HALKOGENI ELEMENTI

HALK
HALKOGENI ELEMENTI

ƒ 16. grupa Periodnog sistema elemenata.

ƒ Kiseonik → najrasprostranjeniji element na Zemlji:
• 45,5 mas.% litosfere
• 23 mas.% (21 vol.%) atmosfere
• 86 mas.% hidrosfere
ƒ Sumpor → na 16. mestu po rasprostranjenosti u litosferi (sulfidi, disulfidi, sulfati, prirodni
gas, nafta...).
ƒ Se i Te → retki elementi; Po → u tragovima, radioaktivan.

SVOJSTVA

ƒ Fizička i hemijska svojstva su veoma različita.

ƒ Granica između metala i nemetala prolazi
između Te i Po:
• O i S → nemetali, izolatori
• Se i Te → semimetali, poluprovodnici
• Po → metal, provodnik
HALK
HALKOGENI ELEMENTI

SVOJSTVA

Elektronska konfiguracija ns2np4

ƒ Za postizanje stabilne elektronske konfiguracije narednog plemenitog gasa potrebna su 2 e–:

• lako nastajanje jona E2–
• lako stvaranje dve kovalentne veze
ƒ Temperature topljenja (tm) i ključanja (tb) rastu u grupi.
ƒ Samo kiseonik gradi dvoatomski molekul O2 sa dvostrukom vezom; ostali halkogeni elementi
ne grade višestruke veze.
ƒ Kod sumpora je jako izražena KATENACIJA → povezivanje atoma istog elementa u lance:
• Energija jednostruke S–S veze je veća od energije veze S sa drugim elementima, pa
su jedinjenja sumpora u kojima su atomi S međusobno povezani veoma stabilna.
ƒ Kiseonik → velika elektronegativnost (χ = 3,5), odmah iza fluora:
• samo negativni oksidacioni brojevi

HALK
HALKOGENI ELEMENTI

JEDINJENJA

Oksidacioni brojevi: O → –II, –I; S → –II, –I, IV, VI

ƒ Halkogenovodonici (H2E) → oksidacioni broj –II:

• Trend porasta tb sa povećanjem molarne mase se menja zbog prisustva
H-veza → H2O ima neočekivano visoku tb.
• H2O je amfolit; vodeni rastvori ostalih H2E → slabe kiseline, jačina
kiselina raste u nizu H2S < H2Se < H2Te.
ƒ Jedinjenja sa oksidacionim brojem IV mogu biti i oksidaciona i redukciona
sredstva (npr. SO2).
ƒ Jedinjenja sa oksidacionim brojem VI su jaka oksidaciona sredstva (npr. H2SO4).
KISEONIK

ƒ Elementarni kiseonik postoji u dve alotropske modifikacije (pojava da se element javlja u

više oblika koji se razlikuju po broju atoma ili načinu njihovog vezivanja):
• O2 (kiseonik ili dioksigen)
• O3 (ozon ili trioksigen)

O2 O3
KISEONIK, O2

ƒ Kiseonik je nepolaran molekul, slabo rastvoran u vodi (ali dovoljno za održavanje života
u hidrosferi).
ƒ U prirodi nastaje u procesu fotosinteze:
hlorofil
H2O + CO2 + hν O2 + (CH2O)n

KISEONIK

KISEONIK, O2

ƒ Kiseonik je veoma reaktivan:

• Reaguje sa skoro svim elementima → sagorevanje.
• Najčešće nastaju binarna jedinjenja → oksidi.
• U reakciji sa organskim jedinjenjima glavni proizvodi su CO2 i H2O.

Laboratorijsko
Laboratorijskodobijanje
dobijanjeOO22
ƒ Termičkim razlaganjem kalijum-hlorata (u prisustvu katalizatora MnO2):
2KClO3(s) → 2KCl(s) + 3O2(g)
KISEONIK

KISEONIK, O2

ƒ Laboratorijski se dobija i termičkim razlaganjem kalijum-permanganata:

VII –II VI IV 0
2KMnO4(s) → K2MnO4(s) + MnO2(s) + O2(g)
VII + e– VI
Mn Mn ·1
+ 4e–
VII + 3e– IV
Mn Mn ·1
–II – 2e– 0
O O ·2 ·2

KISEONIK

KISEONIK, O2

ƒ Još jedan način laboratorijskog dobijanja je razlaganje vodonik-peroksida:

–I –II 0
2H2O2(aq) →2 H2O(l) + O2(g)
–I + e– –II
O O ·1 ·2
DISPROPORCIONISANJE –I 0
– e–
O O ·1 ·2

Industrijsko
Industrijskodobijanje
dobijanjeOO22
ƒ Frakcionom destilacijom tečnog vazduha.
KISEONIK

OZON, O3

ƒ Gas bez boje, karakterističnog mirisa (aparati za fotokopiranje, laserski štampači...).

ƒ U atmosferi je prisutan u veoma maloj koncentraciji.
ƒ Najveća koncentracija (~10–3 vol.%) je na visini od oko 25 km u stratosferi → ozonski
omotač.
• Nastaje pod dejstvom UV zračenja (veće energije, tj. manje talasne dužine,
λ < 240 nm) ili električnog pražnjenja:
O2 + hν → 2O (fotoliza)
O + O2 → O3
• Apsorbuje štetno Sunčevo UV zračenje (manje energije, tj. veće talasne dužine,
λ < 320 nm), što je neophodan uslov za postojanje života na Zemlji:
O3 + hν → O2 + O (apsorpcija UV zračenja)
O3 + O → 2O2

KISEONIK

OZON, O3

ƒ Molekul ozona ima ugaonu geometriju (sp2, 117o) i savijenu građu:

:
:

O O
: :
: :

O O: :O O
: :
: :

ƒ Nestabilna supstanca:
2O3 → 3O2 ∆H < 0
ƒ Jedno od najjačih oksidacionih sredstava u kiseloj sredini:
O3(g) + 2H+(aq) + 2e– → O2(g) + H2O(l) Eө = 2,08 V
• zbog čega se koristi kao sredstvo za dezinfekciju (umesto
hlora, za pripremu vode za piće)
ƒ Dobija se u ozonizatorima, gde se O2 izlaže električnom pražnjenju između dve elektrode.
KISEONIK

VODA

ƒ Najvažnije jedinjenje.
ƒ Veliki broj specifičnih svojstava (oko 70) → zbog jakih vodoničnih veza i polarnosti
molekula:
• visoka temperatura ključanja i topljenja
• veliki toplotni kapacitet (može da apsorbuje/oslobodi veliku količinu toplote, a
da se t veoma malo promeni)
• velika entalpija isparavanja (hlađenje isparavanjem sprečava velike promene t)
• povećanje zapremine mržnjenjem (voda je gušća od leda → led pluta na vodi)

KISEONIK

VODA

ƒ Dobar rastvarač → zbog polarnosti molekula i mogućnosti formiranja H-veza:

• za jonska i polarna kovalentna jedinjenja.
ƒ Dobar ligand → akva-kompleksi.
ƒ Pri kristalizaciji iz vodenog rastvora → kristalohidrati (supstance koje sadrže molekule
vode u kristalnoj rešetki).
ƒ Reaguje sa mnogim supstancama → reakcije jonizacije i hidrolize.
ƒ Voda sa velikim sadržajem jona (tvrda voda) nije pogodna za pranje, piće i industrijsku
upotrebu:
• Uklanjanje prolazne (karbonatne) tvrdoće vode biće opisano kod zemnoalkalnih
metala.
• Uklanjanje stalne (nekarbonatne) tvrdoće vode je komplikovanije, vrši se
pomoću jono-izmenjivača → dejonizovana voda, ili destilacijom → destilovana
voda.
KISEONIK

OKSIDI

ƒ Većina oksida reaguje sa vodom ili kiselinama i bazama.

ƒ Mnogi se dobijaju dehidratacijom kiselina ili baza → anhidridi kiselina ili baza.
ƒ Prema kiselo-baznim svojstvima dele se na:
• bazne
• amfoterne
• kisele
• neutralne
ƒ Bazni oksidi:
• Anhidridi baza.
• Grade ih metali → elementi 1. i 2. grupe PSE, kao i prelazni metali sa malim
oksidacionim brojevima (I i II) → elementi sa malom elektronegativnošću.
• Tip veze → jonska veza, sa velikom razlikom u elektronegativnosti metala i O.
ƒ Amfoterni oksidi:
• Anhidridi amfoternih „hidroksida”: ZnO, Al2O3, Cr2O3.
• Grade ih elementi sa većom elektronegativnošću (1,5 < χ < 2,4).

KISEONIK

OKSIDI

ƒ Kiseli oksidi:
• Anhidridi kiselina.
• Grade ih nemetali, kao i prelazni metali sa velikim oksidacionim brojevima
(npr. CrO3).
ƒ Neutralni oksidi:
• Ne reaguju sa vodom, niti sa kiselinama i bazama.
• Mali broj oksida (CO, N2O). LiLi2OO BeO
BeO BB2OO3 CO CO2 2 NN2O
2O5
5
2
ƒ U periodama se svojstva oksida Na2O
Na MgO AlAl22OO33 SiO PP2O SO
SO3 3 ClCl2O
2O MgO 2 3 SiO2 2O5 2 O7
2 5 7

menjaju od jako baznih do jako

kiselih.
ƒ U grupama, sa porastom Z, opada
kiseli, a raste bazni karakter oksida.
ƒ Ako element gradi više oksida, sa
porastom oksidacionog broja raste
kiseli karakter oksida.
KISEONIK

VODONIK-PEROKSID, H2O2

ƒ Pojava katenacije:
• maksimalno dva atoma kiseonika povezana jednostrukom vezom
• oksidacioni broj –I
ƒ Uvijena građa molekula:
• rotacija oko O–O veze je relativno slobodna

ƒ Laboratorijski se dobija u reakciji jonske izmene:

BaO2(s) + H2SO4(aq) → H2O2(aq) + BaSO4(s)

KISEONIK

VODONIK-PEROKSID, H2O2

ƒ Nestabilna supstanca → u vodenom rastvoru se postepeno razlaže:

2H2O2(aq) → 2H2O(l) + O2(g)
• Razlaganje se odigrava relativno sporo.
• Reakciju drastično ubrzavaju katalizatori MnO2, OH–, joni teških metala...
ƒ Slaba kiselina → K a 1 = 1,8·10–12 :
H2O2 + H2O  HO2– + H3O+
• Kada se reakcija odigrava u baznoj sredini nalazi se u obliku HO2–.
ƒ Oksidaciono sredstvo:
• u kiseloj sredini H2O2 + 2H+ + 2e–  2H2O Eө = 1,78 V
• u baznoj sredini HO2– + H2O + 2e–  3OH– Eө = 0,88 V
KISEONIK

VODONIK-PEROKSID, H2O2

ƒ U reakciji sa jačim oksidacionim sredstvom ponaša se kao redukciono sredstvo:

• u kiseloj sredini O2 + 2H+ + 2e–  H2O2 Eө = 0,70 V
• u baznoj sredini O2 + H2O + 2e–  HO2– + OH– Eө = –0,08 V
ƒ Primer.
2 MnO4– +5H2O2 +6 H+ → 2 Mn2+ + 5O2 +8 H2O
O.S. R.S.
VII + 5e– II
Mn Mn ·2
–I – e– 0
O O ·5 · 10

KISEONIK

VODONIK-PEROKSID, H2O2

ƒ Primer.
2I– + H2O2 + 2H+ → I2 +2H2O
R.S. O.S.
–I – e– 0
I I ·2
–I + e– –II
O O ·2
ƒ Koristi se kao:
• sredstvo za beljenje
• sredstvo za dezinfekciju
KISEONIK

PEROKSI-JEDINJENJA

ƒ Sadrže –O–O– grupu (O22–).

ƒ Najvažnije jedinjenje: peroksidisumporna kiselina, H2S2O8.

– –II –II –II 2–

O O –I
S O O
O O S VI VI –II
– –I
O O –II –II
SS2OO82–2–, ,peroksidisulfat-jon
peroksidisulfat-jon
2 8

ƒ Veoma jako oksidaciono sredstvo:

S2O82– + 2e–  2SO42– Eө = 2,01 V

KISEONIK

PEROKSI-JEDINJENJA

ƒ Primer.
2 KI + (NH4)2S2O8 → I2 + (NH4)2SO4 + K2SO4
R.S. O.S.
–I – e– 0
I I ·2
–I + e– –II
O O ·2
SUMPOR

SVOJSTVA

ƒ Čvrsta supstanca, žute boje.

ƒ Izražena sposobnost katenacije → molekul elementarnog sumpora sadrži veći broj
atoma S povezanih jednostrukim vezama:
• postoji više od 20 alotropskih modifikacija
• najčešći tip je S8 (prstenast, ciklooktasumpor)

SUMPOR

SVOJSTVA

ƒ Pri zagrevanju:

tm = 119 oC 160–195 oC > 195 oC

• Iznad 160 oC → „polimerizacija”; raskidanje S8-prstenova i stvaranje dugih,
uvijenih lanaca; viskoznost raste.

.S S S S S. S S S S
S S S S S S S
n
SUMPOR

SVOJSTVA

• Iznad 195 oC → lanci se ispravljaju i skraćuju; viskoznost opada.

• Ako se rastopljeni sumpor (t oko 200 oC) naglo ohladi → „plastični sumpor” koji
se sastoji od dugih lanaca Sn.

S8 u H 2 O

S8 u CS2

ƒ Nerastvoran u vodi, rastvoran u CS2.

SUMPOR

INDUSTRIJSKO DOBIJANJE

Frašov
Frašovpostupak
postupak
ƒ Dejstvom anaerobnih bakterija na razne minerale
sumpora u blizini nekadašnjih vulkana nastale su
prirodne naslage sumpora.
ƒ U naslage sumpora se pod pritiskom ubacuje
pregrejana vodena para (koja topi sumpor), a zatim
se uduvava vazduh pod pritiskom (koji istiskuje
rastop na površinu gde očvršćava).
ƒ Dobijeni sumpor je veoma čist (> 99,5%).
SUMPOR

INDUSTRIJSKO DOBIJANJE

Klausov
Klausovpostupak
postupak
ƒ Najviše korišćen (53% svetske proizvodnje) → postupak dobijanja sumpora iz prirodnog
gasa sa visokim sadržajem H2S.
ƒ I faza → H2S se oksiduje kiseonikom iz vazduha:
H2S + 3 2O2 → SO2 + H2O
(H2S + ½O2 → S + H2O)
• Kiseonik se dodaje u manjku da ne bi proreagovala celokupna količina H2S.
ƒ II faza → nastali SO2 reaguje sa preostalom količinom H2S:
kat.
2H2S + SO2 → 3S + 2H2O
PRIMENA

ƒ Koristi se za:
• proizvodnju H2SO4 (oko 90%)
• sintezu različitih organskih i neorganskih jedinjenja

SUMPOR

VODONIK-SULFID, H2S

ƒ Gas bez boje, neprijatnog mirisa, veoma otrovan.

ƒ Oksidacioni broj: –II.
ƒ Laboratorijski se dobija:
• dejstvom jakih kiselina na FeS ili ZnS
FeS(s) + 2H+(aq) → H2S(g) + Fe2+(aq)
• direktnom sintezom iz elemenata na 600 °C
ƒ Rastvoran u vodi:
• nastaje sumporvodonična kiselina (veoma slaba)
H2S + H2O  HS– + H3O+ K a = 1,3·10–7
1

HS– + H2O  S2– + H3O+ K a = 7,1·10–15

2
SUMPOR

SULFIDI

ƒ Dobijaju se:
• direktnom sintezom iz elemenata na povišenoj temperaturi (Hg i Ag reaguju sa
S8 već na sobnoj t)
• dejstvom H2S na rastvore odgovarajućih jona
ƒ Rastvorljivost sulfida je veoma različita:
• dobro rastvorni → (NH4)2S, sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala
• ostali su slabo rastvorni, spadaju u najnerastvorljivija jedinjenja sa veoma malim Ks
™ rastvorni u kiselinama → ZnS, FeS, MnS, CoS, NiS
™ nerastvorni u kiselinama → sulfidi Cu, Ag, Hg, Cd, Pb... (Ks < 10–20)

ƒ Redukciona sredstva:
S(s) + 2e–  S2– Eө = –0,48 V

SUMPOR

POLISULFIDI

ƒ Sadrže –Sn– grupu (Sn2–).

ƒ Oksidacioni broj: –I.
ƒ Najvažnija jedinjenja: disulfidi (S22–) → (NH4)2S2, Na2S2, K2S2, FeS2...

–I– 0
S S –I–
S
–
S – 0
S S
Disulfid-jon, S22– Tetrasulfid-jon, S42–

ƒ Nestabilni su i lako se razlažu u kiseloj sredini (disproporcionišu):

S22– + 2H+ → H2S(g) + S(s)
SUMPOR

SUMPOR-DIOKSID, SO2

ƒ Gas bez boje, oštrog mirisa, otrovan.

ƒ Oksidacioni broj: IV.
ƒ Molekul SO2 ima ugaonu geometriju (sp2, 119o) i savijenu građu:

:
:S S

: :
: :
O O: :O O

: :
: :

ƒ Dobija se:
• sagorevanjem elementarnog sumpora
• sagorevanjem H2S
2H2S(g) + 3O2(g) → 2SO2(g) + 2H2O(g)

SUMPOR

SUMPOR-DIOKSID, SO2

ƒ Rastvoran u vodi:
• nastaje rastvor „sumporaste kiseline”, SO2(aq)

SO2(g) + H2O(l) → H2SO3 SO2(aq)

• rastvor SO2 ima kisela svojstva
SO2(aq) + H2O  HSO3– + H3O+ K a = 1,6·10–2
1

HSO3– + H2O  SO32– + H3O+ K a = 1,0·10–7

2

ƒ SO2 i sulfiti su redukciona sredstva:

• u kiseloj sredini SO42– + 4H+ + 2e–  SO2(aq) + 2H2O Eө = 0,16 V
• u baznoj sredini SO42– + H2O + 2e–  SO32– + 2OH– Eө = –0,94 V
ƒ Koristi se kao:
• sredstvo za beljenje
• sredstvo za konzervisanje namirnica
SUMPOR

SUMPORNA KISELINA

ƒ Na 1. mestu svetske proizvodnje (preko 200 miliona tona godišnje).

ƒ Oksidacioni broj: VI.
ƒ Anhidrid sumporne kiseline je sumpor(VI)-oksid, SO3:
• čvrsta supstanca, niskih tm (17 oC) i tb (44 oC)
SO3(g) + H2O(l)  H2SO4(aq)
ƒ Sumporna kiselina je gusta, viskozna tečnost.
ƒ U industriji se dobija kontaktnim postupkom.

Kontaktni
Kontaktnipostupak
postupak
ƒ Sagorevanjem elementarnog sumpora ili prženjem sulfidnih ruda nastaje SO2:

S8(s) + 8O2(g) → 8SO2(g)

4FeS2(s) + 11O2(g) → 2Fe2O3(g) + 8SO2(g)
PIRIT

SUMPOR

SUMPORNA KISELINA

ƒ Dalja oksidacija SO2 u SO3 je veoma spora, zbog velike energije aktivacije:
• koristi se katalizator na bazi V2O5, višak O2, izvodi se na oko 500 oC
2SO2(g) + O2(g)  2SO3(g) ∆rH < 0
ƒ SO3 se zatim uvodi u koncentrovanu H2SO4 i nastaje disumporna kiselina (pirosumporna
kiselina, oleum, pušljiva sumporna kiselina):
SO3(g) + H2SO4(l) → H2S2O7(l)
ƒ Pirosumporna kiselina se zatim razblažuje:
H2S2O7(l) + H2O(l) → 2H2SO4(l)
• Komercijalni proizvod je 96% H2SO4.
SUMPOR

SUMPORNA KISELINA

ƒ Tri važna svojstva sumporne kiseline iz kojih proističe njena primena su:
• jaka kiselina (kisela svojstva)
• jako oksidaciono sredstvo (oksidaciona svojstva)
• veliki afinitet prema vodi (dehidrataciona svojstva)

Kisela
Kiselasvojstva
svojstva

H2SO4 + H2O  HSO4– + H3O+ K a ≈ 103

1

HSO4– + H2O  SO42– + H3O+ K a = 1,3·10–2

2

ƒ Soli → sulfati, hidrogensulfati.

ƒ Većina sulfata je rastvorna u vodi:
• izuzetak su soli Ca2+, Sr2+, Ba2+, Pb2+, Ag+, Hg22+.
ƒ Primena:
• za dobijanje kiselina (HF, HCl, H3PO4) iz njihovih soli (jača kiselina istiskuje
slabiju).

SUMPOR

SUMPORNA KISELINA

Oksidaciona
Oksidacionasvojstva
svojstva

SO42– + 4H+ + 2e–  SO2(aq) + 2H2O Eө = 0,16 V

ƒ Razblažena sumporna kiselina (1 mol dm–3, 25 oC) nije oksidaciono sredstvo.
ƒ Koncentrovana sumporna kiselina (i na povišenoj temperaturi) je jako oksidaciono
sredstvo:
• oksiduje i plemenite metale (Cu, Ag, Hg) i neke nemetale (C, S)
t CuSO + SO + 2H O
Cu + 2H2SO4 → 4 2 2

t CO + 2SO + 2H O
C + 2H2SO4 → 2 2 2

HH2SO (koncentrovana) → SO HH2SO (razblažena) → H

2SO44 (koncentrovana) → SO22 2SO44 (razblažena) → H22
SUMPOR

SUMPORNA KISELINA

Dehidrataciona
Dehidratacionasvojstva
svojstva
ƒ Entalpija hidratacije je izuzetno velika (∆hidH << 0):
• Dodavanjem vode u kiselinu dolazi do ključanja i prskanja rastvora.
• Zato se pri razblaživanju uvek dodaje rastvor kiseline u vodu.
ƒ Koncentrovana H2SO4 ugljeniše većinu
organskih jedinjenja:
• iz jedinjenja uklanja H i O u
obliku vode, a ostaje C
Dehidratacija
Dehidratacijaglukoze
glukozedo
dougljenika
ugljenika
koncentrovanomHH2SO
koncentrovanom SO4
2 4
ƒ Primena:
• za dobijanje kiselih oksida iz odgovarajućih kiselina ili njihovih soli:
K2Cr2O7 + H2SO4 → 2CrO3(s) + K2SO4 + H2O
• sredstvo za sušenje (npr. gasova, produvavaju se kroz konc. H2SO4)

SUMPOR

JEDINJENJA SA MEŠOVITIM OKSIDACIONIM BROJEVIMA

ƒ Sumpor može da se veže na mesto koje inače zauzima atom kiseonika.

ƒ Najznačajnija jedinjenja su:
• tiosumporna kiselina (H2S2O3) i tiosulfati (S2O32–)
• politionske kiseline (H2S2(S)nO6) → tetrationska kiselina (H2S4O6) i
tetrationati (S4O62–)

Sumporna kiselina Tiosumporna kiselina

SUMPOR

JEDINJENJA SA MEŠOVITIM OKSIDACIONIM BROJEVIMA

0 2–

IV

Tiosulfat-jon, S2O32–
2–
V

0 0
V

Tetrationat-jon, S4O62–

SUMPOR

TIOSULFATI

ƒ Laboratorijski se dobijaju u reakciji sulfita i elementarnog sumpora na povišenoj t:

SO32–(aq) + S(s) → S2O32–(aq)
ƒ Nestabilni su u kiseloj sredini:
S2O32–(aq) + 2H+(aq) → S(s) + SO2(g) + H2O(l)
ƒ Redukciona su sredstva:
• sa slabim oksidacionim sredstvima oksiduju se do tetrationat-jona

2S2O32– + I2 → S4O62– + 2I–

IV – e– V
S S ·1 ·2
0 + e– –I
I I ·1 ·2
SUMPOR

TIOSULFATI

• sa jakim oksidacionim sredstvima oksiduju se do sulfat-jona

S2O32– + 4Cl2 + 5H2O → 2SO42– + 8Cl– + 10H+

S2O32– + 5H2O → 2SO42– + 10H+ + 8e–
Cl2 + 2e– → 2Cl– ·4
™ Reakcija se koristi za uklanjanje otpadnog hlora (kako ne bi
dospeo u atmosferu).

SUMPOR

JEDINJENJA SA HALOGENIMA

ƒ Najveći broj halogenida sumpor gradi sa fluorom:

• najznačajniji je SF6
™ gas velike gustine, bez boje i mirisa
™ inertan
™ dobija se direktnom sintezom iz elemenata
SUMPOR

EKOLOŠKI PROBLEMI

ƒ SO2 zajedno za oksidima azota spada u najvažnije zagađujuće materije u životnoj sredini:
• glavni antropogeni izvor → sagorevanje fosilnih goriva
• rastvaranjem u vodi u atmosferi (uz oksidaciju SO2 do SO3) → kisele kiše
™ utiču na ljudsko zdravlje direktno (respiratorni problemi) i indirektno
(ispiranje iz zemljišta teških metala koje apsorbuju biljke, koje se zatim
koriste u ishrani)
™ u zakišeljenoj vodi sa povećanom koncentracijom teških metala iz
okolnog zemljišta ne može da opstane životinjski i biljni svet
™ dovode do oštećenja i odumiranja šuma; oštećuju lišće biljaka
(uništavaju hlorofil) čime se ometa fotosinteza
• rastvaranjem u kapljicama vode u atmosferi koje se adsorbuju na čestice čađi,
pepela i prašine → smog