PET DIMENZIJA 
GLAVNA STRANA
  Značajna posledica relativnosti bio je način na koji je ona rekonstruisala naše zamisli o prostoru i vremenu.
To je uticalo na promenu postojećih shvatanja kako u fizici, tako i šire u nauci. No sigurno da to nije konačno
shvatanje prostora i vremena. Uvek postoji dosta stvari da je nešto nedorečeno i da postoji još toga što bi
moglo da se dodaje i da koriguje već uhodane i ustaljene ideje i shvatanja.

Temeljni postulat teorije relativnosti, bio je da bi fizički zakoni trebalo da budu

  Dimenzije prostora
isti za sve posmatrače koji se slobodno kreću, bez obzira na njihovu brzinu.
  Vreme No ipak brzina je mera koja ima mnogo većeg značaja nego što se o tome misli ili opisuje.
  Dimenzija više   Teorija relativnosti u svom početnom obliku se odnosila (samo) na relativnost kretanja, pomeranje nekog
tela u odnosu na nešto. Kasnije se ona proširila na prostor i vreme sa svim elementima koje oni sadrže,
  Brzina
kao što su materija, energija i drugo.
  Prostor   Ne možemo govoriti o apsolutnom kretanju, nego samo o kretanju u odnosu na nešto drugo. Svako kretanje
je relativno, otuda pojam relativnosti. Ako je kretanje jednog tela relativno u odnosu na drugo, to ne mora
  Vreme i brzina da znači da se pojam relativnosti može odnositi na sve. Ako se kaže; sve je relativno, onda ne može biti
merila na osnovu kojih se može bilo šta vrednovati. Tako da na osnovu toga i teorija relativnosti nije
  Povezanost
vremena i brzine vredna. Ali to je možda pojam za filozofsku raspravu, pa o tome na drugom mestu.

  Putanje planeta   Teorija relativnosti je unela i vreme kao bitnu dimenziju i to sa novim pogledom na vreme u odnosu na
dotadašnje viđenje. Pre toga se vreme smatralo za nešto što ravnomerno protiče, istom brzinom za
  Prikazivanje svakoga. Teorija relativnosti je ukazala da, Vreme protiče različitom brzinom za dva posmatrača koji se,
dimenzija prostora jedan prema drugom, nalaze u relativnom kretanju?
  Za različite položaje vreme nikada nije ulazilo u merenje, jer se smatralo da je ono isto za dve različite
  Pet dimenzija
pozicije. Međutim shvatilo se da to nije održivo; jer vreme može biti različito za dva različita položaja!
  Kordinatni sistem Ova činjenica se mora priznati ubrajanjem vremena u merenja.
  Kad je STR pokazala da i vreme mora biti uzeto u izračunavanje za rastojanje između dve tačke,
matematika i njeni zakoni su postepeno proširivani na tri odnosno četiri dimenzije. Tada je prirodan bio
zaključak da se vreme ponaša ili potvrđuje, da je četvrta dimenzija. To objašnjava i termine, koji su potom
nastali, kao što su prostor-vreme i prostorno-vremenski kontinuitet.
  Međutim iako je matematički bilo složenije izračunati položaj tačke u prostoru ili rastojanje između dve
tačke, nije se uzimala u obzir mogućnost da ta tačka postoji i u kretanju!? Isto tako nikada se nije uzimalo
u obzir da to nije uvek samo tačka, nego da se često kroz izraz ,tačka’ označavalo i neko fizičko telo.
  Uostalom sam izraz „tačka“ podrazumeva ono što postoji u mirovanju odnosno ne pomera se. Ipak mora
se misliti i o tome, šta se dešava ako se ta ,tačka, nalazi u kretanju. A zna se da svako telo postoji samo u
kretanju, pa ono može biti tačka samo u onom momentu kada se posmatra u deliću vremena dovoljnom
da se kaže da telo miruje u jednoj tački!

  Svako telo koje postoji u prostoru se nalazi u kretanju bilo direktno ili indirektno, odnosno samostalno ili
povezano sa drugim telom koje ga pokreće u prostoru. A svako kretanje ima svoju brzinu kojom se
definiše pomeranje tela u prostoru. Bez obzira koliko bila ta brzina velika ili mala, ona pokazuje da u
različitim trenucima vremena telo u kretanju se nalazi na različitim mestima (položajima) u prostoru!
  Šta je onda Brzina? Ako vreme opisuje prostor, iako nije direktno prostorna dimenzija, onda je sigurno da
to može i brzina! Upravo zato što postoji kretanje tela u prostoru, a to kretanje se meri brzinom, onda se i
položaj tela u prostoru mora opisati brzinom! Baš kao što se i vremenom opisuje postojanje određenog
tela, (zvezde, planete, satelita, komete itd.) u prostoru!
  Iako u svakodnevnim dešavanjima sekunda nije dug vremenski period, ipak postoje kretanja gde je za
jednu sekundu, ostvarena velika brzina kretanja u prostoru! (Kao što su brzina Svetlosti, rotacija Zemlje oko
Sunca). Zato, i ne postoji deo sekunde u kome brzina ne bi bila bitna!
  Zbog toga je potrebno opisati svako telo ili objekat, a da se pri tome koristi i brzina! Za to treba osmisliti
način na koji se vidi kako je brzina bitna za opisivanje prostora!
  Objekat je prostorno moguće opisati sa tri prostorne dimenzije. Njegovo postojanje u prostoru moguće je
opisati vremenom i vreme postaje bitna dimenzija. A na koji način je brzina bitna za opis objekta u prostoru,
treba videti u širem smislu!
  Uži smisao bilo je svakodnevno viđenje objekta sa njegovim konstantnim ne pomeranjem sa mesta? U
osnovi, ovo je naše subjektivno shvatanje, u kome se privid našeg nepomeranja sa mesta preslikava na
okolni prostor. Uži smisao viđenja ili posmatranja našeg položaja u prostoru je: kada stojimo ili sedimo,
odnosno ne krećemo se? Mi mirujemo u odnosu na objekat u kome ili pored kojeg se nalazimo, mirujemo u
odnosu na planetu Zemlju. Ali da li se to mirovanje može održati u odnosu na Sunce?
  Kada na to obratimo pažnju, i to u celini posmatramo, logično je da automatski prelazimo na širi smisao
viđenja našeg položaja u prostoru. Širi smisao viđenja objekta (tela), bilo bi njegovo posmatranje u
kosmičkim razmerama. Tu već smisao viđenja objekta dobija drugačiju sliku i predstavu. Objekat se nalazi
na Zemlji, a ona se kreće oko Sunca. Još šire, Sunce se kreće oko središta galaksije, a Mlečni put se kreće u
odnosu na druge galaksije!
  Iz toga sledi da; Svaki objekat koji se nalazi na površini Zemlje, iako se ne kreće po njenoj površini, ipak
se nalazi u kretanju. Kako je brzina Zemlje u rotaciji oko Sunca V - 30. km/s, to sledi da se u svakoj
sekundi vremena objekat nalazi na drugom mestu ili položaju u prostoru, odnosno pomera se! Zaključak
je: da bi smo opisali objekat, i položaj tela u prostoru, u kojem uvek postoji kretanje, a za različite
vremenske intervale, potrebna nam je i Brzina!
  Iz čega dalje sledi: Da bi opisali precizan položaj tela u prostoru, u kome postoji kretanje, potrebne su nam
dimenzije: dužine, širine, visine, vremena i brzine! Time brzina postaje bitna (peta) dimenzija za opisivanje
položaja, postojanja i kretanja tela u prostoru i vremenu! Kad je rastojanje između nekih zvezda u
kosmičkom prostoru (Aldebaran, Betelgeza) bilo polazna osnova za utemeljenje vremena kao jedne od
dimenzija u prostoru, zar nije logično da postoji nedostajuća karika koja povezuje prostor i vreme? To jeste
logično ako znamo da vreme nikada nije moguće odrediti bez brzine, kao što nije moguće ni obratno,
odrediti brzinu bez vremena!
  Znači da je na osnovu šireg viđenja sistema, vreme postalo bitna dimenzija prostora. Zašto takav širi
smisao viđenja sistema ne bi koristili i za uvođenje nedostajuće karike koja povezuje prostor i vreme u ono
što bi postalo realan prostorno vremenski kontinuitet? Na osnovu napred navedenog, a u okviru šireg
posmatranja prostora, zaključak se nameće da; Kako brzina ima udela u kretanju tela u prostoru, pa sa
time i njihovog viđenja u prostoru, onda to jeste osnova za određivanje, ne samo položaja tela u prostoru,
nego i u vremenu. A to znači, ne samo za određeni vremenski period - interval, nego i u određenom
trenutku vremena. Brzina planeta nije jednaka za sve, pa je određivanje njihovog položaja u prostoru uvek i
stalno zavisno od brzine.
  U osnovi možemo definisati svih pet dimenzija u jednoj rečenici u kojoj su sve zastupljene: Da bi se
odredio položaj tela, koje se uvek nalazi u kretanju, za neki period vremena; potrebno je pet dimenzija.
Kad bi ovu rečenicu rastavili na sastavne delove, svaki bi se odnosio na neku od dimenzija. Da bi se
odredio položaj tela: ovaj deo sadrži tri osnovne dimenzije koje definišu položaj tela u prostoru. Koje se
uvek nalazi u kretanju: ovaj deo se odnosi na brzinu koju ima svako telo, jer ono uvek postoji samo u
kretanju, bilo da je to kretanje direktno ili ne. Za neki period vremena: ovaj deo se odnosi na vreme koje
mora da postoji (traje) u toku kretanja.

  Ovako definisanje prostora nije samo fizičko (materijalno), već je više mentalno (intelektualno) nastalo
kao potreba za boljim viđenjem materijalnog sveta u celokupnom prostoru. Kao i nas koji smo neodvojivi
deo tog sveta. Ne samo ovog vidljivog (i opažajnog čulima), nego i onog nevidljivog za kojim traga viši deo
naše svesti!

  Ako se vratimo primeru u kome je brzina bitna za određivanje tačke (položaja tela) u prostoru to može da
izgleda ovako: Telo koje se nalazi na površini Zemlje, a posmatran u širem smislu, u okviru Sunčevog
Sistema, nalazi se u kretanju. Prosti razlog je što se i Zemlja nalazi u kretanju, pa se i sve ono što postoji na
njenoj površini nalazi u kretanju, makar i indirektno (posredno). Isto tako sve što postoji i na drugim
planetama, nalazi se u kretanju, koje nikada nije jednako sa onim kretanjem koje postoji na Zemlji. Za
ono što postoji na njenoj površini a što se nalazi u kretanju (čovek, auto, voz ili avion) brzine su male, tako
da u manjem periodu vremena njihovo kretanje, odnosno promena položaja je manje primetno.
  Zemlja rotira oko Sunca brzinom od 30. km. u sekundi. Ta brzina bi bila i za sve ono što postoji na njenoj
površini, uz dodatnu brzinu tela koje se kreće i na njenoj površini.
  To znači da za svaku sekundu vremena objekat (telo) koji se nalazi na površini Zemlje, menja svoj položaj
u prostoru za 30. km. unapred ili unazad zavisno od toga da li se gleda u prošlo ili u buduće vreme.
  Za sve sisteme koji se nalaze u kretanju, a ne postoji ni jedan koji je statičan, brzina postaje značajna za
određivanje položaja tela. Ništa manje nije značajno ni vreme, jer od intervala (dužine) vremena zavisi
položaj tela u prostoru. Sledi da je za sistem u kretanju, određivanje položaja tela u prostoru zavisno od
veličine brzine kao i od dužine vremena, više nego li od ostalih prostornih dimenzija. Naročito pri velikim
brzinama, kao i dužim periodima vremena! Zamislimo samo kolika je promena položaja tela u prostoru za
vremenski period od sto godina. Ili u takvom sistemu gde su brzine kretanja velike kao u galaksijama ili
planetarnim sistemima.

  Za određivanje tačke (mesta) u prostoru a sa učešćem brzine, veoma je bitna i dimenzija vremena. Zato
što vreme može da bude u budućem ili u prošlom posmatrano iz sadašnjeg. Ili može da bude u budućem
posmatrano iz prošlog, kao i u prošlom posmatrano iz budućeg. –Zato bi se vreme, ako se glada u buduće,
sabiralo, ili ako se gleda u prošlo, oduzimalo. Za vreme buduće posmatrano iz prošlog, treba se izračunati
razlika između njih, a onda dobijenu razliku uporediti (množiti) sa brzinom. Na isti način treba izračunati
razliku za vreme prošlo posmatrano iz budućeg.(?)--
  Matematički ovo je još složeniji sistem za određivanje položaja tela u prostoru. Ali može da bude bitan za
pokušaj ostvarivanja putovanja kroz vreme!

TEORIJSKA NE – MOGUĆNOST

  Pošto se u prostoru svako pomeranje naziva kretanje, to su se javile teorije i o kretanju kroz vreme. Te
teorije, su bez obzira na to koliki autoritet imaju u nauci njihovi tvorci, još neostvarene u praksi. Pa tako
same teorije prestaju da budu realna mogućnost i postaju naučna nemogućnost. Na osnovu te
nemogućnosti ostaje samo da se u fantaziji ostvari ono što ne može u praksi!
  Nijedan pokušaj kretanja kroz vreme, ma kako on bio zamišljen, nije uzimao u obzir i brzinu, zbog toga što
je smatrano da se sam događaj dešava na istom mestu u prostoru!?
  Takozvani skok u vremenu bio bi skok i u prostoru, jer onaj ko bi uspeo da ode u drugo vreme (prošlo ili
buduće) automatski bi bio i u drugom prostoru!?

  - Šta je zaista vreme?

  Ako je vreme prostorna dimenzija, zašto nije lako kao i u prostoru, ostvariti kretanje kroz vreme? Razlozi
mogu biti tehničke ili teorijske prirode. Razlog tehničke prirode je u tome što tehnologija nije dostigla taj
nivo koji bi omogućio praktično ostvarenje datog cilja. Daleko bitniji razlog je teorijske prirode. Ako
problem nije teorijski zasnovan na pravilnoj osnovi, onda automatski isključuje moguću tehničku
realizaciju. Kada je Faradej dao dobre teorijske osnove o elektromagnetizmu, onda je na osnovu njih Tesla
mogao da ih tehniči oblikuje i ostvari njihovu primenu u praksi!
  Teorijski gledano nijedan opis kretanja (putovanja) kroz vreme, ma kako on bio zamišljen (ili izmišljen),
nije uzimao u obzir i brzinu, koja ne mora biti direktna. Samim tim ma kakav pokušaj eksperimenta u
vremenu, podrazumevao je da se sam događaj (u eksperimentu) dešava na istom mestu u prostoru. Ipak
to nije realno, niti je u stvarnosti moguće! Ako događaj u eksperimentu, posmatramo u širem smislu, u
kosmičkim razmerima, događaj koji želimo da vidimo u prošlom ili u budućem; biće pomeren u prostoru za
ono rastojanje, zavisno od dužine vremenskog intervala proteklog u prošlom ili u budućem, kao i od brzine
koju Zemlja ima u kosmičkim razmerima, posmatrano šire i od okvira Sunčevog Sistema!
  Zato bi za viđenje događaja koji se desio pre 4. sekunde trebalo da budemo za oko 120. km. unazad u
prostoru. (Neobične pojave koje su se dešavale oko Zemlje, nekad su mogli biti eksperimenti u vremenu
koji su se desili na čuđenje onih svedoka koji nisu bili spremni za tako nešto? Dok oni koji su izvodili
eksperiment, ostali su neostvarenih očekivanja u nadanjima koja su imali.)
  S jedne strane postavlja se pitanje, da li je tehnički ostvarivo kretanje kroz vreme, a da se za to ne uzima u
obzir i brzina? A sa druge strane je pitanje, da li je kretanje kroz vreme ostvarivo onda kad se uzme u obzir i
brzina, i da li je onda moguće tehnički ostvariti viđenje događaja, a da se ne pomeramo sa mesta
eksperimenta?
  Sledi da bi tehnički možda i mogli da vidimo događaj od pre nekoliko sekundi, ili od pre neki minut
(60x30=1800 km.) prateći događaj u prostoru za rastojanje zavisno od proteklog vremena! Ali viđenje
događaja koji se desio pre jedne decenije ili pre jednog veka, bilo bi zaista teško ostvarivo, jer bi rastojanje
u prostoru bilo veoma veliko. Za tolika rastojanja ne postoje tehničke mogućnosti, kako za njihovo
savladavanje, tako ni za njihovo viđenje, a da se ne pomeramo iz sadašnjeg vremena i prostora!
  A viđenje događaja u mnogo širim, međugalaktičkim razmerima, za neki period vremena u prošlom ili u
buduđem, bilo bi zaista mnogo teško ostvarivo, jer su i brzine kretanja (tela) u tim sistemima velike!

Nazad   Početak   Sledeća