23. јул 2019.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 1
1 ним способностима за биологију и хемију, који је одштампан уз
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система обра-
зовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 –
др. закон и 10/19),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
П РА В И Л Н И К
о изменама и допунама Правилника о програму наставе
и учења за први разред гимназије
Члан 1.
У Правилнику о Програму наставе и учења за први разред
гимназије („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број
12/18), назив правилника мења се и гласи:
„Правилник о плану и програму наставе и учења за гимназију”.
Члан 2.
После члана 1. додаје се члан 1а који гласи:
„Члан 1а
Овим правилником утврђују се планови наставе и учења за
гимназију општег типа, друштвено-језичког и природно-матема-
тичког смера, који су одштампани уз овај правилник и чине његов
саставни део.”
Члан 3.
У делу: „ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПРВИ РАЗРЕД
ГИМНАЗИЈЕ”, после одељка: „7. УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВА-
ЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ”, додаје се програм наставе и
учења за други разред гимназије, који је одштампан уз овај пра-
вилник и чини његов саставни део.
Члан 4.
У делу: „ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ДРУГИ РА-
ЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ”, после одељка: „7. УПУТСТВО ЗА ОСТВА-
РИВАЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ”, у програму наставе
осталих облика образовно-васпитног рада „ЈЕЗИК НАЦИОНАЛ-
НЕ МАЊИНЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ”,
додаје се програм наставе и учења буњевачког језика са елемен-
тима националне културе за први, други, трећи и четврти разред
гимназије, који је одштампан уз овај правилник и чини његов са-
ставни део.
Члан 5.
После садржаја предмета: „БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕ-
МЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ” за четврти разред гимна-
зије, у програму наставе осталих облика образовно-васпитног рада
„ТРЕЋИ СТРАНИ ЈЕЗИК” додају се програми наставе и учења,
који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део:
– кинеског језика и цивилизације за први, други, трећи и че-
тврти разред гимназије;
– јапанског језика и цивилизације за први, други, трећи и че-
тврти разред гимназије;
– руског језика за први разред гимназије (прва година учења);
– шпанског језика за први разред гимназије (прва година учења).
Члан 6.
После садржаја предмета: „ШПАНСКИ ЈЕЗИК ЗА ПРВИ
РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ (ПРВА ГОДИНА УЧЕЊА)”, додаје се план
наставе и учења за гимназије за ученике са посебним способно-
стима за биологију и хемију, који је одштампан уз овај правилник
и чини његов саставни део.
Члан 7.
После плана наставе и учења за гимназије за ученике са по-
себним способностима за биологију и хемију, додаје се програм
наставе и учења за први разред за гимназије за ученике са посеб-
овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 8.
Програм верске наставе остварује се на основу Правилника
о наставном плану и програму предмета Верска настава за сред-
ње школе („Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/03,
23/04, 9/05 и 11/16).
Члан 9.
Правилник о наставном плану и програму за гимназију
(„Службени гласник СРС – Просветни гласник”, број 5/90 и „Слу-
жбени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94,
2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05,
2/06, 6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13,
14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16, 13/16 – исправка, 10/17
– исправка, 12/18 и 30/19 – др. пропис), у делу који се односи на
програм образовања првог и другог разреда гимназије, у школској
2019/2020. години примењује се на ученике првог и другог разреда
који стичу образовање на основу:
1) Правилника о наставном плану и програму за обдарене
ученике у Математичкој гимназији („Службени гласник РС – Про-
светни гласник”, бр. 12/16 и 13/16);
2) Правилника о наставном плану и програму за обдарене
ученике у Филолошкој гимназији („Службени гласник РС – Про-
светни гласник”, број 1/17);
3) Правилника о наставном плану и програму за гимназију за
ученике са посебним способностима за рачунарство и информати-
ку („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 5/17);
4) Правилника о наставном плану и програму за гимназију
за ученике са посебним способностима за физику („Службени гла-
сник РС – Просветни гласник”, број 3/18).
Члан 10.
Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи Пра-
вилник о наставном плану и програму за гимназију („Службени
гласник СРС – Просветни гласник”, број 5/90 и „Службени гла-
сник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95,
8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05, 2/06,
6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13,
14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16, 13/16 – исправка, 10/17
– исправка, 12/18 и 30/19 – др. пропис), у делу који се односи на:
1) план наставе за I и II разред гимназије;
2) програм образовања за II разред гимназије.
Члан 11.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гла-
снику”, а примењује се од школске 2019/2020. године, изузев за:
1) план наставе за III разред гимназије, који се примењује од
школске 2020/2021. године;
2) план наставе за IV разред гимназије, који се примењује од
школске 2021/2022. године;
3) програм наставе и учења буњевачког језика са елементима
националне културе, који се примењују од школске:
(1) 2020/2021. године за други разред гимназије;
(2) 2021/2022. године за трећи разред гимназије;
(3) 2022/2023. године за четврти разред гимназије;
4) програме наставе и учења кинеског језика и цивилизације
и јапанског језика и цивилизације, који се примењују од школске:
(1) 2020/2021. године за други разред гимназије;
(2) 2021/2022. године за трећи разред гимназије;
(3) 2022/2023. године за четврти разред гимназије.
Број 110-00-130/2019-03
У Београду, 9. јула 2019. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.
Страна 2 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 23. јул 2019.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 3
 Страна 4 – Број 8
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
1 Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.

23. јул 2019.

2 Реализује се у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.
3 Ученик бира један од понуђених изборних програма.
4 Школа нуди листу страних језика у складу са својим кадровским могућностима а ученик наставља са изучавањем страног језика који је учио у основном образовању и васпитању
5 Ученик бира са листе два изборна програма у сваком разреду.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 5

Листа изборних програма

РАЗРЕД
Изборни програми
I II III IV
1. Језик, медији и култура 1 1
2. Појединац, група и друштво 1 1
3. Здравље и спорт 1 1
4. Образовање за одрживи развој 1 1 2 2
5. Уметност и дизајн 1 1 2 2
6. Примењене науке 1 1
7. Примењене науке 1 2 2
8. Примењене науке 2 2 2
9. Основи геополитике 2 2
10. Економија и бизнис 2 2
11. Религије и цивилизације 2 2
12. Методологија научног истраживања 2 2
13. Савремене технологије 2 2

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни предмети, изборни програми и активности

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

ОБЛИК ОБРАЗОВНО- ВАСПИТНОГ РАДА
часова часова часова часова часова
Час одељенског старешине 37 37 37 33 144
Додатна настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунска настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремна настава * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
*Ако се укаже потреба за овим облицима рада

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Час одељенског старешине 37 37 37 33
Екскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана до 5 наставних дана
Језик националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Трећи страни језик 2 часа недељно
Слободне активности (хор, оркестар, секције, техничке, хуманитарне,
30-60 часова годишње
спортско-рекреативне и друге ваннаставне активности)
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15-30 часова годишње

Остваривање плана и програма наставе и учења

1. Распоред радних недеља у току наставне године

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
Разредно-часовна настава 37 37 37 33
Слободне активности (ваннаставне активности) 2 2 2 2
Матурски испит 4
Укупно радних недеља 39 39 39 39

2. Подела одељења на групе ученика1

Број ученика у
Општи тип I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
групи
Рачунарство и информатика 74 74 37 33 до 15
Први страни језик 18,5 37 33 до 15
Други страни језик 18,5 18,5 16,5 до 15
Физика 18,5 37 16,5 до 15
Хемија 18,5 18,5 до 15

Број ученика у
Друштвено-језички смер I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
групи
Рачунарство и информатика 74 74 37 33 до 15
Први страни језик 18,5 37 66 до15
Други страни језик 18,5 18,5 16,5 до 15
Филозофија 18,5 до 15
Биологија 18,5 до 15
Физика 18,5 18,5 16,5 до 15
Хемија 18,5 до 15
Страна 6 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Природно-математички смер
Рачунарство и информатика
Први страни језик
Други страни језик
Биологија
Физика
Хемија
Музичка култура
Ликовна култура
1
Ученици седеле у групе на часовима који су планом наставе и учења предвиђени за вежбе.
ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ
1. ЦИЉЕВИ ОПШТЕГ СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА И
ВАСПИТАЊА СУ:
– развој кључних компетенција неопходних за даље образо-
вање и активну улогу грађанина за живот у савременом друштву;
– оспособљавање за самостално доношење одлука о избору
занимања и даљег образовања;
– свест о важности здравља и безбедности;
– оспособљавање за решавање проблема, комуникацију и
тимски рад;
– поштовање расне, националне, културне, језичке, верске,
родне, полне и уз расне равноправности, толеранције и уважавања
различитости;
– развој мотивације и самоиницијатива за учење, оспособља-
вање за самостално учење, способност самовредновања и изража-
вања сопственог мишљења;
– пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и
физички развој сваког ученика, у складу са његовим узрастом, ра-
звојним потребама и интересовањима;
– развој свести о себи, стваралачких способности и критич-
ког мишљења;
– развијање ненасилног понашања и успостављање нулте то-
леранције према насиљу;
– развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и
очувања природе и животне средине и еколошке етикe;
– развијање позитивних људских вредности;
– развијање компетенција за разумевање и поштовање људ-
ских права, грађанских слобода и способности за живот у демо-
кратски уређеном и праведном друштву;
– развијање личног и националног идентитета, развијање
свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и
неговање српског језика и матерњег језика, традиције и културе
српског народа и националних мањина, развијање интеркултурал-
ности, поштовање и очување националне и светске културне ба-
штине.
2. ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОБАВЕЗНИХ ПРЕДМЕТА
I. Програми оријентисани на процес и исходе учења
Структура програма наставе и учења свих наставних пред-
мета је конципирана на исти начин. На почетку се налази циљ
наставе и учења предмета за сва четири разреда општег средњег
образовања и васпитања. Иза циља се налазе општа предметна и
специфичне предметне компетенције. У табели која следи, у првој
колони наведени су стандарди који су утврђени за крај образовног
циклуса, а који се делимично или у потпуности достижу на крају
другог разреда, у другој колони дати су исходи за крај другог ра-
зреда , а у трећој се налазе теме/области са кључним појмовима
садржаја. За предмете који немају утврђене стандарде за крај сред-
њег образовања, у табели не постоји одговарајућа колона. Након
табеле следе препоруке за остваривање наставе и учења предмета
под насловом Упутство за дидактичко-методичко остваривање
програма. Праћење напредовања и оцењивање постигнућа учени-
23. јул 2019.
Број ученика у
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД
групи
74 74 37 66 до 15
18,5 18,5 16,5 до15
18,5 18,5 16,5 до 15
37 18,5 33 до 15
37 18,5 33 до 15
37 37 до 15
18,5 до 15
18,5 до 15
ка је формативно и сумативно и реализује се у складу са Правил-
ником о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању, а
у оквиру Упутства за дидактичко-методичко остваривање про-
грама налазе се препоруке за праћење и вредновање постигнућа
ученика у односу на специфичности датог предмета.
Сви програми наставе и учења засновани су на општим ци-
љевима и исходима образовања и васпитања и потребама учени-
ка другог разреда. Усмерени су на процес и исходе учења, а не на
саме садржаје који сада имају другачију функцију и значај. Садр-
жаји су у функцији остваривања исхода који су дефинисани као
функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити
у стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима,
ставовима и вештинама које је градио и развијао током једне го-
дине учења конкретног наставног предмета. Овако конципирани
програми подразумевају да оствареност исхода води ка развијању
компетенција, и то како општих и специфичних предметних, тако
и кључних. Прегледом исхода који су дати у оквиру појединих
програма наставе и учења може се видети како се постављају те-
мељи развоја кључних компетенција које желимо да ученици има-
ју на крају општег средњег образовања.
На путу остваривања циља и исхода, улога наставника је врло
важна јер програм пружа простор за слободу избора и повезивање
садржаја, метода наставе и учења и активности ученика. Оријен-
тација на процес учења и исходе брига је не само о резултатима,
већ и начину на који се учи, односно како се гради и повезује зна-
ње у смислене целине, како се развија мрежа појмова и повезује
знање са практичном применом.
Програми наставе и учења, наставницима су полазна основа
и педагошко полазиште за развијање наставе и учења, за планира-
ње годишњих и оперативних планова, као и непосредну припрему
за рад.
II. Препоруке за планирање наставе и учења
Образовно-васпитна пракса је сложена, променљива и не
може се до краја и детаљно унапред предвидети. Она се одвија
кроз динамичну спрегу међусобних односа и различитих активно-
сти у социјалном и физичком окружењу, у јединственом контексту
конкретног одељења, конкретне школе и конкретне локалне зајед-
нице. Зато, уместо израза реализовати програм, боље је рећи да се
на основу датог програма планирају и остварују настава и учење
који одговарају конкретним потребама ученика. Настава треба да
обезбеди сигурну, подстицајну и подржавајућу средину за учење
у којој се негује атмосфера интеракције и однос уважавања, сарад-
ње, одговорности и заједништва.
Полазећи од датих исхода учења и кључних појмова садр-
жаја, од наставника се очекује да дати програм контекстуализује,
односно да испланира наставу и учење према потребама одељења
имајући у виду карактеристике ученика, наставне материјале које
ће користити, техничке услове, наставна средства и медије којима
школа располаже, као и друге ресурсе школе и локалне средине.
Приликом планирања наставе и учења потребно је руководи-
ти се:
– индивидуалним разликама међу ученицима у погледу начи-
на учења, темпа учења и брзине напредовања;
– интегрисаним приступом у којем постоји хоризонтална и
вертикална повезаност унутар истог предмета и различитих на-
ставних предмета;
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 7
– партиципативним и кооперативним активностима које омо-
гућавају сарадњу;
– активним и искуственим методама наставе и учења;
– уважавањем свакодневног искуства и знања које је ученик
изградио ван школе, повезивањем активности и садржаја учења са
животним искуствима ученика и подстицањем примене наученог
и свакодневном животу;
– неговањем радозналости, одржавањем и подстицањем ин-
тересовања за учење и континуирано сазнавање;
– редовним и осмишљеним прикупљањем релевантних пода-
така о напредовању ученика, остваривању исхода учења и постиг-
нутом степену развоја компетенција ученика.
Полазећи од датих исхода, наставник најпре, као и до сада,
креира свој годишњи (глобални) план рада из кога касније разви-
ја своје оперативне планове. Како су исходи дефинисани за крај
наставне године, наставник треба да их операционализује прво у
оперативним плановима, а потом и на нивоу конкретне наставне
јединице. Од њега се очекује да за сваку наставну јединицу, у фази
планирања и писања припреме за час, дефинише исходе за час
који воде ка остваривању исхода прописаних програмом.
При планирању треба, такође, имати у виду да се исходи ра-
зликују. Неки се лакше и брже могу остварити, али је за већину
исхода потребно више времена и више различитих активности.
Посебну пажњу током непосредне припреме за наставу тре-
ба посветити планирању и избору метода и техника, као и облика
рада. Њихов избор је у вези са исходима учења и компетенцијама
које се желе развити, а одговара природи предмета, конкретним
садржајима и карактеристикама ученика. У том смислу на настав-
нику је да осмишљава разноврсне активности, како своје, тако и
активности ученика. Очекује се да ученици у добро осмишљеним
и разноврсним активностима наставе развијају своје компетенције
целоживотног учења кроз самостално проналажење информација,
критичко разматрање, обраду података на различите начине, пре-
зентацију, аргументовану дискусију, показивање иницијативе и
спремности на акцију.
Од наставника се очекује да континуирано прати и вреднује
свој рад и по потреби изврши корекције у свом даљем планира-
њу. Треба имати у виду да се неке планиране активности у пракси
могу показати као неодговарајуће зато што су, на пример, испод
или изнад могућности ученика, не обезбеђују остваривање исхода
учења, не доприносе развоју компетенција, не одговарају садржају
итд. Кључно питање у избору метода, техника, облика рада, актив-
ности ученика и наставника јесте да ли је нешто релевантно, чему
то служи, које когнитивне процесе код ученика подстиче (са фоку-
сом на подстицање когнитивних процеса мишљења, учења, памће-
ња), којим исходима и компетенцијама води.
III. Препоруке за праћење и вредновање наставе и учења
Праћење и вредновање је део професионалне улоге наставни-
ка. Од њега се очекује да континуирано прати и вреднује:
– процес наставе и учења,
– исходе учења и
– себе и свој рад.
Оријентисаност нових програма наставе и учења на исходе и
процес учења омогућава:
– објективније вредновање постигнућа ученика,
– осмишљавање различитих начина праћења и оцењивања,
– диференцирање задатака за праћење и вредновање ученич-
ких постигнућа и
– боље праћење процеса учења.
Праћење напредовања и оцењивање постигнућа ученика је
формативно и сумативно и реализује се у складу са Правилником
о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању. У на-
стави оријентисаној на остваривање исхода учења вреднују се и
процес учења и резултати учења. Поред уобичајених начина пра-
ћења и оцењивања ученика путем усменог и писменог испити-
вања које даје најбољи увид у резултате учења, постоје и многи
други начини које наставник може и треба да употребљава како би
објективно проценио не само резултате већ и процес учења. У том
смислу, путем посматрања, он може да прати следеће показатеље:
начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља по-
датке, како аргументује и доноси закључке. Посебно поуздани по-
казатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе
веза међу појавама, навођење примера, спремност да се промени
мишљење у контакту са аргументима, разликовање чињеница од
интерпретација, извођење закључака, прихватање другачијег ми-
шљења, примењивање, предвиђање последица, давање креативних
решења. Поред тога, наставник прати и вреднује како ученици ме-
ђусобно сарађују у процесу учења, како решавају сукобе мишље-
ња, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу,
како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење уме-
сто критицизам.
Како ни један од познатих начина вредновања није савршен,
потребно је комбиновати различите начине оцењивања. Једино
тако наставник може да сагледа слабе и јаке стране ученика. При-
ликом сваког вредновања постигнућа потребно је ученику дати
повратну информацију која помаже да разуме грешке и побољша
свој резултат и учење. Повратна информација треба да буде увре-
мењена, дата током или непосредно након обављања неке актив-
ности; треба да буде конкретна, да се односи на активности и про-
дукте ученика, а не на његову личност.
Праћење напредовања ученика започиње иницијалном про-
ценом нивоа на коме се он налази и у односу на који ће се про-
цењивати његов даљи ток напредовања. Свака активност је добра
прилика за процену напредовања и давање повратне информације,
а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују соп-
ствени напредак у остваривању исхода предмета, као и напредак
других ученика.
Ученике треба континуирано, на различите начине, охрабри-
вати да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да
предузму да би свој рад унапредили. Резултате целокупног праће-
ња и вредновања (процес учења и наставе, исходе учења, себе и
свој рад) наставник узима као основу за планирање наредних ко-
рака у развијању образовно-васпитне праксе.
3. ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Циљ учења Српског језика и књижевности је унапређивање
језичке и функционалне писмености; стицање и неговање језичке
и књижевне културе; оспособљавање за тумачење и вредновање
књижевних дела; афирмисање и прихватање вредности хумани-
стичког образовања и васпитања ученика; развијање личног, наци-
оналног и културног идентитета, љубави према матерњем језику,
традицији и култури српског народа и других народа и етничких
заједница.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Ученик има знања из области српског језика и српске и свет-
ске књижевности. Влада усменом и писаном комуникацијом: го-
вори и пише поштујући књижевнојезичку норму, уобличава логи-
чан и стилски складан говорени и писани текст, разуме и критички
промишља оно што прочита, има развијен речник. Чита, доживља-
ва и тумачи књижевно дело; користи читање да боље разуме себе,
друге и свет око себе; прочитао је најважнија књижевна дела из
националне и светске културне баштине. Има навику и потребу да
развија говорну и читалачку културу, како ради сопственог усавр-
шавања тако и ради очувања и богаћења националне културе.
Основни ниво
Говори јасно и течно, поштујући књижевнојезичку норму;
има културу слушања туђег излагања. Саставља једноставнији
говорени или писани текст који је логичан, добро структуриран и
стилски складан; користи оба писма (дајући предност ћирилици),
влада основним писаним жанровима потребним за школовање и
учешће у друштвеном животу. У различите сврхе чита књижевне и
неуметничке текстове средње тежине, разуме књижевни и неумет-
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 143
чавали у основној школи. Проширити стечена знања о степенима
увођењем рационалних изложилаца као и операција са степенима.
Од посебног је значаја релација , а такође и децимални
запис броја у тзв. стандардном облику a · 10n, где је 1 ≤ a < 10 и (n
Î Z). Ученике треба оспособити да рационалишу имениоце облика
(сви програми) и (програми М1 и М3).
Функцију у = хn (n Î N) скицирати у неколико случајева, са посеб-
ним освртом на особину парности функције (за М2 само функције
у = х2 и у = х3). У теми комплексни бројеви обрадити основне пој-
мове и чињенице које ће бити неопходне при изучавању садржаја
о квадратној једначини – приказати комплексан број у равни, одре-
дити његов модуо и кроз примере обрадити основне операције са
комплексним бројевима. Сложеније проблеме обрађивати у про-
грамима М1 и М3.
Квадратна једначина и квадратна функција
Обраду ове теме започети са основним знањима о квадрат-
ној једначини. Вредност квадратног тринома. Нуле. Дељење ква-
дратног тринома са полиномом првог степена. Вијетове формуле.
Налажење нула квадратне једначине. Дискриминанта и дискусија
нула квадратне једначине.
Решавати и једначине са непознатом у имениоцу, које се сво-
де на квадратне при чему треба истаћи важност услова дефиниса-
ности. У програмима М1 и М3 обрадити биквадратне, симетричне
и кососиметричне једначине, као и једноставније једначине са па-
раметрима.
Пажњу посветити различитим начинима решавања квадратне
једначине, као и разноврсним проблемима из свакодневног живота
или из неке друге области.
Пре него што се формално уведе квадратна функција на часу
приказати неколико једноставних примера из живота, нпр. коси
хитац и увести појам параболе. Неопходно је да ученици добро
науче да скицирају и „читају” график квадратне функције. При ис-
питивању квадратне функције прво скицирати њен график, а по-
том тумачити њене особине. Квадратне неједначине треба решава-
ти користећи знања о графику квадратне функције.
Решавати системе квадратних једначина и проблеме који се
своде на њих, као и ирационалне једначине (програми М1 и М3) и
ирационалне неједначине (програм М3). У неким од ових ситуаци-
ја користити и графичку интерпретацију.
Задаци, који се раде са ученицима у програму М2, треба да
буду једноставнији. У овом програму предвиђени су само системи
од једне квадратне и једне линеарне једначине, а ирационалне јед-
начине и неједначине нису предвиђене.
Експоненцијална и логаритамска функција
При увођењу појма експоненцијалне функције скренути па-
жњу ученицима да се на овом нивоу не може дати прецизна дефи-
ниција, па самим тим се и не могу строго доказати њене особине,
већ се о тим особинама закључује по аналогији са особинама сте-
пена са рационалним изложиоцем. Посебно, чињеница да је таква
функција увек бијекција (између одговарајућих скупова) не може
се строго доказати, али се илуструје на графику, што оправдава
увођење појма логаритма. Ученике треба оспособити да одреде
вредност експоненцијалне и логаритамске функције у датој тачки
(при чему треба оспособити ученике да користе калкулатор када је
то неопходно) и да скицирају и користе графике основних функци-
ја ових типова (сви програми), као и графике који се из основних
добијају транслацијом (програми М1 и М3).
Својства логаритама треба да упознају и примењују сви уче-
ници, при чему је за програме М1 и М3 предвиђена примена у сло-
женијим ситуацијама. Експоненцијалне и логаритамске једначине
и неједначине треба обрађивати у мери у којој је то наведено у ис-
ходима за одређени програм.
Тригонометријске функције
Тригонометрија је област математике која има велику при-
мену. Имајући ово у виду ученици треба да решавају проблеме у
реалном контексту коришћењем тригонометрије. На почетним ча-
совима требало би обновити тригонометријске функције оштрог
угла (тригонометрију правоуглог троугла) које су ученици упо-
знали у првом разреду. Успоставити везу између уопштеног угла и
основног угла и увести појам радијана.
На тригонометријском кругу најпре одређивати вредно-
сти тригонометријских функција у првом квадранту, а затим и за
остале вредности углова. Осим помоћу тригонометријског круга
потребно је да ученици у потпуности савладају одређивање вред-
ности тригонометријских функција помоћу калкулатора, као и
вредности њихових инверзних функција. Скицирати и тумачити
графике основних тригонометријских функција, као и функција
облика у = sinх + c и у = соsх + c (програм М2), односно у = А
sin(ах + b) + c и у = А соs(ах + b) + c (програми М1 и М3). Уче-
ници могу да користе апликативне софтвере за цртање графика
функције и одређивања домена, кодомена, нула, знака, периодич-
ности, монотоности и екстремних вредности функције. Приликом
трансформација тригонометријских израза и у доказима тригоно-
метријских идентитета користити основне идентитете и адиционе
формуле (за програм М2 ограничити се на директну примену ади-
ционих формула). Тригонометријске трансформације не заснива-
ти само на алгебарским трансформацијама, већ при избору израза
и идентитета са тригонометријским функцијама водити рачуна о
сврсисходности израза и његове повезаности са предметом изуча-
вања. Ученици решавају једноставније (програми М1 и М2) и сло-
женије (програм М3) проблеме у реалном контексту који се своде
на тригонометријске једначине уз помоћ тригонометријског круга,
користећи калкулатор или одговарајући софтвер (за програм М2
само једначине облика sin(ax) = b и cos(ax) = b на интервалу [0,
2π]). Ученици решавају тригонометријске неједначине уз помоћ
тригонометријског круга или графика (за програм М1 само нејед-
начине облика sin(ax) ≤ b, sin(ax) ³ b, cos(ax) ≤ b, cos(ax) ³ b, а за
М2 неједначине облика sin(x) ≤ a, sin(x) ³ a, cos(x) ≤ a, cos(x) ³ a на
итервалу [0, 2π]). Синусну и косинусну теорему примењивати на
решавање проблема из реалног контекста (за програм М2 једно-
ставних проблема).
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
Саставни део процеса развоја математичких знања у свим
фазама наставе је и праћење и процењивање степена остварености
исхода, које треба да обезбеди што поузданије сагледавање развоја
и напредовања ученика. Тај процес започети иницијалном проце-
ном нивоа на коме се ученик налази. Прикупљање информација из
различитих извора (свакодневна посматрања, активност на часу,
учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у гру-
пи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и
напредовање) ученика и степен остварености исхода. Свака актив-
ност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне
информације, а важно је ученике оспособљавати и охрабривати да
процењују сопствени напредак у учењу.
У процесу праћења и вредновања значајну улогу имају до-
маћи задаци. Редовно задавање домаћих задатака (уз обавезну
повремену проверу од стране наставника), анализа задатака које
ученици нису умели да реше, педагошка мотивација ученика који
редовно раде домаће задатке... помаже наставнику да стекне бољи
увид у степен остварености исхода.
ФИЗИКА
Циљ учења Физике јесте стицање функционалне научне пи-
смености, оспособљавање ученика за уочавање и примену физич-
ких закона у свакодневном животу, развој логичког и критичког
мишљења у истраживањима физичких феномена.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Кроз опште средњошколско учење физике очекује се да уче-
ници повежу физичке законе и процесе са практичном применом
и тако постигну научну писменост која ће им омогућити праћење
и коришћење информација у области физике, исказаних језиком
Страна 144 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 23. јул 2019.

физике (физичким терминима, симболима, формулама и једначи-
нама), дискусију и доношење одлука у вези с темама из области
физике, значајним за појединца и друштво. На првом месту то се
односи на безбедно руковање уређајима, алатима и комерцијалним
производима и на бригу о животној средини. Поред тога, очекује
се развијање истраживачког односа према окружењу кроз експе-
риментални рад којим се упознаје научни метод, као и разумевање
природе науке, научно-истраживачког рада и подржавање допри-
носа науке квалитету живота појединца и развоју друштва.
Основни ниво
Ученик објашњава појаве и процесе на основу познавања фи-
зичких величина и законитости, решава једноставне проблеме и
рачунске задатке уочавајући узрочно-последичне везе, користећи
експлицитно дате податке и мерења; користи појмове и објашње-
ња физичких појава за разматрање и решавање питања везаних за
развој науке и технологије, коришћења природних ресурса и очу-
вање животне средине; показује спремност да се ангажује и кон-
структивно доприноси решавању проблема са којима се суочава
заједница којој припада.
Средњи ниво
Ученик објашњава и решава сложеније физичке проблеме,
рачунске и експерименталне задатке издвајајући битне податке
који се односе на дати проблем, успостављајући везе међу њима
и користећи одговарајуће законе и математичке релације. Знање
из физике користи при решавању и тумачењу проблема у другим
областима науке, технологије и друштва. Уз помоћ упутства, уче-
ник може да припрема, изводи и описује огледе, експерименте и
једноставна научна истраживања.
Напредни ниво
Ученик поседује научна знања из физике која му омогућава-
ју решавање сложених физичких проблема и рачунских задатака,
извођење експеримената и доношење закључака на основу позна-
тих модела и теорија. Има развијене истраживачке способности и
може да предвиђа ток и исход физичких процеса и експеримената
повезујући знања и објашњења. Користи научну аргументацију и
критички анализира добијене резултате. Зна да се до решења про-
блема може доћи на више начина и бира најбоље у односу на зада-
те услове.
СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
Специфичне предметне компетенције обухватају: природно-
-научну писменост, која је основ за праћење развоја физике као
науке, разумевање повезаности физике и савремене технологије
и развоја друштва; способност прикупљања података кроз испи-
тивање физичких својстава и процеса посматрањем и мерењем;
планирање и описивање поступака; правилно и безбедно руковање
уређајима и мерним прибором; представљање резултата мерења
табеларно и графички и извођење закључака.

ОПШТИ ТИП; ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ СМЕР

Разред Други
Недељни фонд часова 1 + 0,5 часова
Годишњи фонд часова теорија 37 + вежбе 18,5 часова у групи до 15 ученика

ИСХОДИ ТЕМА и
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
2ФИ.1.2.1. Разликује параметре гаса и својства идеалних гасова; зна све мерне −користи научни језик физике за описивање МОЛЕКУЛСКО-КИНЕТИЧКА
јединице у којима се изражавају. физичких појава; ТЕОРИЈА ГАСОВА
2ФИ.1.2.2. Разликује основна агрегатна стања супстанце и њихова основна −повеже макроскопске карактеристике гаса Модел идеалног гаса. Притисак
топлотна и механичка својства. са микроскопским карактеристикама кретања гаса и Температура са становишта
2ФИ.1.2.3. Познаје дијаграме који приказују промене стања гаса и међусобну молекула, користи једначину стања идеалног гаса Молекулско-кинетичке теорије.
повезаност параметара гаса кроз једначину стања идеалног гаса. и графике (P,V,T) за објашњавање изопроцеса; Једначина стања идеалног гаса.
2ФИ.1.2.4. Разуме Први принцип термодинамике и смер топлотне размене. −користи одговарајуће појмове, величине и Демонстрациони огледи:
2ФИ.1.2.5. Познаје дозвољене температурске скале и разликује материјале законе за описивање енергијских трансформација – Топлотно кретање молекула (модел
према њиховој топлотној проводљивости и стишљивости. у топлотним процесима и примењује их у Брауновог кретања).
2ФИ.2.2.1. Повезује гасне законе и једначину стања идеалног гаса са првим конкретним ситуацијама (климатизација, топлотна – Рејлијев оглед
и другим принципом термодинамике и са топлотним капацитетима; тумачи изолација...); – Дифузија гасова
дијаграме који приказују промене стања гаса у једноставним изо-процесима. −примени Први принцип термодинамике за Лабораторијска вежба
2ФИ.2.2.2. Разликује повратне и неповратне процесе; разуме појмове, објашњење термодинамичких изопроцеса; Провера Бојл-Мариотовог закона.
величине и појаве: моларна маса, апсолутна нула, Авогадров број, ентропија, −разматра неповратност топлотних процеса са ТЕРМОДИНАМИКА
топлотни капацитет, промена унутрашње енергије, рад гаса, топлота фазног аспекта промене ентропије система; Основни појмови и Принципи
прелаза, коефицијент термичког ширења и топлотне равнотеже. −познаје основни принцип рада топлотних термодинамике.
2ФИ.2.2.3. Описује: реалне гасове, влажност ваздуха, дифузију, загревање, машина, одреди коефицијент корисног дејства у Ентропија.
хлађење, промене агрегатних стања – испаравање, кључање, топљење, ширење термодинамичким циклусима; Демонстрациони огледи:
тела при загревању и рад топлотног мотора. −повеже карактеристике молекулских сила са – Адијабатски процеси (компресија,
2ФИ.2.2.4. Код објашњења топлотних својстава гаса разликујеи користи: њиховим утицајем на макроскопска својства експанзија).
специфични топлотни капацитет, моларни топлотни капацитет, топлоту фазног чврстих тела и течности: топлотно ширење,
прелаза и специфичну топлоту фазног прелаза. еластичност, стишљивост, вискозност, површински ОСНОВИ ДИНАМИКЕ ФЛУИДА
2ФИ.3.2.1. Тумачиграфик Максвелове расподеле молекула по брзинама, напон и капиларне појаве (исхрана биљака, проток Параметри и једначине којима се
дијаграме који приказују промене стања гаса у сложеним или цикличним крви...), промене агрегатних стања; описује кретање флуида.
процесима и график који описује међусобну интеракцију између молекула – −користи појмове и законе механике флуида за Примена једначина механике флуида.
потенцијалну криву; разуме величине:тројна тачка,средња дужина слободног описивање њиховог кретања и кретања чврстих Демонстрациони огледи:
пута и ефективни пресек судара. тела у гасовима и течностима; – Бернулијева једначина (Вертикална
2ФИ.3.2.2. Pазуме како од сложености молекула зависи број степени слободе, −користи одговарајуће појмове, величине и законе цев са бочним отворима, Питоова цев,
Поасонове (адијабатске) константе и унутрашња енергија гаса и препознаје за тумачење деловања електричног поља; Прантлова цев...).
једначине адијабатског процеса;решава сложеније рачунске и проблемске −разликује понашање диелектрика и проводника у – Магнусов ефекат.
задатке из топлотне физике. електричном пољу (плочасти кондензатор); Лабораторијска вежба
2ФИ.3.2.3. Користи везу између макро и микро параметара гаса (притиска и −познаје електростатичке појаве у природи и Провера Бернулијеве једначине
средње кинетичке енергије молекула гаса, температуре и средње кинетичке пракси (електростатичка заштита, напон на (Вентуријева цев).
енергије молекула гаса) за објашњење гасних процеса и појава у системима са ћелијској мембрани, пречишћавање ваздуха...);
великим бројем честица.
2.ФИ.1.1.7. Разуме смисао појмова притисак код свих агрегатних стања и
познаје основе статике и динамике флуида.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 145

2.ФИ.2.1.3. Примењује Хуков закон за објашњавање еластичних својстава тела; −демонстрира електростатичке појаве: линије МОЛЕКУЛСКЕ СИЛЕ И ФАЗНИ
користи Архимедов закон, законе одржања, Бернулијеву једначину и друге сила поља, еквипотенцијалност, Фарадејев ПРЕЛАЗИ
ефекте код флуида за објашњавање појава и решавање проблема код течности кавез, зависност капацитивности плочастог Молекулске силе.
и гасова. кондензатора од растојања и површине плоча и Структура и еластичност чврстих тела.
2.ФИ.3.1.2. Користи и разуме међумолекулске интеракције у флуидима за врсте диелектрика; Вискозност и површински напон
објашњење површинског напона и вискозности течности. −користи одговарајуће појмове, величине и течности.
2.ФИ.3.1.4. Описује и објашњава физичке појаве: котрљање, равномерно законе за објашњење основних карактеристика Топлотна проводљивост. Топлотно
променљиво кружно кретање, пренос механичких таласа кроз течности и проводника и електричне струје; ширење чврстих тела и течности.
гасове, динамичка равнотежа тела, механичка осциловања и таласи;користи −разликује електромоторну силу и напон; Фазни прелази (агрегатна стања).
уређаје и мерне инструменте за одређивање физичких величина, на пример, −решава прблеме са струјним колима; Демонстрациони огледи:
коефицијент површинског напона, модул еластичности, фреквенција – тумачи механизме провођења струје у металима, – Топлотно ширење метала и гасова.
осциловања звучне виљушке, момент инерције, убрзање куглице која се котрља електролитима и гасовима; – Врсте еластичности, пластичност.
низ коси жлеб. – опише појаве које прате проток електричне – Капиларне појаве. Површински
2.ФИ.1.3.1. Описује и објашњава физичке појаве: деловање електричног струје и познаје њихову примену (топлотно, напон (рамови са опном од сапунице и
поља на наелектрисане честице и проводник, електростатичку заштиту, механичко, хемијско и магнетно деловање); други начини).
кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу, магнетну – самостално постави експеримент, прикупи – Модели кристалних решетки.
интеракцију наелектрисања у кретању, узајамно деловање два паралелна податке мерењем, обради их на одговарајући – Испаравање и кондензација.
праволинијска струјна проводника, појаву електромагнетне индукције, начин (табеларно, графички) одреди тражену Лабораторијска вежба
принцип рада генератора наизменичне струје. величину са грешком мерења, објасни резултате Одређивање модула еластичности
2.ФИ.1.3.2. Разликује карактеристичне физичке величине за сваку тачку експеримента и процени њихову сагласност жице.
електричног поља (јачина поља и електрични потенцијал) и разуме да се при са предвиђањима (овај исход се односи на све ЕЛЕКТРОСТАТИКА
померању наелектрисања врши рад који зависи од разлике потенцијала. наведене области); Основни појмови и закони
2.ФИ.1.3.4. Разликује електромоторну силу и електрични напон, унутрашњу – решава једноставније квалитативне и рачунске електростатике.
отпорност извора струје и електричну отпорност проводника и зна величине од проблеме, јасно изрази идеју, објасни поступак Проводници и диелектрици у
којих зависи отпорност проводника. Разликује отпорности у колу једносмерне решaвања и анализира добијени резултат (овај електричном пољу.
и наизменичне струје (термогена отпорност, капацитивна и индуктивна исход се односи на све наведене области); Електрична капацитивност и енергија
отпорност). – безбедно по себе и околину рукује уређајима, електричног поља кондензатора.
2.ФИ.1.3.6. Наводи примере практичне примене знања из физике о алатима, материјалима; Демонстрациони огледи:
електричним и магнетним појавама и решава једноставне проблеме и задатке – наводи примере из свакодневног живота који – Линије сила код електростатичког
користећи Кулонов, Омов и Џул–Ленцов закон и примењује их у пракси. потврђују значај физике за разумевање природних поља.
2.ФИ.2.3.1. Објашњава физичке појаве: електрично пражњење у гасовима, појава и развој природних наука и технологије. – Еквипотенцијалност металне
појаву индуковане ЕМС у различитим случајевима, самоиндукцију и површине
међусобну индукцију, настајање, основне карактеристике и спектар – Фарадејев кавез.
електромагнетних таласа, својства магнетног поља Земље. – Електрична капацитативност
2.ФИ.2.3.2. Разуме смисао рада у електростатичком пољу. Познаје појам проводника (зависност од величине и
еквипотенцијалне површине и разуме везу између јачине електричног поља и присуства других тела).
потенцијала. – Зависност капацитативности од
2.ФИ.2.3.3. Користи оба Кирхофова правила при решавању проблема и растојања плоча кондензатора и од
задатака разгранатих струјних колаи уме да израчуна еквивалентну отпорност диелектрика (електрометар, расклопни
у колу једносмерне струје са серијском, паралелном или мешовитом везом. кондензатор).
2.ФИ.2.3.5. Решава проблеме и задатке примењујући законе електростатике,
електродинамике и магнетизма; користи уређаје и мерне инструменте и на ЈЕДНОСМЕРНА СТРУЈА
основу анализе добијених резултата долази до емпиријске зависности између Омови закони за електрична кола
физичких величина. једносмерне струје.
2.ФИ.3.3.1. Објашњава физичке појаве: деловање спољашњег електричног Џул-Ленцов закон и Кирхофова
поља на дипол, различито понашање дијамагнетика, парамагнетика и правила.
феромагнетика у спољашњем магнетном пољу и, на основу тога, наводи Термоелектричне појаве.
примере практичне примене феромагнетика, магнетни хистерезис, принцип Електрична струја у електролитима и
рада генератора наизменичне струје заснован на Фарадејевом закону Фарадејеви закони електролизе.
електромагнетне индукције, принцип рада Теслиног трансформатора, притисак Електрична струја у гасовима.
електромагнетних таласа. Демонстрациони огледи:
2.ФИ.3.3.2. Уме да одреди јачину електричног поља два или више тачкастих – Омов закон за део и за цело струјно
наелектрисања у различитој геометријској конфигурацији и да израчуна поље коло.
наелектрисаних тела применом Гаусове теореме. – Електрична проводљивост
2.ФИ.3.3.3. Разуме појам енергије електричног и магнетног поља и израчунава, електролита.
на основу познатих релација, енергију електричног поља у плочастом – Струја у течности и гасу.
кондензатору и магнетну енергију у соленоиду. – Електрична отпорност проводника.
2.ФИ.3.3.5. Решава сложеније проблеме, рачунске и експерименталне задатке, Лабораторијска вежба
и формулише научна објашњења појава примењујући законе електростатике, 1. Провера Омовог закона.
електродинамике и магнетизма и истраживачки приступ, не само у оквиру
наставног предмета, већ их препознаје и решава и у пракси и свакодневном
животу. На пример, осмишљава начин решавања проблема у струјним колима
са R, L, C елементима, експериментално их одређује и тумачи добијене
резултате; разуме физичке процесе и релације у вези са осцилаторним LC
колом.
2.ФИ.2.1.5.Користи уређаје и мерне инструменте за мерење физичких
величина, на пример, густине, средње брзине, убрзања, коефицијента трења
клизања, константееластичности опруге, брзинe звука у ваздуху...; уме да
представи резултате мерења таблично и графички и на основу тога дође до
емпиријске зависности, на пример, силе трења од силе нормалног притиска,
периода осциловања математичког клатна од његове дужине, периода
осциловања тега на опрузи од масе тега.
Страна 146 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 23. јул 2019.

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ СМЕР

Разред Други
Недељни фонд часова 2+1 час
Годишњи фонд часова теорија 74 + вежбе 37 часова у групи до 15 ученика

ИСХОДИ ТЕМА и
СТАНДАРДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: кључни појмови садржаја програма
2ФИ.1.2.1. Разликује параметре гаса и својства идеалних гасова; зна све мерне – користи научни језик физике за описивање МОЛЕКУЛСКО-КИНЕТИЧКА
јединице у којима се изражавају. физичких појава; ТЕОРИЈА ГАСОВА
2ФИ.1.2.2. Разликује основна агрегатна стања супстанце и њихова основна −повеже макроскопске карактеристике гаса Модел идеалног гаса. Притисак
топлотна и механичка својства. са микроскопским карактеристикама кретања гаса и температура са становишта
2ФИ.1.2.3. Познаје дијаграме који приказују промене стања гаса и међусобну молекула, користи једначину стања идеалног гаса Молекулско-кинетичке теорије.
повезаност параметара гаса кроз једначину стања идеалног гаса. и графике (P,V,T) за објашњавање изопроцеса и Једначина стања идеалног гаса.
2ФИ.1.2.4. Разуме Први принцип термодинамике и смер топлотне размене. решавање проблема; Демонстрациони огледи:
2ФИ.1.2.5. Познаје дозвољене температурске скале и разликује материјале −користи одговарајуће појмове, величине и Топлотно кретање молекула (модел
према њиховој топлотној проводљивости и стишљивости. законе за описивање енергетских трансформација Брауновог кретања).
2ФИ.2.2.1. Повезује гасне законе и једначину стања идеалног гаса са првим у топлотним процесима и примењује их у Рејлијев оглед
и другим принципом термодинамике и са топлотним капацитетима; тумачи конкретним ситуацијама (климатизација, топлотна Дифузија гасова
дијаграме који приказују промене стања гаса у једноставним изо-процесима. изолација...); Лабораторијска вежба
2ФИ.2.2.2. Разликује повратне и неповратне процесе; разуме појмове, −примени Први принцип термодинамике Провера Бојл-Мариотовог закона.
величине и појаве: моларна маса, апсолутна нула, Авогадров број, ентропија, код термодинамичких процеса (изопроцеси, ТЕРМОДИНАМИКА
топлотни капацитет, промена унутрашње енергије, рад гаса, топлота фазног адијабатски процес, кружни процеси...); Основни појмови и Принципи
прелаза, коефицијент термичког ширења и топлотне равнотеже. – разматра неповратност топлотних процеса са термодинамике.
2ФИ.2.2.3. Описује: реалне гасове, влажност ваздуха, дифузију, загревање, аспекта промене ентропије система Ентропија.
хлађење, промене агрегатних стања – испаравање, кључање, топљење, ширење −објасни принцип рада топлотних машина, одреди Топлотне машине.
тела при загревању и рад топлотног мотора. коефицијент корисног дејства у термодинамичким Демонстрациони огледи:
2ФИ.2.2.4. Код објашњења топлотних својстава гаса разликује и користи: циклусима; – Адијабатски процеси (компресија,
специфични топлотни капацитет, моларни топлотни капацитет, топлоту фазног −повеже карактеристике молекулских сила експанзија).
прелаза и специфичну топлоту фазног прелаза. са макроскопским својствима чврстих тела и – Статистичка расподела (Галтонова
2ФИ.3.2.1. Тумачи график Максвелове расподеле молекула по брзинама, течностичи: топлотно ширење (трамвајске и даска).
дијаграме који приказују промене стања гаса у сложеним или цикличним пружне шине, струјни водови...); еластичност
процесима и график који описује међусобну интеракцију између молекула – (савремени материјали...); стишљивост, ОСНОВИ ДИНАМИКЕ ФЛУИДА
потенцијалну криву; разуме величине:тројна тачка,средња дужина слободног вискозност, површински напон и капиларне Параметри и једначине којима се
пута и ефективни пресек судара. појаве (исхрана биљака, проток крви, уља за описује кретање флуида.
2ФИ.3.2.2. Pазуме како од сложености молекула зависи број степени слободе, аутомобиле...); промене агрегатних стања; Примена једначина механике флуида.
Поасонове (адијабатске) константе и унутрашња енергија гаса и препознаје −користи појмове и законе механике флуида за Демонстрациони огледи:
једначине адијабатског процеса;решава сложеније рачунске и проблемске описивање кретања гасова и течности и примени – Бернулијева једначина (Вертикална
задатке из топлотне физике. их у пракси (кретање чврстих тела у флуидима...); цев са бочним отворима, Питоова цев,
2ФИ.3.2.3. Користи везу између макро и микро параметара гаса (притиска и −користи одговарајуће појмове, величине и законе Прантлова цев...).
средње кинетичке енергије молекула гаса, температуре и средње кинетичке за тумачење деловања електричног поља; – Магнусов ефекат.
енергије молекула гаса) за објашњење гасних процеса и појава у системима са −разликује понашање диелектрика и проводника у Лабораторијска вежба
великим бројем честица. електричном пољу (плочасти кондензатор); Провера Бернулијеве једначине
2.ФИ.1.1.7. Разуме смисао појмова притисак код свих агрегатних стања и −објасни примере електростатичких појава у (Вентуријева цев).
познаје основе статике и динамике флуида. природи и пракси (електростатичка заштита,
2.ФИ.2.1.3. Примењује Хуков закон за објашњавање еластичних својстава тела; напон на ћелијској мембрани, пречишћавање
користи Архимедов закон, законе одржања, Бернулијеву једначину и друге ваздуха...);
ефекте код флуида за објашњавање појава и решавање проблема код течности −демонстрира електростатичке појаве: линије
и гасова. сила поља, еквипотенцијалност, Фарадејев
2.ФИ.3.1.2. Користи и разуме међумолекулске интеракције у флуидима за кавез, зависност капацитивности плочастог
објашњење површинског напона и вискозности течности. кондензатора од растојања и површине плоча и
2.ФИ.3.1.4. Описује и објашњава физичке појаве: котрљање, равномерно врсте диелектрика;
променљиво кружно кретање, пренос механичких таласа кроз течности и −користи одговарајуће појмове, величине и
гасове, динамичка равнотежа тела, механичка осциловања и таласи;користи законе за објашњење основних карактеристика
уређаје и мерне инструменте за одређивање физичких величина, на пример, проводника и електричне струје;
коефицијент површинског напона, модул еластичности, фреквенција −разликује електромоторну силу и напон (пуњење
осциловања звучне виљушке, момент инерције, убрзање куглице која се котрља батерија и акумулатора);
низ коси жлеб. −решава практичне проблеме са струјним колима
2.ФИ.1.3.1. Описује и објашњава физичке појаве: деловање електричног (повезивање батерија и других елемената у колу);
поља на наелектрисане честице и проводник, електростатичку заштиту, – тумачи механизме провођења струје у металима,
кретање наелектрисаних честица у електричном и магнетном пољу, магнетну електролитима и гасовима;
интеракцију наелектрисања у кретању, узајамно деловање два паралелна – објасни појаве које прате проток електричне
праволинијска струјна проводника, појаву електромагнетне индукције, струје и познаје њихову примену (топлотно,
принцип рада генератора наизменичне струје. механичко, хемијско и магнетно деловање);
2.ФИ.1.3.2. Разликује карактеристичне физичке величине за сваку тачку – самостално постави експеримент, прикупи
електричног поља (јачина поља и електрични потенцијал) и разуме да се при податке мерењем, обради их на одговарајући
померању наелектрисања врши рад који зависи од разлике потенцијала. начин (табеларно, графички) одреди тражену
2.ФИ.1.3.4. Разликује електромоторну силу и електрични напон, унутрашњу величину са грешком мерења, објасни резултате
отпорност извора струје и електричну отпорност проводника и зна величине од експеримента и процени њихову сагласност
којих зависи отпорност проводника. Разликује отпорности у колу једносмерне са предвиђањима (овај исход се односи на све
и наизменичне струје (термогена отпорност, капацитивна и индуктивна наведене области);
отпорност). – решава квалитативне и квантитативне проблеме,
2.ФИ.1.3.6. Наводи примере практичне примене знања из физике о јасно и прецизно изрази идеју, објасни поступак
електричним и магнетним појавама и решава једноставне проблеме и задатке решaвања и анализира добијени резултат (овај
користећи Кулонов, Омов и Џул-Ленцов закон и примењује их у пракси. исход се односи на све наведене области);
2.ФИ.2.3.1. Објашњава физичке појаве: електрично пражњење у гасовима, – безбедно по себе и околину рукује уређајима,
појаву индуковане ЕМС у различитим случајевима, самоиндукцију и алатима, материјалима;
међусобну индукцију, настајање, основне карактеристике и спектар – анализира примере из свакодневног живота који
електромагнетних таласа, својства магнетног поља Земље. потврђују значај физике за разумевање природних
2.ФИ.2.3.2. Разуме смисао рада у електростатичком пољу. Познаје појам појава и развој природних наука и технологије.
еквипотенцијалне површине и разуме везу између јачине електричног поља и
потенцијала.
2.ФИ.2.3.3.Користи оба Кирхофова правила при решавању проблема и задатака
разгранатих струјних кола и уме да израчуна еквивалентну отпорност у колу
једносмерне струје са серијском, паралелном или мешовитом везом.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 147

2.ФИ.2.3.5. Решава проблеме и задатке примењујући законе електростатике, МОЛЕКУЛСКЕ СИЛЕ И ФАЗНИ
електродинамике и магнетизма; користи уређаје и мерне инструменте и на ПРЕЛАЗИ
основу анализе добијених резултата долази до емпиријске зависности између Молекулске силе.
физичких величина. Структура и еластичност чврстих тела.
2.ФИ.3.3.1. Објашњава физичке појаве: деловање спољашњег електричног Вискозност и површински напон
поља на дипол, различито понашање дијамагнетика, парамагнетика и течности.
феромагнетика у спољашњем магнетном пољу и, на основу тога, наводи Топлотна проводљивост. Топлотно
примере практичне примене феромагнетика, магнетни хистерезис, принцип ширење чврстих тела и течности.
рада генератора наизменичне струје заснован на Фарадејевом закону Фазни прелази (агрегатна стања).
електромагнетне индукције, принцип рада Теслиног трансформатора, притисак Демонстрациони огледи:
електромагнетних таласа. – Топлотно ширење метала и гасова.
2.ФИ.3.3.2. Уме да одреди јачину електричног поља два или више тачкастих – Врсте еластичности, пластичност.
наелектрисања у различитој геометријској конфигурацији и да израчуна поље – Капиларне појаве. Површински
наелектрисаних тела применом Гаусове теореме. напон (рамови са опном од сапунице и
2.ФИ.3.3.3. Разуме појам енергије електричног и магнетног поља и израчунава, други начини).
на основу познатих релација, енергију електричног поља у плочастом – Кључање на сниженом притиску.
кондензатору и магнетну енергију у соленоиду. – Модели кристалних решетки.
2.ФИ.3.3.5. Решава сложеније проблеме, рачунске и експерименталне задатке, – Испаравање и кондензација.
и формулише научна објашњења појава примењујући законе електростатике, Лабораторијске вежбе
електродинамике и магнетизма и истраживачки приступ, не само у оквиру 1. Одређивање модула еластичности
наставног предмета, већ их препознаје и решава и у пракси и свакодневном жице.
животу. На пример, осмишљава начин решавања проблема у струјним колима 2. Мерење коефицијента површинског
са R, L, C елементима, експериментално их одређује и тумачи добијене напона.
резултате; разуме физичке процесе и релације у вези са осцилаторним LC ЕЛЕКТРОСТАТИКА
колом. Основни појмови и закони
2.ФИ.2.1.5. Користи уређаје и мерне инструменте за мерење физичких електростатике.
величина, на пример, густине, средње брзине, убрзања, коефицијента трења Веза јачине поља и потенцијала.
клизања, константе еластичности опруге, брзинe звука у ваздуху...; уме да Проводници и диелектрици у
представи резултате мерења таблично и графички и на основу тога дође до електричном пољу.
емпиријске зависности, на пример, силе трења од силе нормалног притиска, Електрична капацитивност и енергија
периода осциловања математичког клатна од његове дужине, периода електричног поља кондензатора.
осциловања тега на опрузи од масе тега. Демонстрациони огледи:
– Линије сила код електростатичког
поља.
– Еквипотенцијалност металне
површине
– Фарадејев кавез.
– Електрична капацитативност
проводника (зависност од величине и
присуства других тела).
– Зависност капацитативности од
растојања плоча кондензатора и од
диелектрика (електрометар, расклопни
кондензатор).
ЈЕДНОСМЕРНА СТРУЈА
Омови закони за електрична кола
једносмерне струје.
Џул-Ленцов закон и Кирхофова
правила.
Eлектронске теорије проводљивости
метала.
Термоелектричне појаве
Електрична струја у електролитима и
Фарадејеви закони електролизе.
Електрична струја у гасовима.
Демонстрациони огледи:
– Омов закон за део и за цело струјно
коло.
– Електрична проводљивост
електролита.
– Струја у течности и гасу.
– Електрична отпорност проводника.
– Пражњење у гасу при снижавању
притиска гаса.
Лабораторијске вежбе
1. Провера Омовог закона
2. Мерење отпора Витстоновим мостом

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО Ученици гимназије треба да усвоје појмове и законе физике

ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Полазна опредељења при дефинисању исхода и конципирању
програма физике били су усвојени стандарди постигнућа учени-
ка у општем средњем образовању, међупредметне компетенције и
циљ учења физике.
Програм наставе и учења у гимназији надовезује се струк-
турно и садржајно на програм физике у основној школи и даје до-
бру основу за праћење програма физике у даљем школовању, пр-
венствено на природно-научним и техничким факултетима, али и
на свим осталим на којима физика као фундаментална наука има
примену у струци (медицина, стоматологија, биологија...)..
на основу којих ће разумети појаве у природи и имати целовиту
слику о значају и месту физике у образовању и животу уопште.
Стицањем знања и вештина ученици се оспособљавају за решава-
ње практичних и теоријских проблема, развој критичког мишљења
и логичког закључивања.
Полазна опредељења утицала су на избор програмских садр-
жаја и метода логичког закључивања, демонстрационих огледа и
лабораторијских вежби.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
При планирању наставног процеса наставник, на основу де-
финисаног циља предмета и исхода и стандарда постигнућа, са-
Страна 148 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
мостално планира број часова обраде, утврђивања, као и методе и
облике рада са ученицима.
Улога наставника је да при планирању наставе води рачуна о
саставу одељења и резултатима иницијалног теста, степену опре-
мљености кабинета за физику, степену опремљености школе (ИТ
опрема, библиотека,...), уџбенику и другим наставним материјали-
ма које ће користити.
Полазећи од датих исхода и кључних појмова садржаја, на-
ставник најпре креира свој годишњи план рада из кога ће касније
развијати своје оперативне планове. Исходи дефинисани по обла-
стима олакшавају наставнику даљу операционализацију исхода на
ниво конкретне наставне јединице. Од њега се очекује да за сваку
наставну јединицу, у фази планирања и писања припреме за час, у
односу на одабрани исход, дефинише исходе специфичне за дату
наставну јединицу. При планирању треба, такође, имати у виду да
Ред. број
Наслов теме
теме
ПМ
1. Молекулско- кинетичка теорија гасова 11
2. Термодинамика 13
3. Основи динамике флуида 6 3
4. Молекулске силе и фазни прелази 10
5. Електростатика 17
6. Стална електрична струја 17
Укупно 74
Смернице за реализацију наставних тема
У оквиру наставних тема које су у програму другог разреда,
од сваког ученика се на крају средњошколског образовања очеку-
је продубљено и проширено знање у односу на основно школски
ниво. Већ познате појмове треба даље развијати и повезивати их
са новим појмовима, физичким величинама и законитостима који
се користе за објашњење физичких појава.
1. Молекулско-кинетичка теорија гасова
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених ис-
хода за ову тему су: Кретање молекула; Температура; Расподела
молекула гаса по брзинама; Дифузија (квалитативно); Мерење нај-
вероватније брзине молекула гаса; Средњи слободни пут молекула
гаса; Модел идеалног гаса; Изопроцеси и гасни закони; Једначина
стања идеалног гаса; Притисак идеалног гаса.
Обновити и утврдити градиво из основне школе о кретању
молекула и вези брзине молекула и температуре средине. Дефини-
сати температуру као меру средње кинетичке енергије транслатор-
ног кретања молекула, објаснити појам апсолутне нуле и дати везу
Келвинове и Целзијусове скале.
Анализирати графички приказ Максвелове расподеле мо-
лекула по брзинама (за разне температуре) и објаснити појмове
највероватније, средње квадратне и средње аритметичке брзине
молекула. Описати експеримент за мерење највероватније брзине
молекула.
Укратко (без формула) објаснити појаву дифузије и појам
средњег слободног пута молекула гаса.
Објаснити модел идеалног гаса, формулисати гасне законе
за изопроцесе и помоћу њих разјаснити апсолутну нулу. Извести
једначину стања идеалног гаса из гасних закона. Извести једначи-
ну која повезује притисак идеалног гаса са средњом кинетичком
енергијом молекула. У оквиру утврђивања градива, повезати фор-
мулу за притисак са једначином стања гаса и гасним законима.
2. Термодинамика
Садржаји којима се обезбеђује постизање предвиђених исхо-
да за ову наставну тему су: Унутрашња енергија; Количина топло-
те; Топлотне капацитативности; Рад при ширењу гаса; Адијабат-
ски процеси; Принципи термодинамике; Повратни и неповратни
процеси; Ентропија; Топлотни мотори и уређаји за хлађење; Кар-
ноов цилус; Коефицијент корисног дејства.
Наведени садржаји имају за циљ да оспособе ученике да ко-
ристе појмове и величине којима се описују топлотна својства суп-
станце, и да примењују принципе термодинамике. Примена Првог
23. јул 2019.
се исходи разликују, да се неки лакше и брже могу остварити, али
је за већину исхода потребно више времена и више различитих ак-
тивности. Препорука је да наставник планира и припрема наставу
самостално, а у сарадњи са колегама обезбеди међупредметну ко-
релацију.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
За други разред гимназије постоје два модела за остваривање
програма, који се разликују по обиму, као што је представљено у
табели. Садржаји су подељени на одређени број тематских целина,
а теме су исте за оба модела (модел за природно-математички смер
и модел за општи тип и друштвено-језички смер).
Оријентациони број часова по темама и број часова предви-
ђених за израду лабораторијских вежби дат је у табели:
Укупан број часова за наставну
Број часова Број часова за лаб. вежбе
тему
ОТ ДЈ ПМ ОТ ДЈ ПМ ОТ ДЈ
6 6 3 17 9
9 13 9
6 3 12 6
7 12 6 22 13
10 17 10
12 13 6,5 30 18,5
37 37 18,5 101 55,5
принципa термодинамике на гасне изопроцесе у идеалном гасу
омогућава да ученик анализира дијаграме који приказују промене
стања гаса у сложеним или цикличним процесима. Посебну пажњу
би требало посветити смислу термодинамичких принципа. Први
принцип исказује закон одржања енергије а Други принцип говори
о смеру енергијске размене. Приликом тумачења Другог принципа
термодинамике важно је указати на његов статистички смисао.
У оквиру ове теме прикладно је користити компјутерске ани-
мације као и препоручене демонстрационе огледе којим се демон-
стрирају статистичка расподела (Галтонова даска) и адијабатски
процеси (експанзија и компресија).
Анализа рада топлотних мотора и уређаја за хлађење је добар
пример примене стечених знања о топлотним појавама.
Природна повезаност претходне две теме се огледа и у Оп-
штим стандардима за крај општег средњег образовања, где су
стандарди који се односе на њих, обједињени у област Топлотна
физика. Приликом утврђивања градива било би пожељно водити
рачуна о томе, како би ученици стекли целовиту слику о топлот-
ним појавама.
3. Oснови динамике флуида
За постизање предвиђених исхода за ову наставну тему неоп-
ходно је обрадити следеће садржаје: Физички параметри флуида
при кретању; Једначина континуитета; Бернулијева једначина и
њена примена.
Навести сличности и разлике које постоје између течности
и гасова и нагласити да заједничко својство покретљивости мо-
лекула омогућава протицање (струјање) флуида. Обавезно истаћи
разлику између модела идеалног гаса (Молекулско-кинетичка те-
орија и Термодинамика) и идеалне течности. Навести параметре
који карактеришу стање кретања идеалног флуида, истаћи разли-
ку између стационарног и нестационарног струјања флуида. За
случај стационарног струјања, а на основу Закона одржања масе
и енергије извести Једначину континуитета и Бернулијеву једна-
чину. Примену Бернулијеве једначине треба представити на следе-
ћим примерима: мерење брзине истицања течности кроз отвор на
суду (Торичелијева теорема), мерење брзине струјања флуида (Пи-
тоова цев), Магнусов ефекат, примене у авијацији. Примере при-
мене прате одговарајући демонстрациони огледи и лабораторијска
вежба, помоћу Вентуријеве цеви проверава се важење Бернулијеве
једначине.
4. Молекулске силе и фазни прелази
За постизање предвиђених исхода у оквиру ове наставне теме
неопходно је обрадити следеће садржаје: Међумолекулске интер-
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 149
акције у флуидима за објашњење површинског напона и вискозно-
сти течности; Еластична својства чврстих тела; Хуков закон, моду-
ли еластичности и торзије; Топлотно ширење; Капиларне појаве;
Промене агрегатних стања.
Објаснити разлику у резултујућој сили која делује на молекул
у унутрашњости течности и на њеној површини, увести појам сло-
бодне површине течности, анализирати силе отпора при кретању
флуида и кретању чврстих тела у њима (Стоксов закон). Успоста-
вити везу између угла квашења (облика мениска) и капиларних
ефеката. Промену агрегатних стања повезати са променом међу-
собног средњег растојања молекула. Размотрити разлику између
еластичних и пластичних деформација. Анализирати врсте ела-
стичних деформација и увести појмове модула еластичности и мо-
дула торзије као значајних параметара материјала и чврстих тела.
Ове појаве илустровати са одговарајућим демонстрационим огле-
дима (прстен и жичани рамови, систем капилара, Полов апарат или
сличан уређај са куглицама, Стоксов вискозиметар, температура
кључања у зависности од притиска,...) и лабораторијским вежбама
(одређивање коефицијента површинског напона или коефицијента
вискозности течности, одређивање модула еластичности).
5. Електростатика
Основни појмови електростатике су: Наелектрисање елек-
трично поље, начин представљања електричног поља (појам елек-
тричних линија силе), физичке величине које га дефинишу (јачина
електричног поља и електрични потенцијал), карактеристике тих
величина (скаларне и векторске) и мерне јединице у којима се
изражавају. Са неким од ових појмова су се ученици упознали у
основној школи и њих треба даље развијати.
Смисао два важна физичка закона, Закон одржања наелектри-
сања и Кулонов закон, као и њихову примену, требало је ученици
да схвате још у основној школи, што би им на средњошколском
нивоу образовања омогућило да разумеју да се при померању на-
електрисања у електричном пољу врши рад. Кроз различите при-
мере наставник би требало да укаже на постојање разлике између
позитивне и негативне вредности рада у електричном пољу.
Познавање електричних својстава материјала омогућава уче-
нику боље разумевање њиховог значаја за развој нових техноло-
гија.
У наставном процесу потребно је омогућити сваком ученику
да теоријске садржаје из области електростатике, кад год је то мо-
гуће, учи кроз експериментални рад. Ова област је за то изузетно
погодна. На пример, да демонстрира електростатичке појаве: ли-
није сила поља, еквипотенцијалност, Фарадејев кавез, зависност
капацитивности плочастог кондензатора од растојања и површине
плоча и врсте диелектрика у њему. Значај стеченог знања је тиме
већи што се може непосредно применити у пракси (електроста-
тичка заштита, напон на ћелијској мембрани, пречишћавање ва-
здуха...).
6. Стална електрична струја
Садржаји којима се остварује постизање исхода у овој на-
ставној теми су: Извори електричне струје и електромоторна сила,
јачина електричне струје; Омов закон за део и за цело струјно
коло; Електрична отпорност проводника и везивање отпорника;
Џул-Ленцов закон; Кирхофова правила; Електрична проводљивост
метала; Електрична струја у електролитима; Електролиза; Термое-
лектронска емисија и електрична струја у гасовима.
Полазећи од структуре супстанције и електричног поља уве-
сти појмове: електрична струја, проводник, изолатор. Једноставно
електрично коло једносмерне струје искористити за обнављање
знања о основним елементима струјног кола (електрични извор,
потрошач, мерни уређај, прекидач) и физичких величина као што
су електрични напон, електромоторна сила, електрична отпорност
и јачина електричне струје.
Омов закон за део кола и за цело електрично коло демон-
стрирати на неком потрошачу и представити графички зависност
јачине струје од напона. Џул-Ленцов закон и Кирхофова правила
повезати са законима одржања.
Навести механизме провођења електричне струје у елек-
тролитима и навести примере њихове примене и формулисати
Фарадејеве законе електролизе. Нагласити разлику провођења
електричне струје у вакууму и провођења у гасовима на нивоу об-
јашњења појава и њихове примене. Ефекти провођења електричне
струје су погодни за сумирање и примену наученог у овој теми.
Предвиђене лабораторијске вежбе треба да омогуће постиза-
ње специфичних исхода (мерење физичких величина, утврђивање
везе и потврђивање закона, графичко и табеларно представљање
измерених величина, израчунавање грешке мерења, представљање
резултата мерења,...) као и да оспособе ученике да безбедно рукују
мерним уређајима и опремом.
Програмски садржаји доследно су приказани у форми која
задовољава основне методске захтеве наставе физике:
– Поступност (од простијег ка сложенијем) при упознавању
нових појмова и формулисању закона.
– Очигледност при излагању наставних садржаја (уз сваку
тематску целину побројано је више демонстрационих огледа, а
треба користити и симулације).
– Повезаност наставних садржаја (хоризонтална и верти-
кална).
Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине,
после поступног и аналитичног излагања појединачних програм-
ских садржаја, кроз систематизацију и обнављање изложеног гра-
дива, изврши синтеза битних чињеница и закључака и да се кроз
њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју
и трајно усвоје. Поред тога, сваку тематску целину требало би за-
почети обнављањем одговарајућег дела градива из основне школе.
Тиме се постиже и вертикално повезивање програмских садржаја.
Веома је важно да се кроз рад води рачуна о овом захтеву Програ-
ма, јер се тиме наглашава чињеница да су у физици све области
међусобно повезане и омогућује се да ученик сагледа физику као
кохерентну научну дисциплину у којој се почетак проучавања нове
појаве наслања на резултате проучавања неких претходних.
Редослед проучавања појединих тема није потпуно обавезу-
јући. Наставник може распоредити садржаје према својој процени.
Методичко остваривање садржаја програма у настави фи-
зике захтева да целокупни наставни процес буде прожет трима
основним физичким идејама: структуром супстанције (на моле-
кулском, атомском и субатомском нивоу), законима одржања (пре
свега енергије) и физичким пољима као носиоцима узајамног де-
ловања физичких објеката. Даљи захтев је да се физичке појаве и
процеси тумаче у настави паралелним спровођењем, где год је то
могуће, макроприлаза и микроприлаза у обради садржаја.
Физику је нужно представити ученицима као живу, недовр-
шену науку, која се непрекидно интензивно развија и мења, а не
као скуп завршених података, непроменљивих закона, теорија и
модела. Зато је нужно истаћи проблеме које физика решава у са-
дашњем времену.
Данас је физика експликативна, теоријска и фундаментална
наука и њеним изучавањем, заједно са осталим природним наука-
ма, стичу се основе научног погледа на свет. Идеја фундаментал-
ности физике у природним наукама мора да доминира у настави
физике.
Ширењу видика ученика допринеће објашњење појмова и
категорија, као што су физичке величине, физички закони, однос
експеримента и теорије, веза физике са осталим наукама, са при-
мењеним наукама и са техником. Стицање техничке културе кроз
наставу физике састоји се у примени знања при решавању технич-
ких задатака и коришћењу техничких уређаја. Значајно је указати
на везу физике и филозофије. Потребно је навести и етичке про-
блеме који се јављају као последица развијања науке и технике.
После изучавања одговарајућих тематских целина, нужно је ука-
зати на потребу заштите животне средине и на тај начин развијати
еколошке компетенције и свест ученика.
Овако формулисан концепт наставе физике захтева појачано
експериментално заснивање наставног процеса (демонстрациони
огледи и лабораторијске вежбе, односно практични рад ученика).
Савремена настава физике подразумева примену различи-
тих метода и облика рада, разноврсних дидактичких поступака у
наставном процесу (пројектна, проблемска, активна настава и ко-
Страна 150 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
оперативно учење) који омогућавају остваривање циља и исхода
наставе физике.
Основне методе рада са ученицима у настави физике су:
1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе
огледе;
2. методе логичког закључивања ученика;
3. решавање проблема (квалитативни и квантитативни);
4. лабораторијске вежбе;
5. коришћење и других начина рада који доприносе бољем
разумевању садржајa теме (домаћи задаци, семинарски радови,
пројекти, допунска настава, додатна настава...)
Демонстрациони огледи чине саставни део редовне наста-
ве физике. Они омогућавају развијање радозналости и интереса за
физику и истраживачки приступ природним наукама. Како су уз
сваку тематску целину планирани демонстрациони огледи, учени-
ци ће непосредно учествовати у реализацији огледа, а на настав-
нику је да наведе ученика да својим речима, на основу сопственог
расуђивања, опише појаву коју демонстрира. Потом наставник,
користећи прецизни језик физике, дефинише нове појмове (вели-
чине) и речима формулише закон појаве. Када се прође кроз све
етапе у излагању садржаја теме (оглед, учеников опис појаве,
дефинисање појмова и формулисање закона), прелази се на пре-
зентовање закона у математичкој форми. Оваква активна позици-
ја ученика у процесу конструкције знања доприноси трајнијим и
квалитетнијим постигнућима.
Пожељно је да једноставне експерименте изводе ученици
(самостално или по групама) на часу или да их осмисле, ураде,
анализирају и обраде код куће, користећи предмете и материјале
из свакодневног живота. Наравно, наставници који имају могућно-
сти треба да у настави користе и сложеније експерименте.
У настави свакако треба користити и рачунаре (симулације
експеримената и појава, лабораторијске вежбе и обрада резултата
мерења, моделирање, самостални пројекти ученика у облику се-
минарских радова и сл.). Препорука је да се, уколико недостаје
одговарајућа опрема у кабинетима, користе постојећи ИКТ алати
који симулирају физичке појаве, обрађују и приказују резултате
мерења.
Програм предвиђа коришћење разних метода логичког за-
кључивања који су иначе присутни у физици као научној дисци-
плини (индуктивни, дедуктивни, закључивање по аналогији итд.).
Наставник сам треба да одабере најпогоднији приступ у обради
сваке конкретне теме у складу са потребама и могућностима уче-
ника, као и наставним средствима којима располаже.
На садржајима програма може се у потпуности илустровати
суштина методологије истраживачког приступа у физици и другим
природним наукама: посматрање појаве, уочавање битних својста-
ва система на којима се појава одвија, занемаривање мање значај-
них својстава и параметара система, мерење у циљу проналажења
међузависности одабраних величина, планирање нових експери-
мената ради прецизнијег утврђивања тражених односа, формули-
сање физичких закона. У неким случајевима методички је целис-
ходно увођење дедуктивне методе у наставу (нпр. показати како из
закона одржања следе неки мање општи физички закони и сл.).
Решавање проблема је један од основних начина реализације
наставе физике. Наставник поставља проблем ученицима и препу-
шта да они самостално, у паровима или у тиму дођу до решења,
по потреби усмерава ученике, подсећајући их питањима на нешто
што су научили и сада треба да примене, упућује их на извођење
експеримента који може довести до решења проблема и слично.
Решавање задатака је важна метода за увежбавање примене
знања. Њоме се постиже: конкретизација теоријских знања; обна-
вљање, продубљивање и утврђивање знања; кориговање ученич-
ких знања и умећа; развијање логичког мишљења; подстицање
ученика на иницијативу; стицање самопоуздања и самосталности
у раду...
Оптимални ефекти решавања задатака у процесу учења фи-
зике остварују се добро осмишљеним комбиновањем квалитатив-
них (задаци‒питања), квантитативних (рачунских), графичких и
експерименталних задатака.
23. јул 2019.
Вежбање решавања рачунских задатака је важна компонента
учења физике. Како оно за ученике често представља вид учења
са најсложенијим захтевима, наставник је обавезан да им да од-
говарајуће инструкције, напомене и савете у вези са решавањем
задатака. Напомене треба да се односе на типове задатака у датој
теми, најчешће грешке при решавању таквих задатака, различите
приступе решавању...
При решавању квантитативних задатака, у задатку прво тре-
ба на прави начин сагледати физичке садржаје, па тек после тога
прећи на математичко формулисање и израчунавање. Наиме, ре-
шавање задатака одвија се кроз три етапе: физичка анализа задат-
ка, математичко израчунавање и дискусија резултата. У првој ета-
пи уочавају се физичке појаве на које се односи задатак, а затим се
набрајају и речима исказују закони по којима се појаве одвијају. У
другој етапи се, на основу математичке форме закона, израчуна-
ва вредност тражене величине. У трећој етапи тражи се физичко
тумачење добијеног резултата. Ова дискусија на крају омогућава
наставнику да код ученика развија критичко мишљење.
Потребно је пажљиво одабрати задатке који, ако је могуће,
имају непосредну везу са реалним ситуацијама. Такође је важно
да ученици правилно вреднују добијени резултат, као и његов пра-
вилан запис. Посебно треба обратити пажњу на поступност при
избору задатака, од најједноставнијих ка онима који захтевају ана-
лизу и синтезу стечених знања.
Лабораторијске вежбе чине саставни део редовне наставе и
организују се тако што се при изради вежби одељење дели на два
дела а ученици вежбе раде у групама, 2-3 ученика.
За сваку вежбу ученици унапред треба да добију одговарају-
ћа упутства.
Час експерименталних вежби састоји се из уводног дела, ме-
рења и записивања резултата мерења и обраде добијених података.
У уводном делу часа наставник проверава да ли су ученици
спремни за вежбу, упознаје их са мерним инструментима и осталим
деловима апаратуре за вежбу, указује на мере предострожности ко-
јих се морају придржавати ради сопствене сигурности, при рукова-
њу апаратима, електричним изворима, разним уређајима и сл.
Док ученици врше мерења, наставник активно прати њихов
рад, дискретно их надгледа и, кад затреба, објашњава и помаже.
При обради резултата мерења ученици се придржавају пра-
вила за табеларни приказ података, цртање графика, израчунавање
заокругљених вредности и грешке мерења (са тим правилима на-
ставник треба да их упозна унапред или да она буду део писаних
упутстава за вежбе).
Слободне активности ученика, који су посебно заинтересо-
вани за физику, могу се организовати кроз разне секције младих
физичара као и у сарадњи са центрима за таленте и промоцију и
популаризацију науке.
Програм физике омогућава примену различитих облика рада
од фронталног, рада у тиму, индивидуалног рада, рада у пару или
групи. Самостални рад ученика треба посебно неговати. Овај
облик рада је ученицима најинтересантнији, више су мотивисани,
па лакше усвајају знање. Уз то се развија и њихово интересовање
и смисао за истраживачки рад, као и способност тимског рада и
сарадње. Овакав приступ обради наставне теме захтева добру при-
прему наставника: одабрати тему, припремити одговарајућа на-
ставна средства и опрему, поделити ученике у групе тако да сваки
појединац у групи може дати одговарајући допринос, дати неоп-
ходна минимална упутства...
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној на достизање исхода вреднују се
oстварени ниво постигнућа и напредовање током процеса учења.
Да би вредновање било објективно и у функцији учења, потребно
је да буде усклађено са принципима оцењивања (Правилник о оце-
њивању у средњој школи).
Наставник је дужан да континуирано прати рад сваког уче-
ника кроз непрекидно проверавање његових усвојених знања, сте-
чених на основу свих облика наставе: демонстрационих огледа,
предавања, решавања квантитативних и квалитативних задатака,
лабораторијских вежби, семинарских радова и пројеката.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 151
У сваком разреду треба континуирано проверавати и вред-
новати компетенције (знања, вештине и ставове) ученика помоћу
усменог испитивања, кратких писмених провера, тестова на крају
већих целина, контролних рачунских вежби и провером експери-
менталних вештина. Наставник физике треба да омогући учени-
цима да искажу алтернативна решења проблема, иновативност и
критичко мишљење и да то адекватно вреднује.
На почетку школске године потребно је спровести иницијал-
ни тест. Овај тест је инструмент провере предзнања и потенцијала
ученика. На крају школске године, такође, треба спровести тест
систематизације градива и проверити ниво постигнућа ученика и
степен остварености образовних стандарда.
ХЕМИЈА
Циљ учења Хемије је да ученик развије хемијска и технич-
ко-технолошка знања, способности апстрактног и критичког ми-
шљења, способности за сарадњу и тимски рад, као припрему за
даље универзитетско образовање и оспособљавање за примену
хемијских знања у свакодневном животу, одговоран однос према
себи, другима и животној средини и став о неопходности целожи-
вотног образовања.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА
Учењем хемије ученик развија разумевање oповезаности
структуре, својстава и практичне примене супстанци. Тиме ра-
звија научну писменост као основу за: (а) праћење информација
о доприносу хемије технолошким променама које се уграђују у
индустрију, пољопривреду, медицину, фармацију и побољшавају
квалитет свакодневног живота; (б) дискусију о питањима/темама
у вези са заштитом животне средине, иницијативу и предузимљи-
вост у заштити животне средине; (в) критичко преиспитивање
информација у вези с различитим производима индустрије (ма-
теријалима, прехрамбеним производима, средствима за хигијену,
лековима, горивом, ђубривима), њиховим утицајем на здравље
и животну средину; (г) доношење одлука при избору и примени
производа. На крају средњег образовања сваки ученик безбедно
рукује супстанцама и комерцијалним производима на основу по-
знавања својстава и промена супстанци које улазе у састав прои-
звода.
Кроз наставу и учење хемије ученик упознаје научни метод
којим се у хемији долази до података, на основу којих се форму-
лишу теоријска објашњења и модели, и оспособљен је да кроз ек-
спериментални рад сазнаје о својствима и променама супстанци.
Унапређена је способност сваког ученика да користи информаци-
је исказане хемијским језиком: хемијским терминима, хемијским
симболима, формулама и хемијским једначинама.
Основни ниво
На крају средњег образовања ученик разуме шта је предмет
истраживања хемије као науке, како се у хемији долази до сазна-
ња, као и улогу и допринос хемије у различитим областима људске
делатности и у укупном развоју друштва. Ученик рукује произво-
дима/супстанцама (неорганским и органским једињењима) у скла-
ду с ознакама опасности, упозорења и обавештења на амбалажи,
придржава се правила о начину чувања супстанци (производа) и о
одлагању отпада и предузима активности које доприносе заштити
животне средине. Избор и примену производа (материјала, пре-
храмбених производа, средстава за хигијену и сл.) базира на по-
знавању својстава супстанци. Припрема раствор одређеног масе-
ног процентног састава према потребама у свакодневном животу
и/или професионалној делатности за коју се образује. Правилну
исхрану и остале активности у вези са очувањем здравља засни-
ва на познавању својстава и извора биолошки важних једињења
и њихове улоге у живим системима. Ученик уме да правилно и
безбедно изведе једноставне огледе и објасни добијене резултате
или пронађе објашњење у различитим изворима, користећи се хе-
мијским језиком (терминима, хемијским симболима, формулама и
хемијским једначинама).
Средњи ниво
На крају средњег образовања ученик повезује примену суп-
станци у свакодневном животу, струци и индустријској производњи
с физичким и хемијским својствима супстанци, а својства супстан-
ци са структуром и интеракцијама између честица. Повезује узроке
хемијских реакција, топлотне ефекте који прате хемијске реакције,
факторе који утичу на брзину хемијске реакције и хемијску рав-
нотежу са примерима хемијских реакција у свакодневном животу,
струци и индустријској производњи. Ученик разуме улогу експе-
рименталног рада у хемији у формирању и проверавању научног
знања, идентификовању и синтези једињења, и уме да у експери-
менталном раду прикупи квалитативне и квантитативне податке о
својствима и променама супстанци. Користи одговарајућу хемијску
терминологију, хемијске симболе, формуле и хемијске једначине.
Прати дискусију и, на основу аргумената, заузима став о улози и
примени хемије у свакодневном животу, о ефектима савремене тех-
нологије и технолошких процеса на друштво и животну средину.
Напредни ниво
На крају средњег образовања ученик може да предвиди физич-
ка и хемијска својства супстанци на основу електронске конфигу-
рације атома елемената, типа хемијске везе и утицаја међумолекул-
ских интеракција. Ученик предвиђа својства дисперзног система и
примењује различите начине квантитативног изражавања састава
раствора. Планира, правилно и безбедно изводи хемијске реакције,
израчунава масу, количину и број честица супстанци које учествују
у реакцији, користи изразе за брзину реакције и константу равно-
теже. Ученик има развијене вештине за лабораторијски рад, истра-
живање својстава и промена супстанци и решавање проблема. У
објашњавању својстава и промена супстанци користи одговарајуће
хемијске термине, хемијске симболе, формуле и хемијске једначи-
не. Дискутује о улози хемије у свакодневном животу, о ефектима са-
времене технологије и технолошких процеса на друштво и животну
средину. Предлаже активности у циљу очувања животне средине.
СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА:
Хемијска писменост
На крају средњег образовања ученик је формирао хемијску
писменост као основу за праћење развоја хемије као науке и за
разумевање повезаности хемије, хемијске технологије и развоја
друштва. Хемијска писменост помаже доношењу одлука у вези с
коришћењем различитих производа у свакодневном животу, као и
активном односу према очувању здравља и животне средине.
Основни ниво
Ученик је формирао појмовни оквир као основу за разумева-
ње окружења у коме живи, посебно својстава и промена супстанци
и комерцијалних производа с којима је у контакту у свакодневном
животу и струци. Правилном употребом супстанци брине о очува-
њу здравља и животне средине. Има развијене вештине за безбед-
но и одговорно руковање супстанцама (производима) и правилно
складиштење отпада.
Средњи ниво
Ученик је формирао појмовни оквир за праћење информа-
ција у области хемије као науке, о доприносу хемије развоју тех-
нологије и друштва. Сагледава квалитативне карактеристике и
квантитативне односе у хемијским реакцијама и повезује их са
утицајима на животну средину, производњу и развој друштва. Пој-
мовни оквир помаже праћењу јавних дискусија у вези с применом
одређене технологије и утицају на здравље појединца и животну
средину, као и за доношење одлука у вези с избором производа и
начином њиховог коришћења.
Напредни ниво
На крају средњег образовања ученик примењује фундамен-
талне принципе у вези са структуром, својствима и променама
Страна 220 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 23. јул 2019.

су: ФЕСТ, СОФЕСТ, Седам величанствених, Фестивал ауторског
филма, Фестивал европског филма на Палићу, Нишки фестивал,
Синема сити, међународни филмски и музички фестивал Кустен-
дорф..., а у Европи: Кански фестивал, Венецијански фестивал
(Mostra Internazionale d’Arte Cinematografica), Берлинале, Пулски
фестивал...
На уводним часовима је потребно упознати ученике са знача-
јем фестивала у нашој земљи, Европи и у свету, основним појмо-
вима филмске уметности (кадар, монтажа, режија, звук, сценогра-
фија...) и заједно са ученицима анализирати мање исечке филмова.
На пример, Путовање на Месец, Оклопњача Потемкин, Метро-
полис, Велики диктатор, Грађанин Кејн, 12 гневних људи, Чети-
ри собе, Матрикс, Господар прстенова... Ученици, према својим
интересовањима, могу да истражују филмске жанрове, фестивале
у земљи и свету, историју филмског плаката ФЕСТ-а, да истраже
колики је број страних гостију и које познате личности су посећи-
вале фестивале у нашој земљи, које значајне награде се добијају
на познатим фестивалима...
Препоручује се да се група ученика повеже са локалним
Секретаријатом/одељењем за културу, представницима општине
у којој живе, затим библиотеком и архивом и започну истражи-
вање локалних домова културе или биоскопа који су престали са
радом и открију разлоге урушавања институција филмске умет-
ности. Посебно треба указити на примере грађанских иницијати-
ва који су покренули процесе обнове биоскопа и значаја филма у
локалној средини (поменути Покрет за окупацију биоскопа, који
је запоседањем биоскопа Звезда указао на пропусте у приватиза-
цији биоскопа, и успео да покрене серију филмских пројекција у
том запуштеном објекту који је иначе заведен као Културно добро
Београда-фото атеље Милана Јовановића, као и манифестацију
Filmstreet која се већ осам година организује у летњим месецима
на улицама Београда где се бесплатно приказују филмски класи-
ци). Ученици могу да сниме филм о историји биоскопа/Дома кул-
туре у својој средини (ученици договором бирају чиме ће се ба-
вити у продукцији филма: редитељ, монтажер, глумци, сцеариста,
тонац, камерман... ). Овај филм може да буде јавно приказан у сали
Општине или школе, уз медијско оглашавање којим би се локално
одељење за културу мотивисало да покрене програме филмских
пројекција за младе.
Корисна адреса: http://www.fcs.rs/
ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ
Циљ учења изборног програма Примењене науке је да до-
принесе развоју научне и технолошке компетенције ученика, тј.
развоју научног погледа на свет, система вредности и способности
потребних за одговорну улогу у друштву и даљи лични и професи-
онални развој.

Разред Други
Недељни фонд часова 1 час
Годишњи фонд часова 37 часова
По завршетку програма ученик ће бити у стању да:
1. демонстрира разумевање појмова фундаментална и примењена наука;
2. процењује значај и утицај научних достигнућа на свакодневни живот;
3. демонстрира разумевање значаја примене зелених принципа у оквиру нових научних и технолошких достигнућа;
4. истражује, анализира и критички процењује резултате истраживања;
5. прикупља, анализира и обрађује резултате мерења;
6. осмишљава и предузима истраживање у решавању проблема, одговорно се односећи према свом животу, животу других и живот-
ној средини;
7. искаже и образложи позитиван став према стицању научних знања и примени научне методологије.
ИСХОДИ
ОПШТЕ МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ТЕМЕ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да
и кључни појмови садржаја програма
– образложи избор теме/идеје пројекта/истраживања, ТОПЛОТНА ИЗОЛАЦИЈА
Компетенција за целоживотно учење циљ и план рада; Преношење и провођење топлоте и влаге.
– формулише истраживачко питање и задатак; Топлотна изолација стамбених објеката, врсте
Комуникација – прикупи, одабере и обради информације релевантне за материјала и начин примене.
истраживање, користећи ИКТ; Технологија вештачке регулације температуре и
Рад са подацима и информацијама – тумачи резултате научних истраживања са различитих влажности.
аспеката; Утицај гасног састава атмосфере на животне услове.
Дигитална компетенција – прикаже резултате истраживања; Температуре које су неопходне за одржавање живота.
– сарађује у тиму, поштујући разлике у мишљењу Последице излагања екстремним температурама.
Решавање проблема и интересима, дајући лични допринос постизању Одећа за Марс.
договора и афирмишући толеранцију и равноправност ПОЛИФАЗНИ СИСТЕМИ
Сарадња у дијалогу; Суспензије, емулзије, пене, аеросоли.
– критички процени сопствени рад и рад сарадника у Међумолекулске силе, површински напон течности
Одговорно учешће у демократском друштву групи; и биолошки значај. Мехур од сапунице (хемијски и
– дизајнира и реализује пројекат одговорно се односећи биолошки аспект).
Одговоран однос према здрављу према себи, сарадницима, животној средини и Употреба суспензија, емулзија, пена или аеросола у
културном наслеђу; индустрији и свакодневном животу.
Одговоран однос према околини – процени значај нових научних и технолошких КАКО АВИОН ЛЕТИ?
достигнућа и утицај науке на свакодневни живот. Шта утиче на лет авиона? Да ли је примена Бернулијеве
Естетичка компетенција једначине потпуно објашњење?
Како лети змај, хеликоптер, дрон, параглајдер, одело са
Предузимљивост и оријентација ка предузетништву крилима? Материјали за израду летелица. Различити
модели летелица од папира. Реактивно кретање живих
бића.
ТЕХНОЛОГИЈЕ И ПАТЕНТИ „ПОЗАЈМЉЕНИ” ОД
ЖИВИХ БИЋА
Чичак-трака, ноге гекона – материјали високе адхезије,
хидрофобност (лотосов цвет), вештачка фотосинтеза,
влакна од паукове свиле, принцип контрапротока,
антибиотици.
ИСХРАНА И КВАЛИТЕТ ХРАНЕ
Намирнице у исхрани. Декларација прехрамбених
производа. Установе које прате квалитет хране.
Одређивање енергетске вредности намирница и
планирање исхране. Метаболички значај намирница.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 221
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Изборни програм Примењене науке је програм у четворого-
дишњем трајању, кроз који ученици мултидисциплинарно (физи-
ка, хемија, биологија, географија, математика...), истраживачким
радом, изучавају природне појаве, процесе, научне идеје, техноло-
шка решења и оспособљавају се како да своје идеје остваре кроз
различите пројекте, односно развијају научне и технолошке ком-
петенције.
У програму за други разред предложено је шест тема: То-
плотна изолација, Полифазни системи, Како авион лети? Техно-
логије и патенти „позајмљени” од живих бића, Исхрана и ква-
литет хране и Вода. Реализацију програма би требало започети
представљањем тема, што се ефектно може урадити тако да се уче-
ницима понуде одабрани чланци, снимци који обрађују занимљиву
појаву, производ, креацију и слично, као подстицај за разговор и
одабир тема за рад (нпр. адитиви у намирницама, проклијало семе
на Месецу, сонда „Инсајт” на Марсу, „интелигентне” зграде, „па-
метна” одећа и слично). Након тога би требало да се ученици изја-
сне о темама којима би се бавили, а наставник да упозна (подсети)
ученике са кључним елементима научног истраживања и вешти-
нама које могу да развију оваквим начином рада. Сви заједно би
требало да договоре правила понашања током групног рада.
Од предложених тема, ученици са наставником бирају теме у
складу са својим образовним потребама, а наставник води рачуна
о фонду часова који су потребни за реализацију изабраних тема.
Ученицима се могу понудити и теме из програма за први разред.
I. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У зависности од предзнања и искуства ученика иста тема у
различитим групама може бити реализована на различите начине.
Наставник је модератор активности, припрема почетни материјал
и води рачуна о исходима који су кумулативни и достижу се по-
степено кроз већи број различитих активности. Избору материја-
ла треба посветити велику пажњу имајући у виду узраст учени-
ка, њихова интересовања и специфичност теме. Материјал треба
да мотивише ученике да истражују, улазе у дискусију, образлажу
своје ставове. Наставник је пратилац ученичких активности и,
уколико је потребно, давалац додатних подстицаја, али не и гото-
вих решења. Потребно је подстицати радозналост, аргументовање,
креативност, рефлексивност, истрајност, одговорност, аутономно
мишљење, сарадњу, једнакост међу половима.
Број часова по темама, број и редослед тема нису унапред
дефинисани. За овај изборни програм дефинисани су исходи про-
грама и исходи програма за крај разреда. Исходи програма би тре-
бало да буду достигнути до краја реализације програма у целини
(за четири године трајања). Разредни исходи требало би да буду
достигнути до краја разреда. За сваку тему и наставне јединице у
којима се она обрађује, потребно је формулисати исходе који су
рефлексија исхода за крај разреда и индикатора међупредметних
компетенција, а садрже специфичности везане за конкретну тему/
проблем.
II. ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У реализацији програма требало би максимално користити
ИКТ решења (платформе за групни рад нпр. Pbworks, платформа
Moodle, сарадња у „облаку” као Гугл, Офис 365..., за јавне пре-
зентације користити веб решења нпр. креирање сајтова, блогова
ВОДА
Физичко-хемијска својства воде и њихов значај за
организме и животну средину.
Утицај влаге на одвијање производних процеса,
здравственог стање човека, сировине и готове
производе, машине, електронску опрему и уметничка
дела.
Биотехнологија у третману отпадних вода и
индустријског отпада.
Сорпциона својства полимера.
– Weebly, Wordpress...). Препоручује се коришћење материјала и
ресурса са сајта Центра за промоцију науке (www.cpn.rs/), www.
rukautestu.vin.bg.ac.rs/, Научних клубова при Регионалним центри-
ма као и других домаћих и међународних сајтова и портала (нпр.
www.scientix.eu, www.go-lab-project.eu, www.scienceinschool.org,
www.science-on-stage.eu и други). Препоручује се учешће на дома-
ћим и међународним пројектима и конкурсима чије су теме у скла-
ду са циљем овог програма (World Space Week, Chem generation,
www.firstlegoleague.org итд.). Применом ИКТ решења могу се пре-
вазићи и евентуална материјална, просторна и друга ограничења
при реализацији садржаја, тако што се могу користити нпр. рачу-
нарске симулације (https://phet.colorado.edu/sr/ и слично) и аплика-
ције за андроид уређаје.
Током рада на одабраној теми неопходно је водити рачуна да
се све фазе пројектне наставе (планирање, реализација, презента-
ција, евалуација) остваре као једнаковредне и да се вредновање
рада ученика примени током целог процеса рада на теми. Корисни
извори:
Биологија: www.nuffieldfoundation.org/practical-biology;
Физика: www.sciencefaircentral.com, www.stemalliance.eu,
www.stem.org.uk, www.sciencebuddies.org/science-fair-projects/sci-
ence-projects, www.practicalphysics.org;
Хемија: www.rsc.org/learn-chemistry.
ПРЕДЛОЗИ АКТИВНОСТИ И ТЕХНИКА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПО
ТЕМАМА
Тема: ТОПЛОТНА ИЗОЛАЦИЈА (препоручени број часова 9-12)
У реализацији теме потребно је ослонити се на познавање
основних појмова о преношењу и провођењу топлоте и влаге, то-
плотној изолацији стамбених објеката, врсти материјала и начину
примене, технологији вештачке регулације температуре и влажно-
сти, утицају гасног састава атмосфере на животне услове, темпера-
тури која је неопходна за одржавање живота, последицама излагања
екстремним температурама, одећи за специјалне намене (за Марс).
Ученици у групама сами бирају којим ће се проблемом бави-
ти. Наставник помаже око прикупљања информација и дизајнирања
пројекта, као и током реализације, презентовања и евалуације рада.
Ученици прикупљају податке у истраживачком поступку, проучава-
ју материјале и начине употребе термоизолационих материјала у ра-
зличитим сиутуацијама у грађевинарству, индустрији, технологији,
природи и свакодневном животу. Формулишу истраживачко питање
и задатак, осмишљавају и реализују експеримент. Обрађују резулта-
те истраживања и презентују закључке. Критички износе запажања
о свом раду и раду групе и процењују властити напредак.
Ученици од различитих материјала или комбинације матери-
јала (кућни отпад: пуцкетава фолија, папир, тканине од природних
и синтетичких влакана, алуминијумске фолије, итд.), могу на-
правити термос који ће одржавати температуру хладне или топле
воде. Материјале треба излагати различитој релативној влажности
средине и пратити промене до којих долази. Мерења треба пона-
вљати и одредити апсолутну и релативну грешку мерења.
Група ученика може пратити начине и врсте топлотне изо-
лације стамбених објеката (кућа и зграда) и поредити са стањем
у Србији (или у локалној средини). Проучавајући литературу, уз
помоћ наставника ученици овладавају кључним појмовима и кон-
цептима. Упознају се са главним својствима различитих грађевин-
ских и материјала за топлотну изолацију (топлотна проводљивост,
паропропусност, топлотна инерција), као и њиховим значајем у
постизању енергетски ефикасне и здравствено погодне зграде. По-
Страна 222 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
жељно је да разумеју и појмове топлотни мост, тачка конден-
зације. Обавезно указати на опасности од развоја црних плесни и
штетних (патогених) микроорганизама на зидовима, у системима
за вентилацију и сл. Ученици могу да испланирају и спроведу ис-
траживање које се односи на врсте и дебљину изолације у домо-
вима (својим и у свом суседству, месту). Параметре које прате и
податке које прикупљају, као и начине њихове обраде и анализе
треба да одаберу сами, уз смернице и корекцију наставника. При-
мера ради, параметри који се могу пратити су: врста зида (матери-
јал), врста и дебљина изолације у зидовима, крову, таваници, поду,
врста грејања и енергента, квадратура/запремина простора која
се греје, просечна температура у просторијама, влажност у про-
сторијама, има ли топлотних („хладних”) мостова и појаве црних
плесни, потрошња енергента за сезону, укупни трошкови греја-
ња. Кључ доброг пројекта је у добром планирању, те стога треба
посветити посебну пажњу тој фази. Ученици треба да сагледају
које су кључне независне (изолација, врста енергента, паропро-
пусност зида...) и зависне променљиве (потрошња енергента, оп-
тимална температура и влажност у просторијама, појава штетних
плесни...). После систематског прикупљања, обраде, анализе и за-
кључака, фокус ученика треба да буде на презентовању резултата
и закључака који би допринели подизању одговорности у вези са
овом темом (међу својим вршњацима, али и одраслима). Такође,
важна је и евалуација целог процеса и анализа „шта смо научили и
шта бисмо следећи пут боље урадили”. При планирању и другим
фазама рада, ученике треба охрабрити да користе технику брејн-
сторминга, да шематизују свој план (табела плана акције – шта,
како, ко, кад...). Указати им на важност прикупљања довољно ши-
роког спектра података, како би избегли проблем да при анализи
схвате да им нека врста информације недостаје.
Додатне информације и идеје у вези са овом темом се могу
добити на:
http://stanovanje.gov.rs/doc/energetska-efikasnost
h t t p : / / s t a n o v a n j e . g o v. r s / d o c / e n e r g e t s k a - e f i k a s n o s t /
Nacionalna%20tipologija%20stambenih%20zgrada%20sa%20
energetskim%20karakteristikama/Nacionalna%20tipologija%20
stambenih%20zgrada%20Srbije.pdf
h t t p : / / w w w. g r f . b g . a c . r s / p / l e a r n i n g / t e r m o i z o l a c i o n i _
materijali_1387814173320.pdf
http://www.ingkomora.org.rs/strucniispiti/download/ee/TP6-1_
Gradjevinski_materijali_i_sklopovi.pdf
https://nadgradnja.wordpress.com/2017/05/24/termoizolacioni-
-materijali-prirodnog-porekla/
https://www.jpl.nasa.gov/edu/teach/activity/mars-thermos/
http://www.all-science-fair-projects.com/science_fair_
projects/7/70/b995d656ed29d8c2dcad5c778488153d.html#Exp.%20
Design
Тема: ПОЛИФАЗНИ СИСТЕМИ (препоручени број часова 9-12)
Избором важних и интересантних примера ученике треба
упознати са врстама полифазних система и указати на њихов зна-
чај у индустрији, технологији и свакодневном животу. Наставник
треба да подстакне индивудално истраживање ученика, координи-
ра избор тема за рад и помаже у свим фазама рада. Ученици проу-
чавају материјале о полифазним системима и употреби суспензи-
ја, емулзија, пена, аеросола у индустрији и свакодневном животу,
прикупљају податке, презентују и објашњавају различите примере
употребе полифазних система. Бирају и образлажу избор теме ис-
траживања. Формулишу истраживачко питање и задатак, осми-
шљавају и реализују експеримент. Обрађују резултате истражива-
ња и презентују закључке. Критички износе запажања о свом раду
и раду групе и процењују властити напредак.
Додатне информације се могу добити на:
http://pharmacy.frigoplus.co.rs/wp-content/uploads/2014/04/
suspenzije-i-emulzije-april-2014.pdf
КАКО АВИОН ЛЕТИ? (препоручени број часова 9)
Током првих часова наставник помаже ученицима да истра-
же да ли је и колико је исправно објашњавати лет авиона само по-
23. јул 2019.
моћу Бернулијеве једначине. Потом ученици бирају да теоретски
истраже лет других летећих објеката (змај, хеликоптер, дрон, пара-
глајдер, одело са крилима) или птица, као и практичну реализаци-
ју модела летелица. Наставник усмерава рад ученика и помаже у
формулисању истраживачких питања. Ученици проучавају прин-
ципе инжењерског дизајна код различитих врста летелица; реали-
зују модел изабране летелице. Решавају проблеме у практичном
раду; критички износе запажања о свом и о раду групе; процењују
властити напредак.
Додатне информације се могу добити на:
University of Cambridge https://www.cam.ac.uk/research/news/
how-wings-really-work
Тема: ТЕХНОЛОГИЈЕ И ПАТЕНТИ „ПОЗАЈМЉЕНИ” ОД
ЖИВИХ БИЋА (препоручени број часова 9-12)
Ученици се упознају са разноврсним примерима инжењер-
ских решења и технологија инспирисаних живим бићима (описи
примера могу да се нађу на интернету, нпр. „technologies inspired
by living things”).
Проналазе сличност неког проблема у својој околини, или
проблема за који знају из досадашњег искуства, са изазовима са
којима се сусрећу жива бића. Наредна фаза је планирање истра-
живања и развоја технологије/производа који би био заснован на
тој вези. У овој теми је најпогодније применити технику студије
случаја (речи за претрагу: case study teaching methods). Од ученика
се не очекује да стварно развију нови производ или технологију,
већ да у ситуацији симулације таквог пројекта, почну да разми-
шљају на инжењерски начин (решавање проблема, размишљање
по аналогији, примена теоријских знања из природних наука...).
Ученике такође треба охрабрити и да унапред предвиде који про-
блеми могу да се јаве на њиховом пројекту развоја нове техноло-
гије (адекватни материјали, изводљивост производње, проблеми у
експлоатацији, проблеми који проистичу од „људског фактора” тј.
неадекватне употребе итд.), као и да осмисле превенцију или ре-
шење тих потенцијалних проблема.
ИСХРАНА И КВАЛИТЕТ ХРАНЕ (препоручени број часова 8)
Анкетом у свом окружењу ученици прикупљају информације
о заступљености појединих намирница у исхрани. Овде је улога
наставника врло битна, јер анкету треба добро осмислити с обзи-
ром да се потрошачи руководе врло различитим критеријумима
при одабиру намирница (здравственим, културолошким, верским
и сл.). Прикупљају декларације са разноврсних прехрамбених про-
извода како би добили информације о њиховом саставу и нутри-
тивној вредности, које супстанце су заступљене и у којој количи-
ни; дискутују о резултатима које су добили; организују се у групе
и анализирају улогу и порекло појединих састојака у одређеним
производима. Овде треба посебно обратити пажњу да се разлику-
ју главни састојци хране (вода, масти, протеини, угљени хидрати,
минерали) од састојака који су присутни у мањој количини али су
од посебног значаја за здравље (микроелементи, витамини, анти-
оксиданси) као и од адитива (боје, емулгатори, конзерванси и др.).
Следећи корак је представљање рузултата истраживања свих гру-
па, дискусија о потенцијално корисним/штетним ефектима суп-
станци из хране, и избор по једне супстанце која ће бити предмет
даљег истраживања. На основу познавања састава ученици иден-
тификују параметре квалитета различитих врста намирница и упо-
ређују их са важећим законским прописима. У овој фази рада не-
опходна је сарадња са установама које прате квалитет хране, како
би обрада података добијених од референтних лабораторија или
института омогућила прављење извештаја на основу расположи-
вих података, извештавање представника сваке групе о квалитету
намирнице која је била испитивана, односно врсти супстанце чије
присуство повољно/неповољно утиче на здравље људи, прављење
заједничких листа пожељних/непожељних супстанци у намир-
ницама, презентовање резултата истраживања у школи, локалној
заједници и пријављивање на конкурс за новчана средства који
финансира локална заједница у циљу даљег истраживања и реали-
зације пројекта Здрава храна.
23. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 8 – Страна 223
Додатне информације у вези са овом темом могу се добити на:
https://www.education.com/science-fair/article/food-caloric-
-value/
https://www.sciencebuddies.org/science-fair-projects/project-
-ideas/
Тема: ВОДА (препоручени број часова 9–12)
Тема се може започети ослањањем на знања о флуидима,
међумолекулским силама, фазним прелазима, физичко-хемијским
својствима воде и њиховом значају за организме и животну сре-
дину. Може се наставити са утицајем влаге на одвијање производ-
них процеса, здравствено стање човека, утицајем на сировине и
различите врсте готових производа, машине, електронску опрему
и уметничка дела, употребом биотехнологије у третману отпадних
вода и индустријског отпада и сорпционим својствима полимера.
Сорпциона својства материјала ученици могу испитати по-
тапањем материјала различитог сировинског састава (природни и
синтетички полимери) у воду и мерити промену масе материјала
пре и након потапања. Може се снимити камером пад (из пипете
која се налази изнад материјала) и упијање капљице на материјале
различитог сировинског састава и на основу снимка анализирати
динамику упијања. На сталак изнад чаше са течношћу закачити
материјале различитог сировинског састава тако да материјал буде
мало потопљен у течност и камером снимити капиларно упијање,
а затим на основу снимка анализирати динамику квашења. Мере-
ња треба понављати и одредити апсолутну и релативну грешку ме-
рења.
Када се говори о пречишћавању вода, ученике треба упозна-
ти са типовима загађујућих супстанци које оптерећују комунал-
не отпадне воде, са највише коришћеним поступцима за њихово
уклањање, као и кључним технолошким проблемима при уклања-
њу. Од загађујућих супстанци треба истаћи: органске супстанце и
БПК (биолошка потрошња кисеоника), азотна једињења (амони-
јак), фосфате из детерџената, остала штетна једињења из средста-
ва за личну и кућну хигијену. Ученици могу да планирају и ураде
истраживање о стању у области третмана отпадне воде у локалној
средини. У складу с могућностима, заједно с наставником може се
осмислити и експериментална провера ефеката различитих трет-
мана на отпадну воду (филтрирање кроз песак без и са засађеним
биљкама, испитивање ефекта биолошких активатора који се могу
купити у малопродаји, прављење хидропоничног система и слич-
но). Свакако треба организовати посету и обилазак постројења за
третман отпадних вода, уз стручно објашњење фаза, проблема и
резултата. Посета предузећу које се бави инсталацијом оваквих
постројења је такође добра опција. Саветује се успостављање са-
радње са локалном самоуправом и комуналним предузећем, како
би ученици стекли увид у планове за решавање овог проблема у
свом насељу, али и добили помоћ локалних експерата. Ученике
треба охрабрити да кроз цео ток истраживања и пројекта повезују
и примењују своја знања из физике, хемије и биологије. Додатна
добробит од обраде ове теме свакако треба да буде подизање све-
сти код ученика о важности решења овог проблема (јер се у Ср-
бији само 10% отпадних вода пречишћава), као и значаја сталних
научно-технолошких иновација у том подухвату.
Додатне информације у вези са овом темом се могу добити на:
http://www.all-science-fair-projects.com/print_project_1388_147
Фонд за иновациону делатност–извор информисања
https://www.education.com/science-fair/article/moisture-
-wicking-fabrics/
http://www.all-science-fair-projects.com/print_project_1388_147
III. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
У настави оријентисаној ка достизању исхода прате се и
вреднују процес наставе и учења, постигнућа ученика (продукти
учења) и сопствени рад. Наставник треба континуирано да прати
напредак ученика, који се огледа у начину на који ученици парти-
ципирају, како прикупљају податке, како аргументују, евалуирају,
документују итд.
Да би вредновање било објективно и у функцији учења, по-
требно је ускладити нивое исхода и начине оцењивања,
Ниво исхода Одговарајући начин оцењивања
Памћење(навести, препознати, Објективни тестови са допуњавањем
идентификовати...) кратких одговора, задаци са
означавањем, задаци вишеструког
избора, спаривање појмова
Разумевање (навести пример, упоредити, Дискусија на часу, мапе појмова,
објаснити, препричати...) проблемски задаци, есеји
Примена (употребити, спровести, Лабораторијске вежбе, проблемски
демонстрирати...) задаци, симулације
Анализирање (систематизовати, Дебате, истраживачки радови, есеји,
приписати, разликовати... студије случаја, решавање проблема
Евалуирање (проценити, критиковати, Дневници рада ученика, студије случаја,
проверити...) критички прикази, проблемски задаци
Креирање (поставити хипотезу, Експерименти, истраживачки пројекти
конструисати, планирати...)
и оцењивање са његовом сврхом:
Сврха оцењивања Могућа средства оцењивања
Оцењивање наученог (сумативно) Тестови, писмене вежбе, извештаји,
усмено испитивање, есеји
Оцењивање за учење (формативно) Посматрање, контролне вежбе,
дијагностички тестови, дневници рада
ученика, самоевалуација, вршњачко
оцењивање, практичне вежбе
За сумативно оцењивање разумевања и вештина научног ис-
траживања ученици би требало да решавају задатке који садрже
неке аспекте истраживачког рада, да садрже новине тако да учени-
ци могу да примене стечена знања и вештине и да садрже захтеве
за предвиђањем, планирањем, реализацијом неког истраживања и
интерпретацијом задатих података. У вредновању наученог, поред
усменог испитивања, најчешће се користе тестови знања. На ин-
тернету, коришћењем кључних речи outcome assessment (testing,
forms, descriptiv/numerical), могу се наћи различити инструменти
за оцењивање и праћење.
У формативном вредновању наставник би требало да промо-
више групни дијалог, да користи питања да би генерисао податке
из ђачких идеја, али и да помогне развој ђачких идеја, даје уче-
ницима повратне информације, а повратне информације добијене
од ученика користи да прилагоди подучавање, охрабрује ученике
да оцењују квалитет свог рада. Избор инструмента за формативно
вредновање зависи од врсте активности која се вреднује. Када је
у питању нпр. практичан рад (тимски рад, пројектна настава, те-
ренска настава и слично), може се применити чек листа у којој су
приказани нивои постигнућа ученика са показатељима испуњено-
сти, а наставник треба да означи показатељ који одговара понаша-
њу ученика.
У процесу оцењивања добро је користити портфолио (збиркa
дoкумeнaтa и eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз
кoмeнтaрe и прeпoрукe) као извор података и показатеља о напре-
довању ученика. Предности коришћења потрфолија су вишестру-
ке: омогућава кoнтинуирaнo и систeмaтско прaћeњe нaпрeдoвaњa,
подстиче развој ученика, представља увид у прaћeњe рaзличитих
аспеката учења и развоја, представља подршку у оспособљавању
ученика за самопроцену, пружа прецизнији и поузданији увид у
различите oблaсти постигнућа (јаке и слабе стране) ученика.
Приликом сваког вредновања постигнућа потребно је уче-
нику дати повратну информацију која помаже да разуме грешке и
побољша свој резултат и учење. Ако наставник са ученицима до-
говори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у
учењу, а који су у складу са Правилником о оцењивању ученика у
средњем образовању и васпитању, ученици се уче да размишљају
о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој
рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредо-
вање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, зајед-
но са ученицима треба планирати процес учења и бирати погодне
стратегије учења.
Важно је да наставник континуирано прати и вреднује, осим
постигнућа ученика, процеса наставе и учења и себе и сопствени
рад. Све што се покаже добрим и ефикасним треба и даље кори-
Страна 224 – Број 8 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
стити у наставној пракси, а све што се покаже као недовољно ефи-
касно требало би унапредити.
5. ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРИПРЕМУ ИНДИВИДУАЛНОГ
ОБРАЗОВНОГ ПЛАНА ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИМА ЈЕ
ПОТРЕБНА ДОДАТНА ОБРАЗОВНА ПОДРШКА
5.1. Индивидуални образовни план за социјално ускраћене
ученике и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом
Индивидуални образовни план се припрема за ученике ко-
јима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвали-
дитета, каснијег укључивања у школовање, недовољног познава-
ња језика и других разлога потребна додатна образовна подршка.
Циљ индивидуалног образовног плана јесте постизање оптимал-
ног укључивања таквих ученика у редован образовно-васпитни
рад и њихово осамостаљивање у вршњачком колективу. За сваког
ученика појединачно, према његовим специфичним потребама
и могућностима, припрема се прилагођен начин образовања који
обухвата индивидуални образовни план, програм и начин рада
који садрже: 1) дневни распоред активности часова наставе у оде-
љењу; 2) дневни распоред рада са лицем које пружа додатну по-
дршку и учесталост те подршке; 3) циљеве образовно-васпитног
рада; 4) посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде
за поједине или све предмете са образложењем за одступање; 5)
програм по предметима, у коме је прецизирано који садржаји се
обрађују у одељењу, а који у раду са додатном подршком; 6) инди-
видуализован начин рада наставника, избор адекватних метода и
техника образовно-васпитног рада. Индивидуални образовни план
доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклу-
зивно образовање. Тим за инклузивно образовање чине одељенски
старешина и предметни наставници, стручни сарадник школе, ро-
дитељ/старатељ, а по потреби педагошки асистент и стручњак ван
школе, на предлог родитеља/старатеља. Родитељ/старатељ даје са-
гласност за спровођење индивидуалног образовног плана. Настав-
ник при планирању свог рада у одељењу усклађује свој план са
индивидуалним образовним планом ученика. Спровођење индиви-
дуалних образовних планова прати просветни саветник.
5.2. Индивидуални образовни план за ученике са изузетним
способностима
За ученике са изузетним способностима, школа обезбеђује
израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног пла-
на којим се врши проширивање и продубљивање садржаја обра-
зовно-васпитног рада. Индивидуални образовни план је посебан
акт, који има за циљ оптимални развој ученика и остваривање
исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циље-
вима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних
потреба ученика. Индивидуални образовни план укључује: 1) пе-
дагошки профил ученика, у ком су описане његове јаке стране и
потребе за подршком; 2) план индивидуализованог начина рада,
којим се предлажу одређени видови прилагођавања наставе (про-
стора и услова, метода рада, материјала и учила) специфичним по-
требама ученика и 3) план активности, којим се предвиђени обли-
ци додатне подршке операционализују у низ конкретних задатака
и корака, и спецификује распоред, трајање, реализатори и исходи
сваке активности.
Индивидуални образовни план доноси педагошки колегијум
на предлог тима за инклузивно образовање, односно тима за пру-
жање додатне подршке ученику. Тим за пружање додатне подршке
чине: наставник предметне наставе, стручни сарадник школе, ро-
дитељ/старатељ, а по потреби и стручњак ван школе, на предлог
родитеља/старатеља. Родитељ/старатељ даје сагласност за спро-
вођење индивидуалног образовног плана. Наставник при плани-
рању свог рада у одељењу усклађује свој план са индивидуалним
образовним планом ученика, укључујући мере и активности пред-
виђене индивидуалним образовним планом. Он се остварује доми-
нантно у оквиру заједничких активности у одељењу а у складу са
потребама ученика, на основу одлуке тима за пружање додатне по-
дршке ученику, делом може да се остварује и ван одељења.
23. јул 2019.
Спровођење индивидуалних образовних планова прати про-
светни саветник.
6. НАЧИН ПРИЛАГОЂАВАЊА ПРОГРАМА
6.1. Начин прилагођавања програма предмета од значаја за
националну мањину
У настави предмета од значаја за националну мањину (Исто-
рија, Музичка култура и Ликовна култура) изучавају се додатни са-
држаји који се односе на историјско и уметничко наслеђе одређе-
не мањине. Од наставника се очекује да, у оквирима дефинисаног
годишњег фонда часова, обраде и додатне садржаје, обезбеђујући
остваривање циљa предмета, стандарда постигнућа ученика и дефи-
нисаних исхода. Да би се ово постигло, веома је важно планирати и
реализовати наставу на тај начин да се садржаји из културно-исто-
ријске баштине једне мањине не посматрају и обрађују изоловано,
већ да се повезују и интегришу са осталим садржајима програма ко-
ристећи сваку прилику да се деси учење које ће код ученика јачати
њихов осећај припадности одређеној националној мањини.
7. УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ СЛОБОДНИХ
АКТИВНОСТИ
Ради јачања образовноваспитне делатности школе, подстица-
ња индивидуалних склоности и интересовања и правилног кори-
шћења слободног времена, школа је дужна да реализује слободне
активности, које се спроводе кроз рад у секцијама и ваннаставним
активностима. Школа својим Школским програмом и Годишњим
планом рада дефинише различите активности у складу са својим
ресурсима и просторним могућностима.
Активности треба тако организовати да ученици имају што
више могућности за активно учешће, за креативно испољавање, за
интеракцију са другим ученицима, коришћење различитих извора
информација и савремених технологија. Резултате рада ученика у
оквиру слободних активности треба учинити видљивим јер се на
тај начин обезбеђује мотивација и задовољство учесника активно-
сти. Бројни су начини на који је могуће то остварити као што су:
организовање представа, изложби, базара, објављивање на сајту
школе, кроз смотре стваралаштва, спортске сусрете и друго.
ХОР И ОРКЕСТАР
Свака гимназија обавезна је да организује рад школског хора,
а поред тога паралелно може организовати и школски оркестар, у
оквиру обавезних ваннаставних активности. Рад и концертна ак-
тивност хорова и оркестара значајна је зато што утиче на облико-
вање културнoг идентитета шкoлe, пoдршка је рaзвojу културнe
срeдинe зajeдницe, утиче на формирање будућe кoнцeртнe публикe
и на тај начин доприноси oчувaњу, прeнoшeњу и ширeњу музич-
ког културнoг нaслeђa.
Због значаја ових ансамбала за ученике, школу и шире, мора
се водити рачуна да се у време одржавања проба не заказују друге
активности, односно часови се морају одржавати у континуитету и
бити део распореда часова школе.
Певање у хору или свирање у оркестру имају свој образовни
и васпитни циљ.
Образовни циљ обухвата развијање слуха и ритма, ширење
гласовних могућности и учвршћивање интонације, способност за
фино нијансирање и изражајно извођење, упознавање страних је-
зика, литерарних текстова, домаћих и страних композитора, што
све води ка развијању естетских критеријума.
Вaспитни циљ oбухвaтa рaзвиjaњe oсeћaњa припaднoсти
кoлeктиву – остваривање циљева кроз задовољство у заједничком
раду;развијање савесности и дисциплине, концентрације и преци-
зности, истрајности и личне одговорности, пoштoвaњa рaзличи-
тoсти и тoлeрaнциje; рaзвиjaњe oдгoвoрнoсти, стицање самопоу-
здања, савладавање треме и развијање вршњачке сарадње на нивоу
школе, као и способност како се уклопити и као индивидуа стајати
иза групе.