5.plan Mera Za Sprecavanje Udesa I Ogranicavanje Njihovih Posledica

PRILOG 1.
PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA
Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica
SADRŢAJ
i. UVOD ................................................................................................................................. 7
ii. CILJEVI PLANA MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA............................................................ 8
iii. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR

PLANIRANJA MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I VANREDNIH
SITUACIJA ..................................................................................................................... 10
3.1. Opšta načela za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica .................... 10
3.2. Termini i definicije o sprečavanju udesa i ograničavanje njihovih posledica ........... 10
3.3. Zakonska regulativa koja je ili moţe biti u vezi sa sprečavanjem udesa i
ograničavanjem njihovih posledica ............................................................................... 11
3.4. Spisak dokumentacije koja je korišćena za izradu Plana mera za
sprečavanje udesa ........................................................................................................... 14
3.5. Spisak korišćenih standarda i preporuka za izradu Plana mera za
sprečavanje udesa ........................................................................................................... 14
1. PROCENA OPASNOSTI .......................................................... 16
1.1. Opšti podaci o privrednom društvu ........................................... 16

1.1.1. Opšti podaci (naziv, sedište, adresu i dr.) ..................................................................... 16
1.1.2. Podaci o odgovornom licu .............................................................................................. 16
1.1.3. Podaci o opasnim materijama ........................................................................................ 17
1.1.4. Podaci o karakteristikama opasnih materija ............................................................... 18
1.1.5. Popis opasnih materija ................................................................................................... 21
1.1.6. Primenjene tehnologije ................................................................................................... 22
1.1.7. Podaci o karakteristikama postrojenja, ureĎaja i opreme ......................................... 26
1.1.8. Podaci o karakteristikama objekata, ureĎaja i instalacija ......................................... 30
1.1.9. Karakteristike lokacije i okruţenja ............................................................................... 30
1.1.10. Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim
pokazateljima .................................................................................................................. 36
1.2. Identifikacija opasnosti ............................................................... 38

1.2.1. Prikaz mogućeg razvoja dogaĎaja – scenario .............................................................. 38
1.2.2. Analiza povredivosti ....................................................................................................... 40
1.2.2.1. Modeliranje efekata širine povredive zone ...................................................................... 40
1.2.2.2. Povredivi objekti ............................................................................................................... 40
1.2.2.3. Mesta i broj radnika koji se nalaze na neposrednom izvršenju poslova u uţoj
zoni udesa .......................................................................................................................... 41
2/71
1.2.2.4. Objekti koji mogu biti zahvaćeni dejstvom eksplozije ili poţara:– objekti koji
sadrţe opasne materije i imaju mogućnost prenosa efekata udesa na druga–
susedna postrojenja ili komplekse (domino efekat) ......................................................... 41
1.2.3. Identifikacija ostalih objekata ........................................................................................... 41
1.2.4. OdreĎivanje mogućeg nivoa udesa ................................................................................... 42
1.2.4.1. Procena verovatnoće nastanka udesa ................................................................................ 42
1.2.4.2. Procena mogućih posledica ............................................................................................... 42
1.2.4.3. Procena rizika od udesa u postrojenju............................................................................... 42
1.3. Mere prevencije ............................................................................ 44

1.3.1. Mere koje su predviĎene i/ili realizovane prostornim planiranjem,
projektovanjem i izgradnjom objekta postrojenja – kompleksa................................ 44
1.3.2. Mere koje su predviĎene i/ili realizovane izborom tehnologije proizvodnje,
tehnološke opreme, opreme za upravljanje procesima i druge tehničke
opreme, a koje obezbeĎuju veći stepen zaštite ţivotne sredine i manji rizik
od udesa ............................................................................................................................ 44
1.3.3. Mere koje su predviĎene izborom tehničko-tehnoloških rešenja koje
obezbeĎuju bezbedniji transport opasnih materija ..................................................... 44
1.3.4. Mere koje obezbeĎuju kvalitetno i pravovremeno odrţavanje tehničko-
tehnološkog nivoa objekta - postrojenja, nivoa znanja i nivoa radne i
tehnološke discipline ....................................................................................................... 45
1.3.5. Mere koje su predviĎene za odrţavanje komunikacionih puteva i prolaza u
objektima, postrojenjima i pogonima ........................................................................... 46
1.3.6. Mere koje su predviĎene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje
sistemima bezbednosti i zaštite, detekcija i identifikacija opasnosti .......................... 46
1.3.7. Mere koje su predviĎene organizacijom osposobljavanja i opremanja
ljudskih kapaciteta za reagovanje u slučaju udesa ...................................................... 46
1.3.7.1. Plan veţbe i provere znanja .............................................................................................. 48
1.3.8. Mere koje su predviĎene izradom i proverom planske dokumentacije za
reagovanje u slučaju udesa............................................................................................. 50
1.4. Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i

otklanjanje posledica od udesa ................................................... 51
1.4.1. Raspoloţivi ljudski resursi ............................................................................................. 51
1.4.2. Raspoloţiva materijalna sredstva i oprema za zaštitu i spasavanje ........................... 54
1.4.2.1. Oprema za protivpoţarnu zaštitu ...................................................................................... 54
1.4.2.2. Oprema za bezbednost na radu ......................................................................................... 54
1.4.2.3. Oprema za pruţanje prve pomoći ..................................................................................... 54
1.4.2.4. Sredstva komunikacije ...................................................................................................... 54
1.4.3. Procena ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći ..................... 55
3/71
2. MERE ODGOVORA NA UDES ................................................ 56
2.1. Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju

udesa .............................................................................................. 56
2.1.1. Organizacija, način prijema i prenošenja saopštenja o udesu (mesto,
vreme, obim, trenutne posledice i preduzete mere na mestu udesa) .......................... 56
2.1.2. Aktiviranje snaga za reagovanje (organa za rukovoĎenje, jedinica, ekipa i
dr.) .................................................................................................................................... 56
2.1.3. Procena nastale situacije, donošenje odluke o obaveštavanju i
uzbunjivanju unutar privrednog društva, obaveštavanje nadleţne sluţbe
(operativni centar 112) i organa jedinica lokalne samouprave................................... 56
2.1.4. Organizacija veza i komunikacije ................................................................................. 57
2.1.5. Organizacija pozivanja organa rukovoĎenja ............................................................... 57
2.1.6. Organizacija i način pozivanja organa i organizacija učesnika u
otklanjanju posledica (policija, hitna pomoć, zdravstvene ustanove, zaštite
i spasavanja, vatrogasno-spasilačke jedinice, eko-toksikološke ekipe,
civilna zaštita, komunalne sluţbe, veterinarske ustanove, ekipe V. Srbije) .............. 58
2.1.6. Organizacija zdravstvenog obezbeĎenja u toku aktiviranja ...................................... 58
2.1.7. Organizacija materijalnog obezbeĎenja ....................................................................... 59
2.1.8. Podsetnici izvršilaca aktiviranja organa i struktura ................................................... 59
2.1.9. Mere bezbednosti u toku aktiviranja ............................................................................ 59
2.2. Mere zaštite i spasavanja ............................................................ 59

2.2.1. Procenu nastalog stanja ugroţenosti od udesa i donošenje odluke o
sprovoĎenju mera zaštite i spasavanja.......................................................................... 59
2.2.2. Organizaciju obaveštavanja (kroz provoĎenje mera zaštite) ..................................... 60
2.2.3. Organizaciju rukovoĎenja (sredstva, način, izveštavanje nadleţnih organa,
pravila ponašanja)........................................................................................................... 60
2.2.4. Organizaciju pruţanje pomoći, prve medicinske pomoći i zdravstvenog
zbrinjavanja .................................................................................................................... 61
2.2.5. Organizaciju sklanjanja i zbrinjavanja ugroţenog stanovništva .............................. 61
2.2.6. Organizaciju evakuacija zaposlenih ............................................................................. 61
2.2.7. Organizaciju zaštite i zbrinjavanja materijalnih i kulturnih dobara u zoni
ugroţenosti ...................................................................................................................... 61
2.2.8. Organizaciju monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode ................................. 61
2.2.9. Organizaciju bezbednosnih mera ................................................................................. 61
2.2.10. Organizaciju saobraćaja ................................................................................................ 62
2.2.11. Organizaciju spasavanja i zaštite od poţara ............................................................... 62
4/71
2.3. Mere otklanjanja posledica udesa .............................................. 62

2.3.1. Ciljevi i obim sanacije (prioriteti, način - metod, sakupljanje, odlaganje,
dekontaminacija rasutih opasnih materija - otpada) .................................................. 62
2.3.2. Snage i sredstva za sanaciju (ekipe i zadaci, potrebno vreme - rok,
potrebna sredstva)........................................................................................................... 63
2.3.3. Snage i sredstva za sprovoĎenje remedijacije .............................................................. 63
2.3.4. Program postudesnog monitoringa ............................................................................... 63
2.3.5. Organizacija nastavka rada i oporavka od udesa ........................................................ 63
2.3.6. Planirana finansijska sredstva ....................................................................................... 63
3. INFORMISANJE JAVNOSTI ................................................... 64
3.1. Opšte informacije o prirodi opasnosti koja moţe nastati

po zdravlje i ţivot ljudi, ţivotinja, ţivotnu sredinu,
kulturna i materijalna dobra ...................................................... 64
3.2. Mere i način pravovremenog obaveštavanja zaposlenih

lica i stanovništva o mestu nastanku i efektima udesa ............. 64
3.1.2. Evidentiranje, registrovanje i izveštavanje o udesu .................................................... 65
3.3. Lice zaduţeno - ovlašćeno za informisanje i

komunikaciju sa javnošću ........................................................... 66
3.4. Mere i aktivnosti koje su preduzete u cilju sprečavanja

širenja i otklanjanja posledica od udesa .................................... 66
PRILOZI.................................................................................................. 67
Grafički prilog dijagrama toka reagovanja u slučaku opasnosti od udesa
Grafički prikaz lokacija opasnih materija
Grafički prikaz mesta potencijalnih udesa
Grafički prikaz organizacione šeme
5/71
OPŠTI PODACI
OPERATER: "KERAMIKA KANJIŢA" D.O.O.

ul. Horgoški put bb, 24200 Kanjiţa
PROJEKAT: PRIBAVLJANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA

POSTROJENJE "FABRIKA KERAMIČKIH PLOČICA -
KERAMIKA KANjIŢA" na K.P. 5224/2-3; 5225; 5075; 5085-
5088; 5099; 5110/2 KO Kanjiţa
VRSTA PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

DOKUMENTACIJE: OGRANIČAVANJE NJIHOVIH POSLEDICA
UČESNICI U IZRADI
PLANA : ĐorĎe Aleksić, dipl.inţ.
Arpad Salkai, dipl.inţ.
Rudolf Lerinc, dipl.inţ.
Arnold Berček, dipl.inţ.
KONSULTANT: Prof.dr Novica M. Staletović, dipl.inţ.
DATUM IZRADE: Novembar/Decembar 2014 godine
6/71
i. UVOD
Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica duţan je da donese svaki
operater koji ima obavezu pribavljanja integrisane dozvole.
Postoji nekoliko definicija pojma "udes", i u zavisnosti od pristupa, pravnih sinonima i definicija
koje su usvojene zakonskom regulativom i meĎunarodnim standardima upravljanja zaštitom ţivotne
sredine i zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.
Udes - jeste iznenadni i nekontrolisani dogaĎaj koji nastaje oslobaĎanjem, izlivanjem ili rasipanjem
opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju
ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju (Izvor: Zakon o zaštiti životne sredine "Sl.glasnik RS",
br.135/2004 i 36/2009)
Operater - jeste svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem,
odnosno kompleksom ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti
tehničkog funkcionisanja postrojenja. (Izvor: Zakon o integrisanom sprečavanju i ontoli zagaĎenja
životne sredine "Sl.glasnik RS", br.135/2004)
Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica obuhvata planiranje,
organizovanje i preduzimanjenje (sprovoĎenje) preventivnih mera.
Metodološki pristup
Ovaj metodološki pristup izrade Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica
obuhvata: procenu opasnosti, mere odgovora na udes, odnosno aktiviranje organa i struktura za
reagovanje u slučaju udesa, mere zaštite i spasavanja, mere otklanjanja posledica udesa, kao i
informisanje javnosti i izveštaj o udesu. Svaki udes ima odreĎene specifičnosti tako da se svaki
potencijalni udes mora pojedinačno posmatrati u zavisnosti od vrste, intenziteta, prostora, obima
posledica i vremenskog trajanja. Postupanje sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi,
prevozu, transportu, prometu, skladištenju i odlaganju, vrši se na način da se ne dovede u opasnost
ţivot i zdravlje ljudi, ne zagadi ţivotna sredina, obezbede i preduzimaju mere zaštite od udesa i
druge mere utvrĎene vaţećim zakonima. Zaštita od udesa obuhvata planiranje, organizovanje i
preduzimanjenje (sprovoĎenje) preventivnih i sanacionih mera u slučaju udesa na osnovu procene
rizika od udesa (Izveštaja o bezbednosti) i Plana zaštite od udesa.
U zavisnosti od obima nastalog udesa, unutar ili van postrojenja i procene mogućih posledica koje
mogu izazvati opasnost, direktnu ili odloţenu po ljudsko zdravlje i ţivotnu sredinu, proglašava se
stanje ugroţenosti ţivotne sredine i obaveštavaju nadleţni subjekti o preduzetim merama.
Radi sprečavanja daljeg širenja zagaĎenja ţivotne sredine prouzrokovanog udesom, preduzimaju se
mere sanacije prema planovima zaštite.
U slučaju štete prouzrokovane udesom kojim se ugroţava, odnosno zagaĎuje ţivotna sredina,
zagaĎivač odgovara po osnovu objektivne odgovornosti.
Preduzeća i drugi subjekti privreĎivanja, koji koriste opasne materije u vršenju odreĎenih delatnosti,
obavezni su da vode podatke o vrstama i količinama opasnih materija, da odreĎuju i sprovode
preventivne i druge mere zaštite ţivotne sredine, da organizuju postupanje u slučaju udesa, u skladu
sa odredbama Zakona o zaštiti ţivotne sredine (“Službeni glasnik RS“ broj 135/04 i 36/2009).
Operateri koji nisu Seveso postrojenje, a koji imaju opasne materije zaštita od udesa ureĎuje se
Zakonom o vanrednim situacijama (Sl.glasnik R.S. br. 111/2009) i njegovim podzakonskim aktima
i nalazi se u nadleţnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
7/71
ii. CILJEVI PLANA MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE

NJIHOVIH POSLEDICA
Cilj izrade Plana mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica je pre svega, da se
utvrdi postupak za sprečavanje nastanka udesa prilikom redovnih radnih operacija i smanjivanje
obima mogućih posledica po ţivotnu sredinu u slučaju potencijalnih udesa i vanrednih situacija.
Prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za odreĎivanje

vrste dokumenta koje izraĎuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa (“Službeni glasnik
RS“ broj 41/2010), Keramika Kanjiţa d.o.o nijee razvrstana u preduzeća koja su obavezna da izrade
dokumenta po metodologiji propisanoj navedenim pravilnikom.
Ciljevi poslovne politike Keramika Kanjiţa d.o.o su da obavlja poslovne aktivnosti na taj način da
se izvrši procena rizika od udesa, i na osnovu toga preventivno deluje na smanjenje rizika od
štetnog uticaja na ljude, ţivotinje, materijalna i kulturna dobra i ţivotnu sredinu.
Poslovna politika Keramika Kanjiţa d.o.o u upravljanju rizikom od udesa je da kroz svoje mere
preventive poboljša efektivnosti svih elemenata sistema upravljanja rizikom kroz planiranje zaštite
od udesa, procenu opasnosti od udesa, primenu mera preventive i blagovremenog reagovanja na
udes.
Celokupno rukovodstvo i svi zaposleni u Keramika Kanjiţa d.o.o su obavezni i opredeljeni da

deluju u sprečavanju i eliminisanju udesa i smanjivanju štete po ljude, ţivotinje, materijalna i
kulturna dobra i ţivotnu sredinu i ţivotnu, i daju svoj doprinos koji se obezbeĎuje kroz:
– identifikaciju i analizu opasnosti, procenu rizika i identifikovanju svih ostalih aspekata koji
imaju i mogu imati uticaj na pojavu udesa i uticaja na ţivotnu sredinu, sa ciljem njihovih
smanjivanja ili eliminisanja;
– obavljanje poslovne aktivnosti vrši dosledno poštovanje i primena vaţećih zakonskih propisa
i standarda iz oblasti zaštite od udesa i ograničavanje njihovih posledica;
– stalnu edukaciju svih zaposlenih u cilju podizanja svesti o značaju eliminisanja mogućnosti
udesa i očuvanja materijalnih dobara i ţivotne sredine;
– uspostavljanje odgovornosti u sprovoĎenje proklamovanih ciljeva i principa sprečavanja
udesa i ograničavanje njihovih posledica;
– štednju resursa i energije, smanjenju ili eliminisanju upotrebe štetnih i opasnih materija;
8/71
– upotrebu sirovina, materijala, opreme i primena tehnoloških postupaka bezbednih za
zaposlene, korisnike i ţivotnu sredinu;
– korišćenje efikasnijih metoda organizacije rada i procesa, u cilju smanjenja i sprečavanja
zagaĎenja vazduha, voda i zemljišta;
– kontinualni monitoring i poboljšanje učinka zaštite ţivotne sredine i smanjenje opasnosti od
udesa i vanrednih situacija.
Privredno društvo Keramika Kanjiţa d.o.o će informisanje o aktivnostima i merama koje će se

preduzeti sa ciljem realizacije definisanih ciljeva i principa rada obavljati na sledeći način:
– efikasnom komunikacijom sa svim relativnim subjektima sistema zaštite u cilju razmene
informacija od značaja za sprečavanje udesa i zaštitu ţivotne sredine;
– dostupnošću informacija o učinka na sprečavanju udesa i zaštiti ţivotne sredine
zainteresovanoj javnosti, lokalnoj samoupravi i drugim organima;
– strateškim partnerima, kupcima, kreditorima i ostalim zainteresovanim stranama, čime se
obezbeĎuje i poboljšava pouzdanost, konkurentnost i imidţ kod poslovnih subjekta i partnera;
– obezbediti sistem za informisanje javnosti, a koji će biti u stalnoj korespodenciji sa javnošću i
predstavnicima lokalne samouprave. Vaţna funkcija ovog sistema je, upoznavanje javnosti sa
svim aspektima proizvodnje, kao i informisanje o svim pitanjima vezanim za slučajeve
eventualnog udesa.
Osnovni ciljevi Plana mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica su:
1) Identifikacija opasnosti;
2) Identifikacija oblika ugroţavanja;
3) Procena efekata i posledica;
4) Procena rizika;
5) Sagledavanje snaga, sredstava i preventivnih mera za odgovor na procenjene rizike i zaštitu
i spasavanje ţivota i zdravlja ljudi, materijalnih, kulturnih i prirodnih vrednosti i dobara.
9/71
iii. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR PLANIRANJA MERA ZA

SPREČAVANJE UDESA I VANREDNIH SITUACIJA
iii.1. Opšta načela za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica
Načela procene ugroţenosti i zaštite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti,

pravovremenom i usklaĎenom delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja, i to su:
1) načelo prava na zaštitu;
2) načelo solidarnosti;
3) načelo javnosti;
4) načelo preventivne zaštite;
5) načelo odgovornosti;
6) načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava.
iii.2. Termini i definicije o sprečavanju udesa i ograničavanje njihovih posledica
Neke od najvaţnijih definicija i termina o sprečavanju udesa i ograničavanje njihovih posledica su:
1) tehničko-tehnološka nesreća - udes je iznenadni i nekontrolisani dogaĎaj ili niz dogaĎaja koji
je izmakao kontroli prilikom upravljanja odreĎenim sredstvima za rad i prilikom postupanja
sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i
odlaganju, kao što su poţar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom,
ţelezničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada ţičara za transport
ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti
pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a čije posledice ugroţavaju bezbednost
i ţivote ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredina;
2) vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih
dogaĎaja i drugih opasnosti po stanovništvo, ţivotnu sredinu i materijalna dobra takvog
obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim
delovanjem nadleţnih organa i sluţbi, zbog čega je za njihovo ublaţavanje i otklanjanje
neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan reţim rada;
3) sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik

upravljanja i organizovanja subjekata sistema zaštite i spasavanja na sprovoĎenju
preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od
posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uključujući i mere oporavka od tih
posledica;
4) elementarna nepogoda je dogaĎaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla,

prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake
kiše, atmosferska praţnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, sneţni nanosi i
lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih
bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih
razmera koje mogu da ugroze zdravlje i ţivot ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima;
5) opasnost je aktivnost ili stanje, koja moţe dovesti do gubitka ţivota, povrede ili negativnih
uticaja na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu;
10/71
6) opasna aktivnost je svaka delatnost vezana uz neku opasnu materiju, uključujući upotrebu,
skladištenje, proizvodnju, prevoz, utovar, istovar i kombinaciju ovih aktivnosti;
7) rizik označava verovatnoću da će se nesreća pojaviti u odreĎenom vremenskom razdoblju,

okolnostima i sa odreĎenim negativnim posledicama;
8) procena rizika je utvrĎivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja

ugroţenosti i posledica, koja mogu potencijalno da ugroze ţivote i zdravlje ljudi, posao,
sluţbu i ţivotnu sredinu;
9) prevencija udesa definiše mere i postupke na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice,
koje imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i
minimiziranje posledica;
10) povredivi objekat definiše mesto na kojem ljudi ţive, rade, okupljaju se ili borave; stambeni
objekti, škole, vrtići, trţni centri, upravne zgrade, industrijski objekti, igrališta, parkirališta,
rekreativne površine, parkovi, sportski tereni, reke, jezera, plaţe kao i prirodna dobra;
11) privredno društvo definiše pravni subjekat koji poseduje, koristi , upravlja, kontroliše ili
nadgleda postrojenje u kome se odvijaju aktivnosti sa opasnim materijama, kao i subjekat koji
poseduje objekat ugroţen sa aspekta terorističkih napada;
12) bezbednosna zona definiše prostor u kome opasne materije, kao i emitovana energija
osloboĎena u toku udesa, nisu u koncentracijama definisanim kao koncentracija od značaja
(KOZ), odnosno čije vrednosti nemaju štetne efekte za ljude, ţivotinje, ţivotnu sredinu,
materijalna i kulturna dobra;
13) kompleks privrednog društva definiše teritoriju – prostor, pod nadzorom pravnog subjekta, na
kojoj su opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja uključujući zajedničku ili
pripadajuću infrastrukturu;
14) postrojenje definiše tehničku celinu (graĎevinske objekte, ureĎaje, opremu, instalacije,
transportna sredstva, skladišne objekte) u kojoj se proizvode, koriste ili skladište opasne
materije ili se njima rukuje (istovaraju, utovaraju, prevoze);
iii.3. Zakonska regulativa koja je ili moţe biti u vezi sa sprečavanjem udesa i ograničavanjem
njihovih posledica
1) Zakon o zaštiti ţivotne sredine „Sluţbeni glasnik RS‖, br. 135/04 i 36/2009
2) Zakon o vanrednim situacijama „Sluţbeni glasnik RS‖, broj 111/09
3) Zakon o zaštiti od poţara „Sluţbeni glasnik RS‖, broj 111/09
4) Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu „Sluţbeni glasnik RS‖, br. 135/04 i 36/2009
5) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagaĎivanja ţivotne sredine „Sl. glasnik RS‖,
broj 135/04
6) Zakon o upravljanju otpadom "Sluţbeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10
7) Zakon o planiranju i izgradnji „Sluţbeni glasnik RS‖, broj 72/09, 81/09
11/71
8) Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu „Sluţbeni glasnik RS‖, broj 101/05
9) Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima („Sluţbeni glasnik
SRS‖, broj 44/77, 45/85, 18/89, „Sl. glasnik RS‖, broj 53/93, 67/93, 48/94, 101/05)
10) Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama "Sluţbeni glasnik
RS", broj 86 od 18.novembra 2011. godine
11) Strategija aštite od poţara "Sluţbeni glasnik RS", broj 21 od 21.03.2012. godine
12) Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroţenosti i planova zaštite i spasavanja u
vanrednim situacijama „Sluţbeni glasnik RS―, broj 96 od 5. oktobra 2012. godine
13) Uredba o sprovoĎenju evakuacije "Sluţbeniglasnik RS", broj 22 od 31.marta 2011. godine
14) Uredba o sadrţaju i načinu izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama
"Sluţbeni glasnik RS", broj 8 od 11. februara 2011. godine
15) Uredba o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od
elementarnih nepogoda i drugih nesreća "Sluţbeni glasnik RS", broj 3 od 24. januara 2011.
godine
16) Uredba o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije „Sluţbeni glasnik RS―, broj
98 od 24. decembra 2010. godine
17) Uredba o visini i načinu ostvarivanja prava na jednokratnu novčanu pomoć „Sluţbeni
glasnik RS―, broj 98 od 24. decembra 2010. godine
18) Uredba o angaţovanju stvari za potrebe zaštite i spasavanja i načinu ostvarivanja prava
na naknadu za korišćenje istih – poslata Vladi na usvajanje „Sluţbeni glasnik RS―, broj
10/13 od 30.01.2013. godine
19) Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroţenosti od
poţara "Sluţbeni glasnik RS", broj 76 od 22.oktobra 2010. godine
20) Pravilnik o organizaciji i načinu upotrebe specijalizovanih jedinica civilne zaštite
"Sluţbeni glasnik RS", broj 26 od 15.04.2011. godine
21) Pravilnik o sadrţaju informacija o opasnostima, merama i postupcima u slučaju udesa -
Sl.glasnik br. 18 od 9.3.2012. godine
22) Pravilnik o načinu izrade i sadrţaju plana zaštite od udesa „Sluţbeni glasnik RS―, broj 82
od 22. avgusta 2012. godine
23) Pravilnik o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima
na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje
udesa i ograničavanje uticaja udesa na ţivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ţivotnu
sredinu -„Sl.glasnik RS― br. 08/13 od 24.01.2013. godine
24) Pravilnik o organizovanju zaštite od poţara prema kategoriji ugroţenosti od poţara
"Sluţbeni glasnik RS", broj 92 od 7.12.2011. godine
25) Pravilnik o minimalnom broju vatrogasaca i tehničkoj opremi i obučenosti
profesionalnih vatrogasnih jedinica „Sluţbeni glasnik RS―, br.18 od 09.03.2012. godine
26) Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola „Sluţbeni
glasnik RS‖, broj 84/05
27) Pravilnik o sadrţini obaveštenja o novom seveso postrojenju odnosno kompleksu, postojećem
seveso strojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno
kompleksa, "Sluţbeni glasnik RS", broj 41/10
12/71
28) Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za odreĎivanje vrste
dokumenata koje izraĎuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa, "Sluţbeni glasnik
RS", broj 41/10
29) Prilog uz Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovih graničnih količina i lista klasa opasnosti
i graničnih količina opasnih materija uz Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim
količinama i kriterijumima za odreĎivanje vrste dokumenata koje izraĎuje operater seveso
postrojenja, odnosno kompleksa, "Sluţbeni glasnik RS", broj 41/10
30) Pravilnik o sadrţini Politike prevencije udesa i sadrţina i metodologija izrade Izveštaja o
bezbednosti i Plana zaštite od udesa, "Sluţbeni glasnik RS", broj 41/10
31) Prilog I uz Pravilnik o sadrţini Politike prevencije udesa Prilog Metodologija izrade Izveštaja
o bezbednosti uz Pravilnik o sadrţini Politike prevencije udesa i sadrţina i metodologija
izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa, "Sluţbeni glasnik RS", broj 41/10
32) Prilog II Pravilnik o sadrţini Politike prevencije udesa Prilog Metodologija izrade Plana
zaštite od udesa uz Pravilnik o sadrţini Politike prevencije udesa i sadrţina i metodologija
izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa, "Sluţbeni glasnik RS", broj 41/10
33) Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl.glasnik
RS", br.72/06 i 84/06, 30/2010)
34) Pravilnik o izgradnji postrojenja za tečni naftni gas i o uskladištenju i pretakanju tečnog
naftnog gasa ("Sl. list SFRJ", br. 24/71 i 26/71 - ispr.)
35) Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištenju i pretakanju zapaljivih
tečnosti ("Sl. list SFRJ", br. 20/71)
36) Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila i o uskladištavanju i
pretakanju goriva ("Sl. list SFRJ", br. 27/71)
37) Pravilnik o minimumu sadrţine opšteg dela obuke radnika iz oblasti zaštite od poţara ("Sl.
glasnik SRS", br. 40/90)
38) Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mreţu za gašenje poţara ("Sl. list SFRJ", br.
30/91)
39) Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i ureĎene platoe za
vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od poţara ("Sl. list SRJ", br. 8/95)
40) Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu poţara ("Sl. list SRJ", br.
87/93)
41) Pravilnik o tehničkim normativima za ureĎaje i opremu za pogon motornih vozila na tečni
naftni gas ("Sl. list SFRJ", br. 7/84)
42) Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja ("Sl. list
SRJ", br. 11/96)
43) Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta ("Sluţbeni list SFRJ",
br. 62/73)
44) Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od poţara i eksplozija ("Sl. list SFRJ",
br. 24/87)
45) Uredba o merama ZOP-a pri izvoĎenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja (Sl. glasnik
SRS", br. 50/79)
13/71
46) Pravilnik o tehičkim normativima za stabilne sudove pod pritiskom za tečne atmosferske
gasove ("Sl. list SFRJ", br. 9/86)
47) Pravilnik o tehničkim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tečne i
pod pritiskom ratvorene gasove ("Sl. list SFRJ", br. 25/80 i 9/81 i "Sl. list SRJ", br. 21/94,
56/95 i 1/2003)
48) Pravilnik o načinu izrade i sadrţini Plana zaštite od poţara autonomne pokrajine, lokalne
samouprave i objekata razvrstanih u prvu i drugu kategoriju (Sl. glasnik RS br. 73/2010)
iii.4. Spisak dokumentacije koja je korišćena za izradu Plana mera za sprečavanje udesa
1) Prostorni plan opštine Kanjiţa; JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad, Ţeleznička 6/III;
E broj 2147, Decembar 2007
2) Generalni plan Kanjiţe; JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad, Ţeleznička 6/III;
3) Projekat izvedeno stanje svih gasnih vodova i instalacija od mesta izlaza gasovoda iz MRS u
fabrici Keramika Kanjiţa Plus od 12/2007 godine
4) Mašinski projekat izvedenog stanja svih gasnih vodova i installacija u fabrici Keramika od
mesta izvoda izlaza gasnih vodova iz MRS sa stanjem decembar 2007 godina, Broj 71214 ;
Termogas, Senta
5) Saglasnost MUP - Sektor za vanredne situacije; Odeljenje za vanredne situacije u Kikindi Br.
217-3-62/10 Kikinda 17.03.2010
7) Analiza klasifikacije i kvantifikacije opasnih materija u funkciji ocene pripadnosti seveso
postrojenju i pribavljanja integrisane dozvole za operatera postrojenja Keramika Kanjiţa Plus;
Agencija NS EKO ING Bor; XI/2010
10) Elaborat zaštite od poţara sa definisanim zonama opasnosti.
12) Akt o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini.
13) Uputstva za proizvodnju i druge delatnosti operatera postrojenja iz sistema menadţmenta
kvalitetom.
14) Uputstva za rad na postrojenjima, mašinama, ureĎajima i opremi koju je propisao proizvoĎač i
dr.)
iii.5. Spisak korišćenih standarda i preporuka za izradu Plana mera za sprečavanje udesa
1) Vodič za operatere i druge korisnike II deo; Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog
planiranja; 2010
2) Vodič za odgovor na udes; Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja; 2008
3) Standard ISO 31000:2010 Risk management — Risk assessment techniques
4) Standards Australia and Standards New Zealand; Standard Risk Management AS/NZS
4360:2009. Sydney and Wellington: Standards Australia and Standards New Zealand.
5) Standard SRPS ISO 14001 tačka 4.4.7. Pripravnost za reagovanje u vanrednim situacijama i
odgovor na njih
6) Standard SRPS OHSAS 18001 tačka 4.4.7. Pripravnost za reagovanje u vanrednim
situacijama i odgovor na njih
7) European Directive 82/501/CEE - Seveso I,
8) European Directive 96/82/CE - Seveso II,
9) UN/ECE Helsinki Convention
10) European Directive 96/61/CE - IPPC,
11) APELL- publikacija programa UNEP IEPAC
12) Direktiva o opasnom otpadu (91/689/EC)
13) EIA Directiva (85/337 97/11/EC)
14/71
1. PROCENA OPASNOSTI
1.1. Opšti podaci o privrednom društvu
OPŠTI PODACI
Naziv privrednog društva i drugog pravnog ―KERAMIKA KANJIŢA‖ d.o.o
1.
lica
Ivana Veselinović,
110000 Beograd, Lopudska 3
Odgovorno lice: adresa, telefon, fax,
2. telefon 063-346-366
elektronska adresa
e-mail:
ivana.veselinovic@keramikakanjiza.com
3. Podaci o registraciji
2331 Proizvodnja keramičkih pločica i ploča
4. Šifra delatnosti, matični broj i PIB Matični broj 20240342
PIB 104776051
Adresa sedišta privrednog društva i drugog 24420 Kanjiţa, Horgoški put BB
5.
pravnog lica i Postrojenja
Arpad Salkai,dipl.inţ.teh
Ime i prezime, adresa, kontakt telefon, 24420 Kanjiţa, Mostarska 28
6.
elektronska pošta, lica za kontakt telefon 064-873-50-50
e-mail: salkai@keramikakanjiza.com
Prema urbanističkom planu grada Kanjiţa,
fabrika keramičkih pločica se nalazi u zoni
predviĎenoj za privredno – poslovne objekte.
Fabrika „Keramika Kanjiţa― d.o.o. je smeštena
severozapadno od naselja Kanjiţa neposredno
uz regionalni put R119 prema Horgošu i nalazi
Osnovne karakteristike okruţenja, (na se na katastarskoj parceli 5099 K.O. Kanjiţa.
7.
udaljenosti 1000 metara od granice lokacije) Kompleks je sa juţne, severne i zapadne strane
okruţen obradivim površinama, a istočno se
nalaze proizvodni pogoni fabrike „Potisje-
Kanjiţa― a.d. Kanjiţa. Udaljenost proizvodnog
pogona „Keramika Kanjiţa― d.o.o. od prvih
stambenih objekata, juţno od kompleksa,
iznosi oko 300 m.
Ukupna površina fabrike iznosi 126.907 m2.
Proizvodna hala ima površinu od 21.240 m2, a
ostali objekti i prostor zaštićen nadstrešnicama
Namena i korišćenje površina u krugu imaju ukupnu površinu od 2.341 m2.
7.1.
privrednog društva i drugog pravnog lica IzgraĎenost kompleksa - zemljišta iznosi
18.75%. Plato za skladištenje sirovina iznosi
22.060 m2, saobraćajne površine imaju 10.560
m2. NeizgraĎene, zelene površine sačinjavaju
15/71
travnjaci i zelenilo u ukupnoj površini od
67.788 m2. Upravna zgrada se nalazi u sklopu
proizvodne hale.
Naseljenost i gustina stanovanja (na 139 st./km² u pravcu jugo-istok
7.2.
udaljenosti 1000 metara od granice lokacije)
Povredivi objekti (na udaljenosti 1000 Tondach ―Potisje Kanjiţa‖ a.d. Kanjiţa
7.3.
metara od granice lokacije)
Saglasnost na Plan zaštite od poţara broj 217-
Saglasnosti i rešenja (sa aspekta protiv
3-183/12 od 21.01.2013 godine
8. poţarne zaštite i zaštite ţivotne sredine,
Akt o proceni rizika na radnom mestu i radnoj
bezbednosti i zdravlja na radu)
okolini broj 2542/2014 od 26.08.2014 godine
Kvalifikaciona struktura Broj zaposlenih

VII 17
VI 6
V 7
9. Struktura i broj zaposlenih
IV 69
III 68
II 8
I 20
.
Podaci o udesima u prethodnom periodu U privrednom društvu Keramika Kanjiţa od

10.
(od 1997 godine) 1997 godine do danas nije bilo udesa
1.1.1. Opšti podaci (naziv, sedište, adresu i dr.)
―KERAMIKA KANJIŢA‖ d.o.o

24420 Kanjiţa, Horgoški put BB
1.1.2. Podaci o odgovornom licu
Ivana Veselinović,
110000 Beograd, Lopudska 3
telefon 063-346-366
e-mail: ivana.veselinovic@keramikakanjiza.com
16/71
1.1.3. Podaci o opasnim materijama
Podaci o opasnim materijama unose u obrazac 2 koji je definisan pravilnikom.
Naz. po meĎ. Maksimalna količina

Trivijalni -
Red. prizn. U
Hemijski naziv CAS/UN nomenkla-
uobičajeni Skladište Promet Primedba
br. proizvodnji
turi IUPAC naziv (t) (t/god)
(kg)
PRIRODNI 74-82-
1
GAS 81971 0,000 4.240
2 ACETILEN 74-86-2
0,022 0,270
7782-44-
3 KISEONIK
7 0,025 0,300
68476-
4 BUTAN GAS 40-
41965 0,233 14,800
68476-
5 DIZEL D2 Nafta
33-3256 37,00 45,926
PGE-5304
6 3077 Olovo 0,3 kg
PIGMENT
PGV0059
7 1549 Antimon 8 kg
PIGMENT
FSP-5501
8 OSN. ZA 3077 Olovo 4,2 kg
SITOP.
Ciklohexanol
9 S75T0456 1263 Terpentinsko 0,04 kg
ulje
OSN. ZA
Barijumova-
10 SITOP. SE 1564 3 kg
jedinjenja
451/0449
ROTOCER Dietilen-
11 - 8 kg
8840 glikol
OSN. ZA
Divanadijum-
12 SITOP. 500/SE - 1 kg
pentaoksid
2186-C
FLUIDAX A
13 Na-silikat 600 kg
751
17/71
1.1.4. Podaci o karakteristikama opasnih materija
1) Prirodni gas
Prirodni gas je smeša gasova u kojoj preovlaĎuje metan. Kao najčešći pratioci metana javljaju se
etan, ugljendioksid, azot i drugo. Prema SRPS-u N.58.003. zemni gas pripada grupi gasova A,
temperaturnom razredu T1. Kalorična vrednost prirodnog gasa je oko 9.000 kcal/Nm3. U pogledu
poţarnih osobina prirodni gas se moţe tretirati kao metan, koji ima sledeće osobine:
 relativna gustina u odnosu na vazduh ..................................... 0,55
 tačka samopaljenja ................................................................. 482,3 – 632,3°C
 granice eksplozivnosti............................................................ 3,8-6,5 - 13-17 %vol
Stepen utvrĎene opasnosti:

 po zdravlje .............................................................................. 1
 po zapaljivost ......................................................................... 4
 po reaktivnost ......................................................................... 0
Sadrţaj pojedinih materija u gorivu prikazan je u tabeli:

 metan CH4 ............................................................................... 87,82 %
 etan C2H6 ................................................................................ 7,96%
 propan C3H8............................................................................. 0,58 %
 propan CmHn ........................................................................... 0,03%
 azot N2 ..................................................................................... 2,36%
 ugljendioksid CO2.................................................................... 1,25 %
2) Diesel gorivo (euro diesel)
Dizel gorivo je ţućkasto braonkasta zapaljiva tečnost, karakterističnog mirisa. Ne rastvara se u vodi.
Pare sa vazduhom grade eksplozivne smeše.
Osobine:
 zapreminska masa .......................................................................... 0,82 – 0,88 g/cm
 tačka ključanja ............................................................................... > 80 ° C
 tačka paljenja D2............................................................................ >50 ° C
 granice eksplozivnosti.................................................................... 1 - 4 % vol.
 toplota sagorevanja ........................................................................ 43 200 MJ/t
 stepen utvrĎene opasnosti po zdravlje: .......................................... 0
 po zapaljivost: ................................................................................ 2
 po reaktivnost:................................................................................ 0
 klasa opasnosti ............................................................................... FxIIIBFu
3) Propan - Butan
Propan-Butan smeša dolazi u prodaju pod imenom tečni naftni gas. Spada u lako zapaljive materije
te je zbog toga veoma opasan ako se s njim nepravilno rukuje. TNG, kada se ispusti, brzo
ekspandira (širi se prelazeći iz tečnog u gasovito stanje). Pomešan sa vazduhom u odreĎenim
odnosima lako se zapali.
18/71
Osobine propana:
 gas bez boje i mirisa
 tačka ključanja ................................................................ –42,2°C
 temperatura paljenja .......................................................450°C
 granice eksplozivnosti.....................................................2,2 – 9,5 %vol.
 klasa opasnosti ................................................................Fx IA
 grupa gasova ...................................................................A
 temperaturni razred .........................................................T2
 sredstva za gašenje poţara: ........................................... prah, ugljendioksid, ugljentetrahlorid
Osobine butana:
 gas bez boje i mirisa
 tačka ključanja ................................................................ –6,6°C
 temperatura paljenja ........................................................405°C
 granice eksplozivnosti......................................................1,9 – 8,5 %vol.
 klasa opasnosti ..................................................................Fx I A
 grupa gasova .....................................................................A
 temperaturni razred .........................................................T2
 sredstva za gašenje poţara: ............................................. prah, ugljendioksid, raspršena voda
Stabilnost: Gas je stabilan na normalnim uslovima korišćenja i skladištenja.
Inkopatibilni materijali: Jake kiseline, baze i oksidaciona sredstva.
Opasna polimerizacija: Ne javlja se.
Zabranjena upotreba otvorenog plamena i alata koji varniči. Izbegavati dodir sa inkopatibilnim
materijalima. Skladištiti na suvom, tamnom i hladnom mestu. Ne dozvoliti direktno zagrevanje
sunčevim zracima ili drugim izvorom toplote.
Toksikološke informacije
Emisija veoma malih količina TNG moţe predstavljati značajnu opasnost. Preporučuje se osoblju
upotreba prenosnih ličnih detektora koncentracija TNG u vazduhu. Ukoliko ne doĎe do paljenja ili
eksplozije, TNG deluje uglavnom kao zagušljivac, odnosno zauzima mesto kiseonika u vazduhu
smanjujući njegovu koncentraciju.
Ekološke informacije
Nije rastvorljiv u vodi. U slučaju nekontrolisanog ispuštanja, evakuisati ugroţen prostor.
Konsultovati eksperte. Ne dozvoliti dospeće u šahtove, podzemne kanale, podrume i slična mesta.
Teţi je od vazduha, moţe se akumulirati na niţim terenima ili podzemnim prostorijama u
eksplozivnim koncentracijama.
4) Acetilen (C2H2)
Acetilen je gas bez boje i mirisa. Tehnički acetilen je odorisan fostinom pa zato ima karakterističan
miris. Nastaje u hemijskoj reakciji kalcijum karbida i vode. Temperatura njegovog plamena, u
atmosferi kiseonika, zavisi od uzajamne količine ova dva gasa. Najpogodnija smesa za stvaranje
"neutralnog plamena" (koji ne ugljeniše, niti oksidiše zagrevani metal) je 1:1. Acetilen nije otrovan,
ali su otrovni gasovi (arsenovodonik, sumporovodonik i fosforovodonik) koji, u manjim količinama
nastaju u dodiru acetilena i razvijača. Veoma je opasan sa stanovišta poţara i eksplozije izmeĎu
ostalog i zato što sadrţi trogubu vezu koja mu daje veliku reaktivnost i veoma malu stabilnost.
19/71
Dobro se rastvara u acetonu, etil-acetatu, alkoholu, benzenu i ugljendisulfidu. Sa teškim i obojenim
metalima gradi acetilenide koji eksplodiraju pri udaru ili pri zagrevanju. Sa vazduhom gradi
eksplozivne mešavine. Osim sa kiseonikom burno reaguje sa oksidansima: halogenim elementima,
vodonikom i drugim. Ove reakcije završavaju eksplozijom. Koristi se u procesu zavarivanja.
Acetilen ima sledeće osobine:
Relativna gustina u odnosu na vazduh 0,92
Temperatura samopaljenja 3 05°C
Granice eksplozivnosti 2,3 - 82 %vol (mada moţe da eksplodira i pri konc. od 100%)
Grupa gasova C
Temperaturni razred T2
Klasa opasnosti FxIAFu
Stepen utvrĎene opasnosti po zdravlje 1
po zapaljivost 4
po reaktivnost 3
Toksikološke osobine:
Proizvod nema toksično delovanje na čoveka. Udisanje visoke koncentracije moţe prouzrokovati
gušenje.
Simptomi su gubitak sposobnosti kretanja i svesti. U manjim koncentracijama mogu nastati
narkotički efekti.
Ekotoksikološke osobine:
Nisu poznati ekotoksični efekti prourokovani ovim proizvodom.
5) Kiseonik
Fizičko stanje na 20°C i 1,1013 bara:
Boja : Bezbojan
Miris : Bez mirisa.
Molekurarna masa: 32
Tačka topljenja [oC]: -219
o
Tačka ključanja [ C]: -183
o
Kritična temperatura [ C]: - 118
Pritisak pare [20oC]: nije primenjivo
Relativna gustina, gasa = 1,1
(Vazduha=1): Nije primenjivo.
Relativna gustina, tečnost Nije primenjivo.
Rastvorljivost u vodi [mg/l]: 39
Granica paljenja : Oksidaciono sredstvo.
[Vol.% u vazduhu]: Gas/para su teţi od vazduha. Mogu da se skupljaju u
zatvorenim prostorijama, naročito na podu ili nisko
postavljenim objektima.
o
Temperatura paljenja [ C]: Nije primenjivo.
Ostali podaci.
Stabilnost i reaktivnost:
Reaktivnost: Ne gori, ali potpomaţe gorenje. Reaguje burno sa materijama koje pospešuju poţar.
Reaguje burno sa zapaljivim i redukcionim sredstvima. Burno oksiduje organske materije. Rizik od
eksplozije u kontaktu sa organskim materijalima (ulja, masti).
20/71
Hemijska stabilnost : Stabilan u normalnim uslovima. Na višim temperaturama se jedini gotovo sa

svim drugim hemijskim elementima. Moţe ţestoko reagovati sa zapaljivim materijalima,
reduktivnim agensima i organskim materijalima.
Mogućnost nastanka opasnih reakcija : Nema
Toksikološki podaci: Nisu poznati toksikološki efekti ovog proizvoda
Ekotoksikološki podaci: Proizvod nije ekotoksičan
1.1.5. Popis opasnih materija
Naz. po meĎ. Maksimalna količina

Trivijalni -
Red. prizn. U
Hemijski naziv CAS/UN nomenkla-
uobičajeni Skladište Promet Primedba
br. proizvodnji
turi IUPAC naziv (t) (t/god)
(kg)
PRIRODNI 74-82-
1
GAS 81971 0,000 4.240
2 ACETILEN 74-86-2
0,022 0,270
7782-44-
3 KISEONIK
7 0,025 0,300
68476-
4 BUTAN GAS 40-
41965 0,233 14,800
68476-
5 DIZEL D2 Nafta
33-3256 37,00 45,926
PGE-5304
6 3077 Olovo 0,3 kg
PIGMENT
PGV0059
7 1549 Antimon 8 kg
PIGMENT
FSP-5501
8 OSN. ZA 3077 Olovo 4,2 kg
SITOP.
Ciklohexanol
9 S75T0456 1263 Terpentinsko 0,04 kg
ulje
OSN. ZA
Barijumova-
10 SITOP. SE 1564 3 kg
jedinjenja
451/0449
ROTOCER Dietilen-
11 - 8 kg
8840 glikol
OSN. ZA
Divanadijum-
12 SITOP. 500/SE - 1 kg
pentaoksid
2186-C
FLUIDAX A
13 Na-silikat 600 kg
751
21/71
1.1.6. Primenjene tehnologije
Keramičke pločice su tanke ploče izraĎene od mešavine gline, silicijum dioksida i drugih
mineralnih sirovina koje se dobijaju postupkom mlevenja, mešanja, presovanja, vlaţenja i posebnim
postupcima presovanja, sušenja, glaziranja i pečenja.
Skladište Priprema Atomiziranje

sirovine sirovine
Presovanje
Pečenje
Glaziranje Sušenje
Sortiranje i
pakovanje
Gotov proizvod
Slika 1. Uprošćena šema procesa proizvodnje
Pločice mogu biti glazirane, neglazirane, otporne na razne agense i svetlost. Klasifikacija
keramičkih pločica obavlja se prema vaţećem medjunarodnom standardu ISO 13006.
Osnova standarda je zasnovana na rezultatima ispitivanja pločica prema sledećim

karakteristikama:mčvrstoća, otpornost površine na trenje, otpornost na abraziju, termostabilnost,
otpornost na kiseline, otpornost na baze, otpornost na vodu, i otpornost na svetlost.
22/71
Osnovni asortiman proizvoda privrednog društva Keramika Kanjiţa d.o.o čine:
 zidne glazirane keramičke pločice,
 podne glazirane keramičke pločice, i
 galanterija /listeri/.
Osnovne sirovine za masu su glina i feldšpat, a za glazuru frite, kaolin i keramičke boje.
Kao energent za sušenje i pečenje keramičkih pločica koristi se zemni gas sa potrošnjom od oko
21.000 Nm3 na dan.
Slika 2. Otvoreno skladište gline Slika 3. Mlevenje gline Slika 4. Boks sa mlevenom glinom
Keramika Kanjiţa koristi tehnologiju jednokratnog kontinualnog pečenja, a redosled tehnološkog
procesa se odvija prema sledećoj šemi:
 Prijem i skladištenje sirovina,
 Priprema keramičarske smese /šliker/,
 Atomiziranje keramičarske mase,
 Presovanje,
 Sušenje,
 Glaziranje,
 Pečenje,
 Sortiranje i pakovanje gotovih pločica.
23/71
Slika 5. Blok shema tehnološkog procesa proizvodnje keramičkih pločica
24/71
Slika 6. Shema tehnološkog procesa proizvodnje podnih keramičkih pločica
25/71
Slika 7. Shema tehnološkog procesa proizvodnje zidnih keramičkih pločica
26/71
1.1.7. Podaci o karakteristikama postrojenja, ureĎaja i opreme
U svhu snabdevanja postrojenja za proizvodnju keramičkih pločica kao energent koristi tečni naftni
gas. (TNG). Na površini od 21.240m2. Prirodni gas se preko MRS dobija direktno iz mreţe. Vrlo je
vaţno napomenuti da u postrojenju Keramika Kanjiţa d.o.o ne postoje posebni skladišni rezervoari
za prirodni gas.
1.1.8. Podaci o karakteristikama objekata, ureĎaja i instalacija
Raspoloţivi objekti i funkcionalne celine postrojenja Keramika Kanjiţa d.o.o su:
 Proizvodna hala i aneks radionice;
 Upravni aneks;
 Magacin listele;
 Maloprodaja;
 Magacin maloprodaje;
 Restoran;
 Zgrada agregata;
 Mlin za mlevenje – drobilica;
 Trafo-stanica;
 Objekti niskogradnje;
 Instalacije.
1) Proizvodna hala i aneks radionice

Proizvodna hala čini glavni objekat kompleksa Keramika
Kanjiţa. Objekat se sastoji od proizvodne hale prizemne
konstrukcije, i aneksa radionice i upravnog ankesa.
Proizvodna hala je montaţni objekat, izduţenog
pravougaonog oblika, izgraĎen na betonskoj osnovi i
čeličnoj konstrukciji. Osnovna konstrukcija pokrivena je
rebrastim limom postavljenim na dve vode, dok su spoljni
zidovi formirani postavljenjem rebrastih tervol
aluminijumskih panela. Podovi u hali su betonski. Ispod
krovne konstrukcije postavljeni su kanali sistema za
ventilaciju iotprašivanje. U delu hale postoji podrum u kome
su smešteni mlinovi za pripremu sirovine.
Aneks radionice. U hali se, pored proizvodnih kapaciteta,

nalaze i pomoćne prostorije u kojima su smeštene radionice
koje opsluţuju proizvodni proces i kontrolne jedinice
proizvodnih linija.
Uz istočnu fasadu objekta dograĎeno je više aneksa, od kojih
su većina zidane konstrukcije, od opeke ili blokova u
malteru.
U aneksima su smeštene pomoćne prostorije i to:
kompresorska jedinica, elektro i mašinska radionica i drugo.
Aneksi imaju interne komunikacije sa prostorom hale.
Stolarija je u izvedbi od drveta i metala.
27/71
2) Upravni aneks
Upravni aneks je smešten uz uţu, juţnu, fasadu objekta.

Osnova aneksa iznosi oko 220 m2. U prizemlju objekta se
nalazi izloţbeni salon, kancelarija tehničkog direktora i
laboratorija. Na prvom i drugom spratu nalaze se kancelarije
za potrebe administracije.
Upravni aneks je čelične konstrukcije, delimično zidan
blokom, sa juţnom fasadom obloţenom rebrastim limom.
Unutrašnji zidovi i fasada prema proizvodnoj hali su
malterisani i bojeni. Podne površine su obloţene keramičkim
pločicama. Plafoni su klasični, malterisani i bojeni.
Prozorska stolarija je drvena, dok su okviri ulaznih vrata i
izloga u izvedbi od metala.
3) Magacin listele
Magacin listele, je ukupne površine 886 m2, smešten je uz

juţni deo proizvodne hale, pored ulaza u Upravni aneks.
Objekat je L oblika. Magacin je montaţne konstrukcije,
izgraĎen je na osnovi od betona i osnovnoj konstrukciji od
čelika. Krovni pokrivač postavljen je na dve vode i formiran
od panela rebrastog lima. Zidovi su, od rebrastih limenih
panela. Ispod krovnog venca delimično su postavljeni paneli
od providnog talasastog PVC materijala koji omogućavaju
prodor dnevnog svetla u unutrašnjost magacina. Uz magacin
listele postavljeno je više nadstrešnica pokrivenih rebrastim
panelima od lima. Prostor ispod nastrešnica predviĎen je za
parkiranje automobila.
4) Maloprodaja
Maloprodaja se nalazi u objektu smeštenom u blizini ulaza

u kompleks fabrike, ukupne površine 294 m2.
Objekat se nalazi van ograde kompleksa.
Objekat je prizemne konstrukcije, zidan opekom u malteru.
Krovni pokrivač od salonita postavljen je na dve vode.
Podne površine su obloţene keramičkim pločicama.
Unutrašnji zidovi su malterisani i bojeni.
Stolarija je drvena.
28/71
5) Magacin maloprodaje
Magacin maloprodaje je objekat montaţne konstrukcije

postavljen na osnovi od betona. Površina objekta iznosi 648
m2 .
Konstrukcija objekta je izvedena od čeličnih profila. Krovni
pokrivač je postavljen na dve vode.
Zidovi objekta, kao i krovni pokrivač formirani su
postavljanjem panela od rebrastog lima. Podne površine su
betonske. Postavljeni su horizontalni i vertikalni olučni
odvodi.
6) Restoran
Restoran je objekat površine 290 m2 koji nije u funkciji i

nalazi se u nefunkcionalnom stanju. Zgrada je prizemne
konstrukcije, izgraĎena na osnovi od betona.
Krovni pokrivač od salonita postavljen je na dve vode.
Zidovi su formirani postavljanjem sendvič panela. Stolarija
je drvena.
7) Zgrada energetskih agregata
Energetski agregati su smešteni u zidani objekat površine

123m2. Objekat počiva na betonskoj konstrukciji dok su
zidovi izvedeni opekom u malteru.
Krovni pokrivač je izolovana ravna betonska ploča.
Ulazna vrata su metalne konstrukcije sa ispunom od pletene
ţice.
8) Mlin za mlevenje – drobilica
Zgrada mlina za mlevenje škart pločica je objekat armirano

betonske konstrukcije ukupne površine 164 m2. Zgrada je
prizemnog karaktera, potpuno otvorena sa istočne strane. Zidovi
su zidani blokovima u malteru.
Krovni pokrivač je postavljen na dve vode.
U objektu je smeštena drobilica za mlevenje škart keramičkih
pločica.
29/71
9) Trafostanica
Objekat trafo-stanice je samostojeći objekat armirano betonske

konstrukcije, zidovi su izvedeni od fasadne cigle. Krov je ravna
betonska ploča sa odgovarajućom hidro izolacijom.
Ulaz u objekat je predviĎen pomoću dvoja vrata, koja su izvedena
od čeličnih profila i obloţena limom.
10) Objekti niskogradnje
Objekti niskogradnje obuhvataju asfaltirane ili betonirane

površine za smeštaj zaliha gotovih proizvoda, interne
saobraćajnice, prilazni put i pešačke staze. Ukupna asfaltirana ili
betonirana površina van objekata fabrike iznosi 1 h 10a 74m2.
fabrički krug je ograĎen ukupne duţine 1.540m. Ograda je od
pletene ţice sa betonskim stubovima.
11) Instalacije
Električne instalacije. Napajanje električnom energijom omogućeno je preko trafostanice naponom

20/0,4kV, nazivne snage 2x1600 kVA. Srednjenaponski 20kV napon povlači se iz mreţe postojećeg
dalekovoda koji se nalazi u neposrednoj blizini.
Gasne instalacije. U okviru kompleksa se nalazi merno - regulaciona stanica (MRS) gasa. U MRS
vrši se redukcija pritiska gasa sa ulaznih 6, odnosno 3 bara na 1.5 bara na izlazu iz stanice koji se
dalje distribuira u proizvodnu halu odnosno proizvodni proces.
Instalacije grejanja. Grejanje u upravnom aneksu izvedeno je iz proizvodne hale, i na taj način se
koristi višak toplotne energije iz instalacija u proizvodnji.
Gromobranske instalacije. Postavljena je gromobranska instalacija u obliku Faradejevog kaveza.
Instalacije spoljašnjeg osvetljenja. Kompleks Keramika Kanjiţa je u potpunosti osvetljen.

Spoljašnje osvetljenje obuhvata osvetljenje prilaznog puta, parking prostora, saobraćajnica i ograde.
Uz ogradu, stubovi sa osvetljenjem su postavljeni na meĎusobnoj udaljenosti od 80m.
30/71
1.1.9. Karakteristike lokacije i okruţenja
1) Opis makrolokacije
Gradsko naselje Kanjiţa i centar opštine nalazi se na desnoj obali reke Tise, na najsevernijem delu
Srbije. Ova teritorijalno-upravna jedinica se graniči na istoku rekom Tisom, to jest opštinom Novi
Kneţevac, na jugu Sentom, na zapadu Suboticom, i na severu drţavnom srpsko-maĎarskom
granicom. Opština Kanjiţa se prostire na 399 kvadratnih kilometara.
Grad Kanjiţa kao centar opštine sa 12.000 stanovnika sve se više ističe kao središte regionalnog
značaja čemu doprinese blizina Tise i granični prelaz Horgoš. Bogato zemljište, glina, nafta, zemni
gas i termalne vode su prirodna blaga na kojima se zasnivaju dominantne privredne grane opštine
Kanjiţa kao što su: poljoprivreda sa proizvodnjom hrane, industrija graĎevinskog materijala,
rehabilitacioni i rekreacioni turizam.
Naselja opštine Kanjiţa se nalaze delom pored Tise, delom na lesnoj terasi, a delom na lesnoj
zaravni.
Pošto ovo područje predstavlja jako istureni deo drţavne teritorije, u meĎunarodnom saobraćaju i
robnom prometu kanjiški prostor ima specifičnu funkciju kao pogranična opština i jedna je od
najprometnijih izlazno-ulaznih vrata prema srednjoevropskim zemljama. Na teritoriji opštine se
nalazi i drumski i ţeleznički prelaz na srpsko-maĎarskoj drţavnoj granici kod Horgoša. Ovaj
drumski prelaz spada meĎu najprometnije granične prelaze. Posredstvom horgoškog prelaza
kopnene veze su veoma dobre i sa zapadnim i sa severozapadnim zemljama naročito izgradnjom
novog meĎunarodnog puta.
Kanjiţa je i rečna opština. Posle izgradnje mosta na Tisi, drumski i saobraćajni tranzitni karakter
kanjiškog prostora je još jače izraţen. Robni i putnički saobraćaj izmeĎu severnog Banata i severne
Bačke odvijaju se preko ovog mosta.
Slika 8. Severno Banatski okrug Slika 9. Položaj grada Kanjiža
31/71
2) Opis mikrolokacije
Kompleks Keramika Kanjiţa d.o.o. nalazi se u severnom delu Kanjiţe, 3 km od gradskskog centra
sa desne strane puta prema Horgošu i Subotici.
Na slici 3 prikazan je poloţaj Fabrike Keramika Kanjiţa d.o.o.
Slika 10 Ortofoto snimak Kanjiže Slika 11. Plan grada
Fabrika Keramika Kanjiţa je smeštena severozapadno od naselja Kanjiţa neposredno uz regionalni

put R119 prema Horgošu i nalazi se na katastarskoj parceli na K.P. 5074/2; 5075; 5085/2; 5086/2;
5087/2; 5088; 5099 KO Kanjiţa. Kompleks je sa juţne, severne i zapadne strane okruţen obradivim
površinama, a istočno se nalaze proizvodni pogoni Fabrike „POTISJE―. Udaljenost proizvodnih
pogona Keramika Kanjiţa d.o.o od prvih stambenih objekata, juţno od kompleksa, iznosi oko 300
m.
Fabrika Keramika Kanjiţa d.o.o se nalazi na 46° 04' 10" severne geografske širine i 20° 02' 26"
istočne geografske duţine, na nadmorskoj visini od 81 m.
U urbanističkom planu grada Kanjiţa, Fabrika Keramika Kanjiţa d.o.o se nalazi u zoni predviĎenoj
za privredno – poslovne objekte.
Slika 12. Snimak Fabrike Keramika Kanjiža d.o.o
32/71
U sklopu kompleksa Fabrike Keramika Kanjiţa d.o.o nalaze se sledeće organizacione celine i to:
 sirova proizvodnja (priprema gline, privremena skladišta gline, mlinovi, bazeni, atomizeri i
skladišta granulata);
 priprema glazura i pasta (mlinovi, rezervoari sa mešalicama za skladištenje glazura);
 prese sa sušarama;
 linije za glaziranje (podne i zidne);
 termičke jedinice – peći (koloseci za vagone);
 linije za sortiranje gotovih pločica (podne i zidne)
 radionice (mašinska, elektro);
 laboratorija za ispitivanje kvaliteta keramičkih pločica;
 upravna zgrada;
 restoran društvene ishrane;
 skladišta gotovih proizvoda.
2) UsklaĎenost izabrane lokacije sa prostorno-planskom dokumentacijom
Lokacija na kojoj se nalazi Fabrika Keramika Kanjiţa d.o.o je usklaĎena sa Prostornim planom
opštine Kanjiţa.
Prema prepisu Lista nepokretnosti broj 4222 K.O. Kanjiţa od 13.08.2010. godine, preduzeće
Keramika Kanjiţa d.o.o ima pravo svojine, sa udelom 1/1, na površini zemljišta od 12 h 54 ari i 20
m2, od čega se 2 h 55 ari i 12 m2 vodi kao zemljište pod objektima. Celokupno zemljište u
vlasništvu Keramike Kanjiţa nalazi se u graĎevinskom području.
Zemljište Keramike Kanjiţa d.o.o je u potpunosti infrastrukturno opremljeno, izvedeni su kolski

prilazi sa javnih saobraćajnica i priključeno je na sve značajnije komunalne priključke: vodovod i
kanalizaciju, elektromreţu, gasovod, telefon i dr.
3) Prikaz pedoloških, geomorfoloških, i seizmoloških karakteristika terena
Područje opštine Kanjiţa nalazi se na pedološkom pokrivaču sa preteţno sledećim tipovima

zemljišta: zemljišta u tipu černozema, hidromorfna zemljišta, slatinasta zemljišta, peskovi i
peskovita zemljišta, slatine, jezera, bare i močvare.
33/71
Tabela 1: Pedološka struktura zemljišta opštine Kanjiža

1. Tipovi zemljišta Ukupna pov (ha) %
Zemljišta u tipu černozema
2. 25.270 63,4
(karbonatni, oglejavani, solončakasti i ilovasto-peskoviti)
Hidromorfna zemljišta
3. (aluvijalno ilovasto i zabareno zemljište i beskarbonatna ritska 5.340 13,4
crnica)
Slatinasta zemljišta
4. (aluvijalna crnica solončakasta, ritska crnica karbonatna zaslanjena 4.455 11,2
i na pesku zaslanjena)
Peskovi i peskovita zemljišta
5. (inicijalna zemljišta na pesku i mestimično ţuti pesak, smeĎe 1.542 3,9
stepsko zemljište na pesku i antropogenizovani pesak)
Slatine
6. 2.754 6,9
(solončak, kao zemljište najniţeg kvaliteta-nekvalitetni pašnjaci)
1. Jezera, bare i močvare 496 1,2
Zemljišta u tipu černozema zahvataju najveće površine u okviru Plana. Proizvodna vrednost ovih
zemljišta je veoma visoka, a većina pedoloških tvorevina černozema daje ujednačene
poljoprivredne prinose uz prisustvo optimalne vlaţnosti u zemljištu.
Grafikon 1: Pedološka struktura zemljišta (Izvor informacija: preuzeto iz Prostornog plana opštine Kanjiža, 2007.)
Slatinasta zemljišta (teške ritske crnice i smonice) su hidromorfne strukture i nalaze se na kontaktu
aluvijalne ravni i lesne terase. Proizvodna vrednost ovih zemljišta je znatno manja u odnosu na
zemljišta tipa černozema. Slatinasta zemljišta zahtevaju eliminaciju štetnog dejstva površinskih i
podzemnih voda.
34/71
Aluvijum različitog mehaničkog sastava nalazi se u samom priobalju Tise i pod direktnim je
uticajem vodnog reţima reke Tise.Grafikon 1: Pedološka struktura zemljišta.
Seizmičke karakteristike: Područje opštine Kanjiţa nalazi se prema karti makroseizmičke
reonizacije u seizmičkom području podloţnom mogućim pomeranjima tla intenziteta 7 0MCS i
80MCS, te se u cilju sprečavanja eventualnih posledica izazvanih trusnim pomeranjima navedenog
intenziteta moraju primeniti odgovarajuće mere pri izgradnji i ureĎenju naselja.
4) Podaci o izvorištu vodosnabdevanja (udaljenost, kapacitet, ugroţenost, zone sanitarne
zaštite)
Osnovna koncepcija snabdevanja vodom stanovništva i industrije grada Kanjiţe utvrĎena je
dokumentacijom "Dugoročni program razvoja vodosnabdevanja, kanalisanja i zaštite voda opštine
Kanjiža za period od 25 godina (1995. - 2020. god.). Usvojena koncepcija tehničkog rešenja
predviĎa distribucionu mreţu za obezbeĎenje svakog potrošača vodom dovoljnom količinom,
potrebnog pritiska i odgovarajućeg kvliteta, a koja se napaja iz pomenutog centralnog izvorišta.
Sistemi trenutno funkcionišu kao "vršna", odnosno trenutne maksimalne potrebe u vodi se
obezbeĎuju direktno iz bunarskih vodozahvatnih kapaciteta. Ovaj princip vodosnabdevanja zahteva
uporedo sa porastom trenutnih maksimalnih potreba i adekvatno povećanje kapaciteta bunarskih
vodozahvata. Osnovnom koncepcijom konačno rešenje predviĎa realizaciju bunarskih vodozahvata
i kondicioniranja za dnevne prosečne vrednosti, a realizaciju crpne stanice visokog pritiska na
"vršno" opterećenje. Ulogu premošćavanja dnevne konstantne produkcije vode bunarskih
vodozahvata i kondicioniranja i trenutnih maksimalnih ("vršnih") potreba preuzima rezervoar za
izrvanavanje, sa crpnom stanicom.
Najveći prirodni vodotok na ovom prostoru je reka Tisa koja čini istočnu granicu opštine. Korito
Tise je veoma stabilno, ima hidraulički povoljan profil usečen u peskovite terene. Ima mali pad (4,5
cm/km), ali znatnu vučnu snagu za prenos nanosa.
Srednja širina vodnog ogledala iznosi:
 za malu vodu 100-150 m
 za srednju vodu 180-250 m
 za veliku vodu 500-2000 m
Na osnovu novijih proračuna i studija, kao ekstremne vrednosti proticaja na vojvoĎanskom sektoru
Tise dobijene su sledeće vrednosti:
Q0,5% = 4.500 m3/sec
Q1% = 4.100 m3/sec
Q2% = 3.750 m3/sec
Q5% = 3.300 m3/sec
Talasi velikih voda na Tisi, po pravilu se javljaju u periodu mart-april-maj, a samo izuzetno i u
drugim periodima godine. Reka Tisa je u prošlosti regulisana za odreĎene namene i tako
osposobljena za sprovoĎenje proračunskih količina voda, kao i za potrebe plovidbe. Na delu
izgraĎenih regulacionih graĎevina tok vode je siguran i pouzdan.
35/71
1.1.10. Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajućim meteorološkim pokazateljima
Osnovne karakteristike klime na prostoru opštine Kanjiţa ukazuju na promenljivost vremenskih

prilika tokom godišnjih doba. Jesen je toplija od proleća. Prelazak od zime ka proleću je brţi nego
prelazak od leta ka jeseni. U periodu leta, usled pojave pomeranja subtropskog pojasa ka severu,
ovo područje se često nalazi pod uticajem tzv. Azorskog anticiklona koji uslovljava relativno
stabilne vremenske prilike. Povremeni letnji pljuskovi su lokalnog karaktera. Zimski period je pod
uticajem ciklonskih aktivnosti sa područja Atlantskog okeana i Sredozemnog mora kao i tzv.
Sibirskog zimskog anticiklona. Opštinu Kanjiţa karakterišu vrednosti umereno kontinentalne klime
što se odraţava na temperature vazduha, oblačnosti i godišnje sume osunčavanja. Tokom godine
dominantni vetrovi su severozapadni, severoistočni i jugoistočni. Srednje godišnje brzine vetrova
kreću se od 2,0 m/sec (istočni vetar), do 2,6 m/sec (severozapadno i jugoistočni vetar).
Prosečne godišnje količine padavina variraju od 365,3 mm (1994. god.) do 629,6 mm. (1981. god.).
Najveće količine padaju krajem proleća i početkom leta, a najmanje tokom zime, van vegetacionog
perioda (133 mm – 28,2%). Najkišovitiji mesec je maj, zatim juni, a najsušniji februar, pa januar.
Padavine u vidu leda se najčešće javljaju u maju, junu i julu, kada čine velike štete u vegetaciji.
Temperature vazduha: Opština Kanjiţa sa aspekta klimatskih uslova pripada umereno

kontinentalnoj klimi sa modifikovanim klimatskim komponentama panonske nizije. Njene osnovne
odlike su: izrazito velike godišnje temperaturne amplitude (-21,4 oC - 36,0 oC ), odnosno umereno
hladne, do oštre zime i topla, najčešće ţarka leta.
Najhladiji zimski mesec je januar, a posle njega je februar. Prvi mrazevi javljaju se krajem oktobra,
a poslednji sredinom aprila. Prosečni bezmrazni period iznosi 200 dana. Najtopliji dani u letnjem
periodu su krajem jula i početkom avgusta. Broj dana sa srednjem dnevnom temperaturom preko 10
o
C u proseku iznosi 202 dana. Taj period je od 8. aprila do 27. oktobra.
Tabela 2 Srednje mesečne temperature za period 1951-1961.

Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
t, oC 0 0,1 5,9 11,1 16,5 20,2 22,8 21,6 17,1 11,2 6,3 0,6
(Izvor informacija: Prostorni plan opštine Kanjiža, 2007, JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad)
Vetrovi i tišine: Učestalost i jačina vetrova je nešto blaţa nego u drugim reonima pokrajine
Vojvodine, pa je evaporacija vlage iz zemljišta slabija. Prosečan broj dana sa vetrovima jačine od 4
ili nešto više bofora, iznosi godišnje 31, a u toku vegetacije 17 dana.
Jači olujni vetrovi su reĎi a povremeno duvaju u toku proleća i do sredine leta, dok se u jeseni retko
javljaju.
Tabelarni prikaz podataka priloţen je u daljem tekstu, kao i ruţa vetrova.
36/71
Tabela 3. Jačina vetrova

Meseci N NE E SE S SW W NW
Januar 1,8 1,3 1,5 2,0 1,0 1,7 1,6 1,7
Februar 1,8 1,7 1,7 1,9 2,0 1,6 1,5 2,0
Mart 2,0 1,7 1,3 2,3 2,5 1,6 1,8 1,7
April 1,9 1,9 1,4 1,8 1,7 1,7 1,7 1,5
Maj 1,9 2,0 1,3 1,9 2,0 1,5 1,7 1,8
Jun 1,9 1,8 1,3 1,9 1,5 1,7 1,8 1,7
Jul 1,5 1,5 1,3 1,6 1,7 1,5 1,6 1,8
Avgust 1,8 1,6 1,2 1,8 1,7 1,8 1,5 1,7
Septembar 1,3 1,6 1,4 1,7 1,7 1,7 1,4 1,7
Oktobar 1,8 1,7 1,4 1,7 2,0 1,7 1,2 1,7
Novembar 1,4 1,3 1,2 1,8 1,7 1,3 1,3 1,5
Decembar 1,4 1,4 1,4 2,0 1,8 1,6 1,6 1,3
Xsr. 1,7 1,6 1,4 1,9 1,9 1,6 1,5 1,7
(Izvor informacija: Prostorni plan opštine Kanjiža, 2007, JP Zavod za urbanizam Vojvodine Novi Sad)
Ruţa vetrova i tišine za prosečnu godinu za stanicu Senta.
Rj 1cm= 0,5 bofor

Rč 1cm= 20‰
Rc 1cm= 100‰
Slika 13. Ruža vetrova
37/71
1.2. Identifikacija opasnosti

1.2.1. Prikaz mogućeg razvoja dogaĎaja - scenario
Prikaz mogućeg razvoja dogaĎaja obuhvata sagledavanje mogućeg obima udesa i nastalih posledica
po ţivot i zdravlje ljudi, ţivotnu sredinu, materijalna dobra i dr.
Scenariji dogaĎaja moraju da odgovaraju sloţenosti postrojenja, sloţenosti i opasnosti proizvodnih
procesa, stepenu opasnih aktivnosti i mogućim posledicama.
Potencijalni scenariji udesa su izabrani na osnovu identifikovanih kritičnih tačaka i osobina opasnih
materija, kao i efekata koji mogu nastati (eksplozija, poţar, ispuštanje i širenje gasova, para,
tečnosti, aerosola i tsl.).
Po pravilu obraĎeni su se scenariji najgoreg mogućeg udesa koji moţe imati najveće posledice po
ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu.
Za prikaz mogućeg razvoja dogaĎaja korišćene su sledeće metode:
– analiza mogućih otkaza delova opreme i ureĎaja ili sistema u celini;
– analiza razvoja dogaĎaja (analiza stabla dogaĎaja) od uzroka udesa (inicijalnog dogaĎaja) do
glavnog dogaĎaja;
– analiza stabla grešaka od glavnog dogaĎaja do njegovog uzroka (inicijalnog dogaĎaja);
– kombinacija metoda koja se zasniva na kombinovanju prethodno navedenih metoda.
1) Scenario dogaĎaja: Udes na razvodnim instalacijama prirodnog gasa u procesu proizvodnje
Naglo isticanje prirodnog gasa iz instalacija što moţe dovesti do:

 formiranja oblaka isparenja koja se kreću naviše;
 paljenje oblaka sa isparenjem prirodnog gasa ukoliko doĎe u dodir sa toplotnim izvorom;
 nastanak eksplozivnog sagorevanja i uzrokovanje havarija u procesu rada.
Primena metoda stabla dogaĎaja zasniva se na raščlanjivanju potencijalnog udesa na više nivoa u
obliku niza koji se završava nastajanjem udesa i negativnog dejstava na čoveka, radnu i ţivotnu
sredinu
Stablo dogaĎaja: oštećenje instalacije i curenje prirodnog gasa  opasan izvor toplotne energije
 paljenje prirodnog gasa  poţar  eksplozija  ugroţavanje bezbednosti ljudi  destrukcija
radom stvorenih vrednosti (havarija).
Identifikacijom opasnih materija konstatovano je da postoji prisustvo opasne materije prirodnog
gasa, postiji prisustvo vazduha i postoje termički procesi u pogonu što dovodi do zaključka da je
moguć nastanak poţar i eksplozija kod sistema za snabdevanje prirodnim gasom.
Kod udesa u vidu eksplozije osnovne negativne posledice manifestuju se kroz nastajanje udarnog
talasa i toplotnog efekta. Do eksplozije moţe doći ukoliko se stvore isparenja i doĎu u kontakt sa
izvorom paljenja. U slučaju nastanka eksplozije moţe doći do ugroţavanja ţivota i zdravlja ljudi i
degradacije radom stvorenih vrednosti, u proizvodnom pogonu ili na gasnim instalacijama.
Proces eksplozije prate tri faze i to: curenje i isparavanje prirodnog gasa, paljenje, i gorenje
odnosno izgaranje sagorivog ostatka.
U slučaju nastanka poţara i eksplozija moţe doći do ugroţavanja ţivota i zdravlja ljudi očekuje se
kratkotrajan značajan uticaj, s obzirom da su u pitanju samo ograničene količine gorive materije
koja se nalazi u razvodno-distributivnom sistemu, a sistem je obezbedjen automatskim sigurnosnim
ventilima.
38/71
2) Scenario dogaĎaja: Udes na pumpnoj stanici za dizel gorivo
Naglo isticanje goriva iz rezervoara ili razvodnih sistema moţe dovesti do:
 formiranja lokve sa zapaljivom tečnošću i oblaka isparenja koja se kreću naviše;
 paljenje oblaka sa isparenjem ukoliko postoji inicirani toplotni izvor;
 sagorevanje gorive materije uz nastajanje produkata sagorevanja i zagaĎenje ţivotne sredine.
Stablo dogaĎaja: curenje tečnog goriva i formiranja lokve opasan izvor toplotne energije 
paljenje dizel goriva  poţar  eksplozija  ugroţavanje bezbednosti ljudi  destrukcija radom
stvorenih vrednosti  zagaĎenje ţivotne sredine.
Identifikacijom opasnih materija konstatovano je prisustvo opasne materije tečnog goriva (Dizel
gorivo) u količini do max 40 m3, postoji prisustvo vazduha s obzirom da se proces odvija na
otvorenom prostoru i postoje pretpostavke da se moţe pojaviti izvor paljenja što dovodi do
generalnog zaključka da je moguć nastanak poţara na pumpnoj stanici za dizel gorivo.
Kod udesa u vidu poţara odnosno sagorevanja D2 osnovne negativne posledice manifestuju se kroz
nastajanje toplotnog efekta i štetnih produkata sagorevanja. U slučaju nastanka poţara moţe doći
do ugroţavanja ţivota i zdravlja ljudi i degradacije radom stvorenih vrednosti, na pumpnoj stanici.
3) Scenario dogaĎaja: Udes odnosno požar i eksplozija boce sa propan-butan gasom koje se
koriste za rad viljuškara
Nepropisno postupanje sa bocama za propan-butan gasom moţe dovesti do:

 curenja i isparenja propan - butan gasa;
 paljenje oblaka sa isparenjem propan- butan gasa ukoliko doĎe u dodir sa toplotnim izvorom;
 nastanak eksplozivnog sagorevanja i uzrokovanje havarija na viljuškaru ili u procesu rada.
Stablo dogaĎaja: oštećenje boce i curenje propan- butan gasa  opasan izvor toplotne energije 
paljenje gasa  poţar  eksplozija  ugroţavanje bezbednosti ljudi  destrukcija radom
stvorenih vrednosti - samo viljuškara na pogon TNG ili i drugih instalacija u blizini mesta dogaĎaja.
Identifikacijom opasnih materija konstatovano je da postoji prisustvo opasne materije boca sa
propan-butan gasom, postoji prisustvo vazduha i postoje termički procesi u pogonu što dovodi do
zaključka da je moguć nastanak poţar i eksplozija kod boca koje se koriste za pokretanje viljuškara
u unutrašnjem transportu.
Kod udesa u vidu eksplozije boce sa propan-butan gasom negativne posledice manifestuju se kroz
nastajanje udarnog talasa i toplotnog efekta. Do eksplozije moţe doći ukoliko se stvore isparenja i
doĎu u kontakt sa izvorom paljenja. U slučaju nastanka eksplozije moţe doći do ugroţavanja ţivota
i zdravlja ljudi i degradacije radom stvorenih vrednosti, kod viljuškaru na pogon TNG ili i drugih
instalacija u blizini mesta dogaĎaja u proizvodnom pogonu.
4) Scenario dogaĎaja: Udes - pucanje hidrauličnih instalacija i izlivanje hidrauličnog ulja

namašini za presovanje pločica.
Usled velikih radnih pritisaka kod mašina za presovanje keramičkih pločica u hidrauličnim
instalacijama u kojima se koriste hidraulična ulja bilo je i/ili moţe doći do:
 oštećenja instalacija i naglog curenja i izlivanja hidrauličkog ulja.
39/71
Stablo dogaĎaja: oštećenje hidrauličnih instalacija  curenje ulja  naglo izlivanje 

ugroţavanje bezbednosti ljudi  generisanje opasnog otpada  zagaĎenje radne i ţivotne sredine.
Identifikacijom i vrednovanjem aspekata ţivotne sredine konstatovano je da je ovakvih slučajeva
bilo i da se u tim slučajevima moţe generisati otpadno ulje u više stotina litara.
1.2.2. Analiza povredivosti

Analiza posledica udesa obuhvata procenu razvoja dogaĎaja pri udesu, prostornih razmera efekata
udesa i procenu ugroţenosti i povredivosti ljudi, materijalnih dobara i ţivotne sredine.
Posledice se izraţavaju u broju povreĎenih ili poginulih, nanetoj materijalnoj šteti i troškovima
sanacije udesa i zagaĎenja ţivotne sredine.
Moguće posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu procenjuju se na osnovu podataka
dobijenih analizom povredivosti. Povredivi objekti se izraţavaju numerički, a za procenu se
uzimaju u obzir i najveće moguće posledice. Za procenu mogućih posledica koristite se kriterijumi
dati u sledećoj tabeli 4.
Tabela 4. Kriterijumi za procenu mogućih posledica
Posledice
Pokazatelji
posledica malog značaja značajne ozbiljne velike katastrofalne
Broj ljudi sa
nema nema 1-2 3-5 više od 5
smrtnim ishodom
Teško povreĎeni
nema 1-2 3-6 7-10 više od 10
Teško otrovani
Lakše povreĎeni
nema 1-5 6-15 16-30 više od 30
Laka trovanja
Mrtve ţivotinje ≤0,5 t 0,5-5 t 5-10 t 10-30 t više od 30 t
Kontaminirano
≤0,1 ha 0,1-1ha 1-10 ha 10-30 ha više od 30 ha
zemljište
Materijalna šteta u 1.000 – 10.000 – veća od
≤100 100 – 1.000
hiljadama dinara 10.000 100.000 100.000
1.2.2.1. Modeliranje efekata širine povredive zone
Efekti širine povredive zone za sva četiri scenarija udesa procenjuju se na nivou opisanih instalacija
što znači u pojedinim delovima proizvodnog pogona ili u delu industrijskog kruga.
1.2.2.2. Povredivi objekti
U analizi povredivosti identifikuju se i navode svi povredivi objekti u ţivotnoj sredini unutar
povredivih zona – granica opasnosti i to:
a) Broj radnika u postrojenju ili kompleksu

Za analizirane slučajeve scenarija broj ljudi koji jednovremeno moţe biti zahvaćen udesom u
povredivoj zoni je 5 do 15 ljudi.
b) Broj ljudi izvan kompleksa

Za analizirane scenarije udesa ne očekuje se ugroţavanje ljudi izvan kompleksa Keramika
Kanjiţa.
40/71
c) Identifikacija objekata
Za analizirane scenarije udesa ne očekuje se ugroţavanje prirodnih i kulturnih dobara zbog poţara,
rušenja i kontaminacije na kompleksu i izvan njega kao i objekte stanovanja, infrastrukturne i druge
objekte, objekte poljoprivrede, flore i faune, zaštićena kulturna dobra, zaštićena prirodna dobra,
površinske i podzemne vode objekti koji su od značaja za domino efekat (skladišta, proizvodna
postrojenja opasnih materija u okviru i van kompleksa
1.2.2.3. Mesta i broj radnika koji se nalaze na neposrednom izvršenju poslova u uţoj zoni udesa
U uţoj zoni udesa mogu biti zahvaćena sledeća mesta i broj radnika koji se nalaze u neposrednom
izvršenju poslova u zoni udesa.
Tabela 5. Mesta udesa i broj ljudi
Naziv scenarija udesa Mesto udesa Broj ljudi
1) Scenario dogaĎaja: Udes na Tehnološka linija proizvodnje podnih i Od 5 do 15
razvodnim instalacijama zidnih keramičkih pločica
prirodnog gasa u procesu
proizvodnje
2) Scenario dogaĎaja: Udes na Skladište naftnih derivata . Interna pumpa maksimalno 3
pumpnoj stanici za dizel gorivo za dizel gorivo u industrijskog krugu
3) Scenario dogaĎaja: Udes Skladište propan butan boca; maksimalno 5
odnosno požar i/ili eksplozija Viljučkar sa pogonom na TNG;
boce sa propan-butan gasom Saobraćajnica za unutrašnji transport
koja se koristi za pogon pločica; Saobraćajnica za spoljašnji
viljuškara transport upakovanih pločica
4) Scenario dogaĎaja: Udes - Tehnološka linija proizvodnje - mašine za maksimalno 10
pucanje hidrauličnih instalacija presovanje pločica
i izlivanje hidrauličnog ulja na
mašini za presovanje pločica.
1.2.2.4. Objekti koji mogu biti zahvaćeni dejstvom eksplozije ili poţara:– objekti koji sadrţe
opasne materije i imaju mogućnost prenosa efekata udesa na druga– susedna postrojenja ili
komplekse (domino efekat)
Objekti koji mogu biti zahvaćeni poţarom i eksplozijama su:

 linija proizvodnje podnih i zidnih keramičkih pločica sa pripadajućim instalacijama za razvod
prirodnog gasa;
 interna pumpna stanica za dizel gorivo;
 skladište tehničkih gasova;
 viljuškar na pogon TNG.
U slučaju nastanka udesa ne postoji verovatnoća da se udes moţe preneti na susedna postrojenja ili
stvaranja „domino efekta― iz razloga što su druga postrojenja značajno udaljena od Keramika
Kanjiţa d.o.o.
1.2.3. Identifikacija ostalih objekata
Na osnovu analiziranih scenarija udesa ne očekuje se povredivost ostalih objekata iz okruţenja. U

neposrednom okruţenju fabrike na manje ili jednako od 1000m od Keramika Kanjiţa d.o.o nema,
škola, bolnica, vrtića, kulturnih spomenika, zaštićenih prirodnih dobara i tsl.
41/71
1.2.4. OdreĎivanje mogućeg nivoa udesa

1.2.4.1. Procena verovatnoće nastanka udesa
Procena verovatnoće nastanka udesa vrši se na jedan od sledećih načina:
– na osnovu statističkih podataka – istorijski pristup;
– na osnovu identifikacije opasnosti – analitički pristup;
– kombinovanjem istorijskog i analitičkog pristupa.
Verovatnoća se izraţava numerički ili opisno kao: zanemarljiva, mala, srednja, velika i vrlo velika.
Za procenu verovatnoće nastanka udesa moţe se koristite se kriterijumi dati u sledećoj tabeli 6.
Tabela 6. Fаktоr vеrоvаtnоćе učestalosti
Verovatnića pojave učеstаlоsti оpаsnоg dogaĎaja Ocena
Zanemarljiva Očekuje se zanemarlјiva pojava оpаsnоsnog dogaĎaja 1
Mala Očekuje se mala učestalost pojave оpаsnоsnog dogaĎaja 2
Srednja Očekuje se srednja učestalost pojave оpаsnоsnog dogaĎaja 3
Velika Očekuje se velika učestalost pojave оpаsnоsnog dogaĎaja 4
Vrlo velika Očekuje se vrlо velika učestalost pojave оpаsnоsnog dogaĎaja 5
Primenom kombinovanog istorijskog i analitičkog pristupa moţe se zaključiti da je verovatnoća
nastanka udesa u Keramika Kanjiţa d.o.o po opisanim scenarijima dogaĎaja mala verovatnoća.
1.2.4.2. Procena mogućih posledica
Procena mogućih posledica vrši se na osnovu pokazatelјa datih u sledećoj tabeli 7:
Tabela 7. Faktor težine posledica po životnu sredinu
Teţina (veličina) posledica po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu Ocena
Zane. male Očekuju se zanemarlјivo male posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivot. sredinu 1
Male Očekuju se male posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu 2
Srednje Očekuju se srednje posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu 3
Velike Očekuju se velike posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu 4
Vrlo velike Očekuju se vrlо velike posledice po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu 5
Na osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti u Keramika Kanjiţa d.o.o po opisanim
scenarijima dogaĎaja procenjuje se, da se mogu se očekivati male posledice.
1.2.4.3. Procena rizika od udesa u postrojenju
Rizik od udesa izraţava se kao: zanemarljiv, mali, srednji, veliki i veoma veliki rizik, prema
kriterijumima prikazanim u sledećoj tabeli 8.
Rizik od udesa se izračunava kao proizvod verovatnoće pojave učestalosti opasnog dogaĎaja i
teţine posledica po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu i to: R=VU x TP
Tabela 8. Kvantifikacija rizika
Indikatori rizika Nivo rizika
Zanemarljivo mali rizik - posledice udesa se ograničavaju na deo postrojenja
>1≤4
(instalaciju) ili celo postrojenje, istovremeno nema posledica po ceo kompleks
Mali rizik – posledice udesa se ograničavaju na deo ili ceo kompleks, istovremeno
≥5≤8
nema posledica izvan granica kompleksa
≥9≤12 Srednji rizik - posledice udesa se mogu proširiti izvan granica kompleksa, na lok. zaje.
Veliki rizik - posledice udesa se mogu proširiti na teritoriju više opština, odnosno
≥13≤15
region
Vrlo veliki rizik - posledice udesa se mogu proširiti na meĎunarodni nivo gde su
≥16≤25
posledice udesa proširene izvan granica Republike Srbije.
42/71
Iz procene verovatnoće pojave učеstаlоsti оpаsnоg dogaĎaja i teţine posledica po posledica po

ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu moţe se utvrditi očekivani nivo rizika (tabela 9).
Tabela 9. Matrica procene rizika od udesa

Teţina posledica
Verovatnoća Zanema Vrlо
1 Male 2 Srednje 3 Velike 4 5
učestalosti -rlјive vеlikе
1 2 3 4 5
Zanemarlјiva 1
Zаnеmаrlјiv Zаnеmаrlјiv Zаnеmаrlјiv Zаnеmаrlјiv Маli
2 4 6 8 10
Mala 2
Zаnеmаrlјiv Zаnеmаrlјiv Mali Mali Srеdnji
3 6 9 12 15
Srednja 3
Zаnеmаrlјiv Mali Srеdnji Srednji Vеliki
4 8 12 16 20
Velika 4
Zаnеmаrlјiv Mali Srednji Vrlo vеliki Vrlо vеliki
5 10 15 20 25
Vrlо vеlikа 5
Маli Srеdnji Vеliki Vrlо vеliki Vrlо vеliki
Na osnovu izvršene analize verovatnoće nastanka udesa koja je procenjena kao mala verovatnoća, i
mogućih posledica koje su procenjene kao male posledice, procenjuje se da je rizik od nastanka
udesa u postrojenju Keramika Kanjiţa d.o.o maksimalno moguć mali rizik.
Procenjeni mali rizik od udesa u postrojenju Keramika Kanjiţa d.o.o je prihvatljiv i istim se moţe
upravljati pod uslovima stalne primene mera prevencije i mera odgovora na udes koje su
predviĎene ovim Planom mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica.
Tabela 10. OdreĎivanje mogućih nivoa udesa

I nivo udesa Nivo opasnih postrojenja gde su posledice udesa ograničene na deo postrojenja
(instalaciju) ili celo postrojenje, istovremeno nema posledica po ceo kompleks,
II nivo udesa Nivo kompleksa gde su posledice udesa ograničene na deo ili ceo kompleks, istovremeno
nema posledica izvan granica kompleksa,
III nivo udesa Nivo opštine gde su posledice udesa proširene izvan granica kompleksa, na opštinu,
IV nivo udesa Regionalni nivo gde su posledice udesa proširene na teritoriju više opština ili gradova,
odnosno region,
V nivo udesa MeĎunarodni nivo gde su posledice udesa proširene izvan granica Republike Srbije.
Izvor informacija: član 10. Pravilnik o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa (Sl. Glasnik RS broj 82/2013)
Na osnovu analiziranih scenarija mogućeg razvoja dogaĎaja izvšenih analiza povredivosti i

procenjenih rizika od udesa zaključuje se da su na nivou kompleksa postrojenja - Keramika
Kanjiţa d.o.o mogući:
 I i II nivo udesa.
43/71
1.3. Mere prevencije

1.3.1. Mere koje su predviĎene i/ili realizovane prostornim planiranjem, projektovanjem i
izgradnjom objekta postrojenja - kompleksa
Keramika Kanjiţa d.o.o ima graĎevinske i upotrebne dozvole za objekte i instalacije na lokaciji.
Osavremenjavanjem proizvodnih kapaciteta i uklanjanjem zastarelih tehnoloških procesa značajno
je unapreĎena efektivnost i efikasnost upravljanja procesom proizvodnje keramičkih zidnih i podnih
pločica.
Sve saobraćajne površine su asfaltirane i/ili betonirane i kvalitetno povezane sa putnom
infrastrukturom.
Presedam godina, došlo je do promene vlasničke strukture preduzeća. Od tada, u cilju unapreĎenja
bezbednosti i zaštite ţivotne sredine, realizovane su sledeće aktivnosti:
1) Izvršeno je asfaltiranje svih manipulativnih površina u krugu fabrike u cilju smanjenja difuzne
prašine
2) Instalirani su otprašivači;
3) IzgraĎen je novi sistem za recirkulaciju i ponovnu upotrebu otpadnih voda;
4) Planom upravljanja otpadom utvrĎeno je kretanje svih vrsta otpada u preduzeću.
5) IzgraĎene su nove automatizovane linije za proizvodnju keramičkih pločica
6) Prašine koje se javljaju u procesu proizvodnje se uspešno prikupljaju i vraćaju ponovo u
proces;
7) Kontinualno se čiste kanali za prijem atmosferske vode i vode za kvašenje saobraćajnica
8) Kao glavni energent koristi se prirodni gas
9) Uveden je sitem upravljanja kvaliteom u skladu sa SRPS ISO 9001: 2008
10) Dobijen je ekološki znak za proizvod keramička pločica
11) IzgraĎeno je drobilišno postrojenje za mlevenje otpadnih keramičkih pločica
1.3.2. Mere koje su predviĎene i/ili realizovane izborom tehnologije proizvodnje, tehnološke
opreme, opreme za upravljanje procesima i druge tehničke opreme, a koje obezbeĎuju
veći stepen zaštite ţivotne sredine i manji rizik od udesa,
Keramika Kanjiţa d.o.o je u toku 2012 i 2013 godine u cilju zaštite ţivotne sredine i smanjenja
rizika od akcidentnih situacija izgradila postrojenje za recirkulaciju otpadne vode i njenu ponovnu
upotrebu.
Keramika Kanjiţa d.o.o je kao osnovni energent uvela u proces prirodni gas i na taj način smnajila
emisije zagaĎujućih materija.
IzgraĎene su saobraćajnice i platoi za optimalnu komunikaciju i manipulaciju, kao i ureĎenim
površinama na otvorenom prostoru, a kompleks je ograĎen zaštitnom ogradom.
1.3.3. Mere koje su predviĎene izborom tehničko-tehnoloških rešenja koje obezbeĎuju

bezbedniji transport opasnih materija,
Davanjem saglasnosti od strane Srbija gas-u i izgradnjom MRS (merno regulaciona stanica) za
prirodni gas u neposrednoj blizini postrojenja Keramika Kanjiţa smanjen rizik od mogućih
akcidentnih situacija izbegavanjem graĎenja posebnih skladišta, rukovanja istim i transporta opasnh
materija.
44/71
1.3.4. Mere koje obezbeĎuju kvalitetno i pravovremeno odrţavanje tehničko-tehnološkog

nivoa objekta - postrojenja, nivoa znanja i nivoa radne i tehnološke discipline
Da bi se verovatnoća nastanka udesa zadrţala na nivo kojim se moţe upravljati procenjenim

rizikom potrebno je dokumentaciju koja se odnosi na izvršene remontne radove, servisiranje,
zamenu delova, atestiranje i kontrolu ureĎaja i opreme kontinuirano inovirati i dopunjavati novim
saznanjima.
Opremu odrţavati u skladu sa zahtevom proizvoĎača i isporučioca opreme i u pogledu odrţavanja
iste sastaviti:
 Plan dnevne - rutinske kontrole mašina, ureĎaja i instalacija;
 Plan periodične kontrole mašina, ureĎaja i instalacija;
 Plan remontovanja/servisiranja mašina i ureĎaja;
 Plan atestacije ureĎaja i instalacija;
 Plan monitoringa vazduha, vode i zemljišta;
 Plan upravljanja otpadom;
 Plan zaštite od poţara.
Plan dnevne - rutinske kontrole mašina, ureĎaja i instalacija treba da sadrţi obavezu dnevne
kontrole nivoa opasnih materija u sistemima i rezervoarima, proveru radnih uslova, pritiska i
temperature. O izvršenoj kontroli se vodi dnevni izveštaj.
Plan periodične kontrole mašina, ureĎaja i instalacija treba da sadrţi najmanje:

 kontrolu sigurnosnih ventila;
 kontrolu manometara;
 kontrolu termostata;
 kontrolu automatike pregledom elemenata u elektrorazvodnoj ploči, radnoj zaštitnoj
automatici;
 kontrolu cevovoda na propusnost.
O obavljenim periodičnim kontrolama se vodi knjiga kontrole.
Plan remontovanja/servisiranja mašina i ureĎaja se radi, u skladu sa zahtevima proizvoĎača i

isporučioca opreme. Posebno moraju da budu obuhvaćeni kompresori, kondenzatori, pumpe i
drugi vitalni sistemi mašina i ureĎaja.
Plan atestacije ureĎaja i instalacija - atestirani i instalacije moraju posedovati certifikat o izvršenim
ispitivanjima i datumu sledeće atestacije.
Plan mera zaštite od poţara sadrţi obavezu izrade operativnih karata i definisanje mera zaštite
od poţara kao i njegovu kontrolu, reviziju i inovaciju u skladu sa stvarnim stanjem na terenu
Svi radnici koji rukuju instalacijom prirodnog gasa su prošli obuku stručnog osposobljavanja za
bezbedan i zdrav rad sa naglaskom na moguće akcidente koji mogu da se pojave tokom
eksploatacije.
Jedan od bitnih ako ne i najvaţnijih činilaca sprečavanja akcidentnih situacija je odrţavanje radne
discipline, a pogotovo ozbiljnosti u radu i pridrţavanja svih mera propisanih u uputstvima
proizvoĎača opasnih materija (MSDS liste) koje se odnose i za slučajeve pri nehotičnom
oslobaĎanju i prilikom odstranjivanja opasnih materija iz ţivotne sredine.
45/71
Instalacija prirodnog gasa:

– poslove kontrole, ispitivanja i odrţavanja gasnih ureĎaja, postrojenja gasovoda i unutrašnjih
gasnih instalacija obavljati redovno, kvalitetno i na bezbedan način, radi eliminisanja uslova i
pojava koji pogoduju nastanku opasnih dogaĎaja. O izvršenim poslovima kontrole, ispitivanja
i odrţavanja voditi odgovarajuće evidencije;
– pri izvršavanju poslova nadzora i kontrole posebnu paţnju posvetiti ispitivanjima na
nepropusnost, odnosno prisustvo prirodnog gasa oko merno - regulacione stanice, sekcijskih
gasnih slavina i gasnih rampi u objektu kotlarnice.
– odmah prekinuti korišćenje gasa ukoliko se osnovano posumnja u ispravnost ili ukoliko se
utvrde nepravilnosti na gasnim ureĎajima i instalacijama takvog obima da postoji neposredna
opasnost po ţivot ljudi i imovinu;
– u slučaju oštećenja gasnih ureĎaja i instalacija bez odlaganja preduzeti mere zaštite i prekida
dovoda gasa u ugroţeni prostor, odnosno objekat i o tome obavestiti distributera, odnosno
preduzeće sa kojim je sklopljen ugovor o odrţavanju gasnih ureĎaja, postrojenja gasovoda i
unutrašnjih gasnih instalacija;
– u tom cilju radnike koji rukuju gasnim ureĎajima i postrojenjima, radnike na odrţavanju i
radnike obezbeĎenja detaljno upoznati sa izvedenim stanjem gasnih ureĎaja i instalacija, kao i
poloţajem sekcijskih gasnih slavina, odnosno mogućnostima prekida dovoda gasa do
ugroţenog prostora ili objekta;
– radnike preduzeća kojem su povereni poslovi odrţavanja i kontrole unutrašnjih gasnih
instalacija upoznati sa stanjem razvoda gasa i potrošačima, kao i sa merama zaštite od poţara
i eksplozija kojih se moraju pridrţavati prilikom boravka i rada u objektima i na kompleksu;
– na ogradu oko merno-regulacione stanice postaviti sledeće oznake upozorenja i zabrane:
– „Opasnost - gasovod visoki pritisak“,
– „Zabranjen pristup nezaposlenima“,
– „Zabranjeno pušenje, upotreba otvorenog plamena i alata koji varniči“,
– Prostore unutar i oko ograde merno-regulacione stanice odrţavati uredno, a travu i korov
redovno kositi i uklanjati.
Transformatorska stanica
Za sprečavanje nastanka i proširenju akcidentnih situacija u ovim objektima potrebno je
preduzimati sledeće preventivne mere:
 redovno vršiti periodična ispitivanja i kontrolu transformatora i druge opreme u
transformatorskim stanicama, a o izvršenim ispitivanjima voditi odgovarajuće evidencije;
 radove na odrţavanju i manipulaciju u visokonaponskim i niskonaponskim blokovima
transformatorskih stanica poveriti odgovarajućim stručnim radnicima, a radove na
ispitivanjima odgovarajućoj stručnoj organizaciji;
 zabraniti ulaz u transformatorske stanice svim licima, izuzev radnicima na odrţavanju i
kontroli, a prostorije stanica odrţavati uredno;
 saobraćajnice za prilaz transformatorskim stanicama, kao i prostore oko stanica osposobiti za
nesmetani prilaz, i trajno zabraniti uskladištavanje bilo kakvog materijala ili opreme; i
 u transformatorskim stanicama obezbediti odgovarajuću ispravnu opremu za gašenje početnih
poţara.
46/71
1.3.5. Mere koje su predviĎene za odrţavanje komunikacionih puteva i prolaza u objektima,

postrojenjima i pogonima
Planom zaštite od poţara pored definisanja postupaka reagovanja u slučaju poţara, definisati i
smerove kretanja i načine odrţavanja protivpoţarnih puteva.
Sve interne puteve odrţavati redovno, i da isti u svakom momentu budu prohodni za eventualne
intervencije u slučaju nastanka akcedentnih situacija.
1.3.6. Mere koje su predviĎene u sistemu bezbednosti: nadzor, upravljanje sistemima

bezbednosti i zaštite, detekcija i identifikacija opasnosti,
U fabrici Keramika Kanjiţa d.o.o postoje 24 časovno deţurstvo. Svaki uočeni nedostatak se
zapisnički konstatuje o čemu se obaveštavaju odgovorni rukovodioci tehnički direktor i po potrebi
direktor fabrike.
Keramika Kanjiţa d.o.o vrši sva potrebna merenja, preglede instalacija i ispitivanja pojedinih
sistema koji mogu biti uzrok akcidenta u fabrici. Sve mašine ureĎaji i instalacije se redovno
pregledaju i ispituju sa aspekta bezbednosti na radu.
Svi rezultati merenja se nalaze u okviru maksimalnih dozvoljenih vrednosti za odreĎenu vrstu
štetnosti, što pokazuje da delatnost koja se odvija na predmetnoj lokaciji nema prekoračenja GVE i
MDK na ţivotnu sredinu.
1.3.7. Mere koje su predviĎene organizacijom osposobljavanja i opremanja ljudskih

kapaciteta za reagovanje u slučaju udesa
Mere koje su predviĎene organizacijom osposobljavanja odnose se na sledeće:

 Upoznavanje sa osnovnim elementima iz dokumenta Plan zaštite od udesa;
 Upoznavanje sa karakterisitikama opasnih materija;
 Principi zaštite od štetnih dejstava materije;
 Postupanje zaposlenih u slučaju udesa;
 Upoznavanje sa Planom odgovora na udes;
 Upoznavanje sa ulogom svake ekipe i pojedinca;
 Sredstva zaštite, karakteristike i način upotrebe.
Program upoznavanja stanovništva sa potencijalnim opasnostima i predviĎenim merama zaštite,

planovima veţbi i edukacije odvija se u skladu sa planom zaštite od udesa i u skladu sa razraĎenim
mogućim akcidentnim situacijama.
Program se bazira na tipovima udesa: udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i udes drugog
nivoa - nivoa industrijskog kompleksa realizuje se u krugu Keramika Kanjiţa d.o.o. Ujedno graĎane
upoznati da usled nastalog udesa mogu nastupiti štetne posledice po širu okolinu i da se u tom
slučaju aktivira plan zaštite od udesa na nivou opštine. Osnovne oblasti edukacije je kako pratiti
tokove odgovora na udesa i koji poslovi proizilaze iz plana zaštite od udesa:
1) procena obima udesa;
2) procena obima posledica;
3) uspostavljanje neprekidnih merenja i osmatranja na prostoru kompleksa postrojenja i širem
ugroţenom prostoru (poţara, eksplozije, oslobaĎanja štetnih materija) i karakterističnih
47/71
parametara (koncentracija opasnih materija, kretanje kontaminacionog oblaka, meteoroloških
podataka: pravac i brzina vetra, vertikalna stabilnost vazduha);
4) obaveštavanje o udesu i davanje uputstava o daljem postupanju;
5) donošenje odluke o eventualnoj evakuaciji stanovništva, načinu evakuacije i pravcu kretanja,
na osnovu veličine udesa, stepena ugroţenosti stanovništva i procene vremena trajanja
opasnosti, raspoloţivog vremena za evakuaciju itd.
6) koordinacija rada sluţbe civilne zaštite, zdravstvenih organizacija, vatrogasnih sluţbi, sluţbi
tehničke pomoći;
7) informisanje nadleţnih republičkih organa i davanje procene o nemogućnosti da se
sopstvenim snagama odgovori na udes.
Edukacija obuhvata i ko odgovora na udes, a na osnovu usklaĎenih planova zaštite to su:

1) sluţbe organa unutrašnjih poslova, sluţbe sredstava veze, transportna preduzeća, komunalne
sluţbe, vatrogasne sluţbe, centri za obaveštavanje, specijalizovane tehničke ekipe, ekipe za
sanaciju, (eko)toksikološke laboratorije, analitičke laboratorije i meteorološke stanice;
2) ekipe hitne medicinske pomoći, medicina rada, stacionarne zdravstvene ustanove sa
odeljenjima za toksikologiju; štabovi i jedinice civilne zaštite, na osnovu usklaĎenih planova
civilne zaštite od udesa - sanacije.
1.3.7.1. Plan veţbe i provere znanja
Jedan od najvaţnijih preduslova uspešnog sprečavanja udesa je pripravnost i i saglasnost o svim

strukturama, postupcima i objektima pre nastanka udesne situacije. Iskustva pokazuju da
uspostavljanje ovih elemenata tek nakon udesa obično stvara veću konfuziju nego koordinaciju.
Osim toga, veoma je bitno pravilo vezano za upravljanje udesnom situacijom po kojem se u toku
same udesne situacije ne treba menjati ono što je dogovoreno pre nastanka udesa, osim u izuzetnim
prilikama. Organizacija se vrlo brzo moţe raspasti ukoliko se pravila menjaju usred intenzivnog
rada. Ovaj aspekt je nepobitan, naročito kod onih priprema za udesne situacije u kojima više
samostalnih organa, treba tesno da saraĎuju. Ko koga i o čemu obaveštava, kada i koliko često,
treba da bude precizno dogovoreno.
Ni jedna priprema za upravljanje udesnom situacijom ne moţe biti efikasna ukoliko nema redovnih
pokaznih vežbi ('simulacija'). Strukture, postupci i tehnička sredstva trebaju se proveriti bar jednom
godišnje, a po mogućstvu i dva puta godišnje. Neophodno da se u ovim pokaznim veţbama
angaţuju sva tehnička sredstva za upravljanje udesnim situacijama, kao npr. vatrogasci i ekipa za
sanaciju. Veţba se moţe ograničiti na tzv. "veţbe ljudstva" sa ljudstvom i pri institucijama koje
učestvuju u upravljanju udesnim situacijama.
Dugogodišnja iskustva ukazuju da u pokaznim veţbama ne treba da učestvuju samo "tehnička lica"
već i najmanje nekoliko rukovodećih ličnosti. Ovim putem se dolazi do pitanja koja se trebaju
rešavati na nivou onih koji donose odluke, za razliku od onih sa više tehničkog aspekta.
1) Uveţbavanje primene Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes i zagaĎenje

ţivotne sredine izvodiće se periodično sa ciljem:
– da se zaposleni upoznaju sa Planom mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih
posledica;
– da se zaposleni upoznaju sa duţnostima u slučaju udesa i zagaĎenja ţivotne sredine;
– da se identifikuju nedostaci i izvrše potrebne korekcije i podešavanja Planova i njehova
periodična inovacija.
48/71
2) neophodno je uveţbavati i vršiti proveru plana delovanja:

– pojedinih delova (subjekata),
– usklaĎenosti i saradnje,
– proveru celokupnog plana delovanja u odgovoru na udes i zagaĎenje ţivotne sredine.
3) provera plana delovanja treba da bude dovoljno učestala da obezbedi primenjivost plana u
slučaju udesa i zagaĎenja ţivotne sredine i da radnici budu neprekidno upoznati sa svojim
duţnostima i zadacima, a izvodi se kroz:
 redovnu obuku i veţbe simuliranjem udesa i
 vanredne veţbe (nenajavljenog tipa ali unapred predviĎene i koordinirane).
Program obuke i veţbi sadrţi:
 UtvrĎivanje ključnih učesnika koji treba da budu obučeni, lica koja će njih obučavati, kako i
ko će obezbediti da ključni učesnici adekvatno reaguju u slučaju udesa,
 Identifikaciju prema funkciji lica u svakoj grupi odgovornog za obuku,
 Opis godišnjih programa obuke,
 Opis šeme veţbi, uključujući radnje koje zahtevaju periodične veţbe,
 Opis obuke za korišćenje zaštitne opreme učesnika koji treba prvi da stupe u akciju,
 Opis načina na koji se plan periodično testira,
 Opis učestalosti i stepena testiranja komunikacija,
 Opis učestalosti i stepena testiranja obaveštavanja javnosti kao i ocena njegove efikasnosti,
 Opis učestalosti i stepena obuke o opasnim materijama, za učesnike koji treba prvi da stupe u
akciju.
Briga o programu:
 UtvrĎivanje prema funkciji lica odgovornog u svakoj grupi za brigu o aţuriranju plana akcije,
 Opis metode za sprovoĎenje godišnjeg pregleda i revizije plana,
 Opis metode za uključivanje u plan iskustava stečenih putem veţbi i testiranja.
Primer o osnovama plana za slučaj opasnosti- Scenario pokaznih veţbi
Uvod: Sastoji se od rasporeda, liste učesnika i naznake koja je svrha veţbe.
Cilj i obim veţbe: Detaljno navedite šta se procenjuje u datoj veţbi. Definišite koji se delovi tima
za reagovanje u slučaju opasnosti proveravaju i koji su delovi zaduţeni za simuliranje akcije.
Smernice:
- Mere predostrožnosti - Opšte mere sigurnosti potrebne da bi se zaštitilo stanovništvo, ljudstvo
za reagovanje u slučajevima opasnosti i zaposleni na kompleksu.
 Instrukcije kontrolorima/proceniteljima - Informacije u cilju pruţanja pomoći kontrolorima i
proceniteljima u vršenju njihovih zadataka.
- Instrukcije učesnicima - Informacije koje pomaţu učesnicima u izvršavanju njihovih
zadataka.
- Standardi za procenu uspešnosti - Kriterijum za vršenje procene i standardni sistem
ocenjivanja.
49/71
Scenario:
- Početni uslovi- Postavite situaciju pre nastupa udesa/vanredne situacije.
- Sažeto ispričan scenario - Kratki opis sleda dogaĎaja koji vode u nastanak krizne situacije pa
sve do kraja veţbe.
- Redosled osnovnih dogaĎaja - Detaljna satnica sa nastupanjem dogaĎaja.
 Prilozi-Razne dodatne informacije uključujući i kartice - podsetnici, vodič za
kontrolore/procenitelje, podaci o industrijskom postrojenju, meteorološki podaci, upozorenja
o opasnosti (zagaĎivači vazduha, itd.) formulari za procenu.
1.3.8. Mere koje su predviĎene izradom i proverom planske dokumentacije za reagovanje u

slučaju udesa.
– Osposobiti zaposlene za rad sa opasnim materijama i instalacijama (svojstva, način

rukovanja, opasnosti, prva pomoć, zaštita na radu, zaštita od poţara, zaštita ţivotne sredine).
– Osposobljavanje mora biti blagovremeno, periodično i temeljito. Ono se mora ponavljati u
predviĎenim vremenskim intervalima.
– Vršiti redovna ispitivanja opreme u tehnološkom procesu.
– Istaknuti radna uputstva na mestu rada, voditi brigu o njihovom odrţavanju i vidljivosti -
dostupnosti korisnicima, vršiti njihovo poboljšanje sa inovacijama do kojih se došlo kroz
praksu ili naučnim saznanjima.
– Bezbednost i zdravlje na radu, zaštita od poţara i zaštita ţivotne sredine moraju biti na prvom
mestu pre svakog otpočinjanja posla.
– Da bi reagovanje na udes bilo što kvalitetnije izvedeno potrebno je da:
 Na odgovarajućim mestima mora biti jasno istaknut plan evakuacije. (Napomena: za te

potrebe koristiti crteţe iz Plana zaštite od poţara).
 U proizvodnim prostorima, na odgovarajućim mestima, moraju biti postavljeni jasni

znaci upozorenja na opasnosti koje su prisutne.
 Putevi evakuacije moraju biti jasno označeni.

 Osoblje mora biti upoznato sa osnovnim fizičko hemijskim karakteristikama TNG-a,
kao i sa drugim opasnim materijama koje im prete u akcidentnim situacijama.
 Svi zaposleni moraju biti upoznati sa rasporedom aparata za gašenje poţara.
 U neposrednoj blizini radnih mesta mora biti na raspolaganju pisana procedura za

bezbedan rad kao i uputstvo za brzo zaustavljanje u slučaju opasnosti.
 Svi zaposleni moraju biti obučeni da koristi aparate za gašenje poţara.

 Svi zaposleni moraju biti opremljeni radnim odelima i ličnim zaštitnim sredstvima koja
su prilagoĎena pojedinačnim radnim mestima.
50/71
1.4. Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i otklanjanje

posledica od udesa
1.4.1. Raspoloţivi ljudski resursi
U cilju blagovremenog, sveobuhvatnog i kvalitetnog odgovora na udes i sprečavanje posledica
udesa kao mera pripravnosti formira se:
 Tim za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica
Tabela 11. Spisak članova Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica
Ime i prezime Uloga u toku red. rada Uloga u odgovoru na udes Brojev telefona
ĐorĎe Aleksić Izvršni direktor Koordinator tima 024 873 232
proizvodnje 064 873 5002
Arpad Salkai Izvršni direktor nabavke Pomoćnik koordinatora tima 024 873 232
i logistike zaduţen za mere zaštite voda, 064 873 5050
vazduha i zemljišta, postupanje
sa opasnim materijama i
upravljanje otpadom
-„- Samostalni referent za Član tima zaduţen za mere 024 873 232
inovacije, PPZ i BZNR zaštite zdravlja i bezbednost na
radu, zaštita od poţara
Rudolf Lerinc Rukovodilac sluţbe Član tima za mere zaštite na 024 873 232
mašinskog odrţavanja mašinskim i gasnim 064 873 5005
instalacijama
Arnold Berček Rukovodilac sluţbe Član tima za mere zaštite na 024 873 232
elektro odrţavanja elektro instalacijama 064 873 5053
U Tim za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica potrebno je imati funkcije koje se
profesionalno bave preventivnim odrţavanjem i preventivno tehničkom zaštitom pa je u tom smislu
i dat predlog kao u tabeli.
Optimalno brojno stanje Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica je 6-10
članova sa jasno podeljenim ulogama i zadacima.
Zadatak Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica je da sve od momenta
saznanja o mogućem nastanku ili nastalom udesu pa sve do završetka saniranja posledica
eventualnog udesa preduzima odgovarajuće mere u skladu sa ovim Planom.
a) Uloge i obaveze učesnika u odgovoru na udes

Koordinator Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica:
1) Odlučuje o organizaciji sistema zaštite ţivotne sredine i sistema zaštite zdravlja i bezbednosti
na radu;
2) Odgovoran je za koordinaciju i funkcionisanje subjekata sistema zaštite čiji je zadatak
preduzimanje mera odgovora za savlaĎivanje uslova akcidentne situacije;
3) Donošenja planova i programa bezbednosti i zdavlja na radu, zaštite od poţara i zaštite
ţivotne sredine;
4) Odobrava izdavanje informacija koje se tiču akcidentne situacije;
5) Odlukama, uredbama, direktivama i instrukcijama ostvaruje funkciju rukovoĎenja u odgovoru
na udes.
51/71
Pomoćnik koordinatora Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica:
1) Koordinira planove i postupke zaštite;

2) U funkciji upravljanja akcijom odgovora na udes, vrši sledeće aktivnosti:
– planiranje preventivnih mera,
– organizaciju procesa proizvodnje,
– koordinaciju i sadejstvo sa drugim subjektima sistema zaštite i
– organizuje monitoring (praćenje i merenje).
3) Vrši procenu nastale situacije i odreĎuje vrstu aktivnosti u procesu odgovora na udes i
angaţuje ostale subjekte sistema zaštite.
4) Koordinira aktivnosti radi odrţavanja i obnavljanja procesa rada;
5) Vrši izradu i/ili aţuriranje Plana monitoringa;
6) Vrši izradu i/ili aţuriranje Plana upravljanja otpadom;
7) Vrši izradu i/ili aţuriranje Plana mera za sprečavanje udesa;
8) Organizuje sprovoĎenje mera monitoringa;
9) Organizuje sprovoĎenje mera postupanja sa otpadom i opasnim otpadom;
10) Organizuje sprovoĎenje mera postupanja sa opasnim materijama;
11) Vrši procenu rizika zagaĎenja ţivotne sredine i izveštava direktora i koordinatora tima za
sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;
13) Prima i prosleĎuje informaciju o nastalom udesu sa opasnim materijama;
14) IzraĎuje planove i organizuje uveţbavanje postupaka odgovora na udes sa opanim
materijama;
15) Proglašava stanje udesa sa opasnim materijama;
16) Obaveštava i angaţuje osoblje za odgovor na udes opasnim materijama.
Samostalni referent za inovacije, PPZ i BZNR / Član tima zadužen za mere zaštite zdravlja i
bezbednost na radu, zaštita od požara:
1) IzraĎuje planove i organizuje uveţbavanje postupaka odgovora na poţar i eksplozije;

2) Usmerava aktivnosti subjekata sistema zaštite koji pristiţu na licu mesta, uključujući
vatrogasnu jedinicu, obezbeĎenje, saobraćajnu policiju, hitnu medicinsku pomoć, transportnu
sluţbu i tsl.;
3) Vrši procenu rizika na radnom mestu i radnoj okolini i izveštava direktora i koordinatora tima
za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;
4) Organizuje obuku i obezbeĎuje informacije o opasnostima na radnom mestu i opasnostima od
poţara i eksplozija;
5) Organizuje pregled i ispitivanje mašina, ureĎaja i instalacija sa aspekta BZNR i ZOP;
6) Informiše direktora o svim aktivnostima i napredovanju preduzetih mera zaštite zdravlja i
bezbednosti na radu i zaštiti od poţara;
7) Odrţava vezu sa spoljašnjim subjektima zaštite zdravlja i bezbednosti na radu i zaštite od
poţara;
8) Obaveštava odgovarajuće organe i institucije u vezi bezbednosti na radu i zaštite od poţara;
9) Organizuje nabavku zaštitne opreme, sredstava lične zaštite i sredstava zaštite od poţara,
10) Vrši izradu akata iz oblasti bezbednosti na radu i unstrukcija (uputstava) za bezbedan rad;
11) Organizuje pruţanje prve pomoći.
52/71
Rukovodilac sluţbe mašinskog odrţavanja / Član tima za mere zaštite na mašinskim i gasnim
instalacijama:
1) IzraĎuje planove dnevne - rutinske kontrole mašina, ureĎaja i instalacija sa aspekta

mašinskog odrţavanja,
2) Organizuje periodične kontrole mašina, ureĎaja i instalacija saaspekta mašinskog
odrţavanja,
3) Organizuje remontovanje mašina ureĎaja i mašinskih instalacija sa aspekta mašinskog
odrţavanja,
4) Izradjuje Plan atestacije ureĎaja i instalacija gasnog razvoda.
Rukovodilac sluţbe elektro odrţavanja / Član tima zadužen za mere zaštite zdravlja i bezbednost
na radu, zaštita od požara:
1) IzraĎuje planove dnevne - rutinske kontrole mašina, ureĎaja i instalacija sa aspekta elektro
odrţavanja,
2) Organizuje periodične kontrole mašina, ureĎaja i instalacija sa aspekta elektro odrţavanja,
3) Organizuje remontovanje mašina ureĎaja i mašinskih instalacija sa aspekta elektro
odrţavanja,
4) IzraĎuje Plan atestacije ureĎaja i instalacija u Ex izvedbi.
Svaki zaposleni
1) O potencijalnom i/ili nastalom udesu obaveštava neposredno odgovornog rukovodioca;
2) U skladu sa uputstvima za bezbedan rad učestvuje u zaustavljanju - sprčavanju toka
akcidenta, spasavanju nastradalih i otklanjanju i saniranju posledica udesa.
Jedinica za zaštitu i spasavanje - Vatrogasna služba

1) Poziva se u slučaju da se potencijalni ili nastali udes ne moţe staviti pod kontrolu
sopstvenim snagama i sredstvima;
2) Po dolasku na mesto dogaĎaja usmerava se na gašenju poţara i spašavanju preostale
imovine, u skladu sa planom zaštite od poţara.
Služba hitne medicinske pomoći

1) Poziva se u slučaju da se pruţanje prve pomoći povreĎenima p ne moţe staviti pod kontrolu
sopstvenim snagama i sredstvima;
2) Vrši transport povreĎenih do najbliţe zdravstvene ustanove radi dalje specijalističke
hospitalizacije.
Fizičko-tehničko obezbeĎenje
1) Sprovodi fizičko-tehničku zaštitu objekta, poverljivih materijala, opreme i td.;
2) Preusmerava saobraćaj ukoliko nastali udes preti da ugrozi unutrašnji saobraćaj;
3) Vrši prihvat jedinica subjekata sitema zaštite (vatrogasne jedinice, hitne medicinske pomoći,
policije i tsl.).
Operater telefonske centrale

1) Vodi evidenciju poziva obavljenih za pruţanje prve pomoći u suzbijanju udesa;
2) Prihvata ulazne i izlazne pozive koje zahtevaju direktor, tim za koordinaciju odgovora na
udes, rukovodilac skladišta/ sektora.
53/71
1.4.2. Raspoloţiva materijalna sredstva i oprema za zaštitu i spasavanje

1.4.2.1. Oprema za protivpoţarnu zaštitu
Podaci o raspoloţivim sredstvima i opremi za zaštitu od poţara kao i spisku tih sredstava kao što je
to navedeno u dole prikazanoj tabeli.
1) Raspoloţivost aparata za gašenje od poţara po tipu i vrstama:
Naziv sredstva Količina

S6
S9
S50
S100
CO2 5kg
CO2 10 kg
2) Raspoloţivost hidranske instalacije za gašenje poţara:
Naziv instalacije Količina

Spoljna hidrantska instalacija hidranta
Unutrašnja hidrantska instalacija hidranata
Raspored protivpoţarnih aparata i hiranske instalacije prikazan je na Situacionom planu i nalazi se u

priogu ovog plana.
1.4.2.2. Oprema za bezbednost na radu
Sredstva i oprema za bezbednost na radu koja se koriste u pogonu/skladištu su:
– Zaštitno odelo
– Zaštitne cipele
– Zaštitna kecelja
– Zaštitne koţne rukavice
– Zaštitne gumene rukavice
– Zaštitni štitnik za lice
1.4.2.3. Oprema za pruţanje prve pomoći
Za pruţanje prve pomoći organizacija raspoloţe osnovnim sredstvima. Ormarići sa sadrţajem
sredstava za pruţanje prve pomoći rasporeĎeni su po sluţbama i radnim jedinicama.
Organizacija raspolaţe većim brojem automobila koji se mogu koristiti za zbrinjavanje najhitnijih
slučajeva. U pogonu/sektoru se pored uobičajenih sredstva i oprema za pruţanje prve pomoći
koriste još i sprave kao što su:
– jedna nosila za povreĎene;
– jedan par štaka.
1.4.2.4. Sredstva komunikacije
U slučaju udesa sistem komunikacija tima za odgovor na udes odvijaće se sledećim sredstvima veza
i komunikacija:
– fiksnom telefonijom;
– mobilnom telefonijom i
– elektronskom poštom.
54/71
1.4.3. Procena ljudskih resursa i materijalnih sredstava u funkciji ispomoći
Koordinator plana zaštite od udesa kao najodgovornije lice u slučaju akcidentne situacije moţe
reagovati na dva načina:
– ukoliko je udes manjeg intenziteta lokalizaciju udesa poverava zaposlenim u smeni;
– ukoliko je udes jačeg intenziteta koordinator zaštite od udesa obaveštava:
 Vatrogasnu jedinicu Kanjiţa
 MUP Srbije- Sektor za vanredne situacije
 Hitnu medicinsku pomoć DZ Kanjiţa
Potrebne resurse definišu gore navedene Jedinice zavisno od informacije dobijene od strane
koordinatora zaštite od udesa.
55/71
2. MERE ODGOVORA NA UDES
2.1. Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju udesa

Reagovanje u slučaju udesa obuhvata:
– postupak odgovora na udes,
– subjekte i sredstva odgovora na udes,
– šeme odgovora na udes.
Potencijalnim udesima i vanrednim situacijama (pojavi poţara, izlivanju goriva i slično), u toku
rada često prethode odreĎena „upozorenja‖, kao što su neuobičajene vibracije, karakteristični zvuci,
curenja, nagla odstupanja procesnih parametara (temperature, pritiska) od normalnih i drugo.
Trenutno prepoznavanje ovakvih signala i pravilne korektivne aktivnosti u mnogim slučajevima

mogu sprečiti dalji razvoj kritičnih situacija. U svakom ovakvom (kritičnom) slučaju radnik mora,
trenutno, imati pregled celokupne situacije i obavestiti neposrednog rukovodioca (koordinatora za
odgovor na udes/zamenika koordinatora za odgovor na udesa), koji dalje obaveštava subjekte
sistema zatite i spasavanja i ostale nadleţne institucije/organizacije. Svi radnici moraju biti obučeni,
osposobljeni i upoznati sa mogućim opasnostima, kako bi i sami mogli brzo da reaguju u cilju
sprečavanja udesa većih razmera.
2.1.1. Organizacija, način prijema i prenošenja saopštenja o udesu (mesto, vreme, obim,
trenutne posledice i preduzete mere na mestu udesa)
Plan reagovanja na udes započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o udesu koja
sadrţi podatke:
1) o mestu i vremenu udesa;
2) vrsti opasnih materija koje su prisutne;
3) proceni toka udesa;
4) proceni rizika po okolinu i
5) druge značajne podatke za odgovor na udes.
2.1.2. Aktiviranje snaga za reagovanje (organa za rukovoĎenje, jedinica, ekipa i dr.)
Plan reagovanja u slučaju udesa na opasnim instalacijama odvija se u skladu sa planom zaštite od
udesa i u skladu sa trenutnom situacijom na terenu.
Odgovor na udes prvog nivoa - nivoa opasnih instalacija i odgovor na udes drugog nivoa – nivoa
industrijskog kompleksa realizuje se u preduzeću.
Odgovorom na udes prvog i drugog nivoa rukovodi tim za koordinaciju odgovora na udes u
preduzeću.
2.1.3. Procena nastale situacije, donošenje odluke o obaveštavanju i uzbunjivanju unutar

privrednog društva, obaveštavanje nadleţne sluţbe (operativni centar 112) i organa
jedinica lokalne samouprave
– U slučajevima bilo kakvih udesnih/akcidentnih situacija, obavestiti policiju, vatrogasce i prvu

pomoć;
56/71
– Ukoliko posledice udesa nije moguće lokalizovati u relativno kratkom vremenu, obaveštavaju
se deţurni i koordinatori planova zaštite od udesa na nivou opštine;
– Prilikom poziva se obavezno identifikujte sagovorniku;
– Opišite mu kratko koja vrsta akcidenta je u pitanju, šta je zahvaćeno plamenom ili ugroţeno
drugom vrstom opasnosti i koje opasne materije su u pitanju,
– TakoĎe navedite da li ima poginulih, povreĎenih, da li ima osoblja koje nije evakuisano, u
kojim se oni prostorima nalaze ili druge podatke koji mogu biti od pomoći.
– Sačekajte da sagovornik prekine vezu i izvrši proveru kako bi ste bili sigurni da je vaša
poruka u potpunosti preneta.
2.1.4. Organizacija veza i komunikacije

Koordinator Plana odgovora na udes ima zadatke da:
– prema informacijama dobijenim od poslovoĎe smene pogona i vatrogasaca, vrši detaljniju
procenu situacije na mestu udesa i mogućeg razvoja dogaĎaja;
– odreĎuje aktivnosti za ekipe koje učestvuju u odgovoru na udes;
– angaţuje i koordinira učesnike odgovora na udes;
– rukovodiocima ekipe izdaje zadatke za izvršenje;
– odreĎuje granice opasne zone i mere za sprečavanje dalje širenje udesa;
– utvrĎuje stepen izvršenja pojedinih zadataka, brine o bezbednosti svih učesnika u udesu i
obezbeĎuje rezerve;
– daje nalog da se pozovu vatrogasne jedinice i druge snage opštine i regiona;
– izveštava direktora fabrike o situaciji i toku akcije i predlaţe neophodna rešenja;
– priprema aktivnosti za sanaciju posledica udesa, vrši izbor sredstava za neutralizaciju i
dekontaminaciju zajedno sa članovima tima;
– rukovodi akcijom dekontaminacije i neutralizacije objekata i zagaĎenih površina;
– u cilju izvršenja specifičnih zadataka moţe angaţovati i druge stručnjake – specijalističkih
oblasti;
– priprema detaljan izveštaj o uzrocima koji su doveli do udesa, načinu angaţovanja i
uspešnosti izvedenih aktivnosti.
2.1.5. Organizacija pozivanja organa rukovoĎenja
Radnik na postrojenju
Keramika kanjiţa doo
(VoĎa smene)
Vatrogasna jedinica 193 Hitna medicinska

MUP 192 pomoć 194
Koordinator tima za
sprečavanje udesa i
ograničavanje
njihovih posledica
Direktor
Keramika Kanjiţa doo
Operativni centar 112

PR Preduzeća
Spec. jedinice zaštite i
Izveštavanje javnosti
spasavanja
Slika 14. Šema pozivanja organa rukovoĎenja
57/71
2.1.6. Organizacija i način pozivanja organa i organizacija učesnika u otklanjanju posledica

(policija, hitna pomoć, zdravstvene ustanove, zaštite i spasavanja, vatrogasno-
spasilačke jedinice, eko-toksikološke ekipe, civilna zaštita, komunalne sluţbe,
veterinarske ustanove, ekipe V.Srbije)
Koordinator zaštite od udesa procenjuje na osnovu nastale situacije da li je udes prvog ili drugog
nivoa ili se moţe proširiti i izvan kompleksa operatera. Ukoliko je udes trećeg ili višeg nivoa
koordinator obaveštava subjekte zaštite višeg nivoa.
Posle dojave udesa/akcidenta, koja se proverava i utvrĎuje da nije laţna, alarmira se vatrogasna
jedinica, jedinica spasioca i odlazi na mesto udesa/akcidenta. Akcija odgovora na udes počinje po
unapred utvrĎenom Planu.
Da bi akcija odgovora na udes bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:

– upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviĎanje,
– izvršiti procenu situacije akcidenta na temelju izviĎanja,
– postaviti plan odgovora na udes,
– izdati komande za akciju odgovora na udes.
Koordinator odgovora na udes na mestu udesa sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije,
a pre svega:
– Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreĎuje, pre svega, veličinom udesa,
vrstom materijala, konstrukcijom objekta i slično;
– Lokacija udesa, koja opasna materija učestvuje u udesu;
– Raspoloţivost vlastitih snaga, sredstava i opreme, koje su mu već poznate;
– Da li su ljudi ugroţeni?
– Da li postoje posebne opasnosti po učesnike?
– Da li postoji opasnost od proširenja udesa?
– Da li postoji opasnost od rušenja objekata?
– Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl.?
– Kakvi su putevi za intervenciju?
Vaţno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao i na
primer količinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski
toplotni efekat, pravac strujanja dima, mirise i slično.
Procena situacije i rizika po ţivot i zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu, donosi se na osnovu prikupljenih
podataka i bitna je za ishod akcije.
Njen osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se
opasnosti otklone, obzirom na raspoloţive snage i sredstva.
2.1.6. Organizacija zdravstvenog obezbeĎenja u toku aktiviranja,
Koordinator zaštite od udesa mora zdravstvenim sluţbama koje obavešava o udesu dati kratak opis
udesa i moguće efekte na ljudstvo u kompleksu i stanovništvo u ugroţenoj zoni. Ekipe hitne
medicinske pomoći (prva se obaveštava hitna pomoć ) će na osnovu toga odrediti ekipe koje će
učestvovati u odgovoru na udes.
58/71
2.1.7. Organizacija materijalnog obezbeĎenja
Sva sredstva predviĎena za reagovanje u slučaju udesa moraju u svakom trenutku biti u
funkcionalnim stanju i dostupna ekipama koje su zaduţene za odgovor na udes. Sredstva treba
periodično pregledati i ukoliko je potrebno servisirati.
2.1.8. Podsetnici izvršilaca aktiviranja organa i struktura
Koordinator plana zaštite od udesa mora poznavati svojstva opasnih materija u kompleksu, posebno
štetna dejstva koja mogu prouzrokovati ukoliko doĎe do akcidentnog izlivanja, isticanja, poţara,
eksplozije. Po potrebi pojedina uputstva za bezbedno postupanje trebaju biti posebno sačinjena i
priloţena uz ovaj plan.
2.1.9. Mere bezbednosti u toku aktiviranja
U samoj akciji, učesnici u odgovoru na udes postavljene zadatke moraju izvršavati odgovorno,
paţljivo i bez brzopletosti i panike, strogo vodeći računa o vlastitoj bezbednosti, ali i bezbednosti
svih ostalih učesnika u akciji odgovora na udes. Svaki pojedinac pri ovim aktivnostima treba da
maksimalno koristi stečena znanja kroz obuku i treninge iz oblasti zaštite od poţara i zaštite od
udesa. Kada se glavna ţarišta akcidenta savladaju, obavljaju se odreĎene radnje da se mesto udesa
pregleda, raskrči i sanira. Ukoliko postoji sumnja da bi se akcidentna situacija/udes mogla/ao
ponovo pojaviti ostavljaju se lica za monitoring.
2.2. Mere zaštite i spasavanja

2.2.1. Procenu nastalog stanja ugroţenosti od udesa i donošenje odluke o sprovoĎenju mera
zaštite i spasavanja,
Odgovor na udes prvog nivoa - nivo opasnih ureĎaja i opreme, kao i odgovor na udes drugog nivoa
- nivo kompleksa, realizuje se u preduzeću.
Odgovorom na udes prvog i drugog nivoa rukovodi lice odgovorno za koordinaciju plana zaštite od
udesa.
Ukoliko se proceni da usled nastalog udesa mogu nastupiti štetne posledice izvan kompleksa,
aktivira se plan zaštite opštine Kanjiţa.
Subjekti odgovora na udes trećeg , četvrtog i petog nivoa su:
– komunikacione jedinice;
– interventne jedinice;
– ekspertna jedinica;
– jedinice za prevoz i logistiku.
Komunikacione jedinice obavljaju poslove operativnog deţurstva, prijema i prenosa informacija,

pozivanja osoba, te uzbunjivanja ostalih centara odnosno subjekata sistema za zaštitu i spasavanje.
Komunikacione jedinice po potrebi obaveštavaju interventne jedinice - vatrogasne jedinice, sluţbu
hitne pomoći ili MUP - Sektor za vanredne situacije.
Prioriteti tokom intervencije su sledeći: zaštita i spašavanje ljudi, zaštićena prirodna dobra,
materijalna i kulturna dobra, zaštita ţivotne sredine, poljoprivredno zemljište.
Primena preventivnih mera pri radu sa opasnim materijama, pre svega kontrole parametara procesa i
vizuelne kontrole opreme, značajno utiče na smanjenje opasnosti od udesa.
59/71
2.2.2. Organizaciju obaveštavanja (kroz provoĎenje mera zaštite)
Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadrţi podatke:

1) O mestu i vremenu udesa;
2) Vrsti opasnih materija koje su prisutne;
3) Proceni toka udesa;
4) Proceni rizika po okolinu
5) Druge značajne podatke.
Odmah po saznanju o udesu PRVO POZVATI:

– Vatrogasnu jedinicu: 193,
– Sekretarijat unutrašnjih poslova: 192,
– Operativni centar 112
– Hitnu medicinsku pomoć ukoliko ima povreĎenih 194.
Ukoliko već nisu prisutna na licu mesta, potrebno je pozvati i lica koja su zaduţena za koordinaciju
„Plana zaštite od udesa‖.
2.2.3. Organizaciju rukovoĎenja (sredstva, način, izveštavanje nadleţnih organa, pravila

ponašanja),
Ukoliko je nivo udesa prvi ili drugi, posle obaveštavanja, rukovoĎenjem odgovora na udes
preuzima koordinator Plana zaštite od udesa. Ukoliko je udes višeg nivoa mere zaštite i spasavanja
preuzimaju specijalizovane jedinice Lokalne samouprave nadleţne za odreĎene oblasti kao i
jedinice sektora za vanredne situacije
Da bi akcija odgovora na udes bila uspešna moraju se poštovati sledeća načela:
– upoznati se sa situacijom na licu mesta, izvršiti izviĎanje,
– izvršiti procenu situacije akcidenta na temelju izviĎanja,
– postaviti plan odgovora na udes,
– izdati komande za akciju odgovora na udes.
Koordinator Plana zaštite od udesa na mestu udesa/akcidenta sagledava situaciju i prikuplja

potrebne informacije, a pre svega:
1) Veličinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreĎuje, pre svega, veličinom udesa,
vrstom materijala u akcidentu, konstrukcijom objekta i slično.
2) Gde je ţarište akcidenta, materijal koji uzrok udesa;
3) Jačinu i raspoloţivost vlastitih snaga, sredstava i opreme. One su po pravilu Koordinatoru
odgovora na udes poznate.
4) Da li su ljudi ugroţeni?
5) Da li postoje posebne opasnosti po učesnike odgovora na udes?
6) Da li postoji opasnost od proširenja udesa?
7) Da li postoji opasnost od rušenja objekata?
8) Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, biološka i sl.)?
9) Kakvi su putevi za intervenciju.
Vaţno je uočiti i neke druge elemente od značaja za uspešnu i bezbednu intervenciju, kao i na
primer količinu i boju dima, karakteristike plamena, intenzitet toplotnog isijavanja, adijabatski
toplotni efekat, pravac strujanja dima, mirise i slično.
60/71
Procena situacije ( po okolinu), donosi se na osnovu prikupljenih podataka i bitna je za ishod akcije.
Njen osnovni zadatak je da definiše šta treba učiniti, kojim redom i kojim sredstvima da se
opasnosti otklone,obzirom na raspoloţive snage i sredstva.
Na osnovu procene situacije donosi se odluka o načinu sprovoĎenja akcije, koja mora biti kratka i
jasna, a definiše:
– da li izvršiti napad ili odbranu (pasivnu ili aktivnu),
– podelu zadataka u okviru raspoloţivih snaga – ko šta radi,
– koju opremu i sredstva treba koristiti u akciji,
– način snabdevanja sredstvima i vodom za gašenje,
– puteve prolaza za intervenciju.
Komande–nareĎenja za akciju gašenja poţara (odgovora na udes) moraju da budu glasne,

razumljive, kategorične, kratke i potpune. One moraju nedvosmisleno da definišu:
– ko treba da izvrši zadatak,
– šta treba da se uradi,
– gde i sa kojim sredstvima se izvodi akcija.
2.2.4. Organizaciju pruţanje pomoći, prve medicinske pomoći i zdravstvenog zbrinjavanja
Do dolaska specijalizovanih zdravstvenih ekipa, organizaciju prve pomoći pruţaju sva lica koja se
zateknu na mestu udesa, a pre svih lica koja su prošla obuku za pruţanje prve pomoći i koja su
prisutna u svakoj smeni rada Keramika Kanjiţa d.o.o.
2.2.5. Organizaciju sklanjanja i zbrinjavanja ugroţenog stanovništva
Zbrinjavanje ugroţenog stanovništva preuzimaju, posle dolaska namesto udesa, specijalizovane

ekipa za obaveštavanje i u odnosu na vrstu ugroţenosti vrše evakuaciju stanovništva.
2.2.6. Organizaciju evakuacija zaposlenih
Organizacija evakuacije zaposlenih u privrednom društvu Keramika Kanjiţa d.o.o izvodi se odmah
po uzbunjivanju da je došlo do udesa i podrazumeva da svi zaposleni i lica koja se po bilo kom
osnovu nalaze u objektima moraju u što kraćem vremenskom roku napustiti objekat prema Planu
evakuacije i uputstvima Koordinatora za odgovor na udes.
Evakuacija se izvodi korišćenjem komunikacionih puteva koji su ubeleţeni u Plan evakuacije koji
je verifikovan od strane nadleţnih sluţbi za zaštitu od poţara.
2.2.7. Organizaciju zaštite i zbrinjavanja materijalnih i kulturnih dobara u zoni ugroţenosti
Ovu organizaciju akciju preuzima spcijalizovana ekipa Lokalne samouprave.
2.2.8. Organizaciju monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode
Monitoring zaštite kvaliteta vazduha, vode, buke, zemljišta i otpada izvodi specijalizovane,
kompetentne i ovlašćene organizacije.
2.2.9. Organizaciju bezbednosnih mera
Organizaciju bezbednosnih mera sprovodi nadleţna sluţba za unutrašnje obezbeĎenje. Ministarstvo

unutrašnih poslova po dolasku na mesto udesa preuzima nadleţnost mera bezbednosti.
61/71
2.2.10. Organizaciju saobraćaja
Svi putevi u kompleksu operatera moraju biti vidno obeleţeni i prohodni za dolazak interventnih
jedinica koje učestvuju u odgovoru na udes. Saobraćaj van lokacije operatera regulišu jedinice javne
bezbednosti do radiusa ( širine) povredivosti.
2.2.11. Organizaciju spasavanja i zaštite od poţara
Organizacija spasavanja i zaštite od poţara definisana je Planom zaštite od poţara Keramika

Kanjiţa d.o.o.
2.3. Mere otklanjanja posledica udesa

2.3.1. Ciljevi i obim sanacije (prioriteti, način - metod, sakupljanje, odlaganje,
dekontaminacija rasutih opasnih materija - otpada)
Sanacija podrazumeva skup aktivnosti radi otklanjanja posledica nastalih usled akcidenta, kao i
privoĎenje prostora zahvaćenog akcidentom prvobitnoj nameni. U fazi sanacije se uključuju
različite operativne sluţbe i organizacije, koje na bazi odgovarajućih projekata i planova izraĎenih
od strane stručnih institucija vrše sanaciju terena i privode ga prvobitnoj nameni ili nekoj drugoj, u
zavisnosti od vrste i obima udesa.
Za jedinice koje učestvuju u postupku saniranja posledica vaţno je:

– neutralisati oblak ili pare opasnih materija radi raspršivanja, odnosno smanjenja opasnih
koncentracija pri čemu je obavezno korišćenje zaštitne opreme (zaštitna odela i izolacioni
aparati);
– zatvoriti sve pukotine na posudama i rezervoarima ukoliko izlaze opasne materije; sprečiti
širenje opasnog medija po tlu i svim prostorima ispod nivoa tla;
– ispumpavanje, prepumpavanje ili pretakanje tečnih ili rastvorenih materija korišćenjem
pumpi, specijalnih cevi, armatura i pribora, montaţnih baklji za spaljivanje gasova i parnih
faza zapaljivih tečnosti;
– potpuno saniranje zagaĎenog sloja zemlje, spremanje i otpremanje sakupljene tečnosti ili
čvrste opasne materije na za zo predviĎena mesta u svrhu neutralizacije i pak na
specijalizovane deponije – snabdeti se sa svim utrošenim sredstvima koja su potrošena u
saniranju udesne situacije – ukoliko je porebno ograničiti odreĎenu površinu za svaki
saobraćaj zbog moguće promene meteoroloških uslova o formirati sistem osiguranja tri
dominantna sredstva za gašenje poţara - vodu, penu i prah, imajući u vidu osiguranje
rezervnih količina sredstava za gašenje; sprečiti nastajanje poţara u uslovima kada do njega
nije došlo -postavljanje sloja pene srednje ekspanzije.
Za sigurno interventno delovanje potrebno je zatvoriti za svaki saobraćaj veću površinu. Zatvaranje
odreĎenog prostora mora da bude zasnovano na mogućim promenama eventualne situacije u slučaju
nezgode i meteoroloških uslova (vetar, padavine i temperatura).
U uslovima kolebanja, promene meteoroloških uslova, menjaju se i granice zone opasnosti pa je
potrebno češće meriti prisutnost opasnih materija korišćenjem eksplozimetara i indikatorskih
cevčica ili drugih raspoloţivih ureĎaja.
U zoni opasnosti mogu da budu samo osobe koje su odgovarajuće opremljene i osposobljene za rad
sa opasnim materijama. U noćnim uslovima rada potrebno je interventno mesto ispravno osvetliti.
62/71
2.3.2. Snage i sredstva za sanaciju (ekipe i zadaci, potrebno vreme - rok, potrebna sredstva)
Privredno društvo Keramika Kanjiţa d.o.o pored rukovodećeg stručnog kadra koji su uključeni u
angaţovanje i usmeravanja akcija na sanaciji post udesne situacije ima ekipe iz okvira privrednog
društva (koordinator za odgovor na udes, lice za bezbednost i zdravlja na radu , rukovodilac sluţbe
zaštite ţivotne sredine, rukovodilac sluţbe zaštite od poţara. U ovu ekipu mogu da se pozovu i
stručni ljudi iz oblasti toksikologije i hemijsko-tehničke zaštite. Za monitoring zagaĎenja ţivotne
sredine privredno društvo angaţuje stručne organizacije za oblast praćenja parametera zagaĎenja
Mere za otklanjanje posledica udesa imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obavljanje i
sanaciju ţivotne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog
nastanka udesa.
2.3.3. Snage i sredstva za sprovoĎenje remedijacije,
Okvirni procentualni udeo troškova remedijacije lokacije udesa kreće se:

1. čišćenje lokacije odnosno dovoĎenje lokacije u ―zadovoljavajuće‖ stanje 29,6%
2. zbrinjavanje preostalog otpada 12,8%
3. troškovi savetnika 3,2%
4. troškovi obezbeĎenja i čuvanja objekta 0,6%
5. rezervisanje sredstava za nesmetano funkcionisanje tretmana opasnog otpada 47,3%
6. rezervisanje sredstava za nepredviĎene situacije 6,5%
------------------
100,0 %
2.3.4. Program postudesnog monitoringa
Postudesni monitoring pratiće specijalizovane, kompetentne i ovlašćene organizacije koje će pratiti

stanje zdravlja ljudi i ţivotinja, vršiti merenja kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i otpada na lokaciji
i široj okolini potencijalno zagaĎene sredine.
2.3.5. Organizacija nastavka rada i oporavka od udesa
Kao što je već napomenuto organizacija nastavka rada i oporavka od udesa zavisi od rukovodeće
strukture privrednog društva Keramika Kanjiţa d.o.o, a vremenski termini će zavisiti od mogućnosti
isporučioca opreme koju je potrebno nabaviti.
2.3.6. Planirana finansijska sredstva.
Plan finansijskih sredstava za zaštitu od udesa i sprečavanje posledica donosi se u okviru Godišnjeg
plana poslovanja.
63/71
3. INFORMISANJE JAVNOSTI
3.1. Opšte informacije o prirodi opasnosti koja moţe nastati po

zdravlje i ţivot ljudi, ţivotinja, ţivotnu sredinu, kulturna i
materijalna dobra
Način obaveštavanja o udesu je jedna od veoma vaţnih faza odgovora na udes, odnosno faza
otklanjanja nastalih posledica.
Da bi se plan aktivnosti u pogledu informisanja javnosti o udesu uradio stručno neophodno je da

Keramika Knjiţa d.o.o:
a) uspostaviti sistem za prikupljanje podataka o dogaĎajima;
b) obučiti ljude u upravljanju udesom
c) formira sopstvenu bazu podataka o svim opasnim materijama sa kojima se radi u preduzeću i
koja mogu biti u udesu
d) poseduje podatke štetnih dejstava materija u udesu
e) poseduje podatke o merama zaštite od štetnih delovanja
f) poseduje podatke o merama medicinske zaštite, kao i o mogućnostima i osposobljenostima
zdravstvenih ustanova koje će učestvovati u zbrinjavanju eventualno zatrovanih radnika
(proveriti da li zdravstvena ustanova koja će pruţati pomoć u slučaju trovanja poseduje
sredstva za antidotsku terapiju)
g) predvidi funkcionisanje sistema prenosa informacija u javnost.
3.2. Mere i način pravovremenog obaveštavanja zaposlenih lica i

stanovništva o mestu nastanku i efektima udesa
Odgovor na udes na nivou opasne instalacije i/ili industrijskog kruga realizuju se uz koordinaciju
Tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica na nivou preduzeća.
U slučaju potencijalnog ili nastalog udesa na nivou instalacija postrojenja zaposleni u organizaciji
se obaveštavaju pomoću interne mreţe obaveštavanja.
U slučaju potencijalnog ili nastalog udesa na nivou kompleksa postrojenja sa mogućim uticajem na
lokalnu zajednicu zainteresovana javnost se upoznaje putem javnih glasila.
Komunikacija sa nadleţnim organima i organizacijama u jedinici lokalne samouprave, pokrajini i
Republici Srbiji vrši se elektronskom poštom ili telefonskim putem.
U slučaju potencijalnog i/ili nastalog udesa informacije treba da sadrţi:

– mere i aktivnosti koje su preduzete u postrojenju u cilju sprečavanja udesa;
– uobičajene nazive opasnih materija koje mogu izazvati udes uz naznaku njihovih glavnih
opasnih karakteristika;
– opšte informacije o prirodi opasnosti koja moţe nastati;
– odgovarajuće informacije o tome kako će ugroţena populacija biti upozorena i informisana u
slučaju udesa;
– informacije o merama koje treba da primeni ugroţeno stanovništvo, kao i o tome kako treba
da se ponaša u slučaju udesa;
– izjava da operater preduzima odgovarajuće mere unutar postrojenja, kao i da saraĎuje sa
interventnim sluţbama.
64/71
3.1.2. Evidentiranje, registrovanje i izveštavanje o udesu

Oznaka
dokumenta:
IZVEŠTAJ O
Datum
UDESU izdavanja:
Podaci o mestu i vremenu udesa:

(adresa postrojenja, objekat u okviru
postrojenja, dan i vreme nastanka udesa)
Uzroci udesa:
Podaci o tipu udesa:

(eksplozija, požar, ispuštanje opasne
materije i dr.)
Podaci o vrsti i količini opasnih

materija koje su učestvovale u
udesu:
Obim posledica u postrojenju
odnosno kompleksu:
(smrtni ishod, teže povrede, lakše povrede,
teža i lakša trovanja i hospitalizacija lica iz
sastava postrojenja i iz sastava interventnih
snaga lokalne zajednice i dr.)
Obim posledica lica izvan
postrojenja odnosno izvan
kompleksa:
(eventualni smrtni ishod, teže povrede, lakše
povrede, teža i lakša trovanja,
hospitalizacija i dr.)
Podaci o oštećenju objekata u
postrojenju:
Oštećenje objekata izvan
postrojenja:
Podaci o obim posledica po
ţivotinjski i biljni svet u okolini:
Podaci o uticaju na infrastrukturu:
(vodovod, električnu mrežu, gasovod,
saobraćaj, telefonske veze i sl.)
Podaci o zagaĎenjima zemljišta,

vodotokova i podzemnih voda:
Procenjena visina materijalne štete:
Realizovane mere odgovora na udes:
Izveštaj sačinio/li:
65/71
3.3. Lice zaduţeno - ovlašćeno za informisanje i komunikaciju sa

javnošću
Informacije daje lice koje odredi Koordinator tima za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih
posledica.
3.4. Mere i aktivnosti koje su preduzete u cilju sprečavanja širenja i

otklanjanja posledica od udesa
Po završetku udesa, pravi se detaljni izveštaj o udesu, analizaju uzroci i posledice. Izveštaj pravi
koordinacioni tim za odgovor na udes sa podacima dostavljenim od svih subjekata učesnika u
odgovoru na udes. U izradu izveštaja o udesu treba da bude uključena i javnost kako bi se dobio što
potpuniji uvid u prethodne dogaĎaje. Izveštaj treba da bude potpuno transparentno i ništa se ne sme
sakriti od javnosti. Moraju se konstatovati i eventualne lične odgovornosti pojedinaca koji treba da
snose i odgovarajuće sankcije. Za prezentovanje Izveštaja o udesu i obaveštavanje javnosti mogu se
koristiti elektronska i štampana sredstva informisanja kao i tribine na lokalnom nivou, gde će
graĎanima biti iscrpno objašnjeno šta se desilo, zašto, koje su razmere i obim udesa, pričinjena šteta
i kako i gde mogu nadoknaditi eventualno nastalu štetu.
Mere sanacije udesa i zagaĎenja ţivotne sredine obuhvataju sledeće:
1) Ciljevi i obim sanacije u zavisnosti od vrste i obima udesa
2) Program angaţovanja snage i sredstva od strane operatera i spoljnih stručnih sluţbi na sanaciji
3) Dokazi o načinu i uspešnosti obavljene sanacije
4) Troškovi sanacije
66/71
PRILOZI
67/71
Grafički prikaz dijagrama toka reagovanja u slučaju opasnosti od udesa
Ulazni dokumenti Izlazni dokumenti

Početak
Plan mera za spreč udesa

i ogranič. njih.posledica
MERE PREVENCIJE
Plan monitoringa
Periodična procena
verov. nast. udesa i
zagađenja ŢS Aţuriranje planova i
mera zaštite
Izveštaji o dijagnostici Obezbeđenje
sredstava i opreme
stanja opreme, uređaja i za odgovor na
instalacija Formiranje i obuka
udes
tima za odgovor na
udes
Ne
Verovatnoća nastanka
Baza podataka o ranije udesa se uvećava?
nastalim udesima
Da
SNAGE I SREDSTVA ZA
ZAŠTITU I SPASAVANJE,
UMANJENJE I OTKLANJA-
NJE POSLEDICA OD UDESA
Angaţovanje tima
za odgovor na Angaţovanje sredstava i
udes opreme za odgovor na
udes Izdavanje uputstava o
postupcima u slučaju
udesa Obaveštavanje nadleţnih
organa i institucija zaduţenih
za odgovor na udes
Ne
Desio se udes?
Da
MERE ODGOVORA NA UDES
Angaţovanje
Jedinice za zaštitu i
spasavanje TVJ Angaţovanje odgovarajućih
organizacija i institucija za
ZNR, ZOP i ZŢS
Informacija o
nastalom udesu
MERE OTKLANJANJA
POSLEDICA-SANACIJA
Sanacija posledica
od poţara i Sanacija posledica od
eksplozija izlivanja i rasturanja
opasnih materija Izveštaj o udesu/
zagađenju
ţivotne sredine
DOSTAVA NADLEŢNIM
ORGANIMA I INSPEKCIJAMA
IZVEŠTAJA O NASTALOM
UDESU
Izveštaj nadleţnoj
inspekciji rada
Izveštaj nadleţnoj
inspekciji zaštite
ţivotne sredine Izveštaj nadleţnoj
ANALIZA NASTALOG inspekciji zaštite
UDESA OD STRANE od poţara Izveštaj
RUKOVODSTVA, Ministarstvu za
vanredne
PREISPITIVANJE situacije
POLITIKE IMS I PO
POTREBI DORADA
PLANOVA
Kraj
68/71
Grafički prikaz lokacija opasnih materija
69/71
Grafički prikaz mesta potencijalnih udesa
70/71
Grafički prikaz organizacione šeme
71/71

5.plan Mera Za Sprecavanje Udesa I Ogranicavanje Njihovih Posledica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

5.plan Mera Za Sprecavanje Udesa I Ogranicavanje Njihovih Posledica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRILOG 1.

PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

ii. CILJEVI PLANA MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

iii. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR

1. PROCENA OPASNOSTI .......................................................... 16

1.1. Opšti podaci o privrednom društvu ........................................... 16

1.2. Identifikacija opasnosti ............................................................... 38

1.3. Mere prevencije ............................................................................ 44

1.4. Snage i sredstva za zaštitu i spasavanje, umanjenje i

2. MERE ODGOVORA NA UDES ................................................ 56

2.1. Aktiviranje organa i struktura za reagovanje u slučaju

2.2. Mere zaštite i spasavanja ............................................................ 59

2.3. Mere otklanjanja posledica udesa .............................................. 62

3. INFORMISANJE JAVNOSTI ................................................... 64

3.1. Opšte informacije o prirodi opasnosti koja moţe nastati

3.2. Mere i način pravovremenog obaveštavanja zaposlenih

3.3. Lice zaduţeno - ovlašćeno za informisanje i

3.4. Mere i aktivnosti koje su preduzete u cilju sprečavanja

OPERATER: "KERAMIKA KANJIŢA" D.O.O.

PROJEKAT: PRIBAVLJANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA

VRSTA PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I

Arpad Salkai, dipl.inţ.

Rudolf Lerinc, dipl.inţ.

Arnold Berček, dipl.inţ.

KONSULTANT: Prof.dr Novica M. Staletović, dipl.inţ.

DATUM IZRADE: Novembar/Decembar 2014 godine

ii. CILJEVI PLANA MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE

Prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za odreĎivanje

Celokupno rukovodstvo i svi zaposleni u Keramika Kanjiţa d.o.o su obavezni i opredeljeni da

Privredno društvo Keramika Kanjiţa d.o.o će informisanje o aktivnostima i merama koje će se

iii. NAČELA, TERMINI, DEFINICIJE I ZAKONSKI OKVIR PLANIRANJA MERA ZA

iii.1. Opšta načela za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

Načela procene ugroţenosti i zaštite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti,

iii.2. Termini i definicije o sprečavanju udesa i ograničavanje njihovih posledica

3) sistem zaštite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik

4) elementarna nepogoda je dogaĎaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla,

7) rizik označava verovatnoću da će se nesreća pojaviti u odreĎenom vremenskom razdoblju,

8) procena rizika je utvrĎivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja

Kvalifikaciona struktura Broj zaposlenih

Podaci o udesima u prethodnom periodu U privrednom društvu Keramika Kanjiţa od

1.1.1. Opšti podaci (naziv, sedište, adresu i dr.)

―KERAMIKA KANJIŢA‖ d.o.o

1.1.2. Podaci o odgovornom licu

1.1.3. Podaci o opasnim materijama

Podaci o opasnim materijama unose u obrazac 2 koji je definisan pravilnikom.

Naz. po meĎ. Maksimalna količina

1.1.4. Podaci o karakteristikama opasnih materija

Stepen utvrĎene opasnosti:

Sadrţaj pojedinih materija u gorivu prikazan je u tabeli:

2) Diesel gorivo (euro diesel)

Hemijska stabilnost : Stabilan u normalnim uslovima. Na višim temperaturama se jedini gotovo sa

Naz. po meĎ. Maksimalna količina

1.1.6. Primenjene tehnologije

Skladište Priprema Atomiziranje

Slika 1. Uprošćena šema procesa proizvodnje

Osnova standarda je zasnovana na rezultatima ispitivanja pločica prema sledećim

Osnovni asortiman proizvoda privrednog društva Keramika Kanjiţa d.o.o čine:

 zidne glazirane keramičke pločice,

 podne glazirane keramičke pločice, i

21.000 Nm3 na dan.

Keramika Kanjiţa koristi tehnologiju jednokratnog kontinualnog pečenja, a redosled tehnološkog

procesa se odvija prema sledećoj šemi:

 Prijem i skladištenje sirovina,