ANALITIČKA HEMIJA

• Kvalitativna analiza
• Kvantitativna analiza
 RAZLIKE
„Kvalitativnom hemijskom analizom dolazi
se do saznanja o sastavu uzorka, tj. dobija
se odgovor na pitanje od kojih komponenti
se uzorak sastoji.

„Kvantitativnom hemijskom analizom dolazi

se do saznanja o sadržaju pojedinih
komponenata u uzorku na osnovu merenja.
Daje odgovor na pitanje koliko ima nečega
u uzorku.
 Kvantitativna hemijska analiza
(lat. quantitas=količina)
„ Kvantitativna hemijska analiza se bavi određivanjem
sadržaja elemenata i jedinjenja u uzorku i daje
odgovor koliko ima ispitivane supstance u uzorku.

„ Osnovni zadatak kvantitativne hemijske analize je da

se merenjem odredi sadržaj pojedinih komponenti u
ispitivanom uzorku.

„ Za pouzdano i potpuno određivanje kvantitativnog

sastava nekog uzorka primenjuju se:
„ hemijske,
„ fizičko-hemijske i
„ fizičke metode analize.
(Klasične i instrumentalne metode hemijske analize)
 Kvantitativna hemijska analiza

„ Metode kvantitativne hemijske analize zasnivaju se

na merenju veličina koje su u direktnoj vezi sa
sastavom i koncentracijom ispitivanog uzorka.

C = f(Merene veličine)

„ Kvantitativnom hemijskom analizom dolazi se do

saznanja o sadržaju pojedinih komponenata u
uzorku na osnovu merenja neke karakteristične
veličine.
 Kvantitativna hemijska analiza

Prema veličini koja se meri, metode kvantitativne

hemijske analize se dele na:

„ GRAVIMETRIJSKE METODE (merenje mase), m

„ VOLUMETRIJSKE METODE (merenje zapremine

rastvora), V

„ INSTRUMENTALNE METODE (merenje neke

fizičko-hemijske veličine koja je povezana sa hemijskim
sastavom ispitivanog uzorka) i

„ GASNE ANALIZE (merenje zapremine gasova).

 Klasične metode Instrumentalne metode

Gravimetrija Volumetrija Optičke Separacione Elektroanalitičke

metode metode metode

Taloženje Emisija

Merenje Titracija Absorbcija Hromatogram Elektroliza

 Izbor metode
„ Količina uzorka
„ Tražena preciznost i tačnost
„ Osetljivost i granica određivanja
„ Prisustvo ometajućih supstanci
„ Brzina određivanja
„ Cena analize
„ Oprema
 Koraci u kvantitativnoj analizi
„ Uzorkovanje materijala za analizu
„ Merenje mase uzorka na analitičkoj vagi
„ Prevođenje uzorka u rastvor
„ Kvalitativna hem. analiza
„ Razdvajanje komponenti u uzorku
„ Uklanjanje i maskiranje ometajućih supstanci
„ Primena odgovarajuće metode kvant. hem.
analize
„ Obrada rezultata i zaključak
 Uslovi
Veoma su bitni za uspešnost primene
odabranog postupka, za dobar efekat
razdvajanja i precizno odredjivanje analita.
Najbitniji:
„ pH-vrednost rastvora

„ Temperatura

„ Koncentracija taložnog reagensa itd.

 Kvantitativna hemijska analiza
GRAVIMETRIJA
Principi, tehnika i osnovne operacije u gravimetriji.
Taloženje.
Proračuni u gravimetriji. Gravimetrijski faktor.
Primeri konkretnih gravimetrijskih određivanja.
Metode razdvajanja (acetatna, oksalatna) i metode određivanja.
Hemijska ravnoteža u homogenim i heterogenim sistemima.
Proizvod rastvorljivosti.
Rastvorljivost.
Uticaji na rastvorljivost soli.
„ Uticaj zajedničkog jona
„ Uticaj jonske jačine rastvora: efekat soli
„ Uticaj kiselosti, pH
„ Uticaj stvaranja kompleksnih jona (amfoternost, minimum
rastvorljivosti)
„ Uticaj toplote i rastvarača.
„ Uticaj stvaranja novih analitičkih vrsta
 Kvantitativna hemijska analiza
VOLUMETRIJA
Principi, tehnika i osnovne operacije u volumetriji.
Titracija.
Proračuni u volumetriji. Titar.
Primeri konkretnih volumetrijskih određivanja.

Hemijska ravnoteže u homogenim sistemima.

„ Ravnoteže u rastvorima kiselina i baza
(izračunavanje pH vrednosti rastvora)
„ Ravnoteže u rastvorima kompleksnih jedinjenja
„ Ravnoteže u rastvorima teško rastvornih soli
„ Ravnoteže u redoks sistemima
Kvantitativna hemijska analiza
HEMIKALIJE OKO NAS
KUHINJSKA SO: NaCl (za jodiranje Ca(JO3)2)
PRAŠAK ZA PECIVO: NaHCO3
KONZERVANS: Na2S2O5
SIRĆE: CH3COOH (8%)
SREDSTVA ZA PRANJE: Na2CO3
SAPUNI (NaOH, Na2CO3, ulja, masti, alkohol,parfemi,
voda)
PASTE ZA ZUBE (CaCO3, MgCO3, menta, ulja, glicerin)
MASTILO (FeCl3, HCl, anilin, galna kiselina, tamin)
Nevidljivo mastilo (Co(NO3), grejanjem postaje vidljivo)
(AuCl → u rastvoru soli Pb postaje vidljivo)
h√
NAOČARI ZA SUNCE (fotogrej 2Ag+= 2Ag)
 KONCENTRACIJA RASTVORA: molarna, formalna ili analitička, udeli...

AKTIVNOST JONA

STEPEN DISOCIJACIJE
ZBIRKA 15-47
KONSTANTE RAVNOTEŽE: stehiometrijska, termodinamička, uslovna

RASPODELA JONA U HOMOGENIM I HETEROGENIM SISTEMIMA:

ƒ zavisnost od pH (acido-bazni sistemi)

ZBIRKA 83-99
„ Količinska koncentracija, c, je količina rastvorene
supstance u jediničnoj zapremini rastvora (mol/m3 ili
mol/dm3).
„ Zbog jednostavnosti naziva se samo koncentracija, i
podrazumeva se ukoliko drugačije nije naglašeno. Druge
veličine i jedinice treba poznavati utoliko, što se još uvek,
tradicionalno koriste.
„ [U literaturi se mogu naći još i nazivi: molarna
koncentracija, molaritet, molarnost i različite oznake
kao na primer: cM, c(X) ili [X] (ako se radi o supstanci
X)].
c= , mol/dm .
3
Količinska koncentracija, c, može se izračunati preko
količine supstance, n, i zapremine rastvora, V:
n
c= , mol/dm3.
V
Količina supstance, n, koja se pojavljuje u izrazu za količinsku
koncentraciju predstavlja jednu od sedam osnovnih fizičkih veličina po
SI sistemu.

Jedinica za količinu supstance je mol.

Mol se definiše kao količina supstance koja sadrži 6,022⋅1023

elementarnih jedinki.
Broj 6,022⋅1023 ima svoje ime i naziva se Avogadrov broj.
Jedan mol bilo koje supstance sadrži isti, Avogadrov broj
jedinki (atoma, molekula, jona, čestica…).
Kao standard uzet je izotop ugljenika, 12C; koji u 12,00 g
ima Avagadrov broj atoma.
PRIMER 1
Rezultat određivanja sadržaja nekog jedinjenja (M=100 g/mol)
u uzorku je 2,5 ppb. Izračunati i prikazati ovaj rezultat u
sledećim jedinicama:
a) µg/L ODGOVOR
b) ng/mL a) 2,5 ppb
c) ppm b) 2,5 ng/mL
d) µg/mL c) 2,5 10-3 ppm
e) g/mL d) 2,5 10-3 µg/mL
f) % e) 2,5 10-9 g/mL
g) mol/L f) 2,5 10-7 %
g) 2,5 10-8 mol/L
Razblaženi rastvori (do 0,1 mol/dm3) u kojima je interakcija između čestica rastvorene
supstance zanemarljiva ponašaju se kao idealni rastvori. Odstupanje od idealnog rastvora je
utoliko veće ukoliko je rastvor koncentrovaniji i naelektrisanje jona veće. Da bi se korigovalo
odstupanje od svojstava idealnog rastvora uveden je pojam aktivnost jona, a. Aktivnost jona
u rastvoru elektrolita je relativna vrednost, ona pokazuje koliko je jon aktivan u odnosu na
referentni rastvor u kome je standardna koncentracija, co = 1,00 mol/dm3. Budući da je
koncentracija referentnog rastvora jedinična uobičajeno je da se aktivnost računa kao proizvod
molarne koncentracije jona, c, i faktora aktivnosti, f:
c
a = f o = f c.
c
Aktivnost, a, i faktor aktivnosti, f, su bezdimenzione veličine.
Faktor aktivnosti jona, f, zavisi od koncentracije i naelektrisanja posmatranih jona, ali zavisi i
od koncentracije i naelektrisanja svih jona u rastvoru koji čine jonsko okruženje.
Jonska jačina rastvora, I, računa se kao:

1
I= (c1 z12 + c2 z22 + c3 z32 + … + cn zn2),
2
gde je c, molarna koncentracija jona, a z, naelektrisanje jona od 1, 2, 3 … do n. Ova Debaj-
Hiklova jednačina primenjuje se za približno izračunavanje faktora aktivnosti:

0,512 z 2 I
log f = − .
1+ I

Neutralni molekuli (molekulski oblik slabo disosovanih kiselina) ili neelektroliti (organski
molekuli) imaju faktor aktivnosti jedan.
a=f c
U rastvorima elektrolita (rastvori koji provode električnu struju) odigrava se proces jonizacije
(raskidanje polarne kovalentne veze, stvaranje jona i disocijacija jona) polarnih kovalentnih
supstanci (HCl, H2SO4…) i proces disocijacije (razdvajanje već postojećih jona) jonskih
supstanci (NaCl, KI,…).

Pojam disocijacija karakterističan je za oba procesa te se češće koristi. Ovi procesi su

ravnotežni i na datoj temperaturi stanje ravnoteže između molekula i jona elektrolita određeno
je vrednošću konstante ravnoteže, K, i stepenom disocijacije, α.

Stepen disocijacije služi za definisanje jačine elektrolita i predstavlja odnos broja molekula koji
su u rastvoru disosovani i ukupnog broja rastvorenih molekula. Stepen disocijacije se može
izračunati iz odnosa koncentracije jona, cj, i elektrolita, c:

cj
α= .
c
U ovom slučaju koncentracija elektrolita odgovara formalnoj (ukupnoj ili analitičkoj
koncentraciji). Budući da se radi o razblaženim rastvorima, koristi se koncentracija, a ne
aktivnost.
 A+B⇌C+D
Stehiometrijska konstanta:

[C] [D]
K=
[A] [B]
Termodinamička konstanta:

aC aD
o
K =
aA aB .

Uslovna konstanta:

' CC C D
K =
CA CB
Vezu između termodinamičke i stehiometrijske konstante daju odnosi
faktora aktivnosti svih učesnika u ravnotežnoj reakciji:

[C] f C[D] f D [C][D] f C f D

o fC fD
K = = =K
[A] f A[B] f B [A][B] f A f B fA fB

Analitička koncentracija predstavlja ukupnu koncentraciju posmatrane vrste, odnosno zbir

ravnotežnih koncentracija svih oblika (molekulskih i jonskih) u rastvoru. Na primer, za
supstancu A:
CA = [A] + [A1] + [A2].
Ravnotežna koncentracija nekog učesnika u reakcije može se iskazati preko molskih udela, α.
Na primer, za supstancu A:
[A] = αACA.
Vezu između stehiometrijske konstante, K, i uslovne, K', daju odnosi udela svih učesnika u
ravnotežnoj reakciji:
[C] [ D ] C α C α α α
K= = C C D D = K’ C D .
[ A] [B] C A α A C Bα B αA αB
Za slabe elektrolite, na primer za slabu kiselinu, HA, može se izračunati stepen disocijacije ako
je poznata analitička koncentracija kiseline, ca, i konstanta disosijacije, Ka (indeks a odnosi se
na kiselinu (a-acid, eng.=kiselina):
HA(aq) + H2O ⇌ H3O+(aq) + A-(aq)
[H 3 O + ][A − ]
Ka =
[HA]
[H3O+] = [A-] = α ca
2
[ H 3 O + ][ A − ] α ca α ca α 2 ca 2 α ca
Ka = = = =
[ HA ] ca − α ca ca (1 − α) 1 − α

Za slabe elektrolite (α < 0,05): Ka = α2 ca ili

Ka
α= .
ca
KONSTANTE RAVNOTEŽE

„ KONSTANTA DISOCIJACIJE KISELINE/BAZE, Ka/Kb

„ JONSKI PROIZVOD VODE, Kw
„ KONSTANTE RAVNOTEŽE U RASTVORIMA
KOMPLEKSNIH JEDINJENJA, Kst
„ KONSTANTE RAVNOTEŽE U HETEROGENIM
SISTEMIMA, PROIZVOD RASTVORLJIVOSTI, K
„ KONSTANTE RAVNOTEŽE REDOKS SISTEMA, K
KONSTANTE RAVNOTEŽE