Ahmed Nurudin između ljubavi i dogme

Pisac Meša Selimović preispituje smisao života i egzistencije u romanu ,,Derviš i

smrt“. Njegov glavni junak Ahmed Nurudin pred kraj života piše ispovest u kojoj
pokušava pronaći odgovore na najvažnija pitanja koja se tiču ljubavi, prijateljstva, dogme,
društva, vlasti, života i smrti. To je ispovest ispunjena bolom i strahovima o čoveku koji
prekasno shvata posledice svojih pogrešnih izbora.
Ahmed Nurudin je postao derviš da bi se sklonio od surovosti života. Imao je
samo dvadeset godina kad je doživeo strašna ratna iskustva. U ratu je izgubio svoje
drugove i bio je prinuđen da ubija kako bi opstao. Kada se vratio iz rata, primio je drugi
udarac. Njegovu voljenu devojku udali su za drugoga, što je on teško podneo. Nurudin
kao mladić nije bio dovoljno hrabar da se bori za ljubav i srećan život. Odbija da
pobegne sa dragom ženom i odlazi iz sela u kasabu da se posveti religiji. Bio je vredan
učenik, tako da je na kraju postao ugledni šejh mevlevijskog reda.
Nurudin guši godinama svoja osećanja i ljudske principe. Zna Kuran i islamske
dogme napamet, poštuje vlast. Izabrao je dogmu u ranoj mladosti da bi našao utočište od
neostvarene ljubavi i bolnih životnih iskustava. Bilo mu je lakše da sluša i trpi, da tumači
život sa aspekta religije. U njemu se nakon više godina javlja pobuna kada uhapse brata
Haruna. Nurudin tako počinje da preispituje svoje stavove, da sumnja u religijska načela
preko kojih je tumačio svet i ljude. Ubrzo uviđa da dogma nije dovoljna za razumevanje
sveta u kome živi. Štaviše, ljudi se ne uklapaju u okvire zakona i religijskih dogmi.
Najteže je biti na sredini, što shvata derviš Nurudin. Nije više bio onaj isti čovek
koji slepo veruje dogmama, ali se nije priklonio suprotnoj strani van zakona. Udaljio se
od ljudi i života, pa oseća strah, gnev i nesigurnost van zidova tekije. On voli brata
Haruna, ali se i ljuti na njega što ga je doveo u težak položaj. Nurudin je uplašen i
nesiguran, ne zna da li da izabere dogmu ili ljubav prema bratu. Da li je ta ljubav
dovoljna da žrtvuje vlastite principe i ugled? Pošto je dvadeset godina razmišljao kao
derviš, sad mu je teško da misli kao čovek od krvi i mesa. Još uvek oseća jak uticaj
religijskih učenja i ne može tek tako da se suprotstavi vlasti. Suviše se udaljio od
ljudskosti i nežnih osećanja poput ljubavi. Prisiljava sebe da pomogne bratu, ali shvata
koliko je sistem vlasti zatvoren i nepristupačan.
Hasan i Ishak predstavljaju projekcije neostvarenog Nurudina. Ovaj derviš se
emotivno vezao za Hasana prema kome oseća odanost i prijateljsku ljubav. Iako su bili
potpuno različiti, postaju prijatelji jer ljubav ne zna za razlike. Sa druge strane, Ishak je
više zamisao, nestvarna projekcija za koju se glavni junak vezuje. On je pobunjenik bez
predrasuda protiv vlasti i dogme. Izgovara misli kojih se Nurudin plaši jer su to njegove
nedoumice bez odgovora. Hasan i Ishak pripadaju svetu van zidova tekije, van zakona i
dogmi. Oni se bune protiv pravila, žive nesputano i slobodno u skladu sa svojim željama.
Predstavljaju sve ono što Nurudin nije ili što bi bio da je krenuo drugim životnim
putem. Sa jedne strane, derviš oseća ljubav prema njima, ali sa druge strane, ne može da
se odrekne nekadašnjeg čoveka u sebi koji se i dalje pridržava religijskih učenja.
Kada je Nurudin postao kadija, tada je bio primoran da bira između vlasti i
prijateljstva. Ili da uhapsi Hasana, ili da izgubi svoj položaj, a možda čak i život. Opet ne
zna kako da se hrabro suprotstavi svetu da bi ostvario plemeniti cilj. Želeo je vlast da se
osveti neprijateljima vere, da sudi prema zakonu i savesti. Međutim, stvarnost je surovija
nego što je mislio. Mora da bira između vlasti utemeljene na dogmama i ljudskih
principa, prijateljske ljubavi. U Nurudinu ponovo preovladava dogmatsko razmišljanje, pa
potpisuje presudu Hasanu sa bolom u duši. Dok piše ispovest pred vlastitim
pogubljenjem, derviš shvata kako je sam odgovoran za svoj život. Ništa od toga se ne bi
desilo, pa ni hapšenje brata, samo da je bio hrabriji, da je ostao da se bori sa životnim
problemima.
Derviš Nurudin je uočio kako su religijska učenja kruta i stroga. Ljudska priroda
sa svim osećanjima i problemima ne uklapa se u bilo kakva pravila. Ovaj junak je
poražen vlastitim izborima i okrutnošću života. Nije umeo da se izbori sa sopstvenim
predrasudama i stavovima u skladu sa verskim učenjima. A opet nije znao kako da živi
slobodno sa probuđenim osećanjima i ljudskošću. Nurudin na kraju ispovesti zaključuje da
je život besmislen kao i smrt zbog svojih pogrešnih odluka i nerešenih nedoumica.