1

Komentari za Godišnji zadatak – list 3

Zadatak 7
Treba zadržati sve podatke iz Zadatka 6 (sve zadate, kao i usvojenu visinu d) i dodati
zadatu aksijalnu silu. Potrebno je dimenzionisati SAMO presek u uklještenju1.
Sama tehnika računa ne bi trebalo da bude sporna, pa ću se samo zadržati na numerici.
Ulazne podatke videti u Primeru 6.
a1. sila pritiska Ng = 400 kN, presek na osloncu
Nu = 1.6×400 = 640 kN ; pretp. a1 = 6 cm 2
 0 .6 
Mau = 450 + 640 ×  − 0.06  = 603.6 kNm
 2 
54
k= = 1.990 ⇒ εb / εa = 3.5/6.005‰ , µ1M = 29.809%
603.6 × 10 2
40 × 2.05
40 × 54 2.05 640
Aa = 29.809 × × − = 17.00 cm2 ⇒ usv.: 6RØ19 (17.01 cm2)
100 40 40
4 × 4 . 5 + 2 × 9 .5
a1 = = 6.17 cm ⇒ hstv. = 60 – 6.17 = 53.83 cm ≈ hrač
6
Gospodo formalisti i tabači, možete odustati OVDE. Dalje nije obavezno za elaborat.
U vašim primerima se ne traži, ali dimenzionisaću i presek u polju. Voleo bih da uočite
neke odnose, biće potrebno za kasnije:
a2. sila pritiska Ng = 400 kN, presek u polju
 0 .6 
Mau = 253.1 + 640 ×  − 0.06  = 406.7 kNm
 2 
54
k= = 2.425 ⇒ εb / εa = 3.145/10‰ , µ1M = 18.851%
406.7 × 10 2
40 × 2.05
40 × 54 2.05 640
Aa = 18.851 × × − = 4.87 cm2 ⇒ usv.: 3RØ16 (6.03 cm2)
100 40 40

Opet, ne traži se – imate ILI pritisak, ili zatezanje, uradiću i ovo drugo:
b1. sila zatezanja Zg = 400 kN, presek na osloncu
Zu = 1.6×400 = 640 kN
 0 .6 
Mau = 450 − 640 ×  − 0.06  = 296.4 kNm
 2 

1
U zadatku piše »presek na osloncu«, zapravo se misli na armaturu GORNJE zone jer se iskreno nadam
da nećete pokušati dimenzionisati presek u kome je M=0.
2
U prethodnom primeru (čisto savijanje) dobijeno je a1 = 6.07 cm. U ovom slučaju, zbog dejstva sile
PRITISKA, biće dobijena MANJA potrebna armatura, pa je besmisleno pretpostavljati veću vrednost a1. Nije
odlučujuće, ali svedoči o stepenu razumevanja onoga što radite
 2
54
k= = 2.840 ⇒ εb / εa = 2.312/10‰ , µ1M = 13.362%
296.4 × 10 2
40 × 2.05
40 × 54 2.05 640
Aa = 13.362 × × + = 30.79 cm2 ⇒ usv.: 7RØ25 (34.36 cm2)
100 40 40
5 × 4.5 + 2 ×10
a1 = = 6.07 cm ⇒ hstv. = 60 – 6.07 = 53.93 cm ≈ hrač
7
b2. sila zatezanja Zg = 400 kN, presek u polju
Zu = 1.6×400 = 640 kN
 0 .6 
Mau = 253.1 − 640 ×  − 0.06  = 99.5 kNm
 2 
54
k= = 4.902 ⇒ εb / εa = 1.079/10‰ , µ1M = 4.310%
99.5 × 10 2
40 × 2.05
40 × 54 2.05 640
Aa = 4.310 × × + = 20.77 cm2 ⇒ usv.: 6RØ22 (22.81 cm2)
100 40 40
5 × 4.5 + 2 ×10
a1 = = 6.07 cm ⇒ hstv. = 60 – 6.07 = 53.93 cm ≈ hrač
7
Hajde da UPOREDIMO proračunski potrebne površine armature u primerima 6 i 7:

primer Nu Mu,osl. Aa,osl. Mu,polje Aa,polje Mo/Mp Aa,o/Aa,p

6 0 450 23.29 253.1 12.51 1.78 1.86
7a 640 450 17.00 253.1 4.87 1.78 3.49
7b -640 450 30.79 253.1 20.77 1.78 1.48

Na prvim vežbama iz savijanja (ČISTO savijanje), Primeri 1 i 2, prezentacija

03 - VELIKI EKSCENTRICITET - CISTO SAVIJANJE PRAVOUGAONIK.PPT
određene su potrebne površine armature 50

za presek istih dimenzija, opterećene

graničnim momentima od 300 kNm, od- 40

nosno 600 kNm. U razmatranom slučaju

Aa [cm ]

30
ČISTOG savijanja, potrebna Aa je:
2

Mu Mu Mu 20
Aa = = ≈
zb × σv ζ × h × σv 0.9 × h × σv 10

Zavisnost je prikazana i na skici desno i

0
vidi se da vrlo malo odstupa od linearne. 100 200 300 400 500 600 700

Naime, koeficijent kraka unutrašnjih sila M u [kNm]

ζ se menja u vrlo uskim granicama (pog-
ledajte TABLICE), približna vrednost mu je ζ ≈ 0.9. Što znači da dvaput veći moment
zahteva približno dvaput veću armaturu. Pri povećanju M neutralna linija se pomera ka
zategnutoj ivici preseka (povećava se pritisnuta zona preseka) što dovodi do smanjenja
kraka sila, odnosno smanjenja koeficijenta ζ pa će potrebna površina armature rasti nešto
BRŽE od porasta momenta savijanja.
 3
Navedeno se može uočiti i u ovom primeru. Moment nad osloncem je veći 1.78 puta od
momenta u polju, a potrebna površina armature je veća 1.86 puta (tablica na prethodnoj
strani). Dosta dobra i jednostavna kontrola tačnosti proračuna. Naravno, ukoliko je u
pitanju ISTI TIP preseka (oba puta pravougaoni) i ako je STATIČKA VISINA ISTA.
Da li je isti slučaj i kod SLOŽENOG savijanja?
Nije, ne bih radio ovolike primere da jeste. U tom slučaju armatura se određuje iz izraza:
M au N Mau N Mau N
Aa = − u = − u ≈ − u
zb × σv σv ζ × h × σv σv 0.9 × h × σv σv
Ukoliko usvojimo okvirno, a dovoljno tačno:
a1 ≈ 0.1×d ⇒ h = d – a1 ≈ 0.9×d
zb ≈ 0.9×h = 0.9×0.9×d ≈ 0.8×d
d
y a1 = y b1 − a1 = − a1 ≈ 0.4×d
2
Mau = Mu + Nu×ya1 ≈ Mu + 0.4×d×Nu
dalje sledi:
Mu + 0.4 × Nu × d Nu Mu 0.4 × Nu × d Nu
Aa ≈ − = + −
0 .8 × d × σ v σ v 0 .8 × d × σ v 0 .8 × d × σ v σ v
Mu Nu N Mu Nu
Aa ≈ + − u = − i konačno
0.8 × d × σv 2 × σv σv 0.8 × d × σv 2 × σv

Mu Nu
Aa ≈ −
0 .9 × h × σ v 2 × σ v
Iz poslednjeg izraza se vidi da se pri dejstvu sile PRITISKA dobija MANJE, a pri dejstvu si-
le ZATEZANJA VIŠE armature nego pri čistom savijanju. O čemu je već bilo reči, naročito
u objašnjavanju sadržaja Starog godišnjeg zadatka, LIST 2, zadatak 2.
Isto tako, vidi se da:
- pri dejstvu konstantne sile pritiska, potrebna Aa brže raste od porasta Mu
- pri dejstvu konstantne sile zatezanja, potrebna Aa sporije raste od porasta Mu
U svakom slučaju, zaključak DUPLO VEĆEM MOMENTU PRIBLIŽNO ODGOVARA DUP-
LO VEĆA ARMATURA važi samo, jedino i isključivo za ČISTO savijanje.
Zašto sam ovo pitanje uopšte potezao? Biće jasnije kad se dohvatimo i zadataka 9 i 10 i
prelistamo ispitne zadatke. Vratite se nešto kasnije i na ovo.
U svakom slučaju, treba da:
- uradite samo 1 presek (1 sila, nekom N, nekom Z), samo oslonac
- da uočite i zapamtite da PRI ISTOM M sila N daje manju, a sila Z veću armatu-
ru nego kad je presek napregnut na čisto savijanje
- odmah posle 10 minuta potrebnih za ovaj zadatak pređete na zadatak 9