John Irwing - Trainspotting ustajat.

Ode on tam do prozora i nasloni se, teško

diše, ko živina kaj ju love. Nema niš u očima osim
potrebe.
Isključi! sam škatulju s daljinskim. – Jebeni trošak
za niš. To ti je to, jebeni trošak, zarežal sam na
pizduna, išel mi je tak na kurac.
Dečki od dopa, Jean-Claude Van Damme i On zabaci glavu i pogleda na strop. – Bum ti dal
lovu da si ga zemeš natrag. Jel se sam zbog toga
Časna majka
praviš uvrjeđen? Zbog pedeset jebenih penija iz
Ritza!
Znoj se sljeval sa Sick Boya; dečko se tresel. Ja sam
Pizdun zna kak da te natjera da se osjetiš ko
ti sam tam sjedil i koncentriral se na telku, trudil
bjedni patatični jadnik.
sam se da ne primjetim pizduna. Bil mi je bed od
Nije ti stvar u tome, velim ja njemu, ali
njega. Pa sam se zabuljil u kazetu od Jean-Claudea
neuvjerljivo.
Van Dammea.
Aha. Stvar ti je u tom da ja ovdje u pizdu
Kak to već ide u tim filmovima, počelo je sa
materinu patim a moj takozvani kompić
obaveznim dramatičnim početkom. Onda si je drugi
namjerno otaljava i cjelo vrjeme uživa u tome!
djel filma nabijal napetost kad se pojavil nekakav
Njegove oči su velke ko lopte za nogač i zgledaju
gad negativac i tam počel komplicirat onu jadnu
opako, a istovremeno i molećivo; dirljivi dokazi
radnju. Al ono, svaki čas, sad bu Jean-Claude Van
izdaje za koju sam optužen. Ak ikad doživim da
Damme počel tarapanu.
imam klinca, fakat se nadam da ne bu zgledal ko
Rents. Moram ić vidjet Časnu majku, zajaukal je
Sick Boy. Pizdunu nemreš odoljet kad je ovakav.
Sick Boy vrteć glavom.
Nisam ti ja… požalil sam se.
A daj, velim ja. Bilo mi je da žicer sam odjebe
Daj si više obuci jebenu jaknu!
od mene, ode kam oće, sam da me ostavi sa Jean-
Na početku Korza nije bilo taksija. Sam su se tu
Claudeom. S druge strane i meni bu pozlilo sad
okupljali kad ti nisu trebali. Sad je kakti osmi
skoro, i sad ak ta pizda ode i dobi skroz bu me
mjesec, al mi je zima do kosti. Još mi nije zlo, al mi
prejebal. Zovu ga Bolesnik, Sick Boy, ne zato kaj je
se jebenti povlači, ziher.
stalno bolestan od skidanja sa stafa, neg zato kaj je
– Trebalo bi bit stajalište. Trebalo bi bit stajalište
on jedna bolesna pizda.
jebenih taksija. Nikad nemreš nać taksi po ljeti.
Ajmo, u kurac, opet se požalil.
Tam voze debele bogate festivalske pičketine koje
Daj čekaj malo. Da vidim kak Jean-Claude
su preljene da odu jebenih sto metri od jedne
razbija pičku ovom prepotentnom kretenu. Da sad
bogatunske crkve do druge sam da se pokažu.
odemo, ne bi to stigel vidit. A bil bum presjeban
Taksisti. Pohlepne pizde… Sick Boy je mrmljal u
kad se vratimo, i onda bu to ionak bilo tek za par
deliriju i bez glasa sam sebi, buljeć oči i naprežuć
dana. I to ti znači da bu me jebali za zakasninu a
žile na vratu dok se nagledaval niz Korzo Leitha.
nisam ga ni pogledal.
Na kraju je jedan došel. Kraj nas je bila jedna grupa
U pizdu materinu, ja moram ić! počne se derat i
dečki u kombinezonima i bombericama kaj su tu
stajali duže od nas. Sumnjam da ih je Sick Boy
opće vidil. Zaletil se ravno na sredinu Korza i
zaderal se:
– TAKSI!
Hej! Kaje sad ovo? pita jedan tip u crno-roza-
plavom kombinezonu s kapuljačom.
Daj se goni. Mi smo prvi došli, veli Sick Boy i
otvara vrata od taksija. – Ide vam drugi. Pokazal je
gore uz Korzo na jedan crni taksi.
Vaša sreća. Uobraženi pizdun.
Goni se u kurac, zgledaš ko otvoreni šlic bez gaća.
Nađi si nekaj za pojahat! Sick Boy je pak zarežal
kad smo se upeljavali u taksi.
Na Tollcross, kompa, velim ja vozaču dok se
hračak razljeval po prozoru kraj nas.
Sam odi pizdo uobražena! Ajde, jebene seronje!
zaderal se kombinezon. Taksistu se to baš nije
svidio. Zgledal je ko prava pizda. Većina ih tak
zgleda. Mali samostalni privrednici su fakat najniži
oblik bagre na kugli zemaljskoj.
Taksist se okrenul u suprotnu traku i požuril uz
Korzo.
Viš sad kaj si napravil, brbljavi pizdun jedan.
Drugi put kad bu se neko od nas vraćal doma sam
ko prst, budu ga maltretirali zbog ovih jadnika.
Pizdil sam na Sick Boya.
Nije te frka od tih jebenih papčina jel tak?
Ovaj pizdun mi fakat počinje ić na neku stvar. – Je!
Je baš me je, ak se tam vozim i onda me ugleda
jebena gomila kombinezona! Kaj misliš da sam
Jean-Claude Van jeben Damme? Pizdurino jebena,
onda si ti Simon. Zval sam ga 'Simon' a ne 'Si' il
'Sick Boy' da mu naglasim kak ozbiljno mislim.
Ja ocu vidit Časnu majku i boli me kurac za sve
pizdune i sve. Kužiš? pipa si usnice kažiprstom,
oči mu se. beče na mene. – Simone oče vidit Časnu
majku. Gledaj mi jebene usne. Onda se okreće
taksistu, tjera pizdu da požuri dok si živčano lupa
ritam po bedrima.
Jedan od tih pizduna je bil od McLeanovih.
Mladi brat od Dandvja i Chancevja, velim.
Kaj fakat, kurac, veli on, al se vidi da mu je frka
po glasu. – Znam ja McLeanove. Chancev je okej.
Nije ak mu se popišaš na buraza, velim.
Sam kaj više nije slušal. Prestal sam ga gnjavit jer
sam znal da se sam umaram bezveze. Njegova tiha
patnja od skidanja sad je zgledala tak intenzivna da
fakat nije bilo moguće da mu uvećam jad, makar za
promil.
'Časna majka' bil je Johnnv Swan, znan i ko White
Swan, Bjeli labud, diler kaj je radil na Tollcrossu i
pokrival Sighthill i Wester Hailes. Rade sam išel kod
Swarineyja il njegovog potrčka Ravmieja neg kod
Seekera u bandi s Muirhousea i Leitha, ak sam
mogel. Bolja roba, obično. Johnnv Swan mi je
nekad bil fakat dobar kompa, ono još prije. Igrali
smo skupa nogač za Porty Thistle. A sad je on
diler. Sjećam se kak nam je jednom rekel: Nema
frendova u ovoj igri. Sam suradnici.
Mislil sam kak je surov, bezobrazan i da se kurči,
dok nisam i ja upal duboko. Sad znam točno kaj je
pizdun mislil.
Johnny je bil i narkić i diler. Moral si se popet
prilično visoko uz ljestve dok nisi našel dilera koji
se ne bi rokal. Zvali smo Johnnvja 'Časna majka'
zato kaj je tolko dugo održaval svoju naviku.
Odma me počelo drmat i sve. Gadni grčevi su me
počeli spopadat dok smo išli po štengama do
Johnnyjeve rupe. S mene je curilo ko s natopljene
spužve, svaka štenga mi je zgleda ko da će ispast s
Aline ruke. Probija joj u meso i ubrizgava skroz
malo polako, prije nego kaj opet uvuče krv u
špricu. Usnice joj se tresu dok ga molećivo gleda
sekundu dvije. Lice od Sick Boya skroz poružni,
nacereno i gmazoliko, prije nego kaj će joj zabit
koktel skroz do mozga.
Ona odmiče glavu, zatvara oči i otvara usta, stenje
orgaz-mično. Oči od Sick Boya su sad nevine i skroz
zatravljene, zgleda ko klinac kaj se probudil na
Božić i skužil ogromnu hrpu zamotanih poklona pod
jelkom. Oba zgledaju čudno prekrasni i čisti u
treperastom svjetlu od svjeće.
– Ovo je bolje od svakog nabijanja s mesom… ovo
je bolje od svakog jebenog kurca na svjetu… Ali lovi
zrak, skroz je ozbiljna. To me uzrujava do te mjere
da si pipam organe kroz hlače da vidim jesu još na
mjestu. Al opet kad se tak diram onda mi je
neugodno.
Johnny daje Sick Boyu svoju opremu.
– Dobiš šut, al sam s ovim kaj ti ja dam. Danas
se igramo povjerenja, smije se, al se ne zajebava.
Sick Boy odmahuje glavom. – Ja ne trošim tuđe igle
i šprice. Imam ja svoje tu kod sebe.
– E pa sad to nije baš druželjubivo. Rents? Raymie?
Svi? Kaj mislite o ovome? Ti pokušavaš reć da White
Swan, Časna majka, ima krv inficiranu ljudskim
imunodeficijentnim viru som? Moji suptilni
osjećaji su povrjeđeni. Ja ti sam mogu reć, nema
djeljenja, nema šuta. Pretjerano se ceri, pokazuje
red loših zuba.
Kužim ja da to ne priča Johnny Swan. Nije
Swanney. Nema jebene šanse. Neki zloduh mu je
zaposjel tjelo i otroval mu um. Ovaj tip je bio miljon
milja daleko od simpa gubičara kog smo nekad zvali
Johnny Swan. Dobar dečko, svi vele; uključujuć i
moju staru. Johnny Swan, tak dobar u nogaču, tak
jednostavan, uvjek bi ga zapalo da pere dresove
nakon tekme na Meadowbanku, i nikad se opče nije
bunil.
Usral sam se da ne bum tu dobil šuta. – Daj u kurac
Johnnv, daj se poslušaj. Sredi se, jebemu mater. Buš
dobil povišicu. Izvadil sam nekakvu lovu ižepa.
Dal zbog krivnje, dal zbog kesa kaj mu se
osmjehnul, stari Johnnv Swan se opet nakratko
pojavil.
Daj nemoj tak sve ozbiljno svaćat. Sam se
zajebavam dečki. Mislite da bi White Swan zajebal
svoju škvadru? Nema frke stari. Pametni ste vi.
Higijena je bitna, izjavil je sjetno. – Znate
Goagsieja? On sad ima AIDS.
Otišel, a? pital sam. Uvjek se pričalo kak taj ima
HIV a taj ne. Obično me nije bilo briga. Al fakat je
par ljudi već to reklo za Goagsieja.
Itekak. Nije mu ono skroz razvijen AIDS, al
ima pozitivan test. Al opet, kak sam mu rekel, nije
ti kraj svjeta Goagsie. Moš naučit živit s virusom.
Tone pički danas živiju bez pol frke. Mogu još
jebenti godine proć prije neg kaj se razboliš, rekel
sam mu. Svaku pičku bez virusa može sutra
pregazit auto. Tak to moraš gledat. Nemreš sam tak
otkazat cjelu stvar. Sou ide dalje.
Lako ti je filozofirat kad neki drugi pizdun ima
drek mjesto krvi.
Uglavnom, Johnnv je čak pomogel Sick Bovu da si
skuha i šutne.
Taman kad je Sick Boyu došlo da vrišti, nabil mu je
venu, uvukal malo krvi natrag u klip, i ispalil eliksir
života i smrti tam di treba.
Sick Boy je zagrlil čvrsto Swanneyja, onda je
popustil, još ga grleć. Opustili su se; ko ljubavnici
nakon čina. Sad je bil red na Sick Boyu da zapjeva
serenadu za Johnnyja. – Swanney, kak te ljubim, kak
te ah ljubim, dragi stari Swanney… Neprijatelji od
prije par minuta sad su si bili dva tjela s istom
dušom.
Otišel sam si dati šut. Trebalo mi je sto godina da
si nađem dobru venu. Moji malci ne žive tak blizu
kože ko kod Usral sam se da ne bum tu dobil šuta. –
Daj u kurac Johnnv, daj se poslušaj. Sredi se,
jebemu mater. Buš dobil povišicu. Izvadil sam
nekakvu lovu ižepa.
Dal zbog krivnje, dal zbog kesa kaj mu se
osmjehnul, stari Johnnv Swan se opet nakratko
pojavil.
Daj nemoj tak sve ozbiljno svaćat. Sam se
zajebavam dečki. Mislite da bi White Swan zajebal
svoju škvadru? Nema frke stari. Pametni ste vi.
Higijena je bitna, izjavil je sjetno. – Znate
Goagsieja? On sad ima AIDS.
Otišel, a? pital sam. Uvjek se pričalo kak taj ima
HIV a taj ne. Obično me nije bilo briga. Al fakat je
par ljudi već to reklo za Goagsieja.
Itekak. Nije mu ono skroz razvijen AIDS, al ima
pozitivan test. Al opet, kak sam mu rekel, nije ti
kraj svjeta Goagsie. Moš naučit živit s virusom.
Tone pički danas živiju bez pol frke. Mogu još
jebenti godine proć prije neg kaj se razboliš, rekel
sam mu. Svaku pičku bez virusa može sutra
pregazit auto. Tak to moraš gledat. Nemreš sam tak
otkazat cjelu stvar. Sou ide dalje.
Lako ti je filozofirat kad neki drugi pizdun ima
drek mjesto krvi.
Uglavnom, Johnnv je čak pomogel Sick Bovu da si
skuha i šutne.
Taman kad je Sick Boyu došlo da vrišti, nabil mu je
venu, uvukal malo krvi natrag u klip, i ispalil eliksir
života i smrti tam di treba.
Sick Boy je zagrlil čvrsto Swanneyja, onda je
popustil, još ga grleć. Opustili su se; ko ljubavnici
nakon čina. Sad je bil red na Sick Boyu da zapjeva
serenadu za Johnnyja. – Swanney, kak te ljubim, kak
te ah ljubim, dragi stari Swanney… Neprijatelji od
prije par minuta sad su si bili dva tjela s istom
dušom.
Otišel sam si dati šut. Trebalo mi je sto godina da
si nađem dobru venu. Moji malci ne žive tak blizu
kože ko kod većine. Kad je došel, užival sam. Ali je
imala prav. Zemi si najbolji orgazam, poduplaj taj
osjećaj dvajst puta, i još uvjek si miljama daleko.
Moje suhe, napukle kosti se tješe i rastaču u
nježnom maženju moje prektasne heroine. Zemlja
se kretala, i još se kreće.
Alison mi priča kak bi ja trebal otić do Kelly, koja je
ono vele skroz zbedirana otkad je abortirala. Makar
ne priča skroz ko da je najpametnija, imaš dojam
da sam ja sad tu imal nekaj s Kellynom trudnoćom
i s njenim preranim krajem.
Kaj bi ja sad išel do nje? Nema to veze s
menom, velim u obrani.
Frend si joj, kaj ne?
Dođe mi da citiram Johnnvja i velim da smo sad
stari znanci. Zvuči dobro u mojoj glavi: 'Sad smo
stari znanci'. To nekak nadilazi naše vlastito
smećarsko stanje; zgleda ko briljantna metafora
našeg vremena. Odbijam napast.
Umjesto tog zadovoljavam se tvrdeći da smo svi
Kellyni frendovi, pitam zakaj bi sam ja trebal imat
dužnost da je posjetim.
Jebemu mater Mark. Znaš kaj joj ti značiš.
Kelly? Ma daj idi u kurac! velim, iznenađen,
radoznal, uz nemali bed. Ak je ovo točno onda
sam ja sljepi i glupi kreten.
Normalno da je. Rekla mi je hrpu puta. Stalno
nekaj o tebi. Mark ovo, Mark ono.
Skorom me niko ne zove Mark. Obično je Rents, ili
gore, Rent Boy. To je fakat jebeno, da te tak zovu.
Trudim se da se ne vidi da me to jebe, jer to sam
inspirira pizdune.
Sick Boy je prisluškivah Okrećem se njemu. – Jel
to fakat? Kelly se pali na mene?
Svaka pizda na kugli zemaljskoj zna da se ona
skroz napalila na tebe. Nije ti to baš neka stroga
tajna. Ja nju ne kužim, pazi. Treba njoj dat glavu na
pregled.
Fala ti kaj si mi rekel, pizdo.
– Ak ti je gust sjedit po mračnim sobama i
gledat videokazete cjeli dan, ne kužit kaj se zbiva
oko tebe, nije moja stvar da ti sad ukazujem na to.
Pa ona meni nikad nikaj ne veli, kenjam, usran.
Oćeš da si to napiše na majici? Ti fakat ne znaš baš
bogznakaj o ženama, jel tak Mark? veli Alison. Sick
Boy se kesi.
Ovo zadnje me vrjeđa, al sam odlučio ne uzrujavat
se zbog cjele stvari, jer me može bit jebu, za kaj je
kobog odogovoran Sick Boy. Ta zajebantska
pizdurina baulja kroz život i postavlja takve
privatne zamke za svoje kompiće. Kakvo jebeno
zadovoljstvo papan ima od svega toga fakat nemrem
skužit.
Dobijam nekaj robe od Johnnvja.
– Staf ti je čist ko noćni snjeg, veli mi.
To mu dođe da ga nije previše rezal, s bilo čim
previše otrovnim.
Skoro nam dolazi da odemo. Johnnv mi je brbljal
hrpu sranja na uho; stvari koje nisam htjel slušat.
Probleme o tom ko je koga prejebal, pripovjedanja o
tome kak su osvetnici isplanirali svim pizdunima
zagorčat život svojom antinar-komanskom
histerijom. Još je brbljal o svom životu na nekakav
pekmezast način, fantazirajuć kak bu se skinul i
otišel u Tajland di žene znaju kak se postupa s
frajerom, i kak tam možeš živit ko kralj ak si bjelac i
ak imaš par novih cenera u žepu. Ustvari priča još
gore stvari od tog, puno više cinične i izrabljivačke.
Velim si ja, to opet priča zloduh, nije to White
Swan. Ili je? Ko zna. Koga boli kurac.
Alison i Sick Boy su izmjenjivali kratke rečenice, ko
da sređuju novi dil. Onda su se ustali i skup izašli
iz sobe. Zgledali su ko da im je skroz dosadno i da
im nije do ničeg, al kad se nisu vratili, znal sam da se
ševe u spavaćoj. Zgledalo je, kod cura, da je karanje
nekaj kaj se podrazumjeva kod Sick Boya, ko
pričanje, il pijenje čaja s frendicama.
Ravmie je crtal bojicama po zidu. Bil je skroz u
svom svjetu, kaj se skroz sviđalo njemu, i svim
drugim pizdunima.
Razmišljal sam si kaj je Alison rekla. Kelly je taman
imala abortus prošli tjedan. Da sad odem da je
vidim bila bi me previše frka da je pojebem, pod
uvjetom da bi ona htjela. Mislim fakat, tam bi još
bilo nečeg, ljige, otpadaka, nekakve upaljenosti?
Valjda sam sam opet ispadal jebeni idiot. Alison je
imala prav. Nisam baš puno znal o ženama. Nisam
baš puno znal o bilo čemu.
Kelly živi na Inchu, kam je zajebano doć busom, a
sad sam previše tanak za taksi. Morti se može doć
do Incha busom odovud, al nemam dume koji vozi.
Istina je u principu da sam malo previše smućen da
bi jebal i malo previše sjeban da sam govorim.
Dolazi desetka, i skačem natrag do Leitha i Jean-
Claudea Van Dammea. Cjeli put radosno iščekujem
kak bu ubil boga u onom pizdunu mudrijašu
Narkićka dvojba br. 63
Puštam sam da me prelije, il da me upere… iščisti
iznutra.
Ovo more iznutra. Problem je kaj ovaj prekrasni
ocean nosi sa sobom hrpe otrovnog otpada… otrov
se rastače u moru, al kad se jednom ocean povuče,
ostavlja sranje za sobom, u mom tjelu. Uzima isto
kak i daje, ispire mi endorfine, centre za otpor na
bol; treba im dugo da se vrate. Tapete su grozne u
ovoj septičkoj sobi. Užas me od njih. Kobog ih je
odavno stavil nekakav tip kaje bježal od svog
Ijesa… tak i treba, jer to sam i ja, i ja izbjegavam
otić u Ijes, a refleksi mi nisu niš bolji… al sve je tu,
sve u mom znojnom dohvatu. Šprica, igla, žlica,
svjeća, upaljač, vrećica praha. To je sve okej, sve je
krasno; al bojim se da bu se ovo more iznutra uskoro
povuklo, da bu ostavilo ovo otrovno sranje
naplavljeno, napušteno u mom tjelu
Prvi dan Edinburškog festivala Treća sreća.
Bilo je kak mi je Sick Boy rekel: moraš znat kak je
kad se hoćeš skinut prije neg kaj to zazbilja napraviš.
Moš naučit samo kroz greške, a onda naučiš kak je
važno pripremit se. Možda ima pravo. Uglavnom,
ovaj sam se put pripremil. Mjesec dana stanarine
unaprjed za ovu velku praznu sobu kod pruge.
Previše kretena zna moju adresu na ulici
Montgomerv. Nabijem ti keš! Najteže mi je bilo
rastat se s tom lovom. Najlakši mi je bil zadnji šut,
zaboden u ljevu ruku jutros. Trebal sam nekaj da me
drži u ovom razdoblju intenzivnih priprema. Onda
sam odletil ko raketa u Kirkgate, rasturajuć popis za
kupovinu.
Deset konzerva Heinz juhe od paradajza, osam
konzerva juhe od gljiva (sve za jest hladno), jednu
velku zdjelu slatkača od vanilije (koji bu se rastopil
pa bum ga popil), dvje boce klorne vode, jednu bocu
paracetamola, jedan paketić Rinstead dražeja za usta,
jednu bocu multivitaminskih, pet litri kisele vode,
dvanajst litri Lucozade izotoničkih pića i neke
magazine: meku pornografiju, Viz, Scottish Football
Today, The Punter, itd. Najvažniji predmet već sam
si priskrbil u posjeti roditeljskom domu; maminu
bocu valija, iznesenu iz ormarića u kupaonici. Nije
mi bed zbog toga. Više ih ionak ne troši, a ak joj
zatrebaju njena dob i spol garantiraju da bu joj ih
onaj papan opće prakse prepisal ko žele bombone.
S ljubavlju križam sve na popisu. Bil bu ovo težak
tjedan.
Soba mi je prazna i nema tepiha. Madrac leži nasred
poda s vrećom za spavanje na sebi, imam i električnu
pećicu i bjeli crnobjeli telkač na malom drvenom
stolcu. Imam tri smeđa plastična hampera, napol
puna vode i klora, di bum sral, rigal i pišal. Redam
si konzerve s juhom, sokove i ljekove na dohvat ruke
od improviziranog kreveta.
Uzel sam si zadnji šut da bi zdržal užase
kupovanja. Zadnja porcija ide mi da zaspim, da se
lakše skinem s dopa. Budem je probal uzet u malim,
odmjerenim količinama. Sad mi odmah treba.
Dolazi veliko spuštanje. Počinje ko i uvjek, s
blagom mučninom na dnu želuca i s bezrazložnim
napadom panike. Čim skužim da me lovi zlo, bez
problema prelazi s neugodnog na neizdržljivo.
Zubobolja mi se počinje širit od zuba do očnih
šupljina i skroz kroz kosti u jadnom, neumoljivom,
paralizirajućem trzaju. Stari dobri znojevi dolaze
taman kad treba, a nemojmo zaboravit ni drhtavicu,
svud po mojim leđima ko tanki sloj jesenskog mraza
na krovu nekog auta. Vrjeme je za akciju. Nema
šanse da se sad slomim i prepustim mjuzi. Treba mi
stari 'sporogoreći', mekani, za nježno spuštanje.
Jedina stvar za koju mi se da micat je dop. Jedan
mali da mi raspetlja udove i pošalje me spat.
Onda bum mu rekel zbogom. Swanney je nestal,
Seekera su zgom-bali. Onda mi ostaje Ravmie.
Idem nazvat pizduna s govornice u predvorju.
Kužim da dok vrtim brojeve neko prolazi kraj
mene. Škiljim zbog usputnog kontakta, al opće
nemam namjeru sad tu gledat kaje. Valjda se niko
ne bu zadržaval tolko da mu dođe provjeravat moje
nove 'cimere'. Tip ne postaji za mene. Nijedan
pizdun ne postoji. Sam Ravmie. Lova upada. Glas
trebe. – Halo? snifa. Jel ima ljetnu prehladu il je
dop?
Jel tu Ravmie? Ovdje Mark. Ravmie me je očito
spominjal jer makar ja nju ne znam, ona mene
jebeno dobro zna. Glas joj se ledi. – Ravmie je otišo,
veli. – London.
London? Jebemu… kad se vraća?
Pojma nemam.
Nije mi nikaj ostavil, kaj ne? To bi mu se baš
desilo, pizdunu.
E, ne…
Drhtavo spuštam telefon. Dvje mogućnosti; jedna:
zdrži, gore u sobi, druga: zovi tu pizdu Forrestera i
odi na Muir-house, nek te sjebu i oderu s nekim
sranjem od robe. Nema dvojbe. Za dvajst minuta je
bilo: – Do Muirhousea, kompa? velim šoferu u busu
trizdvojki dok lelujavo zabijam svojih četrspet
penija u kutiju. U bilo koju luku u oluji, a tu mi
tutnji iza face.
Nekakva baba urokljivo zuri u mene dok prolazim
kraj nje niz bus. Kobog sam počel zgledat koma. Baš
me briga. Nema niš u mom životu osim mene i
Michaela Forrestera i bolesne daljine između nas:
daljine koju sve više smanjuje ovaj bus.
Sjedam na stražnji sic, u prizemlju. Bus je skorom
prazan. Komad sjedi prek puta od mene, sluša si
Sony Walkman. Jel zgodna? Koga boli kurac. Makar
je to kakti 'osobna' linija, čujem skroz jasno. Svira
stvar od Bowieja… 'Golden Years'.
Don't let me hear you say life's takin' you notvhere –
Angel…
Look at these skies, life's begun, nights are warm and
..„.;„ w. ..iht days are yu-hu-hwR-
Imam svaki album kaj ga je Bowie ikad snimil.
Skroz sve. Hrpe jebenih pirata i sve. A boli me kurac
i za njega i za njegovu mjuzu. Jedino me briga za
Mikea Forrestera, ružnu netalentiranu pizdu kaj
nije snimila nijedan album. Nula singlica. Al Mikey
miško je glavna faca. Kak je jednom rekel Sick Boy,
besumnje kopirajuć nekog drugog karonju: ništa
nema nego ovaj tren. (Mislim da je to prvi rekel
neki papan na reklami za čokoladu.) Al nemrem se
vezat ni uz te osjećaje jer su mi i oni u najboljem
slučaju sad skroz sporedni. Ovog trena smo sam ja,
muka, i Mikey, ljek.
Neki stara pizda, takve stalno sjede na busu u ovo
doba, prdi i sere na šofera; trese rafale nebitnih
pitanja o brojevima busova, smjerovima i
vremenima. Il se popni il odjebi i krepaj gnojava
stara pizdurino. Skorom sam se udavil od tihog
gnjeva na njenu sebičnu sitničavost i vozačevo
patetično udovoljavanje pizdi. Skvadra priča o
mladima i vandalizmu, kaj je s psihičkim
vandalizmom ovih starih idijota? Kad se na kraju
popenje stara kurvetina još ima muda imat hračak
na sebi ko na mačjoj riti.
Sjeda ravno pred mene. Oči mi se zakopaju u njen
zatiljak. Tjeram je snagom misli na izljev krvi u
mozak ili na masivni srčani udar… ne. Daj prestani
to mislit. Da se sad to dogodi, sam bi me još više
zadržalo. Ona mora umirat polako, u mukama, da
mi plati za moje jebene patnje. Ak umre brzo, to
bu dalo drugima šansu da kompliciraju. Uvjek
ugrabe takvu priliku. Stanice raka bi bile taman.
Želim jezgru zlih stanica da joj se razviju i razrastu
u tjelu. Osjećam kak to ide… al u mom tjelu.
Preumoran sam da nastavljam. Zgubil sam svu
mržnju prema staroj trebi. Sam osjećam totalnu
bezvolju. Sad je nebitna.
Glava mi je spala. Zanosi se tak naglo i jako,
mislim da bu mi odletila s ramena u krilo
mrzovoljne babe ispred mene. Držim si je čvrsto s
obje ruke, s laktovima na koljenima. Sad bum
profulal svoju stanicu. Ne. Nalet energije i silazim
na putu Pennywell, prek puta robnog centra.
Prelazim dupli nadvožnjak i hodam kroz taj centar.
Prolazim željezom zatvorene lokale kaj ih nikad nisu
iznajmili i prelazim parkiralište di se auti nikad nisu
parkirali. Nikad otkad su ga sagradili. Pred više od
dvajst godina.
Zgrade di Forrester živi veće su od većine u
Muirhouseu. Uglavnom su po dva kata, al njegova je
od pet, pa zato ima lift, koji ne šljaka. Čuvam
energiju pa klizim uz zid na putu uz štenge.
Uz grčeve, znoj i skorom totalni raspad središnjeg
živčanog sustava, sad mi i trbuh propada. Kužim ja
da mi se nekaj neugodno zbiva unutra, prjeti
otapanjem nakon dugog doba zatvora crjeva. Trudim
se sredit se na Forresterovim vratima. Al znal bu on
da ja patim. Bivši trgovac dopom uvjek zna kad je
nekom zlo. Sam ne bi da peder skuži kak mi je
gadno. Makar bi si dozvolil svako sranje, dal bi da
mi Forrester radi kaj oće sam da mi da kaj mi treba,
ne vidim smisla da mu to reklamiram više neg kaj
se mora.
Forrester mi očito vidi narančastu kosu kroz vrata
od stakla sa žicama i mjehurima. Treba mu sto
godina da se pojavi. Pizdun me je počel jebat prije
neg sam mu opće ušel u stan. Pozdravlja me skroz
hladno. – Kaje Rents, veli.
Nema frke Mike. Zove me 'Rents' mjesto 'Mark',
ja njega 'Mike' a ne 'Forry'. On je sad gazda. Jel mi
ulizivanje ovom pizdunu fakat najbolje kaj mogu?
Mislim da mi je to jedino kaj mogu.
Upadaj, okreće mi leđa a ja ga poslušno pratim.
Sjedam na kauč, pokraj al ne baš skroz do debele
kurvetine sa slomljenom nogom. Stavila si je gips na
stolić pa joj se vidi odvratno nabreklo bjelo meso
između prljavog gipsa i hlačica boje breskve. Cice joj
leže navrh prevelke drobine od Guinnessa kaj joj
jedva stane u smeđu vesticu od vune. Ima masne
uvojke od peroksida s tri prsta bljutave sjede kose na
korjenu. Opće se ne trudi da me skuži al ispušta
užasno i neugodno magareće revanje zbog nekakve
maloumne For-resterove primjedbe, koju nisam
skužil, valjda nekaj o tom kak zgledam. Forrester
mi sjeda prek puta u izlizanu fotelju, ima debelu
facu i tanko tjelo, skoro je skroz ćelav u dvajs-petoj.
U zadnje dvje godine je zgubil fenomenalno puno
kose, zanima me jel ima virus. Nekak mislim da
nema. Vele da sam dobri umiru mladi. Sad bi
obično bacil nekakvu zlobnu primjedbu, al ovog
trena bi rade mrknul svojoj baki vrećicu od drena
na debelom crjevu. Mike je ipak na kraju krajeva
sad frajer.
U drugoj fotelji kraj Mikevja je neki zli gad, pilji
u nabreklu krmaču, ustvari u nestručno zamotan
joint kaj ga ova puši. Ona povlači pretjerano
teatralan dim, prije neg kaj bu ga dala zlom tipu.
Ne dira me škvadra s očima mrtvih kukaca duboko
zabijenim u glodavačke face. Nisu oni svi loši.
Ovog dečka odaje tek obleka, označava ga ko
izuzetnog šupka. Očito se povlači po onim
Windsor hotelima; po Saughtonu, Baru L, Perthu,
Peterheadu, itd, očito duže vrjeme. Tamnoplave
raširene hlače, crne suze, tamnožuta polo majica s
plavom kragnom i rubovima, i zelena parka (po
ovom jebenom vremenu!) prebačena prek naslona.
Niko se ne predstavlja, al to tak mora bit kod
mog nabuhlog idola, Mikea Forrestera. On je ovdje
glavni frajer, i skroz očito je toga svjestan. Peder se
počinje zajebavat, ne prestaje srat, ko limač kaj se
trudi ostat vani kolko duže može. Gospon Šminker,
zval bum pizduna Johnny Saughton, niš ne veli, sam
se zagonetno smije i tu i tam zakoluta očima ko da
uživa. Ak si ikad vidil lice od zvjeri onda ti je to
Saughton. Debela Krmača, bože kak je nevjerojatno
grozna, sam se kesi a ja se tjeram sinkopirat
kratkim smjehovima kad mislim da bi otprilike
trebalo.
Slušam ta sranja sve dok me bol i mučnina ne
natjeraju da se ubacim. Preziru moju kompletnu
negovornu signalizaciju, pa ih moram prekinut.
– Sorry kaj te prekidam kompa, al sad bi se fakat
moral počet šivat. Imaš robu?
Reagira pretjerano, čak i po mjerama seratorske
igrice kaj je Forrester vodi.
Začepi jebeni gubec! Jebeni papan. Ja bum ti
rekel kad si smiješ otvorit jebena usta. Sam začepi
šupak. Ak ti se ne sviđa društvo moš odjebat. Kraj
jebene priče.
Nema beda stari… Pokorno kapituliram. Jebi ga,
ovaj tip mi je sada bog. Hodal bi na sve četri po
razbijenom staklu soma milja sam da si njegovim
drekom operem zube i oba to kužimo. Ja sam samo
pijun u igri kaj se zove 'Promičba Michaela
Forrestera ko Velke Face'. Svima koji ga znaju ta
igra stoji na debilno pogrešnim principima. Još
ktome, očito se igra za dobro Johnnvja Saughtona,
al kaj me boli kurac, to je Mikeova predstava, a ja
sam tražil da mi podjele usrane karte kad sam nazval
njegov broj.
Podnosim još grđih poniženja valjda sto godina. Al
prelazim prek svega bez frke. Niš ne volim (osim
dopa), niš ne mrzim (osim svega onoga kaj mi ne da
do dopa) i ničeg me nije strah (osim da ne bum
dobil dopa). Znam i to da me usrani pizdun ko
Forrester nikad ne bi vukel kroz sva ta sranja da mi
misli ne dat niš.
Ima gusta kad se sjetim zakaj me mrzi. Mike se
jednom palil na žensku kaj ga je prezirala. Žensku kaj
sam je ja posije puknul. Nije to bilo ne znam kaj ni
meni ni toj ženskoj, al je totalno sjebalo Mikea. I
sad većina bi rekla da to tak ide, uvjek oćeš ono
kaj nemreš dobit a ono za kaj te fakat boli kurac
dođe ti na tanjuru. Takav je život, i zakaj bi seks bil
drukčiji od ostatka? Imal sam i zaboravil takve
obrate i prije. Svaki pizdun ih je imal. Problem je to
kaj se ovaj drek nafukal na pamćenje bezveznih
uvreda, kad već je jedna debela zla vjeverica. Al ga
ja svejedno volim. Moram ga. Kad ima.
Mikey se umara od igre ponižavanja. Jednom
sadistu to je kobog otprilike jednako zanimljivo
ko zabadat igle u plastičnu lutku. Bilo bi mi drago
da sam malo više surađival, al sam presjeban da
reagiram na njegova mutna podje-bavanja. Tak da
na kraju veli: – Imaš kintu?
Izvlačim neke zgužvane novce ižepa, i s dirljivom
uliz-nošću mu ih izravnavam na stoliću. S
obožavanjem i svim dužnim poštovanjem prema
Mikeovom statusu Frajera, predajem mu ih. Prvi
put skužim da Debela Krmača ima velku strelicu
nacrtanu na gipsu s debelim crnim flomasterom,
iznutra, pokazuje joj među noge. Sa strane piše
masnim štampanim slovima: UMETNI KURAC.
Želudac mi se opet skroz digne, i nagon da zemem
robu od Mikea maksimalnom snagom i zgubim se
tog časa otud skorom je nezdrživ. Mikey čapava
lovu i na moje iznenađenje vadi dvje bjele kapsule
ižepa. Nikad nisam vidil tak nekaj. Nekakve male
bombice s voskom izvana. Lovi me gadan bjes,
zgleda ko da je odnikud. Ne, ne odnikud. Ovak jake
osjećaje stvara samo staf il kad zgleda da ga ne bu
bilo. – Koji ti je to kurac?
Opijum. Čepići opijuma, Mikey mjenja ton.
Povlači se, skorom se ispričava. Moj ispad je
razbil našu bolesnu simbiozu.
Koji kurac sad da ja radim s njima? velim, ne
misleć, onda se nacerim kad mi sjeva. Tu se Mikey
opušta.
Kaj fakat oćeš da ti velim? kezi se, lovi dio snage
kaj ju je prije moral prepustit, dok se Saughton
zlobno cereka a Debela Krmača reve. Vidi ipak
da nisam oduševljen, pa nastavlja: – Nije ti frka za
šut, jel tak? Oćeš nekaj sporo, da ti skine bol, da se
moš skinut s dopa, jel tak? E pa ovo ti je taman.
Točno ono kaj tebi treba. Rastope ti se kroz tjelo,
nabubri ti i onda se polako smiri. To ti pizduni
troše u bolnicama, jebemu mater.
Kaj misliš da onda je?
– Slušaj glas iskusnog, smije se, al više Saughtonu
neg meni. Debela Krmača zabacuje si masnu
glavu, pokazuje velke, žute zube.
Tak da onda i radim kak mi je preporučil. Slušam
glas iskustva. Ispričavam se, povlačim u zahod i
mećem ih, velikom spretnošću, sebi u rit. To mi je
prvi put da si zabijam prste u šupak, tak da me
napada blaga mučnina. Gledam se u zrcalu od
zahoda. Riđa kosa, sljepljena al znojna, i bjelo lice
s hrpom odvratnih fleka. Dvje posebne ljepotice;
ove fakat moram klasificirat ko čireve. Jedan na
obrazu, jedan na bradi. Debela Krmača i ja bi bili
izvrstan par, pa si zamišljam perverznu sliku nas
dvoje u gondoli na kanalima u Veneciji. Silazim
dole, još mi je zlo al sam nabrijan jer sam dobil.
Treba proč vremena, Forrester primjećuje
zlovoljno, dok se ufuravam u dnevnu sobu.
Meni veliš. Kolka je korist od njih, mogel sam si ih
i vrit ugurat. Dobijam prvi osmjeh od Johnnvja
Saughtona za svoju muku. Skoro mogu vidit krv
oko njegovih iskrivljenih usta. Debela Krmača
zgleda ko da je baš ritualno zaklala svoje
prvorođeno. Taj bolni, neskužljivi izraz na njoj tjera
me na zapišavanje gaća od smjeha. Mike ima skroz
povrjeđen izraz, ono ja ovdje valjam fore, al skroz se
miri sa sudbinom jer kuži da me više ne drži. Nisam
njegov otkad smo napravili razmjenu. Sad mi više
nije niš više od hrpe pesjeg dreka u robnom centru.
U stvari, puno manje. Kraj priče.
I tak, vidimo se ruljo, kimam Saughtonu i Debeloj
Krmači. Nasmijani Saughton daje mi kompićki mig
koji ko da mete cjelu sobu. Čak se i Debela Krmača
trudi osmjehnut. Njihovo ponašanje mi je sad još
jedan dokaz da se omjer snaga između mene i
Mikea stubokom promjenio. Ko da to oće potvrdit,
ovaj me prati van. – Eh, pa burno se vidli stari.
Eh… sori za ona sranja kaj sam ti tam pričal. Ta
pizda Donnellv… od njeg sam skroz nervozan.
Jebena izdrkotina prve klase. Bum ti rekel sve
posije. Nema frke, a Mark?
Vidimo se Forry, odgovaram, nadam se da mi je
u glasu dovoljno prjetnje da pizdunu bar malo
bude frka, ak baš ne ono skroz. Dio mene ipak ne
bi htio skroz sjebat tipa.
To me trjezni, al fakat bi mi opet mogel zatrebat. Al
tak se nemre razmišljat. Ak bum tak razmišljal, cjeli
trud mi je za kurac.
Kad stižem na dno stuba skroz sam zaboravil svoju
muku; pa skorom. Osjećam je, bol kroz tjelo, sam
kaj me više ne uzrujava. Znam da je skroz debilno
uvjeravat se da roba već radi, samo kaj se nekakvo
olakšanje definitivno već pomalja. Jedna stvar kaj je
osjećam mi je velka rastočenost u trbuhu. Osjećam
ko da se topim iznutra. Nisam sral već pet il šest
dana; sad zgleda da stiže. Prdim, i odmah iscuri,
osjećam kak mi mokri proljev curi u hlače dok mi
se puls ubrzava. Gazim po kočnicama; stišćem
mišiće od sfinktera kolko god jače mogu. Šteta je
već napravljena, kak se god zeme, i bilo bu još
puno gore ak odma nekaj ne poduzmem.
Razmišljam jel bi otišel natrag do Forrestera, al
rade ne bi imal nikaj više s tom pizdom zasad.
Sjetim se da kladiona u robnom centru ima zahod
odostraga.
Upadam u lokal pun dima i idem ravno do čvora.
Koji jebeni prizor; dva tipa stoje na vratima zahoda,
sam pišaju unutra, di na podu ima tri prsta užegle,
masne pišoke. Nekak me čudno podsjeća na
bazenčić za noge na bazenu kam sam nekad išel. Ta
dva frajera tresu si pimpeke u hodniku i spremaju
ih u šliceve s jednakom brigom ko kad mećeš
useknuti rupčić u žep. Jedan me gleda sumnjivo i
prječi mi put do zahoda.
– Veće je blokiran, kompa. Nemreš tu srat.
Pokazuje mi školjku bez sjedalice punu smeđe
vode, ritpapira i bra- bonjaka od dreka kaj plovi po
tom.
Gledam ga čvrsto. –Jebeno mi se ide, kompa.
– Nebuš se tu fiksal, a?
Bas mi to treba. Charles Bronson s Muirhousea. Sam
kaj ovaj pizdun od Charlesa Bronsona pravi Michaela
J. Foxa. Ustvari zgleda malo ko Elvis, kak Elvis
danas zgleda; debeli bivši Ted u raspadnom stanju.
Goni se u kurac. Moj prezir je očito bil uvjerljiv, jer
se papan ono ispričava.
Bez uvrede, stari. Sam kaj ima mladih pizdeka kaj
su dolazili napravit od ovoga poligon za šutiranje.
Mi ti nismo za takve stvari.
Pizde jebene pederske, dodaje njegov kompić.
Već sam nadrkan par dana, kompa. Krepal bum
kolko me tjera. Moram se posrat. Tam nutra zgleda
jebeno grozno, al mi je il to il u gaće. Nemam sita
kod sebe. Već mi je ionak skroz loše od skidanja, da
ne spominjem ostalo.
Pizdun mi suosjećajno kima i miče mi se s puta.
Pišalina mi se upija u hlače dok prelazim prek praga.
Kužim kak je glupo bilo reć da nemam sita kod
sebe kad su mi ga pune gaće. Bar jedna sretna
okolnost mi je da im je brava na vratima skroz cjela.
Nemreš belivit, s obzirom na grozomorno stanje
vecea.
Smičem si gaće i sjedam na hladnu mokru
porculansku školjku. Praznim si iznutrice, osjećam
kak mi sve: mjehur, želudac, crjeva, žuč, jetra,
bubrezi, srce, pluća i jebeni mozak skroz ispada kroz
šupak u zahod. Dok serem, muhe mi se zaljeću u
facu, pa se cjeli tresem. Lovim jednu, i na svoje
iznenađenje i ushićenje, osjećam kak mi zuji u ruci.
Stišćem je tolko da se više nemre mrdnut. Otvaram
si dlan i vidim ogromnu, prljavu plavu zunzaru,
velko, dlakavo leteće govno.
Mažem je po zidu prek puta; pišem 'H' onda T
onda 'B' s kažiprstom, s tintom od njenih organa,
tkiva i krvi. Počinjem sa 'S' al mi nestaje materjala.
Nema frke. Uzimam sa 'H', di ima debelog viška, i
završavam 'S'. Sjedam kaj više morem natrag, da ne
padnem skroz u septičku ispod, i divim se svom
djelu. Zla zunzara, kaj me tak namučila, pretvorena
je u umjetničko djelo koje mi je velki gust gledat.
Po-dozrjevam kak je to pozitivna metafora za
druge stvari u mom životu, kad uspjevam skužit
kaj sam to napravil pa se paraliziram cjelim tjelom
od živog straha. Sjedim zmrznut načas. Al samo
načas.
Skačem sa školjke, koljena mi pljušte po zapisanom
podu. Traperice skližu do poda i pohlepno upijaju
pišoku, al jedva da ih kužim. Frčem rukav i
okljevam sam kratko, dok gledam svoje grudičaste i
tu i tam rascmoljene tragove, prije neg kaj bum
zaronil ruku do lakta u smeđu vodu. Rujem
pedantno i nalazim jednu bombicu odmah. Brišem
neki drek kaj se zaljepio za nju. Malo se rastopila,
al uglavnom je još cjela. Mećem je na vrh kotlića.
Za nać drugu moram još par put debelo zajaružat
kroz mulj i prosijavat govna mnogih vrsnih seronja
iz Muirhousea i Piltona. Jednom mi se digne
želudac, al nalazim svoj bjeli grumen zlata, začudo
još bolje sačuvan od prvog. Dodir vode grozi me
još više od dreka. Moja usmeđena ruka zgleda ko
klasični sindrom sunčanja s majicom. Crta mi je
taman iznad lakta jer sam moral ić skroz iza sifona.
Kak god da mi je bed kaj osjećam vodu na koži,
fino mi je stavit si ruku pod hladnu pipu na
lavabou. Teško da mi je to najdulje il najpotpunije
pranje svih vremena, al je to sve kaj mogu podnjet.
Onda si brišem rit čistim djelom hlača i bacam
drekom nasaftane gaće u školjku s ostalim sranjem.
Čujem kak mi kucaju na vrata i navlačim
natopljene levisice. Više mi je bed od mokrog na
nogama neg od smrada. Kucanje se pretvara u
razvaljivanje.
Daj pizdurino jedna, tu nam je skroz priša!
Daj si smiri živce.
Došlo mi je da progutam čepiće, al sam odbacil
ideju skorom odmah čim mi je pala na pamet.
Napravili su ih za analno unošenje, i još je bilo
dovoljno tog voska na njima da skužim da bum ih
teško zadržal nutra. Pošto sam ispalil sve iz trbuha,
dečkima je ionak kobog bilo sigurnije tam dole. Pa
su otišli doma.
Neki kladioničari me čudno gledaju, ne tolko zbog
pi-šačkog reda kaj se naslagal kraj mene s par
prezrivih ti mater već bi ti bilo vrjeme neg zbog par
seronja kaj su skužili kak jadno zgledam. Jedan
papan mi je čak nekaj okvirno zaprjetil, al većina ih
je bila prezauzeta s formularima il s trkom na
ekranu. Vidil sam kak Elvis/Bronson divlje lamaće
rukama na telkač prije neg kaj sam otišel.
Na stanici busa sam skužil da je danas fakat
postalo sparno vruće. Sjetil sam se da je neko rekel
kak je danas prvi dan Festivala. E pa, fakat su si
dobili vrjeme kak im treba. Sjedil sam na zidu do
stanice i puštal da mi se sunce natopi u mokre
traperice. Vidil sam da stiže 32, al nisam se maknul,
od apatije. Došel je drugi, pa sam se sabral da uđem
nutra i odem natrag u Sunčani Leith. Fakat je vrjeme
da se očistim, mislil sam si, dok sam išel po
štengama svog novog stana.

Ubrzanje
I što predlaže Rents, u ovo prekrasno popodne s
klasičnim vremenom za ić u lov? Pizdun ima
jebenu hrabrost da predloži da odemo u njegovu
rupu, koja smrdi po alkoholu, ustajaloj spermi i
smeću kojeg je morao izbacit prije par tjedana, da
gledamo video. Navuć zavjese, zaštopat svjetlo,
zaštopat si jebene moždane valove, i onda ga
gledat kak se kesi ko kreten s jointom u ruci na sve
što se pojavi na zaslonu. Pa, non, non, non,
Monsieur Renton, Simone nije naviknut sjediti u
tamnim sobama sa sirotinjom s Leitha i narkićima
koji troše travu ko zečevi. Jer ja sam stvoren da te
volim du-šoo, ti si stvorena da voliš meee…
…debela krava dogegala se taman pred limunčeka s
VRG-om, blokira mi pogled na tu izuzetnu
stražnjicu svojim usaljenim dupetom. Ima
jebenog obraza nosit tajice – totalno i posve
bezosjećajna za nježnu prirodu Simoneovog
trbuha!!
Eto mršave trebe! primjećujem sarkastično.
Daj zajebi pizdo isfrustrirana, kaže Rent Boy.
Dolazi mi da ignoriram kretena. Kompići su ti
gubitak vremena. Uvijek su spremni da te odvuku
na svoj nivo društvene, spolne i intelektualne
nerazvijenosti. Al bolje da spustim papku, da još ne
bi mislio da mi je uspio odbrusit.
– Činjenica da koristiš izraz 'pizda' u istom dahu s
rječju 'isfrustriran', pokazuje da imaš jednako
mutno, sjebano shva ćanje ovog problema ko i svih
drugih.
To prikucava pizdu. Odvraća mi nekaj izlizano u
patetičnom pokušaju da spasi situaciju. Rent Boy 0,
Simone 1. Oba to znamo. Rentone-e, Rentone-e,
kolka je reza…
Mostovi su puni rulje. Ooh, ooh la la, let's go
dancin', ooh, ooh la la, Simon dancin'… Tu ima
komada svake rase, boje i nacije. O joj, pičaka!
Vrijeme je za poći. Dvije orijentalke gledaju kartu.
Simone express, to bu upalilo. Jebeš Rentsa, °n je
jeftini loser, skroz SAD.
Mogu li vam pomoći? Kamo ste pošle? pitam ih. Dobro
staro škotsko gostoprimstvo, je, nema boljeg, kaže
mladi Sean Connerj, novi Bond, jer cure, ovo je novi
bondage…
Tražimo Royal Mille, odgovara mi snobovski,
engleski kolonijalni glas ravno u lice. Koja jebena
mala napuhana guza i sve. Kaže Simpa Simon, metni
si dlanove na tabane…
Naravno, Rent Boy izgleda ko otromboljeni
pimpek u bačvi pičaka. Nekad stvarno pomislim da
tukan još uvijek vjeruje da erekcija služi za
prepišavanje zidova.
Pođite s nama. Idete na predstavu? Da, nema
do Festivala kad se radi o iskazivanju mantovanija.
Da. Jedna od (kineskih porculanskih) lutkica daje
mi komad papira na kojem piše Brecht: Kavkaski
krug kredom, izvodi Kazališna skupina Sveučilišta
Nottingham. Kobog zbirka isprištavljenih skvičavih
drkaroša koji bijedno izvode nekakvu lažnu
umjetnost prije nego što diplomiraju i odu radit
u toplanama od kojih će djeca dobijat
leukemiju ili u in vesticijskim fondovima koji će
zatvarat tvornice i bacat ljude u siromaštvo i očaj.
Dobro, ajmo si prvo izbacit izlizavanje donova iz
sustava. Jebene vreće za smeće, kaj ne, Sean, stari
moj bivši kompa s raznošenja mlijeka? Da Shimon,
mislim da ši tu rekao stvarno pametnu stvar. Stari
Sean i ja imamo jako puno sličnosti. Obojica
dečki iz Edine, obojica bivši ko operanti iz
mljekare. Ja sam samo raznosio po Leithu, dok je
Sean, ako slušate bilo kog starog frajera, raznosio
mlijeko u svaki stan u gradu. Tada su zakoni o
zapošljavanju djece bili popustljiviji, izgleda.
Jedno područje u kom smo različiti je izgled. Seana
je skroz u tom području ža-šjenio Simone.
Sad Rents balavi nekaj o Galileu i Majci hrabrost i
Baalu i tom sranju. Pičke su skroz impresionirane i
sve. Ma jebi me u zrav mozak! Od ovog jeftinog
pizduna fakat ima koristi. Ovo je zaprepašćujući
svijet. Da Shimon, što više vidim, sve manje
vjerujem. Ja i ti skupa, Sean.
Orijentalne mantovanke odlaze na predstavu, ali
smo se dogovorili naći na piću u Deaconsu poslije.
Rents nemre. Bu-jebeno-hu-hu. Zaspal bum od
plača. On se ide nać s gđicom Mogadon, s ljupkom
Hazel… pa onda bum moral zabavljat obje ribice…
ak se odlučim doć. Ja sam zauzet čovjek. Obveze
moraju stajati na prvom mjestu, je li Sean? Posve tako
Shimon. Skidam se od Rentsa, nek ode i ubije se od
droge. Koje jebene frendove ja imam. Spud, Second
Prize, Begbie, Matty, Tommy: ovi seronje zajedno se
čitaju O-G-R-A-N-I-C-E-N-I. Izuzetno ograničena
škvadra. E pa meni je pun kurac do umnjaka takvih
losera, propaliteta, ročnika, prevaranata, narkića i
sličnih. Ja sam dinamičan mladić, uspinjem se po
društvenoj ljestvici i prodirem, prodirem,
prodirem…
… socijalisti ne mogu prestat o tvojim drugovima,
tvojoj klasi, tvom sindikatu, i društvu. Jebeš svo to
sranje. Torijevci ne mogu prestat o tvom
poslodavcu, tvojoj domovini, tvojoj obitelji. Jebeš
to još više. Tu sam ja, ja, jebeni JA, Simon David
Williamson, NUMERO JEBENO UNO, protiv
cijelog svijeta, i to preteže na jednu stranu. Ustvari
je tako lako… Jebeš sve njih. Divim še tvom
neobuzdanom individualizmu, Shimon. Vidim sličnosti
ša sobom dok šam bio mladi. Drago mi je da ši to rekao
Sean. I drugi šu imali slične opaske.
Ojoj… pjegavi faker sa šalom od Heartsa… da,
pizduni danas igraju doma. Gledaj ga; najjača
antimodna izjava. Rade bih si vidio sestru u bordelu
nego brata u šalu od Heartsa i to je jebeno točno…
opala, još jedna utegnuta djevojčica pred nama…
ruksak, nježna kožica na rukicama… mmmm… puši,
jebi, puši, jebi… svi propadamo…
…kamo sad… iznojit se u teretani u klubu, tam sad
imaju saunu i solarij… da se mišići nategnu…
narokani loseri su mi sad samo neugodno sjećanje.
Curice žutice, Marianne, An-drea, Ali… u koju ću
ga sretnu jahačicu večeras zabit? Kaj je najbolje za
pojebat? Pa ja sam, naravno. Možda čak nađem
nešto i u klubu. Dinamika je čarobna. Tri
skupine; žene, normalni muškarci i pederi. Pederi
oblijeću normalne koji su tip klupskog inventara s
ogromnim bicepsima i pivskim drobinama.
Normalni oblijeću žene, kojima se sviđaju gipki,
zbildani dječaci. Nitko od svih njih neće dobit što
bi htio. Osim naš, je li Sean? Posve tako, Shimon.
Nadam se da neću vidjet soma koji me bario
zadnji put kad sam bio. Rekao mi je u kafeteriji da
ima HIV, ali da je sve kul, nije to nikakva smrtna
kazna, nikad mu nije bilo bolje. Kakav pizdun
priča takve stvari strancima? Kobog sere.
Ljigavi jebeni derpe… to me podsjeća da si kupim
gumice… al nema šanse da dobiješ HIV u
Edinburghu od karanja trebe. Vele da je mali
Goagsie dobio tako, al mislim da se malo veselio
sam il se pikao stafom. Ak ga ne dobiješ šutirajuć se
s tipovima ko kaj su Renton, Spud, Swanney i
Seeker, očito da tvoje ime ne piše na njemu… al
ipak… zakaj se igrat sa sudbinom… a zakaj ne…
ja bar znam da sam još tu, još živ, jer dok god ima
šanse otić sa ženskom i njenim mufom, to je to, to
je to, jebe mi se za sve, NULA, da ispuni tu veliku,
CRNU RUPU ko stisnutu šaku nasred mojih
jebenih grudi…
Odrastanje u javnosti
Usprkos nesumnjivom preziru kojeg je mogla
osjetiti s majčine strane, Nina nije mogla
dokučiti u čemu je pogriješila. Signali su bili
jednostavno zbunjujući. Prvo je bilo: Miči se s puta;
onda: Nemoj samo tu stajati. Grupa rođaka
oblikovala je ljudski zid oko njene tete Alice. Nina
nije mogla vidjeti Alice s mjesta na kojem je sjedila,
ali tužno gugutanje koje je dopiralo s druge strane
sobe govorilo joj je da je njena tetka tamo negdje.
Majka joj je ulovila pogled. Gledala je prijeko na
Ninu, izgledajući poput jedne od hidrinih glava.
Preko svih hajde hajde i bio nam je dobar Nina je
vidjela kako usta njene majke oblikuju jednu riječ:
Čaj.
Pokušala je zanemariti signal, ali je majka
neumoljivo siktala, usmjeravajući riječi preko sobe
na Ninu, poput nježnog mlaza: – Napravi još čaja.
Nina je bacila svoj primjerak NME-& na pod.
Izvukla se iz naslonjača i otišla do velikog stola za
ručavanje, podižući pladanj na kojem su bili čajnik i
gotovo prazan bokal mlijeka. Završivši u kuhinji,
proučavala je svoje lice u zrcalu, usredotočujući se
na točku iznad svoje gornje usne. Njena crna kosa,
ošišana na kose pramenove, izgledala je masna,
makar ju je sinoć oprala. Protrljala si je trbuh,
osjećajući se napuhnuto od nagomilanih tekućina.
Mjesečnica joj se spremala. Koja bedara.
Nina nije mogla biti dio ovog čudnog festivala tuge.
Cijela stvar nije djelovala kul. Čin nemarne
nezainteresiranosti kojeg je iskazala čuvši za smrt
tetka Andvja bio je tek djelomice fingiran. On joj je
bio najdraži rođak kad je bila još mala curica, i
nasmijavao ju je, ili su joj bar tako svi govorili. I na
neki način ona se toga mogla sjetiti. To se sve
stvarno zbilo: šale, Škakljanje, igranje, neiscrpna
zaliha sladoleda i slatkiša. No nije mogla osjetiti
osjećajnu vezanost između sadašnje sebe i ondašnje
sebe, pa tako ni osjećajnu vezanost s Andvjem. Kad
bi slušala kako joj rodbina pripovijeda o tim
danima kad je bila beba i dijete vrpoljila bi se od
nelagode. Izgledalo
je kao da u srži potiru nju samu kakva je bila sada.
Što je još gore, to nije bilo ni kul.
Barem se oblačila za korotu, kako su je stalno svi
podsjećali. Mislila je da su joj rođaci tako dosadni.
Držali su se banalnosti u sivom životu; to ih je
spajalo u tmurnom življenju.
– Ta curica nikad ne nosi ništa nego crno. U moje
doba curice su nosile lijepe vedre boje, i nisu se
trudile izgledati kao vampiri. Ujko Bob, debeli,
glupi ujko Bob, bio je autor te izjave. Rodbina se
smijala. Svi do zadnjega. Glupim, mizernim
smijehom. Uzrujanim smijehom zastrašene djece
koja se trude sakriti od školskog nasilnika, a ne
odraslih osoba koje su očito čule nešto smiješno.
Nina je svjesno shvatila po prvi puta da se smijeh
odnosi na više od humora. Ovo je bilo smanjivanje
napetosti, solidarnost pred licem spodobe s
lubanjom i kosom u ruci. Andvjeva smrt podigla je
tu temu još više na popisu prioriteta svakoga od
njih.
Štednjak se isključio. Nina je napravila još jedan
čajnik i odnijela ga.
Pusti sad, Alice. Pusti sad, srce. Evo Nine sa
čajem, rekla je njena teta Avril. Nina je
pomislila da se možda nerealne nade polažu u
vrećice indijskog. Može li se od njih očekivati da
nadomjeste gubitak dvadeset četverogodišnje
veze?
Grozno je kad imaš probleme s hercom, rekao je
njen ujko Kenny. – Ipak, bar se nije mučil. Bolje
od raka, kad sam truliš u patnjama. Naš je otac
otišel s hercom. Pro kletstvo Fitzpatrickovih. To
ti je tvoj deda. Pogledao je Nininog bratića
Malcolma i nasmijao se. Premda je Malcolm bio
Kennvjev nećak, bio je samo četiri godine mlađi od
svog ujaka, a izgledao je stariji.
Jednog dana bu se sve to s hercom, i rak i sve, sve
bu se zaboravilo, izrazio se Malcolm.
Pa je. Medicinska znanost. Kak je tvoja Elsa,
usput? K.ennyjev glas se stišao.
Ide opet pod nož. Zbog jajovoda. Izgleda da
budu joj…
Nina se okrenula i napustila sobu. Sve o čemu je
Malcolm izgleda htio govoriti bile su operacije
kojima se podvrgavala njegova žena kako bi oni
mogli imati dijete. Od potankosti su joj se vrhovi
prstiju učinili sirovima. Zašto ljudi misle da to drugi
žele slušati? Kakva bi žena prolazila sve to samo da
bi dobila vrišteće derište? Kakav čovjek bi je poticao
u tome? Dok je išla u predvorje, zazvonilo je na
vratima. Bile su njena strina Cathy i striko Davie.
Uspjeli su brzo stići od Leitha do Bonnyrigga.
Cathy je zagrlila Ninu. – O dušo. Gdje je? Gdje je
Alice? Nina je voljela svoju strinu Cathy. Ona je bila
najnaprednija od svih njenih teta, i ponašala se
prema njoj kao s osobom a ne kao s djetetom.
Cathy je otišla zagrliti Alice, svoju šurjakinju, zatim
njenu sestru Irene, Nininu majku, i braću Kennyja i
Boba, tim redom. Nina je smatrala da takav
poredak ima takta. Davie je kruto kimnuo svima.
Isuse, nisi opće gubil vrjeme za doć sim u onom
starom kombiju Davie, rekao je Bob.
Je. Zaobilaznica dosta mjenja stanje. Uđeš odmah
kraj Portobellaha, siđeš taman prije Bonnyrigga,
Davie je po slušno objasnio.
Zvono se opet oglasilo. Sad je bio Doktor Sim,
obiteljski liječnik opće prekse. Sim je bio živahan i
poslovno nastrojen, no ozbiljnog izraza. Svojim je
držanjem pokušavao izraziti mjeru suosjećajnosti,
istodobno zadržavajući pragmatičnu snagu kako bi
dao obitelji samopouzdanja. Sim je vjerovao da mu
ne ide loše.
I Nina je tako mislila. Horda tetkica bez daha
petljala je oko njega poput groupieja oko rock
zvijezde. Nakon kratkog vremena Bob, Kenny,
Cathy, Davie i Irene otpratili su dr. Sima na kat.
Nina je shvatila, dok su počeli izlaziti iz sobe, da joj
je započela mjesečnica. Pošla je za njima uza stube.
Miči se s puta! prosiktala je Irene, osvrćući se.
Idem samo u kupaonicu, odgovorila je Nina,
prezrivo. U kupaonici je skinula odjeću,
započinjući sa crnim, čipkastim rukavicama.
Istražujući razmjere štete, uočila je da joj je iscjedak
prošao kroz gaćice ali nije dopro do crnih štrampli.
– Sranje, rekla je, dok su kapi guste, tamne krvi
padale na tepih u kupaonici. Otrgla je par listova
toaletnog papira, i prislonila ih uza se kako bi
obuzdala curenje. Zatim je pogledala u ormariću,
ali nije mogla naći tampone ili hi gijensku gazu.
Je li Alke bila prestara za menstruiranje?
Vjerojatno.
Natapajući još papira vodom, uspjela je skinuti
većinu mrlja s tepiha.
Nina je oprezno stala pod tuš. Nakon što se polila,
napravila je novi uložak od papirnatog ručnika, i brzo
se obukla, ostavljajući gaćice koje je oprala u
umivaoniku, ižmikala, i ugurala u džep od jakne.
Istisnula je prišt iznad vrha usnice, i osjetila se
puno bolje.
Nina je čula kako društvo izlazi iz sobe i kreće u
prizemlje. Ovdje je jebeno dosadno, pomislila je, i
htjela je van. Čekala je samo prikladan trenutak da
zažica majku za novce. Trebala je ići u Edinburgh sa
Shonom i Tracy da vidi jedan bend u studijima
Calton. Nije joj se sviđalo izlaziti dok je imala
mjesečnice, jer je Shona rekla da dečki znaju kad je
imaš, jednostavno namirišu, što god ti napravila.
Shona je znala o dečkima. Bila je godinu dana
mlađa od Nine, ali već se dvaput, jednom s
Graemeom Redpathom, i jednom s dečkom iz
Francuske kojeg je upoznala u Aviemoreu.
glasom. Njena mama joj nije davala niti pušiti u Pogledao je Ninu neč
dnevnoj sobi. Davala je Dougieju, svom mržnji. Bilo je onespo
kretenoidnom muškarcu pušiti u dnevnoj sobi. To drkonja, ipak. Svi Ni
je bilo u redu, smatralo se temom lepršavih šala a koje je poznavala. N
ne izvorom raka i srčanih tegoba. Nina je pak (on je bio iz Glasgow
morala gore s čikom i to je bila bedara. Njena soba sina: Billvja, koji je t
je bila hladna, a dok bi upalila grijanje i napravila Marka, koji je navod
neku toplinu, stigla bi popušiti kutiju od dvadeset tu, jer su jedva znali
Marlboroa. Jebeš sve to za šalu. Večeras će riskirati Vjerojatno će biti na
s gazom. Davie jednom su ima
Izlazeći iz kupaonice, Nina je pogledala kod tetka zvao Davie, i koji je u
Andyja. Tijelo je ležalo na krevetu, još uvijek Bio je jako mentalno
prekriveno. Mogli su mu zatvoriti usta, pomislila je. proživio je većinu živ
Izgledalo je kao da je izdahnuo pijan, ratoboran, vidjela samo jednom,
zamrznut smrću dok se svađao o nogometu ili otvorenih ustiju i praz
politici. Tijelo je bilo mršavo i smežurano, ali sa svoje Cathy i Davieju zbog
strane Andy je uvijek bio takav. Sjećala se kako je ali možda i olakšano.
po rebrima škakljaju ovi uporni, sveprisutni, koščati Sranje. Geoff joj je p
prsti. Možda je Andy uvijek umirao. je pokazala Shoani, k
Nina je odlučila pretresti ladice kako bi vidjela Marti iz Wet Wet W
ima li Alice ikakvih gaća koje bi vrijedilo posuditi. Wetse i, uostalom, uo
Andvjeve čarape i slip gaće bile su u gornjoj. sliči.
Alicein veš bio je u sljedećoj ispod. Ninu je U redu, Nina?
zaprepastio raspon doljnjeg rublja koje je Alice Je. Šteta za ujku And
imala. Bilo ga je od predugih spavaćica koje je Je, a kaj da veliš? Ge
nosila uz tijelo, i koje su joj dolazile gotovo do je dvadeset jednu i N
već s požudom. Očito je pio prije nego što je stigao i dlan pod pokri vače.
slabije se suzdržavao. utikač iz zida. Uzeo j
– Baš si narasla, Nina, rekao je. kreveta prekidač koj
Je, pocrvenjela je, znajući što radi, i mrzeći se Netko je ostavio uklj
zbog toga. objaš njava toplinu ti
Jel ti se ide odovud? Mislim, bi mogli do puba? Jadan si ga ja. Isuse
Mogli bi prek puta na cugu. Kenny. Vidio je gdje
Nina je odmjerila ponudu. Čak i da Geoff počne sa Opravdavajući se rek
studentskim sranjima, bit će bolje nego ostati smjeha. Znaš kakav
ovdje. Vidjet će ih netko u pubu, ovo je Bonnvrigg, Okrenuo je dlanove p
i počet će priče. Shona i Tracy će saznati, i tražit će Koji si ti jebeni konj…
da saznaju tko je bio tamnokosi, stariji tip. Prilika je izmucao, gnjevan, pr
bila predobra da bi se propustila. iz sobe.
Tada se Nina sjetila rukavica. Odsutno ih je – Geoff. Geoff. Ček
ostavila na vrhu komode s ladicama u Andyjevoj molio. Čuli su lupan
sobi. Ispričala se Geoffu. – Je, dobro onda. Idem Nina je mislila da će
samo na toalet. boljeli, dok se trudila
Rukavice su bile još uvijek na komodi. Uzela ih je i je tresli. Cathy ju je o
stavila u džep jakne, no tamo su joj već bile mokre – Dobro je dušo. Haj
gaćice tako da je brzo izvadila rukavice i stavila ih u rekla je, dok je Nina
drugi. Pogledala je prema Andyju. Nešto se Plače sirovom snago
promijenilo na njemu. Znojio se. Vidjela je kako se dok su se napetosti p
trza. Bože, bila je sigurna da je vidjela kako se trza. ostavljajući je klonu
Dodirnula mu je ruku. Bila je topla. Sjećanja, slatka sjeća
Nina je otrčala dolje. – Tetak Andy! Mislim… joj svijest. Sjećanja n
mislim… morate doć… on vam je ono još tam… ljubav koje su ovdje
kao što su bili i sinoć. Millard je bio šljam. Kao i iskrivljenijeg lica. St
Stevie. Kao i Stella. Loša kombinacija. Stella je Sick Bovevog prirod
također bila i najdivnije stvorenje na svijetu u Rents se složio sa Sic
Steviejevim očima. Zbog toga je bila manje šljam; u pomislio je Stevie. U
stvari, uopće nije bila šljam. drugog. Obično, ako
– Daj se opusti za kurca miloga! Jel sad jebena rekao drek. – Trebali
Nova godina! Franco je ne toliko predložio, koliko telki, i natjerat ljene,
naredio. Tako je on to radio. Ljude treba natjerati da odu na tekme.
uživaju ako ne može drugačije. – Ti si me nagovoril,
Obično nije trebalo. Svi su bili zastrašujuće veseli. Savez Rentsa i Sick B
Stevieju je bilo teško pomiriti ovaj svijet s onim – Ti mi pričaš nekaj
kojeg je upravo napustio. Sad je bio svjestan da ga gospon vnizonja Tel
gledaju. Tko su ovi ljudi? Sto bi oni? Odgovor je deset minuta pa bus
bio da su svi njegovi prijatelji, i da žele njega. sezone neg kaj si pro
Pjesma na gramofonu ubrazdala mu se u svijest, – Imaš jebenih muda
produbljujući mu jad. okrenuo ka Stevieju,
Volio sam curicu, dobricu, dobricu curicu, Slatka je prema Sick Boyu. – Z
ko vrijesak u dolini, Slatka je ko vrijesak, Dobri zbog sve droge kaj ju
purpurni vrijesak, Svi su se pridružili s gustom. – Nastavili su se svađa
Nemreš bolje od Harrvja Laudera. Nova godina je, sviđalo. Sad ga je isc
ono, primijetio je Dawsie. – Zapamti Stevie, b
U radosti lica oko sebe Stevie je stekao mjeru malo u veljači, reka
vlastitog jada. Jama melankolije nije imala dna, a on natmureno kimnuo.
je brzo propadao, padajući sve dalje od dobrih zaboravio cijelu stva
dana. Takvi su dani često izgledali mučno blizu; bio kompić, ali je im
mogao ih je vidjeti, zbivali su se svud oko njega. Londonu bi se smjes
nesuvislo pijan već tjednima. Nova godina je bila Stevie je počeo govor
dobar paravan ljudima poput njega. Njegova slušala. Spud je suosj
djevojka, Carol, pokupila se iz protesta zbog primjećujući da je ci
njegovog ponašanja. Second Prize nije uopće ni Osjećao je da pravi b
primijetio da je došla. prestati pričati. Sigur
Stevie je otišao u kuhinju, gdje je bilo tiše, i gdje je i Spudu. Ali nije mog
bar mogao čuti telefon. Poput mladog poslovnog otišao, pa ga je zamij
šminkera, ostavio je kod svoje majke popis brojeva pridružila. Sigurno s
na kojima bi vjerojatno mogao biti. Ona bi ih mogla nogometnim pjesmam
dati Stelli, ako nazove. Stevie joj je rekao što osjeća Nicola je pružala pra
prema njoj, u onoj gadnoj štali od puba u Kentish čekaj da te ona nazov
Townu, tamo gdje inače nikad nisu pili. Otvorio joj – STEVIE! DOLAZ
je srce. Stella je rekla da bi trebala razmisliti o tome zarikao je Begbie. S
što je rekao, da ju je to stvarno prepalo, i da joj je to da ga ovaj odvuče u
toga časa bilo previše. Rekla mu je da će ga nazvati zapričavaš mantovan
kad bude bio u Škotskoj. I to je bilo to. u tri pizde materine
Otišli su iz puba u suprotnim smjerovima. Stevie je jebenog jazz puritanc
otišao do stanice metroa koji je vozio na Kings Boyu, koji se žvalavi
Cross, sportske torbe prebačene preko ramena. Stao upucavao. Prije su ču
je, okrenuo se i promatrao je kako prelazi most. kao 'u principu jazz p
Njene duge smeđe kovrče divlje su vijorile na Ajmo u zeleni Dublin
vjetru dok je odlazila odjevena u sivu jaknu, Di »šljemove glancaj
suknjicu, debele, crne vunene čarape i martensice se kolje bajunetom, d
od dvanaest rupa. Čekao je da se okrene i pogleda Thomson automata.
ga. Uopće se nije okrenula. Stevie je kupio bocu Stevie je sjedio natmu
Bell's whiskyja na postaji i pocuclao je cijelu prije uz ovoliku buku.
Bilo je očaja u njemu. Kao da će se dovoljno Sretna Nova. Stella…
glasnim pjevanjem svi nekako stopiti u moćno večer… stvarno to m
bratstvo. To je bila, kako je pjesma rekla, 'budnica Dobro, jer mislim da
z
a boj', i imala je malo veze sa Škotskom i Novom stalno mislim na tebe
godinom. Glazba za borbu. Stevie se nije htio boriti Steve je progutao kn
ni sa kim. Ali bila je i prekrasna glazba. naviru na oči. Jedna
Mamurnost, koju je piće posvuda potiskivalo u drugi obraz.
plan, također se i potpirivala. Sad je dostizala takve – Stevie… je li sve u
razmjere da je izazivala stvarni strah. Oni neće – I puno bolje od tog
prestati piti dok se ne budu ■borali suočiti s sumnje, bez sranja.
glazbom, a to će biti kad adrenalin do kraja izgori. – Jebemu… nestaje m
Ja-aah sam ti de-he-cec kak i ti-ii O-hošel sam u l-iii- zajebavati sa mnom,
ru-uuu u in-ten-dan-turu! vidimo se u četvrt d
Telefon je zazvonio u hodniku. June se javila. Zatim – Volim te! VOLIM
joj je Begbie oteo slušalicu iz ruke, odgurujući je. veza se prekinula.
Uplovila je natrag u dnevnu sobu poput duha. Stevie je nježno prigr
Kaj? KAJ? KOG SI REKLA? STEVIEJA? JE, drugo, dio nje. Zatim
ČEK SAD MALO. SRETNA TI NOVA popisati. Nikad se nij
KOMAD, KAD SMO VEĆ KOD TOG… Franco gledao kako mu smrd
je poklopio, – …koja god da kurčeva jesi… dozvolio je da mu se
Otišao je u prednju sobu. – Stevie. Neki jebeni mislima. Sčepala ga j
bombonček te treba. Ima klitač u ustima, ono. Bila je Nova godina.
Lon don. svakoga, pogotovu St
Opa! Fakeru! nasmijao se Tommy dok je Stevie tulumu. Svoje drugov
skakao s kauča. Trebao se popisati zadnjih pola korjeniku. Usprkos to
sata, ali nije imao povjerenja u svoje noge. Sad su Bili su dobri ljudi; sa
njihovu sreću, sad se nije mogao vezati uz njihov maltretiranju jedne A
očaj. Hibsi su gubili od Heartsa. Obje ekipe Jebena pakićka kurv
propuštale su nevjerojatne količine prilika; sve Idi natrag u kurac ta
same početničke stvari, ali Heartsi su bar Zborno su izvodili m
uspijevali nešto i zabiti. Sick Boy je držao glavu su napuštali kolodvo
dlanovima. Franco je zlokobno zurio prema – Kakvi šarmantni, o
raspojasanim navijačima Heartsa na suprotnoj Stevie ženi, koja ga j
tribini. Rents je vikao tražeći trenerovu ostavku. lasicu. Vidjela je još
Tommy i Shaun svađali su se o nedostacima obrane, frfljavog govora, krv
pokušavajući odrediti tko je kriv za gol. Gav je alkoholu. Iznad sveg
proklinjao sučeve masonske sklonosti, dok je metni šal, poput on
Dawsy još uvijek tugovao nad prethodnim koji su je maltretira
promašajima Hibsa. Spud (droga) i Second Prize razlike u bojama, i i
(alkohol) bili su urokani do besvijesti, još uvijek u tmurno shvatio Stevi
stanu, s kartama koje su još mogle poslužiti samo tako zajebavali i deč
za skupljanje žohara. Ništa od toga trenutno nije navijačima ima krete
imalo veze, što se Stevieja ticalo. Bio je zaljubljen. Vlak je kasnio skoro
Nakon utakmice napustio je ostale i otišao na rezultat po mjerilima
kolodvor dočekati Stellu. Glavnina navijača Heartsa se pitao hoće li ona b
krenula je u istom smjeru. Stevie je bio nesvjestan paranoja. Valovi stra
žestokog raspoloženja. Jedan tip mu se proderao u je toga bilo na kocki,
lice. Pizde su dobile četiri jedan, pomislio je. Što mogao vidjeti, nije se
bi još, u kurac? Krv? Očito. izgleda. Zatim je već
Stevie je preživio nenadahnute provokacije na putu drukčija nego što ju j
do kolodvora. Mogli su svakako, pomislio je, ljepša. Zbog osmjeha
izmisliti nešto bolje od 'jebenog Hibića' ili njenom licu. Pretrčao
kauč. Ugledavam smeđu fleku na zidu iznad nje. trbuhu u kinderbetu.
Koji je to sad kurac? Otkud to tu? plava oko očiju. Nisa
Sick Boy je bil na nogama. Zbečil se kak žaba. Na Sam je ležala kak odb
to mi je sličil, na žapca. Zato kaj tak skače, nekog klinca. Tak m
odjednom bude tak pokretan iz mirovanja. Gleda Dawn. Jebena sramo
Leslev par sekundi, onda juri skroz do spavače. Mala Dawn… nemre
Matty i Spud se osvrću a niš ne kuže, al čak i kroz čovječe… veli Matty
svoje smućene mozgove mogu skužit da se nekaj Teška jebena stvar…
fakat grdog desilo. Ja sam znal. Isuse, jebenti odma si spušta bradu na gr
sam znal. Rekel sam kaj uvjek velim kad je nekaj Mattyjeva glava se jo
grdoga. implodiral.
– Bum skuhal malo, velim im. Mattyjeve oči me Idem ja u kurac odav
pro- svrdlaju. Kima. Spud se ustaje i odlazi na zdržat.
kauč, sjeda na metar od Lesley. Ona si drži glavu. Jebi se Matty! Niko
Jedno vrjeme sam mislil da bu je Spud dodirnul. Sick Boy.
Nadal sam se da bu. Tjeram ga mislima na to, al Smiri se stari. Smiri
on sam bulji u nju. Znam, čak i od sim, da joj protno.
proučava velki dlakavi madež na vratu. Imamo jebenu robu o
Ja sam kriva… ja sam kriva, plače kroz ruke. jebena narkotička mu
Eh, Les… ovoga, Mark kuha, eh… kužiš, ono eh… smo ježa. Jebenih je
veli joj Spud. To mu je prvo kaj se sjećam da je trudi se da se sabere.
rekel u zadnjih par dana. Očito, pizdun je kobog koncentriraju um. Št
pričal u to vrjeme. Moral je, da ga jebeš. klasični liberali, žučl
Sick Boy se vraća. Tjelo mu se napinje, počinjući od intervencije u bilo ko
vrata, ko da ga drže s nevidljivom lajnom. Zvuči Je, al bi se morti mor
grozno. Glas me podsjeća na demona iz filma može zvat hitnu il m
dere i naređuje svakom pizdeku kog vidi, bez obzira –- Je, ono, smrtnost i
jel ga kuže. se Spud.
Spud veli: – Nemremo, ovoga, ostavit Les ovdje Osjećam kak ih sve
nasamo, to ti je, mislim ono, jebemu. Kužiš kaj Sick Boya i Lesley. H
mislim? ispada samo: – Bum
Gledam Sick Boya. – Od kog joj je beba? pitam. zbunjeni. – Takav sa
Sick Boy niš ne veli. opravdavajuć se. Odl
Od Jimmyja McGilvaryja, veli Matty. Ovo je ubojstvo, Les
Je kurac, Sick Boy se prezrivo ceri. pomoć. Još ti manje
Nemoj se sad ti pravit neko velko jebeno Negativno koristan.
nevinašce, Matty se okreće na mene. Mislim da bi je mog
Eh? Daj u kurac! O čem ti sad to? odgovaram, kosti su mi ižmikane
zbilja jebeno zbunjen pizdunovim ispadom. dirat. Mjesto toga br
Ti si bil tam Rents. Na tulumu kod Boba – Fakat mi je žao Les
Sullivana, veli. beba i to… mala Daw
Ne čovječe, nisam nikad s Lesley. Velim mu kak sramota… jebeni grje
je, i kužim da sam se zajebal. U nekoj škvadri ljudi Leslev diže glavu i g
vam vjeruju točno suprotno od onog kaj ste im ko lubanju omotanu l
rekli, pogotovo ak je u pitanju seks. mljeka; oči su joj siro
A kak to da si bil zrokan s njom ujutro na kolutima.
Sullvjevom tulumu? – Kuhaš? Treba mi š
Bil sam sjeban čovječe. Skroz ušiven. Nisam si šut. Daj Marky, skuh
mogel zravnat vrat ni da sam zel spavat na Napokon mogu pruž
betonu. Nemrem se sjetit kad sam zadnji put šprica i igla svud oko
nekaj pofukal. Moje objašnjenje pali. Znaju kak moje. Sick Boy veli d
se dugo rokam i kaj to znači za kondiciju za bilo kojim pizdunom.

Narkićka dvojba br. 64
– Mark! Mark! Otvori mi vrata! Znam da si tam
sine! Znam da si tam!
To je mama. Ima već dost kak nisam vidil mamu.
Ležim tu odmah do vrata, koja vode u uski hodnik
koji vodi do drugih vrata. Iza tih vrata mi je mama.
– Mark! Molim te sine, molim te! Otvori vrata!
Došla ti je mama, Mark! Otvori vrata!
Zvuči ko mamin pozdrav. Zvučalo je ko
'kakstekaj'. Volim mamu, volim je previše, al onak
kak je teško izrazit, onak kak mi je teško, skorom
nemoguće, da joj ikad zaprav velim. Al svejedno je
volim. Tolko da ne bi htjel da ima sina ko ja. Htjel
bi da joj mogu noć zamjenu. Htjel bi to jer mislim
da mi promjena ne dolazi u obzir.
Nemrem do vrata. Nema šanse. Radije bum si skuhal
još jedan šut. Centri za bol vele mi daje većvrjeme.
Već.
Isuse, život nikako ne postaje lakši.
Ovaj staf ima previše sranja u sebi. Moš to skužit po
tom kak se ne rastapa kak treba. Jebeš tu pizdu
Seekera!
Moral bi posjetit staru i starog jednog dana; vidjet
kak su. Posjeta bu mi bila prioritet; nakon kaj vidim
onu pizdu Seekera, jasno.
Njeno muško
Pa u pizdu materinu.
Sam smo otišli popit nekaj na brzinu. Ovo je
jebeni moždani mrak.
Si vidil? Ne smje se tak ponašat, jebemu, veli
Tommy.
Ma, pusti ga u kurac čovječe. Nemoj se mješat.
Ne znaš o čem se radi, velim mu.
Al vidil sam. Jasno ko dan. Lupil ju je. Nije bila
jebena šamarčina ni nikaj takvog, udaril ju je. Bilo
je grozno. Drago mi je kaj Tommy sjedi do njih, a
ne ja.
Jer ja tak velim, pas ti kosti! Eto zakaj! Dečko
opet vrišti na nju. Niko se ne uzrujava. Velki
frajer za barom s dugom plavom nafrčkanom
kosom i odjebnicom osvrće se i smije, onda se
opet okreće gledat tekmu u pikadu. Niko od dečki
kaj igraju pikado se ne okreće.
Jel to osamdeset? Pokazujem na Tommvjevu
skorom praznu čašu.
je Kad stižem do šanka, opet su počeli. Mogu ih
čut. Mogu i šanker i nafrčkani pizdun.
– Ajde onda. Lupi me opet. Ajde onda! Izaziva ga.
Ima glas ko jebeni duh, zavija i to, al zgleda ko da
joj se usne ne miču. Znaš da je ona sam zato kaj
zvuk dolazi od nje. Jebeni pub je pak skorom
prazan. Mogli smo sjest bilo di. Od svih mjesta di
smo mogli.
Udara je u facu. Krv joj brizga iz usta.
– Lupi me opet, jebena muškarčina. Ajde sad!
Lupa je. Ona zavrišti, onda počinje jaukat, i drži si
facu u dlanovima. On sjeda, na pedalj od nje, bulji
u nju, oči mu gore, usta se objesila.
– Ljubav je grda, smije se nafrčkani pizdun, ulovil
mi je pogled. Ja se smijem njemu. Ne znam
zakaj. Nekak mi je došlo da bi imal frendove.
Nikad to ne bi rekel nijednom pizdunu, al znam
da imam problema s cuganjem. Kad ti je tak,
kompići ti se nekak izmiču s puta, osim ak imaju
problema s cuganjem i to.
Gledam šankera, starog tipa sa sjedom kosom i
brkom. Vrti glavom i veli nekaj ispod glasa.
Odnosim krigle. Nikad, nikad nemoj lupit curu,
stalno mi govori otac. Najgora bagra to radi, sine,
veli. Ovaj pizdun kaj je tukel curu, njemu paše taj
opis. Ima masnu crnu kosu, mršavu bjelu facu i crne
brke. Sitni guzonja s facom ko tvor.
Nisam tu ni htjel bit. Sam sam izašel na miru si
nekaj popit. Sam par cuga, obećal sam Tommvju, da
bi otišel s menom. Ja se kontroliram kad cugam.
Sam krigle, nikaj žestoko. Al od ovakvih stvari mi
dođe da si spijem viskač. Carol je otišla mami. Ne
bu se vratila, veli. Došel sam na kriglu, al bi se još
mogel i naroljat.
Tommy teško diše i zgleda napeto dok sjedam.
– Jebenti velim ti Secks… veli kroz stisnute zube.
Cura ima grdo natečenu šljivu na oku. Čeljust
joj je natekla i to, a usta joj još krvare. Cura je
mršava i zgleda ko da bu se raspala na komade ak je
opet pukne. A ipak nastavlja.
To je tvoj odgovor. To je uvjek tvoj odgovor,
uspjeva ispljunut dok rida, bjesna i žalosna zbog
sebe same isto vremeno.
Začepi! Velim ti! Začepi jebeni gubec! Tip se
skoro guši od bjesa.
Kaj buš napravil?
Jebena jedna… Zgleda spreman da je opet udari.
To bi bilo dost kompa. Pusti je. Pazi kak se
ponašaš, veli Tommy tipu.
Kaj se to tebe koji kurac tiče! Ne mješaj se! Dečko
pokazuje na Tommyja.
Bilo bi dost. Dajte sad! Viče šanker. Nafrčkani
pizdun se smjesi a par dečki sa strelicama gledaju
sim.
Tiče me se ak ja tak velim. I kaj buš ti sad
napravil oko tog? Eh? Tommy se naginje naprjed.
Jebenti Tommy. Skuliraj se čovječe. Neodlučno
mu grabim ruku, mislim na šankera. On se brzo
otresa.
Oš da te zašusam u gubicu? veli dečko.
Misliš da bum sam sjedil tu i dal ti da je lemaš?
Jebeni šupak! Ajmo van onda pizdo. Aaj-deeee!
Tommy nekak pjeva da bi ga izazval.
Dečko se usral. Al ima pravo. Tommy je prilično
opak pizdun.
– Ne tiče te se, veli, ne zvuči tak bistro. Onda
ženska vrišti na Tommyja.
– To je moje muško! To je moje muško kom se
obraćaš! Tommy je previše šokiran da bi je sprječil
kad se naginje do njega i zakopava mu svoje nokte
u facu.
Onda se sve dogodilo. Tommy se ustal i drmnul
dečka u usta, tip se zrušil sa sica na pod. Ja sam
odmah skočil do nafrčkanog pizduna za šankom.
Nabil sam ga u vilicu i zgrabil ga za jebene frčke,
pa sam mu spustil glavu i scipelaril ga par put u
facu.
Mislim da se jednom uspjel blokirat s rukama, a
sumnjam da sam i drugi put ozljedio pizduna, jer
nosim teniske. On maše rukama i oslobađa se od
mene. Onda se povlači, faca mu je crvena i
zbunjena. Mislil sam da bu me pizdun onda imal,
lako je mogel, al sam stoji tam i otvara si šake.
Kaj tebe jebe?
Tebi je to zajebancija, eh? velim.
O čem ti to? Pizdun zgleda zazbilja zbunjen.
Nazval bum murju! Bješte odavde il bum
nazval murju! veli šanker, podiže slušalicu zbog
dojma.
Nema pizdarija ovdje dečki, veli debela, masna
piz- durina iz ekipe kod pikada, prjeteći. Još uvjek
ima strelice u ruki.
Ja ti nemam veze s tim, kompa, veli mi
nafrčkani pizdun.
Morti sam te ono krivo skužil, velim mu.
Ženska i njeno muško, oni kaj su napravili cjeli
jebeni problem, mi smo sam došli na miru si nekaj
popit, šuljaju se van kroz vrata.
Jebeni gadovi. To je moje muško, viče ona dok
odlaze. Osjećam Tommyjevu ruku na ramenu.
Daj Secks. Ajmo otić, veli.
Debeli pizdun iz ekipe kod pikada, kaj ima crvenu
majicu s imenom puba, metom za pikado, i imenom
'Stu' ispod, taj ima još hrpu toga za reć.
Nemoj dolazit simo ak oćeš radit frku, stari. Ovo
nije tvoja birtija. Znam vam face. Vi se družite s
onim riđokosim pizdekom i onim malim
Williamsonom, onim s repom. Ti pizduni dilaju
jebenu drogu. Nama takvi ne trebaju.
Mi ti ne dilamo s jebenom drogom, stari, veli
Tommy.
Je. Ni nebute u ovom pubu, nastavlja debeli pizdun.
Daj Stu. Nisu dečki krivi. Neg onaj pizdun Alan
Ven- ters i njegov komad. Oni su ti više na drogi
od bilo kog u kvartu. Znaš i sam, veli taj drugi
tip s rjetkom blondom kosom.
Nek se tak svađaju doma, a ne u pubu, veli jedan
drugi.
Domaća svađa. To ti je to. Ne bi smjeli s tim
gnjavit ljude kaj su si sam došli na cugu, veli
Blondi.
Najgore je izać van. Usral sam se jer me frka da nas
prate. Hodam brzo, dok Tommy stopa.
Daj uspori sad, veli.
Odjebi. Ajmo se zgubit.
Idemo niz ulicu. Gledam otraga, al nijedan pizdun
nije izašel iz puba. Vidim onaj par mentola ispred
nas.
– Hoću popričat s tim pizdunom, veli Tommy,
sprema se za njim. Skužim da dolazi bus.
Dvajzdvojka. To nam paše.
Jebeš to Tommy. Evo busa. Daj. Trčimo do
stanice i lovimo bus. Idemo skroz odozada na katu,
makar silazimo za par stanica.
Kak zgledam? Tommy pita kad smo sjeli.
Isto ko i uvjek. Za kurac. Pička te uljepšala,
velim mu.
On se gleda u prozoru od busa.
Jebena kamenjarka, psuje.
Obadva su jebene kamenjarke, velim.
Fakat svaka čast Tommvju kaj je drmnul dečka,
ono, a ne ribu, makar ga je riba ogrebala. Ja sam
napravil hrpu toga u svoje vrjeme na kaj se baš ne
ponosim, al nikad nisam lupil trebu. Carol sere.
Ona veli da sam bil nasilan prema njoj, al nikad je
nisam lupil. Sam sam je primil da mogu s njom
pričat. Ona veli da je držanje isto kaj i udaranje, da
je svejedno nasilje nad njom. Kaja znam. Ja sam je
sam htjel zadržat, da razgovaramo.
Kad to velim Rentsu, on veli da je Carol imala
pravo. Veli da ima pravo doć i otić kak joj se
svidi. Al to je sranje. Ja sam sam htjel razgovarat.
Franco se složil s menom. Drukčije je kad imaš
stalnu curu, rekel sam Rentsu.
Zlo mi je i živčan sam na busu. Tommvju je možda
bilo isto, jer više nismo pričali. Al sutra bumo
svejedno bili u nekoj birtiji s Rentsom, Beggarom,
Spudom, Sick Boyem i svima, da se pravimo važni
u tri pizde materine.
Novačenje na spidu
1 – Priprema
Spud i Renton sjedili su u pubu na Royal Mileu.
Pub je pokušavao ostvariti američki tematski štih,
ali ne odviše precizno; izgledao je kao ludnica
puna birane krame.
Al fakat je čudno, ovoga, kaj su i tebe i mene
pozvali na isti posel, kužiš? rekao je Spud, srčući
svoj Guinness.
Jebena kataklizma za mene kompa. Ne treba mi
jebeni posel. Koja bu to koma bila. Renton je
odmahnuo glavom.
Da, meni je ovoga skroz kul ak ostanem na
rock'n'roUu zasad, kužiš?
Al znaš kaj je zajebano Spud, ak se ne potrudimo,
ak zajebemo na razgovoru namjerno; pizduni vele
onima gore i onda ti prestane curit na žirak. Meni
se to desilo u Londonu. Tam sam dole na zadnjoj
opomeni.
Je… i ja i ono stari. I kaj bumo sad, ovoga?
Čuj, glavna fora ti je u tom da budeš skroz ushićen,
a da opet sjebeš razgovor. Dok god ispadne da
ti je stalo, nemreju te odjebat. Ak sam budemo
kak jesmo, i iskreni, nikad ne buju nikom od nas
dali jebeni posel. Problem je u tom, ak sam
sjedimo i niš ne velimo pizdunima, oni bu nas
odma išli prijavit. Rekli buju: Taj pizdun neće
opće mrdnut guzicom.
Zajebano mi je… kužiš? Problem je da tak
ispadne, ovoga… kužiš? Skroz bum se, ono, usral,
kužiš?
Tommy mi je dal spida. Kad si ono rekel da ti
je razgovor?
Ne bu prije pol tri, ovoga.
E, meni je u jedan. Bumo se vidli tu u dva. Dal
bum ti svoju kravatu da si metneš, i malo spida. Da
se malo središ, da im se prodaš, kužiš? Ajmo sad
ispunit formulare.
Postavili su obrasce na stol pred sebe. Renton je već
napol ispunio vlastiti. Nekoliko odgovora zapelo je
Spudu za oko.
Hej… kaj ti je ovo kompa, ovoga? George
Heriots… pa išel si u Leith stari…
Dobro se zna da nikad nemaš jebene šanse dobit
ikaj pristojnog u ovom gradu ak nisi išel u
šminka školu. Al s druge strane nema šanse da daju
maturantu s Georgea Heriotsa da bude nosač u
hotelu. To ti je sam za nas pučane; zato si metni
nekaj takvog. Ak vide Augies il Craigv na
tvom formularu, pizduni bu ti dali posel… jebenti,
moram ić. Kak god bude, sam nemoj zakasnit.
Vidimo se tu začas.
2 – Postupak: g. Renton (13.00)
Voditelj novaka kaj me dočekal bil je skroz pristav
prdonja u šminka odjelu, imal je prhuta po
ramenima ko hrpu jebenog kokaina. Došlo mi je da
zmotam petaka i našmrčem se po pizdunu. S tom
pederskom facom i s tim aknama ljigavi seronja
skroz si je upropastil dojam kaj ga je htjel ostavit.
Čak i u svojim gorim razdobljima na dopu ja
nikad nisam imal kožu ko on, govnarček siroti.
Pizdun je tu očito jer mora. Glavni tip je debela
brusilica za žilete u sredini; na desno mu je lezbača
kaj se ledeno smjesi u ženskom poslovnom odjelu s
debelom podlogom, zgleda grozomorno po
uputama iz kataloga.
Ovo su jebeni grdi igrači za bjedni nosački posel.
Početno otvaranje se dalo predvidit. Debeli pizdun
me toplo gleda i veli: – Vidim na vašem obrascu
za prijavu da ste išli na George Heriots.
– Točno… ah, ti bezbrižni školski dani. Danas
izgledaju tako davni.
Mogel sam se zlagat na prijavi, al se nisam na
razgovoru. Jesam jednom išel na George Heriots:
kad sam bil šegrt stolar kod Gillslanda tam smo
jednom išli obavit jedan posel.
– Stari Fotheringham još uvijek obilazi školu?
Jebi ga. Izaberi između dvje mogućnosti; prva:
obilazi, druga: penzija. Ne. Prevelki rizik. Muljaj.
– Bože, kako to vraća uspomene… smijem se.
Zgleda da se to debelom papanu sviđa. Brine me.
Osjećam da se raz govor završil, i da bu mi pizde
fakat dale posel. Ostala pitanja su sva pristojna i
nezajebana. Moja hipiteza je u kurcu. Rade bi dali
kolegi iz ekonomske škole s teškim oštećenjem
mozga posel nuklearnog inžinjera neg sirotinji s
doktoratom da čisti klaonicu. Moram nekaj
poduzet. Ovo je živi užas. Debeli me gleda ko
kolegu s Georgea Heriotsa kaj je naletil na teškoće
u životu, i htjel bi mi pomoć. Grda pogreška u
proračunu Rentone, papane.
Fala kurcu za prištavog pimpeka. Sasvim je dobro
za-ključil, s obzirom da zgleda ko da mu je svaki
drugi dio tjela prekriven čirevima. Sad i on ima
nekaj nervozno za pitat: – Ehm… ehm… g.
Renton… ehm… možete li, ehm, objasniti… eh,
vaša razdoblja nezaposlenosti, ehm…
Moš ti objasnit svoja razdoblja zamuckivanja,
pizdek siroti.
– Da. Imam dugotrajan problem s ovisnošću o
heroinu. Trudio sam se izliječiti se, ali pritom su
morale trpjeti moje aktivnosti oko zapošljavanja.
Osjećam da je važno spomenuti ovo vama, kao
mogućem budućem poslodavcu.
Zaprepašćujuće majstorski potez. Nervozno se
meškolje na stolcima.
– Eto, pa, hvala vam na iskrenosti g. Renton…
eh, trebamo još razgovarati s nekim ljudima… pa
hvala vam još jednom, i bit ćemo u vezi.
Čarolija. Odvratni bezveznjak navlači zid hladnoće i
udaljenosti između nas. Nemreju reć da se nisam
potrudil…
3 – Postupak: g. Murphy (14.30)
Ovaj spid je el magnifico, ono. Osjećam se nekak
dinamično, kužiš, ono, fakat jedva čekam taj
razgovor. Rents veli: Prodaj se Spud, i reci istinu.
Ajmo onda mačke, idemo do kraja…
– Vidim iz vašeg obrasca za prijavu da ste išli na
George Heriots. Stari maturanti s Heriotsa su čini
se mnogobrojni ovog poslijepodneva.
Tak je, macane.
Ustvari stari, moram ti ovdje bit iskren. Išel sam
u Augieja, ono, na Sv. Augustina, onda na
Craigv, eh na Craigrovston, kužiš. Sam sam stavil
Heriots jer sam mislil da bu mi to ovoga, pomoglo
dobit posel. Previše je diskrimi nacije u ovom
gradu, stari, kužiš, ovoga? Čim tipovi s odjelom i
kravatom vide Heriots il Daniel Stewarts il
Edinburšku Akademiju, skroz se napale, kužiš.
Mislim, kaj bi vi rekli, ovoga, vidim da ste išli na
Craigrovston?
Pa, to sam rekao usput, jer sam i sam išao na
Heriots. Namjera mi je bila da vas opustim. No
svakako vas mogu ospokojiti što se diskriminacije
tiče. Sve je to pokriveno našim novim pravilnikom
jednakopravnog zapošljavanja.
Nema frke stari. Opušten sam. Al fakat bi
zazbilja htjel taj posel, ovoga. Nisam mogel spavat
sinoć. Brinul sam se da bum nekaj ovoga
upropastil, kužiš? To ti je ono kad mačak vidi
'Craigrovston' na formularu, onda ovoga misli, pa
svi kaj idu na Craigie puše foru, jel tak? Al eh,
znate Scotta Nisbeta, kaj ono igra nogač? On je
kod Hiina… eh u prvoj postavi Rangersa, drži se
sa svojima protiv skupih međunarodnih ugovora
od Sounessa, kužiš? Taj mačak je bil godinu iza
nas na Craigieju, stari.
Pa, mogu vas uvjeriti g. Murphv, daleko nas
više zanimaju kvalifikacije koje ste stekli od škole
koju ste vi, ili ma koji drugi kandidat, pohađali.
Ovdje piše da ste imali pet puta 0…
Opa. Ovoga, moraš tu malo stat, mačak. Ovo s
nula ma je sranje, kužiš? Mislil sam se sam tak
malo nametnut. Pokazat inicjativu, ovoga. Kužiš?
Fakat mi treba ovaj posel, stari.
Slušajte g. Murphv, vas su ovamo poslali iz Zavoda
za zapošljavanje. Nema potrebe za laganjem da
biste se na metnuli, kako vi to kažete.
Hej… kak god ti veliš stari. Ti si glavni,
guverner, predsjedavajući, takorekuć, ovoga.
Da, pa, baš ne napredujemo. Dajte nam recite
zašto vam ovaj posao treba tako očajnički da ste
spremni lagati.
Trebaju mi krpe stari.
Oprostite? Sto?
Plahte, ovoga, eh… kinta, lova i to. Kužiš?
Shvaćam. No što vas napose privlači
ugostiteljstvu?
E, svakom je gust malo se zabavit, otić se
provest, kužiš? To ti je meni ugostiteljstvo stari,
ovoga. Volim kad se frajer fino ugosti, kužiš?
Baš. Hvala vam, veli komad sa maskom od
šminke. Mogel bi ono, zavolit tu trebu… – Što
biste opisali kao svoje najjače strane? pita me.
Am… smisel za humor, ovoga. To ti treba stara,
bez tog se nemre, jednostavno se nemre, kužiš?
Moram prestat govorit 'kužiš' tolko. Ova škvadra
bu mislila da sam nekakav pučan.
A što su loše strane? pita kreštavi mačić u odjelu.
Ovo je fakat ispiknjavljen macan; Rents se nije
zajebaval za prišteve. Pravo mlado od leoparda.
A valjda stari, kaj sam prevelki perfekcionist,
kužiš? To ti je ovoga, ak se stvari počnu fušat,
ja si tu nemrem pomoć, znaš? Al cjeli dan imam
dobru vibru o ovom raz govoru stari, kužiš?
Hvala vam lijepa g. Murphv. Javit ćemo vam.
– Ne stari, moje zadovoljstvo. Najbolji razgovor na
kom sam ikad bil, kužiš? skačem do tam i
tresem šapu svakoj mački.
4 – Procjena Spud se ponovno susreo s Rentonom
u pubu. –– Kak je bilo Spud?
Dobro mačak, dobro. Morti predobro, ovoga.
Mislim da bu mi škvadra htjela ponudit posel.
Loša vibra. Al jedna stvar, stari, imal si pravo ono
za spid. Nikad mi ne ide ono, prodat se kak treba
na razgovoru. Kul vremena compadre, kul
vremena.
Ajmo nekaj popit da ti proslavimo uspjeh. Bi si zel
još malo tog spida?
Ne bi štel odbiti stari, ne bi ti rekel ne, ono.
Navlačenje
Škotska uzima drogu u telepatskoj obrani
Nisam mogel rać Lizzy za gazu u Barrowlandu.
Nema jebene šanse stari, velim ti. Kupil sam si
kartu kad mi je sjelo na žirak. Skroz sam se strošil.
Bil je i njen rođendan. Bilo mi je il kartu il poklon
za nju. Nema dvojbe. Ipak je to Iggy Pop. Mislil
sam da bu skužila.
– Moš si kupit jebene karte za kurčevog Iggyja
Popa al nemreš meni kupit jebeni rođendanski
poklon! Tak mi je odgovorila. Vidiš kakav križ ja
tu moram nosit stari? Čisto ludilo, čovječe. Nemoj
me krivo skužit. Moš je razumjet. Moja je greška,
velim ti, skroz moja. Skroz naivan, takav ti je
Tommy. Stari jebivjetar. Stalno glavom kroz zid.
Da sam malo više, kak se veli? prefrigan, nikaj joj ne
bi rekel za karte. Previše se uzbudim, i sam previše
otvaram usta. I to ti je neustrašivi Tommy Gun.
Čista pušiona.
Tak da joj nisam posije spominjal gazu. Noć prije
koncerta veli mi Lizzy da joj je došlo ić u kino da
vidi Optužene. Veli mi da je ona kaj je^bila u
Taksistu nutra. Film mi baš ne paše; previše je
razvikan i reklamiran. Al to ustvari nema veze, ak
znaš kaj mislim, jer sjedim tu i imam karte za Igovu
gazu kod sebe. Tak da moram spomenut
Barrowland i facu.
– Eh, nemrem sutra. Imam gazu od Iggvja Popa
u Barrowlandu. Idemo Mitch i ja.
– Znači rade bi išel na koncert s onim jebenim
Daviejem Mitchellom neg u kino s menom. To ti
je čista Lizzy. Re toričko pitanje, standardno
oružje komada i manijaka.
Cjela stvar je postala, ono, čisti referendum o našoj
vezi. Instinkt mi govori da budem iskren i velim joj
'da', al to bi kobog značilo znogirat Lizzy a ja sam
ovisan o ševi s njom. Bože, kak ja to volim. Kad
joj dođem straga dok onak mekano stenje, s
glavom naslonjenom na žute svilene jastučnice u
mojoj rupi; one kaj nam ih je Spud drmnul iz
Britanskog robnog magazina ko poklon za domaću
atmosferu. Znam da ne bi smjel pričat o našem
životu, stari, al prizor nje u krevetu je tak jak da ga
čak ni njeno bezobrazno ponašanje i neprestana
nadrkanost ne mogu oslabit. Sam da mi je Lizzy
uvjek ko kaj je u krevetu.
Trudim se prošaptat nježne isprike, al tak je gruba
i neumoljiva: slatka i prekrasna samo u krevetu.
Trajna svirepost tog izraza bu joj uništila ljepotu
puno prije neg kaj bi inače nestala. Govori mi sve
prostote na kugli zemaljskoj, i onda još par da se
nađe. Jadni stari Tommy Gun. Nije više
najborbeniji vojnik; sad je najusraniji vojnik.
Nije Iggy kriv. Nemreš fakat dečka okrivit, kužiš?
Kak je on mogel znat kad si je metnul
Barrowland na turneju, da bu napravil papcima,
za koje opće ne zna da postoje, cjelu ovu
zajebanciju? Skroz jezivo kad malo bolje razmisliš.
Al dobro, on je još sam jedna kap u čaši. Lizzy je
čista žena od čelika. Al ja sam sretan. Čak je i Sick
Boy ljubomoran na mene. Kad si dečko od Lizzy
imaš određeni status, al slava ima cjenu, kak vele.
Kad izlazim iz puba, opće ne sumnjam u svoju
ljudsku bezvrjednost.
Doma si uzimam crtu spida i cugam pol flaše
Merry-downa. Jednostavno nemrem spat, tak da
zovem Rentsa i pitam ga dal bi došel sim pogledat
kazetu od Chucka Norrisa. Rents sutra ide u
London. Više je tam dole neg sim. Ima neke veze
s lovom sa žiraka. Pizdun je u nekakvoj kompi s
onim papčinama kaj ih je upoznal dok je radil na
trajektu Harwich-Amsterdam, još davno. Pogledal
bu Iga u Town and Countrvju dok je još u
Maglicu. Želi smo si trave i krepavali od smjeha
dok je Chuck razbijal pičku gomilama
komunističkih antikrista, stalno s onom stoičkom
facom ko da ima zatvor crjeva. Kad si čist, to se ne
da gledat. Kad si naduvan, ne smješ prepustit.
Sutra imam grozne čireve u ustima. Temps, Gav
Temperley, kaj se uselil u stan, veli da mi tak i
treba. Ubijam se sa spidom, veli mi. Temps veli
da bi trebal radit negdje, s mojom stručnom
spremom. Velim Tempsu da zvuči više ko moja
stara neg kaj ijedan moj frend ima pravo zvučat.
Al moš razumjet i Gava. On jedini radi, za jebene
milodare, i uvjek ga plindramo svi mi ostali.
Siromak Temps. Mislim da još od mene i Rentsa
nije mogel sinoć spavat. Tempsu se gadi kad se
žiceri zabavljaju, ko i svim šljakerima. Jednostavno
mu se gadi kad ga Rents svaki dan gnjavi da mu
objašnjava kak se podnose zahtjevi.
Odlazim staroj da zmuzem kesa za gazu. Treba mi
kinte za kartu za vlak i za cugu i drogu. Spid je za
mene, ide dobro s cugom, a cuga mi je uvjek
pasala. Tommy je čisti frik za spid.
Majka mi čita lekciju o opasnostima od droge,
objašnjava kak sam je razočaral, i tatu, koji se,
makar ne priča puno, zbilja brine za mene. Posije
kad se on vrati s posla, veli mi dok je majka gore
da ona možda ne priča puno, ali se zbilja brine za
mene. Iskreno, veli mi, stvarno ga je razočaralo
moje ponašanje. Nada se da se ne drogiram,
ispituje kak zgledam ko da bi on znal. Smješno,
znam narkiće, hašomane i frikove za spid, al
najsjebaniji papci kaj su na drogi su cugeri, ko
Secks. To ti je Rab McLaughlin, Second Prize. On
je fakat popušil jebenu foru, stari.
Uzimam keš i nalazim se s Mitchom u Hebsu.
Mitch se još viđa s onom curom Gail. Al točno se
kuži da je još nije pojahal. Slušaš ga deset minuta,
i sve ti je jasno između redova. Taman je
raspoložen za cugu, tak da mu dam malo kesa.
Drmamo četri krigle crnog i onda idemo na vlak.
Cuclam četri konzerve Izvoznog i dvje crte spida za
vrjeme puta u Glasgow. Cugamo si još po par kod
Sammvja Dowa, onda idemo taksijem do Lvncha.
Nakon još dvje pive, može bit tri; i još po crtu
spida svakom u klonji, pjevamo mega-miks
Iggvjevih stvari i odlazimo u Saracen Head na
Gallow-gateu, prek puta Barrowlanda. Cugamo
jabučnjače i vinjaka, panično si tackamo prstima
snježni spid iz srebrne folije.
Vidim sam mutnu neonsku reklamu kad izlazimo iz
puba. Ovdje je skroz jebena šljiva, ne zajebavam te
stari moj, i odlazimo prema svjetlu do dvorane.
Idemo ravno na šank. Još cugamo za šankom,
makar se može čut da je Iggy počel s gazom. prevelka ljiga i ulizica.
Trgam si izdrapanu majicu. Mitch si reda« jutarnji Čak i tad se smjelo iskazivat neposluh sam u točno
spid, kokain, na plastični stol. određenim granicama. Te stege niko izvana nije
Onda se nekaj mjenja. Nekaj mi je rekel za lovu kaj vidil, al mi bi ih skužili intuicijom. Čak i onda,
nisam skužil, al osjećam da pizdi. Uzbuđeno se pravila bi se uvjek mjenjala prema pizdunovom
svađamo s nateklim jezicima, pa se udaramo, raspoloženju. Prijateljstvo s Begbiejem bila ti je
nemrem se sjetit ko je koga prvi hitil. Nemremo se odlična priprema za vezu sa ženskom. Naučil bi se
zazbilja ozljedit il osjetit snagu šaka na tjelima. bit osjetljiv, svjestan promjena tuđih potreba. Kad
Presjebani. Pazi, ja mjenjam brzinu kad vidim da mi sam bil s
krv curi s nosa na gola prsa, i prek stola. Lovim
Mitcha za kosu i pokušavam mu razbit glavu o zid,
al ruke su mi tak utrnule i teške. Neko me odvlači,
baca me iz kafića, niz hodnik. Ustajem, pjevam,
sijedim glazbu do prepune dvorane sa znojnim
tjelima, guram se i probijam do naprjed.
Jedan tip me kreše straga, al sam prolazim, opće se
ne zaustavljam da pogledam koji me napal, još se
sam migoljim do naprjed. Sam skačem okolo pred
stageom, na metar dva od Face. Sviraju 'Neon
Forest'. Neko me udara po leđima i veli, – Znaš
kaj, stari, ti si mentol. Ja sam pjevam, ko
izvijena, hopsava gomila gume.
Iggy Pop gleda ravno mene u oči dok pjeva:
'America takes drugs in psvchic defence', Amerika
uzima drogu u telepatskoj obrani; sam kaj je
zamjenil 'America' sa 'Scotland', i bolje me opisuje
u jednoj rečenici neg iko drugi ikad prije…
Prestajem plesat ko manijak i stojim i gledam ga
zadivljen i zaprepašten. On gleda u nekog drugog.
Krigla Problem kod Begbieja je bil kaj… e, bilo je
dost problema kod Begbieja. Jedna od stvari kaj
me najviše brinula bilo je da se nikad nisi zazbilja
mogel opustit u njegovom društvu, pogotovo ak si
je popil. Uvjek sam imal dojam da treba da mu se
sam malo promjeni način kak kuži stvari, pa da
mu od strašnog kompića postaneš gonjena žrtva.
Trik je bil da ugađaš gadu a da opet ne ispadneš
Trainspotting curom, obično bi joj isto tak
diskretno ugađal. Bar neko vrjeme, uglavnom.
Begbie i ja smo bili pozvani na Gibbov dvajsprvi. S
pozivnicama, i s pratnjom. Ja sam povel Hazel, a
Begbie je povel svoju ribu, June. June je bila na
igli, al se nije kužilo. Sreli smo se u pubu u ulici
Rose, čeg se Begbie dosjetil. Sam budale, drkači i
turisti su pokazivali guzicu u Roseovoj.
Hazel i ja smo imali čudnu vezu. Izlazili smo skup
tu i tam zadnje četri godine. Nekak se kužimo, kad
se ja rokam, ona nestaje. Razlog kaj se Hazel viđa s
menom je zato kaj je isto sjebana ko i ja, al umjesto
da se sredi, ona poriče. Kod nje je seks u korjenu
stvari a ne droga. Hazel i ja se rjetko ševimo. To je
zato kaj sam obično previše ušiven da mi se da, a
ona je ionak frigidna. Vele da nema frigidnih žena,
sam nesposobnih muškaraca. To je do neke mjere
točno, i ja bi bil zadnji pizdun na svjetu da se sad tu
kurčim po tom pitanju – moja komatozna narkićka
karijera govori sama za sebe.
Stvar je u tom kaj je Hazel pojebal njen tata dok je
još bila mala curica. Jednom mi je to rekla kad je
bila skroz urokana. Nisam joj baš puno pomogel, jer
sam i ja bil urokan. Kad sam je probal posije
natjerat da pričamo o tom, nije htjela čut. Svaki
put posije tog bilo je koma. Naš spolni život je
uvjek bio koma. Nakon kaj mi je davala odjebnice
sto godina, napokon mi je dala da ju prasnem.
Skroz je bila napeta, stiskala je madrac i škrgutala,
dok sam ja radil kaj sam moral. Na kraju smo sam
prestali. Bilo mi je ko da ševim dasku za surfanje.
Sva predigra na svjetu ne bi natjerala Hazel da se
opusti. Sam je bila još više napeta, skoro joj je fakat
došlo slabo. Nadam se da bu jednog dana našla
nekog ko joj može pomoć. Uglavnom, Hazel i ja
smo imali čudni dil. Koristili smo jedno drugog u
društvu, to je fakat jedini način da se to opiše, da bi
ispali nekak normalni. To je sjajna maska za njenu
frigidnost i za moju impotenciju od dopa. Starci su
mi skroz popušili Hazel, vide u njoj moguću snahu.
Krigla
Problem kod Begbieja je bil kaj… e, bilo je dost
problema kod Begbieja. Jedna od stvari kaj me
najviše brinula bilo je da se nikad nisi zazbilja
mogel opustit u njegovom društvu, pogotovo ak si
je popil. Uvjek sam imal dojam da treba da mu se
sam malo promjeni način kak kuži stvari, pa da
mu od strašnog kompića postaneš gonjena žrtva.
Trik je bil da ugađaš gadu a da opet ne ispadneš
prevelka ljiga i ulizica.
Čak i tad se smjelo iskazivat neposluh sam u točno
određenim granicama. Te stege niko izvana nije
vidil, al mi bi ih skužili intuicijom. Čak i onda,
pravila bi se uvjek mjenjala prema pizdunovom
raspoloženju. Prijateljstvo s Begbiejem bila ti je
odlična priprema za vezu sa ženskom. Naučil bi se
bit osjetljiv, svjestan promjena tuđih potreba. Kad
sam bil s curom, obično bi joj isto tak diskretno
ugađal. Bar neko vrjeme, uglavnom.
Begbie i ja smo bili pozvani na Gibbov dvajsprvi. S
pozivnicama, i s pratnjom. Ja sam povel Hazel, a
Begbie je povel svoju ribu, June. June je bila na
igli, al se nije kužilo. Sreli smo se u pubu u ulici
Rose, čeg se Begbie dosjetil. Sam budale, drkači i
turisti su pokazivali guzicu u Roseovoj.
Hazel i ja smo imali čudnu vezu. Izlazili smo skup
tu i tam zadnje četri godine. Nekak se kužimo, kad
se ja rokam, ona nestaje. Razlog kaj se Hazel viđa s
menom je zato kaj je isto sjebana ko i ja, al umjesto
da se sredi, ona poriče. Kod nje je seks u korjenu
stvari a ne droga. Hazel i ja se rjetko ševimo. To je
zato kaj sam obično previše ušiven da mi se da, a
ona je ionak frigidna. Vele da nema frigidnih žena,
sam nesposobnih muškaraca. To je do neke mjere
točno, i ja bi bil zadnji pizdun na svjetu da se sad tu
kurčim po tom pitanju – moja komatozna narkićka
karijera govori sama za sebe.
Stvar je u tom kaj je Hazel pojebal njen tata dok je
još bila mala curica. Jednom mi je to rekla kad je
bila skroz urokana. Nisam joj baš puno pomogel, jer
sam i ja bil urokan. Kad sam je probal posije
natjerat da pričamo o tom, nije htjela čut. Svaki
put posije tog bilo je koma. Naš spolni život je
uvjek bio koma. Nakon kaj mi je davala odjebnice
sto godina, napokon mi je dala da ju prasnem.
Skroz je bila napeta, stiskala je madrac i škrgutala,
dok sam ja radil kaj sam moral. Na kraju smo sam
prestali. Bilo mi je ko da ševim dasku za surfanje.
Sva predigra na svjetu ne bi natjerala Hazel da se
opusti. Sam je bila još više napeta, skoro joj je fakat
došlo slabo. Nadam se da bu jednog dana našla
nekog ko joj može pomoć. Uglavnom, Hazel i ja
smo imali čudni dil. Koristili smo jedno drugog u
društvu, to je fakat jedini način da se to opiše, da bi
ispali nekak normalni. To je sjajna maska za njenu
frigidnost i za moju impotenciju od dopa. Starci su
mi skroz popušili Hazel, vide u njoj moguću snahu.
Sam da znaju. Uglavnom, nazval sam Hazel, da bi
izašla s menom van; dvoje sjebanih skupa.
Beggar je cugal prije neg kaj smo se našli. Zgledal
je ofucano i zlobno u odjelu, ko crtač tetovaža, tuš
mu je curil ispod rukava i ovratnika na vrat i
dlanove. Siguran sam da Begbiejeve tetovaže same
bježe na svjetlo, jer im je dost da ih se stalno
pokriva.
– Kak mi je jebeni Rent Boy! dere se promuklo.
Obzir pizdunu nikad nije bil jača strana. – Si dobro
lutko? veli Haze. – Zgledaš jebeno dobro. Viš ovog
pizduna tu? Pokazuje na mene. – Stil, veli,
zagonetno. Onda se objašnjava. – Ovo ti je
beskorisni kreten, al ima stila. Duhovit čovjek.
Otmjen čovjek. Ne suviše različit od srdačno vašeg.
Begbie je uvijek izmišljal vrline svojih prijatelja i
onda ih besramno pripisival sebi.
Hazel i June, koje se nisu baš dobro znale, mudro
su započele razgovarat, prepuštajuć me Beggaru,
generalu Fran-cu. Skužil sam da već dugo nisam
cugal sam s Begbiejem, bez drugih kompića da mi
tu i tamo olakšaju. Nasamo je bilo stresno.
Da bi mi privukel pažnju, Begbie mi zabija lakat u
rebra tak jako da bi ga mogel tužit, da si nismo
kompići. Onda mi priča o nekoj kazeti s intenzivnim
nasiljem kaj ju je gledal. Beggar inzistira da mi
odglumi cjelu jebenu stvar, demonstrira karate
udarce, gušenja, ubadanja itd., na meni. Njegovo
objašnjavanje filma traje duplo duže od same
kazete. Imal bum par masnica ujutro, a nisam se još
ni naroljal.
Pijemo za šankom na balkonu, i pažnju nam privlači
hrpa kretena kaj ulazi u gužvu u pubu pod nama.
Uletavaju unutra, bučni i bezobrazni.
Mrzim takve pizdune. Pizdune ko Begbie. Pizdune
koji bi prebili motkama svakog tipa kaje drukčiji;
pakiće, žute, i sve. Jebeni propaliteti u propaloj
zemlji. Nemamo nikaj od toga kaj krivimo
Engleze zato kaj su nas pokorili. Ja ne mrzim
Engleze. Oni su sam drkonje. Nas su pokorili
drkonje. Nemremo čak ni izabrat pristojnu,
živahnu, zdravu kulturu da nas pokori. Ne. Nad
nama vladaju jalovi šupci. A kaj smo mi onda?
Najbjedniji od bjednih, najgori ološ na svjetu.
Najjadniji, najulizniji, najotužniji jad kaj je ikad
isran na ovom svjetu. Ja ne mrzim Engleze. Oni
sam seru kak jedino i znaju. Mrzim Škote.
Begbie nastavlja o Julie Matheson, na koju se uvjek
palil. Julie je njega uvjek mrzila. Meni se Julie
stvarno sviđala, možda zato. Bila je fakat dobra
kompa. Imala je bebu kad je dobila HIV, al beba je
bila čista, fala kurcu. Bolnica je poslala Julie doma u
hitnoj s bebom, s dva tipa obučena u one
skafandere protiv radijacije – s kacigama i svim
tim. To je bilo još 1985. Imalo je predvidljiv učinak.
Susjedi su to vidli, usrali se, i stjerali je iz kuće.
Kad ti jednom priljepe HIV, sjeban si. Pogotovo ak
si cura kaj sama živi. Poniženje za poniženjem. Na
kraju je dobila slom živaca i, sa svojim sjebanim
imunitetom, lako je postala plijen za AIDS.
Julie je umrla prošlog Božića. Nikad nisam stigo
otić na pogreb. Ležal sam u svojoj rigotini na
madracu u Spudovoj rupi, presjeban da se
pomaknem. Sramota, s obzirom da smo Julie i ja bili
dobri kompići. Nikad se nismo prasnuli il tak nekaj.
Oba smo mislili da bi to previše promjenilo stvari,
kak to već biva kod muško/ženskih prijateljstva.
Seks ih obično il pretvori u vezu, il ih prekine. Ideš
natrag i naprjed nakon ševe, al teško je zadržat status
quo. Julie je fakat dobro zgledala kad je počinjala s
dopom. Ko i većina cura. On izvlači najbolje iz
njih. Uvjek zgleda ko da ti daje, prije neg kaj ti
počne uzimat, s kamatama.
Begbiejev epitaf za Julie je: –Jebena šteta dobre
pičke.
Suzdržavam se da mu ne velim kak bi on bil jebena
šteta srebrnog metka. Trudim se da mi se ne vidi
da pizdim; od tog bum sam dobil rascopanu usnu.
Idem dole po još jednu rundu.
Ove stetovirane pizde su za šankom, zajebavaju
jedan drugog i sve ostale šupke okolo. Dobit cugu
je koma. Mo-zaični oklop od ožiljaka i tinte, valjda
je negdje nutra nekakav pizdun, dere se: – DUPLU
VOTKA KOLU! DAJ SIM JEEBENU DUPLU
VOTKA KOLU PIZDEK! na nervozne konobare.
Piljim u naopake flaše s whiskyjem, trudim se
kolko mogu da izbjegnem pogledat kretena u oči.
Al ono ko da mi oči imaju samostalnu pamet, same
od sebe se okreću u stranu. Faca mi crveni i počne
trnut, ko da čeka šaku il flašu. Ovi pizduni su jebeno
poremećeni, idioti prve klase.
Nosim cuge natrag, prvo žestice za ženske, onda
krigle.
I onda se događa.
Sam sam metnul kriglu Izvozne pred Begbieja. Pije
jedan jebeni gutljaj iz nje; onda baca praznu kriglu
od prošle pive ravno prek balkona, skroz opušteno,
prek ramena. To je jedna od onih debelih s drškom,
i vidim je kutom oka kak se vrti kroz zrak. Gledam
Begbieja, koji se smije, dok Hazel i June zgledaju
zbunjeno, zgledaju isto ko ja paraliziran od frke.
Krigla se razbija o glavu jednog istetoviranog, koja
se raskoli dok tip pada na koljena. Njegovi kompići
zauzimaju borbene položaje, a jedan od njih odlazi
do drugog stola i štema jednog nevinog pizduna.
Drugi šora nekog jadnika kaj nosi tacn s cugom.
Begbie je na nogama, i trči niz štenge. Odma je u
centru frke.
– DEČKA SU SJEBALI S KRIGLOM! NIJEDNA
PIZ DA DA NIJE OTIŠEL DOK NE
OTKRIJEM KOJI JE BACIL JEBENU KRIGLU!
Dere se i naređuje nevinim parovima, viče na osoblje
bara. Stvar je u tome da stetovirani pizduni to puše.
– Sve je okej kompa. Bumo mi to sredili! kaže
Duplu Votka Kolu.
Nemrem čut kaj veli Begbie, al očito djeluje na
Duplu Votku. Onda Beggar odlazi do šankera: –
TI! ZOVI JEBENU MURJU!
– NE! NE! NE MURJU! viče jedan od
stetoviranih manijaka. Ovi pizduni očito imaju
dosjee dugačke ko tvoja ruka. Jadni pizdun za
šankom se usral, ne zna kaj bi.
Begbie stoji uspravno, s napetim tetivama na vratu.
Zuri u sve na šanku i gore na balkonu.
– KOJI JE KAJ VIDIL? JEL KOJI PIZDUN
KAJ VIDIL? dere na grupu tipova, ekonomska
škola, pizduni ono iz Murravfielda, kaj seru u gaće.
– Ne… jedan izmucava.
Silazim dole, velim Haze i June da se ne miču od
šanka na balkonu. Begbie je ko detektiv manijak iz
krimića Agathe Christie, unakrsno ispituje svakog
pizduna. Provaljuje se; tak je jebeno očito. Dole
sam, stavljam jebenu konobarsku krpu na razbijenu
glavu stetoviranoga, trudim se zaustavit krv. Pizdun
sam reži na mene, ne znam jel se to zahvaljuje il se
sprema šusnut me u jaja, al nastavljam.
Jedan debeli pizdun iz grupe manijaka odlazi do ove
druge grupe dečki za šankom i napucava glavu od
jednog. Cjeli lokal poludi. Cure vrište, dečki se
prjete, guraju se i tuku dok zvuk razbijanja stakla
puni zrak.
Bjela košulja ovog dečka natopljena je od krvi dok
se guram kroz neka tjela da bi se popel do Hazel i
June. Neki pizdun me zaštema po faci sa strane.
Napol sam ga vidil iz kuta oka pa sam se na vrjeme
izmaknul, pa me nije svom snagom. Okrenem se a
papan veli: – Daj sad, šupak. Ajde.
Daj odjebi papane, velim, vrtim glavom. Ovaj
papan se sprema napast, al ga kompić lovi za ruku,
kaj je dobro, jer nisam spreman za njega. Pizdun
zgleda malo prenapucan, ko da bi mogel dić svoju
težinu.
Nemoj se mješat, Malky. Cjela pizdarija je zbog
onog klinca, veli njegov kompić. Ja se mudro
udaljavam. Haze i June silaze niz štenge s menom.
Malky, kaj me napal, sad štema nekog drugog
pizduna. Nasred prostorije se stvorila praznina pa
sad usmjeravam Haze i June da tud izađu.
Pazi na trebe, stari, velim jednoj dvojici tipova kaj
bu se svaki čas, i jedan skače na drugog, pa možemo
proć. Ispred bara na pločniku na Roseovoj Begbie
i taj drugi pizdun, Duplu Votku, cipelare na
mrtvo nekog jadnika na podu. – FRAANK! June
se dere da ti se ledi krv u žilama. Hazel se odmiče
od mene, vuče me za ruku.
FRANCO! DAJ IDEMO! vičem, grabim ga za
ruku. On zastaje da vidi kaj je napravil, al me
otresa. Okreće se da me pogleda, i taj čas mislim
da bu me zaštemal. Ko da me ne vidi, ko da me
ne pozna. Onda veli: – Rents. Niko ne jebe stare
pičke. Moraš to naučit Rents. Moraš to naučit.
Tak je stari, veli Duplu Votku, Francov suučesnik
u klanju.
Franco mu se smješka, i šuta tipa nogom u jaja. Ko
da je mene.
– Dal bum ti ja starog, pička ti materina! ceri se,
šusajuć Duplu Votku u facu, tak da se tip sruši.
Bjeli zub izljeće mu iz usta ko metak, i pada metar
dalje na kocke od pločnika.
– – Frank! Kaj to delaš! vrišti June. Vučemo
pizduna niz cestu dok murjačke sirene odjekuju.
– Ta pizda, ta pizda i njegovi jebeni kompići tam
dole, to su pizde kaj su mi proboli buraza, jebem im
mater! bahato viče. June je zgledala potučeno.
Srao je. Beggarov brat, Joe, uboden je u tučnjavi u
pubu u Nedrieju prije hrpu godina. Bil je sam kriv
za svađu, a nije ni bil teško ranjen. Kak god bilo
Franco i Joe su se mrzili. Ipak, incident je dao
Begbieju lažnu moralnu municiju za opravdavat
svoje povremene ratove od cuge i frke protiv
mještana. Bude i on najebal jednog dana.
Besumnje. Sam kaj ne bi htjel tad bit uz njega.
Hazel i ja smo zaostali za Francom i June. Haze je
htjela otić. – S njim nekaj nije kak spada. Si vidil
glavu od onog tipa? Ajmo odovud.
Zateknul sam se kak joj lažem, da bi opravdal
Begbiejevo ponašanje. Jebeno grozno. Jednostavno
nisam mogel podnjet njen prezir, i zajebanciju kaj je
išla s njim. Bilo je lako lagat, kak smo svi lagali o
Begbieju u našoj škvadri. Cjela Begbiejeva mitologija
se stvorila od laži kaj smo si govorili. Ko i mi,
Begbie je vjeroval u ta sranja. Mi smo ga itekak
napravili ovakvog kakav je postal.
Mit: Begbie ima sjajan smisao za humor.
Stvarnost: Begbiejev smisao za humor napaja se
isključivo nesrećom, problemima i slabošću drugih,
obično njegovih prijatelja.
Mit: Begbie je štemer.
Stvarnost: Ne bih osobno tolko uložil na Begbieja
u poštenoj šori, bez skakavaca, motki, boksera,
pivskih flaša, naostrenih igala za štrikanje itd. Ja i
većina pizdeka previše smo usrani da bi isprobali
ovu teoriju, al dojam ostaje. Tommy je jednom
pokazal neke Begbiejeve slabosti u poštenoj šori.
Dobro se držal, stari Tam. Pazi, Tommjje nabrijan
tip, a Begbie je, treba reć, ispalpobjednik.
Mit: Begbiejevi kompići ga vole.
Stvarnost: Boje ga se.
Mit: Begbie nikad ne bi sredil kompića.
Stvarnost: Kompići su mu uglavnom prelukavi da bi
ispitali tu tvrdnju, a kad je do tog i dolazilo,
uspjevali su pokazati njenu netočnost.
Mit: Begbie štiti svoje kompiće.
Stvarnost: Begbie razbija pičku svakom munjenom
jadniku koji ti prolije pivu U se zaleti u tebe.
Psihopati koji maltretiraju Begbiejeve kompiće
obično to rade nekažnjeno, jer su bolji kompići s
Begbiejem od papaka s kojima se on druži. Sve ih
zna iz popravnog doma, zatvora i delikventske
mreže, masonerije zapropalitete.
Uglavnom, ovi mitovi daju mi osnovu za spasit
večer.
– Čuj Hazel, ja sam dobar s Francom. Stvar je u
tom da su mu ti tipovi metnuli buraza u intenzivnu.
To ti je bliski rod.
Begbie je ko staf, navika. Prvi dan kad sam krenul
u osnovnu, veli mi učiteljica: – Ti ćeš sjediti uz
Francisa Begbieja. Ista stvar u srednjoj. Dobro sam
učil u školi da upadnem u nultu grupu da se
maknem od Begbieja. Kad su Begbieja izbacili i
poslali u drugu školu prije Polmonta, rezultati su
mi se pokvarili, pa su me izbacili iz napredne.
Ipak, nije više bilo Begbieja.
Onda, kad sam bil šegrt tišler kod građevinca iz
Gorgieja, idem ja na Telford College napravit si
državni test iz stolar-stva. Sjednem si ja sa svojim
letvicama u kafeteriju, kad ko se pojavi neg taj
pizdun Begbie, s još par manijaka. Bili su na
posebnom tečaju iz metalske struke za maloljetne
deli-kvente. Na tečaju su ih zgleda učili kak da od
ničeg rade hladno oružje a ne da ga moraju kupovat
na vojnom otpadu.
Kad sam otišel sa zanata na faks za A stupanj, onda
na Sveučilište Aberdeen, napol sam očekival vidjet
Beggarsa na brucošijadi, kak ubija boga u nekom
Četverookom srednje-staleškom drkonji za kog si je
umislil da zuri u njega.
Fakat je pizda prve klase. Nema nikakve sumnje.
Velki je problem u tom kaj mi je kompa i to. Kaj
moš napravit?
Počeli smo hodat brže za njima niz cestu; kvartet
sjebanih ljudi skupa.
Razočaranje
Pizda mi je smetal. Jebeš mi mater da mi je smetal.
Mislil sam da je opaka pizda, prije u Craigyju,
kužiš? Jebi ga, družil se s Kevom Stronachom i tom
škvadrom. Jebeni propaliteti. Nemoj me sad ono
krivo skužit; mislil sam da je pizda jebiga u redu. Al
mislim, jednom su neki dečki pitali pizdu otkud je.
Dečko njemu: – Jakey! (tak se pizda ono zval),
jebenti jesi s Grantona il s Roystona? Pizda
odgovara: – Granton je Rovston. Rovston je
Granton. Govnar mi je odma pal u očima, kužiš?
Al to ti je jebiga bilo još u školi, kužiš? Prije sto
godina.
Uglavnom, drugi tjedan dok sam jebiga bil tam, bil
sam u jebenom Vollevju s Tommvjem i Secksom,
znaš Raba, Sec-ond Prize, ono? Ova pizda, taj
Jakey, ta jebena papančina s Craigvja, on ti upada
u pub. I pizda mu materina opće me ne pogleda.
Mislim si kak bum razbijal hrpe jebenih rakova na
masne komade s tom pizdom. Dole u luci, kužiš?
Opće me nije skužil. Na pamet mu ne bi palo…
pizda.
Uglavnom, pizdin kompić, taj jebeni pristavi šupak,
ide platit svojom jebenom lovom za kugle. Za
biljar, kužiš? Velim ja njemu: – Taj pizdun ti je za
kurac kompa, pokazujem na njegovog čiravog
frenda. Pizdek si je metnul svoje jebeno ime na ploču,
al bi sam sjedil i ne bi kurac usta otvoril da ja nisam
rekel kaj sam rekel.
Baš mi se dalo prebit ga. Da su se pizde pokazale
ne bi ono bilo problema. Mislim, znaš mene, nisam
ti ja pizda koja bi otišla tražit kurac frku i to; al ja
sam bil pizda s jebenim štapom u ruki, i pristava
pizda si ga je mogel dobit s debelim krajem u šupak
da je htjel, ono. Normalno, nosil sam si kamu i to.
Da ti ne bi neko mater. Kak sam rekel, nisam išel
tražit kurac frku, al ak neka masna fizda oće počet,
bum i ja. I tak je ta čirava pizdica metla svoju jebenu
lovu, i skuplja si i ono, kužiš? Ciravi sam sjeda i niš
kurac ne veli. Gledam ja opaku pizdu, il bar je ono
bil opaka pizda u školi, kužiš. Pizda opće niš ne
govori. Sam si jebenti drži usta zatvorena cjelo
vrjeme, pizda jedna.
Tommy mi veli: – Hej Franco, se taj dečko kurči?
Znaš Tama, ne boji se on kurca, ta pizda. Čuli su ga
jebiga ono, te pizde; al opet niš nisu rekli. Čirava
pizda i takozvana opaka pizda. A bilo bi dva na
dva, jer znaš Second Prizea; nemoj me krivo
skužit, skroz je on meni u redu, al tip se jebeno
usere kad dođe do šore. Naroljal se u pizdu
materinu i jedva može držat jebeni štap. To ti je u
jebenih pol dvanajst u srjedu ujutro sad kaj ti
govorim. Tak da bi bilo jebiga poravnano. Al pizde
kurca ne vele. Nisam se opće brinul za pristavu
pizdu, al me razočarala opaka pizda, ono. Nije bil
jebiga opak tip. Jebena usrana pizda ak je po
istini, ono. Meni jebeno velko razočaranje, pizda,
velim ti.
Problemi s pimpekom
Jebenti kak je groteskno kad si tražiš mjesto. Jučer
sam se piknul u pimpek, gdje mi se najbolje vidi žila
na cjelom tjelu. Nisam se baš mislil naviknut na to.
Kolko god to bilo teško za razumjet ovog trena, još
mi taj organ može za nekaj i poslužit, osim pišanja.
I sad mi zvoni na vratima. Jebem ti kurac. Onaj
sjebani usrani iscjedak od gazde: Baxterov sin.
Stari Baxter, pokoj duši starom pizdeku, nikad se
zazbilja nije trudil oko čeka za stanarinu. Senilni
stari drkonja. Kad god bi došel, ja sam starom
pizdeku bil utjelovljenje šarma. Skinul bi mu sako,
posjel ga, dal mu konzervu Izvoznog. Pričali bi o
konjima i postavama Hibsa iz pedesetih sa 'Slavnih
pet' napadača, Smithom, Johnstoneom, Reilh/jem,
Turnbullom i Ormon-dom. Niš nisam znal o
konjima i Hibsima iz pedesetih, al s obzirom da si
samo o tom mogel pričat sa starim Baxterom, skroz
sam puno naučil o obje teme. Onda bi prošaral po
zepovima od sakoa starog bedaka i zel si nekaj kesa.
Uvjek je nosil masnu hrpu sa sobom. Onda bi mu il
platil od njegovog kesa, il bi rekel siromaku da sam
mu već poravnal dug.
Čak sam znal zvat starog bedaka ak mi je falilo. Ko
ono kad bi Spud i Sick Boy uletili sim, rekli bi mu
da pipa curi il da je prozor razbijen. Nekad bi čak
mi sami razbili prozore, ko kad je Sick Boy izbacil
stari crnobjeli telkač, da nam onda ljeni pizdek dođe
da ga možemo pretrest. Bilo je žive jebene love u
zepovima od pizdeka. Došlo je do tog da bi se bojal
da mu ne bum stigel dić lovu, jer bu ga neki peder
još opljačkal. Sad je stari Baxter otišel na velku
gazu na nebu; zamjenil ga je ovaj iscjedak od sina.
Pizda koja očekuje stanarinu za ovo sirotinjsko
prihvatilište.
RENT. Neko viče kroz rupu za pisma.
Rents!
Nije gazda. Tommy je. Kaj pizdek oće u ovo doba?
– Čekaj malo Tommy. Dolazim.
Pucam se u maloga drugi dan za redom. Kak igla
ulazi, zgleda ko da vršim užasni eksperiment sa
ružnom morskom zmijom. Ova gaza je svakog trena
sve bolesnija. Začas me udara. Čarobno me diže,
onda mislim da bum se zrigal. Potcjenil sam kolko
je čist ovaj staf, malo sam si previše stavil u šut.
Duboko udišem i dolazim sebi. Osjećam ko da mi
tanki mlaz zraka ulazi u tjelo kroz rupu od metka u
leđima.
Nije ovo nikakav overdose. Smiri se. Nek ti stara
dobra pluća rade. Sam polako. Tak treba.
Teturavo se dižem, i puštam Tommvja da uđe. To
nije bilo lako.
Tommy zgleda uvredljivo dobro. Još mu se nije
zlizal ten iz Mallorce; kosa plava od sunca, kratko
ošišana i zalizana gelom. Zlatni bobić i rinčica u
jednom uhu; blage oči boje neba. Treba reć da je
Tommy prilično zgodan pizdek kad pocrni. Onda
najbolje zgleda. Zgodan, nezajeban, inteligentan, i
prilično dobar kad je frka. Na svem tom bi mu
trebal bit zavidan, al nekak nisam. Valjda zato kaj
Tommy nema dost vjere u sebe da skuži i iskoristi
svoje prednosti; nije ni dovoljno uobražen da zbog
njih ide na kurac svakom drugom pizdunu.
– Prekinul sam s Lizzy, veli mi.
Teško je skužit dal da mu sad čestitam il izrazim
sućut. Lizzy je nevjerojatno jebežljiva, al ima jezik
ko mornar i pogled za uškopit. Mislim da se Tommy
još uvjek nije zbrojil. Znam da duboko razmišlja jer
mi još nije rekel da sam debil kaj se rokam, nije
čak ni spomenul u kakvom sam stanju.
Trudim se pokazat da mi je stalo kroz svoju
samoživu bezvoljnost od šuta. Za sve oko mene me
boli kurac. – Pizdiš zbog toga? pitam.
– Nemam dume. Ak ću bit iskren, najviše će mi
falit ševa. To i ono, da imam nekog, kužiš?
Tommyju trebaju ljudi puno više neg većini.
Moja trajna uspomena na Lizzy je iz škole. Ja,
Begbie i Gary McVie ležali smo kod pruge na rubu
staze za trčanje, tak da nas ne vidi ono govno
Vallance, nadstojnik, nacistička pizda prvog reda.
Zauzeli smo taj položaj tak da možemo gledat cure
kak trče u majicama i kratkim hlačicama, pa da si
prikupimo pristojnog materjala za drkat.
Lizzy se natrkavala kak spada, al je završila druga
iza dugačkih koraka velke Morag 'Jam Rag'
Henderson. Ležali smo na trbuhu, s laktovima i
rukama pod bradom, i gledali kak se Lizzy muči s
izrazom zlobne odlučnosti s kojim je sve radila.
Sve? Kad jednom Tommy preboli svoj gubitak,
pital bum ga za seks. Ne nebum… da budem.
Uglavnom, čujem ja to teško disanje i okrenem se i
vidim Begbieja kak polako kruži bokovima; zuri u
cure, ide: – Ta mala Lizzy Macintosh… totalno za
podrapat… nabijal bi joj do uši svaki dan u
tjednu… koja jebena guza… koje jebene dude…
Onda pušta da mu faca padne dole na zemlju.
Onda se još nisam čuval Begbieja ko sad. Nije
onda još bil glavna faca, sam jedan od kandidata, a i
još ga je bilo malo strah od mog buraza, Billyja, u to
vrjeme. Do neke mjere, u stvari do svake mjere,
cinično sam živio od Billyjeve reputacije, kad sam
bil kućni štreber. Uglavnom, okrenul sam Begbieja
na leđa, da mu se vidla kara skroz ulizana od
sperme i prljava od zemlje. Pizdun je skrivečki
iskopal rupu u mekanoj zemlji sa svojim skakavcem,
i jebal je livadu. Upišal sam se. I Begbie se i svi.
Pizdun je bil lakši u ono doba, prije neg kaj je počel
vjerovat svojoj, i mora se reći, našoj, propagandi o
tom kak je on totalni psihopat.
– Prljava pizdurino, Franco! veli Gary.
Begbie si spremi kam, zatvori šlic, onda zeme
sperme i zemlje u šaku i s tim natrlja Garyju facu.
Ja tam crkavam dok Gary popizdi; ustaje i
cipelari đon od Begbiejeve tenisice. Onda lovi
maglu. Kad si bolje promislim, to je u stvari priča o
Begbieju a ne o Lizzy, makar je njena hrabra borba s
Jam Rag bila uzrok svem tom.
Uglavnom, kad je Tommy profural s Lizzy prije
par godina, većina pizdeka je mislila: govno ima
sreće. Čak ni Sick Boy nikad nije pofukal Lizzy.
Za divno čudo, Tommy još nije spomenul hors.
Makar su mi stvari svud okolo, i kobog kuži da sam
se prilično ušil. Obično Tommy loše imitira moju
staru u ovakvoj situaciji; ubijaš se / pospremi to /
možeš ti živit i bez tog smeća, i druga takva sranja.
Sad veli: – Kak ti je od toga Mark? Zvuči ko da
ga iskreno zanima.
Slježem ramenima. Nisam htjel pričat o tom. Ima
pizdeka s titulama i diplomama na Kraljevskom
Edu u centru kaj ih plaćaju za svo to savjetovanje s
nama. Ufuravam se u spiku. Osjećam se
iznenađujuće dobro, smiren i bistar, dok mu
pričam.
– Ne znam u stvari, Tam, jednostavno ne znam.
Nekak mi od tog sve izgleda stvarnije. Život je
dosadan i uzaludan. Počnemo s velikim nadama,
onda zajebemo stvar. Skužimo da bumo svi umrli,
a da ne burno našli odgovore na velka pitanja.
Razvijamo nategnute ideje koje sam objašnjavaju
naš svakodnevni život na drukčiji način, ne
proširujuć ustvari količinu našeg konkretnog
znanja, o velkim stvarima, zbilj skima. U principu,
živimo kratkim, razočaravajućim životom; a onda
umremo. Ispunimo si život sa sranjem, stvarima
ko kaj su karijera i žene kaj ti sam mažu oči da
sve nije skroz besmisleno. Hors je iskrena droga,
jer ti miče te iluzije. Na horsu, kad ti je dobro,
osjećaš se besmrtan. Kad ti je loše, onda ti je od
njega još gore. To ti je jedina stvarno iskrena
droga. Ne mjenja ti svjest. Sam ti daje šut i osjećaj
da ti je dobro. Posije toga, vidiš jad svjeta kakav
je, a protiv tog se nemreš cjepit.
– Sranje, veli Tommy. Onda: – Čisto sranje.
Kobog ima pravo i sve. Da me isto pital prošli
tjedan, kobog bi mu rekel nekaj skroz deseto. Da
me pita sutra, opet bu bilo nekaj drugo. Al
trenutno bum se držal koncepta po kom ti sa
stafom ide kad sve drugo zgleda dosadno i bez
svrhe.
Problem mi je u tom, kad god vidim šansu, il vidim
da bi fakat mogel doć do nečeg kaj hoću, bila to
cura, stan, posel, obrazovanje, novac i tak dalje, to si ga sad krenem češat, inficiral bum ga. A onda
zgleda tak dosadno i sterilno, da mi više niš ne bum imal stvarnih problema.
vrjedi. Al sa stafom je drukčije.
Nemreš mu tak lako okrenut leđa. Ne bu ti dal.
Pokušat se borit s naviknutošću na staf je vrhunski
izazov. A i jebeno dobra zajebancija.
– A i jebeno dobra zajebancija.
Tommy me gleda. – Daj mi jednu. Daj mi šut.
Odjebi Tommy.
Veliš da je dobra zajebancija. Jednostavno želim
probat.
Ne želiš. Daj Tommy, vjeruj mi na rječ. Od ovog
se pizdun sam još više hrabri.
Došla mi je bedara. Daj. Skuhaj mi šut.
Tommy… za kurca miloga…
Velim ti, daj. Kaj nismo jebeni kompići, pizdo.
Skuhaj mi šut. Ne bu mi nikaj bilo. Od jednog
jebenog šuta mi ne bu nikaj. Daj.
Slježem ramenima i napravim mu kaj me tražil.
Dobro si operem stvari, onda skuham lagani šut i
pomognem mu da si ga da.
– Ovo je jebeno vrhunski Mark… jebena vožnja
po oblacima… ovdje mi sve zuji… sam skroz
zujim…
Od njegove reakcije sam se usral. Neki pizduni su
sam tak predodređeni za dop…
Posije, kad se Tommy skida i sprema otić, velim
mu: – Jesi sad, kompa. Sad si ti taj kaj to dela.
Dop, trip, spid, ecstasy, tablete, šit, koku, staf, cjeli
kurac. Žabi si to u vugla. Nek ti je sad prvi i zadnji
put.
Rekel sam to zato kaj sam bil siguran da bu me
pizdun tražil da mu dam da ponese. Nemam dost za
djelit. Nikad nemam dost za djelit.
– Imaš skroz pravo, veli, i oblači jaknu.
Kad je Tommy otišel, prvi put skužim da me
pimpek svrbi ko kurac. Al nemrem si ga počešat. Da

Tradicionalni nedjeljni doručak
O bože moj, gdje sam to u kurac. Gdje u kurac…
uopće ne kužim koja je ovo soba… misli Davie,
misli. Ne mogu izlučiti dovoljno sline da si odlijepim
jezik od nepca. Kakav jadnik. Kakav pizdun…
kakav… nikad više.
O JEBIGA… NE… molim te. Ne, ne jebenti NE…
Molim te.
Nemoj mene. Molim te. Nikako. Svakako.
Da. Probudio sam se u čudnom krevetu u čudnoj
sobi, prekriven vlastitim neredom. Ispisao sam se u
krevet. Ispovraćao sam se u krevet. Israo sam se u
krevet. Glava mi jebeno zuji, trbuh mi mučno
previre. Krevet je sjeban, skroz sjeban.
Dižem plahtu, skidam navlaku s popluna i motam
ih skupa; reski, toksični koktel ostaje u sredini.
Zamotan je u čvrstu loptu, nema naznaka da će
iscuriti. Okrećem madrac kako bih prikrio vlažnu
mrlju, i odlazim u kupaonicu; spiram si tušem sranja
s prsiju, bedara i guzice. Sada znam gdje sam: kod
Gailine majke.
Kvragu, jebi ga.
Gailina stara. Otkud ja ovdje? Tko me ovamo
doveo? Kad se vraćam u sobu vidim da mi je odjeća
uredno složena. O zaboga.
Tko me jebenti skinuo?
Probaj se sjetiti jednog po jednog događaja. Danas
je nedjelja. Jučer je bila subora. Polufinale u
Hampdenu. Doveo sam se u neko jebeno stanje prije i
poslije utakmice. Nemamo šanse, mislio sam, nikad
nećemo ništa napraviti na Hampdenu protiv jedne
Stare Tvrtke, kad su navijači i suci čvrsto iza
ustaljenih kubova. Tako da umjesto da se
uzrujavam oko toga, samo sam odlučio nabaviti si
dobrog cracka i uživat. Ne želim razmišljati o
tome kako je to uživanje na kraju ispalo. Čak se
niti ne sjećam jesam li na kraju uopće otišao na
utakmicu. Ušao sam na bus za Marksman na
Dukeovoj s dečkima iz Leitha; Tommvjem,
Rentsom i njihovim kom-pićima. Jebeni brijači.
Kurca se ne sjećam nakon onog puba u
Rutherglenu prije tekme; kolačić i spid, trip i
heroin, ali najviše piće, boca votke koju sam popio
prije nego što smo se našli u pubu da ulovimo bus
da bi opet otišli u pub…
Gdje je Gail upala u sve to, nisam posve siguran.
Jebiga. Pa se vraćam u krevet, madrac i poplun
djeluju hladno bez plahti. Par sati kasnije, Gail
kuca na vrata. Gail i ja izlazimo već pet tjedana ali
još nismo spavali skupa. Gail je rekla da ne želi da
naša veza započne na isključivo tjelesnoj osnovi, jer
upravo bi se na tome zasnivala od tada nadalje. To je
pročitala u Cosmopolitanu, i htjela je provjeriti
točnost članka. Tako da pet tjedana kasnije imam
par jaja nateklih ko lubenice. Kobog ima i dosta
sperme uz onu pišalinu, sranje i rigotinu.
Sinoć te trebalo vidjet Davide Mitchellu, optužuje
me. Je li stvarno ljuta ili se samo pravi? Teško je
reći. Zatim: – Sto je bilo s plahtama? Iskreno ljuta.
Eh, mala nezgoda Gail.
Dobro, nema veze. Dođi dolje. Upravo smo se
spremili doručkovati.
Izašla je, a ja sam se umorno obukao i pažljivo
spuznuo niza stube, želeći da sam nevidljiv. Nosim
smotane plahte sa sobom, jer ih želim odnijeti doma
i oprati.
Gailini roditelji sjede za kuhinjskim stolom. Od
zvukova i mirisa prženja tradicionalnog nedjeljnog
doručka dolazi mi mučnina. Trbuh mi se na brzinu
prekobicava.
– E, nekoga je sinoć trebalo vidjeti, veli Gailina
mama, ali na moje olakšanje, zafrkantski, i bez
ljutnje.
Još uvijek sam rumenio od neugodnosti. G.
Houston, koji je sjedio na čelu stola, pokušao mi je
olakšati.
– A dobro, svakom je potrebno malo se otpustiti
svako toliko, prokomentirao je u znak podrške.
Ovom bi bilo dobro da ga zavežu svako toliko,
rekla je Gail, shvaćajući da je napravila manji gaf
kad sam dignuo obrve prema njoj, a da njeni nisu
primijetili. Malo veselog vezivanja bi bilo sasvim u
redu što se mene tiče. Ali nisam ja s tobom takve
sreće…
Eh, gđo. Houston, pokazujem na plahte, smotane
na kuhinjskom podu do mojih nogu. – …Malo sam
uneredio plahtu i presvlaku od popluna. Budem ih
odnio doma i oprao. Sutra vam ih donesem.
Ma, ne brini za to, sine. Idem ih ja ubaciti u
perilicu. Ti samo sjedi i doručkuj.
Ne, ali, eh… stvarno su uneređene. Ionako mi je
jako neugodno. Volio bih ih odnijeti doma.
A dobrica mali, nasmijao se g. Houston.
Nemoj sad, sjedi, a ja ću se pobrinut za njih, gđa.
Houston mi se primakla i primila smotuljak.
Kuhinja je bila njen teritorij, i nije prihvaćala
neposluh. Privukao sam ga sebi, na prsa; ali gđa.
Houston bila je brza ko kurac i iznenađujuće
jaka. Čvrsto je primila i povukla prema sebi.
Plahte su se rastvorile i smradni tuš raspadnutog
dreka, alkoholne rigotine i reske pišaline razlio se
po sobi. Gđa. Houston stajala je smrznuta par
sekundi, zatim je otrčala, naginjući se u sudoper.
Smeđe fleke tekućeg dreka zaprljale su naočale, lice i
bijelu košulju g. Houstona. Izlile su se po podu od
linoleuma i njegovom tanjuru, kao da je napravio
nered govedskim umakom. Gail je dobila po svojoj
žutoj bluzi.
U pičku materinu.
– Zaboga… zaboga… ponavljao je g. Houston
dok je gđa. Houston rigala a ja sam jadno
pokušavao plahtama pokupiti bar dio sranja.
Gail me pogledala s mržnjom i odvratnošću. Mislim
da se naša veza nakon ovog teško može dalje
razvijati. Nikad neću dobiti Gail u krevetu. Po prvi
puta me baš briga zbog toga. Samo da odem
odavde.
Narkička dvojba br. 65
Odjednom je mrzlo; jako jebeno mrzlo. Svjeća se
skorom otopila. Jedino pravo svjetlo dolazi od
telkača. Ima nekoj crnobjelo… al tekačje crnobjeli
tak da mora bit nekaj crnobjelo… s kolorcem bi
bila druga priča… možda.
Smrzavam se, al od micanja mi je još više zima;
zato kaj tek onda kužiš da nemreš kurac napravit,
fakat goli kurac napravit, da se zgriješ. Ak se ne
mičem bar se mogu pravit da se nekak mogu zgrijat,
da bum se mical U da bum upalil grijalicu. Fora je
u tome da se opće ne mičeš. Lakše neg da se vučeš
prek sobe da bi upalil jebenu grijalicu.
Još je neko u sobi s menom. Spud je, mislim.
Nemrem ga baš skužit u mraku.
Spud… Spud… Ne odgovara.
Fakat je jebeno mrzlo stari.
Spud, akje to fakat taj pizdun, još uvjek ne
odgovara. Mortije mrtav, al bilo bu da nije, jer
mislim da su mu oči otvorene. Al to ti znači kurac.

Tugovanje i oplakivanje u sunčanoj luci
Lenny je pogledao sebi u karte, a zatim pomno u
izraze lica svojih prijatelja.
Kaj imaš? Billy, daj sad pizdurino jedna. Billy
je pokazao Lennyju što je imao.
Dva jebena asa!
Skote pokvareni! Jebeni skote Renton. Lenny je
lupio šakom o svoj dlan.
Sam daj jebenu lovu sim, rekao je Billy Renton,
grabeći kup novčanica koji je ležao nasred poda.
Naz. Daj mi baci konzervu sim, zamolio je
Lenny. Kad su mu bacili limenku nije ju uspio
uloviti i pala je na pod. Otvorio ju je, i većina
njenog sadržaja istrčala se po Peasbu.
Idi u pičku materinu mentolu debilni!
– Sorry Peasbo. To ti je zbog one pizde, nasmijao
se Lenny pokazujući na Naza. – Rekel sam mu
da mi baci konzervu sim, ne da me gađa u vugla s
njom.
Lenny je ustao i otišao do prozora.
Pizduna još nema? upitao ga je Naz. –Jebeš
kartanje bez žive love.
Ne. Pizdun sere kad usta otvori, rekao je Lenny.
Nazovi seratora. Skuži kaj je koji kurac bilo,
predložio je Billy.
Je. Dobro.
Lenny je otišao u predsoblje i nazvao broj Phila
Granta. Bilo mu je neugodno igrati za ove
predškolske iznose. Već bi se bio debelo nakupio da
se Granty pojavio s novcem.
Telefon je samo zvonio.
– Nema nikog, il ak ima, pizde se ne javljaju na
jebeni telefon, objasnio je ostalima.
Nadam se da peder nije zbrisal s jebenom
lovom, nasmijao se Peasbo, no nelagodnim
smijehom, prvim otvo renim priznanjem općeg
neizrečenog straha.
Bolje da nije. Nemreš dost rastočit pizdu koja
prejebe škvadru, zarežao je Lenny.
Al kad bolje razmisliš kinta je Grantvjeva. Ima je
pravo potrošit kak mu se svidi, rekao je Jackie.
Pogledali su ga smeteno ratoborno. Na kraju je
Lenny prozborio.
Ma daj mi odi.
Al fakat, pizdun je pobjedil skroz pošteno. Znam
kaj smo se dogovorili. Burno si složili velki kup od
love od kluba pa da nam kartašenje bude
zanimljivije. Onda ga podjelit. Znam ja sve to.
Sam kaj velim da u očima zakona… Jackie je
objasnio svoje stanovište.
Sve je to naša kinta! zalajao je Lenny. – Granty
zna kak stoje stvari na Hampdenu.
Ma znam. Sam kaj ti velim da u očima zakona…
Začepi jebenu gubicu pizdurino razjebana, ubacio
se Billy, – ne pričamo sad o očima jebenog zakona.
Pričamo o kompićima. Da se pita jebene oči
zakona ti više ne bi doma imal namještaja
maloumna pizdurino.
Lenny je s odobravanjem kimnuo Billyju.
Prebrzo zaključujemo. Možda ima skroz dobar
razlog kaj se pizdun nije pojavil. Morti su ga
orobili, predložio je Naz, napeta i zategnuta rošava
lica.
Morti je neki pizdun opljačkal pizdu i odnesel
keš, rekao je Jackie.
Nijedan pizdun ne bi se usudil orobit Grantyja. On
ti je tip pizde kaj robi pizde, a ne da njega robe. Ak
sad uleti s takvom spikom, bum mu rekel kam da
mi ode. Lenny je bio itekako uzrujan. Radilo se
ipak o klupskome novcu.
Sam velim da je debilno nosit tolko kesa sa sobom.
To je sve kaj ja velim, izjavio je Jackie. Lenny ga je
malo plašio.
Granty nije propustio kartanje četvrtkom navečer u
zadnjih šest godina, osim ako nije bio na dopustu.
Na njega se oslanjala cijela skupina. I Lenny i
Jackie su izostali na duže razdoblje služeći kazne
zbog tjelesnog napada odnosno provale u stan.
Klupski novac, novac za dopuste, bio je u
uspomenu na doba njihovog maturalca u Lloret de
Maru. Sad kad su ostarili, obično su išli ljetovati u
manjim grupama, odnosno sa suprugama ili
djevojkama. Čudno miješanje novca za kartanje i
klupskog novca prvi put se zbilo prije nekoliko
godina kad su bili pijani. Peasbo, tadašnji blagajnik,
u šali je bacio svežanj klupskog novca kao svoj
ulog. Igrali su s njim, iz fore. Sviđalo im se igrati s
tolikim novcem, tako im je pasalo, da su ga
razdijelili i igrali iz zabave s njime. Kad god bi
zaključili da dolaze do značajnih uloga, prestali bi
kartati za 'pravi' novac i počeli s 'klupskim' novcem.
Bilo je kao da igraju s novcem od Monopolyja.
Znalo se dogoditi, napose kad bi netko 'osvojio'
cijelu količinu, poput Grantyja prošlog tjedna, da
im bizarna i opasna priroda njihovog ponašanja
padne na pamet. No bili su kompići, i općenito se
podrazumijevalo da ne bi jedan drugoga prevarili.
Međutim, i logika i odanost potkopavale su ovu
pretpostavku. Svi su imali rodbinu u ovom kraju, i
nisu ga mogli zauvijek napustiti, ne sa samo 2000
funti u čarapi. Napuštanje područja bilo bi nužno
kad bi jedan prevario ostale. To su si neprestano
govorili. Stvarni strah je bio od krađe. Novac je
bio sigurniji u banci. Radilo se o šašavoj zabavi
koja je izmakla kontroli, o skupnom ludilu.
Sljedećeg jutra još nije bilo traga Grantyju, a Lenny
je zakasnio na posao.
– Gospodine Lister. Živite iza ugla od ovog ureda,
i trebate doći na posao jednom svaka dva tjedna.
Teško da previše tražimo od vas, rekao mu je Gavin
Temperley, činovnik, nadmenim tonom.
Kužim ja di je tvoj jebeni ured, gospon Temperlev.
Al znam da bute vi uzeli u obzir da sam ja jebeni
poslovni čovjek s više plodnih investicija oko kojih
se moram brinut.
Sereš, Lenny. Ljeniguzo. Vidimo se u Crownu.
Imam prvu smjenu za ručak. Dođi tam otraga u
dvanajst.
Je. Al moraš mi nekaj posudit Gav. Totalno sam
na jebenoj nuli dok mi sutra ne legne onaj ček od
stana.
Nema frke.
Lenny je otišao dolje do puba i sjeo 2a šank sa
svojim primjerkom Daily Recorda i kriglom
svijetlog. Razmišljao je bi li pripalio, i na kraju
odustao. Bilo je 11.04 i već je dvanaest čikova
bilo iza njega. Uvijek bi bilo tako kad bi morao
ustajati ujutru. Pušio je puno previše. Mogao je
smanjiti ostajući u krevetu, tako da obično nije
ustajao do 14 sati. Ovi državni pizduni odlučili su,
mislio je, uništiti mu i zdravlje i posjed tjerajući ga
da se diže tako rano.
Stražnje stranice Recorda bile su pune sranja o
Rangersima i Celticu kao i obično. Souness
špijunira nekog kretena u drugoj engleskoj ligi,
McNeill kaže da se Celtsima vraća samopouzdanje.
Ništa o Heartsima. Ne. Nešto malo o Jimmyju
Sandisonu, s istim citatom dvaput, i kratkim
odlomkom prekinutim u pola rečenice. Još je jedan
mali prostor posvećen tome zašto Miller iz Hibsa još
uvijek misli da je on najbolji izbor za taj posao,
premda su dali samo tri gola u zadnjih trideset
utakmica ili tako nešto.
Lenny je okrenuo treću stranicu. Više je volio
oskudno odjevene žene iz Recorda od onih u toplesu
iz Suna. Čovjek mora imati bar malo mašte.
Krajem oka zapazio je Colina Dalglisha.
– Coke, rekao je, ne dižući pogled s novina.
Coke je privukao barsku stolicu do Lennyjeve.
Naručio je kriglu crnog. – Si čuo kaj se desilo?
Tužno, jebiga, eh?
– Eh?
Granty… kaj nisi čuo?… Coke je pogledao
Lennvja ravno u oči.
Ne. Kaj…
Mrtav. Gotovo.
Zajebavaš! Eh? Daj nemoj srat pizdo jedna…
Odapnul. Ono, sinoć.
Kaj se kurac desilo…
Herc. Bum. Coke je pucnuo prstima. – Iznenadni
infarkt, izgleda. Niko nije ni znal. Siromak Granty
je radil s Peteom Gilleghanom, u fušu ono. Bilo
je taman oko pet, i Granty je pomagal Peteu da
pospremi, da zgilja i to, kad se sam primil za prsa
i složil na pod. Gilly zove hitnu, oni odvedu
jadnog pizdeka u bolnicu, al je umri par sati
posije. Siromak Granty. Dobar pizdek i to. Ti se
kartaš s tipom, eh?
– Eh… je… jedan od najboljih pizdeka kaj ih
možeš zamislit. Ovo me slomilo, je fakat.
Nekoliko sati kasnije, Lenny je bio i slomljen i
uništen. Posudio je dvadeset funti od Gava
Temperleyja s isključivom namjerom da se narolja.
Kad je Peasbo ušao u pub kasno poslijepodne,
Lenny je frfljao u uho suosjećajne šankerice i tipa u
jakni s logotipom Tennent's Lagera, koji je
izgledao kao da je trijezan i kao da mu je vrlo
neugodno.
…jedan od od najboljih pizdeka kaj ih moš
zamislit…
Dobro Lenny. Čul sam vješti. Peasbo je zgrabio
jedno od Lennyjevih širokih ramena. Stisnuo ga je
čvrsto, kako bi bio siguran da je bar jedan od
njegovih kompića još uvijek tu, a i kako bi
djelomično procijenio razinu njegovog pijanstva.
– Peasbo. Je. Još uvjek nemrem vjerovat… jedan
od najboljih pizdeka kaj ih možeš zamislit i
sve… Polako se okrenuo natrag prema šankerici i
ponovno usmjerio pogled na nju. Držeći ispružen
palac i stisnutu šaku, pokazao je preko ramena
na Peasba. – …bu ti rekel ovaj pizdun… eh
Peasbo? Viš Grantyja? Jedan od najboljih pizdeka
kaj ih je iko ikad mogel zamislit… eh Peasbo?
Grant? Eh?
Je, stvarno šok. Još nemrem vjerovat stari.
Tak je! Jednog dana je dečko tu, a sad više nikad
ne bumo vidli sirotog pizdeka… dvajsedam godina
je imal. Igra nije fer, velim ti ja to pa nek se sve
goni u kurac. Igra nije fer… fakat i da ga ono
jebeš…
Grantv je imal dvajzdevet, kaj nije tak? zanimao
se Peasbo.
Dvajsedam, dvajzdevet… kog boli kurac? Skroz
mladi dečko. Al za njegovu trebu i onu bebicu mi
je fakat žal… kuži ove stare pizdune… Lenny je
pokazao preko ramena u ugao prostorije preko
puta gdje je grupa starijih ljudi igrala domine. –
…oni su imali prilike živit! Dugo živit jebenti! A
stalno se neki kurac bune! Grantv se nikad nije
žalil na niš. Jedan od najboljih pizdeka kaj ih moš
zamislit.
Zatim je primijetio trojicu mlađih momaka, zvanih
Spud, Tommy i Second Prize, kako sjede s druge
strane puba.
I ona jebena ovisnička škvadra od Billvjevog
buraza. Pizdurine, svi umiru od jebenog AIDS-a.
Ubijaju sami sebe. Tak i treba pizdi. Grantv je u
pizdu materinu cjenil život. Ove pizde bacaju
svoje živote! Lenny ih je prijeteći pogledao, no oni
su bili prezauzeti vlastitim razgovorom da bi ga
primijetili.
Ajde sad Lenny. Glavu gore. Niko nije nikaj
rekel protiv pizdeka. Dečki su okej. Ono ti je
Danny Murphy. Bezopasan pizdek. Tommy
Laurence, znaš Tommyja, i onaj Rab, Rab
McLaughlin, kaj je nekad bil dobar igrač. Išel je
dole u Man United. Dečki su u redu. Za kurca
miloga, oni su škvadra s onim tvojim kompićem, s
onim dečkom kaj radi za siću. Kak se zove, Gav.
Je… al ovi stari pizduni… Priznajući suprotno
mišljenje, Lenny je obratio pažnju ponovno na
drugu stranu prostorije.
Ah, ma daj Lenny, jebeš to. Bezopasni pizdeki,
nikom ne smetaju. Popij si to, pa bumo otišli do
Naza. Nazval bum Billyja i Jackieja.
Raspoloženje je bilo tmurno u Nazovom stanu u
Buchana-novoj. Prešli su s teme Grantyjeve smrti,
na pitanje nedostajuće gotovine.
Petak prije dana za djeljenje i pizda jebenti
otegne papke. Imal je soma i osamsto. Podjelimo
to na šest i to ti ispadne tristo svakome, jaukao je
Billy.
Nemremo sad tu puno napravit, usudio se Jackie.
Kurac nemremo. Lova se djeli svake jebene
godine, dva tjedna prije godišnjeg. Zakupio sam
si Benidorm na osnovu toga. Idem vrit bez te love.
Sheila bu mi odrezala jaja sam da odem na biljar
ak odustanem. Nema kurčeve šanse, izjavio je Naz.
Skroz jebeno točno. Krivo mi je za Fionu i bebu i
to, očito. Ko kaj bi svakoj pizdi bilo. Ne treba ni
spominjat, ono. Al stvar je u tom, to je naša
jebena kinta, ne njena, rekao je Billy.
– Sami smo si jebiga krivi. Znal sam da bu se
ovak nekaj desilo, slegnuo je Jackie ramenima.
Zazvonilo je na vratima. Ušli su Lenny i Peasbo.
– Tebe boli kurac, pizdurino. Ti imaš za bacat,
izazvao ga je Naz.
Jackie nije odgovorio. Uzeo je limenku svijetlog iz
hrpe koju je Peasbo odložio na pod.
– Jebene grozne vješti, eh dečki? rekao je Peasbo,
dok je Lenny mrzovoljno srkao iz svoje limenke.
– Jedan od od najboljih pizdeka kaj ih moš
zamislit, rekao je Lenny.
Naz je bio zahvalan Lennyju na upadici. Bio je
spreman lamentirati nad novcem, kad je shvatio da
je Peasbo mislio na Grantvja.
– Znam da ne bi smjeli bit sebični u ovakva
vremena, al ostaje nam da rješimo pitanje kinte.
Drugi tjedan je dan za djeljenje. Moram si platit
praznike. Trebam posrednike, rekao je Billy.
Koja si ti pizda Billy, eh? Kaj se nemreš strpit
jebenti dok se siroti pizdek još nije ni ohladil prije
neg kaj počneš o tom sranju? narugao mu se
Lenny.
Fiona bi lako mogla sve potrošit! Kaj bu ona znala
da je to naša kinta ak joj nijedna pizda neće reć.
Bude pre gledavala njegove stvari, pa bu onda
bilo, joj, joj, kaje ovo? Skoro dva soma. Fino.
Onda bu otišla na jebene Karibe il nekam dok mi
tu sjedimo u jebenom Linksu s par flašica
jabučnjače za dopust.
– Sereš kolko si težak, Billy, rekao mu je Lenny.
Peasbo je ozbiljno pogledao Lennyja, koji je mogao
osjetiti izdaju gdje se bliži.
Bed mi je to reć Lenny, al Billy ima prilično
pravo. Granty nije baš držo Fionu u medu i
mljeku, kak god da je sjajan pizdek bil. Mislim,
nemoj me krivo shvatit, da bi rječ rekel protiv
njega, al ak nađeš dva soma doma, prvo buš ih
potrošil, a posije postavljal pitanja. Ti bi. A ja
sam jebeno siguran da bi i ja. Svaki pizdun bi, ak
već govorimo po istini.
Svi se slažu? A koji bu ju onda pital? Jebeš mi sve
ak bum ja, prosiktao je Lenny.
Svi bumo. To je naša kinta, rekao je Billy.
Tak je. Nakon pokopa. U utorak, predložio je Naz.
U redu, složio se Peasbo.
Je, slegnuo je Jackie ramenima.
Lenny je kimnuo umorno popuštajući. Bila je to,
udovoljio im je, njihova kinta…
Utorak je došao i prošao. Nitko se nije mogao
natjerati da išta kaže na pogrebu. Svi su se napili i
iskazali još više tugovanja nad Grantyjem. Pitanje
gotovine spomenulo se prvi puta tek kasnije.
Sastali su se, zlo mamurni, sljedećeg
poslijepodneva, i otišli do Fione.
Nitko im nije otvorio vrata.
– Kobog je kod mame, rekao je Lenny.
Žena iz stana preko puta odmorišta, sijeda
gospođa u plavoj haljini s uzorkom, izašla je van.
Fiona je jutros otišla dečki. Na Kanarske otoke.
Osta vila je bebu kod svoje mame. Izgledalo je
da joj je drago priopćiti ove novosti.
Fino, promrmljao je Billy.
To je to onda, rekao je Jackie sliježući
ramenima ponešto previše ravnodušno u očima
većine svojih prijatelja. – Nemremo sad puno
napravit.
Zatim ga je ošamutio udarac u obraz, kojim ga je
Billy oborio i stumbao niza stube. Uspio je zadržati
se uhvativši se za rukohvat, pa je užasnuto
pogledao Billyja s okretišta na stubištu.
Ostali su bili šokirani gotovo koliko i Jackie
Billyjevim postupkom.
Lakše Billy. Lenny je zgrabio Billyjevu ruku, ali
ga nije prestao gledati u oči. Intenzivno ga je
zanimalo otkriti izvor njegovoga bijesa. – Pazi kak
se ponašaš. Nije ti Jackie kriv.
A nije, je li? Ja sam držal jebeni gubec začepljen, al
od ovog pizduna mudrijaša mi je pukel film.
Pokazao je na još uvijek oboreni Jackiejev lik,
kojem je od nateklina samo porastao prepredeni
izgled. .
Koji je vama kurac? upitao je Naz.
Billy nije obratio pažnju na njega, već je pogledao
ravno u Jackieja. – Kolko dugo to već traje Jackie?
O čem to ovaj pizdun? rekao je Jackie, no u
njegovom vodenastom glasu nije bilo
samopouzdanja.
Kanarski otoci meni u šupku. Di se nalaziš s
Fionom?
Jebenti kak si pomračen Billy. Cul si kaj baka
veli, odmahnuo je Jackie glavom.
Fiona je jebena sastra moje Sharon. Kaj misliš da
ja idem okolo sa začepljenim ušima? Kolko je dugo
jebenti već karaš, Jackie?
– To ti je jebenti bilo jedan jedini…
Billvjeva srdžba ispunjavala je stubište, i osjećao je
kako raste, bubri, u grudima ostalih. Stajao je nad
Jackiejem poput gromkog starozavjetnog Boga,
proklinjući ga svojom osudom.
– Jedan jedini moj šupak! A ko može jebeno
znat da Grantv nije znal? Ko zna da ga baš ti
nisi ubil? Njegov takozvani najbolji kompić, kaj
mu nateže komada!
Lenny je pogledao Jackieja, tresući se od bijesa.
Zatim je pogledao ostale, kojima su gorjele oči.
Neizgovorena pogodba sklopila se među njima u
trenutku.
Jackiejevi krici odjekivali su stubištem, dok su ga
cipelarili i vukli od odmorišta do odmorišta.
Uzalud se trudio zaštititi i, kroz strah i bol, držao
se nade da će ostati nešto od njega za iseliti iz
Leitha, kad mu muke prođu.
 murjačka pizda, nisi me vidla mjesecima. Misliš da
sam na jebenoj platformi, dobro. Nisi me vidla,
pazi.
Al kam ideš Frank? Kam jebote ideš?
To ja znam a ti si moš mislit. Jebiga, ono kaj
Opet šutiranje otpočetka ne znaš nemreju izbubetat iz tebe da ga
jebeš, velim ja.
Onda jebena polovnjača ustaje i ide se derat na
mene, veli da jebemu to nemre sam tak. Šusam je u
jebena usta, i cipelarim u jebenu guzicu, pa pička
Međusranje
pada na pod, sam zavija. Sama si je jebeno kriva,
rekel sam pički da to tak ide kad mi neka pička tak
odgovara. To su ti jebena pravila igre, poljubi il
Ma idi u kurac! Glava mi se raspada jutros u tri
jebi ga ostavi.
pičke materine, da ti velim jebenti. Idem ravno u
– BEBA! BEBA!… vrišti ona.
jebeni frižider. Da! Dvje flaše Becksa. To bi bilo
Ja njoj sam: – BEBA! BEBA! ono, istom mjerom.
dost. Izlijam ih u sebe u duplo rekordno vrjeme.
– Začepi si gubicu s jebenom bebom! Ona sam
Odma mi je bolje. Moram pazit na vrjeme, al znaš
tam leži, dere se ko nekakva jebena truba.
kaj.
Ionak to kobog ni nije moja jebena beba. Uostalom,
Ona jebenti još spava kad se vraćam u spavaću.
imal sam ja bebe i prije, s drugim curama. Znam ja
Gledaj je; ljena, debela pička. Sam zato kaj bu
o čem se tu radi. Ona si misli da bu bilo jebeno
rodila jebenu bebu, misli da ima pravo izležavat se
divno kad beba ispadne van, al tek bu onda vidla
cjeli jebeni dan… uglavnom, to je skroz druga
šoka. Bum ti ja rekel sve o jebenim bebama. Goli
kurčeva priča. Tak da se jebiga idem pakirat…
jebeni davež.
najbolje da mi pička nije oprala jebene
Pribor za brijat se. To mi jebenti treba. Znal sam
traperice… pet-stojedan… di su mi jebene
da je nekaj.
petstojedan? …evo ih. Njena sreća.
Ona još o tom kak je boli i da zovem jebenog
Sad se budi. – Frank… kaj to radiš? Di ideš? veli
doktora i sve tak. Nemam ti ja jebenog vremena za
mi.
ta sranja, al ak jebenti zakasnim to bu bilo zbog te
Odlazim. Ovaj čas da ga jebeš, velim, ne gledam
pičke. Moram jebiga nestat.
je. Di su mi kurčeve čarape… sve traje jebenti
– FRRRAAAANNNK! viče ona dok izlazim kroz
duplo duže kad si mamuran i ne treba mi još ova
jebena vrata. Mislim si ja, ovo ti je ko jebeni oglas
pička da me jebe u glavu.
za Harpovu pivu: 'Vrjeme je za brzi izlaz; takav
Kam ideš? Kamo!
sam ti ja.
– Rekel sam ti, moram nestat u pizdu strininu. Ja i
Bila je jebena gužvetina dole u pubu, jutarnja
Lexo napravili smo jedan mali posel. Nebum ti
škvadra i to. Renton, riđoglava pizda, zabija jebenu
više niš rekel o cjeloj jebenoj stvari, al najbolje je da
crnu kuglu i dobija igru protiv Mattvja.
nestanem na par tjedana. Ak se pojavi neka
– Rab! Daj jebenti metni i moje ime za biljar. Kaj
svi vi pizde pijete? Odlazim do šanka.
Rab, Second Prize, kak mi zovemo pizdu, njemu se
jebemu trese jedno oko. Neki jebeni tip je provel
dopust na ovom pizdeku.
Rab. Ko ti je jebenti to napravil?
A, par tipova gore na Lochendu, kužiš. Bil sam
nad jačan. Pizdek me gleda, skroz usrano.
Znaš kak se zovu?
Ne, al ne brini, bum ja njih sredil, sve je razrađeno.
Nek nek, pazi da ih fakat. Znaš pizde?
Ne, ono, iz viđenja.
Kad se ja i Rents vratimo iz jebenog Londona,
otišli bumo na jebeni Lochend. Dawsyja su tam gore
nasafrali nema dugo. Moraju nam odgovorit na par
pitanja, fala kurcu.
Okrećem se Rentsu: – Si spreman stari moj?
– Jedva čekam, Franco.
Počnem igrat i satrem pizdu, ostavim ga na dvje
lopte od totalne propasti. – Morti se moš nosit s
jebenom bjedom ko kaj su Matty i Secks, al kad
Uragan Franco zauzme jebeni stol, zaboravi,
riđoglava pizdo, velim mu.
– Biljar je za papke stari, veli on. Kak se kurči.
Sve u čem ta riđoglava pizda puši je za papke, ak
slušaš tu pizdu.
Moramo poć, tak da nema smisla još igrat.
Pogledam si Mattyja i izvadim bunt. – Bok
Matty! Znaš kaje ovo? Mašem novcima pizdi.
– Eh… je… veli.
Pokažem na šank. – Znaš kaje to?
Eh… je… šank. Pizda je glup. Preglup jebenti.
Znam ja.
Znaš kaj je ovo? pokažem svoju kriglu.
Eh… je…
– E pa nemoj onda da ti moram crtat, pizdurino.
Kriglu jebenog Specijala i jedan Jack Daniels s
kolom, pizdo!
On prilazi, i veli mi: – Eh Frank, malo sam
kratak, kužiš…
Znam ja, falabogu. – Morti ti naraste, velim. Pizda
me skuži i ode do šanka. Opet je urokan, mislim
ak je pizda opće i prestajala. Kad se vratim iz
Londona, moral bum još nekaj malo šapnut ovoj
pizdi u uho. Jebeni narkići. Šteta jebenog prostora.
Al Rents je još uvjek čist. Zna se po tom kak
tamani pivu.
Jedva čekam ovu londonsku pauzu. Rents ima stan
od kompića, one pizde Tonvja i njegove trebe,
kamenjarke, na par tjedana. Oni su otišli nekam na
praznike. Znam par dečki tam dole iz gajbe; bum ih
potražil, bilo bu nam ko nekad.
Ona Lorraine služi Mattvja. Skroz je mala za
poševit. Odlazim do šanka.
– Bok, Lorraine! Dođi sim. Mičem joj kosu s
obraza i mećem joj prste za uha. Komadi to vole.
Erogene jebene zone i sve to. –- Znaš da moš
skužit jel se neko prasnu! sinoć ak mu opipaš za
uha. Vruće, kužiš? objasnim joj.
Ona se sam smije, ko i Matty.
Ne, al to ti je jebeno dokazano i sve to, kužiš?
Neke pizde fakat nemaju dume.
Se onda Lorraine sinoć prasnula? pita Matty.
Mala pička pogleda jebenti u stranu, kak
podgrijana smrt.
To je naša tajna, jel tak komad? velim ja njoj.
Kužim ja da se ona pali na mene, jer uvjek bude
tak jebeno tiha, sramežljiva kad joj idem nekaj
jebenog pričat. Kad se vratim iz Londona, bum se
tu uselil, skroz isti čas i sve, pičko.
Jebal me pas ak ostanem s onom jebenom June
kad se beba ispili. A pizda je mrtva ak sam zbog nje
ozljedu1 jebenu bebu. Skroz otkad nosi tu bebu,
misli da se ima pravo raspravljat s menom.
Nijedna pička ne bu se raspravljala s menom, s
bebom il bez bebe. Zna to ona, i još uvjek mi se
kurči. Vidla bu ak nekaj bude toj jebenoj bebi…
Čuj Franco, veli Rents, – bolje da krenemo. Moraš
organizirat zalihe za put, pazi.
Je, dobro. Kaj bumo želi?
Flašu votke i par konzerva.
Mogel sam si mislit. Riđoglava pizda mrzi jebenu
votku.
Ja bum si zel flašu Jacka i osam konzerva
Izvoznog. Može mi Lorraine napunit par plastičnih
flaša za put i sve.
Bumo si mi sasma dobro napunili par plastičnjaka
na vlaku za dole, veli on. Nekad ne kužim smisao
za humor od te pizde. Ja i Rents znamo se jebeno
dugo, al ko da se pizda promjenil, i tu ne mislim
sam na drogu i ta sranja. To ti je ono, on ima svoj
način a ja svoj. Al ipak je još uvjek odlična pizda,
govno riđoglavo.
Tak da si uzimam plastične flaše, jednu specijalku
za mene, i jednu svjetlog za tu riđoglavu pizdu.
Zememo si prtljagu i skačemo na Joea Baxija do
grada i mažnjavamo po kriglu na brzinu u
kolodvorskom bircu. Pričam si s jednom pizdom u
birtiji; dečko iz Fifea, znal sam pizdi buraza u
Saughtonu. Papan nije loš kolko se sjećam. Ono,
bezopasna pizda.
Londonski vlak je pun u tri pizde materine. To mi
fakat ide na kurac. Mislim, platiš svu tu jebenu lovu
za kartu, one pizde iz Britanskih željeznica se jebem
im mater ne srame, a onda nema jebenih mjesta!
Jebeš to.
Mučimo se s konzervama i flašama. Zalihe bu mi
zletile iz jebene torbe. Sve od tih pizda s ruksakima
i prtljagom… i jebenim kolicima od beba. Ne bi
smjeli puštat bebe na jebeni vlak.
– Koja jebena gužva stari, veli Rents.
– Jebena frka ti je kaj su si sve te pizde
rezervirale mjesta. Nije tolki bed rezervirat od
Edinburgha do Londona, glavni gradovi i to, neg
kaj su sve te pizde rezervirale za Berwick i sve te
jebene gradove. Vlak ne bi smjel stajat po svim tim
mjestima; trebal bi bit sam od Edinburgha do
Londona, kraj jebene priče. Da se mene jebenti
pita, to bi ti bilo to, velim ti da ga jebeš. Neke pizde
nas gledaju. Ja velim kaj ja mislim, kaj god neka
pizda rekla.
Sva ta rezervirana mjesta. Jebena sloboda, to ti je
to. Trebalo bi bit, ko prvi, njemu sve kaj ga jebeno
ide. Sva ta sranja s rezervacijama… dal bum ja
pizdama rezerviranje jebenih mjesta…
Rents se sjeda do dve trebe. Jebiga zgodne i sve.
Dobar jebeni izbor jebene riđoglave pizde!
– Sjedala su slobodna do Darlingtona, veli.
Uzimam kartice od rezervacija i zabijam si ih vrit. –
Sad su slobodna cjeli jebeni put. Dal bum ja
pizdama rezervacije, velim, smješkam se jednoj
trebi. Tak je da ga jebeš i sve. Četrdeset funta za
jebenu kartu. Ne srame se pizde iz Britanskih
željeznica, velim ti ja jebenti. Rents sam slježe s
ramenima. Pizda šminkerska si je metnula zelenu
kapicu. To mu ide kroz jebeni prozor ak pizda
zaspi, velim ti ja da ga jebeš.
Rents tamani votku, tek smo kod Portobella a
pizda je već dobro načel flašu. Mrzi votku, pizda
riđoglava. E pa ak se pizda tak oče igrat… uzimam
si Jacka i natežem.
Idemo, idemo, idemo… velim. Pizda se sam
smije. Stalno gleda trebe, zgleda da su
Amerikanke, kužiš. Problem s tom riđoglavom
pizdom je da mu ne ide špika kaj se komada
tiče, ono, makar pizda ima nekog stila. Ne ko
recimo meni il Sick Boyu. Morti zato kaj je imal
buraze a ne sisterice, jednostavno se nemre postavit
prema trebi. Ak čekaš da pizda napravi prvi jebeni
korak, buš se jebeno načekal. Moram pokazat
riđoglavoj pizdi kak se to dela.
Ne srame se pizde iz Britanskih željeznica, eh?
velim, dok gurkam trebu do mene.
Pardon? veli ona meni, zvuči ono kao, 'pm-don'
kužiš?
A otkam ste se dopelale?
Oprostite, ali ja vas u stvari ne razumijem… Te
strane pičke imaju problema s jebenim kraljičinim
engleskim, kužiš. Moraš govorit glasnije, sporije, i
kak se veli otmjenije, da te pičke skuže.
ODAKLE… STE… VAS… DVIJE?
Sad je već bolje. Radoznale pizde ispred nas se
okreću. Gledam i ja pizde. Nekom pederu bu pukla
usta prije kraja puta, već sad to vidim.
Ehm… mi smo iz Toronta u Kanadi.
Tiranto. To je bil kompić od Usamljenog jahača,
kaj ne? velim. Trebe me sam gledaju. Neki papci
fakat ne kuže škotski smisao za humor.
Oakle ste vi? veli druga treba. Par duda i sve.
Riđoglava pizda je povukla dobar potez kaj je tu sjel,
velim ti.
Iz Edinburgha, veli Rents, trudi se zvučat skroz
jebeno otmjen, kužiš. Jebena ljiga od riđoglave
pizde. Sad je spreman da se ufura, ko glavni Joe
jebeni kuler, kad je Franco razbil jebeni led.
Ove trebe nekaj valjaju kak je Edinburgh jebeno
prekrasan, i kak je slatki jebeni dvorac na brdu iza
botaničkog i sva ta sranja. To ti je sve kaj ti te
turističke pizde znaju, dvorac i ulica Princes, i ulica
High. Ko ono kad je Monnvjeva teta došla iz one
selendre na onom otoku kod zapadne obale Irske, sa
hrpom klinaca.
Zenica ode u vjeće da joj daju stan. Vjeće joj veli,
di bi htjela živit, ono, jebiga? Žena veli, oću kuću
na ulici Princes s pogledom na dvorac. Ta ti je
ženica skroz sjebana ono, onaj jebeni galski joj je
materinji; opće ni ne zna tak dobro engleski.
Sirotoj pizdi se svidio kak ulica zgleda kad je sišla s
vlaka, mislila je da je cjeli jebeni grad takav. Pizde
iz vjeća sam se kese i meću pizdu na jedan onaj
uslužni telefon u Zapadnom Grantonu, di niko
neće delat. Umjesto pogleda na dvorac, dobije
pogled na plinaru. Tak ti to jebiga ide u stvarnom
životu, ak nisi bogata pizda s velkom jebenom
kućom i hrpom kinte.
Uglavnom, te trebe si malo pocugaju s nama, a
Rents je dost našusan, jer ga se kuži i sve i mogel
bi ga otjerat pod stol u cuganju svakog jebenog
dana u tjednu. Pazi, sinoć sam se naroljal s
Lexom, nakon kaj smo obavili posel u draguljarnici
kod Corstorphinea. Od tog se i osjećam sad tak
naroljan. Al ono kaj bi mi sad stvarno pasalo je
partija karata.
Zvadi karte Rents.
Nisam ih ni ponjel, veli. Nemreš vjerovat kakva
je pizda! Zadnja stvar kaj sam mu rekel neku
večer je bila: Ponesi jebene karte.
Rekel sam ti da poneseš jebene karte, pizdurino
de bilna! Kaj sam ti zadnje rekel neku večer? Eh?
Ponesi jebene karte!
Zaboravil sam, veli pizda. Kladim se da je
riđoglava pizda namjerno zaboravila karte.
Jebeno je dosadno bez karata kad malo prođe.
Ta jebena dosadna pizda počinje čitat jebenu
knjigu; ružno jebeno ponašanje, onda on i ta
kanadska treba, oba ono ko studenti, počinju pričat
o svim jebenim knjigama kaj su ih pročitali.
Počinju mi ić na vrh kurca. Rekli smo otić dole
zajebavat se, ne pričat o jebenim knjigama i cjelom
tom jebenom sranju. Viš da se mene pita, ja bi uzel
svaku jebenu knjigu i metnul bi ih na velku jebenu
hrpu i sve u kurac zavužgal. Sve knjige su za
pametne pizde da se kurče kolko sranja su si
jebeno pročitali. Sve kaj trebaš znat dobiš iz
novina i s telke. Jebeni pozeri. Dal bum ja njima
jebene knjige…
Stanemo u Darlingtonu i te pizde uđu, gledaju svoje
karte i brojeve naših mjesta. Vlak je još uvjek
nagruvan, tak da su te pizde prejebane za sjedit.
– Oprostite, ovo su naša sjedišta. Rezervirali smo ih,
veli ta pizda, maše mi s kartom pred nosom.
Bojim se da je došlo do nekog nesporazuma, veli
Rents. Riđoglava pizda zna bit jebeno uglađena,
to mu priznam; ima stila. – Nije bilo kartica s
oznakom rezervacije kad smo ušli na vlak u
Edinburghu.
Ali ovdje imamo karte s rezervacijama, veli ta
pizda s lenonkama.
Pa, mogu vam samo predložiti da se potužite
nekom od osoblja Britanskih željeznica. Moj
prijatelj i ja pošteno smo zauzeli ova mjesta. Zao
mi je, ali mi ne možemo biti odgovorni za greške
Britanskih željeznica. Hvala vam, i laku noć, veli, i
počinje se smijat, kakva već riđoglava pizda je. Bil
sam ono prezauzet uživanjem u pizdinoj izvedbi
da velim pizdama da se gone u kurac. Jebeš me
kolko mrzim gužvu, al ovom Johnu Lennonu
nemre se dokazat.
Mi ovdje imamo karte. To je dokaz da su sjedala
naša, pizda veli. E pa dobro.
Čuj ti! velim. – Je, ti, brbljava pizda! Okreće se. Ja
se ustanem. – Čul si kaj tip veli. Bjež si na bicikl,
papane pristavi! Ajmo… brže! pokazujem mu niz
jebeni vlak.
Dođi Clive, veli mu kompić. Pizde odjebu.
Bolje jebenti za njih. Tak da si mislim da bu tu
bil kraj jebene priče, al ne, pizde se vrate sa
žicarom kondukterom.
Taj kondukterko, vidi se da pizdu fakat boli kurac,
siroti pizdek sam radi svoj posel, počne nekaj kak su
ovo mjesta od pizda, al ja sam velim dečku kaj ga
spada.
Boli mene kurac kaj pizde imaju na svojim
jebenim kartama, kompa. Nije bilo jebenih kartica
s rezervacijama na jebenim sjedištima kad smo se
mi jebenti na njih sjeli. I sad se nikam jebi ga ne
mičemo. I to ti je sve. Dost nam napla ćujete
jebene karte, onda se pobrinite da drugi put
metnete natpis.
Netko ih je sigurno skinuo, veli on. Ova pizda se
ne da.
– Morti je, morti nije. Kaj se to mene tiče. Kak
sam rekel, mjesta su bila slobodna, i ja sam se
imal pravo jebeš mi sve sjest. Kraj jebene priče.
Kondukterko se sam počme raspravljat s tim
pizdama, nakon kaj im je rekel da nemre kurac
napravit. Sam ih ostavljam na tome. Prjete se da
bu prijavili tipa, on se sam tam koči.
Jedna pizda na sjedalu odnaprjed se opet okreće.
– Kaj ti kurac smeta, kompa? vičem mu. Pizda
pocrveni i okrene se. Usrala se pizda.
Rents zaspi. Riđoglava pizda se naljoskala ko
kurac. Plastična flašaa mu je napol prazna i većinu
je konzerva pocuclal. Uzimam mu flašu sa sobom u
veće, ispraznim malo, i napunim do istog nivoa sa
svojom pišokom. To je pizdi zato kaj je zaboravil
jebene karte. Ima oko dva djela pive, jedan dio
pišoke nutra.
Vratim se i metnem je polako natrag. Pizda čvrsto
spava, ko i jedna od onih treba. Druga si je zabila
jebenu glavu u knjigu. Dvje dude. Ne znam bil bi
rade poševil debelu plavu il onu crnu.
Budim tu jebenu riđoglavu pizdu u
Peterboroughu. – Ajde Rents. Sam se mučiš s tim
jebenim cuganjem. Baš si ko jebeni sprinter.
Sprinter nikad ne bu zdržal s dugoprugašem.
Nema frke… veli pizda, i dobro nateže iz svoje
plas tične flaše. Onda se izbeči. Meni je teško da
se jebeno ne upišam.
Piva se pokvarila. Ko da se skroz ukiselila, kužiš.
Ima okus ko jebena pišoka.
Totalno se trudim suzdržat se. – Prestani se
jebenti ispričavat, seronjo jedan od pizde.
– Budem ju svejedno popil, veli pizda. Trudim se
gledat kroz prozor, dok ta debilna piza završava sve
do kraja.
Skroz sam bil potrgan kad smo stigli na Kings
Cross. Trebe su odjebale; mislil sam da bumo sad
tu nekaj jebiga napravili i sve, i nekak sam zgubil
Rentsa dok smo silazili. Čak sam zel torbu od te
riđoglave pizde mjesto svoje. Pizdi je bolje da ima
moju. Čak ne znam ni jebenu adresu… al onda
skužim riđoglavu pizdu kak priča s tim malim
pizdekom s plastičnom čašom ispred ulaza u metro.
Rents ima moju jebenu torbu. Ima sreću, pizda
jedna.
Imaš kaj sitnog za dečka Franco? veli Rents, a
ovaj debilni pizdek mi tura jebenu čašu; gleda me
s tim jebenim umilnim očima.
Idi u kurac ciganijo jebena! velim, lupam mu čašu
iz ruke, i upišavam se dok debilni pizdek tetura
po cesti piz dama pod noge, da si skupi jebeni
sitnilež.
Di ti je onda taj jebeni stan? velim Rentsu.
– Nije daleko, veli Rents, gleda me ko da sam
jebeni… onak kak te pizda zna nekad pogledat…
jednom bu mi se narogušil ovih dana, svejedno dal
je kompić il ne. Onda se pizda sam okreće a ja
odlazim za njim dole do Victorijine pruge.
Na Na i drugi nacisti
Na kraju Korza u Leithu je bilo fakat ono,
nagruvano škva-dre. Prevruće je za papke kaj nisu
crnci, ono, kužiš? Neki mački obožavaju kad je
žega, al oni ko ja, kužiš, mi ti to nemremo
podnosit. Preokrutna gaza stari.
Druga totalna bedara je kad te odem, ono. Čisti
Joe Strummer, stari. Sam se šećeš i kužiš škvadru,
kužiš. Svaki mačak ti je šahiran-zmatiran namrtvo
ono, al jednom kad namirišu da si oguljeni žicar,
sam se ono povuku natrag u sjene…
Skužim Franca kod kipa Kraljice Sticky-Vicky, s
njim priča taj velki frajer, zli hombre kaj ga zovu
Lexo; znam ga iz viđenja, znaš kaj ocu reć.
Smješan prizor, ono, kak svi manijaci zgleda da
znaju jedan drugog, znaš kaj mislim, ono? Takvi
savezi su prokleti čovječe, sasma prokleti…
Spud! Di si pizdo! Kaj ima kod tebe? Beggar je
pravi nadrmani macan.
Eh, nije tak loše ovoga, Franco… ti?
Mračno, veli on, i okreće se onom kockastom brdu
do sebe. – Znaš Lexa, to je ono izjava, a ne pitanje.
Ja sam ono kimam, kužiš, a velki hombre me
gleda na sekundu, onda se okreće i opet špika s
Francom.
Kužim ja da ovi mački moraju, ono, drapat crne
vreće, i rovat po otpadu. Tak da ono velim, kakti:
– Eh… moram nestat ono, bumo se već vidli.
Čekaj malo stari. Imaš kaj kod sebe? pita me
Franco.
Eh, u principu stari, skroz sam oguljen. Imam
trizdva penija u žepu i funtu na računu u Abbey
Nationalu. Nije baš investicijski profil zbog kog
škvadra na trgu Charlotte ne bi mogla spat, ovoga.
Franco mi uvaljuje dvije desetače. Dobar je, naš
Beggar-boy.
– Al nema niš od dopa, si čul, pizdo papanska!
nježno me zajebava, ono. – Nazovi me prek
vikenda, il daj svrati malo.
Sam ja ikad nekaj rekel protiv mog kompića
Franca? Pa, ovoga… nije on loš tip. Čisti macan iz
džungle, kužiš, al čak i mačke iz džungle moraju
sjest i malo si prest tu i tam, ono, obično nakon kaj
su ono, prožderale nekog. Ja se ono nemrem
suzdržat da se ne pitam kog su Franco i Lexo
prožderali, ono.
Frankić je bil dole u Londonu s Rentsom, skrival
se od drotova. U kaj se to dečko uvalil? Nekad je
bolje ne znat kužiš. U stvari, uvjek je bolje ne znat,
ono.
Prolazim kroz Woolies, di je gužva, ono, fakat
gužva. Tip iz osiguranja se obuzel spikom s
jednom seksi macom na blagajni ono, tak da si
mećem u žep paket praznih kazeta… puls mi lupa,
onda se polako spušta… dobar osjećaj, ono,
najbolji… pa možda drugi po redu iza šuta od dopa
i ono svršavanja s curom. Tak dobar da me
adrenalin lupa i tjera otić u grad, u naletu pjevanja,
ono.
Žega, čovječe, je… vruća. Jedino ti to tak mogu
opisat, kužiš? Idem do obale, i sjedam se na klupu
kraj ureda od burze. Ova dupla desetača fino mi
leži u žepu, ono otvara mi još koja vrata, kužiš?
Tak da sjedim i gledam si rjeku. Ima velki labud na
rjeci, kužiš? Sjetim se Johnnvja Swana, i robe. Al
ovaj labud je jebenti prekrasan, ono. Htjel bi imat
malo kruha, ovoga, da nahranim siromaka.
Gav dela za burzu. Morti ga ulovim na pauzi za
ručak, častim tipa s kriglom dvje, ovoga. On je meni
u zadnje vrjeme kupil par piva. Vidim kak Ricky
Monaghan izlazi s burze. Okej papan, kužiš.
– Ricky…
– Di si Spud. Kaj ima?
Eh, niš baš zanimljivo s moje strane mačak. Osla
maca s kolačima, ovoga.
Kaje tak loše?
Još gore mačak, još gore.
Još si skinut?
– Četri tjedna i dva dana otkad sam se zadnji put
na Salisbury Cragu, kužiš? Brojim svaku sekundu
stari, brojim svaku sekundu. Sam tik-tak, tik-tak,
ovoga, kužiš.
– Jel ti sad bolje?
I ono tek onda skužim da mi je; dosadno mi je u
kurac kužiš, al fizički, ovoga… je. Prva dva tjedna
bilo je produženo tripanje na smrt stari… al sad,
ono, mogel bi izvest neku vruću ševu sa
židovskom princezom il sa curom katolkinjom, skup
s bjelim čarapicama, mora bit skup s bjelim
čarapicama. Kužiš?
…Je …je mi nekak bolje, ovoga.
Ideš na Easter Road u subotu?
Eh, ne… Ima ovoga, pun kurac, kak sam zadnji
put bil na tekmi, kužiš. Al morti bi mogel otić. S
Rentsom… al Rents je sad u Londonu… il sa
Sick Boyem i to. Otić s Gavom, i kupit mu par
piva… vidit opet Cabse. – …pa, možda. Još bum
vidil kak se stvari slože, kužiš. Ti ideš?
Ne. Rekel sam si prošle sezone da se ne vraćam
tam dok se ne rješe Millera. Treba nam novi trener.
Je… Miller… treba nam novi mačak u korpi od
tre nera… Opće nisam znal ko je bil trener, ovoga,
ne bi ti znal ni reć kak se zovu mački u ekipi,
kužiš. Morti Kano… al mislim da se Kano morti
prebacil. Durie! Gordon Durie!
Jel Durie još igra?
Monny me sam pogleda i ono odmahne glavom.
– Ne, Durie je prešel prije hrpu godina, Spud.
Osam deset šeste. Otišel je u Chelsea.
–- Je, tak je stari. Durie. Sjećam se kak je mačak
dal finoga protiv Celtica. II su to bili Rangeri? Al
sve ti je to zaprav ista stvar stari, kad onak
razmisliš o tom… onak suprotne strane iste
kovanice, kužiš?
On sam slegne. Sumnjam da sam uvjeril mačka.
Ricky se druži s menom, il se ono ja družim s
njim… mislim, eh, ko bi fakat znal ko se s kim
druži u ovom gradu danas stari? Al ko god se s kim
družil, opet ti je pravac na početak Korza. Život zna
bit davež bez dopa. Rents je u Londonu; Sick Boy
se sam potura po centru cjelo vrjeme, više mi
zgleda da mačku više nije dost kul naša stara slavna
luka; Rab, ono Second Prize, sam je nestal a
Tommy zgleda da je u zemlju propal otkad je
raskinu! s onom trebom Lizzy.
To ti ono ostavlja mene i Franca… baš ti je neki
život stari, velim ti.
Ricky, Monny, Richard Monaghan, kolega fenijski
borac za slobodu, fakat, fakat, isto tak odjebe, ide
se nać s nekom maličkom u gradu. Tak da srdačno
vaš ostaje opet sam ko prst, ono. Odlučim se
posjetit Na Nu u ubožnom kvartu kraj Easter
Roada, ono. Na Na mrzi bit tam, makar ono, ima
doma fini veće. Bilo bi guba da si ja jednog tak
nabavim, kužiš. Skroz kak spada, al sam za stare
mačke, ovoga. Sam tam potegneš jedan štrik i upali
se signal, i onda ti dođe ono taj čuvar, i sve ti
počisti za tobom, kužiš. To bi bilo taman kak si ja
to zamišljam stari, skup s onom malom od Franka
Zappe, onom ludom malom, curom iz Doline,
Moon Unit Zappa da mi bude čuvarica, ono. Kaj bi
to bil mrak cukreni prizor, ne zajebavam te mačak!
Na Na ima ono skroz sjebane batake, a doktor veli
da je bilo pregrdo, to kaj se morala vuć skroz na
vrh štenga u svojoj staroj rupi na Lorne Strasse.
Totalno točno, velka ogromna šamančino. Ak
zvadiš proširene vene iz nogu od Na Ne, ono, ne
bi više ni bilo nogu, nikaj da je drži, kužiš? Imam
bolje vene u svojim rukama neg kaj ih ona ima u
svojoj kajgani od nogu. Ipak je Doku priuštila malo
paljenja, ono; stare mačke obilježavaju si teritorij,
tak se veli, ono, cjeli život, pa se vežu uz njega.
Fala kurcu, ne bu ga sad dale bez grebanja. Izbaci
kandže, i đake lete, stari. To ti je Na Na…
gospođa Mouskouri, kak je ja zovem, kužiš?
Ima zajednička soba za njen ulaz, ono, kaj je Na Na
nikad ne koristi, osim ak se ne trudi zbarit onog
gospon Brycea. Obitelj od starog papana žalila se
nadstojnici da ga ona seksualno napastvuje. Ova
nadstojnica hoće posredovat, ono, između moje
stare i kćerke od gospon Brycea, al Na Na natjera
kćerku da se rascmolji opakim primjedbama o
velkom madežu na njenom licu. Nekak jedna od
onih vinskih fleka, kužiš? To ti je ono, da Na Na
zajebava ljude zbog njihovih mana, posebno
ženske, i tim se služi protiv njih, kužiš?
Otvara se hrpa raznih brava, i Na Na mi se
smjesi, pokazuje da upadnem. Mene tu uvjek fino
dočekaju, al moju staru i sistericu ko da su, ono,
niš. A sve rade za Na Nu i to. Al Na Na voli dečke
i mrzi cure. Imala je, ono, osam beba od pet raznih
muških, kužiš. I to sam od onih za koje se zna.
Zdravo… Calum… Willie… Patrick… Kevin…
Desmond… navodi ona imena nekih svojih unuka,
još uvjek ono, fulava moje. Al mene ne smeta,
ono, tolko često me zovu Krumpir, 'Spud', čak me i
stara tak zove, da si nekad skroz zaboravim ime.
Danny.
Danny. Danny, Danny, Danny. A ja zovem
Kevina Danny i sve. Kak sam ti to mogla
zaboravit, Danny Boy!
Pa, ovoga, kak bi to ona… kad su Danny Boy i
Roses of Picardy ono jedine pjesme koje zna. Kužiš?
Ona nekak pjeva navrh glasa; zvuči bez daha i
melodije, digne ruke nekak u zrak da bolje ispadne,
kužiš.
– George je tu.
Pogledam za vugel u sobi kaj zgleda ko slovo L i
skužim svog ujka Dodea, izvaljenog u fotelji, kak si
cucla konzervu Tennentovog svjetlog.
Dođe, velim.
Spud! Kak je gazda? Kak život?
Cukteno mačak, cukreno. Eh, a kak je s tobom?
Da bi rječ rekel. Kak ti je majka?
Am, još me ono jaše ko i uvjek, kužiš?
Hej! Se tak priča o svojoj majci! O najboljoj
prijateljici koju buš ikad imal. Jel tak mama? pita
on Na Nu.
Bormeš je sine!
'Bormeš' je jedna od ono najdražih Na Ninih rječi,
isto ko i 'pišoka'. Niko ne veli 'pišoka' ko Na Na.
Ona ono isteše šššš, to ti je ono, moš vidit kak se
para diže od žutog mlaza dok udara o bjeli
porculan, kužiš?
Ujko Dođe ceri joj se onak naširoko i zadovoljno.
Dođe je ono mješanac, sin zapadnoindijskog
mornara, kužiš, proizvod, ono, zapadnoindijskog
sjemena! Kužiš? Dodeov stari uplovil je u Leith
taman tolko da ga uvali Na Ni. Onda natrag na
sedam mora. Zvuči ono ko dobar život, mornarski,
ovoga komad u svakoj luci i to.
Dođe je Na Ni najmlađe djete.
Prvo se ono udala za mog dedu, opasnog starog
kauboja iz okruga Wexford. Stari je znal metnut
moju staru sebi u krilo i pjevat joj: irske
pobunjeničke, ovoga. Dlake su mu rasle iz nozdrva
i ona je mislila da mu je sto godina, kak to već
limačija misli, ono. Frajer je ono mogel bit tek negdi
u tridesetim. Uglavnom, tip je ono popušio foru,
nekak je ispal kroz prozor na gornjem katu jedne
zgrade. Sevil je neku drugu u to vrjeme, ne Na Nu
ovoga. Niko nije znal jel to od cuge, jel
samoubojstvo, il ovoga… pa oboje. Uglavnom, to ju
je ostavilo s tri klinca, uključujuć moju staru.
Na Nin sljedeći (muž) bil je tip s hrapavim glasom
kaj je jednom radil ko monter za skele, kužiš. Stari
se još tim bavi u Leithu. Frajer nam je jednom rekel
u pubu da se skelarenje sad smatra zanatom, ono.
Rents, koji je onda bil teški zaje-bant, rekel je
dečku da je to hrpa sranja, da je to
polukvalificirano, i tip je zgiljal, ovoga. Još ga
vidim u Volleyju, ono. Nije stari loš. Bil je godinu
dana s Na Nom, al je napravil bebu, i još jednu na
putu, ono.
Mali Alec, kaj prodaje učešće u osiguranju, kaj mu je
skoro žena umrla, bil je Na Nina iduća eh, žrtva,
ovoga. Vele da je Alec mislil, kužiš, da je beba kaj
ju je Na Na nosila njegova. On je potrajal tri
godine, ovoga, napravil joj još jednu bebu, prije
neg kaj je siromak odmaglil, nakon kaj ju je
ovoga, ulovil kak se praska doma s drugim.
On je ono, čekal tipa na štengama, il tak se bar
priča, s flašom. Tip je molil za milost. Alec je
spustil flašu, i rekel da njemu ne treba, ono, oružje
da sredi takve kakav je taj dečko. Frajeru se izraz
ono nekak promjenil, pa je šupil Aleca tak da se
ovaj strmopizdil niz štenge, i još ga je odvukel na
Korzo, ošamućenog i ono, svog krvavog, i na kraju
ga je bacil na hrpu smeća kaj je stajala na vuglu
kod voćarne.
Moja majka veli da je Alec bil ono, dobar
čovječuljak. On je bil, kužiš, jedini mačak u Leithu
kaj nije znal da se Na Na tjera, ono.
Predzadnja beba kaj ju je Na Na imala bila je prava
tajna, ovoga. To je moja tetka Rita, koja je puno
bliže mojim godinama neg mojoj staroj. Mislim da
sam se uvjek palil na Ritu, kul trebu, skroz nekak iz
šezdesetih, kužiš? Niko nije otkril ko je bil Ritin
stari, al onda je došel Dođe, kaj ga je Na Na imala
kad je već bila dobro u četrdesetim, kužiš?
Kad sam bil limač Dođe mi je uvjek zgledal skroz
jeziv. Otišli bi do Na Ne subotom, ovoga, na čaj, i
tu bi ti bil taj zločesti mali crni mačak, kaj je zuril
u sve, a onda bi sam nestal, ono u mišju rupu. Svi
su rekli da Dođe ima prgav karakter, i ja sam tak
mislil i sve, dok nisam počel kužit kak ga svugdi
jebu, u školi i na ulici i sve to. Nikog se to nije
ticalo, velim ti ja stari. Sam se nekak počnem
smijat kad neki mački vele da je rasizam engleska
stvar i da smo mi svi tu klinci od Jocka
Thomsona… to je velim ti čisto sranje stari,
frajeri pričaju kroz šupak.
U mojoj obitelji ima jaka sklonost prema čajiću,
ovoga, kužiš? Svi moji ujaki su gulili. Uvjek je bil
ono, Dođe, kaj bi dobil najgore kazne za najmanje
prekršaje, kužiš. Iz osnove loša gaza stari. Rents je
jednom rekel, nema niš ko kaj je tamnija nijansa
kože da ti poveća nasilje policije i suda: itekak.
Uglavnom, ja i Dođe odlučimo skočit do Percvja na
pivu. Pub je malo lud; obično je kod Percvja mirno
i onak za cjelu obitelj, al taj dan je nakrcano tih
protićkih mačaka s divljeg zapada, koji su si došli
sim na godišnju paradu i prosvjed na Linksu. Ti
mački, treba se reć, nikad mi nisu zaprav smetali, al
se nemrem napalit na njih. To ti je sve mržnja, ono,
kužiš. Slavit stare bitke zgleda mi, pa, prilično
debilno. Kužiš?
Vidim starog od Rentsa s njegovom braćom i
bratićima. Rentsov buraz Billy, on je tam i sve.
Rentsov stari je smrdivoj i kroasan, al se više ne bavi
zaprav takvim gazama. Al njegovi iz Glasgowa
itekak se bave, a rodbina zgleda da puno znači
Rentsovom tati. Rents si baš nije kompić s tim
mačkama; fakat ih nekak mrzi, ono. Ne voli pričat
o njima. Al druga je priča s Billvjem. On je skroz
napaljen na sve te protestantske fore, tu jambićko-
hunsku gazu. Kima mi glavom s bara, al ne bi
rekel da me mačak ziher skužil, ali.
Kaj ima Danny! veli gospon R.
Eh… ide Davie, ono ide. Se čuješ s Markom?
Ne. Kobog mu je dobro. Ispijeni nam se javi sam
kad mu nekaj treba. Sam se napol zajebava, a ovi
mladi bratići mačići gledaju nas skroz grrrdo, tak
da se sjedamo u kut do vrata.
Loš potez…
Sad smo blizu nekih mačka kaj ne zgledaju zdravo.
Neki su skinsi, neki nisu. Neki govore po škotski,
neki engleski, il po belfastski. Jedan tip ima
šarafciger majicu, drugi ono nosi jednu s natpisom
Ulster je britanski. Počinju pjevat pjesmu o Bobbyju
Sandsu, blate ga, ono. Ne znam baš o politici, al
Sands mi je zgledal ko hrabri tip, ono, kaj nikad
nikog nije ubil. Ono, treba imat hrabrosti pa tak
umrjet, kužiš?
Onda jedan tip, šarafciger, panično nas oće fiksirat
očima, isto skroz ko kaj se mi trudimo izbjeć da ga
pogledamo, ono. Nije tak lako kad počnu pjevat:
'Nema crnog na Union Jacku'. Mi smo kul, al ovog
mačka nemreš se rješit. Izbacil je kandže. Dere se
Dodeu.
– Oj! Kam si blenul kmica!
– Jebi se, prezire ga Dođe. Mačak je već išel tim
putom. Al ne ja. Ovo je jebeno, ono, teško.
Čujem kak neki dečko iz Glasgowa veli da ovi dečki
nisu, ono, pravi proda, ti nacisti i to, al većina tih
protićkih govana kaj je tu puši te pizdeke, potiče
ih, ono.
Svi počnu pjevat: – Crno govno! Crno govno!
Dođe se ustaje i odlazi njima za stol. Ja sam vidim
šarafcigerovu izazivačku, iskrivljenu facu kad on
skuži, isto kad i ja, da Dođe ima tešku staklenu
čikobernicu u ruki… ovo je nasilje… ovo bu bilo
grdo…
…on raspali s njom po šarafcigerovoj glavi, i
dečku se vugla raskoli dok pada sa stolca na pod. Ja
se ono tresem od straha, čistog straha stari, a jedan
tip skače na Dodea, i prikucali su ga, pa ja moram
uletit. Lovim si kriglu i lupam u bradu Crvenu
Ruku Ulstera, kaj mu drži glavu, makar se krigla,
ovoga, opće ne razbija, al neki pizdek me udara u
trbuh tak jako i oštro ko da me naklal stari…
– Ubi to fenijsko smeće! veli neki pizdek, i
prikucali su nas uza zid, ono… ja sam počimam
mahat šakom i čizmom, niš ne osjećam… i nekak
ono, uživam stari, jer ovo je ono, ne ko pravo
nasilje ko kad vidiš kad Begbie il tak neki popizdi,
to je nekak, šaljivo… jer ja se ne znam zaprav tuć,
al baš mi ne zgleda ni da su ovi tipovi strašni
štemeri… ono zgleda ko da jedan drugom smeta…
Fakat ne znam kaje bilo. Davie Renton, Rentsov
stari, i Billy, njegov buraz, kobog su ih odgurnuli
od nas, jer odmah posije nekak stojim, vučem
Dodea, kaj zgleda fino sjeban, van. Čujem kak
Billy veli: – Izvadi ga van Spud. Sam ga izvadi
van na jebenu cestu. A mene fakat boli, posvud, i
nekak mi idu suze od gnjeva i straha al najviše zato
kaj niš nemrem…
– To je… ovoga… jebem im… to je, to je…
Dođe je zrezan. Odvlačim ga prek ceste. Čuje se
kak se deru za nama. Sam gledam di su Na Nina
vrata, niš iza sebe.
Ulazimo. Vučem Dodea uz štenge. Krv mu ide iz
boka i iz ruke.
Zovem hitnu dok mu Na Na grli glavu i priča: –
Još ti oni bormeš to delaju sine… kad buju te
pustili na miru, mali moj… još od škole, bormeš još
od škole…
Ja sam bjesan jebenti namrtvo stari, al Na Na,
kužiš? S malim ko kaj je Dođe, mislil bi da bu Na
Na znala kak se svaki kaj je drukčiji, kaj se nekak
ne uklapa, ovoga, osjeća, kužiš? Ovoga ženska s
vinskom flekom i to… al sve ti je mržnja, mržnja,
mržnja kod neke škvadre, i kaj imamo od toga
ono, stari? Kaj kurac imamo od toga?
Pratim Dodea u bolnicu. Rane mu ono nisu bile tak
grde kak je zgledalo. Nutra me puste da ga vidim
kak leži na kolicima nakon kaj su ga, ono, skrpali.
– Dobro je Danny. Bilo mi je prije i gore, a još mi
tek bude ivragu gore.
– Nemoj tak pričat stari. Nemoj tak pričat, kužiš?
Gleda me ko da nikad ne bum skužil, a ja kužim da
kobog ima prav.
Prva ševa u sto godina
Proveli su veći dio dana rokajući se do
besvjesti. Sad se oblijevaju u kičastom izlazištu
od kroma i neona. Kafić pretjeruje u opsegu
izbora preskupih pića, no ostaje miljama daleko od
sofisticiranog koktel bara kakav bi htio biti.
Ljudi ovamo dolaze iz jednog razloga, i samo iz
tog razloga. Međutim, noć je tek nedavno počela,
pa maskiranje pićem, razgovorom i slušanjem
glazbe još, u ovom trenutku, ne djeluje odviše očito.
Droga i alkohol napumpali su post-šuterske libide
Spuda i Rentona do neobuzdivih proporcija. U
njihovim očima, sve žensko u lokalu izgleda
izvanredno privlačno. Čak i neki muškarci.
Nemoguće im je usredotočiti se na jednu osobu
kao moguću metu, jer im pogled neprestance
odvlači netko drugi. Već samo to što su ovdje
obojicu podsjeća koliko dugo nisu ševili.
Ak se ovdje nemre umočit Joea McBridea, možemo
se baš i oprostit, primjećuje Sick Boy, lagano
njišući glavom u ritmu. Sick Boy si može priuštiti
nezainteresirano nagađanje, govoreći, kako to
obično i radi u takvim prilikama, s položaja sile.
Tamni kolobari pod njegovim očima živi su dokaz
da je upravo veći dio dana ševio one dvije
Amerikanke, koje su odsjele u hotelu Minto. Nema
šanse da će Spud ili Renton ili Begbie ići učetvero.
Svi će ići natrag sa Sick Boyem, i samo sa Sick
Boyem. On ih jednostavno počašćuje svojim pri
sustvom.
Imaju strašnu koku čovječe. Nikad još nisam
uzel nekaj takvog, smiješi se.
Jutarnji spid stari, primjećuje Spud.
Kokain… jebeno smeće. Sranje za buržuje. Premda
je čist zadnjih par tjedana, Renton doperski
prezire sve druge droge.
Moje dame se vraćaju. Morat ću vas gospodo
prepustiti vašim sitnim otužnim aktivnostima. Sick
Boy prezrivo vrti glavom, pa snima kafić bahatog,
nadmoćnog izraza lica. – Radnička klasa se
zabavlja, podrugljivo otpuhuje. Spud i Renton
žmirkaju.
Seksualna zavist ugrađena je u svako prijateljstvo sa
Sick Boyem.
Pokušavaju zamisliti sve seksualne igrice lude od
kokaina koje će on igrati s 'Minto minđama', kako
zove te ženske. Samo to i mogu, zamišljati. Sick
Boy nikad ne odaje potankosti o svojim seksualnim
pustolovinama. Njegova diskrecija je, pritom, na
snazi isključivo u svrhu mučenja svojih manje
spolno aktivnih prijatelja, ne kao izraz poštovanja
prema ženama s kojima stupa u odnose. Spud i
Renton shvaćaju da su trice s bogatim turisticama i
kokainom isključivo u posjedu seksualnog plemstva
poput Sick Boya. Ovaj ofucani kafić je pak na
njihovom nivou.
Renton se grči gledajući Sick Boya izdaleka,
razmišljajući koliko taj čovjek ovoga časa tim
ženskama sere.
Barem je to kod Sick Boya za očekivati. Renton i
Spud užasavaju se zamijetivši da je Begbie nešto
upecao. Ovaj razgovara sa ženom posve zgodnog
lica, misli Spud; ali debele guzice, kako Renton
jebački zamjećuje. Neke žene, razmišlja Renton
zlobnom zavišću, privlače psihopatski tipovi. One
obično plaćaju visoku cijenu ovom svom
nedostatku, i vode užasne živote. Kao primjer,
samodopadno navodi June, Beg-biejevu djevojku,
koja je trenutno u rodilištu. Ponosan što nije
morao daleko ići da bi dokazao svoju tvrdnju, on
poteže svoj Becks, uz pomisao: toliko o tome.
Međutim, kako Renton prolazi jednu od svojih
čestih faza analiziranja samoga sebe, ovo
samozadovoljstvo uskoro iščezava. U stvari, guzica
te žene nije tako debela, zaključuje. Primjećuje da
mu ponovno radi mehanizam samozavaravanja.
Jedan njegov dio vjeruje da je on daleko
najprivlačnija osoba u kafiću. Razlog tomu je taj što
će uvijek uspjeti naći nešto odvratno i u najdivnijoj
osobi. Usredotočujući se na taj izdvojeni ružni dio,
zatim može u sebi posve poništiti njenu ljepotu. S
druge strane, njegovi vlastiti ružni dije lovi ne
smetaju mu, jer je naviknut na njih, a ionako ih niti
ne može vidjeti.
Uglavnom, sad je ljubomoran na Franka Begbieja.
Zbilja, misli, ne mogu pasti još dublje. Begbie i
njegova nova ljubav razgovaraju sa Sick Boyem i
Amerikankama. Te ženske, ili bar njihova koža i
skupa odjeća, izgledaju prilično dobro. Rentonu je
muka kad vidi kako Begbie i Sick Boy izigravaju
velike kompiće, jer jedino što jedan drugome inače
rade je odlaženje na neku stvar. Zamjećuje
deprimirajuću hitrost kojom se oni uspješni, u sferi
seksa kao i u svim drugima, odjeljuju od onih
neuspješnih.
Tak smo ostali sam ti i ja, Spud, primjećuje.
Ovoga, eh, je… tak zgleda, mačak.
Rentonu se sviđa kad Spud druge zove 'mačak' ali
mrzi kad se ovaj tako obraća njemu samom. Od
mačaka mu je zlo.
Znaš, Spud, nekad mi dođe da sam opet na dopu,
veli Renton, uglavnom, tako je zamislio, kako bi
šokirao Spuda, kako bi dobio neku reakciju na
njegovom nahašanom, uni štenom licu. No čim to
izgovara shvaća da zbilja misli tako.
Hej, ovoga, zajebano stari… kužiš? Spud ispušta
zrak kroz stisnute usnice.
Rentonu sviće da spid kojeg su uzeli u zahodu, a
kojeg je prezro kao sranje, počinje djelovati.
Problem kad nisi na dopu, odlučuje Renton, jest u
tome što su njih dvojica glupi, neodgovorni jadnici,
koji će uzeti sve do čega mogu doći. S dopom
barem nemaju mjesta za sva druga sranja.
Ima potrebu govoriti. Spid je za dobru duljinu
terena odmakao dopu i alkoholu u njegovom
organizmu.
– Stvar je u tom, Spud, kad si na dopu, to je to. To
ti je sve o čem se imaš brinut. Znaš Billvja, mog
buraza, ono? Sad je baš potpisal da se vraća u
jebenu vojsku. Ide u jebeni Belfast, pizdun glupi.
Uvjek sam znal da se jadnik prodal. Jebeni
imperjalistički lakej. Znaš kaj mi debilni pizdun
veli prek ramena? Špika: Nemrem ti ja ostat u
civilstvu. Kad si u vojski, ko da si narkić. Jedina
razlika je kaj se ne upucaš tak često ko kad si
narkić. Uostalom, obično pucaš u druge.
To ti, eh, ovoga, zvuči malo eh, sjebano ono
stari. Kužiš?
Ne, ali slušaj sad. Sam razmisli. U vojski sve delaju
za debilne pizdune. Hrane ih, daju im jeftinu cugu
u šugavim kantinama da ne bi otišli u grad i
uništili jebeni ugled, uznemirili mještane i to.
Kad ulete u civilstvo, sve si to moraju sami
delat.
Je, al ovoga, ima tu razlike, jer… Spud se
pokušava ubaciti, ali Renton je u punom zamahu.
Jedino ga se bocom u lice može zaustaviti ovoga
časa; čak i tada samo na par sekundi.
Aha… čekaj malo, kompa. Da završim. Slušaj kaj
ti imam za reć… koji kurac sam pričal… je! Tak
je. Kad si na dopu, sam se brineš da dobiš. Kad
se skineš, brineš se za hrpu stvari. Nema love,
nemreš se nalit. Ima love, previše cugaš. Nemreš
nać komada, nemaš kaj nategnut. Imaš ko mada,
previše zajebancije, nemreš dihnut da ti ne počne
nekaj srat. II to, il sve u kurac, pa se osjećaš kriv.
Brineš se oko računa, hrane, referenta, ovih
jambićkih nacističkih govana kaj nas šoraju, oko
sveg tog za kaj bi te bolil kurac da si onak kak
treba na dopu. Da imaš sam jednu stvar za brinut
se. To ti je sve tak jednostavno. Znaš kaj mislim?
Renton se zaustavlja da bi jednom stisnuo vilice.
Je, al to ti je jebeni jadni život, ovoga, stari. To ti
opće nije život, kužiš? Ovoga kad ti je zlo stari…
tad si fakat na dnu dna… kad te žuljaju kosti…
otrov stari, čisti otrov… Nemoj mi reć da ti sve
to opet treba, jer to ti je ovoga, jebeno sranje. U
odgovoru je ponešto žuči, napose po Spudovim
dobroćudnim, smirenim mjerilima. Renton
zamjećuje da je očito pogodio u živac.
– Je. Ja ga sam serem. To ti je Lou Reed.
Spud se smiješi Rentonu tako slatko da bi ga
bakice na cesti usvojile kao mačka lutalicu.
Primjećuju da se Sick Boy sprema otići s Annabel i
Louise, dvije Amerikanke. Proveo je svojih
redovitih pola sata podupirući Beggarov ego. To je,
odlučuje Renton, jedina svrha svakog Begbiejevog
kompića. Razmišlja o suludoj činjenici da je
prijatelj s osobom koju očito prezire. Radi se o
običaju i praksi. Begbie je, poput dopa, navika.
Jednako tako opasna. Statistički govoreći,
promišlja, vjerojatnije je da će te ubiti član vlastite
obitelji ili bliski prijatelj, nego itko drugi. Neki
mentoli okružuju se kompićima manijacima
umišljajući si da su tako jači, da je manja prilika da
će ih pozlijediti naš okrutni svijet, a istodobno je
očito da je ustvari upravo suprotno.
Došavši do izlaza s Amerikankama, Sick Boy se
osvrće ka Rentonu i podiže jednu obrvu, u stilu
Rogera Moorea, te napušta kafić. Munjevita
paranoja od spida udara Rentona. Pita se je li
možda Sick Boyev uspjeh sa ženama zasnovan na
njegovoj mogućnosti podizanja te jedne obrve.
Renton zna kako je to teško. Mnoge je večeri
proveo pred zrcalom vježbajući ovu vještinu, no
obje su se obrve svejedno nastavile podizati zajedno.
Količina konzumiranog pića u sprezi s proteklim
vremenom usredotočuje misli. S još sat vremena
prije zatvaranja, neka s kojom ne bi ni pomislio
spetljati se postaje prihvatljiva. S još pola sata, ona
je posve poželjna.
Rentonove vrludajuće oči sve se češće zaustavljaju
na jednoj vitkoj djevojci ravne, poduže smeđe kose,
sasvim malo povinute naviše na krajevima. Ima
lijepu kožu i fine crte lica ukusno istaknute
šminkom. Nosi smeđu majicu s bijelim hlačama.
Renton osjeća kako mu krv nestaje iz želuca kad
ženska stavlja ruke u džepove, pokazujući vidljive
obrise gaćica. Ovo je njegov trenutak.
Žensku i njenu prijateljicu upravo obraduje
nekakav tip okruglog, podbuhlog lica, i raskopčane
košulje zategnute na njegovoj pretiloj mješini.
Renton, koji gaji veselo neprikrivene predrasude
prema krupnijim ljudima, koristi priliku kako bi im
dao oduška.
– Spud: kuži masnog papka. Proždrljivo govno.
Ne padam ja ta sranja da je to od žljezda il od
metabolizma. Ne buš vidil debele seronje na
snimkama iz Etiopije. Kaj oni tam nemaju
žljezde? Prošeci. Spud samo reagira na ovu
provalu urokanim smješuljkom.
Renton smatra da djevojka ima ukusa, jer daje
dvojku debelom. Sviđa mu se kako je to napravila.
Izričito i dostojanstveno, ne praveći budalu od
njega, ali nedvosmisleno mu dajući do znanja da ju
ne zanima. Tip se osmjehuje, širi dlanove i naginje
glavu, popraćen salvom prezrivog smijeha svoje
škvadre. Zbog tog incidenta Renton je još odlučniji
u svojoj namjeri da porazgovara s njom.
Renton maše Spudu da krene s njim. Kako mrzi
napraviti prvi korak, oduševljava ga što Spud
počinje razgovarati s njenom prijateljicom, jer Spud
inače nikad ne preuzima takvu inicijativu. Spid
očito pomaže, svejedno, makar ga prilično pogađa
kad čuje da Spud melje o Franku Zappi.
Renton oprobava pristup kojeg smatra opuštenim
ali i zainteresiranim, iskrenim no laganim.
– Oprosti kaj vam upadam u razgovor. Sam sam ti
htjel reć da se divim tvom sjajnom ukusu s kojim si
znogirala onu debelu mrcinu. Čini mi se da bi bilo
zanimljivo popričat s tobom. Al ak mi veliš da
odem za debelim, ne bum se uvrjedil. Ja sam
Mark, usput.
Ženska mu se smiješi pomalo zbunjeno i sažalno,
ali Renton smatra da je i to za dobrih parsto
metara bolje od 'jebi se'. Dok razgovaraju, Renton
se počinje zabrinjavati zbog svog izgleda. Spid
prestaje djelovati. Brine se da mu kosa, obojana u
crno, izgleda jednako bijedno koliko su mu
narančaste pjegice, prokletstvo riđokosih papana,
istaknute. Nekad je mislio da izgleda kao Bowie u
fazi Ziggyja Stardusta. No prije par godina jedna
ženska mu je rekla da je isti Alec McLeish, škotski
nogometaš iz Aberdeena. Naljepnica mu je odonda
ostala. Kad Alec McLeish otegne kopačke, Renton
je odlučio otputovati mu na pogreb u Aberdeen u
znak zahvalnosti. Sjeća se da je jednom prigodom
Sick Boy tužno odmahnuo glavom, pitajući se
kako se neki pizdek koji izgleda kao Alec
McLeish ikad može nadati da će biti privlačan
ženama.
Tako je Renton obojao svoju kosu u crno i natapirao
je u pokušaju da otrese svoju sličnost s McLeishom.
Sad se brine da će svaka ženska s kojom zabrije
crknuti od smijeha kad se on skine i suoči je sa
svojim narančastim stidnim dlakama. Također si je
obojao obrve, i razmišljao je da se oboja i dolje. Kao
prava budala, pitao je majku za savjet.
– Nemoj radit pizdarije, Mark, rekla mu je, otresita
od hormonalnih poremećaja izazvanih životnim
promjenama.
Ženska se zove Dianne. Renton misli da misli da je
lijepa. Atribucija je nužna, jer ga iskustvo uči da
nikad ne vjeruje vlastitoj prosudbi kad mu
kemikalije hrle tijelom i mozgom. Razgovor se
okreće na glazbu. Dianne izvješćuje Rentona da voli
Simple Mindse i oni se prvi put sporječkaju.
Renton ne voli Simple Mindse.
– Simple Mindsi su čisto sranje otkad su se počeli
furat na politički osvješteno furanje U2-ovaca.
Ne vjerujem im otkad su napustili svoje korjene u
pomp-rocku i počeli s ovim totalno neiskrenim
politiziranjem sa malim p. Stare stvari su im
ludnica, al sve od New Gold Dream je čisti šrot. Sve
ovo s Mandelom je patetična rigotina, hvasta se on.
Dianne mu kaže da vjeruje da je njihova podrška
Mandeli i pokretu za jednakost u Južnoj Africi
iskrena.
Renton kratko odmahuje glavom, želi biti kul, no
beznadno je nabrijan amfetaminima i njenim
izazivanjem. –Ja ti imam stare NME-je još od
1979-, ono imal sam ih al sam ih bacil pred par
godina, i sjećam se intervjua u kojima Kerr pljuje
po političkom djelovanju drugih bendova, i veli da
se Mindsi sam bave glazbom, stari.
– Ljudi se mogu promijeniti, odvraća mu Dianne.
Rentona biva malo osupnut čistoćom i
jednostavnošću ove izjave. Zbog nje joj se još više
divi. Samo sliježe ramenima i slaže se, premda mu
glava bruji od misli o tome kako je Kerr uvijek bio
korak iza svojega gurua, Petera Gabriela i da je još
od Live Aida moda među rock zvijezdama da
ispadaju strašno pozitivni. No sve to zadržava za
sebe i odlučuje pokušati ubuduće biti manje
dogmatičan u svojim stavovima o glazbi. U širem
poretku stvari, razmišlja, to ionako nema nikakve
veze.
Nakon nekog vremena, Dianne i njena frendica
odlaze do sanitarnog čvora da bi prokomentirale i
procijenile Rentona i Spuda. Dianne ne može
odlučiti što bi mislila o Rentonu. Misli da je
pomalo kreten, ali lokal ih je pun a on izgleda
pomalo drukčije. No ne toliko drukčije da bi
poludjela za njim. Ali već je kasno…
Spud se okreće i govori nešto Rentonu, koji ga ne
čuje od pjesme The Farma, koju se, smatra Renton,
kao i sve njihove pjesme može slušati samo ako si
odvaljen na ecstasvju, a ako si odvaljen na ecstasvju
ionako gubiš vrijeme slušajući The Farm, bolje bi
ti bilo otići na rave i rasturiti se na teški techno.
Čak i da je uspio čuti Spuda, mozak mu je ovoga
časa presjeban da bi mu odgovorio, zasluženo se
odmara od koncentracije pri razgovaranju s Dianne.
Renton zatim počinje govoriti o osobnim sranjima s
tipom iz Liverpoola koji je ovdje na odmoru, samo
zato što tip ima izgovor i držanje koji ga podsjećaju
na kompića Dava. Nakon nekog vremena on shvaća
da tip nema ništa slično s Davom i da je pogriješio
otkrivajući mu takve intimnosti. Pokušava se vratiti
za šank, zatim gubi Spuda, i shvaća da je skroz i
potpuno odvaljen. Dianne postaje samo sjećanje,
neodređeni osjećaj namjere iza odvaljenosti od
droge.
On izlazi na svježi zrak i vidi kako Dianne ulazi
sama u taksi. Pita se ljubomorno strepeći znači li
to da je Spud otklipsao s njenom frendicom?
Mogućnost da će on ostati jedini koji neće ništa
ubosti užasava ga, i čisti ga očaj u magnovenju
tjera ka njoj.
– Dianne. Smijem i ja s tobom u tvoj Joe Baxi?
Dianne se nećka. –Ja idem do parka Forrester.
– Mrak. I ja idem u tom smjeru, laže Renton,
govoreći si potom: Pa, sada idem.
U taksiju su pričali. Dianne se posvađala s Lisom,
svojom frendicom, pa je odlučila otići doma. Lisa
je, koliko je ona znala, još uvijek čagala na podiju
sa Spudom i još nekim kretenom, navlačeći i jednog
i drugog. Renton je stavio svoju lovu na drugog
kretena.
Dianne je poprimila karikirano kiseli izraz lica
dok je pričala Rentonu kako je Lisa grozna,
navodeći njene prijestupe, koji su njemu izgledali
prilično beznačajni, gorčinom koja mu je djelovala
pomalo zabrinjavajuće. On se kako i treba ulizivao,
slažući se da je Lisa utjelovljenje svih sebičnjača na
svijetu. Promijenio je temu, jer ga je deprimirala, a
to mu nije lako padalo. Pričao joj je šaljive priče o
Spudu i Begbieju, svodeći ih na razinu dobrog
ukusa. Renton nikad nije spomenuo Sick Boya, jer
se Sick Boy sviđao ženama te je imao poriv da svoje
poznanice drži što je moguće dalje od njega, čak i
u razgovoru.
Kad se malo razvedrila pitao ju je hoće li joj
smetati ako je poljubi. Slegla je ramenima,
ostavljajući mu da odredi znači li to ravnodušnost ili
nesposobnost da se odluči. Ipak, zaključio je,
ravnodušnost je bolja od izravnog odbijanja.
Malo su se žvalavili. Miris njenog parfema
uzbuđivao ga je. Njoj se on činio premršav i
prekoščat, ali dobro se ljubio.
Kad su izašli na zrak, Renton joj je priznao da ne
živi blizu parka Forrester, samo je tako rekao da mi
mogao duže biti s njom. Usprkos svemu, Dianne se
osjetila polaskanom.
Hoćeš gore sa mnom na kavu? upitala ga je.
To bi bilo sjajno. Renton se trudio zvučati
opušteno zadovoljno prije nego izvan sebe od
ushićenja.
Pazi, samo na kavu, dodala je Dianne, na takav
način da se Renton mučio razabrati na koji način je
postavila stvari. Govorila je dovoljno lukavo da bi
postavila seks na dnevni red pregovora, ali
istodobno i dovoljno odlučno da bi moglo ispasti
da misli točno to što je rekla. On je samo
kimnuo poput zbunjenog seoskog idiota.
– Moramo biti stvarno tihi. Ljudi tu spavaju,
rekla je Dianne. Ovo je djelovalo manje
obećavajuće, pomislio je Renton, zamišljajući
bebu u stanu, s dadiljom. Shvatio je da to još
nikad nije radio s nekom koja je imala bebu. Od
te pomisli osjetio se pomalo čudno.
Premda je mogao osjetiti druge u stanu, nije
mogao razabrati onaj izraziti miris pišaline,
povraćanja i pudera kojeg imaju bebe.
Otvorio je usta. – Dia…
Ššš! Spavaju, presjekla ga je Dianne. – Nemoj ih
probuditi, jer će bit frke.
Ko spava? nervozno je prošaptao.
Ššš!
Ovo je smelo Rentona. Glavom su mu proletjeli
davni užasi koje je iskusio osobno i kroz navode
drugih. U sebi je izlistao sumornu bazu podataka
koja je sadržala sve od cimerica vegetarijanki do
manijakalnih svodnika.
Dianne ga je odvela u spavaću sobu i posjela na
svoj krevet. Zatim je nestala, vraćajući se za par
minuta s dvije šalice kave. Primijetio je da je
njegova zašećerena, što je obično mrzio, ali
trenutno mu osjet okusa nije naročito radio.
Idemo u krevet? prošaptala je neobično
nemarnim tonom, podižući obrve.
Eh… to bi bilo fino… rekao je, skoro prolijevajući
kavu. Bilo mu je lupalo i osjetio se živčanim,
nespretnim i počet ničkim, brinući o mogućim
učincima droge i alkoholnih koktela na svoju
erekciju.
– Moramo bit stvarno tihi, rekla je. On je kimnuo.
Brzo je svukao svoj džemper i majicu, zatim
teniske, sokne i traperice. Svjestan narančastih
stidnih dlaka, ušao je u krevet prije nego što je
smaknuo i gaće.
Rentonu je bilo olakšanje stvrdnjavati dok je gledao
kako se Dianne skida. Za razliku od njega, ona
nije žurila, i izgledala je posve prirodno. Mislio je
kako joj je tijelo sjajno. Nije si mogao pomoći,
nogometna mantra 'heja-heja' neprestano mu se
vrtjela u glavi.
– Oću bit odozgor, rekla je Dianne, zbacujući
pokrivače, izlažući Rentonove narančaste dlake.
Na sreću, izgledalo je da nije primijetila. Renton je
bio zadovoljan svojim kurcem. Izgledao je značajno
veći no inače. To je vjerojatno bilo zbog toga,
shvatio je, što se navikao da ga ne vidi u erekciji.
Dianne je bila pod slabijim dojmom. Vidjela je i
gore, to je bilo otprilike sve.
Počeli su se dodirivati. Dianne se uživjela u
predigru. Rentonov zanos ovime bio je ugodna
promjena od većine dečkiju s kojima je bila, ali
osjetila je kako prstima ide prema njenoj vagini i
ukočila se i odgurnula mu ruku.
– Sasma sam dovoljno podmazana, rekla mu je. Od
ovog je Renton malo utrnuo, izgledalo je tako
hladno i mehanički. Čak je u jednoj fazi mislio da
mu se erekcija stala povlačiti, ali ne, ona je
sjedala na njega, a on je, čudo nad čudima,
ostajao tvrd.
Meko je zastenjao dok ga je obuhvaćala. Počeli su
se polako pomicati skupa, prodirući dublje. Osjetio
je njen jezik u svojim ustima a njegove su ruke
lagano prelazile njenom guzicom. Činilo se, bilo je,
tako dugo: mislio je da će smjesta svršiti. Dianne je
osjetila njegovu krajnju uzbuđenost. Ne još jedan
beskorisni papak, samo to ne, pomislila si je.
Renton ju je prestao dodirivati i pokušavao je
zamisliti da ševi Margaret Thatcher, Paula
Danielsa, Wallacea Mercera, Jimmvja Savilea i
ostale odvratnike, kako bi spriječio da prokipi.
Dianne je iskoristila priliku, i najahala se do
orgazma, dok je Renton ležao pod njom poput
vibratora na velikom skateboardu. Samo zbog
prizora Dianne kako si grize kažiprst, u pokušaju
gušenja čudnog skvičanja uz koje je svršavala,
Renton je došao do vlastite završnice. Čak ni
pomisao na mrčenje guzičetine Wallacea Mercera
u tom času ga više ne bi mogla zaustaviti. Kad je
počeo svršavati, mislio je da nikad neće stati.
Kurac mu je brizgao poput pištolja na vodu u
rukama nekog uporno zločestog djeteta. Od
apstinencije mu je količina sperme prešla rekordne
iznose.
Bilo je dovoljno blizu istodobnog svršavanja da bi
on sam to tako mogao opisati, kad bi bio tip koji o
takvim stvarima priča. Shvatio je da je glavni razlog
zbog kojeg to nikad nije radio bio u tome što uvijek
dobiješ veću fakersku uvjerljivost zagonetnim
slijeganjem i smijuljenjem, nego iznošenjem
živopisnih podrobnosti za zabavu seljačinama. To
je naučio od Sick Boya. Čak i njegov anti-
diskriminacijski stav tako je bio prekriven
diskriminacijskim osobnim interesima. Muškarci su
patetične pizde, pomislio si je.
Dok je Dianne silazila s njega, Renton je plovio u
blaženi san, odlučan probuditi se tijekom noći i još
se ševiti. Bit će opušteniji, ali i aktivniji, i pokazat
će joj sve što može, sad kad je prekinuo sa sušom.
Usporedio se sa strijelcem koji se nakon
neučinkovitog razdoblja našao sam pred golom,
pa sad jedva čeka sljedeći susret.
Tako da ga je presjeklo do kosti kad je Dianne
rekla: – Moraš otići.
Prije no što se stigao pobuniti, ona je izašla iz
kreveta. Navukla si je gaćice kako bi uhvatila
njegovu gustu spermu koja je počela izlaziti iz nje i
curiti joj niz unutrašnjost bedara.
Po prvi put je pomislio na nezaštićene penetracije i
rizik od HlV-a. Išao je na test, nakon što se zadnji
puta urokao tuđom iglom, tako da je bio čist. No
brinuo se zbog nje; misleći da bi svaka koja bi
spavala s njim spavala i bilo s kime. Njena namjera
da ga istjera već je razbila njegov krhki spolni ego,
pretvarajući ga od kul pastuha u drhtavog
nesposobnjaka u depresivno kratkom razdoblju.
Pomislio je da je baš tipična njegova sreća dobiti
HIV od jedne ševe nakon što je dijelio igle, premda
nikad i velike zajedničke šprice popularne na
poligonima, tijekom više godina.
– Al kaj nemrem ostat? Čuo je kako mu glas
zvuči sopranski bijedno, tonom kojem bi se Sick
Boy nemilosrdno izrugivao, da je prisutan. Dianne
ga je otvoreno pogledala i odmahnula glavom. –
Ne. Možeš prespavati na kauču. Ako budeš tih.
Ako vidiš nekoga, ovo se nije dogodilo. Obuci
nešto.
Još jednom, svjestan svojih neprikladno narančastih
stidnih dlaka, bio je sretan što može udovoljiti.
Dianne je odvela Rentona do kauča u prednjoj
sobi. Ostavila ga je da drhturi u gaćama prije nego
što se vratila s vrećom za spavanje i njegovom
odjećom.
Oprosti zbog ovoga, prošaptala je, ljubeći ga. Malo
su se grlili i njemu se opet počeo dizati. Kad joj
je pokušao staviti ruku u spavaćicu spriječila ga je.
Moram ići, rekla je odlučno.
Dianne je otišla, ostavljajući Rentona da se osjeća
ispražnjeno i zbunjeno. Legao je na kauč, navukao
vreću za spavanje oko sebe i povukao zatvarač.
Ležao je budan u tami, pokušavajući odrediti
sadržaj sobe.
Renton je zamišljao da su Dianneini sustanari
strogi seronje koji ne vole da ona dovodi druge sa
sobom. Možda, zaključio je, ona nije htjela da misle
kako bi ona pokupila nepoznatog tipa, dovela ga
ovamo i samo tako ga pojebala. Osnažio si je ego
govoreći si kako su njegov iskričav duh i
jedinstvena ljepota, makar ne bez mane, pregazili
njen otpor. Skoro si je povjerovao.
Naposlijetku je nemirno zaspao, progonjen čudnim
snovima. Premda je bio sklon takvim neobičnim
sanjarijama, ove su ga onespokojile svojom
posebnom živopisnošću i iznenađujućom lakoćom
kojim ih se kasnije prisjetio. Bio je lancima vezan
uza zid bijele sobe osvijetljene plavim neon-kama, i
gledao Yoko Ono i Gordona Huntera, braniča
Hibsa, kako žvaču meso i kosti ljudskih tjelesa
koja su rastrgana ležala na nizu stolova s
plastičnim površinama. Oboje su mu upućivali
grozomorne uvrede, krv im je kapala iz ustiju dok
su trgali komade mesa i zdušno žvakali između
psovki. Renton je znao da je on sljedeći na stolu.
Pokušao se malo ulizivati 'Geebsieju' Hunteru,
govoreći mu da je njegov veliki obožavatelj, ali
branič s Easter Roada dokazao je svoju
beskompromisnu reputaciju samo mu se nasmijavši
u lice. Bilo je veliko olakšanje kad se san
promijenio i Renton se našao gol, prekriven
mekanim drekom kako jede iz tanjura s jajem,
rajčicom i prženim kruhom zajedno s posve
obučenim Sick Boyem kraj Leithskog zaljeva. Zatim
je sanjao kako ga zavodi prelijepa žena obučena
samo u bikini napravljen od folije za zamatanje.
Žena je u stvari bila muškarac, i jebali su se polako u
razne rupe na svojim tijelima iz kojih se cijedila
tvar nalik na pjenu za brijanje.
Probudio se uz zvuk zveckanja pribora za jelo i
miris pržene slanine. Načas je ugledao leđa neke
ženske, ne Dianne, kako nestaju u kuhinjicu koja je
ležala odmah uz dnevnu sobu. Zatim je osjetio grč
straha čuvši muški glas. Zadnja stvar koju je
Renton želio čuti, mamuran, u nepoznatom stanu,
obučen samo u gaće, bio je muški glas. Pravio se da
spava.
Kradomice, ispod kapaka, primijetio je tipa otprilike
svoje visine, možda nižeg, kako se kreće ka kuhinji.
Premda su razgovarali ispod glasa, mogao ih je
čuti.
Znači Dianne je dovela još jednog frenda sa
sobom, rekao je muškarac. Rentonu se nije svidio
pomalo prezriv izgovor pojma 'frend'.
Mmm. Al budi tiho. Nemoj mi sad biti neugodan,
i opet donosit krive zaključke.
Čuo ih je kako se opet vraćaju u prednju sobu, i
zatim izlaze iz nje. Brzo je navukao majicu i
džemper. Zatim je otvorio vreću i zbacio noge s
kauča i uskočio u traperice, gotovo u jednom
pokretu. Uredno je smotao vreću za spavanje i
vratio jastuke natrag gdje im je bilo mjesto. Sokne i
tenisice smrdjele su dok ih je obuvao. Nadao se, no
svjestan uzaludnosti tog čina, da nitko drugi nije
primijetio.
Renton je bio previše uzrujan da bi se osjećao
skroz uništeno. No bio je svjestan mamurnosti;
vrebala je u sjenama njegove svijesti poput
beskonačno strpljivog razbojnika, samo čekajući
priliku prije no što izleti i zgazi ga.
– Zdravo. Ženska koja nije bila Dianne ponovno je
ušla. Bila je zgodna s lijepim velikim očima i
elegantnom, oštrom vilicom. Činila mu se
odnekud poznata.
Kak si. Usput, ja sam Mark, rekao je. Ona mu
je uskratila vlastito ime. Namjesto toga,
zatražila je daljnje obavijesti o njemu.
Znači ti si Diannein prijatelj? Ton joj je bio
malčice agresivan. Renton je odlučio igrati na
sigurno i izreći laž koja neće djelovati odviše očito,
pa se stoga može kazati s izvje snom
uvjerljivošću. Problem je bio u tome što je
razvio ovisničku vještinu dojmljivog laganja pa je
sad mogao lagati uvjerljivije nego što je govorio
istinu. Zapeo je, misleći kako uvijek možeš izvući
sranje iz frajera prije od sita.
– Pa, ona je više kao prijateljičina prijateljica. Znate
Lisu? Kimnula je. Renton je nastavio,
uživljavajući se u svoje laži, nalazeći ugodni ritam
prijevare.
– Pa, ovo je u stvari pomalo neugodno. Jučer mi
je bil rođendan, i moram priznat da sam se malo
napil. Uspjel sam zgubit ključeve od stana a
cimer mi je u Grčkoj na dopustu. Tak da sam se
usosil. Mogel sam otić doma i razvalit vrata, al kak
sam zgledal, nisam opće mogel mislit kak spada.
Ionak bi me kobog ćapili zbog provale u vlastiti
stan! Na sreću, srel sam Dianne, koja je bila tak
dobra da mi da da prespavam na kauču. Vi ste joj
sustanarka, jel tak?
– Oh… pa, na neki način, čudno se nasmijala, dok
se on mučio shvatiti. Nešto nije bilo u redu.
Muškarac je došao i pridružio im se. Kratko je
kimnuo Rentonu, koji se zauzvrat slabašno
osmjehnuo.
Ovo je Mark, rekla mu je ženska.
U redu, rekao je tip, suzdržano.
Renton je pomislio kako izgledaju otprilike stari
poput njega, možda malo stariji, ali godine mu
nikako nisu išle. Dianne je očito bila malo mlađa od
njih ostalih. Možda oni, dozvolio si je nagađati, gaje
nekakve perverzne roditeljske osjećaje prema njoj.
Primjećivao je to kod starijih ljudi. Često im dođe da
kontroliraju mlađe, omiljenije i živahnije od sebe;
obično zbog toga što zavide mlađima na osobinama
koje sami nemaju. Ovi se nedostaci prikrivaju
dobroćudnim, zaštit-ničkim ponašanjem. Mogao je
to osjetiti u njima, i zbog toga ih je sve više mrzio.
Zatim je Rentona udario nalet šoka koji mu je
zaprijetio obeznanjivanjem. U sobu je ušla jedna
djevojčica. Dok ju je gledao, ohladio se. Bila je
dvojnica Dianne, ali djevojčica je izgledala jedva
dovoljno stara za srednju školu.
Trebalo mu je par časaka da shvati da to jest
Dianne. Renton je istog časa shvatio zašto žene,
govoreći o uklanjanju šminke, često kažu da si
'skidaju lice'. Dianne je izgledala otprilike deset
godina stara. Vidjela je šok na njegovom licu.
Pogledao je drugi par. Njihovo ponašanje prema
Dianne bilo je roditeljsko, naprosto zato što joj oni i
jesu bili roditelji. Čak i kroz svoju tjeskobu, Renton
se osjećao tako glupim što to nije prije uvidjeo.
Dianne je tako ličila na svoju majku.
Sjeli su doručkovati dok su smetenog Rentona
nježno unakrsno ispitivali Dianneini roditelji.
– I čim se ti baviš, Mark? upitala ga je majka.
Bavio se, bar u smislu zaposlenja, ničim. Bio je u
družbi koja se bavila prijevarama na žiro računima,
i dobivao je potporu na pet različitih adresa, na po
jednoj u Edinburghu, Livingstonu i Glasgowu, te na
dvije u Londonu, na Shepherd's Bushu i Hacknevju.
Vraćanje državi zbog prijevara na takav način
uvijek je u Rentonu stvaralo osjećaj čestitosti, i bilo
je teško ostati diskretan oko takvih uspjeha. No
znao je da mora, jer je licemjernih, umišljenih,
znatiželjnih gadova bilo posvuda, i samo su čekali
izvijestiti vlasti. Renton je smatrao da zaslužuje taj
novac, jer je cijela stvar zahtijevala prilično visok
stupanj organiziranosti, napose za nekog tko se bori
obuzdati ovisnost o heroinu. Morao se upisati u
različitim dijelovima zemlje, povezati s ostalima u
družbi na adresama isplate, odlaziti u kratkom roku
na razgovore u London po telefonskim dojavama
Tonvja, Caroline ili Nicksvja. Njegov žiro račun na
Shepherd's Bushu već je bio upitan, jer je odbio
uzbudljivu ponudu da napravi karijeru u Burger
Kingu na Notting Hill Gateu.
– Ja sam kustos muzejskog odjela u
Rekreacijskom odjelu Okružnog poglavarstva.
Radim sa zbirkom društvene povijesti, uglavnom
smještenom u People's Story na ulici High, lagao
je Renton, unoseći se u svoju zbirku lažnih
burzovnih identiteta.
Djelovali su zadivljeno, premda pomalo zbunjeno,
što je bila upravo ona reakcija kojoj se nadao.
Ohrabren, pokušao je dobiti nove poletarske
bodove prikazujući se skromnom osobom koja sama
sebe ne uzima odviše ozbiljno, te je dodao: – Kopam
po tuđem smeću zbog odbačenih stvari, i
prikazujem ih ko izvorne povjesne uratke
svakodnevnog života radnih ljudi. Ja sam taj kaj se
brine da se ne raspadnu kad ih izložimo.
Za to ti treba mozak, rekao je otac, obraćajući
se Rentonu, no gledajući Dianne. Renton nije
mogao uhvatiti kćerin pogled. Bio je svjestan da će
takvo izmicanje prije od ma čega pobuditi
sumnju, ali jednostavno je nije mogao pogledati.
Ne bi ja baš tak rekao, slegnuo je Renton
ramenima.
Ne, al bar kvalifikacije.
Je, pa, imam diplomu iz povjesti sa Sveučilišta
Aber deen. Ovo je ustvari bilo skoro točno. Upisao
se na Sveučilište Aberdeen, i smjer mu je bio
lagan, no morao je otići na polovici prve godine
nakon što je potratio novce od stipendije na drogu i
prostitutke. Činilo mu se stoga da je tako postao
prvi student u povijesti Sveučilišta Aberdeen koji je
pojebao nekog tko nije bio njihov student.
Zaključio je da ti je bolje stvarati povijest nego
studirati je.
Obrazovanje je važno. To mi stalno govorimo ovoj
ovdje, rekao je otac, ponovno iskorištavajući priliku
da nešto dokaže Dianne. Rentonu se nije sviđalo
njegovo ponašanje, i još je manje volio samog sebe
zbog svog prešutnog sporazumijevanja s njim.
Osjećao se kao neki Diannein perverzni ujak.
Taman kad je svjesno pomislio: Molim te nek i
ona ide na faks, Dianneina majka je razbila tu
mogućnost smanjenja štete.
– Dianne će slušati povijest na nultoj razini
sljedeće godine, nasmijala se, – uz francuski,
engleski, likovni, matematiku i aritmetiku,
nastavila je ponosno.
Renton se iznutra zgrčio po vrag zna koji put.
– Marka to ne zanima, rekla je Dianne,
pokušavajući zvučati superiorno i zrelo, svisoka se
obraćajući roditeljima, kako to već čine djeca
lišena moći kad postanu predmetom nekog
razgovora. Kako je, drhtavo se prisjetio Renton, i
on sam to sasvim često činio, kad bi njegovi starci
započeli. Prob lem je bio u tome što je Dianne
zvučala tako otresito, tako poput djeteta, da je
polučila učinak suprotan onome kojem se nadala.
Rentonov mozak je radio prekovremeno. Pedofilija,
tak to zovu. Zbog tog mos u zatvor. Itekak kužiš,
ono kad bace ključ. Obilježe te ko seksualnog
manijaka; razbijaju ti facu u Saughtonu
svakodnevno. Seksualni manijak. Silovatelj djece.
Nula. Kratkovidan. Već je čuo retardirane
psihopate, pizdurine, pomislio je, poput Begbieja:
– Cul sam da je curica imala sam šest let. – Rekli
su mi da je bilo silovanje. – Moglo je bit tvoje djete
il moje. Jebeš mi sve, pomislio je, drhtureći.
Došlo mu je slabo od slanine koju je jeo. Godinama je
bio vegetarijanac. Ovo nije imalo nikakve veze s
politikom ili moralom; jednostavno je mrzio okus
mesa. No ništa nije rekao, toliko mu je bilo stalo
ostati u bijeloj knjižici Dianneinih roditelja. No
povukao je crtu na kobasici, jer je smatrao da su te
stvari pune otrova. Razmišljajući o svakakvom situ
kojeg je uzimao, zlurado je pomislio: Moraš paziti što
si stavljaš u tijelo. Pitao se bi li se to svidjelo Dianne,
te se počeo tiho neobuzdano hihotati, od živaca,
svojoj odvratnoj dvoličnosti.
Slabašno se pokušao prikriti vrteći glavom i
pričajući priču, odnosno ponavljajući je. – Bože,
kakav sam ja idiot. Kak sam sinoć zgledal. Stvarno
nisam naviknul na alkohol. No, s druge strane
jednom u životu imaš dvajzdvije.
Dianneini roditelji djelovali su jednako malo
uvjereni kao i Renton ovom posljednjom
primjedbom. Imao je dvadeset pet a izgledao kao
da mu je četrdeset. Usprkos tomu, nastavili su
pristojno slušati. – Zgubil sam jaknu i ključeve, kak
sam već rekel. Fala bogu zbog Dianne, i vas dvoje.
Stvarno je gostoljubivo od vas kaj ste mi dali da
prenoćim i napravili mi tak ljepi doručak. Baš mi je
krivo kaj nemrem pojest ovu kobasu. Al kad sam
tak sit. Nisam navikel na velke doručke.
Premršav si, to kod tebe ne valja, rekla je majka.
To vam je od života u stanu. Svuda pođi, kući
dođi, rekao je otac. Nakon ove imbecilne
primjedbe zavladala je nervozna tišina. U nevolji je
dodao: – Tako se to uglavnom kaže. Zatim je
iskoristio priliku promijeniti temu. – Kak buš ušel
u stan?
Takvih se ljudi Renton stvarno namrtvo plašio.
Izgledali su mu kao da nisu nikad ništa ilegalno
napravili u životu. Nije ni čudno što je Dianne
ovakva, što kupi strance po kafićima. Njih dvoje
mu je izgledalo tako vulgarno ispravno. Otac je
imao pomalo prorijeđenu kosu, majka sitne bore
oko očiju, no shvatio je da bi ih svaki prolaznik
stavio u istu dobnu skupinu s njim, samo što bi
njih opisao zdravijima.
Moral bum provalit. Ima sam jednu bravu. Kaj je
fakat glupo. Mislim si nabavit zasun već sto
godina. Al fala bogu da nisam. Ima portafon u
haustoru, pa bu me susjedi pustili.
Mogu ti ja tu pomoć. Ja sam stolar. Gdje
stanuješ? upitao je otac. Renton je bio malo
uzrujan, no sretan što su popušili foru.
Nema problema. I ja sam bil na zanatu prije faksa.
Al fala na ponudi. I ovo je bilo točno. Bilo je
čudno govoriti istinu, tako se navikao na mazanje
očiju. Od nje bi se osjetio stvaran, te zbog toga
ranjiv.
Bil sam šegrt kod Gillslanda u Gorgieju, dodao
je, ponukan očevim podignutim obrvama.
Znam ja Ralphvja Gillslanda. Govno pedersko,
šmrk- nuo je otac, zvučeći već prirodnije. Našli
su si zajedničku točku.
Jedan od razloga kaj više nisam u zanatu.
Renton se ohladio osjetivši kako ga Dianne
dodiruje nogom ispod stola. Potegao je dubok
gutljaj čaja.
– Pa, moram polako krenut. Još jednom hvala.
– Čekaj, budem se spremila pa ću te otpratit u
grad. Dianne je ustala i izletjela van prije no što se
uspio pobuniti.
Renton je mlitavo pokušavao pomoći u
pospremanju, prije nego što ga je otac posjeo na
kauč dok se majka bavila u kuhinji. Ohladio se,
očekujući izjavu tipa 'ne buš ti meni prodaval te
fore pizdo jedna' sad kad su ostali sami. No ni
traga tomu. Pričali su o Ralphvju Gillslandu i
njegovom bratu Colinu, koji je, Renton je sa
zadovoljstvom saslušao, izvršio samoubojstvo, i o
drugim dečkima koje su obojica znali s posla.
Razgovarali su o nogometu, i ispalo je da otac voli
Heartse. Renton je navijao za Hibse, kojima baš
nije išlo najbolje protiv mjesnih suparnika; nije im
baš išlo najbolje protiv bilo koga, a otac nije trošio
vrijeme da bi ga na to podsjetio.
– Hibići se baš nisu proslavili protiv nas, kaj ne?
Renton se nasmijao, i po prvi put mu bje drago, iz
razloga koji nisu imali veze sa seksom, što je
poševio kćer ovog čovjeka. Fenomenalno je,
odlučio je, kako stvari kao što su seks i Hibsi, koje
mu ništa nisu značile dok je bio na šutu, odjednom
postanu najvažnije na svijetu. Podozrijevao je da
njegovi problemi s uživanjem droga mogu imati
veze s lošim rezultatima Hibsa tijekom
osamdesetih.
Dianne se spremila. Noseći manje šminke nego
sinoć, izgledala je kao da ima negdje šesnaest, dvije
godine više od svoje stvarne starosti. Kad su izašli
na ulicu, Rentonu je laknulo što napušta tu kuću,
no bilo mu je i malo neugodno ako ga netko plastelin, i zatim uskaču natrag. Okrenuo se i
poznati vidi s njom. Imao je nekoliko poznanika u vidio Deeka Swana, brata Johnnvja Swana.
ovom kvartu, uglavnom ovisnika i raspačivača. Da Nije bed Deek. Kak život? odgovorio je
ga sad sretnu, znao je, pomislili bi da se odao hinjenom ležernošću koja je nijekala njegov
podvođenju. mahniti puls.
Otišli su vlakom od South Gylea do Havmarketa. Nije tak loše gazda, nije tak loše. Deek je zamijetio
Dianne je držala Rentona za ruku tijekom puta, i da Renton ima družbenicu, te mu se znalački
nezaustavljivo je pričala. Laknulo joj je što se nacerio. – Moram ono giljat. Vidimo se. Reci Sick
oslobodila obuzdavajućeg utjecaja svojih roditelja. Boyu da me zvrcne ak ga vidiš. Govno mi je
Htjela je više otkriti o Rentonu. Mogla bi preko jebemu dužan dvajst štengi.
njega nabaviti opijate. I tebi i meni kompa.
Renton je razmišljao o prethodnoj noći i pitao se s – – Sere kolko je težak. I tak, vidimo se Mark, rekao
jezom što je Dianne sve radila, i s kim, kad je stekla je okrećući se Dianne. – Vidimo se mala. Tvoj
takvo iskustvo u seksu, takvo samopouzdanje. dečko je tolko neodgojen da nas nije htjel ni
Osjećao je da ima pedeset pet a ne dvadeset pet, i upoznat. Kobog te voli. Pazi na papka. Oboje su se
bio je siguran da ih ljudi gledaju. nelagodno nasmiješili na njihov prvi zajednički opis
Renton je izgledao ofucano, znojno i krmeljivo u sa strane, dok je Deek odlazio.
odjeći od sinoć. Dianne je nosila crne tajice, tako Renton je shvatio da mora biti nasamo.
tanke da su djelovale skoro kao čarape, s bijelom Mamurnost mu je postajala brutalna, i jednostavno
minicom preko njih. Bilo koje od tog dvoga, je nije mogao podnositi.
smatrao je Renton, bilo bi samo za sebe dovoljno.
Jedan tip ju je gledao na postaji Havmarket dok je
čekala da Renton kupi Scotsman i Daily Record.
Primijetio ga je i, u čudnom gnjevu, uhvatio se
kako ga ratoborno fiksira pogledom. Možda,
pomislio je, projiciram mržnju prema samom sebi.
Otišli su u trgovinu ploča na putu Dalry, i
pregledavali neke omotnice albuma. Renton je sad
već bio prilično živčan, jer mu je mamurnost
ubrzano rasla. Dianne mu je neprestance pružala
omotnice na uvid, objavljujući da je ovaj
'fenomenalan' a ovaj 'izvrstan'. Smatrao je većinu
sranjem, ali živci su ga previše mučili da bi mu se
dalo svađati.
Di si Rents! Kaj ima kompa? Ruka ga je udarila
po ramenu. Osjetio je kako mu kostur i središnji
živčani sustav načas iskaču iz kože, poput žice kroz
– Eh, čuj Dianne… moram ić. Nalazim se s kompićima dole u
Leithu. Nogač i to.
Dianne je podigla pogled prihvaćajući to umorno, s
razumijevanjem, prateći ovu gestu čudnim, Rentonu se činilo,
coktavim zvukovima. Živciralo ju je što odlazi prije nego što ga je
stigla pitati za haš.
– Imaš adresu? Izvadila je kemijsku i komad papira iz torbe. –
Ne na parku Forrester, dodala je, smiješeći se. Renton je
zapisao svoju pravu adresu u ulici Montgomerv, jednostavno zato
što je bio odviše iznuren da bi išao izmišljati lažnu.
Dok je odlazila, osjetio je snažan ubod prezira prema samom
sebi. Nije bio siguran je li to bilo zato što su se poševili, ili zato
što to od sad više ne dolazi u obzir.
No te večeri je začuo zvono. Bio je oguljen tako da je ostao doma
u subotu navečer, gledajući Braddock: Nestali u akciji 3 na videu.
Otvorio je vrata i Dianne je stajala pred njim. Našminkana, u
njegovim je očima ponovno imala jednako poželjan status kao i
sinoć.
– Upadaj, rekao je, pitajući se koliko će se lako prila goditi
zatvorskom životu.
Dianne je mislila da može osjetiti miris haša. Stvarno se nadala da
ga osjeća.

Šetnja po livadama

Pub je, ovoga, skroz napunjen s loco-lokalcima i s festivalskom

škvadrom, malo si tešu prije neg kaj bu otišli na drugu predstavu.
Neke od tih predstava zgledaju okej… al malo ga dave s junacima,
ovoga.
Begbie si je upišal traperice…
Si se spišal u gaće, Franco? pita ga Rents, pokazuje mokru fleku
na izlizanom plavom denimu.
Kurac se jesam! To ti je sam jebena voda. Pral sam si jebiga ruke.
Sam kaj ti kurac znaš o tome, ridoglava pizdo. Ova pizda je
alergična na vodu, pogotov ak je zmješaš s jebenim sapunom.
Sick Boy pregledava ženske u kafiću… klinac je lud za komadima.
Njemu ti ono dosadi bit s muškima nakon nekog vremena. Morti
je zato Sick Boy tak uspješan kod ženskih; ono morti zato kaj
mora bit. Je, moglo bi bit zato. Matty nekaj potiho priča sam sebi,
maše glavom. Nekaj ono nije u redu s Mattvjem… nije sam šut.
Nekaj Mattyju u vugla, nekakva grda depra, ono.
Renton i Begbie se svađaju. Rentsu bi bilo bolje da se pazi, ono.
Taj Begbie, stari, on ti je ovoga… živi mačak iz džungle. Mi smo ti
sam obični funky mačji tipovi. Domaći mački, ono.
Te ti pizde imaju jebenu kintu. Ti si pizda kaj hip nekaj sere da
treba ubit bogatune i sva ta anarhična sranja. A sad bi se usral
jebenti! Begbie se žesti na Rentsa, i to ti je, ono, skroz grdo i sve; s
onim crnim obrvama nad još crnjim očima, s onom gustom crnom
kosom, malo dužom od skina.
Nema rječi da sam se usral Franco. Sam mi se ne da. Tu nam je
mrak guba. Imamo spid i ecstasy. Ajmo se zaje bavat, morti otić
u rave klub, a ne da se motamo po jebenim Livadama cjelu noć.
Tam ti imaju velki šator za predstavu, i onaj kurčev lunapark. Bilo
bu murje posvud. Prevelka zaje-bancija stari.
– Ne bum ja išel u nikakvi jebeni rave klub. Sam si rekel da je
to za jebene klince.
Je, al to je bilo prije neg kaj sam jednom otišel.
E ja ti ne bum nijednom jebenti. E pa ajmo se onda roljat po
pubu, i zabit neku pizdu u jebeni veće.
Ne. Ne da ti se meni zajebavat.
Jebem ti mater kak si se usral! Još si sereš u gaće zbog onog puta u
Buli and Bushu.
Kajgod. Sam kaj to nije bilo potrebno, to ti je sve. Skroz
komplet, jebi ga.
Begbie je pogledal Rentsa, i ono, skroz se napenalil u stolcu.
Naginje se naprjed, i mislil sam da bu zašusal Rent Boya, ono,
kužiš.
Eh? Eh! Dal bum ti ja nije bilo potrebno, pička ti materina!
Daj Franco. Smiri se stari, veli Sick Boy.
Begbie nekak svaća da je pretjeral, ono, čak i po svojim mjerilima.
Ne izvlači pandže mačak. Pokaži svjetu mekane jastučiće. Ovo je
grdi mačak, velka, zla pantera.
Nasapunali smo si nekog kaubača. Kaj tebe boli kurac? Pizda
genijalac je zaslužil sve kaj je dobil! I znaš kaj, nisam te vidil da
okrećeš glavu kad smo jebenti djelili lovu gore na Barlevju.
Tip je završil u nesvjesti u bolnici, zgubil je puno krvi jebemu.
Bilo je u novinama…
Al pizda je sad okej! Sam si vidil! Niš nije pizdi da mu jebem mater.
A i da je, kaj kurac? Neka jebena američka pizda kaj ionak nije imal
kaj kurac tu tražit. Kog boli kurac za tu pizdu? A ti pizdo jedna,
rezal si i ti pizde: Ecka Wilsona, još u školi, tak da mi nemoj sad
jebenti počinjat s kenjkanjem.
Ovo nekak ušutka Rentsa jer on ovoga mrzi pričat o tome, al to se
fakat zbilo, kužiš? To ti je bilo sam u obrani od tog mačka kaj te
grebal, ne ono da namjerno središ nekog frajera. Beggars ovoga
nemre vidjet razliku al znaš kaj. Al bilo je grdo, fakat ono
bolesno… Amer, ono taj dečko, opće nije htjel dat novčanik, ni
kad je Begbie zvadil kamu, ovoga… zadnje rječi kaj sam čul da je
tip rekel bile su: Nećeš ti ništa s tim.
Begbie je poludil, totalno mu je ono pal mrak na oči, sam je rezal,
kužiš, skoro smo ono zaboravili na novčanik. Uletim tipu u žepove i
iskopam ga dok ga je Begbie cipelaril u facu. Krv je tekla u zahod,
mješala se s pišokom. Grdo, grdo, grdo stari, ovoga, kužiš? Još se
tresem kad na to pomislim. Legnem u krevet i ono, drhtim. Svaki
put kad vidim papka, ono, kaj zgleda ko naš mačak, Richard
Hauser iz Des Moinesa, Iowa, SAD, sam se smrznem. Kad god
čujem Amera u gradu, skočim. Jebenti kak je nasilje grdo stari.
Beggar, dragi stari Franco, on me tu noć siloval, sve nas je siloval,
ono nabil nas je u šupak i onda isplatil, ko da smo kurve stari,
kužiš ono? Grdi mačak Beggar. Divlji, divlji mačak.
Koji ide? Spud? Begbie meni govori. Grize si doljnju usnicu.
Eh, ovoga… eh… nasilje i to… nije baš gaza za mene… bum ja
ostal tu nakresat se… ovoga, kužiš?
Još jedna pizda se usrala, okreće se od mene… nije razočaran,
ono ko da je očekival niš od mene na ovakvoj gazi ono… kaj je
morti dobro a morti i nije baš dobro, al ko ti danas kaj zna,
ovoga?
Sick Boy veli nešto o tom kak je on ljubavnik, a ne borac, a Begbie
mu taman oće nekaj reć, kad Matty veli: –Ja sam za.
Ovo odvraća Begbiejevu pažnju od Sick Boya. Beggar Boy zatim
počinje hvalit Mattyja, ovoga, a za sve nas veli da smo najgore
seronje i pizde na svjetu; al meni je ono ko da je Matty seronja i
pizda, ovoga, jer on je taj kaj se uvlači u sve kaj Franco veli…
nikad mi se zaprav Matty nije sviđal…sjebani frajer. Kompići
seru ono jedan po drugom, al kad te Matty posere, to ti je ono,
moš osjetit i više, moš osjetit… ono… mržnju, kužiš? Sam ak si
vesel. To ti je zločin kad te Matty vidi. Nemre podnjet da vidi kak
se tip veseli, ono.
Skužim da se nikad nasamo ne viđam s Mattvjem, ovoga. Nekad
smo ono sam ja i Rents… il sam ja i Tommy… il sam ja i Rab… il
sam ja i Sick Boy… il čak sam ja i Generalissimo Franco… al nikad
sam ja i Matty. To ti ono nekaj veli, nekak.
Ovi grdi mački izlaze iz košare da idu lovit pljen, a atmosfera je
ono… fenomenalna. Sick Boy vadi neš ecstasyja. Bjele grlice,
mislim. To ti je mentalna roba. Većina ecstasyja opće nema
MDMA u sebi, to ti je sam ono, kužiš, djelom spid, djelom LSD
kad te lupi… al to kaj sam ja uzimal uvjek je ono dobri spid,
kužiš? Al ova roba je skroz mračna, čisto zappolika… tak se veli,
zappolika… mislim si na Franka Zappu s Joe's Garage i žutim
snjegom i židovskim princezama i curama katolkinjama i mislim
si kak bi bilo fakat sjajno imat žensku… da si je ono volim… ne
ono zbog ševe, ono ne sam zbog ševe… al da je volim, jer mi je ono
došlo da volim sve, al ne nekak kroz seks… sam da imam jednu da
si je volim… al ono Rents ima tu Hazel a Sick Boy… pa, Sick
Boy ima tonu riba… al ovi mački ne zgledaju puno sretniji neg
moi…
Tuda je trava uvjek zelenija, sunce jače sja s druge strane… jebenti ja
ono pjevam, a nikad ne pjevam… zel sam si malo pa si sad
pjevam… mislim o kćerki od Franka Zappe, Moon, ovoga… bila
bi mi taman… da se družim s njenim starim… u studiju za
snimanje… sam da ono vidim stvaralački proces, kužiš,
stvaralački proces…
Ovaj je jebenti lud… moram ić il bum dobil giht… Sick Boy si
drži ruke u glavi.
Rentonova košulja je raskopčana i on si nekak štipka bradavice,
ovoga…
– Spud… kuži moje bradavice… tak se čudno osjećam… nijedna
pička nema bradavice ko ja…
Ja mu pričam o ljubavi, a Rents veli da ljubav ne postoji, to je ko
religija, i ovoga država oće da vjeruješ u takva sranja da bi te mogli
kontrolirat, i sjebat te u vugla… neki mački se nemreju zajebavat da
ne spomenu politiku, kužiš… al nije mi bed od njega… jer ono on
ti ni sam u to ne vjeruje… jer… jer se smijem na sve kaj se može
vidit… luđaku za šankom kaj ima ispucale žile na čelu…
snobovskoj engleskoj festivalskoj fufi kaj zgleda ko da joj je neko
ovaj čas prdnul pod nos…
Sick Boy veli: –- Ajmo na Livade zet jebenu pišoku od Begbieja i
Mattyja… drvene, dosadne, ištekane, prefrigane pizde!
– Ri-zik mačak, ri-zik… on ti je čisti tenkre, ono… velim ja.
– Al jednom za navijače, veli Rents. On i Sick Boy pokupili su
to iz programa Hibsa koji je oglašaval pred- sezonski turnir u
nogometu na otoku Man. Na sliki je glavni mačak Hibsa Alex
Miller kaj zgleda skroz urokano, i natpis, ono, 'Jednom za
navijače'. Kad god ima droge… oni to vele.
Isplutamo iz puba i odlazimo prek do Livada. Počinjemo pjevat,
ono Sinatru, iskrivljeno ko iz Nu Joka: 77 i ja, mi smau kaupar
daaka setamau pau Livadama beremau struučke ne-za-boravaaka.
Idu ono dvje cure niz puteljak do nas… znam ih… to su ti ono one
male Roseanna i Jill… dvje čist medene mace, iz one šminka škole,
jel ono Gillespie il Mary Erskine? …sam se smucaju po Southernu
ovoga, zbog mjuze, droge, doživljaja…
…Sick Boy širi ruke i nekak grli malu Jill ko medvjed, a Rents ono
radi isto s Roseannom… ja ostajem razgledavat oblake ono, ko g.
Kurac Viška na simpoziju kurvi.
Žvaliju se. Ovo je okrutno stari, okrutno. Rents prvi prekida, al i
dalje grli Roseannu s jednom rukom. To ti je nekak Rentsu fora
ovoga… pazi… ona malička kaj ju je Rents pokupil kod Donovana
ta ti nije baš bila tak stara. Kak se zvala, Dianne? Grdi mačak,
Rents. Sick Boy, e pa Sick Boy ti je qno nabil malu Jill uz drvo.
Kak si lutko? Čim se baviš? pita on nju.
Idem na Southern, veli ona, malo urokana… mala urokana
princeza, židovska? Sasma mi je zgodnička… joj, ove trebe bi tak
htjele bit kul, al su malo nervozne od Rentsa i Sick Boya. Dale
bi da im ovi proslavljeni uništeni narkići rade sve, ono. Fakat
kul cure bi ih opalile po mačićima, ovoga, i sam ih gledale dok
se slažu na zemlju. Ove curice se tak prave… prolaze onu fazu,
ono 'sam da uzrujam svoje snobovske starce'… ne da bi Rents
to probal zloupotrjebit, pazi, mislim da je to već iza njega, al Sick
Boy je druga priča. Metnul si je ruku u traperice one male Jill…
Znam ja vas cure, tu vi skrivate drogu…
– Simone! Nemam ništa kod sebe! Simone! Siimooneee! On skuži
frku, nekak pušta curicu. Sve mačke se nervozno smiju, svi se
pravimo da je to ovoga sve zajebancija, onda one odu.
Lutke, morti se vidimo po noći! Sick Boy viče za njima.
Je… u Southernu, viče Jill, hoda natraške.
Sick Boy nekak ovoga, lupa si bedro. – Trebali smo odvest
pičkice natrag u rupu i iskarat ih namrtvo. Ovak one nas jebu ko
zadnji šljam. Bilo je ko da priča sam sebi a ne meni i Rentsu.
Rents počinje vikat i pokazivat.
– Si! Imaš vjevericu kod noge jebenti! Ubi pizdu!
Sick Boy joj je najbliži, i pokušava je domamit, al ona sam
odskakuće malo dalje, miče se fakat čudno, ono izvija si cjelo tjelo.
Skroz čarobna malička srebrnkasta živina… kužiš?
Rents uzima kamen i baca ga na vjevericu. Meni je ono, zlo, srce
mi je stalo dok je kamen fulaval maličku. On ide uzet si drugoga,
smije se ko manijak, al ga ja sprječavam.
– Pusti stari. Vjeverica nije ono niš nikom napravila! Mrzim kak
Mark voli mučit životinje… to je krivo stari, jebemu. Nemreš volit
sebe ak tak ideš mučit živinu… mislim… kaj da se nadaš?
Vjeverica je ono slatka. Sam radi ono kaj oće. Slo bodna je. Valjda
to Rents nemre podnjet. Vjeverica je slobodna, stari.
Rents se još ceri dok ga držim. Dvje bogatunske babe zure u nas
dok prolaze. Zgledaju ono, zgroženo. Rentsu se počinju caklit oči.
– DRŽ TU GAMAD! viče on Sick Boyu, al tak da ga babe čuju.
– ZAMOTAJ JE U CELOFAN TAK DA SE NE RASPADNE
DOK BUMO JE MRČILI!
Vjeverica hopsa sve dalje od Sick Boya, al se babe okreću i
zgledaju ko da smo im fakat užasni, ko da smo drek, kužiš? Sad se i
ja smijem i sve, al još uvjek držim Rentsa.
– Kam zuri ona mlohava kurvetina? Jebena rugoba iz čajane! veli
Rents, dovoljno glasno da ga bakice čuju.
Okreću se i brže odlaze. Sick Boy viče: – DAJ ODJEBI SAHARO
OD PIZDE! Onda se okrene i veli mi, – Pojma nemam zakaj nas
ove stare kokoši obilaze. Niko njih ne bu jebal, čak ni tu u ovo
doba. Rade bi si ga zabil u steku brus papira.
– Idi u kurac! Ti bi poševil ranu zoru da ima dlake, veli Rents.
Mislim da se zbediral čim je to rekel, ovoga, jer se ona beba kaj je
umrla, beba od Lesley, zvala Zora, Dawn, kaj je umrla u kinderbetu
i to, ovoga, i svi nekak kuže da je ovoga Sick Boy taj kaj joj je
napravil bebu…
Al sve kaj Sick Boy veli je: – Odjebi spermožderu. Ti si ovdje taj
kaj ševi cucke po cesti. Svaka treba kaj sam je ja poševil, a bilo ih
je ma-su, bila je vrjedna toga.
Sjećam se jedne iz Stenhousea, kaj ju je Sick Boy jednom odvel
doma kad se nacugal… fakat ne bi mogel reć za nju da je bila nekaj
posebno… valjda svaki mačak ima svoju nekak ahilovu petu, kužiš.
Eh, sjećaš se one iz Stenhousea, eh, kak se ono zvala?
Nemoj mi sam // pričat! Ti se ne bi uspjel pojebat u javnoj kući
da ti je kurac obložen American Express i Access karticama.
Počinjemo se vrjeđat, onda malo šetamo, al si ja počnem razmišljat
o maličkoj Dawn, bebi, i onoj vjeverici, ono slobodnoj kaj nikom
ne smeta… a oni bi je sam ubili, sam tak kužiš, a zakaj? Od tog mi
je fakat slabo, i tužno, i bjesno…
Udaljavam se od škvadre. Okrenem se i idem u drugom smjeru.
Rents dođe za mnom. – Daj Spud… kaj sad kurac, kaj ti je?
Htjeli ste ubit onu vjevericu.
To ti je sam jebena vjeverica, Spud. To ti je gamad… veli. Meće
mi ruku oko ramena.
Morti nije više gamad neg ti il ja, ono… ko može reć kaje
gamad… one snobovske babe misle da smo im mi gamad,
ono, kaj zato imaju pravo da nas ubiju, velim ja.
Sorry, Danny… sam vjeverica. Sorry kompa. Znam kaj ti znače
životinje. Sam sam, ono… znaš kaj mislim Danny, ono… jebi ga,
mislim, ja sam ti sjeban, Danny. Pojma nemam. Begbie i to… roba.
Pojma nemam kaj si radim od života… sve ti je to kaos, Danny.
Pojma nemam o čem se tu radi. Sorry kompa.
Rents me nije zval 'Danny' sto godina, a sad nemre prestat.
Zgleda skroz pogođen, ono.
– Hej… sam polako mačak… to su ti sam ono životinje i to, ono…
kaj buš se uzrujavaj zbog tog sranja… sam sam mislil na
maličke kaj nisu nikom bile krive, ko na bebu Dawn, kužiš…
čovjek ne bi smjel bit opak, ono…
On me ono, grli. – Ti si najbolji, stari. Zapamti to. Ovo ti ne
govori cuga il droga, to ti ja velim. Al kad ti uvjek prišiju sve
gadosti kaj ih ima ak veliš kompiću kaj ti on znači ak nisi jadni…
Tapšem mu leđa, i ono rekel bi i ja njemu to isto, al bu zvučalo,
ono, ko da mu to velim sam zato kaj je on to meni prvi rekel. Al
svejedno mu velim.
Čujemo glas Sick Boya iza leđa. – Vas dva jebena guzo-ljupca. II se
odite u šumu pojebat, il dođite sim da nađemo Beggarsa i Mattyja.
Puštamo se iz zagrljaja i smijemo. Oba kužimo da je ono Sick Boy,
bez obzira kaj oče razdrapat svaku crnu vreću u gradu, isto najbolji
i sve.

Rasturanje

Katastrofalna prosudba
Izraz face suca za prekršaje oscilira između
samilosti i gnušanja, dok gleda Spuda i mene na
postolju za optužene.
Ukrali ste knjige iz Waterstoneove knjižare, s
namje rom da ih preprodate, izjavljuje. Preprodavat
jebene knjige. Kurac moj.
Ne, velim ja.
Je, veli Spud, istodobno. Okrećemo se i gledamo
jedan u drugog. Tolko smo se trudili poklopit si
priče a debil nas za dvje minute rasturi.
Sudac glasno izdiše. Nije mu pizdeku baš genijalan
posel, kad malo razmisliš. Kobog je prilično
zamorno bavit se propalitetima cjeli dan. Opet,
kladim se da je kinta jebeno dobra, a niko ga nije
tražil da se tim bavi. Trebal bi bit malo veći
profesionalac, malo veći realist, a ne ovak pokazivat
kak se uzrujava.
– G. Renton, vi niste namjeravali preprodati knjige?
Kajgod. Eh, ne, časni suce. Mislil sam ih čitat.
Znači vi čitate Kierkegaarda. Recite nam nešto o
njemu, g. Renton, veli superiorni pizdun.
Zanimaju me njegovi pojmovi subjektivnosti i
istine, i napose njegove zamisli o pitanju izbora;
pojam da se istinski izbor donosi pri dvojbi i
nesigurnosti, te bez obraćanja is kustvu odnosno
savjetima drugih. Moglo bi se tvrditi, s
određenim pravom, da se radi u prvom redu o
buržoaskoj, egzistencijalističkoj filozofiji koja bi
stoga željela potkopati skupnu socijetalnu mudrost.
Međutim, radi se i o filozofiji oslobađanja, jer kad
dođe do poricanja ovakve socijetalne mudrosti,
osnova društvene kontrole nad individuom slabi
te… al sad sam ga malo previše. Tak da mećem
čep. Ovi mrze pizdune mudrijaše. Lako se
jezikom dovest do veće globe, il za kurca miloga,
do duže kazne. Misli na poniznost Rentone, misli
na poniznost.
Sudac prezrivo šmrkće. Kao obrazovan čovjek
siguran sam da zna daleko više o velkim filozofima
od pučana kakav sam ja. Moraš imat jebenog
mozga da bi bil sudac, jebenti. Nit se nemre svaki
pizdun sam tak sjetit pa to delat. Skoro da mogu čut
di Begbie to priča Sick Boyu na galeriji za javnost.
A vi, g. Murphv, vi ste namjeravali preprodati
knjige, kao što preprodajete sve što ukradete,
kako biste namakli sredstava za svoje ovisničke
potrebe?
Tu si točno pogodil stari… eh… skužil si,
ovoga, kimnuo je Spud, sa zamišljenom i onda
sve zbunjenijom facom.
Vi, g. Murphv, vi ste lopov iz navike. Spud
slježe ramenima ko da oće reć, nisam ja kriv. – U
nalazima stoji da ste još uvijek ovisni o heroinu.
Također ste ovisni i o činu otuđivanja, g. Murphv.
Jedni moraju naporno raditi da bi stvorili dobra
koja vi uzastopno kradete. Drugi moraju na porno
raditi kako bi zaradili novac kojim bi ih kupili.
Više struki pokušaji odvraćanja od ovakvih
sitnih, no upornih prijestupa, dosad su se
pokazali neplodnima. Stoga vam dajem
zatvorsku kaznu od deset mjeseci.
– Fala… eh, mislim… nema frke, ovoga… Pizdun
se okreće prema meni. Za kurca miloga.
– Vi, g. Renton, drukčiji ste slučaj. U nalazima
piše da ste također ovisnik o heroinu; no vi
pokušavate obuzdati svoje narkomanstvo. Vi
tvrdite da se vaše ponašanje odnosi na depresiju
stvorenu prestankom uživanja droge. Spreman sam
ovo prihvatiti. Također sam spreman prihvatiti
vašu tvrdnju da ste imali namjeru odgurnuti g.
Rhodesa, kako vas ne bi napao, a ne namjerno ga
oboriti na pod. Stoga vam dajem uvjetnu kaznu
od šest mjeseci, pod uvjetom da nastavite s
potrebnim liječenjem od ove ovisnosti. Socijalni
radnici pratit će vaš napredak. Premda mogu
prihvatiti da ste sa sobom imali kanabis radi
osobne uporabe, ne mogu odobriti uporabu ilegalne
droge; čak i ako tvrdite kako ste je uživali u svrhu
potiranja depresije od koje bolujete nakon
povlačenja s he roina. Zbog posjedovanja ove
ilegalne droge, platit ćete globu od stotinu funti.
Predlažem vam da ubuduće potirete de presiju na
neki drugi način. Ako, poput svojeg prijatelja
Daniela Murphvja, ne prihvatite priliku koja vam
je ovdje pružena te se ponovno pojavite pred
ovim sudom, neću oklijevati da vam dam
zatvorsku kaznu. Jesam li bio jasan?
Jasan ko sunce, poslušni pizdune. Volim te,
govnoglavi.
– Hvala vam, časni suce. Itekako sam svjestan
razo čaranja kojeg predstavljam svojoj obitelji i
prijateljima te da ovime tratim dragocjeno vrijeme
suda. No, jedan od osnovnih čimbenika pri
rehabilitaciji je sposobnost prihvaćanja stvar nosti
problema. Ja redovito posjećujem kliniku, te
primam terapiju zasnovanu na metadonu i
temazepanu. Više se ne odajem samozavaravanju.
Uz božju pomoć, pobijedit ću ovu bolest. Još
jednom vam zahvaljujem.
Sudac me pomno gleda ne bi 1 skužil da ga
zajebavam. Nema šanse da mu to pokažem.
Navikel sam se gradit mrtav ozbiljan dok
zajebavam Begbieja. Bolje mrtav ozbiljan neg sam
mrtav. Uvjeren da ne serem, debilni pizdun
zaključuje zasjedanje. Ja idem u slobodu; sirotog
starog Spuda vode unutra.
Murjak mu maše da krene.
– Sorry kompa, velim mu, osjećam se pizdinski.
– Nema frke stari… skinul bum se s dopa, a
Saughton je pun haša. Bila bu živa pišurija ono…
veli on, dok ga odvlači svinjoliki drot.
U predvorju pred sudnicom, moja stara mi prilazi
i grli me. Zgleda izmoreno, s crnim krugovima
ispod očiju.
O mali moj, mali moj, kaj bum ja s tobom? veli
ona.
Govno jedno glupo. To sranje bu te ubilo. Moj
brat Billy vrti glavom.
Mislil sam reć nekaj tom pizdunu. Niko ga nije
kurac zval simo, a njegove totalka primjedbe mi
jednako ne trebaju. No, Frank Begbie je uletil
taman kad sam mu mislil nekaj reć.
– Rents! Tak treba čovječe! Pravi jebeni rezultat,
eh? Šteta za Spuda, al bolje je neg kaj smo se
nadali jebenti. Ne bu on ostal deset mjeseci. Izašel
bu jebi ga za šest, s dobrim ponašanjem. I za
manje.
Sick Boy, obučen ko marketinški manager, obgrli
mene i staru, i smjesi mi se ko gušter.
Ovo treba jebenti proslavit. Kod Deacona?
predlaže Franco. Ko pravi narkići, svrstavamo se
iza njega. Niko nema volje za nekaj drugo, pa
pišok pobjeđuje zbog nedostatka alternative.
Da znaš što si napravil meni i svom ocu…
pogledala me stara, smrtno ozbiljno.
Glupi kreten, nacerio mi se Billy, – ćapavat knjige
iz dućana. Pizdun mi je fakat počel ić na jednu
stvar.
Ja ti ćapavam knjige iz jebenih knjižara zadnjih
šest godina. Imam knjiga za četri soma kod stare i
kod sebe doma.
Kaj misliš da sam jednu kupil? To ti je profit od
četri soma na ćapavanju knjiga, pizdo bjedna.
O Mark, pa nisi, ne sve te knjige… stara je
izgledala ko da sam joj slomil srce.
Al s tim ti je sad kraj, mama. Uvjek sam govoril
da kad me prvi put ulove; da bu onda bil kraj.
Onda si zaglibil. Vrjeme ti je za objesit sjekiru o
klin. Finito. Kraj priče. Mislil sam ozbiljno sve to.
Kobog je i stara tak to svarila, jer je promjenila
ulet.
I pazi kak govoriš. I ti isto, okrenula se Billvju. –
Ne znam otkud vam to, jer tako nešto nikad niste
čuli u mojoj kući.
Svi se malo nacugamo prilično brzo. Billvju i meni
je neugodno jer stara počinje pričat o svojim
mengama. Sam zato kaj joj je četrdesedma i kaj još
menstruira, ne moraju to sad svi znat.
Skroz sam se natopila. Niš koristi od tampona. Ko
da oćeš zatvorit vodovodnu cjev kaj je pukla s
Evening Neivsom, glasno se nasmijala, zabacujuć
glavu onom odvratnom, dro- ljastom gestom u
stilu 'preveč velkih Carlsberga u Klubu dokera
Leitha' kaj sam je tak dobro znal. Skužim da je
stara jutros pila. Kobog skup s valićima.
Dobro je mama, velim.
Nemoj mi sad reć da ti je neugodno zbog tvoje
stare? Štipa me za upale obraze s palcem i
kažiprstom. – Sam mi je drago kaj mi nisu odveli
moju malu bebicu. Mrzi kad ga tak zovem. Vi bute
uvjek bili moje bebice, vas obadva. Sjećaš se kad
sam ti pjevala tvoju najdražu pjesmicu, kad si bil
skroz mali u kolicima?
Čvrsto sam si stisnul zube, dok mi se grlo sušilo i
krv sušila iz face. Fala kurcu, ne sjećam se.
– Mamino zlato voli mali mali, mamino zlato voli
mali mali kruhek… pjevala je bez sluha. Sick
Boy se radosno pridružio. Da su bar mene
odveli umjesto onog sretnog pizdeka Spuda.
Oće mamino zlato još jednu kriglu? upitao me
Begbie.
Je, sam vi pjevajte, vrag vas vaš. Sam vi
pjevajte, gadovi prokleti! Spudova stara je ušla u
pub.
Stvarno mi je žao zbog Dannvja, gđo. Murphv…
počel sam.
Žao! Dala bum ja tebi žao! Da nije tebe i ove
hrpe jebenih propalica, moj Danny ne bi ovog časa
bil u zatvoru, govna jedna!
Daj smiri se Colleen dušo. Znam da si uzrujana, al
ovo nije fer. Stara se ustala.
Dala bum ja tebi fer jebenti! To je sve od tog
tam! Uprla je otrovni prst u mene. – Taj tam je
navukel mog Dannvja na to zlo. Sam je tam
prodaval svoju vražju pamet na sudu. Taj tu gad, i
ova vražja dvojica. Sick Boy i Beggars bili su, na
moje olakšanje, uključeni u njen gnjev.
Sick Boy ništa nije rekel, već se samo polako digel
iz stolca s izrazom u stilu 'niko me nije ovak
uvrjedil u životu', i onda je još tužno, superiorno
odmahnuo glavom.
– Pazi kak se ponašaš! Begbie je svirepo uletio.
Ovom pizdunu nije niš bilo sveto, čak ni starci iz
Leitha kojima su klince upravo poslali u gajbu. –
Ja nikad nisam pipnul ta sranja, i rekel sam
Rentsu i Spu… Marku i Dannyju da to sam
pederi delaju! Sick… Simon je čist već hrpu
jebenih mjeseci. Begbie je ustal, napaljen na
vlastiti prezir. Odalamil si je prsa šakom, ko da
se želi sprječit da ne udari gđu. Murphy, i
zavrištal joj u lice: – JA SAM TI PIZDA KOJA
GA JE HTJELA SKINUT S TOGA JEBENTI!
Gđa. Murphy se okrenula i istrčala iz puba. Izraz
njene face me je pogodil; zgledala je sasma
poraženo. Ne sam da su joj sina odveli u zatvor,
još joj je uništena i slika o njemu. Bilo mi je žal
žene, i preziral sam Franca.
– Je, ona je sad glavna kaj bu ribala, ta tam,
pro komentirala je stara, no dodajući sjetno, –
al mogu je razumjet. Njen dečko je otišel u
zatvor. Pogledala me, vrteć glavom. – Kolko god
da te zajebavaju, opet ih ne daš nikom. Kak je
tvoje malo, Frank? Okrenula se Begbieju.
Smučilo mi se od pomisli kak lako ljudi ko moja
stara padaju na frajere ko Franco.
Fino, gđo. Renton. Jebi ga, raste.
Zovi me Cathy. Bum ti ja dala gđu. Renton! Ko
da mi je sto godina!
Pa je, prokomentiral sam. Potpuno me izignorirala,
a niko se nije nasmijal, čak ni Billy. Fakat, Begbie i
Sick Boy pogledali su me ko kaj nezadovoljni ujaci
gledaju bezobraz nog prdavca kaj nije na njima da
ga grde. Sad sam bačen u isti status ko Begbiejeva
beba.
Mali dečkić, kaj ne Frank? pita stara kolegu
roditelja.
Je, točno tak. Velim ja Ju, velim ja, ak bu curica
ide ravno natrag.
Točno sam si mogel vidit 'Ju', s onom sivom kožom
boje od griza, s masnom kosom i mršavim tjelom s
kog još uvjek visi opušteno meso, s licem sleđenim
u leru, mrtvim; nemre se smijat ni mrštit. Valij joj
smiruje živce dok se beba dere još jednim
plotunom vriskova kaj ti tresu kosti. Volila bu tog
klinca, isto kak bu Franco bil nezainteresiran za
sirotog pizdeka. Bila bu to zagušljiva ljubav, kaj
bu ga razmazila, kaj ga niš ne bu pitala i kaj bu mu
sve oprostila, od koje bu klinac bez pol sumnje ispal
isti tatek. Ime tog klinca je predbilježeno za Zatvor
Njenog Veličanstva Saughton još dok je bil u
maternici od June, isto kak je fetus od bogatunskog
govna predodređen za Eton. Dok ovaj proces traje,
tatek Franco bil bu ovo kaj je i sad: cuger.
– A ja bum ti skoro bila stara baka! Bože, ne bi
vjeroval. Moja stara je pogledala Billyja s ponosom i
divljenjem. On se blesavo nakesil skroz ponosan.
Otkad si je nabil komada, Sharon, bil je zlatni
dečko mojim starcima. Zaboravilo se da je pizdun
dovel murju doma više put neg kaj sam ja ikad;
bar sam imal pristojnosti srat pred vlastitim
vratima. To mi sad vrjedi za kurac. Sam zato kaj je
opet potpisal za jebenu vojsku, šest govnarskih
godina ovaj put, i kaj je napravil djete nekoj fufi.
Moji starci bi trebali pitat pizduna koji kurac radi
od svog života. Al ne. Svi se sam ponosno smiju.
Ak bu curica Billy, mora ić natrag, ponovil je
Begbie, ovaj put frljajuć jezikom. Cuganje ga je
lovilo. Još jedan pizdun koji sam loče od jebenti
ko zna kad.
Tak treba Franco, opalil je Sick Boy Begbieja
po leđima, trudeć se ohrabrit papka, dat mu još
malo špage da izvali još par Begbiejevih klasičnih
vulgarnih provala. Mi si skupljamo sve njegove
najgluplje, najšovinističkije i najrato- bornije citate
da bi ga s njima imitirali kad ga nema. Možemo se
skoro razbolit kolko se nasmijavamo. Igra ima frku
u sebi: zamisli kak bi on reagiral da sazna. Sick
Boy je čak počel pravit face njemu iza leđa.
Jednog dana, il jedan od nas il svi burno otišli
predalek, i dobili žig od šake, flaše il 'discipline
bejzbol palice'. (Jedan od Begbiejevih biranih
citata.) Otišli smo taksijem dolje do Leitha.
Begbie je počel gunđat zbog 'gradskih cjena' i stal
tjerat skroz nebulozno zagovaranje Leitha ko
središta zabave. Billy se složil, jer je htjel doč bliže
doma, misleć kak bu se njegova trudna treba lakše
smirila ak je nazove da se objasni iz puba u kvartu.
Sick Boy bi zdušno popljuval Leith, da ga ja nisam
pre-tekel. Pizdun je zato s velkim gustom pozval
taksi. Otišli smo u pub na rubu Korza, jedan od
onih kaj mi nikad nisu bili dragi, al kaj sam stalno u
njima završavah Debeli Malcolm, iza šanka, dal mi
je duplu votku na račun kuće.
– Čul sam kak je bilo. Svaka čast stari.
Slegnul sam. Par starijih tipova ponašalo se prema
Begbieju ko da je zvjezda iz Hollywooda; slušajuć
pozorno jednu od onih njegovih priča kaj nisu
naročito smješne, i koju su još ionak već hrpu puta
čuli.
Sick Boy je platil rundu, totalno se kurčil zbog toga,
razmetljivo mašuć svojim novcem.
– BILLY! SVIJETLO? GĐO. RENTON… EH
CATHY! KAJ BUŠ? GIN I BITTER LEMON? vikal
je sa šanka natrag do stola u kutu.
Skužil sam da je Begbie, trenutno uronjen u
urotničku priču s nekim ružnim drkarošom s
kockastom glavom, tipom kakvog se izbjegava ko
kugu, uvalil Sick Boyu lovu da plati cugu.
Billy se svađal sa Sharon prek telefona.
– Buraza su mi pustili iz gajbe jebenti! Krađa
knjiga, napad na službenika u knjižari,
posjedovanje droge. Skotna pizda je dobila
rješenje. Čak mi je i stara tu! Imam si pravo
proslavit, jebemu mater…
Kobog je bil na totalnom rubu kad je spal na
kartu bratske ljubavi.
Eno Planeta Majmuna, prošaptal mi je Sick Boy,
kimajuć glavom na tipa kaj je pil u pubu. Zgledal je
ko stat ist iz tog filma. Ko i uvjek, bil je naroljan i
htjel si je nać društvo. Na nesreću, ulovil mi je
pogled, pa nam je prišel.
Te zanimaju konji? pita.
Ne.
Te zanima nogač? frflja.
Ne.
Rugby? već zvuči očajan.
Ne, velim. Dal se napenalil il je sam htjel društvo
bilo je teško odredit. Mislim da pizdun nije znal za
sebe. Al ionak je zgubil zanimanje za mene, i
okrenul se Sick Boyu.
Te zanimaju konji?
– Ne. Mrzim nogač i rugby i sve. Al volim
filmove. Pogotovo onaj Planet majmuna* Si vidil
toga? Ja se lovim.
– – Je! Sjećam se toga! Planet majmuna. Jebeni
Charlton Heston. Roddy Me… kak se dečko zove?
Mali pizdek. Znaš na kog mislim. Zna on na kog
mislim! Planet Majmuna okreće se meni.
McDowall.
Ta pizda! Veli on slavodobitno. Opet se okreće
Sick Boyu. – Di ti je ona ribica danas?
Eh? Koja to? pita Sick Boy, totalno drven.
Onaj mali plavi komad, ona s kojom si bil tu
neku večer.
O, je, ona.
Fini komadić prde… ak ti ne smeta kaj to velim,
ono. Bez uvrede ono, stari.
•– Ne, nema frke kompa. Tvoja je za pet glava, i to
se ne zajebavam. Sick Boy spušta glas.
– Ti to ozbiljno?
– –Je. Bez perverzija, sam normalna ševa. Za pet
glava.
Nisam mogel vjerovat kaj sam čul. Sick Boy se
nije zajebaval. Fakat je htjel namjestit Planetu
Majmuna malu Mariu Anderson, hašomanku kaj ju
je jebal tu i tam već par mjeseci. Pizdun ju je htjel
podvest. Došla mi je muka od ovog na kaj je spal,
na kaj smo svi spali, i opet sam počel zavidit
Spudu.
Vučem ga u stranu. – Koji ti je kurac?
Kurac mi je da se brinem za numero uno. Kaj
tebe jebe? Otkad se ti baviš socijalnim radom?
Ovo je različito jebenti. Pojma nemam kaj je s
tobom kompa, fakat pojma.
Znači ti si sad gospon jebeni Dobrica Čisti, eh?
Ne, al nisam nikog prejebal.
Daj se goni. Još mi reci da nisi ti navukel
Tommvja na Seekera i tu škvadru. Oči su mu
bile kristalno jasne i prefrigane, nepomućene od
savjesti il brige za druge. Okrenul se i otišel natrag
do Planeta Majmuna.
Mislil sam reć da je Tommy imal izbora; mala
Maria nema. Al sve bi to sam dovelo do rasprave o
tom di izbor počinje i završava. Kolko se puta
moraš šutnut prije neg kaj ti pojam izbora skroz
zastari? Baš bi kurac volil znat. Baš bi kurac volil
bilo kaj znat.
Ko po dogovoru, Tommy je upal u pub; za njim
Second Prize, skroz odvaljen. Tommy je počel
trošit. Nikad prije nije. Zgleda da smo mi krivi;
zgleda da sam ja kriv. Tommy je uvjek uzimal spid.
Lizzy ga je natjerala na ovo. Užasno je tih, užasno
primiren. Second Prize nije.
– Rent Boy ih je prejebal! Hej! Pizdurino jedna
jebena! viče on dok mi drobi ruku.
Zborno 'samo je jedan Mark Renton' odjekuje
pubom. Stari, krezubi Willie Shane zapjevava. Isto
ko i Beggarsov dedek, simpa stari pizdek s jednom
nogom. Beggars i njegova dva frenda manijaka kaj ih
opće čak ni ne znam pjevaju, isto ko i Sick Boy i
Billy, čak i moja stara.
Tommy me lupa po leđima. – Baš kak treba stari
moj, veli. Onda: – Imaš kaj dopa?
Velim mu da zaboravi, da se rješi toga dok još
može. On mi veli, skroz se ono kurči, da zna kaj
radi. Imam filing da sam već negdi čul taj tekst. I ja
sam to prodaval, i kobog ne po zadnji put.
Okružen sam pizdunima kaj su mi najbliži; al nikad
se nisam osjećal tak usamljen. Nikad u životu.
Planet Majmuna se podmetnul u društvo. Pomisao
da bu taj pizdun ševil malu Mariu Anderson nije
estetski privlačna. Ak proba pričat s mojom
starom, bum mu naravnal pri-matsku bulju.
Andy Logan ulazi u pub. Jedan pretjerani pizdun
kaj bazdi po sitnim zločinima i gajbi. Upoznal sam
Loagsa prije par godina kad smo oba radili ko
čuvari parka na mjesnom terenu za golf, i grdo
keširali. Tip kaj je provjeraval karte u patrolnom
kombiju od parka namjestil nam je foru. Unosna
vremena; opće mi nije bilo da si diram zarade.
Sviđa mi se Loags, al si nikad nismo razradili
prijateljstvo. On bi sam stalno pričal o tom kak je
onda bilo.
Svi su se bavili s tim, s igrom prisjećanja. Svaki
razgovor je počinjal sa 'znaš ono kad…' a mi smo
sad pričali o sirotom starom Spudu.
Flocksv je upal u birtiju i mahnul mi da dođem do
šanka. Pital me za dop. Ja sam na programu. Ovo je
suludo. Bilo je ironično kaj su me ćopili za krađu
knjiga kad se trudim sredit. Al ovaj metadon, čista
jebena smrt. Od njega se skroz po-derem. Ko u
knjižari kad je onaj svinjoliki pizdun išel izigravat
junaka.
Velim Flocksvju da sam na rehabilitaciji, a on sam
odjebe bez rječi.
Billy me skužil kak pričam s njim i ide van za
pizdunom, al ja uletim i hapam ga za ruku.
Razbil bum ono jebeno smeće… šišti on kroz zube.
Pusti ga, on je okej. Flocksv ide niz cestu, ne kuži
niš od ovog, ne kuži niš osim di bi dobil dop.
Jebeno smeće. Zaslužil si sve kaj te dođe kad se
družiš s takvim govnima.
Vraća se i sjeda dolje, al sam zato kaj je vidil kak
Sharon i June dolaze po cesti.
Kad Begbie skuži June u pubu, počne optužujuć
zurit u nju.
Di je beba?
Kod moje sestre, veli June plaho.
Begbiejeve ratoborne oči, otvorena usta i sleđena
faca okreću se od nje, pokušavajuć upit tu
informaciju i odlučit jel mu drago, jel se ljuti il je
ravnodušan zbog tog. Na kraju se okreće Tommvju
i prijazno mu veli da je baš prava pizda.
Kaj ja tu imam? Billvjevu jebeno radoznalu
uvrjeđenost reakcionarnarnog govna. Sharon me
gleda ko da imam dvje glave. Stara, pijana i
droljasta, Sick Boy… pizdun. Spud u zatvoru.
Matty u bolnici, a nijedan pizdun ga nije otišel vidit,
nijedan pizdun ga nit ne spominje, ko da ga nikad
nije ni bilo. Begbie… za kurca miloga, blista, dok
June zgleda ko hrpa zlomljenih kosti u onom
groznom kombinezonu, kaj je neženstvena obleka u
najboljem slučaju, a sad joj ističe kvrgavu
bezobličnost.
Idem natrag u veće i kad završim pisat znam da
nemrem natrag gledat to sranje. Izvlačim se kroz
vrata sa strane. Još je četrnajst sati i petnajst minuta
dok ne dobim novi fiks. Ovisnost o državnom
trošku: zamjeni dop metadonom, gadljivim želeom,
triput dnevno, za šut. Nisam upoznal puno narkića
na tom programu kaj ne bi uzimali sva tri želea
odjednom i odlazili si tražit još. Sutra ujutro, tolko
dugo moram čekat. Odlučujem da nemrem tolko
čekat. Odlazim Johnnyju Swanu po JEDAN šut,
sam JEDAN JEBENI ŠUT da zdržim ovaj dugi,
teški dan.
Narkička dvojba broj 66
Izazov mi je pomaknut se: al ne bi trebal bit. Mogu
se micat. Već sam to radil. Po definiciji mi, ljudi,
smo tvar u kretanju. Al zakaj bi se mical, ak ti je sve
kaj trebaš točno tu. Al uskoro bum se moral
pomaknut. Bum se maknul kad mi bude dost zlo;
znam i to iz iskustva. Sam kaj nemrem zamislit da
bi mi ikad bilo tak zlo da bi se htjel maknut. Ovo
me plan, jer bum se uskoro moral pomaknut.
Sigurno bum se mogel; u kurac sigurno
Mrtvi cucki
Ah… neprijatelj še vidi, kak bi rekao stari Bond, a
tek kak faker zgleda jebenti. Ošišan na skin,
zelena komandosica, marte od dvanajst rupa.
Stereotipna zdapi; a tu je i vau-vau kaj ga vjerno
sijedi. Pitbul, šitbul, bullshit terijer… jebeni par
čeljusti na četri noge. O, zapišava neko drvo. Dođi
sitno, dođi simo.
Veselje u životu uz park. Namještam si zvjer u
snajper; možda si sam to zamišljam, al zgleda ko da
malo fulava ovih dana, nosi udesno. Svejedno,
Simone je dovoljno dobar strijelac da bi nadomjestio
ovaj nedostatak svoje vjerne tehnologije, ove stare
0,22 zračnice. Prelazim na skinheada, ciljam mu u
facu. Onda mu putujem prek tjela, gore dolje, gore
dolje… sam polako mala… uzmi ga još jednom…
niko nikad nije papku posvetil tolko vremena.
Tolko brige, tolko… da, ljubavi, u životu. Osjećaj
je sjajan, kad znaš da imaš moć nanjet tolko boli, iz
vlastite prednje sobe. Zovite me nevidljivim ubojicom
Miš Moneypenny.
Al sad oću pitbula; oću da napadne svog gazdu,
oću prekinut onu dirljivu vezu gospodara i psa
zajedno s gazdinim testisima. Nadam se da shit-
bull ima više muda od onog eluooe rotvailera kai
sam ea Doeodil neki dan. Zdrmal sam pizdurinu u
obraz, a jel bjedno govno napalo svog pedera
gazdu u kombinezonu? Je vražju mamicu, kak bi
Vera i Ivy iz Coronation Streeta rekle. Pizda je sam
počela cendrat.
Zovu me Sick Boy, pošast bijednih, istrebljivač
moždano umrlih. Ovaj ide tebe Fido, ili Rocky, ili
Rambo, ili Tysone ili kak te god već nazval tvoj
govnoglavi gazda sjeban u glavu. Ovo ti je za sve
bebe kaj si ih poklal, face koje si iznakazil i drek
kaj si ga isral po našim cestama. Ali iznad svega, to
ti je za sve kaj si posral po parkovima, sve kaj na
kraju dopre do Simoneovog tijela kad god napravi
uklizavanje u svojoj veznoj ulozi za Abbeyhill
atletički u Nedjeljnoj amaterskoj ligi Leitha.
Sad su jedan uz drugog, čovjek i pas. Stišćem okitač
i povlačim se za korak.
Fantastično! Pas ciči i skače na skinheada, hvata se
čeljustima pizdunu za ruku. Sjajan pogodak Shimone.
Pa hvala Sean.
– SHANE! SHANE! PIZDO JEDNA! UBIL BUM
TE! SHAAAANE! vrišti dečko, i cipelari cucka, al
martensice mu ne pomažu pred ovim čudovištem.
Zakačio se za njega, a ova živina ne popušta; jedini
razlog zakaj ih debilni pizdeki i imaju je njihova
svirepost. Dečko fakat šizi, prvo se trga, onda
stoji mirno, jer ga previše boli kad se trga;
naizmjence prijeti pa moli ovaj jebeni nemilosrdni
stroj za ubijanje. Neki stari pizdun prilazi i pokušava
pomoć, al se povlači kad cucak okreće oči i reži kroz
nos, ko da kaže: Ti si sljedeći pizdo.
Silazim niz štenge punom brzinom, s aluminijskom
palicom za bejzbol u ruci. To sam čekao, o tom se i
radi. Čovjek lovac. Usta su mi suha od iščekivanja;
Bolesnik je na safariju. Sitan problem za srediti,
Shimon. Mislim da mogu šam, Sean.
UPOMOĆ! UPOMOĆ! skviči skinhead. Mlađi je
nego kaj sam mislio.
Sve je u redu kompa. Sam mirno, velim mu. Ne
boj se, stigao je Simone.
Prikradam se iza psa; ne bih da gad pusti ugriz i
krene na mene, makar za to baš i nema šanse. Krv
curi tipu iz ruke i cucku iz usta, natapa dečku jaknu
sa strane. Tip misli da bum rascopal pesu tikvu s
palicom, al to bi bilo ko da pošaljem Rentona i
Spuda da spolno zadovolje Lauru McEwan.
Mjesto toga nježno odižem pesu ogrlicu i zatičem
dršku od palice ispod nje. Okrećem, okrećem…
Ttvist and shout… Pizda se sam drži. Skinhead pada
na koljena, skoro bu se onesvijestil od boli. Ja sam
okrećem, i već osjećam kak debeli mišići u
cuckovom vratu počinju popuštat, opuštat se. I
dalje okrećem. Let's tuiist again, like we did last
summer.
Pes ispušta niz užasnih krkljanja kroz nos i
začepljenu gubicu, dok gušim pizdu nasmrt. Čak i
u smrtnom hropcu, i poslije, kad je miran ko vreća
veša, nastavlja grist. Mičem palicu iz njegove
ogrlice, da bi mu s njom rastvoril čeljusti, oslobodil
papku ruku. Do sad je već došla i murja, a ja sam
zavil dečku ruku s ostatkom njegove jakne.
Skinhead mi pjeva hvalospjeve murji i škvadri iz
hitne. Uzrujava se zbog Shanea, još nemre shvatit
od čeg je njegov dragi ljubimac koji 'ne bi mrava
zgaziF, pizda je točno to rekel, izvalil taj
grozomorni kliše, postal pomračeno čudovište. Ove
zvijeri mogu še okrenuti na tebe svakog čaša.
Dok su ga vodili u hitnu, mlađi murjak je vrtio
glavom. – Jebena budalaština. Ove živine su čisti
koljači. Ovi de-bilčeki misle da su velka fora kad si
ih kupe, al prije il kasnije sigurno pomahnitaju.
Stariji murjak me izokola ispituje zbog čeg imam
palicu za bejzbol, a ja mu velim da je to zbog
kućne sigurnosti, jer je bilo dosta provala u kvartu.
Ne da bi Simone, objašnjavam, ikad sanjao o
uzimanju pravde u svoje ruke, ali, pa, od tog se
jednostavno lakše spava. Pitam se jel itko s ove
strane Atlantika ikad kupio palicu za bejzbol s
namjerom da s njom igra bejzbol.
– Razumijem te, veli stariji murjak. Kladim se u to,
munjena pizdo. Ovdašnji pozornici prilično šu
šašavi, eh SeanP Ne posebno dojmljivi, Shimon.
Drotovi mi vele da sam hrabar frajer, i da bu me
predložili za preporuku. Pa hvala pozornice, ali
stvarno, nije to ništa.
Bolesnik ide večeras do Marianne na malo bolesnog
zabavljanja. Pesji stil sigurno mora bit na
jelovniku, makar samo u spomen Shaneu.
Sretan sam ko beba i napaljen ko krdo pastuha.
Koji predivan dan.
U potrazi za skrivenim jamstvom
Nikad me nisu zatvorili zbog droge. No hrpa
pizduna se okušavala u mom rehabilitiranju.
Rehabilitacija je drek: nekad pomislim da bi rade
da me zboksaju. Rehabilitacija znači predaju osobe.
Slali su me raznim savjetnicima, specijalistima u
rasponu od čiste psihijatrije preko kliničke
psihologije do socijalnog rada. Doktor Forbes,
psihijatar, koristil ie tehnikama neizravnog
savjetovanja, zasnivajuć svoj pristup u najvećoj
mjeri na freudijanskoj psihoanalizi. Ovo je
podrazumjevalo da moram govorit o svom životu s
naglaskom na nerješenim sukobima, vjerojatno pod
pretpostavkom da bi identifikacija i rješavanje
ovakvih sukoba uklonile bjes koji potpiruje moje
sklonosti ka samouništenju, koje se iskazuju u
mom uživanju teških droga.
Tipičan razgovor: Dr. Forbes: Spomenuo si svog
brata, onog, eh, hendikepiranog. Onog koji je umro.
Možemo li pričati o njemu?
(stanka) Ja: Zakaj?
(stanka) Dr. Forbes: Nevoljko govoriš o svom
bratu?
Ja: Ne. Sam kaj ne vidim kakve to ima veze s tim
kaj sam ja na dopu.
Dr. Forbes: Izgleda da si se počeo ozbiljno
drogirati otprilike u vrijeme bratove smrti.
Ja: Puno tog se desilo u to vrjeme. Nisam baš
siguran kolko je pametno izolirat smrt mog buraza.
Išel sam na Aberdeen u to vrjeme; na faks. Mrzil
sam ga. Onda sam počel radit na kanalskim
trajektima, za Nizozemsku. Tam prjeko imaju robe
kolko ti srce oče.
(stanka) Dr. Forbes: Ja: Dr. Forbes: Ja: Volio bih se
vratiti u Aberdeen. Kažeš da si mrzio Aberdeen?
JeSto si to mrzio u Aberdeenu?
Sveučilište. Profesore, studente i sve to. Mislil sam
da su svi oni hrpa dosadnih srednjeklasnih
pizduna.
Dr. Forbes: Shvaćam. Nisi bio u stanju ostvariti
trajnije veze u toj okolini.
Ja: Ne tolko da nisam bil u stanju, kolko mi se nije
dalo, makar ispada da je to ista stvar, za vaše
potrebe (neobavezujuće slijeganje Dra:
Forbesa)… nije me zanimal nijedan od onih pedera.
Mislim, fakat nisam vidjel svrhu. Znal sam da ne
bum dugo ostal. Ak mi se lokalo, otišel bi u
pub. Ak mi se karalo otišel bi do prostitutke.
Provodio si vrijeme s prostitutkama?
JeJe li to bilo zbog toga što nisi imao povjerenja u
svoju sposobnost stvaranja društvenih i spolnih
sveza sa ženama na Sveučilištu?
(stanka) Ja: Dr. Forbes Ja: Ne, upoznal sam par cura.
Sto se dogodilo?
Mene je sam zanimal seks, a ne furanje. Nisam
fakat imal potrebu da to skrivam. Te su mi
ženske bile čisto sredstvo za zadovoljit si spolne
potrebe. Odlučil sam da je poštenije umjesto tog
odlazit prostitutki, rade neg se igrat i varat druge.
Bil sam prilično moralni faker u to vrjeme. Tak
sam stukel lovu od stipendije na prostitutke, i kral
hranu i knjige. Od tog sam počel krast. Nije bilo
zbilja zbog sita, makar to očito nije pomoglo.
Dr. Forbes: Mmmm. Možemo li se vratiti tvome
bratu, onom hendikepiranom. Sto si osjećao prema
njemu?
Ja: Nisam baš ziher… čuj, tip je bil skroz sjeban.
Nije bil prisutan. Totalno paraliziran. Sam bi sjedil
u onom stolcu s glavom okrenutom na stranu. Sam
je mogel treptat i gutat.
Nekad bi se sam potiho glasal… ko da je
predmet, a ne čovjek, (stanka) Mislim da sam ga
mrzil kad sam bil mlađi. Mislim, moja stara bi ga
išla šetat u kolicima. Taj velki, prevelki dečko u
jebenim kolicima, ono. Zbog tog su mene i mog
starijeg buraza, Billvja, zajebavali ostali klinci. Bilo
bi: 'Brat vam je debil' il 'Brat vam je zombi' i sve
takva sranja. Sam klinci, znam, al to mi nije onda
tak zgledalo. Zato kaj sam bil visok i nespretan ko
klinac, počel sam vjerovat da ima nekaj sjebano u
meni, da sam nekak ko Davie…
(duga stanka) Dr. Forbes: Tako si znači mrzio svoga
brata.
Ja: Je, ko klinac, dok sam bil ono skroz mali.
Onda je otišel u bolnicu. Mislim da je bilo, ono,
rješen problem, kužiš. Nekak daleko od oka,
daleko od srca. Posjetil sam ga par puta, al nekak
nije bilo smisla. Nikakvog kontakta, kužiš? To mi je
zgledalo sam ko okrutna igra sudbine. Siroti Davie
je dobil najgore karte kaj ima. Jebiga tužno, al ne-
mreš sad cmizdrit zbog tog do kraja života. Bil je
tam di mu je bilo najbolje, di su se dobro brinuli za
njega. Kad je umri, osjećal sam se kriv kaj sam ga
mrzil, kriv kaj se možda nisam više htjel potrudit.
Al kaj se tu može?
(stanka) Dr. Forbes: Jesi li već s nekim razgovarao o
ovim iskustvima?
Ja: Ne… pa, može bit da sam ih spomenul.
Tak je to išlo. Puno bi se tema spomenulo; neke
trivijalne, neke teške, neke dosadne, neke
zanimljive. Nekad bi pričal istinu, nekad bi lagal.
Kad sam lagal, nekad bi govoril stvari kaj sam
mislil da bi ih on voljel čut, a nekad ono kaj sam
mislil da bu ga nadrkalo, il zbunilo.
Al ono, jebeš mi sve ak sam vidil vezu između
svega toga i mog fiksanja.
Al naučil sam par stvari, na osnovi Forbesovih
objašnjenja i mog vlastitog istraživanja
psihoanalize i načina kako treba tumačit moje
ponašanje. Imam nerješeni odnos s mojim mrtvim
bratom, Daviejem, i nisam u stanju razbistrit il
izrazit moje osjećaje o njegovom katatoničnom
životu i konačnoj smrti. Imam edipovske osjećaje
prema svojoj majci i pridruženu nerazrješenu
ljubomoru prema svom ocu. Moje ovisništvo je
analno u načelu, traži pažnju drugih, da, ali
namjesto zadržavanja izmeta u znak pobune protiv
roditeljskog autoriteta, ja si ubrizgavam šit u tjelo
kako bi izrazio nadmoć nad njim vizavi društva
općenito. Koji frajer, a?
Sve ovo može i ne mora bit točno. Dosta sam
razmišljal o svemu tome, i htio bih istražit sve to;
nije me frka od ničeg. Al mislim da je to sve skup u
najboljem slučaju sporedno s obzirom na moju
ovisnost. Sigurno, od masovnog brbljanja o cjeloj
stvari bilo je kurac koristi. Mislim da je Forbes
usran isto kolko i ja.
Molly Greaves, klinička psihologica, obično je
gledala moje ponašanje i kak bi ga promjenila, a ne
odredila njegove uzroke. Zgledalo je ko da je Forbes
napravil svoje, a sad je vrjeme da me srede. Tada
su me stavili na program smanjivanja, koji niš nije
napravil, onda na tretman metadonom, od kog je
bilo još gore.
Tom Curzon, savjetnik kod agencije za drogu, kaj
je bil socijalni radnik a ne doktor, fural se na
rogerovsko savjetovanje zasnovano na klijentu.
Otišel sam u Središnju knjižnicu i pročital Kako se
postaje osoba od Carla Rogersa.
Knjiga mi je bila sranje, al moram priznat da me
Tom više približaval onom kaj mislim da bi moglo
bit točno. Preziral sam sebe i cjeli svijet jer se nisam
htjel suočit s vlastitim, i životnim, ograničenjima.
Prihvaćanje poražavajućih ograničenja onda se
shvaćalo osnovom mentalnog zdravlja, il
nedevijantnog ponašanja.
Uspjeh i neuspjeh jednostavno znače zadovoljenje i
neza-dovoljenje želja. Želja može il bit prvenstvano
nutarnja, od naših osobnih poriva, il vanjska,
uglavnom potaknuta reklamom, il društvenim
uzorima koje nam predstavljaju mediji i popularna
kultura. Tom misli da moj pojam uspjeha i
neuspjeha djeluje samo na osobnom, za razliku od
osobnog i društvenog nivoa. Zbog ovog
nepriznavanja društvene na-^grade, uspjeh (i
neuspjeh) meni mogu bit sam prolazna iskustva, jer
ta iskustva ne može održat društveno podržani
sustav bogatstva, moći, statusa, itd., niti, u slučaju
neuspjeha, javno obilježavanje i kazna. Tak da,
prema Tomu, nema svrhe da mi vele da sam dobro
napisal testove, il da imam dobar posel, il da
profuram sa zgodnom trebom; takav tip priznanja ,
mi niš ne znači. Naravno, sve to mi zgodno dođe na
mah, il samo zbog sebe, al njihova vrjednost nemre
se održat jer nema prepoznavanja od društva koje
stvara vrijednosti. Ono kaj Tom oče reć, mislim, je
da mene boli kurac. Zakaj?
Tak da se vraćamo mom otuđenju od društva.
Problem je u tom kaj Tom odbija prihvatit moje
gledište da se društvo nemre tak promjenit da bi
bilo značajno bolje, il da se ja nemrem promjenit da
bi mu se prilagodi!. Takvo stanje stvari stvara
depresiju s moje strane, sav se bjes okreće na
unutra. To ti je depresija, tak vele. Al depresija
također uništava i motivaciju. U tebi naraste
praznina. Dop puni prazninu, i također pomaže
utažit moju potrebu da se uništim, bjes opet malo
okrenut unutra.
Tak da se uglavnom slažem s mojim Tomom.
Rastajemo se tam di on odbija vidjet ovu sliku u
svoj njenoj totalnoj bjedi. On vjeruje da ja patim
od kompleksa manje vrjednosti, i da odbijam to
priznat tak kaj projiciram krivnju na društvo. On
misli da moja sredstva umanjenja nagrada i
pohvala (i obrnuto pokuda) koje mi društvo pruža
nisu odbijanje tih vrijednosti per se, neg ukazuju da
nemam dovoljno dobro (il dovoljno loše) mišljenje
o sebi da bi ih prihvatil. Umjesto da otvoreno
velim: Mislim da nemam ove kvalitete (il mislim
da sam bolji od tog), velim: Ovo ti je sve ionak
hrpa sranja.
Hazel mi je rekla, taman prije neg kaj je rekla da me
neće više živog vidit, kad sam se navukel po
miljarditi put: – Ti se sam oćeš sjebat drogom tak
da svi misle kak si ti dubok i jebeno složen. Kak si
bjedan, i jebeno dosadan.
Na jedan način mi je draži Hazelin pogled. Ima u
tom jedan element ega. Hazel kuži potrebe ega.
Ona uređuje izloge u robnoj kući, al sebe naziva
'designerom marketinških prezentacija' il tak nekak.
Zakaj bi ja odbacival svjet, smatral sebe boljim od
njega? Jer to radim, eto zakaj. Jer jebeno jesam, i
to ti je to.
Dobra strana takvog ponašanja je da su me poslali
na ovo terapijsko/savjetodavno sranje. Nisam ih
tražil. Bilo je il ovo il gajba. Sve si više mislim kak
je Spud prošel mekše. Ovo sranje mi muti vodu;
brka mi pojmove umjesto da ih objašnjava. U biti,
ja sam tražim da pizduni gledaju svoj posel a ja
bum gledal svoj. Zakaj ak trošiš tešku drogu svaki
pizdun misli da ima pravo da te reže i analizira?
Jednom kad prihvatiš da oni imaju to pravo,
pridružil buš im se u potrazi za tim svetim gralom,
tom stvari kaj te tjera. Onda buš im se povinoval,
dozvolil si da povjeruješ u koju god pedersku
teoriju ponašanja kaj ti se je odluče prikačit. Onda
si njihov, a ne svoj; ovisnost ti se pomiče s droge na
njih.
Društvo izmišlja svoju patvorenu zakompliciranu
logiku da upije i promjeni ljude kaj se ponašaju
različito od većine. Uzmi da znam sve za i protiv,
znam da bum živjel kratko, pri zdravom sam umu
itd., itd., al svejedno ocu trošit dop? Ne bu ti dali.
Ne bu ti dali, jer to smatraju znakom svog
neuspjeha. Činjenicu da si jednostavno odbil izabrat
ono kaj ti oni nude. Izaberi nas. Izaberi život.
Izaberi otplate na hipoteku; izaberi perilice; izaberi
aute; izaberi sjedenje na kauču dok gledaš zabavne
emisije kaj ti peru mozak i drobe duh, i dok si trpaš
jebenu brzu hranu u usta. Izaberi strunut, pisat si i
srat u gaće u domu, tak da je od tebe totalno jebeno
neugodno sebičnim, sjebanim izrodima kaj si ih
napravil. Izaberi život.
E, ja izabirem da ne izaberem život. Ak pizde to ne
mogu podnjet, to je njihov problem, jebi ga. Kak veli
Harry Lauder, sam namjeravam ić ravno do kraja
puta…
Kučni pritvor
Nekak mi je poznat ovaj krevet, ustvari, zid prek
puta. Paddv Stanton gleda me svisoka sa svojim
zulufima iz sedamdesetih. Iggy Pop sjedi i razbija
hrpu ploča s francuskim čekićem. Moja stara soba,
doma kod staraca. Glava mi se muči složit kak sam
došel sim. Sjećam se da sam bil kod Johnnvja
Swana, onda da mi je došlo da bum umri. Onda se
vraća; Swanney i Alison me nose niza štenge,
ubacuju u taksi i pelaju na Hitnu. Fora je u tom, da
sam taman prije tog, sjećam se da sam se hvalil
kak nikad nisam imal overdose u životu. Za sve ima
prvi put. Sve je Swanney kriv. Njegova roba je
uvjek skroz srezana, tak da si uvjek ubacimo
malo više u žlicu kad kuhamo da si
nadoknadimo. I kaj onda pizdun napravi? Ubaci
ti čisti šit. Doslovce ti oduzme dah. Debilna pizda
kakav već je, Swanney im je kobog dal adresu od
moje stare. Tak da nakon par dana u bolnici di su
mi vraćali dah, eto mene tu.
Tu sam u čistilištu za narkiće; previše mi je zlo
da bi spaval, previše sam umoran da bi ostal
budan. Zona sumraka osjetila di niš nije stvarno
osim bjede i boli kaj te drobi i kaj ti je posvuda, u
glavi i tjelu. Stresem se kad skužim da mi stara
ustvari sjedi na krevetu, i tiho me gleda.
Čim to skužim, ko da mi sjedi na prsima kaj se
tiče količine zdrobljene neugode kaj je osjećam.
Stavlja si ruku meni na znojno čelo. Dodir joj je
užasan, jeziv, surov.
– Goriš mi dečko, veli ona tiho, odmahuje glavom,
briga joj je ugravirana u lice.
Dižem si ruku nad plahte da maknem njenu. Krivo
kuži moj pokret, pa mi grabi ruku u obje svoje i
stišće čvrsto, bolno. Zaderal bi se.
– Bum ti pomogla sine. Bum ti pomogla da
pobjediš tu bolest. Ostal buš tu kod tate i mene
dok nam ne ozdraviš. Budemo pobjedili sine,
budemo pobjedili!
Oči joj imaju zažaren, zacakljen pogled a u glasu joj
je misionarski fanatizam.
Nema frke mama, nema frke.
– Budeš ti to sve prebolio sine. Doktor Mathews
veli da je to ko samo malo jača prehlada, to
skidanje, veli mi.
Kad je to stari Mathews imal hladnu puricu? Voljel
bi zaključat tog bolesnog starog kretena u
tapaciranu sobu na dva tjedna, i davat mu par
injekcija dijamorfina na dan, onda ostavit pizduna
na par dana. Preklinjal bu me da mu dam još. Ja
bi sam odmahnul glavom i rekel: Samo mirno
kompa. Kaj te muči jebemu? To ti je sam ko jača
gripa.
Jel mi dal temazepan? pitam.
Ne! Rekla sam mu, neću to smeće. Gore ti je bilo
kad si se skidal s toga nego s heroina. Grčevi,
mučnina, proljev… grozno ti je bilo. Nema više
droge.
Možda da se vratim u kliniku, mama, predlažem joj
u nadi.
Ne! Nema klinika. Od njih ti je samo bilo gore,
sine, sam si rekel. Lagal si nam, sine. Vlastitoj majci
i ocu! Uzimal si onaj metadon i opet išel po još.
Od sad ti je sine čisti prekid. Ostaješ ovdje di te
mogu držat na oku. Već sam zgubila jednog
dečka, ne bum još jednog! Suze su joj navrle na oči.
Sirota mama, još sebe krivi zbog onog sjebanog
gena od kog se moj brat Davie rodil ko kupus.
Krivi se, nakon kaj se mučila godinama s njim, kaj
ga je dala u bolnicu. Kak ju je prošle godine satrla
njegova smrt. Stara zna kaj svi misle o njoj, susjedi
i sve. Misle da je besramna fufa, zato kaj si farba
kosu u plavo, kaj nosi odjeću ko da je duplo mlađa,
kaj obilno troši velike Carlsberge. Misle da su ona i
stari iskoristili Daviejevu tešku hendikepiranost da
se odsele iz Forta i dobiju od Stambene zadruge
ovaj fini stan uz rjeku, a da su onda cinično bacili
sirotog pizdeka na trajnu njegu.
Jebeš činjenice, te beznačajne stvari, te sitne zlobe
kaj postaju dio mitologije u mjestu ko kaj je Leith,
mjestu kaj je puno radoznalih pizduna kaj neće
gledat svoj posel. Mjesto osiromašenog ljudskog
smeća u zemlji punoj osiromašenog ljudskog
smeća. Neki vele da su Irci smeće Europe. To je
sranje. Škoti su. Irci su imali jaja osvojit si zemlju
natrag, il bar veći dio. Sjećam se kak sam se
raspizdil kad je Nicksvjev buraz, dolje u Londonu,
opisal Škote ko 'bjele kmice'. Sad kužim da je
jedina uvredljiva stvar u toj izjavi bil njen rasizam
protiv Crnaca. Inače je taman točna. Svi bu ti to
rekli; od Skota budu dobri vojnici. Ko moj buraz,
Billy.
Ovdje baš ne mirišu ni starog. Zbog njegovog
glas-gowskog narječja, zbog činjenice da otkad je
otpušten iz Parsona ko tehnološki višak prodaje
robu na placu u Ingli-stonu i East Fortuneu umjesto
da sjedi u Strathiejevoj birtiji i cjelo vrjeme se žali i
pičkara zbog cjelog svjeta.
Imaju dobre namjere, i imaju dobre namjere prema
meni, al nema tog boga od kojeg bi mogli razumjet
kak mi je, kaj mi treba.
Sačuvaj me od onih koji mi žele pomoći.
Mama… hvala ti zbog svega što radiš za mene, al
treba mi još jedan šut, da se lakše skinem. Sam
jedan, ono, molim je.
Zaboravi sine. Stari mi je ušel u sobu da ga nisam
čul. Stara nije imala priliku ni da otvori usta. –
Prekipilo je. Bolje ti je da se središ druže, velim ti.
Ima kamenu facu, brada mu je isturena, ruke sa
strane, ko da se sprema tuć s menom.
Je… dobro, jadno promrmljam, od ispod
popluna. Mama mi meće zaštitnički ruku na rame.
Oboje smo se opet navukli.
Sve si zasro, optužuje me stari, i onda čita
optužnicu: – Zanat. Fakultet. Onu zgodničku curu s
kojom si izlazio. Sve prilike koje si imao Mark, i
sve si upropastio.
Ne mora mi ni reć kako on nikad nije imal takve
prilike kad je odrastal u Govanu i otišel iz škole s
petnajest i išel na zanat. To se podrazumjeva. Al kad
misliš o tome, nije to tak puno drukčije neg kad
odrastaš u Leithu i odlaziš iz škole sa šesnajst i ideš
na zanat. Pogotovo kad nikad nije odrastal u doba
masovne nezaposlenosti. Ipak, nisam u stanju za
svađat se, a čak i da jesam, nema smisla svađat se s
jednim Weed-jiejem. Nikad nisam srel nijednog
Weedjieja kaj nije vjeroval da su oni jedini proleteri
kaj stvarno pate u cjeloj Škotskoj, Zapadnoj Europi,
Svijetu. Kad je Weedjieju teško to je jedino teško
kaj išta znači. Probavam s drugim prjedlogom.
Eh, a morti da odem dolje u London. Da se ono
zapo slim. Skorom sam u deliriju. Zamišljam da je
Matty u sobi. – Matty… Mislim da sam to rekel.
Počinje mi jebena bol.
Ti si mi na ružičastim oblacima sine. Nikam ti
ne ideš. Ak se hoćeš posrat, moram ja to znat.
Nije bilo puno šanse za to. Kamen kaj mi se
nataložil u trbuhu trebalo bu kirurški uklonit.
Moral bum počet gutat klor i držat ga danima da
dobim neki rezultat.
Kad se stari zgubil, uspjel sam nagovorit staru da
mi da par svojih valija. Trošila ih je šest mjeseci
nakon kaj je Davie umro. Stvar je u tom, zato kaj se
skinula s njih, sad misli da je stručnjak za
rehabilitaciju od droge. Ovo je dop, za kurca
miloga, majko draga.
Bil bum u kućnom pritvoru.
Jutro nije bilo ugodno, al je bilo pjesma u usporedbi
s popodnevom. Stari se vratil s misije skupljanja
podataka. Posjetile su se knjižnice, zdravstvaene i
socijalne ustanove. Vodila su se istraživanja, tražili
savjeti, nabavljali prospekti.
Htjel me testirat na HIV. Neću još jednom kroz
svo to sranje.
Ustajem po njupu, osjetljiv, zguren i krhak dok se
vučem niz štenge. Od svakog pokreta mi krv juri u
nabubrilu glavu. U jednom momentu sam mislil da
bu mi se sam raspukla, ko balon, da bu mi se
komadi lubanje i sive tvari razletili po maminom
namještaju od kremaste iverice.
Stara me posjeda u udobnu fotelju kod kamina i
ispred telkača, i meće mi tacn u krilo. Ionak mi se
nadima iznutra, al faširano zgleda odvratno.
Rekel sam ti da ne jedem meso mama, velim.
Uvjek si voljel faširano i mlince. Otud si krivo
počel sine, kaj nisi jel prave stvari. Treba ti meso.
Sad izgleda da postoji uzročna veza između
ovisnosti o heroinu i vegetarijanstva.
– To ti je fino faširano od krtog. Moraš jest, veli
tata. Ovo je jebeno smješno.
Mislil sam taj čas krenut prema vratima, makar
nosim trenirku i šlape. Ko da mi čita misli, stari
vadi ključeve.
Vrata ostaju zaključana. Stavil bum bravu i na
tvoju sobu.
Ovo je jebeni fašizam, velim, iskreno.
Nemoj mi prodavat ta sranja. Zovi to kak hoćeš;
ak bu ti to trebalo, to buš i dobil. I pazi kak govoriš
u ovoj kući.
Stara izljeće s uživljenom tiradom: –Ja i tvoj otac
sine, nije da smo mi ovo htjeli. Nije ono uopće tak.
Neg zato kaj te volimo sine, ti si nam sve, ti i Billy.
Tatina ruka pada na njenu.
Nemrem jest. Stari nije spreman tjerat stvari do
tog da me hrani na silu, tak da je prisiljen prihvatit
činjenicu da bu fino faširano propalo. Ne fakat
propalo, jer bu on pojel moje. Umjesto tog malo si
pijem Heinz juhe od paradajza, jedino kaj mogu
jest dok sam bolestan. Ko da sam malo izašel iz
svog tjela, kad sam gledal zabavnu emisiju na telki.
Mogel sam čut starog kak neš priča staroj, al nisam
mogel maknut pogleda od odvratnog voditelja kviza
i okrenut se da pogledam roditelje. Tatin glas ko da
dolazi iz telkača.
– …ovdje piše da Škotska ima osam posto
stanovništva UK ali šesnaest posto bolesnih od
HlV-a u Britaniji… Koji je rezultat, gospođice
Ford? …Embra ima osam posto stanovništva Škotske
al prek šezdeset posto škotskih seropozitivnih,
daleko najveću stopu u Britaniji… Daphne i John
osvojili su jedanaest bodova, ali Lucy i Chris, imaju
petnaest! …vele da su otkrili te tipove dok su
testirali krv u Moorhouseu za nekaj drugo,
hepatitis il to, i skužili kolki je problem… uuu…
uuu… e, baš šteta za naše športske gubitnike, dajte
im pljesak, dajte im pljesak …govna kaj su to
napravili dečku, ak im saznam imena, bum si složil
škvadru i sam ih sredil, očito da to murju ne
zanima, kad im daju da dilaju to sranje po cesti…
neće otići praznih ruku …čak i ak ima HIV nije ti
to automatski smrtna kazna. To je sve kaj ti velim
Cathy, nije ti to automatski smrtna kazna… Tom i
Sjlvia Heath iz Leeka u Staffordshireu …veli da nije
koristil tuđe igle, al već nam je i prije dokazano
lagal… ovdje piše draga Sjlvia, da ste upoznali Toma
kad vam je gledao pod haubu, uuu …sam sam rekel
'ako' Cathy… popravljao vam je auto kad ste otišli
na servis, aha, shvaćam …nadam se da je imal tolko
mozga…prva igra zove se 'Bez zarobljenika' …al nije
ti to automatski smrtna kazna…. a tko bolji da nam
pokaže strune nego moj stari prijatelj, iz Kraljevskog
streličarskog društva Velike Britanije, jedan i jedini
Len Holmes! …to je sve kaj ja velim Cathy…
Počel sam osjećat drvenu mučninu i soba se počela
vrtit. Ispal sam sa stolca i zrigal juhu od paradajza
svud po tepihu uz kamin. Ne sjećam se kad su me
metli u krevet. Odlazi mi prva ljubav buu-huu…
Tijelo mi se izvijalo i lomilo. Ko da sam se srušil
na cesti pa su na mene spustili dizalicu, i hrpa
zlih radnika ju je tovarila teškim građevnim
materjalima, istovremeno zabijajuć oštre poluge pod
mene, da me nataknu. S momkom kog sam…

Kolko je jebenti sati? Pitam se koji kurac 7:28. Ne

mogu je zaboraviti…
Hazel Srce mi se slama buu-huu kad je vidim…
Bacam teški poplun sa sebe i gledam Paddyja
Stantona. Paddy. Kaj da radim? Gordon Durie.
Juke Box. Kaj je tu bilo jebenti? Zakaj si nas
ostavil Juke Box, pizdurino? Iggy… ti si to prošel.
Pomozi stari. POMOZI.

Kaj si to rekel o tom?

NISI NIKAKVA POMOĆ PIZDURINO… UOPĆE
NIKAKVA JEBENA POMOĆ…

Krv mi curi na jastuk. Ugrizel sam si jezik. Ozbiljno

je prerezan kak zgleda. Svaka stanica u mom tjelu
oće ga napustit, svakoj stanici je zlo boli marinirana
u čistom jebenom otrovu rak smrt muka muka
muka smrt smrt smrt AIDS AIDS jebite se svi
JEBENI PIZDUNI JEBITE SE SVI VI KAJ STE SI
SAMI DALI RAK – NEMA IZBORA ZA NJIH
ZASLUŽUJU SAMI SU SI KRIVI SMRTNU
KAZNU PO KRATKOM POSTUPKU
UNIŠTAVAŠ SI ŽIVOT NE MORA BIT
SMRTNA KAZNA PO KRATKOM POSTUPKU
UNIŠTI REHABILITIRAJ FAŠIZAM DOBRA
ŽENA DOBRA DJECA DOBRA KUĆA DOBRA
ŠTELA DOBRA DOBRA DAN, DOBRA DAN…

DOBRA DOBRA DOBRA MOŽDANI

POREMEĆAJ DEMENCIJA HERPES KOZICE
UPALA PLUĆA CJELI ŽIVOT PRED TOBOM
UPOZNAJ SI FINU CURU I SREDI SE…

Još mi je prva ljubav SAM SI SI KRIV.

Spavaj.
Još užasa. Jel spavam il sam budan? Ko zna i koga
boli kurac? Ne ja. Još boli. Znam jedno. Ak se
pomaknem, progutal bum si jezik. Fini komad
jezika. Jedva čekam da mi stara da baš to, baš ko
nekad. Jezikovu juhu. Otruj svoju djecu.
Pojel buš taj jezik. Vidi kak je fini, ukusni komad
jezika sine.
POJEL BUŠ TAJ JEZIK.
Ak se ne mičem, jezik bu mi ionak skliznul niz
ždrjelo. Osjećam kak se miče. Sjedam, totalno u
sljepoj panici, i pokušavam ga povratit, al niš ne
ispada. Srce mi odskače u prsima, a znoj curi s mog
ispijenog mesa.
Jel to sssssaaaaaaaaaannnnnnnn.
O jebenti. Ima nekaj u sobi s menom izlazi po
jebenom stropu iznad kreveta.
Beba. Mala Dawn, puže po stropu. Cmizdri. Al sad
gleda nadolje na mene.
– Pustil si me jebenti da uumrrreeeeeeemm, veli.
Nije to Dawn. Nije bebica.
Ne, mislim, ovo je jebeno suludo.
Beba ima oštre, vampirske zube s kojih curi krv.
Prekrivena je gadljivom žutozelenom slinom. Ima
oči ko oči svih psihopata kaj sam ih ikad srel.
Tisimejebentiubil
pustilsimedaumrempičkatimaterina
jebenodrogagovno gledalsisijebenitrip ti
jebenišuterskinar- kopizdune
jebentibumterastrgala i najelasetvogjebenogbo-
lesnogsivogdrogamesa
počelabumtioddrogakurcajersamumr-
lakojebenadjevicanikadsenebumpoševilanikadnebu
mnosila- šminkuikulodjećunikadnebumnišbila
jermetijebenadrogapiz- donikadnisiprovjeril
samsimejebotipasmaterpustildaseugušim
jelznaškakjetopičketinojedna
jerjaimamjebenudušuijošuvjek-
moguo Skače sa stropa dolje na mene. Prstima joj trgam
sjećatb mekano, plastelinsko meso i gadljive žlundre al ružni
olpičk pištavi glas još vrišti i ruga mi se tresem se i stepavam
avam i osjećam ko da krevet stoji uspravno i padam kroz
materi jebeni pod…
nasvim Jel to sssssaaaaaaaaaannnnnnnn.
apizde Odlazi mi prva ljubav.
sebičn Onda sam opet u krevetu, još uvjek držim bebu,
ejeben nježno je njišem. Mala Dawn. Jebena sramota.
e- Sam je moj jastuk. Imam krvi na jastuku. Morti od
narkić mog jezika; morti je bila mala Dawn.
kepizd U životu mora postojati manje od ovog.
esasvo Više boli, onda više spavanja/boli.
jimjeb Kad se ponovno složim u nekakvu svjest znam da
enimd je prošlo nekakvo vrjeme. Kolko dugo ne znam. Na
opoms satu piše: 2:21.
vestem Sick Boy sjedi na stolcu i gleda me. Ima izraz blage
itouzel zabrinutosti premazan dobroćudnim i superiornim
ipabu prezirom. Dok si srče čaj i hrda čokoladice za
m- probavu, ja skužim da su mi si starci u sobi.
tiodgri Kak jebenti stojimo?
zlatvojj Jebenti stojimo –- Došao je Simon, objavljuje majka,
ebenib potvrđujući da ne haluciniram osim ako vizija nema i
olesnik audio uz video sadržaj. Ko Dawn. Svake zore
uracO umirem.
ĆEŠD Osmjehujem mu se. Dawnin tata. – Kak je Si.
ATIPU Govno je živi šarm. Veselo i kompićki brklja o
ŠIMO nogaču s mojim starim Hunom, dolazi mi tu ko
ĆEŠD državni dužnosnik i kućni prijatelj moje stare.
A- – To je kriminalna igra, gđo. Renton. Neću reć da
TIPUŠ sam bezgrešan, daleko od toga, al uvjek dođe trenutak
IMOĆ kad morate okrenut leđa tim glupostima i reć ne.
EŠDA Sam reci ne. Lako je. Izaberi život. Kožni Loši-on dečko
TIPU Eroin.
UUU Mojim starcima je nevjerojatno da bi 'Mali Simon'
UUU (koji je četri mjeseca stariji od mene, a mene nikad
UUUŠ ne bi zvali 'Mali Mark') mogel uopće imat ikakve
IM. veze s drogama, osim tu i tam bezopasnih
mladenačkih flertova. Mali Simon utjelovljenje je
vidljivog uspjeha u njihovim očima. Eto djevojaka
Malog Simona, lijepe odjeće Malog Simona,
pocrnjele kože Malog Simona, stana Malog Simona
u gradu. Čak i kad Mali Simon skoči u London to je
tek nestašniji dio šminkerskih, pustolovnih
doživljaja simpatičnog kavalira iz Leith Banana
Kvarta, dok kad ja odlazim dolje bez iznimke
ispadam iskvaren i neukusan u njihovim očima. Al
Mali Simon nemre ništa napravit krivo. Gledaju
pizdu ko nekakvog Ljubana video generacije.
Upada li Dawn Sick Boyu u snove? Ne.
Makar nikad to nisu otvoreno rekli, moji starci
sumnjiče da je za moje probleme s drogom krivo
moje poznanstvo s 'onim momkom Murphvjem'. I
to zato kaj je Spud ljeni, ofucani papan, kaj je
prirodno smućen i zgleda ko da je na drogi, čak i
kad je čist. Spud nije u stanju razljutit odbačenog
ljubavnika sa zlom mamurnošću. S druge strane
Begbie, totalni jebeni manijakalni luđak Begbie,
biva uzor iskonske škotske muškosti. Je, možda si
neki govnari moraju kopat krhotine krigla iz faca
kad Franco poludi, al momak teško radi i igra
tešku igru itd., itd.
Nakon što se svi prisutni ponašaju prema meni ko
prema običnoj pizdi oko sat vremena, moji starci
odlaze, uvjereni da je Sick Boy posve čist od droge i
nema namjeru dati njihovom potom-stvu nekakav
H, koja jebena šteta.
Tu ti je ko nekad, eh? veli on, gleda mi postere.
Čekaj, bum ti izvadil Subbuteo i pornografiju.
Nekad dok smo bili klinci drkali smo na porno
časopise. Kao hit muško kakav već je ovih dana,
Sick Boy mrzi kad ga se podsjeti na rast vlastitog
spolnog paperja. Tipično za njega, mjenja temu.
Zgledaš skroz zgaženo, veli. A koji kurac
pizdun očekuje u ovom okolnostima?
Jebo te pas da imam. Ja sam ti tu bolestan, jebenti
Si. uje glavom.
Moraš Fala kompa. Baš si jebeno srce.
mi Prekini jesemti cmizdrit. Znam kak ti je grdo. Proso
nabavi sam to par put i sjećam se. Već par dana ne trošiš.
t šuta. Skoro si proso glavnu jebadu. Znam da je koma, al
Nema ak se sad počneš šutat, gaza ti je sjebana. Sam si
šanse. uzimaj valiće. Bum ti nabavil haša za vikend.
Ja ti Haša? Haša! Koji si ti zajebant. Moš se isto tak borit
ostaje protiv gladi u trećem svjetu s paketićem zmrznutog
m čist graška.
Mark. Ne, al slušaj me stari. Kad ti jednom bol prođe, onda
Ak se ti počne prav zajebana bitka. Depra. Dosada. Velim
počne ti stari, bil bus u takvom sjebanom bedu da buš se
m htjel ujebat. Treba ti nekaj da nastaviš. Ja sam počel
motat cugat ko kurac kad sam se skinul. Lemal sam flašu
oko tekile na dan u jednom razdoblju. Second Prizeu je
losera bilo neugodno bit u mom društvu! Sad sam se skinul
ko kaj s cuge, i viđam se s par riba.
su Dodal mi je sliku. Na njoj su bili Sick Boy i jedna
Spud, prekrasna cura.
Swann Fabienne. Francuskinja ono. Došla je na dopust. Ovo
ey i smo se slikali na Scottovom spomeniku. Odlazim
to, kod nje u Pariz drugi mjesec. Onda bumo na
opet Korziku. Starci joj tam imaju vikendicu. Jebeni
bum podsvjesni prizor stari. Kad čuješ kak treba priča na
počel francuskom dok ju ševiš tak se napališ.
trošit Je, al kaj ona priča? Kladim se da je nekaj onak:
za čas. Pim- pek ti je tak, kak se veli, mali, jesi već počel…
Nema Kladim se da zato i priča na francuskom.
šanse Pružil mi je onaj strpljivi, pokroviteljski smješak u
kompa stilu 'si napokon svršil'.
, – Kaj se tog tiče, pričal sam prošli tjedan s
ispuhu Laurom McEwan. Ukazala mi je da si ti imal
je kroz problema točno u tom području. Veli da nisi mogel
napu podić ni obrve zadnji put kad si završil kod nje.
ćene Podižem obrve, i slježem ramenima. Mislil sam da
usne i sam prešel prek te katastrofe.
odmah – Veli da nisi mogel zadovoljit ni sebe, pusti sad
bilo koju drugu pizdu, s tim jebenim naprstkom
kaj ga imaš muda zvat penisom.
Nemrem baš nekaj reć Sick Boyu po pitanju
veličine pimpeka. Njegov je veći, nema sumnje.
Kad smo bili mlađi išli smo si slikat visuljke u
automat za slikanje na kolodvoru Waverley. Onda
bi metali fotke između staklenih panela na starim
sivim nadstrešnicama za bus da ih škvadra gleda.
Zvali smo to svojim javnim likovnim izložbama.
Svjestan činjenice da je Sick Boyu veći, stavljal sam
svog pimpača što sam bliže mogel do objektiva.
Nažalost, pizdun me brzo skužil i počel radit to isto.
O konkretnoj temi moje katastrofe s Laurom
McEwan ima se još manje za reć. Laura je luda.
Neugodna u najboljem slučaju. Imam više ožiljaka
na tjelu od jedne noći s njom, neg kaj sam ikad
dobil od igli. Dal sam joj sve moguće isprike za onaj
put. Tak je bedara kad se ljudi nemreju nečeg
pustit. Sick Boy je odlučil da svaki pizdun mora
saznat kak sam ja jad i bjeda u ševi.
– A dobro, priznam, to je bil živi jad od nastupa. Al
bil sam nacugan i urokan, i ona je mene odvukla u
krevet, a ne obratno. Kaj je kurac mogla očekivat?
Cinično se naceril. Govno je uvjek ostavljal dojam
da ima još puno više materjala za ponižavanje sam
kaj ga čuva za drugu priliku.
– Pa stari, zamisli sam kaj propuštaš. Neki dan
sam malo njuškal po parkićima. Srednjoškolki
posvud. Zapališ si joint a one ko muhe na drek. Sve
pipice popuše. Ima stranih pički posvud, neke se
dave u tom. Čak sam vidil i par maličkih slatkica
u Leithu, za kurca miloga. A kaj se maličkih tiče,
Mickey Weir bil je genijalan na Easter Roadu u
subotu. Svi dečki su pitali di si. Pazi, skoro bu i
Iggy Pop i Poguesi imali gaze kod nas. Fakat ti je već
vrjeme da se središ i počneš živit vlastiti jebeni
život. Nemreš se do kraja života skirivat po
zamračenim sobama.
Fakat stara veli da te misli odvest u Klub dokera u petak
me navečer; ak buš se besprjekorno ponašal.
nije Kad je superiorni pizdun otišel, falil mi je. Skoro me
zanima skroz raspametil. Bilo je ko nekad, al nekak, sam tak
lo kaj da me podsjeti kolko su se stvari promjenile. Nekaj
pizdun se dogodilo. Dop se dogodil. Živil ja s njim, umri s
ima za njim, il živil bez njega, znal sam da stvari nikad više
nasrat. ne bu bile iste. Moram otić iz Leitha, iz Škotske.
Zbilja Zauvjek. Ovaj čas, ne sam dolje u London na šest
mi mjeseci. Otkrile su mi se ograničenja i ružnoća ovog
treba mjesta i nikad ga više neću moć gledat istim očima.
sam Sljedećih par dana bol se malo povukla. Čak sam
jedan počel pomalo i kuhat. Svaki pizdun na svjetu misli da
mali njegova stara najbolje kuha. Tak sam i ja mislil, dok
fiks nisam otišel živit sam. Onda sam skužil da stara
Si, da kuha za kurac. Tak da sam se ja počel brinut za
se klopu. Stari se ruga 'zečjoj hrani' al mislim da potajno
lakše voli moje chili, curry i nabujke. Stara se malo ljuti
skine zbog mog uplitanja u ono kaj ona smatra svojim
m. teritorijem, u kuhinju, i bleji o potrebi za mesom u
Makar ishrani; al mislim da voli mrvice i sve.
i Međutim, bol je prepustila mjesto ružnoj, potpunoj,
tableta crnoj depresiji. Nikad nisam znal za ovakav osjećaj
metad potpune i krajnje beznadežnosti, kaj je prekidaju
ona… samo napadi sirove tjeskobe. Tolko sam od tog
Ak nepokretan da znam sjedit u fotelji i mrzit program
buš na telki, al osjećam da bu se nekaj groznog desilo ak
dobar ga probam promjenit. Sjedim i piša mi se za crknut,
dečko, al me preveč strah ustat do vecea jer me nekaj
možda kobog vreba na štengama. Sick Boy me upozoril na
dobiš ovo, a i ja sam to već doživljaval; al nikakva
malo upozorenja il iskustva te nemreju skroz pripremit za
razvod to. Od tog najgora alkoholna mamurnost zgleda ko
njene idilični erotski san.
Tartan Srce mi se slama buu-huu. Dodir prekidača. Fala bogu
specija za daljinski. Moš otić u drugi svjet dodirom gumba.
lke. Kad je vidim kak drži Zamjenu za istrošenu
Tvoja športsku opremu tip veli nekaj o zasljepljujućem
nedostatku sveobuhvatnih potankih mjera unosa i
iznosa koje je moguće ukupno obraditi kako bi se
pogodnosti mogle procijeniti i vrednovati, na
teritorijalnoj razini, s obzirom na njihovu
učinkovitost i djelotvornost, a to je nešto što će
porezni obveznik, koji napokon mora platiti račun
znati – Kavu Mark? Bi popil kavu? pita mama.
Nemrem joj odgovorit. Da molim. Ne hvala. Bi i ne
bi. Nemoj niš reć. Nek mama odluči trebam li popit
kavu il ne. Prenesi il delegiraj tu razinu moći, il
odlučivanja, na nju. Prenesena moć je zadržana
moć.
– Imam slatku malu haljinicu za Angelinu malu,
veli mama, pokazuje mi nekaj kaj se može opisat
sam ko slatka mala haljinica. Mama ko da ne kuži
da ne znam koja joj je ta Angela, a taman još djete
koje bi trebalo dobit ovu slatku malu haljinicu.
Sam kimam i smješim se. Mamin i moj život izletili
su u različitim smjerovima jedan od drugog prije
hrpu godina. Točka dodira je jaka al skrivena. Ja
bi njoj mogel reć: Kupil sam slatki mali dopić od
Seekerovog kompića, tipa s krivim zubima kaj se
nemrem sjetit kak se zove. To je to: stara kupuje
haljine za ljude koje ja ne znam, ja kupujem dop od
ljudi koje ona ne zna.
Tata pušta brkove. Sa svojom skroz kratkom
kosom izgledal bu ko emancipirani
homoseksualac, ko klon. Od Freddieja Mercurvja.
Ne kuži on kulturu. Objasnim mu je a on me
posere.
Sutra, međutim, brkova nema. Stari se sad 'nemre
mučit' oko puštanja. Claire Grogan pjeva 'Ne
spominji mi ljubav' na Radiju Četri a mama radi
juhu od leće u kuhinji. Ja si u glavi pjevam 'She's
Lost Control' od Joy Divisiona cjeli dan. lan Curtis.
Matty. Nekak ih doživljavam isprepletene; al
jedina stvar kaj je imaju zajedničku je želja za
smrću. To je sve kaj vrjedi spomenut za taj dan. Do
vikend an za izać, pogotovo u jebeni Klub dokera sa starcima,
a, nije al odlučil sam potrudit se zbog njih, jer im je trebalo
više da se opuste. Stara i stari rjetko propuštaju subotnju
tak večer u klubu.
loše. Idem oprezno niz ulicu Great Junction, stari opće ne
Si mi skida pogled s mene da ne bi probal zdimit.
je Naljećem na Mallyja na rubu Korza, i malo si
nabavi pospikamo. Stari uljeće, odvodi me, gleda Mallyja ko
l dim, da oće slomit noge tom zlom dileru. Siroti Mally, koji
al onaj ne bi pipnul ni joint. Lloyd Beattie, koji mi je nekad
standar davno bil dobar kompić, prije neg kaj su svi pizduni
dni skužili da ševi vlastitu sestru, skromno mi kima.
edinbu U klubu, škvadra se široko smjesi mojim starcima i
rški kiselo meni. Skužil sam da se šapće i kima, i onda
haš, šuti dok smo sjedali za stol. Tata me lupa po leđima
koji je i namiguje a mama mi se srcedrapateljno nježno i
obično zagušljivo umilno smiješi. Nema sumnje, nisu oni
sranje. loši starci. Jebeš mi sve, fakat ih volim, ak ćemo po
Napra istini.
vim si Mislim si kak je njima kad sam im ovakav ispal.
kolača Jebena sramota. Ipak, eto me. Sirota Lesley nikad ne
od bu vidla malu Dawn kak raste. Les i Sick Fuck i
njega, i Lesley, vele da je sad u općoj bolnici Southern u
onda je Glasgowu, na aparatima. Prima paracetamol. Otišla
bolji. je tam da se odljepi od šuterskog kruga u
Čak se Moorhouseu a na kraju se uselila u Possil sa
malo i Skreelom i Garbo. Nekim jadnicima nema izlaza..
natripa Hara-kiri je najbolji izlaz za Les.
mu Swanney je bio uobičajeno tankoćutan: –Jebena
svojoj Weed-jie pak je opet dobila najbolju robu. Ona je na
sobi čistom farmaceutskom dopu dok mi moramo mljet
popodn sve jebene ivice i marice do kojih možemo doć.
e. Al Šteta dobre robe na svim tim pizdama, većina njih
još se opće se ne šije. Puše i šmrču šit, jebena šteta,
ne prosiktal je prezrivo. – I ta jebena Lesley: trebala bi
osjeća namještat White Swanu svu tu robu. Jel mi ikaj ikad
m doturila? Kajgod. Sam sjedi i sažaljeva samu sebe
sposob zbog te bebe. Živa šteta i sve, kužiš, nemoj me krivo
svatit. Al kad sad ima prilike i sve. Oslobođena je
odgovornosti samostalnog majčinstva i to. Mislil bi
si čovjek da bu se oturila na priliku da si raširi
krila.
Oslobođenje od odgovornosti. To dobro zvuči.
Voljel bi bit oslobođen odgovornosti da sjedim u
ovom jebenom klubu. Jocky Linton dolazi sjest s
nama. Jocky ima buhu kaj zgleda ko jaje na boku.
Ima gustu crnu kosu prošaranu sjedima. Nosi
plavu majicu kratkih rukava tak da mu se vide
tetovaže. Na jednu ruku si metnul 'Jocky & Elaine
– Prava ljubav nikad ne umire' i 'Škotska' a
Propetog lava na drugu. Na nesreću, prava ljubav je
otegla papke a Elaine je odjedrila prije sto godina.
Jocky sad živi s Margaret koja očito mrzi tetovažu,
al svaki put kad on ode da mu metnu drugu preko
te, eskivira, ispričava se kak se boji HlV-a s tim
iglama. Očito sere, jeftino se izvlači jer još drži
svjeću za Elaine. Najviše po čemu se sjećam
Jockyja je kak pjeva na tulumina. Nekad je pjeval
My Stceet Lord od Georgea Harrisona, ta mu je bila
redovna za tulume. Al Jocky nikad nije baš svladal
stihove. Sam je znal naslov i 'I really want to see you
Lord' a ostalo je bilo da-da-da-da-da-da-da.
– Da-vie. Ca-thy. Ve-če-ras-zgle-daš-su-per-ma-la.
Ne-moj-o-kre-tat-le-đa-Ren-ton-jer-bum-ti-ja-od-
mag-lil-šnjom!
Da-ča-šu-te-ki-le. Jocky je ispljuvaval svoje slogove
u stilu Kalaš nj ikova.
Stara bi da zgleda stidljivo, od njenog izraza mi je
malo mučno. Ja se sam skrivam iza krigle svjetlog
i jednom u životu mi je drago držat se totalne tišine
koju nalaže klupska tombola. Moje uobičajeno
nerviranje kaj mi svaku rječ nadgledaju kreteni sad
zamjenjuje osjećaj čistog blaženstva.
Trebal sam imat tablu, al nisam htjel govorit, opće
nikak na sebe privlačit pažnju. Al zgledalo je da su
sudbina – i Jocky – odlučili ne poštovat moju želju
za nasilnu smrt radoznalom pizdunu.
anoni Piva je ko sadržaj začepljenog zahoda, gaziran.
mnošć Nakon jednog gutljaja, lovi me nasilni, ogavni grč.
u. Otac me lupa po leđima. Nemrem ni pipnut kriglu
Pizdun nakon ovog, al Jocky i stari nemilosrdno ih troše.
primje Margaret ulazi, i uskoro, ona i stara dobro napreduju
ćuje s votkom i tonicima i velkim Carls-bergima. Počinje
moju svirat sastav, što mi u prvo vrjeme dobro dođe ko
kartu. odmor od pričanja.
– TA- Ma Ma i otac ustaju plesat na 'Sultans of Swing'.
BLA! – Volim te Dire Straitse, primjećuje Margaret. –
Te-bi- Oni se sviđaju mlađima, al svi naraštaji ih vole.
Mark. Skoro sam ponukan žučljivo pobit ovu kretensku
On-i- izjavu. No, zadovoljavam se samo pričanjem s
ma- Jockyjem o nogaču.
tab-lu. Rox-burgh bi na-prjed. To-je-naj-go-ri-Škot-ski-tre-
SI- ner-kaj-sam-ga-i-kad-vi-dil, izjavljuje Jocky, isturene
MO! vilice.
Ni- je- Nije baš on kriv. Moš pisat samo s pimpačem kog
htjel- imaš. Kaj bi drugo?
ni-vi- Je, i-maš-pra-vo… al-vo-lil-bi-vi-dit-da-John-Ro-
kat. bert- son-do-bi-pro-du-že-nje. Za-slu-žu-je. Naj-po-
Daj- uz-da-ni-ji- Škot-ski-strje-lac.
sin-ko. Nastavljamo sa svojom ritualnom raspravom, ja
Sre-di- pokušavam nać bar privid strasti kojom bih joj
se-ma- udahnu! malo života, i potpuno fulavam.
lo. Primjećujem da su Jocky i Margaret dobili upute da
Dobro ne dozvole da pobjegnem. Svi su me naizmjence
ćudno čuvali, nikad svo četvero nije plesalo istovremeno.
se Jocky i mama na 'The Wanderer', Margaret i moj
smješi otac na 'Jolene', mama i otac ponovno na 'Rollin'
m Down the River', Margaret i Jocky na 'Save the Last
Jockyj Dance for Me'.
u, cjelo Kad debela pjevačica započinje 'Song Sung Blue',
vrjeme stara me odvlači na podij ko da sam krpena lutka.
želeć Znoj curi s mene dok mama pokazuje kaj zna a ja se
izravn oprezno trzam. Poniženje se povećava kad svaćam da
ui pizde izvode miks Neila Diamonda. Moram preživjet
'Forever in Blue Jeans', 'Love on the Rocks' i
'Beautiful Noise'. Kad počinju sa 'Sweet Caroline',
već sam spreman kolabirat. Stara me tjera da
ispadam majmun pred okupljenom škvadrom tak
da mi uzima ruke i maše s njima po zraku dok
pjevaju: – RUUUKE… DODIRNITE RUUKE…
POSEGNIIII… DODIRNI MEEENE… DODIRNI
SEEEBE…
Gledam natrag za stol, a Jocky je u svom elementu,
Al Jolson iz Leitha.
Nakon ove patnje, ima još jedna. Stari mi uvaljuje
cenera i veli da donesem rundu. Očito su večeras na
dnevnom redu razvoj društvenosti i stjecanje
samopouzdanja. Odlazim s tacnom do šanka i
stajem u red. Gledam prek puta na izlaz, osjećam
novu novčanicu u ruci. Vrjedi par zrna. Mogel bi
stić do Seekera il Johnnvja Swana, Časne majke, za
pol sata; našutat se da zaboravim ovu moru. Onda
skužim starog kak stoji uz vrata, gleda me ko da je
izbacivač a ja se spremam radit frku. Sam kaj je
njegova uloga sprječit me da odem, a ne šupirat me
van.
Ovo je perverzna gaza.
Okrećem se natrag u red i vidim tu curu Triciu
McKinlay s kojom sam išel u školu. Rade ne bi s
nikim pričal, al sad je nemrem izbjeć, usta joj se šire
u osmjeh prepoznavanja.
Kak je Tricia?
O, bok Mark. Dugo se nismo vidli. Kak si ti?
Nije loše. A ti?
Vidiš kak je. Ovo je Gerry. Gerry, ovo je Mark, išel
je sa mnom u razred. Zgleda ko da je bilo davno,
kaj ne?
Upoznaje me s osornim, znojnim gorilom kaj
rokće u mom smjeru. Ja kimam.
Je. Fakat.
Još se viđaš sa Simonom? Sve trebe pitaju za Sick
Boya. Zlo mi je od tog.
Je. Bil s njim. Siguran sam da je Sutherland. Tricia si je
je neki definitivno mogla naći boljeg. Hrpa dečki u školi se
dan palila na nju. Ja sam se znal družit s njom u nadi da
kod bu škvadra mislila da furamo, u nadi da burno
mene. profurali, nekakvom osmozom. Jednom sam počel
Ide vjerovat vlastitoj propagandi, i dobil zdravi šamar
skoro kad sam joj probal stavit ruku pod majicu kad smo
u bili gore na napuštenoj prugi. Al Sick Boy ju je
Pariz. jebal, pizdun.
Onda – Naš Simon se uvjek snalazil, veli ona uz
na čeznutljiv osmjeh.
Korzik Tatek Simone.
u. – Fakat. Natezanje, podvođenje, dilanje,
Tricia istjeravanje dugova. Tim se bavi naš Simon.
se Gorčina u mom glasu me iznenadila. Sick Boy mi je
smjesi bil najbolji kompić, pa, Sick Boy i Spud… i možda
a Tommy. Zakaj tak hoću ocrnit pizduna? Sam zato
gorila kaj je zanemaril svoje roditeljske dužnosti, 11 baš
nezado zbog njegovog nepriznavanja da je roditelj?
voljno Vjerojatnije zato kaj zavidim pizdunu. Boli njega.
gleda. Zato kaj ga boli, zato ga niš nemre povrjedit. Nikad.
Tip Već zbog nečeg, Tricia se usrala.
ima – Eh… pa, je, eh, vidimo se Mark.
facu Brzo odlaze. Tricia nosi tacn s cugom a
kaj je sutherlandski gorila (il bar mislim da je od
jednost Sutherlanda) me gleda prek ramena, zglobovi na
avno šakama mu skorom grebu lak s plesnog podija.
nezado Nisam smjel tak ogadit Sick Boya. Sam mrzim kad
voljna pizdun ispadne golubić a mene opisuju ko velkog
svjeto zlotvora u komadu. Mislim da ja sam to tak
m doživljavam. Sick Boy ima svoje muke, svoju osobnu
općenit bol. Ima i vjerojatno više neprijatelja od mene.
oi Besumnje ima. Al, jebeš mu mater.
zgleda Odnosim cugu za stol.
sprem U redu sine? pita me mama.
na da Ko nov mama, ko nov, velim, želim zvučat ko
se Jimmy Cagney i patetično mi ne ide; ko u većini
pokači stvari. Al ono, neuspjeh, uspjeh, kaj je to? Kog boli
kurac. Svi mi živimo, onda umremo, u skroz
kratkom razdoblju i sve. To je to; kraj jebene
priče.
Obredna paljba
Dan je divan. To izgleda znači Koncentriraj se. Na
konkretan posao. Moj prvi ukop. Neko veli: – Daj
Mark, nježni glas. Prilazim i prihvaćam vrpcu.
Pomažem svom ocu i stričevima, Charlieju i
Dougieju, da spuste posmrtne ostatke mog brata u
zemlju. Vojska je unajmila ljude da to naprave.
Prepustite to nama, rekel je uglađeni časnik iz
Vojne pomoći mami. Prepustite to nama.
Da, ovo je prvi ukop na kojem sam. Danas se ljude
obično kremira. Pitam se kaj je u sanduku. Nema
puno od Billyja, to je sigurno. Gledam prema mami
i Sharon, Billyjevoj ribi, koje tješi zbirka ujnica.
Lenny, Peasbo i Naz, Billyjevi kom-pići, su došli,
skup s nekim njegovim dečkima iz postrojbe.
Billy Boy, Billy Boy. Dobar dan, dobar dan, mi
smo. Nema nikakve veze s Stalno mi pada na
pamet ona stara stvar od Walker Brothersa, ona
koju je obradio Midge Ure: Nema žaljenja, nema
suza na rastanku, ne želim da se vratiš itd., itd.
Nemrem osjetit žaljenje, samo bjes i prezir. Pizdil
sam kad sam vidil onu jebenu britansku zastavu na
njegovom ljesu, i gledal onog ulizanog, jadnog
pizduna od časnika, očito nedoraslog situaciji, kak
probava pričat s mamom. Još gore, oni pizduni iz
Glasgowa, familija od starog, došli su masovno.
Totalno seru kak je umro u službi svoje domovine i
sva ta ponizna hunska sranja. Billy je bil bedasti
pizdek, jasno i glasno. Ni junak, ni mučenik, sam
bjedni pizdek.
Lupa odvlači gada i veli, – Dečku je teško. To sam tak kod
me njega tak zgleda Chick. Dečku je teško.
napad Dajte se operite jebem vam smrdljivu Weedjie mater.
kikota Billy Boy. Tak su ga ti pizduni zvali dok je bil
nja, klinac. Bilo je: Kak si Billy Boy? A meni, kaj sam
prjeti se skrival iza kauča, uvjek se promumljalo: Ej sine.
da me Billy Boy, Billy Boy. Sjećam si kak si sjedil na meni.
potpun Bil sam bespomoćno pritisnut o pod. Dušnika
o stegnutog na promjer slamčice. Molil sam se, dok mi
obuzm se kisik cjedil iz pluća i mozga, da bu se mama vratila
e. od Presta prije neg mi nasmrt zdrobiš kržljavo tjelo.
Skoro Miris pišoke iz tvojih genitalija, mokra fleka na
sam se tvojim kratkim hlačama. Kaj je fakat bilo tak
presam uzbudljivo, Billy Boy? Nadam se. Nemrem ti to sad
itil od ozbiljno zamjerat. Uvjek si imal taj problem; te
histeri neprikladne stolice i mokrenja kaj je mama ludila od
čnog njih. Koji je klub najbolji, pital si me, dok bi me
smijan drobil, kopal il zavrtal sve jače. Nema mi olakšanja
ja, kad dok ne velim: Hearts. Čak i nakon kaj smo vas
me prejebali sedam-nula na Novu godinu u Tynecastleu,
stric i opet me je tjeral da velim Hearts. Valjda mi je
Charli trebalo bit drago kaj je jedna moja rječ imala više
e težine od konkretnog rezultata.
primil Moj dragi brat služil je Njeno Veličanstvo, u patroli
za kraj njihove baze u Crossmaglenu u Irskoj, na djelu
ruku. pod britanskom upravom. Izašel je iz vozila da
Zgleda pregleda tu neku prepreku, i POW! ZAP! BANG!
l je ZOWIE!, i nije ga više bilo. Sam tri tjedna prije neg
nabruš kaj se trebal vratit.
eno, al Vele da je umri ko junak. Sjećam se one pjesme:
taj 'Billy nemoj biti junak'. U stvari, umri je ko kurac
pizdun viška u uniformi, dok se šetal po selskoj cesti s
uvjek puškom u ruki. Umri je ko glupava žrtva
tak imperjalizma, kaj kurca nije kužila o miljar-dama
zgleda. okolnosti kaj su dovele do njegove smrti. To je bil
Effie, najveći zločin, kaj kurca nije kužil o tome. Sve po
njegov čem se mogel vodit po svojoj velikoj pustolovini u
a žena, Irskoj, kaj je dovela do njegove smrti, bilo je par
mutno oblikovanih sektaških osjećaja. Pizdun je
umri kak je i živil: skroz jebeno zbunjen.
Zbog njegove smrti meni je bilo dobro. Bil je na
News at Nine. Warholovskim riječima, pizdun je
imal posthumnih petnajst minuta slave. Ljudi su
nam nudili sućut, i premda je bila iz pogrešnog
razloga, bilo ju je svejedno ljepo primit. Ne bi htjel
razočarat ljude.
Neki pizdun iz vladajuće klase, doministar il tak
nekak, veli svojim glasom s Oxbridgea kak je Billy
bil hrabar mladić. Bil je točno taj tip pizdeka kakvog
bi prozvali kukavičkom propalicom da je bil u
civilstvu a ne u službi Njenog Veličanstva. Ovaj
jebeni hodajući abortus veli da će se njegove
ubojice nemilosrdno goniti. Tak jebenti i treba.
Skroz do jebenog Parlamenta.
Uživaj u malim pobjedama nad ovim ološem kaj
služi bogatune to je ne ne ne Billyja muče braća
Sutherland s pratnjom, od kojih se sigurno tresel
dok su plesali oko njega i pjevali: BRAT TI JE
IDIJOT, jedan od velikih uličnih hitova Leitha iz
sedamdesetih, kaj se obično izvodil kad noge više
nisu mogle izdržavat utakmice s po dvajzdva igrača
sa svake strane. Jesu mislili na Davieja, il čak
možda na mene? Nije imalo veze. Mene nisu vidli
ko da gledam s mosta. Billy, tebi je glava ostala
pokunjena. Nemoć. Kakav je to osjećaj Billy Boy?
Nije dobar. Znam jer Čudno je kod groba. Spud je
tu negdi, čist, taman je izašel iz Saughtona. Tommy
i svi. Ludo, Spud zgleda zdrav, a Tommy ko smrt
na dopustu. Potpuna zamjena uloga. I Davie
Mitchell, dobar Tommvjev kompić, dečko s kim
sam nekad davno radil ko šegrt stolar, se pojavil.
Davie je dobil HIV od te jedne cure. Hrabro od
pizduna kaj je došel. To je stvarna jebena hrabrost.
Begbie, taman kad bi mi dobro došla piz-dunova zla
sila i sposobnost za radit kaos, otišel je na praznike u
Benidorm. Pasala bi mi njegova nemoralna podrška
protiv . Tam je, znamo sunce, vidimo ga, i trebamo ga.
moje Imal si pravo prvenstva u sobi, Billy. Petnajst
Weedji mjeseci stariji od mene. Tko jači taj znaš kaj.
e Dovodil bi ispijene, zlooke cure kaj su žvakale žvake
rodbin da ih pojebeš, il bar dobro ižnjaraš. Gledale bi me
e. Sick androidskim prezirom dok si izgonio mene, kog god
Boy je da je bio s menom, i mog Subbutea u predvorje.
još u Posebno ti pamtim bespotrebno gaženje petom jednog
Francu igrača iz Liverpoola i dvojice iz Sheffield
skoj, Wednesdaya. Nepotrebno, al onda totalna prevlast
proživl zahtjeva svoju simboliku, kaj ne Billy Boy?
java Moja sestrična Nina zgleda intezivno povaljivo. Ima
svoje dugu, tamnu kosu, i nosi crni kaput do gležnjeva.
maštari Zgleda mi malo da je darkerica. Vidim da se Billyjevi
je. dečki iz voda i moji Weedjie ujaci dobro snalaze, i
Billy lovim se kak fućkam 'Maglovitu rosu'. Jedan vojak s
Boy. velkim, isturenim sjekutićima, skuži me i gleda
Sjeća iznenađeno i onda bjesno, a ja pizdunu sam pošaljem
m se pusu. Malo zuri u mene, onda odvraća pogled, sav
zajedn usran. Dobro. Napucajte zeca.
ičke Billy Boy, ja sam ti bil drugi brat idijot, onaj koji
sobe. nikad niš ne bu poševil, kak si pričal svom kompiću
Kak Lennyju. Lenny bi se smijal i smijal skoro dok ne dobi
sam napad astme. Nije baš bilo Billy ne blesavi, jebeni
jebenti pizdune Napadno namignem Nini i ona se smjesi, od
uspjel neugode. Otac mi je to skužil i doljeće do mene.
tolko – Još jedno sranje od tebe i mi smo s tobom
godina gotovi. Dobro?
fakat Oči su mu bile umorne, duboko upale. Imal je
Sunce nekakvu tužnu i nelagodnu ranjivost kaj je još nikad
ima nisam vidil. Htjel sam starom reć tolko toga, al
snagu. prezirao sam ga kaj je dopustil da se ovaj cirkus
Možeš odigra.
shvatit – Vidimo se doma, tata. Idem vidjeti mamu.
zakaj Cul sam jednom jedan razgovor u kuhinji, ko zna
ga kad. Otac veli: – Nekaj nije u redu s tim dečkom
meću u Cathy. Cjelo vrjeme sam sjedi doma. To nije
religije normalno. Mislim, pogledaj Billyja.
Mama mu odvraća: – Dečko je sam drukčiji Davie,
to je sve.
Drukčiji od Billyja. Nije Billy Boy. Nećete ga znati
po njegovoj buci, već po njegovoj tišini. Kad dođe
po vas, ne bu došel s vriskom, s najavom svojih
namjera, al bu došel. Zdravo, zdravo. Zbogom.
Povezu me Tommy, Spud i Mitch. Nisu za ulazit.
Brzo nestaju. Vidim staru, izvan sebe, di joj njena
sestra Irene, i šogorica Alice pomažu izać iz taksija.
Weedjie ujnice koko-daču okolo u pozadini, mogu
im čut onaj užasni dijalekt; sasma ružan na
muškom, jebeno odvratan na ženi. Ove uskoglave
stare koke nisu baš zgledale udobno. Očito, više su
u svom elementu na pogrebu nekog starčeka iz
rodbine di ima sveg i svačeg za ćapit.
Mama hvata pod ruku Sharon, Billyjevu ribu, kaj
joj se tjesto skroz diglo u pećnici. Za koji kurac se
ljudi uvjek hvataju pod ruku na pogrebima?
S njim bi ti bila poštena žena dušo. Uvjek si
bila njegova prava. Kak to ona govori, zvuči ko da
je htjela uvjerit sebe isto kolko i Sharon. Sirota
mama. Prije dvje godine, imala je tri sina, sad ima
sam jednog, kaj je narkić. Igra nije fer.
Misliš da bu mi vojska kaj dala? čul sam kak
Sharon pita moju ujnu Effie, dok smo ulazili. –Ja
mu nosim bebu… To je Billvjeva beba… preklinje.
Kaj ti misliš jebemu da je mjesec od pljesnivog
švicar skog sira? primjećujem.
Na sreću, zgleda da su svi previše zamišljeni da bi
me skužili.
Ko Billy. Počel me ignorirat kad sam postal
nevidljiv.
Billy, moj prezir prema tebi sam je rasel s
godinama. Zamjenil je strah, sam ga je nekak
istisnu!, ko gnoj iz prišta. Jasno, tu je i nož. Strašan
za poravnavanje, jako dobar u raspravama o
materjalnim posjedima; kak je Eck Wilson saznal
na svoju štetu u drugom razredu. Voljel si me zbog
tog, bombu. Ne Smetenost i neugoda mi rastu. Skvadra si
kad ti puni čaše i priča kak je Billy bil dobri pizdek. Ja se
je nemrem u stvari sjetit ničeg Ijepog kaj bi rekel za
prošel njega, tak da čkomim. Nažalost, jedan od njegovih
šok. kompića iz vojske, zekozubni jadnik kaj sam mu
Poštov poslal pusu, nacrta se do mene. – Biv si mu bvat,
al me i veli, krnje mu se suše na zraku.
voljel Mogel sam si mislit. Još jedan Weedjie-protićki
ko šovinist. Nikakvo čudo da se skompal s očevom
brata rodbinom. To mene meće na tapetu. Svaki pizdun se
po prvi zabulji u mene. Napucaj ga sad napucaj ga sad.
put. – Doista jesam, kako kažete, bio njegov brat, šaljivo
Prezira se slažem. Osjećam kak prezir prema meni raste.
l sam Moram obradit gomilu.
te više Najbolji način kaj ga znam za pogodit u žicu bez
neg prevelkih kompromisa s gadljivim licemjerjem, kaj ga
ikad. perverzno prodaju pod pristojnost, i kaj ga je puna
Znal si soba, je držat se šablona. One su škvadri najdraže u
da ti je ovakvo vrjeme, jer postanu stvarne, i fakat nekaj
snaga znače.
nebitn Billy i ja se nikad nismo baš slagali…
a A dobro, vive la dirrerence… rekel je Kenny, jedan
nakon od mojih ujaka, da bi mi pomogel.
kaj …al jedna stvar kaj smo je imali zajdničku je da smo
sam ja si oba volili popit i nasmijat. Da nas sad vidi,
otkril crknul bi od smjeha kaj sjedimo tu svi tak
nož. pokunjeni. Rekel bi, uživajte, za boga miloga! Tu su
Svatil mi prijatelji i rodbina. Nismo se vidli sto godina.
si, Razmjenjene čestitke:
seronj
o. Nož Dragi Billy
i
bomba Sretan Boži i Nova godina
. Baš (osim izmeđ ć3.00 4.40 prvog siječnja)
ko u
Jap. Tvoj Mark
Ne
jebenu

Mark Sretan Božić i Nova godina
Billy
St.Vod.Nj.Vel. OK
Dragi Billy,
Sretan rođendan
Tvoj Mark
Onda Billy i Sharon
Mark
Sretan rođendan
Tvoji Billy i Sharon
U Sharoninom rukopisu, koji je ono Weedjie
ljudski otpad kaj tvori rodbinu mog oca, dolazil je
na protestantski prosvjed svakog srpnja, i ponekad
kad bi Rangersi igrali na Easter Roadu il
Tvnecastleu. Da se bar pizdurine ne miču iz
Drumchapela. Al prihvatili su moju malu dirljivu
posvetu Billvju sasma dobro, i svi uozbiljeno
kimaju glavama. Svi osim Charlieja, kaj me
prokužil.
Ovo je tebi sve nekakva jebena igra, jel tak sinko?
Ak baš moraš znat, je.
Žalim te. Odmahnuo je glavom.
Ne ne žališ, velim mu. Odlazi od mene, i još
vrti glavom.
Slijede nove količine McEwan's izvoznog i whiskyja.
Ujni-ca Effie počinje pjevat, kroz nos, po seljački.
Ubacujem se Nini.
Stvarno si se rascvjetala u pravu slatkicu, znaš?
pijano joj slinim. Gleda me kak da je sve to već
čula. Mislil sam joj predložit da šmugnemo prek
do Foxa, il natrag u moj stan na ulici Montgomerv.
Jel protuzakonito ševit svoju sestričnu? Kobog. Kad
već imaju zakone protiv sveg drugog.
Šteta više mislim da sam imal pravo. Nakon tog sve ti
za bude u grdim kompromisima, i poniznim predajama,
Billvja sve više do smrti.
, veli. Nažalost, Charlie, il Chick-pi-pi-pi-pi-picek, skužil
Kužim je upucavačku prirodu moje spike, i upada da zaštiti
ja da Nininu čednost. Nije da njoj treba pomoć od debelog
ona smrdivoja.
misli Govno mi pokazuje da odem s njim sa strane. Kad ga
da sam prečujem, capa mi ruku. Prilično je nacugan. Šapće
totalni grubo, osjeti mu se whisky u dahu.
drkaro Čuj sinko, ak odma ne zgiljaš, razbil bum ti njušku.
š. Da ti nema oca, već bi te odavno. Ne sviđaš mi se
Narav sinko. Nikad mi se nisi sviđal. Brat ti je bil deset
no, put veći čovjek neg kaj buš ti ikad bil, jebeni
skroz narkoman. Da sam znaš kak si si upropastil mamu i
ima tatu…
pravo. Govori otvoreno, upadam, bjes mi kipi u prsima al
Mislil ga svejedno obuzdava slatka radost od tog kaj sam
sam da uspjel raspiz- dit pizduna. Ostani kul. Sam buš tak
je prejebal to umišljeno govno.
svaki – O pa govoril bum ja otvoreno, gospon
pizdun fakultetski mudrijaš. Odledi buš kroz ona jebena
iznad vrata. Njegova debela, s tušem prekrivena šaka je
dvades bila na sam par centimetri od moje face. Čvrsto
ete sam stisnul čašu od whiskyja kaj sam je držal. Ne
otpad s dam da me pizdun pipne s tim jebenim rukama. Ak
kojim se pomakne dobil bu s čašom.
ne Odmaknul sam mu podignutu ruku.
vrjedi – Ak me fakat prebiješ, napravil buš mi uslugu. Ja bi
pričat, si ga sam posije izdrkal u to ime. Mi narkomani
dok mudrijaši kaj smo ispali s faksa imamo takvih
nisam perverzija. Jer tolko ti vrjediš, smeće jedno jebeno. I
navršil još si malo preveč uzimaš zdravo za gotovo. Ak
dvades oćeš da odemo van, sam reci rječ.
etu. Pokazal sam prema vratima. Soba ko da se smanjila
Sto na veličinu Billyjevog sanduka, ko da smo u njoj sam
više ja i Chick. Al bili su i drugi. Sad su nas počinjali
vidim, gledat.
Pizdun me blago gurnul u prsa.
– Imali smo si danas jedan pogreb u familiji, ne
treba nam drugi.
Moj ujko Kenny je došel i odvukel me.
– Pusti ta protićka govna. Daj Mark, pogle si
mamu. Ubil bus ju ak se tu pokačiš, pa Billvjev je
pogreb. Sjeti se ko si, jebemu.
Kenny je bil u redu, pa ono malo jadan ak se baš
mora reć po istini, al bez obzira na sve njihove
mane, rade bi si masnicu neg smrdivoja. A svi su mi
baš od krasnih korjena. Blesave papinske masnice s
mamine strane, protićki pizduni smrdivoji s očeve.
Progutal sam whisky, pasal mi je žestoki gorki
okus u grlu i prsima, žmirnul sam kad je pal do
želuca. Otišel sam do zahoda.
Sharon, Billvjeva riba, taman je izlazila. Preprječil
sam joj put. Sharon i ja smo progovorili valjda pet
put u životu jedan s drugim. Bila je pijana i
ošamućena, s crvenom facom nateklom od
alkohola i trudnoće.
– Ček malo Sharon. Nas dvoje si moramo nekaj
po-spikat, ono. Ovdje je dost izolirano. Uvodim je
u kupaonicu i zaključavam iza nas.
Počinjem je pipat, dok gnojim hrpetine o tom kak
moramo bit skup u ovakvim trenucima. Pipam joj
izbočinu, i nastavljam o tom kolko se osjećam
odgovoran za svoju nerođenu nećakinju il
nećaka. Počinjemo se ljubit, i ja si spuštam ruku,
pipam vidljive crte od gaćica kroz pamučni
materjal njene trudničke haljine. Uskoro sam joj
prstom radil po pički, a ona je meni izvadila kurac
iz hlača. Još sam sral, pričal sam joj kak sam je
uvjek cjenil ko osobu i ko ženu, kaj baš i nije
potrebno jer ide kleknut, al nekak je ugodno to reć.
Uzima mi mekušca u usta i ja se brzo
ukrutim. Nema sumnje, dobro ona puši. Mislim
si kak je to radila mom burazu, i pitam se kaj je
bilo s njegovim kurcem u eksploziji.
Da nas haljinu i svlačim gaćice. Teški trbuh joj visi prema
sam podu. Oću joj ga prvo metnut u buhu al je preuska i
Billy boli me glavić kad guram.
može – Ne tak, ne tak, veli mi, tak da sam prestal
vidit, preturat stvari u potrazi za kremom, i zabil si prste u
mislim njen pičić. Ima jak miris po bršljanu. Al opet, i moj
si, al s pimpek isto dost bazdi i na glavi ima komade
iznena sirutke od kurca. Nikad se nisam naročito fural na
đujući higijenu; valjda zbog smrdivoja u sebi, il narkića.
m Prihvaćam Sharonine želje i jebem je u piću. Malo je
poštov ko turat poslovičnu kobasu u vodovodnu cjev, al
anjem. lovim si ritam a ona se stišće. Mislim si kolko bu njoj
Pital skoro ispalo i kolko sam ja duboko, i vidim se kak ga
sam se zabijam fetusu u usta. Koja fora, ševa i pušenje
dal istovremeno. Muči me. Vele da je ševa dobra za
može, nerođeno djete, da im cirkulira krv, il takvo neko
i nadal sranje. Barem se mogu zauzet za dobrobit bebe.
se. To Kucanje na vratima, zatim Effien glas kroz nos.
su mi Kaj to tu radite?
bile U redu je, Sharon je pozlilo. Previše je cugala u svom
prve stanju, prostenjal sam.
dobre Se brineš za nju sine?
misli o Je… brinem se za nju… dahtal sam dok je Sharon
njemu. stenjala sve jače.
Povlač A dobro onda.
im se Izbrizgavam si mlječ i izvlačim ga. Nježno je guram
taman da legne, i pomažem joj da se okrene, pa joj
prije izvlačim velke mlječne sise iz haljine. Uvlačim se u
svršav njih ko beba. Ona mi počinje gladit kosu. Osjećam se
anja, i predivno, tak smiren.
odvlač Bilo je jebeno perfektno, zadovoljno lovim zrak.
im Bumo se sad nastavili viđat? veli. – Eh? U glasu joj
Sharon je očajnički, preklinjući prizvuk. Koja jebena
u pesji glupača.
položa Ustal sam i poljubil joj obraz, kaj je bil ko natečena,
j. prezrela voćka. Nisam se sad htjel ozbiljit. Za istinu,
Zadiže Sharon mi je sad bila odvratna. Ova glupača misli
m joj da s jednim jebanjem može jednog buraza zamjenit s
drugim. Stvar je u tome, kaj kobog ni ne grješi
puno.
– Moraš se ustat Sharon, ono sredit se, kužiš. Ne bi
oni razumjeli da nas ulove. Kaj oni znaju. Ja znam
da si ti dobra cura, Sharon, al oni kurca ne kuže.
– Znam ja da si ti dobar dečko, rekla je i ona u
znak podrške, al ne naročito uvjerljivo. Bila je
sigurno daleko predobra za Bilh/ja, al opet i
Myra Hindlev il Margaret Thatcher su bile
predobre za Billvja. Ulovila se u to 'trebaš muža,
trebaš djete, trebaš kuću' sranje kaj ga tuve curama
u glavu, i nije imala šanse nać sebe izvan tih
parametara škvadre s pireom od mozga.
Još jedno kucanje na vratima.
– Ak ne otvoriš, bum provalil. Bil je Charliejev
sin, Cammy. Jebeni mladi murjak kaj je zgledal ko
Škotski kup; velke uši ko drške od krigle, nema
brade, tanki vrat. Pizdun si je očito mislil da se
rokam. Pa, rokal sam se, al ne onak kak je on
zamišljal.
– Sve u redu… odmah izlazim. Sharon se briše i
navlači si gaćice i popravlja po sebi. Opčinjava me
brzina s kojom se kreće za tak jako trudnu curu.
Nisam mogel vjerovat da sam je taman poševil.
Bil bu mi bed zbog toga ujutro, al, kak Sick Boy
voli reć, jutro se samo pobrine. Nema te neugode
na svjetu kaj je nemreju izbrisat malo spike i par
cuga.
Otvorim vrata.
– Smiri se, Dixone s Dock Greena. Nisi nikad vidil
damu kak povraća? Njegov munjen izraz s
otvorenim ustima na- dahnul me za trenutni prezir.
Nije mi se sviđala vibra, pa sam odvel Sharon
natrag sebi u stan. Sam smo pričali. Rekla mi je
puno stvari kaj sam ih htjel čut, stvari kaj ih moji
starci nikad nisu znali, i kaj ne bi htjeli znat. Kak je
Billy bil pizda prema njoj. Kak ju je tu i tam
prebijal, ponižaval, i općenito se s njom ponašal ko
s promjenit Billvja bila je vojska, a i oni su pizduni.
posebn Nemam ja iluzija o onim borcima za slobodu. Govna
o su od mog buraza napravili hrpu mačje hrane. Al oni
smrdlji su sam okrenuli prekidač. Njegovu smrt su zamislile
vim ove jebene protićke pizde, kaj su svaki srpanj dolazili
dreko sa svojim maramama i sviralama, puneć Bilh/jevu
m. glupu glavu s glupostima o kruni i domovini i svom
Zakaj tom sranju. Otišli buju doma zaglupljeni za danas.
si onda Mogu reć svim svojim kompićima kak im je rođak
ostala poginul, kak ga je ubila IRA, dok je branil Ulster. To
s bu im nahranilo taj njihov besmisleni bjes, kupilo
njim? cugu u pubovima, i učvrstilo ugled bjednih kretena
Bil je kod drugih šovinističkih govana.
moj. Neću da se i jedan pizdun zajebava s mojim burazom.
Uvjek Te je rječi Billy Boy rekel Popsu Grahamu i
si Dougieju Hoodu kad su me došli kinjit u pub, složni
misliš da trebam platit kaj se drogiram. Billyjeva izjava. O
kak bu da. Izrečena s takvom jasnoćom i uvjerljivošću, da je
bilo postala više od prjetnje. Moji gnjavatori sam su
drukčij pogledali jedan drugoga i zdimili iz puba. Zacerekal
e, da sam se. I Spud se. Bili smo natripani, i bolil nas je
se kurac za sve. Billy Boy mi je rekel nekaj prezrivog,
mogu nekaj u stilu: Koji si ti šupak, i otišel do par svojih
promje kompića, kaj su zgledali razočarani kaj su Pops i
nit, da Dougie odjebali, uskraćujuć im izgovor za šaru. Ja
buš ih sam se još kikotal. Fala dečki, bilo je Billy Boy mi je
ti rekel da si uništavam život s tim sranjem. Rekel mi je
promje to puno puta. Bilo je stvarno Jebi ga. Jebi ga. Jebi
nila. ga. Zbog čeg sve to. O Billy. O u kurac. Nisam
Kužil Sharon je imala prav. Teško je promjenit ljude.
sam je. Al svaka borba treba svoje mučenike. Tak da sad
Al želim da ona odjebe tak da si mogu otić do zalihe,
zajebal skuhat si šut i ušit se, u borbi za zaborav.
a se.
Jedini
kurac
kaj je Narkićka dvojba br. 67
mogel
Nedostatak je relativna stvar. Bebe umiru od gladi,
umiru svake sekunde ko muhe. To kaj se to zbiva
skroz daleko ne poriče osnovnu istinu. Za vrjeme
dok zdrobim ove tablete, skuham si ih i ubrizgam,
tisuće beba u drugim zemljama, a možda i par u
ovoj, bu umrlo. Za vrjeme koje mi treba da to
napravim, tisuće bogatih gadova bu bili za tisuće
funti bogatiji, kak im dozrjevaju ulozi.
Drobit tablete: koji jebeni debil. Trebal bi prepustit
ivice i marke želucu. Mozak i žila su prenježni da
zdrže to direktno.
Ko Dennis Ross.
Dennisje imal fantastičan trip odwhiskyja kaj si ga
je upucaval u žile. Onda su mu se oči počele
kolutat, krv mu je potekla iz nozdrva, i tolko o
Dennjju. Kad jednom vidiš da ti tolko krvi iz nosa
pada na pod… gaza je gotova. Narkićki
mačizam… ne. Narkićka potreba.
1 ja sam usran u redu, serem u gaće, al taj ja kaj
sere nije isti ja ko onaj kaj drobi tablete. Taj ja
kaj drobi tablete veli da ti nemre bit u smrti gore
neg kad niš ne radiš da bi zaustavil ovo stalno
propadanje. Taj ja uvjek pobjedi u raspravi.
Nikad nema pravih dvojba s dopom. Dođu ti tek
kad ti ga ponestane.
Izgon
London mori
Ne ide. Jebenti di su pizduni? Moja kretenska
greška. Trebal sam ih nazvat da im velim da
dolazi al nemrem vidit jel ima koverta ispod vrata.
m. E, Susam vrata čizmom od jada. Ženska prek puta
sad odmo-rišta, nateknuta kurva kolko se sjećam,
sam otvara vrata i viri van. Zuri u mene ko da me nekaj
sebe pita. Ignoriram je.
iznena Nema ih. Nisu tu već par dana, veli mi, sumnjičavo
dil. gleda moju sportsku torbu ko da je u njoj eksploziv.
Nijedn Fino, mumljavo gunđam, okrećem glavu ka stropu
og od izmoždenosti, nadam se da bu ovaj prikaz očaja
žicera potaknul ženu da veli nekaj poput: Znam ja tebe.
nema. Ti si tu dolazio. Zacijelo si iscrpljen od dugog puta
Crna iz Škotske. Dođi, popij šalicu ukusna čaja, i pričekaj
vrata prijatelje.
imaju Ono kaj veli je: – Nee.e… nisam ih vidjela bar dva
hladno dana Pička. Mater. Jebem. Sranje.
ću, Mogu bit bilo di. Mogu bit nigdi. Mogu se vratit
strogu, bilo kad. Mogu se nikad ne vratit.
mrtvač Hodam niz Hammersmith Broadway, London
ku zgleda čudan i stran, nakon sam tri mjeseca kaj me
površi tu nema, onak kak zgledaju poznata mjesta kad te
nu kaj dugo nije bilo. Ko da je sve kopija onog kaj si prije
ko da znal, slična, al nekak bez uobičajenih osobina, malo
mi veli ko kaj stvari zgledaju u snu. Kaže se da moraš živit u
da ih gradu da ga upoznaš, al doć nafriško u njega da ga
dugo stvarno vidiš. Sjećam se da sam hodal niz ulicu
nema, Princes sa Spudom, oba mrzimo ić po toj ogavnoj
i ne bu ulici, otupjeloj od turista i kupaca, dvostrukog
se prokletstva suvremenog kapitalizma. Pogledal sam
vratili dvorac i pomislil, nama je to sam još jedna zgrada.
još Ostaje nam u glavi isto ko Britanski robni magazin
duže, il Virgin Records. Idemo tam kad nas potjera na
možda krađu iz trgovina. Al kad izađeš s kolodvora
opće. Waverley nakon kaj te jedno vrjeme nije bilo, misliš
Virim si: Hej, nije ovo loše.
kroz Sve na ulici danas zgleda neoštro. Bilo bu od tog kaj
otvor mi fali spavanja i fali mi droga.
za Natpis nad pubom je novi, al je poruka stara.
poštu, Britannia. Rule Britannia. Vladaj Britanije Nikad se
nisam osjećal ko Britanac, jer nisam. To mi je
ružno i umjetno. Al nisam se nikad zbilja osjećal ni
ko Škot. Hrabra Škotska, kurac moj; usrana pizda
Škotska. Zadavili bi jedni druge za počast da
možemo skupljat drek za nekim engleskim
aristokratom. Nikad nisam niš osjećal za države,
osim totalnog prezira. Treba ih sve u pičku strininu
ukinut. Ubi svakog jebenog parazitnog političara
kaj se ikad ustal i govoril laži i fašističke fraze s
ljigavim osmjehom i u odjelu.
Pano mi veli da je u stražnjem baru noć skinheada
homoseksualaca. Kultovi i supkulture se cjepkaju i
križaju na ovakvim mjestima. Ovdje moš bit
slobodniji, ne zato kaj je to London, neg zato kaj
nije Leith. Svi smo mi šljam na dopustu.
U javnom baru, tražim si poznatu facu. Izgled i
uređenje mjesta stubokom su se promjenili, nagore.
Ono kaj je nekad bil dobar, štemerski lokal di si
mogel polit pivu po kom-pićima i dobit pušenje u
muškom ili ženskom zahodu sad je zastrašujuće
dezinficirana rupa. Par lokalaca s grubim,
začuđenim facama i jeftinom oblekom, drži se kuta
šanka ko brodolomnici za daske dok se mladi
polovni šminkeri glasno cerekaju. Još na poslu,
uvjek u uredu, al s alkoholom mjesto telefona.
Mjesto je sad namješteno za cjelodnevnu opskrbu
hranom službenika kaj neprestano nadiru u kvart.
Đavo i Suzy ne bi pili u bezdušnom zahodu ko kaj
je ovaj.
Al jedan od šankera mi zgleda izdaleka poznat.
Jel Paul Daviš još tu pije? pitam ga.
Trebaš Jocka, obojanog tipa koji igra za Arsenal? smije
se.
Ne, ovo je velki zajebant. Ima crnu, natapiranu
kosu, nos ko jebena skijaška staza. Nemreš ga fulat.
Jah… jašta, znam tipa. Đavo. Mota se s nekom
curom, malenom, kratka, crnokosa. Ne, nisam ih
vidio tu već sto kuki. Ne znam ni ima li ih još
ovuda. m jebeni činovničići s izglancanim guzicama il
Popije prodavači polica osi guranja bez paušala što im daju
m si šaku jebenih desetica svaki tjedan ko plaću. Sve ti
kriglu je to izgled, jelte. Ovim seronjama svima je do
mjehur zadnjeg dugova do očiju jebote. Razmeću se po
ićaste jebenom gradu u skupim odijelima i prave se da
pišoke, imaju pedeset milja na godinu. Većina ne zarađuje
i ni deset milja, jelte.
zajeba Bilo je puno istine u tom kaj je tip rekel, kolko god da
vam se je pizdun bil gorak. Tu dolje se itekak premetalo više
s love neg tam gore, al jedna stvar kaj su je pizduni tu
tipom dolje progutali, ti je ideja da sam trebaš izgledat ko
o da jesi, i sve bu ti već došlo, što je jebeno sranje.
njegov Znal sam narkiće varalice u Edinburghu sa zdravijim
im odnosom posjeda i dugova od nekih parova odavde
novim kaj imaju dvje plaće i teške hipoteke. Jedan dan bu
posjeti sve otišlo u kurac. U pošti su vreće naloga za naknadu
teljima duga oduzimanjem posjeda.
. Vraćam se natrag u stan. Pizda još nema.
– Pazi Žena prek puta opet izlazi. – Nećeš ih naći. Glas joj je
Jock, prefrigan i zlurad. Koja pička prve klase je ova stara
većina kame-njarka. Crni mačak izmigolji pokraj nje, van na
tih odmorište.
tipova – Cheetah! Cheetah! Dolazi ovamo vražji mali…
ti nit Ona podiže mačka i drži ga zaštitnički uz grudi ko
nisu bebu, i gleda me ogorčeno ko da sam nekak
japiji, namjeraval ozljedit vreću govana.
prezriv Jebenti kak mrzim mačke, skoro isto kolko mrzim
o cucke. Zalažem se za zabranu uporabe životinja ko
pokaz kućnih ljubimaca i za istrebljenje svih cucki, osim par,
uje kaj ih se može izložit u zoološkom. To je jedna od
škvad par stvari oko kojih se ja i Sick Boy uvjek slažemo.
ru u Pizduni. Pa jebem im di su?
odjeli Vraćam se dolje u pub i pijem još par krigla. Razara
ma u mi dušu jebenti, kaj su govna napravila od ovog
kutu. mjesta. Kak smo tu znali provodit večeri. Ko da je
– ono prošlost uklonjena skup sa starim namještajem.
Maho Bez svjesne odluke, otišel sam iz puba, i idem natrag
kud sam i došel, prema Victoriji. Stajem kod stvar vi totalno i bez iznimke spaljeni.
govornice, čupam par kovanica i izlizani adresar. kaj mi Mjesto tog skužim se da plaćam kartu za cjelonoćno
Treba već tražit alternative. Moglo bi bit zajebano. treba kino na Victoriji. Cjelu noć vrte porniće, do pet
Zasral sam se kod Stevieja i Stelle, nema mrtve je da ujutro. Živo svratiste za sav ološ pod kapom
šanse da bu me htjeli primit. Andreas se vratil u si nebeskom. Cugeri, narkići, lutalice, silovatelji,
Grčku, Caroline je na praznicima u Španjolskoj, prišlep manijaci, svi se ovdje okupljaju po noći.
Tony, glupi jebeni debilni pizdun Tony, je sa Sick am
Boyem, koji se vratil iz Francuske, natrag u jebeni nekog
Edinburgh. Zaboravil sam uzet ključeve od jebeno
pizduna, a govno je zaboravilo podsjetit me. g
Charlene Hill. Ona je u Brbctonu. Prvi izbor. smrdiv
Mogel bi nekaj i povalit, ak bum igral kak treba. oja.
Itekak bi mi dobro došlo jedno… to je kaj ti Mislim
bude kad si čist, pa dobro više manje… mučenje. si da
Halo? Neka druga ženska. sjedne
Bok. Mogu dobit Charlene? m na
Charlene… ona ti više tu ne stanuje. Ne znam đe trisos
je sada, u Stockwellu, mislim… nemam adresu… micu il
čekaj malo… MICK! MICK! IMAŠ TI ADRESU pedesp
OD CHARLENE?… CHARLEEENE… Ne. Žao eticu
mi je. Nemamo je. do
Nije mi jebeni sretni dan. Mora bit Nicksy. Hackn
Ne. Ne. Ne Brian Nixon. Ošo. Ošo; azijatski glas. eyja, i
Imaš adresu od njega kompa? posjeti
Ne. Ošo. Ošo. Ne Brian Nixon. m
Al ono di sad živi? Mela u
Što? Što? Ja ne može razumije… Dalsto
Gdje-sad-ži-vi-moj-pri-ja-telj-Bri-an-Nix-on? nu. Ak
Ne Brian Nixon. Ne droga. Idi. Idi. Pizdun mi Mela
poklapa slušalicu. nema,
Već je kasno, a ovaj grad me izopćil. Alkić s a
glasgowskim narječjem žica od mene dvajst penija. pizdun
– Ti si tak dobar dečec, velim ti ja sinek… stenje. nema
– A i ti si mi dobri Jock, velim ja njemu, svojim telefon
naj boljim koknijem. Drugi Škoti u Londonu su , onda
živa muka. Posebno Weedjieji, koji me u su mi
najboljem slučaju živciraju sa svojim pizdunskim svi
njuškanjem, kaj se prave da je ljubaznost. Zadnja mosto
Zaklel sam se sam sebi da više nikad ne bum ovdje
prenocil, nakon prošlog puta.
Prije par godina bil sam tu s Nicksvjem i jednog su
dečka izboli. Murja je upala i sam pokupila sve
pizdune kaj su im pali pod ruku uključujuć nas.
Imali smo frtalj haša kod sebe i morali sve pojest.
Nismo jebote mogli ni govorit kad su nas odveli na
razgovor dolje u stanici. Držali su nas u ćeliji prek
noći. Drugi dan odveli su nas do suda za prekršaje
u ulici Bow, to je odmah do gajbe, i oglobili
svakog pizduna kaj je bil prezvuzlan da bi
svjedočil zbog narušavanja reda. Nicksv i ja smo
popušili po trideset komada; kad je to još vrjedilo
trideset komada.
Al evo ti mene opet. Ak ima razlike od mog
zadnjeg posjeta, mjesto je još gore neg kaj je bilo.
Svi filmovi su pornografski, osim jednog
izmoždujućeg dokumentarca, di razne životinje
trgaju jedna drugu na komade po egzotičnim
lokacijama. Živopisnost ga udaljava miljone milja
od radova Davida Attenborougha.
– Govna jedna crna! Jebena govna crna! riče škotski
glas dok grupa urođenika kopljima gađa velku
bizonoliku živinu u bok.
Rasistički Škot zoofil. Kladim se namrtvo da je
Hun.
– Jebeni perverzni zečići iz džungle, dodaje
udvorni koknijevski glas.
Koje jebeno mjesto za bit u njemu. Pokušavam se
uživit u filmove da ne mislim na vrištanje i teško
dihanje kaj se odvija oko mene.
Najbolji film je njemački sinkroniziran na američki
engleski. Radnja nije teška furka. Bavi se tom
jednom mladom curom u bavarskoj nošnji koju na
različite načine i na raznim lokacijama jebu skoro
svi muški i par ženskih s farme. Al postava je
prilično maštovita, pa se uživljavam. Ovi prizori
su očito najbliže kaj je većina pizduna u ovoj rupi
ikad prišla seksu, makar kad to kažem, može se
skužit po zvukovima dase neki muški i ženske i
muški i muški trenutno jebu. Skužim da mi se digel,
i čak si mislim izdrkat, al sljedeći film mi drobi
erekciju.
Britanski je, neizbježno. Radnja je u londonskom
uredu tijekom sezone tulumarenja i maštovito je
nazvan: Uredski tulum. U glavnoj ulozi je Mike
Bakhvin, odnosno glumac Johnnv Briggs, koji
glumi pizdu u Krunskoj ulici. Film zgleda ko da je iz
serije Carry On, sam s manje humora i više seksa.
Mike na kraju neš pojebe, al nije zaslužil, kad je
zgledal ko iritantni mali ljigo većinu filma.
Hip upadam u delirične snove, i budim se uz trzaje,
di mi glava leti natrag ko da bu mi se otrgnula s
ramena.
Kutom oka vidim kak se neki tip diže i prilazi bliže
meni. Meće mi ruku na bedro. Odgurujem mu
ruku.
– Idi u kurac. OŠ se igrat s glavom i rukama,
pizdunu?
Oprosti. Oprosti, veli on s europskim
izgovorom. Pizdun je star i sve. Zvuči zbilja
bjedno, i ima smežuranu malu facu. Za ozbiljno
mi ga dođe žao.
Nisam ti ja peško stari, velim mu. Zgleda
zbunjeno. – Ne homoseksualac, pokazujem na sebe,
osjećajuć se blago blesavo. Kakva jebeno debilna
izjava.
Oprosti. Oprosti.
Od ovog nekak počnem razmišljat. Kak kurac mogu
znat da nisam homoseksualac ak nikad nisam bil s
tipom? Mislim, fakat za sigurno? Uvjek sam si
mislil otić do kraja s tipom, da vidim kak je.
Mislim, sve moraš jednom probat. Al kad sam to
rekel, ja bi moral bit za volanom. Ne bi podnjel da
ga se meni gura u bulju. Jednom sam pokupil
jednog prekrasnog londonskog pedera u
Londonskoj šegrtskoj. Odvel sam si ga u staru rupu
na Poplaru. Tony i Caroline su došli i ulovili me
kak ga ližem dečku. Totalni neugodnjak. Pušit
kurac tipu kaj nosi kondom. Ko da cuclam
plastični vibrator. Bilo mi je u kurac dosadno, al
dečko ga je prvo meni popušio pa sam si mislil da
moram uzvratit. Pušenje mu je bilo dobro, tehnički
govoreći. No, stalno mi je padal i umiral sam od
smjeha od izraza na njegovom licu. Zgledal je ko
jedna cura kaj mi se sviđala prije sto godina, tak da
sam s malo mašte i koncentracije uspjel, na svoje
iznenađenje, svršit u gumu.
Tony me totalno posral zbog ove epizode, al
Caroline je smatrala da je to kul, i priznala mi da je
ljubomorna u pičku materinu. Mislila je da je dečko
ustvari malička.
Uglavnom, ne bi imal nikaj protiv otić do kraja s
frajerom, ak mi paše. Sam zbog iskustva. Problem
je u tom kaj mi se zbilja jedino sviđaju trebe. Dečki
mi jednostavno nisu seksi. Sve je to estetika, kurca
nema veze s moralom.
Stari pizdun baš ne zgleda ko da bi bil visoko na
listi kadidata s kojima bi htjel zgubit svoje
homoseksualno djevi-čanstvo. Al veli mi da ima
stan gore u Stoke Newingtonu i pita me jel bi htjel
prenoćit. Pa, Stoke nije daleko od Mela u Dalstonu,
pa si mislim: Jebi ga.
Stari pizdun je Talijan, i zove se Gi, skraćeno od
Giovanni, mislim si. Veli mi da radi u nekom
restoranu i da doma u Italiji ima ženu i klince.
Nekak osjećam da to baš ne zvuči istinito. Jedna od
odličnih stvari kad si na dopu je da nailaziš na hrpe
lažljivaca. Nekak si i sam razviješ određenu
ekspertizu u tom području, i oštar nos za sranja.
Odlazimo noćnim busom za Stoke s Victorije. Ima
hrpa mladih papaka u busu; urokani, nacugani, idu
na tulum, vraćaju se s tuluma. Jebenti kak sam si
htjel bit u jednoj takvoj škvadri a ne s ovim starim
pizdunom. Ipak.
Gijev podrumski stan je malo dalje od ulice Church.
Posije nje sam izgubljen, al znam da još nismo
došli skroz do Newington Greena. Unutra je
izuzetno jebeno ofucano. Ima stari kredenc,
komodu i velki, mjedeni krevet u sredini ove sobe
kaj smrdi po pljesni, i još kuhinju i zahod sa strane.
S obzirom na prethodnu vibru o ovom pizdunu,
iznenadim se kad vidim slike žene i klinaca svud
okolo.
– Tvoja obitelj stari?
– Da, to je moja obitelj. Uskoro će mi doći.
Ovo mi još uvjek nije zvučalo uvjerljivo. Možda
sam se naviknul na laži, pa mi istina zvuči
nepristojno krivo. Al ipak.
Kobog ti fale.
Da. O da, veli, onda kaže – Lezi na krevet
prijatelju. Možeš spavati. Sviđaš mi se. Možeš ostati
neko vrijeme.
Čvrsto zurim u pizdeka. Fizički mi ne prjeti, pa
sam si mislil, jebi ga, krepan sam, pa sam se
popel na krevet. Zatitrala mi je sumnja kad sam
se sjetil Dennisa Nilsena. Kladim se da je bilo
pizduna kaj su mislili da im fizički ne prjeti; prije
neg kaj ih je zadavil, odrubil im glave i ukiselil ih
u velkoj kaci. Nilsen je radil na istom Birou
rada u Cricklewoodu ko ovaj tip iz Greenocka kaj
sam ga znal. Tip iz Greenocka mi je rekel da je
jednog Božića Nilsen donesel curry kaj ga je
spremil za kolege iz biroa. Morti je sral, al nikad
se ne zna. Uglavnom, tolko sam sjeban da si
sklapam oči, popuštam svom umoru. Malo sam
se napel kad sam osjetil kak se penje na krevet
do mene, al sam se uskoro opustil jer me nije ni
probal pipnut a oba smo bili skroz obučeni.
Osjetil sam kak padam u bolesni, obezglavljeni san.
Probudil sam se, bez ikakvog pojma kolko sam
dugo spaval; suhih usta i s nečim čudno mokrim
na faci. Pipnul sam si obraz. Strune guste, ljepljive
tekućine ko od bjelanjka rastegle su mi se za
prstima. Okrenul sam se i vidil kak stari pizdun
leži do mene, sad gol, i sperma mu se cjedi s
tog sitnog, debelog pimpeka.
– Pokvarena stara pizdo! …drkaš po meni dok
spavam …govno jedno jebeno staro odvratno!
Osjećal sam se ko useknuti rupčić, sam tak
iskorišten, sam tak ko nula. Obuzel me gnjev i
opalil sam pizdeka po ustima i bacil ga s kreveta.
Zgledal je ko odvratni, debeli gnom sa svojim
nabuhlim trbuhom i okruglom glavom. Iscipelaril
sam ga par put dok se kvrčil po podu, onda sam
stal kad sam skužil da jeca.
Jebemu. Pizdek pokvareni. Jebeni… Koračal sam
po cjeloj sobi. Bilo je neugodno kak je kmečal.
Skinul sam haljetak s jedne od mjedenih kugla na
rubu kreveta i prebacil ga prek njegove ružne
golotinje.
Maria. Antonio, plače. Skužim da sam obgrlil
pizdeka i da ga tješim.
Sve u redu kompa. U redu je. Oprosti. Nisam ti
niš mislil loše, al sam ono, nijedan pizdun mi
još nikad nije izdrkal po faci.
To je itekak točno.
Ti si dobar… što ću ja? Maria. Moja Maria…
zavijal je. Usta su mu zauzimala najveći dio face,
ko ogromna crna rupa u polumraku. Smrdil je po
ustajaloj cugi, znoju i spermi.
Čuj, daj ajde bumo otišli dolje u kafić. Nekaj si
popit. Ti buš doručkoval. Ja plaćam. Ima jedan
dobar na putu Rid- ley, kod placa, kužiš? Sad je
kobog otvoren.
Moj prjedlog je bil potaknut sebičnošću bar kolko
i milosrđem. Tak bumo bili bliže Melovom stanu u
Dalstonu, a meni se izlazilo iz ove depra podrumske
sobe.
On se obukel pa smo otišli. Klipsali smo niz ulicu
High i put Kingsland u Stokeu, dolje do placa. U
kafiću je bila veća gužva neg kaj sam mislil, al
dobili smo stol. Ja sam si uzel pecivo sa sirom i
paradajzom a stari pizdun ono užasno crno kuhano
meso, kaj se zgleda oni židovski papki gore na
Stanford Hillu furaju na njega.
Pizdun počne mljet o Italiji. Bil je oženjen s tom
ženom Mariom hrpu godina. Rodbina je otkrila da
on i Antonio, brat od Marie, karaju jedan drugog.
Al ne bi smjel tak reć, više ono da su bili
ljubavnici. Mislim da je volil tipa, al volil je i Mariu
i sve. Ja sam mislil da sam ja sjeban zbog droge, al
kaj si neki pizdeki naprave od života zbog ljubavi.
Nemrem ni mislit o tome.
Uglavnom, bila su još dva brata, maco, katolici i
prema Giju, povezani s napolitanskom Camorrom.
Ti pizduni nisu ovo mogli podnjet. Capili su Gija,
pred restoranom od familije. Ubili deset različitih
bogova u sirotom pizdeku. Antonio je prošel isti
tretman kasnije.
Antonio se koknul nakon toga. Puno ti znači u toj
kulturi, rekel mi je Gi, kad te tak ponize. Mislil sam
si, puno ti znači u svakoj jebenoj kulturi. Gi mi
onda veli da se Antonio bacil pod vlak. Mislim si,
možda ipak znači više u toj kulturi. Gi je pobjegel
u Englesku, di odonda radi u hrpi taljanskih
restorana; živi po ofucanim rupama, preveč pije,
iskorištava mlade dečke i stare bakice kaj ih
pokupi, il pak oni njega iskorištavaju. Zvuči ko
prilično jadan život.
Srce mi je poskočilo kad smo otišli dolje do Mela pa
sam skužil kak reggae muzika odzvanja po ulici i
di mu svjetla gore. Čik od onog kaj je kobog bil
prilični tulum još se dimil. Bilo je kak spada bit
malo sa starim facama. Svi su tam bili, svi pizduni,
Đavo, Suzy, Nicksv (natripan do besvjesti), i
Charlene. Skvadra se ispovaljala po cjelom stanu.
Dvje cure su plesale skup, a Char je plesala s tim
nekim tipom. Paul i Nicksv su pušili; opijum, ne
haš. Većina engleskih narkića rade puši hors neg da
si ga šuta. Igle zgleda da su više domaće u
Škotskoj, il Edinburghu. Al svejedno uzimam
joint od pizduna.
– Jebate što je dobro da si došo, sinko stari! Nicksv
me lupa po leđima. Skuži Gija, pa mi šapće, –
Supiraj mi staru pičku, dobro? Ja sam povel malog
seronju sa sobom. Nisam imal srca ostavit ga
nakon kaj mi je ispričal svašta o svom jadu.
– Super kompa. Kak mi je drago. Ovo je Gi. Moj
dobar kompić. Živi u Stokeu. Lupam Gija po
leđima. Stari ševuljčić ima izraz ko zeček na
rešetkama od svog kaveza kad traži da mu daju
malo salate.
Idem prošnjofat, ostavljam Gija da priča s
Paulom i Nkksvjem o Napulju, Liverpoolu i
West Hamu, na međunarodnom nogometnom
jeziku. Nekad popušim takvu spiku, drugi put me
zamorna besmislenost cjele stvari skroz zbedira. U
kuhinji, dva tipa se prepiru o izbornom porezu.
Jedan dečko živčani, drugi je jebeni servilni
beskičmeni drkanac za laburiste i torijevce.
Baš si jebena budala zbog dvje stvari. Prvo, ak
misliš da Laburistička stranka ima jebene šanse
ikad više doć na vlast u ovom stoljeću, drugo, ak
misliš da bi bila ikakva mrtva razlika i da dođu,
sam se ubacim i velim pizdunu. Stoji tam s
otvorenim ustima, dok se drugi dečko smije.
E vidiš ti baš sam ti ja to mislio reć ovom ode
buda- letini, veli on na Brummie dijalektu.
Gibam, servilni pizdek ostaje zgranut. Odlazim u
spavaću di neki tip oblizuje neku curu, oko metar
dalje od nekih narkića kaj se rokaju. Pogledam
narkiće. Jebeš mi sve, svim se služe, šiju se i to.
Tolko o mojim teorijama.
Oš se slikat kompa? pita me taj žgoljavi sitni
darkerski šupak kaj kuha.
Oš ti da ti raznjupam gubicu, pičko? Odgovaram
mu pitanjem na pitanje. On odvrati pogled i
nastavi kuhat. Buljim mu malo u tjeme.
Zadovoljan nakon kaj se pizdun ufiksal, opuštam
se. Svaki put kad odem sim dolje, nekak se ovak
ponašam. Prođe me za par dana. Mislim da
kužim otkud mi to, al trebalo bi mi predugo da
objašnjavam, i zvučalo bi prejadno. Dok izlazim
iz sobe, čujem kak cura stenje na krevetu i tipa
kak veli, – Jebote kako ti je slatka minđa mala…
Teturam kroz vrata, dok mi taj meki, polagani
glas odjekuje u uhu: –Jebote kako ti je slatka
minđa mala… i od njega mi postaje intenzivno
prejasno kaj tu tražim cjelo vrjeme.
Nemrem se baš razmazit od ogromnog izbora. Sve
skup ima kandidatica za povalit ko na dnu šahta.
U ovo doba jutra, najbolje ženske su se il pokupile
il poševile. Charlene se tuca, isto ko i ženska kaj ju
je Sick Boy pokaral na njen dvajsprvi rođendan.
Čak je i cura s očima ko Marty Feldman i kosom
ko stidne dlake, zauzeta.
Priča mog jebenog života. Dođeš prerano, pa se
previše nacugaš il narokaš od dosade i zajebeš
stvar, il dođeš prekasno.
Mali Gi stoji kod kamina, cucla si konzervu
svjetlog. Zgleda zastrašen i zbunjen. Mislim si, na
kraju bi još mogel završit kak pizdeku radim
maslac s čokoladom. • Od te misli se u kurac
zbediram. Al ono, svi smo mi šljam na dopustu.

Zla krv
Upoznao sam se s Alanom Ventersom preko
skupine za samopomoć 'HIV i pozitivnih', makar
nije dugo ostao član. Venters se nije naročito brinuo
za sebe, pa je brzo dobio jednu od onih oportunih
infekcija kojima smo skloni. Uvijek mi je izraz
'oportuna infekcija' bio zabavan. U našoj kulturi, to
ti nekako daje dojam vrijednosti. Sjetim se
'oportunizma' poduzetnika koji je uočio rupu u
tržištu, ili strijelca koji je otrčao u ofsajd.
Zaguljena škvadra, te oportune infekcije.
Članovi grupe bili su otprilike u sličnom
zravstvenom stanju. Bili smo svi pozitivni na
antitijela, al još uvjek najvećim dijelom bez
simptoma. Paranoja nikad nije bila daleko od
površine na našim susretima; činilo se da svi
kradomice jedni drugima gledaju u limfne žlijezde
ne bi li uočili naznake oticanja. Bilo je nelagodno
osjetiti kako ti pogled sugovornika u jednom času
samo počinje kliziti niz lice.
Ovakvo ponašanje samo je pridonijelo osjećaju
nestvar-nosti koji me progonio u to vrijeme. Nisam
zapravo mogao doživjeti što se zbiva sa mnom.
Rezultati pretraga isprva su se jednostavno činili
nevjerojatnima, toliko su bili u neskladu s mojim
zdravim osjećanjem i izgledom. Dio mene ostao je
uvjeren da se sigurno radi o nekakvoj greški,
premda sam se triput podvrgavao testu. Moje
samozavaravanje trebalo se rasplinuti kad se
Donna odbila vidjeti sa mnom, no svejedno se
zadržalo u pozadini grčevitom odlučnošću.
Izgleda da uvijek vjerujemo u ono u što želimo
vjerovati.
Prestao sam ići na sastanke skupine nakon što su
stavili Alana Ventersa u prihvatilište. To me
jednostavno deprimiralo a, ionako, želio sam
provoditi vrijeme posjećujući njega. Tom, moj
glavni voditelj i jedan od savjetnika skupine,
nevoljko je prihvatio moju odluku.
– Čuj Dave, mislim da je tvoje odlaženje Alanu u
bolnicu stvarno sjajno; za njega. Ali ovog časa se
više brinem za tebe. Odličnog si zdravlja, a svrha
skupine i jest u tome da najbolje iskoristimo ono što
imamo. Nećemo sad prestati živjeti samo zato što
samo HlV-pozitivni…
— Siroti Tom. Njegova prva današnja netaktičnost.
– Je li to kraljevsko 'ja' Tome? Kad budeš HIV
pozitivan, pričaj mi o tome.
Tomovi zdravi obrazi dobili su živu rumenu boju.
Nije si mogao pomoći. Godine prakse u radu s
ljudima naučile su ga skrivati reakcije kroz geste
i govor. Nema skretanja pogleda ili podrhtavanja
u glasu kad mu je neugodno. Ne kod starog Toma.
Na nesreću, Tom nemre ništa napraviti sa žarkim
crvenilom koje mu oblijeva lice u takvim prilikama.
– Oprosti, Tom se nametljivo ispričao. Imao je
pravo raditi pogreške. Uvijek je govorio da ljudi
imaju pravo na to. Probaj to reći mom oštećenom
imunološkom sustavu.
— Samo se brinem što namjeravaš provoditi vrijeme
s Alanom. Škodit će ti da ga gledaš kako propada a,
uostalom, Alan teško da je bio najpozitivniji član
grupe.
Svakako je bio najseropozitivniji član.
Tom je radije prečuo moju primjedbu. Imao je pravo
ne odgovarati na negativno ponašanje drugih. Svi
smo imali takvo pravo, govorio nam je. Sviđao mi
se Tom; orao je usamljenu brazdu, neprestano se
trudeći biti pozitivan. Mislio sam da moj posao, u
kojeg je spadalo promatranje Howisona dok svojim
okrutnim skalpelom rastvara usnula tjelesa,
deprimira i otuđuje. No on je međutim istinska
pjesma u usporedbi s promatranjem rastrganih duša.
S time se Tom morao nositi na sastancima skupine.
Većina članova 'HIV i pozitivnih' bili su
intravenozni narkomani. Dobili su HIV na
poligonima za šutanje koji su cvali u gradu
sredinom osamdesetih, nakon što je zatvorena
prodavaonica kirurških potrepština u ulici Bread.
Time je prestao dotok svježih igala i šprica.
Nakon toga, stvar je ostala na velikim zajedničkim
špricama i dijeljenju i daljnjem dijeljenju. Imam
kompića po imenu Tommy koji se navukao na dop
zbog svoje škvadre u Leithu. Jednog od njih znam,
tipa po imenu Mark Renton, radio sam s njim dok
sam bio stolar. Ironično je da se Mark fiksa već
godinama, i još *se, koliko znam, nije zarazio
HlV-om, dok ja nikad nisam u životu pipnuo
heroin. No u grupi je, svejedno, bilo toliko narkića
da shvatiš da bi on mogao biti iznimka, prije nego
pravilo.
Sastanci skupine bili su u načelu napeta iskustva.
Narkići su prezirali dvojicu homoseksualaca u
grupi. Vjerovali su da se HIV počeo širiti gradskom
narkomanskom mrežom preko jednog gazde
izrabljivača i guzoljupca, koji je naplatio stanarinu
jebanjem svog bolesnog stanara. Ja i dvije žene,
jedna od njih partnerica narkića koja sama nije
uzimala drogu, prezirali smo sve jer nismo bili ni
homoseksualci ni ovisnici. Isprva sam, poput svih
ostalih, vjerovao da sam 'nevin' zaražen. U to doba
je bilo itekako lako za sve kriviti šutere ili
guzoljupce. Međutim, vidio sam postere i čitao
letke. Sjećam se kako su u eri punka Sex Pistolsi
govorili da 'nitko nije nevin'. Posve tako. Ali treba
reći i da su neki krivlji od drugih. Što me vraća
Ventersu.
Dao sam mu priliku; priliku pokazati kajanje.
Prilično više nego što je govno zasluživalo. Na
skupnom sastanku, rekao sam prvu između više
laži, zbog kojih ću na kraju tako čvrsto ščepati dušu
Alana Ventersa.
Rekao sam grupi da sam se upuštao u potpune
spolne odnose bez zaštite, dobro znajući da sam
HIV pozitivan, i da mi je sad zbog toga žao. Soba
je mrtvački utihnula.
Ljudi su se nervozno meškoljili. Zatim je žena
imenom Linda počela plakati, vrteći glavom. Tom
ju je upitao želi li napustiti sastanak. Rekla je da
neće, da će pričekati i čuti što će drugi reći,
otrovno upućujući svoj odgovor u mojem smjeru.
No uglavnom sam bio nesvjestan njenog bijesa; ni
časka nisam skidao oči s Ventersa. Imao je onaj
karakteristični izraz vječne dosade na licu. Bio sam
siguran da mu je blagi osmjeh načas zatitrao na
usnicama.
— Hrabro je što si to rekao, Davie. Zacijelo ti je
za to trebalo puno hrabrosti, rekao je Tom svečano.
— U stvari ne pederu debilni, kad sam lagao, jebi
se. Slegnuo sam ramenima.
— Siguran sam da ti je spao težek teret krivnje,
nastavio je Tom, podižući obrve, pozivajući me
da nastavim. Ovog puta sam prihvatio priliku.
— Da, Tome. Samo kad sam to mogao podijeliti sa
svima vama. To je užasno… ne očekujem da će mi
itko oprostiti…
Druga žena u grupi, Marjorv, uputila mi je
prezrivu uvredu, koju nisam baš razumio, dok je
Linda nastavila plakati. Nikakva reakcija nije se
spremala od pizduna koji je sjedio u stolcu preko
puta mene. Bilo mi je muka od njegove sebičnosti i
amoralnosti. Zaraza može dobiti njegovo tijelo;
tolika je njezina pobjeda, koliko god zloćudna sila
ona bila. Moja bi bila veća, potpunija. Želio sam
njegov duh. Namjeravao sam nanijeti smrtne rane
njegovoj navodno vječnoj duši. A-men.
Tom je pogledao po krugu: – Suosjeća li netko s
Daviejem? Što mislite o ovome?
Nakon napada tišine, tijekom kojeg su moje oči
ostale vezane uz ravnodušni Ventersov lik, mali
Goagsie, narkić u grupi, započeo je nervozno
kreštati. Zatim je ispljunuo, u groznoj bujici riječi,
ono čemu sam se nadao od Ventersa.
– Drago mi je kaj Davie to veli… i ja sam tak…
jebenti i ja sam tak… s nedužnom curom kaj
nikad nikom nije niš napravila… sam sam mrzil
svijet… mislim… mislil sam si, kaj mene ima
bolit kurac? Kaj sam ja dobil od života… imam
dvajstri godine i nemam niš, čak ni jebeni posel…
zakaj bi mene bilo briga… kad sam rekel curi, sam
je pošizila… grcao je poput djeteta. Zatim je
digao pogled prema nama i kroz suze se uspio
nasmijati najljepše što sam ikad na ikome u
životu vidio. – …al bilo je dobro. Testirala se.
Tri puta u šest mjeseci. Niš. Nije se zarazila…
Marjorv, koja se jest zarazila u istim okolnostima,
pro-siktala je nešto prema meni. Zatim se dogodilo.
Onaj pizdun Venters zakolutao je očima i nasmijao
mi se. U tom je bila stvar. Došao je tren. Bijes je
još bio prisutan, no prožet velikim mirom,
snažnom bistrinom. Uzvratio sam mu osmjeh,
osjećajući se kao napola uronjeni krokodil dok
promatra meku, krznenu životinju kako pije na
obali rijeke.
— Ne… mali Goagsie sažaljivo je zacendrao prema
Marjorv, – nije bilo tak… dok sam čekal reze od
njenog testa bilo mi je gore neg kad sam čekal
svoje… niste skužili… nisam… mislim nisam
imal… nije ono…
Tom je prišao u pomoč uzdrhtalom, bezizražajnom
obličju u koje se pretvorio.
— Nemojmo zaboraviti užasni bijes, prezir i gorčinu
koje ste svi osjetili kad ste saznali da ste pozitivni
na antitijela.
To je bio mig za prebacivanje u puni gas jedne od
naših uobičajenih, serijskih svađa. Tom je to smatrao
'podnošenjem našeg bijesa' pomoću 'suočavanja sa
stvarnošću'. Postupak je trebao imati terapijsku
vrijednost, a i imao ju je za mnoge u grupi, ali meni
je bio iscrpljujući i tišteći. Možda je ovo bilo zbog
toga što sam, u to vrijeme, imao drukčije osobne
prioritete.
Cijelim tijekom ove rasprave o osobnoj odgovornosti,
Venters je, kako se i uobičajilo u takvim
prigodama, davao korisne i poučne doprinose. –
Sranje, uzviknuo je, kad god bi netko nešto
strasno zaključio. Tom bi ga pitao, kao i uvijek,
zašto tako misli.
— Sam tak, Venters je odvratio sliježući ramenima.
Tom ga je upitao može li objasniti zašto.
— To ti je sam gledište jednog protiv gledišta
drugog. Tom je odvratio pitajući Alana koje je
njegovo gledište.
— Alan je rekao ili: Kaj me briga, ili: Boli me
kurac. Zaboravio sam njegove točne riječi.
— Tom ga je zatim zapitao zašto je ovdje. Venters
je rekao: – Idem onda. Izašao je, i ozračje se istog
trena popravilo. Bilo je kao da je netko tko je zlo i
odvratno prdnuo nekako uspio usisati smrad natrag
u šupak.
No vratio se, kao što se i uvijek vraćao, s onim
prezrivim, zluradim izrazom. Činilo se da Venters
vjeruje da je on jedini besmrtan. Uživao je gledati
kako drugi pokušavaju biti pozitivni, a zatim im
spuštati. Nikad toliko izravno da bi ga izbacili iz
skupine, ali dovoljno da bi značajno snizio njen
duh. Pošast koja je mučila njegovo tijelo bila je
srdašce u usporedbi s onom prikrivenijom koja
mu je posjela bolesni um.
Ironično, Venters me smatrao srodnim duhom,
nesvjestan da dolazim na sastanke s isključivim
ciljem pomnog promatranja njega. Nikad nisam
govorio u grupi, i usavršio sam ciničan pogled dok
bi ostali pričali. Takvo ponašanje dalo je osnovu na
kojoj sam se mogao skompati s Alanom Ven-
tersom.
Bilo je lako sprijateljiti se s tim tipom. Nitko nije
htio znati za njega; jednostavno sam mu postao
prijatelj u nedostatku drugih. Počeli smo skupa
piti; on nemilice, ja oprezno. Počeo sam saznavati
o njegovom životu, prikupljajući znanje postojno,
iscrpno i sistematično. Diplomirao sam kemiju na
Sveučilištu Strathclvde, ali nikad nisam svojem
studiranju posvećivao ni izbliza takvu podrobnost
ili žar s kojima sam prišao istraživanju Ventersa.
Venters se zarazio HlV-om, poput većine u
Edinburghu, dijeleći igle pri uzimanju heroina.
Ironično, prije no što je dobio pozitivnu dijagnozu,
ostavio je dop, ali sada je bio beznadni cuger.
Način na koji je nekritički pio, s vremena na
vrijeme zabijajući si komad peciva ili tosta u usta
tijekom maratonskog napada lokanja, značio je da je
njegov oslabljeni organizam lak plijen svakojakim
potencijalno smrtonosnim infekcijama. Tijekom
razdoblja u kojem se družio sa mnom, s uvjerenjem
sam predskazao da čovjek neće nimalo potrajati.
Tako je i ispalo; brojne infekcije uskoro su mu
strujale tijelom. Ovo ga nimalo nije promijenilo.
Venters se nastavio ponašati kao i uvijek. Počeo je
odlaziti u prihvatilište, ili odjel, kako su ga zvali;
prvo kao vanjski pacijent, kasnije kao posve
redovni.
Zgrada prihvatilišta nije neprivlačna. Prekrili su
sive blokove zgodnim žutim ciglicama. No nema i
žutog ciglenog puta koji bi vodio do tamo.
Svaki posjet Alanu Ventersu dovodio me sve bliže
mojem posljednjem, i konačnoj osveti. Uskoro je
došlo do trenutka u kom više nije bilo vremena za
pokušaje iznuđivanja iskrenih isprika iz njega. U
jednom sam razdoblju mislio da mi je stalo do
Ventersova pokajanja više no do osvete zbog sebe.
Ako ga dobijem, umrijet ću s vjerom u temeljnu
dobrotu ljudskog duha.
Sasušeni skup kože i kostiju koji je sadržavao
Ventersovu životnu energiju činio se nedovoljnim
da bi udomio bilo kakav duh, a kamoli onaj u kojeg
polažeš nade za cijelo čovječanstvo. No oslabljeno
tijelo u raspadanju trebalo je dovesti duh bliže
površini, i učiniti ga vidljivijim nama smrtnicima.
To mi je rekla Gillian iz bolnice u kojoj sam radio.
Gillian je vrlo pobožna, i takvo vjerovanje joj
pristaje. Svi mi vidimo ono što želimo vidjeti.
Sto sam uistinu želio? Možda se uvijek radilo o
osveti, a ne pokajanju. Venters je mogao sliniti za
oproštaj poput rasplakane bebice. Što možda ne bi
bilo dovoljno da me spriječi u onom što sam
namjeravao.
Ovo unutarnje raspravljanje; ono je jedan od
sporednih učinaka svog tog savjetovanja kojeg sam
dobio od Toma. Naglašavao je osnovne istine: još
ne umireš, moraš živjeti svojim životom dok do tog
ne dođe. U njihovoj podlozi bilo je uvjerenje da se
sumorna stvarnost izvjesne smrti može zanemariti
pokušavanjem ulaganja sebe u trenutnu životnu
stvarnost. Tada nisam u to vjerovao, ali sad
vjerujem. Po definiciji, moraš živjeti dok ne umreš.
Bolje doživi život što potpunije i ugodnije možeš, u
slučaju da je smrt sranje, što mi se čini da će i biti.
Bolnička sestra ličila je malo na Gail, žensku s
kojom sam jednom izašao, s prilično katastrofalnim
rezultatima, što se toga tiče. Nosila je isti hladan
izraz lica. U svome slučaju imala je dobar razlog, jer
sam prepoznao da se radi o službenoj brizi. U krevet s par dispirina i bit ćeš mi zdrav ko dren do
slučaju Gail, takav nedostatak neposrednosti bio sutra.
je, smatram, neprikladan. Ova sestra me — Boli te? pitam ga u nadi.
pogledala na isti usiljeni, ozbiljni i nadmoćni — Ne… daju mi ljekove… al to disanje… primio
način. sam ga za ruku i osjetio ubod fasciniranosti kad su
— Alan je vrlo slab. Molim vas da se ne me njegovi otužni, koščati prsti čvrsto stisnuli.
zadržavate. Mislio sam da ću mu se nasmijati u lubanju od lica
— Shvaćam, nasmiješio sam se, dobroćudan i sjetan. dok su mu se umorne oči stalno zatvarale.
Kako je ona glumila brižnu profesionalku, smatrao
sam da bi bilo bolje da ja glumim zabrinutog
prijatelja. Izgledalo je da mi uloga prilično dobro
ide.
— Vrlo je sretan što ima tako dobrog prijatelja,
rekla je, očito začuđena što takav ogavni izrod
može imati ikakve prijatelje. Promrmljao sam
nešto neodređeno i prešao u sobicu. Alan je
izgledao grozno. Bilo mi je zlo od brige;
tjeskobnog straha da ovaj gad neće poživjeti do
kraja tjedna, da bi mogao izbjeći stravičnoj sudbini
koju sam razradio za njega. Trebalo je potanko
tempirati stvari.
Jako sam uživao, u početku, prisustvujući
Ventersovoj strašnoj tjelesnoj agoniji. Nikad neću
dozvoliti da sam upadnem u takvo stanje kad se
razbolim; jebeš to. Ostavit ću si upaljen motor u
zaključanoj garaži. Venters, govno kakav je, nije
imao jaja napustiti gazu od svoje volje. Držat će se
do sumornog kraja, ako ni zbog čeg drugog, ono
makar da bi do najveće moguće mjere drugima
stvarao neprilike.
— Kak si Al? upitao sam ga. Baš glupo pitanje.
Konven cije nam uvijek nameću svoju suludost u
ovako neprimje renim prilikama.
— Ne loše… prostenjao je.
— Jesi li posve siguran, Alane, staro momče? Ništa
loše? Izgledaš malčice klonulo. Vjerojatno samo
mrvica one klice koja se svugdje mota. Ravno u
Avaj jadni Alan. Poznavab ga Sestro. Bio je drkač, od
beskrajne napasti. Gledao sam, suzbijajući
smijuljenje, dok je lovio zrak.
Dobro je kompa. Ja sam ti tu, rekao sam.
Dobar si ti, Davie… proslinio je. – …šteta kaj se
nismo opće znali prije ovog… Otvorio je oči i
ponovno ih zatvorio.
Jebena šteta kak kažeš pizdurino jedna
odvratna… prosiktao sam ka njegovim zatvorenim
očima.
Kaj? …kaj si rekel… bio je u bunilu od
iscrpljenosti i anestetika.
Pizda lijena. Previše vremena provodi u tim
krpama. Trebao bi malo mrdnut guzicom da se
razmrda. Kratki sprint oko parka. Pedeset sklekova.
Dvadeset pet trbušnjaka.
– Velim, šteta što smo se morali upoznati pod
ovakvim okolnostima.
Zadovoljno je prostenjao i zaspao. Izvukao sam
njegove koštunjave prste iz svoje šake.
Neugodno sanjaj, pizdo.
Sestra je ušla pogledati mog čovjeka. – Posve je
nedruštven. Nije baš lijepo biti takav prema gostu,
nasmijao sam se, gledajući usnuli poluleš pod
sobom koji je bio Venters. Natjerala se na kratak
smijeh, vjerojatno misleći da se radi o crnom
humoru homoseksualca ili narkića, ili hemofiličara
ili što god zamišlja da jesam. Baš me briga kako
ona mene doživljava. Ja sebe vidim kao anđela
osvete.
Ubijanjem ove vreće govana samo bih mu napravio
veliku uslugu. To je bio problem, no njega sam
uspio razriješiti. Kako pozlijediti čovjeka koji će
uskoro umrijeti, zna to, i baš ga briga?
Razgovarajući s Ventersom, no što je bitnije,
slušajući ga, otkrio sam kako. Povrijediš ih preko
živih, preko onih do kojih im je stalo.
Pjesma kaže da 'svako nekog nekad voli', no činilo
se da Venters prkosi ovom uopćavanju. Čovjek
jednostavno nije volio ljude, a oni su se itekako
oduživali. Druge muškarce Venters je doživljavao
kao suparnike. Nekadašnje poznanike opisivao je s
gorčinom: 'trgovac derikoža', ili ponižavanjem:
'jebena budala'. Primijenjeni opis ovisio je o tome na
kojoj je strani bio zlostavljani, iskorišteni ili
izmanipulirani u konkretnom slučaju.
Žene su spadale u dvije nejasno razlučive kategorije.
Imale su ili 'piću ko riblju večeru', ili 'piću ko
raspuknuti kauč'. Venters očito nije u ženama vidio
puno više od 'dlakave rupe', kako ju je zvao. Čak i
koja pogrdna primjedba o njihovim sisama ili
guzicama predstavljala bi značajno proširenje
pogleda. Ulovila me malodušnost. Kako bi ovaj gad
ikad mogao nekoga voljeti? No pustio sam si
vremena, i strpljenje je polučilo nagradu.
Koliko god bio bijedno govno, Ventersu je zbilja bilo
stalo do jedne osobe. Nije se mogla propustiti
promjena u tonu njegovog pričanja kad bi se služio
frazom: 'malički dečec'. Diskretno sam iz njega
izmuzao obavjesti o petogodišnjem sinu kojeg je
imao s jednom ženom iz Wester Hailesa, 'kravom'
koja ga nije puštala vidjeti dijete, imenom Kevin.
Dio mene već je zavoljeo tu ženu.
Dijete mi je pokazalo kako se Ventersa može
pozlijediti. Nasuprot svom uobičajenom držanju,
bivao bi pogođen bolom i nesuvisao od navale
osjećaja kad je govorio kako nikad nije vidio svog
sina kako raste, kako jako voli 'maličkog dečeca'.
Zato se Venters nije bojao smrti. Uistinu je vjerovao
da će nastaviti živjeti, na jedan ili drugi način, kroz
svojeg sina.
Nije mi bilo teško uplesti se u život Frances,
Ventersove bivše djevojke. Mrzila je Ventersa
jetkošću zbog koje mi je postala draga makar me ni
na koji drugi način nije privlačila.
Nakon što sam je provjerio, uletio sam joj
'namjerno slučajno' u jadnom diskaču, gdje sam
igrao ulogu šarmantnog i pažljivog udvarača. Jasno,
novac nije bio u pitanju. Kako se očito nijedan
muškarac nije prema njoj pristojno ponašao, te nije
bila navikla na gotovinu, živjeći od pučke kuhinje s
klincem kojeg je trebalo odgojiti, brzo je pala.
Najgori dio je bio kad je došlo do seksa. Inzistirao
sam, jasno, na nošenju kondona. Ona mi je, prije no
što smo do tuda došli, rekla za Ventersa. Plemenito
sam joj rekao da joj vjerujem i kako sam spreman
voditi ljubav bez kondoma, no želio sam ukloniti joj
nesigurnost iz svijesti, a i morao sam joj iskreno
reći, bio sam s par različitih osoba. S obzirom na
njeno ranije iskustvo s Ventersom, ovakvih je dvojbi
moralo biti. Kad je počela plakati, mislio sam da
sam sve pokvario. No njene suze bile su iz
zahvalnosti.
– Ti si stvarno dobar čovjek, Davie, znaš ti to? rekla
je. Da je znala na što se spremam, ne bi imala tako
veličajno mišljenje. Bilo mi je krivo zbog toga, no
kako bih se sjetio Ventersa, osjećaj bi se
rasplinjavao. Izvest ću stvar do kraja kako god bilo.
Podesio sam svoje zavođenje Frances istodobno s
Ven-tersovim padom u ozbiljnu bolest i njegovim
pridruženim smještanjem u prihvatilište. Više bolesti
dolazilo je u obzir za dokrajčivanje Ventersa, a
prednjačila je upala pluća. Venters, kao i mnogi
papci zaraženi HlV-om preko igle, izbjegao je
užasnim rakovima kože koji prevladavaju kod
homića. Glavni konkurent upali pluća bila mu je
gnojna upala grla i želuca. Upala nije bila prva koja
je poželjela zadaviti gada naživo, no mogla je biti
zadnja da nisam požurio. Stanje mu se vrlo brzo
pogoršavalo, u jednom stadiju i prebrzo za moj
ukus. Mislio sam da će pizdun unovčiti žetone prije
no što uspijem sprovesti svoj plan.
Moja prilika je došla, na kraju, točno u pravi tren:
konačno se vjerojatno radilo o pola sreće pola
isplaniranog. Venters se mučio, spavši na
smežuranu smotku kosti i kože. Liječnik je rekao:
odsad pa nadalje, svakog časa.
Postigao sam da mi Frances povjeri čuvanje djeteta.
Nagovarao sam je da izlazi s prijateljicama.
Namjeravala je izaći na curry u subotu uvečer, i
ostaviti me samog u svom stanu s klincem.
Iskoristit ću priliku koja mi je pružena. U srijedu
prije velikog dana, odlučio sam posjetiti roditelje.
Razmišljao sam da im kažem o svom zdravstvenom
stanju, znajući da će mi to vjerojatno biti posljednji
posjet.
Dom mojih roditelja bio je stan u Oxgangsu. Tamo
mi je sve uvijek izgledalo tako moderno kad sam bio
dijete. Sad je djelovalo čudno, poput oronulog fosila
nekog davno nestalog razdoblja. Stara mi je otvorila
vrata. Na trenutak je djelovala suzdržano. Zatim je
shvatila da sam to ja a ne moj mlađi brat, te je
lisnicu mogla ostaviti u naftalinu. Pozdravila me,
žarom od olakšanja. – Ej-bok strance, otpjevala je,
uvodeći me na brzinu.
Primijetio sam razlog žurbe, Krunska ulica je bila
na televiziji. Mike Baldwin je očito došao do točke
na kojoj se mora suočiti s ljubavnicom s kojom živi,
Almom Sedgwick, i reći joj da zapravo voli bogatu
udovu Jackie Ingram. Mike si nije mogao pomoći.
Bio je rob ljubavi, sile izvan svoje moći, zbog koje
je bio prinuđen tako se ponašati. Mogao sam, kako
bi to Tom rekao, suosjećati s njim. Ja sam bio rob
mržnje, sile s jednako teškim zahtjevima. Sjeo sam
na kauč.
Ej bok strance, ponovio je moj stari, ne odižući
pogled s Evening Netvsa. – Čim mi se baviš? upitao
je umorno.
Ničim baš.
Uistinu nije ništa oče. Oh, jesam li spomenuo da
imam pozitivnu reakciju na antitijela? To je sad vrlo
pomodno, znaš. Čovjek si jednostavno mora
priuštiti oštećeni imunološki sustav u današnje
vrijeme.
– Dva miljona Kinića. Dva miljona te gamadi. To
burno ti mi dobili sim prek kad se Hong Kong vrne
Kini. Ispustio je dugački dah. – Dva miljona
žarkožutih žohara, domislio je.
Nisam ništa rekao, odbijajući ugristi mamac. Otkako
sam otišao na fakultet, odbacujući ono što su moji
roditelji iz navike zvali 'dobrim obrtom', stari si je
dodijelio ulogu tvrdoguzog reakcionara naspram
mene studentskog revolucionara. Isprva je sve bilo
šala, no s prolaskom godina ja sm svoju ulogu
nadrastao dok je on svoju počinjao sve čvršće
prihvaćati.
Ti si fašist. Sve je to od nedovoljne veličine
penisa, rekao sam mu vedro. Stega Krunske ulice
nad psihom moje majke nakratko se prekinula kad
se okrenula ka nama sa sveznajućim smješkom.
Nemoj mi pričat vražje gluposti. Ja sam dokazal
svoju muškost sine, odvratio je ratoborno,
svrdlajući po činjenici da sam uspio doseći dob od
dvadeset pet godina a da se nisam opskrbio ženom
ili izrodio djecom. Na sekundu sam čak pomislio
da će si izvaditi pimpeka kako bi mi pokušao
dokazati da nisam u pravu. Namjesto toga
odmahnuo je na moju primjedbu i vratio se
izabranoj temi. – Kak bi ti voljel da ti se dva miljona
Kinića naseli u ulicu? Na spomen izraza 'Kinić'
predočio sam si gomile niskih a entuzijastičnih
vlasni ka rasnih pasa gdje izvode ljubimce u šetnju
mojom ulicom. Bilo je lako zamisliti taj prizor,
jer sam mu prisustvovao svakog nedjeljnog jutra.
Mislim da mi se već jesu, naglas sam razmislio.
Eto vidiš, rekao je, kao da sam mu dao za pravo.
– Još dva miljona ih dolazi. Kak ti se to sviđa?
Za pretpostaviti je da se svih dva milijuna neće
naseliti u aleju Caledonian. Mislim, geto Dalrvja
je i ovako pre natrpan.
Sam se ti smij. Kaj je s poslom? Dva miljona
na socijalki taj čas. S kućama? Svi ti siromaki kaj
žive u gradu od kartona. Bože, kako me grizao za
mozak. Nasreću, inter venirala je moćna mama,
čuvarica kutije sa sapunicama.
Dajte ušutite! Pokušavam gledat telku!
Oprostite majko. Znam da je to mrvicu odviše
samoživo s moje strane, sa strane vašeg HlV-
ičnog potomka, tražiti vašu pažnju dok Mike
Baldwin donosi važnu odluku koja će promijeniti
njegovu budućnost. S kojim grotesknim starim
visuljkom će se smežurana post-klimakterična
vještica odlučiti poševiti? Gledajte nas i dalje.
Odlučio sam ne spominjati svoj HIV.Moji roditelji
nemaju naročito napredne poglede na takve stvari.
Ili možda imaju. Tko zna? Kako god bilo, nisam
osjećao da mogu. Tom nam uvijek govori da se
držimo svojih osjećaja. Osjećao sam da su mi se
roditelji vjenčali s osamnaest i izrodili četvero
urlajuće deriščadi prije no što su bili moje dobi. Već
ionako misle da sam 'čudan'. Uvođenje AIDS-a u
cijelu stvar samo će im potvrditi sumnju.
Umjesto toga ispio sam limenku Izvoznog i tiho
popričao o nogaču sa starim. Nije bio na utakmici
od 1970. Televizija u boji išla je namjesto
njegovih nogu. Dvadeset godina kasnije, došao je
satelit i posve ih sjebao. Svejedno, i dalje se smatrao
stručnjakom za tu igru. Mišljenja drugih bila su
bezvrijedna. U svakom slučaju, svaki pokušaj
njihovog iznošenja bio je gubljenje vremena. Kao i
s politikom, na kraju će doći do stajališta
suprotnog onome koje je prethodno zastupao i
iskazivati ga jednako kričavo. Samo je trebalo
izbjeći stvaranje čvrstih stavova s kojima bi se on
sukobio i postupno bi se sam naveo na vaš način
razmišljanja.
Sjedio sam neko vrijeme, pozorno kimajući. Zatim
sam naveo neki banalan izgovor i otišao.
Vratio sam se kući i provjerio svoju kutiju s
alatom. Zbirka raznovrsnih oštrih predmeta bivšeg
stolara. U subotu sam je odnio u Francesin stan u
Wester Hailesu. Morao sam napraviti par stvari po
kući. Za jednu od njih nije imala pojma.
Fran je jedva čekala otići na večeru s prijateljicama.
Bez prestanka je pričala dok se spremala.
Pokušavao sam odgovarati suvislije od niza tihih
mrmljanja poput 'je' i 'baš', ali u glavi mi se vrtjelo
od misli o onom što moram napraviti. Sjedio sam
zgrbljen i napet na krevetu, često ustajući do
prozora i izvirujući, dok si je 'stavljala lice'.
Nakon par stoljeća, kako mi se činilo, čuo sam
zvuk motora koji se zaustavljao na pustom,
prljavom parkiralištu. Skočio sam do prozora, veselo
objavljujući: – Taksi je stigao!
Frances me ostavila da čuvam njeno usnulo dijete.
Cijeli postupak prošao je prilično glatko. Nakon
njega osjećao sam se užasno. Jesam li imalo bolji od
Ventersa? Mali Kevin. Znalo nam je biti lijepo.
Vodio sam ga na predstave na festivalu na
Livadama, u Kirkcaldv po kravatu Kupa lige, i u
Muzej djetinjstva. Makar se ne čini mnogo,
itekoliko je više od svega što je njegov stari ikada
napravio za sirotog malog seronju. Toliko mi je
Frances rekla.
Koliko god da sam se tada osjećao, to je bio samo
uvod u užas koji me udario kad sam razvio
fotografije. Dok se slika pojavljivala na
fotografskom papiru, tresao sam se od straha i
grižnje savjesti. Stavio sam ih na sušilicu i skuhao si
kavu, s kojom sam progutao dva valija. Zatim sam
uzeo fotografije i otišao u prihvatilište posjetiti
Ventersa.
Fizički, od njega nije puno ostalo. Plašio sam se
najgoreg dok sam mu gledao u zacakljene oči. Neki
ljudi s AIDS-om znali su dobiti pre-senilnu
demenciju. Zaraza može imati njegovo tijelo. Ako
je zauzela i njegov duh, uskratit će mi osvetu.
Nasreću, Venters je uskoro zamijetio moje prisustvo,
očito ne reagirajući isprve zbog nekog od
popratnih simptoma lijekova na kojima je bio.
Njegove oči uskoro su me jasno gledale, stičući
podli, prepredeni izraz po kojem sam ga znao.
Mogao sam osjetiti kako mu prezir prema meni
curi kroz boležljivi osmjeh. Mislio je da je našao
budalastu pizdu koja će mu udovoljavati do kraja.
Sjeo sam uz njega, držeći mu ruku. Bilo mi je da
mu iščupam isušene prste i zabijem mu ih u
tjelesne otvore. Krivio sam njega zbog toga što
sam morao napraviti Kevinu, kao i za sve druge
stvari.
Ti si dobar dečko Davie. Šteta kaj se nismo
upoznali u drukčijm okolnostima, prostenjao je,
ponavljajući tu izlizanu frazu kao i pri svakom
mojem posjetu. Čvršće sam mu stegnuo ruku.
Gledao me ne razumijevajući. Dobro. Gad je još
uvijek mogao osjećati fizičku bol. Neće ga
takva bol pozlijediti, ali dobro je došla sa
strane. Progovorio sam jasnim, odmjerenim
tonom.
Rekao sam ti da sam se zarazio iglom, Al. Pa,
lagao sam ti. Lagal sam ti oko tonu stvari.
Kaj ti je sad sve to, Davie?
Samo slušaj minutu, Al. Inficirala me je treba s
kojom sam izlazil. Nije imala pojma da ima HIV.
Zarazilo ju je ljudsko govno kojeg je upoznala
jedne večeri u nekom pubu. Bila je malo nacugana i
malo naivna, ova ribica. Kužiš? Ova pizda njoj veli
da ima malo dopa u svojoj rupi. Tak da je otišla s
pizdom. Do njegovog stana. Gad ju je siloval. Znaš
kaj je napravil, Al?
Davie… kaje ovo…
Jebenti kak bum ti rekel. Prjetil joj je jebenim
nožem. Zavezal je. Jebal je u piću, jebal je u
guzicu, natjeral je da mu popuši. Cura se užasnula,
uz to kaj je bila ozljeđena. Jel ti to malo zvuči
poznato pizdo?
Nemam… nemam dume o kom ti to kurcu Davie…
Ne-moj ni po-činjat je-bemti. Sjećaš se Donne.
Sjećaš se bara Southern.
Bil sam sjeban stari… – sjećaš se kaj si rekel…
Lagal sam. Sranje. Meni se ne bi mogel dić da sam
znal da imam to sranje u svojoj spermi, pička ti
materina. Ne bi se mogel ni nasmijat.
Mali Goagsie… se sjećaš njega?
Čkomi jebem ti mater. Mali Goagsie je riskiral,
jebeš ga. Ti si tam sjedil ko da ti je to jebena
pantomima kad si imal vlastiti rizik, rekao sam
hrapavo, gledajući kako mi se kapljice sline rastaču
tankim filmom znoja Jcoji mu je prekrivao
razmočenu identifikacijsku karticu. Sabrao sam se,
nastavljajući priču.
Cura je prošla teško razdoblje posije toga. Al bila
je čvrsta. To bi sjebalo puno ženskih, al je Donna
pokušala otrest to od sebe. Zakaj bi dozvolila da ju
neki pizdun spermožder uništi za cjeli život? Lakše
je to reć neg napravit, al ona je uspjela. Ono kaj
nije znala je bilo da je dotična ljiga HIV
pozitivan. Onda si upozna jednog drugog tipa.
Profuraju. Ona mu se sviđa, ali zna da ju
smetaju muškarci i seks. Nikakvo jebeno čudo,
eh? Želio sam zadaviti perverznu silu koja se
prodavala pod život unutar pizdinog tijela. Ne još,
rekao sam samome sebi. Ne još, budalo bijedna.
Duboko sam udahnuo, i nastavio svoju
pripovijest, proživljavajući njezin užas.
Dogovorili su se, cura i taj drugi tip. Stvari su
jedno vrjeme bile kak treba. Onda je saznala da
silovatelj izmet imao HIV. Pa je saznala da ga i
ona ima. Ali još gore za tu osobu, stvarnu osobu,
jebenti moralnu osobu, bilo je kad je saznala da
ga i njen novi dečko ima. Sve zbog tebe, pizdo
silovateljska. Ja sam bio novi dečko. Ja. Ova
ovdje jebena budaletina, pokazao sam na sebe.
Davie… oprosti stari… – kaj ti mogu reć? Bil si
dobar kompić… al ta zaraza… jebenti kak je to
užasna zaraza, Davie. Ubija nevine, Davie… ubija
nevine…
Prekasno ti je sad za ta sranja. Imal si onda
svoju šansu. Ko Mali Goagsie.
Nasmijao mi se u lice. Zvuk je bio dubok, hripav.
– I kaj buš… kaj buš mi sad napravil? Buš me ubil?
Sam daj… buš mi napravil uslugu… boli mene
kurac. Njegova smežurana posmrtna maska kao
da je oživjela, ispunjena čudnom, ružnom
energijom. Ovo nije bilo ljudsko biće. Očito,
odgovaralo mi je vjerovati u to, tako je bilo
lakše napraviti što sam morao, no na hladnom
dnevnom svjetlu još uvijek vjerujem. Bilo je
vrijeme za otvaranje karata. Smireno sam izvadio
fotografije iz unutarnjeg džepa.
Nije to tolko kaj bum napravil, neg više kaj sam
već napravil, nasmijao sam se, upijajući izraz
zbunjenog straha koji mu se urezivao u lice.
Kaj sad… kaj oćeš reć? Osjećao sam se
prekrasno. Valovi šoka razbijali su se o njega,
ljujajući mu istrošenu glavu dok se njegov um
hvatao u koštac sa svojim najvećim strahovima.
Pogledao je strepeći u fotografije, nesposoban išta
razaznati, pitajući se kakve užasne tajne nose.
– Pomisli na najgoru moguću stvar koju bih
mogao napraviti da te raspizdim, Al. Zatim to
pomnoži s tisuću… i jebem ti mater nisi još ni
blizu. Odmahnuo sam sućutno glavom.
Pokazao sam mu fotografiju sebe i Frances.
Samouvjereno smo pozirali, olako pokazujući
razmetljivost ljubavnika u prvoj romanci.
– Koji kurac, ispljunuo je, jadno se trudeći uspraviti
svoje mlohavo obličje. Pritisnuo sam ga rukom o
prsa i s lakoćom gurnuo natrag. Napravio sam to
polako, naslađujući se svojom silom, i njegovom
bespomoćnošću u tom jednom prekrasnom
pokretu.
Smiri se, Al, smiri se. Diši. Opusti se malo. Samo
polako. Sjeti se što ti govore liječnici i sestre. Treba ti
odmor. Okrenuo sam prvu fotografiju, pokazujući
mu sljedeću sliku. – Kevin je snimil onu prošlu.
Dobro slika za jednog malog dečka, eh? Evo ga,
malički dečec. Na narednoj fotografiji bio je Kevin,
odjeven u prugastu majicu škotske nogometne
reprezentacije, kako mi sjedi na ramenima.
Jebenti kaj si to napravil… Bio je to zvuk, prije
nego glas. Činilo se da mu dolazi iz nekog
neodređenog dijela raspadajućeg tijela prije nego
li iz ustiju. Trgnuo sam se od nestvarnosti zvuka,
ali nastojao sam i dalje zvučati ravnodušno.
– U osnovi ovo. Pokazao sam mu treću sliku. Na
njoj je bio Kevin, zavezan za kuhinjski stolac.
Glava mu je bila prevaljena na stranu, a oči
zatvorene. Da je Venters pažljivije promotrio, uočio
bi plavičastu nijansu kapaka i usnica svog sina, i
gotovo klaunovsku bjelinu njegove kože. Skoro
je sigurno da sve što je Venters zamijetio bile su
tamne rane na njegovoj glavi, prsima i koljenima, i
krv koja je curila iz njih, prekrivajući mu tijelo, čineći
isprva teže primjetljivim njegovu golotinju.
Krvi je bilo posvuda. Prekrivala je linoleum
tamnom lokvom ispod Kevinovog stolca. Nešto je
istrčalo preko kuhinje u mlazovima. Zbirka
električnih alata, uključujući bušilicu Bosch i
brusilicu Black and Decker, zajedno s raznim
naoštrenim noževima i odvijačima, bila je
poredana pred nogama uspravljenog tijela.
Ne… ne… Kevine… pa za boga miloga… kom je
on bil kriv… nikom niš nikad nije… ne… vapio
je, ružnim, cvilećim glasom lišenom nade ili
ljudskosti. Grubo sam mu zgrabio rijetku kosu, i
potegao mu glavu s jastuka. Promatrao sam
perverznom opčinjenošću kako koščata lubanja
naizgled tone na dno opuštene kože. Zabio sam mu
sliku u lice.
Mislil sam si da bi mali Kev moral bit isti tatek.
Tak da kad sam se umoril od jebanja tvoje bivše
cure, odlučil sam dat malom Kevu jednog na…
eh… majstorski način. Mislil sam, ak je HIV po
volji tateku bil bu dobar i za njegovog limača.
Kevin… Kevin… i dalje je stenjao.
Nažalost, njegov šupčić mi je bil malo preuzak,
pa sam ga moral malo proširiti vidija borerom.
Žalim, al malo sam se zanjel pa sam ga počel bušit
posvuda. Al kad me tak podsjećal na tebe, Al. Volil
bi ti reć da nije patio, al nemrem. Bar je bilo više
manje brzo. Brže neg trulit na smrt u krevetu.
Trebalo mu je oko dvadeset minuta da umre.
Dvadeset minuta vrištanja i patnje. Siroti Kev. Kak
ti veliš, Al, to ti je zaraza kaj ubija nevine.
Suze su mu se slijevale niz obraze. Ponavljao je
'ne' uzastopno tihim, grcavim jecajima. Glava mu
se trzala u mom stisku. Zabrinut da bi sestra mogla
doći, izvukao sam jedan od jastuka ispod njega.
– Zadnje rječi kaj ih je Kevin rekel su bile 'tata'.
To su ti zadnje rječi tvog klinca, Al. Žal mi je
sinko. Nema tate. To sam mu rekel. Nema tate.
Pogledao sam mu ravno u oči, sve u zjenicama,
crnoj praznini strave i totalnog poraza.
Gurnuo sam mu glavu natrag, i stavio mu jastuk
preko lica gušeći odvratne vapaje. Držao sam ga
čvrsto pritisnutog i na njega položio svoju glavu,
napol dahćući, napol pjevajući parafrazu stihova
stare pjesme Boney M: 'Tatek, tatek kul, tatek,
tatek kul… papak, papak kul, baj baj, tatek kul…'
Radosno sam pjevušio sve dok Ventersov slabašni
otpor nije posustao.
Držeći mu jastuk i dalje čvrsto preko lica, uzeo sam
Pent-house s njegovog ormarića. Govno je bilo
preslabo i za okretanje stranica, a kamoli erekciju.
Međutim, homofobija mu je bila tolika da ga je
vjerojatno držao dobro vidljivog kako bi time nešto
apsurdno dokazivao o svojoj spolnosti. Truli nasmrt,
a najveća briga mu je da nitko ne pomisli da je
guzoljubac. Stavio sam magazin na jastuk i bez
žurbe ga prelistao prije no što sam opipao
Ventersov puls. Ništa. Gotov je. Što je važnije,
gotov je u muci, agoniji i jadu.
Smičući jastuk s lesa, povukao sam mu unaprijed
ružnu krhku glavu, i zatim je pustio da padne.
Nekoliko trenutaka razmišljao sam o prizoru. Oči
su mu bile otvorene, kao i usta. Izgledao je glup,
kao bolesna karikatura čovjeka. Valjda leševi to i
jesu. Svakako, Venters je to uvijek bio.
Moj gorki prezir uskoro je prepustio mjestu naletu
tuge. Nisam mogao točno odrediti zašto se to zbilo.
Odvratio sam pogled s tijela. Nakon što sam još par
minuta sjedio, otišao sam reći sestri da je Venters
napustio stadion.
Prisustvovao sam Ventersovom pogrebu u
krematoriju u Seafieldu s Frances. Njoj tada nije bilo
lako, i smatrao sam se dužnim pružiti joj potporu.
Nitko nije očekivao da će posjeta premašiti rekorde.
Pojavile su mu se majka i sestra, kao i Tom, s par
'HIV i pozitivnih' šmokljana.
Svećenik je malo toga mogao dobroga reći o
Ventersu i, na vlastitu čast, nije baljezgao. Prikaz je
bio kratak i sladak. Alan je u životu napravio
mnoge greške, rekao je. Nitko mu nije proturječio.
Alanu će, kao i svima nama, suditi Bog, koji će mu
dati spasenje. Zanimljiva zamisao, ali mislim da
nebeski instalater ima još puno kablova za
postaviti ako je ovo govno otišlo tamo gore. Ako
jest, mislim da bih radije probao s onim drugim
mjestom, hvala vam lijepa.
Na izlazu sam pogledao vijence. Venters je imao
samo jednog. 'Alan. Vole te mama i Svlvia.' Koliko
znam nikad ga nisu posjetile u prihvatilištu. Vrlo
mudro s njihove strane. Neke ljude je lakše voljeti
kad ne moraš biti uz njih. Izru-kovao sam se s
Tomom i ostalima, i zatim odveo Fran i Keva na de
luxe obrok sladoleda kod Lucasa u Musselburghu.
Očito, prevario sam Ventersa oko toga što sam
napravio s Kevinom. Za razliku od njega, ja nisam
jebena životinja. Daleko od toga da se ponosim s
onim što jesam napravio. Izložio sam dječakovo
zdravlje velikom riziku. Radeći na bolničkoj
kirurgiji, znao sam sve o ključnoj ulozi anestetičara.
Oni su ti papani kaj vas drže na životu, a ne
sadistički svinjoševci poput Howisona. Nakon što
vas ubodom onesvijeste, drže vas na anestetiku i
aparatima. Sve vaše životne funkcije prate pod
visoko kontroliranim uvjetima. To je njihova
briga.
Kloroform je daleko tuplje sredstvo, i vrlo opasno.
Još se znam stresti misleći na rizik kojem sam
izložio maloga.
Nasreću, Kevin se probudio, a od odlaska u kuhinju
ostali su mu samo glavobolja i par loših snova.
Dućan sa zezalicama i Humbrolove modelarske
boje stvorile su rane. Činio sam čuda s Franinom
šminkom i talkom radeći mrtvaca od Keva. No moj
najveći podvig bile su tri plastične vrećice s po
uncom krvi koje sam izvadio iz hladnjaka u
patološkom labosu u bolnici. Ulovila me paranoja
kad me onaj skot Howison zlo pogledao dok sam
prolazio hodnikom pokraj njega. No on to uvijek
napravi. Mislim zato što sam mu se jednom obratio
s 'doktore' a ne 'gospodine'. Smiješna je on pizda.
Kao i većina kirurga. Moraš biti takav da bi se bavio
tim poslom. Kao i Tomovim, pretpostavljam.
Onesvješćivanje Kevina ispalo je lako. Najveći
problem bio mi je postaviti i rastaviti cijeli prizor u
roku od pola sata. Najteže mi je bilo očistiti ga prije
nego što sam ga spremio u krevet. Morao sam ga
prati i terpentinom i vodom. Ostatak večeri čistio
sam kuhinju prije Franinog povratka. No isplatilo se.
Slike su ispale uvjerljive. Dovoljno uvjerljive da
sjebu Ventersa.
Nakon što sam pomogao Alu da ode na svoju
veliku nebesku gazu, živim prilično dobro. Frances
i ja razišli smo se. Nikad nismo zapravo pristajali
jedno uz drugo. Ona me i nije gledala drukčije nego
kao dadilju i financijera. Meni je, očito, veza postala
velikim dijelom nebitna nakon Ventersove smrti.
Više mi nedostaje Kev. Zbog njega mi dođe da i
sam imam dijete. A nikada neću. Fran je rekla
jedno, da sam joj ja vratio vjeru u muškarce nakon
Ventersa. Čini se, ironično, da sam našao svoju
svrhu u životu – pospremanje emocionalnog smeća
toga gada.
Moje zdravlje, da kucnem o drvo, je dobro. Još
uvijek nemam simptoma. Bojim se prehlada i s
vremena na vrijeme se dosta uzrujam, ali brinem se
za sebe. Osim rijetke limenke piva, uopće ne pijem.
Pazim što jedem, i imam dnevni program lakih
vježbi. Redovno provjeravam krv i pazim na broj
trombocita. Još uvijek su iznad ključne granice od
800; u stvari nimalo se nisu snizili.
Sad sam opet s Donnom, koja je ne svojom voljom
prenijela HIV s Ventersa na mene. Našli smo jedno
u drugome nešto što u drukčijim uvjetima ne bismo.
Ili možda i bismo. Uglavnom, ne raspravljamo o
tome, ne možemo na to trošiti vrijeme. No moram
odati starom Tomu iz skupine dužno priznanje.
Rekao je da ću morati radom pobijediti bijes, i
imao je pravo. Samo što sam ja to napravio na
brzinu, šaljući Ventersa u zaborav. Sad samo još
imam mali osjećaj krivnje, ali to mogu podnijeti.
Na koncu sam rekao roditeljima da sam HIV
pozitivan. Mama se samo rasplakala i zagrlila me.
Stari nije ništa rekao. Boja mu je nestala iz lica dok je
sjedio i gledao Pitanje sporta. Kad ga je njegova
uplakana supruga napokon natjerala da progovori,
samo je rekao: – Pa, nema se kaj za reć. Samo je
ponavljao tu rečenicu. Nije me ni pogledao u oči.
Te večeri, nakon što sam se vratio u stan, čuo sam
zvonce. Očekujući Donnu, koja je bila izašla,
otvorio sam haustor i ulazna vrata. Par minuta
kasnije, moj stari je stajao na vratima sa suzama
u očima. Prvi put je došao u moj stan. Prišao mi je
i čvrsto me zagrlio, jecajući, i ponavljao: – Dečko
moj. Bilo mi je za dva ili tri života bolje nego: 'Pa,
nema se kaj za reć'.
Plakao sam glasno, ne suzdržavajući se. Kako s
Donnom, tako i sa svojom obitelji. Našli smo
bliskost koja nam je inače mogla izbjeći. Da barem
nisam toliko čekao da postanem čovjek. Ali bolje
ikad nego nikad, vjeruješ ti meni.
Neki klinci se igraju vani iza zgrade, uski travnjak
djeluje električno zelen na blistavom suncu. Nebo
je slasno bistro plavo. Život je prekrasan. Uživat ću
u njemu, i živjet ću dugo. Bit ću ono što u zdravstvu
zovu dugoročnim slučajem. Jednostavno znam da
hoću.

Postoji svjetlo koje se nikad ne gasi
Izlaze kroz stubišna vrata u tamu napuštene ulice.
Jedni se kreću trzavo, manično; pretjerani i glasni.
Drugi idu za njima u tišini, poput duhova; već trpe,
no boje se bliskosti još veće boli i neugode.
Odredište im je pub koji kao da podržava
raspadajuću stambenu zgradu na sporednoj ulici
između ceste Easter i Korza u Leithu. Ulicu je
promašio postupak čišćenja kamena pružen njenim
susjedama pa je zgrada čađavo crne boje pluća
čovjeka koji troši dvije kutije dnevno. Noć je tako
tamna da je teško uočiti obris zgrade spram neba.
Može ga se odrediti tek po izdvojenome svjetlu koje
blješti s prozora na zadnjem katu, ili snažnoj uličnoj
svjetiljci postavljenoj na bok zgrade.
Pročelje puba obojano je gustom, lakiranom
tamnopla-vom bojom a znak mu je izveden u stilu
ranih sedamdesetih, kakvog je volio njegov lanac
pivovara dok je popularna bila zamisao da bi svaki
bar trebao imati standardan izgled i suzbijati svoje
osebujnosti. Poput stambene zgrade iznad i oko
njega, pub se održava tek na najpovršniji način
zadnjih dvadeset godina.
Sad je 5.06 izjutra, i žuta svjetla lokala su upaljena,
poput oaze na tamnim, vlažnim i beživotnim
ulicama. Ima već, shvaća Spud, par dana otkako je
zadnji put vidio svjetlo. Bili su poput vampira, živeći
uglavnom noćnim životom, posve neusklađeni s
većinom drugih koji su nastavali zgradu i živjeli u
krugu spavanja i rada. Bilo je dobro biti različit.
Usprkos činjenici da su mu vrata otvorena tek par
minuta, u pubu je gužva. Unutra je dugački šank s
plastičnom plohom s nekoliko pipaca za točenje.
Pohabani stolovi u istoj plastificiranoj izvedbi
nesigurno stoje na prljavom linoleumu. Iza šanka
uzdiše se neprilično grandiozna drvena polica.
Bolesno žućkasto svjetlo nezasjenjenih žarulja grubo
se odbija o nikotinom zatamnjene zidove.
U pubu su bonafide radnici sa smjene u pivnici i
bolnici, a tako i treba biti, s obzirom na razloge
navedene u dozvoli za rano otvaranje lokala. No tu
je i manja količina većih očajnika: onih koji su tu
jer tako moraju.
Skupina koja ulazi u klub također to mora. Mora
dobiti još alkohola da bi ostala na tripu, ili ga
vratila, i othrvala se nadolasku mračne, depresivne
mamurnosti. Također ih privlači jedna veća
potreba, potreba za pripadanjem jedan drugome,
za zadržavanjem one sile koja ih je stopila u cjelinu
tijekom zadnjih par dana tulumarenja.
Njihov ulazak u pub promatra jedan neodredivo
stari pijanac nalakćen na šank. Čovjekovo lice
uništeno je trošenjem jeftinih žestica i hladnim
vjetrom koji okrutno udara sa Sjevernog mora.
Čini se da se svaka žilica u njemu rasprsla pod
kožom, pa sad izgleda poput onih nedovoljno
kuhanih kockastih kobasa koje poslužuju u mjesnim
birtijama. Hladno-plave oči stoje mu u kontrastu s
licem, makar im bjeloočnice imaju boju jednaku
zidovima puba. Izraz mu se napinje od nejasnog
prepoznavanja dok se bučna skupina bliži šanku.
Jedan mladić, možda i više njih, misli on zajedljivo,
njegov je sin. Svojedobno je bio odgovoran za
porode priličnog broja ovakvih, kad je bio
privlačan jednom tipu žena. To je bilo prije nego
što mu je piće uništilo izgled i izobličilo glasanje
njegovog okrutnog, oštrog jezika do nerazumljivog
gunđanja. On gleda dotičnog mladića i razmišlja bi
li rekao nešto, prije no što zaključuje da mu nema
što reći. Nikad ni nije imao. Mladić ga niti ne
vidi, zaokupljen nabavljanjem pića. Stari pijanac
vidi da mladić uživa u društvu i piću. Sjeća se kad je
i sam bio u takvom položaju. Užitak i društvo
polako su nestali, ali piće nije. U stvari, proširilo se
zauzimajući prazninu koju su ovi ostavili za sobom.
Spudu sad najmanje treba još jedno pivo. Prije
izlaska proučavao je svoje lice u zrcalu u Dawsyjevoj
kupaonici. Bilo je blijedo, no puno prišteva, a teški,
tamni kapci pokušavali su zatvoriti pristup
stvarnosti. Nad takvim licem stajali su uspravni
busenovi riđe kose. Bilo bi dobro, razmišlja, popiti
sok od rajčice zbog boli u trbuhu, ili svježu
narančadu s limunadom zbog dehidracije, prije no
što se vrati alkoholu.
Beznadnost stanja potvrđuje se kad plaho prihvaća
kriglu svijetloga koju mu pruža Frank Begbie, koji je
prvi došao do šanka.
Zivili, Franco.
Za mene Guinness Franco, zahtijeva Renton.
Upravo se vratio iz Londona. Jednako mu je drago
što se vratio kao što mu je bilo što je odlazio.
Tu ti je Guinness za kurac, kaže mu Gav
Temperlev.
Al ipak.
Dawsy podiže obrve i pjeva šankerici. –Je, je, je, kak
si krasno ljubila se.
Imali su najposranije natjecanje u pjevanju, a Dawsy
nije prestajao pjevati svoj pobjednički broj.
– Daj u kurac prestani, Dawsy. Alison ga gurka
pod rebra. – Oš da nas izbace?
Šankerica ga ionako ignorira. Mjesto nje, on kreće
pjevati Rentonu. Renton se samo umorno smiješi.
Smatra da je problem s Dawsyjem u tome što će, ako
ga ohrabriš, razguziti situaciju do besvijesti. Prije
par dana to je još i bilo blago zabavno, no svjedno,
vjeruje, nije bilo toliko smiješno kao njegova vlastita
verzija pjesme Ruperta Holmesa 'Bijeg (pjesma o
pina coladi)'.
– Sjećam se večeri kad u Riju smo se sreli… taj
Guinness je jebenti skroz kisel. Lud si kaj tu
naručuješ Guinness, Mark.
Rekel sam mu, veli Gav, pobjednički.
Al svejedno, odgovara Renton, još s lijenim
osmjehom na licu. Osjeća se pijano. Osjeća
Kellynu ruku pod svojom majicom, štipka mu
bradavicu. Radi mu to cijele noći, govo reći mu
kako zbilja voli ravna, glatka prsa. Ugodno je kad
mu se dodiruju bradav1ice. Tako mu Kelly, i više
nego ugodno.
– Votku tonik, veli ona Begbieju, koji joj
pokazuje sa šanka. – Gin limunadu za Ali. Baš si
je otišla na zahod.
Spud i Gav nastavljaju pričati za šankom dok ostali
sjedaju u kut.
– Kak je June? Kelly pita Franca Begbieja,
misleći na njegovu djevojku, za koju se priča da
je ponovno trudna nakon što je upravo rodila
dijete.
Ko? Franco agresivno sliježe ramenima. Kraj priče.
Renton gleda u ranojutarnji program na televizoru.
Ta Anne Diamond.
Eh? pogleda ga Kelly.
Ja bi je prasnul u pičku, kaže Begbie. Alison i
Kelly dižu obrve i staju gledati ka stropu.
Ne al ono, njena je klinka umrla ko dojenče. Isto
ko beba od Lesley. Mala Dawn.
Koja šteta, kaže Kelly.
Al ustvari dobro za nju. Mala bi krepala od
jebenog AIDS-a da nije umrla ko dojenče. Za
bebu je lakše tak crknut, izjavljuje Begbie.
Lesley nije imala HIV! Dawn je bila savršeno
zdrava beba! Alison sikće na njega, razjarena.
Makar je i sam ljut, Renton si ne može pomoći ne
primijetiti da Alison uvijek govori vrlo otmjeno
kad je bijesna. Osjeća blagi napad samo- prezira što
je tako trivijalan. Begbie se kesi.
Al ko to zna? kaže Dawsy udvornički. Renton mu
upućuje čvrst, izazivački pogled, što se nikad ne bi
usudio s Begbiejem. Srdžba preusmjerena na onog
koji neće uzvratiti.
Sam velim da ono, kak sad neki pizdek to more
znat, Dawsy pitomo sliježe ramenima.
Za šankom, Spud i Gav se zapliću jezicima u
razgovor.
Misliš da bu Rents pofukal Kelly? pita Gav.
– Kajaznam. Al raskinula je s onim tipom Desom
ovoga, a Rents više ne izlazi s Hazel. Slobodni
spojevi i to ovoga, kužiš.
Pizdurina Des. Kak mrzim tog drkaroša.
…ne znam mačka, ovoga… kužiš.
– Kak kurac ne znaš! Pa jebenti on ti je bratić,
Spud.
Des! Des Feeney!
…tak je stari… taj Des. Al ipak baš ne znam
dečka. Sam sam ovoga naletil na frajera par puta
otkad smo bili limači, kužiš? Al bed je ono, kaj je
Hazel bila na tulumu s onim drugim tipom, ono, a
Rents s Kelly, kužiš… bed.
Ta Hazel je ionak zajebana krava. Nikad nisam
vidil tu curu da se smije. Koje čudo, pazi, s
obzirom da izlazi s Rentsom. Nemreš se baš
kajaznam kak zabavljat s nekim pizdunom koji je
uvjek urokan do besvjesti.
– Tak je, ovoga… prevelka bediška… Spud se načas
pita ne misli li Gav neizravno na njega, pričajući o
ljudima koji su uvijek urokani, no zaključuje da je
primjedba nevina. Gav je u redu.
Spudov mutni mozak okreće se seksu. Izgleda da su
se svi poševili na tulumu, svi osim njega. Stvarno bi
si htio nešto pofukati. Njega muči što je odviše
stidljiv kad je čist ili trijezan, a suviše nesuvisao
kad je urokan ili pijan, da bi ostavio dojam na
ženama. Trenutno ga opsjeda Nicola Hanlon, koja
mu pomalo sliči na Kylie Minogue.
Prije par mjeseci, Nicola je razgovarala s njim dok
su išli s tuluma na Sighthillu na tulum u Wester
Hailesu. Bili su si uzimali dobar crack, odvajajući
se od ostatka ljudi. Bila je vrlo otvorena, a Spud se
slobodno provaljivao, žestoko na spidu. U stvari,
činilo se da prati svaku njegovu riječ. Spud je htio
nikad ne stići na taj tulum, želeći samo hodati i
pričati s njom. Sišli su u jedan pothodnik i Spud je
pomislio da bi trebao pokušati obgrliti Nicolu. Tad
su mu do svijesti prodrli stihovi jedne pjesme
Smithsa koju je uvijek volio, po imenu There is a
Light that Never Goes Out', Postoji svjetlo koje se
nikad ne gasi: and in the darkened underpass I
thought Ob God my chance bas come at last but
then a strange fear gripped me and Ijust couldn't
ask* Morrissevjev tužni glas izrazio je njegove
osjećaje. Nije obgrlio Nicolu, a kasnije pokušaje
njenog zbarivanja izvodio je bezvoljno. Namjesto
toga, ušio se u spavaćoj sobi s Rentsom i Mattvjem,
uživajući u blaženoj slobodi od strepnje zbog
neizvjesnosti hoće li mu uspjeti profurati s njom.
Kad bi se Spudu ipak dogodio seks, uglavnom se
radilo o tome da ga je zavela nečija jača volja. Čak i
tad, činilo se da nesreća ne može biti daleko. Jedne
večeri, Laura McEwan, djevojka sa zatravljujućom
seksualnom reputacijom, zgrabila ga je u pubu na
Grassmarketu, i odvela doma.
Oću da mi razdjevičiš guzu, rekla mu je.
Eh? Spud nije mogao vjerovati.
Ševi me u šupak. Još se nikad nisam tako.
E da, to je fakat… strava, eh ovoga, eh totalka…
Spud se osjetio izabranim. Znao je da su Sick Boy,
Renton i Matty već spavali s Laurom, koja bi se
obično prikrpala nekom društvu, pojebala sa
svakim muškarcem u njemu, i zatim otišla dalje.
Stvar je bila u tome što oni nikad nisu napravili ono
na što se on spremao. t Međutim, Laura je prvo
htjela napraviti neke stvari sa Spudom. Selotejpom
mu je čvrsto oblijepila zajedno prvo zapešća, potom
gležnjeve.
Ovak sam ti napravila zato kaj ne dam da me po-
vrjediš. Jel ti jasno? Budemo se s boka. Onaj čas
kad me zaboli gotovo je da ga jebeš. Jasno? Jer
niko mene neće povrjedit. Nijedan jebeni tip ne
bu mene povrjedil. Jel me razumiješ? Govorila je
grubo i ogorčeno.
Je… zvuči ovoga, zvuči… rekao je Spud. On nije
nikoga htio povrijediti. Šokiralo ga je ovakvo
pripisivanje.
Laura se odmaknula korak i stala diviti djelu svojih
ruku.
– Jebeš me, ovo je prekrasno, rekla je, trljajući si
stegna dok je obnaženi Spud ležao obvezan na
krevetu. Spud se osjećao ranjivim, i čudno plahim.
Nikad ranije nije bio vezan, i nikad mu nitko nije
rekao da je prekrasan. Laura je zatim uzela
Spudov dugi, tanki pimpek u svoja usta i počela
mu fafati.
Stala je, stručnošću dijelom urođenom, dijelom
naučenom, taman prije nego što je ushićeni Spud
smjerao svršiti. Zatim je napustila sobu. Spuda je
počela hvatati paranoja zbog uza. Svi su govorili da
je Laura luda. Ševila se sa svakim na vidiku otkad je
svog dugogodišnjeg partnera, tipa imenom Roy, dala
smjestiti u prihijatrijsku bolnicu, izmorena
njegovom impotencijom, mokrenjem u krevet i
depresijom. Ali uglavnom ovim prvim.
– Sto godina me nije pojebal kak spada, Laura je
već rekla Spudu, kao da je to opravdanje što ga je
bacila u ludnicu. No, zaključio je Spud, njena
okrutnost i bešćutnost bile su dio njene privlačnosti.
Sick Boy ju je nazivao 'Božicom seksa'.
Vratila se u spavaću sobu, i pogledala ga, svezanog
i njoj na milosti.
– Sad oću da me pukneš u šupak. Al prvo bum ti
metnula puno vazelina na kurac, tak da me ne boli
kad ga metneš. Mišići bu mi bili stisnuti, jer mi je
ovo nepoznato, al bum se probala opustiti. Žestoko
je duvala joint.
Laura nije bila posve precizna. Nije mogla naći
vazelina u ormariću u kupaonici. Međutim, uspjela
je naći nešto drugo što je moglo poslužiti kao
mazivo. Bilo je ljepljivo i masno. Obilno ga je
namazala po Spudovom kurcu. Bila je to varikina.
Zapeklo ga je, i Spud je zavrištao u nepodnošljivoj
agoniji. Stao se grčevito koprcati da bi se oslobodio
stega, osjećajući se kao da mu je glavić giljotiniran.
– Jebemu. Oprosti Spud, rekla je Laura,
razjapljenih ustiju.
Pomogla mu je da siđe, i pridržavala ga do
kupaonice. Skakutao je uz nju, zaslijepljen suzama
od boli. Napunila je umivaonik vodom, i zatim
izašla iz prostorije u potrazi za nožem kojim bi mu
prerezala vrpcu na zapešćima i gležnjevima.
Jedva održavajući ravnotežu, Spud je stavio svoj
pimpek u vodu. Zapeklo ga je još žešće, pa se
snažno trgnuo od šoka. Dok je padao, glavom je
udario o zahodsku školjku i rasjekao si arkadu. Kad
se Laura vratila, Spud je bio u nesvijesti, a gusta,
tamna krv curila je na linoleum.
Laura je nazvala hitnu pomoć, a Spud se
probudio u bolnici sa šest šavova na arkadi, i
teškim potresom mozga.
Nikad je nije uspio poševiti u šupak. Pričalo se da
je isfrustrirana Laura uskoro potom nazvala Sick
Boya, koji je došao i zamijenio prijatelja.
Uskoro nakon ove katastrofe, Spud je svrnuo
pažnju na Nicolu Hanlon.
Eh, čudo da mala Nicky nije na tulumu, ovoga…
mala Nicky, kužiš, ovoga? rekao je Gavu.
Je. Ona ti je prljavi kurviš. Ševi se kak ti padne
na pamet, rekao je usputno Gav.
jep Zamjećujući, i uživajući u loše prikrivenoj
uznemirenosti i brizi na Spudovom licu, Gav
nastavlja, veseo u sebi, no govoreći krutim,
odsječnim, poslovnim tonom. – Neg kak.
Nabil sam je par puta. Nije mala loša, ono. Sick Boy
ju je okrenul. Rents i svi. Mislim da je i Tommy.
Ziher je da ju je svojedobno mirisal.
– Je? …eh, fakat… Spud se osjeća ispuhan, i
istodobno optimističan. Morat će pokušati češće biti
čist, odlučuje, vjerujući da uspijeva propustiti sve
što mu se zbiva pod nosom.
Prijeko za stolom, Begbie ukazuje na svoju potrebu
za konkretnijom hranom: –Jebenti kad sam ti živi
Lee Marvin. Ajmo si nekaj pohrdat, onda jebeš mi
sve otić u neku pristojnu birtiju. Gleda prezrivo po
mračnom baru umrljanom nikotinom, poput
bahatog aristokrata koji se našao u nedostojnoj
situaciji. U stvari, upravo je vidio starog pijanca za
šankom.
Još je mrak kad izlaze iz puba, i odlaze u kafić u
ulici Portland.
– Kompletan doručak za sve, Begbie gleda svoje
društvo s entuzijazmom.
Svi potvrdno kimaju, izuzev Rentona.
– Ne. Ja ne bum meso, kaže.
Onda bum ja uzel tvoju jebenu slaninu i kobasu i
jebenu krvavicu, predlaže Begbie.
Je, kak ne, kaže Renton sarkastično.
Onda bum ti se zđoral za moje jebeno jaje i grašak
i paradajz pizdo!
– Dobro, počinje Renton, pa se okreće ka
konobarici.
– Pržite li na biljnom ulju, ili na masti?
– Ne, na masti, kaže konobarica, gledajući ga kao
da je imbecil.
Ajd u kurac, Rents. Koja razlika, veli Gav.
Mark smije odlučit kaj bu jel, kaže Kelly
podržavajući Rentona. Alison kima. Renton se
osjeća kao tetošeni makro.
Moraš ti sve zajebat za sve druge, Rents, gunđa
Begbie.
Kaj sam to zajebal? Pecivo sa salatom od sira,
okreće se on konobarici.
Dogovorili smo se svi. Kompletne doručke za
sve, izjavljuje Begbie.
Renton ne može vjerovati. Želi reći Begbieju da
odjebe. Mjesto toga suspreže nagon i sporo
odmahuje glavom. –Ja ne jedem meso, Franco.
Jebeno vegetarijanstvo. Jebena hrpa govana. Meso
je zdravo. Jebeni narkić se brine kaj bu si metnui
u trbuh! Za upišat se jebenti!
Kad ne volim meso, kaže Renton, osjećajući se
glupo dok se svi prezrivo smijulje.
Daj mi nemoj kurac govorit da ti je žao jebene
živine. Se sjećaš kak smo gađali pese i mačke sa
zračnicom! I kak smo znali palit golube jebenti.
Ova pizda je ljepila petarde na bjele miševe, kaj
kurac.
Ne smeta me ubijat živinu. Sam mi nije fina za
jest, sliježe Renton ramenima, neugodno mu je
što je Kelly do znala za njegove adolescentske
grubosti.
Gadovi jebeni okrutni. Nemrem svatit kak iko
može pucat u psa, mršti se Alison, vrteći glavom.
Pa, ne svaćam ni ja kak neko može ubit i pojest
svinju, .Renton pokazuje na slaninu i kobasicu na
njenom tanjuru.
•– Nije ti to isto.
Spud gleda oko sebe: – To ti je eh, ovoga… Rents
dobro radi, al iz nekak krivih razloga. Nikad
nemreš ono, naučit volit samog sebe, dok se ne
znaš brinut za slabije, ono za živinu i to… al dobro
kaj je Rents vegić… ovoga, ak to moš podnjet…
ovoga…
Begbie se mlitavo njiše i pokazuje znak mira
Spudu. Ostali se smiju. Renton, cijeneći Spudov
pokušaj pružanja podrške, upada kako bi svratio
porugu sa svog saveznika.
– Nema frke za zdržat. Kad mrzim meso. Riga mi se
od njega. I točka.
E pa, ja ti,još u pizdu materinu velim da si sve
zajebal za sve druge.
Kak?
Jer ti ja tak velim, eto kak jebenti! Begbie
sikće, pokazujući na sebe.
Renton ponovno sliježe ramenima. Nema previše
smisla dalje se svađati.
Na brzinu objeduju, svi osim Kelly, koja se igra sa
svojom hranom, nesvjesna proždrljivih pogleda
ostalih. Na koncu, samo prebacuje komade hrane na
Francove i Gavove prazne tanjure.
Bivaju zamoljeni da odu nakon skandiranja: – Uuu
di, uuu di bi, uuu di bi zgubil Hibby! kad neki
uzrujani tip s jaknom Heartsa kojem je očito
neugodno dolazi kupiti obrok. Ovim započinje
megamiks nogometnih i groznih popularnih
melodija. Kasirka prijeti da će pozvati policiju, no
oni izlaze iz lokala dragovoljno.
Zalaze u neki drugi pub. Renton i Kelly ostaju na
jednom piću, zatim se gube zajedno. Gav, Dawsy,
Begbie, Spud i Alison nastavljaju žestoko piti.
Dawsy, koji tetura već neko vrijeme, gubi svijest.
Begbie se prikrpava paru svojih poznatih manijaka
za šankom, a Gav zaštitnički stavlja ruku oko
Alison.
Spud čuje kako počinje pjesma T'Pau 'China in
Your Hand', i smjesta shvaća da je Begbie otišao
do juke-boxa. Taj bi uvijek stavio ili tu stvar, ili
'Take My Breath Away' od Berlina, 'Don't You
Want Me' od Human League, ili neku od Roda
Stewarta.
Kad Gav odlazi teturajući do zahoda, Alison se
okreće Spudu. – Spu… Danny. Ajmo odovud. Ja
bi doma.
Eh… je… ovoga.
Ne da mi se ić doma sama, Danny. Odi s menom.
Eh, je… doma, fakat… eh… fakat.
Šuljaju se ka izlazu iz dimom napunjene prostorije
onoliko potajice koliko im iscrpljena tijela
dozvoljavaju.
– Dođi doma i ostani malo kod mene Danny. Bez
droge i svega. Sad nemrem bit skroz sama, Danny.
Znaš kaj mislim? Alison ga gleda napeto, na rubu
suza, dok teturaju niz ulicu.
Spud kima. Misli da zna na što ona misli, jer ni on
ne želi biti sam. Ali nikada ne može biti siguran,
nikad, baš nikad posve siguran.
Osjećaj slobode
Alison je već fakat užasna. Sjedim tu s njom u
kafiću, pro-bavam skužit nekaj od svega kaj je
nasrala. Sere po Marku, kaj je još u redu, al već mi
počinje ić na neku stvar. Znam da misli dobro, al
kaj onda s njom i Simonom, koji sam dođe i
iskoristi je kad nema nijednu drugu za pojebat?
Nije ona baš u najboljem položaju da soli pamet.
– Nemoj me krivo svatit, Kelly. Mark je meni
drag. Sam kaj ima hrpu problema. Ne treba ti
takav ovog časa.
Ali me tak štiti zato kaj sam najebala s Desom,
s tim pobačajem i svim. Al tak me zazbilja gnjavi. Da
se čuje malo. Tu se trudi skinut s heroina, a misli
da ima pravo govorit drugima kak trebaju živit.
O je li, a Simon je ono kaj tebi treba?
– Nisam to rekla Kelly. To s tim nema nikakve
veze. Simon se bar trudi ne uzimat dop, a Marka
totalno boli za sve.
Mafk nije narkić, sam si ponekad uzme.
Je kak ne. Na kom si ti jebenom planetu Kelly?
Zbog toga mu je ona cura Hazel dala odjebnicu.
Nemre se on ostavit toga. Čak si i ti počela pričat
ko narkić. Sam si ti tak misli, pa buš se i sama
navukla, uskoro.
Nebum se prepirala s njom. Ionak sad mora ić na
razgovor u Stambenu zadrugu.
Ali treba tam vidjet kaj je sa zaostalim
stanarinama. Prilično je ljuta, ono, nadrkana i
napeta; al tip u uredu je u redu. Ali objašnjava da
više ne troši i da je išla na par razgovora za posao.
Stvar prolazi sasvim dobro. Daju joj određeni iznos
kaj ga mora uplaćivat svaki tjedan.
Kužim ja da je Ali još uvjek svejedno živčana, zato
kaj onak reagira kad oni tipovi, šljakeri, počnu
zviždat na nas pred zgradom od općinskog
poglavarstva.
– Kak si riba? viče jedan.
Ali, ko prava luda jebena krava, okreće se prema
tipu.
– Imaš ti curu? Sumnjam, jer si debeli, ružni jadnik.
Kaj si ne odeš na zahod s porno časopisom i poševiš
se s jedinom osobom kaj je tak luda da te oče pipnut
– sa samim sobom.
Tip je gleda sa stvarnom mržnjom, al tak je i prije
zgledal. Sam kaj ono, sad ima razloga da je mrzi, a
ne sam zato kaj je žena.
Kompići od tipa idu ono: – OoooOO! OooooOOO!,
oće ga nekak nafukat, a on sam tam stoji i trese se
od bjesa. Jedan od šljakera visi ko majmun sa
skela. To i jesu, primitivni primati. Kaos!
– Odjebi cipelo! izdere se.
Al Ali se ne miče. Ovo je neugodno, al ono i guba i
sve, jer je par ljudi stalo gledat frku. Dvje druge
djevojke, ono studentice s ruksakima, stoje kraj
nas. Tak mi je skroz, skroz dobro. Ludnica!
Ali, bože, ta žena je skrenula, veli: – Znači bila
sam ti riba prije minutu kad ste nas zajebavali. Sad
kad ti velim da odjebeš, onda sam cipela. E pa ti si
još uvjek debeli, ružni jadnik, sinko, i uvjek bus
bil.
I tak velimo sve mi, veli jedna od žena s
ruksakima, s australskim izgovorom.
Jebene lezbače! viče jedan drugi tip. Ovo mi ide
skroz na cice, kad me zove lezbača, sam zato kaj
ne dam da me zajebavaju odvratni, blesavi papci.
Da su svi frajeri tak ogavni ko ti, bila bi ponosna
bit lezbijka, sinko! vičem ja njemu. Kaj sam fakat to
rekla? Ludo!
Dečki vi očito imate problema. Zakaj jednostavno
ne odete ševit jedni druge? veli druga Australka.
Skupila se hrpa rulje i slušaju nas i dvije bakice.
To je grozno. Cure da tak govore s dečkima, veli
jedna.
Nije to opće grozno. Vražja napast. Dobro je kaj
se mlade cure tak drže skup. Da je tak bar bilo u
moje vrjeme.
Al ti izrazi, Hilda, ti izrazi. Prva bakica ćubi usta
i strese se.
– Je, al kaj burno s njihovim izrazima? velim ja njoj.
Tipovima je očito neugodno, skroz su se usrali od
gomile kaj se okupila. Ono, škvadra se sam množi.
Ludilo! Onda im uletava šef, izigrava jebenog
Ramba.
– Kaj nemrete kontrolirat tu živinu? veli jedna
Aus tralka. – Kaj nemate drugog posla neg tu
zajebavate ljude?
– Ajmo natrag unutra! izdire se šef, pokazujući
tipovima da odu. Mi ono navijamo za njega. Bilo
je fenomenalno. Ludilo!
Ja i Ali otišle smo natrag prek puta u Cafe Rio s
Aus-tralkama i one dvije bakice su isto došle.
'Australke' su u stvari ispale cure s Novog Zelanda,
koje jesu bile lezbijke, al kakve to jebene veze ima.
Sam su putovale skupa po svjetu.
Živi kaos! Obožavala bi to probat. Ja i Ali; to bi
bilo ludo. Al zamisli doć u Škotsku u studenom. To
je skroz totalka suludo. Sam smo si beskrajno
klafrale o svem kaj nam je palo na pamet, i čak ni
Ali nije djelovala prezajebano.
Malo posije smo si odlučile otić do mene naduvat se
haša i po još malo čaja. Htjele smo nagovorit bakice
da dođu s nama, al morale su doma skuhat si
muževima za jest, makar smo im mi govorile da
puste gadove nek se sami snalaze.
Jedna je bila fakat raspoložena: – Da sam bar opet
tvojih godina dušo, sve bi ja to drukčije, da znaš.
Osjećam se famozno, stvarno ono, slobodno. Sve se
tak osjećamo. Čarobno! Ali, Veronica i Jane
(Novozelanđanke) i ja se fakat naduvamo kod mene.
Pljuvale smo muške, slažuć se da su budale,
nesposobna i niža bića. Nikad se nisam prije osjetila
tak bliska drugim ženama, i fakat bi htjela da sam i
ja lezba. Nekad si mislim da su muški dobri sam za
poševit se tu i tamo. Inače, znaju bit jebena tlaka.
Može bit da je to blesavo, al je istina ak malo
razmisliš. Sam kaj je naš problem u tom kaj ne
razmišljamo o tome tak često i sam prihvaćamo sve
kaj nam oni naseru.
Zvoni na vratima, i Mark je. Nemrem si pomoć da
mu se ne namrštim u facu. Ulazi skroz zbunjen dok
sve popadamo od smjeha, naduvane do jaja. Može
bit da je od dopa, al on zgleda tak čudno; kad muški
fakat zgledaju tak čudno, s tim smješnim, ravnim
tjelima i šašavim glavama. Ko kaj je Jane rekla, oni
su nakazna bića kaj imaju organe za razmnožavanje
izvana. Cisti mrak!
Kak si riba! dere se Ali, imitira šljakera.
Skidaj se! smije se Veronica.
Jebala sam ja to, u pizdu materinu. Nije tak loš
za pomrčit kolko se sjećam. Al malo mu je ono
premali! velim ja, pokazujuć njega, imitiram
Franca. Frank Begbie, san svake žene, ne bi rekla,
žestoko smo ga popljuvale ja i Ali.
Al on sve to dobro podnosi, siroti Mark, tolko
mu priznam. Sam vrti glavom i smije se.
Očito sam došel u nezgodno vrjeme. Bum te
nazval ujutro, veli on meni.
O… siroče Mark… sam smo se malo naduvale
po ženski… znaš kak je… veli Ali, krivo joj je.
Ja se glasno nasmijem zato kaj je to rekla.
Kak smo se to naduvale po ženski? velim. Sve
padamo po podu od totalnog drapanja. Ali i ja smo
se možda trebale rodit ko muški, seks nam je u
svemu. Pogotovo kad se naduvamo.
U redu je. Vidimo se, okreće se on i odlazi,
namigujuć mi.
A valjda su neki u redu, veli Jane, nakon kaj
smo došle sebi.
Je, kad su u jebenoj manjini onda su okej, velim
ja, pitam se otkud mi ta zajedljivost, a onda mi
se više ne da previše se pitat.
Neuhvatljivi g. Hunt
Kelly radi za šankom u frajerskom pubu na South
Sideu. Stalno je zauzeta, jer je lokal popularan.
Posebno je gužva ovog subotnjeg popodneva kad
Renton, Spud i Gav svraćaju na piće.
Sick Boy, smješten za telefonom u drugom pubu
preko puta, naziva šank.
– Sam trenutak Mark, kaže Kelly, dok Renton
dolazi uzeti pića. Javlja se na telefon. –
Rutherfordov bar, izgovara pjevno.
– Bok, kaže Sick Boy, izmijenjenim glasom, u
stilu ekonomske škole Malcolma Rifkinda. – Ima li
u baru kakav Mark Hunt?
– Ima Mark Renton, kaže mu Kelly: Sick Boy misli
na trenutak da je provaljen. Međutim, ipak
nastavlja.
Ne, meni treba Mark Hunt, naglašava otmjeni glas.
MARK HUNT! Kelly viče cijelom baru. Cugeri,
gotovo isključivo muški, okreću se prema njoj; na
licima im se po javljuju osmjesi. – JEL NEKO
VIDIL MARKA HUNTA? Neki tipovi za šankom
počinju se drapati od smijeha.
Ne, al ja bi volil! kaže jedan.
Kelly još ne shvaća. Zbunjena zbog ovakve reakcije,
kaže: – Tip na liniji treba Marka Hunta… zatim joj
se glas gubi, oči šire i ona stavlja ruku na usta,
napokon shvaćajući. Mark Hunt: pizdolovac.
– Nije on jedini, smije se Renton, dok Sick Boy
ulazi u pub.
Praktički moraju jedan drugog pridržavati, toliko
umiru od smijeha.
Kelly ih polijeva napol praznim bokalom vode, ali
jedva da primjećuju. Dok je njima to sve smiješno,
ona se osjeća poniženom. Krivo joj je što joj je
krivo, što nije u stanju podnijeti šalu.
Na koncu shvaća da je ne smeta šala, već reakcija
muškaraca u baru. Iza šanka osjeća se poput
životinje u kavezu u zoološkom vrtu koja je
napravila nešto šašavo. Gleda im lica, izobličena u
rumenu, razjapljenu, prostačku zluradost. Opet je
žena ispala budala, misli ona, obična glupačica iza
šanka.
Renton je pogleda i vidi da je boli i da je bijesna. To
ga presiječe. To ga zbuni. Kelly ima sjajan smisao
za humor. Sto joj je? Panična misao: Krivi dani u
mjesecu počinje mu se stvarati u glavi kad kreće
pogledati oko sebe te shvaća kakav je smijeh u
cijelome baru. Ne smiju se kao veseli ljudi.
Smiju se kao rulja koja se sprema na linč.
Kak sam mogel znat, misli on. Kak sam kurac
mogel znat?
Doma
Laka lova za profesionalce
Bilo je pljuga, totalna pljuga, al ono, kad je
Begbie tolko jadan stari; velim ti, ono.
Nemoj niš reć nikom, pazi jebemu. Nijedna pizda
ne smje znat, veli on meni.
Eh ovoga, kužim te jasno i glasno stari, ovoga,
kristal no jasno. Smiri se Franco stari, smiri se.
Razvalili smo gazu ovoga, kužiš.
– Je, al jebenti nikaj nikome. Čak ni jebenom
Rentsu i njima. Pazi.
Nemreš na nikaj ukazat nekim mačkima. Veliš im
'ukazat', oni si misle 'potkazat'. Kužiš?
– I nema jebene droge. Drži si lovu malo jebenti
sa strane, dodaje. Sad mi mačak mjauče kak da
potrošim kintu, ono.
To ti je bjedan prizor, ono. Imamo si po par soma
svaki, nakon kaj platimo malome, ono, a ovaj mačak
se još kostrješi.
Prosjaček ti je jedan mačak kaj se jednostavno ne da
sklupčat u finoj toploj košarici i prrrrrrrest…
Spijemo si još po pivicu, pa si pozovemo Joe Baxi.
Ove sportske torbe kaj ih nosimo stari, na njima treba
pisat LOVA sa strane, a ne ADIDAS ili HEAD,
ono. Dva jebena soma, ono. Auf! Ne-mo-hoj se bo-
ho-jat, to je samo znak moje izuzetnoe… kak bi drugi
Franco, izvjesni g. Zappa, rekel.
Taksi nas odveze do Begbieja. June je doma, s
Beg-biejevim limačem u krilu.
Beba se zbudila, veli ona Francu, ko da ono
objašnjava. Franco je pogleda ko da ih oče ubit
oboje.
Jebem ti pičku. Daj Spud, u jebenu spavaću.
Nemreš imat malo jebenog mira u svom vlastitom
jebenom stanu! Pokazuje na vrata, ono.
Kaj je bilo? pita June.
Kaj te boli. Sam pazi na tu jebenu bebu jebo te
ja! zalaje Begbie. Kak to on veli, ono, ispada da
beba nije njegova i sve, kužiš? Nekak mi zgleda ko
da ima pravo, ono; Franco nije baš ono kaj zovu
roditeljskim tipom čovjeka, kužiš… eh, a kakav je
tip čovjeka Franco?
Al bilo je prekrasno stari. Bez nasilja, bez frke, kužiš.
S kopiranim ključevima, i sam smo se ono, ušetali.
Bila je jedna lažna pločica na podu iza kase, a ispod
pločice, eto velke platnene vreće pune te divne
love. Preslatko! Svi ti divni papiri i kovanice. Moja
karta u bolje sutra stari, moja karta u bolje sutra.
Zvoni na vratima. Ja i Franco smo se malo usrali ak
je murja, al ispada da je onaj mali papak, došel je po
svoj dio. Tak i treba, ono, jer Franco i ja smo
razmetali plahte i kovane svud po krevetu; djelimo si
ono, kužiš?
Ga imate? pita malički, onda se beči jer nemre
vjerovat kad vidi divotu na krevetu.
Jebenti sjedaj! Začepi gubicu o ovom jebo te
pas, jasno? Franco reži. Mali se usral, ono.
Mislil sam reć Francu da pusti malo malog, kužiš?
Jer ono, zbog mačića i imamo keš. Mali nam je sve
ispričal, čak nam je i uvalil ključeve za iskopirat,
ono. Makar niš ne velim ono, mačak Begbie ipak
može skužit moju facu.
Ova pizdica bu ravno natrag u svoju jebenu
školu razmetat se sa svojom jebenom lovom da se
pravi pred svojim jebenim kompićima, il onim
malim pičkicama.
Ne ne bum, veli malički.
– Čkomi jebenti! Begbie se izdire. Tip se opet
usere. Begbie se okreće meni. – Jebenti kak ja
bi, da sam na njegovom mjestu.
Ustaje i baca tri pikada na ploču na zidu, skroz
jako, nasilno, stari. Malom je frka.
– Ima jedna jebena stvar kaj je gora od cinkaroša,
veli, dok vadi pikada iz ploče i baca ih natrag s
istom zlom snagom. – I to ti je jebeni brbljavac.
Pizda kaj mora sve izlajat uvjek napravi više
jebene štete od cinkaroša. Takva pizda uvjek
jebeno nasafta cinkaroša. Onda jebeni cinkaroš
nasafta pizdunsku murju. Onda svi najebeno.
Baca pikado ravno malom u facu. Ja skočim, mali
dečec zavrišti, i počne histerično kmečat, trest se,
ko da ima napad, ono.
Vidim da je Begbie bacil sam plastični dio, jer je
poskri-večki odvrnul metalni špic i tjelo prije neg
kaj je bacil pikado. Mali još kmeči, ono, od šoka i
toga.
Jebeni rep, pizdek debilni! Sam malo jebene
plastike! Franco mu se prezrivo smije i broji mu
hrpu novaca, al uglavnom kovanih. – Ak te
zaustave drotovi, dobil si u lunaparku u luci, il na
fliperima. Reci jednu jebenu rječ kojoj god pizdi, i
rade se nadaj da bu te murja našla i strpala u
jebeni Polmont prije neg kaj te ja dohvatim,
čuješ kaj ti velim?
Je… mali dečec još drhti, ono.
– Idi sad u kurac, radi si taj vikend posel u
praoni. Zapamti, ak te jebenti čujem da si
mahal okolo s tom jebenom lovom, držal bum te
za jaja prije neg kaj skužiš kaj te snašlo, jebem ti
mater.
Mali uzima lovu i odlazi. Siroti pizdek nema skoro
niš, par stotki od skoro pet soma, ono. Ipak, dobil
je dosta za mačka s tolko godina, ak razmeš kaj ti
velim. Pazi, još uvjek velim da je Franco malo bil
pregrub prema balavom.
Ej stari, od ovog klinca imamo svaki po par
soma stari… eh, mislim sam nekak Franco, ovoga,
da nisi bil malo pregrub prema papku, ovoga,
kužiš?
Da mi se još ne bi taj pizdek razmetal, il
pokazival jebenu hrpu love posvud. Kaj god delaš
s tak malim piz dekima, to ti je najveći rizik kaj
postoji. Ne znaju oni čkomit, kužiš? Zato ja volim ić
radit po dućanima i kućama s tobom Spud. Ti si
pravi jebeni profesionalac, ko ja, i nikad niš nikom ne
veliš. Cjenim ja tvoju jebenu profesionalnost, Spud.
Kad radiš s pravim profićem, nema problema da ga
jebeš, pizdek.
Tak je… fakat stari, ovoga, velim. Kaj drugo i
možeš reć, ovoga, kužiš? Pravi profesionalci. Zvuči
mi dobro; zvuči skroz slatko.
Poklon
Zaključil sam da nemrem opet stanovat kod stare;
previše me pili u glavu. Tak da bum bil kod Gava
za vrjeme Mat-tvjevog pogreba. Putovanje vlakom
do gore bilo je bez nekih događaja; taman kak sam i
htjel. Par kazeta Falla na walk-manu, četri
konzerve svjetlog i knjiga od H. P. Lovecrafta.
Pizdun nacistički, stari H. P., al zna dobro smislit
priču. Facu namještam u izraz 'ne smetaj il buš
vidil svoje pizdo' svaki put kad se neka nasmješena
budala s ispričavanjem ugnjezdi na mjesto do
mene. Put je ugodan, pa zato i kratak.
Gavov novi stan je na putu McDonald; odlučim do
tam cipelcugom. Kad mu stignem, nije baš veselo
raspoložen. Taman da bum se malo zbediral; ono
ko da sad ispada da se namećem, kad on ukazuje na
izvor svoga jada.
– Velim ti Rents, gle onu pizdu Second Prizea, veli
on, gorko vrti glavom i pokazuje na praznu prednju
sobu, – dal sam mu keš da mi tu sredi; malo
pogleta i pofarba. Idem si ja na dole do vinoteke,
veli on meni jutros. Nisam pizdu vidil odonda.
Nagon mi je bil da velim Gavu da je bil lud kaj si je
opće uzel Second Prizea da mu to dela; i totalno
jebenti munjen kaj je pizdunu dal lovu unaprjed. Al
sumnjam si da on takve stvari sad želi slušat, a ja
sam mu gost. Tak da sam bacam torbu u drugu
sobu i vodim ga dolje u pub.
Htjel bi čut o Mattvju; kaj je bilo s pizdunom.
Očito su me pogodile vješti, makar se mora reć,
daleko da su me iznenadile.
Marty nije opće saznal da ima HIV, rekel je Gav.
– Bilo bu da ga je imal već neko vrjeme.
Jel od upale pluća il od raka, ono? pitam.
Ne, od toksoplazmoze. Udar, kužiš.
Eh? tu sam skroz zbunjen.
Tužno jebi ga. To se sam Mattyju moglo desit, Gav
je odmahnul glavom. – Htjel si je vidit svoju curicu,
onu malu Lisu, bebu od Shirley, kužiš? Shirley mu
nije dala primirisat njoj doma. Niš čudnog, s
obzirom kakav je bil. Uglavnom, znaš malu Nicolu
Hanlon?
Je, malu Nicky, je.
Mačka joj se okotila, pa je Matty dobil jednu od
nje. Fora je da bu ju pizdun odnesel do Shirley
da ju da bebi kužiš? Pa si ju on ponese u Wester
Hailes, da ju da maloj Liši; ko poklon za nju,
kužiš?
Nemrem zaprav vidit vezu između mačića i
Mattyjevog udara, al ovo zvuči ko tipična priča o
Mattyju. Vrtim glavom. – To ti je Matty. Zeme si
mačkicu ko dar, onda je ostavi nekom drugom
majmunu da se brine za nju. Kladim se da ga je
Shirley taj čas istjerala.
– Točno tak, bedastu pizdu, Gav se smiješi,
ozbiljno kimajuć. – Veli ona: Ne treba mi mačka
da se još moram brinut o njoj, nosi si je, idi u
kurac. Tak da sad Matty ostaje s mačićem u ruci.
Moš si mislit kaj je bilo. Skroz ju je zapustil; kadica
puna pišoke; dreka svud po stanu. Matty se sam
izležava, sjeban do kurca od šuta il apaurina; il sam
u depri, znaš kakav je znal bit. Kak sam rekel, nije
imal dume da ima HIV. Nije imal dume da bi
mogel dobit toksoplazmozu od mačjeg dreka.
Nisam ni ja, velim. – Kaj ti je kurac to?
O, to ti je jebenti grozno, stari. To su ti ono čirevi
na mozgu, kužiš?
Stresel sam se, i osjetil kak me drobi u prsima, kad
sam se sjetil sirotog Mattyja. Imal sam jednom čir
na pimpaču. Zamisli da imaš jedan jebenti na
mozgu, unutra, da ti je jebena glava puna gnoja.
Kurca mu miloga. Matty. U pičku materinu. – I kaj
je bilo?
– Počel je dobivat glavobolje, pa je sam još više
trošil; da otupi bol, kužiš? Onda mu dođe, ko
udar. Dečko od dvajspet; jebeni udar, nemreš
vjerovat. Nisam posije mogel prepoznat pizdu.
Skoro sam prošel pored njega na cesti; tam dolje na
Korzu, kužiš? Zgledal je jebenti prastar. Skroz
nagnut na jednu stranu, šepa ko bogalj, s licem
skroz izobličenim. Tak je zgledal sam negdje tri
tjedna; onda je dobil drugi udar i umri. Umri je
doma. Siroti papak ležal je nutra sto godina prije
neg kaj su se susjedi pobunili kaj mačić mjauče i
kaj tak smrdi iznutra. Murja je provalila. Matty je
ležal mrtav, s facom u hrpi osušene rigotine. Mačić
je bil živ i zdrav.
Sjetil sam se zgrade di smo se Matty i ja smjestili
u Shepherd's Bushu; onda je bil najsretniji.
Obožaval je sve u vezi s punkom. Obožavali su
tam i njega. Poševil je svaku trebu u toj zgradi,
uključujuć onu curu iz Manchestera kaj sam je
stalno htjel zbarit, pizdek jedan fakerski. Sve je
počelo ić po krivu sirotom papku nakon kaj smo se
vratili simo. I nikak nije prestalo ić po krivu nakon
tog. Siroti Matty.
– U kurac, promrmljal je Gav, – ona pizda
Perfume James. Sam nam to treba.
Pogledal sam i vidil otvorenu, nasmješenu facu
Perfume Jamesa kak nam prilazi. Imal si je tašku i
sve.
Kak si James?
Nije loše dečki, nije loše. Di se ti skrivaš Mark?
U Londonu, velim ja. Perfume – Parfem – James
bil je živa gnjavaža; uvjek ti je probaval uvalit
parfeme.
Imaš romantičnu vezu, Mark?
Ne, izvjestil sam ga s velkim veseljem.
Perfume James se namrštil i načubil usta: – Gav,
kak je tvoja bolja polovica?
Dobro, mumlja Gav.
Ak se ne varam, zadnji put kad si bil tu dolje s
boljom polovicom, nosila je Ninu Ricci, da?
Ne treba mi parfema, izjavljuje Gav s hladnom
konačnošču.
Perfume James okreće glavu na stranu i širi
dlanove. – Ti gubiš. Al mogu ti reć, nemreš se bolje
upucat curi neg s parfemom. Cvjeće prekratko traje
a čokoladu moš zaboravit u naša dijetalna vremena.
Al ipak, nije meni koža s nosa, smjesi se Perfume
James, i svejedno otvara tašku, ko da burno se od
samog pogleda na te flašice s pišokom predomislili.
– Al danas sam dobar promet imal, nemrem se
požalit. Tvoj kompić, Second Prize, kad smo kod
tog. Naletil sam na njega u Shrubu prije nekih sat
vremena. Bil je fest nacugan. Veli: Daj sim malo tog
parfema, idem dolje do Carol. Sral sam po njoj, sad
je malo moram mazit. Kupil je hrpu, da znate.
Gavu vidljivo pada donja vilica. Stišće šake i trese
glvom bespomoćno bjesan. Perfume James odlazi do
sale tražit novu žrtvu.
Pocugam svoju kriglu. – Ajmo vidit jel možemo još
nać Second Prizea; prije neg kaj ti pizda popije svu
lovu. Kolko si mu dal?
Dvjesto komada, veli Gav.
Pizdo debilna, velim ja, s prezirom. Nisam si
mogel pomoć, uzrujal sam se.
Treba mi pregledat jebenu glavu, priznaje Gav, al
se nemre natjerat na osmjeh. Valjda, kad se sve
zbroji i oduzme, i nema se baš čemu smijat.
Uspomene na Mattyja
1
– Sve u redu Nelly? Jebate kak se dugo nismo
vidli, piz-durino jedna, nasmijao se Franco prema
Nellvju, koji je izgledao posve u neskladu sa
svojim odijelom, istetovirane zmije koja mu se
omotala oko vrata i pustog otoka s palmom
okruženog valovima upaljenog u čelo.
– Šteta kaj to mora bit ono u okolnostima,
odvratio je Nelly trijezno. Renton, koji je pričao
sa Spudom, Alison i Steviejem, dozvolio si je
smiješak, čuvši prvi pogrebni kliše danas.
Shvaćajući znak, Spud je rekao: – Siroti Matty.
Kakva ružna vješt, ovoga, kužiš.
Ja sam gotova. Odsad sam čista, rekla je
Alison, drhteći, makar se obgrlila.
Svi burno pokrepali ak se ne zbrojimo. Jasno ko
kurac, priznao je Renton. – Si se već testiral Spud?
upitao je.
Hej… ma daj stari, nije sad vrjeme za pričat o
tome… pogreb od Mattyja, ono.
Kad ti je vrjeme? upitao je Renton.
Stvarno bi trebal, Danny, stvarno bi, kumila je
Alison.
Morti ti je bolje da nemaš pojma. Mislim, ono, kak
je Matty živil kad je skužil da ima HIV?
– To ti je Matty. Kak je on živAprije neg kaj je
skužil da ima HIV? rekla je Alison. Spud i Renton
kimnuli su slažući se nakon toga.
U kapelici pri krematoriju svećenik je rekao par
riječi o Mattyju. Imao je puno spaljivanja za izvesti
toga jutra i nije si mogao dozvoliti zajebanciju. Par
brzih komentara, koju crkvenu pjesmu, jednu ili
dvije molitve i stisak prekidača kojim se leš šalje
na spaljivanje. Još par puta ovako, i smjena će mu
biti gotova.
– Nama koji smo se danas ovdje okupili,
Matthew Connell značio je mnogo različitih stvari
u životu. Matthew je bio sin, brat, otac i prijatelj.
Matthewu su posljednji dani u njegovomu mladome
životu bili sumorni, puni patnje. No moramo se
prisjetiti stvarnog Matthewa, dragog mladića s
velikom ljubavi prema životu. Kao predani
glazbenik, Mat-thew je volio zabavljati svoje
prijatelje svirajući gitaru…
Renton nije mogao uhvatiti Spudov pogled, makar
su stajali jedan pored drugog u klupi, kad ga je
ulovio napad smijeha. Matty je bio najposraniji
gitarist kog je znao, sposoban iole sposobno svirati
samo 'Roadhouse Blues' The Doorsa i par stvari
The Clasha i Status Quoa. Strašno se trudio skinuti
rif iz 'Clash City Rockers', no nikad mu nije posve
uspjelo. Svejedno, Matty je volio svoj Fender Strat.
Njega je zadnjeg prodao, držeći ga se nakon što je
pojačalo otišlo kako bi mu ispunilo žile stafom.
Siroti Matty, pomislio je Renton. Koliko smo ga mi
uopće poznavali? Koliko itko može ustvari ikoga
poznavati?
Stevie je želio biti četiristo milja daleko, u svom
stanu u Hollowayu sa Stellom. Sad prvi puta nisu
skupa otkako su počeli zajedno živjeti. Bio je
nemiran. Koliko god da je htio, nije si mogao
zadržati Mattyjevo lice u glavi. Matty se stalno
pretvarao u Stellu.
Spud je mislio kako je kobog sranje živjeti u
Australiji. Žega, kukci, sva ona predgrađa iz serija
Susjedi i Domaći horizonti. Izgledalo je da pravih
pubova u Australiji nema, i da je tamo sve toplija
verzija Baberton Mainsa, Buckstonea ili East
Craigsa. Izgledalo je toliko dosadno, toliko usrano.
Pitao se kako je u starijim dijelovima Melbournea i
Sydneyja i imaju li tamo stambene zgrade, kao u
Edinburghu, ili Glasgowu ili čak u New Yorku, i
ako imaju, zašto ih nikada ne pokazuju na telki.
Također se pitao kako to da misli na Australiju u
vezi s Mattyjem. Vjerojatno zato što kad bi mu god
došli, on je ležao urokan na madracu, i gledao
neku australsku sapunicu.
Alison se sjetila onog puta kad je spavala s
Mattvjem. To je sad već bilo strašno davno, prije
nego što je počela trošiti. Imala je negdje
osamnaest. Pokušala se sjetiti Mattyjevog kurca,
njegovih dimenzija, no nije si ga mogla predočiti.
No prisjetila se Mattyjeva tijela. Bilo je vitko i
čvrsto, mada ne posebno mišićavo. Bio je mršavo
zgodan sa živim, prodornim očima, koje su odavale
nespokoj njegove ličnosti. Najviše se međutim
sjećala onog što joj je Matty rekao kad su lijegali.
Rekao je: – Jebal bum te kak te još niko nije u
životu jebal. Imao je pravo. Nikad se nije jebala
tako loše, ni prije ni poslije. Matty je svršio za par
sekundi, istresajući se na nju i svaljujući na stranu,
hvatajući dah.
Nije ni pokušala sakriti nezadovoljstvo. – Koje
jebeno smeće, rekla mu je, izlazeći iz kreveta, sva
tjeskobna i napeta, napaljena no nezadovoljena,
želeći vrištati od isfrustriranosti. Obukla se. On nije
ništa rekao i nije se ni pomaknuo, no bila je sigurna
da je vidjela kako mu suze cure iz očiju dok je
odlazila. Ovaj prizor joj je ostao dok je gledala
drveni sanduk, i poželjela je da je bila malo
ljubaznija.
Franco Begbie osjećao se ljutito i zbunjeno. Svaku
povredu prijatelja doživljavao je kao osobnu uvredu.
Ponosio se brigom za svoje kompiće. Smrt jednoga
od njih suočila ga je s vlastitom nemoći. Franco je
riješio taj problem okrećući svoj bijes na Mattyja.
Sjetio se onog puta kad se Matty usrao od Gypa i
Mikeyja Forrestera na putu Lothian, pa je on morao
sam sređivat obojicu. Nije da mu je to bila ikakva
teškoća. No radilo se o načelnim stvarima. Moraš
pružati podršku svojim kompićima. Matty mu je
morao platiti svoj kukavičluk: fizički, batinama, i
drušveno, hrpama poniženja. Sad je shvatio, nije
natjerao pizdu da mo dovoljno plati.
Gđa. Connell sjećala se Mattyja kao maloga dečka.
Svi su dječaci bili prljavi, no Matty je bio posebno
loš. Uništavao je cipele, pravio dronjke od odjeće
za tili čas. Stoga se nije brinula kad je postao
huligan ušavši u pubertet. Izgledalo je da tako samo
stvara vrlinu iz nužde. Matty je uvijek bio huligan.
Sjetila se jednog konkretnog događaja. Kao dijete,
išao je s njom kad su joj namještali umjetno
zubalo. Na povratku doma u autobusu osjećala je da
joj se jako pozna. Matty je morao svima u vozilu
reći da su njegovoj mami stavili zubalo. Bio je
posebno drago dijete. Izgubiš ih, pomislila je.
Nakon što navrše sedmu, više nisu tvoji. Onda,
taman kad se navikneš, ponovno isto u četrnaestoj.
Nešto bude. Onda kad u njih staviš heroin, više nisu
svoji. Manje Mattvja, više heroina.
Jecala je tiho i ritmično, dok joj je valij dozirao
bol u mučne kratke proplamsaje, pokušavajući
ugasiti razjareni požar čiste patnje i jada u njoj,
istodobno nastojeći da se ništa ne vidi.
Anthonv, mlađi Mattvjev brat, mislio je na osvetu.
Osvetu svim onim gadovima koji su mu uništili
brata. Znao ih je, neki od njih imali su jebena jetra
danas doći ovamo. Murphv, Renton i Williamson. Ti
patetični jadnici, koji su lepršali unaokolo kao da
seru kornete za sladoled, kao da znaju nešto što
nitko drugi ne zna, a bili su samo narkićko smeće.
Oni, i još opakije osobe iza njih. Njegov brat, njegov
jebeni slabi, glupi brat, prikrpao se tom ološu.
Anthonv se prisjetio onog puta kad ga je Derek
Suther-land gadno prebio na groblju vagona. Matty
je saznao za to, i otišao po Deeka Sutherlanda,
jednakih godina kao i An-thony, i dvije godine
mlađeg od sebe. Anthony se sjećao kako je jedva
čekao potpuno poniženje Deeka Sutherlanda pod
šakama svog brata. Na kraju, ponovno je
Anthony bio ponižen, ovaj put neizravno. Bilo je
gotovo jednako bolno kao i ono koje je dobio od
samoga Deeka Sutherlanda, kad je gledao kako mu
stari suparnik skoro bez muke svladava brata i
prebija ga kao vola. Matty ga je tamo iznevjerio.
Kao i sve ostale odonda.
Mala Lisa Connell bila je tužna što joj je tata u
tom sanduku, ali on će dobiti krila kao anđeli i otići
gore u raj. Njena Nana je plakala kad je Lisa
predložila da bi se to moglo dogoditi. Bilo je kao da
spava u tom sanduku. Njena Nana je rekla da će
sanduk odnijeti, u raj. Lisa je mislila kako
anđelima rastu krila pa lete u raj. Pomalo se
brinula da on neće moći poletjeti, ako ga ne izvade
iz tog sanduka. A opet, vjerojatno su znali svoj
posao. Raj je dobro zvučao. I ona će tamo otići
jednoga dana, da vidi svoga tatu. Kad je dolazio
da je vidi u Wester Hailes obično mu nije bilo baš
dobro i nisu joj dali da priča s njim. Bilo bi lijepo
otići u raj, igrati se s njim, kako su se igrali kad je
bila još sasvim mala. Bit će mu opet dobro u raju.
Raj neće biti kao Wester Hailes.
Shirley je čvrsto držala ruku svoje kćeri, i dragala
joj kovrčice. Činilo se da je Lisa jedini dokaz da
Matty nije uzaludno živio. Opet, gledajući dijete,
malo tko bi mogao tvrditi da dokaz nije dovoljan.
No Matty je bio otac samo imenom. Svećenik je
išao Shirley na živce kad ga je opisao takvog. Ona
je bila otac, baš kao i majka. Matty je dao
spermu, došao se par puta poigrati s Lisom, prije
nego što ga je dop posve zgrabio. To mu je bio
jedini doprinos.
Uvijek je bio slab, nesposoban suočiti se sa svojim
odgovornostima, i također sa snagom svojih
osjećaja. Većina narkića koje je znala bili su
sobni romantičari. I Matty. Shirley je to voljela u
njemu, voljela je kad je bio otvoren, nježan, drag i
pun života. Nikad ne bi potrajalo. Čak i prije šuta,
spopale bi ga grubost i gorčina. Znao joj je pisati
ljubavne pjesme. Bile su prekrasne, možda ne na
književni način, već kroz čudesnu jasnoću predivnih
osjećaja koje su joj prenosili. Jednom, pročitao je i
onda zapalio posebno lijepe stihove koje joj je
napisao. Kroz suze, pitala ga je zašto je to napravio,
kad je plamen djelovao tako simbolično. To je bila
najbolnija stvar koju je Shirlev u životu doživjela.
Okrenuo se i promotrio nered u stanu. – Gledaj
ovo. Kaj bu ti snovi kad ovak živiš. Sam se
zavaravaš, mučiš sama sebe.
Oči su mu bile crne i nepronične. Njegov zarazni
cinizam i očaj oteli su Shirlevne nade za boljim
životom. Jednom su zaprijetili istisnuti i sam život
iz nje, prije no što je hrabro rekla: Dosta.
– Samo tiše, gospodo molim vas, umoljavao je
izmaltretirani šanker tvrdokornu skupinu pijanaca
na koju su se sveli okupljeni ožalošćeni. Sati
stoičkog pića i čeznutljivih prisjećanja napokon su
ustupili mjesto pjesmi. Osjećali su se sjajno
pjevajući. Napetost je otjecala od njih. Na šankera
se nije obraćala pažnja.
Srami se, Seamus O'Brien, Sve curice po Dub Unu plaču,
Kad si stalno prljav i pijan, Pa srami se, Seamus
O'Brien!
MOLIM VAS! Budite tihi! uzviknuo je. Mali hotel
na otmjenoj strani obilaznice u Leithu nije bio
naviknut na ovakvo ponašanje, napose radnim
danom.
Koji kurac veli ona pizda? Ima pravo dat
jebenom kompiću jebenu dvojku! Begbie je bacio
grabežljivo oko na šankera.
Čuj Franco. Renton je zgrabio Begbieja za rame,
shvaćajući opasnost, i trudeći se brzo ga prebaciti
u manje ratoborno raspoloženje. – Sjećaš se onaj
put kad smo ti, ja i Matty išli dolje u Aintree na
Državno?
Je! Jebeš mi sve da se sjećam! Pa jebote ja sam
rekel onom pizdi kaj je na jebenoj telki da se ode
jebat. Kak se pizda zval?
Keith Chegwin. Cheggers.
To ti je ta pizda. Cheggers.
– Tip s telke ono? Cheggers svira pop? Sjećaš se
toga?
upitao je Gav.
– Točno ta pizda, rekao je Renton, dok mu se
Franco smijuljio, potičući ga da nastavi priču. –
Bili smo na Držav nom, dobro? Ovaj pizdun
Cheggers radi intervjue za Gradski radio
Liverpool, sere kajgod škvadri iz publike, kužiš?
E, dolazi ti on do nas, a mi odbijamo pričat s
pizdunom, al znaš ti Mattvja, misli si on, ovo ti je
slava jebate, i počne ić ono kak je super tu u
Liverpoolu, Keith, i baš nam je mračno dobro, i
sve tak sere. Onda ovaj debilni pizdun, taj peder
Cheggers, il kak se već pizdun zove, zabija
mikrofon pred Franca. Renton pokazuje na
Begbieja. – Ovaj pizdun ono: Idi u kurac jebat si
mater pizdurino! Cheggers je bil jebenti grimizan.
Imaju oni ono kašnjenje od tri sekunde na tako
zvanim živim emisijama, da mogu izbacit takve
stvari.
Dok su se smijali, Begbie je opravdavao svoje
postupke.
– Odemo mi jebenti tam dolje zbog kurčevih trka,
a ne pričat s nekom debilnom pizdom na jebenom
radiju. Imao je izraz javnog djelatnika, kojem je
dosadilo što ga mediji neprestano progone zbog
intervjua.
No Franco je uvijek bio u stanju naći nešto zbog
čega bi se razgnjevio.
– Jebeni Sick Boy je trebal doć. Matty mu je bil
kompić jebemu, izjavio je.
– Eh, on je u Francuskoj al… s onom trebom,
ovoga. Kobog si nije mogel platit stari, kužiš…
mislim… Francuska, ovoga, primijetio je supijano
Spud.
– Koja jebena razlika. Rents i Stevie došli su skroz iz
Londona zbog ovog. Ak Rents i Stevie mogu doć
sini iz jebenog Londona, Sick Boy može doć iz
jebene Francuske.
Spudova osjetila bila su opasno otupljena
alkoholom. Glupo je dozvolio da se rasprava
nastavi. – Da, al, eh… Francuska je još dalje… tu se
radi o jugu od Francuske, ono. Kužiš?
Begbie je s nevjericom pogledao Spuda. Očito
poruka nije bila primljena. Progovorio je sporije,
glasnije i s grimasom koja mu je izvinula okrutna
usta u čudan oblik pod njegovim plamtećim očima.
AK RENTS I STEVIE MOGU DOĆ SIM IZ JEBE
NOG LONDONA, SICK BOY MOŽE DOĆ IZ
JEBENE FRANCUSKE.
Da… tu imaš prav. Trebal se potrudit. Pogreb
od kompića ono, kužiš. Spud je pomislio da bi
Konzervativnoj stranci u Škotskoj dobro došlo par
Begbieja. Nije stvar u sadržaju poruke, problem je
samo komuniciranje. Begbie zna prenijeti poruku
kako treba.
Stevie je teško podnosio ovo okupljanje. Izgubio je
praksu u ovakvim stvarima. Franco je izbacio jednu
ruku oko njega i drugu oko Rentona.
Jebemti kak je dobro kad vas opet vidim pizde
jedne. Obadva da ga jebeš. Stevie, da si mi pazil na
ovu pizdu dolje u Londonu, okrenuo se Rentonu. –
Jebemti ak mi završiš isto ko Matty, jebo me pas
kak bum te isti čas sredil. Slušaj kaj ti veli jebeni
Franco.
Ak ti završim isto ko Matty, nebuš imal kaj
sređivat.
Nemoj sam u to vjerovat, jebo te ja. Iskopal bum
ti jebeni leš i šutiral bum ga gore dolje po Korzu
od jebenog Leitha. Ti jasno?
Drago mi je kaj se tak brineš Frank.
Neg kak neg da se brinem jebenti. Moraš se brinut
za kompiće. Jel tak jebi ga Nelly?
Eh? Nelly se polako okrenuo, pijan.
Baš tu jebi ga pričam ovoj pizdi, kak se moraš
brinut za svoje jebene kompiće.
Neg kaj kurac da se moraš.
Spud i Alison su razgovarali. Renton je šmugnuo
od Franca da im se pridruži. Franco je pridržavao
Stevieja, pokazujući ga kao trofej Nellyju i
objašnjavajući kako se radi o sjajnoj pizdi.
Spud se okrenuo ka Rentonu: – Baš velim Ali, ovo
je grdo sranje, sve ovo, ono, stari. Bil sam na
previše pogreba za tipa mojih godina, ovoga. Baš
si mislim ko bu sljedeći?
Renton je slegnuo. – Bar bumo bili spremni, koji
god jebi ga da bude. Da moš dobit šaru iz
tugovanja, ja bi već imal jebeni doktorat do sada.
Izašli su u hladnu noć kad se zatvaralo, krećući ka
Beg-biejevom stanu sa zalihama. Već su proveli
dvanaest sati pijući i popujući o Mattvjevom životu
i njegovim razlozima. U stvari, shvatili su
promišljeniji među njima, sva njihova opažanja
uzeta zajedno i obrađena, malo su pomagala u
rasvjetljavanju cijele okrutne zagonetke.
Nisu bili ništa mudriji sada no na početku.
Čista dvojba br. 1
– Daj ajde, uzmi si malo, u redu je, veli ona dok mi
pruža joint. Kak sam kurac tu završil? Trebal sam
otić doma i presvuć se, onda gledat telku il otić do
Princess Diane. Sve je Mick kriv, on i njegova 'jedna
posije posla na brzaka'.
Sad ja tu opće ne spadam, još sam u odjelu i
kravati, sjedim u ovom udobnom stanu među
papcima u denimu i majicama koji misle da su veći
propaliteti neg kaj jesu. Blesani vikendaši su takva
tlaka.
Pusti ga Paula, veli ženska kaj sam je upoznal u
pubu. Fakat bi mi se htjela uvalit u gaće, tak joj je
očito stalo ko kaj obično bude u ovakvim
londonskim prizorima. Vjerojatno bu uspjela, makar
kadgod odem u kupaonicu i probam se sjetit kak
izgleda, nemrem je zamislit čak ni otprilike. Ovi
tipovi su iritirajući mufovi; plastične gadure. Moš
ih sam pojebat, uzet od njih, i onda otić. Čak ti i
ostave dojam da bi se razočarale da napraviš nekaj
drugo. Sad zvučim ko Sick Boy, al njegovi stavovi
imaju svoje mjesto, a to je ovdje i sada.
Ne, ajde dolazi gospon fino obučeni. Kladim se
da nikad nisi dobio nešto ovako u životu.
Polako si pijem votku i proučavam tu curu. Ima
dobru kožu, i dobro sređenu kosu, al od tog se još
više a ne manje vidi da je pomalo isušena, nezdrava.
Špijuniram si ispod oka: još jedna bjedna jebačica
kaj si traži nekog na ulici. Groblja su ih puna.
Uzimam joint, pomirišem ga, i vratim natrag. –
Trava, s malo opijuma, jel tak? pitam. U stvari miriši
ko dobra roba.
– Jašta… veli ona, skroz malo natripana.
Opet pogledam joint kaj joj izgara u ruki. Trudim se
nekaj osjetit. Bilo kaj. Ono kaj fakat tražim je
demon, zli gad, kreten u meni kaj mi gasi mozak,
kaj tjera ruku do jointa i joint do usnica i duva i
duva ko usisavač. Ne bu se on došel igrat. Morti
više tu ne stanuje. Sve kaj je ostalo je budala s
poslom od devet do pet.
– Mislim da bum odbil vašu ljubaznu ponudu.
Recite da sam drkadžija ak baš morate, al uvjek
sam bil pomalo nervo zan uz drogu. Znam par
ljudi koji su se time bavili, pa su imali problema.
Gleda me pažljivo, zgleda da kuži da nije bitno
to kaj govorim. Očito joj malo idem na cicu, pa
ustaje i ostavlja me.
– Lud si, znaš da jesi, ženska kaj sam je upoznal u
pubu, daj kak je ono rekla da se zove, smije se
preglasno. Fali mi Kelly, koja je sad opet u
Škotskoj. Kelly se ljepo smijala.
Cjela istina je, cjela stvar s drogama sad mi zgleda
ko takva dosada; čak makar sam u stvari sad puno
više dosadan neg dok sam bil na stafu. Stvar je u
tom, ovakva dosada mi je nova, i zato ni nije
takva tlaka kak zgleda. Bum se na kratko fural na
nju. Skroz na kratko.
Objedovanje vani
O bože, već se vidi; baš bu bila jedna onakva
večer. Draže mi je kad je gužva, al kad je ovak
mrtvo, vrjeme se oteže. Nema ni šanse za
napojnice. Sranje!
Jedva da ikog ima u baru. Andy sjedi i dosađuje
se, čita Evening Neivs. Graham je u kuhinji, sprema
hranu kaj se nada da bu se pojela. Ja se naslanjam
na bar, fakat sam umorna. Moram predat rad ujutro,
iz filozofije. Bavi se moralom: je li relativan ili
apsolutan, i u kojim okolnostima, itd., itd. Bed mi
je mislit o tome. Kad mi završi smjena cjelu noć
bum ostala budna da ga napišem. Koji kaos.
Ne fali mi London, al fali mi Mark… skroz malo.
Dobro, možda malo više neg skroz malo, al ne
kolko sam mislila. Rekel je da ak ocu na faks,
mogu to isto tak u Londonu ko i doma. Kad sam
mu rekla da od stipendije nije lako živit nigdje, al
u Londonu, da je nemoguće, čist aritmetički
nemoguće, on je rekel da sad dobija dobru lovu, i
da bi se snašli kak spada. Kad sam mu rekla da ne
bi volila da me drži, ko da je on velki makro a ja
pametna kurva, rekel je da ne bi bilo tak.
Uglavnom, ja sam se vratila, on je ostal, i ne bi
rekla da i jedno od nas baš zato pati. Mark može bit
privržen, al nemam dojam da mu neko zbilja treba.
Živila sam s njim šest mjeseci, a još ne vjerujem
da ga fakat znam. Nekad si mislim da sam tražila
previše, i da u njemu ima puno manje neg kaj se
čini.
Cetri tipa ulaze u restoran, očito pijani. Ludo.
Jedan zgleda pomalo poznato. Mislim da sam ga
vidla na faksu. –– Sto biste željeli? pita ih Andy.
– Par boca tvoje najbolje pive… i stol za četri…
frlja jezikom. Kužim im po izgovoru, obleki i
držanju da su srednja il srednja viša klasa, Englezi.
Grad je pun takvih bjelih doseljenika, veli ona, kaj se
taman vratila iz Londona! Nekad si imala Geordieje i
Scousere i Brummieje i Cocknevje na sveučilištu,
sad je tam igralište za te tipove domaćih ponavljača s
Oxbridgea, di par papana s edinburškog
ekonomskog predstavlja Škotsku.
Smješim im se. Moram prestat s tim predrasudama,
i naučit ponašat se s ljudima ko s ljudima. To je
Markov utjecaj, njegove predrasude su zarazne,
pimpek ludi. Sjedaju se.
Jedan veli: – Kako se zove zgodna djevojka u
Škotskoj?
Drugi viče: – Turistica! Govore jako glasno.
Bezobrazne pizde.
Jedan onda veli, dok pokazuje prema meni: – Samo
ne znam ti ja. Ja ovo ne bih iz kreveta izbacio.
Pimpek jedan. Jebeni debilni pimpek.
Kipim u sebi, trudim se ponašat ko da nisam čula
tu primjedbu. Nemrem si dozvolit da zgubim ovaj
posel. Trebaju mi novci. Nema kesa; nema faksa,
nema šare. Hoću si tu šaru. Jebemti stvarno je
hoću više neg bilo kaj.
Dok proučavaju meni, jedan tip, tamni mršavi
drkač s nosinom, smije mi se pohotno. – Jesil
dobro dušo? veli, s namještenim kokni izgovorom.
Kolko čujem to je bogatima u modi za napravit tu i
tam. Bože, kak bi rado rekla ovom krebilu da
odjebe. Kaj mi treba ovo sranje… treba mi.
– Hajd pa nasmješi nam se, djevojčice! veli jedan
deblji tip, sa snažnim, nametljivim glasom. Glasom
uobraženog bogatstva kaj niš ne svaća, i kaj ga se
ne izaziva, nepomućenog osjetljivošću il
inteligencijom. Probam se nasmješit prezrivo, al su
mi mišići u faci smrznuti. I fala kurcu zbog toga.
Uzet narudžbu je koma. Obuzeti su pričanjem o
karijerama; posredništvo, odnosi s javnošću i
gospodarsko pravo zgleda da su najpopularnije, a
usput se nonšalantno prave pametni i pokušavaju
me ponizit. Mršavi krebil čak me pita kad
završavam, a ja ga ignoriram, dok ostali dižu
galamu i lupaju po stolu. Završavam s popisom,
osjećam se pokošena i osramoćena, i odlazim u
kuhinju.
Stvarno se tresem od bjesa, pitam se kolko bum se
dugo mogla suzdržavat, htjela bi da su mi Louise
il Marisa tu večeras, da se mogu povjerit nekom
ženskom.
Kaj nemreš izbacit one jebene idiote van? izdirem
se na Grahama.
– To ti je posel. Mušterija je uvjek u pravu, pa nek
je i jebeni vrh kurca.
Sjetim se da mi je Mark govoril kak je jednom radil
na Izložbi konja godine na Wembleyju, ko
poslužitelj sa Sick Boyem, jednog ljeta skroz davno.
Uvjek bi govoril da konobari imaju silu; nemoj se
zajebavat s konobarom. Ima pravo, jasno. Sad je
vrjeme za iskoristit tu snagu.
Taman sam napol žestoke menge, i osjećam se
onak izguljeno, isušeno. Odem na zahod i
promjenim tampone, s tim da zamotam starog, kaj
je natopljen s iscjetkom, u toaletni papir.
Par tih bogatih, imperjalističkih gadova naručili su
juhu; našu popularnu od paradajza i naranče. Dok se
Graham bavi pripremanjem glavnih jela, uzimam
krvavi tampon i spuštam ga, ko vrećicu od čaja, u
prvi tanjur juhe. Onda mu iscjedim slindravi sadržaj
sa vilicom. Par tragova crne, uterusne sluzi ostaje u
juhi, prije neg kaj ih raspršim poštenim mješanjem.
Odnosim dva predjela s paštetom i dvje juhe na
stol, tak da mršavi sjebanko s nagelanom zurkom
dobije začinjenu. Jedan od škvadre, tip sa smeđom
bradom i fenomenalno ružnim, isturenim zubima,
govori stolu, opet jako glasno, kak su Hawaii
užasni.
Sasvim ivragu prevruće. Nije da mi smeta vrućina,
ali kad ti nije to kao bogata, potpuna žega južne
Californije. Ovdje ti je tako dovraga vlažno,
samo se znojiš ko prase čitavo vrijeme. A seljački
ološ je neprestana gnjavaža, stalno pokušavaju
prodavati te svoje apsurdne perlice.
Daj još vina! debeli, blondi pimpek se drsko dere
prema meni.
Odlazim natrag do vecea i punim jednu zdjelicu
svojim urinom. Imam problema sa cistitisom,
pogotovo dok men-struiram. Pišoka mi zgleda
ustajalo, zamućeno, kaj znači infekciju mokraćnih
kanala.
Mećem pišoku u staklenku za posluživat vino; zgleda
malo mutno, al tak su se nadrvili da ne buju
skužili. Odijevam frtalj vina u lavabo, ostatak
mješam sa svojom pišokom otpora.
Izljevam još malo pišoke po ribi. Iste je boje i
gustoće ko umak s kojim je marinirana. Ludo!
Ovi pimpeki sve piju i jedu i niš opće ne kuže.
Teško je posrat se na list papira u zahodu; veće je
mali, pa se teško čučnut. Graham isto viče zbog
nečeg. Uspjevam dobit mali mekani drekec, kojeg
ispasiram i pomješam sa šlagom pod tlakom, pa
uljevam cjelo sranje u čokoladni preljev, dok ga
grijem u lončiću. Preljevam sve to prek deserta.
Zgleda zbilja jestivo. Koji mrak!
Osjećam se ispunjena ogromnom snagom, u
stvari mi pašu njihove uvrede. Sad je puno lakše
nastavit se smješkat. Al debelo govno je izvukel
kraću slamku; sladoled mu je posut mrvicama
usitnjenog mišomora. Nadam se da Graham ne bu
upal u frku. Nadam se da mu ne buju zatvorili
restoran.
U svom radu, mislim da bum sad morala stavit
unutra da je, u nekim okolnostima, moral relativan.
To ak bum bila iskrena. Al dr. Lamont baš ne djeli
to mišljenje, tak da bi mogla ostat na apsolutnom
da mu podiđem i dobim dobru ocjenu.
Sve je to totalno ludo.
Trainspotting na kolodvoru Leith Central
Grad zgleda zlokobno i strano dok se vučem dolje s
Waverleyja. Dva tipa vrište jedan na drugog ispod
nadvožnjaka na putu Calton, kod Glavne pošte. U je
to, il se pizduni deru na mene. Koje mjesto i vrjeme
za šoru. Al opet, jel ikad ima da je neko dobro?
Ubrzavam si korak – kaj nije lako kad ti tak puca u
glavi – i stižem na ulicu Leith. Za koji kurac sad to?
Pizduni pederski. Kak bum ih jebemti…
Treba sam nastavit hodat jebemu. Bistro. Kad
stižem do Playhousea, galamu od one dvje budale
zamjenjuje dobrohotni žamor hrpe pizduna iz
srednje klase kaj izlaze s opere: Carmen. Neki od
njih kreću u restorane na vrhu Korza, gdje imaju
rezervacije. Ja prolazim dalje. Cjelim putom
nizbrdo.
Prolazim pored svoje stare rupe na ulici
Montgomerv, pa po bivšoj narkićkoj zoni u
Albertovoj ulici, kaj su je sad očistili i upicanili.
Murjački auto panično pali sirenu dok se zaletava
niz Korzo. Tri tipa isteturavaju iz jednog puba i
odlaze u kineski. Jedan od pizduna htjel bi da ga
pogledam. Koji god tanki razlog daš nekom govnu,
ima pedera kaj bu ga zgrabili objeručke. Opet na
staro blago ubrzavanje koraka. Kaj se tiče
vjerojatnosti, kolko dalje ideš niz Korzo u ovo doba
noći, veća ti je šansa da bu ti razbili usta. Perverzno,
osjećam se sigurnije kolko se dalje spuštam. Tu je
Leith. Valjda to znači da sam doma.
Čujem zvuk ko da se neko davi i pogledam niz onaj
prolaz kam se ide na gradilište. Uočavam kak
Second Prize obilno riga. Diskretno pričekam da se
sredi, a onda ga oslovim. – Rab. Ti je dobro stari?
Okreće se i zanjiše u mjestu, trudi se da me izoštri, a
teški kapki bi mu se sam htjeli srušit dolje, ko
čelične rolete na cjelovečernjim azijskim dućanima
prek puta.
Second Prize veli nekaj kaj otprilike zvuči ko: –
Hej Rents, zdrav ko jeben dren… pizdo… Onda mu
se faca nekak izmjeni veli: – …jebena pizda… bum
ti ja dal pička tebi tvoja… Zanosi se unaprjed i
zamahne prema meni. Makar s ovakvom glavom,
još mogu ustuknut za korak dost brzo pa se otureni
pizdun razbija o zid, onda tetura unatrag, i pada na
guzicu.
Pomognem mu da se digne a on nekaj totalka sere
kaj nemrem skužit, al bar je sad mirniji.
Čim ga obuhvatim da mu pomognem niz cestu,
papan se raspada ko Špil karata, onak naučeno
bespomoćan ko svi kronični pijanci, dok mi se
potpuno prepušta. Moram ispustit putnu torbu da bi
pridržal frajera, da ne bi pal i opet dobil drugu
nagradu od nogostupa. Ovo nema smisla.
Taksi se pela po Korzu i ja ga dozivam i uguravam
Second Prizea odostraga. Sofer ne zgleda baš
zadovoljan, al ja mu dajem petaka i velim: –
Odbaci ga do Bowtowa, stari. Hawthornvale. Bude
se snašel do doma otam. Ipak je doba blagdana.
Pizduni ko Second Prize sam se uklope u ovo doba
godine.
Došlo mi je uvalit se u taksi sa Secksom, i skočit do
mame, al kod Tommyja Youngera je zgledalo
preveč primamljivo. Begbie je nutra, zasjeda s par
pedera, od kojih jedan zgleda poznato.
Rents! Kak si mi jebemti, pizdo! Kaj si ovaj čas
došel iz Londona?
Je, rukujem se s njim a on me vuče na sebe, lupa
me jako po leđima. – Baš sam uvalil Second
Prizea u Joea Baxija, rekel sam.
Ta pizda. Rekel sam mu da odjebe. Druga
jebena osobna greška večeras. Pizdun ti je jebeno
zaduženje. Kaj je gore neg da je jebeni narkić,
kužiš. Da nije Božić i to, izubijal bi ja sam jebenu
pizdu. S menom i njim je gotovo, pizda mu
materina. Kraj priče jebenti.
Begbie me upoznaje s pizdunima u svom društvu.
Kaj je Second Prize napravil da ga izbace iz ovakve
škvadre, opće ni ne želim znat. Jedan od pizduna
je bil onaj tip Donnellv, moj Saughton, frajer kaj
mu je Mikey Forrester oblizival šupak. Zgleda da
je pizdunu Forrester jednog dana dojadil pa ga je
kak treba izgazil. Skroz do bolnice. Šteta tak divnog
čovjeka.
Begbie me vuče u stranu i spušta glas.
Jel znaš da se Tommy razbolil jebenti?
Je. Cul sam.
Idi jebote i posjeti pizduna kad si gore.
Je. Mislil sam.
– Nego kaj da jesi jebenti. Bar bi ti od svih moral
u pizdu strininu. Ne krivim ja tebe Rents, velim ja
to onom jebenom Second Prizeu; ne krivim ja
Rentsa za Tommvja. Svaka pizda živi svoj život da
ga jebeš. Rekel sam ja to jebenti Second Prizeu.
Begbie mi onda nastavlja objašnjavat kak sam ja
odlična pizda, očekuje da mu uzvratim, kaj ja
poslušno i radim.
Služim ko rekvizit u Begbiejevom uobičajenom
pumpanju ega neko vrjeme, izigravam čovjeka na
mjestu i pričam društvu neke klasične priče o
Begbieju, u kojima je pizdun prikazan ko
nevjerojatni štemer i faker. Uvjek zgleda uvjerljivije
ak neko drugi priča. Nas dva onda odlazimo skup
iz puba i silazimo niz Korzo. Ja bi sam otišel dole do
mame, al The Beggar inzistira da skočim natrag do
njega na cugu.
Od šepurenja po Korzu s Begbiejem osjećam se ko
grabež-ljivac, prije neg ko žrtva, pa počinjem tražit
pizdune da ih onak pogledam, dok ne skužim kolko
sam jadan.
Odlazimo se popišat na stari kolodvor Central na
kraju Korza, kaj je sad prazni napušteni hangar, kaj
bu ga skoro srušili i zamjenili sa supermarketom i
bazenom. Nekak, od toga mi dođe tužno, makar sam
bil premali da bi se sjećal da je tu ikad bilo vlakova.
Kaj je ovo nekad bil velki kolodvor. Mogel si
otić vlakom kam god bi htjel, svojedobno, il bar tak
vele, kažem, dok gledam kak mi se pišoka isparava
na hladnom kamenu.
Da još ima jebenih vlakova, ja bi odma s jednim
otišel iz ove jebene rupe, rekel je Begbie. Nije bilo
tipično za njega da tak priča o Leithu. Obično je
uljepšaval ovo mjesto.
Neki stari pijanac, kaj ga je Begbie gledal,
dobauljal je do nas, s flašom vina u ruki. Hrpa njih
je tu dolazila cugat i prespavat.
– Kaj ima kod vas dečki? Gledate vlakove, bavite
se trainspottingom, eh? Veli on, nemre se prestat
cerekat svojoj jebenoj fori.
– Je. Baš tak, kaže Begbie. Onda ispod glasa: –
Jebena stara pizda.
– A dobro, sam tak vi dajte. Sam naprjed s
train spottingom! Otetural je, njegovi promuklo
pijano buncanje odjekivalo je od napuštenog svoda.
Primjetil sam da je Begbie bil čudno primiren i
zbediran. Bil mi je okrenut leđima.
Tek sam onda skužil da je stari cuger bil Begbiejev
otac.
Išli smo do Begbiejevog stana u tišini dok nismo
naletili na nekog tipa u Dukeovoj. Begbie ga je
opalil u facu, pa je pao. Frajer je nakratko pogledal
uvis prije neg kaj se probal skvrčit ko fetus. Begbie
je sam govoril 'pizdo pederska' dok je cipelaril tjelo
na podu par puta. Izraz na licu od tipa kad je
pogledal u Begbieja više je bil pomiren neg
ustrašen. Dečko je sve razumio.
Nije mi se opće dalo uplitat se, čak ni simbolično.
Na kraju se Begbie okrenu! prema meni i pokazal
glavom u smjeru kam smo išli. Ostavili smo tipa
otromboljenog na pločniku dok smo nastavljali bez
rječi, i nijedan se nije nijednom osvrnul.
Iznogiran
Sad sam prvi put vidil Johnnyja otkad su mu
amputirali. Pojma nisam imal kakav bu pizdun bil
kad se pojavim. Zadnji put kad sam ga vidil bil je
prekriven čirevima i još je sral kak bu išel u
Bangkok.
Na moje iznenađenje, pizdun je bil itekak razdragan
s obzirom da je nedavno zgubil nogu. – Rents! Stari
moj! Kaj se mota kod tebe?
– Nema beda Johnnv. Čuj, stvarno mi je žao zbog
noge, stari.
Nasmijao se kaj se brinem. – Obećavajuća
nogometna karijera osla u kurac. A opet, to nije
zaustavilo Garvja Mackavja, kaj ne?
Nasmješil sam se.
– Bjeli labud ne bu dugo bil u doku. Kad
jednom svladam tu jebenu štaku, eto mene
natrag u gradu. Ovoj ptici nemreš podrezat krila.
Uzeli bu mi noge al mi nikad ne buju želi krila.
Stavil si je ruku prek ramena da pokaže di bi mu
bila krila da ih pizdun ima. Mislim da i vjeruje
da ih ima. –Na ovom svjetu nemapro-o-o-o-mjene…,
zapjeval je. Pital sam se na čemu je pizdun.
Ko da mi čita misli veli mi: – Moraš probat taj
ciklozin. Sranje sam za sebe, al da ga vidiš kad se
pomješa s meta-donom; iha pizda mu materina!
Najbolji jebeni trip kaj sam ga ikad doživil. Tu
uključujem i onaj kolumbijski staf kaj smo ga imali
onda osamdesčetvrte. Znam da si čist u zadnje
vrjeme, al viš ak niš drugo ne probaš, probaj si taj
koktel.
A tak znači, je?
Kad je jebemu najbolji. Znaš ti Časnu majku,
Rents. Ja vjerujem u slobodno tržište kaj se droga
tiče. Al moram priznat i zdravstvu kaj ga ide.
Otkad su mi skinuli ovu dršku i metli me na terapiju
počel sam vjerovat da se država može mjerit s
privatnim sektorom u našoj industriji, i proizvodit
kvalitetnu robu po niskim cjenama za potrošače.
Metadon i ciklozin skupa; velim ti stari, jebeš mi
sve. Odem sam dolje, zemem si bombone iz klinike,
onda posjetim neke dečke kaj dobijaju ciklozin na
recept. Daju ga sirotim pizdama kaj imaju rak, il
AIDS, ono. Mala zamjena, i svi se razbudalimo do
jaja.
Johnnvju je ponestalo vena pa se počel pikat u
arterije. Trebalo mu je sam par šutova da dobi
gangrenu. Onda mu je trebalo maknut nogu. Lovi
me kak mu gledam u zamotani batrljak; nemrem si
pomoć.
Znam kaj misliš, pizdo. E pa, nisu uzeli White
Swanu i srednju nogu!
Nisam, bunim se, al on već vadi kurac iz šlica
na boksericama.
– Ne da mi ne znam kak koristi jebemu, smije se.
Primjećujem da mu je mali prekriven
krasticama, kaj znači da zarasta. – Zgleda da ti se
suši Johnnv, ti čirevi mislim.
Je. Trudim se već neko vrjeme držat se metadona
i ciklozina i više se ne šivat. Mislil sam kad sam
vidil batrljak eto šanse, još jedno mjesto za bost se,
al pizda u bolnici veli: Zaboravi. Žabi si iglu tamo
i skroz buš najebal. Al terapija nije tolko loša.
White Swan ima strategiju postat pokretan, očistit
se i onda počet dilat kak spada, sam za zaradu a ne
da trošim. Poteže si gumu na gaćama i meće si
krastave organe natrag unutra.
Trebaš se pozdravit s tim stari, jebi ga,
predlažem. Pizdun ne čuje jednu rječ kaj mu velim.
Kajgod, trebam si ja napunit jebeni račun, onda
crta Bangkok.
Noga mu je možda otišla, al fantaziranje o bjegu u
Tajland još stoji.
– Pazi, kaže, – nemam ja namjeru čekat dok
dođem u Tajland da bi nekaj jebenti poševil. To
ti je kaj dobiš od ovog sranja sa smanjenim
dozama. Da si vidil kakav mi je bil neki dan kad me
sestra došla previt. Stara krava i sve, a ja ti tu
sjedim s dječjom rukom kaj drži jabuku.
Kad postaneš pokretan Johnnv, izletavam s
ohrabrenjem.
Kurac. Koja bi se poševila s jednonogim
pizdekom? Bum si moral plaćat; velko poniženje
za White Swana. Al opet, bolje ti je kad plaćaš
trebi. Ostajete na strogo poslov nom odnosu.
Zvučal je gorko. –Još se mrčiš s Kelly?
Ne, vratila se simo. Nije mi se svidilo kak je to rekel,
i nije mi se svidilo ni kak sam mu odgovoril.
Ona pička Alison došla je sim neki dan, kaže,
otkriva mi izvor svog prezira. Ali i Kelly su si
najbolje frendice.
A je?
•– Da si vidi jebenu nakazu, kima prema zavijenom
batrljku.
– Ma daj Johnnv, Ali se ne bi tak postavila.
Opet se smije, uzima Colu Light bez kafeina,
povlači metalni prsten i poteže gutljaj. – Imaš si u
frižideru, nudi me, pokazujuć ka kuhinji.
Odmahujem glavom.
Je, došla je sim neki dan. Pa, ima već par
tjedana, valjda. Ja njoj ono, možemo se malo,
lutko? Za stara vre mena, kužiš. Mislim, bar je
to mogla napravit za Časnu majku, za Bjelog
labuda, kaj se jebenti za nju pobrinul hrpu puta. A
zlobna kurvetina me odjebe, zavrtil je prezirno
glavom. – Nikad nisam prasnul tu kurvicu, znaš?
Nikad u životu. Čak i kad mi se nudila. Bilo je
vrjeme kad bi mi dala da je jebem kak oću sam da
dobi fiks.
Pošteno, složil sam se. Bilo je tak, il možda nije?
Uvjek je bilo malo tihog suparništva između mene
i Ali. Nisam zaprav znal zakaj. Kaj god bil razlog,
lakše mi je da vjerujem sve najgore o njoj.
Al White Swan nikad ne bi iskoristil damu u
nevolji, smješka se.
Je, fakat, velim ja, potpuno neuvjeren.
Neg kaj da ne bi, kreštavo se slaže. – Kad nisam,
jel tak? Stvar se kuži tak da se troši.
Je, sam zato kaj si imal dopa u jajima.
Uh, uh, uh, ide on ono, dira si prsa s konzervom
kole. – White Swan ne bu prejebal svoje kompiće.
Zlatno pravilo broj jedan. Ne za staf, ni za niš.
Nemoj nikad sumnjat u osobu White Swana po
tom pitanju, Rents. Nisam cjelo vrjeme bil
impotentan od dopa. Mogel sam imat njenu pizdu
na tostu da sam htjel. Čak i kad sam bil
impotentan: mogel sam je podvodit. Jeftino meso
jebemti. Mogel sam otjerat kurvetinu dolje na put
Easter u minici bez gaća; dat joj posel da šuti, i
ostavit je na podu u zahodu iza šupe. Mogla mi je
cjela burza rada doć se tu postrojit, dok si White
Swan stoji vani i naplaćuje petaka po guzici. Čak i
s napojnicom, zarada bi bila jebem ti sve
astronomska. Onda dolje na Tyne drugi tjedan, nek
se svi oni zaraženi debili Jambeki provedu nakon
kaj su se dečki izdovoljili.
Nevjerojatno, Johnny je još HIV negativan, makar
je surađival u postavljanju više poligona za
šutiranje od trenera Hibsa. Ima bizarnu teoriju da
sam Jambeki dobijaju HIV a da su Hibići imuni. –
Već bi se sredil. Otišel u penziju. Tak par tjedana i
već sam mogel bit u Tajlandu, a hrpica orjen-talnih
guzova mi se prči pod nosom. Sam kaj nisam; zato
kaj nemreš ispast pizda prema svojim kompićima.
Teško je bit čovjek od principa, Johnny, smješkam
se. Ide mi se odovud. Ne bi mogel zdržat rundu
Johnnyjevih izmišljenih orjentalnih pustolovina.
Neg kaj kurac. Moj je problem bil kaj sam
zaboravil one krive. Nema razumjevanja u poslu, i
svi se znamo kad dođe do zmajevog zakona. Al ne,
bedak s mekim srcem kakav je White Swan, on
pušta da mu prijateljstvo bude važnije. I kak mi
sad ta mala sebična fljuza vraća? Tražim je da mi
malo popuši, to je sve. I mislila mi je to napravit,
iz obzira zbog noge, kužiš. Čak sam je uspio
nagovorit da si metne još štifta i šminke, onak jako,
kužiš? I onda ga izvadim. Ona jednom pogleda
razmočene čireve i usere se. Velim ja njoj, ne brini,
slina je prirodni antiseptik.
Tak se to veli, priznajem mu. Počinje mi ić.
Je. I još da ti nekaj velim Rents, dobro smo si
mi mislili tam sedamdesedme. Kaj smo onda
hračkali. Da po topiš cjeli svjet u slini jebenti.
Šteta kaj sam ja presušil, velim, ustajem se da bum
išel.
– Je, neg kak, kaže Johnnv Swan, sad već tiše.
Vrjeme je da me nema.
Zima u West Grantonu
Sjedam se nespretno, u jednaku fotelju. Tvrda je,
federi me žuljaju. Jednom davno, neki bogati pizdun
je imal ovu fotelju. Al već se bar par deseljeća
povlači po sirotinjskim kućama. Sad je završila kod
Tommyja.
Sad vidim da Tommy ne zgleda tak dobro. Nekaj
mu fali, neki dio; ko da je nepotpuna slagalica. Više
neg šok il depra. Ko da je dio Tommyja već mrtav, a
ja ga oplakujem. Sad kužim da je smrt obično
proces, a ne događaj. Ljudi obično umiru
postupno, malo po malo. Sporo trunu po
domovima i bolnicama, il po ovakvim mjestima.
Tommy nemre iz West Grantona. Zajebal je stvari
kod svoje stare. Ovo je jedan onaj stan s proširenim
venama, kaj ih tak zovu jer imaju stare zagipsane
pukotine svud po fasadi. Tommy ga je našel prek
službe u stambenoj. Petnajst tisuća ljudi na listi
za čekanje i nijedan nije htjel ovoga. Kad je
zatvor. Nije za to u stvari kriva stambena;
država ih je natjerala da rasprodaju sve dobre
kuće, tak da je sranje ostalo ovakvima ko Tommy.
To ima savršenog smisla u politici. Ovdje niko ne
glasa za vladajuću stranku, pa zakaj bi se oni
trudili da nekaj naprave za one kaj ih neće
podržavat? Moralno, druga je stvar. Al kakve veze
moral ima s politikom? Sve je u lovi.
Kak je London? pita.
Nije loše Tommy. U stvari isto ko i tu gore, kužiš.
Je, dam se kladit, kaže, sarkastično.
KUŽAN je bilo namalano velkim, crnim slovima
na teškim vratima obloženim šperpločom. Isto
HIVIĆ i NAR-KIĆ. Balavci bu svakoga zajebavali.
Niko još nije rekel niš Tommyju u facu. Tommy je
fino govno, vjeruje u ono kaj Begbie zove
disciplina bejzbol palice. A ima i kompiće šte-mere,
ko Beggarsa, i ne baš takve štemere, ko mene.
Usprkos tome, Tommy bu postal ranjiviji na
maltretiranje. Imal bu sve manji broj frendova i
sve više potreba. Inverzna, u perverzna,
matematika života.
Testiral si se, kaže.
Je.
Čist?
Je.
Tommy me gleda. Ono ko da me mrzi i moli,
istovremeno.
Više si trošil od mene. I uzimal si tuđu opremu.
Od Sick Boya, Keezba, Ravmieja, Spuda,
Swanneyja… pikal si se s Mattvjevom jebemu
mater. Reci mi da se nikad nisi pikal s Mattvjevom!
Nikad s tuđima, Tommy. Svaki pizdun to veli, al
ja nikad nisam uzimal tuđu, bar ne na
poligonima, kazal sam mu. Čudno, skroz sam
zaboravil Keezba. Već je zboksan par godina. Mislil
sam otić i posjetit pizduna odavno. Al znam da
nikad ne bum stigel to i napravit.
Sereš! Pizdo! Pikal si se s tuđima pička ti
materina! Tommy se naginje unaprjed. Počinje
cmizdrit. Sjetim se da sam mislil ak on počne, da
bum i ja i sve. Al sve kaj sad osjećam je ružni bjes
kaj me guši.
Nikad s tuđima, odmahujem glavom.
Naslanja se i smješka samom sebi; čak me ni ne
gleda dok si priča, sad već nimalo gorko.
– Čudno kak to ispada, eh? Ti i Spud i Sick Boy
i Swanney i to, vi ste me navukli na hors. Nekad
sam si sjedil i cugal sa Second Prizeom i Francom i
smijal vam se, govoril vam da ste najdebilnije
pizde na svjetu. Onda prekinem s Lizzy, pazi?
Odem do tebe. Tražim te za šut. Mislil sam si,
jebeš ga, sve se mora jednom probat. Nastavil sam
ga probavat odonda.
Sjećam se kad je to bilo. Isuse, ima samo par
mjeseci. Kad se neki siromaki tolko lakše navuku na
neke droge neg drugi. Ko Second Prize na pivu.
Tommy je prišel dopu iz osvete. Nema pizduna kaj
to može kontrolirat, al znam da su se neki
majmuni, ko ja, znali prilagodit. Već sam se par
puta skinul. Skidanje i ponovno navlačenje je ko kad
ideš u zatvor. Svaki put kad ideš u gajbu,
vjerojatnost da buš se oslobodil takvog života je sve
manja. Isto ti je svaki put kad se vratiš stafu. Sve su
ti manje šanse da buš mogel bez njega. Jel sam ja
natjeral Tommyja da uzme onaj prvi šut, sam zato
kaj sam tam imal sve? Može bit. Vjerojatno. Kolko
sam kriv zbog toga? Dovoljno.
Stvarno mi je žao, Tommy.
Nemam pojma kaj bi sad, Mark. Kaj da sad
napravim? Sam sjedim tam do njega, malo pognute
glave. Htjel sam reć Tommyju. Nastavi živit. Sam
to i možeš. Pazi se. Ne mora ti bit loše. Gledaj
Davieja Mitchella. Davie je jedan od najboljih
kompića od Tommyja. Ima HIV a nikad nije uzel
dop u životu. Al Davie je u redu. Živi normalno,
ono onolko normalno kolko ja znam da ljudi inače
žive.
Al znam da si Tommy nemre priuštit da plati
grijanje u svojoj rupi. Nije on Davie Mitchell, a
kamoli Derek Jarman. Tommy se nemre ugnjezdit,
živit u toplom, jest finu svježu hranu, držat se
zauzet zanimljivim stvarima. Ne bu živil ni pet, ni
deset, ni petnajst godina prije neg kaj ga sjebe
upala pluća il rak.
Tommy nikako ne bu preživil zimu u West
Grantonu.
Zao mi je stari. Zbilja mi je žao, sam ponavljam.
Imaš kaj kod sebe? pita me, podiže glavu i gleda me u
oči.
– Sad sam čist Tommy. Kad mu velim, čak se ni
ne namršti.
– Onda mi pomogni kompa. Stiže mi ček za
stanarinu. Kopam si po žepovima i nalazim dva
zgužvana petaka. Mislim o Mattvjevom pogrebu.
Moš se kladit da je Tommy sljedeći i niko nemre
kurca napravit da to promjeni. Pogotovo ja.
Uzima novce. Oči nam se sretnu, i nekaj bljesne
među nama. Nekaj kaj nemrem odredit, al je
stvarno dobro. Imal sam ga na sekundu; onda ga
više nema.
Škotski vojnik
Johnny Swan pregledava svoje pomno obrijano
lice u zrcalu u kupaonici. Dugu, prljavu kosu
ošišali su mu prije par tjedana. Sad se morao
riješiti ove izrasle brade. Brijanje je tlaka kad imaš
samo jednu nogu, a Johnnv se još nije navikao držati
ravnotežu. Međutim, nakon što se par puta porezao,
uspio je dovoljno dobro. Odlučio je nikad se više ne
vratiti u ona kolica, bez ikakve dvojbe.
– Opet sam faker, govori samom sebi, dok
proučava svoje lice u zrcalu. Johnnv je djelovao
čist. Nije mu bilo ugodno zbog toga a cijeli
postupak mu je bio prilično tegoban; no ljudi
očekuju neke standarde od jednog starog vojnika.
Počinje zviždati melodiju Škotski vojnik; povlađujući
si još više, on daje svojem odrazu ukočeni,
postrojbeni pozdrav.
Zavoj na batrljku malo zabrinjava Johnnvja.
Djeluje prljavo. Gđa. Harvev, okružna sestra, dolazi
danas zamijeniti ga, besumnje s par popratnih
biranih riječi o osobnoj higijeni.
Pregledava si svoju preostalu nogu. Nikada nije bila
ona bolja. To koljeno je uvijek bilo labavo;
uspomena na nogometni incident prije mnogo ljeta.
Postat će još labavije kao jedini oslonac njegove
težine. Johnnv misli da je trebao bosti arteriju u toj
nozi; da ta bude ona pizda koja će dobiti gangrenu
da je kirurzi otpile. Prokletstvo dešnjaka,
primjećuje.
Vani na hladnim ulicama, on šepa i zanosi se
prema kolodvoru Waverley. Svaki korak je
okrutan. Bol ne dolazi iz vrha njegovog batrljka, već
kao da mu je posvuda po tijelu; no ona dva bombona
metadona i barbiturati koje je progutao uklanjaju mu
prodornost. Johnny postavlja tezgu na izlazu iz ulice
Market. Na velikom komadu kartona mu piše,
crnim slovima: VETERAN S FALKLANDA –
IZGUBIO SAM NOGU ZA DOMOVINU.
MOLIM POMOZITE.
Narkić zvani Silver, Johnny mu ne zna pravo ime,
prilazi mu u zamrznutim kadrovima.
Imaš dopa Swanney? pita.
Nema ništa stari. Raymie bu imal u subotu, tak
sam bar čul.
– Subota mi ne vrjedi, sopće Silver. – Imam
jebenog majmuna na leđima kaj ga treba nahranit.
– Tvoj White Swan je poslovni čovjek Silver,
Johnny pokazuje na sebe. – Da imam robe za
dilat, onda bi to i radil.
Silver djeluje snuždeno. Ofucani, crni kaput visi
mu vrećasto sa sivog, ispijenog mesa. – Zdrozgal
sam si sve metiće po šušu, izjavljuje, niti tražeći
suosjećanje niti ga očekujući. Zatim mu blagi
odsjaj ulazi u mrtve oči. – Hej Swanney, jel ima kaj
love od toga?
– Jedna vrata se zatvore, a druga otvore, smije se
Johnny, istrunulom masom zubiju u ustima. –
Više sam si ovak nakresal neg sa žutim. Sad ak me
moš ispričat Silver, moram jebiga ovdje zarađivat
za život. Časni vojnik ko kaj sam ja nemre se sam
tak družit s narkićima. Bumo se vidli.
Silver jedva zamjećuje njegove komentare, a kamoli
da se vrijeđa. – Idem si onda tam dolje do klinike.
Može mi tam neki pizdek prodat bombon.
– Au revoir, viče mu Johnny za leđima.
Posao je stabilan. Neki mu kradomice ubacuju
novčiće u kapu. Drugi, prezirući nasrtaj bijede na
svoje živote, okreću se ili odlučno gledaju pred
sebe. Žene daju više od muškaraca, mlađi više od
starijih; ljudi koji djeluju skromnije čine se
darežljivijima od onih koji izgledaju imućnije.
Petak slijeće u kapu. – Bog vam dao sreće i
zdravlja, zahvaljuje Johnny.
– Nema na čemu, kaže sredovječni muškarac, vi
ste nas dečki zadužili. Sigurno je strašno doživjeti
taj gubitak tako mlad.
Ne žalim. Nemreš si dozvolit da budeš ogorčen,
prija telju. Bar je to moja filozofija. Volim svoju
zemlju; sve bi to prošel još jednom. Uostalom,
smatram da sam ja još imal sreće; ja sam se vratil.
Zgubil sam si dobre kompiće u onoj frki na Goose
Greenu, velim ti. Johnny je pustio da mu oči
poprime zacakljen, udaljen izgled; gotovo je
povjerovao samome sebi. Okrenuo se natrag
muškarcu. – Opet, kad vidim ljude ko kaj si ti, kaj
pamte, kaj se brinu; onda znam da je imalo smisla.
Sretno, kaže meko muškarac, prije no što će se
okre nuti i uspeti stepeništem do ulice Market.
Jebem ti sve pizdo svinjska, mrmlja si Johnnv u
bradu, vrteći pognutom glavom, dok mu se bokovi
trzaju od laganog smijeha.
Zarađuje 26,78 funti za par sati. Ne ide mu loše a
posao je lak. Johnnvju čekanje leži; čak ni Britanske
željeznice kad im loše ide ne bi mogle sjebati
njegovu narkićku karmu. Međutim, povlačenje ga
grubo upozorava na svoje okrutne namjere ledenim
žarom od kojeg mu bilo prelazi u višu brzinu a pore
staju izlučivati gust, otrovan znoj. Taman
namjerava spremiti se i otići kad mu prilazi mršava,
krhka žena.
Bio si u Kraljevskoj Škotskoj sine? Moj Brian je bio
u Kraljevskoj Škotskoj, Brian Laidlaw.
Eh, Marinci, gospa. Johnnv sliježe ramenima.
Brian se nije vratil, čuvao ga bog. Imal je
dvajstjednu. Moj dečko. Dobar dečko i sve. Ženi
se oči pune suzama. Glas joj se spušta do
intenzivnog siktanja, to jadnijeg zato što je
nemoćan.
– Znaš sine, mrzila bum onu Thatchericu do
smrtnog dana. Ne prođe ni dan da je nisam klela.
Izvlači lisnicu i, vadeći novčanicu od dvadeset funti,
zabija je Johnnvju u dlan.
– Evo sine, evo. To ti je sve kaj imam, al oću to tebi
dat. Staje jecati i gotovo tetura dok ga napušta; kao
da ju je netko probo nožem.
Bog vam dal sreće i zdravlja, Johnny Swan viče za
njom. – Blagoslovljeni bili Kraljevski Jockovi. Zatim
trlja dlanove zbog prilike da doda ciklozina onom
metadonu kojeg već ima. Šiza-metić koktel: njegova
karta za bolje sutra, za onaj mali privatni raj kojeg
neuvedeni obasiplju prezirom, no nikad ne bi mogli
pojmiti njegovo blaženstvo. Albo ima zalihu
ciklozina, to mu je terapija za rak. Johnny će
posjetiti svog bolesnog prijatelja ovog popodneva.
Albu trebaju Johnnyjevi bomboni jednako koliko
Johnnyju trebaju njegove šize. Obostrano
podudaranje potreba. Da, blagoslovljeni bili
Kraljevski Jockovi, i blagoslovljeno bilo
Ministarstvo zdravstva.
Station to Station
Noć je smradna i gnjusna. Prljavi oblaci vise
odozgor; spremaju se izbljuvati svoj tamni teret na
uskomešane građane pod sobom, po tko zna koji
put od svitanja. Autobusni kolodvor izgleda kao
Zavod za socijalni rad izvrnut poput džepa i
premazan uljem. Mnoštvo mladih koji žive od
velikih snova i malih sredstava stoji sumorno u
redu za London. Jedini jeftiniji način odlaska dolje
je palcem.
Autobus je došao iz Aberdeena sa zaustavljanjem u
Dundeeju. Begbie stoički provjerava rezervacije,
zatim upire pakostan pogled na ljude koji su već u
autobusu. Okrećući se, ponovno gleda Adidasovu
torbetinu koja mu leži do nogu.
Renton, dovoljno udaljen od Begbieja da ga ovaj ne
može čuti, okreće se ka Spudu i kima u pravcu
njihovog napetog prijatelja. – Pizdun se sam nada da
nam je neki peder zauzel mjesta; da ima zbog čega
dić frku.
Spud se smješka, i podiže obrve. Gledajući njega,
primjećuje Renton, nikad ne biste pogodili koliko
toga je na kocki. Ovo je ona velika prilika, tu
nema sumnje. Trebao mu je onaj šut, da mu drži
živce na mjestu. Bio mu je prvi nakon više mjeseci.
Begbie se okreće, zveckavih živaca, i gađa ih
bijesnom grimasom, gotovo kao da može osjetiti
njihov neposluh. – Di je kurac Sick Boy?
Eh, nemam dume, ovoga, sliježe Spud.
Došel bu on, kaže Renton, kimajući prema
Adidasovoj torbi. – Imaš njegovih dvajst posto
unutra.
Ovo je pokrenulo napad paranoje – Tiše malo pička
ti materina! Begbie sikće prema Rentonu. Osvrće se,
zureći u druge putnike, osjeća očajničku potrebu da
mu jedan, samo jedan, pogleda u oči, pruži metu na
koju će iskaliti srdžbu u sebi koja prijeti da ga
obuzme, a onda jebeš posljedice.
Ne. Morao se suzdržavati. Previše je bilo na kocki.
Sve je bilo na kocki.
No nitko ne gleda Begbieja. Oni koji ga jesu svjesni
mogu osjetiti vibracije kojima zrači. Služe se onim
posebnim ljudskim darom: prave se da su luđaci
nevidljivi. Čak ni njegovi sudruzi ne žele susresti
njegov pogled. Renton je navukao svoju zelenu
kapicu dolje na oči. Spud, koji nosi prugastu jaknu
reprezentacije Republike Irske, mjerka plavokosu
kam-pericu koja je upravo skinula svoju naprtnjaču
kako bi mu pružila pogled na svoju čvrstu guzu u
trapericama. Second Prize, koji stoji malo udaljen od
ostalih, samo postojano pije; čuva pozamašnu zalihu
koja mu leži do nogu u dvije bijele plastične vrećice.
Preko puta kolodvora, iza bunkera koji sebe naziva
pubom, Sick Boy priča s djevojkom po imenu
Molly. Ona je prostitutka i seropozitivna. Ponekad
se mota oko postaje po noći, tražeći frajere. Molly je
zaljubljena u Sick Boya otkad su se žvalili u
prljavom disco-baru u Leithu prije par tjedana. Sick
Boy je nešto pijano izjavio o prenošenju HlV-a i za
ilustraciju proveo veći dio noći ljubeći je po
francuski. Kasnije je dobio napad živaca i oprao
zube pet-šest puta prije no što je legao provesti
besanu noć prožetu tjeskobom.
Sick Boy stalno virka prema svojim prijateljima iza
ugla puba. Pustit će govna da čekaju. Želi se
uvjeriti da nikakvi drotovi neće uletjeti prije no što
uđu u autobus. Ako dođe do toga, pizde nek same
popuše.
– Uvali mi desetaču lutko, moli on Molly, ne
zabo ravljajući da ima ulog od tri i pol soma u
sadržaju Adidasove torbe. No to su potraživanja.
Ovo je protok gotovine, s kojim nikad nije lako.
– Izvoli. Način na koji Molly vadi lisnicu bez
pitanja gotovo dira Sick Boya. Tada, s malo
gorčine, zamjećuje pozamašnost njenog bunta, i
psuje u sebi što nije tražio dvadeset.
Drž se malička… e pa, bolje da te ostavim
tvojim frajerima. Magla ga mami. Mrsi joj
kovrčavu kosu i ljubi je; no ovog puta samo
ponižavajućom pusom u obraz.
Nazovi me kad se vratiš Simone, viče ona za
njim, gledajući kako se njegovo vitko no čvrsto
tijelo odmiče od nje. On se okreće.
Sam me ti probaj sprječit malička, sam me ti
probaj sprječit. Daj se pazi. Namiguje joj i
pokazuje otvoreni, topli osmjeh prije no što se
okreće natrag.
Kurvica sjebana, mrmlja si ispod glasa, lica zamrz
nutog u prezrivoj grimasi. Molly je bila
amaterka, daleko premalo cinična da bi igrala
svoju igru. Potpuna žrtva, misli on, čudnom
smjesom suosjećanja i poruge. Zalazi za ugao i
korača do ostalih, šibajući glavom lijevo-desno,
pokušavajući otkriti prisustvo policije.
Ne oduševljava ga ono što vidi dok se oni spremaju
uci u autobus. Begbie ga psuje što kasni. Uvijek se
trebalo paziti tog šupka, ali s ovako visokim rizikom,
znači da će biti jos napetiji no inače. Sjetio se
bizarnih planova za nepredviđene okolnosti koje je
Begbie sinoć porađao na njihovom improviziranom
tulumu. Zbog njegovog karaktera mogli bi svi
završiti doživotno u zatvoru. Second Prize je bio u
naprednom stupnju alkoholiziranosti; očekivano. S
druge strane, kakve je sve supijane brbljarije pizda
izvaljivao, prije no što je došao ovamo? Ako ne
može zapamtiti gdje je, kako jebenti da pamti što
je rekao? Ovo je takva jebena tiha prijevara,
primjećuje, dozvoljavajući da ga prožme drhtaj
tjeskobe.
No ono što najviše ždere Sick Boya je stanje u kojem
su Spud i Renton. Bili su očito nastafani do očiju.
Baš je i priličilo da ovi govnari zajebu stvar.
Renton, koji se držao čist stoljećima, još davno prije
nego što je šutnuo svoj posao u Londonu i vratio se
tu gore, nije mogao odoljeti onom neizmješanom
kolumbijskom smeđem koje im je nabavio Seeker.
Radilo se o pravoj stvari, tvrdio je, o šutu kakvi
dolaze jednom u životu edinburškom narkiću
naviklom na jeftini pakistanski heroin. Spud se, kao
i uvijek, pridružio iz fore.
Takav je Spud bio. Njegova sposobnost da bez
ikakvog truda pretvori najneviniji hobi u kriminal
uvijek je fascinirala Sick Bova. Čak i dok je bio u
maternici, morali biste definirati Spuda manje kao
fetus, a više kao skup pritajenih problema s drogom
i karakterom. Vjerojatno će im navući murju na
vrat tako što će prosuti usoljenu smočnicu Malom
Kuharu. Zaboravi Begbieja, gorko zaključuje, ako
će ijedna pizda zajebati gazu, bit će to Spud.
Sick Boy gleda grubo Second Prizea; njegov
nadimak potječe od pićem stvorene tlapnje da se
zna tući, i popratnih katastrofalnih rezultata. Sport
Second Prizea nije bio boks, već nogomet. Bio je
škotska kadetska zvijezda međunarodnih razmjera i
zamjetnih sposobnosti, koja je otišla dolje u Manches-
ter United sa šesnaest godina. U to vrijeme već je
imao začetak sklonosti ka piću. Jedno od
neopjevanih nogometnih čuda bilo je kako je
Second Prize uspio iscijediti dvije godine od kluba
prije no što su ga šutnuli natrag u Škotsku. Mahom
se smatralo da je Second Prize potratio veliki
talent. No Sick Boy je razumio grublju istinu.
Second Prize je bio masa očaja; gledajući njegov
život u cijelosti, njegova igračka sposobnost bila je
beznačajna pogreška prije no što bi mu
alkoholizam bio okrutna kazna.
Ulaze u autobus, Renton i Spud se pokreću na
šuterski način, u zamrznutim kadrovima. Slijed
događaja zbunjuje ih koliko i dop. Eto njih, isfurat
će svoju veliku priliku, pa otići na odmor u Pariz.
Samo trebaju pretvoriti staf u čvrstu valutu, što je
sve već dogovorio Andreas u Londonu. No Sick
Boy ih je pozdravio kao da su sudoper pun
prljavog suda. Očito je bio loše volje a Sick Boy
vjeruje da gadne stvari u životu treba dijeliti.
Dok se penje u autobus, Sick Boy čuje glas koji ga
zove.
Simone.
Ne opet ona kurva, psuje ispod glasa, prije nego
što zamjećuje mlađu djevojku. Viče: – Uzmi mi
mjesto Franco, dolazim za minutu.
Zauzimajući mu mjesto, Begbie osjeća mržnju,
stopljenu s više od prstohvata zavisti, dok gleda
gdje se mlada djevojka u plavoj kabanici drži za
ruke sa Sick Boyem.
– Ona pizda i njegovo zajebavanje s pičkama sve bu
nas sjebal! žali se on Rentonu, koji izgleda zbunjen.
Begbie pokušava odrediti oblik tijela djevojke kroz
kabanicu. Već mu se ranije svidjela. Mašta što bi sve
volio raditi s njom. Zamjećuje kako joj je lice još
slađe kad nije istaknuto šminkom. Teško je usmjeriti
pažnju na Sick Boya, no Begbie vidi kako su mu
usta okrenuta nadolje a oči raširene od hinjene
iskrenosti. Begbie se uzrujava sve više i više sve dok
nije spreman jednostavno ustati i dovući Sick Boya u
autobus. Kad se kreće izvući iz sjedala, vidi kako se
Sick Boy vraća u vozilo, nesretno zureći van.
Sjede na dnu autobusa, pokraj kemijskog zahoda koji
vec smrdi po prolivenoj pišalini. Second Prize je
zauzeo stražnje trbuhu prelistavati opsežan dosje
nepravdi u glavi. Zatim se diže i odlazi uzeti
limenku izvoznog McEwana iz hrpe kod Second
Prizea.
Rekel sam vam da si trebate uzet svoje zalihe!
Second Prize je djelovao kao ružna ptica kojoj je
jaja napao neki prepredeni grabežljivac.
Sam jednu konzervu, pizdo škrta! Pa da ga jebeš!
Sick Boy se dlanom lupa po čelu od ozlojeđenosti.
Second Prize mu nevoljko uručuje jednu limenku,
koju, ovog puta, Sick Boy ne može popiti. Već duže
nije ništa pojeo pa mu tekućina liježe teško i mučno
na prazan trbuh.
Iza njega, Rentonovo poniranje u jad povlačenja
nastavlja se postojano. Zna da mora nešto napraviti.
Sto znači da će Spud izvisiti. No, u poslu nema
obzira, a u ovom konkretnom još puno manje nego u
bilo kojem drugom. Okrećući se kompanjonu veli: –
– Stari, imam jebenu kamenčugu u guzici. Moram
malo otić posjetit čvor.
Spud žustro oživljava na tren. – Nemaš niš kod sebe,
jel tak?
– Idi u kurac, poklapa ga Renton uvjerljivo. Spud
se okreće i ponovno ubogo rastapa u prozoru.
Renton odlazi u zahod i zaključava vrata. Briše
pišalinu s ruba aluminijske školjke. Ne brine ga
higijena, već izbjegavanje osjećaja mokroga na
naježenoj koži.
Na minijaturni umivaonik stavlja si žlicu za
kuhanje, špricu, iglu i grudice vate. Vadeći paketić
smedebijelog praha iz džepa, predano istresa
njegov sadržaj u svoj dragocjeni komad pribora.
Usisavajući 5 ml vode u špricu i polako je
istiskujući u žlicu, Renton pazi da ne bi odlio koje
zrno. Drhtava ruka postaje mu čvršća od
usredotočenosti kakvu može dati samo priprava
droge. Postavljajući plamen plastičnog Benidorm
upaljača pod žlicu, miješa tvrdoglave mrvice vrhom
igle sve dok ne dobije otopinu koja se može
ubrizgati.
Autobus se divlje zanosi, no on se pomiče zajedno s
njim; njegova narkićka osjetila prate, poput radara,
svaku grbu i svaki zavoj na autocesti Al. Ne
prolijeva se ni jedna dragocjena kap dok spušta
grudicu vate u žlicu za kuhanje.
Zabijajući iglu u vatu, on usisava hrđavu tekućinu
u komoru. Izvlači si remen, psujući dok kopča
zapinje za gajke njegovih traperica. Nasilno ga
povlači van, osjećajući kako mu se utroba urušava
sama u sebe. Stišćući remen oko nadlaktice tik
ispod svog bijednog bicepsa, steže ga grizući mu
kraj žućkastim zubima. Vlakna u vratu napinju
mu se dok zadržava taj položaj; strpljivim
tapkanjem mami na površinu neku neodlučnu
zdravu venu.
Kratki treptaj neodlučnosti sja mu u kutu svijesti,
tek toliko da bi ga okrutno utrnuo izobličujući grč
koji mu izvija bolesno tijelo. Usmjerava se, gleda
kako mekano tkivo popušta pred prodiranjem
čelika. Gura klip malo unutra, na časak, prije nego
što ga ponovno izvlači kako bi se komora ispunila
krvlju. Zatim otpušta remen i utiskuje si sve u žilu.
Podiže glavu, i uživa u šutu. Sjedi neko vrijeme
koje može biti par minuta ili par sati, pa ustaje i
gleda se u zrcalu.
– Jebenti kak si prekrasan, izjavljuje, ljubeći odraz;
osjeća hladno staklo pod svojim vrelim usnama.
Okreće se i stavlja obraz na staklo, pa ga liže
jezikom. Potom se odmiče i namješta izraz lica u
umjetnu masku patnje. Spudove oci prilijepit će se
uz njega istog trena kad otvori vrata. Mora se
natjerati praviti da mu je mučno, što mu neće lako
pasti.
Second Prize je pićem pobijedio razornu mamurnost
i sad proživljava ono što bi se moglo nazvati drugim
uzletom, kad njegovo konstantno stanje
alkoholiziranosti i povlačenja ne bi takav izraz
učinilo bespotrebnim. Begbie je opušteniji,
shvaćajući da su daleko odmakli a da ih nije presrelo
ni pozorništvo Leitha ni ono granično, to jest murja.
Pobjeda se bliži. Spud tone u nemirne narkićke
snove. Renton se osjeća malo življe. Čak i Sick Boy
shvaća da stvari dobro idu, pa se smiruje.
Ovo krhko jedinstvo biva razbijeno svađom Sick
Boya i Rentona o vrijednosti stvaralaštva Loua
Reeda prije i poslije Velvet Undergrounda. Sick Boy
je netipično suzdržan pred Rentonovim naletom.
– Ne, ne… slabašno odmahuje glavom i okreće se,
lišen nadahnuća za suprotstavljanje Rentonovim
argumentima. Renton je ukrao krinku zgražanja koju
Sick Boy voli stavljati u ovakvim prigodama.
Uživajući u predaji svog suparnika, Renton snažno
i samodopadno zabacuje glavu; križa ruke gestom
trijumfalne ratobornosti, kako je jednom vidio
Mussolinija u nekom dokumentarcu.
Sick Boy se zadovoljava snimanjem ostalih putnika.
Dvije bakice sjede ispred njega, stalno se osvrću s
izrazima negodovanja i kvocavim opaskama o 'tim
izrazima'. Imaju, primjećuje, starački smrad
pišaline i znoja, dijelom prikriven slojevima
ustajalog pudera.
Preko puta mu sjedi debeli par u kombinezonima.
Govna kaj nose kombinezone posve su druga vrsta,
jetko pomišlja. Treba ih jebemu istrijebiti. Sick
Boya je iznenadilo da Beg-gar nema kombinezon u
svojoj garderobi. Kad jednom keši-raju novce,
misli da će počastiti gada jednim, čisto iz fore. Uz
to, odlučuje pokloniti Begbieju štene američkog
pitbulla. Čak i ako se Begbie ne bude brinuo za
njega, neće ostati gladno uz bebu u kući.
Međutim, bila je jedna ruža među trnjem u
autobusu. Oči Sick Boya prestaju kritički
pregledavati njegove suputnike kad im pogled pada
na kampericu s prošarano plavom kosom. Sjedi
sasvim sama, ispred para u kombinezonima.
Renton se osjeća skroz nestašno pa izvlači
Benidorm upaljač i počinje paliti repić Sick Boya.
Kosa počinje pucketati, i još jedan neugodan miris
miješa se s ostalima na dnu autobusa. Sick Boy,
shvaćajući što se zbiva, skače na sjedalu. – Jebi se!
breca se, udarajući Rentonove sad podignute šake.
– Nedozrele pizde! sikće dok mu se smijeh
Begbieja, Second Prizea i Rentona izruguje,
odjekujući po autobusu.
No Rentonova intervencija daje Sick Boyu
izgovor koji jedva da mu treba da bi ih napustio i
pridružio se kamperici. Svlači svoju majicu s
natpisom Talijani znaju bolje, pokazujući žilav,
pocrnjeli torzo. Majka Sick Boya je Talijanka, no
on nosi tu majicu ne toliko zato što bi se ponosio
svojim porijeklom, koliko da uzruja druge svojim
pretvaranjem. Skida svoju torbu odozgor i
pretražuje njen sadržaj. Ima jednu majicu s
natpisom Mandela Day, što je dovoljno rockerski i
politički na mjestu, no i previše šablonski, previše
parolaški. Još gore, zastarjelo je. Smatrao je da
će Mandela ispasti dosadni stari pizdek kao i svi
ostali kad se jednom ljudi naviknu da više nije u
zatvoru. Majicu Hibernian F.C. – Europski
ratnici tek je usput pogledao prije nego što ju je
smjesta odbacio. I Sandinisti su danas bili izlizani.
Pristao je na majicu grupe The Fali, obdarenu bar
vrlinom bjeline koja će istaknuti njegov
korzikanski ten na najbolji način. Navu-kavši je,
otišao je uvaliti se u sjedalo pokraj ženske.
– Ispričavam se. Oprostite, morat ću sjesti do vas.
Ponašanje mojih suputnika pomalo je nedovoljno zrelo
za moj ukus.
Renton zamjećuje, spojem divljenja i odbojnosti,
preobražaj Sick Boya iz gubitnika u idealnog
muškarca za ovu žensku. Oblikovanje glasa i njegov
izgovor blago se mijenjaju. Izraz iskrenog zanimanja
prelazi mu licem dok bombardira zavodljivo
istražiteljskim pitanjima svoju novu suputnicu.
Renton se trza kad čuje kako Sick Boy kaže: –Jasno,
pa i ja sam ti u principu jazz puritanac.
Sick Boy se ufural, primjećuje, okrećući se Begbieju.
Jebeš mi sve da mi je drago zbog pizde, ogorčeno
kaže Begbie. – Bar tak jebena nadurena pizda ne
bu bil kraj mene. Jebena plačipička sam u kurac
cendra otkak je došel… pizda.
Svi mi pizde smo ti skroz malo napeti, Franco.
Puno toga je na kocki. Želi smo tolko spida tam
neku večer. Moramo onda bit malo paranoični.
Nemoj mi sam jebenti podržavat onu pizdu.
Treba tom pederu dat poduku iz ponašanja pizda
mu strinina. Mogel bi se skoro počet opasno
kurčit. Kaj ga koji kurac košta da bude pristojan.
Renton, shvaćajući da se razgovor ne može
plodotvorno nastaviti, smješta se u sjedalo, puštajući
da ga dop masira; razmrsi mu čvorove, i izgladi
nabore. Staf je bio kvalitetan, to sigurno.
Begbiejeva ogorčenost na Sick Boya ne hrani se
toliko zavišću koliko zamjeranjem zbog njegovog
odlaska; smeta mu sjediti sam. Sad ima veliki
nasrtaj spida. Glavom mu sjeva shvaćanje za
shvaćanjem, a Begbie misli da se radi o tolikim
vrijednostima da ih mora podijeliti s drugima.
Treba mu netko s kime bi razgovarao. Renton
uočava znakove opasnosti. Iza njega, Second Prize
glasno hrče. Begbie će malo dobiti od njega.
Renton navlači svoju kapicu preko očiju, istodobno
gurkanjem budeći Spuda.
Spavaš Rents? pita Begbie.
Mmmmm… mrmlja Renton.
Spud?
Kaj? kaže Spud iznervirano.
Pogriješio je. Begbie se okreće u sjedalu; klečeći,
nadnosi se nad Spuda i počinje mu izlagati jednu
često ponavljanu priču.
– …i tak sam ja odozgor, kužiš, mrčim je ono,
skroz se gubim a ono jebenti vrišti ono i ja si
mislim jebeš mi sve, pokvarena kravetina se skroz
u pičku materinu ufurala, sviđa joj se al me
odgurava, kužiš i krvari iz piće kužiš, ko da joj je
ono jebena menga, i ja taman da bum rekel, ne
smeta to meni, a pogotov s onakvim nabreklim
kurcem kak mi je bil, velim ti ja jebem ti sve.
Uglavnom, ispada da pička točno tada mora imat
jebeni spontani pobačaj.
Da.
Je, i još bum ti rekel nešto jebenti i to; sam ti pričal
o onda kad smo ja i Shaun pokupili one dvje
jebene kuje kod Oblomova?
– Da… Spud slabašno stenje, s osjećajem kao da
mu je lice katodna cijev koja usporeno implodira.
Linija zastaje na opskrbnoj postaji. Dok Spud dobija
toliko željeni predah, Second Prize je nesretan.
San ga je taman ulovio, a sad se pale gruba
autobusna svjetla, okrutno ga čupajući iz udobne
obeznanjenosti. Budi se ne shvaćajući gdje je,
omamljen od alkohola; zbunjene oči ne mogu mu se
ničega uloviti, tuleće uši napada mu kakofonija
nerazlučivih glasova, labava isušena usta ne mogu
mu se zatvoriti. Nagonski poseže za purpurnom
limenkom Tennentovog Super Svijetlog, puštajući
da mu mučno piće zamijeni slinu.
Vuku se preko nadvožnjaka, progonjeni
hladnoćom, kao i umorom i drogom u svojim
tijelima. Iznimka je Sick Boy, koji samouvjereno
cupka pred njima s kampericom.
U kričavoj Trust House Forte kafeteriji, Begbie hvata
Sick Boya za ruku i čupa ga iz reda.
– Da nisi prejebal tu trebu. Ne treba nam da nam
jebena murja naleti zbog parsto funta kaj ih je neka
studošica nosila na ferje. Ne ak nas čeka osamnajst
jebenih soma od stafa.
– Kaj misliš da sam jebeni debil? uzvraća Sick
Boy, uvrijeđen, no istodobno si priznajući da ga je
Begbie podsjetio na vrijeme. Žvalio se sa ženskom,
no njegove buljave kame- leonske oči neprestance
su grozničavo pretraživale; poku šavajući razotkriti
gdje je bio spremljen novac. Posjeta kancu trebala
mu je biti prilika. No Begbie je imao pravo, ovo
nije bilo vrijeme za takav potez. Ne možeš uvijek
vjerovati svojim nagonima, zaključio je Sick Boy.
On se otima Begbieju uvrijeđeno škubeći usne, te se
vraća svojoj novoj djevojci u red.
Sick Boy nakon ovog počinje gubiti interes za tu
žensku. Sve mu je teže zadržavati prihvatljivu razinu
usredotočenosti na njene uzbuđene priče o odlasku u
Španjolsku na osam mjeseci, prije upisivanja prava
na Sveučilištu Southampton. Uzima adresu hotela u
Londonu u kojem će odsjesti, primjećujući uz
izvjestan prezir da se radi o jeftinom prenoćištu na
Kings Crossu, a ne o nekom blagotvornijem
mjestu na West Endu, gdje bi mu pasalo odsjesti na
dan ili dva. Bio je nepobitno uvjeren da će dobiti
ševu od ove ženske čim srede taj posao s
Andreasom.
Autobus se konačno uspijeva dokopati ciglastih
sjevernih predgrađa Londona. Sick Boy
nostalgično gleda van dok prolaze kraj Swiss
Cottagea, pitajući se radi li ona ženska koju zna
još tamo na šanku. Besumnje ne, zaključuje. Šest
mjeseci traje prilično dugo kad si za šankom u
londonskom pubu. Čak i ovako rano ujutru,
autobus može tek militi kad stiže do središnjeg
Londona, i treba mu deprimirajuće dugo da se
smiri na Autobusnom kolodvoru Victoria.
Ispadaju van poput komada razbijenog porculana
iz ambalaže. Razvija se rasprava o tome trebaju li
otići do željezničke stanice i sjesti na metro po
Victorijinoj pruzi do parka Finsbury, ili skočiti
taksijem. Odlučuju da je taksi bolji od smucanja po
Londonu s vrećom stafa.
Uguravaju se u neki Hackney taksi, objašnjavajući
pri-čljivom vozaču kako su došli na gazu Poguesa,
koja se ima održati pod šatorom u parku Finsbury.
Ovim su dobili idealnu krinku, jer su svi
namjeravali otići na koncert, spajajući ugodu s
poslom, prije odlaska na odmor u Pariz. Taksi se
gotovo vraća putom kojim je autobus došao, prije
zaustavljanja u Andreasovom hotelu, koji gleda na
park.
Andreas, koji potječe iz porodice londonskih
Grka, naslijedio je hotel smrću svojeg oca. Pod
upravom staroga, hotel je uglavnom udomljavao
obitelji postradale u nesrećama. Mjesni odbori bili
su odgovorni naći kratkoročni smještaj ljudima u
takvim situacijama, a kako su područje parka Fins-
bury dijelila tri londonska okruga, Hackney,
Harringey i Islington, posao je išao dobro.
Preuzevši hotel, međutim, Andreas je shvatio da bi
mogao biti unosniji kao jebačnica za londonske
poslovne ljude. Premda nikad nije dosegao vrh
tržišta kojem je težio, davao je sigurno utočište
malom broju prostitutki. Gradski frajeri srednjeg
ranga cijenili su njegovu diskreciju kao i čistoću i
sigurnost njegove ustanove.
Sick Boy i Andreas upoznali su se izlazeći s istom
ženskom, koju su opčinila obojica. Smjesta su se
složili, i izveli zajedno par prijevara, mahom sitnih
stvari s osiguravajućim društvima i bankovnim
karticama. Nakon što je preuzeo hotel, Andreas se
stao udaljavati od Sick Boya, smatrajući da je sada u
višoj ligi. Međutim, Sick Boy se uzeo kod njega
interesirati za posao s pošiljkom heroina kojeg se
domogao. Andreas je nosio prokletstvo opasne i
svevremenske tlapnje: naime da se može družiti sa
zlikovcima kako bi mu narastao ego, a ne platiti
cijenu koja uz to ide. Cijena koju je Andreas platio
bila je povezivanje Petea Gilberta s edinburškim
konzorcijem.
Gilbert je bio profesionalac koji se već dugo bavio
raspa-čavanjem droge. Kupovao je i prodavao sve.
Njemu je to bio isključivo posao, i odbijao je
praviti razliku s bilo kojom drugom
poduzetničkom aktivnošću. Uplitanje države u
obliku policije i sudstva samo je predstavljalo jedan
od poslovnih rizika. No radilo se o riziku kojem se
vrijedilo izložiti, s obzirom na nadnormalne profite.
Kao klasični posrednik, Gilbert je bio u stanju,
prirodom svojih veza i svog kapitala za ulaganje,
nabavljati drogu, držati je, rezati je i prodavati
sitnijim distributerima.
Istog časa, Gilbert kuži da su dečki iz Škotske
sitni gubitnici koji su natrapali na veliki posao. No
dojmljiva mu je kvaliteta njihove robe. Nudi im
15.000 funti, spreman podizati cijenu sve do
17.000. Oni žele 20.000 funti, spremni su spustiti
cijenu sve do 18.000. Pogodbu postižu na 16.000
funti. Gilbert će zaraditi minimalno 60.000 funti
nakon što se roba razreze i raspača.
Zamorno mu je pregovarati s hrpom sjebanih
losera s krive strane granice. Radije bi poslovao s
onim tko im je to prodao. Ako je nabavljač bio
toliko očajan da dade ovako dobru robu ovoj
sjebanoj gomilici, onda stvarno nije shvaćao posao.
Gilbert mu je mogao srediti ozbiljne novce.
Više nego zamorno, bilo je opasno. Makar se kunu
u suprotno, bilo bi nemoguće, zaključuje, da ova
hrpa izlizanih Jockova ikad ostane diskretna. Bilo
je više nego moguće da ih je Služba dala pratiti. Iz
tog razloga, dva iskusna frajera mu sjede vani u
autu širom otvorenih očiju. Usprkos svojim
zazorima, stvorio si je nove poslovne suradnike.
Svatko dovoljno očajan da im jednom uvali ovu
drogu, mogao bi biti dovoljno debilan da to ponovi.
Po postignutoj pogodbi, Spud i Second Prize jure u
Soho proslaviti. Ponašaju se kao tipični novi dečki u
gradu, privlači ih ta slavna kvadratna milja kao
djecu prodavaonica igračaka. Sick Boy i Begbie
odlaze na biljar i završavaju u Sir George Robevju u
nadmetanju s dva Irca s kojima su se skompali.
Kao londonske stare kuke, preziru opčinjenost
svojih prijatelja Sohoom.
– Sam bu si kupili plastične murjačke kacige,
savezne zastave, znakove od ulice Carnabv i
preskupe krigle pive, podrugivao se Sick Boy.
Jeftinije bi se jebenti proveli u hotelu od tvog
kompića, kak si ono jebemu rekel da se zove, ona
grčka pizda?
Andreas. Al to je zadnja stvar kaj tim pizdama
treba, kaže Sick Boy, slažući kugle u trokut, – i
onaj kreten Rents.
Koji mu je ovo put da se probal skinut. Jadna pizda
je ulovil tu dolje dobar posel i fini stan i sve. Mislim
da on i ja nemamo kaj više tražit skupa nakon
ovoga.
Al dobro je kaj je on ostal tam gore jebeš mi sve.
Neka pizda mora ostat pazit na onolku jebenu
lovu. Ne bi dal da mi Second Prize il Spud paze na
tak nekaj.
Je, kaže Sick Boy, pitajući se kako bi se riješio
Begbieja i otišao u potragu za ženskim društvom.
Pita se koju će nazvati, ili hoće li svratiti do
kamperice. Sto god odlučio, uskoro kreće.
Kod Andreasa u hotelu, Rentonu je zlo, ali ne onoliko
zlo koliko ih je natjerao da misle. Gleda van u vrt
odostraga i vidi gdje Andreas hopsa oko Sare, svoje
djevojke.
Gleda iza sebe na Adidasovu torbu, punu gotovine,
ovo je prvi put kako ju je Begbie pustio iz vida.
Istresa njen sadržaj na krevet. Renton nikad nije
vidio toliko novca. Gotovo ne razmišljajući, prazni
Begbiejevu torbu od Heada, premještajući njen
sadržaj u praznu torbu od Adidasa. Zatim ubacuje
gotovinu u Headovu torbu, i stavlja vlastitu odjeću
unutra, preko novca.
Na brzinu baca pogled kroz prozor. Andreas je
umetnuo ruku u gaćice Sarinog purpurnog bikinija a
ona se smije i vrišti: – Nemoj Andrease… nemoj…
Čvrsto primajući Headovu torbu, Renton se okreće i
kradomice hita iz sobe, niza stube i duž predvorja.
Nakratko gleda za sobom prije nego što će izaći kroz
vrata. Ako sad naleti na Begbieja, gotov je. Čim mu se
ta misao svjesno oblikuje u glavi, gotovo se
obeznanjuje od straha. No nikoga nema na ulici.
Prelazi preko puta.
Čuje skandiranje i skamenjuje se. Skupina mladića
s nogometnim jaknama Celtica, očito posjetitelja
popodnevne gaze Poguesa, tetura prema njemu,
umova pomračenih od alkohola. Prolazi napeto
između njih, makar ne obraćaju pažnju na njega; i
na svoje olakšanje, vidi da dolazi autobus broj 253.
Uskače, i odlazi od parka Finsbury.
Renton je na automatskom pilotu kad pristaje u
Hack-neyju kako bi ulovio autobus do ulice
Liverpool. Svejedno, osjeća se paranoično i očito s
torbom punom novca. Svaka osoba izgleda mu kao
mogući lopov ili kradljivac torbi. Kad god ugleda
crnu kožnu jaknu kakvu nosi Begbie, krv mu se
sledi. Čak razmišlja bi li se vratio kad je u autobusu
za ulicu Liverpool, ali stavlja ruku u torbu i
napipava svežnjeve novčanica. Došavši na
odredište, odlazi u poslovnicu banke Abbey
National i pridodaje 9,000 funti u gotovini iznosu
od 27,32 funte na svom računu. Blagajnik niti ne
trepće. Napokon, ovo je City.
Osjećajući se bolje sa samo 7,000 kod sebe, Renton
odlazi na postaju u ulici Liverpool i kupuje
povratnu kartu do Amsterdama, namjeravajući
otići samo u jednom smjeru. Promatra kako se
županija Essex mijenja od betona i cigle u bogato
zelenilo dok vlak klapara ka Hanvichu. Mora
čekati sat vremena na pristaništu u Parkstonu, prije
no što brod isplovljava za Nizozemsku. Ovo nije
problem. Narkići znaju čekati. Prije par godina,
radio je na ovom trajektu, kao stjuart. Nada se da
ga nitko iz onih vremena neće prepoznati.
Rentonova paranoja primiruje se na brodu, no
zamjenjuju je njegovi prvi osjećaji krivnje. Misli o
Sick Boyu, i o svemu što su prošli skupa. Zajedno
su prošli i dobre i grozne stvari, no bili su zajedno.
Sick Boy će nadomjestiti novac; bio je rođeni
izrabljivač. Stvar je bila u izdaji. Već je mogao
vidjeti Sick Boyev više povrijeđen no bijesan izraz
lica. No njih dvojica razilaze se sve više već
godinama. Njihovo međusobno suparništvo, nekad
samo šala, predstava za dobrobit ostalih, polako je
takvim pretvaranjem u obred postalo svjetovna
stvarnost. Bilo je bolje ovako, mislio je Renton.
Na neki način, Sick Boy će razumjeti, čak će se i
preko volje diviti njegovom postupku. Glavninu
bijesa usmjerit će na sebe zato što nije imao petlju
da to prvi napravi.
Nije mu trebalo puno napora da procijeni kako je
napravio uslugu Second Prizeu. Osjetio je samilost
kad se sjetio kako je Second Prize uplatio svoj udio
novcem od odbora za isplatu odštete od kriminala.
No Second Prize je toliko bio zauzet uništavanjem
samoga sebe, da bi jedva primijetio da mu netko
pruži ruku. Jednako bi mu mogao dati da popije
bocu pelinkovca, kao i tri tisuće da ih potroši. Tako
bi ga se brže i u krajnjoj liniji bezbolnije ubilo. Neki
bi, razmišljao je, tvrdili da je Second Prize tako
izabrao, no nije li sama mu priroda njegove pošasti
uništila sposobnost donošenja smislenih odluka?
Osmjehuje se ironiji gdje on, narkić koji je upravo
opljačkao svoje najbolje kompiće, ovako popuje. Ali
je li on narkić? Istina, opet se bio urokao, ali razmaci
između rokanja bili su sve veći. No nije mogao ovog
trena ozbiljno odgovoriti na to pitanje. Samo vrijeme
je to moglo.
Rentonova stvarna krivnja oblikovala se oko Spuda.
Volio je Spuda. Spud nikad nikome ništa nije
napravio, ako se ne računaju sitna uzrujavanja
potaknuta njegovom sklonošću ka otuđivanju
sadržaja tuđih džepova, lisnica i domova. No ljudi su
se previše uzbuđivali oko stvari. Previše su osjećaja
polagali u predmete. Spuda se nije moglo držati
odgovornim za materijalizam i fetišizam posjeda u
društvu. Ništa se Spudu nije posrećilo. Svijet je srao
po njemu, a sad im se njegov kompić pridružio. Ako
je postojala jedna osoba kojoj ce se Renton pokušati
odužiti, bio je to Spud.
To je ostavilo Begbieja. Nije mogao naći lijepe
riječi za tog gada. Manijaka koji bi nosio
naoštrene pletače igle kad je išao sređivati nekog
sirotog pizduna. Manja je šansa pogoditi u rebra
nego s nožem, hvalisao se. Renton se prisjetio
onog puta kad je Begbie prebio Roya Sneddona, u
Vineu, zbog kurca. Ničeg drugog osim što je tip
imao iritantan glas a Begbie mamurnost. Bilo je
gadno, mučno i besmisleno. Čak i gadniji od
samoga čina, bio je način na koji su se svi,
uključujući Rentona, svrstali uz njega, čak do te
mjere da su izmišljali pripovijesti kako bi ga
opravdali. To je bio samo jedan od raznih načina
građenja Begbiejevog statusa osobe s kojom je
bolje ne zajebavati se, i njihovog vlastitog na
posredan način, preko njihovog druženja s njime.
Shvatio je o kakvoj se iznimnoj moralnoj
strašljivosti radilo. S obzirom na to, njegov zločin u
pljačkanju Begbieja bio je gotovo dobro djelo.
Ironija je bila u tome što je u Begbieju bio ključ.
Prevariti svoje kompiće bio je najteži zločin kod
njega, i on će tražiti najstrožu kaznu. Renton je
iskoristio Begbieja, iskoristio ga da si potpuno i
konačno spali sve mostove. Zbog Begbieja je bio
siguran da mu više nema povratka. Napravio je
što je želio. Sad se više nikada neće moći vratiti u
Leith, u Edin-burgh, čak ni u Škotsku, nikada više.
Tamo ne bi bio u stanju biti ništa drugo osim onoga
što je bio. Sada, oslobođen svih njih, zasvagda,
mogao je biti ono što je želio biti. Sam će uspjeti ili
propasti. Ova pomisao ga je i užasavala i uzbuđivala
dok je mislio o životu u Amsterdamu.