1) Установе кривичног права:

* убиство - крвна освета, али и њена замена тј вражда (плаћање глобе за убиство).
* ископавање гробова и спаљивање вампира - вражда за село
* празноверице - смртна казна за мађиника, а конфискација имовине за оног ко га је
навео.

2) Прво, обичајне норме наставиле су да живе кроз писано право, а друго,

обичајно право регулисало је све правне односе које није регулисало писано право.

3) Повеља је заповест владара како уредити правне односе на једном

властелинству тј великом земљишном поседу. Владар их издаје цркви, властели и
градовима како би им гарантовао право својине, имунитете, уредио однос властелина
и насељеника.

4) По адресату, повеље се деле на манастирске којих има највише (165),

властелинске и једна сачувана градска.

5) Хиландарска, Жичка, Скопска, Бањска или Светостефанска (садржи Закон

Влахом-уређује положај сточара), Грачаничка (садржи закон Стари Србљем-уређује
положај земљорадника)

6) Средњовековна Србија склапала је међународне уговоре са Венецијом и

Дубровником, у почетку су ти уговори имали форму двостраних заклетви, а од времена
краља Драгутина добијају изглед једностраних повељи којима српски владари
гарантују одређена права дубровачким трговцима: слобода кретања, трговине,
накнада штете, забрана репресалија, наплата царина, судска јурисдикција у
споровима.

7) Уговор цара Душана са Дубровником из 1349:

* право проласка у суседне земље
* репарација и гоњење криваца
* неприкосновеност трговачке робе
* слобода кретања
* накнада штете

8) Циљ доношења Законоправила је осигурање положаја тек основане

самосталне српске цркве. Принцип симфоније утемељен је у односу 1) цркве и државе
2) између православних цркава.

9) Законоправило је јединствено међу номоканонима јер садржи:

* тумачења чувених византијских канониста Аристина и Зонаре
* Прохирон (закон градски) тј одредбе грађанског, кривичног права, суд. поступка

10) Византијски прописи које је преузело Законоправило посматрају све људе

једнако што је било у супротности са тадашњим сталешким уређењем, дакле НИСУ
ОДГОВАРАЛИ.
 11) Разлози доношења ДЗ:
* само проглашење царства
* потреба за регулисањем односа између српског обичајног права на северу и писаног
права у новоосвојеним крајевима.

12) Први део ДЗ донет је под именом Закон благоверног цара Стефана на
државном сабору у Скопљу 1349., други део законика донет је у новелама и
кодификован на државном сабору у Серезу 1354. Први део има 135, а други 66
чланова.

13) од 1 - 38 - црква (положај, заштита, судска власт, надлежности, обавезе

према друштву)
од 39 - 63 - властела (повластице властеле, потврђивање старих привилегије,
баштина, пронија, обавезе према владару, покоравање закону и суду)
од 64 - 83 - себри ( претежно обавезе и правни положај)

14) Из старије редакције издвојио бих Бистрички и Призренски препис

(најаутентичнији), а из новије Раковачки (садржи 15 чланова који нема у другим
преписима и цареву повељу о законодавном раду)

15) У Душаново законодавство спадају

Душанов законик
Јустинијанов закон - кратка компилација од 33 члана о регулисању аграрних односа
Скраћена синтагма

16) Синтагма је номоканон Матије Властара и има 303 члана. Садржи тумачења
Јована Зонаре и Валсамона. Коментари Теодора Валсамона истичу надмоћ Византије
у државном и црквеном погледу, у православној васељени (положај цариградског
патријарха као положај папе)

17) Скраћена синтагма је посебна редакција Синтагме од 94 члана у којој су

изостављена чисто црквена правила (иначе садржана у Законоправилу) и све одредбе
које изражавају идеологију византијско државно-црквене доминације. Садржала је
одредбе грађанског (стварно, облигационо, породично, брачно, наследно), кривичног и
судског поступка, одредбе о црквеној организацији.

18) На молбу грађана, деспот Стефан наложио да се образује тело од 24 добра

човека вична рударству, изван Новог Брда. Деспот је потврдио и објавио законик о
рудницима 1412.

19) Садржај првог дела Законика о рудницима:

* право проветравања и довођења ваздуха кроз туђе ровове
* односи поводом пробног и рудног копа
* закуп алата и машина
* решавање спорова приликом експлоатације руде
* оснивање рударских дружина
* купопродаја рударске баштине

20) Садржај другог дела Законика о рудницима:

* таксе и глобе, њихова висина и расподела
* надлежност судова
* ред на тргу, мере, обавезе продаваца
* највиша цена меса, дрва, коже, тканина, занатских производа
* положај католика
* обавеза књижења свих промена у својини на непокретностима

21) Садржина статута приморских комуна:

* организација власти, права и обавезе носилаца власти
* стварно, облигационо, породично, наследно право
* кривично право и судски поступак

22) Српске титуле: велики жупан, краљ, цар, деспот. Територијална одредница
састоји се из сталног и променљивог дела. Стални део је језгро државе које се назива
Српска земља, то су у почетку Рашка, Приморје. Променљиви део се мењао, користио
се назив Грчка земља.

23) Начело сениората - владара наслеђује најстарији у роду

Начело примогенитуре - владара наслеђује најстарији син

24) Функције владара:

* војна - изворна фунција, војна власт зависи од односа са племство, касније се јавља
и најамничка војска.
* управна - највише је племство вршило
* судкса - владар је судија највише инстанце
* законодавна - прво је владар чувао обичајно право, затим издавао повеље и
закључивао уговоре и најзад је проглашењем за цара, по средњовековном схватању,
добио право да донесе законик.

25) Извори владаревих прихода:

* регални приходи (рудно благо, ковање новца, жировнина, право прече продаје меса)
* соће, светодмитарски доходак (2000 перпера), приход од глоби

26) У раду Сабора учествују:

* владар, његова жена/мајка и престолонаследник
* велика и мала властела, тепчије, казнаци, протовестијари, логотети
* поглавар СПЦ који позива митрополите, епископе, угледне монахе, игумане великих
манастира

27) Надлежности Сабора:

* проглашење наследника, крунисање владара, увођење у владарско достојанство,
силазак са престола.
* избор поглавара СПЦ, борба против јереси, уврштење преминулих владара у свете
* одлучује о рату и миру, сукобу претендената на престо, уздизање државе на виши
ранг, прихватање вазалног положаја
* опште законодавство за целу земљу

28) Дворски савет је државни орган, могао се брзо сазвати и има саветодавну
улогу. Чине га чланови владарске породице, највиши представници цркве, најоданији
властелини. Они воде преговоре са византијским посланством, саветују владар
приликом издавања повеља и сукоба са сином.

29) Казнац - надлежан за све владарске приходиме

Тепчија - надлежан за целокупни земљишни фонд у земљи
Слуга - надлежан за набављање и служење пића
Ставилац - надлежан за набављање, припремање и служење хране.

30) Логотет - канцелар, организује рад канцеларије, пише и издаје јавне

исправе, познаје црквене прописе и догматику цркве, законодавство, дипломатију.
Протовестијар - министар финансија, поседује знања о финансијама, европској
дипломатији, латинском језику и доста новца за спровођење политике.
Кефалија - највиши представник локалне власти у граду и околини

31) Привилегије велике властеле по ДЗ:

* позивани на суд књигом судијном (писменим судским позивом), а не као остали
судским печатом.
* У спору им је порота велика властела.

32) Уговор Стефана Првовенчаног са Дубровником - властеличићи су

дубровачки трговци
Душанов законик - властеличићи су властела скромнијег порекла, имовинског стања и
положаја, потичу од војника из нижег племства, припадају властеоском сталежу.
Једина разлика од друге властеле је у погледу кривичног дела увреде.

33) Црквену властелу чине поглавар цркве, митрополити, епископи, игумани

великих манастира јер се по свом начину живота и утицају могу поредити са великим
властелинима.

34) Ступањем у монашки ред, следи:

* промена имена
* напуштање породице и места живљења, одрицање од имања
* прелазак у манастир, а ако су већ у манастиру, да пређу у други манастир

35) Попови баштиници - наследили баштину од родитеља или претка

властеличића
Попови са три њиве законите - они који нису имали баштине добијали су од господара
властелинства како би издржавали породицу.
Попови преко три њиве законите - дугује господару властелинства исте обавезе као и
други зависни сељаци.

36) Обавезе меропха према владару:

* соће (1 перпер), војна служба
* градозиданије, градобљуденије, оброка, позоба, понос, провод

37) Обавезе меропха према господару властелинства

* данци - десетак од житарица, домаћих животиња, пчела, вина, хмеља, поклона.
* работе - сви пољопривредни послови од сетве до жетве и вршидбе, припремање
сена три дана, копање у винограду.

38) ДЗ забрањује господару властелинства да тражи од меропха преко онога

што је законом утврђено, ако се то деси могао је да га тужи и у том случају би био
дужан да му надокнади сву штету.

39) Обавеза меропха према цркви је духовни бир (црквени доходак у

новцу/натури). Сељак на манастирским имањима био је ослобођен работа у корист
државе те је његов положај био много бољи у односу на властелинска имања.

40) Обавезе Влаха према господару властелинства/цркви:

* травнина властелину - за коришћење пашњака, за једно стадо два јагњета и овна,
сир и динар, а по ДЗ на 100 грла стоке једно грло.
* пренос соли из приморја - 40 влашких кућа, 10 товара
* пратња и пренос ствари игуманима и манастирским службеницима
* велики и мали десетак - у зависности од имућности

41) Господар властелинства има баштинско право на отрока, припада његовој

најужој породици, могу га ослободити, вршила се купопродаја отрока уз забрану
продаје човеку друге вере, суди му господар, а за најтежа дела владар.

42) Привилегије саских рудара:

* право на слободно истраживање и покретање рударских радова
* слобода вероисповести
* судска аутономија (саски суд)

43) Цар Душан им је потврдио све раније повеље и да се не могу променити,

градско уређење остављено је како је било. Грађани су ослобођени приселице и
колективне одговорности ; самостално судство (суде кефалија и митрополит) ; посебан
статус својине грађана.

44) Важио је персонални принцип примене права тј право места из ког су

дошли, а у судским споровима судио им је мешовити суд. Странци јесу уживали
слободу вероисповести (право на католичке парохије, забрана прозелитизма).
 45) Баштина је право својине на земљи која се наслеђивала. Гарантована је
неприкосновеност својине и право наслеђивања. Заштићена од самовоље владара,
одузима се у случају невере. Наслеђује се до 8. степена сродства, а постоји и слобода
располагања. Разлика између слободне и потчињене баштине: слободна је
оптерећена војном службом и плаћањем соћа, а ограничена правима чланова
породице ; потчињена је оптерећена работама и дажбинама, а ограничена правима
суседа и општине.

46) Пронија је војничко добро које је владар додељивао властелину уз обавезу

вршења војне службе. Основна разлика између проније и баштине:
*пронија се не наслеђује, нема слободног располагања.

47) У случају неблагодарности поклонопримца.

48) Услови зе правну ваљаност: да је размена добровољна, да нема притисака

од владара и да владарев поданик (са којим владар врши размену), нема штету од тог
посла.

49) Члан 8: Продавац њиве, винограда може да раскине уговор ако је добио
само пола цене (не плаћа дуплу капару).
Члан 10: Продаја било чега туђинцу је ништава (новац се враћа)
Члан 11: Прво да понуди рођацима и члановима сеоске општине, а тек онда туђинцу.
Ако не понуди првоименованима, они имају право да пониште продају у року од 10 год,
а да купцу врате цену.

50) Остава (поклад) - богати појединци су у ратним временима депоновали

своје драгоцености на сигурније место. Српска и босанска властела депоновала је
своје драгоцености у Дубровник (у општину, код племића или код богатих трговаца) .

51) Зајам су најчешће узимали српски племићи од Дубровчана, а као залогу

давали су и покретне и непокретне ствари. У случају неизвршења обавезе, залога се
продаје на јавном месту, ДЗ - залоге где се нађу да се откупљују.

52) Брачна сметња - брак са свастиком, казна један или два вола
(себар/властела), према народном обичају је пожељан, али законодавац жели да га
искорени. Брак се разводио по закону, у предвиђеном поступку и од надлежне власти,
забрањено је самовољно раскидање за оба пола.
Жена са имовином која напусти мужа кажњавана глобом, а жена без имовине
кажњавана телесно + да настави да живи са њом/ да је прода. Муж који напусти жену -
глоба + да врати жену кући, ако је не врати - неодређена казна.

53) Говори о случају брака између католика и православне жене, брак је

дозвољен ако католик пређе у православље ; ако то не учини а ожени се, брак се
раскида + протеривање католика + жени и деци иде део куће. Обрнут случај није
регулисан.
 54) Обавезно је црквено венчање, за шта је неопходан благослов надлежног
епископа и да парохијски свештеник учини венчање (он испитује брачне сметње).

55) Властелинка може ослободити отрока ; жена може бити странка у

кривичним и грађанским споровима (поседује засебну имовину или располаже
породичним имањем).

56) Задруга је проширена породица у којој су неподељено живели чланови две

или више породица. Постојала је колективна својина којом се колективно располагало
путем поклона, размене,итд , приватна својина на покретностима.

57) Господар властелинства је имао користи ако би било бише простих

породица (због данака и работа), али му то истовремено не одговара јер зна да је
проста породица слаба како би све подносила. Зато се прибегавало привидној деоби,
породице би се изделиле хлебом и имањем, а остале би да живе где јесу, али би били
третирани као засебне просте породице. То им је одговарало јер би свака проста
породица давала данке и работе и била способна да их испуни.

58) Први наследни ред: сва деца и унучад.

Други наследни ред: побочни сродници до осмог степена сродства.
Ако нема ни из овог реда, баштина иде владару
Коња доброг и оружје од властелина наслеђује цар (симболизује предају племства), а
свиту велику и бисерни појас добијају син и кћер.

59) Удовица може да држи цело имање до пунолетства сина, ако нема сина
онда држи селиште, врт и најбољу њиву.

60) Код наслеђивања попова, само синови који изуче књигу заједно наслеђују
оца, а ако је мајстор имао више деце, наслеђује га само један, а остали постају
работници.

61) Основни постулати:

*нема разлике између мушке и женске деце
*искључивање из наслеђа само у одређеним случајевима
*слобода воље тестатора ограничена нужним наследним делом (најмање трећина тј
половина која мора припасти законитој деци)

62) Једини разлог за искучење противправности је нужна одбрана. Према ДЗ,

изазивач који започне свађу је крив, чак и ако буде убијен.

63) Ако властелин/властеличић увреди себра, да плати сто перпера, ако себар
увреди властелина/властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.

64) У случају псовке: Властелин који опсује и осрамоти властеличића да плати

сто перпера и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије
штаповима.
 65) Колективна одговорност је приписивање последица противправне радње
неком колективу. Прво је постојала кол.одг. рода, а од ДЗ куће. Постојала је и
територијална кол.одг. села и околине у случају паљевине, празноверица, итд.

66) Нехат (грех) је стање када починилац нема свест о узрочној вези између
своје радње и последице, иако ју је морао имати. Нехатно кривично дело блаже се
кажњавало нпр у случају попаше, плаћао би глобу коју одреде душевници (угледни
људи).

67) Највише су примењиване глобе (новчане казне), смртна, телесна казна,

лишавање слободе, губитак часних права, конфискација, прогонство.

68) Сакаћење се извршавало одсецањем руку, ушију, језика, носа,

ослепљивањем за тешка кривична дела (умишљајно убиство, убиство властелина од
себра, силовање), примењује се над себрима и племићима за одређена кривична
дела.

69) Жигосање - за јерес, над јеретиком и оног ко га крије

Смуђење - ако опсује властелина, коловођа недозвољеног збора, само себри

70) Примена смртне казне, у пракси се ретко примењивала:

*ако себар силује властелинку
*убица црквеног човека или најближег сродника
*разбојништво, крађа, невера

71) Постојале су тамнице које су биле истражни притвори или притвори за

презадужене дужнике. Бањска повеља - ко истуче управника манастирског имања,
казна тамнице три месеца.

72) Невера је кривично дело непослушности према владару тј ускраћивање

дуговане службе, може је извршити само властела. Предвиђена је конфискација
имовине и понекад смртна казна. Новина са ДЗ: ограничена одговорност само на
неверникову кућу, а не цео род.

73) Кривична дела против владара:

Непокоравање владаочевим наредбама - претња високом глобом.
Преправљање повеља, за преправљање баштинске хрисовуље - казна поништења
повеље и одузимање баштине.

74) Кривична дела против судства:

Престој - неоправдано изостајање или неодазивање на судски позив, казна је
печат (шест волова).
Одбој - одбијање извршења налога судског изасланика (сокалник или пристав), казна
конфискација имовине.
Послух - сведок који се не појави на суду, казна је послух.
 75) Тајно ковање новца је било кривично дело против државе јер угожава
финансијски интерес државе. Казна спаљивања за златара и расељавање за село.
Неплаћање соћа - ако властелин не сакупи соће од својих насељеника у одређеном
року, био је везан и држан на владаревом двору док не плати двоструки износ.

76) Самосуд је задовољавање правде ван суда, казна је самосуд. Изам - облик
самосуда где се за дуг неког Дубровчанина плени имовина његовог земљака. У ДЗ
самосуд према црквеним људима - казна седмоструки износ спора.
Бежање меропха са властелинства на друго властелинство - казна смуђење и парање
носа ; пресуду извршава господар властелинства.

77) Потка је свака повреда земљишне својине, казна је потка.

Скопска повеља - одвођење воде од имања, бесправно орање, сеча дрвећа - казна 12
перпера.
ДЗ - потка међу селима-50 перпера, међу арбанасима и власима-100 перпера ; Ако
Влах/Арбанас са стоком уђе у село у ком већ има неко са стоком, плаћа потку и оно
што стока попасе.

Незаконито примање туђег меропха

ДЗ из 1349 - властелин који прими одбеглог меропха на своје властелинство без
владаревог одобрења, да га врати
ДЗ из 1354 - властелин и старешина града који прими одбеглог меропха - конфискација
имовине и смртна казна.

78) Није било забрањено, у Србији је живело много католика (Дубровчани,

Саси). ДЗ забрањује да ако је неко рођен као православац, постане католик, а
католички поп да се казни по закону светих отаца. + додати везано за брак
православне жене и католика.

79) Збор себара - себри су могли да учествују на сеоском збору, али нису могли
да организују зборове у вези неких других питања и без дозволе господара
властелинства. Казна - учесницима одсецање ушију, коловођи смуђење.

Срамоћење судије - одговарају властелин и село казном конфискације имовине и

протеривањем села.

80) Провод (прејем људски) - помагање меропху да побегне са властелинства,

спада у царске дугове. Казна - властелин који то учини је дужан да га врати и да још
шесторицу својих људи.

Попаша - повреда земљишне својине.

Скопска повеља - ко без игумановог одобрења напасује стоку на манастирском имању,
казна хиљаду перпера (трећина манастиру, остало владару) + накнада штете за
манастирску стоку која угине током зиме.
 81) Себар би плаћао 300 перпера и одсецање обе руке. Та глоба је
највероватније значила конфискацију целокупне имовине. Законодавац је за
међусталешко убиство предвидео строге казне како би очувао социјални мир и
сталешко уређење.

82) За нехатног убицу казна је 300 перпера, а за умишљајног одсецање обе

руке. Квалификовани случајеви убиства:
*свештеног лица (смртна казна-да се убије и обеси)
*блиског сродника (смртна казна спаљивања)

83) Наношење телесних повреда - Светостефанска повеља:

*ако себар истуче управника имања - казна глобе шест оваца и три месеца у тамници.
*ако један другог окрвави - казна три платна цркви и наводчији

84) Наношење телесних повреда од пијанице - ДЗ:

*ако некога посече, окрвави али не усмрти - казна вађење ока и одсецање руке
*ако некога лакше телесно повреди, не окрвави и тако нанесе срамоту - казна сто
удараца штапом, затварањем у тамницу, после тамнице још батина.

85) Ако себар силује властелинку - смртна казна. Законодавац је више на

страни властеле него себара, није предвидео обрнуту ситуацију, нагађа се да у том
случају сељани напуштају село или је властелину одсецан нос и конфискована
трећина имовине или уопште није одговарао.

86) Лакши облик увреде делом је мехоскубина-срамоћење, могу га извршити

само себри, казна шест перпера.
Тежи облик увреде делом је чупање браде властелину или добром човеку (кнез,
примућур, владалац, свештеник), казна је одсецање руку.

87) На примеру псовања видимо све разлике које постоје у сталешком друштву:
Ако властелин опсује властеличића, казна 100 перпера, а ако властеличић опсује
властелина, казна 100 перпера + батина ; ако властелин/чић опсује себра, казна 100
перпера, а ако себар опсује властелина/чића, казна 100 перпера и смуђење.

88) Ако је професионални разбојник ухваћен на делу, следи смртна казна да се

обеси и виси ; ако није ухваћен на делу, оптужени се правда железом тако што би
вадио усијано гвожђе из ватре, носио кроз цркву и ставио на олтар и ако ране зарасту
у одређеном року, није крив.

89) ДЗ прописује супсидијарну колективну одговорност села и околине за

паљевину. Село и околина где се деси паљевина може да бира да ли да изручи
починиоца или да плати одштету (ако је дело почињено злом намером - изручиће га ;
ако није - платиће глобу).
 90) Владарев лични суд суди за најтежа дела - царске дугове (резервате).
Судио је и у вези спорова о црквеној земљи, резервата изузета од аутономног судства
Будве.

91) У царске дугове спадају невера, провод, вражда, свод, гуса, татба.
Надлежан је владарев лични суд у почетку, касније суд на владаревом двору.

92) Релација подразумева да судија да компликовани правни случај, који није

могао сам да реши, на решавање самом владару.
Супликација подразумева да се већ пресуђена ствар износи пред владара да је
пресуди.

93) Суд на владаревом двору суди:

* за дела учињена на двору
* странкама које се случајно нађу и властели која борави на двору
* разбојнику и лопову које доведу

94) Царске судије имале су територијалну надлежност (одређену област на којој

су судиле). Судиле су све што не потпада под патримонијално судство и судство
аутономних заједница. Суде у споровима између властеле и властелина и меропха.

95) Патримонијално судство представља судски имунитет који је припадао

велепоседницима - право да суди насељеницима на свом властелинству. Нису судили
царске дугове. Контролу велепоседникове судске власти врши врховна судска власт,
владар или његове судије.

96) Трострука надлежност црквених судова:

*суде свим свештеним лицима и црквеним штићеницима (просјаци, сирочад)
*суде православцима за духовне дугове (јерес, недозвољени развод)
*суде насељеницима на црквеном властелинству

97) Сеоски збор чине старешине кућа, а његова судска надлежност састоји се у
одлучивању да ли ће испоручити окривљеног држави или платити глобу ; узимају у
обзир облик виности и моралност окривљеног.

98) Хиландарска повеља - помиње два влашка судства, најтежа дела владар.

99) Котор има већу судску аутономију, которски статут забрањује обраћање
суду српског владара. У Будви, за најтежа дела, пресуђивао је владарев лични суд.
Незадовољни Будванин могао се жалити суду у Котору, а незадовољни Которанин на
суду неког италијанског града.

100) ДЗ потврдио затечено правно стање па и судство и даје им право на

градске мешовите црквено-световне судове. У тај суд улази митрополит и чланови
његовог клира са једне, а кефелија, бивши кефалија и други са друге стране.
 101) Једна од привилегија је аутономни саски суд, а мешовити суд у спору са
домаћима и Дубровчанима.
Закон о рудницима: мањи рударски спорови - надлежни су цариници, убрарари, а за
веће - саборно.
Ново Брдо - мањи рударски спорови - кнез, војвода, цариници, а за веће - војвода,
кнез, протопоп, 12 пургара и добри људи саборно.

102) Мали станак - друга могућност за решавање спора

Велики станак - за крупне спорове између Срба и Дубровчана, појединачни спорови

103) Пре краља Милутина - станак (мали и велики)

За време краља Милутина - мешовити суд на српској територији и подвргавање
Дубровчана краљевом суду за резервата.
За време цара Душана - српски државни органи уз мешовиту пороту

104) Судски поступак био је заснован на акузаторском начелу, то значи да се

поступак могао покренути само на захтев тужиоца.
судски процес - пра
тужилац - парчија
тужени - отпарчија
процесна странка - парац

105) Велика властела позивана је на суд књигом судијином, а остали судским

печатом. Уручивање или показивање позива врши судски чиновник - пристав.
Властела се није смела позивати увече и могли су да знају садржину оптужнице.
Војници се нису могли позивати на суд три недеље по повратку из рата. У одсуству
мужа, жена није морала да прими судски позив, али мора да га обавести.

106) Судску расправу могуће је одгодити ако се једна странка позове на

пристава, одлаже се за послеподне или сутра ујутру тј док се пристав не врати. Да би
се спречило одуговлачење поступка, странке нису могле да износе оптужбе које нису
предмет спора.

107) Лице (обличеније) је довољан и пресудан доказ о кривици, када је

делинквент ухваћен у тренутку извршења кривичног дела. Облични кривац је онај кога
село или жупа изручи судијама.

108) Свод је доказивање ваљаног правног основа стицања спорне ствари.

Стицалац доказује како је стекао ствар од свог правног претходника, а овај од свог, и
тако док не дођу до лица које то не може да докаже. Та особа је дужна да врати
власнику ствар и одговара за крађу. Користио се код разбојништва и крађе.

109) Исправе:
Јавне издаје владар у виду повеља и наредби. Јавне исправе највише су се користиле
у споровима поводом међа и власништва над земљом. Ако су аутентичне и законите,
биле су потпун и пресудан доказ, ко има повељу, добија спор. Приватне издаје судија,
али постоје и купопродајни уговори, тестаменти,...

110) Заклетву (рота) је ирационално доказно средство које полаже тужилац или
тужени, ако нема других доказних средстава. Она се унапред састављала, требало ју
је научити напамет и изговорити без грешке. Ако погреши, крив је (јер Бог неће
допустити да кривац тачно изговори заклетву).

111) Клетвеници су честити и непорочни људи који су се групно заклињали,

износећи субјективно мишљење о истинитости исказа странке. Исказ клетвеника био је
од пресудног значаја - после њега судија може или да усвоји тужбени захтев или да га
одбије.

112) Примена пороте проширена је на сва кривична дела. За велико дело - 24

поротника, за помање - 12, за мало - 6. Порота одлучује већином гласова, а не
консензусом.

113) Пороту чини једнак број поротника са обе стране. Састав пороте је по
сталешком начелу (велможи - велможе, себру - себри,...). Рођаци и непријатељи
оптуженог нису могли ући у пороту.

114) Искази сведока имали у другоразредни значај у односу на клетвенике,

осим исказа званичних лица (пристав, милосник, цариник) који су били очевици
обављајући службене радње. Послуси (приватни сведоци) се ретко спомињу.

115) Пресуда се саставља писмено у два примерка (један у суду, један странки
која добије спор). Пресуда мора бити заснована на закону и правди, а на на страху од
владареве реакције.

116) Не постоји жалба, али постоје инстити релације и супликације.

117) У споровима између властелина, са циљем извршавања пресуде, они дају

узајамно јемство. У споровима између себара и властелина, судија је јемац да ће
властелин извршити пресуду коју је суд донео по себровој тужби. Судске пресуде
извршавају пристави, кефалије, глобари у жупама, а властела на властелинствима.

118) Инквизиторски поступак примењиван је за кривична дела крађе,

разбојништва, тајног ковања новца. Истражитељи су били господари локалних
заједница (села, катуна,...)

119) СПЦ имала је правни положај државе у држави. Односи државе и цркве
били су однос симфоније. Црква има своје законодавство, управу и судство (трострука
надлежност). Световна власт се не меша у догматска црквена питања, избор
епископа,... Први чланови ДЗ посвећени су цркви.
 120) Црквама и манастирима владар је гарантовао неприкосновено право
својине на земљи (није се могла одузети). Црква на својим велепоседима ужива
имунитете:
економски - насељеници ослобођени терета и работа у корист државе, али не и у
корист цркве на том властелинству.
управни, судски - шири од имунитета властелина, ослобођени војевања војске и
плаћања соћа.

121) Владари су вјером господском потврђивали и гарантовали:

* лична, имовинска права, привилегије властелина
* неприкосновеност својине
* да неће бити узет за таоца, затворен или убијен.

122) Предмети уговора Босне и Дубровника: слобода кретања и трговања,

правни положај дубровачких трговаца, забрана репресалија, јурисдикција, границе,
однос поданика дуж границе, неповредивост дубровачке територије.

123) Црква босанска је јеретички покрет који добија на значају одласком

босанског бискупа. Ради се о народној и сиромашној цркви, немају манастире и
велепоседе, противе се феудализму. Црквени обред - источни, службе - словенска,
црквене књиге - црквенословенски језик српске редакције.
На челу цркве је дјед, свештеници су стројници - виши (гости) и нижи (старци).

124) Титуле:
кнез (до средине XII века)
бан (од средине XII до 1377)
краљ (од 1377 до 1463)

125) Приходи владара у Босни:

данак на земљу (један дукат по кући) ; царине - владар их касније даје у закуп.
регални приходи (ковање новца и приходи од рудника)
светодмитарски доходак од Дубровника (2000 перпера) ;

126) Стонски доходак (500 дуката годишње) плаћали су Дубровчани када им је

Стјепан II Котроманић уступио Пељешац и Превлаку.
Могориш (60 дуката годишње) плаћали су Дубровчани на име коришћења винограда и
поља у Хуму и Требињу.

127) Станак у Босни чине сви властелини (кнезови). Надлежности:

*избор и крунисање владара
*додела и одузимање баштине
*закључивање међународних уговора, правац спољне политике, питање државне
територије.

128) Властела у средњовековној Босни:

Велика властела су представници најмоћнијих породица, присвајали су владарева
овлашћења (издавали су повеље, убирали приходе и самовољно узимали титуле).
Постојали су и властела и властеличићи (од Твртковог крунисања), два херцега
(Хрвоје Вукчић и Стефан Вукчић) и баштићи (нису имали насељенике). Сва властела
ужива економски, управни и судски имунитет.

129) Систем вазалних лествица подразумева да су велики властелини директно

везани за свог господара као сениора који им поклања властелинства. Велики
властелини поклањали су властелинства властели и властеличићима и тако постајали
вазали. Вазал мог вазала није МОЈ вазал.

130) Положај кметова (земљорадника) - били су најбројнији, везани за земљу и

дуговали су данке и терете свом феудалном господару, свака кућа дугује данак на
земљу владару. Забрањено им је напуштање или прелазак на друго властелинство.

131) Положај Влаха - после кметова најбројнији, организовани у катуне, на челу

катуна су катунари (старешине - угледни људи). Кнезови су старешине више катуна.

132) Носилац права својине на баштини у Босни је род или братство. Баштина
није могла бити одузета него би у случају издаје властелин платио главом или благом,
а чланови његове породице би задржавали баштину.

133) Уговор је закључен на пет година. Обе стране дужне су да уложе 6.000
дуката, а Кнез Никола би трговао са уложеним капиталом. Предвиђено је:
* отварање три радње којима би снабдевао краљев двор
* монопол на трговину свим краљевским сребром из Босне
* штета и добит деле се на пола

134) Породично право:

Преовлађујући облик породице је велика патријархална породица (задруга) на челу са
породичним старешином-оцем. Присутна је колективна својина, оца наслеђује
најстарији син. У одлучивању саветовао се са својом браћом.

135) Наслеђивање код неповлашћених сталежа:

По смрти оца, имовину наслеђују мушки потомци, женска деца имају право на
покретности, имање наслеђују ако могу да поднесу терете и данке и ако нема мушке
деце. Нема тестаментa.

136) Наслеђивање код властеле:

Властелинска баштина припадала је властелинском роду. Постоји могућност
располагања течевином путем тестамента (новац и драгоцености које тестатор стекне
током живота, депоновало се у Дубровник).

137) Неверу може извршити само властелин. Владар тужи неверника пред
станком, а средином XIV века и пред Црквом босанском и они доносе одлуку о његовој
кривици. Казна је глоба и алтернативно смртна казна.
 138) За кривично дело убиства, казна је глоба (вражда или умир - 500 перпера).
Прво се кривац и оштећени нагоде путем откупа (умир крви), а ако не успеју, спор иде
на суд. Такође, ако не успе нагодба, могућа је крвна освета.

139) Владарев суд - Србин тужи Дубровчанина пред Дубровачким кнезом, а

Дубровчанин Србина пред босанским баном, тако све до пада Босне.

140) Властелински суд - властелин суди насељеницима на свом властелинству

на основу свог судског имунитета
Суђење у градовима - кнез кога именује владар суди Сасима и другим становницима, а
постојало је и градско веће кога чине 12 пургара који врше судску и управну власт.

141) Доказна средства: јемци, сведоци, заклетва (појединачна, клетвеници,

самошесто), исправе (трговачке књиге Дубровчана у споровима поводом наплате
дугова).

163) Царски диван (Висока порта) је централни орган власти на чијем челу је
велики везир, а чине га:
везири - челници грана државне управе и војне старешине
дефтердар - министар финансија, брине о приходима и расходима
казаскер - води правосуђе + војни послови
нишанџија - води царску канцеларију, пише предлоге закона, фермана.

164) Османско царство подељено је на беглербеглуке, ејалете или пашалуке на

челу са беглербегом. У почетку Румелијски и Анадолски, касније 40.
Санџак је основна војно управна јединица на челу са санџак-бег или алај-бегом.
Санџаци се деле на нахије на челу са субашом или војводом, а од 18ог века
муселимом.

165) У грађанском праву важи персонални принцип те је кадија судио у

споровима између муслимана по шеријатском праву и османском кануну, а на
немуслимане примењивано милетско право мада могли су и код кадије, али по
шеријату.
У кривичном праву важи територијални принцип и кадија суди свима за сва кривична
дела почињена у његовом кадилуку.

166) Основни извор права је шеријат (Куран, суна или хадис). Правни прописи
Курана регулишу породично и наследно право, а суна или хадис оно што је Мухамед
забранио/одобрио. Усвојена су и тумачења ханефијске школе шеријатског права.

Јавила се потреба и за државном регулативом: кануни (закони) и канунаме (законици).

Фермани и хатишерифи - посебне наредбе. Присутно је и обичајно право које се није
косило са шеријетом, а преузето је доста из српског права.

167) Земља додељивана уз услов војне службе:

 * тимар - приход до 20.000 акчи, мали поседи додељивани спахијама
коњаницима.
* зијамет - приход од 20.000 до 100.000 акчи, посед додељиван заповедницима спахија
* хас - приход преко 100.000 акчи, посед додељиван великим везирима, члановима
Порте, беглер/санџак беговима.

168) Обавеза сељака према спахији је ушур (десетина) основних

пољопривредних производа и таксе (ресма) на продају земље, венчање, пчеле,
млинове.

169) Обавезе немуслиманске раје према држави:

* плаћање харача тј главарине (џизја) коју плаћа сваки одрасли мушкарац немуслиман
; харач је и накнада за ослобађање од војне обавезе.
* девширма (данак у крви) - прикупљање хришћанске деце у младој доби за
попуњавање јаничарског одреда, за службу султану.

170) Зијамети и хасови су слободни поседи, њихови поседници осим економског

уживају и управни имунитет (врше управно-полицијску власт над насељеницима свог
поседа).

171) Са престанком освајања повлашћени слој (јањичари, спахије) тражи нове

изворе прихода, а један од њих је отимање земље од сељака. Они постају нови
власници земље под именом читлук-сахибија, а сељак је ту радио под погодбом, није
доживљавао земљу као своју, од терета дуговао је десетну спахији, али и деветину
читлук-сахибији.

172) Хришћанима и Јеврејима је као народима религије откровења признато

право заштићене мањине те су се организовали у заједнице (милети). То значи да су
припадници милета имали право на верску самоуправу, традицију, језик, али да
извршавају обавезе према држави и да им је поглавар у Османском царству.

173) Надлежности српског патријарха:

* верски поглавар и милетбаша
* право суђења у црквеним, брачним, наследним, кривичним споровима.
* потврђује правила еснафа, тестаменте,...

174) Црквено-лаички сабор чине црквени архијереји али угледни људи из

народа (кнезови, старешине српских помоћних трупа у турској војсци). Личио је на
средњовековни државни сабор, само уместо властеле угледни људи.

175) Самоуправни органи у кнежини су кнез (оборкнез) и кнежинска скупштина.

Њихове надлежности су:
* решавају спорове
* бирају кнеза
* расправљају важна питања за кнежину
* прикупљање пореза
* трагање за починиоцима кривичног дела

176) Разликују се две врсте задруга:

Задруга у којој старешина постаје отац или деда, старешина је стварни господар и
самостално располаже имањем.
Задруга која настаје када старешина умре, а браћа остају у задрузи, браћа су
сувласници. Старешина је онај брат кога је отац спремао за то или онај
вештији/угледнији.

177) Централни органи власти у Првом српском устанку су врховни вожд,

Правитељствујушћи совјет и Скупштина старешина.

178) На збору у Орашцу, Карађорђе је добио титулу врховног вожда (вожд на

руском значи вођа, предводник) и носио ју је све до слома Првог српског устанка. На
састанку у Тополи и скупштини у Београду одлучено је да титула вожда буде наследна
у Карађорђевој породици.

179) Надлежности врховног вожда:

* војно командовање
* дипломатски послови
* постављање старешина и других дужносника
* суђење

180) Правитељствујушћи совјет формиран је 1805. на скупштини у Боговађи.

Настао је под утицајем руске дипломатије и старешина како би огранили Карађорђеву
власт. Надлежности су се мењале, вршили су законодавну, управну и судску власт,
што сам што са вождом.

181) Чине је велике војводе. Надлежности:

* рат, ратни планови и финансирање ратних потреба
* односи према великим силама и Османском царству
* уређење врховне и локалне власти, суђење

182) Стари кнезови у селима/кнежинама остали су на својим местима, а нови су

бирани. У време рата, војне старешине вршили су стварну власт и полако развластили
кнежинску самоуправу. Коначно, актом из 1808, укинута је сеоска и кнежинска
самоуправа.

183) Војводе, подвојводе, буљубаше и мале буљубаше

184) Закон проте Матеје:

* смртна казна - убиство (стављањем на коло), бекство са стаже (стрељање)
* трчање кроз шибе - отмица девојке (кум, женик и стари сват), бекство из војске
* батинање штапом и новчана казна - крађа домаће животиње (дупла вредност
животиње), кривоклетство (+ губитак части), прихватање оружја при свађи или псовци.
 185) Извор Закона проте Матеје - московска Крмчија из 1787, примењиван је на
територији Ваљевске нахије.

186) Обичајноправне установе: колективна одговорности, мере против

разбојника и лопова, имовинске казне за нехатно убиство и крађу стоке, доказна
средства.
Одредбе верског карактера: забрањена отмица девојака, тешке казне за свештеника
који венча отету девојку, надлежност цркве за развод брака (нема брака без великог
узрока), заштита мајке која роди копиле, смртна казна за чедоморке.

187) Преузети су прописи Војне крајине из следећих разлога:

* устаничка Србија је и сама била једна војна крајина.
* многи од устаника служили су аустријском фрајкору за време Кочине крајине
* у Војној крајини живе Срби и сам писац Карађођевог законика је Србин из
Хабзбуршке монархије.

188) Прописи Војне крајине преузети у Карађорђевом законику, приписи о:

* дезертирању после изгубљене битке
* забрани пуцања без одобрења
* буни
* задржавању муниције и друге војне опреме
* рањавању
* спавању на стражи
* заштити части угледника
* шпијунажи и издаји

189) Нема сачуваних података о примени КЗ, али постоје примери да су

изрицане смртне и телесне казне.

190) Садржај договора кнеза Милоша и Марашли Али-паше:

* искључиво српски кнезови скупљају данак
* у свакој нахији поред муселима седи један српски кнез, учествује у суђењу Србину
* оснивање народне канцеларију у Београду од 12 кнезова (свака нахија у бг. пашалуку
по један кнез) која суди Србима за веће кривице и предаје данак паши.

191) Османска власт: везир и свита коју чине ћехаја-бег (везиров представник),
хазнадар (шеф благајне), диван-ефендија (секретар канцеларије). Алај-бег (старешина
спахија), муселим (на нивоу нахије), кадија (судска власт)

192) Српска власт: врховни кнез, Народна канцеларија, нахијски обор-кнезови,

кнежински кнезови, сеоски кметови.

193) Нахије нису уживале никакву самоуправу током периода двовлашћа,

основни задатак им је прикупљање пореза и предаја османлијама, да учествују у
суђењу Србима.
 194) Кнежине су изгубиле ранију самоуправу, основни задатак им је
разрезивање пореза и кулука.

195) /

196) Срби су током периода двовлашћа плаћали Порти харач, чибук и главницу.

197) Букурешки мировни споразум потписан је између Османског и Руског

царства 1812. године којим је окончан шестогодишњи османско-руски рат, због
опасности напада на Русију од Наполеона.

198) Велике повластице предвиђене чланом осам, али није постојала гаранција
да ће написано бити спроведено у дело.

199) Садржај чл. 8 Букурешког мировног споразума:

* амнестија за побуњене Србе у Београдском пашалуку
* право на унутрашњу самоуправу
* самостално прикупљање данка
* предаја оружја српских устаника и повратак Османлија у градове.

200) Акерманска конвенција потписана је између Османског и Руског царства

1826. године поводом неизвршених одредаба Букурешког мира.

201) Захтеви руског цара Николе Османлијама пре Акерманске конвенције:

* обнављање преговора о отвореним питањима
* успостављање поретка у Влашкој, Молдавији, БГ пашалуку
* ослобађање српских депутата заробљених у Цариграду

202) Садржај чл. 5 Акерманске конвенције:

* спровођење у дело члана 8. Букурешког мира
* утврђивање обећаних повластица у споразуму са српским депутатима, излагање у
ферману и саопштење руском двору ; био би саставни део Акерманске конвенције.

203) Значај Акерманске конвенције за Србе је у конкретизацији садржине

неодређених одредаба члана 8. Букурешког мира и дипломатска подршка Руског
царства.

204) /

205) Једренски мировни споразум потписан је између Османског и Руског

царства 1829. године чиме је окончан рат 1828-29.

206) Садржај чл. 6 Једренског мировног споразума:

* Порта је у обавези да са највећом тачношћу и без најмањег одгађања испуни све
одредбе члана 5. Акерманске конвенције и Посебног акта
* припајање шест отргнутих нахија Београдском пашалуку

207) Хатишерифа из 1829. донет је на основу уговорне обавезе из Једренског

мира, унете су обавезе из Акерманске конвенције и Једренског уговора. Преговор се
водио између српске депутације (Димитрије Давидовић) и руског посланства
(Рибопјер) са једне и Порте са друге стране.

208) Садржај Хатишерифа из 1830:

* потпуна унутрашња самоуправа Срба у Београдском пашалуку
* потврда Милоша за кнеза и наследно право у породици Обреновић

209) Унутрашња самоуправа Срба:

* повратак шест отргнутих нахија
* спахилуци и београдска цариница под управом Срба
* слобода вероисповестии, право на избор митрополита и владике уз сагласност
Цариградске патријаршије.
* право на подизање болница, школа, штампарија, поште
* слобода трговине српским трговцима у целом царству
* стални дипломатски агент у Цариграду

210) Муслимани имају рок од година дана да напусте Србију осим војних посада
по тврђавама (укупно шест), да продају Србима своја имања. Ако не желе да их
продају, приходи од имања исплаћују се са данком београдској благајни, а потом
власницима.

211) Шта није решено Хатишерифом из 1830:

* утврђивање граница отргнутих нахија
* утврђивање висине данка

212) Утврђивање граница шест отргнутих нахија било је поверено

османско-руској комисији, али је Порта то онемогућавала. Срби дижу побуне у тих
шест нахија и припајају их Кнежевини Србији 1833. Исход побуне је прихваћен од
Порте и Русије. Порта је Хатишерифом из 1833 повратила Србији отргнуте нахије
према границама које је утврдила комсија.

213) Утврђена је висина општег данка у износу од 2.300.000 гроша. Ту спадају

приходи са спахилука и муката, царине и др. Данак се плаћао у Београду, у две рате.

214) По Хатишерифу из 1833, варошкима муслиманима продужен је боравак на

пет година ради продаје имања. Они који се иселе пре рока, имају повластице у виду
продаје имања и транспорта породица. Муслимани у предграђима морали су да се
повуку унутар града. Једино у Београду, Турци су добили право да станују и по
предграђима.
 215) Кнез и Совјет - Хатишериф из 1830
Кнез управља унутрашњим пословима у споразуму са старешинским Совјетом.
Чланови совјета могу бити смењени ако учине тежи преступ према Порти.
Кнез има право употребе силе ради одржања поретка у земљи, а Порта се не меша.

216) Значај три хатишерифа је укидање османског тимарско-спахијског система

на територији Београдског пашалука и успостављање Кнежевине Србије са
независном унутрашњом управом.

217) Париски мировни уговор потписан је 1856. између Русије с једне стране и
савезника на челу са Османским царством с друге стране (УК, ФР, Сардинија) као и
Аустрије и Пруске, којим је окончан Кримски рат.

218) Значај париског мировног уговора за Србију:

* Србија је до тада била под заштитом Русије, а сада је под заштитом сила потписница
уговора.
* независна унутрашња управа, слобода вере, законодавства, трговине и пловидбе.
* забрана страних војних интервенција без претходног договора.

219) Берлински мировни уговор потписан је 1878. од стране земаља учесница

Берлинског конгреса ради решавања источног питања.

220) Санстефански мировни уговор склопљен је у марту 1878. између Руског и

Османског царства чиме је окончан њихов сукоб.

221) На Берлинском конгресу учествовале су Немачка, Аустроугарска, УК, ФР,

ИТ, Руско и Османско царство. Представници малих земаља, међу њима и Србија,
посредно су утицали су на исход преговора. Србију је представљао Јован Ристић.

222) Санстефанским уговором источно питање је решено према руском

погледу, стварањем Велике Бугарске. Пораст утицаја Русије сметао је Аустроугарској и
УК и сазван је конгрес великих сила у Берлину како би решили источно питање.

223) Кнежевина Србија била је незадовољна Санстефанским мировним

споразумом због стварања Велике Бугарске науштрб српских интереса и зато што је је
створила Русија.

224) Аустроугарска је подржала српске захтеве под следећим условима:

* склапање трговинског споразума
* изградња пруге до Ниша са крацима ка Солуну и Цариграду, за три године
* формирање заједничке компаније за експлоатацију железничког саобраћаја
* помоћ Србије Аустроугарској у проширењу Дунава код Ђердапа.

225) Берлинским мировним уговором признате су Србија, Црна Гора, Румунија

као суверене и Бугарска као аутономна кнежевина под османским суверенитетом.
Србији су припојени нишки, пиротски, топлички и врањски округ.
 226) Услови за међународно признање Србије:
* поштовање свих раније закључених трговачких споразума Османског царства.
* преузимање дела државног дуга Османског царства.
* верска и национална припадност не смеју бити услов за вршење јавних, трговачких и
других послова.

227) Босна и Херцеговина је берлинским мировним споразумом остала под

сувереном влашћу султана, али Аустроугарска добија мандат да је окупира и њоме
управља.

228) Берлинским мировним споразумом успостављена је полувазална

кнежевина Бугарска и аутономна покрајина Источна Румелија.

229) Србија се од 1878. у спољнополитичком смислу окреће Аустроугарској, а

ширење се усмерава према југу, данашњој Северној македонији.

230) Паулучијева конвенција је резултат састанка устаничких представника у

Неготину 1807, Карађорђа, Миленка Стојковића и Јеремије Гагића. Она подразумева
да Србија буде под покровитељством руског цара, да им пошаљу земљеуправитеља и
да у српским градовима буду руски гарнизони. Конвенција није потписана.

231) Основанија правитељства серпского је пројект уставног уређења Србије,

говори о организацији Правитељствујушћего совјета.

232) Према Основанију правитељства серпского, Совјет чине:

* војводе (сијателни вожди) - доживотни, племство
* дотадашњи совјетници који су чинили велике услуге народу (превасходни сенатори) -
доживотни, племство
* изабрани представници нахија (совјетници сената) - постају доживотни ако су три
пута изабрани у Совјет.
* председник Сената (Карађорђе) - има право на три гласа и титулу светлејши кнез.

233) Србија је подељена на 12 округа. Совјет је пресељен у Београд.

По већим варошима постављени су градски поглавари, по селима кнезови.
Србија подвргнута руској заштити, забрана продаје кућа странцима.
Уведена општа мобилизација.

234) Садржај Уставног акта из 1808:

* старешине и народ признају Карађорђа и његово потомство за врховног
предводитеља и заклињу му се на верност и покорност.
* вожд се обавезује на бригу о народу, Совјет је врховни суд.
* покорност нахијских команданата централним властима.

235) Уставним актом из 1811:

* чланови Совјета заклели се на верност и покорност врховном вожду, а старешине и
Совјету и вожду Карађорђу.
* Карађорђе поштује покровитељство руског цара, сарађује са Совјетом и издаје
наредбе преко њега, кажњава и потврђује чланове Совјета, право помиловања,

236) Пола Совјета чине попечитељи (6), а друга половина велики вилајетски
суд на челу са попечитељем правде. Совјет врши законодавну, извршну и судску
власту, али је у суштини потчињен вожду. Карађорђе је председник Совјета.

237) Сретењски устав: законодавна и извршна власт поверена је кнезу и

Државном совјету.

238) Државни совјет чине шест попечитеља и неодређен број државних

совјетника које именује кнез. Надлежности: учествују у законодавној, извршној (преко
попечитеља) и судској власти (посебно одељење Совјета је највиша судска инстанца).

239) Судска власт по Сретењском уставу:

* први степен: окружни судови
* други степен: Велики суд
* трећи степен: посебно одељење Државног совјета

240) Народну скупштину чини сто изабраних народних представника.

Надлежности:
* одлучује о промени устава заједно са кнезом и совјетом
* одлучује о убирању данка
* воде рачуна о приходи и расходи НС
* подноси жалбе народа, молбе закона (законодавна иницијатива)

241) Општенародна права Сербина су 11. глава Сретањског устава и

прокламују:
* неприкосновеност личне слободе (забрана незаконитог лишавања слободе, најдуже
три дана)
* неприкосновеност имања (заштита од било чијег посезања и узнемиравања)
* слобода вероисповести, кретања, укинут кулук осим за општенародне потребе, али
се плаћала надница.

242) Разлози за суспензију Сретењског устава:

* Србија је самим доношењем устава прекорачила границе своје аутономије у
Османском царству.
* критикована су општенародна права србина, грб, застава, попеч. иностр. дела.

243) Турски устав донет је после дугих преговора српске депутације са Портом
уз учешће Русије која се залагала за већа овлашћења Совјета. Донет је у форми
хатишерифа.

244) Законодавни поступак по Турском уставу: Совјет подноси предлог кнезу и

постаје закон ако га кнез потврди.
 245) Надлежности кнеза по Турском уставу:
* бира председника и 16 чланова Совјета, није их могао сменити док се не докаже
њихова кривица пред Портом.
* управља Србијом заједно са Совјетом
* поставља чиновнике указом

246) Предвиђена су 4 попечитеља (унутрашњи послови, финансије, правосуђе

и попечитељ Књажеве канцеларије) и они не чине владу, независни и непотчињени су
један од другог, сваки има своју канцеларију.

247) Предвиђени су:

* примиритељни судови - мировни судови, странка има право на апелацију окружном
суду
* окружни судови - прави првостепени судови, судије уживају сталност, исто
* апелациони суд - друга инстанца, судије уживају сталност, могу изгубити функцију

248) Чиновници могу напредовати из нижег у више звање, имају право на

пензију.

249) Права и обавезе грађана по Турском уставу:

* слобода трговине и вероисповести
* неповредивост имовине
* заштита од неоснованог гоњења и узнемиравања
* обавеза плаћања данка

250) Формалноправно гледано Турски устав важио је до 1869, а у стварности

одредбе о организацији власти нису биле поштоване, већ су примењиване одредбе
уставних закона кнеза Михаила.

251) Кнез - поставља и пензионише чланове Совјета, шеф је извршне власти.

Министри одговарају кнезу, а не Државном совјету.
Совјет је задржао своје надлежности.

252) Министарски савет чини председник и седам министара: унутрања дела,

инострана дела, финансије, права, војска, просвета и грађевина, а касније и
Министарство народне привреде.

253) НС по Закону о НС из 1861 чини око сто посланика (на 2.000 пореских
глава иде један посланик)

254) Улога НС по Закону о НС из 1861 је саветодавна, али се морала

саслушати о:
* уступању/промени територије
* повећању/промени система пореза
* промени устава
 255) Законом о НС из 1861. предвиђена је и Велика народна скупштина која је
четири пута бројнија од редовне.

256) Устав из 1869 донет је јер је постојеће уставно стање са Турским уставом и
изменама кнеза Михаила било неодрживо.

257) НС је први пут носилац законодавне власти, ниједан закон не може бити
промењен, укинут или протумачен без пристанка НС. Нема право законодавне
иницијативе (кнез)

258) НС није могла условљавати усвајање буџета падом владе. Ако влада не
усвоји примедбе НС на предлог буџета, остаје стари буџет и за наредну годину.

259) Избори за НС били су непосредни у окружним варошима и посредни преко

повереника у срезовима.
Акт.бир.пр - пунолетни мушкарци који плаћају данак на имање, рад или приход
Пас.бир.пр - мушкарац који напуни 30 год и плаћао најмање 6 талира данка годишње.
НС чини 3/4 народних и 1/4 кнежевих посланика.

260) Велика народна скупштина била је четири пута већа од редовне, чине је
посланици које бира народ. Решава питања о:
* избору кнеза и намесника
* промени устав
* државној територији и итд.

261) НС може кривично оптужити министре за дела која Устав предвиђа: издаја,
повреда Устава, примање мита и дело из користољубља

262) Надлежности Државног савета према Намесничком уставу:

* саветодавни орган владе у изради законских и управних пројеката
* претворен је у управни суд (разматра и решава жалбе против министарских решења
у спорним административним питањима.

263) Органиски закони из 1870. изиграли су Намеснички устав:

* јавно гласање и бирање повереника осим у окружним варошима
* министарска одговорност је застаревала
* одузета слобода штампе

264) Намесничким уставом НС је постала законодавни орган, али није бирала

министре већ кнез, уведен представнички систем, без владавине парламента.

265) Разлози доношења Устава из 1888:

* сукоб народних демократских тежњи и апсолутизма краља Милана
* питање опстанка династије Обреновић на престолу.
 266) Права грађана по Уставу из 1888: Сви Срби пред законом једнаки, лична
слобода, неповредивост стана и својине, слобода савести, политичка права (право
окупљања, штампе, удруживања, молбе, жалбе)

267) Начело поделе власти:

Законодавну власт врше краљ и НС (законски предлог морају усвојити оба чиниоца)
Извршна власт поверена је краљу који је врши преко министара.
Судска власт припада судовима, који треба да буду независни и суде по закону.

268) НС бирана је на период од три године. Избори су непосредни, по окрузима,

примена пропорционалног система, гласање је тајно (куглицама), бирачко право имају
сви пунолетни мушкарци који плаћају најмање 15дин непосредног пореза годишње.

269) НС добила је право надзора над владом, могла ју је оборити ако није
задовољна радом, тј уведен је парламентарни систем у Србији.

270) НС има:
* први пут право законодавне иницијативе и право избора (тајним гласањем) свог
председништва
* пуно буџетско право
* право оптужбе министара за кривична и службена дела
* право упућивања питања и интерпелације влади

271) НС одобрава буџет, он важи годину дана и може га привремено продужити

до усвајања новог. То је могао и краљ али само за 4 месеца и то ако је НС распуштена
или одложена пре усвајања буџета.

272) Овлашћења краља:

* носилац извршне власти, поставља и разрешава министре.
* право законодавне иницијативе на предлоге усвојене у НС
* право да распусти, сазива и одлаже НС

273) Министарски савет чинили су ресорни министри, били су на челу државне

управе и стајали непосредно под краљем.

274) Политичка одговорност министара - министри за службена дела одговарају

краљу и НС, ово је важно због установе премапотписа. Кривична одговорност
министара за у уставу побројане деликте. Министрима суди Државни суд кога чине
чланови Државног савета и Касационог суда.

275) Судови су независни и суде по закону, гарантована сталност и

непокретност судија. Забрањено да законодавна и управна власт врше судске
послове. Забрана ванредних и преких судова. Судски систем чине првостепени
судови, апелациони судови и Касациони суд.
 276) Уставом су предвиђене три категорије територијалних јединица: окрузи
(15), срезови и општине

277) Спровођење Устава из 1888 било је тешко због сукоба између противника
парламентаризма краља Александра и Милана с једне стране, а са друге Народне
радикалне странке која је претворила парламентаризам у партијски режим.

278) Усвајање парламентарног система види се из одредаба које дају право

надрзора НС над владом и обарања владе у случају да није задовољна радом.

279) Народно представништво по Уставу из 1901 је дводомо, чине га Сенат и

Народна скупштина. Народну скупштину чини 130 народних посланика.

280) Законодавна процедура:

Законодавну иницијативу имају краљ и оба дома НП, влада у име краља подноси
предлоге НС. За усвајање закона, потребна сагласност оба дома. Ако је предлог
одбачен, не може се поднети за време истог сазива. Код усвајања буџета, ако се не
усвоји, продужава се прошлогодишњи.

281) Сенат чине:

* престолонаследник, архиепископ београдски, еписком нишки
* 30 доживотних сенатора (именује их краљ)
* 18 изабраних сенатора из 17 округа и Београда (мандат 6 год), висок цензус.

282) На челу државне управе били су министри. Краљ их именује, разрешава,

једног од њих поставља за премијера. Министри су одговорни краљу и НС. Краљеви
акти ограничени су премапотписом министра. Министри примају интерпелације и
питања од НС и Сената, кривично су одговорни (тужи их НС, а суди им Сенат).

283) Избори за народне посланике Уставом из 1901 били су непосредни,

гласање тајно. Имовински цензус за акт.бир.право - 15дин, за пасивно-60дин.

284) Краљ Александар Обреновић суспендовао је Устав на мање од сат

времена, распустио НС и иборни део Сената и укинуо више закона, а затим вратио
Устав на снагу, убијен је у мајском преврату 1903. од стране официра.

285) /

286) Враћен је Устав из 1888 уз следеће измене:

* мандат Народне скупштине продужен на 4 године
* предлог закона пре претреса у скупштини разматра се у надлежном одбору.
* краљ може продужити постојећи буџет за 4 месеца, а ако је скупштина распуштена,
уз сагласност Државног савета.
* краљ не може осуђеном министру ублажити ни опростити казну нити прекинути
истрагу