Bertolt Brecht: Potomcima

Zbilja, živim u mračnim vremenima!

Bezazlena reč je luda.
Glatko čelo
upućuje na neosjetljivost. Onaj koji se smeje
Još nije primio
Užasnu vest.

Kakva su to vremena u kojima je

Neki razgovor o drveću gotovo zločin
Jer uključuje ćutnju o tolikim zlodelima!
Onaj ko tamo mirno prelazi ulicu
Svakako nije više dostupan svojim prijateljima
Koji su u nevolji?

Istina je: još zarađujem svoj hleb.

Ali verujte mi: to je samo slučaj. Ništa
Od toga što činim, ne ovlašćuje me da se najedem sit.
Slučajno sam pošteđen. (Kada me napusti sreća, biću izgubljen.)

Kažu mi: jedi i pij! Budi veseo što imaš!

Ali kako mogu da jedem i pijem kada
Otimam onom koji gladuje što jedem, i
Moja čaša vode nedostaje nekom žednom?
A ipak jedem i pijem.

Rado bih bio i mudar.

U starim knjigama stoji što je mudro:
Ne upuštati se u sukob sveta i kratko vreme
Provesti bez straha.

I izaći na kraj bez nasilja

Uzvratiti zlo dobrim
Ne ispuniti svoje želje, nego zaboraviti
Smatra se mudrim.
Sve to ne mogu:
Zbilja, živim u mračnim vremenima!

1
2. Došao sam u gradove u vreme nereda
Kada je vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme pobune
I pobunio se sa njima.
Tako je prošlo moje vreme
Koje su mi na zemlji dali.

Svoje sam jelo jeo među bitkama.

Legao da spavam među ubice.
Nemarno se odnosio prema ljubavi
I nestrpljivo gledao prirodu.
Tako je prošlo moje vreme
Koje su mi na zemlji dali.

Ulice su u moje vreme vodile močvari.

Jezik me je odavao krvniku.
Samo sam malo mogao. No oni koji su vladali
Sigurnije su sedali bez mene, tome sam se nadao.
Tako je prošlo moje vreme
Koje su mi na zemlji dali.

Snage su bile malene. Cilj

je ležao u daljini.
Bio je jasno vidljiv, mada meni
Jedva dostupan.
Tako je prošlo moje vreme
Koje su mi na zemlji dali .

2
3.
Vi, koji ćete izroniti iz bujice
Što je nas odnela,
Setite se
Kad budete govorili o našim slabostima
I mračnog vremena
Koje ste izbegli.

Nismo li ipak prolazili, češće nego menjajući cipele zemalja,

Kroz ratove klasa, očajnički
Kada tu jednostavno ne bijaše pobune i nepravde bijaše.

Pritom ipak znamo:

I mržnja na niskost
Iskrivljuje crte.
I mržnja na nepravdu
Čini glas promuklim. Ah, mi
Koji smo htjeli zemlju da pripremamo za prijatnosti
Sami nismo mogli da budemo prijatni.

Ali vi, ako bude došlo do toga

Da čovek čoveku pomagač postane,
Setite se nas
Milostivo.