпје, na n onoia којп je
за њих резао (крижао), вал>да удегпанао дувап na шпхов начпп
(Tabakschneider). Имали су и своју клапппу, коју су подпглп о
свом трошку. Впше података имамо о њпховом всрском жп-
воту.
По белешкама, које потпчу од аустрпскпх вдастп, пзјавилм
су ce опи тада, највећим дслом, за католпке. Служба пм je слу-
жена na јерменском језику и no јермеиском обреду.167Изгледа
да су ce тада врло мало разликовали од правосдавних a мпо-
го од католика. To ce види и из извештаја једног јсрменског
католичког митрополита, неког Вартабида, којм je од npo-
гона Турака побегао „из Кафс y Тартарпји” y Лустрпју, a за-
тим дошао y Београд. Са верским приликама, које су влада-
ле код београдских Јермена, пије био задовол>ап. По њему je
један, и то већи, део Јермепа бмо православпе вере, a са onn-
ма који су ce изјавили за католике nnje бпо задовол->ап; ипсу му
ce чинили довод>но добри n поуздашг католици. Тако сс na
пр. нису држали григоријанског калепдара, постова n обреда
онако како то захтева католичка црква. Hnjc му било право мп
што су ce женили са Немицама, Мађарпцама n Српкшвама' .
По мишљењу Вартабпда Јермени су y мпогоме отступилп од
учења и обреда католпчке пркве, тс je од Проггагапде тражио
Mcby 1ћима палазио сс и прпличап број хаџија. Тако су забележепп пекп

хаџи-Лрмап; хаџи-Кармјабет (Kartzabeth); хаџи-Mecpoii (Mesrop, Messcrop,
Messeropi). Kao јсрмеиски тргоиац забележсн je м пски хаџи-Мариико.
w> У попису од 1728. je назнап on само „pater” Barthollomeus Vartabiccl. Ту
ce каже како иослан je ол Проиагапле y Риму “qua misionanus apostolicus et
curator Armcnorum”. У Табсли je забелсжеп као Varrawicd, arm. (îcistichc
(два иут).У Бсшраду ce палазпо још 1728. 1721. тражпо јс iio m o Ii од аустри-
скогцара. Цар му je одредио годишњу iiom o Ii од 150 <[)., колмко су плаћапи
обичпи католички свсштспици.
I7) Да су сс жсиили са Српкшвама ro зпамо чз мис.ма јсрусалммског
патријарха Доситеја од 1706 y којсм овај лаје беоЈрадском citem гепству
уиутства како има да ce попашају према таквим супружппцима.
32
да ce y Београд ношаље један мисионар који ће их y томе бол.е

поучнти.18 Пропагаида je примила овај предлог, те je послала
неког оца Кочијатура из млетачке јерменске колоније да из-
вршд овај задатак. Потицајем Вартабида и настојањем Језуита,
којнма су Јермени, као и сви катодиди y Београду. били
подређени, Јермени су, стварно, тек за време аустриске управе
y Бсограду, покатоличени.
Јермени су имали y Београлу већ за време Турака своју
дркву ii свога свештеддка. Всћ je Кикле забележио да су
Јермени држалд службу божју y подруму једне куће. У опису
Београда од 1728. забележеда су два подрума на свод y којима
ce држада, раддје, служба божја. Изнад ова два подрума, који
су ce иалазилд y делу града испод тврђаве, далазила ce дрве-
па кућа y коју су ce Јермегш често сакупљали. Када je дошао
мдтродолит Вартабид y Београд позвали су га Јермени да од-
ржи сдужбу y roj цркви. Варгабид je одбио, јер je сматрао да
je срамота држатд службу да таквом месту. Убрзо, 1723, ве-
ровашо његовом интервенцијом, добили су Јермени једну
џамију, коју су употребили за цркву. Прилозима београдских
Јермсна успео je тадап.и јерменски свештеник Вехрад да ову
џамију уреди према јерменском надноналном обреду. Овако
преуређеда чинила му ce ода дедша од јерменске цркве y Ли-
ворму, y Италнјд, одаклс je on дошао; тако je бар писао Пропа-
гапди y Рдму. Осим џалшје добдли су д две куће, које су биле
уређене за стан јермепским мдсионарима. Како су ове оправке
стајале доста, то je i ражио материјалпу помоћ од Пропаганде.
Јермепд су каткад, н поред свештеника, имали и сталне мнси-
онаре. Пастирску дужност међу Јерменима су вришли Стефан
Адеодат дз Јоката, Петар Вехрад (пре 1722. до 1731), Илија
Цариградскд (1737—1735), Јаков Буса (1735-1737), Михајло
Вартпјерис из Себаста и иајпосле Јаков из Ерзсрума, који je
1Kl Изгледа, лл сс јсрмсии, прапослашш и католички, иису мпого слагали,
11 u мсђусобпо, a nu ca Вартабилом. Каголичка rpyira међу Јсрменима тра-
жила je да joj ce за пароха пошал>е јермеиски non из Софијс.
33
Београ/i y XVIII вску
1739. заједно ca својим паством из Београда прсбегао п npe-

нео црквене утвари y Нови Сад19.
Турци су их позивали да ce врате патраг м обећавалп да
ће им иадокнадити прстрплЈепу штету, ако ce попово масс.ле
y Београду. Јермени нису пристали, пего су остали y Новом
Саду.20 У цркви je служено na јермепском језику. Јсрмепп су,
пзгледа, били врло религиозни људи, јер ce међу њмма пала-
зио приличан број ca надгшком „хаџија”.
Од муслимаиског становпиштва остали су једипо Цигашг
који су становали ван града и ван вароши. Све остало мус-
лиманско становништво одселило ce; mije дочекало победи-
оце. Остао je, прича Дриш, само једап запесени дервиш, који
ce још врзао rio Београду. To je пека врста турских свенгге-
ника - прича Дриш „који ce, кад сс моле Богу, окрећу око
себе и љулЈају час na једну, час na другу страну. Овај je дер-
виш полунаг човек, жмвн иод ведрим пебом, xpann ce бп \,ем
и корењем, које кува y бистрој води, a ne mije нпшта сем воде;
no ваздан тумара no вароши не гледајуИп пп v ког, говорећп
сам за себе, ne нроси, али ирима ммлостињу, кад му je ко сам
понуди; живи y мекаквим чешл.угама, нушп, кува ручак, моли
ce Богу ii броји бројанице, које су као и name, само Bchc, n ca
крупнијим зрнима”.
11,1 Onaj Јаков Ерзерумски био je калуђср јсрмепског мапасшра y Млсии-

ма. По ирсласку y Нови Сад стапон io je y кући каголичког пароха, a служ-
бу божју служио je својим всрнима y католичкој пркви. 1744. вратпо ce па-
траг y свој манастир y Млетке. 1746. полигли су |срмепи сепп храм којм
je 1849. изгорео. Тала je црква осчала y руЈисвпиама до 1872. када ју je of>-
новида познага српска добротворка Марија Траиджјјил. Ha ооиову храма
почрошида je 20.000 фор. Кад je храм Beli бно доведеп y ред, уиич-адп су
јерменски свепггепици - тада их je бидо два - коме да иоспете одч ар храма,
a Трапдафидка изјави жед>у да будс посвсћен Св. Сави. |ермепски свешгс-
ници одбију П)Спу жед>у ca мотпвацпјом да Св. Сава ммје качодички светац
a, ona на то прскипс везу с шима. (Усмспо саошп геље г. др Мешсвијаиа, ар-
химандри га, свспп-епика јермспске црквс y Новом Саду).
2(|) 1894. иадазидо ce y Новом Саду само meci јермспа и они су ce сма-
чради за Ндмце. Породица Ишекуц бида je јермспска. Усмспо саош тењ е
г. Мешевијаиа.
34
Сталежи и занимања
Стаиовииштво Нсмачког Београда било je y многоме раз-

поврсно. Било јс разиоврспо и no пореклу и по друштве-
ном положају, и no занммашу и no начину живота. У ства-
pn Србијом ii Београдом су управл.али, a y Београду чинили
ii највсћи део стаповпшптва официри и војници, који су уче-
сзвовали npn освојењу Београда. Како je y шпањима уређења
Србмјс нмао одлучпу реч освајач Београда принц Евгеније
Савојскп, тадањи ирстседник Дворског ратног савета, то je на
чело Србпје посгавд>еп, једап од његових најбољих пријатеља,
прпнц Ллександар Виртембершки, који ce при освојењу Бе-
ограда, ne са.чо особито истакао, neio био и рањен. О самом
iipnnnv ne зпамо много, али и ово неколико података, које
овдс изиоспмо, y мпогоме обасјавају друштво y гадап.ем Не-
мачком Беохраду.
Прпнц Алексапдар Виртембсршки био je принц из влада-
лачке Kyhe н као такав имао je —нарочито no тадањем схватању
- права na изузетну каријеру. Да je Наполеон живео y то доба,
пајвмше ако би дотерао до капетапа или, сасвим no изузетку,
до пуковтшка, —дал>е пнкако. Александар, као принц из влада-
лачке куће, почео je y ствари своју каријеру са чином пуковни-
ка. Његов живот n н>егова каријера уско су всзапи уз највећег
војсковођу toi a доба, уз принца Евгенија Савојског. On je уче-
ствовао уз прппца Евгенпја y великом броју бојева, и готово y
CBiiM obi im бојевима пмао je да пзврши no који тежи задатак.
О самом Ллсксапдру Виртембершком зпамо мало. Он ce
родио 4. јапуара 1684. и na raj начип, како je забележено y
35
једном лексикону из тога доба, „иовећао број високих („tier

Hohen”) овога света”. Отац му je био херцог Фридрпх Карло, a
мати Елеонора, рођена приицеза од Брапдепбурга н Анспаха.
Кад je навршио десет година, каже ce ту, доведеп je због својих
изузетних способности, 1695 na уииверзптет y Тибипген, али
ce ту није дуго задржао. Убрзо je ступпо y војску и отшпао
на бојиште прогив Француза. О гада je учествовао без мало, y
свим бојевима y то заисга тешко ратно доба. Учеспшвао je y
ратовима против Француза, против Турака, за шпашолско па-
следство, y Баварској, y Шпанији, y Аустрији. Од 1705. нала-
зи ce стално y најближој околиди принца Евгенија. У чувеној
битци код Казана он je parben. Te годпме je постао геперал-
фелдмаршаллајтнант. Загим попово учсствује yr борбама y
Француској i i Холандији. Свуда ce исгмче својом нарочптом
храброшћу. Да би паправио бол>у карпјеру прешао je 1713. нз
протестапгске y католичку веру.
36
О д 1716. налази ce y нашим крајевима на бојишту прогив

Турака. Био je y Футогу поред принца Евгенија који му je по-
верио команду над војском код Сегедина. И овде je личним
јуиаштвом одлучпо битку y корист хрпшћана. При опсади Те-
мишвара рањен je y главу. Цар Карло V I захвалио му ce руч-
ннм niiCMOM na јуначком држању. Постао je фелдмаршал, и
добио je на управу Темишвар и Темишварски Банаг.
1717. нрешла je аустриска војска Дунав код Панчева. Алек-
сандар je имао за задатак да први пређе Дунав и заштити оста-
лу војску, која je требала да пређе. Свој задатак извео je Алек-
самдар са потиуним успехом. При опсади Београда управљао
je левим крилом и y тешкој борбм рањен. Заузимањем прин-
ца Евгепија, који ra je врло волео, ностао je 1718. заповедник
београдскс тврђаве, a 1719. заповедник Србије n иретседник
Адмшшстрадије. 1720. постао je тајни саветник. 7. августа био
je y присуству цара свечано увсдеп y дужност тајног саветни-
ка, a већ псте ноћи кренуо je ка Београду. 13. октобра сгигао
je y Београд, где га je дочекала власт, војна и дивилна, као и
остало сталовништво, уз топовску паљбу од 120 метака. У Бе-
оград je дошао са изузетним, готово вдадарским правима. Од-
мах no свом додаску, иреследао je београдску тврђаву, a убрзо
обишао п остале тврђаве y Србији. За утврђивање београдске
тврђавс n осталих месга y Србији учипио je огромно много.
Дамашља Београдска тврНава подпшута je његовом заслугом.
Збш' својнх велнкпх захтева y том правцу долазио je y сукоб
са цивилиим властима y Србији. 1721. добио je витешки ор-
деп Златпог Рупа, a 1727. всрио ce с ириндезом Маријом Авгу-
стом, прпндезом пз куће Турп и Таксис. По смрти свога брата
од cipiina врагпо ce y Виргемберг и заузео пресго. Пошто je
умро прппц Евгеније, падао ce да he постати генераллајтнант
т.ј. гепералиспмус, али je убрзо умро 12. марта 1737.
Принц Ллександар био je право дете свога доба. Одрастао
y најблмжој околини „иоследњег витеза”, принда Евгенија, и
on je зансча ретко храбар човек али псто тако и блудник и
нијандца, n расиикућа, драви спн галантног доба. To je доба
када ce join посилп средљевекоипи витешки пандири, a испод
37
Београл y XVIII bu; y
ових одело од свиле, украшено чипкама. Тада ce сретају лич-

ности y којима je било удружено јунаштво, раскалашност и
путеност. Такав je био и наш Тренк, a и припц Александар.
Александар je био велики јунак, али папрасит, пуст м својеглав,
a поред тога и врло лакомислен и сасвим иескрупулозан. Ко-
мандовао je са много вике и буке. Ако није ишло онако како
je он желео, бивао би изван себе. Његов исторпчар пшпс о
њему: „Одрастао y војничком запату беше то марцијалан чо-
век који ce увек држаше војнички. Напраспт и самово.пап,
када би ударио no златној бурмртици, коју je увек иоред себе
носио, чинило ce као да he громови полетети; свако ce бојао
овог маневра са бурмутицом. У Мађарској je павикао и заво-
лео мађарско вино, те без љега није могао y Бсограду; пићу je
био врло иредан”.
Умро je напрасно усред карневала y Лудвшсбургу 13. мар-
та 1737. „Сви знади на његовом лешу говорили су да ce on
угушио”. „Секцијом ce пашло да су му срце и мозак и сви op
ranu здрави, али y плућима беше пуно прашинс, грагова од
дима и испарења од карневала. Вероватио да je херцога ударп-
ла капља y наручју какве његове куртизапе”.
И y Београду je проводио живог y пијанчењу и разврату, a
стално y сумњивом друштву. Убрзо ce толико задужпо, да je
морао продати своју плату за шест година унапред. Продао
ју je познатом богаташу и свом финансијеру, Јеврејппу Сам-
сону Сису Вертхајмеру. Овај je пристао тек пошто je добио
одобрење од Дворског ратног савета да може ставити забрану
на његову плату. Како му je требало много новаца то je трго-
вао са давањем места, примао je мита, отимао туђу својину,
приватну и државну. 1733. наследио je на престолу свога брата
од стрица Еберхада Лудвига. И y Виртсмбергу, за кратко вре-
ме своје владе —владао je само две године —оставио je жалос-
не успомене.
Поред принца Александра сретамо y зиагној мери илем-
ство разних родова и разног порекла, вишег и нижег. Сре-
тамо грофове, маркизе, бароне, витезе и обичне племиће и
племениташе, немачког и романског порекла (талијапског и
38
шпаљолског), a, изгледа, и из других земаља Европе,21 добрим

делом пустолове, као што je био и сам принц Александар и
наш барон Фрања Тренк који je своју каријеру започео овде y
Београду.
Највише je племића било немачког порекла.22 У врло
знатној мери били су заступљени и племићи талијанског
порекла.23 Од осталих етничких група било je знатно мање.
У Београду ce налазиле и удовице неких илемића, већином
удовице бивших офидира. Висок друштвени положај има-
ди су „ландаудитори” a свакако и доктор Хак (Ludwig Hack
von Ackewiau, Kays. Staabs-Feldt-Medicus und hiesigen Graenitz-
Staabsprotophysicus) или како cy га наши звали Хок. У Београ-
ду, као изузетно важиом војничком месту, било je врло мно-
го војске. Срстамо све редове војске и официре, од највиших
иоложаја na до обичних војника.
У Бешраду као главпом месту Србије задржавали cy ce дуже
или краће време високи коморски чиновници као гроф Ро-
зепберг, први дворски коморски саветник, барон Бросамер,
дворски коморскн савепшк, барон Фихтер, фон Алтер, фон
Терлихскрон, коморски инспектор, фон Ребемтиш и други.
1723. малазио ce y Београду или био власник дворски саветник
фон Кнебел (Knobel) и др.
2|> He зпгшо које je народпости био генерал D ’Odwyer, ирви заповедник
Београда, и како греба запрапо читати lbciOBO име.
Међу снрицирима бпл(Ј их јс мнош племићског иорекла. Тако су међу
пукошшцима били плсмићског порек/\а гроф фои Бург (Bourg), rpo(j) Ва-
лис, баром (pou Рудол({)мп, фон Рацепштајн, фоп Фирстсибуш. Капега-
пи нлемићског иорекла били су: гроф (роп Арко, барои фон Аесрелхолц,
бароп cjjon Менсхаузеп, бароп фои Хелдорф, барои фои Форментин.
[lACMuhch'or порекла био je ипж. поручник барон Хербарт и иотиоручник
D ’Amman von Anspach.
Bcponaiiio cy талијапског' порекла били; гро(ј) фоп Марули, заи. Бе-
ограда; заиоиедпик <рлоге (Schifadmiral) P’inandosan Peter; пуковник брига-
дир D ’Albon; пуковпици: Conte Vitali (Pitali), Corrado; потпуковници: мар-
киз Botta d’Adorno, царски комесар иа иашем uap. - цркв. сабору год. 1730;
гро<р Collmanero, Melliny, нуковпик (Oberstwachtm.), Cavalier Saluzo; капета-
iiii: гро(р (poo Strasoldo, Ragotti, Legranzini, Filo Marini, Monti, Quarresima,
Sera; нотпоручник: D ’ Ibbara.
39
Београд y XVIII шжу
У грађанству су ce парочгпо истицали пајвпши ошитин-

ски фупкционери и чиновпици: варошкм судија Штад-
лер, Burgermeistcr Шенхолц, варошки сппдмк Шмндип-
гер, „Rathverwandter-и” Елмјас Флајшмап п Хајпрнх Солдт,
„фиртелмајстери” (кнартовие старсшгшс) и др.
Грађанство je бггло највећпм делом обмчпог порек-
ла, BehriHOM из вароиги, „пургерп”, добрнм дслом гхропале
занатлије и бескућпицп. Ово варошко стаиовшшггво бавпло21
ce разиим пословима и na разне начмие. Поједипа запимања
држале су разне етничке групе. Заиатлије су ce разлпковале
и no матерпјалу, који су обрађивалп, и no пачппу обраде, п
no иачпиу трговања. Запатство je бнло нрло добро развпјсно.
Бпло je заната од пајпотребппјих до пајлуксузнијих: од хлеба-
ра na до „перпкепмахера”. Забележепп су n цеховп.22
1723. налазиле су ce y Немачком Београду ове врстс
запатлпја: 12 месара, 8 пекара (забслежеин су н „францу-
ски пскари”), 4 гтвара, 2 хпрурга, 11 цнпелара, 3 чпзма-
ра, 12 кројача („шпајдера”), 2 златара, 8 столара, 5 бравара,
3 стаклара (Glaser), 4 ковача, 4 колара, 8 „шштсра”, 3 стру-
гара (Drechsler), 2 зидара, 3 тесача, 1 сајџпја, 4 сарача, 2 сед-
лара, 3 сапунџнје, 3 „перикенмахера”, 2 шеширџпје, 2 кожа-
ра (Rothgarber), 3 баштовапа, 6 рибара, 2 лпмара, 3 ћурчпје,
1 „лицидер” (колар, Lebzelter), 1 чешљар, 1 којм бојп свплу
(Seidenfarber), један чистач оружја (Schwertfeger), 1 чарапар,
1 калајџија (Zinngiesser), 1 пушкар, 1 дупмар п 1 Rodrgiesser.
Овим занимањима још треба додаш докторе медшџше, ano-
текаре, власнике купатила, бсрбере, бабице и др. Забележеп je
„Mahler” Мелхиор Јунг. Међу трговцгша забележеп je и један
трговац са сликама (Bildkramer). У црквп je бпо запослсн opra-
нист Фраиц Вилхели Гросман. У Бео 1 раду су сгаповалп, сва-
како no званичиој дужиости, и џелагп.*25
21J Xj\e6apa јс било срнских, псмачких и (ррапцуских.

25) Пекарскп.
40
Општинско уређење
Немачког Београда
Послс Пожаревачког мира рачудао je аустриски двор да ће

Србија са Београдом за увек остати y аустриској власти, ге je
хтео да од Србије коју je сматрао као „absolutum, inalienable
domanium vel peculium regium” створи посебну покрајину
за своје иптересе. У решењу ce нарочиго указује како „рац-
ка нација nehe да дозволи да њоме управ,у>а Угарска, те ове
крајеве треба уреднти као баријеру и против Турака, и про-
гив Угарске”. Нарочито ce имало пазити да ce одбије и по-
мисао да би Србија могла припасги Угарској, било rio држав-
ном, црквеном илп свеговном врховништау (Obrigkeit), сто-
ra je Србпја као царски „domanium”, иодређена Ратном саве-
ту ii Дворској комори. У стеари Србијом je, до јесени 1720,
управљала војпа в.ласт на челу са генералфелдцајгмајстором
д’Одвијеом, под којим ce палазила судска u управпа власт; фи-
пансиска власт била je иод управом Дворске коморе.
Аустрија je била свеспа особите важности Београда те je
одмах иришла пасел>авап>у и уређивању Бео 1 рада. У том
иравду имала je ona врло јасне погледе. Од некадање турско-
оријеиталске вароши желела je ona да сгвори нову, западњачку
варош са немачко-католнчким сгановништвом. У овом прав-
ду ода je радмла врло смишлзено и енсршчно. Коморска власт
послала je y Београд једног од својих најбољих и најискуснијих
чидовппка, да од t o i , са свдх страна скупљедог становништва,
сасвим разиоврспог до запдмаљу, створи оиштину, способну
41
за живот. Задатак није био лак. Свако je желео да ce варош

уреди онако како je управљапо y вароши из које je он дошао.
Један савремени извештај завршује своја разматраља, да y Не-
мачком Београду неће доћи „до рсда upe 20-25 годипа, док
Немци и „стари Раци”, који су навиклп да живе na турскн па-
чин, не изумру, a остаиу њнхова деца”.
Taj задатак имао je да спроведе неки Фридрих Фери (Terry)
де Штадлер. Њега je већ 1717. изабрао тадањи Немачки Бе-
оград за свога судију na шест година. Свакако je, no њсговој
иницијативи, тадањи Немачки Београд био поде/е.еп na nicer
квартова, a na челу сваког кварта био je изабран no један ста-
решина кварта (Viertelmeister). У првој четврти (кварту) био
je старешина (Viertelmeister) Прек (Proekh), y другој Лрнолд,
y трећој Черпер (Cserner), y четвртој Гајер, y петој Хербарт, a
y шестој Бергхамер. Kao што ce види, иако Београд тада још
није био слободан и прпвплсгован град, ппак ce y њему ства-
ри развијале плапски и повољно.
За бољи развој насеља било je неопходпо потребпо да Бс-
оград нређе из војие управе под коморску, a нарочито да no-
стане слободна и привилегована варош. Beh крајсм 1717. пз-
радио je Штадлер предлог о прелазпом уређешу оппптш-
ског живога y овом делу Београда, под насловом „Projekt
oder Notata der hiesigen Stadtnotwendigkeiten, Beschwernissen
und kunftiger besserer Einrichtung” и предао га претставнпцм-
ма једне комисије, коју je послала y Београд врховна коморсна
власт из Беча. У тридесет тачака изнето je све оно што je сма-
трано за потребно да ce учиии, na да ce ова општина ocnoco-
би за живот. Пројект je био написан са једнпм ретко добргш
познавањем правних, политичких, комуналнпх и соцпјалпих
пигања y тадагвим слободним варошима. Оба претставппка
Дворске коморе, и (фон) Ребептиш и (фоп) Бросамер, сло-
жили су ce са пројектом. Како ce Београд y то доба још на-
лазио под војном управом, то je овај предлог прво пзло-
жен тадањој месној војној власти. 9. новембра 1717. одржа-
на je конференција код градског војног заповедника, тс je том
42
приликом умољен градски загховедник, генерал д’Одвије, да,

колико може, изађе овим жел>ама y сусрет. Генерал д’Одвије
није хгео ни y чем да попусти. Није желео, да, поред војне вла-
сти, призна још и неку грађадску. Изгледа да je тада почео још
са већим шиканирањем грађана. Тражио je да и грађани, под
надзором војних власти, раде на оправци и грађењу шанче-
ва. Шта више, није дозвољавао ни да ce замене надничарима.
Малтретираље грађана од стране војних власти прелазило je
сваку меру. Грађани су окивани y гвожђе и бадани y тамниду.
Дозволе за грађење и поправљање зграда нису даване, a зграде,
carpabene без дозволе власти, рушене су. Новац je изпуђаван
na све начине. „Несигурност, јавна дасдља, грабеж, убиства,
били су страшни, a помоћи није било ни са које стране. Усред
вароши, између дрвенпх кућа, налазила ce y једној некадањој
дамдјд огромна количина баруга и готове мунидије, a како je
за осам месеци било десет одасгшх дожара и само једне доћи
открдведе три намерде даљевине, то ce варош, због многог
барута надазида сталло y дајвећој оласдости”.
To je реводтирадо грађане, те су дротестовали, алд, како je
било још рашо стање, дротести дису помогли. Услед овак-
вих дрилика и оваквог доступања почну ce гек досел>еди
грађади расел.авати. Један део београдских грађана, napo
nu ro занатлнја, пореклом дз рајнских градова, дапусти Бео-
град. Крајем децембра 1717. број немачких дородица здатно je
одао: од 333 породице остало je само 251, дакле 82 мање него
y довембру исте годиде.26
Шгадлер ce није дао збунити. Варош поднесе дредставку
директпо цару и Дворској коморд. У уводу ове дретставке на-
рочито je наглашено како ce становлиштво Београда дададо
да he Београд „ово, вековном непријатељу хришћанства, оду-
зето светскославпо место бити на немачки начин и управу,
једнако другим угледним градовима и тврђавама, стављено и
обдаредо дривилегијама” и y првом реду, дасељедо „демач-
ком дадијом”. Место свега овог, излаже ce y претставци, де-
сдло ce нешто друго. Војсци je дредан највећи део дајледших
у’> Јсрмснских je Гжло ман»е 8 a српских 14.
43
Београд y XVIII вску
ii најбољих грађанских домова. Порсд тога војска je око 30U

ненасељених домова упропасшла na тај пачгга што су дрве-
ми дслови (врата n нрозори) одпетп м ногорсни, a то je врло
iieiioBOAiiio утидало na one којм су хтелп да ce y Београду na-
селе. Поред тога грађанство in-ije било сигурпо nn од крађа n
препада (Oberfalle), које су чинилм војпмпп. Нарочпго су ce
жалилп na генерала д’Одвијеа, којн, жаде ce ошг, као да je врло
киван na пемачко стаповнпштво, што je ово свеспо n uouoc-
но, те да увек настоји да немачке грађане унизп као „сел>аке n
кујоне“, na увек прети, да ће on грађаие плн, како nx je on na-
зивао „иеваљалце и лупеже“ („Schlingel und Schelme“) „паучи-
ти радити“. У претставци je изложено како je on неке грађапе,
који су ce опирали да раде na утврђељпма дао, преко два cara,
„друпгма за прммер, као робове, около водитп“. Најпослс су
изпелн како je генерал изјавио да he n Дворску комору, n Бро-
самера, ипспектора Дворске коморе, зајсдпо са судпјом n квар-
товним старегаинама, који су ce за грађапство заузпмалп „са
осталим лупежима и певал>алцима до ђавола отератп“ („mit
alien Schclmen zuiri Teufel jagen”). U ирстсгавницп Коморе
поднели cy готово псте извепггаје.
Штадлер ce није само na томе задржао. Почстком anpn-
ла 1718. отишао je y пратњи једног квартовпог ciapeiiinne
(Karl Proekh) y Беч да ce личио пожали цару м Дворској ко-
мори i i преда овај меморандум Коморској компспјп. Li h адлср
je најпосле успео: царскпм рескрштгом од 1718. одлучено je
да Београд „mit Freiheiten und Prerogativen glcich andern derlei
neuacquistierten Stadten zu begnaden, woruber das weitcre in
nachster Zeit erfliesscn wcrde.” O томе je обавештем п гепсрал
д’Одвије. Када je Штадлер y јуну оставл>ао Бсч могао je битп
уверен да je успео y основшш саварима. 11 падлежна je власт y
Београду обавештена о Штадлеровом успеху, тс joj je uapebeno
да ce Штадлер дочека и свечаио уведе y дужпост варошког
судпје i i старешипе, a исто тако да ce увсду п квартовпе ciape-
шине. Војној управи препоручено je да y сваком погледу lior-
помаже варошког судију и варошку управу као n грађапсгво.
Та.\ањој управи y Србмји нарочито je ставл.еио y дужмост да
44
настојд како ће варош, састављену од тако разноврсног станов-

диштва, довести до благостања („ех novo von alien moglichsten
Leuten zu bcsiedelnde Ort wie Belgrad, das gemeine Wesen in Flor
komme”. 1719. десила ce важна промена no Србију. Одлучено
je да Србпја добије посебну Администрацију. За претседника
ове Лдминистрације достављен je дринд Карло Александар
Впртембершки.
Привремена варошка управа неуморно je радила да чим
пре добије привнлегије. И Администрација Србије радила je
y томе правцу. 30. јуна 1721. позвала je Администрадија ста-
HOBiшвггво Немачког Београда „да ce састане ради саветоваша
о заједничким варошким приликама“ и да донесе пројект о
организацији магистрата. To je убрзо дзвршено. Већ октобра
1722. доддет je дредлог о уређен,у вародги. У ствари ово je био
рамији Штадлеров елаборат. По том елаборату Београд je тре-
бао да буде уређен као слободне вароши y Угарској, али ce то
ддје смело нигде дагласити, да не би могла Угарска истица-
TJi своја драва на Београд. Најдосле je 18. фебруара 1724. цар
Карло дотдисао указ о уређељу Немачког Београда.
Из овог статута вддд ce оргадизација тадашњег Немачког
Београда. Рађено je са великим дознавањем ствари и са наро-
чптом дажњом на кордст Аустрије и пемачког стадовништ-
ва. Пре свега одређед je доложај варошког судије (Stadtrichter)
и дојсдидих oprana (варошког кадетада, благајника,
Stadtwagmeistera, Spitalvatera, сддддка или нотара) према чла-
новима омштинског одбора. Одређен je делокруг и плата оста-
лог особл^а, дарочито стражарског. Предвиђена je и ватрогас-
на чета оддосдо стражари, који су имали да са варошке куле
(Stadtturm), дазс, где ce дожар појавио. Пожар ce, изгледа, че-
сто јав.дао. Предвиђед je и оцачар. Варош je имала своју кућу
- Stattrathaus - y којој су била надлештва, и варошки подрум.
A варош ce обавезала да he додићи и сахат-кулу. Варош je до-
бпла своју заставу и свог заставника.
Постављеди су проииси о пладу д регулацији вароши и о
110дпзан>у грађевида. Могле су ce градити само дростране и
правдлне (regulierte) улдце и тргови и само „лепе, дравилде и
45
Београл y XVIII веку
удобне зграде за становаље“. Предвиђсно јс сиротиште, брл-

га о посдузп, градски физикат, апотека, бабпца и болнпда.
Хигијенске прилике y вароши, изглсда да су билс на прггличној
висини. Варош je имала лекара, неколико „велчера“ п хпрур-
га, и бабиду. Био je и један зубар. Лекар je no народпости бмо
Француз (O ’Deulin), апотекар Талијан (de Robba), зубар He-
Man (Dellinger), a бабица нека Schweitzerin. Фелчера n хирур-
га бмло je више, a ирииадали су разним етиичкпм групама. Ва-
рош je имала и болницу, која je бида посвећена Св. Јовану (St.
Johanns Burgerspital). Варош je била оиуномоћсна да од једпог
Јерменина одузме Купатило, урсђено вероватно на турски na-
чин, и да од овог купатила начини купатило „na хришћански
иачин” („mitchristlicher Ordnung”). И поред лепог броја шко-
лованих доктора и хирурга и релативно добро оргапизовапе
санитетске службе, то je доба када су епидемије страховпто k o
cu ле. У Београду je беснела нека зараза 1730. и куга 1738. Го-
дине 1730. су Исусовци само за две иедел>е сахранили 220 осо-

ба.
Кланице су, да би чистоћа била y вароши Bcha, мора.ле бпти
гходигнуте ван вароши, a било их je иеколико. Готово да je сва-
ка етничка група имала своју посебну кланицу. Своје iroceone
кланице имали су и Немци, и Јевреји, и Јермспп.
Варош je имала и пошту, која ce палазила вап варопш. О
свим примањима и издава1 вима, која су ишла na рачун варо-
ши, вођено je посебно књиговодство.
Дозвољено je удружпвап.е y цехове, али ником гшјс бпло
дозвол>ено да ce бави са два заната. Ш га више, за пеке струкс
био je одређен и број оних, који сс том струком могу бавитп.
Тако je било одређено да буде 8 обичних и 2 фрапцуска пс-
кара. Број месара одређен je на 12. Гостиошша je бмло врло
много, око 140, a требало их je свести na 48, али овај предлог
није y Бечу примљен; сматрало ce да би на тај пачпи осталп
многи без егзистенције, чиме би била знатио ослабл>спа порс-
ска снага вароши. Одређено je да ce више ником не даје дозво-
ла, a да ce ne попуњују one, којима je истекао рок важења. Цене
животних намирница, нарочито хлеба, одређиване су сваког
месеца.
46
Варош je подмдрдвала трошкове из разних прихода и на-

мета, na зсмл>у и радње, точења вина које би варош точи-
ла, од новчаних казнн, вашара итд. Вашара je било двојаких,
годишљнх ii неделдшх. Годшшви су почиљали од 24 јуна и
28 октобра, a трајали су no 14 даиа. Ово време изабрано je као
најзгодније за тзв. „турске“ трговце. „Турски“ трговци стано-
вали су y Јени-хапу. Пијаца ce држала трипут недел>но: утор-
диком, иетком и нсдељом. Колико je било тргова, није нам по-
знато. Познат нам je један трг y тврђави, a други поред Вир-
тембергове касарне, алп су оба вероватпо употребљавани као
зборна места н за војнпчке параде. За трговину je, вероватно,
служила тзв. „грговачка“ пијаца.
Тржпи надзорник пмао je да пази на квалитет робе и ви-
сипу цспа. Варош je имада и своју тампицу (Stadttemniz). Jus
gladii тј. право да неког осуде на смрт варош није добила.
Пошто je Немачки Београд добио своје уређење требало
je да добпје и грб. Прииц Александар Виртембершки предло-
жи (23. V III 1724) два падрта. Предложио je за грб онај, који
ce већ дотле употребд.авао, a који je изгледао овако: три турске
џамије, a изпад ib iix ce наднео дарски opao, са натписом: „Sub
umbra alarum tuarum” (тј. „Под сенком твојих крила”). Око
грба стајало je написадо: „Gross-Insignium der S ta d t B elg rad
in Serbian 1721”. Предложио je и други, no веровању старијд,
који je требао да потиче још из римског доба. У овом грбу био
je приказап рдмскд војпик y ок.\опу, a поред itéra стајао je n a
десдој CTpanii коњ a на левој бик, и na њдх je војник доложио
своје руке. Горс je стајао натпис: „Taurunum”. Ратии савет од-
лучи да ce задржи први нацрт грба, који ce већ употребл>авао,
али да ce доле испод грба ставд: „Alba Graeca re c u p e ra ta anno
1717”.
47
С полјНо уређивање
Немачког Београда
Аустриске власти, војне и цивилпе, a парочито војпа, прн-

шле су одмах грађењу монухменталпих зграда y граду и y варо-
ши. Док je горњи град био седиште војме управе за Бсоград,
дотле je немачка варош била седиште пајвншнх војних и ди-
вилних власти за Србију и центар трговине п caoGpahaja. Ду-
нав са својим пристаништем чинио je чеопу страну тадањег
Београда. Са грађсњем нових зграда почело ce одмах. Наро-
чито je војна власт подигла много пових [paljenima, y првом
реду касарни. Својом величином, na ii лепотом, издвајала ce
такозвана Александрова или Виртембергова касарпа, која ce
налазила na иростору од Руског Цара до угла којп чшш ули-
ца Кнез Михаилова и Кисгиње Лзубиде. Ова огромпа касар
на била je подигнута на три спрага. „На крајевима je пмала no
један павиљон, три авлије, четири главна улаза, —са сваке стра-
не no један —пад којима су биле огворене терасс пли балконп,
и y сваком спрату споља, с ужс страпе, no 21 прозор, a са дуже
no 31, дакле 312 великих прозора. Бићс да ce onu стиховп
Колико je y години даиа
Толико je на њима окана
y једној нашој песми из roia доба одпосе na ову зграду. Нс-
пред касарне налазио ce простор за војпе смотре —Paradeplatz.
Најлепша зграда y тадањем Немачком Београду била je, ве-
роватно, управникова или командантова палата, која je зајсдно
са главном стражом, језуитским манастиром n школом чшш-
ла посебну групу. To je била зграда иа спрат. У приземл>у су
48
ce налазиле кујне, коморе, собе за послугу, стражу и остало.

Ha спрат су водиле главне и тајнс степенице. Ha спрату ce на-
лазила велика сала за примање, салон и 24 собе за командан-
та и љегову личну послугу. У близигш ове палате налазила ce
главна стража. Ha врху здања налазио ce сат, „који je избијао
часове, што ce оида сматрало као велика реткост. Овај ce car
толико допао грађанима немачке вароши, да су ce неколико
пута обраћали Дворском ратном савету са молбом да им по-
клони car за љихову варошку кућу”. Дворски савет je одбио
молбу, али je нагдасио „да власт неће имати ништа прогив
тога, ако грађани сами себи направе car, и ако га наместе на
опппинској кући. Сат je доиста поручен y Бечу и намештен на
кући варошког магистрата”.6 Да je бидо тада y Београду неко-
лико сатова на јавним зградама, то ce, y неколико, види из сти-
хова једне песме из тога доба, y којој ce каже:
Кад би стале уре ударати.
Општинска je управа, од почетка свога рада, настојала
да од Београда створи западњачки град. И y статут београд-
ске вароши ушле су одредбе које су ce односиле на спољно
уређеље вароши. Од 1724. смело ce градити само „на линији“
rio регуладионим и грађевинским прописима. У колико je,
и како je, ироведен регулациоии план, није нам познато. До
1728. регуладија још нпје била иотпуно проведена. Услед
регулације неке су зграде поруигене, a пека имања на једном
крају умашена, a друга опет повећана.
И војиа власт je утицада na уређивање вароши. У два маха
издада je она наредбу како сс имају градити куће и калдрми-
сати улигде. 1729, када je већ варош била доведена y ред, из-
дана je наредба „ да ce покрај града и поред Дунава подигне
есиланада за шетњу п да куће на еспланади не смеју бити више
од једпог спрата, како својом висином не би заклањале излед
осталим кућама”. 1736. требала je да ce извсде регулација Саве
код Београда.
Ипак, изглед београдске вароши, ни немачке ни српске,
није ce мпого изменио. Улице су y неколико регулисане, али су
објекти за становање остали исти. Када су Аустријанци заузе-
ли Бсоград, затекли су y Немачком Београду око 1300 објеката
за стаиовање, највећим делом бедних плетара и дрвених кућа
49
Београд y XVIII иску
и колиба, олеил.сппх блатом („Lehm und Holzhutten)”, a ca

једном или две просторије. Ове објекте, ii колибе п куће, пз-
давала je аустриска власт ггод кпрпју. Грађење повпх кућа мијс
било парочито потребпо. За нупих десст годниа подпшуто
je једва око 80 нових кућа. Ове су ce куће разлнковалс од зате-
чених турских кућа. Te су „нове”, „правнлпс”, „регулпрапе”
куће грађене no граНевипским гхрописима. Новпх кућа било je
врло скромних, y вредности од неколико стотпна форппата,
na и бедних, од дасака м плетера, алп их je бпло n врло скупмх
y вредности од пеколико, na н од десетак хил>ада форппата.
Рушевине тзи. иирпнчане

У Немачкој вароши налазиле су ce, поред бројпих католпч-
ких самостана и цркава, и неколико лепих јавних п приват-
них зграда. Својом величином пстнцала ce варошка болнн-
ца, посвећена св. Јовану. Где ce налазила тзв. „варошка кућа”
—Rathaus —није познато.27 Нису пам позпата имепа [адап^пх
београдских улица. Позната су пам имена двеју улпца. једма
ce звала Дуга, „Lange gasse” или Трговачка улица, a друга сс
звала Ердељска улица илп „Siebenburgergasse”. Всроватпо na
периферијп вароши, али свакојако одвојепо, палазнде су ce
кланице. Поједине етничке и верске ipyne имале су своје по-
себне кланице.
■ 27) Ј4 згледа да сс налазила y близини гувсрпсрове палазе м католпчке ка-

телрале. *
50
Црквена организација
Државна власт јс парочито фаворизовала католичку цркву,

која je на овом подручју —in partibus infidelium —имала да из-
врши нарочигу мисију. У Бсограду су ce, већ из турског доба,
затеклп Фрашевци, који су, y Дубровачкој улиди, близу Дуиава,
имали капелу, y којој су служили службу Божју и били душо-
брнжиици Дубровчана. У први моменат, одмах no освојењу,
душобрижпичку дужиост вршило je војно свештенетво. Уго-
вор о миру y Пожаревцу још иије био потписан, a већ je цар
Карло VI, на предлог коморског већа одредио (20. маја 1718),
да сс пошаљу „мисионари y славу Божју и за утеху и спасење
душа“. Убрзо je, царском наредбом од 3. јула 1718, предан Не-
мачки Београд Језуитима да y њему врше „cura animamm“ од-
носно „officium ecclesiasticum parochiale“. Дошло их je тројица,
a на име годишње плате одређепо им je 1000 ф. и удобан стан.
Нарочито им je стављено y дужност да ce врло озбид>но и
опрезно иостарају да Срби пређу „правој католичкој вери“, a
in be ce ировести помоћу свенггенства хришћанском поуком и
примернпм иоиашан.ем. Пргшц Евгеније није био задовољан
овим стањем. Сматрао je да ову дужност треба да врши све-
товно свепгтспство. Ha његов протест одговорено му je да je
то само привремено. У ствари, Језуите су вршили y Немач-
ком Београду дужности парохиског свештенства све до 1735,
дакле, безмало, за све време аустриске владавине y Србији.
ПоредЈезуита и Фрањеваца доселили су ce y Београд одмах
Трш-штарци, Минорити и Капуцини. Како je Београд сма-
тран као једпо од иајважнијих хришћанских места, као „зид
51
хришћанства” на граници према „неверпидпма”, то je v Бсо-

граду био један „bailli” малтешког вптешког рсда. To јс бпо за-
поведник Београда гроф Марули.
Све ово свсштенство и разии калуђерм, мпсмопари и скп-
тачи, пали су na терет државне касе. Буџет католичкс црквс
y Србији изиосио je 13.000 ф., дакле половиду од комор-
ског. Католичко свештенство било je особпто добро плаћспо.
Свештеници на парохијама пмали су no 150 ф., каиогшци no
600 до 900 ф, a декани 1.000 ф. Београдски католпчкм сппскоп
имао je пајвећу плату y Србији - имао je 8.000 ф, - вебу плату
од прегседника Администрадије припца Алексаддра Впртем-
бершког, који je имао 6.000 ф. У једно време бпла je павала ка-
толичког свештенства толика, да je и сама државпа власт увп-
дела да je католичког свештеиства и сувпше, те je морада забра-
нити даљи долазак католпчком свештсдству, н калуфсрском, n
световном.
1726. устадовљена je смсдеревска католичка епмскопија са
седиштем y Београду. За првог католичког епнскопа поставл.еп
je гроф Тури-Валсасина, дотадањи каноппк y Ђуру. Када je
овај 1733 премештен из Београда дошао je на тего во место за
епископа Енгел ф он Ваграјн. Чпм je устаповљсна епископпја
проглашена je ранија католичка парохпјалпа црква за казс-
дралну —Domkirche. 1728. почело ce, вероватно, y близиип ка-
тедрале, са грађењем резнденције католичког епископа.
Убрзо су пикле y Београду католпчкс дркве. Хришћадд no
заузећу Београда нису затеклп ниједиу дркву. За времс lypcKor
господства обављана je служба Божја no подрумима (као што
je био случај са Јерменима) нли no пеутлсдним зградама. Ка-
толпци су одмах, пошто je Београд заузег, нретворили џампјс
y цркве. Дриш, који je 1719. прошао кроз Београд, гшше „како
je са особигим душевним расположепЈСм гледао богомол>е y
Бесграду y којима ce сада врши служба јединоме и пстинптоме
Господу Богу ii како je успостављена хришћанска вера. Доско-
ра je, пише он, био Београд легло мухамеданства, хршпћапскс
цркве биле су обесвећене и претворепе y скровпште стдда.
Сада хришћанскп Београд почиње oner да двета, a љегове
52
цркве почињу опет да добијају своју стару светост”. Разни ка-

толички редови натицали су ce који ће подићи лепшу дркву и
дом. Свакн од њих добио je бар no неку џамију, no једну или
више кућа, свакако од најлепших, од оних које су ce налази-
ле непосредно норед џамија, јер су, као што ћемо видети, за
првд моменат сви редови удотребили џамије за цркве. Табо-
ди inline да je већ 1735. било y Београду осам хришћанских
дркава
Међу редовима били су иајмоћнији језуити, којима je била
повереиа пастирска дужност иад католицима; они су вршили
врховни надзор над дрквама и школама. Одмах до освојењу
Београда одд су ce сместдли y трд куће. Ту y близини налази-
ла ce и њдхова дрква коју су дадравили од једде цамдје. У бли-
зшш je била д школа. 1726. добили су помоћ да додигну себи
дом за шест, илп, највдше, осам чладова, дркву и школу. У ту
сврху уступл>ен им je један комдлекс имања са деколико згра-
да и грађевнд матермјал, као и једдо зсмл>иште извад тврђаве
да додишу башту,” али до 1728. нису дочели са грађељем.
1732. додигли су Језуити дову дркву. Te je годиде братство из
језуитског манастира бројало осам чланова, од којих су шест
бмлд мисионари. Језуити су добдјали и велику домоћ y новцу;
до 1723. дримали су из коморске касе годддгње до 1.000'фор.
na дме помоћи.
Београдски Фрањевдд придадалд су гради конвентиста.
Onn су ce y Београду затекли већ из рандје - из времеда под
Турдима. По додаддма дз пописа (Conscription) немачке on-
штгше y Београду уждвалм су onn до 1721. пеколдко зграда, y
којпма су стамовалд, n две зграде, које су им служиле за оста-
ву. После 1721.пастандлд су ce y зградд, која je за време Ту-
рака служпла као школа. И њдма je био одређед нов длац за
грађење мадастпра. За цркве су употребили две турске цамдје
y које je прво била, до 1721, смештеда артид>ерија, a тада су
обе предане Фрањсвцдма, којд су их дретвордлд y цркве; y
мањој je подшнут Светд Гроб. Са грађењем довог манастира
почели су 1728.
53
Поближу, али нешто друкчије приказаду историју фра=

њевачког манастира и цркве y Београду, палазимо y једном
иодужем запису из тога доба. По том запису Фрањевци су ce,
пошто je Београд заузет, дозволом дридда Евгедија поново
населили y Београду 19 августа 1717. Принц Евгеније им je
одредио за становање један дом крај Великог трга, y средд-
ни немачке вароши. Ту ce налазила једна врло велика турска
џамија са двсма мањим. У великој џамији било je тада мдого
оружја. Ha молбу Фрањевада претворена je 1721 ова дамија y
дркву. Овај обред извршио je, no том запису, јерменски дад-
бискуп Иван Георгије из Кафе. Црква je била посвећеда y часг
Богородице. 1728. почело ce са грађењем манастира. Beh ce
те године са градњом знатно напредовало. Подпгнут je чигав
сдрат и no, традезарија и подрум испод ње. Манастир je бдо
досвећен св. Ивану Капистрану. Према илану on je требао да
има око дедесет соба. По томе запдсу налазило ce тада y мада-
стиру 14 редовника.
И Кадуцинима je било додел.ено деколико кућа,од којих су
они неке дродали. Одмах до јбиховог стана бида je џамија која
им je доклоњена и коју су оид удотребили за цркву. Њдма je
био устудљед за подизање цркве и манастира један вс1дг ком-
плекс земљишта на комс ce далаздло десетак кућа. Онд су све
ове куће, сем једне, порушили и подигли себи дотребне ста-
нове. 1724. одређена je Кадуцишша помоћ од 400 ф. y ro-
тову и 500 ф. y материјалу за зидаље мадастира. У ову сврху
дозвол 1ено им je да могу кудити и милостдњу. 1728. преселио
ce један део Кадуцииа y Варадид и Сегеддн. По 1735. подигли
су, на месту једне џамије, Капуцини дову цркву.
И Минорити су добили неколико кућа, алд су их они дро-
дали, те кудили на другом месту землдшгте са зградама, да бд
себи додиглд станове.
Тринитарци су исто тако добилд неколико кућа за своје
станове. У близини н^иховог стада далазила ce д јсдна џамдја,
коју су они удотребили за цркву.
Да ли су дротестанти дмали своју дркву, дс знамо, алд су je
илгали старокатолиди; гако бар дише Табоди. Бићс да je ово
54
Београд y XVIII nu;y
била јермепска црква. Забележена je још једна мала црквица.

Коме je прииадала, не знамо; вероватно да je била католичка.
Непосрелно пред пад Београда под Турке прешло je като-
лпчко свеЈ птенство y Аустрију, y разне оближње градове. Ства-
ри из београдске катедрале пренете су y Варадин. Варадинској
католпчкој дрквеној управи предан je и новац београдске кате-
драле. Језуите су бар једаи део својих ствари пренели y Петро-
варадин. Приликом свог поласка из Београда (1739) Језуити су
нремели пз своје цркве y Београду слику Мајке Божје, рад сли-
кара Пладера, y текиску цркву код Петроварадина. Ову су сли-
ку Језуити донели 1718. из Пасаве y Београд. Један део каго-
личког свештенства претиао je y чанадску епископију. Од ка-
толичког свештенства, после примирја остали су y Београду
само Фраљевци, али не дуго, само два месеца. Турдима ce, из-
гледа, ддје додадао њнхов боравак. Једне ноћд изгорео je ма-
дасгдр и дрква, a Фрањсвди да го дређу y Земуд. где убрзо
добију жуду.
55
Школа
Школство je сматрапо као део верског живота. И нгколство

je било препуштено Језуитима. 1724. оддучспо je да ce носта-
ви један немачки учитељ, али да ce „строго иазн да ne подуча-
ва на којем другом језику него na пемачком н лагинском”. За
учитеље су поставд.ени onu за које ce, y довол.пој мсрп, стск-
до увсрсње да су одлични католици и добро верзпрапп y вер-
ским гштањима. Учител> je морао своју спрсму y овом иравцу
прво да докаже пред Језуитима. Нарочито су имали да пазе да
ce код деце што више иробуди знаше нсмачког језика који je
y Београду требао да иостане као „матерњи”. Учнтелш, веро-
ватно y овој школи, били су јо хан Фишер, Мнхапл Симов и
Франц Карл Штурм.
Већ 1724. било je предвиђено, да ce — ако ce укаже потре-
ба —за више образовање младежи отвори и латгшска школа.
Отварао би ce разред no разред. 1726. отворена je латипска
школа, али су отворена само прва два разрсда; друга два отво-
рена су наредие године. Прво су била упослена два профссо-
ра, a касније je тражен још једам за поезију и реторику. 1729.
поставлзен je за професора једап Јсзуита са годишњохм платом
од 200 фор, И овом школом управљали суЈезуитп, a пас гавнп-
ци су морали бити Немци из Беча и иаслсдпих земаља. Hac ra-
ва je била предвиђена na пемачком језику n y пемачком духу.
Ова школа имала je своју зграду.
56
Живот, забаве и разоноде
Ж ивот y талаљем Београду иије био монотон, него би ce

прс могло pehu ннтересаптан и весео. Посла je било доста. За
све време аустрпске владавине грађено je врло много. За крат-
ко време од двадесетак година изграђена je дапашша београд-
ска тврђава. Осим тврђаве саграђене су многе заиста огром-
не, војиичке н варошкс, зграде. Нарочито много подигнуто je
касарни. Ови послови давали су довољно зараде готово свим
друштвеним слојевима. Новац ce могао лако зарадити, али и
лако нотрошити. Неки иаш припрост човек, изгледа неки кал-
фа, жали ce (1727), y писму некоме своме: „Зашто знате как-
ви je Београд за смромаха човека: што данас добијеш, то сутра
потрошиш”.
Ж ивот y Београду био je y ствари врло весео. Тадаље бе-
оградско становништво било je састављено већим делом од
аваптурнста, бсскућника, пропалица и ислужених војника из
принц Евтепнјеве војске. Честитих и имућних грађана било
je мало. Ово становништво задржаиало ce највише y механа-
ма, кантинама и каваиама, y којима je трошило сву своју зара-
ду. Лзуди су ce лако задуживали и када нису могли одговара-
ти својим обавезама опи су једноставно из Београда побегли.
У Бешраду ce y то доба трошило врло много алкохола. To
иоказује и сасвим пзузетпо велики број јавних локала. Само y
Немачком Београду бпло je тада око 140 кавана и механа. И
поред свпх забрапа бпло je гада y обс општине београдске око
200 размнх кавана, мехапа и гостпоница. Како ce на точење
пнје плаћала пнкаква дажбина, то je свако, ко je имао ма и
57
најмању просторију, точно пиће. Генсрал Марули, y јсдиом

извештају од 1731. ce жали како „сваки певал>алац, којн овамо
добегне и узме једну собу иод кирију, купм буре илн два шша
или их узме на вересију, и точи, ге - да би ce што 6o.v>e око-
ристио —скрива проиали и бестидни олош и дотле радм док
не пропадне и друге ne упропастп”. Међу овим локалпма бмло
их je доста раскалашиих и no морал опаспих. Сама власт пред-
лагала je да ce ови локали затворе. Остала су нам забелсжсна
имена неких кућа и гоетпоница y Немачком Београду. Тако
ce једна звала ,Код црвепог вола” (,,Zum roren Ochsen”), дру-
га „Код пет шева” (Bei fünf Lerchen”), трећа „Код трм зеца”
(Zu drei Haasen). Облпгатии Wirtshaus ,,Zu siebcn Schwabcn”
nocrojao je n y Београду. Вероватпо ce y српском крају налази-
ла Екмеклучка мехапа.
Од алкохолппх пића трошило ce впно, пиво и ракмја. У
Немачком Бсограду трошило ce нарочито много пива. 1723
забележене су четири ииваре, a и Комора je имала своју nn-
вару. У Српском Бсограду трошила ce ракија и внмо. Buna су
највише трошена из околипе Бсограда, смедеревска n (ј)руш-
когорска. Боља вина доношеиа су пз Мађарске или са југа, пз
грчких крајева.
Официра, који су учествовалп n y јавном грађапском жпво-
ту, било je врло много. Већмном су то билп аваптурисш и гху-
столови, који су y Београду служили no казни. Ha челу управе
y Србији стајао je принц Ллексапдар који je био и сам човек те
врсге. У Београду je као младић од 16—17 година почео своју
каријеру касније познаги злогласни барон Фрашо Тренк.28
28) У Београлу, гдс je служио као (ремрих y Палсрпјевом пуку, јелиом ири-
ликом, при картању са пским [росром којп нпјс бпо офшшр, дооије пско-
лико стотипа форииага. Лли како гро(ј) lnije имао nouana да платп oitv ско-
ту то je прио обмаи>ивао Трепка пеколико даиа да hc му iгла in i i i a кала га
je Трешс иочео пратити и досабмва' и са захтспом да mv исплати л\ т onaj ra
аваитуриста једпом y присуству мпогих официра пзгрди, као ла му je л\т ис
пдатио ii забрапи му да га lipani н досађује са гакшш захгсвима. Трепк га
пазове лажовом м опади му шамар, a загим повуче u мач. Приеутии скоче
и снречс Трепка да ce користи мачем, али je лотле његов ирошвпик успео
да ra лако рани и да сс изгуби из Београла.
58
У гостиоммцама и каванама, свакако оним бољим, задржа-

валн су ce официри y масама; они су пијанчили и „нису имали
Аругу разоноду но да играју „фараон” и да, без прекида један
другом отимају сав новац до последње nape”.
За забаве и разоноде највише ce бринуо сам уиравник
Србије принд Ллексапдар. Нарочито je морало бити весело за
време месојеђа или „варшанке”, како их je забележио Мојсије
Петровић. Принц Адексаидар јако je волео забаве. „О трошку
Адмшшстрације направио je он, y Београду (разуме ce Немач-
ком), једну повећу кућу и поклонио свом хофмајстеру Трили-
ду. У roj кућп, за време месојеђа, давани су балови, на којима
ce проводило не само чиновииштво, већ и грађанство, т.ј. оно
je бар морало да присуствује. За време тих балова забрањена
je бида музика y целој вароши; после седам сахати нико ниш-
та y кафапи није смео продати ни купити. Биргермајстер je29
ишао од куће до куће и терао грађане на бал, где су улазницу
плаћа.ли no 17 крајцара. Биргермајстер ce није смео потужити,
јер би опда иропао: био би омрзнут, гољен и збачен („ruinirt,
verlasst, verfolget, abgesetzt”), a грађани су поред свега весеља
y сали бнли престрављени, јер ce за најмању ситницу окива-
ло y гвожђа, хапсидо и ударало no 100 батина”. Вероватно je
y овим забавама, бар na улици, учествовало и становниппво
Српског Београда. И митрополит Мојсије je дао већи прилог
(од 9 фор.) „за варшаике Немцима”.
Највиши кругови су врло често организовали велике ло-
вове. Вероватно да су за ове кругове држане, y једној старој
џамијп, како ce каже y једном акту - „комедије”. Већ je Дриш
нри пролазу кроз Београд 1719, y свом путопису забележио,
да je y част посланика заповедник Београда приређивао позо-
рпшне преставе „које су давали војници na немачком или дру-
гом ком језику, преставл>ајући Berenice или Ifigeni-y.” Биће да
ce ппак пајвигае забављао официрски кор. Официри су чи-
Iшлн пајкомпактније и иајелитније друштво y тадањем Бео-
граду. 1727. саградидо je заповедништво тврђаве „балхауз” за
Нс зпамо ла ли су и CpGe гонили.

59
официре.” У једној дашој народиој песмн, neucrtanoj no паду

Београда, каже ce за Београд
He чују ce бубњи нит’ свпрале
He чине ce танди и вссел>с.
Поред ових локала, y којима сс проводило врсме и
забављало, било je и друглх ствари које су прпвлачиле пажљу
тадањих Београђана. У Београду ce иалазила и нска врста зо-
олошке баште, која je припадала дрипду Александру. Ту су ce
ваљда налазили ређи и лепши прммерди дивлагх жпвотдња
из наших крајева. Kao забава и разодода служило je станов-
ништву и гледање одих којд су бдлд всзанд уз стуб срама -
„columnum infamiae”, којд je стајао код варошке куће y Немач-
ком Београду,30 као и гледање оддх којд су бдлд иодведедд
дод „наказни јарам”, који je стајао близу дркве y Срдском Бео-
граду. Најгшсле, одузимање живота кривддма, које y оно доба
ндје било ретко, сдададо ja y „ддстракције” тадањег београд-
ског становнидЈгва.31
314 Огална вешала y облику коцке палазила су сс y близнми Aaiiainibci- хо-

тела Лопдопа (вили плап Бсограла y овој кп.изи).
31) Ао 1730. извршавапе су смртпс прссуде само y Бсограду, a од гада м na
месту, где су кривице учињепе.
60
Управа немачке општине према српском
и православном становништву
У Немачком Београду бпло je и православног становништ-

ва. У првом реду било je Срба; отприлике 40 домова. По-
ред њнх било je и Грка и Циндара, и православних Јермена.
Срби су билд y Београду староседеоди. To ce види из доку-
мепата, a то je знала и аустриска власт. Ипак, аустриска власт
била je дрема Србима y Београду иепријатељски расположена.
Нспрпјатсљски су бпли расположени сви: од општинске упра-
вс Немачког Београда па свс више власти до цара, a и сам цар.
Да лн iro својој иницнјативи или no жел>и вшне власти Не-
мачкн Београд je одмах, од првпх дана, заузео непријатељски
став прсма Србима, и y својој огпдтини, и према Србима y Бе-
ограду уошпте.
Beh je на седннци општинског одбора Немачког Београ-
да од 8 апрпла 1718, при расправљању о уређењу цркве, изра-
жепа жел^а да ce добије царско решење да ce y Немачки Бео-
град могу примати само грађанп немачког језика и каголичке
вере. И од тада дал.е Немачкп Београд je y својим прегставка-
ма стално тражио да ce из њсга преселе или одвоје y посебна
касеља Срби, Јермепи, Грди д Јевреји. Грађапи Немачког Бе-
огра/\,а су ову своју жел>у образлатли тиме како су ове етиич-
ке групе бдле y Београду пасе,нене још за време Турака, те су
искористнле ратио стањс и заузеле најледше куће a ове желе
да заузму Немди.
Став државе према Србији и Београду особито лепо
иоказује једно личдо решење дарево. Србима би ce могло,
61
каже ce y том решењу, y њиховој одвојеној општшш даги

сличио уређење као и Немцима, али, како je довол>по дозна-
то „на како je вслмку незгоду и штету хришћанским и нсмач-
ким грађанима овај народ a не мање и друге иације, нарочи-
то Јевреји, то треба да вреди као принцип да ce Срби сведу на
што мањи број, јер — no мишљењу цара Карла VI —то мора
остати за увек непромењено: y Београду, као крајњем граппч-
ном месту и првом зиду целог хришћадства, немачка нација y
свако доба мора бити прва no снази и no броју“.
Најпосле je учињспо ге je и y статут ушла одредба да ce y
Немачком Београду могу настањдвати само 11емцп n католи-
ци; Срби, Јермени и Грди бићс само трпл>ени y одвојеиим оп-
штднама. Имало ce нарочито пазити na то да немачко ста-
новништво y Београду, и без урачунаваља иосаде, буде y сва-
ко доба бројно јаче од других нација заједно са „шизматиди-
ма”. Најзад je 1726. успела варошка управа Немачког Београ-
да да je Адмднистрација Србдје донела решење да Срби даље
y Немачком Београду не могу становаги. Имања су им дели-
мично откуд/дена a делимично одузета, и Срби upeče,д.ени y
Срдски Београд. Taj je посао, врло грубо, извео жаидармери-
ски дуковддк фон Бург. T o m су прилдком иссл.епп из Немач-
ког Београда де само Срби, ио и остали православии: Грди,
Цинцари и Јермени.32 Од 1726 na да даље за време aycipu-
ске владавине, није ce y Немачком Београду иалазио ниједаи
Србин или православни власник имања; остало je само деко-
лико сиромашнијих особа као послуга.33
,2) Изгледа да ce наредба, да се-сви Срби (тј. православни уопште) из Београда имају
иселити, добована 13 новембра 1724, није тада извела - бар не y потпуности.
*" Мсђу ивима ce налазио и један трговац
62
Српски или Савски Београд
Срби, нарочито из Будима, звали су, y то доба, Београд y

Србији „Долчш Београд” или „Дољна Београдска Савска Ва-
рош”, за разлику од Столног Београда испод Будима, y којем
je било такође Срба. Српске власти називале су га „Савска Ва-
рош” или „Белиградска Савска Варош”. У обичном животу,
a кагкад и y акгима, зове ce он сасвим кратко и „Српски Бео-
град”.
Српски или Савски Београд ce мало изменио; и y то доба
остао je потпуно оријенталски. Српски Београд je, и за време
Турака, знатно заостајао иза Немачког Београда, a гако je оста-
ло за све Bpeivie аустриске владавине. Српски Београд je y мно-
гоме заостајао иза Немачкога Београда и no величини, и no
броју стаиовништва, и no важности, и no уређености, и no ле-
поти. Становнишгва je било мање, a било je и сиромашније
од onor y Немачком Београду. Од виших власти налазио ce y
CpncKOM Београду само православни митрополит; све остале
више власти, зел1ал,ске и локалне, црквепе, војне и световне,
становале су y Немачком Београду. Из турског времена тешко
да ce затскла која лепша зграда y Савском Београду, a аустриска
вдаст градила je нове.зграде y гврђави и Немачком Београду.
Зграда подигпугих иа западњачки начин било je, вероватно,
мало, али су грађене, нарочито y тзв. Новој Вароши. Око 1730.
ce већ осећа јачи утидај немачког заната. Имућнији појединци
узимали су за грађење кућа „Немце” „мајсторе” - „маоре”, за
надзор „палире”, a као обичне раднике „хонтлогере”. Собе су
грађене на „штукатор”, a куће су имале „конгове”. Дрвенарију
63
beorpa/i y XVIII net;y
cy градили „тишлери”, a бачве „гшнтери”. Најзпа mnja зграда,

иодигнута на западњачки пачии био je митроиолитскп двор, a
ii on je завршеи тек пред поповпп гтад Србпје под rvpckv в \ает.
И зглед тадањег Б сограда са места виш е Таш.мајлапа
Српски или Савски Београд делио ce y два дела, y Горњу и

Доњу Варош. Горња Варош палазила ce y варошком угврбсњу
на коси, положеној према Сави, од градскпх утврђен.а na I le
t o k ; она je била окупљепа око данашње саборпе дркве. Сабор-
па црква, која ce ту налазила, пазивапа je и „горња црква”. Ту

je, изгледа, становало најимућпије и иајугледгшје српско ста-
новмиштво. Доља варош пазивана je ii Нова Варош, a такође
и Нова Долзпа Варош. Нова илп доња варош настала je, всро-
ватно, 1726 на падини прсма Сави, a палазмла сс ван варошких
утврђења. Како cy ce звалп ноједини деловн y ова два сриска
иасе.да није нам позмато; вероватпо no пајмаркаттшјпм
обележјима. Тако ce једна махала звала „Прска махала”, a једап
део „Поред Саве”. Крај, y којем je стаповала спрогшва, лађари,
свирачи и Цигани звао ce „Покрај баре”. ’434
34) Цигани су и 1663. становали y неколико улица поред Саве.

64
Становништво
Пако je 1717. српскп део Београда био бројпо пешто јачп

од пемачког, пнје всроватпо да je t o k o m времепа y всћој мери
папредовао, бар ne опако као што je папредовао Немачкп Бсо-
град. Тешко да je прсшао 5000 душа. Ово, релатпвпо, не вслм-
ко nace.ne имадо je ретко пптересаптио становпнштво. I ото-
во да je свака породида чинпла случај за себе. Становншнтво
ce разлпковало оспм no јсзттку и no пореклу још и no култури,
no запиматву, no положају, друштвсиом и држав.мапском, паи
пекпм другпм момептима. Стаповпиштво je, истипа, бндо свс
православпо, алп mije бпдо све сриско. Kao што су сви като-
дпцм рачупатп y Немцс, тако су свп православнн: Грпп, Цин-
napn, ApnavTii, Власп, Бугарп, Јермени, na н Цигаии, y колико
су бплп православпп, рачупати y Србе. Свс их je везивала вера
n језпк, којим су ce споразумсвалп. Свп су зиали српски или
бар словепски; парочпто то вреди за доссљенике из других
крајева Балкапског Полуострва, којп су паш језик говорили na
пачин како ce говори y п.пховом крају. Прппадпипп овпх раз-
nnx етннчкпх група водилп су врло често заједппчки послове
разпе врсте. Тзв. „трговачке компаипјс” биле су ретко кад ет-
ппчки чпсте, алп всрскп увек. Бпла je врдо обпчиа појава да су
ce y трговачкгтм посдовпма падазплп свп православнп зајсдпо:
п Срби, n Грпи, i i Цшшари, i i Јермеип. Сви иравославпп дс-
лилп су судбпну Срба. Када су ce 1726. Србп моралп пселитп
нз Нсмачког Бсограда, моралп су ce иселити сви иравославип,
na n o n u Koju inicy бнли Срби. У Српском Београду билп су
Срби y oipoMimj Behnnri.
65
Доста je тешко дати иоуздапији одговор о пореклу српског

становништва, јер, y том правду, немамо довол.по грађе. За
ту сврху имамо само онолико материјала колико иам иружају
називи, забележени поред имепа. Извесно je да je српско ста-
новништво било највећим делом пореклом из околине Бео-
града, с обе стране Дунава и Саве, али претежно пореклом из
Шумадије.35
Међу именима заступд>ена су y великом броју и црквеиа и
народна. Међу дрквеиим заступљена су y зиатној мери u ста-
розаветна (Адам, Аврам, Исак, Мојснје, Јаков, Давид и др.; од
новозаветних нарочито су застуиљепа нмена Јован, Нпкола,
Чјорђе, Димигрије, Михаило). Још ce налазе нмена из раппјег
словенског периода наше прошлости, као Железко, Једпап,
Кован, Љубен, Марвен, Миклен, Обретко, Чудпмир, и др. Ол
имена наших владара највише je застумљено име Мнлутин,
и то не много; остала имена из Немањнћске дпиастијс рстко
или тек појединачно. Врло je интересантно да нп једном не
сретамо име оснивача средњевековме српске државе, Немаље,
ни имена оба цара, Душаиа и Уроша. У врло знатној мери
заступљена су имена и данас уобичајепа y Шумадијн, као:
Благоје, Богосав, Веселин, Вујица, Грујица, Драгић,. Жнвап
(Живко), Живојии, Живота, Маринко, Мплнја, Миливој, Ми-
линко, Милић, Милисав, Радивој, Радовап, Радојмца, Радосав,
Ранисав, Сретен, Стојадин, Стоилжо, Стојмћ, идр. Често сре-
тамо забележене и „Хере“.
Г1орек,\ом су из наших данашњих јужних крајева ,у>удп са
именима: Апостол, Белчо, Величко, Велчо, Допо, Дпмчо,
јо вчо , јањ а, јевгимпје, Кирко, Крајчо, Лека, Ничо, Пројко,
Стојчо,36 Трајко, Тричко, Тримчо, Трпко, a свакако и онај који
,5) Ол удаљенијих крајева и места заступл.епо јс (1711) Сарајево са пет

заиатлија (ол којих су били 3 ћурчије, 1 терзмја и 1 лупђернп). Ha бли-
жу околицу сећају нрсзимена Жарковчапип, Добаповчапии, Нојчапип, Па-
ланчанин. Ha далека иасежа или крајсвс ceha прсзиме Бнуклмја и иска жеп-
ска имсна, као Булимка, Сибиика, Босапка.
vi> „Стојчо зваии Тричко”.
66
je забележен као Чапкун.37 Људи из ове групе имају врло често

имена пз Старог и Новог завета. Од народних имена нарочито
често ce срета име Стојан, Стојко, Станко и Станоје. Овој ipy-
пи припадао јс неки Неделжо Тиро и неки Ризо, a вероватно
i i онај, који je забележен као Бугар38. Ha близину краја одакле
долазе ови д>уди ceha и женско име Софијанка.

Страног, вероватно гурског порекла, су имена: Балабан, Ко-
троман, Синадин, Шахин, a непознатог Вијан, Винција. Није
јасно каквог je порекла надимак Пачариз. Ha страни, тек нови,
руски утидај указује женско име Татјана. Вероватно из потсме-
ха, настало je име Мурко.3'7
,7) Готово сва ona имеиа срсгамо, као врло распростраљена, y крају ис-
lOMiio ол линијс Шар-Планипа, Скоггска Црпа Гора и Јужна Морава, a
оарозавстпа имсна кол Мијака, y крају Дебар-Охрил-Гостивар. (Усмено
caoinineibc Г. Елсзовића).
w) Никола екмсрија и неки Crojau Слојковић.
w' Мушка iiMCiia која ce y то доба јавл>ају: Лврам, Адам, Алсксијс,
Адимиијс, Аксептијс, Лидрија, Апдрсј, Анђслко, Амтоје, Антоније,
Лрсепијс, Апостол, Лтанасије, Ahmi. - Баја, Барбул, Благоје, Богдаи, Бо-
госав, Божа, Бошко, Борисав, Брапко. - Baca, Василије, Вслимир, Вслич-
ко, Всл.а, Всл.ко, Весслип, Видоје, Влаја, Bojim, Витомир, Вујигда, Вук, Ву-
кола, Вукајло, Вуча, Вучко. - Гаврил, Георгије (Ђорђс), Глигорије, Грубан,
Грујица. - Давид, Дамјап, Даиил, Димитријс, Димо, Димча, Дмитар, До-
бра, Дојчип, Допо, Драгић, Драгутип. - Ђорђе (Георгије), Ђурађ. - Жељко,
Живап, Живојип, Живота. - Завиша, Захарије, Зака, Здравко, Златаи. -
11вап, II bko, Игн>аг, Илија, Исак. - Јаков, Јанаћ, Јанићије, Јања, Јанко, Јевта,
јеитимије, |срсмија, (оаким, Јован, јовчо, Јосиф. - Кира, Киријак, Кирил,
Кпрко, Kpcia, Kpecra, Косташип, Костадии, Крајчота, Кузман. - Лазар,
Лацко, Лска, Л с о т и јс , Лука. - Максим, Маиојло, Маријап, Марин, Марии-
ко, Марко, Мија, Мпјат, Миклсп, Милашии, Милста, Милија, Миливој,
Мнлии, Мплппко, Ми/Uih, Милисав, Мирко, Миросав, Милош, Милутин,
Милко, Мпхаило, Михо, Мишко, Мојссј, Мојсијс. - Нелељко, Нестор, Не-
шко, Никодим, Нмкола, Нгша, Нинко, Иовак. - Обрстко. - Павде, Пајсије,
Папо, Памајот, Пантслија, Параскевеј, Партенијс, Пасхал, Првул, Пеја,
Псјко, Пстко, Петар. - Рада, Радиша, Радивој, Радован, Радомир, Радон.а,
Ралосав, Ралул, Раја, Рајко, Ралс, Ранисав, Рис ro, Роман. - Сава, Сима, Слав-
ко, Смилс, Смид.пм, Crracojc, Стапимир, Стаписав, Станко, Стсфап (Сте-
uau), Стојадин, Станоје, Стоил.ко, Сгојаи, (лојко, Стојић, Стојша, Субо-
ia. - Тсодор, Тсофаи, Тимотсј, Тома, Томаш, Трајан, Трандафил, Трич-
ко, 'Гриша, Трифун, Трпко. - Филип. Христо (фор), (Христа). - Цветко
67
Од других етнпчких група најачи су бнли Грци и noi-

рчени Цинцари. Они нису бплн толико јаки по броју ко-
лико no економској и културној снази. Једпно су onu чини-
ли, y неколико, одвојену, добро oprai шзовапу групу. Свакако
да су они, иајвећим делом, били заступљени међу опима са
именом Атанасије (Атанаско), Димитрије, Janah, јанко, Јања,
Коста (Костадин, Коистантин), Манојло, Михапло, Пано,
Пантелија, Панајот, Параскевеј, Пасхал, Стерије, Трандафил,
Христо (Христа).4" Од жепских имена, карактеристичпих no
ову групу, сретамо: Аиастасија, Кирка, Филимана. Често je
заступљено име Марија. Овом кругу припадала je вероватно п
јсдна жепска особа, која je забележена као старешипа породм-
це. To je била нека баба Калимба.
Иако су Грци и иогрчени Ципдари, na и Цинцари и Словс-
ни из данашњих наших јужпих крајева чшшлп једну целпну,
ипак су ce они међусобпо разликовали y првом реду no порс-
клу. У којој су мери били заступљени прави Грци, a y којој пог-
рчени Цинцари и чисти Цинцари n Словешг, тешко je pehu
Грди су ce разликовали y „варошке” n one „пз хапа”. Онп „ва-
рошки” су, веровагно, били београдскм грађани, a они „пз
хана” „турски поданицп”. У xauy су ce налазили и погрчепм
(Цвеја). - Чудимир.
У то доба сретамо y Beoiраду ona женска ммспа: Ллба, Алка, Ana (Апшia),
Апастасија, Anbc \[i|a, Апока, Арапђија. - Божаиа, Бора, Босапка, Будимка.
- Ведика, Венка, Веседа Вида, Војка. - Грађа (I ’paha). - Дабмжипа, Даиојка,
Дева, Добра, Достана. - Iina, Bura, Екатсрпна, Ввфимија, Ввфросииија. -
Живана. - Загорка, Зака. - Ђурђија. - Ивка, Идипка, I Inha. - Јагдика, )апа,
Јсвросима, Једисавка, Јсдица, Јсрина, Јсвра (Јефрсма), јованка, Јовка. -
Кандакија, Кждимба, Кирка, Комнсиија, Косапа, Komy ia, Kpciana, Kpyna,
Кумри)а, Куна. - Аашпка, - Л>№\>аиа, Ааубица. - Мапда, Mapa, Марија, Мар-
ia, Милинка, Милисава, Милица, Мил»а, Мнлка, Мипа, Миријана, Mmpa
(Дмифа). - Наста, Нела, Нслед.а, Неранџа, Николипа. - Парасксва, Паупа,
Пелагија, Псткана, Пегра. - Рала, Риста, Рокса, Роса, Ружмца. - (Уапка, Сап-
да, Capa, Севгија, ('ибимка (àiMcona. f Ашл.апа, Смил.а, Со(|)ија, (лнрнјапка,
Саајка, Стамепа, Ciana, (ài ai inja, (лапка, (ircjaiia, Сгсја, Ciojiia. - Tarjana,
Текла, Тсофапа, Тола, Тсмслжа, Тсодосија. - Утва. - Филимапа, Фплмпа.
4II) Врло je niiTcpecaimio да нс срегамо имспа Амастас u Наум, која
доциије гако чссто срстамо код one групе.
68
Ципдари.41 Грддма ce могу ирибројити и они који су дошли

m дшгдарских и словенских села, a нису знали грчки. Так-
ве Цднцаре звали су Арнаутима (Коста, Михајло, Никола).
Може ce узетд као сигурдо да je чистих Грка бдло врло мало.
Они су били окупл>ени y Јени-хану и Чукур-хану. Сви Грци
који су становалд y хановдма забедежени су са „кир”.42 Грци
су врло често пута забележени једноставно са ознаком „Грк”.43
За „праве” Грке су, всроватно, сматрани: Анта Папазогли,
Георгије Маргарогли, Мадастирлија, Константин Параскевеј
(илд Кодстапдин Параскевић), Јован Караманлија, јанаћ и
Теодораћи Селаниклејд, Никола Филибелија, a вероватно и
Манојло Маиџа, кир-Лембер и Бурпаз.
1733. придадали су y овај грчко-цинцарски круг: Аким Ца-
риградад, Лрнаутии (Константин, Михајло), Антонијевић
Кнра, (Пасхал), Анастасијевић Крајчо, Грк Сима, Грковић
Михајло, Дмитровић Христо, Димчин Марко, Евстатијевић
Риста,Јурастовнћ Риста, Канела, КирјаковићЈања (кантарџиа),
Кирдјак (х)анџдја, Коста Без(х)рђаиов, Констадиновић
Панајот, Маргаритовић Амђелко, Оливеровић Риста,
Панајотовић Ћиријак, Савић (Савин) (Адостол, Јадаћ, Коста),
Христовић и, всроватдо, иајвећи део, иди бар добар део оних
са дрсзпменпма Атапасковић, Димитријевић, Георгијевић,
Јапковић, Јоваповић, Манојловић, Михајловић, Николић,
Печровић и др. Овамо спадају свакако и она три тргов-
да пз Београда: Ђорђије, Панајот и Никола, који су (1733)
нозајмљдвали новад y Будим. Овој су ce групи радо придру-
жавали л>уди нашег језпка из данашњих наших јуждих крајева.
Било je и нешто Влаха. За Влахе je y Попису изрично забе-
лежеио да су Власи. Тако су као Власи забележени Војко Бар-
бул, Тсодоровић Теодор, Томашевић Јанош, неки Опра и др.
41,У хапу je стаионао м пски Спила (хаџи-Димчо. Хесап 1834) a Сгшде су

Ципцари пореклом из Влахоклисурс.
To су били пски кмр-Манојло први, кир-Манојдо лруги, Кир-Славуј,
кмр-Тсолориј, кнр-Тсохарпј. Овај Тсохариј je всроватно исти са оним Тео-
харом, који je записао 40 литургија за спомсп своме оцу Камби, матери За-
харипи, супрузи Марији, н Теологу .
и) Нски (З-ша, Тјурка, Псгар, Јгива.
69
Ha влашко становништво сећају нмена Првул, Радул, Трајаи

и др.
Посебну групу чинили су Цигапи. Они су, вероватпо, e ra-
новали одвојено од оба насел>а, u сриског и немачког, млп вагг
вароши или y посебним махалама. Само мекн од љнх стапова-
ли суу вароши. За оне којп су стаповали y варошп изрнчпто je
назначено да су Цпгани. To су, поред других, бмлгг: БлагојсвпБ
Георгије, Генковић Радул, Дангуловпћ Јовап, Димптријевпћ
Јован, Драгуцин Јовап, Илијин Лндрија, јовамовпћа Baca,
Петровић Коста, Станојевић Цнга, CrojaiioBiih Димнтрије,
СДојановић Михајло, Теодоровић B o jn u , некн Глигорпје,
Ђурђс и нека Наца Димитријева. Ово je једап део од варош-
ких Цигапа. Цигашг су ce бавили ковачкпм пословима.
Надзор над Циганима вригио je цпгански „арачлнја”. To je
бао неки Коста Савић или Савин. Муслималскп Цшапи, ако
их јс било, били су једппо муслимапско сгаповшштгво v Бео-
граду, a становали су свакако ван Бсограда.
70
Становништво Српског Београда
1711 и 1733-4
Покушали смо да, мз разпе грађс, избележимо све станов-

нггкс тадањег Српског Београда. Нарочито смо жслели да из-
радиио списак Београђапа за одређено време. У овом случају
покугпали смо то за 1711. и 1733, јер смо за ове године имали
иајвшпе грађе. Прво ћемо, no ie<piepy приложиика из 1711.
изнети списак убележених члапова појединих руфета. углав-
noM занатлија и трговаца. За 1733. до 1734. узет je један попис
из те годипе, јер je y њему убелсжен не само велик број по-
родида - око 250 - него и сваки члан породице. У списак су
унета имена старешипа породица из овог пописа44 , затим из
једпог сппска и из три тзв. „реестра” приложника. Из попи-
са смо узели све побележене старешине породица или само-
сталпе појсдипце, a из осталих списа само оне, које ce не на-
лазе y попису.
Најпосле ћсмо посебно изнети жеиске особе које ce јављају
као старсгшшс иородице или као приложници. Ако ce једно
псто име i i прсзиме jaB,v.aAO y два, трн или можда и y сва че-
Tnpii списка, mu смо сматрали да je то једно исто лице. Али,
ако je исто име и презиме унето два пут y исти списак, онда
смо сматрали да су то два лица. Сумњамо да je која особа уне-
та двапут y овај спнсак Београђапа који прилажемо, или бар ce
то inije деспло y више случајева.
Највише пам je груда задавало питање одређивања
ноједтшпх особа. Презиме y овом смислу, како га данас
'И) Забележено je upi«) презнмс, имс и иајиосдс - y загради - број.

71
схватамо, са изузетком неколико старих углсдних породмда,

није постојало. Појединци су врло често бележенп само но
имену. У попису приложника из појединих руфета y Бсогра-
ду од 1711. имамо убележена само имена и, тек покаткад, још
и коју другу ознаку, изведену no друштвеном иоложају, ста-
рости, физичким, психичким или другим каквим особинама,
стављеним поред имена. Стварање презнмена je гек y дочст-
ку. Оно je обичпо настајало од очевог имена (Петров, Пав-
лов итд.). A k o ce очево име изговарало на разне начипе то ce
и синовл>ево презиме бележнло на разпе начине.45 Исто тако,
ако ce променио друштвени положај оца, променило сс и пре-
зиме сина (Поповић, Протић). Ж епе су ce обично звале no
мужу (Павлова, Витомирова), или no каквом другом момепту
(обично баба, удовица).
Попис приложиика, чланова поједшшх руфега, пз 1711:
Аврам ћурчија, Адам дунђерин, Андреја ковач, Анта Папазог-
ли гаћаџија, Арсеније дунђерин, Атанас касапин, Атанаско
абаџија јабанџија, Атаиаско мумџија, Ашчи екмеџија. — Бел-
чо касапин, Благоје папуџија, Богдан и Милисав, трговцп,
BoiocaB дунђерин, Божо абаџнја јабанџија. — Васил* ЦветиБ
механџија, Веселин бакалин, Веселип терзија, Веселин ћурчија,
Вијан дунђерин, Винција мехапџкја, Хаџн-Влајко папуџија,
Вучко бакалин, Вучко таћаџија, Вучко Бурназ lahaynja. —
Георгије абаџија, Георгије Маргароглмја абаџија јабапџпја,
Георгије Попов дунђерин, кир-Георшје Чукурханлнја,
Григорије ковач туфекџија, хаџп-Гршорије грговац, Грујица
старац калафаџија. — Дабо калафаџмја, Дако абаџмја, Дамјап
ашчија, Дамјан старац екмеџија, Димитријс абаџија јабапџпја,
Димитрије мумџија, Димитрије ћурчија, Днмо абаџија, Димо
механџија, Димо механџија, Димо мумџија, Дима трговад. —
Тјура казанџија, Тјура касапин, Ђура ковач и туфегџнја, 'ђуро
биров механџија, - Живаи абаџпја, Жмван абаџија јабапџија,
Живан ковач туфегџија, Жггоан екмеџпја, Живап касапгш,
хаџи-Живан чемберџија, Ж ивко касашш. - Занфир бака-
лин, Занфир мумџија, Захарија касашш, Здравко мумџија,
45) 'Рјорђевић, Ђеорђијевић, TjvKiih.
72
Зото клкџија. - Иван Сарајлија ћурчија, Илија мумџија,

Илија терзија, Исак бакалин, -Ја к о в трговац, Јанко казанџија,
Јаиаћ ћурчија, Јам>а мехаиџија, Једнан механџија, Јеремија
дунђерии, Јеротеј старац, дупђерин, Јеротеј ћурчија, Јеротеј
дунБерин, Јоаким ћурчија, Janah касашш, Јездимир мумџија,
Јовап ашчија, Јовап бакалин, Јован дузферин, Јован дунђерин,
Јовап касашш, Јован паиуџија, Јован терзија, Јован ћурчија,
Јован na Сави ашчија, Јован Ћел бакалгш, Јован Пожаревча-
iiiiii трговац, Јован Сарајлија терзија, Јован и Субота терзије,
Ј o b i ina дунђергш, Јоси ф дунђерин, Јоцо терзија. __ Кара-
Т)уро механџија, Кашкавалџија бакалин, Констандин абаџија
јабаиџија, Косга мсханџнја, Косга мумџија, Коста туфегџија,
Костадин бакалнп, Коста Балабан касапин, Крстан папуџија
6eliap, Кузман абаџија. —Лазо герзија, Аазар Николин грго-
вац, Аазар Црпп трговац, Аауш, зовоми Шахик, трговац, Лен-
бср тсрзија, Лука и Миха трговци, - Лзубеп терзија. - Мак-
ci i M бакалнн, Макспм мејмар-дукђерпн, Максим терзија, Ми-
лста касашш, кир-Мапојло Чукурханлнја, кир-Маиојло дру-
III Чукурхаилија, Марии Влах папуџија, Марко бакалин, Мар-
ко бакалгш, Марко дунђерин, Марко Топал бакалин, Мартин
екмсџпја, Мартин папуџија, M anija папуџија, Милета Сарајлија
ћурчпја, Милпвој екмеџија, Милиико терзија, Милосав чауш
ћурчија, MiiAiih Мали дунђерин, Милић Старац дупђерин,
Милован абаџнја, Мнлош папуџија, Милош екмеџија, Милу-
пш бакалпн, Милупш дунђерин, Милутин касапин, Мирко
ковач, Ммха ковач, Михо мехапџија, Михајло абаџија, Михајло
бакалпи, Мнхајло ковач Михајло папуџија, бећар, Мнхајло
rranvmija, Михајло Иурчија, Мигаа абаџија, Мурко екмеџија.
— Нсделжо абаџија, Нсдел.ко екмеџпја, Нсдељко дунђерип,
Недсл>ко ћурчија, Недсл>ко Tupo абаџија, Неофит дунђерин,
Нестор мумџија, Нпкола абаџија јабанџија, Никола бакалин,
Ннкола бакалин, Никола бакалии, Никола екмеџија, Нико-
ла казапџија, Никола механџнја, Нпкола и Мишко трговци.
Нпкола Арнаут мехапџија, Никола Бугарип екмеџија, Никола
Главаш екмеџија, Нпкода Иваиовић дунђерии, Никола Кум-
рпп тсрзија, Никола Мали екмеџија, Никола Мађар касапип,
73
Никола Ћел механџија, Николица абаџија, Николица абаџија,

Нинко Топал екмеџија, Ничо мумџија, Ничо мумџија, Нозак
таћаџија Новица механџија. — Остоја ковач, Остоја ковач. -
Павле дунђерин, Павле терзија, Павле Шахкп екмеџија, Пано
терзија, Пантелејмон ћурчија, Пејо таћаџија, Пејица мумџија,
Петар абаџија, Петар бакалин, Петар Сарајлија дунђерин, Пе-
тар екмеџија, Петар ћурчија и шура му Стојан ћурчија, Пет-
ко трговац, Петко Семирџија дунђерин, Пешо таћаџдја, Tie-
Tap ковач, Петар казанџија, Петар терзија. — Радивој ковач, и
туфегџија, Радован екмеџија, Радован ковач, Радојица бака-
лин, Радоња Дугачки дунђерин, Радоња Дугоњић бакалин, Ра-
досав терзија, Радивој таћација, Радивој ковач туфегџија, Ра-
досав Пећанин дунђерин, Радојица Радоичић дунђерин, Радул
казанџија, Рајо терзија, Рашо папуџија, Ризо мумџија. - Сава
касапин, Синадин дуиђерин, Сииадин Карамаилија терзија,
Славко таћаџија, кир Славуј Јениханлија, Сретен таћаџија,
Сретко бакалин, Станко бакалии, Станко чилиџија ковач и
туфекџија, Станоје терзија, Хаџи-Станоје трговац, Старац ба-
калин, Старад касапин, Стеван ћурчија, Стефаи дунђерин, Сте-
фан ковач, Стојан абаџија јабанџија, Стојаи екмеџија, Стојан
казанџија, Стојан калафација, Стојап мумџија, Стојам ашчија,
Марков ортак, Стојан Топал абаџија, Стојчо касапин, Стојчгш
трговац. — Татомир терзија, Теодор мумџија, кир Теохариј
Јениханлија, Тимотеј дунђерин, Тодор абаџија, Тодор
механџија, Тричко абација јабанџија, Трнчко Топал абаџија. —
Филип екмеџија. —Христо Бакалин, Хрмсто мумџија, Христо
ћурчија.—Цветко Ризов мумџија, Цветко Сарајлија ћурчија. -
Ћирица клкџија, Ћиријак терзија. — Чапкун механџија. — Ша-
хин ашчија, Шахин касапин, Штерије мумџија.
Попис београдског становништва из 1733—4: Адамовнћ
Георгије, Адамовић Петар, Акријев Алекса, Акријевић Ннко-
ла, Андрејевић Георгије, Антонијевић Kupa, герзија,
Антонијевић Пасхал, Антонијевић Пстар, Антонијевпћ
Станоје, Арсенијевић Јован, бакал, Л'1*аиасијевић Павлс,
Атанасијевић Петар, Атанасковић Никола, АтанасковиБ Пе-
тар, Атанадковић Крајчо, бакал. — Бајид Ддмигрије, liajuh
74
Јоваи, Балов Карамеплнја Јован био je ирво стаиовник Немач-

ког Београда. (Забележсн je као Jani Bali Karamani), Барбулов
Бајко, Бибаја Аврам, Бпуклија Стојан, Благојевпћ Василије,
Благојевић Георгије, Цшагшп, Благојевић Стефан, Богда-
новић Живан, Богдаповић Јовап, Богдановић Милашин,
Богдановић Радован, копач, Богосавл>евић Стефан, Божић
Милош, Борбулов Петар, пинтср, Бошковић Атанасије,
Бошковић Павлс, Бошковић Трифун, ћурчија, Бошковић
Цвстко, тапаџпја, Буднмировић Ж ивојин, Бурназ Георгије. -
Васип Теодор, Васић Никола, Васил>евић Лазар, Васиљевић
Радован, Вељин Димитрије, Вељков Ивап, Веселиновић
Стојко, Всселиновић Сгојко, рабаџија, Видојевић Станисав,
Вијановић Живаи, Вијановнћ Стојић, Вигановић Радул, Влах,
Владпсавл.евић Јован, Војков Барбул, Вујић Григорије,
Вујнчим Димитрије, дупђерип, Вујичић Павле, бећар,
Вукадимовић Пауп, Вукајловић Недељко, ћурчија,
Вукашиповмћ Марко, Вукашпновић Стојко, копач, Вуке,\.евић
У\аза, рабаџпја, Вуковић Павле, Вуковић Стојан, Вукомановић
Мнјат, хдебар, Вукомаповић Милпвој, хлебар, Вукосављевић
Петар, ћурчпја, Вукмировић Лазар, дупђерин, Вучин Недел>ко,
Вучковпћ Вслжо. - Гавриловић Koja, Гавриловић Стојко,
Гепковпћ Радул, свмрач (влашки Циган), Георгијевић Димча,
ГеоргпјевпБ JaiBa, i ’eopnijeBnh Јован, Георгпјевић Никола,
Георгајевип Петар, говедар, Гојковић Стојко, ординац,
Грујнчнн Пера, рабаџмја. - Давидовић Јовица, бузаџија, Да-
бпп Баја, Давидовић Стапоје, Давидовпћ Стефан, Дамјановић
јован, Дашуловић Јован, Влах, Дпмптријевпћ Димптрије, хле-
бар, Дпмшријевпћ Захарије, ДпмтрпјсвиИ Јанко,
Дпмтрггјевић Јовап, Димитрпјевић Јован, Цигапин,
Димптријевић Јован, ковач, Диммтријевић Марин,
Димитријевмћ Маргшко, Димитријевић Павле, Димитријевић
Раја (Рале), Дпмковпћ Тсодор, Дпмчић Рајко, Дмитровић
Лрсепије, тал>ш аш, Дмитровпћ Павле, Добановчанин Мирче-
пш Сава,Добр11ћТпмотеј,Добровојевп11 Стојап,Добровојевић
Стојмин, Драгаповнћ Стојко, Драгуцин Јоваи, Циганин, Ду-
гачки Војко, Дугачкп Јован, брашнар — 'ђурин Веселин,
75
Ђуричин Мишко. — Евстатијевић Риста. — Жарковчашш

Стојко, Живановић Атанасије, Живаповић Димитрије,
Живановић Јован, Живановић Лазар, Живановнћ Стефан,
мумџија, Живановић Теодор, Живковии Груја, Жнвковић
Пантелија, нурчија, Живковић Радовап, ћурчија, Живковић
Стојко (или Пупин). —Завишин Петар, ковач, Закић Тимотсј,
Златановић Димитрије, Ћурчија. - Ивановић Жпван,
Ивановић Милисав, Ивановић Сава, Ивковић Рада, Илијин
Андрија. Циганин, Илијип Божа, Илијии Пачариз Петар,
Илић Петар, Исаковић Андрија, Исаковић Киријак. - Ј амчовић
Јаава, Јановић Андрија, лађар, Јанковић Јаико, Јанковић Јован,
Јанковић Петко, Јовановић Антоније, велики биров варошкм,
Јовановић Baca, Јовановић Baca, Циганин, Јовановић Вслич-
ко, Јовановић Ђурица, Јовановић Илија, Јовановић Јовап,
ЈоваЈговић Михајло трг. храном Старине, Јоваиовић Мнхајло,
абаџија, Јовановић Милић, Јовановић Мишко, Јовановнћ Пе-
тар, чизмеџија, Јовановић Петар, Јовановић Петар, ордпнац,
Јовановић Недељко, копач, Јовановић Станимпр, Јовановић
Станко, бакал, Јоваиовић Стојко, Јоваповић Трифун,
чизмеџија, Јовановић Димитрпје и Риста, касапи, Јсрсмић
Стојан, Јованчевић Исак, гаћаџпја, Јовичии Живота, Јовкић
Вишат Субота, Јовчић Коста, Јовчић Недељко, Јорговнћ Стс-
фан и Ристо, Јорговић Ристо имао je дућам y црквеиој купи.
Јосимовић Адам, Јосимовић Никола, Јоцковнћ Јанко и Рнста,
Јоцковић Јаико, Јурастовић Ристо, Јурншнн Никола. —
Казимировић Веселин, Калиповић Првул, Калиновић Радул,
Киријаковић Jaiba, кантарџија, Кирковић Кира таћаџија, Ko-
ловерда Ангоније (Лнтоје), Констадгшов Панајот, Костип
Јевта, свирач, Краварић Илија, Краварнћ Стојко, Крзмаповпћ
Аврам, Крстић Атанасије, Крестић Павлс, Крестић Никола,
хлебар, Крстић Марко, Кузмановић Никола, Кузмановић Ро-
маи, абаџија. — Лазаревмћ Лда.ч, Лалошевић Петар, Лскин
Божа, Лукић Марко, Лукић Лука . - Максимовић Милутии,
Максимовић Станоје, Малетин Јован, Маргаритовић Аиђелко,
терзија, Мариновић Илија ,Марипковић Давид, таћаџија,
Маринковић Милисав, Маринковић Никола, MapKOBiih
76
Благоје, Марковић Божа, Марковић Дамјан, Марковић Илија,

бећар, Марковић Јеврсм, сабов, Марковић Јеремија, Марковић
Хрисго, берберггн, Мијатовић Станко, Мијатовић Стојко,
Милетић Јовап, Милетић Лазар, Миливојевић Лазо,
Миливојсвић Петко, Миливојевић Петар, Милић Радован,
Миловаловић Ж нван, non, Милорадовић Станоје,
Мплосављевић Атаиацко, Милосављевић Станко, Милошевић
Станојс, копач, Милошевнћ Стојан, Мнлошевић Јован,
Мплошевнћ Стапоје, Мплошевић Цветко, рабаџија,
Мнлутиповић Илнја, Милутнновић Кузман, Милутиновић
Никола, Мплутиповић Сганко (с братом), Милутиновић
Стојко, шштер, Мисавл.евић Атанасије, касапин, Михајловић
Благојс, Михајловић Георгијс, казанџија Михајловић Живан,
Михајловић Ђорђе, Михајловић Станоје, Мишковић Тома
(Имао je радљу y црквеној кући.), Мдадиновић Атанасије, хле-
бар, Момнровић Јоваи. — Налбантић Георгије, Неделжовић
Аврам, He,\e.\)KOBiih Лацко, Недељковић Ннкола, дунђерин,
Неиадовић ГТауп, Непадовић Тимотеј, Несторовић Јован, non,
H riK iin Стојко, Николин Аврам, хлебар, Николин Вуча, Нико-
,\нн Георгијс, Ннколин Добра, Николин Живан, дунђерин,
Николин Илија, Николим Јован, Николгш Кира, ординад,
Николип Лека, Николин Михајло, Николин Павле, рибар,
Николип Стојан, Николин Косавчић Ђурађ. Николин
Косавчић јован, Николић Димитрије, Николић Живан,
Николић Јевта, Николић Лазар, Николић Лека, Николић
Лука, Николпћ Мијат, Николпћ Милош, Николић Михо,
Новаковпћ Михајло, пингср, БГоваковпћ Нинко. Имао je
радњу y црквепој кућп. Хесап 1734). — Обрадовић Живан,
nmricp, Обрадовић Маријан, Оливеровић Риста (Христа),
Остојип Baca, Остојим Гаврил. - Павловић Георгије,
чпзмеџија, Павловић Јовап, Павловић Стојан, Паланчании
Јован, Папајотовић Ћмрпјак, Панин Теодор, Пантелин Јован,
Пантелим Милош, Псјпн Нестор, сабљар, Пејкић Hecrop,
ПејковиБ Аврам, Пстковић Теодор, Петровић Андрија,
Петровпћ Давид, Пегровић Игњат, ПеЈрвацћ Игњат, копач,
Петровић Јовап, Пстровић Јован, Циганин,
77
Петровић Лаза, Петровић Макснм, Петровић Максим,

Петровић Максим, Петровић Милисав, Петровић Неда,
Петровић Нешко, Петровић Павле, Петровић Стојан, чоба-
нин, Петровић Теодор, Поповић Петар, Поповић Стојша,
црквени син, Поповић Стојан, Петровић Тома, кујуиџија,
Предовић Јован, Прокогшјевић Јаков, Прокопијевић Јанко,
Протић I Јавлс, Пударов Јован, Пулић Стефан. - Радагговић
Сима, Радашиновић Ђурађ, Радивојевић Здравко, бакал,
Радивојевић Коста, бакал, Радивојевић Недел>ко, хлебар,
Радичевић Јован, Радишевић Вујица,'Радишин Вујица, Ради-
шин Груја, Радишин Ђурађ, Радмиловић Благоје, Радоваповић
Петар, Радовић Лазо, Радојчип Лазо, бакал, Радомировнћ
Живан, бакалин, Радомировнћ Иван, Радомировић Јован,
дунђерин, Радонин Илија, Радољин Раппсав, Радојевић Стс-
ван, Радосављевић Јован, Радосавл>свић Павле, Радосављсвић
Петар, корманош, Радуловић Јанко, Радуловић Koja, Рајнн
Крста рабаџија, Рајковић Недељко, Рајковпћ Стапко, Ралин
Цветко, Ранковић Грујмца, Ратковнћ Новак таћаџија, Piicnih
Живота. - Савић (Савип) Апосгол, Савић Јанаћ, хаџп-
Измирлија, Савић Констаиднп, арачлија, Коста, Секуловић
Вук, Симић Груја, таћарнја, Симоновнћ Мплош, Славковпћ
Цветко, терзија, Смилчш Милннко, Срдаиовнћ Илпја,
Срдановић Јован, Станиммровић Адам, СтанимировпН Ж н-
ван, абаџија, Сташшировић Михајло, С гагшсавл.свпћ Гсоргмјс,
Станисављевић Никола, Станисавл>евић Тсодор, Сгапковић
Анђелко, Станковић Живко, Станковић Јоца терзија,
Станковић Маринко, Станковић Никола, Станковић Радован,
бакал, Станковић Станисав, Станојевић Сава, Станојевић
Стојан, Станојевић Цига, Станчетић Радосав, Стеиановић
Ђурађ, Циганин, Степановић Петар, Стоилжовггћ Петко
терзија, Стојаковић јован, бостаиџија, Стојановић \1шч.
ћурчија, Стојановић Благоје, Стојановић Георгије, зограф,
Стојановић Димитрије, Циганин, СтојановиИ јосггп, рабаџмја,
Стојановић Мапуило, Стојановић Мпхајло, Цпгамип,
Стојановић Сава, Стојановић Станисав, Стојановић Сгојпћ,
Стојковић Вед.ко, хлебар, Стојковмђ Георгмјс, Стојковнћ
78
Димитрије, Стојковић Јоаким, Стојковић Маринко, Стојковић

Пејко, терзија, Стојковић Стојан, Бугарин, Стојковић Стојко,
Стојковић Тома, Стојковић Ћира, Стојчевић Сава, Суботић
(Суботии) Иван. - Теодоровић Богосав, ћурчија, Теодоровић
Димитрије, Теодоровић Јован, Теодоровић Дмитар,
Теодоровић Теодор, Влах, Тсодоровић Христа, Теодоровић
Bojnu, Цигамин, Томашевић Георгије, говедар, Томашевић,
јапош Влах, Томин Василијс, дунђерин, Томин Станоје,
рабаџија, Томин Вуја, Томић Никола (Хесап), Томић Стојан,
Трифуновић Крста, Трифуновић Павле, Урошевић Сганисав
—Хаџи-Сдавковпћ Недељко, Хаџи-Ћенин Коста, Херотијевић
Жпвота, терзија, Христпћ Димитрије (Мита), терзија, Христић
Жпвота, Христовић Стојко —Цвејић Никола, Цветковић Пе-
тар, ћурчпја, Цветковић Димнтријс, ћурчија, Цветковић Ивко,
H b c t k o b j i Ii Пстар, Цветковић Павле, берберин, Цветковић
Стонлжо, Трпчко, абаџија, Цветковић Теодор - Ћиријаковић
Јања, кантарџмја (в. КпријаковиБ), Ђирип Живан, Ћирић Ран-
ко, 'RnpKOBiih Вучко, табак, Тшрковић Ћира, —Чудимировић
Живан, сапунџија, - Шашија Петар. —Шијак Никола.
1723. био je становник Београда нски, rro свој прилици,
Цинцарин, Tbrpa Дорђевић (ТЗорђпјевић, Тђукић) и те годи-
iie заменпо je своју рад1ву и имаље са радњом и имап>ем Стеје
Милосавл,евића из Будима. 1724. био je становник Београ-
да пекм Максим Мокаповић. 1728. био je становник Београда
Стевап Јовановић, трговац и Станко Гавриловић, Димитрије
Теодоровић i i Христо Дммитрпјевић, изгледа, такођер тргов-
ци. 1729. Никола Рибарац. 1731. становао je y Београду То-
дор Петровић, трговац, Симић Петар, Христић Живога. 1732.
били су становници, ио Витковићу, „таначници” Београда:
Хаџи-Радивој Продаиовић, МихајлоЈовановић, Стсван Пулић,
Благоје Марковић, Тома Мишковић, Павле Димитријевић,
Стојча rioiioBiih, Митар Сгојаиовић, Милош Божић, Нико-
ла Јоваповпћ, Јоси ф Радојковић. Опи су били јемци за неко-
га Михајла Стојаиовића. 1733. забележепи су као становни-
ци Београда, вероватпо opali a или ортацп, свакако Цинцари,
Tiopbnje, Папајог, Ннкола. 1734. били су становниди Београда
79
трговци Стојко i i Христа ЈоваиовпН. 1736. бпо je стаиовник

Београда Станоје Давидовмћ a 1740. Тммотије Добрић, Вука
шин Прокоповнћ, 'Fiophe Рус, Андрија Богдановић п Теодор
Живковнћ (Живановић).
Аврам, копач, Аврам, папуџија, Адам, абаџнја, Адам, дађар,
Андреј, пекар, Андреја, иекар, Андреј, рабаџија, Андрсј чобап,
Антоније ординад, Арсенпје, Apceiinje, кормапош, Атапасије,
хдебар, Атапаско, Атапаско. —Баја, рабаџнја, Бошко, абаџија,
Бошко, табак. —Василије, бербергш, Василпје, мејмар, Всл.ко,
терзија, Веселин, Павлов ортак, Вучко. — Гсоргнје, кујупџија,
Георгије, таћаџија, Григорије (Цигашш?). - Давид, ордмнац,
Димитрије, Димитрије, Дамитрнје, чпзмеџнја, Днмитрије,
ћурчија, Димитрије, Стојана фурдаџије, Димитрнје, Цветка
таћаџије ортак, Добра, ћурчија, Драгу пш, таћаџпја. - Г copnije,
таћаџија ('ђурђе Циганин. — Жел.езко, абаџпја, Жмван, Ж и-
ван, пинтер, Ж нвојпн, бостанџија, Жпвота. —Ивко, рабаџија,
Игњат, пинтер, Илија, Илија, бакад, Илпја, ортак Авра-
ма ху\ебара. — јаља, Јаља, бостанџнја, (анко, Јапко, казапџија,
Јанко, терзија, Јанко н Јаков, браћа, Јоаким, ћурчија, Теодо-
ра лончара таст, Јован, Јован. Јоваи, јован, абаџнја, јован,
дунђерин, Јован, екмеџија, јован, екмеџија, Јовап, сакаџпја,
Јован, ћурчија, Јосиф . - Кирко, бакал, Константин Арпау-
тин, Крајча, чобанип, Крста, казанџпја, Крста, ковач, Кре-
ста, бакалин. —Лазар, дунђернн, Аазар, копач - Максим, Мак-
сим, сапунџија, Марко, Марко, бакал, Мпјаг, тсрзпја, Мплета,
Миливоје, хлебар, Милија, Милија, рабаџмја, Милиико, Нп-
коле хлебара ортак, Милпсав, Мплисав, бакалип, Милисав,
Велжа ћурчије ортак, Милош, бакалин, Михајло Арнаутпн,
Михајло, Михајло, абаџија, Михајло, абаџија, Ммхајло, браш-
нар, Михо, Мгпико, пинтер. —Недс/У>ко, мејмар, Недељко, хлс-
бар, Недсл>ко, ћурчија Никола, Никода (Цигашш?), Никола,
Никола, абаџија, Никола Арнаутин, Никола, дунђерин, Ни-
кола, касапин, Никола, сабов, Никола, ћурчнја, Нпкола, хаџи-
Радивоја ортак, Никола и Петар. —Oirpa Влах. - Павле, Пав-
ле, касаш-ш, Павле, чобашш, Павле п Петар, браћа, Паптелпја,
ћурчија, Пејчип, мајстор, Петар, касапин, Ilerap, ћурчпја,
80
Пстко, бостанџија, - Рада, Радован, киежев ортак, Радојица,

Радул са сином, Раја, Раја, колар, Рале, сујорџија, Ранисав, Pli
era, терзија, Рисга, чизмеџија, Роман, бакалин. —Станимир, ба-
калип, Станимир, сиромах, Станко, Станоје, абаџија, Станоје,
рабаџија, Станоје, чибурџија, Секула, алас, Срећко, бакалин,
Стефан, ћурчија, Стојан, Стојан, таћаџија, Стојан, „дворни
випцплир”, Стојаи, мумџија, Стојан и Цвеја, Стојко, абаџија,
Стојко, ковач. — Тсодор ешкут, Теодор, крманош, Теодор,
рабаџија, Тома, дунђерип, Тома, кујунџија, Трандафил, Трим-
ча, ћурчмја. —Христа (Риста), табак, Христа, Христофор, бер-
бернп. - Цветко рабаџија, Цветко, терзија, Цветко, ћурчија, -
Ћира, ћурчнја, Тшрпл, копач, Ћирил, касапин.
Ллба (баба), еирота, Ana Витомирова, Ана Петрова, Анђа
Петрона, Аиока Витомирова удова. - Бора Антонијева,
Босилжа, Будпмка, удовица. —Живка, удовица,Јаглика,Јелица,
Јелица, баба. Калимба Никина, баба, Косана, удовица, Коса-
иа, баба, Крупа, удовица. Mapa, баба, Марија, Николе ћурчије
пумица, Марија Раигкова, Mapa, свир(а)чева баба, Mapa Сте-
папова, Марија, попа Савипица, Милица удовица, Миријана,
Марица Нешпна. — Наца Димитријева, Циганка. — Петра. —
Смиљана, Смилгапа, Сммл^апа, баба, Стамена и Василије, Ста-
на Млалеповипа, Стана, удовица, Стана Теодорова, Станија,
Стапка Жггвојинова, баба, Станка са сииовима, Станка, удо-
вица, Стоја Димитријева, баба, Стојка, баба, Стојка, удовица,
- Теодора, баба.
81
Друштво
Наш народ, широке лародне масе, y великој већини живе-

ле су кроз историско доба na Балканском Полуострву ван кул-
турних утицаја византиских и осмаиско-турских. Нешго вшие
била je под страним утицајем династија n, можда, племство.
Грађанство je било страиог порекла, a само сасвим no изузет-
ку наше. Од ових страних група пајдуже су y нашим варош-
ким населзима остали Грци и погрчепи Цппцари, који су и
највише утицали на наш елеменат y варошима.
Турци, као касније варошко становништво, утидали су na
варошко становништво нашег језика врло мало. Верскм про-
писи забрањивали су мешања „верних” са „певерппцпма”.
Срби, y колико су и стамовалм y варошима, живели су y iio-
себним махалама. Са турским друштвом, бар отменијим, сва-
како ce нису мешали a исто тако нису прошли ни кроз гур-
ске школе. У турским домовима, ако je н било Срба, служмли
су они као послуга. Турскн утицаји били су минимални, a до-
лазили су из контакта са војском м влагпћу. Дружеље са Тур-
цима вероватно би повол.но утицало na name варошко ста-
новништво, јср су Турди као носиоди једне старе источњачке
културе, били y међусобном опхођењу врло пажљиви. Ha
лепо држагве y турском друштву мпого ce пазило. У гур-
ским варошима, y поједниим махалама, било je л.уди чпја
je дужност била да пазе na подашад>е деце. To су бпли тзв.
џанбабаси. У турском јавиом и приватном животу држање
појединаца било je већ традицијом одређеио. И y самом зва-
ничном општењу било je много пажи>е na и иежностп. Тако су
82
поступалп i i виши са нижим. Султан ce обраћа везиру овако:

„Пуномоћни мој узвншепи мииистре, управљачу јавних по-
слова, Tu, који довршаваш и употпуњујеш све важне послове
својом 11ропицд>ивошћу и правилним расуђивањем, који чу-
ваш печат среће државне, велеможни маршале, изворе cpehe,
вадијо лепе Румелије, пајлепше међу царским земљама, пашо
мој i i везире — нека ти буде срећа дуговечна”. Везир пише
овако кадији: „Цвету међу кадијама и судијама, мајдану врли-
не, i i племенитости” итд. Шта више, и аустриска власт води-
ла je рачупа о овим обичајима турске администрације, те je
i i сама према турскмм властима уносила ове елементе. Тако
погранични аустрискм заповедник пише београдском вези-

ру: „Моме најплемепитпјем пријатељу, драгом суседу, његовој
скселсицији паши, коме y башти среће нска успевају плодови,
које зажели“. Или овако: „Његовој екселенцији, верном, вели-
ком суседу, трајном пријатељу, паши који вазда добре посло-
ве ради“. Иако je иаш иарод до овога доба већ неколико векова
био под Турцима, његово друштво било je сасвим друге при-
роде. To вреди не само за широке масе, него и за тадање варош-
ко становништво које je било још, y знатној мери, сељачко-
иатријархалио, бар rio извесним особинама. У то доба још не
постоји сталио презнме. Можда га имају само неке угледније,
старија породице (Рашковићи, Вптковићи) итд. Обично ce
писало само име и зашшање (бакалин, терзија), или положај
(кнез), или име оца, али то ce чшшло вач.да док je отац жив.
Често су ce и саме власти, па и one пајвишс, потписивале само
имсном. Тако ce 1718. београдски кнез потписао само својим
iiMcuoM - Лврам. Изасланпцп Београда на сабору y Карлов-
цима од 1726-7. забележеми су овако: Гаврил, „кнез белиград-
ски , Стојан, ешкут, и „други СтоЈан .
Често пута, нарочито за дошл>аке или самце, сретамо, по-
ред имепа, забележену неку особину, обично физичку, као
поближу ознаку те личности (na пр. Мали, Дугачки, Старац,
Главати, Црни, Ћоса, Топал, Kapa, Мрчина). Ређе су обеле-
жаванн no другим особинама (као на нр. Џамбас), али су зато
доста чести надммци, понајчешће подсмејачки (као Буква,
83
Београд y XVIII du; y
Гладнакапа, Карабатак, Калодер, Трдкатрака). Од ове осо-

бине нашег друштва нису билс поппеђепе ми лмчности na
највишим положајима, na ни митрополити. Тако су мгггро-
полига Вићентија Поповића звади „Неми”, a Вићентдја
Јовановића „Разроки”.
Каткада су угготребљавани и другп m om ci m i , да бп ce по-
ближе одредила нека особа, на пр. no месту одакле јс ко до-
шао (Пећанин, Сарајлија, Карловчашш, Војчашш, Пожарев-
чанин, Сланчанин), или no месту стадовања (Јовап na Сави,
Петар с Дунава), или no којем другом момеиту (на np. Стојаи,
Марков ортак), али то већ pebe. Ако јс мско дошао из далшх
крајева или припадао другој егддчкој грудд, зван je no rpy-
пи којој je припадао (Влах, Бугарин, Цигаипп итд.). Pcbc je за-
бележено као презиме порекло страног стадовшшпиа (Мана-
стирли, Филибелија, Воскодол>ад, Караманлија). Бивало јс да
су појединци звани и бедежепп само no падимку. Тако јс један
човек забележен само имепом Старац, a пски бакалпи само
именом Кашкавал^џија.
Православно становништво, нарочнто за дрквспу власг,
били су „белиградски христијапи”. Ha једном од првих ака-
та, који су BeorpabaH n упутили приицу Евгепију Савојском,
потиисан je y име „сиромаши”, кнез Аврам. У ствари, друга г-
во ce y Београду делило, како ce опда говорило, y „велике” и
„мале”. Мојсије Пстровић обратио ce, y свом тестамеиту, сви-
ма: свештеничком, војном и гра1)анском сталежу „мужескаго
пола и жепскаго”. У варошком друштву били су „велики” оин
имућни „пошченородни господари”, трговдд и задатлдје,
остали су били „мали”46. Onu пајимућнији, нарочита грчког
порекла, титулдсани су са „кир” —тдтулом, коју су пмале вла-
дике i i н а ј у г л е д н и ј и свештеници. Поклонддп Христовог Гро-
ба имали су титуду „хаџије”47. Имућдд Србд тмтуддсадд су
4,|> Мали” су били сиротии>а, радпигш и зсм.морадпмци и.лн како су их

тада зпали,, „копачи”.
47) O ko 1711. имали су ову тичулу пеки Гепа, Григорије, Влајко, Жпнап,
Стапојс. O ko 1720. пеки Маринко. 1733. забележепи су као хаџије пски
Димча, Радивоје, Славко. Угледне породицс билм су Хаџи-Петронићп и
84
са „госиодар”. Најкраћа митрополитова титула била je „го-

споднн”. Архпјереји су ce међусобпо ословљавали са ви.
Ова титула била je тадашем београдском друштву страна: сви
су ce ословл->авали са ти. Један кривац, дефраудант, обраћа
ce великом бнрову — претседнику општине — са ти. Како су
ословљавапе жене, није нам познато. Сигурно je да je сасвим
ио изузетку сматрапа тск понека жена за „госпожу”, као на пр.
сестра митронолита Мојсија Петровића.
Поред ових елемепата, карактеристичних за једноставна,
сел>ачка друшгва имало je ово друштво и навике варошког
становшпптва, које je примило од страног, старијег варош-
ког стамовииштва, са којим je паш народ живео и мешао ce.
Ha ro указује неколпко момсната: прво структура породице;
заппмање становшгштва, које највећим делом није сељачко;
становање y туђој кући- под киријом — што je y сељачким
иасељима реткост, a затпм и неки други моменти.
Хаџи-Продановићи.
85
Породица
Ono београдско друштво пмало јс поред свпх тих ссл.ачкпх

iiпатријархалних особина и пекс варошке павике, примл>епе
од страног становништва са којнм ce паш народ мсшао. To ce
види из структуре породиде м односа y породици. Почећемо
са породицом п то са иптаљем разлмке y старостп између мужа
и жепе. Ове закључкс пзводпмо na оспову једпот iioiinca нра-
вославног становншнтва y Бсограду око 1730, који je провела
наша дрквена власт. У 177 брачдпх napu, за које су забележспс
Kao што виддмо само je y једдом случају бдо муж млађд, и

то само за годину дана. Истих годида била су чстири брачма
napa, од којих су y једном случају имали муж u жспа до 80 то-
дина. До три годиде разлдке било je y 13, a од 3 до 5 годида y
24 брака. Највише je бракова било са раздпком од 5 до 10 го-
дина; било их je укудно 63. Разлике 10 до 15 годгша било je y
32 брачна napa, a преко 15 до 20 година код 26 брачддх пари.
Од 20 до 25 година разлдке бдло je 4 брачда napa, a дреко 25
86
година y 10. Највећа разлика била je 35 година. Оволика раз-

лика била je између неког Стојана, који je имао 80 година, a
жена му 45. Kao што видимо највише je било бракова y којима
je разлика y годинама била од 5 до 20. Ha ту разлику отпада го-
това три четвртине бракова. Ова група дели ce на две, готово
иодједнаке, половиие, једна половина бракова била je са раз-
ликом од 5 до 10, a друга од 10 до 20 година.
Очевидно je да je гаква разлика y годинама сматрана као не-
што нормално na и лепо. Девојке су ce удавалс као врло мла-
де, обпчно са 15, a мушкарци око 30 (иако je код мушких 16 го-
дина сматрано као најшгже добм старости за ступање y брак),
na и старији. Ж енскс су ce удавале, истина, сасвим no изузет-
ку, каткада и млађе од 15 година. Тако je y једном случају, ако
je година тачно забедежена, — особа која ce удавала имала 10
година.48 У другом случају девојка када ce удавала имала je 13
година. Очевидио je да je женска младост раније почињала
i i свршавада. Док су мушкарци од 30 до 35 година сматра-
ни као млади и младожеље најбољег доба, дотле су жене гога

доба сматране већ као прешле, као бабе. Тако су нека Стоја,
која je имала 32 године, и нека Стојка, која je имала 40, забеле-
жепс y једном попису као бабе. Природно, да су, при таквим
схватањима, настали врло интересантни случајеви. Један та-
кав случај био je y породиди Недел.ка Радивојевића, хлебара.
Он je имао 56, a његова жена 37 година, зет 30, a његова жена
21. Али je било и оваквих случајева. Јован Арсенијевић имао
je 35 годипа, његов отац 60, a очева, вероватно друга жена, 38.
Неки Павле Петровић имао je 50 годипа, његова жена 19, a пу-
ница 50.” Нсстор сабл»ар имао je 60 година, жена 30, a пуница
60 годнна. У јсдној кући живела су два брачна napa код, којих
je било 30 година разлике y годинама.
Најстарнји Бсограђани били су неки Јовица Давидовић,
бозаџија n пеки Станимир Јовановић; обојица су имали no
90 година. јовица Давидовић имао je два сина једног од 22, a
To јс брак некога Влаха, који je y врсмс пописа имао 45, a њсгоиа жена
30, a сип 20 голипа. Можла je то бно сип и из приог брака, ако ce двапут
жеиио.
87
другог од 20, a Станимир Јовановић јсдпог сина од 25, a дру-

гог од 16 година.
И no другим елементима види ce да то није задружпа
сељачка породица коју сачињава oran са иеколико ожсљених
синова са подоста деце, односно унучиОа. У заједницн су
чешће браћа, ређе отац и син. Често пута je na чеду породи-
це женска особа, мати или баба, али бнва да je na чслу поро-
дице и син a ne мати, a кагкада и сии место оца, вероватио y
случајевима кад je сии угледнији илп имућнији. У том прав-
цу не види ce неки крут ред; ту су одлучнвадп разни момсити.
Поред тога ове породице нису биле богате децом. To je тип
варошке породице без деце или са мадим бројем деце. Малн
број треба свакако свести na велику смршост, a ne na мали
број рађања. To ce види нз података које ћемо иавести. Од 271
брачног napa 66 није имало ниједпо дете, 80 no једпо, 63 no
двоје, 36 no троје, 9 no четворо, 3 no петоро, a само 2 брач-
на napa имала су шесторо. Ш есторо деде пмао je неки Цветко
рабаџија и Адам Лазаревић,у своје времс, ири прегледу дркве-
них рачуна, „от варошке стране комесар”. Деце je било укуп-
но 425. Мушке дедс било je нешто маље nero женске (мушкс
206 a женске 219).
Врло су интересантни резултати о животдој грагшдп коју
нам пружа овај материјал. Иако попис ндје савесно изведен,
јер није забележена старост за знатан број особа, и то парочи-
то домаћина, ипак je очевидно да je жнвотда грапида стадов-
ништва y Српском Београду била очевиддо диска, шта вдше
врло ниска. Ha то упућује врло мали број деде, и сасвим незна-
тан број л>уди, који су прешли педесет годипа. Од 1233 осо-
ба за које je забележеиа старост огпада 474 na деду. Највпше
отпада на доба од 15 до 50, свега: 689. Старијих од 50 година
било je свега 70, и то од 51 до 60 свега 42, од 61 до 70 свега 18,
a од 71 до 80 свега седам. 90 година имале су света три особе,
две мушке и једна женска. Ж ене су мање дожнвл>авалс дужу
старост. Преко 50 година било их je 27, док je мушкдх бддо
43. Најмлађи забележсни становник Београда пмао je 15 дапа.
88
0-1 1-5 6-10 11 15 16-20 21 30 31-40 41-50 51 60 61 70 71-80 90

М. ж. м. ж. Ж. м. ж. м. ж. м. Ж. М. ж. м. ж. м. ж. м. ж. м. ж. м. Ж.
5 4 12 21 18 13 12 10 13 9 26 25 18 13 9 7 3 - 1 . 1 2 - -
8 2 18 21 24 29 10 15 15 27 57 41 21 11 8 10 6 7 4 1 1 - 2 i
6 6 16 22 15 28 21 19 13 31 53 44 21 20 13 10 7 6 4 3 ‘2 1 - -
5 7 16 i6 11 28 21 15 24 15 42 39 22 18 16 2 9 4 3 2 - - -
24 19 62 80 68 98 64 59 65 82 178 149 82 62 42 29 25 17 12 6 4 3 2 i
43 142 166 123 147 327 144 71 42 18 7 3
Још једап момепат указује да јс ово становпиштво живело y

неколико na варошкп начип. У 186 домова становало je укуп-
но 1233 душе (мушких 622 a женских 511). Мушких je било
вшпе, јер je послуга била готово сва мушка. Ha једну кућу от-
пададо je просечно 6 до 7 душа (тачно 6.5), али то нису били
све власницн нити су сачињавали једну породицу. 114 поро-
дица (међу овима 11 особа становали су као самци или сами-
це) ннје имало своју кућу nerc je становало под киријом. У
понској кући становале су под киријом no 3 и no 4 породице.
Највише je стапара имао меки Нмкола абаџија. У његовој кући
стаповало je седам породица са укупно 23 душе.
89
Занати и трговина
Ово становништво разлнковало ce ол сеоског no дајваж-

нијем моменту, no заиимању. Истииа, ono ce делило по
запимаљу али зато ипак свака струка мнје пмала своју посеб-
ну оргапизацију. Све тадап>е прпвредне, друштвспе и правмс
организације y главном су одговараде „status et ordines” на За-
иаду. Појединци y то доба нпсу зпачилп готоно ништа; onu су
вредели као члапови групе, којој припадају плп коју заступају.
Помоћу бројне, материјалне и моралпе, смагс своје групе до-
лазило ce до угледа y друштву, y дркви, y опигтинп и y народ-
HiiM и државпим посдовгша. У јавном животу o p o ro ce na-
зило на „рапг” поједииих оргаппзацпја, a y органпзацпји na
„ранг” појединада. Huje бидо мало runaibc којгш hc редом na
литијама долазитм барјади иоједипдх оргапдзацмја, n којпм lie
ce редом потписивати појединдп као сведоди na једноме акту.
Тешко ce тада могдо бити вап оргапизацнје. Сдабије групе
удруживале су ce кагкада y једду оргампзадпју (као na np. кова-
чи, пушкари, бравари итд). Припадниди псте групе группса-
ли су ce и y другим правцима. Радње поједппих руфега обпч-
но су заузима/ve поједдде улпде; бп.лс су поређане јсдпа поред
друге. По руфету ce обичпо звала u удпда: тсрзиска, ћурчпска,
кујунџиска, дунђерска итд. Или су ce смсстиле y јсдму всћу
зграду на пр. y какав хап (Шећср-xan, Чдзма-хан). Адм nnje
морало биги увек тако. Каткада je бпдо и no два n више цеп-
тара за извесне врсте трговцнс илп запага. Тако су забедсже-
ни „трговци Савалије”, mro зпачд да je бмла група гргова-
ца и y другом крају Београда (у Дудавском Београду). Каткада
90
cy дзвеспе запате држалс доједдне етддчке групе.49 Нас овом

прндпком интересују трговачке и занатдиске организације.
Нажадост, о поједшшм гранама иди руфетпма, нарочито о
њдховој упутратшој оргапизаддјд, нмамо сасвим мадо иода-
така. Имамо свсга једап, и то дрквеии иопис имена (не пре-
зммсна) придожпика no руфетима из 1711. године. Тада су
постојади овн руфети: ћурчиски (16), ћурчија јабандија (1),
таћаџмја (= који правс капе) (9), абаџија (14), абаџија јабандија
(9), терзпја (23), мумџија (= сапупџдја и свећара) (18), бака-
да (23), ашчпја (4), папуџнја (7), папуџија бећара (2), дунђера
iiAii „мејмара“ (31), чемберџнја (= који праве женске мара-
мс за 1 даву) (1), екмсџија (18), касапа (16), казанџија (5), кова-
ча (8), ковача и туфегдија (пушкара) (9), мехадџија (16), трго-
вада „оч дађи“ (13), кадафаџија (= који шшравл->ају дађе) (3).
Посебду rpvrxy чи 11н ,\11 су, свакако, трговци Јенихандије (2) и
Чукурхаи \iije (3). У руфсгу ковача и гхушкара палазиде cy ce и
ћпдшдпје (= браварм и онм који праве катанде).
Мајваждија je чшвсддда да je те годдде било y Београду
251 које занатлдја које трговада тј. толико породида овога
стадежа. Из броја дрнлождика може ce доста сигурно видети
бројда сдага доједгшдх руфета. Kao што смо видели, бројдо
су бдли најјачп дудђерд са 31 дриложника, затим терзије и ба-
кадн са no 23, затпм екмеције д мумџијс са до 18, na ћурчије,
касапд н механддје са no 16, абаддјс са 14, трговци „от лађа“
са 13. Остали су заступљспи бројем испод десет. За доједине
сгрукс (ћурчијс јабамддје, чемберџдје) забедежен je само један
човек, што зпачп да руфст ne значд увек и органдзадију, него
само запимап>е.
Из 1713. имамо бедешке из којих ce, удекодико, може
заклдчптп о материјаддом стан>у дди о л>убави дрема црквд
доједпдпх руфета. Из ге годдне имамо белешке митрополи-
га Мојсеја Пегровнћа коддко je који руфет дао за „благослов“.
T om прддиком дали су поједиди руфети оволико: терзиски 1 0
гроша, абаџдски 11, мумџискд 5, руфет трговаца „Савалија“
(onu ce сад првп пут јавл>ај)-) 5, касапски 6, екмеџдски 10,
г' Ta ko cv iiup. api oni uIV и касанскн заиат лржалп Цинцари.
91
чимбурџије 3, бакали 10, казанџије б, ћурчије 13, напуџпјс 6.

За Јениханлије и Чукурханлијс није забслежено шшг rad Kao
што ce види највише су дали ћурчије, абаџије, терзијс, бакали,
екмеџије, остали знатно мање. Из 1720 имамо забелсжсно ко-
лико je ко дао „милостиље" митрополиту. Највише je дао ру-
фет бакалски, дао je 70 фор. и 17 гроша, затим долази абаџискм
са 58 ф. и таћаџиски са 48 ф. Осталм су дадп мање. Тако су
ћурчије дале 35 ф., терзије 23, екмеџмјс 29,5 ф., a казанџпјс,
калајџије, кујунџије, клкџије, ковачи - дакле мсталнп запати -
и грнчари (лончарп), укупно 19 ф. 14 дотура. Te je годмнс за-
бележен општински одбор, који, нзглсда, приказује no pamy
најважхшје привредне слојеве. У одбор су ушлп претставницн
трговада, абаџија, терзија, ћурчија, таћаџија, чизмеџнја, бака-
ла, хлебара, мумдија, кујунџија, дрводсља, дунђсра, касапа, pir-
бара, рабаџија, копача u лађара.
Трговина je y Српском Београду била веома развијена алп
док код Немаца сретамо разне врсте трговаца као Handelsmann,
Kaufmann, Kramer, Kreisler, Materialist, код Срба срегамо само
„трговце” и бакале. „Трговди” су бплп они којп су ce бавп-
ли трговином, али нису морали нматп чезгу u бити всзагш за
локал. To су обичпо гросисте, извозг-шцп-увознмци, или како
су y првој декади 18 века звали, „тсрговдп от лађи” (tiuacstor
frugum, bourn). Немачком типу трговада Kaufmann одгова-
рао би наш „куиед”, али raj израз још mije био продро. To
беху трговди који су били везани за локал и нмалн тсзгу.
Већином су били продавди na мало, алп су могли продавати
и на велико. Код нас je био тада развијсн nm трговда бакали-
на (лат. mercator), y немачким земл,ама нсиознат. Ham бака-
лин y то доба, игра, унеколико, улогу Kaufmann-a и Kramer-a
и Kreisler-a a највише je одговарао пемачком трговду50 звапом
Materialist.
Трговачких дептара било je неколико. Забслеженн су тргов-
ци „Савалије”, за разлику од оних y Дупавском Бсограду, затдм
трговди no хановима - Чукур-хаилпје и Јепиханлије. Тргов-
ди бакали могли су ce разликовати и no каквом нарочитом
,п> Тртшди су сс зпали код пас и базрђапима.
92
артиклу који су: продавали на пр. шећсру, пиринчу, кашкаваљу

i i др.
Koju су руфети имали оргагшзације, и каква je била

организацпја поједиштх руфета, иије нам поближе позна-
то. H eiino мало знамо о борби трговаца да добију своју ру-
фегску уредбу, и понешто из ге уредбе. Трговачки руфет био
je свакако један од пајугледнијих и најбогатијих. Готово сва
увозпа i i нзвозна трговина била je y њиховим рукама. Принц
Алсксаддар, претседннк Админисчрације, већ je 1727. предло-
жио Дворским већима да Срби уђу y Оријенталну компанију,
„јер je ова нација врло шчедљива, a има мало потреба, те je
y MoryhnocTU да даје своју робу јевтиније но други“. Пред-
ложно je дал.с да Србе трговце - ако не би хтели да уђу y
компапију - треба присилити да једино од ње куиују и њој
продају своју робу. 1725. крснуло je више угледних трговаца
(Максим Хаџп-Пстровпћ, Адам Бранковић, Новак Петровић,
Стојко Јовамовпћ, Радосав Снмоновић, Максим Печровић,
Рпста Петровић, Радован Радовановић, Петар Вуковић, Нико-
ла ToMiih i i Стојан Вуковић) y Беч пред цара са молбом да им
потврдп еснафску уредбу коју су onii предлагали. По тој уред-
би ималн би једпио они права да увозе и продају све мануфак-
гурне n мидустрлске производе из Турске, Аустрије и Немач-
ке. У Српској или Савској Вароши имали би једино они пра-
во да тргују овом робом. Ову и своју робу могли би продава-
ти na вашарима ii селпма. Onii који бм трговали овом робом, a
ue би бмли чланови еспафа, били бп сматрани за кријумчаре.
Њихова бм роба била узапћена и продана, a добивени новад
био би подс/ЧјСн na три дела: јсдан део припао би цркви св.
Лрхангела Михаила и Гаврила y Београду, други еснафској
благајппци, a чрећи Адмпппсчрапијм.
Ннчересанчпе су поједине одредбе ове уредбе. По члану
првом ставл>а ce као прва дужност члаповима да са целом по-
родпдом доходе цркву и да ce счрого држе хришћанских об-
реда. Члан 15 одређује, y шггересу јавдог морала, да ce сва-
кд неживеп члад есдафа има y року од године дана ожени-
чи. A ko ce за то време не бд оженио a ждвео раскалашно, био
93
би кажњен онако како би га осудио судија u сснафскп одбор.

По члану 19 ако неког од члаиова задссм каква несрећа (бо-
лест, ватра, крађа) дужна je еснафска зајсдипца да га помогае,
морално и материјално. 1735. бпда je ова уредба поиова гхред
Дворскнм већима, али како ce пеким изменама хтело помоћп
католичкој пронаганди, то ју je трговачки сспаф одбио.
Београдски трговци билгт су међу пајвећпм придожнмцм-
ма београдске цркве. Они помажу манастнре и цркве и y да-
леким нашим крајевима.51 У том правцу шгсу nn друш ру-
фети заостајали. 1737. приложилм су no једму икопу црквп
y београдској иовој вароши „господарп“ руфета бакалског,
абаџиског и брашнарског (овај руфет je тада ирвк пут забе-
дежен). Кивот „идеже часга Тјела Божпја храљатсја болпих
ради“ приложио je (1735) „господар“ Аука ћурчмја.
Ha челу појединих еспафскнх органмзација стајао je
судија пли „началии господар“. 1737 бпо je „начални госпо-
дар“ бакалског руфета Петар Јоцков(ић), a абаџиског Нпко
ла Милутиновић. Они су решавали стварп y еспафу м cim nije
спорове међу члаповнма. Да дн су иос гојали н други фуикцп-
онери i i каква пм je бида дужиост, ппје нам познато. 11зглсда
да су иостојали и т.зв. „чауши“, као н y сарајевскнм руфешма.
„Његов je посао бмо скупл>аље повца, прммање заповједи од
власга i i саоиштавапзс сспасјху, старап>е за сиротшву, болесни-
ке и мртве, сазиваље мајстора на збор и ']'есгар“.
Међу трговцима и запатлијама бидо je велике разликс y
подузетности и вредпосш. Било пх je таквих који су сами
израђивали и продавалп своју робу (мумџија, казапџнја, ra-
бак, дунђер, бакалпп, ћурчија, тсрзнја, хлебар, бербер, ппм-
тер, таћаџија), a бмло nx je којм су нмалн no једног, два, трн,
четири, пет, na и впше номоћимка. Бидо nx je којн су пма-
ли и више од десет помоћпика. Од оппх за које пмамо пода-
тке највише су имали помоћпика једаи абаџија — 13, i i једап
ћурчија, који je имао 14.
Послуга ce делила y калфе n шегрте или, како су nx тада
звали, „чираке“. У послугу су ce узпмали старијп од 10 годгша.
5|) Han. мапастир Лепанипу.
94
Највећим делом били су то л>уди од 20 до 30 година, али их je

бмло и од 50, 60, na и 70 година. Најстарији међу послугом je
имао 72 године. Послуга je обично живела y кући господара,
али je бнло послуге која je живела и одвојспо; то су тзв. „стра-
ни“. Међу гзв. „страним“ бнли су доста заступд>ени печалбари
с нашег Југа. У занатима који имају иосебне продавнице, хле-
барском na пример, млађи су ce делили na one који израђују
робу и оне који je продају. Код запата код којих ce може ради-
ти na комад, као што су абаџиски, ћурчиски, папуџиски, наро-
чпто су били заступљени тзв. „страни“.
Стаповпиштво Београда задржало je ранији начип живо-
та i i заппмања. Поред net i наведенпх „руфета“ налазимо забе-
лсжепа n ова заннмања: бербер, бостапџија, бозаџија, говедар,
каптарџпја, кашкавалџпја, лађар, „мејмар“, пачаџија52, пудар,
рабаџнја, сабл>ар, сакаџпја, свирач, сојурџија, табак,53 таљигаш,
ханџија, фурдаџија,54 џелебџија-’, чибукџија, чизиеџија, чоба-
ппн. Поред рапијпх тзв. „турских“ заната и занимања јављају
ce и „иемачки“ занати и занимања, као: „винцилир“, корма-
нош, „ордипад", пекар, шштер. Али ce такође јављају и оба
начина рада y исги мах, као ппр. налбантин и ковач, екмеџија
и пекар, птд. 3 cma.орaдничкu м пословима, као „копачи“, ве-
роватно као иадничари, бавили су ce Хере,често пута војници
(мушкатири, грепадирм), na и стране етиичке групе, као на пр.
Талијапп.
Најпосле забележеп je и један гшсар и један зограф или ико-
попмсац; то je био пеки Георгије Стојаповић. У карловачкој
„саборпој“ i i ,,Aoiboj“ дркви налазе ce три иконе које je, 1737,
нзрадпо овај сликар за храм Рождества св. јована Претече y
Новој Вароши y Београду.28
52' Onaj који je ироланао очишћепе поге ол оваца и коза или пранио и
иролавао јела од овчих и козијих погу. To су угостителзи пижег рела ол
ашчнја.
51) Onaj који штапи коже.
54) Koju je иродавао ci ape о п гатке ол вупе, памука, којима je сиротиња пу-
пила сиојс јастуке n лушекс.
55> Трговац стоком na велико.
95
Овај варошки елемепатжпвео je y знатној мсрп п na сел,ачки

начпн. Поред тога било je y Beoiраду n правих сед.ака, који су
ce бавили ситном економијом. Забележени су говедар п чо-
бан. Воду за пићс добијали су из чесмн које су нмале своја
имена („Стара“, „Нова“, „Слана, нтд.), a воду за друг е потребе
допосиле су сакаџије са Дуиава и Саве.
96
Привредни живот
Како je струјао прнвредни живот y тадањем Београду не

знамо, јер иемамо потребног материјала из којега би ce он
Morao поближе приказати. Свакако да je био веома интере-
сантап, јер je београдско становпиштво, и Српског и Немач-
ког Београда, било п no занимању иеобично разноврсио. У
оба Београда сретамо заиатлије најразноврснијег порекла
н најразноврспијнх начина. У Немачком Београду сретамо
углавиом запатлпје који раде на западњачки начин, y првом
реду тзв. немачке „мајсторе”, али такође и занатлије који
раде на фрамцуски, талијански. мађарски, na и јерменски и
јеврејски или који други пачин. Занатлије y Српском Београ-
ду су претсжно занатлије балканског типа, али и међу њима
нма знатиих разлика, јер су и огш разнога етничкога порекла;
y ствари сваки ради на свој начин. И кафаие су ce разликовале
no томе како ce y љима прнправља кафа. Хлебара имамо који
пеку хлеб na балкански начим, али такође и на западњачки, ие-
мачки ii француски. Ову разноврсност сретамо y свим прав-
цима.
Како су обе ошптине чнниле једно насе.ме, то je, природно,
дошло одмах до међусобиог утицања. Немачки „мајстори” за-
иослеип су y Српском Београду, na и на грађсњу и оправкама
митрополптског двора и митрополитске цркве. To потврђују
и иемачки пзразп, који улазе и y народни говор; то су нарочи-
то onn, који ce односе na магеријалну кулчуру. Убрзо сретамо
изразе: мајстор, пиитер, тишлер, маур, цимерман, пуцовати
97
Београд y XVIII no;y
итд. И Немди су примили понеке балкапскс изразе као на пр.

дућан, или су их подешавали према своме језпку, као „чмзма-
махер” („Zischmamacher”).
О јачини привредпог живога v Београду icra доба пемамо
дирекгних података, него смо вшме yirylieiin na домн 1 пл>ап>а.
Ипак нам ce чини да иећсмо noipeiiim n ако будемо тврди-
ли да je привредни жпвот y Београду бно пеобпчпо мапре-
дап, управо бујаи. Треба ce сетпгм да je Београд сматран
за најважнију војиу тачку тадање Лустрије na Истоку, m i t o
je y ствари и био. За двадесетак годппа liociao je Београд
најбоље утврђење y тадањој Аустрпјп. Цео Бсоград изгле-
дао je за оно доба као неко оријашко утврђеше. О во грађење
дало je зараде сиротињи не само пз Београда, пего н нз
околних и далских крајева. У Београду ce, као y тлавпом ме-
сту Србије, налазиле пајвише земал>ске властп, војме, дркве-
не и цивилнс, као и варошке. У Београду ce, дал>с, налазпла
три двора: гуверперов, срдског мптрополпта и катодпчког
бискупа. Поред врло бројног дивилдог д дрквеног чгдтов-
нишгва налазило ce нарочиго миого офпцпра, a свд су овд,
и официри и чиновнидд бдлм иеобдчио добро длаћепм.
Најбоље плаћени чгшовнпк бно je католпчкм бнскуд; on je
имао 8.000 ф ор ддтд на годиду. Управдпк Србнје д српскд
митрополит дмали су до 6.000 ф. Највишп коморскд чгшов-
ндк имао je 1.000 ф. Вшдм чдповпдцд дмалд су од 300-600
ф ., средњи од 1 00-300 ф. a нижд до 150 ф. Послуга je пма-
да годишље од 20—40 ф.
Београд je доред тога бдо врло чувен no својим вашари-
ма на којдма бп ce сјагила трговппа Мстока и Запада. Свп ови
елемепти утицали су да ce лепо развпјао дрпврсднп ждвот.
Ha то указује и чињснида што ce y љему палазпло занатлнја
i i трговаца као и јавних локала за одмор и разоподу, дале-
ко више него што бд то било дотребпо београдском стаиов-

нштву. Сам Бсоград за двадесет годипа ргростручпо je своје
стаповнипггво, a поред свог сталпог становншгпва палазило
ce до каткад исто толико војника n радппка. Свс je ово мора-
ло ванредно гшвол>но угидаги na развој дриврсджма жпво-
та. Једио ce можс узетд као спгурпо, да je повад ono скуп, a
98
живот и радна снага јевтина. To ce можс видети из бележака

које ниже наводимо.56______
5fl) О турским иовцима овога доба имамо ла кажемо ono. Најнижа турска
јсдипица била јс аспра или акна. Нскад je врсдсла колико динар, српски и
други; тада их je ишло 30 y лукат. (Скарић, Сриски православпи народ и
црква y Сарајсву y XV II и X V III пску. 1928). (Скр. Скарић). T okom време-
па њена je вредиост сталпо падала тако да je иајпосле изгубила сваку вред-
пост. (Д. ). Поповић, Прилози проучавању скопомског стаља нашег паро-
да y Војводипи и Србији tokom 16 и 17 века. Гласиик Историјског друшт-
на y Новом Саду 1, cn. 143). Почетком XV III века имамо две врстс асири,
тзв. здравс и обичпе илп чурук-аспрс. Здраве су вределс двоструко коли-
ко чурук-аспре. И дииар je сталпим кварењем изгубио нотпуно своју вред-
uocr. Срсдииом X V 111 вска вредео je две аспре. Маље je врсдности био ти-
муп који je 1717. вредсо 20, a Bche je вредпости био туд или тулт, који je
истс 1'одипе вредео 80 аспри. Грош je, око 1710, вредсо 240 аспри. Почет-
ком XX7] 11 века, изтледа, карагрош je имао и о у вредност као и грош. Уруп
je врелео y пајиовије време чствртипу гроша или 10 napa. У турско доба
курзнралп су и разми cipann иовци као, всроватио руског порекла, золота,
која je y пајповије доба вредсла три чствртипс гроша или 30 napa.
Врсдпост поједиппх здачиика, турских и страпих (дукат синџирлија,
туралија, фрсшија, крменција), пијс пам иозиата. По г. Скарићу вредност
дуката, цекипа и маџарије била je иста. 1718. врелели су, и дукат и цекип,
исто; вредели су 640 асири, II „Турци су имали здачам повап y вредно-
стп мађаријс и са истим имепом”. Лрсланија je бпла немачки, иначе врло
омнл.еп, златпик са лавл.им ликом. Око 1700. вредсла je 240 аспри. Златни-
ци су врло чесчо продаваин као злато. Тако je поступапо нарочито са стра-
пим пепозиатим златпицпма и са злапшцима из раппјих времена. Тадаби
нх мернди im осетлчшпм вагама звапим везмама или везмијама.
О цепа.ча нз rora доба пмамо ове подач ке.
Сд)те су узимапе на годппу нли na месец. 1712. имаде су слуте обично
годишњу ида iy од 24 ло 26 rptiina n попски део одела, ппр. јапунџе. Бол>с
слуге пмале су п зпатно шппе, inip. 45 rpoma.
Од 1712. до 1716. пису y поглсдунагрме иослуте, иасталсвсликепромене.
1713. плаћапи су момци са 17 , 23 , 24 rpoiiia. 1714. до 1715. плаћани су са 14,
16, 20 , 24 ipoma u са попскнм делом одела или пском бепсфидијом. Јелап
слуга идаћан je месечпо са 2 гроша. Ни 1716. инсу сс паграде измениле;
варпрале су између 14 и 24 ipoirm. 1713 стајале су шалваре 1 грош, јапупџе
300 acupii, гуњ 200 аспрп, капа 2 гроша, чакшире 30 и тналваре 54 irapc.
Кода ceua стајала су 50 аспри. Тефтер y коме су бележепи ови издаци
плаћен je 90 аспри.
1718. замепилс су (рорип ге грошеве, одпосио аустриски повац заменио
je iypcKH. 1730. имала je тзв. „рајпска форипта» 60 крајцара или 20 гроша.
У пароду je рачуиата форипта на 100 повиа или 20 гроша, a грош 5 погура.
Марјаш je имао 28 1/4 пди 28 1/2 повца. 1717. вредео je Spccicsducat 4 фо-
ршпа рајпске врсджчстп. Талир je вредсо (1721) 1.5 фор., a декип 1727.
4.30 сј).
99
У трговини су удотрсбљаваде ср-е врстс мсра и источљачкс турске, и

западњачке, и народде. Уптребл>аване су окс и фупте, медови мсрони и
лотови. Жита су мерспа na мецове. Мсц јс имао 61 литру и 48 3 /4 литра.
[една лотра имала je четвргину оке. Двс мериде мерилс су три чствртипе
меца.
Послуга je плаћсиа иа исти пачин као и за чурског доба, само што je ме-
сго грошева иримала форидте. 1721. била je надпица за сеоске послове 1
марјаш. 1727. била je цимермапска и „маорерска” 30 кр., a љиховим помага-
чима 15 кр. 1733. била je y Карловдима мајсторска падпица 25, a дупђсрска
30 новчића. Опи који су пекли ракију имали су 4 иов. no казану. Радди-
ди који су радили на утврђсљима бсоградским дмали су прво 7, a после
9 крајдара и хлеб, - Поједиди, всиггачки послови добро су паграђивапи.
Тако je митрополиг пла гио кујупџији за израду дсчата 5 фор.
1718. стајала je ока кафе 13 маријаша, фуита шећера 3 маријаша, 12 фун-
ти свећа 14 фор. 5 маријаша, аков вдда, свакако најбољег, 5 фор.
1719. одредио je комаддадт Београда гспсрал Одвијс цспе пајважпијим
животиим дамирнидама. Тако je бео хлебац (Semmelbrođ) од 22 лота стајао
3 кр., дрни хлебад од 45 лота 3 кр., фудга говсдиде 2 1/2 кр., овчетипе 3
кр., гелстиде 5 кр. и свшветипе 3 кр. Mac будимског випа стајао je 15 кр.,
дајбол>ег аустриског 21 кр., хрватског и српског 10, a обдчдог мађарског
12 кр.
1724. одрелила je Лдмипистрадија дсду хлебу д то белом (Scmmclbrod)
од 14 лота 1 кр., a ол 2 лота долтурак, дрдом хдебу од 45 лота i pom.
Из 1721 имамо, бар m io ce тичс јсла, само деде за луксузде артдкловс.
Тако je ока грожђа, веровагно сувог, из Грчке стајада 1 марјаш, бадсма 2
марјаша, смокве no 11 потура, урмс до 50 дов. Лков випа стајао je ipn м no
фор. Зејтад, који je веровагдо узимад од тзв. турских трговаца, пдаћад je
31 „здраву аспру” no оки. Ока лоја стајала je 7 димара.
Цена дрвсга н лрвсде jpabc била je ова: кола npyha стајала су 25 лии.,
кола дрва 50 дов., кола јадије 1 cjiop., даске “од Немада” 100 комала 10 ф.
Цена ткадидама била je ова. Лрдтид мор-чоје ciajao je 6 <ј)ор., a 1 pm})
црне чоје 4 фор. 75 дов. Обичпдја чоја сгајала je 7 маријаша. Дммлдје за
м тродолига стајале су 6 с|)ор. Pnc{> длагна за кошул>у 1 маријаш.
Од осталих ствари имамо ове деде. Ципеле за мла1)с сгајале су 3 до 4
маријаша и 2 rpoinnha, или 124 пов. Чнзмс за момке 4 фор. Пар обичпијпх
чарада „дпринфле” 1,5 фор., a за мпчроиолита 4 фор. Пар бе.лих „дприп-
фли” 12гроша. Шепгир за форајгера 6 маријаша. Ha овпм шспшрима no-
сила ce чипка. Обичдо je na јелап шсгдир сгало no лот и no чиике. Aoi
чидке стајао je 2 (})ор.
Немачко седло са коладом и кајишима стајало je 7 <[>ор. и 5 гр.
1726. стајала je ока соли 4,5 пов. 1727. стајала je ск д ипа дшал>а 30 кр., a
100 мерова зоби 43 маријаша и 50 дов.
1730. стајао je мец жита 30 кр. оддосдо 100 кгр. око 50 крајдара, мед
јечма и овса 15 кр., a аков випа 1 фор. 15 кр. до 1 фор. 45 кр. 1730. стајалс
су y Бсшраду појединс дамирпиде оволико: ока сочива 12,5 дов.; ока ipa-
ха 12-5 н., ока пасул>а 7-5 i i ., ока впда 10 н., (})yirra бибера 60 д., лот ina<|)-
100
Какав je био стандард живота појединих група нисмо могли

утврдити. Лко изузмемо живот на дворовима највиших лич-
ности y Београду, свакако није био нарочито висок, то вреди
за средље чиновнике и официре. Они су чинили најјачу гру-
пу y грађапству, имали лепе приходе a мале потребе те су оче-
впдно живели врло добро. Плате су биле за ono доба врло ви-
соке, a корупција y цветању. Официри су поред плате имали
и знатпе бенефиције. Остало грађаиство, трговци и занатлије,
жпвели су, вероватно, добро, јер су гхослови ишли.
Ж ивот широких маса, нарочиго земљорадника и радника,
био je тежак, јер су намети и оно што je њима требало било
скупо, a радпа снага и животне намнрнице јевтини.
pana 70 n., око ајвара 70 n., ока воштаних свсћа 2 ф., ока белих cneha 85 н.,
1000 цигал.а плаћапо je 4 ф., клафтер камепа 3 ф., меров креча 60 н., кола
песка 85 п. Мртвачкм сапдупи плаћапи су ол 1,25 до 4 фор., фуруна (зеле-
па) са оправом 7,50 фор., a хлебна фурупа 3,24 фор.
1732. стајала je кила жита 140 н.
Врло je интересатап иоиис дспа y Карловцима из 1733. Како ce one сва-
како пису миого разликовалс ол uena y Бешраду ми ћемо их овде павести.
Цепе су наведепе no кухпп.ском тссЈугсру митролитскс рсзиденцијс y Кар-
ловцмма. 1733 стајало je 100 ока пајбол.ег жита, за кол.иво, 2,50 фор., мс-
ров зоби 30, a јечма 65 иовца. Ока соли стајала je 8 нов. Цепе меса бидс су
ове: говеОсг 3, тслсћсг 5, a свнљског 9 иов. Am pa сала стајала je 12, a ока
доја 15 нов. Тсде ce продавало no 3,40 ф., во 15, коњ 4,14. пар свиња 9. -
Живипа je била досга скупа. Тако je nap пилића стајао 15 до 20 пов., копу-
na 28, пагака 45, гусака 50 a ћурака 1 ep. 12 п. - 1 Imepecam ne су биле цене
рибе, која ce y то доба, када nam парод вр.до мпого посгао, много троши-
ла. Ока шарапа стајала je 4 до 8 мов., лггукс 5, сомске 7, кечиге 15 ло 30, мо-
рупе 14 до 25, мап.е jcccipe 16 a B e h c 20 пов. Фупта бакалара стајала je 14
пов. - Цепе поврћа била je ова: ока пасул.а 8, бсчког сочива 10, белог лука
8, npnor лука 3, ока влашца 3, вепац паприкс 9 пов. - Лков випа стајао je 80
н. до 1 ф. 50 иов. a шл>ивовииа 5 фор. - Мдеко je било врло скупо: 5 нов.
дптра. - Зејтин јс стајао 35 a ока ппринча 14 п. Ока сапупа стајала je 28 н.
Кодопијалпа и јужна роба иролавама je no овим цепама: ока бадема 60 нов.,
лот чаја 20 ii ., личра тј. чечвртмиа оке ситпог грожОа 25 n., фунта бибера
80 u., ока тамјапа 1 ф. 60 п. Лигра олаја продавана je no 15 н., ф у т а капрс
80 н., стакло розолије 28 n. Pn<j> чохс ciajao je 1,50 ф., опапци 60 н., чизмс
2,16 (ј). Цепа поједипих cruapn бида je ова: вппска славипа 5, мало сиго 10,
мшполовка 15, локот 20, будак 30, ашов 50 u., 1ал>иге 5 ф. и 20 н., ока ексе-
ра 15, ироштап 2 ii даска рајпица 10 a лупла даска 20 n.
1734 с гајала je y Београлу чамова баскија 5, мала кола лрва 30 n., дупла да-
ска 20 ii., храоова даска 3,5пов.
101
Општинска управа
Становииштво ce делило y управне, верске и привредне

заједнице. Етничке групе, пореклом m друге државе, као на
нр. Грци y Хану, чинили су посебну заједницу, y овом случају
држављанску, али уједно и верску, језичку и привредну. Све
ове заједнице чиниле су, y извесној мерп, посебне аутоиом-
не јединице. Свакој овој заједници стајао je на чслу судпја
(базрђан), који je решавао мање спорове y зајсдиици. Тако y
Београду тога доба налазимо јеврејског, јерменског, грчког
судију, затим еснафске, и најпосле варошкс судије, исмачке n
српске вароши. Циганима je судио њнхов „харачлија”.
Како je изведена организација Сриског Београда, пије нам
поближе гтозпато. Да ли je за органнзовање варошке управе
y Београду био дозван какав Србин из Будима, или ce мож-
да затекао какав Србин који je раније живео y Будиму,57 гада
најбол>е уређеиој вароиш са српским становииштвом, или
je аусгриска власт пустила да ce y Српском Београду ствари
развијају како хоће, за сада je тешко одговорити. Buhe да су Бу-
димци при оргаинзовању општинске уираве знатпо помогли
Бсограђанима. Тешко je веровати да ce Мојсије Петровић, који
ce, већ 25 фебруара 1718, кренуо y Беч „поради неких ствари,
такође i i зарад варошана белиградских христијаиа, ако би им
57) 1702. прсселио ce један број српских породица из Будима y Бсо-
град. Из Будима су били ролом Исаијс Ашоиовић и Павлс Нснадовић,
каснији митрополиги. Обојица су, као приднорпи калуђери на важиим мс-
стима, пронслн y Београду лужи пиз голипа. У Булиму je исго -гако било
стапониика порсклом из Београда, као чувеиа поролица Ди.ми ipnjcmih-
Чукурханлије.
102
ce могла какова прдвилегија извадити”, није користио везама

и искуством Будимаца, који су га том приликом, при прола-
зу, no ирепоруди митрополита Вићентија Поповића, дочека-
ли. Једно je несумњиво да je организација проведеиа no узору
сдободних вароши y Угарској. За то говоре све ииституције и
називи. Сам назив оваквог пасе.да - варош - иа називи глав-
них ииституција и службеника (тапач, биров, ешкут, тизедуш)
указују y знатној мери на порекло организације.
Нису пам иознати сви моменги из борбе српске вароши
Београдске да постаие слободна варош. Први, за сада, позна-
ти општински акт од 30. априла 1718, једна молба упућена
приицу Евгенију Савојском, поднет je од „све сиромаши ва-
роши Белиградске” и „нижајшег служитеља бирова Аврама,
са ешкути”."'8
Kao што видпмо претседник оиштине или кнез, или, како
ce он пише, биров, био je Аврам. Он je био кнез и идуће го-
дине. Из 1720. позиата су нам имена таначника или општин-
ских одборнпка. Имена одборника забележмо je митроиолит
Мојсије Петровић y једној својој бележници. Њпхова имена
je изгледа, побележио, no важносги појединих руфета. Ту он
каже како су 28. фебруара „новопоставл>ени господари кмето-
ви и који будут са господаром бировом y суду. Од трговада се-
ддти госдодар Максим, Хаџи-Петров сдп; or абација госпо-
дар Мишко; or терзија господар Тшријак; от ћурчдја госпо-
дар Аука; от тачаџдја господар Пеја; от чдзмеџија госиодар
Петар; or бакала госдодар Срећко; or хлебара госдодар Нпко-
ла Мали; от мумџдја господар Стефан; от кујунџија госдодар
јовап; от дрводеља Жггван; от касада господар Стојдћ; от ри-
бара госдодар Дмдтар; от рабаддја Huna; от копача Јовад; от
лађара Пегар”. Kao што виддмо опппидски одбор дли танач
чдддли су претс гавдицд поједдндх руфега. Да дд су одд од
руфета бпрадн a од властд само потврђени, дди су од власти58
58'Онај мазин бирок сретамо и рапијс. Голиие 1711. забележеп je Раливој

бнров (међу коначима и чуфсгџијама) и рура onpoit (међу мсхаиџијама).
(Tc({)icp 1). Да ли овде реч биров озпачује ошптипскш или есна<ј)Ског ста-
рсмтииу или je y овом случају io само налимак, ne зиамо.
103
одређивани, није нам позиато.

Исте године (15 новсмбра) подељен je Београд y махале и
изабрани су тзв. „тизедупга” тј. десетари, који су вероватно
вршили надзор над редом и приликама y оном делу вароши y
којем су становали.39 Тизедуини су имали своје бројеве - „ну-
мере”. Te године били су тизедуши под овим бројевима: 1)
Јефрем дрндао; 2) Пегко и Лзубен; 3) Георгије; 4) Максим; 5)
Константин; 6) Јован Абраш; 7) Вел.ко; 8) Петар Видин; 9) Lie-
Tap, говедар; 10) Дмитар, абаџија; 11) Срећко, бакал; 12) Јован,
кујунџија; 13) Јакша Новичин; 14) Сава, мумџија; 15) Јован,
ћурчија; 16) Груја; 17) Јован Буква и 18) Субота, абаџија.
14. јануара 1724. потврдила je Администрација за град-
ског судију Аврама Ђурића који je добио већину од 76 гласо-
ва, Te године добио je Немачки Београд од цара указ о свом
уређењу. Убрзо je добио своје повластице и Српски Београд.
To je бигло, изгледа, 1725 јер je, на ггечату Српског Београда,
стајало иоред нагписа, „Сеј печат савске вароше” забележема
и година 1725.
Уређење Немачког и Сриског Београда иије бнло y све-
му исто; оно ce y нечем и разлггковало. У Немачком Београ-
ду стајао je на челу општине судија (Stadtrichter) и магистрат
од четири Rathsvervvandter-a, y Српском велики биров или ва-
рошки судија i i четири ешкута (Geschworene = поротници).
Касније, no угледу на немачку варош, и управа Српског Бе-
ограда зове ce магистрат. Титула магистрата je „племенити”.
Велики биров i i ешкути чииили су прву инстанцију. Ешку-
ти су вршили своју дужност бесплатно. И Српски Беотрад до-
био je неке привилегије, али су ce ове морадс претходпо по-
десити према привилегијама Немачког Београда. Све варошке
власти и особл>е je бирано. При изборима судије, i i y иемачкој
и y српској вароши, присуствовао je комесар, кога je слала
Администрација, која je потврђивала избор.
Каква je била надлежиост поједипих oprana није нам no-
ближе познато. Спомиње ce „велики” бпров (судија). Велики
биров micao ce каткада једпоставмо бпров или кнез, a касније59
59) Бирани су 'шзслуши на сваки осам до лесег иореских душа.
104
Бсоград y XVIII неку
ii „штотрихтер”. Велики биров стајао je на челу оиштине и y

сноразуму са ешкутима (поротпицнма) решавао хитније ства-
ри и Maibe кршшде. Бирова, који су, изгледа, вршили дужно-
сти квартовних старсшипа, бидо je вшне.
Ешкути су вршили, изгледа, дужностн данашгвих потпред-
седника или кметова. За ешкуге („сшкутп закдети”) бпраии су
најугледнијии најчеститији л>уди. Онн су позпвапи за сведо
ке, за састављање јавних исправа, парочито тсстамената. Забс-
лежена je и особа са иадпмком датов. Buhe да je то бидо име
за носиоца неког нпжег зкања. У оиштшш je била врло важпа
дичност иотар. Познат нам je само један и то последњи. 1739.
бно je нотар неки Вукашин Прокоповић, којп сс иотписнвао
„бјсдоградски нотариус”. Поред потара забедсжен je и тумач.
Варош je, y иосебним придикама, могла да одреди „коме-
сара” који he ју заступати. Тако je 1739, upu мрсглсду цркве-
них рачуна, фупшрао Адам Лазарсвпћ, као ,,oi варошке crpa-
iie комесар”. У сукобима између срискпх вароши, посредовао
би мизрополпг.
О реду i i безбсдпостп y варопш брпнуди су ce стражарп
(паидури) илп, како су nx звади, „мадп бпрови. Увече, не зна-
мо y које доба, добош je објавл>пвао иочииак. Н а р о ч то поћу
имали су они дужиосг да неиозиа ге n сумњпве л>удс зауставе
и исиитају ко су и шта y то доба граже. 1 1з једне иесме из t o i a
доба, истпна мадо пејасно, видп ce како je објавл>иван iiohnn
починак i i како je носде roia времепа поступано. У roj песми
ce каже:
Кад би ста.ле уре ударати
Л за lbiiiva uni \>бок бердокаги,
Паке гдасно бубпч! ударати.60
Ујугро, не знамо y које доба, добош бп објавлшвао зору и
тада би сс отворпла варошка вра ra.
Ws „Шнл>бок” зпани сфажар. Ona рсч лолази ол пемачке рсчи

„Schildwache”. „Бсрдокати” иасчало јс ол пемачких речи ,wcr da” коју јс
стража vncK ун(.пребл>аиала кала je хтсла nolîy мскогла лспгишшпс a зпа-
чи: »ко јс 1амо’г.
105
Веог|>ал y X V I I I иеку
У варошкој ку1ти падазила ce „варошка канцеларпја” y којој

су ce чували списи. Уредовало ce y варошкој кући млм дому.
Неки су чммовммдм, na и бировн, вршили iiohy дежурну служ-
бу; којим рсдом, ппје нам позиато. Поред вслпког бмрова д
бирова ii сшкута бпо je тапач. Танач je општинскп одбор. Ка-
кав je одмос бпо мзмсђу танача и поједшшх oprana, које јс on
бпрао, мпјс пам поближе позмато, јер смо за цео raj перпод
ималп само једам ма.лп акт српске општиде, ynyheri сриској
омштгши y Будпму. A k' i' je пз 1720, a упућен je „племснитому
n зједо возл>убл>емому и избраиому господару посгавл.епому
бпрову Јосифу HiiKOAi-ihy n осталим паречеппм ешкутом” (у
Будиму). Лкт je завршеи речима: „I I cnacn вас мреблагп Хрп-
стос y самиреппју. Лммн. Аврам Тф-рић, биров or вароши Сав-
ске са осталм ешкуш, осгајемо на службу вашој ммдостм”.
Акта су }тгврОпвапа потппспма и печатпма. Важппја акта, као
пуномоћи, потмнсмвалм су, порсд всдпког бмрова, n „осгади
ешкути i i таначнндм бслпградске варопш савске”, као inro je
био случај 1735, када су београдски „дедутирдп” крепули na
сабор y Карловде. 1 де ce малазила и како je била уређена „ва-
рошка кућа”, iinje нам позпато. Из једне бедешке види ce да су
затворепици држаид y подруму варошке куће.
Како су ce, послс Аврама Ђурића, мењале ошптинске упра-
ве, пмјс дам познаго. Убрзо ce, као најугледппја личност y
српском Београду, јавл^а Гавридо Рашковдћ који je ранпје
становао y Дупавском илп Немачком Београду. On je биров
1726. и 1727. i i мретставпнк Београђана na Сабору y Кардов-
шпма. Поред гвега су na том сабору ггретставпидд Београђаиа
n ешкуги: (Зтојап, п друш Crojan. Рашковпћ je био биров
n 1728. Гдс je н када je био „стари киез Сгефаи”, mije пам
позпато. 1730. бпо je велдки биров Crojan Георшјевић, a
1733. Airronnje Јоваповић. Te годпде бидд су мретставпп-
цп Београда хаџп-Гавридо Рашковић (тада ce norniicvje као
„хаџија”), Airronnje Јоваиовнћ, кпез бсоградски, хаџи-Радивој
ПродаповпО u Crojan Вучковић. 1 Inrepecairi no je да je хаџп-
Гаврило Рашковић norniican испред бпрова; можда зато
што je Beli бмо раппје великд бдров Ona друга двојида бидп
106
Beorpa. i y X V III иеку
су вероватио ешкутп. 1734. бмо јс всликп биров Лнтогшје

Јовановнћ. 1735. п 1736. био je хаџн-Гаврндо Рашковпћ поно-
во велнки бггров или, како ce оп потпнсује, „штотриктер”. Оба
пута био je Стојан Вучкови!! ешкут. 1735. одређенп су они,
хаџи-Гаврило Рашковић и Стојан Вучковпћ, да норед других,
иду ради народних ствари y Беч. И 1737. остао je Рашковић
на том положају. Последљи, иама позпатл, ешкут српске бео-
градске варошн био je Тпмотеј Добрмћ.61
f,l) Ou je ôno порскдом нз јсдне vi a c a i ic српскс кућс и з Будм.ча, чији су

м рсти заступали uinepecc сриског иарода кол најшппих в,\асти y Бечу.
Ou ce iic c A iio N3 Будима u иасслмо прно y Бачкој Палапци, a з а ш м y Бео-
гралу. По паду Београда нреседио ce i i o iio iîo y Палапку.
107
Верски живот
Наш народ био je y то доба врло одан својој вери; грађански

сталеж, грговци и занатлије исто тако. Знање верских догми n
молитава било je мало, али предапост верм и обичајима била
je врло велика. У цркву ce ишло редовно. Исто тако постило
ce, причешћивало, изноведало no прописима вере. Значај сва-
ког свеца био je тачно иознат. Знало ce y који даи ce ради, ко-
лико ce ради и ко сме да ради. Грађански живот био je потпу-
но ирожет верским животом. Поједини грађани који су били
писменији него свешгеннци знали су све тропаре и молит-
ве. Занатлије и трговци, пореклом од сел^ачких гхридошлп-
ца, normo су постали мајсторп и ожепплп ce, давали су својој
деци ne пародпа имена ггдп имена наших историских лпчпо-
сти, него црквепа имепа, старозаветпа и повозаветна. Прили-
ке, личиости и догађајп из обичпога живота упоређиваии су
са сличиим из Библије. Кореспондепција, приватна п званич-
на, прожета je црквепим фразама и навпкама. Више ce води-
ло рачуна о верским п црквеним прописима, него о државним
законима. Huje претерано ono, што ce y једном, званичпом
извештају аустриске власти, каже за наш парод да мпгропо-
лита и свештенство смагра као полубогове, a за патријархом
иде као пчела за матицом. Црквене власгп биле су врло моћан
фактор који je утацао y јавном n приватном жпвогу. Цркве-
не власти водиле су падзор иад поједипдима и институцпјама.
Београдски „христијаии“, како je иазиваио београдско ста-
новништво, много су пазилп na верске и црквене обичаје.
Црквепе власти, y првом реду светптепици, нарочито су пази-
ли како појединци врше верске дужпостп.
108
Више црквеие власти, a каткада и сами свештеници, y

питањима, y којима нису били сигурни како треба да према
вернима поступе, често пута и y питањима незнатшш, тражи-
ли су обавештења од васељепскога патријарха.62
Вера je y то доба била најважиији елемсиат целокупног жи-
вота. Ona je прожпмала цео жпвот, од најозбилшијих ства-
pn na до грађапске гхоезије. У ггрвом члапу иравила, тада
најугледнијег и најимућнијег трговачког еспафа тражило ce
да сваки члап, са целом својом породидом, редовно похађа
цркву и строго ее држи својих верских дужпости. И заиста, y
цркву су ишлп сви. Сасвим je био мали број опих који нису
ипгли y цркву. To су били или болесни, или старци, или пејака
деца. О томе ко ne иде y дркву водило je рачупа и друштво,
и ужа сталешка заједница, и црква. По једном бележењу из
1733, које je водила црквепа власт, број опих који пису ишли
62) Имамо забслежсп један иптерссаптан случај. У доба дугога рата, од

1683. na дал>с, удадс су сс некс Српкиље за Јермеие. Београдски свештени-
ци обратили су ce молбом јерусалимском пагријарху да их обавести, да ли
сс тим жепама можс дати причсст или мс. Тадан>м јсрусалимски ггатријарх
Доситије одговорио им јс ( 1706) да сс тпм жспама може дати причест само
y случају ако су сс удале из псвол>с, али ако су ce удале из обести, онда
им ce ne може дати причест „пошто Кожји закопи јако забрањују брак са
јеретицима”. У својој молби, бсоградски свсштеници су, вероватно тражи-
ли обавегатеЈва и y другим правдима. To ce видп из одговора патријархова.
У том свом одговору саветује on бсоградскпм свешзепидима да ce one
жене које још ппсу венчапс „пска сад вепчају ади да их ne вепча свеипепик
Јсрмепип иего свсппешгк православпи. A да буде под казиом проклетства,
која ipeoa да сс чује y делом граду ona жепа која ce отсада уда за Јермепина
и да нема приступа y дркву, пи да ce причешћује, пити да ce после смрти
удостоји погреба». У писму сс дал»е образлаже зашто tpeoa тако поступити.
Ako y мирпо време „пођу за јсрстикс, ne могу добити опрогтггаја, иити могу
бити хришћапке, али за време певод.е, one су, да ne би час г своју изгубиле,
a веру своју сачувалс, учипиде мап.е здо да ne on учппиле веће. To je дакде
потрсба обазриврсти, ади има још псшто, јер ако ce венчају грчки можда
he Јермепи то попповаги те постати правосдавпи. Ако Јсрмеии joui и уда-
зе y цркву пашу да слушају лигургију пемојтс их тераги јер je то противпо
светим капопима. Док су Јермепп нека ce ne прпчешћују али им ne сметајте
да узимају апафору”.
109
Београд y X V I11 пеку
y цркву био je сасвим незнатанЈ03 У вршешу верских прописа

био je најгори један свештеник. To je бпо Јован Несторовић,
брат Максима Несторовића, владике темишварског, вршачког
и карансебешког. За њега mije забележено да ли ce исповеда п
причешћује и кад je то последши иуг учшшо. За његову жену
забелсжено je да ce иоследњи ггут псповедпла и причестила о
Ускрсу 1728. Huje забедежемо ни да ли имају духовпнка. И за
њега и за њу забележеио je да не иду y цркву.
И о томе ко irocni, ko ce мсповеда и причешћује вођен
je рачун. Постила су ce сва четири велика поста, свака сре-
да и иетак, i i сви тзв. liociiii дани. Ову дужноо имали су да
испухвавају свп старији од седам година. Кроз цео X V III вск
наш ce народ строго држао овог обмчаја. У једном комиси-
ском извештају о иашем пароду, с краја X V II века, y којем je
наш народ насликап y пајстрамшнјим бојама, каже ce да наш
народ има један „луд“ обпчај, a то je да претерано постм. Нису
постиди само слабн и дсца млађа од седам годппа.
Прпчешћивању су припуштанс само one особс, које су по-
сгнле и које су ce псповедпле. 11споведнпчку дужност вршпо
je посебап свештепнк, звани духовпнк. У Београду je ову
дужност врпшо, y главпом, non Стојко; on je бно духошшк
Београђаиа. И друш су свсштеницп врпшлп ову дужпост, алн
y знатно мап.ој мери. Свп, старпјн од седам годгша билп су
дужмп да ммају духовмика. Поипо ou ce код духовмпка исмо-
ведпло и о томе доби.ла нмсмепа гготврда (,,цедуда“), тск гада
би ce могло ирнчеститн. 11споведалп су ce свп/’4 За свепггени-
ка, којп бп иеког прпчестно без ове потврде бпло je одређемо
да „жестоко, са извржснијем caua, пакажајегсја“.
Кадуђери i i веднкп јсрарси бпли су дужнм да посте до краја
свога живота. Мнтрополнт Мојспје Петровмћ лостио je пунпх
27 година, све до пред своју смрт. Тек кад je пао y тешку бодест
i i кад су га декарп ос глвплп да бнра: нлп да једе месо плп да га
престану лечити, тск тада je почео јестн меспу храпу. 1!нак га
<Л) M cbv овима који пису iim ia ii \ цркну Гшла јс ирегсжш) нослуга и „ o t
pora” Теолора од 9 голипа. За uckv I le rpv Хрм етппу н з р п ч т о je забслсже-
ио /\а „вссгла ne х о д гп ” . .
641 Само je за ncKoi Павла Хајош а, лаклс Attbapa н ли ооалског радппка, за-
оележепо, ла ce и с т ш с д т и „пе x o i ii h c i ” .
110
B o n pa. i y XVI11 веку
je тиштало што je прекршло закоп те je, пред своју смрт, nami

cao молбу Bace.bciicKiLM патрпјарспма да му то опростс u даду
благослов. Уједно их je замолпо да cr тој својој одлуцп „со-
6opiiO'“ обавесте сриску цркву, a парочпто спдскопе u мопахе,
као i i да паведу зашто му c e ирашта, да ne би и>егов случај бпо
узроком саблазпп/*3
И паппгсусеешгсконпобратнлп (1728) молбом васел-жпском
патрпјарху да ce дозволпмрс мдтраиолпту Мојсију Петровићу.
У roj својој мо.лбп срискп e m i c K O i i n , са мпого топлппе, моле
васеЛ)Смског патријарха Пајсија II да ce ммтрополпту Мојсију
Петровпћу дозволм мрс и да благослов. Своју мо.лбу образ-
лагалп су o n u овако. „I 1обол>евај\’1ш често n e може да живи
без лекара, a onu којп ce брппу за његово лечењс друшм па-
чимом n e l i c да му прпђу ако n e мрсп“.|(| С друге cipane образ-
лагалп су сппскопп своју молбу овако: „Ои je ирво лмцс и че-
cro седи за трпсзо.ч владајућпх крушва, где je попскад нуж-
no да ce удосгоје почастп onn, којн су добро прммл>епп, да on
преко i-biix прпвуклп мплост bmcokov велмчаиства na cue пас
православне“. „ЗиајуНп, дакле, да he њсгово прсосвештепство,
пз пеопходиостп, добмтп ту лозволу код Свсте Велпке Цркве
убедисмо га молећп да ne nanvnrra ciapan.e за сав православ-
nn свет, a поста да ce оставгг педвоумећп”. Лко су прсступи \n
протмв уредаба п капопа, ro, ninny onn, прпмају епитимију, „п
nehcMo бптп пепослуипш, уколпко можемода пзвршпмо што
Ваша Светост буде заповсдмла”.
У том iiiicMv, ii3Mcbv осчалог, каже on ono: „1 I naine Спеспјашчепсшо

мол.у, ла мја npocm re что јесм лосалп \ ишчјај лонушчеппје мјссојасгија, no
сонјсту и изрсчсппју прачсв, ижс ппако ne хотјсли мње помошчн в тјажцсх
мојпх бо.\,ез11пх, ашчс neМкпреГнтл мјасојадеппје. Bor нже свилјстел.
јако na сластоипraiinja рад cnje сотворпх, no да малу отраду в о о л.ест
оорјатчу. ]акоже ôо 27 ,\.eia пс вкуспл јссм мјаса, тако n в erapocrn ne
on треоовад вкуспти, ашче ne 6п пужда ôn ла. lio ci iјс моје лопушчеппје
ôojycja, no исходје мојем, да ne будег которпм малолппесгвујуiичим
na прешкапије, ne педушчм ппжс ncinirvjvjnnn уијелоп прпчппу ijcx
vKc, мол.у Bania Влажепста, да on пнсали о том сооорње к злешњпм
епискоиом и осгалому чипу мпатестпујутче.ч, да пп једип узроком мојего
пуждпаго употрсоленија cei o свјат аго талапта постппчства понирад no no
vc'ipojcnnjv предпнх св ја т х n жм гијсч богоугодппх o reri да ôn обдержали,
u котором nciipecrano n o r ime наказател-поје n совстователпојс слово jeev
имјели, n бојусја o r туду, no отходје мојем, o r малоирсмеппја жизпн ссја да
ne вппдег - мепе уз-рокујушче - соблазп».
He знамо поближе зашто, ади пзгледа да гада српскн епи-

скопат, na и сам митрополит Mojcnje Петровић нису добро
стајади код васел>енског патријарха. Изгдеда да су Грци y
пашој црквеној органпзадији, a парочито y iianioj београдској
чаршији бпдп незадовол.пм. Изгледа да један већи сукоб
између егшскопата и Грка y iianioj чаршијн join није био ре-
шен. Васељенски патријарх одговорпо je српском епискоиату
уздржл>иво, хладмо и шггпски. Став српског епископата пре-
ма мрсу Mojcnja Петровнћа nirni je одобрен, нити je осуђен;
о благослову пема ни помепа. Цео одговор може ce свести na
две максимс, од којих једна гласи: „bor нрозмре срда и утро-
бе, и ггозиаје тајие“, a друга: „Света реч каже: ne тражи што je
јаче од тебе, и о вишем од себе ne разбпрај; мпсди о оном што
ти je заповеђепо“.
Обпчај, да мнтроподити п еннскопп постс одржао ce све
до митроподита Павла Непадовпћа. Кодико je nain парод иа-
зио да лм еимскопи врше ову своју дужност видп ce пз суко-
ба, који je настао придиком дзбора митрополпта иосле смрти
Арсенија IV (1748). Већнна посланика, пише Јовап Pajnh, хтс-
ла je да за митроиолита буде пзабран Павлс Ненадовпћ, епи-
скоп горњо-карловачки, „будући да je благочесшв a одбпјаху
Исаију Антоновића, будући да je наклољен унији и Шокац
je. Јер ou je месо jeo, a Ненадовић ce зед>ем храпно. A иро-
стота народна подажући y посту бдагочестије, судила je Пав-
ла благочестивим бити a Исапју, као месоједца, осуђивала je,
отуд пристадице Павда свуда су проглашавади говорсћи: Од
сад, брате, премрси срсду, a запостп субогу, јер je митропо-
лит Шокац и унијат. Тада je y народу толмко огорчење било,
да Павловчапи (цпвпднм посданиди) хтедоше Исаију дохва-
гити и пз садс кроз прозор бадити вичу1ш: „Нећсмо да архде-
пггскоп буде мокрок!” Нанротпв Исаијевдп, све самп милита-
ри, дохватише мачеве n дретише крводролпћем! Pajnh ннше
како су гадаН)И досдаипдн настојалп „ма којпм пачином нре-
пречити архпедископу месоједење п сачуватп закон п веру од
уиије. Tora ради д страшиу дрисегу за н>ега пачпнпшс y којој
бепге да оп пма жпвот свој дроводпти no дрквепом капопу,
и нодобна”. Митрополпт Павле Недадовић био јс последњи

митродолдт који „зсл>см кормл>ашесја” (1768).
Свештепиди су пмалп да пазе да лп верип y свсму врше
своје верске дужностд. Онп којп су сдречавади своје млађе y
Bpmeiby верскнх дужпостн билм су кажљавади. Сваки светд-
теник јс дмао, upe вепчања, моред осталог, да испнта да ли
су младенцп пмали духовиика п да дп су испуњавали своје
верске дужпости. Венчаље ce могло обавити само на служ-
би, „прежде литургмје ne вснчати, ни иосде иолудне, no
стојашче и послушајушче службу Божмју, попсже тајиа Духа
Свјатаго јест, п како жених и певеста тако и прочп звани сва-
тови i i иријател.м, or иачала до копца, должепствујут слуша-
ти божапствспују сдужбу”. Цркви ce морало прићп y тпшинп
i i без музике. „М ка дсркви благочино да прпходет са обич-
ним дерсмомнјамн, окром муздке, које консчно отсскајем п

запрешчајем”, каже y 'roj ааредби митрополит. One, којп cv
upe сдужбе једп п пндд, ппје сведпеник с.чео вепчагп.
Свепггепсгво je пмадо да пазд на жпвот својих вериих н да
пх, ако згреше, казии. ГДрква je мог.ла верпс казндти на раз-
не начипе: да ne дрипустп причесги, да „от.лучи п даказд”,
да ne вепча, да прокупе, да no смр гд ne onojn дтд. 1728. паре-
дпо je Јмгпрополит Mojcnje да ce свуда „паказанпј јарам близ
деркве устроји” п да варошки суд помогпе y свему дрквепе
властп, прн кажњавап.у оппх, којп су згрешплп. Mnrpono-
дпт Bnheirnije JoBanoBiih гражио je да му свештеппдп сваке
педсл>е реферншу о попашању д владаљу својпх верпих.
Црква je угмдала n na опшгпнски жмвог. Тако je Mojcnje
rierpoBiih забраппо да ce за време с.лужбе држе отворепе
радње, a парочпто мехапс п крчме. Радп.с су могле битд or-
ворепе само „до прваго оглашепија звопаго, (п) како слшпет,
да загворег дућапе п, ва вгороје огдашенпје, да пдет ва дсрков
na службу Божију, a no сдужбп пакп да cv свободпп”. Hero je
тако забраппо да ce за вре.че службе Вожје држе „собраппја” v
варошкој Kvhri.
Наши митрополити
И y 1 гац1 к\палпом, м y верском погледу, a парочпто y вер-

ском, налазно ce nam пароду иајтежем положају. I I y Веограду
био je једва трпл>еи. 1726. мсел.епп су сплом свп Србп u пра-
вославмп пз Немачког Београда y Савски плп Српскп Београд.
Аустриска в.ласт, n војиа п дмвплиа, да ne спомпљемо дркве-
ду католичку, хтелп су да Србдју, a парочдто Београд пока-
толиче и понемче. У том дравду рађедо je врло смшнљедо
д није жаљено довда. Српска дрква патдла ce y врло тешком
положају. Док je католпчка дрква бпла фавордзовада од стра-
не државе: давана joj пмања, осдобађапа од дореза д сталпо joj
давана велдка помоћ y довду, дотле je српска дрква ометапа
да сваком кораку. Ha државду домоћ ona ддје могла рачуиати.
Ona je могда рачупатм само na своју сдагу, na свој парод, којд
je ii сувише стењао од државдих дамета. Што ce nain парод
y HOBiiiM ириликама, релативмо брзо, спашао, има да захвади
тадањем београдском мгпрополиту Mojcnjv Петровпћу, једпој
од знатппх личиосш пз прошлостп паше дркве.
Мојсије Петровпћ рођен je 1677. y Београду, a одрастао je
y доба oiior дугог рагпог рвања које ce дешавало баш око Бе-
ограда. Kao дечарац, ирнликом Ведпке сеобе, дочекао je y Бе-
ограду патријарха Лрсепмја III ЦрпојевпНа n осгаде српске
enncKonc. Арсенпје III поведе га са собом, те je Mojcnje upo-
вео своју мдадост y Сеит-Лндрејп уз патрпјарха Лрсспија III.
Ни Mojcnje Петровпћ, na nn Bnliennrje јовановпћ, м>егов
прејемпик, пису п.малп пско b c Iic зпап>с u пеку пшру културу,
пи свеговпу, ни теолошку. Нпједап од n>nx nnje нмао редовпо
114
Београд y X V I 11 веку
западњачко шкодовагве, lurni je, upc својих зрелих година, ви-

део 1'IcTOK мди Запад. Своје скромпо образоваљс, што га je
Мојсијс mmo, сгекао je y Сеитандрсјп, y најближој околини
иатрпјарха'Лрсет-шја III. И on п Buhcnrnje Јовановић добн-
Aii су својс васшпаље y нашој тада културно запста заосталој
средини. Могли су н-аучитн тск оподпко колико јс зпао једам
бо,д>и даскад или какио свештеио дпце пз окодшгс архмјереја,
уз кога су одрасли. Обојпца, a нарочито Мојсије, бттли су јсдва
нисмепи.
Мнтрополпт Мојспјс I IcTpoisiih
Mnjenje Петровпђ nnjc добпо nn добру пи иоуздапу nnc-

мспост naincr језпка, која ce y то доба y iiainmi землзама мог-
ла добг-гпг, u o m r o B O y o k o a i i i i i i narpnjapxa. 11з његовпх беде-
жака впди ce да je o n знао зпакове за nucan.e, али за меке nnje
поуздапо зпао кад сс упогребл.ују. Облпк речсппцс му je че-
сго немогућ. У његовим сипспма пптерпукција готовода н ne
постоји; све ce peha једпо за друшм.
115
Тешко да je Мојсије добро зпао који с i panu језик. Изгледа

да je зиао, али свакако ие много, грчкп, a можда и турски. Врло
je поштовао грчку дрошлост и грчки језпк. Смаграо je за ио-
требно да наша црква и школа воде рачупа о грчкој лрошло-
сти и грчкој кудтурп можда, и пз опозидпје нрема датпнској
култури ii католичкој дрквн y Немачком Београду. Немачки
језик знао je такође, али не много; научно га je тек y зрелим
годинама.66 Али ово знање није било иоуздапо. Немачки je
паучио ne нз књнгс, него копверзацијом, п то, вероватпо, од
своје послугс. To ce вмди пз начина како iiiinic пемачке речп.
Тако on пише Рементиш место Ребентиш, Розомберк место
Розенберг, Тсрлискрон (n Терлпкропт) место Тсрлихскрон,
„торфтеркер” место „тафелдекер”, И зпање латипског језика
истог je начииа. Тако on mime „диштрекцпја” „копсесторпја”,
„резедендија”. Осећа ce и утидај мађарског јездка. Тако срета-
imo мађарске речи: (архијерејски) „таиач”, „аркуш”, „армдда-
дош”, „кмшлсгсп”, „кочиш” итд. Понеки латннски пзраз за
бележеи je оиако како га Мађарп пзговарају. Франдускп пзра-
зи су читади као немачки, као na np. регимеит, коптепт, npc-
зент, комплимент игд. За неке појмове, neh 1720, срстамо ру-
скс ггзразе (као грамота за писмо), алм рускд утпдај, свом сдлп-
ном, дочиње тек са доласком руских учптеља v пашу средиду.
Вдћенгије Јовадовић, шегов прејемпик на пресзоду
срдских мгпрополита y Београду, пмао je y свом образовап.у
вишс cpelie. On ce дрке задржавао y пемачкој средппм.67
On, истида, није зпао грчки ми гурски, алп je зпао бол>е ие-
мачки и н е т т о вдше латппски u бпо мпого ппсменпјм.68
Његова пдсма и списи већ су зпатмо мпсмеддјд али препу-
ни пемачких и латииских пзраза (патрпја, пункт, кампдга,
кодзилиум, турбадмја, инквпзпдија, ддструкдија, јурамент,
шпецификација, субстандија, дармја, малсфмкапт, пггроф,
бб) Мптрополит Мојсије бавпо ce y Бсчу iseli 1718, п то псколпко мссеци,

ол фебруара ло понембра a пред смрт готово дие голппе.
67>Beh као егзарх бавно ce y Бечу ол (Jicopvapa 1722. до јупа 1723. год. За-
гим као ми грополмт задржавао ce дуже врсмспа y Бечу и Карлсбалу.
fia' Латансжи ппје зпао поуздаио.
116
Београд y X V I11 иеку
перихтовати птд.)/>ч Сујетпп Впћснтпје Јовановић потписм-

вао сс i i „ирпмат” сриски. Отала ce већ oceha да су наши im-
телигеитнм л>удм помадо завириди и y грамапгке. Тако на пр.
шппу „тиепср” (Dicner), „ п г ш е г м с ” (Sticgn), штиевде (Stiefel),
Scrviae мтд.
Поред свпх иедосгатака y васиитаљу, које je Мојсије M o
rao добиги y окодпми Арсеннја III, пнак само бав.пеље y тој
срсдппи утидадо je на њега врло поволшо y друпгм правци-
ма. Код ibcra ce развпда д.убав прсма свом иароду и осећање
духа „госпотствујушчпх”. Всћ тада je могао чути како je новп
госдодар одаснпјп од раппјпх п како je потрсбно мрове-
сти организапију српске дркве н подићи joj угдед. Мојсијс
[ IerpoBiih, којп je y то мучмо доба бмо y сталпој везп са сриском
патријарггшјом, снашао ce врдо добро. Kao млад човек напра-
Biro je врло депу каријеру. 1709. ггосвета ra пећски иатријарх за
мптроиолита сарајевског, a убрзо, 1713, за мигрополита бсо-
градског. У том својству затекао ra je и Пожаревачкп мир.
У иовој сптуацпјп иоложај митрогхолита y Београду био je
врло тежак. Срећом no nam парод углед митроподита бпо je
огромаи, те je могао снажно утидати на јавни и na приват-
пп живот поједппда. A naum прквени великодосгојницп, бар
оми који су стајали na чеду дркве и народа, као Арсегшје HI
ii Мојсије Петровмћ, биди су добри родољуби. Нарочпто je
био велик углед патријарха Арсеиија III. У једном комиси-
ском мзвештају пз 1699, подпстом бечком Двору, каже ce за
наш парод „како има свога поглавицу и као неког крал>а свога
патрпјарха, те за ш ш оии y свему ирисгају као ичсле за својом
матидом“. И y једпом извештају из овога доба мстиче ce како
nam парод мпого поштујс мптроподмта Мојсија и свештеи-
ство, a парочпто митрополита.
Митроиолиту Мојсију Петровпћу, као што видимо, нови
господарм ипсу биди пеиозпатп. У велпком рвању осстио je
on да ће победити Лусгрпја, те joj je већ за турско доба учинио
знатне услуге. To му Аустркја, mije заборавила. On je ne само
w> Врло je Hii repecaimio ла Biiheinuje Јоваповпћ, као сгзарх, y сном днсв-
ппку сталпо ипшс бпскуп, бискупаг мсс го cuiiCKOii, сннскопат.
117
утврђен na положају бсоградског мптроподнта, него je добио

noд своју вдаст и православпо становшпптво y Тамншком Ba
rmy. Тако je on постао иоглавида великог дела iiainer иарола,
a то му јс доносило ве.лике ирпходе. Tu приХоди могли бп ce
поделити y две врсте: y редовие приходс п добр.оводтне при-
логе. Haiti je народ y то доба парочнто радо и мпого прила-
тао својој црквм. Прилагао je y најразповрсипјпм облицима
y новцу, хранм, оделу, стоци, крзиу, стварима нтд. Тим npii-
ходима п ирплозима, уједпо и једшшм, од којих ce издржа-
вала српска дрквеиа оргапнзадпја, расдолагао je мдтрополит
до свом нахођењуЈ бдло да je слао та.мо где je бдло потребдо,
било да дх je удовчио, тс довдем додмдривао трошкове око
дрквсдих д дародддх посдова. У пево.ми je уздмао y зајам по-
вац од дравославдих Срба, ЈДдддара д Јермена. Иако дије био
луто MmponO/Virr, Мојсдје Петровмћ je verteo да штедшом ску-
дд, за ono доба, управо огромад капптал. Ка,уа je умро, Бео-
градска митродолдја лдчпла je na велдку рпзпиду пупу ску-
додеддх свештсддчкдх одела n драгодемостп, n матадпп
најразноврснпјмх ствард.
С.асвим дрироддо да Мојспје ПетровпИ n n jc могао дматд
nn дриблдждо тачпу претставу о сиазп католпчке дркве. On
je вддео католичку дркву y БеоЈраду n y Бечу, re дако nnjc
зпао on je ocehao c n a iy n богатсгво каголпчке дркве. I l on n
Brihen nije Jonanomili моглд су само пожелетд да српска дрква
y nanriiM зсм.вама ne заостаде дза католичкс длп бар да ne буде
na подсмех друшма. У свом тестамеату Мојсије ПетровпН nc-
такао je како ce трудио „да nama свегаја n пепорочпаја црков
n певесга Хрпстова поношеппја од пповерппх n or јазпков ne
пмјејет no достојмују n прпдпчпују јеја иохвалу n славу.
Maniri мптрополиш пз t o i a доба, n Mojciije Петровкћ и
BiibeinTije Јоваповпћ, a иарочпто Mojciije Петровпћ, гешко су
ce m o t ,ni cnalin u прплагодптп y новнм прпдикама. Одраслп y
једмој патријахалној средипи пашлп су ce onu маједпом пред
Мојснје je с праком могао y сном тесгамету ла паппше да „иеркои-

иих, ДОМОШ1ИХ, материјалиих, срсбрјапих, злачних иештеј, толпко доволио
прнбави, јако пмкојп >ке от препесоров jera”.
118
сасвим другом културом и другпм духом, сасвпм различним од

оног који јс владао y средммп, y којој су шш одрасди и коју су
они репрезеитовалм. To доба мозпато je под пменом „ галапт-
ног доба”.
Карактеристмка овога доба била јс мрефпњемост y
држашу, y oiixobcii>y, y укусу, крајњм сјај u раскош y зграда-
ма, намештају п одеду, речју жпвот мснуњем крајњмм хсдониз-
мом. Забавд>ало ce н мзживл.авало: јахаи»ем, довом, картањем,
богатпм гозбама u бахаиадмјама, а.лп п одвратшш оршјањем.
Галаи-шост до расппкућства, раскадашиост до бесш дпосш .
Цептар друппвеног жмвота чинида je жепа, адм пе као супруга
и мати, него као жепка. Огварни и гдавнн рсирезенгаит овога
доба био je фраицускп двор са пдсмством. To je доба Ayja X IV
i i Ayja X V м њнховпх мпдоснпца. A ндемство ппје ono paniije,
iieiioKOpiio, феудадно идемсгво са витешкпм ратннм особи-

нама, пего дворско, мпппсгерпјадио, диврејпсано, задоволшо
ni го му ce дозвол>ава да учествује y жмвоту na двору. Нестао je
тин средњевековпог плсмића, a настао иов пш, тпн галапту-
ома i i шевал>еа илм бол>е да кажемо галаитуома као шевал>еа.
Овај t i h i нема плсмепптпх особмпа n n рапијих вптсзова, u j i
каснијих џентлмеиа. Његова девиза je „savoir faire savoir vivre“.
To je n m развратппка који je остао y бдсдој, алп испово/ч>ној
успомени ii y нашем мароду као тпп „швалера“.71 Ни високи
црквени достојапсгвеппцп, као крал.евскм пди дворскп савет-
нпцц, кардинадп, прслатп, абејп, nncv заостајали пза племпћа
као заводнпдп n лд-бавпмцп. Поготово je овај дух noćno офп-
цирски сгалеж, регрутовап пз проиалпх племпћкпх и кнежев-
скпх кућа. Овој B p c r n \>удп припадао je н Алексаидар Виртем-
бершки, дугогодшшвп гуверпер Србпје.
Ово доба, тако лакомпслемо, раскалапшо п путепо npn-
казало ce пашсм гада верскм пеобпчпо пастројспом друштву
кроз ммrpoiioAincKii двор. Нн naiiin мптроподптп nncy хте-
лп да заостапу пза западп.амкпх еппскопа кпезова н прммата.
Кеоград y XVIII no;y
Угледали су ce на њих y свпм правцима: и кпежевскп уређеним

дворовима, ii својмм раскошним намештајима, ii брнжл.пво
негованом тоалетом, na и својим каваљерством, боље да ка-
жемо расгшкућством. И наши митрополитп били су пажл>иви
према дамама. Забележени су издацп за рукавице n лепезе,
поклоњене дамама „господствујушчпх". У свим правдима, од
најкрупнијих ствари na до начина дописпваља n noi nncnнатва
хоће они да су саврсмени. Док су потппси грађапа - тргова-
ца и запатлија —без изузетка, били једносгавни, пословни, без
иједног непотребног знака, члановп name високе јерархије,
тада једшш шггелектуалпп сталеж y пашем друштау, наши
абеји, потписују ce y стилу свога доба. Потписи, a нарочито
ипидијалп, уоквирепи су и пакићснп ммогим пепотребним
ii немирним вијугама п потезима, каткада сликама сличним
цветовима, тако да потпис y цслшш чпни утисак чиике пли
драперије. Го имнтоваље саврсмепог отменог друштва може
ce пратити и утврдитн y свим иравцпма и na пашем митропо-
литском двору, који je тада грађен.
120
Грађење митрополитског двора
Непокретно ммање бсоградске митрополпјс није' било вс-

лнко. 1729. пмала јс митроиолија две куће —„старгаи” и старн
двор - једпу Kyhy са бапггом, затим осам дућана, једпу водсии-
цу, јсдио водепично место, две багите, две лпваде и 109 мотика
випограда y околиип Београда. 1731. имала je митрополпја два
дућана y савској чаршнји, једиу водсницу, једпо водепмчио ме-
сто на Тоичиском по гоку, четирп бапгге, јсдиу лнваду и седам
винограда. Поред тога нмала je и једно веће имаље - „мајур” у
Београду, a можда иопекад и какво власижп гво y близини (као
воденицу y Белсгпшу).
1733. састојало ce непокрепто пман.е бсоградске мгггро-
полије од поседа y Београду, Гроцкој, ("медереву п Пожарев-
цу. У Тоичијипом Селу пмада je мптронолија три баште и
баштицу, два випограда гг лпваду, y Дузлуку два вппофада, a
на Дедином Брду један. Поред тога je, иије забележемо гдс,
имала још једап впноград u баппу, y Гроцкој лва впмограда,
једну лпваду м кућу са подрумом u качаром, y Смедереву ви-
ноград ii чардак; један виноград п ливада бплп су y процесу са
државом. У Пожаревду имала je две куће, једпу crapy u једпу
пову, м баппу u лпваду.
1729. постојала су y Београду i pu мигрополитска двора:
ТЗВ. ,,стари” двор u „старгии двор, пмже Сланој Чешми”, u
„новоправнтелствујушчи белградскпј двор, архисгшскопско-
мигрополитска рсзиденција” коју je ночео градити митропо-
лп г Mnjenje Петровпћ 1725. Још 1729. становало ce y старом
двору. У њему je Mnjenje Пстровнћ i i умро. Када je on умро
121
Београд y XVIII na;y
од новог двора били су готови „доњи штук” и подруми. To

je била највећа и најлепша зграда y Срнском Београду. Она je
требала битп не само резпдепција, него н нека врста машег на-
родног дома, y којем би ce налазила пајвшиа надлсштва и пре-
ма потреби одржавалп сабори.
Изглед Калемегдапа, сапориа црква ii мшрополитски двор

Са грађењем јс почето 1725. Грађење овако велпке и рс-
ирезентатпвне, али п врло скупс палате, имје паишло на
одобравање y тадањој сриској јавпости. У свом тсстамемту
Мојсије Петровић иише да je стога тако ггостушго јср ocehao
зпачај Београда no срнскн парод, ако би ос гао иод Лустријом.
Он ce брани овим речима: „Лз, ne ссбе ради, начах cero, но
опшчу, иомишљаја, ползу и за утврждснпје ва род no нас, по-
неже (овде мисли na Београд) преславугнчеја n иачелнејпгаја
мјесто јест земл и отечества нашего, да всегда останетсја темел
и знаменије народа нашега и да ва последппја роди, копечно
ne погубим мјеста и будемн јакоже изгрсби, скитајушчи сс no
потоках“. Како ce ocehao слабим желео je да двор довриш, те
ce, пред своју смрт, почео обраћати молбом na важимјс факто-
ре y нашем пароду, na пр. Будимцима, да ce ово интање рсши
на сабору. Будимцп су, истина, схватилм овај мптрополигов
наиор као „велико народпо обшче добро“, алп су ипак пустп-
VII да ово питање решп сабор. Мп грополит ван Србије, пз дру-
гих крајева, није добпо пикакве noMohn. Са пзвесппм болом
каже on y тестаменту: „И сс намсреппје моје п ппктоже мп чго
дасг ва помошч доселе, no јеже прптежајем па здешнеј страпи,

ва Сервијп, то тамо полагајем u своје подушпје во основанијс
того, or другпјп же ирпсајсдшшвшеј ce nu једипога пснеза
ne вазсхом во здампје“. Сматрао je за дужпост да пагласи да
ппак iinje minira узео из тадањсг карловачког двора, него да
je u тамо све умпожпо. Двор je требао битп, како ce y једиом
саврсмепо.м спису каже, „обшчп дом“. У двору, илп upu дво-
ру, трсбалп су би ги црква, школе п семгшарија. У сали o b o i
двора требале су ce држатп седмицс пашпх црквснонародних
сабора. Сабор од 1730. држап je v овом двору. Ga грађењем
паставл.епо je no његовој смртп. Од 1. новембра 1725. до 31.
дедемара 1732. пздаио je na матсријал и грађеље 39.972.07 ф.
Између осталог угрошепо je 1,184.950 обмчппх имгал:>а, 2500
„ксимс“ великпх цпгал>а, 600 фластер m irana, 500 „ксимс“ ма-
лих цпга.па, 224 „кловтсра" ка.мена u тд. Двор су, очевидно,
радпли пајвсћпм дслом немачкм мајсторм. To ce впдн из назп-
ва —термииологпје —y рачуппма којп су, бсз мало, свп немач-
KTi (тпшлер, цпмермаи, молер, ксимс, кловтер, фластер итд.).
Ga грађењем ове резпденције иатсзало ce join неколико io-
дина. Мптрополит Bnheirnije ЈовановиН nperao je да je довр-
ши. У једиој претсгавци епископима mune ou како ce ми гро-
полп гска резиденција y Београду „no аманету сабора почела
зидати, (те да) треба raj nocao свршитп“, п опоммње еписко-
пе да ncuvnc своје „облигацпјс’ Епископп ппсу тако мпслп-
ли. Onu су сматрали да je грађаве шпрополптскс резпдепције
сгвар митрополптова. To ce видп пз јсдпог гшсма Исаијс
Л тоиовића. У tom писму mime on како су ce о овој стварп
разговарали u резоповали пеки угледппји л>уди na сегедии-
ском вашару. 11о мпш.шћу rux л,удп, a то je очевпдно бпло и
мишл.ење еппскопа, требао je митрополпт да ce остави зпдања
резпденције n других пзлшшшх грошкова, те да ce више бри-
ue о томе да ce утврде пршшлегпје a u да ce резггдендија внше
зпда ,,ua (јуупдамепту a ne, na ветру“.
Мптрополпт Bnheirnije JoBanoBiih ce браппо како je on
— iiourro je био изабрап за мптрополпта - предлагао, да ce
започета резпденцпја прода, a да ce, месго овакве велике
Београд y XVIII hocy
резидснције, подигпе друга мања, и дрква п шкода, a дри том

још да ce уштедм око 20.000 фор., адп да су пародни дретстав-
ници решили да ce са грађењем мастави. Ou ce бранио да су
неки народни иретставннци говорнли, како нпје леио да „што
један митрополит достопамјатнп подигие, другм да кварм“,
него да гледа да довргпи како може. Стога je он са грађењем
наставмо и успео да подпгне зидове толико, да су ce Kairnje мо-
гле затворити. Како су ce ствари око грађења мнтродолитовс
резидепцмје дал.с развијаде, m ije нам позпато. Спгурно знамо
да je мн митрополит Вмђентије Јоваиовпћ за свога живота, до
1737, није завршио. Народ je грдао y дажбпмама н нмјс га Mo
rao домоћи. Да ли je уопште довршепа за време аустрмске вла-
давиме, не знамо.
Мојсије Пегровић, оснивач ове резмдеиднје, unje y м>ој
ждвео. Умро je 1730, како ce да једдо.м месту каже, „у стар-
шем двору, прд Сданој Чешмд“, „у мадој собн ма дрведом
кревету“. У овом двору становали су: ммтродолт Вићентије
Јовановић, вдадика Никола Димитријевпћ, д јсддо, врло крат-
ко, време, и патријарх Арсемије I \ Шакабеита. Kao што смо
видели ii грађење o b o i двора изазвало je y дашем дародувели-
ке грзавиде. Још више je овај двор утидао no свом упутраппвем
уређегву na развој верског и црквепог живота, n na развој naine
модерне културе.
124
Митрополитски двор
Из сачувапог матсрпјала видм сс да je то била зграда

caipabena na спрат, y главиом, na западшачки начип. Има-
ла je око чегрдесет одељења, које главних, које спореднмх п
îiOiMohiirxx просторија. Доњи, ириземпп део био je одрсђсп
за рад п боравак прско дана, a горњп за свсчанпје прилп-
кс i i одмор. Од главппх просторија y прмземлл- сггомпњемо:
канцеларпју, два кабгшета, мптропо.штову собу, „тофел-
цимср”, салу, траиезарпју, бмблпотску п join меколика соба,
помоћних i i споредпих. Cnpai пмјс ono готов ini 1733. Ha
„горњем штуку” налазмло ce мање просторија. Да ли су ове
бмле зиатио всћс псго дшве, плп je горњп снраг био Maibii,
iinje пам познаго. Најглавпмја пјхосторпја на горњем смрату
била je велпка сала. Осгале просгорије биле су иамењене за
одмор, вероватно за сгтавање. У призем.лзу je била капела са ко-
ром, којм je чинпо дсо горљег спрата. Из ирсдворја сале доњег
сирага водило je 28 „здравих растових штијегпм” na ropibii
спрат.
Собе су израђпваис na два начпна, на источњачкм, тј. на
ћсмср, i i на западљачкп, тј. na штукатор. Hajnehir део соба, a
парочпто one главне собе као mro je трмсзарија, „тофелци-
мер”, „соба пдеже господпн стојиг”, кабппети: дрвепи и зе/\е-
II11 , „соба од сале”, камела, „кхор”, мредверје, али такођс и пеке
споредпе просторпје као кухмња, „камара”, комора до кухшве,
хлебарпице и друге, пзрађепе су na западпжчкп начин. Шту-
каторп су израђпвапп од цпгле пли од дасака које су биле, ве-
125
роватно не увек, „подбите трском п „вурвом”.72 Од важнпјих

просторија изведеиих на ћемер бнда јс библиотека. У главиом
на овај пачин израђене су мање важне и сиоредис нросторнје.
Неке собе су биле обложене ламнријама п пшалпри-
ма и украшене „малерајем”.73 Шпалпра je бмло доста п раз-
ие врсте, иарочито жугах „са црвепнмп цвстовп”. Јсдиа,
црвема соба, била je украшепа „белоцветастим пшалиром п
ламмријама, опсрважена п постављема дасками”. Забележепи
су и „ординарни” пшадирп. Соба y којој je жпвсо мптроно-
дит била je зелено „шиалиропата” п имала je ламприје. Каби-
нет „чрвепо шиалировати” био je „жутоцветастим шпалира-
ма и ламиријама молован”. Други кабпнег био je украшен „зе-
леним шиалиром u жтгом шаром a исггод шпалира ламирпје
бојадисане”. Забележен je и „индијанише малерај”.
Врата су била разпе вслпчгше и од разпога магеријала,
већином од растовог п чамовог дрвета. Највећим дедом била су
то једноставна врата, алп пх je било и „дуплованих”. Без мало
сва су била окована - „пеш лотвана” - a оков je био обпч-
но калајисан. Врата су би.ла покаткад п бојадисана. Било je ii
жел->езних бојаднсапих врата. Врата су већимом бнла пзрађена
на немачки пачнп, са бравом м клучем, али их je било и која
су ce затварала резом м катанцем. Врата иа великом иодруму
била су „од расгова древа, оковапа п бојадпсаиа, браву, кд>уч п
две резе и два велмка ћилита со кл>учи здравп”. Гвожђарија na
дрвенарији била je или ковачкп посао пзрађеп na nam пачмн
нли „шлусерско” дедо.
Прозора, илп како су их тада звалп пепџсри, бнло je раз-
не величипе и разпе израде. Највећим делом били су средње
величине од растовине и је.ловиие, са стаклешгм окнмма n ка-
лапсаним оковом, „цели”, „здравп”, како пшнс y рукопису.
Било je и велмких прозора и ирозора са велпкмм окппма, као
72‘ Шта грсба да зиачи реч „вурв” mije пам нознато.

7>' Рсч лампрпја долази од фрапцускс речп ,,lambris”, m io означана
украспу облшу собних зидова, обичпо нскнм чпршћпм матернјалом као
лрветом, камспом, мрамором и гипсом. У omom c.wMajv coôe су б и л е веро-
м.шн) обдожспе дрвстом.
и малих прозора. Налазило ce прозора и са гхолупаним окни-

ма. Ha сполјним прозорима обпчио су стављане железне „ка-
трс” или решетке, a на оним са улице и „паухкатре” са цвето-
вима од жељеза. Некс од ових решетки на ггрозорима биле су
дрвене. Ha једном орозору су ce налазили „изиутра заклопци
дрвени”.
Како су израђпвани патоси, ne заамо много. За библиоте-
ку ii капелу забележено je да су патосани („душетеисани”) ци-
глом. Да лп су liarocn били застрти и чиме су били засткрани,
mije пам познато. Ћилимове, што лада врло уочи, ne сретамо.
Забележен je само један „венецијапски прост”, али ce ne види
за чега je употребл-авап.
У собама су ce палазилс пећи или фуруне, и камини („ке-
лшнп”). 11ске су nehn бпле узндаме између две собе, те ce тако
грејале обе собс између којих су бплс постављепе.74 Пећи je
било од разног матерпјала n разме вредмостп, Бмло nx je обпч-
них од кал>ева y бојп (зелепој), a ii врло лепих. Једиа je била
украшепа двогдавим орловима. Али пх je бпло n сасвнм npo-
стих „од турског ћерппћа слеп v>eniix”. Кампна je бпло „шгу-
каторли („с ппма четнри прсклада n дзе маше жедезпе)”. Зими
ce попекад нспомагало n тропол.пил! сандуком „в чсм врата
положајетсја”.
Дворпш ге je било ограђепо даскама. У дворпшту ce, поред
с raja, падазпо и бунар са (ш)трцалпдом”.
Me by собама y двору парочито су on \с украшене n памеш-
тепе one y којпма je жпвео мптрополпт. To су бида два кабине-
ra n једна соба. Од два кабпнега „дрвепп” кабипет бно je мање
господски урсђеп. У овом кабимету ce палазила једна полови-
na „дветасза астала” ii 12, жу гом чохом превучених, столица.
Место nehn палазмо ce „модован кемгш”. У кабпнету ce нала-
змла слпка мшрополпга Mojcnja, „са cjrjajn рамом чрном, ве-
лпким n моловапим, n златом позлаштени” и слпка прпнца
Евгенија, без рама. Надазпла ce n „фшура арма србског napa
Стефапа с чрпом рамом”. Најпосле палазио ce долагт y којем
су чувапе сптнијс сгварп, n „i locrcAea в самдук itjto ce скупл.а,
'А>Само сс гако можс разумстп реч “нола фуруче” y ипвептару.
127
дрвеии цајг и жутими чппкамп украшени, четпрп јабукс па

неј, небо, завеса, покров п na јастуке навлакс од того цајга”.
Прсд митрополитовом собом иалазмо сс „зелснп” кабинет,
који je водио y митрогголитову собу. Овај кабинет чпнио je
претсобље митронолптове собе. Кабнпет je пмао и врага са
улице и један ирозор са завесама. У кабипету су ce надази.ла
два сто.ла, шсст „фајп” столмда, долаи, канабе и једпо „фајп
огледало са иервази од стакла”. Поред ових ствари палазпо ce
y овом кабинету и један „сахат-музикаш”. У кабпнету ce иала-
зила, сасвим y сш лу собе, зелсна пећ (фуруна).
Соба y којој je живео митрополнт била je такође зелеио мо-
лована. Чпшгла je це.лину са кабинетом. I I ona je пмала два
прозора са великим окипма a na прозорпма ce палазпле за-
весе („вираханге”) од беде чохс. У соби ce налазила трп сто-
ла: једап мали првенп „гшлторско дедо, позлаћен n лапграп,
са два, тако длга, чпрака”, друш je бпо „са чрппм камепом” и
„тракслерским” ногама, a трећи са табдом, оишпвеп црпом
кожом a застрт зелепом чохом.
Ha једпом, свакако пмсаћем, столу малазио ce прп-
бор за ппсаље, или, како je забедежепо y једном cuncv,
„шрајбцајг”. За ппсаље су употребл.аванс разне врсте хартије
од пајобичније пословпе до врло скупГ>цене за приватпо
дописивање. За канделарнју je упспребл.авап највише „орди-
нарни” K o n n ein -rraiiMp. И овог паиира било je више врста (за-
бележен je средњм копцепт-паппр). У нарочптпм прнликама
упшреб.чавана je „карлесподска хартмја”, „фајп велики пост-
паггир” и „позлашгени иапир”. Забедежеп je и „флис-иапир”
(„влос-иапир”). J едан стари катастпг иаправл^ен-је вероватно
од хартије правл>ене na Истоку n na источн>ачкп начии. Кан-
целарискп материјал куповап je y Бечу и Кардсбаду.
Мастило je држано y дивитима.' ’ Најлешпн су били onu
митрополитови, од којпх сс нарочито издвајао један дрвспп
'3) У инвептару су забелсжспа 2 лпиита, cpeopna п позлаћспа, са срсб-

риим ланцем, 6 дивита од челпка „со свешчинцах п кресалом п лихтпуц-
ма и заклонилом”, б дивита »A чслика, карлссиодских, ncm као и раинји, I
црии „лашртлм ([)учрол, дрвеи п y љсму ливитп”.
128
Београд y XVIII пску
длвпт „господииов” са свом оправом п другм „сребрна ма-

cniAiinua са закдопцсм, зволдс, федермесер и маказс y футро-
ди, са два нечата: мадпм п средгвнм гослодммовим”.
Митроиодпт јс пмао пскодпко исчата од разпог материјада
u разпе всдпчиие. Сретамо забсдежсмс мади, средњи, a cii-
rypuo je носгојао п ведпкн. Један je бно од туча u јсдан од
сребра. Забедежена je u једпа сребрна a поз.лаИепа haca за пе-
чате, која je вероватпо служнла као јастучић. Забедсжен je u
једап „плајвајз”. У једпом мало.м округлом кожном сапдуку на-
дазидо ce 19 комада „пшапмше родивокс, фајп”, вероватно
пшански восак који je вредео као пајбод>и. У канцеларнскп
иамештај сиадао je и један расЈз „за капделарију п иред њпм
једап стодчпћ, прост, од чамове даске, за ппсање”.
У овој соби ce палазидо 12 стодпца „зсдеме ћаме”, и један
до.лаи којп je сдужпо месго ормара. У собм ce, поред других
сигипца, падазпо п митроиолитов кревет „од ораховиие, нгг-
ппчки, вес cBiiAOM зеленом, ћамом веиедпчком, завесп, небом,
венци, горпи ii долмп, околпп, зачалом, иокровом, навлаком
na округдм јастук u nicer јабуками a сви, украшсни чипками
белпм, ii срсбрммм”. (opranu су бмлм од свпде, једап зелеп a
други идаветам. У собп су ce иалазпде u две „коптраве (сли-
ке) без рама” napa Карла u царпце, u join пеколпко „образа” u
iiKOi'ia. Надазпдо ce n врло лепо, поведпко огледадо са рамом,
„од oi дедада пзсечемим”.
Међу просторпјама двора ouncana je na мрвом месгу бп-
блпотека, која ne пзгдеда да je много сдужпла оиоме, чему je
бпда мамењепа. Прве иодатке о бибдиотецн имамо пз 1723.
Ha једном руконмсу забедежеио je да припада библмотецн
„београдске архпепископске кагедре“. Бпблнотеку je oeno-
вао Mirrpouo'.un Mnjenje Пегровић. Било ou природмо да je
соба за бмбдиотеку требала je да буде мсиуљена књшама, y
овом случаје теолошким, паучинм n књижсвппм, којима би ce
k'opncTUAii \' првом реду, Mirrpoiго.аггг u придворпо свештеп-
ство. У c'1'вари ово nnje бпда права бибдиогека, nei'o впгпе cio -
варпшге књша погребппх црквама (мипеји, октопсп, часдов-
Iu i, псад гпрп птд.) u шкодама (букварп, граматпкс птд.), које
129
су куиоване од „Москал>а“ пли „Московпта“ п продаване, п

од којих je, изгдеда, добмвап леп прмход. У једној жалби, коју
су 1734. иоднели нски сиештсници Дворској комиснји про-
тив придворног свештепства, иаводи сс између осталог, како
придворни свештенмци „обикоше с кљпгами терговати и ког-
да доиду Москали куиују от пх служптсли господина за малу
цјепу a продају за дупловалу“, a y стварп п за чствороструку.
Митрополити су, очсвидпо, од ове трговине са рускпм дрквс-
гшм кљигама имали велику кормст. Митрополит Впћентије
Јовановић желео je да ce ова трговина водн прско митрополит-
ског двора, стога je ii пздао паредбу да ce руске црквсне књиге
допосс прво y мнтроиолитскн двор, a затмм да сс продају епи-
скоиима no нсту цену. Ово je учинио, можда, ради коптроле,
али he бити више вероватпо због корпспг.
Књига je био придпчап број. Највмиге je бпло рускпх кп.ша
московске штампе, a мањс кпјевске и петроградскс. Прпбдпж-
по подједнако бпле су засгупл>сип грчке, латпмске и иемач-
кс KHJire. Бпло je пешто и влашкпх. Нсмачке п латинске ку-
поване су y Бечу п Карлсбаду. Осим тога иа.лазпло ce пспгго
рукоппса и акага срггских, рускпх n турскпх. Мо садржппм
Kibirre су биле већпиом богословие п богословно-полеммчке;
Kibina световпе садржине било je сасви.м мало. 0,\ световппх
било je nem io филозофскпх, историскмх, правпих п медп-
цинскпх. Највшпе je бпла засгуп.\>ека прквепа ncm pnja. На-
лазило ce н пеколпко каталога. Од B nheim ija (овавановнћа
почпњу ce Blune куноваги да гппске n нсмачке кљмгс. Huje за-
бедсжепо где ce налазила архпва, која je вероватно, y то доба
већ постојала. Списи с}т, no наредбм мпгрополгпа Вићептмја
Јовановића од 1732. сређени и чувапп”.
Поред књпга м рукопмса налазиле су y овој соби
пајразноврсније стварп, тако, л\а je ова соба npe личила na
неки базар гглп магаш-ш nerc na бибдпотеку. У првом реду
служпла je као гардсроба. Ту je чувапо м трополптово оде-
ло. Поред тога служпла je n као слагалшптс за разпе цркве-
ne одежде n утварп, од пајскупоцеппјпх до „ордппарппх”,
које су биле потребпе двору илп продаване. Ту ce палазпло м
130
Беогрлд y X V I I I iici; y
разно, y гдавпом, скуподепо досуђе, рубл,е, разпа ткпва, крзна,

посгсл.пе стварм, „фмрахапге”, драгодедостд, скуподенп са-
товл, штакс, штапови, жезла „од абоноса”, разне скуподене
кесе i i кутије, скулоцени сапулп п нрндпчпо оружја, парочи-
то HMiiiTOA>a. Најлосде бидо je y овој соби п иекодико комада
скуноцене коњске оиремс (уздлдс, амовд).
У двору сс ладазмда и кућда кадела y коју, изгледа, жедскд
свст пдје дмао дриступа. Доњи део бдо je резервисад за дркве-
пе ii световде власти, a кор „ддеже л>удм д дједа стајалм буду”.
У овој кадедд илп „дрпдвордој дрквд св. Ндколе” обавл>аде
су од 1734. раздс фудкддје. Мдтродолдт Bnheim ije |овановпћ
je, y moj, дзгледа, доста чсс го рукоиодагао свештедство.
Дрведардју д дамештај су кудовалм плп пзрађеде или су дх
раддлд иемачкс запатлдјс. Без мало све je оздачено као „геш-
тел гракслерскп” длд „дело” „ддлтхаурско” длд „гдшлерско”.
Вабележедо je врло мпого. Mu Бемо докутагд да дх доређамо
no вредности. Тако су забележеда два мала стола, једад дрвени
a другд дрди, оба „гшлтаорско дело, лагпрт, дозлаштедд, са
два такова чирака длга”; шсст столова „с погамд тракслерскмм
u na i bi i Mi i чохс зе.уеде n чипками жлтпмд украшеме, дове,
ii квмкслајмеглм, зелеие навлакс, пма”; једап са дрнд.м каме-
пом ii „гракслсрскпм” догама, једап округао, опшдвен дрдом
кожом, „ма пем чоха зелена”; два округла „ло гирана”; једап
тракслерски; две иоловпне „цветаста астала”; затдм трм округ-
ла „тпшлерска”; два велика; један средд.д; детдаест обпчпих;
два мала; два „шенгтдша” и je,van покваред. За два стола забе-
лежедо je, да су „духачкп, с иогама, од дасака, што ce о сабору
употребл>ујут“.
Столови cv бдлд покриванм чаршавдма. Овдх je забележед
ирилпчан број. Ha једном месту забележсмо нх je двадаест,
које „фајн“ које „ордипарпих“, од овнх je пет y Бечу купл,епо.
Забелсжепо je join девет „ордпдарппх“ n пет „дамашкдх“. Из-
глсда да су ce и друге врсгс ткаппда употреб.даваде место чар-
шава за покрпвање сголова. Тако je забележепа једда чоха
„што ce место алдје na стол поставл>а“, једда „алмја“, 1 „ф д-
Столица je забелсжепо огромно много. Тако je забележе-

но 24 кожних нових; 12 великих превучених зеленом, 12 жу-
том ii 12 зеленом чохом; 12 иревучеиих црвсном чохом „геш-
тел тракслерскп“; 12 зеленом чохом, „гештел тракс.\ерски“; 6
„фаји, тракслерски иосао u no квикслајмепти моловани“; 18
кожних половних; 16 разних кожппх; 6 кожппх „ординар-
ннх“; 4 „ординарнс" кожне таборске, п једпа, вал>да бол>а, „та-
борска“, кожна. Најпосле забслежена je п једпа велнка „пла-
ветпа столица ir намнрила ce са лајбштулом бакаршш“. Сто-
лица je забележено укуипо 136 комада. Забелсжепс су још две
обичие ii три дугачкс клупс, које cv, вероватпо, служиле iin-
жем особлд7место столмца.
Од дрвенарије забележеие су н двс иоличице и дссет цвсто-
ва и две „поличице дагпрском црном малераом и гдешто uo-
злаштепо, na j b i i m шест цветова". Забе.лежен je и јсдап раф.
Постедж je било придичаи број и разпе врстс. Налазила су
ce два ripiiMirriiBiia кревега са седам преграда, a бмло je п гада
савремених постел.а плп крсвста. Забележепо je 15 постел>а
или кревеза, без пеке блпже ознаке, загим 4 дрвсна, „молова-
иа”. У њима су ce налазндп „пггросоцм”, „модроци” и јасгуци.
Јастуци ( oko 40) су прав.иепи од плагиа, цвпдиха п кумаша,
ћошкасти и округли. Јастуци су били каткада пспуњеип сла-
м о м , a „мадраци” свињском и koibckom длаком. јастуци y мн-
трополиговом кревету били су нспуњепп перјем и украшени
чипкама. У постелжма ce обичцо налазио no једап јастук. За-
бележеии су и постељни чаршави. Покривадо ce са ћебетима
и покровцима (забележена су 4 heocra „власпа”, 3 „влаеага
брашовска”, 2 мада ћебета, 2 покровца свндепа), перппама
и јорганима. Јоргана je бмло мадо; забележено je y свсму трп
jopraiia од којих два свилена; један од зелепе, a други од пла-
ветпе свмле, и један од алаче.
Забележено je п једпо канабе „дрвепе чохе”, n једно „зрак-
сдерски ггосао”, опшивено зеленом чохом. Забележсн je и
једам комарник.
Рубље којег je било врло мпого, и ситнпје стварм држапе cv
y долапима, саидуци.ма, ссчтетима, разиим кесама n кутијама.
132
Београд y XVIII нску
Долапа je било разпе ispere. Тако je забележено 4 долапа, ве~

роватпо, обичпа, 2 од нростог дрвета, 1 бео, 1 „фајн” од ора-
ховог дрнета, со сгаклом, оковап вајп бешлогом”, 2 од дрве-
та „са стаклепим пенџером”, 3 „долапчпНа лагпрана со чекме-
четп”. —Сапдука je било размоврсних. Забсдежеп je 1 великп
кожпп, 1 кожјni паоспм, оковаи, 1 кожнп upnu, 1 московски
оковап, 1 бео округао кожии, 1 округао кожнп, 1 дрни кож-
iiii (y којем ce палазно мали срсбрпи сервнз „под шпером”), 1
дрвепп окован, 1 малп гвоздени, 1 сапдучнћ или кутија „црве-
to to
ие коже”. Кутија je бпло придичпо много. Забележеио je 1
кугија округли, „лагнртлп”, пдетенп, 4 разне боје, 3 дрвсие,
сребрне за inehep, 1 бела „у ito j медицгши ii рецепти господи-
нови”, 1 искпћена филдишем м свидом. У једпом саидучпћу,
кожом опптивеном, позлаћеном, надазидо ce 6 стакала „мохо-
ванпх”, са мпром св. Николе. Забелсжепа су три ссиета „ла-
Illp'l” .
Кссе u чулзданп били су од тканнне илм од коже. Налази-
ла ce једна кеса од чохе, једна кожна и „в меј теразпје и драмо-
ве што ce дукати мере”, једап чулздаи од кадифе, два од коже
ii један од чохе.
У тим долапима, сспетима, сапдудима и кесама налазпо ce
чп гав базар пајразповсппјпх стварн, од најиримитивнијих го-
тово без вредмости, na до најскупоцеппјих, купл>ених na Ис-
току ii Западу.76 Највише сретамо стварп купљене y Бечу и*49
<i; 28 чаткпја (19 пз Бсча, 9 из Осска), 1 снилепо штнкована, 26 марама, 7
авлнмарама, 1 авлимарама ншитсмал, 5 бошчи »л алаџс, 3 свилснс, 2 ми-
спрскс шарепс, 1 јсрусалимска, I полнсвилепа, 1, вероватно, обичпа, 1 ма-
рама <>л оурупџука, 4 парчета „лпосрај-портн”, „шарспих широкпх nopm
49 apimina п ускпх 39”, 9 натл.ика, 3 парчега зелсие чохе, 3 парамапа, 2
гкапмцс, 2 BC,\cii4iiha, 1 „парамппци or гкапнцс '1ирпплика”, 1 c|»yia сви-
леиа (фута јс врста опрегачс. Усм. caoniiri. г. Гл. I ;.лсзовић), комал зеле-
пе свиле ол 5 рис|)ова, иарче зслсмс panic, парчс мусула, 3 комала тапкога
камплога, 1 комад подсослог камплота, I комад московског идатма, 1 ко-
мал црног тафуга, 1 „чоха фајп”, парче iipne свиле, 1 тафут upu, 2 комада
npriora (ј)лора, 1 спсжањ парчалп разпе свиле, 1 свсжап. парчпћа од чохе, 2
свилсне киче са uojaca, 1 кита мор са шсшира, 1 uojac црвснс свилс са кита-
ма, 1 црвспа Kina са iiicninpa, 1 кша морасгс свиле са шешира, 11 свилсних
кита са кандила, 4 „мап.лила” са капу r. мтрополита, 1 иарче црвспе panic,
133
Карлсбаду („Карлесноту”), алп такође п y Царшраду, Мдецп-

ма, Јсрусадиму, Москви итд. Нарочито много палазпло ce ма-
рама или бошча, врло скупоценпх од свпде i i п.латна n дру-
гих врста ткива, всзеипх златом п сребром. Бпло пх je пз раз-
них крајева света, као „стамбодпскпх”, „мисмрских”, „москов-
ски” „от ropniija земдч! са иута прпнешеип”, али п домаћнх
„сервијских”. Изгледа да су ce y врло малој мери употреб.\>авали
чивилуци n чпвије. Забележеие су само две чпвмје „карлспод-
ске”, позлаћене, u чпвнје са трп к\ ке „о чем ce вешају вспгш
мозлаштене карлеснодскс”. (/mapu су вешапе u ,,ua мотках”.
Зидови су биди укратеип врло мпогпм икоиама,
свезите.-искмм „образмма” п „лопдкартама” разног порек-
ла (са Свеге Горе, нз Јсрусалп.ма, са Сппаја, п Русије, са За-
пада итд.), урам.л>сш1х п пеурамл>еиих. Слика лруге садржм-
ме било je релативио мало. Налазило ce неколико „фигура”
Јерусалима, Венсције, ('мнајске l ’ope, Рима, Лондона, „Лм-
стридама” u иарочито Беча i i свега иеколпко „коичрава”,2*78' од
којпх je једна прпказивала „десиота Бранка”. Налазпла сс прп-
казана u „Синајска Гора иа свнли”.
Ha прозорпма су уп<)'Гребд.аваие завесе плп, како су их зва-
аи, „фираханге” (itaii впрахапге”). Забслежепо je 12 комада од
„илаветпе” и 12 од „зслеие” panic, затим 4 беде од чохс, 2 од
paine и „од ћоче”.78
Собе u ходинцп били су ocnei лдтапе „воидлајхтерпма”,74
CBchibamiMa u чпрацпма y које су сгавлзане свећс. Свећа je
6и а о разиих врста и велпчипе. Сфетамб забелсжеие танке за
трикприје, „тростручне шареис јерусадимске”, .велцке беле
јерусалимске u друге. За једну je забележеио да je воштапица
„од дптре ii 50 драма, на пргшер шафрана”.
2 liojaca upnciic свилс, 1 комадмћ пшроке беле сребрпе чипке, 2 снежн>а

црвсис chiјлс, 2 парчета inapeiie шнл асте св«ле, no јсдан риф „покозапа за
авшлоз”, црмепе кадпнс, 1 покров, 1 парчс самура, 1 лсптиои
77> V сооама сс налазило 36 пкоиа, 17 малих мкона, којс na хар гијп пли
лрвсту, 11 „лоидкартм” na хартпјн, 20 образа, 13 (јшгура, 6 „к о тр аф а”.
h! Забележепи су и „заииначп na <јшрахапгах”.
8 Забелсжспо nx je 19 илсхаиих, ол којпх je nicer kviia>ciio v Бечу.
134
Одело и рубље
Није пам нознато како су ce одевали машн митроиолитп

y време пепосредно пред долазак аустриске власги y Србију.
Свакако na начгш тада обичајан y нашим крајевима, y ствари
орпјенталски. Црквеио одело прављено je по угледу na грчко
свештепство, a световио na начип као што ce тада носило y на-
шим крајевима. Митрополнт Mojcnje Петровмћ noćno je nc-
под свештсничког одела дммлпје. По доласку аустриске вла-
сти митрополити су очевпдпо потиуно променили иачин
одевања и no материјалу, и no кроју. У прво време аустриске
владавине изгледа да je na одело трошено мадо алп, касппје,
парочито за митроиолпта Впћснтпја, трошено je врло миого,
ii подешавапо v неколпко, n ropibe свештеничко и доп>е сва-
товно, на облик одела тадањег католичког свсштенства.
Наши архијерејп, истина, још uoče свештеничко одело
претежмо црне боје, алп такођер u y друшм бојама, nypuyp-
Hii M, л>убмчас'П1м, a са рубовима оперваженим црвеиим бор-
тнама. Две прквене pace бпле су од upnor кредитора,8" једна
иосгавл.ема жутом свилом, a друга „таласли тафутом81* как
wopK2 (Jiapoa”. Забележена je јсдпа „мангпја или јапунџе”83 о,\
upnor кредитора посгавл.ена мор таласлм свилом”. Прав/пена
s"i Крсдитор Гес зпамо нпа јс.

8|) Ta<|)\ i je нрсга снилспе мачсрије.
s2) Mop Boja бнла je загпорспа или boja na срсдмпи измсђу плаве и црвсн-
касте ооје.
л,) |аиуиџе y пароду je каоапица Koja ce iipanir одобичпс ipybc, невалжпс,
Београд y XVIII iiu;y
je y Бсчу. Два маптороса, једаи од црмог камилота,84*„црквени

чрвен на ним сипИсв” a други од црмог кредптора поставд>еи
црвеном „таласли” свпдом. Једад пар хал>ина ono je од загасп-
те дрвене дветасте свдле. Када je Bnheim ije Јоваповдћ дшао
пред дара y ауддједддју ммао je na себм манторос од дрдог
кредитора, доставл.ед тадаслп свидом. ГТојасева срстамо мало.
Забележена су само два, једад од дрведе свпде длетен, са кпта-
ма i i једад од дрнс свиле исто тако са кптама.
Испод свештедпчкш одела nocn.vii су iiainn митрополити
световно одедо. Какав je бмо крај o b o i одела не знамо; дода-
гке дмамо само за матердју и боју. Одедо je npaB.-v.eno веИпдом
од чохе, алд такође п од кредптора п камилота. Отворепе
боје бдде су y модп, a парочито: жута, зедеда, дрведа, пла-
ветда, сура, каферешиД n украшене дветовпма - „дветасте”.
Од горњих дедова одела забедежеде су доламе*6 n ћурддје.8'
Обичдо су доламе и ћурдија смаграде као дар одеда. Овак-
вих napu забележедо je внше. Гако je забележеп једад дар од
свиле, боје „морведсдпчке”; додама je бмла доставд.епа ве-
зом, a ћурдија „тавутом зедепо чрвеппм”. једад пар бно je
од „мордуплит свиде московске”; долама je била доставл.еиа
„клоиддајмедгом” дрвеппм, a ћурдија самуром. Други i rap ono
je од дрвеме московске дветасте свмде; додама je бида безом
a Нурдмја Mopiaijiyion посчавд.ена. један пар ono je од дда-
встног кредитора; дода.ма je поставл.ена бдда бедпм дорхе гом
a ћур/Mija дрвепом свидом чакаргшом.88 Каддфа, нарочито
дрда, доста je радо узи.чапа као матерпјал. Један пар био je од
дрпе кадп(ј)е. Додама je бида везом, a ћурдпја „дачамп самур-
Aii и гвором” посгавл.епа, Забедсжена су n два napa детп.их
sl; Камплот сс иранмо од овчпјс иди козмјс нупс, парочпто ол арпаугскпх

ouana n коза.
s' Каферспгп ooja јесте боја канс - „ка({)сбрауп”.
Лолама je дугачка хал.ипа „која сс поспла спрела отворепа и само ce
upeoanimao јелан скут преко друтога a преко доламе ииасгшао сс појас”.
s " Ћурдија je upocipana, ropii.a зпмска оомчпо крзном постанл.сиа
хал.нпа. (amoiuisi ћурак.
КН; Чакарии je свила граорасте ôoje.
136
Београд y XVIII иску
хал>пна. Код јсднога napa долама јс бпда постанлчена црвс-

иим „кдонддајмептом”, a ћурдмја ад свидом. Код другога napa,
који je био од „чаме вепедпчке”, додама je бида поставл.ена
богаспјом8'1 a ћурдпја половпма богаспјом a половмиа атда-
сом)0.
Ђурднја je ono већи број. Тако je забележена једпа од
црне дамаске свиде „мпшом поставлчспа”, друга зимска од
зелепе каднве са „зердавом од куне”';| постављена, трећа од
мор кредитора, „мовом куггом поставл.епа”, четврта од мор
чохе, поставл>епа „пачами самурдн”, пета мораста нова, Ali
en цом постављена, шеста свидепа црвена „морским мишем”
иоставл>еиа, седма од „мор чаме ведедпчкс”, безом поставл>ена.
Kao постава за дакша одсда узпмаие су разпе врсте свиде
као ал свпда, свмла чакарпн, свида дамаска, московска, мдетач-
ка, затпм„тас|)ут”, атдас, богаснја, „кдомддајмеп ј ”, na мајпосле,
алм pehe, „порхет” n без. Поставе су бпде обичпо дрвене,
жутс n мор, адп n Apvre боје. Зпмска одеда била су обично
поставл>епа разпим крзпима као самуровппом, купом, твором,
зердавом n „морскпм мшпом”,
И чакшире су бпле y огворешгм бојама. Тако су забедеже-
ne једие од жутог калшлога, једие вупене од црвене кадпфе,
једпе од жутога кредптора, a једде од суре чохе. Забедежене
су n једпс докоденпде од каферсши чохе. Народ ce одевао
највише абом, која ce увозпда из Турске.
Мећу покрпвачима за гдаву сретамо две капе калуђерске „с
мапдади везенп”. Ћелепуша je бпо већп број. Тако срсгамо 4
од црвсна атласа, 2 од кадифе, један мор, a други црвене боје.
Забележеп je 1 велнкп дрвени зимскп од кадпфе. Забедежена
су и 2 ineiiinpa, 1 од „фајм кастора”, a други „ордмнаран”. Ha
oba су впсиле црвене кпте, змацп архијерејског достојанства,
које су naiiin еппскопп почеди посптп rio угледу na католичке
w> Богасија je пска врста иамука пли илатио алене Г>оје које je пскал доно-
шеио из ( јеллра.
,Ј(|' Лтлас je нрста ошле ираил.епе ггд памучпој оспоии.
Реч зсрлав, долази «л псрзиске речи „зербаи , пгго треба лл зпачи зла-
тогкап, као ппр. брокач'.
137
црквене ведикодостојнпке. Налазимо забележена и два кадма-

ка. Један од „мор-свиле московске двстастс, са самуром, и на
њега има навлака свмле дветасте ирвснс московске” и другм од
дрвенс каддфе „самурлн”.
Рукавида ce малазпо повећи број. Забелсжено јс једадаест
napu нових белих златом везепих, једап i tap „фајп везене и
штиковане сребром”, шест napu обдчпдх, шест белих ноше-
дих, од којнх су трд napa бпла нодерада и грп napa летњих
различите боје.
Рубља ce y двору далазнло дрдлдчпо лшого. Од дошег
веша налазило ce доста кошул>а д raha од разме врсте длат-
ма i i „ипекћепера”. Уз сдаваћу тоалету сретамо сдаваће каде,
u m i како су дх тада звалд, „шдофхаубпд”, којд cv тада бдлд y
великој модм. Забележедо je 24 каде, дретеждо од свдле n ка-

дмве, алд м од белога длатда, обмчдо y боји д всзеде чипка-
ма. Забележено je и 14 „холспидтелов c{iajn већдх.” Од других
делова забележенд су „лајбловд” са рукавдма и без рукава од
порхета д фладела. Забележеда су д трд „дадрсддка” од белог
финог дорхета. I I „гплавруди” су бдлд y отворенпм бојама;
један од дрведе a другм од зелсне дветасте свдле. Забележена
je ii јсдна абајлпја од дрведс ф дде чохе.
„Ш тринфлд” je забележен прплдчан број п раздоврсддх
Забележено je дет пард дамучднх белих, трп napa од „вајд
вуне”, два napa од белих коиада, трд napa од свпле морасте,
гри napa „фајд касторде” д један nap „каференш свилепе
мор”. Забележеп јс један nap „сјзускели” од вупе. Међу рубљем
за обућу забележепо je, и шест napu чарада везедпх свилом и
4 „сервијских”.
Митрополит je покагкад, вероватпо, док ce ne би потпуно
обукао, noćno дапуче. Зебележепа су lpn napa дрппх папуча
самествама92 од кордовада9’ n „дадговлмје” од плаве гпе кадп-
(})С.
MmponoAiiT Bnhenm je JoBanoBiih којп ce join пз pannje,
док join niije ono мтрополвгг, задржавао дужс времеда y Бечу
',2‘ Месгвс су врста кожпмх чарапа плп raiiкмх цииела.
Кордовап je кајфшшја мска кожа, нраил.епа \ Корловп, y LLIrtaiinjii.
138
Бсоград y XVIII иску
a к а а nije, као мптрополпт, y Бсчу п y Карлсбаду, вео.ма je H a -

3 110 па своју тоадету. i 1зглсда да ни y чс.м mije хтео да заоста-
нс иза свога доба. Поред „умпвалипце” п веома мпого пеш-
кнра, којн су унотрс5д>ава1ш п као украс, н мссто сервдета п
за брисап.е,9' срета.мо п врло мпогс, разпс врсдностп п разног
иорекда сануне,'1' којп су — бно јс обичај - m i i o i o „презедто-
вапп”. Огдедала сс ппјс падазпло m i i o j 'o , адп их јс бпло, бар y
мптроподитовпм одајама. Налазпдо сс једпо „врдо дедо, гхо-
ведпко i i рамн от огдсдада мссчснп”, једпо ведико „фајп са
нсрвазп од стакла”, јсдпо „ногодемо п рам от стакла дветаст”
ii ipii обпчна.
Ни y друшм иравцпма нијс мптрополит заостајао иза сво-

га доба. Забелсжсна су два „бушемакди” ретка чешл.а, н једап
чсшал. „за рсткс косе”, четпрп чс‘1 пд>а „брадња, мадена v кади-
вн, чулзданп здатом всзепп”, један мадп „чулздан навсзеп na
платпо са чсшдддм од бахс” п друтп „по зсдспој кадш[ш, вс-
зси, в 11 cm o r багс чсша.м”, јсдпа „чсшл.апнца erapa, свпдспа”
i i једиа од дибе н na њој „от пшка чинкп”. Најносдс забсдежс-
па јс јсдна чсшлчшпца здатом везепа na дрвсном атдасу.

Мнтрополпт јс назио п на своје зубе и ua нокте. Забележе-
па je једпа четка „са чнм сс зубп чисте”, једпа „калавица u y
iboj иструм ети од bare за зубе” н јсдап „нпструмент од чели-
ка са KojriiM ce нокти рсжу”. Митроподит je добивао na покдоп
ii ноклањао мирнсне воде или, како су тада зване, „ђудсуј” н
„розоднјс”.
Ha двору сс иадазпдо п мпого п веома скупоцепог на-
кпта, који je иајвећим дедом кунно мнтрополит Biihermije
Јовановић. Међу екунодене сгвард сдадади cv и сатови, којих
ce палазддо y здатном броју. Забедежси je сребрди џепни са-
хат, „со сребрндм даддем д футрола or баге сребром украгае-
на, дма к \.уч or меспдга”, д мсто тако, џешш car „со ладдем
срсбрннм u кл.учсм от челдка ноздаппснпм с краја, казујет
'л ' Забележепо je 33 нешкпра „(jiajii” из Бсча, 26 „холофајп”, 6 ор-

лмнарпих, 6 ол платшх, 5 „прости србскн, памуком гкапи”, 2 „москопска,
з.латом u свилом »сзепп na крајех”.
'h> 58 комала јерусалпм-скпх, срелн>нх и малнх, и 11 всликнх.
139
число и мјесец”. Заједно су забележепа два џепна сата сребрна,

„от њих има једин фугролу от баге црне, украшена сребром,
a ланци от плетена сребра со кључд от месингах, u једин от
њих сказујет мјесеца чнсло”. Најлепшн je био џедни митро-
политов. Био je „от злата, со златпим сднђиром, на ком печат
сребрн, мален, лозлашген и ногш господимов пзсечен”. За-
бележени су још: сахат „асталдд”, један нал>да, обпчан, n onaj
y претсобл>у митроподитовог садона „сахат-муздкаш”. Овамо
спадају два ланда сребрна и позлаћсда, једаи од сата, ii један
сребрни и поздаћеии „плосгш сннџир”.
У двору ce налазило п доста других драгоцености. Tant) je
забележспа једпа иглеппца од злата са дијдаантима, 10 среб-
рггих игала и позлаћеппх, 4 игле са бисером, 2 сребрне игле са
трепетљикама, 2 велике сребрпе игле, 2 стара прстена са каме-
ном, 1 камед (валзда драгоцешг), 63 зрна бисера, 1 пиз ситпог
бисера од 117 зрна, 24 псра „от морскога јежа”, „морскп пуж
са алком сребрмом”, „трм низа сптнога мсрчапа”, неколико
зрна бисера п миоштво друшх разиоврспих сзварн.46
Треба истаћи да ce међу овим стварпма иадазпда једиа
„игленица от челика и једна пусудида малена”.
Ha двору ce налазддо, y придичдој мери и оружја. Тако je за-
бележено: 5 ,,штагто,\.а ордидарних”, 2 врло леда —„ддбскоје
дело”, 2 „чевердм сребром извезена д седефом украшеда”, 1
дар „чеверли сребром извезеид”, 2 шшгтол.а маледа, 4 napa
маледа, 4 napa ипдпол.скпх девд „чеверлд”, 2 душке „штудд”,
1 душка од две цеви п 1 цев „чеверлд дугачка”. У додруму, за-
бележедо je, далаздла су ce 2 мала д плехом оковада u један од
туча, „доголем, na колиди со ддструмсд гм, оковап”.
%) У драгодсиости спадал« je и178 сребрпих парчади, нозлаИспмх, не-

ликих и ;малих, са nycaia, 59 комада сребрпих копчи са чакшира, 21) napu
сребрпих коичи са чакнгира, 14 napu сребрпих копчм са рукава, 6 лугмета,
срсбрпих и позлаћених, 1 срсбрпа npebiina, 1 iipelinna од nojaca, 14 nap-
чадн разлпчитог сребра, 2 „парчста сребрпа носуда”, 1 срсбриа croria од
чашс, 1 округао каи(ап)ак од чашс, 28 комада различмих поиаца n 4 napu
ne и једнс теразије „што ce цскипм мере”.
140
Живот на двору
Ha некадањп живот y манасгиру нотссћала су мнтрополита

п њсгову најбдпжу духовпу околмму V овом дворудва звона „па
два сголпа стојашча, свако no себје, једно за капелу, ведико,
a друго мањше, трапезм радп оглатеппја”. „Галантно” доба
бпдо je крајност према дотадаљем средњевековном начину
жпвота тако обеложепом иостом м крајњпм самоодрпцап>ем.
Ha место поста п завета ово доба обедежено je приндипом
„nulla dies sine poculo”. Овај ирмицпп je можда вредео за
среди>и грађански сталеж. Највиши кругови су ce натицали
y прирсђивашу честих гозбн са мпопш скупоценмм једима n
пићима. У овом правцу миого ce имитовало царско доба рим-
ске нсторпје. Кухпља je, y животу тадањег друштва, била од
особитог зпачаја.
Такав дух ушао je и y нови мптрополптскп двор - y двор
српског „прпмата”. Од ранијих порми y поглсду хране ос гала
je je,vuno одредба да ce ne мрси. У свим друшм правцима види
ce нов ред. Јела су била noćna, алп je спремано врло обилно и
разних јела. Раднил! дапом, no прописима na двору, једо ce три
јсла ii raiAO вино. Како су ce ириређивале гозбе, иије пам no-
зпато, алп свакако са лшопш и скуподеппм једима. Колико ce
пазило na јело впдп ce из чињеппде да су митрополптски ку-
варп довођепи нз Беча n били ne само пајбол.е плаНепи међу
послугом, пего далеко бо.\>с илаћсни м од дворскмх „офи-
цпра” ii „офицпјапата”. Мнтрополитски кувар — „мундкох”
— спремао je храиу за мтрополпта, прпдворпо свешгепсгво,
дворско чпновншишо u, можда, u послугу y лпврсји; за осталу
iгослугу n падппчаре сиремао je храпу тзв. српски кувар.
141
Велике гозбе прављене су y посебним приликама. Велике

господе православне верс, y то доба, y нашим земл.ама иије
било, али ne всрујемо да су угдедпији људи православне вере,
нарочито са Балканског Полуоспрва, прошли или ce задржа-
вали y Београду, a да иису посешли сриског митроиолита.
Српски патријарси, на проласку кроз Београд, били су увек
гости београдског митрополита. 1717. забележпо je митропо-
лит Мојспје посету влашких гтрннчева Тјјорђа и Константи-
na, Шарбаи-бегових синова, који су, y пратњи својих дворских
чиновника, посетили принда Евгенија Савојског.97 1721. посе-
тио je Мојсија драчки („дпдрахпски”) ммтрополит Атанасије y
пратњи свога ђакопа. Прп раетанку дао je Mojcnje мптрополп-
ту три дуката маџардије, a ђакону два форпнта.
Митрополитп су иоред звапичппх одпоса са
„господствујушчим” настојали да створе са њима и
пријатељство. О већим ираздпдима, парочиго о Божнћу и Ус-
крсу честиталп су им и често пута слалн „ггрезспте". Господи
y месту честитади су можда лмчао, a господп ван места гшсме-
но пли преко својих људи.
Тако je 1721. забележпо Mojcnje да je бно па частн код
„плацмајура“ и y Сланцпма код „лондаудптора“, веровагпо y
лову. Mojcnje je, изгледа, покушавао да држп везу и са функ-
дионерима католичке дркве y Бсограду. У своме тефтеру за-
бележио je и издатке које je имао када je био код Капуддда „да
частд“.
„Господствујушчд“ су дм ову паж1ву дрплдком враћали. I I
„госдодствујушчи“ су митрополитима честиталм веће дразни-
ке. О инсталацијама, о ведиким Г осподгбпм праздддима, na
крсду славу позивади су na част и - „господствујушчи‘£. Kpcno
име митрonодirroBо дрославл.спо je „no обдчају са гозбом“.
Ha крспу славу a, вероватпо, n na сва већа прпмап.а позпвапп
су „и господари варошанп“. Тада je приређпвапа и „ грапезмца
шшггам n убогмм“. Инсталације су провођепе вр.ло свечапо и
са великим народним весел>ем. Стајале су каткада врло мпого,
алм ne ополпко колико je namicao Суворов руском Спдоду да
'! У lipani.n сс палазио и јслап CpGini, мски каисгап Лрссмије.
142
Беоф ад y XVIII веку
je стајала инсталацпја митрополита Мојсија Пстровпћа. Веро-

ватмо да инје сгајала 20.000 фор. —што je за ono доба змачило
огроман повац —алм je свакако стајадо доста. Најпосле било
je ii тужмпх свечапостп. Када je умро митрополит Мојсије
neTpoimli сахрана je обав \.епа врло свсчано. Све јс било, muc
ah ce па људе u јатше зграде y Сриском Београду, обавијепо
y црпо. По сахрапи Мојснја Пстровмћа није ce могла куггатп
дрпа чоха y обе вароиш —каже ce y једпом рукогшсу. Сахрана
je стајала 7000 ф. што je за ono доба била огромна свота.
У овом двору одржап je 1730. сабор, na којем cv учество-
вали претставмпцм српског парода из разиих друштвемих
слојева. Ha сабору je учествовало 9 владика, 3 архпмапдрита,
44 нгумапа, проигумапа и иротопона. Од војпог сталежа било
je 5 обсркапе гапа n 13 које канстана, хаднађа n барјактара, и од
световњака њнх 92. Укуппо je, као што видимо, било 166 мрет-
ставмика српског народа y тадањој Лусгрмјп Сабор je држао
седнице y mobom двору. Члаповп сабора бпди су, веровагио,
пастањепп no прпватпим кућама y Српском Београду a мора-
ди су собом донети и храиу за кон>е, јср je била „скудост за ме-
сто n храну коњску”.
Нп no мачппу хране mije мтроподитски двор заостајао иза
својих савремепика. Huje ce мстина једо месо и мрсмло ади то
je зпачпло да ce mije јело месо од огшх, домаћих n дивлшх,
жпвотиња, од којих паш народ једе месо, м пије ce пекло na
свињској мастп, алп je зато бидо дозво.мено јесги рибу, које je
y TO доба, y пашим водама, било y изобиљу n иајбол»их врста,
као морупе, јесетре n кечигс. Доношеме су и морске рибе и
• октоиоди (оботнпце). Допосили су пх грчки трговци. Много
су трошспи с)т?а риба n ракови. Лјвар je нарочиро много тра-
жен и добро пдаћан. Место масти употребљаван je зејтин и
масло. Месо ce y двору смело јести само када on дошла каква
висока господа.
Зел>а je трошено мпого. Трошено je углавном naine домаће
зел>с: купус, ксд», cnanah, пасул., шаргарепа, садата, першуи,
pen, целер, краставцп; тнкве и, што je иптересантно, кром-
1111 р пису забслежепм. У подруму ce падазио кисели купус, „na
143
проколе” и ситни, ii туршија. 1721. забележеи je издатак п за

карфиол.
Ha хлеб и na слаткише сс ммого дазало. Днор je имао свога
хлебара, али je за митрополита, веровагно, пекао хлеб његов
лични кувар. Већ првих година аустрдске владавгше забсле-
жио je Мојсије Петровић мздаткс за „жемлиде” п бешкот, Ha
слаткише ce нарочито много пазило. Од зачдда употребљавао
ce шећер, ciiphe, цдмет, мушкадле, орашчиГш, паприка, шаф-
ран и бибер. Разуме ce, mije изостајао пи „конфет”.
Од домаћих пића трошеип су ракија, вино, шербет, бермет
и „аусбрух”. Од вина трошепо je иајвише ono из београдске и
најближе окодпде: из Топчдјддог Села, Дузлука, Гродке, Сме-
дерсва, Пожаревда, Ирдга, Гргегега д Карловада. Buna je било
разноврсног: белог, дрвеног, дрдог самотока, „дунтвајна”, д
бермета. Huje било старијег од две годиде. Мдтродолит je
најрадије пио бело карловачко. Налазило ce д нешто тер б е-
ra, „радедшторфа” д дриддчад број малдх д „дугачкдх буте-
ла” токајскбг вида. Од токајског вдна да.лаздло ce y додруму
45 „бутеда од једиог моса”, ссдам велдкдх „од 2 моса”, 6 ма-
лих, и 9 „дугачких шишета, где кисела вода поставл.а ce, ду-
ндх токајског вида”. Једда „бутела” бдла je начега. Токајско
видо дило ce само y свечашш прдликама; y обичним приди-
кама трошидо ce домаће видо и бермет. 'Грошен je n хдмбер n
кисела вода. Пиће je држано y подруму.98
Поједина пића служеда су посебддм иосуђем. Вдмо je
служено из диских a ииво из „велдкдх” (вдсокмх) чапш.
Ракија je служена пз високих чапшда, a „Токај” дз досебддх *3
V подруму су ce налазилс разне, лобрим лелом, нсжпребпе ствари.

као 2 кухарска саплука за пут, I каручки сапдук, 1 сапдук окоиап, 2 дола-
па, 2 сапдука за cnehe, 1 са великим каиком, 1 капапе, 1 кревст, 44 буте-
ле великс, 13 шишета од киселс воде, 10 ииппета различпих, 2 шишс-
га са вишњама, 2 шишега „от ружице cuphe,” 11 каианега. 1 коисрекгур,
3 шајчова, 2 „вондлајхтера”, 9 „(рершлога”, 3 бокала са ноклопцнма, 1
(ј)ењер, 1 „лондкарта”, 1 каптар с јајстом, 1 велика rana, 2 слаиице, 1 умнва-
опик, 1 вслика брава, 1 футрол од (рилџапа, 1 крило пад асталом, 1 гвозде-
ни продср, 1 жрвањ, затим чашс, пешкири, пожеви, калајлије, дрвена rpaba
п разпе друге стеари.
144
Београд y X V 111 веку
„ступчастдх” чаша. Посебшш „бсжачпчима” са каггцима слу-

жсп je бермет. Кафа je служеда фплџаппма, a чај ибрицима.
Поред алкохолимх milia, каве п чаја грошен je врло ммого „чу-
колад” који je тада ушао y моду. „Чуколад” je служен „чукола-
ди брикт)” u „вилчанима за чуколад”.
И na Bohe ce миого давало. Двор je имао своје баштоване.
M o jcn je Петровмћ дао je посадптиу своју баштутзв. пожупско
Bohe. Трошено je, н то y знатшш количгпгама, јужно воће, na
pon пто смокве, грожђе, лп.муповп, м аслдде n урме.
Посуђа je било врло мпого м врло раздоврспог, n no поре-
кду, и no вредностп. Још ce- иалазило посуђе од од жсд>еза m
pannjnx, теждх времепа n другпх прилпка, али га je мало. Знат-
но je mune било посуђа од бакра. Нпак je очевндпо, како je
пагло папугатепа орпјенгалпа култура, na ii кухпња н посуђе.
Ha ово painije доба сећају тепџере, lencnje, пбрпцп, фмлџапм,
копдпрп, џугумп, авапп, чпрацп, леђепп, пгд. Калајпог
ггосуђа бидо je прпличпо. Куповао га je мптрополпт Mojcnje
Псгровпћ, a n Biiheim ije (оваповпћ. Mojcnje Петровпћ, изгле-
да, држао ce до носледн.сг даха балкапске кујне. Највећп део
калајног посуђа правл.еп je no шеговој паредби, за њсгова жи-
вота. Ha миогпм деловпма (таљприма, чпппја.ма итд.) од ово-
ra посуђа забележепа je годпма када je правл.епо n ко nx je дао
правптп. A ai i je бпло посуђа n „бсз летоииса” n „зпамеппја”
(„нодпмса”). Bnheirmje јоваповпћ je дао na посуђе, које je он
куповао, норед својих ипицмјала n годппе, када je правл>епо,
ставптп n свој „вопп” (грб). Калајпо посуђе куповао je y Kapл-
сбаду.
У Карлсбаду n Бечу je узимапо п порцеланско посуђе.
Mojcnje HerpoBiih имао je n дванасст тањира „пнглига irpo-
ба”(?). Куповапи су потиуни, очевпдно, врло скупоцспи сср-
впзм. Ту je куповапо n сребрно посуђе. Свега je узпмапо мпо-
ro. Налазидо ce пекодико компдетппх сервиза, разпе материје,
али обпчно „фајп”, ретко кад „холбфајп” n, ордипарпп”.
Од осгалог nocyba забележено je: 16 „супншолп”, 2 „ш аш "
за супу, сребрпе, 2 „суппшолп” од нордедана, 1 од дорделана
„са плаветним дветовима na п.ој”, 1 „суппшоли” и тањир од

финог порцелана, 12 „терфов”, 6 лонаца, 6 зделмда од фи-
ног порцелана, 6 „суиншисл с повразови и дршци na имја
Викангија Јовановића”, 6 зделица од финог порделана.
Тањира je било веома мпого, разних no вредности и вели-
чини. Забележеио je парочито много калајиих - 129, заоста-
лих из ранијих времена. За 48 комада nnje забележепо од как-
ве су материјс, ни како су изгледадп. Пада y очн врло велм-
ки број тањира од сламе, који су ce уиогребл>авали вероватно
при служењу воћем ii за хлеб. Тако je забележено 60 тањира
од сламе, малих и великих, „фајп, новп, карлесподски, разлпч-
ие шаре, постављени хартијом”, поред овпх још je забележено
25 средњих и 15 великих. Забележена су и два тањира од пор-
целапа, вероватно посебне врсте. Најскупоцепији су бдли оми
за „конфект”, 24 комада, „од финог порцулана, са различним
цветовима, бојами и позлатом украшенн, y Бечу купл.енп”.
Ножева, кашика и виљушака било je y огромпом броју. За
44 napa ножева и вил.ушака nnje забележено nnnrra побли-
же; 36 napu „конветножах с впллчпкамп n капшка(мп), које
виљушке n кашике 24 од срсбра дело cyi', a пак 12 вил>ушака
имјејут клинце железпе. И кромје тјех jeune 12. napu пожах
и виљушков клинда железди”. Забележсдо je дал>с 24 napa
сребрних дожева и вмл.ушака д 12 napu сребрддх дожева,
кашика д вдљушака y две футроле, 7 napu сребрдпх доже-
ва са вилзушкама д кашикама — „либскоје дело” y вучролах,
„от них једдд пар господид удотребл.ујс.” Прд части y дол>у,
или y лову, длд na путоваљпма удотребл^аване су „ б р т в е n
виљушке са кашикама, карлсиодске”, којпх бпло око 30.
Забележед je n један nap пожева, са впд}ушкама n капшка-
ма. Вероватпо су више служдли као украс старипскп ск\?до-
цени дожеви са Исгока. Тако су забслежепа грп дожа „свето-
горска”, затим једад дож n виљушка, y „ножпддд сребрној n
дозлаштеној, украшене зеленим и црведмм лачувер гом, na неј
четворострунп ладад сребрн и сребром оковад д дачувертом,
тако и масат”. Овамо спада и један пож „ог (Јшлдпша, y нож-
ници сребром оковапој”.
146
Београд y X V I11 иеку
За посебне сврхе сдужилп су: 1 „хокмссер”, 1 „хакн” мали,

2 „шнајдмесера”, 1 нож и ©ил>ушке „трачирне” од серви-
за, 3 „федермесера”, 1 фсдермесер „карлссиодски златом rio
гвоздју везен”, 2 napa великих ножсва н виљушака. Забележе-
на je ii једна брптвпца и једна иожннца сребрна.
Кашпка je забележено прплпчно много, 21 кашика, али без
ноближе ознаке (од ових су три некада прмпадале Арсеиију
I IpuojcBiihv, nicer Исајији Тјаковпћу), затим je забележено
20 калајпсаних, 17 „светогорскпх”, 12 сребрних, 7 сребрних
за кафу, 3 кашпке „простог сребра”, 4 обичне, 2 велике, 2
ђевчије.'9 Забедежена су и два ,.плехаиа” кашпкњака.
За иосебне сврхе сдужила су три стакла за зејтин и сирће, 2
„стаклста сребром окована за сирће п зејтгш, једна чаша среб-
pua позлаћена, са пожем, слаником н малом кашпком (у кала-
ви)”, 2 „парчета, са капци и кашчицами крнвими, сребрни, во
чем сенф стоји”, 1 „ гањпршоли в чем сепф стоји, крива каш-
чица и позлаћсн шолн са покривачем”, 4 „иаруста сребрна со-
слагателна на овсод, на чем лимуни стоје”; 2 комада сребра са
четири чирачића и четирп шолпе”, 3 повећа срсбрна сланика,
4 сребрне слапице и 6, вероватно, обичних сланмка.
Стак,\арпја je добмвана највећим делом са Запада, нарочиго
нз Беча п Карлсбада. I I стаклепог посуђа било je свих врста и
y огромипм количинама. Чаша je било врло много и врло раз-
новрсних. Забедежепо je 26 винскнх, пмских, 21 ракијска стуи-
часта, 10 пмвскмх великнх, 26 „ступчастих за Токај”, 9 среб-
рних са шарама, 7 дугул.астнх сребрних, 6 великих ступчасшх
са заклопцем; 2 срсбрне дугачкс староковане, 6 „бокалића” за
бермст; 1 сребрпа „четаороуголна” или „чаша”; 1 сребрна;
поздаћема са капком; 1 стунчаста сребрна нозлаћена; 1 мала
стугхчаста сребрпа; 1 мала сребрна, 1 пајвећа ступчаста среб-
pua; 1 „наханзмјер or инорога н в nej три парчета ианцијера”;
1 „ипорог девет шаках дугачак”; 2 „штијевле” (чизме) од стак-
да, 6 сдужавпмка плн подноса „что ce buko на њим служит”.
Број боца ono je мсто тако вслик. Забележено je 20 карави-
па малих, 17 велнкпх u 1 велика од холбе.
'”! Волике кашикс од метала - клч лаче.
147
И посуђе за каву, чоколаду п чај било je y великој мери

заступљсно. Тако je забслежено 9 ибрпка, всроватио обнчнпх,
2 ибрика стаклена са срсбрним капдима, 2 сребрна, 10 лсђсда,
9 филџана од порделаиа, бсз подиоса, y бојп н позлаћепп, 6
фдлџада „ордипарндх са подносима”, 8 турских ибрика „ма-
лечких”, 2 сребрна „кафе-ибрмка”, 2 вслмка пбрика за кафу,
1 без капка, 12 napu фнлџада за кафу, д „доддосима” од фи-
ног норцелана У бојама и позлаћених, 6 фплџада за кафу, 6
филџана u 6 „тации” за кафу, 7 различпнх „тацлм” за филџаие
„от шолих, кафе ради”, 2 сребрна служавпика, 1 сребрм „нод
вилчан от кафе”, 2 каве тацна „лагпрт”, 1 „лагирт каветацна”.
Посуђа за чоколаде и чај било je y мањој мери заступљено. За-
бележена су 4 ибрика са заклопцпма за чоколаду, 12 филџапа
за чоколаду од којих 4 од порцелана, без иодпоса 1 ибрик за
„тјех”, 1 даска сребрна - „аисод”, 1 „претр” (Brett) „за јастије
носитсја”.
Од посуђа за посебис сврхс забслежени су: „кафекапдл” ка-
мени, црни „дагнрт”, „дело карлесподско”, 1 „цукерннксла”
одкамена, куп.^сма y Карлсбаду, 1 „капдл за тјех” троиожин са
заклопцсм, 1 „пшалбииксл”, од плеха, 1 капдл.
Кујна je имала интерссаитан изглед. У кухпп.п ce палазн-
ло неколико огњннгта: јсдно шмроко, друго псто тако ншроко
a „са два дугачка дуплована пемачка преклада”, једпо очевмд-
но уређено на пемачкм пачип „са 11 „вппдефеп” п једап мали
„паховен за паштсте n торте”."1"
У кухгпвм ce налазило огро.мпо мнош матерпјала ii lip u -
бора за cnpai! \,aii)C јела п послуживање. Порекло посуђа пије
увек сигурио. Заједно су забележенп котлови „бечки” и ,,iy-
рецки”. Гако je забележепо 109 кадајлија разие велмчипе, 6
калајлија малих п 6 повећпх „на имја п са вопном Впћснтија
Јоваповпћа”. Забележеио je 16 заклопада за калајлдје, два
pacjta на којдма стоје калајлпје као д „шајтов со шрауфам заУ
У кухии>и сс палазило, нзглела, u јслпо коначко oni>nimc са оџаком

„широм ол циглс”, затим још пеке сшиице n cniapii нотреопс за кухмп>\’
(3 клучфопа, 1 пролср са 4 ражња, 2 мачкс мли протбизн, дуге, 2 сие1т>ака
са мумаказама и гд.).
148
Беогрнд y XVIII веку
калајлијс”. Ранпјс балкапско irocybe, очевидпо, палазпло ce

такође y великој мери.1"1
Нову западљачку кухињу обелсжавају разни „ннструмен-
ти”. Тако ja забележено meci „инструмеиата за лохерај мунд-
мелски”; 3 гспспје за торту; 2 „мнструмента, проколне, за
похерај”; „ппструмепт за похерај”; „ппструмент за краифеп”;
„инструмент” пгго ce правн cirnia каша; 1 „шпиролн путер-
ckii ” ; 2 чанка за „паппете”; 1 кутија за „квпрц”; 2 капка за
„похсрај”; 1 p a t за „похерај”. Забележспо je да \»е 16 кастро-
ли (шерпсља), 3 дугуд.асте, 1 шнрока, за „паштете” и 1 „про-
колпа за паштете”.
И вап двора хтелп су митроиолпш да „птидују” црквенс
кнезове. Провозагн ce или, како ce тада говорило, „аусфоро-
вати” y скупоценим и реирезентативппм колн.ма y којпма je
било упрешуто no шест коња, било je једна —да ce тако нзраз-
имо —од важппх пварп гадањега доба. Нп y го.ч правцу mije
митрополитскп двор заостајао. У двору ce надазпло четворо
каруца i i три хнптова, од којих je јсдап био пов, велик, и два
црвена. Овај велпкм хгштов „пшрицледер пмат с ваш и no-
кров ii спцхазн п спд и.мат воппскп”. Друга два црвеиа била
су „швимер, без ваге п сицтекн”. Зими ce возило на саонида-
ма. Забе,\ежена cv двоја: једпа, вероватно ми грополитова, око-
вапа велика, за mecr коп>а м друга обична мала.
Када ce шпрополит мзвозио упрезано je по шест коња
„пемских здравпх младмх од четпри лета”, илп гаест вра-
них. Првима ce обичпо служио мгпрополи г, a другима прп-
дворно свештенство ii дворско чиновништво, када je бмло y
пратњи митрополм'товој. Хамови, којп су употребл»авани када
ce мнтрополит возпо, били су црвепи са свиленим, y свечапим
Тако ce иалазнло: 15 тепџсра; 12 кондира за зејтмп n оцаг; 12 гепснја;
10 чафа гнозлепих; 4 теиемчака; 3 чевчијс; 3 сахапчића; 1 jo.vrac; I Нснџир;
1 џугум; 1 кондир; 1 аранија; 1 нелпка арапија са упшма, 1 нрло вслнки ло-
мач са упшма; 11 саџака; 7 калајпих; 3 cu ro;; 3 пачви великих; 3 мала ражп.а;
4 роштил>а велика; 2 аиапа од туча; 1 авап (iiiijc пазиачеио од чега); 2 вслн-
ке машс п вачрал>; 14 котлова, гурских и пемачких; 3 мапправе (1 ол моса,
друга од 2 моса, a ipeha «д холбе); 3 великс и 3 мале „ковс” (кофе) „у којима
сс мшо хлали”; 4 пишол>а; I дубоки iuano,\i, „iirro сс y њсму вино хлади”
149
приликама, a са вунсним китама y обичним приликама. У на-

рочито свечаним приликама употребл.авана je она коњска
онрема која je чуваиа y - библиотеци.102
Ha двору je, истина, била забрањспа музика, али јевероват-
ио y нарочпTii.M случајевима, била дозвод>ена.
Мсђу стварима, вероватно за разоподу, сретамо забележено
„дамегштил великое”, 2 „шшглс или свирале y сандучићу”. За-
бележеиа су и два „францезиши шпилндокатмлн нови y Кар-
леспоту куплени, лагиртском маларијом украшени, једно je
чрно, a друго чрвено”, алн; шта то треба да буде, није иам по-
знато.
ив> Уздица „са срсбрпим жицамп плетсиа и на исј плоче срсбрие, ла-
чуиергли и позлаштепс, и звезла ол злага со биссром псликнм н малпм,
украшена, и плоча ла неј от сребра, со лачувертом, п позлаипепа, и па пеј
кајши среброгкагп с бслом свилом, прппсшемо ол Карловаи”; 1 „смлеибс
таковоје, сребриими жицами нлстсмо u украшспо со срсбрнимн нлочама,
лачувертом же и иозлаипепе; lrpiiiieineiio од Карловац”; 1 уздица и 2 сп-
ленбега, свилсии кајаси и na њима илочс од бакра иозлаћеис; 7 парчадп са
уздица; 2 чивилука за амове.
150
Дворско особље
С) саставу митрополнтског дворског особл>а: придворног

свештенсша, чиновништаа и послуге, за турско доба, знамо
врло мало. У стварп бсоградскп митроиолит je био сиромаш-
пог стаља n о неком двору, нридворпом свештенству ii чгшов-
мшптву ие може Гнггп говора. Мптроиолит je ггмао сталио уза
ce uo јсдпог umi два калуђера, ђакона илп bawa и uo којег слугу,
и то je бмло све. Јсдмо од пајстарпјих свештених лица врши-
ло je дужност екопома.№ У особл.е je сиадао п егзарх којп га je
замењивао y дужмости, али којп je био већином na путу ради
контроле свештснства, манастирског п световног, и, m io je
важшгје, ради скуиллша прихода. Према потребм ммтрополпт
je узимао y своју службу и no којег београдског парохиског
свештемика. To су били na двору „служптелни” поповп.
Од 1718. знатмо су ce иромеппле прилике n y овом правцу.
Митрополит Мојснје Петровић пашао ce под повим госпо-
дарпма. Убрзо je постао n митрогголит ne само Србпје него и
Баната и Влашке. Његови приходи су ce повећавали, алм мсто
тако и потребе. Морао je да дигне углед и своје цркве и свој.
Ha двору ce оиажа всћи број особл>а. Спомпњу ce два ђакона,
Димитрије и Георпгје. Споммње сс „мали ђакон” n ђак. Ћакоп
Георгије водио je падзор пад ситнијом екопомијом, парочито
над кухшвом. О ве1шм пздадмма водио je белешке сам мптро-
полит. Каква je била дужносг осталпх, mije нам позпато.
Како ce развијале потребс na двору n када cv узпмапп
иојединцп за разпе фупкцпје, нисмо моглн у гврдити, али je
Hlî' Kao na up. јсромопах Иасилијс.
151
Београд y XVIH веку
очевидно да je пред смрт митрополита Мојспја Пегровића

двор већ био уређен на западњачки иачии н да ce na двору na-
лазило знатио више особл>а. Митрополмт je сматрао за по-
гребно да одрсдм п дужности поједшшх функциопера свога
„хофштота“. Ha челу особл>а стајало je прпдворно свештсп-
ство. Дужности појединих функцпонера бплс су ове.
„Геперал-егзарх“ плп „гепсра.л-впкар“ ono јс њсгов за.че-
шгк y верским n материјалним питањпма. On je бпо iiiec|> мп-
троподмтске каппеларије и имао, према иотребм, да заступа
ммтрополмта код властп. On je посредпмк пзмеђу мптроподи-
та, чиповнпка м „подслужајушчих“, које je пмао „правптелмо
y команди држати“. О пол.ским добрпма водио je брмгу једап
„мадстојгшк“, којп му je ono подређсп. Егзарх je пмао дужност
да о свему, свакпх nem aeci дапа, подпосп мзвештај мптропо-
литу.
Други чпновппк no рапгу ono je дворскп саветпик - кане-
лан —ефимерпје п „церемонпариус”. Њ етве дужпосги билс
су изложене y седам тачака. Његова je дужпост пајважпмја п,
всроватмо, и пајтежа била да води економмју и иадзор над
млађмма y двору. On je пмао да иазп да све буде „како над-
лсжи устројено, памештено ваздс, гг све na својем месту, но-
чишчено, опрато, обрисато, уреждено, упословано и мослу-
жепо, дневи n иошчп; пишчу, питмје n одјејагшје и прочаја
пристојнаја јему дела двора стројна, no указу иашем n no хуму-
ру104 сам прежде сматратп”. On je предлагао паграде n казне за
млађе. О свим примањима n издавањима имао je да води „ре-
естер”. Тек na шесто место ставл^а му ce y дужмост: „правидо
црковно надлежапгге васедневпо код иас, na време, извршава-
ти и одслуживати и всјакују церемонију дерквопују, от времена
до времена, како иаредимо, (л правл.апт, и другија паставд>ати.
- Прочее седмое n последпо: и свих жпвушчих na дворе na-
шем - кро.мс нЈокде и потребе, оставл>атп - и друшје остале na
молитву подвизати, и духовпе и световпе”. Њему je био до-
дат, као помоћиик, архпђакоп. On je нмао да y свему помаже
ефимерију, a нарочпто да пази na мптрополмтову гардеробу n
lnli Турска реч змачи заповесг.
152
Београд y X V III веку
води протокол. —Тек прсл смрт смомиље ce гг митрополитов

прпватнн секретар, који ra je пратпо и na nyiy.
МитроиолнтВпћсптнјсЈоваповпБ je знатио појачао особља
и још прецмзпмјс одредио дужиости дворског особља п рсд y
двору. Ha чеду дворског ocoo.v>a био je архммандрит „памсс-
нмк и пкопом nain."b On je замепнк за духовпе и екопомске
ствари y двору п митроиодпји. „Оп первес иравило вере n об-
раз кротостм да бп бил и свех благих п благочииих моступ-
ков изобразнтел”. O n je нмао да вршп иадзор над свешген-
ством, n пад стањем и редом y цркви. О свему томе имао je
да редовпо реферише митрополиту, усмепо или ипсмеио. On
je имао да пазм да ce y двору, сваки дап y своје време, врши
правило црквепо тј. да ce служи вечсрњс, југреље и часовп.
О важпијим пздацпма пмао je да y протоколу „оп сам, својеју
рукоју, вспнсујег“, затим „за name халмше п црквепих и па-
ших служмтелеј, сукно п всјаку матерпју, on сам иогађатп, ку-
гговатм и илаћати, да пмат, како трговцсм, тако п мајстором,
да пам тужба, ггред очи, ne прпшла нам“. Његова je дуж-
ност бпла да y име митрополпта честпта и шаље „презенте
госиодствујушчим“. Ом je имао да lioiaha послугу и, мрема по-
годбп, M3 своје руке псплаћује. Huje било дозвољено, nn шему
ни осгалом придворпом свеш гепс гву и чииовништву, да иде
коме на ручак или вечеру, „кромје благословија впни“. Наро-
чпто му je било забрањеио y двору „безмјсрне" „трактацпје“
„пам не прпсусгвујутчмм здје, чишгш, и гостеј иозивати“.
У обичне дане да ne буду више од три јела и обична мера
вина оспм y случају да дођу гости. У празнпчне даие допуга-
тено je да будс пет једа. Месо ce y двору mije смело јестм. Ko
би ce о ту одредбу огрешио имао je да буде строго кажњем.
„Мјесојастије“, кажс ce y одредби, „во дворје паше.ч и где либо
будп, под изгубл^ењем чести п лпшепијем сана, никако да не
услпшу“. И протпв музике била je crpoia одрсдба. „Музик в
двор nam не приходптп, ашче и велнја нужда будет“. Касмије
je дужпост гепералног викара вргапо Павле Ненадовић, који
"b) Kaci шје кала je n.ociüo вдадика аралски п велпковараАски, вршио je
лужпост „геперал-викара” мтрополи гова.
153
ce потписивао као „архиепископски и митрополитски викар

и први консисторист“.
Један егзарх ммао je да ce искључиво брине о грађиву
резиденције, о набавци, и вредности потребног материјала п
да запослене суботом нсплаћује. О свему томе, до најмањих
ситница, имао je да води рачуп. Када ce радило о важнијим
стварима требао je да буде y сноразу.му са архимандритом. Ар-
химаидрит ra je, ггрема потреби, могао заиослити и на другој
страни, али му je, исто тако, могао, ако бм био нреоптерећеп,
дати и помоћника. Овоме егзарху био je додан један човек из
послуге, no свој прилици неки изучени палпр.106
Једап non вршмо je дужност параиконома. Он je пмао
да води рачун п држи y реду „движимс и недвижиме веш-
ти“, примљене no иивентару, затим да ce брине о кућној
екоиомији, виноградима п кујпи. „Кујнски трошак уреждива-
ти и сам, јединоју в седмицу, итм na иијацу, посмотрпти что
no что купујетсја, и no том сумом, na прилпку колико за једну
седмицу, V руке давати“. Све ове рачуне имао je да води на-
писмено. Инао je да ce брмне, да ce сено и зоб na време на-
бави, „а не отлагати деп na ден егда впше пзидет цепа, отку-
ду нам гаковом небреженију тштету, за скупост зоби и безвре-
меност сенокошеннја да ne случнлосја“. Поред rora имао je да
„шпецмвице“ бележи презенте, „поднете мм грополпту“. Над-
зор над радом y впноградпма водио je „випцплир“, који му je
био додан.
Ha двору „служптелни“ non ммао je да помаже параиконо-
wa и да ce брине о спол.пој економијп, a парочито да ce брине
за дрво, зоб, сено. Поред rora пмао je да обавл^а п ефемериске
дужиости. Ранији носилац тптуле е(|)пмерија, „дворскп савет-
ник —капелан, церемоппарпус“ постао je помоћппк параико-
нама, a његове раппје дужностп npenere су na архимандрите.
Од 1736. Bprrn lo je дужпост проповедппка за обе митрополпје
Емануил Козачипскп, ректор славсиолагипске школе. Имао je
250 фор. „немецких, црне чохе за један иар одела, стан и хра-
пу са дворским особљем, духовнпми n мпрскмми официрп”,
1(зд To je бии иеки Тома Палатпи, всропагно Mabap.
154
Београд y.XVIII неку
y двору и na дуту. Y Београду je, иосле Синесија Залудког,

вршмо дужпост „проЈижелника слова Божјсг” и магистра ла-
тгшске школе јеромонах Петар Михајловски.
Писар (Стсвап Владар) je имао да договорпо са ар-
химандригом „свакпја придучај и противности од стра-
не господствујушчмх, код здешпија цесаро-краљевскија
адмипистрацији п прочих потребних мсста, аукгоритету на-
шему и честпаго клсра и двора нашего прилучајушчијасја ло-
ред крепости приведетскија и својеја јему с господином се-
крегаром (Гаврилом), сочиненија, инструкцији, и самом јегову
верпост, иред нами учињеному јурамедту, расправљати и
врсдпостију својеју воздержавати”. Поред тога имао je, y ко-
лико јс стизао, да помажс и егзарху. Раније, no једној наред-
бм, била je дужност писара (Марка Вулића) да пази да ce ne
радм против привилегпја дркве п парода, a „тако и пашему
здравију, ашче би разумјел да когорп против чипитп мис-
ли или всем либо народпому добру убптак разуме, такова от-
вршчатп ii нам објавлчшатгг должси jeci ”.
Световно чиповпичко ocoo.v.e и лична мигрополитова
мосдуга бида je crpanoi', готово искључиво немачког порек-
ла. Kao првог мпгроиолптовог чииовнпка сретамо Јосифа
Јамбрековића. Већ 1717. узео ra je митрополпт Мојсије Петро-
Biih за секрегара са плагом од 30 фор. „и друго ничго”. Лли
Beli идуће годппе иодигао му je млату па 75 фор. и са оба-
везом да му даје годишље једну доламу, ћурдију, чакшире
ii једап nap кошу.л>а. Xa,\>inie му je дао направити од мави-
чохе.107 Јамбрековић му je, помагао y одмосу према власгнма
ii водио латипску и немачку коресподепцију. Српске имтере-
сс y Бечу, на падлежнпм местима, 1721, заступао je као „агсит”
Јовап Лудовикуш Фрапк. 1728. постао je Јамбрековпћ „депу-
тат” са платом од 700 фор. Касппје су српске интересе y Бечу
засгупали „плснпиотепдијар” Јурајед (са платом од 700 фор.),
„агепт” Матулај (са п.латом од 800 фор), д секретари Крижар
(са платом од 300 фор.) д Гаврдл (са платом од 250 фор.).
Кореспонденцију са православдим властпма, руским, грчкпм
и румудскпм, водио je „ A o io re r” Владислав Малаеско.
"I7) Мани боја јс зелепкасго нлава.

155
Двор je Bch за Mojciija Петровпћа устројеп no угледу

илемићких дворова на заггаду. Већ сс јавл>а п „камсрдинер”.
„Ти ce васегда имаш —одредио je Мојсије Пстровпћ —код пас
находити, нас обући, свући, простертп ностел.у, за трагхезом
служптп”, и y свему помагати, a све то врмштп y крајљој вер-
HOCTii. Тајне je ммао марочито чувати. On ммада буде y везп
„са велчером”. Њему je требао да помажс „ордонанц-лаксј”. II
дужност камердпнсра вргаили су Немцп. 1735. узст je y Бечу
зату службу Христмјан Готшалк. Награда му je бпла 150 ф. п
„кост за официрско.м тафлом”, Главиа му je дужпост била да
пази на млађе y „либеријн”.
И дужност „хофмајстера” вршнлп су Немци. 1733. узет je
за хофмајстера Георг Карл Сохапек из Моравскс, a његов сип
Макспмилпјан за канцелисту код народпог секретара. Оба су
примали укупно 450 ф., али без храпе. Мхпроиолмт би био
дужан да Максимилпјаиу плаћа храпу само па путовањпма,
када бп га овај пратио.
За митрополитово здравље имао јс да ce брипе „велчер”.
Ову je дужпост вршио Фраиц Рши пз Мајнца. По уговору,
који je са њим учиљеп (26. V 1731), on je пмао да пазхх na ми-
троподитово здрављс, сирема лекове и упућује кувара како да
кува, да чува тајпе и пазп na лакеје и млађе y лпвреји. Ma
митрополитовим путовањпма, кад „шталмајстер остапе y дво
ру, ххмао je да пази на кола и кохве. Према потреби да вршн u
камердиперске и хофмајстерске послове. Бпло му јс нарочп-
то строго забрањепо да примп бпло какав поклои или мпто.
Имао je плату 150 ф., cran и храпу офпцпрску. Ha путу je имао
бесплатну храпу. 1734. узет je за „велчера” јохахх Фридрнх Те-
рефелт.
У „послужајушче” су спадали: кухар, „кухлјунг” „келермај-
стор”, „вешермпе”, пскар, „хаузкпехт”, „штубсптпепер”, „то-
фелтекер”, „локеј”, „кучер” n „форајхер”’. Послуга ce делила
y дворску послугу y ужем смислу пли y послугу која je носпла
ливреју, и послугу која je радила теже, грубе и прљаве послове.
И послуга je била нретежно страна, и no језику, м no верп.
Сам митроиолнт једва je знао нешто немачкп, мађарски нпшта.
156
Веоград y XVIII веку
Врховме властп опет, i i one y Немачком Београду, пнсу зпаде

српски. Л најпосле, na путоваљпма кроз Угарску п Лустрију
до Беча пролазило ce кроз земл.е са мађарским п немачкпм
станошппи iBOM. Huje чудо irno су nairiii мптрополитп, бар y
овај момепат, бпли прнморапп да узимају y сдужбу Немце п
Мађаре. Већ 1718. узео je Mojciije за сдугу леког Ферешда, сва-
како Mabapa, a за „кочнша“ пеког Јоспфа. Huje нам позпато
како je овај Јосиф бмо идаћен. Зпамо само да je поред пдате
добнјао „јсдап кат хад>ппа“, јапупџе и чизме за две године. On
je вероватпо пста особа са „малнм“ Јоспфом, a можда п „ма-
лим“ Крислом, који je 1719. врпшо дужност „форајтера“ са
годшшвом платом од 20 фор. п „диберијо.мД14 Поред ових
узео je мптрополпт за послугу Кристијапа n његову жену
једпсавету („Кристпјановпцу**). Крпстнјап и љсгова жсиа мма-
ли с\' 40 ({)ор. годмшље и свако no nap ципела. Kacinijc пм je
noBinnena плата na 50 ([)ор., a поред цппсда жепа je добива-
ла n сукљу. „Кочпш“ Maprnn п Јаков n „мадп“ Крпсд бмди
су вероватпо Немцм, православпм нпкако. Око коља бпдп су
запослеип „кочпшп" n „(ј)орај герп“. Какву je дужпост врпшо
„кпшлегпп“ (што na мађарском зпачи малп момак), нпје пам
позпато, али всроватпо да je и on бпо запосдеп y стајп око
коња. 1718. noMiiibv ce као момдп јовап Си.лпгрелија n Дима.
Једпа од важппх, n добро пдаћених лпчиостп, бмо je ку-
вар. Кувара je бпдо впше: ммтроиодмтов дичпи „муидкох“,
поред овога обпчно join јсдан „пемачкп“ и јсдан „српскп“ ку-
вар. Прва двојпца су, вероватно, спремадп једо за мптрополм-
га, чпновппппво и впшу посдугу пемачког порекда, a сргхскп
кувар за српску послугу. 1731. узет je y Бечу за кувара пеки
Бартоломеј Терзех пз Чсшке са годшгпвом плагом од 150 ф. n
да добнја свакм даи (}) \ainy випа. Дужпост му je бпда да кува за
митроподита na двору n na путовапдх Идуће године узет je за
кувара Map rnn Впскошср пз Прага. On je, вероватио, помагао
„муидкоху“. Имао je пла гу од 60 ф. na годгшу.
Дужпост „ к \д д ii кедермајс'1 0 ра“ вршпо je Србип (пекп
Макспм Ипвагоипћ пз Будпма). Њему су били поверепи
клзучевп. Код Mojcnja Петровпћа дужпосг му je бпла да нази
157
над кухињом. Нарочито je имао добро да пази, да ce „но

пропорцији, колико на једин ден, за објед и вечерудворјанских
наших служителеј довољно бити може, a страному никому
или своему знаемому, кромјс вједеннја и моведенија параико-
нама, јасти или ш гга да не иодпуститсја дати иди что таковое
и прошче јему врученое мапоље издатд, да ne покуситсја“. Он
има да ce бриие да ce све на време купи, a ne посде „no дво-
струке и троструке повце куповатп”. Поред тога on je пмао да
пази на подрум и „шпајз”. On je издавао куварпма материјал
за куваље. Поред ових дужности врпшо je n дужпост домара.
Имао je да држи y реду двориште, a увече „врата дворпаја, no-
сле добоша, настојати затворитм”. Од њега ce тражило да буде
увек n свуда верап i i да ce поиаша „пачппом јакоже једипому
чест љубешчему, вјерпом и праведпом, кухед и келермајстеру,
во виртшофтје u доброме исдравдтел>ству”. Имао je да иази
и ма впнограде n да радп све ono што му буде наређено од
*„предстател>а n офидијалов”.
Једап момак („мешаја”) иекао je хдебац n помагао кључару
и домару. Други момак имао je сваког дапа, upe citanyha, да
очисти велику салу и предворје и да држи y реду памештај и
судове. Прн трапези пмао je да послужује n пазп да ce једо, a
нарочито вино и ракпја „no буџацп n папол>е ne износит пре
времена и неприличпо ne пијет n разсгша”, a „no обједе n no
вечери чаршаве и пешкпре депо сложитп n na своје место iio-
ставити”. Један „аускпсхт” имао je да ce брппе за воду и дрва n
обавл.а теже посдове.
И остада иослуга бида je претежио страпог порскда. Бпли
су то већпном Немдп иореклом из Аустрпје, ади je бмло и
Немаца и катодика и из других крајсва. Посдугу je узимао
сам митрополит и.лп y Бечу, пли y Београду. 1732. узео je
за „лајбкучсра” Хапса Михда из Аустрпје. Плата му je била
годишње 40 ф. и ливреја. Исте годппе узео je y Бечу пеког Бе-
педикта Тубера из Еслипга за „форајтера” п Матпју Феднера
за „митлјунга”. ГЈлата им je бида 20 ф. n дивреја. Католиди na-
шег језика били су Апдрија Бславпћ пз Крпжевада и Крпш-
тоф Крал». Бславпћ je узет за лакеја са идатом од 30 форипата
158
Београд y XVIII isok y
ii днврејом, a Kpa.\> ca платом од 40 (J), u „холбом” вшга на

дан. Истс годппе узео je мптроиолнт y службу и „паничку”
Марпјаидлу, пореклом пз Чешке. Узео ју једа служн y кухгш.и.
11мала je илату «д 42 ф. п холбу вмпа дневпо. 1734 узео je за
лакеја и бапггована Јовапа Глкмајера пз Баварске. Награда му
je била 40 форпната п „лпберија” од пређашњег баштована.
] Iere годппе узет je јохап Мпхае.л Готхабер, пз Аустрије, за
кочијаша, ca годшињом плато.м од 36 ф. u лпврејом, н Јохан
Георг Ш ефтчпк пз Чегике, за „лајбкучсра”, ca платом од 50
форинти i i да добпје лпврсју и чизме.
Напш људи, као послуга, врпшли су шгже послове и билп
слабијс плаћепп. Тако je Тома Рајковић из Сспт-Лндрпје, као
„хаузмајстор”, имао нлату 36 ф. п ха \.iпie, a Марко, кучер „ирп
четр коњах” 36 ф. u nap чпзама. Стојко Јаковл.евић пз Нешти-
па за исту дужпос г имао je само 24 ф. Јоваи Влах из Каравлаш-
ке узет je за „кухлкшпрвоша”, a поред тога имао je да дспа дрва
u noću воду. Имао je 36 ф. Ka rane су бидп Емапупл Штерић и
његов зет Тјура С гојковић пз Каравлашке. Дужмост им je бида
да „за лучшују снгурпост псполпенпја с.лужбс пашеја, јединаго
коња ca приличиом оправом п катанскпм оружијем падде-
жашчнм” имају y приправиости.108 Сва ова послуга, пореклом
ca Балкапског Полуосгрва, ммала je норед нлаге и јела још i i
нраво ii па холбу вниа диевно. Најгоре су прош.ла два иаша
човска, пеки Mn.uih пз Орловата, којп je узет за „шталкнех-
ra” i i д о л ј Ов п о г послужшелж” п пекп Рака из Мађарске, којп
je узет за бапп овапа. Њпх je мптрополп г мскуппо из војничке
службе, a \ii ce ови зато „са обпчпом пшпчом п одјсјаппјсм п
квартиром даже до своеја смертп к о п ге т иратп објешчахсја”.
Тадап>м „хофштот”, бар ira Западу, ппје ce могао замисли-
ги без ,,|agdzugvorrayter”-a плп „јссера”. Ту je дужност 1734.
вршпо пекп Manija Kopeniih, католик m iiamiix крајева.
Годшшва ндата бпла му je 20 ф., a добијао je п ливреју.109
"*) Karane су ималс лобро оссдлапог коња ca днсма кубурама и седлом.
Поред rora нмале су два пнигшл.а n „гараГжлК.
Мзгледа да јс о лоиу n ранпјс иођеп рачуп. Mchy излацима о сабору
1726. забслежеИ je пзлатак u за лои. (om 1839. ono je међу дворским
нерсоналом n „јегср”.
159
Са сваким послужитељем прављен je посебан уговор. Сваки

ce обавезао да he ствари, које je нрпммо, upu излазу из служ-
бе предати y гготпуном реду. Отказ je вредео na четврт годгше
унапред. Служитељи су најпосле морали иристати и на олред-
бу да he „начинајушчи сварм и битве во пијанстве и в трезно-
сти, не точнју плате лишчатисја но и паказанпју свјаком под-
лежати будет”.
Врло je интересантиа једна табела из 1736, из које ce види
састав особља и како je ono било плаћено. Од 32 служитеља
било je само иеколико православних; остали су били католи-
ци и можда no који протестант, a већппом Немци и Мађари.
Међу послугом налазиле су ce и три служавке: Марија, Ерте-
кеш, Ама. Свакако да je била упослспа и жена камердинера
Шелхајма. Из приложеног сппска вади ce како су иојединци
били плаћепи:
Камсрлииср Шслхајм u натона жсна 200 фор.
Мупдкухар Бартл Терзех 180 фор.
Хофмајстср Јохап Ерпфрид Кајзлер 160 фор.
Kop'iuep (Gartner?) Joaiicc 150 фор.
Секермајстор Мојсијс Аанпловпб 96 (pop.
Келсрмајстор 1 ćopi Милср 75 фор.
Кл.учар Максим 1 lrn>aromih 65 фор.
Лајбкучер Хрисч nai i 50 ipop.
a „српски кухар” јовап Влах само са 40 (pop.
Осталс слуге имале су маљс. Укунпо nx je бпло 32, a на њпх

je трошепо 1795. фор. Huje без иптсреса одмах споменути да
je на наставнике трошено укуипо 1475 фор. и да су поједшш
наставшши бпли плаћенн овако:
160
Београл y X V III иеку
Рсктор Козачипски п.чао je 250 <})ор.
Прс(ј)скт n машпср регормке 200 <J)(ip.
Maniciep ciimairnicroH ii посзмјс 10()фор.
Mamciep y Београдској диорској пгкплм 100 (pop.
1 рсчеекн мдшсгер 100 (ј)ор.
Mamciep y Бсоградској нарошкој мгкмлм 50 »jiop.
Највећу je пдату нмао Јосиф fonanoimh, провпзор па двор-

еком добру y Дад>у. On je имао 425 фор. голшпње.11"
Какви су билп односп мсђу послугом, i inje нам позпато.
Свакако ue увек добрп. Србмма, којп cv y дому свога мнтро-
полпта мсђу послугом чшшли ман>пиу, ii то опу која je врпги-
ла ниже послове п бпла далеко слабије ii.\ahena, ciirvpno ово
стање ппјс бпло но вод>п. To je веровачно бно главии узрок да
je међу послутом, иокаткад, долазило до трвсгва. Тако je 1732.
суђено y мптрополпјн „хаузмајстеру” Томп што je „иошчију
шгјап прпшао пад болссног, бпвшег лакеја, обгачепароднаго
подиомошчиаго секрегара r. Гаврмла Јуарсца, и иљунувши na
ibcra изрекао, со опрошченијем, опсовао мајку н ona п иро-
ча, Јмвабску, a пајпаче да са роптанпјем погребпаја слугам ne-
к о н те тп о с бешчасгнјем даје, како освпделсгвовал мундкух
Бартл, лакеј Лндраш n Карло, ccro радп судпхом: „Речени
Тома да бпјек будет, да му ce ударе 24 пггапа пред всемп слуга-
мм, на образ свима.” Требао je да буде и отпуштеп, али je, na
молбу другпх слу>шпел>а ппак задржап v службп.
" I Нм каспијс сс iinc\’, v овом iipaimv, нромспплс ириликс im мигро-

политском лзору. 1839, за нремс митронолта Стапкош-iha, пма,\и су
мротосинђели, Лрсснијс Cio jKonnh (касммји владпка булимски) п Лпдрија
Шагуиа (каашјп румуиски мтромолпт y Угарској) и архиђакоп Прокоппјс
11начко1шћ (касппји uaipnjapx) но 100 ф., a камерлммср |озе(ј) Хорват 400
ф., док јс ciapnjn Kvisap Гсоргнјс Хсресник мма» 500 (ј)., a „младпш” 200 <}>.
161
Свештенство
Београдско свешгенство или „свјашчспичсскп лнк” mije

било бројно. Ha челу свстовпог свештенсгва бпо je upora.
1713. био je u pora Павле, a свештенипп noir Лзубеп, non јоваи
(Јовић), non Mojcnje n non Коста (Konci annxn). Идуће годи-
не спомиње ce, поред овпх, и non Лврам."1 1721. сретамо већ
друге свештенмкс. Тада су свештсппцп Сава Рајковић,112*Ведн-
мир И вапов! i h ,Mi Ј oBai i j a11 kobi ih n TnipriA Марковмћ. Here ro-
дине забележепи су као поповм, вероватпо y мптроподитовој
служби, n o n Никола114 n non Макспм. Onu С}', мзгдеда, тек
касније постали парохиски светтен п л м ."1 Ko je-бмо u p ora y
Београду од 1721. до 1733. иди 1735, mije нам позпато. Te ro-
дине je забедежеп као upora Кирид Марковић. 1726. јав,\>а ce
non Сима, a наредне годпне non Стојко, један од пајученпјих
m> Забелсжепи су join и протосипђел Мисамл и јеромоиах Лрсеније

Светогорац, али бнће да су omi прппадали придворпом или мапастпр
ском свешт'спству, a y ono ce врсме затекли y Бсогралу. Рапијс београдско
cbciiitchcibo мало пам јс познато. 1706. oopaha ce Доситеј, јерусалимски
патријарх, свсштсппцима „hnp’’-Павлу, „hnp’’-Дзуби n осгалпм свсппенп-
цима београлским. У ипсму сиомпп.е тада nch иокојпог проту ( /rujana и
попа Ллексу. Протопоп hnp-Павле спомпље ce jom 1719. Поп Mojcnje п
non Лзубеп 1717, a non Констапдин 1719.
||2) Он je свсштеиик од 1719.
n,) On je свеппеппк од 1719. Можда je мста особа са non Јовапом иди
Јовићем. 1734 спомнље ce јсдан non (onan као покојпп.
И4) Спомнше ce и 1727.
М5) Максим 1725, a Никола 1727.
162
Београл y XVIII неку
u најугледппјнх бсоградскпх снспггсппка тога доба."6 1734. за-

бедсжепп су као свештепиди non Жнван н non Дишггрије,
n non Герасим n non Гсрман, всроватно I 'рци. 1735. чинили
су свештепство y Бсограду: upora Кпрнл Марковпћ n свеш-
тепици Стојко Паптслсјмоновпћ, Димптрпје Владисављевић,
јоваи C ro jm c B iili, Жпвап Милованов, Марко Јаиковић n Пав-
лс Милпвојевнћ. 1739. умро je non Стојко, a ini црота Кирил
није био Mcby жггвпма. Ha место ггроте Кпрнла дошао je upo ra
Нпкола. Here сс године падазпо y Београду n прота Андреја,
ранији upora пазарски, брат патријарха Лрсештја IV. Поред
свештеппка забслежени су п ђаци n чтеци.
Какав je бпо однос између впсоке јерархијс и пиже за вре-
ме турске владавппе, није пам поблпжс позпато, алн друштве-
не разлпке очевидно ппсу бпле велнке. Изгледа да су впсоки
јерарсп пмадп право спахпја: јахатм коље, носпти бакрачлије
итд. У Дустрпјп onu су добпдп положај minier племства. Та-
кав су положај пмалп католичкп сннскопи, a такав положај
прпзпавап je и православиима. Нижс свештенство смаграпо
je као кмет вмсокпх црквепих достојапствеппка. To можда и
ne бп гако пеповољно угшдало na одпос пзмеђу ниже n вшпе
црквене јерархпје, да ппсу мптрополитп Мојсијс Петровић,
a парочпго Bnheirrnjc (овановни и љегов егзарх Павле
Непадовмћ, х гелп да ce n y нашој црквп проведе дпсдиплина
и сиисходљивост која je тада владала y католичкој дркви.
Неке реформе београдског свештепства проведсие су по-
сле јсдпог боравка јерусалпмског пагријарха y Београду
1111 Мз пописа GTuapn, пзвршепог по n.cionoj с м р т 1739, види сс ла јс

non Стојко, за ono врсме, Гшо рстко учен, на и културан чаиск. У лоба кала
су свештеипци Гшли једва писмепи л>уди н мало сс разликовали оддругих
сел>ака on јс имао, за ono врсмс, досга лепу бпблиотеку: имао je око 30 раз-
иих кп.ига roTono пскл.учиво црквепе садржнис. Поред псалтира н апосто-
ла сриских, црквспословспских и грчкпх, imao je и других кгвига, парочи-
то грчкпх. Нзглела ла je учио латиискп n немачкп. Забелсжсис су зри ла-
тииске и једма пемачко-ла гмпска граматика и једап псмачки буквар. И оста-
ле ствари указују ла je on y псколнко живео na заиадшачки пачин. Забсдс-
жепо je поред осталог да je имао вил>ушкс, маказе, чешал», оглелало и „иан-
товли жолте”.
163
ирвих годииа X V III века. У једном свом писму од 1706. пише

јерусалимски патрпјарх Досптије како je y Београду затекао
свешгенство y переду, али га je, иомоћу upore Стојана, попа
Алексе и других „довео y ред”. У ггасму пм, мзмеђу оста-
лог, препоручује да ce ne опијају, iiero да посте и да пазе да
хришћани знају молптве (Верују, Оче наш, Богородице), да ce
причешћују и исповсдају о сва четири велика поста, да имају
само no једну законску жену и да ce клопе четвртога п незако-
нитога брака.
Behe реформе спровео je B c h Мојсије ПетровпО, a касгшје
Вићентије Јовановић. Са рефор.мом крепуто je y два нравца:
y унуграшњем жмвоту, y подизању културног п верског nn-
воа, п y спол>ашњем, y одевању, нарочито y овом иослсдњем.
Свеппепство je било na нмском културном ступп.у.11' Hn no
изгледу, ни no пачипу живота, ни no иачину одевања, нп no
имовпом стању, na ни но свом знању пису ce свеппеппцп n
калуђери миого разликовалп од савремепнх се.\>ака. Страном
становништву служили су onn na подсмех. Mojcnje Петровић
покушао je са реформом свештеничког одела. „Тада je био
обичај —пише Рајић - пустити коси н бради да толпко расте
колико je ирирода на то сока давала”, те „како су мпоги имади
косу дугу ло nača м, када би je раширггли, покрмли би ce њоме
као плаштем. A од браде и бркова уста су им бида тако зарас-
да, да ce једва чуо глас кад су говорпли. Колико ce ту морадо
пазити при причешћивању свете чаше! A одело им je било -
иако дуго, и како приличи свештенству —сггреда отворено, те
би ce, ripn ходу плп другим случајем, кад би ce рашприло, no-
казала доде бело одело, као кошуља и rahe, a y многих су ce и
димлије виделе. Ha ногама су обпчпо пмали опапке, чизме n
папуче; све rio турском. обпчају. A главу су пекоји покривали
тзв. кадпацпма, те тако су ходали као иека страпшла, na пот-
смех д>удима другога закона“.
Mojcnje Петровић пареди да мопасм ноее одело црпе или
„плачевпе" боје, a световно свепггенсгво, све без разлпке,
„живо-пдаветне“ боје. По Мојспјевој паредби свештепици су
11 1713. долазио je y Београд na 30 домова no јсдан свешгепик.
164
Београд y XVII] неку
'грсбадп да пмају ћурак, доламу, чакширс, каггу n мадп, црпн

bcACiivni, дрне чиз.мс п до члапака дугс свештеиичке халдтпе,
као ii црп појас од чохс. Bnheiinije Јовадовдћ парочито јс па-
зпо да „дода.ме“ тј. „скутп“ буду затворснн, да ce пс бп видело
доње одсао . I I каис су пмадс om u плавс. Наредио je да свако
свеппедо дицс пма „да гдавп вјепац пробрпјап“ (тј. тоизуру),
a око vcra да ce пмају „власн дростризатпУ Саветоваио irai je
да пмају код себе чсшал».
Мојсије Петровпћ je донео п пекодпко одредаба о пона-
niaibv свепгтегшка. 11зче1)\' остадог, свемгтепмцнма je бидо
забрањсио да играју „кугду, кодке, комедпје п машкаре“, као n
да ce баве довом м иодп гпком, нлм како ce y паредби кажс, да
ce „ме мешају v госиодскс n сеоске сгварм“. Забрап>спо пм je да
ce баве тргошшом, иду y мехаде п тамо „уз свпраде играју“, да
не терај\' са.мп кола „п \и носе гоиарпо ih ro“. У сваговс су мог-
лп nhn, алп само код ирво и другобрачмпх, п то ne дуго; тек
да благосдовс трапезу. Свемпеппк ce могао задржатп пајдуже
једап car, „дадше пикакоже" n „в време onora сахата, докде
jecr гамо свепггеШгк, возбраизујег сја музика“.
M inpoiroAirr Мојспје llerpoBiih n Brrhcrrruje Јоваповиђ
били cv врдо crporu. Са њима ce пије мог.ло шалггги. Казне
су каткада биде ii сувпше onrrpe. To ce впдп из једпога пред
лога београдскпх свенггеппка, којп cv onu поднеди Мојсију
Пегровићу y обдику модбс. У roj молбп београдски свепгге-
пицп признају да y цркви „бдагоговепо п благоиокорпо ne
обсдужују” u да „лспепгче ce, па уречеиоје врсме ијенија не
притичу”, те иредлажу митроподиту п м о а с ra да ирема њима,
ако не би савеспо о.моварадп својој дужности, применп ове
казпе. Ту они нреддажу да ce omom, којтг y одређено време не
би одржао иодумоћппду, удард 6 штама д д д да пдати 3 фор.,
за jyrpeibe 12 ni rana h a i t 6 фор., за часове и а д дитургију 24
штапа riAii 12 фор., за вечерње 12 iirrana д л д 6 фор. Ако бп
који дош ао na коју дуждост дпјан, да му ce удари 39 пггапа или
иска пдати 12 фор. Свештенпку којп би отишао куда, вероват-
по вад Београла, a пе бп узео од мд грододгпа пдп од љеговог
замедпка благослов, Аа ce ударп 24 пi rana tiaii да пдатп 12
165
фор. „За иеподобнују реч”, било да ју je изговорио трезан или

пијан, исто толико. Лко иа позив не би отишао да причести
болесног, или да крсти дете, које умире, иего шад>е другом
свештенику, или ако би га његови затајпли, да ce казни истом
казном. A ko би ra ко други скрио пма исто толико да плати, a
онај, који ra je скрио, имао je да да „на варошку кућу” 12 фор.
A ko би звонио или служио без благослова има да ce казни са
12 штапа или 6 фор. Обичај да свештениди y месту седитта
архијереја иду пред богослужење na бдагослов завео je митр-
с 1толит BnheiJTiije Јовановић. Све ове глобе ишле су y корист
митрополитовс кухиље. Ипак, ово су, изгледа, биде најблаже
казне. Свештеници су били u теже кажњавани и то пли y мн-
трополитском двору, или y другим местима y којнма су ce на-
лазили затвори и тамнице за свештенике.
Затвори за свештенике налазиди су ce y .читрonoлитски,\i
дворовима y Карловцима и y Београду, на митрополптском
добру y Даљу и y манастирима Хопову и Гргетегу. У Гргете-
ry ce налазио један од најгорпх."8 Кривдд су кажњавани према
кривици. У београдској мигрополпји бмло je више одељења
за разне кривде. Мање крпвде нису окивалн i i затварали су их
заједно. Мешаоддда (брашдара) бдла јс најблажи затвор. Kao
„ареста” служила je и просторија која je y опису митрополије
забележена као „камара за зелен”. У стварн то je бдо прави за-
гвор са растовим вратима, na којима су, поред браве, биле на-
мештене две резе n два ћд.лпта. Ова „камара” ддје имала про-
зора. Они којп су, rio девол.н, провелн y њој зову je „темни-
да”. Теже кривде затварали су y самдце д мучдли их на раз-
ne начпне. Тако je једад non провео y мешаопицп три дада
свучен до кошу,\>е. Behe кривде су тукли, окдвали y гвожђе д
/\ржали без јела и пића. Кривди су држани y затвору и y там-
ници no неколико дана, или no неколико педсл,а, a каткада и
rio неколико меседи. Архимандрдт Андрпја Атанасдјевић ле-
жао je y манастиру Ходову оковад седам меседп.
Пои Никола 113 Впшњиде тужмо ce y Беч како су ra
прво тукли, затпм оковали y гвожђе и метдули „во горшију
И8> „Гдс па нрати зммјс нисаше”.
166
Београл y X V 111 bcky
темиицу”. једап non провео je 40 дапа y „најгоршој темни-

ци”. Јован Мплутиповпћ, non пз Баноштра, био je прво y за-
твору y Кардовцима четнрн даиа, затмм три месеца y Гргетегу,
и иајносде шест педсља y мптрополитској тамиици y Београ-
ду „меп>ају1ш трп пута темнице i i свагдар горшују”. Најгоре je
прошао npnniKir прота Остоја Петровић, који ce замерио ге-
иералпом егзарху Павлу Ненадовићу што je рекао да ra иеће
прнмитп y Ириг. Био je стављен „у темницу мрачну и смрад-
ny, овако тесну, да где јелем тамо n исиразнптнсја имам, све-
зап y лапцу”, n ту je било, како on дал>е каже, „горше нежс-
ли y диуклптински темнпде”. Ту je држап два месеца и три
недел>е. Када je пзведеп из тамппце, да буде саслушап, ирича
он, ,ne могох ннчто впдстм n све жуто пред очпма јави ми ce,
n тако меие слепога водил слуга за руке до геперал-сгзарха и
архидјакома”. Како генсрал-егзарх nnje био задовољап са од-
говорима то заповедп сппђелу Лпдрејп „да узмст иалмду м
m oi ie нростсртаго да бијет na зсмлш. 11 како ме довољно туко-
ше ii најпосле, когда ме доста истукоше, заповједошс слугд да
ме oriei' y тампиду водм”. Како су ce том прдлдком разговара-
лп генсрал-егзарх и npora впдд ce из ono пеколдко реди заве-
депих y протоколу. Прота je покушао да умдлостдви егзарха.
Замолмо га je да га остави y Иршу, a овај му je одговорио да му
то ne би учгшио ни када бд га молио Свети Ндкола. Нато je
прога одговордо да он y Пореч - камо га je хтео да премести
гсиерал-егзарх - неће nhii —na да дође и Свети Михаило са го-
лом сабљом. Затим je одведед y тамндду где je остао лежећи,
радитога биједија, седепг немогушти”. Затвореници су гото-
во рсдовдо длаћали и глобе плд бар храну коју су потрошили.
Haran тадањи свештеппди били су y ствари се,е.ади који, као
наш дарод уопгате, ппсу бдлп склопи гаквом режиму. Погото-
ву ce нису хтели ломитд пред својом дрквеиом госиодом која je
хтела да nx доведе y ред силом: глобама, шамарима, батинама,
заТворима.114 Мојсдје Петровић као да сс na самрти хтео изви-
1'азарх (осисј) ошамарпо je 1735. noua Василнја из Лаза зато што му ce

пмје ноклоппо дваиуг него једаппуг. Поп Груји из Чаковца ударио je ша-
мар што nnje, upe всчсрља, примио од п>сга Влагаслов.
167
Београд y XVIII isu;y
нити што je тако ноступано. У свом тестаменту каже on како je

он према карловачком митроиолиту Вићентију Поповићу, као
старијем митрогголигу, „всегда, ашче и не ва најнижој части,
нижајши повииоватељ ва блаженој иамети предцесору наше-
му до издихаиија јего бих”. Наследник Мојсија Петровића ми-
rpoiTOAiiT Вићентије Јовановић почео je, као што смо виде-
ли, уз помоћ свога егзарха, Павла Непадовпћа, да истугга још
епергичније против нпже јерархпје, и световие ir манастирске,
a то je убрзо довело до великих трзавица y нашој цркви.
168
Ц ркве
Иако je верска искључивост п y то лоба била врло вели-

ка, ипак су аустрнски владари, и поред тога што су били
„најкатоличкпји” владари, ималн пред очима интерес
дииасгаје и државе, те су осшуравали и некатолицгша извесну
верску слободу. Вековне всрске борбе п ратови указали су да
je најбол.е да ce формпрају илн терпторпјално одвојене вер-
ске покрајмие li vu бар чнста пасел,а, a y мсшовитим нассљима
иотпупо одвојени крајеви плн бар улице. И y Србији ce иове-
ла Аустрија, y главном, тим иринципом. У чисто православ-
iiij.M населчша имали су православни нотпуну верску слобо-
ду, али y мешовитим била je ова слобода („limitirtes exercitium
religionis”) сужена y корист римокатолика. Исто je вредело и
за трговце лутеране и калвшшсте код Оријенталне комисије.
Римокатолпчка црква je потпомагана, a православна тек
трпд>сна. To ce види y целокупној верској политици Аустрије y
Србији. Мојсије Петровић je то одмах осстио. Србнма je било
забрањено да употребе џамије за цркве, na чак и да поправљају
своје цркве. У једиом писму Вићентију Поповићу жали ce
Мојснје Петровић како „ие можемо прежде иикакове церкве
зидати, овде и на другом месту, y новодобијени страна, a вче-
ра ми je казао г. Терликронт, камаралнпттшектор, иије такмо
изнова зидати него ничто не можемо, ни око готови стари
нагтги цркава и монастнра, какоти Раковица и Сланди и про-
чпх, что поградитп и поновити, ii звоно обесити не можсмо,
него до наредбе тако да морамо трпети. Нами тако заповедају,
a својима не бране, него дан о диевп умножавају својих дркава
169
и звона, не чекају наредбе“. Пуних иетнаест годииа отезала јс

аустриска власт са одлуком да сс дозволи грађење православ-
пе цркве y Ваљеву, иако je y Вал.еву бнла стоднца православ-
ног егшскопа. Православнима je било забран.сно да узммају
џамије, јер, како ce y једном акту каже, „пошто ce y Србији
увећава број католика, то их треба за њих чувати, иошто като-
личка дрква има пречих и већих права“. Аустрпски чиновни-
ци су врло често, поред других неправедиости, које су чинили
нашем народу, вређадн п православну веру. Изгледа да je било
мало чиновника који иису вређалм веру. Кад ce једном прили-
ком, наш иарод жалио na једнога чиновника пије могао a да не
скрене нажњу његовим прстпоставл.еннм да им y веру mije ди-
рао, као juto су то други чиновпици чпиили. Неправде y овом
иравцу највише су тиштале nam парод. Биће да je то осггов-
ии узрок што je наш народ, послс неколнко година аустриске
управе, више волео „турски јарам него хршићанску управу“.
Да ли су Срби одмах, no 1718, имали једну иди више црка-
ва, ne знамо. Мојсије Петровић, y својој молби Петру Ведиком
од 1718, иише како су Турци лравославне цркве „иовалпли u
раскопали до основапија“, ге ra моли да иодшие „једииују“
саборну црву y Београду a „на имја п ктиторство (Вашего)
Царскаго Всдичества“. По roj модбп излазпдо бм као да Срби
y БеоЈраду, y то доба, иису пмадп нп једиу цркву. Bulie да су je
нмали, алп je ова, изгледа, била веома оштећеиа. 1725. моди-
ли су Срби из Дол.пе Српске Вароши да могу изпова подићи
Јдркву. У друЈОЈ модби жалио ce Мојсије Петровпћ да Пе-
тар Велики, на његову молбу „о мплостини на соЈражденије,
разореној Турками, саборној цркви" није донео никакву од-
луку те су Срби y Београду приспљени да обнове стару. Huje
јасно да ли je то рагшја саборна црква, која je можда била мно-
i'o оштећепа, или нека друга дрква, која je требала да буде но-
дешепа за саборну. У молбп on да.г>е саопштава да he no no-
вом плапу, no којем ce нма провести утвр1вгвап,е Београда, n
ова црква и митрополитски дом битп срушена, те да he моратм
градити пову цркву na другом месту. Своју молбу завршио je
овим рсчима: „Подажд в помопгч мплостшш na сограждепије
170
јсдпнијс церкви в Бјслшраде јелико Всемшушчи Boi Вашем

Императорском Ве.личесгву но ссрдцу положит, да возможем,
јакоже иомјанухом, воздпгиутп церков во ммја свјатих апосто-
да Петра п Павла, са двсма предједпммп одтарјамп”.
Православно „обштество” y Бсограду mije бидо имућпо.
Ono je имало nem io својпх „домова n баштппа”, од којпх
je неке одузела и порушпла аустриска војпа власт, када су
грађепа утврђења. То.м приликом срушепе су ii куће које cv
ce палазпле y I 'орљој Baponin, према Кадемегдану, a остале су
joj кућс са дућапима „на Сави” n „покрај баре”.120 По том пла-
ny требада je бптп срушена и српска црква која сс ту падазнла.
Србп су успели да пм власт ne срушп цркву, алп су војпе вда-
стп ипак утврђеља „до свода змдп Божпја храма произвели”.
Одузммање овпх добара довело je црквепу управу y велики дуг.
Поред овог ммагва имада je црква n друге прпходе. У првом
реду од прилога илп „мндостпње”. За цркву je скупл>апо увек
иедсљом, празннцпма, na n о свакој важппјој придицп, иаро-
чито о свечарствима. Ка гкада je понски окретнији човек M o
rao да скупи повећу своту. Тако je 1733. неки Остоја Вуковић,
којп je имао свој дућап y црквеној кућп, скупио о 'ђурђеву днс
„от свечара“ 32 фор. n 36 повчпћа. 11 Грцп су прмдагалм, али
ne често ii ne много. 1734. иредао je црквеппм спмовпма Дпм-
чо Спида ono iijto je ,,npocno“ „no xany“ укуппо 13 фор. и 65
пов.
Црква je пма.ла прпхода n од разппх глоба, парочито од
оних које су памдаћмвади поједшш руфетп због прекршаја пз-
весппх одредаба. Тако су кажп.епп пекп Недел.ко n неки Грк
jaii.a шго су na Ускрс држадп огвореме радп>е. Поред тога ono
je тада y пароду доста развпјеп обичај сстпти ce y тестамем-
ту цркве. Сећалп су ce београдске пркве n onn, који ппсу y
Београду сгаповадп. 1733. завештао je na цркву јсдап nepun
150 фор., a другп 1000 фор. Прилагадо ce цркви n y другим
облицима обпчио y почребппм стварпма. Тако je пски Рпста
l2ll) 1733. мма.ла je цркиа 1 1 Avhaiia. Сваки Avhaii je noćno годишње 12

(|)ор. киријс. „Летн.а” кпрпја очсиидпо зпачп, годпмпва ij. na лето. 1735.
cnoMinnc ce и „цркпепп” вшшграл.
171
бакалин приложио цркви једно сребрно кандило y вредиости

од 50 ф.
У оваквим ириликама i ruje ce могло мнслити на грађење
нове дркве. Ни са обновом саборне цркве mije ишло лако.
После смртм Мојспјеве, na пеколико годппа каспије, 1733,
кренуо je Впћентије Јовановић јачу акдију да ce обдови ова
„одшчедародпа дрква“. Почедо ce скупљањем прилога. У
првом реду ii пајвише ггрилагали су београдскд становни-
ци. По једном списку за градњу ове дркве дадо je прилога дз
„Нове Варошд — њих псдесет; међу њима je дајвпше прило-
жио митрополдт, t o jeer 100 фор. Из Новс Доњс Вародш
приложило je њих 43. Највише je дао lierai Никола Крестмћ;
дао je 109 фор. Овај Никола Крестић бпо je од великдх, ако ne
д највећих приложднка ове дркве. У једдом сддску прмлож-
ника забедежено je за њега да je већ дотлс дао 500 фор. a да
je тада уписао још 12 ф. Скупл>ап>е прплога вршено je са све
већим и всћим маром. Тако je y једном списку забслежено 206,
a y другом 265 придождика. Прилагадд су, y дрвом реду, Bo
ra™ л>уди ii мадастдрм дз блдже окодидс, али такође и из да-
лских крајева y које су досданд дајугледпији Београђапп. Тако
je y варадску еддскопмју дослам Стојан јовадовић, y вал»евску
Tjeopbiije Ддмдтријевмћ, y осечкопољски д сечујскд крај Мар-
ко Крстић, y себишку д рдмддчку едпскопдју Косга Caiuih, y
будимску Стефап Раддвојевић, y бачку Остоја Вуковмћ, a y те-
мшпварску Стојко Живковић (Пуддп зет).121 Ови су изасла-
ниди изгледа дадшлд свуда да лед дрдјем д домоћ, дарочд-
то код Будимада.122 Највише je скупмо Остоја Вуковдћ (585 ф.
и 70 н.), a најмање Стојко Жпвковдћ, који je скупио само 38
ф. и 40 н. И Тјеорђдје Ддмдтрмјевдћ je скупдо, y ваљевској
едмскоддји, Mnom; скупио je 429 ф. n 2 и no нов. Прдлог мз
будимске епархије дије био нарочдто велик: тек 243 ф. и 33 и
no дов.; можда стога што су трошковд за пуговање бдлд ве-
лики.*I
i: i' O ii je ишао и 1734.
MniiiA>cibc Рајићево, да су Турди одмах, нош го су заузсли Београд,
I”39, оиу цркву срушплн (Рајић IV, 210) као што впдпмо, mije тачно.
Поред ових иачггна да сс скупе потребна средства обратио

ce мптрополит Bnheim ije Jonauoinih еппскопу hobi ородском
u великоруском с молбом да ce заузмс код царпце Лпе да ona
номогне довршељс цркве, алп, нзгледа, ннје успео, јер дрква
mije довршена нн 1743. I I тада су још скудљани прилози за
довршавање ове дркве.12-’
Друга бсоградска дрква била je посвсћена Рождеству св.
Јовама Крстптел.а. Ова дрква палазила ce y тзв. Новој Варо-
шн. Huje нотпупо снгурно, алп je врло вероватно, да ce бе-
лешка о ipabeiBV нове православне дркве y Београду код Ви-
ловског одпосп на ову дркву, a не па саборну. По roj белсш-
дм замодилн су становппдп Дол.пе Вароши јуда 1725. Двор-
ски parnu саветда могу изиова иоддћд своју цркву. Неке н>епе
пконе, кивот ii крст, падазе ce y дрквама, саборној n доњој, y
Сремскнм Карловцпма.
Поред ове две цркве палазпла ce н v мптрополитовом дво-
ру капсла илп, како je покаткад пазпвају, црква, посвећеиа св.
Ндколп. Ona je сдужпла као прндворпа капела, алп су y iboj
доста често вршена u рукоподожеша.
Како су пзглсдале ове паше дркве, спол>а, nnje иам позна-
то. He зпамо поблпжс ии како je изгледала саборпа дрква.
Цркве су, длп бар сабориа, пмале звона. Од 1736. y беледгка-
ма о дрквеним рачуинма сретамо д звопара, неког Ђуку, који
je за своју дужност иримао длачу п, покагкад, узгшао из дркве-
не касе позајмиде. Да ли je зводо (идд звона) било на кули,
одвојспој од дрквс, или уз цркву ne здамо. Исто тако не знамо
сигурно да лд ce n опп стиховп из једне наше пародпе песме:
Камо дркве гди je доста злага
И на њима јабуке од злата
односе n na name дркве. He здамо, али врло сушвамо, да ce
па којој од надшх дркава налазио д сахат.
Meby дрквама, д по својој спол/дшн.оспј n rio унучрашњем
ypebeiby свакако да je бмда пајледша саборда. Ona je rpabeiia д
l2,i Са 1рађсИ)СМ овс црквс ночсло ce 1726. Лко сс бедсшка одпоси im

ону цркву, то Гш зпачило да су СрБп y Бстралу имали, за иремс Турака,
јшп јсдну цркву, дакле две. Први спгурап писмеми иомеп о н>ој палазммо
из 1735.
173
украшавапа годинама. Унутрапдве делоно мзра1}пвади су uairiii,

алп такође и пемачкп мајсгори. Тако су na „рукоделију” олта-
ра радиди и „маурмајстор” Фрапд н Коста Kocriih. У дрквп
ce, изгдеда, иису дадаздди свп иредмети, на често jrn опм врло
битшт. Тако ce y двору иалазпо липроподнтскн иресто иди
„балдакид” од зследе свпде „со дрвети иоздаттепи”, којп je
припадао саборпој цркви. Изгледа да je највећп део одежда,
утвари, сасуда, a поготово драгодеиостн чувап y мптроиолнт-
ском двору, нарочито y бпблиотедн д дворској кадсдд. Све
ове CTnapir бдде су иравл>еде од скуподеног матермјала, a бидо
их je врдо лшого. Тканпие су биле пзрађепе дајвећим делом
одтеш ке свпде, разпе боје п разног дорекла, дзвезепе златом
и срсбром.124 Сасудд (капдмда, чпради. свећљадп, дарди, дис-
коси, ручке u др.) билд су израђспи иајвећдм де.лом од сребра
и бакра, иди од дозлаћеног сребра, ређс од злата.1’*3*5 Нарочи-
|21' Међу сгварима забелсжепе су: 3 мапгијс; 12 фслопа п фслопчнћа, 1

фслон <>,\ илатиа; 3 сакоса; 17 ешпрахнд.а, 1 etapu; 7 омофора; 9 орара;
20 ст хар а, 2 мала, 4 Оачка; 26 паруквица; 9 ирнбслрица; I малбелрсник; 8
појассва, ол којнх 1 cpcnpn, 2 срсбрма п иозлаћспа, I ол цриеме свплс пде-
ren, 1 <>д бакра позлаћсм; 2 naiianijapa; 2 дарка сннлспа. Дад>с cv заппсапа:
39 аптмммпса, 44 атпмпнса, врдо малепа, ocnchcna, 7 бсз поблмже озпакс;
4 млаш ranime од којих јслма из .Карлссиола допсшспа”; 4 дарка илашсна;
3 аера свилеиа; 2 т к а т т е ол којих јсдпа „златткапа, с навчамм срсбрпим
и позлаћспп.м, na срели крсг од ôncepa, a лрм а бела „с простм п павчами
срсбрпим”; 2 miipoKc јергеалимске ткапице, јсдна уска јерусалпмска чапка
за oiiaci-maibc но кошул»и; 2 гкаимцс; 2 ботче мисирске; 1 комад жутс свн-
ле, јсдпа црвепа nema халмја.
12:,; Ол мсчалмпх сгварм забележспо je: 7 каплпла сребрппх, 1 ол туча; 6
ларака ол којнх лна од тулбета; 5 нанатјара, ол којмх: 3 срсбрпа, 1 мо-
сковски и 1 обнчап; 4 lionelia сребрна сие1ш.ака, 4 обнчпа срсбрна, 4 ве-
лмка калајпа и 2 мала калајпа свећм.ака; 4 чирака, 5 сребрипх, 2 велнка
ол туча u 1 чирак (феи.ср); 5 дискоса разие велнчипе, срсбриих; 1 пу-
Tjip (ш)тмр) срсбрп позлаћеп, 1 од бакра, 1 вад>ла обнчан, 1 малн, срсбрп,
иозлаћеп са лнскосом и звсзлом n дарцима н покровцем свилепим; 2 аера;
2 соједш 1еппцс с модпосом; 1 срсбрпа, 2 «д стакла n 1 мала каравииа; 2 ка-
дноиице сребрпс; 2 race од бакра; 2 ручке сребрне; 1 велпка срсбрпа; 2
крпплс; 2 звезлппе од сребра; 1 амаформмк од бакра; 1 коил.с ол чслпка; 1
\ovKima сребриа; 1 фнимк срсбро.ч оковап п na врху позлаћеп; 1 <|>yi[5ола
mi фпппка; 1 фучрола са трпкиријо.ч п дикмрпјом; 1 трпкермје н ликирпјс
одсребра; 1 укропппк одтуча; 1 нож за апафору; 1 кучија пдехапа за тамјап.
Веоград y XVIII веку
то су скуиоценс опде одежде u драгопеиости митрополитове.

Митри, штака бпло je врло много п од скупоцсног матсријада.
Забележсне су четире кштре од којих једпа веллка „от црве-
пс кадмис, y вутролн, no пеј образм и венцп украгаспп бисерми,
тако n крст сребри дачувертдп”, друга „златоткаиа, со сребршш
ii позлапггсним крстом, рубпиом украшеиа, y вутроли”.
Од 'ipn иггакс бпла je једиа патријархова „ссдевлп гт срс-

бром ii здатом и камсн>см украшсиа, y вутролп”. Друга исто
тако скупоцспа „ссдевди, срсбром п златом и различним ка-
мспами украшсна”. За јсдпу јс забелсжемо да je „чевсрли срс-
бром мзвезена u украшспа v кожпој сј)утролп”. Осгале су биле
магве драгоценс. За једму je забележсио да je „upocra”, за дру-
гу да јс „жезд од абоноса”, за rpehv да je „палица медију жлтоју
заковаиа, фајп гптап”, a чс гвр га као „ т гап од шпдкрота y кала-
ф и”. Ha штакама су сс обично иадазпле мараме од свмле, бу-
руичука плп атласа, златом u снило.ч везспе, „а na крајсх peče
здагис”. Овакипх марама забележено je пеколико.
Нарочмто много палазнло ce крстова, и то разиог порек-
да ii разие вредмосш. Meby крстовпма ce нарочпто истицао
„крстбедм оддпјамапта фајп, златом оковап, na червемој nam-
дики, даровап од napa Карда" н два крста украшена зелеппм
камсчвем м дпјамаптпма, обешсна na црвепој иаптљпцп. По-
ред овпх срегамо забележепа мпоге вратпе крстове, сребрпе,
златпе n позлаћепе, na пашлшкама п мстадппм ланцима.126
Meby осталпм забедежеп je једап здатап крст n једап украшем
са „плавстпо камеппје прппцметад”, један „с камепп, сребрп
n позлаћсн, са зелепом иаптлмком, y вугродп”, једам здатап
„дпјамаптпма ir с камеиамп чрвепог рубмпта украшен м na
new от злата тројестручшт лапац y вутролп”, једап царпград-
скп „посл”, здатом оковап y „вутродп”. Meby мпогим крстови-
ма забележен je n једап „Kpcrnh” мадсп сребри „што Тпрол-
ке продајут”.
Забслежепо je 13 водичарских ручпих крстоид разпс величиие,
BchiinoM »д сребра, позлаћепнх, украшеиих разпим камсњсм, 2 водпчарска
оковаиа „с toiium”, 7 срсорнпх, 5 малих вратпих, 2 крстиНа светогорека y
ку гијицама, 5 „малечких” леннх крсгића, 1 водичарски, I вратми, украшеп
камси.см, 1 ма.ли вратнп, 1 мали вратпм свсгогорски, 1 јерусалимски, 9 врло
малих, I малеп среорп.
175
Београд y XVIII нску
Архмјсреји су иоси.ли и енголпије. За три пије забедеже-

по ништа поближе, за друге три je забележепо да су сребрне,
позлаћеие м украшеие камешем. Две су биле нарочито драго-
цене. За једну je забедежеио да je „на пеј образ Васкресеннја,
украшена диомаитима бемскмми, на неј иов дапац од иринц-
метала, позлаштеп”, a na другој да je „образ na неј изобра-
жен, украшена со бпсером i i лапац ма nej от здата, от 40 дука-
та, y Бечу начиљена”. Забележено je најпосле n 10 бројаница
јерусалимских, кругпшх и ситинх; 4 обпчннх; 3 од ћилибара;
3 за које није забележеио од чега су и једпе „московске, про-
сте, од свиле”. Забслежено je и неколико комада бројаннца од
кости.
Међу забедеженмм стнарима које су служиле цркви иалазио
ce и један пкопостас, јсдпа проскомидпја; 19 образа илп ико-
на; 10 „лаидкарти”, 1 „Јерусалнм na атласу”, 3 гроба „седев-
ли”, 2 парчета „от ипорога”, 2 стакла са миром, 1 копдпрчпћ
са јордапском водом, 1 зслсии камен, 1 кутпја дрвена it y н>ој
осам „малепих хартијица са моштмма „и ван кушјс двоје k o
č i t i светих моштију”, 1 „моднтослов рукопнсни y вутролн”, и
15 сунђера за антиминс.
И y унутраипвем реду, иарочпто саборне цркве, учпњепе
су знатнс промсне. Број свепггенства, парочп го дворског, бпо
je повећан. Ту су ђакоми, архпђакоии, смпБедп, архммапдрпт,
те су ce могде провестп свечаностп uchcr стпла. Beli je Мојсије
Петровпћ имао свога церемопмјара за бшосдужсп.а. Забеде-
жене су днкмрије п грикирмје (1721), потребпе Бакопнма када
помажу ммтроподнту npn ooi ослуже1ву. I I y појању су уведе-
не ведпке промепс. Мојснјс je довсо, како нпше Рајић, пз (aie-
те Горе јермонаха Лпатодија, „мскуснога псалта i i усгројио y
Београду грчку школу, пз које je, no времспу, узимао младиће
са добрнм гласом, које je onaj пса.лт паучио певатп no грчкој
псалмоди, чисдом довол.пе, чим je цркву особито увесељавао
и тако ce распространило грчко njennje свуда, a српско преста
сасвим, тако да ce дапас ретко где и чује”.
За Вићептија Јовановића добида je саборна дрква и про-
поведника. Бмо je то Cnnecnje Задудкмј, Мадорус, „којн je
176
Београд y XVKI not y
чссто слово Божпјс ссјао п иарод y всрп и црквп yrnphnnao”.

Од 1736. «pu ino јс oBv дужност за обе митрополпје, београд-
ску u карловачку, ректор „славјаполатннске тк о л е ” Кмаиу-
мл Козачпнскп. On je нмао .va држи сваке нсдел>е проновед,
„парочнтпја п торжественпја, кромје iipeujaiсгвеипх случајех,
со всјакмм тшгаиијем ii прилежеиијем” a према догмама iipa-
вославис црквс. Пред крај чегрдесетмх година X V I11 века ххру-
жала je беохрадска саборна дрква шггересамтну слику: Срби
cBCin 1С1ШЦ1Г, појап.е на грчки начпп, a Русн проповедпмцп.
J] V адмшшсчрацпјп су мровсдеме реформе. Већ од 1718-9.
Bobene су белсшке о рођешу, крппехву, вспчап.у н смрти. To
још juicy прогшсапи протоколп, него вшие забелешке n то
Bobene врло неурсдно. По н>пх псколпко водмлп су ове бс-
лсшке V јсдној књпзп; Грцп свеипеппци упоспли су своје за-
бслешке на грчком језнку. B n b e m i ije (овановић одредио je
1733, y споразуму са синодом, формулар како ce пмају водити
домовпи прогоколи ii ирогоколп крЈгпеппх, вепчаних и ум-
рлих. Вероватио да су тада заведеие књпвс хх за друге иотребе
(нрпмахва, нздавања птд.).
177
Ц рквена управа
Нн о црквепој упраби немамо доволлш података; до 1733.

готово никаквих. Т с године као да je проведена чвршћа
организација. Тада je извршен иопис београдског становништ-
ва и ночето живл.е са скупљањем прилога за обнову цркве y
Београду. Тс године изгледа да су ce почели уредније водм-
ти рачуни о прнходима и расхрдима цркве127. Тада су, изгле-
да, поред дрквених синова уведепд д снитроли или, како дх
je надг народ звао, „гштропм“. Епитроие je, бар y угледпијпм
наседзима - као на др. y Бечу —постављао сам митродолит. У
раннјим временима водилн су удраву цркве г.зв. дрквени см-
нови или тутори. За дрквене синове бираии cv најуглединји
и најпопуларнмји л>уди, обичмо дз најјачих друшгвених
органдзација, a главда пм je дужност била да увећају дркве-
не ириходе. Стога omi ii дају рачун y име себе и „свога друшт-
ва“. Било дх je no пеколико. Једам од њих noćno je „пекскују
кутију“. 1711. био je једап од дрквеппх сииова неки Павле
терзија. 1716. бпди су црквепи сипови: Сима ћурчија, Петар
терзија, Павлс екмеџија, Пројко абаџпја, и Никола мумџија.
Пројко je noćno „пекскују кутију“. 1719. билп су дрквепи cn-
нови; Ннкола екмеџија, Лука ћурчија, Новак таћаџпја, Тпмотеј
абаџија и Мишко абаџпја.
Аал»е, за дужи низ година, mije иам познато ко je управ/дао
црквеним добром. Тек од 1732. позната нам je управа сабор-
ne дркве. 1733. била су na челу управе цркве два епптрогта и
чегпрп црквена спна. Од 1734. стално су два enirrpona n гри
Хесап iion hi he ca 1733.
178
Beorpa.i y XVIII iici;y
црквсл a сшгл. Црквспн спповп мсњалп су сс сваке тд гш с,

док cv ешггропп, изглсда, бнлн сталип. 1733. били су цркве-
Hii cuiiOBH MapiiiiKO Сгојковпћ, Crojnia Попови1], Никода
Тодоровић и Неде \>ко Рајковпћ. 1734. бпдл cv црквенп сино-
ви Јован Јовичпћ, Дпмптрпје Сарапда n Нлкола Дрндарсвпћ.
I I паредиих годппа долазплс cv за црквслс синове иове дпчио-
стн. 1735 бпди су црквсип силовп Мсшко Пстровпћ, Живојии
Будгшировић ii h c k ii Oranко, a 1735 Нлкода Георшјевлћ, Пав-
дсмумџнја ii Даза брашпар. 1737. заменпдп су пх Миднћ Ракић,
Бдагоје Марковпћ п Гдшорпје Bvjnh, a one cv опет 1738. заме-
ниди Павдс ByKOinih, Нпкода Цвејпћ п јован Хаџпћ. Црквсни
син којн јс noćno „иекскују кутију” предавао je ску 11a »c i i i i i i o -
вац патрмјарховом ггуномоћнпку. О д 1733. до 1735. нредавади
су ловцс пз ове кутпје архимандрпту Васмдпју, a 1736. архп-
малдрпту Атанаспју.
Над радом црквсмих спнова вршпдп су падзор ешпропм.
Онп cv пазмди црквепо добро, ирпмадп п чувадл дрквсни п о -
вац. A ko je црква трсбада да набавм поваца, o n u с у оддучива-
ди како да ce набавп, од кога да ce узајми, пдм, ако je пмада
уштеђеннх поваца, n a m r o да ce y n o r p e o n , к о м е да ce да ггод
n iiT cp cc. Да ди су o n u n o сдучају узнмапп пз рсда оплх који с у
сгајадп n a чеду варошке управе пдп, можда, no иској у р е д б и
пдп обпчају, n n j e м а м иознато, адп je врдо n n r e p c c a i r r n o да су
n a чеду дрквенс уираве, као e n r r r p o i i i i од 1733. до 1737, хаџп-
Гавридо PaniKOBiih, всдпкп бпров, и Огојап Вучковлћ, првп
ешкут, дакде пајвппш прегсгавппцп српске варслпгг београд-
ске. 1738. дссида ce мада пзмепа. T e годипе je дошао за егш-
тропа Михапдо Рашковпћ n a место свога брата Гаврида.
Црквсла управа водпда je 6pnrv n о шкоди. 1733. забедсжепп
су n „шкодскп повцп“. И за игкоду ce ,,собпрада“ мидостиња.
Постојада je u посебпа „шкодска“ кугнја, која je, вероватио,
ucro тако као n „пе1к:ка“ пошена педед>ом, a парочито о ве-
дпкпм празпицпма. 1734. учмо je децу n прпмао паграду, иди
бар iroMoh, non Марко. 1736. забедежем je и некп „магпстер“
Flcrap. Huje пам позпато кодпко je давапо ушпсд.у. „Маги-
строва“ n зврпарева пдата завођеме су y рубрпку „раздични
179
потрошки". 1737. ггзносила јс ona рубрпка 134 ф. 99 н., a 1738

175 ф. 42 u.
Црквепа општшга јс позајмлшвала покад својдм вершшм-
ма, али свакако пмућпдјпм п углсдпмјнм. И члаиовн високе
јерархије, као, на нр. ваљевски владмка Досгггсј ira п митропо-
дитски двор, позајмлгмвалн су новац од саборнс дркве. Тако
je двор имао један „од старипе” ведики дуг од 1365 ф. 85 n.
Али ce дешавало и обрнуто: да je и црква узммала y зајам но-
вац од својих верппх a, изгдсда, врло често п од иноверпмх,
каголпка na п Јевреја. Дсшавало сс да су Немдп, офдцпри п
чиновддди, позајмлшвали саборпој дрквм, за ono доба, врло
вмсоке своге, п то —без шпереса. Тако je пеки капетап Anno-
ведц позајмио сабордој дркви 2.000 фор., аудптор 500 фор.,
др. Хак 1000 фор., „ајмемер” Паумоп (Бауманп) 1000 c[iop., ка-
пеган Тудер 518 fjiop. 75 n.; свд без днтерсса. Bapoin (српска)
ггозајмида je саборној дрквд 400 ф., али nnje пазпачспо да ли
je повац позајмљен без питереса.
Huje нам позпаг оддос варошке управе Српског Београда
према црквеној управм. Buhe да je варошка удрава пмала пз-
весна права према црквеној управм. To ce впдп n no томс што
je, y неким случајевпма, слала свога пзасдапика. Huje пам до-
зпато како je дошло до тога да ce 1739. na једдом требао да
изведе преглед рачуда за време од 1733. до 1739. Ту ревизију
рачупа извели су Павде НенадовпН „патрпјаршескп геперал-
нм егзарх” и Лдам Лазаревић, „от варошке страпе комесар”.
Ревизија je изведена y присусгву епптропа, Стојапа Вучковића
n Михаила Рашковића.
180
Сукоб београдских Грка са нашом
високом јерархијом
Са прнликама y iraiuoj цркви п na митроиолитскоад двору

ппсу бпли задоволчш nn шнроке народие масе, ј-ш грађански,
uh снештенпчкн ста.леж. Мпого штотпта нијс ce могло свндетн
нашем тадањем натрпјархалном, a всрски врло копзсрватив-
ном друштву. Ha расположење iiaiucr народа могли су јт п na
ru u други елементп. Док су y иароду, иреонтерећеном п оси-
ромашеном разппм дажбпнама, скунл.апи за мптронолита ii
еппскопс прпдози, којн cv ce звали „за благослов”, „покдоп”,
„мнлостињу”, друпш речи.ма док je na једпој ci paun готово
просјачено, дот.ле je na другој страпи новац расимап. To je бо-
лело и гада врло религмозпн, a досга npocBehenn грађапски
сгалсж, трговце и заиатлпје, којп су од уста т кпдалп и куио-
валп цркви no које кандпло, слику или друго mro, a мигро-
полити опег издавалп велнкс своге na скуиоиепп памештај,
рубље, својс одсло u драгоценостп. Ни свепггенство, све-
i'OBiio ii MonaiiiKo, i inje било задоволшо. Впсокп црквени
досгојапствеппцп name дркве монашали су ce према свештен-
ству каткада rope nero свстовпа господа другог језггка п друге
вере. Српско друштво бпло je са стаи>см y српској цркви ćać
ini м пезадовол>по, али пам u uje позпа г пекм већи сукоб између
пародпс вмсоке јерархпје upe 1730. г. Протмв српске впсоке
јерархпје нобуиплп су ce београдскп Грци.
У православпом „ошлтеству” чгашди су посебну групу
ЈСДПМО 1 рдп. Нису nn onu 4 HIIUAII îioriiyno јсдипс гвему групу.
181
Београд y X V III неку
Разликовали су ce y пеколпко праваца; прво no држављанству.

По државл»анском положају било их je две врсте: аустриеких и
турских гшданпка. И једпа м друга група била je саставл>ена од
истих елсмената: међу њима je иајмање било Грка, a више пог-
рчешгх Цинцара, Лрванмто-В.лаха или Лрнаута, и погрчеиих
Словена. Можда су ce ови „кпровн” y хану, као „турски” тргов-
цн осећали в и т с Грдима него њихови копапионадцп, који су,
као аустриски поданпци, бнли вшпе везаии уз остале „бели-
градске христпјане”, нарочито уз Србе.
Ка.кви су односи владали између Срба и Грка нпје нам по-
ближе позиато, алн очевидпо ne парочпто добри. To особпто
вреди за Грке y Хану. Узрока je бнло доста. Грци су ce y мпо-
гоме разликовалн од Срба. Разликовали су ce no језику, култу-
ри, занимању, ментадитету. С’рбе je свакако пајвшие вређала
грчка падменост. Грци су презпрали y своје време Рпмљане,
a поготово су тај презир пмали према Србима, које су, као и
остале Словене, сматрали као л»уде „дебеле” главе. Са Срби-
ма су имали заједничку веру и y пеколико n кулп р)'. У свему
другом они су чишглм посебпо друштво. Једап део Грка тзв.
„турскн” трговцп, сгановалп су одвојепо y Хаиу. Најиосде, n
матерпјални иптереси били су разлнчнн. Турска je, upu ире-
говорима о миру y Пожаревцу, оспгурала пеке погодиостм за
својс трговце, y ствари за Грке п Јеврејс. Овс погодпостп мора
да су бпле врло знатне n na ni rery naiiinx трговаца. To ce вмдп
пз једпог предлога мпгрополгпа Mojcnja Петровпћа како да
ce помогне наше.м народу, којп je подиео бечком двору. Ту
ce, нзмеђу осталог каже, како he n Срби, београдскн трговци,
npchn y турско поданство „радп ј в п х о в с грговмпе n велнке
хвајде”.
Са Грцима y осталом mije бнло потрсбио тако много
узрока na да дође до свађе. Onu су познати као ретко велп-
ке свађалице. Сукоба je свакако било сталпо. Вал>да je пајвећп
бно onaj, који je, пајпослс, доспео до васел.епскпх па гријараха.
Повод je био, na око, псзпатап.
Грци су пстипа, били одвојепп y сваком погледу, али
нису имали своју посебну цркву n дрквепу оргапнзацију. У
182
Београд y X V I 11 веку
дрквеном поглсду опп cv билн подређепп београдском ми-

трополпгу. Београдскп м трои оли т п.чао јс да сс брине за
cucniTCiicrno u за I'ркс. Грци cv жслслн да узимају свегатен-
стио пз своје зсм д.с 11 \i i каду1)ерс ca 11стока. Ha том nirraihy пз-
глсда да je дошло до onrrpor сукоба. Ha једпој страпп пашли
су ce I рцп ii ка чуђерп пз I 'рчке п ca 11сгока, a на другој сгранп
српска црква п срнскп народ.
Како je дошдо до rora сукоба, ппје нам иобдпже познато.
Можемо, тск y пекодпко, да nac.vyhyjeMO. Око 1727. дошао je
сукоб до врхунца. Из једпог ппсма, које je re годипе упутмо
васс/депскп иатријарх Пајспје II, договорно ca иатрнјархом
Хрнсаптом, KAiipv ц пароду српском v Београду, пзразно je
naîpiijapx Пајспје своју жалосгnrro cv „пзмеБу Грка хрпшћапа,
којн ce тамо палазе као трговци, n месног архпјереја, прео-
свешгепог nmpoiroAma београдског Mnjenja, пскрсле пеке са-
блазпп n међусобно грвеп>е”, услед којпх су пасгуппле „охлад-
пелост и омраза”. Пагрпјарх пзражава жалост да Брпи nncv
презали да поднссу u „иеразложиа n педомпшлзеиа пап.каи.а
ii лажне пеосповапе клсветс” ne само upornu Mojcnja, нсго и
протпв целог срискох' парода.

Грцп су хтели да прмкажу сукоб као начелам, као борбу за
чмсготу православл.а, Приказали су реформни рад српског
еппскопага као јеретпчан. Можда пм ce чппило да српскм па-
род иапуштан>ем грчког језика п кулчуре - које je било очевид-
no —y корпст латшгског језпка п пемачке кулдуре, папушта и
православл»е. 3na-rne реформе y оргаппзаппји цркве и мачи-
пу одевања на западп.ачкп пачпп моглс су ce Грцима учпнити
као пеко отпадпмштво од православ/па. A тмх одступања, на-
рочиго y мачппу живота u држању пашпх архијерсја, бпло je,
y истпну, доста.
Крој одела папшх егшскоиа вероватпо je ono всћ зпат-
Iio подешеи према запа^ивачком укусу. Место, мантпје, која
иочшве да ce iiiiipn од пазуха прсма доле као звопо, прави ce
ona, углавном, исте mnprinc rope п доле.
M eciо рукава, рађеппх na псгочњачкп начин, доле, na от-
вору, врдо широкпх (дубокпх), a rope, под пазухом ускнх,
183
Београд y XVIII iso;y
пргтл.ени су рукави свугдс iicie ширипе. Напуштепа јс

источљачка камилавка eehc ширгше rope плп са продуже-
ним горњгш делом, a правл.епа једпосташшја, исте шмрпне
rope ii доле. Поред камилавкс почели су да ce noce и uieirni-
ри. Измешене су п Goje. Поред црпе боје која ce иекад na Ис-
току једшш употреблдтала почеле су ce употребл.аватп, п за
ropiba одсда, матерпје y другпм бојама као виолет, ли.ла, a иа-
рочито пурпурпе, a често пута са утканим цвс-говнма. Црпа
сс боја ређе употрсолгавала, a уколико je упогребл>авапа, била
je na саставима и na крајевима поједпппх делова нероважепа
пурпуршш „бортпама”. I l y доњем све говпом одслу пастале
су промепе. Наиуштепа je иародпа одеНа. Носплп cv саврсме-
ny одећу y бојп (пдаве, жуге и др.). Поједппп деловм, као реве-
ри ii рукави, билп су пзвезепп п са чппкама na крају. Нарочиго
je било украшено ј>убл.е, које je прав v>eno од најскуподепијс
материје.
Двор je бпо уређсн no начппу вмсоке арпстократпје na За-
паду, световпе u црквепе, нарочпто y иемачкпм крајевпма.
„Хофш гоч” je сачшвавало, порсд прпдвориог свеппш сгва
и послуге, ii особл.с од тридесетак особа, као na световпнм
дворовмма; „хофмајстер”, ,,i (еремоппмајстер”, „камсрдппер”,
„гасјчеддекер”, „лајбдппер”, „јегср” итд.
A raj псрсонал чинс страпдп no језпку n вери. Шта више,
y двору, међу послугом, палазе сс n жеиске. Ж пвот y двору
зиатио je пзмеп.ен, Прпређпвапе су гозбе, које су, вероватпо,
бпле и веселе. Гостпма су npnpebiiBana n мрспа јела. Митро-
полнтп су ce, као племпћи, извозпли na nicer KOiba, богато
опремл>епих. Onu су чесчо пута одлазплп „na част“ високим
чиноввицпма земал>ским, a изглсда, свртали n y госш оппде.128
To je све допргшело да су ce првпх дедеппја X V II1 века поче-
лс међу правослашшм светом na Истоку mnpirni весги како
|2К Најиосле мигрополт' Hiiheimije loisanonnh хгео je ла, к:т пранп

илсммћ, има ii свој нук, којп je eraнио na службу nape Тако je оспошш xv-
сарски иук, којп je nam иарод ciao грдпих ноиапа. 11 за жинота Biihem nja
Jouai нnsi lira, a u дуго иосле n.eroise смрш, плаћап je д\т за сујсту митроио-
Airra Biihéirnija joiKtnoiinha.
184
су претставдидд правосдавне дркве y псћкој иатрмјаршмји от-

ступили од иравослав,х>а п постали „иповерци”.
Нарочито сс дигла повпка иа иачии одевања нашпх
архмјереја, којм јс, очсвпдпо, ono иротпвап обичајима иа Ис-
току. To ce видн пз једпог ппсма васелЈенске патријаршпјс
nocBchenor само овом шгган>у, a yiiyhenor пашој дркви.129 У
ннсму сс каже да духовном сгалежу ппјс дозвол.еио да об-
лачи „одсдо ишараио свилешш и пуриурддм шарама” и да
носе „светим каноиима противгго оде.ло u облаче, без невол->е,
пурпурнс тканице и гпздају ce. Да нротив закона узимају
непристојпо одсдо, облаче унутраппве оде.ло, ишарано и раз-
но обојадисаио, са украшсппм рукавима н носе о појасу сребр-
не ножеве“, тс да ce, y будуИе, нико ne усуди да „посп свиду
ii атлас HAM било какво друго шарегшло п разно обојаднсапо
одело, u нека нпко ne пде y крчму“, „нсш пека (свако) живи
уредно ii пристојпо, п пска noću одсло како прпстојп цркве-
пом ypebeiBv и закоинма.“ 11з другог na ipnjapxoBor писма ви-
димо да су Грцн оитужилп ne само митропо.мпа, пего i i цео
српски парод као да je nocrao „мповерап“ и да ce оцепио од
Велике иравославпе цркве. У стварп узроцм су билп друге
врсте. To ce вндп нз другог ипсма васелжшске патријаршије,
упућеног клпру п народу српском. Buhe да су .мебувремено п
Србп обавесшлп иатрпјарпшју о правом стагву стварп. У том
гшсму наз рпјарх одбацује клевете бачепе na српски народ, јер
му je, како каже y ппс.му, позиато како je „прехришћански на-
род c p u c K ii мајправославппјп п најблаговернпји" и y „бла-
гочестпвосш п гправосдавлд са нама једпомишд>еник“. Из
патријарховог иисма впдп ce главпп узрок због којег je дошло
до овог сукоба. Трци, „турски“ поданици, хтеди су да узимају
духовмпке ii свештсипке пз своје земл,е илм са Истока, a ne
српскс. Српске свештенике ипсу хтедм да узимају можда из
оног нозиатог презира које су Грци одувек има.ли према свсму
што није било .грчко пли можда и с тога, што срискп свеште-
ницп пнсу зналм грчкп језмк n обичаје, илп бар не доволшо.
Српска дрквепа управа, a парочмто ммтрополит Мојсије
'-л Пмсмо Бсз адресс п дааума, алп јс- очсппдио да ce одпоси na пАшу цркпу.
185
Београд y XVIII nuey
Пегровић, сматрали cy да je иостављање свештенства, na и за

Грке y љиховој области, њихово право. Васељенскм натрмјарх
дао јс за право мптрополиту Мојсију Петровнћу. Патријарх
y писму, између осталог, каже „да иико ис с.ме од онпх свеш-
теника и јсромонаха, којп долазе са стране, постати нарохом
било које цркве, ни свештенодејствовати без допуштења ре-
ченога архијереја“, а.митрополит да he ce бргшути за свеш-
тенике и духовнике и за хришћаие — мисли na Гр.ке - „из
ћесарске државе којп тамо тргују”. Из гтнсма сс далзе впди да су
ce завађене стране међувремено измириле, јер cy ce, како му je
митрошшлит Мојсије јавио „покретачи n изврпшоцп саолаз-
ни покајали” ii добили опроштење од митрополита Мојсија.
Huje нам позпато na чији погпцај, али вероватно na
заједничку акцију пећког патријарха и карловачког мптропо,ш-
та, издато je, вероватио око 1730, од јерусалимског патријарха
Хризамта n царпградског патрпјарха Јеремпје пашој дркви na-
рочито сведочанство, којпм ce одбацују све дажи n клевете npo-
тив српске дркве, те ce угврђује „да сс дрква архпенпскопије
пећке n н>еп архпеппскоп, као и осталп \' шој архпјереји, и
ондашљи Србп xpinnhann, потпупо слажу са нама и да мис-
ле и суде као iiito ва.^а опако ne ro као nrro мисли n судп паша
источна црква и одбацују и не призпају ono шго пеки говорс
иротив њпх и клеветају их као иноверпе”.
И y својој молби да му сс одобрп мрс, коју je 1730. мнтро-
полит Мојснје Пегровпћ, упутпо васељенскпм патрпјарсмма,
пише on, како un y чем, un on, ии љегова сабраћа еиископи,
иису отступили оддогми православпе црквс, nero каже како je
веру „певредпму јако зеиицу ока до часа cero последп>а1 0 , до
мојего пздпхапија собл>удих и coxpannx”, n како ce увектрудио
да своју паству сачува „от расхптајушчпх n мпслсипх волков“,
те изразује же.\>у да би сриски народ „п од селе в правосдавнеј
верп“ остао. И y свом тестаменту бранпо сс Мојсије Петровпћ
од тих лажпих гласова. Мислпо je да нпје y своје реформе упео
никакву новотарију, противну учењу православпе цркве, no да
je одржао „всја стараја n паша“.
186
Бсоград y XVIII нску
Свађс су трајале п после с.мртн митрополита Мојсија

rierpoBiiha. Оне су паставд>еие п erpaciio вођеие пзмеђу прп-
дворног свсштепства п Грка и Цгшдара. Сукоб ce ono толи-
ко заоштрмо, да je грчка власг y Хапу одрелпла да свакн „ко
би своје дете y шкоду иослао, да има платити 24 ф. и 12 н.
u јоште i i тому да буде бпјеп na срел Xana“. Порсд тога за-
браппдп су дсдп да ce ne смеју пспонедпти nn прпчестпти nn
од самога даскала јеромоиаха Лпатолмја, вал>да стога m it o je
овај ono пдаћеи од мшроподпта. Само je тројпцп од учепика
АОЗВО.Д.СПО да смеју nhn y цркву, адп y ону y Новој Варошп „а
в саборнују ппкако“.
Цпшдарп су као n увек држалп n овом прпдпком уз Грке.
Поред Грка, n од Грка, прпмпдм су onu, између осталог, п onaj
презпр према Србмма. To ce впдп n пз речи опога Цинцарпна
који je ссдеТи иред дућапом пеког Мпхапла, биће oner Цпп-
царппа, и „држећи могу прско ноге, узвпкнуо: „А ero 1 0 Србп,
a ero то гепсрал-сгзарх (мисдпо je na Павла Неиадовића), до-
ведем једаи non арпаутско, да цаш, да i roje, да донесе гако na
noc геперад-егзарху”.
187
Школе
Почетком X V III вска mije бмло y пашем пароду im правих

учитеља, ни правпх школа. Бпло јс оиих којм су нодучавали
и ОШ1Х који су сс учплд.. Tri тзв. „даскали”. „мештерп”, „маги-
стри”, „маистри”, нису били, за овај позпв, школоваии л>уди,
него већипом калуђерп u свеипенпди, a покаткад ii трговачки
помоћпдци или иропали трговци, који су поред ове дужпостм,
обављада покаткад појачку, црквешачку иа п звоиарску дуж-
ност. Сличио je бм.ло п са тзв. тколама. У чи тслт су обичпо
подучавали y свом стаиу, који ce састојао пз једне ггросгоријс y
којој су живели, нди бол>е да кажемо радмли, кувалп и спазалн.
Тако je било, y знатној мсри, i i касппје, y првој ио.ловшш X IX
века. Иако mije било квалификовагшх пасгавпика, паставиог
програма и уџбепика, гшак су постојалм израђенп пачшш, пс-
тина врло примитивни, за стидагве писмеиосш ii знања, која
су тада сма грана као потребна.
При таквом сташу, a то су осегплп и црквепи п пародип
првади, niije ce могло остати. Новп господари Немди бдлд су,
y том правцу, y далеко бол.ем доложају. Школа je, истида, била
y рукама дркве, али су п 110 средсишма д no иачмнима како ce
стидало здање бмлд y несравњлво бо,\>см додожају: дмадм су
квамкјлгковане п врдо добро ндаћспе учптсл.с, дзрађед иа-
ставни програм, уџбедпке м досебде пгколскс зграде. (едпом
речи имали су све.
Ситуадија je, no наш дарод ii v ('рбдјп и y Беотраду бдла
врло опаспа. Уговор о мпру y Пожаревду није jor.ii бпо ии
дотписад, a већ je дар Карло, na предлог Дворске коморе,
188
одредно да ce y Србију иошал>у „мисионари“ y славу Божју и

за утеху и спасењс душе. Требало јс учипити све да сс проведе
уннја. Србпма je нуђсно да им ce, о државпом трошку, поди-
гие штампарија п отворе школе.
Mojcnjc ric'i'poBiib, тадањи шггрополит београдскм, иако je
био једва писмеи човек, осетпо јс оиасиост. Како су тада из-
гледале школе п каквпх je бпло школа на Западу, Мојсије сва-
како није зпао, али je осстпо да je школа важаи фактор и да
ce бсз ii.c ие може. Осетио je псто тако да je иотребио да ce
осдони на јаче снаге, ако лшсли да сачува свој парод y вери и
народностп. Требало ce — no његовом мпшљењу —всровагно
113 опозицпје према немачком п латипском Београду, ослони-
ти na велики pvcrai народ u na грчку културу. Да ли no својој
иницијативи, iiaii no наговору Срба из Будмма, Мојсије ce од-
мах —всћ 1718, за време свога првог боравка y Бечу —обратио
npcKO руског послаппка Лврама Петровича Всселовског мол-
бом Петру Великом да му иошал>с два пскуспа учптел>а „ради
учења дјетеј“.
У другом гшсму, ynyhenoM 1721, Пегру Велпкоме, комс on
шппе као „благовјенчапому и Богом хранимому Государју иа-
шему Царју“, жалп ce како ce „владајушчп иас“, „врази iianni“,
„со всјакпм джпвим художесгвом труждајутсја да удовјат нас
в мрежу убитпја нагпега“, re ra моли „помошчп да сазиждем
хиколу, два учитсл>а na језмку лашпском и славенском, јакожс
jeci јазик паш“. Затам му пзлаже како им каголпчкп калуђери
нуде i i школу, ii штампарију, n све шго требају, али, гшта
M o jcn jc , „куд бп то одвело nain јаднп иарод?! — Сачувај nac,
мпогомилостпвп Боже, од таког iinha!“ . jo i n ce вмше жали y
пмсму, ynyhenoM 1722. даревом канцедару грофу Г аврплу Го-
ловкину. Српски сс парод, umire он y гом пнсму, „иалазп међу
љугим звсровима и протнвппцима православне вере“, те молп
канцелара да ce заузме код napa да му ce пошаљу учитсл.п,
„док ппсу дошлп гордп n граблшви вуцп, да пограбе овце, јер
оружја пемамо с којпм би uvi m o i a i i nacynpo r стати“.
Mojcnjc je молио да му ce пошал>у два учпте.\>а један за сло-
вепскп, a другм за латпнскн језпк, a п>сгов сскретар изглсда да
189
je молио да ce поша.ме или да ce одреди плата п за учител.а

за „јелино-гречески језик“, јер je, y одлуци руеког Синода од
1724, одређена плата за Суворова и за грмког учитеља no три-
ста рубал>а сваком, али са обавезо-м да ce raj новад ne може
употрсбити на неку другу сврху. Мојснје je имао доста дуго
да чека док je Синод допео оддуку, a требало je oner да прође
доста времеиа, док je дошао Суворов п док je почео прпма-
ти гшмоћ. У прво доба изгледа да je y Београду био само један
учитсл», и то грчки, кога je плаћао или бар помагао мптропо-
лит. To je бпо иекп Герасим, вероватпо калуђер. У Београду ce
налазмо од 1721. до краја 1722. Учпо je своје ђаке грчкп чита-
ти, m icani, говорпти, na м грамагику.1'"
Какво je тада бпло стање међу Србима најбол>е ce впди
из извештаја који je подпео Максим Суворов руском Сгшоду
1728. У том добро позиатом извештају каже on ово: „По свом
доласку y српску зсмл>у затекао сам y Београду грчког учитеља,
старог i i пзнемоглот, којп je рапије бпо noir y Царпграду, те
ce тамо, од страха, шпурчпо, алп ce, када je побстао y Србпју,
вратио Хрпсту, no пмему Копстап runa, којп je децу само грчки
читати и m icani учпо. 11 no гвеговом казпванд' on je (y Београ-
ду) од 23 јануара 1723, дакле трп п no годипе, a за го je вре-
ме прпмно од MiripoiioAiira 193 (}>. Осп.м тога п.мао je поту-
РУ („по.лторак”?) суботом од свакот, ади само гшуБнпјег уче-
ппка. A покаткад je скупл.ао y цркви од хрпшћапа прплоге та-
сом. Сада je on отигпао, a место n>ei a дошао друш Грк, родом
(,,отечсством“) пз Солупа, Никола Лошагаг, којп je примљен
— како чујем — оез уговора, само да једе rtpn трапсзп a да учи
псто као ii први. (Пмао je) врло малп број учепика (у Београ-
ду), док ce mije разрупшло здаи>е, a on сад xolie да остави шко-
ДУ, )еР ради без илатс. A onu учепицп, којп су pannje училм,
ne зпају грчкп језпк, осим да траже јесги n пмтшТшак, неки y
цркви читају аиостод, јевапђел.е n капопархају грчки, алп ima
—ne зиају“.
Да.ве je, y свом нзнештају, приказао почстке n рад y својој
шкоди y Београду. Школу je отворио 2 фебруара 1727. и
|Л"; On je mican oiiura рукописа, иисанш upe 1732, са иасловом Хри-
сшанскос учеиие елппогрчаско п сриско, саорапо и слагапо or Герасм-
ма, јеромопаха Koiici,ain,iiiio-\mcKoiioi\>CKai'o. Касппјс јс постао c i i u c k o u y
Драчу.
190
скупио до 50 деце „п то впшс поклаљањем овамо намењених

дссетословија и, за своје повцс купд>енпх, азбука, јер деца y
Србији уче на навоштсшш даскама, којс су израђене као
паши вал>ци a на које учитељи, илп самн, пдп no својим
помоћниднма (,,подмастсров“), исписују нсалме, акатпсте и
остало j u t o ce сваки дан y цркви употребл>ава, колико може да
na даску стамс. И када учемнцп namicano пауче папамет, тада
ce ona даска изглади и напмше наставак paiinje написаиога. I i
тако ce дешава да и они, који уче, м no 15 годпна, једва —али
не сви —могу чптатп сваку књпгу, a сваки ce правда овако: „Ја
ову Kibiiry ппсам учпо“. A ja сам nx учпо од реченога датума,
десетословију, пнсању, a порсд тога n дечијој аритметикп све
до 8 септембра прошле годппс. Међутнм, за ово време нису
ученици осталп no су ce многи вратплп својим ранијим даска-
лима, којп су и љих n њихове родтел>е с много crpana наго-
варали: Што да ваша деца уче y Москаља десетословије, које
ce y цркви ne чита a и саме га нашс владпке ne знају, a ne учп
nx ономе што ce сваки дап y цркви чита тј. Слава Тебје Боже
naru с Трисвјатим, п.сл,”
Српско друштво y Београду, изгледа, није било много
одушевл>ено- im новнм учмтел>ем, ии иовом школом. Било
их je доста, којпма ова школа иије пшла y рачун; нарочито
су ce буппли ггоиови и учшелш. Ha рачун школе и учитеља
чшвепе су иезгодне замерке. To видимо из извештаја, који
je Суворов подпео руском Сгшоду. Једнима je било криво
што je за учптеда доведеп „Москаљ”. Други су умовали ова-
ко: „Ако млађп иауче боље што, отеће нам чинове, a чинови
свстовњачки ћс ирекинути левитско надследство.131 Његово
иреосвештенство (тј. мптрополит) upe he запопити онога који
зна, a обићи he богате и поповску децу”. Неки су сматрали да
су неке вп те' школе уопште псиотребне. „Раиије —умовали су
овп —није било великих школа, a било n патрпјараха и митро-
полпта и владика и других духовппх чннова, a било je и бо \>е
него сада”. Нскпмаг сс nnje допадао систем стшдања здгања y
руској школп, чшшо um ce пепрактичап и тежак. „Кад паши
lil; Породице y којимп јс сво тсп и ч ки нозив био т т о в о насдедаи.
191
п о п о в и — го в о р и л и су o bu — којп i гису у ч и л н ш к о л с, lO Bope б е-

се д е н а и зу ст, ш т о да п у ч н т с д . n e учп то м е с в о је у ч е н и к е ? Ш т о
h e им гр ам аги к а ? Зар ис бм б п л о бол>е да им п и ш е п р е д н к е,
na да нм д а, д а и х у ч е na пам ет, н е го ш г о уче: м о ј, т в о ј, с в о ј; o n ,
o n a , o n o ; т о ч п ii б ез ф а м а т п к е зп ам о ” .
IIoT iincu: митрополита B n h e im ija Јованонића, en. Стсфаш

Азубибратића, еп. Нпки({зора Сте(|)аноиића, «обрштвоамктјстора»
Вука Исаковпћа, «оберкаиетаиа» Секуле Впткоимћа n
Јосифа Мопасшрлије, и каггетана јсвти.чија Вптковпћа
192
Београд y X V III кеку
Било je u другпх нсзгода алп за којс ппје био крив Суворов.

Kibiire су бнлс на руском језику, и ne мпого згодне. Грамати-
ка McACHTirja Смотрпцког ппјс бпла мала.То je y стварп била
— бар за децу — огромпа кшижурпиа. Лко je учптсл> био, без
вол,е за рад, као што je бпо случај са Суворовпм, a моред тога
бмо почетппк ii пеокретап, K i n i n a je могла бггги врло пезгод-
на. 8 сснтембра распупггена су деца због бербе, ге предаваља
нису држана до 11 децембра, када je —због грађења угврђеља —
срушеп ivniTpoiTOAi ггскп дом, a тада je Суворов прешао y Кар-
ловце. То.м lipriAMKOM прешла су са њиме y Карловце само три
раиија београдска учеиика.
У Београду je, y то доба, као mro видимо, бпло п Срба
учптел>а. Тако ce спомнње некн „даскал” Стеван, којн je, пзгде-
да, зиао п грчкп п учпо децу п грчком језпку и појању. Убрзо
ce јавл>ају п српскп учмтелш са пазпвом „машстер” или „меш-
тер”. Тако ce јавл.а иекн јоваи, вероватпо свеговњак. Дужпост
учптеља вршнли су, пајвећпм делом, београдскн свештеиици.
To су билн non Кприл, касгшјм upora, non Павле, non Петар,
iron Георгпје и non Марко. Кајучсппјп свстген п к београд-
ски y ro доба био je духовппк Београђапа, non (ггојко. Ilira ce
код ових учител>а учило, unje иам познато. Всровашо читати,
иисатп, појагп, осповпе верске ncrniie n пајпотребгшје ирп
богосдужељу. Надзор пад свпм православппм шкодама вршпо
je, y пмс дш гроиодп га, п.егов гепералвпкар.
Поред овпх срискпх учптсл^а посгојале су y Београду п
псмачке школе. Ове школе бплс су под управом Језуп га. За
ушггелж' су nociai! \iCiiii само onn за које ce, y доволшој мери,
сгекло уверење да cv одлпчпп каголицп п добро верзпрани y
верскп м 1111 гашп.ма.
Поред ове осповпе шкоде предвпђеио je, да ce, ако ce ука-
же погреба за више образоваље младежп, о гворп n латипска
школа. О гварао on ce разред no разред. 1726 устаповл.спа су
четирп разреда лапшске школе. У овој школп прво су ради-
ла два иаставппка, a каспије je гражеп join једам за поезпју п
реторпку (за V и \'I разред). 1729 поставл>еп јс за професо-
ра ових разреда једап Јсзуита са годшпљом платом од 200 ф.
193
И овом су iiiKOAOM управљали Језуити, алн су наставници мо-

рали бити Немци пз Беча и пз нас.ледних земаља. Настава јс
била предвпђепа na немачком језпку i i y немачком духу. Србп
из Српског Београда m o t a h су uhu y ове школе. To je аусприска
власт i i желела, јер ce надала успеху y верском погледу, алп mije
вероватно да je бп \о већег усиеха, јер су Србн, пз бојазин да им
деца ue напусте веру, сдабо давали своју деду y овс ii ik o a c .
Митроподит Мојсије ПетровпН je желео да ce y Беофаду
оспују ii вшгге школе од основпс. Оваква ce школа могла тада
осповати y једиој од митропоАитскнх резидсшшја, или v Бео-
граду или y Карловдима. 1Јзгледа, да je тада вредело као нор-
ма да y omom месту, где je шмпазија, ne може om u акаделшја и
обратно. A y Београду je Beli постојала гнмназмја, истмна, ne
nama, nero иемачка. Можда je n то утпдало да je латипска шко-
ла основапа y Карловдима, a ne y Бсограду y који je вероват-
ио, требала доћи акадслшја. Mnjenje je очевпдпо желео да ce y
Београду подигну внше школе: и славенска, n грчка, n латип-
ска, алп пмје успео. Kao irrro je познато Суворов je ono y Бео-
граду врло кратко време, које je, y главмом, провео y свађп са
грађаппма и дворскнм особл>ем.
Hn са грчком iiiKOAOM пмје Мојсије имао мпого cpclie. 1729.
iTiinie Суворов, како му je иричао митрополиг да je micao
„четверопрестоАппм пагрпјархом” n молпо nx да му пошал.у
спремпот грчког учптел>а и да су му овп одговоридп да пмају
таквог, али да та ne могу послатп док пз Руспје ne crnine за
овог учптеља, обећапа плата. A идата nnje стизада nn за Суво-
рова, nero je и Суворов морао да ж и в м од позајмпда којс mv je
чпппо MiiTpoiioAiiT Mojcnje.
Изгледа да je мптроиолпт Mojcnje Петровпћ желео да y Бе-
ограду отворп средњу школу грчкога тмпа сличд-iy лапшској
y Немачком Београду, алп y томе nnje успео; школа je бида
практичног правда. Ha ову мисао ynyhyje nac велмкп број
грчких уџбепика, a парочито граматпке које су ce иалазилс y
МИТрОПОЛИТСКОЈ библмотспп. To ce y ПСКОАПКО ВМДМ 113 ono-
ra што je о грчкој школм рекао y свом тестамепту митропо-
а п т Mojcnje. Ту on каже: „п греческују школу, јејуже мп от
194
Београд y X Vil 1 пеку
иекодиких л>сх, јелико мошчно, предснадбједп били, здје

ва Бсдшрадје, из којеј аш чс.не филозофскоје ученије но-
стпгли, то церковноје јсже паппачс пам подобајст имати n
пуждсствујет је.лмко п сампм јсзпком папшм, понеже пс точију
да учеппјн нсаком потрсбан нам јест православпнм јсзик raj,
no мздпше ua пашсј светеј церквм, како ва чатснијтт тако п на
петију u no всакпх разумеипјн перковппх“.
Мнгрополи i Мојсијс Пстровић, као mro смо впдслп, y
својпм пастојаљпма 11 uje усисо. Кад je on умро пнташс шко-
ла бпло je готово na пстом мссгу као n upe десетак годииа:
Суворов je ono y Карчовдпма, a грчкп учпгел, нпје догаао.
Bnheim ije јоваповпћ, чп.м je пзабрап за мптрополита, поку-
шао je да ово пптање доведе y ред. Одмах je затражио од Суво-
рова да му iкмпа.че једпог „маистора“ за азбучпмке, једног за
десстосдовце n једпог за грама гпчарс. Некп ђакон, опет, rpe-
бао je да учп учеппке 1'рчком језпку, чп гању n иисању. I Icre ro-
днпе палазп ce y Београду гада Beli na далеко чувешт појад, све-
тоЈорски јеромопах Лпатолпје, пострпжппк мапасгира Baro-
псда, којп je као учшед. грчке гпколе држао н појачку - псал-
тоиевачку —школу. To je бпо onaj пскуспп псалт, о коме прпча
Pajnh да je увео грчко njennje y српску цркву.132 Убрзо je, 1732,
дошао y Србију и јеромопах Cnnecnje Задуцки, који je постао
управител» школа n главпп проповедпик, алп je и on убрзо,
1733, прешао пз Београда y Карловце, a na своје место оставпо
јеромопаха ITerpa Мпхајдовског којп je постао проповсдиик n
магастер дворазредпе латимске школе. Ова ce шкода требала
развити, no речпма једног савременика, y Велпку школу. У Бе-
ограду je иајиосле постојала n пека врста поправног курса за
свештеникс млађе од 40 годима. Ha овом курсу пмали су онп
да добнју nelly ппсмеиост, сигурппје зпаше о главним ncriiiia-
ма всре n бо;\>у практнчлу сирсму. Над свпм овпм шкодама
вршио je надзор прво вдадика Стевап /\зубпбратпћ, a касиије
архимапдрпт I lean ja Амгоновмћ.
1 ' Натраг, y (јк'ту l'opv, пзгледа ла ce вратио 1737. Ibeiono братстио, y

11031 mv -va ce врати im par inn пс му „nam fipa i e и музикусловеспејпш свјатиј
учптел>у господипе Лпатолпје”.
195
Београд y X V I11 веку
И поред свегтруда м пастојан.а митрополитов yciiex, изгле-

да, није био вслик. Београђани као да пису мпого марлли да
шал>у своју децу y школе. Учптељи су убрзо остали без ђака.
Енерш чни митрополит Вићентије Јовановић иагшше 5 јула
1734 оштру посланицу, која je rora даш Бео! рађаппма ирочи-
тана y дркви. У посланицн им je, мзмеђу осталог, рекао митро-
iioAirr u ово: „Самп добро знате колпко сам бригс и трошка
поднео ради школа, учител>а, књига и осталих просветних rio-
треба; све ради вас н вашега добра, да ne бм нп y чем оскуде-
ва.лп и по страшгм местпма за вашу дсцу мауку тражили. Али,
не само да ми због тога благодарни писте, ппгп ми v чему гго-
могостс, него ево и децу, коју y школе на иаукс дадосте, без-
разложпо узесте иатраг, те сав труд и трошак мој, na школе п
учитеље, пропаде без икакве користн вама n вашем подмлатку.
A учител>е за то пс могу кршштп, јер они нпсу кривн, пего ви,
re смо сваког, no уговору, мора.ли исплатмти. Но, ja нипош-
го нећу донустпти, да обштество, услед пепослушпости ваше,
пропадме без трага, иа сгога захтевам да ce школе попова на-
иунедецом и иалажем сваком, који je имао сина плп шггомца,
na га узео m школе грчке, латгшске плп словепске, да га од-
мах попово иошал.е y грчку, латипску и.ш словспску школу,
да бар унапред „иагубе“ „н вама и пама“ ne бива, n деца ваша
не Аише ce ове пајдпвшгје кљшкевпе вепгпше. A ако ne по-
слушате и y року од четрдссет дапа ne учипмте што вам запо-
ведам, лиигићу вас погпупо сваке дрквене службе n никад вам
то опростити нећу. Тако змајте!“ H a три даиа после прогласа
ове митролитове посланице састали су ce y мгпрополптовој
резидендији велпки биров (прстседппк onnm nie) n петна-
ecr таначннка (одборпика) београдскпх na договор са егзар-
хом митрополшовпм Павлом Непадовпћем и архпђаконом
BnheirinjcM Стефаповпћем да ce, пзмеђу осталог, договорс и
о уређењу и о бол.ем напретку школе. Том прплпком обсћао
je великп бпров са одборницима да he onora, којп има деду
за школу, a netie да их y школу пошал^е, н.лн nx je дао na oner
узео, и неће више да да, затвормтм и силом na то прпмудп-
'I II. Али нису прмстадп на предлог Павла Ненадовмћа да дсда
сриска варош y Београду плаћа учцтеље, пего само они, којп
имају децу y школи, a да n vahajy ополико колико мптроио-
дит одредп; a за децу спромаппшх po,vme \>a ix\ahahe ce пз
196
београд y XVIII неку
школске кутије. 1734. предшфсна je п.лата за три магистра y

Бсограду, за машстра y дворској, грчкој п варошкој школи.
Сву тројпцу требао je да u,\aha митроподит ii то магистре y
дворскрј i i грчкој iiiKOAii но 100 с})., a y варошкој no 50 ф. Очс
видно јс да je брига за варошког учител>а препета, Gap дели-
мпчно, na варош. Шкодска кугија иошена je y црквн за варош-
ког учптел>а. у
Ову обавезу да ce y цркви посп п школска кутпја примила je
na себе y стварп црквепа управа, јер су посиоцм варошке упра-
ве били ујсдно п посмоцн дрквепе управе. Школска кутија,
којмма ce, „сабирада” мпдостшва, пошепа je већ n ранпје. One
су ноигепе „дл>а поможенија учашчмхсја убош х”. Beh 1733. за-
бележепп су y рачушша црквепе управс п „школски мовци”.
Кутпја шко.лнаја” je вероватпо, као п пећска, мошепа педед>ом,
a нарочмто о велпкмм празнпцпма. 1734. пало je y школску
кутпју 25 (}). 50 i i . a 1735. 33 (|>. 5 п. 1736. сабрао je Дача Дрен-
давплов (ТрапдасЈшлов) 189 ф. За 1737. п 1738. iiiije забслсже-
мо шта je скупл>ено.
Мз ових ирнхода вероватио je ндаБап учитсл. шгже школе.
Ову д јш с и о с т вршилн су београдски свештеипцн. 1734 учио je
дсцу u прпмао паграду iron Марко. 1735. дано je irony Павлу
„шкодмајстору” на пме годгшиве плате 60 ф. 1736. забедежеп
je као машстер некп Петар. 1736. n 1737. дано je 50 ф., na ггме
годпшшс плате, машстру попу Павлу. 1738. издано je, no квп-
Tir, irony Георгију, „школмајстору”, 22 (|>. 50 н.
Обе пгкоде, п славеносрпска м грчка, бпде су y истој кући,
y onoj кући, која je 1727. срушепа. Нешто upe него шго he ау-
стриска власт y Бсограду овај дом срушити rnrcao je митропо-
лит Mojcnje Пегровић о roj стварп п цару Петру 11 и руском
Сггподу, адн na два пачппа. Цару .Петру 11 micao je како he
овај дом битм порушеп, али да he ом na лругом месту подићи
дркву, a поред цркве и шкоду. У иисму Синоду micao je како
je Beli почео градити шкодско здање. Huje пам позпато да ли
je градмо поссбиу зграду за шкоду. У то доба новп двор je већ
грађен тс je, вероватпо, мислпо y п> сместити м школу, ади му
ce чппило згодппје да пагшше да градп школу пего себп двор.
197
Митрогголит Мојсије мислио je да прн свом двору подигне

„школи и семинарију тј. ученпков пребчвателне својство и на
них иждивеније постројити за наученије књпжиоје и петија
церковнаја“. Да ли je подпгпут такав семинар, није иам гго-
знато. Из једног crnica из 1734. види ce да je y маљој дворској
трпезаријп становало неколнко учепика, вероватно оних, који
су ИШЛИ y дворску ШКОЛу.
И варош je имала за своју гаколу зграду. 1735. no ipoineiio je
na „дом школски“ 123 ф. 1737. дао je митронолит Вмћентије
Јовановић за оггравку школе, вероватно ове, 70 ф. 12 п.
Ha многа пнтања, која iiac иитересују, писмо могли одго-
ворити, јер немамо података. He знамо где су ce ученпдп учм-
ли, шта су учнли, каквпм су их средспшма подучавалп, какав
je био положај паставнпка y друштву, a шгје нам познато ira
много штошта друго што би упело више светлостп y стање на-
шег тадањег друштва. Huje, изгледа, ни митрополптима мпого
лежала na срду просвета na ди посиодн Дросвете —насгавнм-
ди, бар ne онолико колико бд ce то могло з а к д у ч т д пз некдх
њиховдх гшсама и акага. Сгаи.е ггросвете п ноложај маставнп-
ка y деколико ce паслуђује мз једпога поппса расхода мптро-
политске резидендије из 1734. г. Док je само na послугу y дво-
ру трошепо 1795. (ј>., дотле je за просвсту иредвпНепо 1495. ([).,
a за београдскс наставникс само 250 сј). Алп nehe бптд ни да je
толико нздано, јер иаставпдди, y том дондсу, дису поимедич-
но павсдеип, као што je случај са послуго.ч што значн да пдсу
сва места била иопуњена. Што je врло шпересаптпо д дастав-
ипци y Београду, дакле onu наставшгди, које je плаћао митро-
иолит, стајалп су y јерархији ,,xo(|niiroia”, no платд, иза по-
слуге мшрополггга. Док je „камердинер” плаНеп са 200, „мупд-
кухар” са 180, „хофмајстор” са 160, „кортмер” са 150, догле су
магистрп, дворскп п грчки, плаћапп са no 100 ф., a onaj y ва-
рошп са 50 (ј). Па штак je Pajnh, чувснп исторпк, смачрао, да су
шко.лске ii дросветне нрилпке бпле гада y Београду na лепој вп
ciinii. Значај пада Бесграда "о д Туркс no naine кул гурпе при-
лике обележпо je on рсчпма: „Добро усгројепп српскп Парпас
расу ce a красподвстајушчп учплпипш врг би ушип геп”.
198
Пад Београда под турску власт
Кала јс аустрдска војска иотучсна мастала je y Бсограду пра-

ва наника. Свс сс дало na спасаваше. Готоно дедокуддо ста-
донндштво, парочпто дмућддје, дребсгдо je преко Дунава и
Саве. Католнчко стадовгшштво бнло je иарочито y великом
страху. Оно je готово сво избегло. Немачке запатлпје масели-
ли ce y Земуну, Осску и Темпшвару. Јермедд су ce прссслили
највећим делом y Нови Сад, камо су дреисли п црквене утва-
ри, делимнчно ii y Велнкм Бечкерск, a вероватдо n y Темдш-
вар.Сви католички рсдови п дарохискд свештемпди дапустп-
ли су Београд. Покушадд су да ce задрже Фрањсвдп. Om i су
осгалн и иосле прпмпрја, али го ce, изгдеда, i inje допадо Тур-
цима. једие nohn, на два мессца no прпмпрју, пзгоре мапастир
n црква, a na то Фрањевцп npcby y Земуп, где су убрзо добилп
жупу. И Јеврејп су ce, поред другпх, прсселили y нсте градове.
Рабпп Аврам Мајер Аеви npeniao je y Теммшвар. Тада су ce y
Земуп први nvT паседплп пш атодски Јеврејм. Том прилпком
прешло je y Земуп ii нспгго грчкпх трговаца.
И Србп, n осталп православпм, мзгледа да су ce преседидп
y псге варонш, алп пајвнше nx ce преседило y Нови Сад. Пре
нето lin o су почслм са сеобом умолпли y аусгриску вдаст за
допуш leibe, да ce могу наседмти y Карловде, Пегроварадпн-
CKTi Шапад n Земуд. Уједдо су .замодпдд да буду шест тодд-
да слободдд од дорезс, да де буду узнманд y војддке д да дм
сс оставе пршшдегдје грађада. Варошка власт срдског Београ-
да задржавада са join, вероватпо краће време, y Земуду. Ту je
1740. боравпо Вукашдд Прокодовмћ, „бедградскд дотардус”
199
Београд y X V I11 веку
и Тимотије Добрић, ешкут, који су овде, уз иомоћ неких бе-

оградских грађана, давалл сведочанства y некпм споровима.
Највећи део Срба прсселио ce y Новп Сад. У Нови Сад. ce upe-
селило иајимућније стаповииштво, нарочито трговци, a то je
учинило, како ce каже y једиом лексикону пз 1786, „да je ово
место толерапдијом, становнпштвом n; индустријом ггостало
једно од првих п пајбол>их тр ж ш та крал>евиие Угарске“. И
заиста Новп Сад je, B e l i пос.ле осам годпма, 1748, постао сло-
бодан град. Стаари из мигрополигског двора п београдскнх
цркава иренсте су y митроиолију y Карловце.
Сдмка Београда, u тврНаве н вароиш, убрзо ce измеми-
ла. По уговору о мпру, склопл.еиом y Београду 1739,, измсђу
осталог, обавсзала ce Аустрија да he îiopyiiimu сва сиод>иа
утврђења. Рушење сполдпгх варошких утврђења грајало je
преко зиме 1739. до јула 1740. Од тврђаве je мало ппа порушс-
но и измењепо. Ona je све до скора изгледала углавпом онако
како je изгледала 1739. Зпатно внше променпо ce пзгледваро-
ши. Пре свега, са пзузегком срискс цркве, све су хршлћаиске
дркве иретворене y џамије мли су норуптепс. Католнчки маиа
стири и мпоге зграде, подпгнуте na занадњачкп пачип, пзгоре-
пе и порушене. Kyra, која ce убрзо јавпла, пресекла je за дуже
време сваки саобраћај са суседиим аусгрискпм градовпма. Бе-
оград je попово иостао турскн град.
200
Завршна реч
После пораза Турака под Бечом 1683. почиље ослобађање

велпкпх тсрнторнја, иасељених нашим иародом, од тур-
ске властп. Ова велика политичка промсна била je од врло
значајпнх иоследида no наш народ y свим правгшма, нарочи-
то y културном. До тада je iiaiu народ бмо na известаи пачим
културно једииствеи. Распадањем турске државе иочмње он да
потпада под разне страие утпцаје, y првом реду под немачки
ii мађарски угицај.
По наш културии развој нарочито je зпачајпа 1690. r. Тада
јс један, i i то велнк, дсо нашег народа паиустпо своју колсв-
ку м населпо ce ваи своје стнпчке срсдппс, већином no градо-
внма Угарскс, a особпто v Бтдиму. B \ vuim, прсстоно и највећс
нассље Угарскс, ono je за неколпко децеппја, без мало, етнич-
ки пск.оучиво cpncKii. Од тада je Будим за једпо пупо столеће
имао изузетан зпачај no срискм народ y тадањој Лустрији. У
ibCMV ce прво формирао паш грађанскм сталеж. To су onu „по-
чтепи” госнодарп n мајсторп, који hc, уз номоћ пашег станов-
пиштва којс ce гу пз раппје загекло, да иреузме вођсгво пашег
народа.
Убрзо су ce y пеколнко пзменпле удоге. Harnu народ-
ни првади осећалн су да ce ne може помиптл.ати na етнпчко
освајап>е Угарске. U ha впше, mije ce могло одржати ми раније
craibe. Будим, до тада најкултурнијс n пајвеће српско насел.е,
иочео je рапидно губпгп српско стапошшштво. Али ce mot
ao пожелети да некад прсстопо место српскпх владара, Бео-
град, тада највеће пасеље y Србпји, алп са претежпо иемачким
201
Београд y X VJ 11 ueicy
стапошшштвом, одржп што вишс српскн карактср. Осети-

ло ce да наш народ треба да upire своју спагу из Београда, a
не мз Будпма. Београд je иостао, како je лепо рекао ммтро-
полит Мојсије Петровић y евом тестамепту „преславушчаје и
началнејшаје мјест земл rr отечсства машего”. Тежиште нашег
народног жпвота, Gap за моменат, ирешло je y Београд. Huje
случај да ce y Београду мзвришло ујсднњеше тадан.е српске
православие дркве. To je изазвало u зпатпс иромсие на дру-
шм иолшма, нарочмто na ктлтурпом. Обмов.мепа je сабориа
ирква, подншут je ммтрополнтски двор, осиовме школе, до-
ведени учител>м, унеколико осиовапа семмиарија u мзведене
зпатне реформе y црквепој организацијп u ирквеиом жпво-
ту. Учињемо je ммого, како бн ce уклогшла опасносг од Hono
ra културно знатно вишег господара.
Наш народ стајао je v то доба y кулгурпом погледу врло бед-
но. Прва књига name нове пмсмсиости joui ce није појавила.
Број основпих школа, u то бсдннх y свако.ч нравну, сасвпм je
пезнатан. О двиш нх nu спомсна. Школовапнх л>удп сасвим je
мало, и то нешто мсђу свеш геисгвом ii o<jmiтрнма. Школо-
ванпх свстовпих лд-дн m uaiuer парода, дораслих да водс на-
родне послове код иајвшппх власти y Бечу joui пема. Наше
пародие ствари водс иноверцп, већнном Словени католпци
или Немцм којп зпају nam јсзпк. Међу нашим л.удпма сасвнм
je мало оннх који знају нсмачкп u латпнскм. У Буднму je i-icm-
на одрасда једиа генеранпја y новпм ггрмлпкама, алн наш кул-
Турни живот још ппјс iiauiao свој правн пут. Нашп иародни
ирваци маслућују снагу п опасносг западњачке културе, ирема
којој ммају више страха него л.убавп, алп осећају да ce без ње
не може. Морали су помишл^ати да, Gap y нашмм земл.ама, y
културном погледу гавате корак, са новнм шсподарима.
УСрзо ce осећа како ce нанумгга paiuija балкамска,
впзаптиско-орпјепталпа култура, a нрпхвага занадн>ачка, пе-
мачка u лапшска, која je тада владала y Лустрији. To ce де-
сило не no пском утврђеном плану, пего песвеспо. Нови
утицаји разповрсмо cv утина.лн na поједппе делове тадањег
нашег друипва. Највнше ce опажају ua иајвпшим круговпма.
202
Beorpa.i y XVIII пску
Аустријаиди су допеди дсмачкп пачип жинота: исмачки јсзпк,

зададњачку дошљу, уређеше куће, кухшву итд. Haru парод, a
поготово днтедпгеддмја, дочсдд су прпматн од овога дачд-
иа. И na двору срдског мптрододнта ocehajv ce утицајп немач-
кс кудтурс y С1шм дравддма. Нп утпцај датлдског јсзика unjc
изосгао. Латмпскл јсзмк je join увск језпк државних аката n,
y ncKOAiiKO, caoBpahajnn језпк мајвштшх, књижевддх и иауч-
nnx, кругова. Мађарски утпцај occlia ce нептто, али ne много,
y TcpMiniOAonijn која ce односп na ypcbeine вароши n na пека
запимања (nnp. тпмарсње коп>а, рнбарсгво, птд.). Грчкп утицај
иочео je да опада. Зпаљс грчког језмка ii пптсресоваше за грчку
прошлосг n кулгуру n ocra je знатпо мап>е. Mcby пајтеже грешке
спада, свакако, потнскпвање иародпог језпка n yiioljeibe цркве-
пословепског y цркву, школу na n жпвот. Убрзо ce јавл.ају и
жсстокн поклоппцп none кулгуре. Ллп je тсгпко всроватп да
су ce десиле пеке зпатппје упутрашн>е промсме v мепталптету
тадањег пашег друш гна, п а р о ч т о y птрокмм пародпмм маса-
ма, Код ових je n падал^е ociao орпјеталпп пачпи v иуној cna-
311. Начпп жпвота, попашаша n .чпшдења, као n огромап број
пзраза за материјалпу, духовпу n моралпу кул гуру, примљснп
преко осмапскпх Турака, n да,л>е су ce одржаиалн.
У овом судару култура п схпагаи>а пајвншс je страдада
паша дрква д верски ждвот. He трсба мпого замсрп гп дашдм
архијерејима, y ствард једва дшшлпзовашш л>удпма, одрас-
лдм y бедпмм дрдлпкама, што ce дпсу умедд бод.с cnahn. Сас-
вдм природио onu су дочедд са ре({дормама вдшс y формал-
ностима него y садржшш. Очевпдмо je да су пеке врло важ-
ne сјвард догрешпо cxBabene n cnpoBobene. I Incy зпалп да
naby праву меру пзмс1уу репрезепгадпје парода n правих куд-
lypnnx дотреба naineia дарода. По дркву д пашс друшгво,
врло датрпјархадпо n верскд настроједо, бм.ло je фаталдо да
ce галаптпд век дрсчЈдшвепостм, пеумередостд y једу n rrnhy, a
„швалсрски” y схвагању морала нрпказао пашем пароду upe-
ко Mii iponoAin c K O i двора. У стварп je Beli гада дукао јаз m.vieby
rpabancKor друштва n внсоке jepapxnje n дошло до жучпе бор-
бе која ce водпла впше од једпог сголећа. Борба ce завршдла
203
готово потпуним сломом верског живота, a црква, некад тако

моћна y нашем народу, изгубила je свој значај и углед.
Срећом no Србију i i cpncKii народ y Србији и Србе уоп-
ште, Аустрија ннје задржала дуго ове крајеве којп би убрзо де-
лили судбину раиијих чисто срггских области Баната, Бачке
i i Срема. Српство je y Београду тих година падионално знат-
но потиснуто. И Србија бм убрзо постала покрајина са стра-
ним становништвом, бројио, економски и културно јачим. Taj
неповол>ни ii врдо опасни продес до nam народ пресеклп су
Турци поновним освојељем Србије и Београда. Ha тај начид
су, као што видимо, Турци несвесно очувалд српски карактер
Београда и краја y којем je пикла самостадност модерне српске
државе, a према томе и данашње name државе.
Срби Београђанд пз овога доба пајвећпм делом прешли су
y тзв. Петровараддпски Шапад, којп je, благодарећп пшховој
способностп, убрзо постао слободда варош, која he да дастави
своју традддију y српском пароду. Нови Сад, каспдја „Српска
Атииа” одржаће вођство y срггском дароду док ce ово oner
није вратило y своју колевку, y Београд.
204

314046656 Душан Ј Поповић Београд y XVIII веку 1717 1739 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

314046656 Душан Ј Поповић Београд y XVIII веку 1717 1739 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

БЕОГРАД У XVIII ВЕКУ

О Београду из поменутог доба писао je код нас највише

Бсограл од 1717. ло 1739. голипс. (1906).

уређење митрополитског двора, y Споменику L lP , a y својој

Лругим особинама тадањег становпиштва y Српском Београ-

Васи Стајићу, књижевпнку, који нам je уступио Хесап београд-

Насеље на месту где je данас Београд нашло ce тек пред

Београду, врло je разноврсна no нореклу, a нсједнака no мно-

TI поред тога што je Бсоград y рату много страдао ипак je,

Приликом борби око Београда, 1717, mije остала поштсђе

Па i i касније, за време аустриске владавинс, одржала je бе-

иајпрометније, каткада —али врло ретко —засвођене даскама. У

y приватно власништво, na издавана под кирију. Друга џамија

Ибрахим-лашин-хан. — Пошто јс Београд заузег, смешген

y њему салитра. Четврти забслежени амам употребила je једпа

Пошто je Аустрија заузела Београд поклогшла je београдској

јаким зидовима, carpabemiM од цигл,е и камена, н спабдевепо

И Гopibn и ДоП)И град, употребила je војска за себе. У

GapvT. Неки од ових магацина искорншћују ce и данас. Ha оба-

Ирнпц lim cunje Савојскп

Варош je била утврђена бастионима који су ce ређалн од Саве

У Сриском илп Савском Београду, било je 455 српских по-

Немачком Београду око 1000 породица, односпо око 5-6000

Ko je лриладао којој етничкој или културној групи тешко je

Талијана je било врло много и међу варошким станошшгат-

Jorvi, трговац; из Осека Paul Buckl, ipronau; из Печуја Johann P’ruhcwciss;

трговцн и занатднје. Kao занатлије они су специјалисте за

’’ Фраицузи: johan Philibert Boutye; Francisko Boulanger, продавап ракијс,

Било их je и из других крајева Европе. Пуковдик Доксат,

Псгар Блажевић (пли Блажић), гумач; Фсрлимапд Браиковмћ, Иикола

Чизмеџија. Србин јс, нзгледа, био и онај Дмитар Ердељанин

своју робу, a становали су y поссбпој велпкој двосира m o j ку1ш.

општиие. Да ли су имали n посебне синагоге, није нам позна-

Фрапкд, Арон Хпршл i i др. Браћа Кепиш сазидали су прву

Поред Јевреја, као поссбиа група, јавлтају ce јермепи. Када

Због трговачких послова често су ce удруживале14 a кагкада

Јермени су и тада, као п раппје, чшшлм посеблу, y мпого.м,

Mcby 1ћима палазио сс и прпличап број хаџија. Тако су забележепп пекп

да ce y Београд ношаље један мисионар који ће их y томе бол.е

1739. заједно ca својим паством из Београда прсбегао п npe-

11,1 Onaj Јаков Ерзерумски био je калуђср јсрмепског мапасшра y Млсии-

Стаиовииштво Нсмачког Београда било je y многоме раз-

једном лексикону из тога доба, „иовећао број високих („tier

О д 1716. налази ce y нашим крајевима на бојишту прогив

ових одело од свиле, украшено чипкама. Тада ce сретају лич-

шпаљолског), a, изгледа, и из других земаља Европе,21 добрим

У грађанству су ce парочгпо истицали пајвпши ошитин-

21J Xj\e6apa јс било срнских, псмачких и (ррапцуских.

Послс Пожаревачког мира рачудао je аустриски двор да ће

за живот. Задатак није био лак. Свако je желео да ce варош

приликом умољен градски загховедник, генерал д’Одвије, да,

ii најбољих грађанских домова. Порсд тога војска je око 30U

настојд како ће варош, састављену од тако разноврсног станов-

удобне зграде за становаље“. Предвиђсно јс сиротиште, брл-

дине 1730. су Исусовци само за две иедел>е сахранили 220 осо-

Варош je подмдрдвала трошкове из разних прихода и на-

Аустриске власти, војне и цивилпе, a парочито војпа, прн-

ce налазиле кујне, коморе, собе за послугу, стражу и остало.

и колиба, олеил.сппх блатом („Lehm und Holzhutten)”, a ca

Рушевине тзи. иирпнчане

■ 27) Ј4 згледа да сс налазила y близини гувсрпсрове палазе м католпчке ка-

Државна власт јс парочито фаворизовала католичку цркву,

хришћанства” на граници према „неверпидпма”, то je v Бсо-