4.

OBRADA PORUDŽBINA

63
Obrada porudžbina (narudžbina) je ključni elementi ciklusa usluživanja. Vreme potrebno za
realizaciju aktivnosti koje su uključene u obradu i procesiranje porudžbine je veoma bitno za
korisnike. Najveći deo vremena porudžbenog (ili uslužnog) ciklusa odnosi se na aktivnosti
pripreme, prenosa i formiranja porudžbine. Zbog toga je veoma važno identifikovati i
analizirati različite varijante, optimizirati i ustaliti predvidjene aktivnosti i organizovati
njihovu adekvatnu realizaciju. Time se povećava ukupni nivo kvaliteta logističke usluge.
Važnu ulogu u ovim procesima imaju informacije i odgovarajući sistem komunikacija.

4.1. STRUKTURA OBRADE PORUDŽBINA

Proces obrade porudžbina odvija se u okviru ciklusa koji sadrži sve neophodne operacije
čijom realizacijom se omogućava da korisnik dobije svoju uslugu (porudžbinu). Time je, za
korisnika, porudžbeni ciklus definisan kao vreme izmedju trenutka izdavanja porudžbine (za
kupovinu i/ili islugu) i trenutka kada je korisnik istu dobio (Sl. 4.1).

SKLADIŠTE
Prenos
Obrada i
Prenos porudžbine za
porudžbine kompletiranje
dodatne iporuke
porudžbine

Isporuka
porudžbine PROIZVODNJA
KUPAC
I/ILI NABAVKA
Hitna isporuka Obrada i
porudžbine kompletiranje
porudžbine sa zaliha,
iz nabavke ili iz
proizvodnje

Ciklus porudžbina

Sl.4.1. Elementi ciklusa poručivanja

Porudžbeni ciklus (Sl. 4.1) činie aktivnosti koje se odnose na (Sl. 4.2):
 pripremu porudžbine,
 prenos porudžbine,
 prijem i uvodjenje porudžbine,
 formiranje porudžbine, i
 izveštavanje o statusu porudžbine.
Treba naglasiti da potrebno vreme zavisi od tipa porudžbine, odnosno razlikuju se strukture
aktivnosti poručivanja maloprodaje i industrijslih porudžbina.

64
 Porudžbina: Transfer Prijem i
potražnja za informacija o uvodjenje
robom ili pudžbinama porudžbine
uslugama

Izveštavanje o statusu
porudžbine

Isporuka Formiranje
porudžbine porudžbine

Sl. 4.2 Tipični elementi obrade porudžbine

Priprema porudžbine

Priprema porudžbine podrazumeva aktivnosti prikupljanja informacija o željenim

proizvodima i uslugama i formalno ispostavljanje zahteva za nabavku. Ovaj proce može da
obuhvati aktivnosti kao što su: izbor snabdevača (prodavca), popunjavanje porudžbenice,
provera stanja zaliha, razne vrste komunikacija, i sl. U ovim aktivnostima koriste se razne
vrste savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija koje ih znatno ubrzavaju,
smanjuju mogućnosti grešaka i pojevtinjuju.

Prenos porudžbina

Prenos narudžbina podrazumeva transfer informacija i zahteva za nabavku, od mesta

nastanka do odredišta. Transfer se može obavljati na različite načine: od manuelnog (putem
pošte, fizičko dostavljanje), do visoko automatozovanog (sve do satelitskih komunikacija).
Brzina, preciznost i tačnost su performanse koje omogućavaju uravnoteženje izmedju
troškova i koristi primene odgovarajuće tehnologije.

Prijem porudžbina

Prijem porudžbina podrazumeva čitav niz aktivnosti i prilagodjavanja porudžbene

dokumentacije, koje se odnose na:
 proveru informacija o poručbini (vrsta robe ili usluge, količine, cene, ...),
 proveravanje stanja raspoloživosti tražene robe,
 priprema prateće dokumentacije (o robi, povratnoj ambalaži, ...),
 provera kupca (naprimer, platežne sposobnosti),
 eventualno vraćanje porudžbine,
 umnožavanje (prepisi) dokumenata (kada je to potrebno),
 naplata.

65
Proces prijema porudžbine može imati različite stepene automatizacije i primene
informaciono-komunikacionih tehnologija.

Na proces poručivanja utiču način poručivanja u lancu prodaje, ograničenja u porudžbini

(naprimer, količine), oročeno poručivanje, konsolidacija porudžbina na nekom području, i sl.

Formiranje porudžbina

Formiranje porudžbina sadrži niz aktivnosti koje se odnose na:

 prikuplanje roba (iz zaliha, iz tekuće proizvodnje, iz dodatne nabavke),
 pakokovanje za isporuku i otpremu,
 priprema za isporuku,
 priprema prateće i prevozne dokumentacije.
Ove aktivnosti mogu da se obavljaju sukcesivno ili, radi skraćenja vremena isporuke,
paralelno sa aktivnostima u prijemu i uvodjenju porudžbenica. Na trajanje nekih isporuka
mogu da utiču i prioriteti u formiranju porudžbina. Prioriteti u prijemu i popunjavanju
(formiranju) porudžbina mogu biti definisani na različite načine, odnosno primenom različitih
pravila, kao što su:
 prvo primljeno, prvo obradjeno;
 najkraće vreme obrade;
 unapred odredjeni prioriteti (na primer, za stalne i velike kupce);
 manje komplikovane porudžbine (na primer: sa manje stavki, bez dodatne
proizvodnje i/ili nabavke);
 ranije odredjeni datumi isporuke;
 porudžbine bliže ranije odredjenom datumu isporuke.
Izbor pravila u prioritetima isporuke zavisi od postavljenih kriterijuma, kao što su:
nepristrasnost prema korisnicima, izdvajanje važnosti porudžbenice (korisnika), postizanje
veće brzine obrade, poseban tretman stalnih kupaca, i sl.

Vreme isporuke, odnosno vreme porudžbine, zavisi da li se porudžbina realizuje iz zaliha, ili
iz proizvodnje koja tek treba da se lansira ili iz dodatne nabavke (Sl. 4.1). Na to vreme utiče i
strategija rastavljanja (deljenja) porudžbina, deljenja obrade ili spajanje (konsolidacija)
tovara. Kada neki proizvod (artikal) iz porudžbine nije odmah raspoloživ može doći do
deljenja iste (isporučuju se proizvodi koji su raspoloživi). Za manji broj uskladištenih
proizvoda postoji veća verovatnoća za kompletnu isporuku (bez deljenja porudžbine).
Verovatnoća isporuke kompletne porudžbine za uskladištene artikle zavisi od broja artikala u
porudžbini i nivoa njihove pojedinačne raspoloživosti 1 . Zbog toga može biti prikladnije
parcijalno popunjavanje porudžbenica iz nekog pomoćnog izvora. Medjutim, to dovodi do
povećanja vremena obrade, povećanja obima posla i broja procedura za kompletiranje
porudžbine.

1
Naprimer, ako porudžbenica sadrži 5 artikala koji su pojedinačno raspoloživi u skladištu sa verovatnoćom od
0,90 dobije se verovatnoća kompletne isporuke od: 0,9 · 0,9 · 0,9 · 0,9 · 0,9 = 0,59

66
Deljenje isporuke i dodatno potrebna vremena za obradu potrebnih informacija mogu se
izbeći zadržavanjem porudžbine sve dok se ne nabave zahtevani artikli. Medjutim, to može
da bude neprihvatljivo za korisnika. Zbog toga se ovakvi problemi rešavaju elastičnošću cena
(naprimer: cena transporta, cena obrade informacija) u funkciji postizanja željenog nivoa
usluge.

Zadržavanje porudžbine i produženje njenog vremena popunjavanja (formiranja), može da

bude rezultat prihvatanja korisnika zbog povoljnijih uslova transporta i mnogo preciznije
obrade podataka. Ovi postupci mogu dovesti efikasnijih isporuka.

Isporuka porudžbine

Isporuka porudžbine kupcu može da bude realizovana direktno od strane isporučioca, ili
preko ugovornog operatera (prevoznika, špeditera). Isporučilac kontroliše isporuku kada je
ona u okviru korporacije ili kada se organizuje vlastita dostava. Ugovorni operater kontroliše
vreme tranzita i isporuke. Ovaj korak, odnosno ova aktivnost, može da angažuje znatna
finasijska sredstva i poskupi isporuku porudžbine na pravo mesto. Medjutim, te aktivnosti ne
utiču bitno na ukupno vreme realizacije porudžbine.

4.2. OBRADA PORUDŽBINA U RAZLIČITIM USLOVIMA

Dužina ciklusa obrade porudžbina zavisi od tipa sistema slanja porudžbina, stepena
automatizacije obrade i pripreme porudžbine, kao i od rastojanja korisnika. Ovi elementi
variraju u zavisnosti od tipa poslovnog sistema (industrija, malopradaja), važnosti korisnika,
prirode proizvodnog procesa, i td. Traju od nekoliko sati do više dana. Takodje, ciklusi
poručivanja su različite dužine u zavisnosti da li su u pitanju nabavke iz uvoza ili domaćih
izvora.

Važan aspekt vremena procesiranja porudžbine jeste njegov stepen promenljivosti. Nivo
promenljivosti obrade porudžbina utiče na troškove zaliha (zbog povećanja sigurnosnih
zaliha), troškove skladištenja (skladištenje veće količine zaliha), na troškove pakovanja i
prevoza (brze isporuke zahtevaju više zaštitnog pakovanja i brze sisteme prevoza). Zbog toga
treba nastojati da nivo promenljivosti bude smanjen ili kontrolisan gde god je to moguće. To
je važno za sve poslovne sisteme, posebno za one koji organizuju prizvodnju prema JIT2
principima. JIT koncepcija poslovanja zahteva JIT isporuku i JIT nabavku. Povećan nivo
promenljivosti u bilo kojoj od tih JIT veza može da dovede do prekida proizvodnje.

Vreme obrade porudžbina zavisi i od niza faktora poslovne i organizacione prirode. Ovi
faktori proizilaze iz operativnih postupaka, politike usluživanja korisnika i opredeljenja koje
se odnose na dostavu i transport.

2
JIT (Just In Time) proizvodnja - Proizvodnja po principu ’tačno na vreme’

67
Neke porudžbine, odnosno neki korisnici logističkih usluga poslovnog sistema, mogu imati
odredjene prioritete. Porudžbinama višeg prioriteta može da se pruži prioritetna obrada u
odnosu na ostale porudžbine. U suprotnom, porudžbine se obradjuju po redu prijema. Iako
ovaj pristup može da izgleda korektim za sve korisnike, on može da dovede do produžetka
prosečnog vremena obrade za sve korisnike (pojava prećutnih neprincipijelnih pravila
prioriteta).

Najduže vreme obrade porudžbina nastaje kada se sve aktivnosti obavljaju sukcesivno, po
redosledu. Vreme obrade porudžbina može bitno da se smanji paralelnim obavljanjem više
aktivnosti.

Zadržavanjem porudžbina dok se ne formira veličina paketa (kontigenta) verovatno će

uvećati vreme obrade, naročito za porudžbine koje prve ulaze u paket. Grupne porudžbine
mogu smanjiti troškove obrade.

Zadržavanje porudžbina isporuke može da konsoliduje samu isporuku, tako što nekoliko
manjih isporuka formira manji broj većih isporuka. Time se smanjuju troškovi transporta i
pored mogućeg povećanja troškova obrade. Smanjenje grešaka u porudžbenoj dokumentaciji
(porudžbenicama) može da smanji troškove i vreme realizacije porudžbine.

4.3. OBRADA PORUDŽBINA I INFORMACIONI SISTEM

Kvalitetno odlučivanje, od strateškog do operativnog nivoa i karaktera, moguće je realizovati

prikupljanjem, čuvanjem, obradom i upotrebom podataka i informacija u okviru poslovnog
sistema. Informacionu podršku logističkom sistemu obezbedjuje logistički informacioni
sistem. On je segment integralnog informacionog sistema preduzeća.

Kvalitet informacija i komunikacija

Kretanje robe mora da prati kretanje informacija. Da bi se prava roba pravovremeno kretala
prema definisanom mestu, pod odgovarajućim uslovima, nju mora da prati prava
dokumentacija i prave informacije. To obezbedjuje da budu poznati pravi odgovori na
relevantna pitanja 3 . Najveća produktivnost i uspešnost logistike zahteva maksimalnu
efikasnost informaciono-komunikacionog sistema. Bez brzog pristupa tačnim informacijama
aktivnosti logistike gube na uspešnosti. Time se gubi konkurenska prednost4 predizeća.

Osnovni faktori koji odredjuju kvalitet informacija logističkog informacionog sistema su:
 obezbedjenje pravih informacija,

3
Naprimer: gde preuzeti pošiljku, kome predati tovar, kolike su zalihe, u kojoj je fazi
logističkog lanca neka pošiljka, i td.
4
Prioriteti logističkog informacionog sistema su: stanje zaliha, prijem i otprema porudžbina, uskladjenost
ulaznih i izlaznih robnih tokova, pravovremenost u isporukama, i td.

68
  održavanje tačnosti informacija, i
 efikasan prenos (transfer) informacija.

Obezbedjenje, odnosno pribavljanje informacija u funkciji donošenja odluka jedan je od

osnovnih upravljačkih (menadžerskih) zadataka. Adekvatnost informacija zavisi od dva
ključna faktora:
 sposobnosti da se one identifikuju, i
 sposobnosti da se identifikovane informacije učine dostupnim.
Neobezbedjenje prvog faktora izrokuju postojanje (ili, čak, inflaciju) informacija male
upotrebne vrednosti. Ako dobro formulisane i obradjene informacije nisu dostupne na
pravom mestu, u tražem trenutku i adekvatnoj formi, onda se gubi njihova upotrebna
vrednost.

Informacija mora da ima zahtevani nivo tačnosti. Informacije koje su, po svojoj prirodi,
adekvatne dovode do pogrešnih odluka ukoliko nemaju traženu tačnost. Tačnost informacija
postiže se pribavljanjem tačnih ulaznih podataka i njihovom adekvatnom obradom. Tačnost
ulaznih podataka uslovljena je ispravnim sprovodjenjem propisanih procedura u logističnim
procesima i aktivnostima, uz obezbedjenje tražene dokumentacije i evidencija.

Prave i tačne informacije su upotrebljive samo ako imaju efikasan prenos kroz
komunikacione kanale. Gubljenje sadržaja i vitoperenje u značenju informacija zavisi od
načina njihove razmene i prenosa. Da bi se obezbedila tačnost i efikasnost transfera
informacija, neophodno je obezbediti adekvatnu razmenu informacija. Drugim rečima,
potrebno je dati povratnu informaciju, odnosno obezbediti odgovor na primljenu informaciju.
Povratne informaciju ukazuju da li su informacije tačno primljene i/ili shvaćene na pravi
način. Povratnim informacijama smanjuje se rezultat delovanja ’šuma’5 u komunikacionom
kanalu, odnosno kanalu razmene informacija (Sl. 4.3)

Slanje poruke
putem medija za
Pošiljalac prenos Primalac
kodira poruku dekodira
poruku
ŠUM

Povratna
informacija

Sl. 4.3 Komunikacioni proces6

5
Šum se odnosi na sve što ometa i remeti prijem i razumevanje informacija.
6
David J. Bloomberg, Stephen B. LeMay, Joe B. Hanna: Logistics (prevod: Rahela Jurković, Zagrebačka škola
ekonomije i managementa, 2006.)

69
Faze logističkog informacionog sistema

Logistički informacioni sistem podrazumeva uključivanje ljudi, opreme i postupaka koji su

potrebni za prikupljanje, sortiranje, analizu, vrednovanje i distribuciju potrebnih informacija
na mesta odlučivanja. Informacije moraju biti tačne i pravovremene. Dakle, tri su osnovna
elemnta (faze) informacionog sistema logistike: prikupljanje (unos) podataka, baza podataka i
njihova obrada, distribucija rezultata obrade (Sl. 4.4). Unos podataka, upravljanje bazom
podataka i formiranje potrebnih izlaza (rezultata), ključne su karakteristike informacionog
sistema. Informacioni sistem je osnovni instrument u obezbedjenju uslova za kvalitetno
odlučivanje.

Okruženje

Unos podataka

Baza podataka

Granice informacionog sistema

 Čuvanje podataka
o Popunjavanje
o Povraćaj
Odluke o Arhiva
 Transformacija podataka
o Osnovne operacije
obrade
o Analiza podataka

Rezultat

Menadžment logistike

Sl. 4.4 Pregled logističkog informscionog sistema7

Nakon odredjivanja podataka potrebnih za planiranje i rad lpgističkog sistema, prikupljanje

podataka je prva aktivnost u vezi sa informacionim sistemom. Podaci se prikuplaju iz
različitih izvora: od korisnika, arhiva, operativne dokumentacije (fakture, porudžbenice,

7
Gajić V.: Skladištenje i slobodne zone – planiranje, organizacija I kontroling robnih tokova, Fakultet za
poslovni menadžment, Bar, 2006.

70
otpremnice, tovarni listovi, ...), spoljnih publikacija (državni izveštaji, istraživanja, časopisi,
ankete, ...), menadžmenta, zaposlenih, interneta, ...

Obradom i tumačenjem se podaci pretvaraju u informacije. Obrada podataka je pretvaranje

podataka u neku prihvatljivu formu. Obradjeni podaci se čuvaju u bazi podataka. Upravljanje
bazom podataka obuhvata i selekciju podataka koji se čuvaju, unošenje izabranih metoda
analize i primenu postupaka za obradu podataka, način čuvanja podataka. Analiza podataka je
najsofisticiranija aktivnost informacionog sistema. Ona se realizuje pomoću rzličitih opštih i
specifičnih matematičkih i statističkih metoda, koje su prilagodjene odredjenim logističkim
problemima. Takvi modeli pretvaraju informacije u predloge rešenja koji su osnova za
odlučivanje.

Rezultati su finalni element logističkog informacionog sistema. Oni su namenjeni korisnicima

sistema. Rezultati informacionog sistema mogu imati različite forme: izveštaji (naprimer: o
troškovima, o zalihama, o porudžbinama, o nabakama, ...), izlazni dokumenti (naprimer:
fakture, tovarni listovi, otpremnice, ...), analize (naprimer: primenom matematičkih modela,
statističke analize, ...), i sl.

Funkcionalna strutura logističkog infodrmacionog sistema

Logistički informacioni sistem je sastavni deo integralnog informacionog sistema preduzeća.

To podrazumeva da postoje neposredne veze sa delovima informacionog sistema koji se
odnose na ostale funkcionalne oblasti: marketing, nabavku, finansije, proizvodnju, ...
Obradjeni podaci, odnosno formirane informacije se, u odgovarajućoj formi, usmeravaju ka
različitim mestima odlučivanja i upravljanja.

Primarne sastavnice logističkog informacionog sistema su: sistem obrade porudžbina, sistem
istraživanja i obaveštavanja, sistem podrške odlučivanju, sistem izveštavanja (Sl. 4.5). Ovi
sastavni elementi treba da obezbede tačne i pravovremene informacije neophodne
menadžmentu. Istovremeno, ovi elementi su u integralnoj vezi sa okruženjem logističkog
sistema i njegovog menadžmenta.

Sitem obrade porudžbina je najvažniji funkcionalni segment logistike. Odnosi se na sve faze
ciklusa poručivanja. Posebno je važno istaće da se moraju obezbediti direktni kontakti sa
korisnicima logističkih usluga.

Sistemomom istraživanja i obaveštavanja prati se unutrašnje i spoljnje okruženje logističkog

sistema. Spoljnje okruženje se odnosi na faktore izvan preduzeća na koje samo preduzeće
nema uticaja (naprimer, konkurencija) ili na faktore na koje preduzeće ima delimičan uticaj
(naprimer, učesnici kanala distribucije). Unutrašnje okruženje se odnosi na faktore u okviru
preduzeća, koji utiču na rad preduzeća i na koje isto ima potpun uticaj i kontroku.

71
 Funkcije Razvijanje Okruženje
logističkog informacija menadžmenta
menadžmenta logistike

Procena
Analiza Obrada Istraživanje Opšti poslovi
informa-
porudžbina i
cionih
Planiranje obaveštav. Funkcionalna
potreba
sučeljavanja
Implementacija
Distribu-
Podrška Izveštav- Menadžment
cija
Organizacija odlučiva- anje i
informa-
nju izlazi Logističke
cija
Kontrpla aktivnosti

Logističke odluke i komunikacije

Sl. 4.5 Informacioni sastav logistike8

Istraživanje (spoljnjeg i unutrašnjeg) okruženja treba da omogući:

 integraciju planiranja logističkog sistema u korporacijsko planiranje,
 povezivanjem menažmenta logistike sa ostalim korporacijskim funkcijama,
 stratešku organizaciju i (posebno u domenu kadrova),
 integraciju informacionih tehnoligija,
 donošenje odluka o nabavci (kupovini) ili sopstvenoj organizaciji nekih aktivnosti
(naprimer, usluga),
 odluke o krišćenju usluga trećih preduzeća (naprimer, operatera logističkih usluga),
 odlučivanje o logističkoj mreži preduzeća,
 odlučivanje o nivou kvaliteta logističkih usluga, i sl.

Postoji više pristupa istraživanja okruženja (Tab. 4.1). To su: razni oblici formalnih
istraživanja, neformalna istraživanja, uslovno posmatranje i zaključivanje, posredno
posmatranje. Osnovno je da su ključni izvori informacija povezani sa sistemom za
istraživanje: zaposleni, dobavljači, korisnici, oprateri (špediteri, transporteri, skladištari, ...).
Važno je da, u nekim situacijama, u istraživanju, analizi i oceni rezultata učestvuju i treća lica
(treća strana).

Sitemi podrške odlučivanju omogućavaju donošenje odluka i rešavanje složenih problema na

bazi matematičkog i analitičkog modeliranja. Zasnovani su na primeni odgovarujućih
softverskih alata. Podrazumevaju postojanje adekvatnih baza podataka.

8
David J. Bloomberg, Stephen B. LeMay, Joe B. Hanna: Logistics (prevod: Rahela Jurković, Zagrebačka škola
ekonomije i managementa, 2006.)

72
Tab. 4.1 Metode istraživanja okruženja

Način istraživanja Oblasti i ciljevi istraživanja

Posredno osmatranje
Uslovljeno osmatranje
Neformalno istraživanje
Formalno istraživanje
Opšta izloženost različitim informacijama koje nemaju bitnu ulogu
u logističkom menadžmentu
Direktna izloženost jasno identifikovanom području i tipu
informacija, bez iključivanja u aktivno istraživanje
Relativno ograničen i nestrukturiran pristup za dobijanje
specifičnih informacija ili informacija za specifičnu upotrebu
Planski pristup, sa definisanim procedurama i metodologijom, za
dobijanje potrebnih, specifičnih informacija ili informacija za
specifičnu upotrebu

Postoji mnoštvo oblasti u strateškom, taktičkom i operatvnom odlučivanju koje mogu biti
modelirane (Tab. 4.2). Metode i tehnike modeliranja su: metode optimizacije, heurističke
metode i metode simulacije. Metode optimizacije su zasnovane na matematičkom
programiranju raznih oblika. Omogućavaju dobijanje najboljeg rešenja za definisane uslove.
Zahtevaju veliku količinu podataka i, uglavnom, restriktivne pretpostavke i ograničenja koja
umanjuju kvalitet rešenja. Heuristički modeli daju približno najbolja rešenja, zahtevaju manje
podataka i manje ograničenja. Simulacioni modeli daju odgovore na pitanja ’’šta ako’’.
Omogućavaju promenu uslova (promenljivih, varijabli) i, na bazi formulisanog scenarija,
obezbedjuju analizu problema.

Tab. 4.2 Oblasti modeliranja u logističkom sistemu

Oblasti
Vrste Operativne Taktičke Strateške
odluka
Promocije Sezonski karakter Veliko područje
Predvidjanje trendovi Marketimško delovanje Novi proizvodi
Demografske promene
Analiza i dizajn Preraspodela kupaca Pozicioniranje zaliha Alternativni dobavljači
mreže Planiranje uslova Korišćenje i lokacije javnih Lokacije distribucionih centara
skladišta
Planiranje Vanredno planiranje Asortiman proizvoda Proizvodni asortiman
proizvodnje Zalihe Potrebna oprema
Planiranje rada i zaposlenih Lokacija opreme
Planiranje Nabavka Ugovorne količine Alternativni materijali
materijala Nivo zaliha Nakupljanje zaliha Alternativne tehnologije
Planovi distribucije Isporuke materijala
Dnevni i nedeljni Mesečni, kvartalni i Oblici proizvodnje
Planovi planovi polugodišnji planovi (specijalizovane linije ili
proizvodnje proizvodnja većeg broja
proizvoda)
Dnevne i nedeljne Ugovori sa operaterima Način distribucije
Distribucija isporuke Raspored opreme Izbor operatera
Fakturisanje Potrebni kapaciteti

73
Sistem izlaza i izveštavanja obezbedjuje da se prave informacije, u pravim trenicima, u
odgovarajućoj formi, distribuiraju na mesta odlučivanja (operativnog, taktičkog i strateškog).
Informacije se koriste u svim fazama poslovanja (planiranje, organizovanje, kontrola) i svim
funkcijama u domenu logistike (prijem i obrada porudžbina, kontrola i upravljanje zalihama,
plaćanje i fakturisanje, kontrola skladištenja, praćenje pošiljaka, povratne pošiljke,
konsolidacija pošiljki, izbor operatera, upravljanje voznim parkom, ...). Informacije se odnose
na ekonomske, tehničko-tehnološke i organizacione performanse, kao i na performanse
itucaja naživotnu sredinu i kvalite.

Tokovi informacija

Na najnižem nivou hijerarhijske strukture logističkog sistema generišu se logističke

informacije tehničkog i operativnog karaktera (Sl. 4.6). Takve informacije, sistemom obrade i
generalizacije, postaju osnova za analize i odluke viših nivoa odlučivanja. Te odluke,
povratno, postaju okvir za odlučivanje nižih organizacionih nivoa. Na više nivoe odlučivanja
(taktički, strateški) prosledjuju se srazmerno manji broj, ali veoma bitnih (ključnih),
informacija. Ta činjenica ističe važnost formiranja transakcije informacija. Izbor ključnih
informacija, način i dinamika njihove distribucije, predstavlja osnov adekvatnog poslovnog
informisanja u logistici. Pri tome treba uravnotežiti zahteve za informacijama odredjenog
(traženog) sadržaja i mogućnosti njihovog pribavljanja i obrade. Nije opravdano, uvek, tražiti
savršene informacije: bilo zbog nemogućnosti njihovog pribavljanja, bilo zbog velikih
troškova, bilo zbog dugog vremena njihove obrade. Struktura informacija i njihovo
formiranje zavise od konkretnih uslova u kojima deluje logistički sistem (Tab. 4.3).

Planiranje
LOGISTIKA Strateški nivo

Podrška marketingu, proizvodnji,

Analize finansijama, ... Taktički nivo
Planiranje
..............
Narudžbine,
Zalihe (praćenje, popunjavanje), skladištenje,
Nabavka, distribucija, transport
Izveštavanje
Fakturisanje, tokovi faktura Operativni nivo
.....................

Osnovne informacija

Sl. 4.6 Tokovi i struktura informacija u logistici

74
Tab. 4.3 Moguća pitanja za strukturiranje potrebnih informacija
 Koje vrste odluka se očekuju?
 Koje vrste informacija su potrebne da se donesu navedene odluke?
 Koje informacije se dobijaju iz postojećeg informacionog sistema, a koje iz drugih izvora?
 Koje oblasti, posebno, treba da budu informaciono pokrivene?
 Da li su, povremeno, potrebne posebne studije i kakve?
 Koje su informacije potrebne a nisu, u postojećim uslovima, dostupne?
 Koja su iskustva, u pogledu obezbedjenja potrebnih informacija, drugih preduzeća i njihovih
logističkih sistema?
 Da li su druga preduzeća konkurentnija na tržištu?
 Dinamika (periodičnost) dostave potrebnih informacija?
 Posebni softveri koje treba obezbediti za analizu podataka?
 Predlozi za poboljšanje informacionog sistema?

Za integrisanje informacionih tokova i, samim tim, logističkih aktivnosti i logističkih procesa

važna je elektronska razmena podataka (EDI 9 ). Elektronska razmena podataka uključuje
direktne veze izmedju računara, i ima veliku primenu u informacionim sistemima logistike.
EDI povećava kvalitet i pravovremenost razmene informacija logistike. Primenljiva je u svim
segmentima i aspektima logističkog sistema, iz primenu različitih tehnologija i procedura i
poštovanje odredjenih pravila: - saradnja izmedju partnera u procesu uspostavljanja sistema
je obavezna; - za implementaciju sistema EDI moraju biti odgovorni ključni menadžeri
preduzeća; - za implementaciju sistema EDI mora biti obezbedjen odgovarajući vremenski
period; - moraju biti poštovani odgovarajući standardi za komunikaciju i razmenu informacija
(EDIFACT).

E - trgovina

Jedan od faktora razvoja interneta jeste pojava elektronske trgovine (e-trgovine): kupovina i
prodaja roba i usluga putem interneta. E – trgovina obezbedjuje:
 gobalno prisustvo proizvodjača i kupaca i mogućnost lakog pristupa informacijama i
ponudjačima;
 poboljšanje konkurentnosti i povećanje kvaliteta usluga ponudjača;
 skraćenje vremena odziva na zahtev kupaca;
 poboljšanje nivoa neposrednih kontakata i veza izmedju kupaca i ponudjača;
 smanjenej broja (i postojanja) posrednika izmedju ponudjača i kupaca;
 prikupljanje informacija o zahtevima kupaca i korisnika proizvoda i usluga;
 smanjeneje troškova transakcija;
 izjednačavanje domena delovanja preduzećima različitih veličina, i td.

E–trgovina se realizuje na dva osnovna nivoa, odnosno izmedju dvaju osnovnih učesnika:
 Izmedju preduzeća i preduzeća (B2B10),

9
EDI – Electronic data interchnge
10
B2B – business to business

75
  Izmedju preduzeća i potrošača – kupca (B2C11).

B2B e-trgovina usmerena je na preduzeća izmedju kojih se realizuju direktne transakcije.

Time preduzeća, učesnici u transakcijama, deluju jedno na drugo na različite načine: od
isporuke robe i/ili usluga, preko razmene informacija, praćenje proizvoda, upravljanja
zalihama, do povećanja intenziteta komunikacija, predvidjanja tražnje i povećanja opšte
efikasnosti.

B2B preduzeća e-trgovine dele se na dve osnovne grupe: vertikalna i horizontalna.

Vertikalna deluju unutar neke oblasti (područja) poslovanja, odnosno unutar neke industrije.
Horizontalna preduzeća deluju na različitim nivoima u okviru različitih oblasti.

B2C e-trgovina deluje izmedju preduzeća i krajnjeg korisnika, odnosno kupaca. Kupci
saradjuju sa preduzećima preko interneta kako bi nabavili robu, usluge i informacije. Time se
smanjuju potrebe za posrednicima, distributerima i maloprodajnim sistemima. Samo u nekim
slučajevima potrebna je usluga operatera za fizičku isporuku. Ukupni rezultat je povećanje
efektivnosti i efikasnosti nabavke i snabdevanja.

Nivoi e-trgovine zavise od vrste i nivoa razmene informacija i karaktera samih procesa.
Mogu se razlikovati:
 I nivo. Dosije ili pretraživač sa podacima namenjen je opštoj upotrebi. Karakteriše ga
postojanje samo jednosmerne komunikacije, bez obaveze odgovota druge strane u
realnom vremenu.
 II nivo. Pristup bazi podataka realizuje se preko obrasca za unos podataka. Korisnik
može uputiti posebne upite i porudžbine. Pojedinačna kupovina se može realizovati
kreditnim karticama.
 III nivo. Neophodna je razmena informacija (EDI) izmedju računara sa obe strane
(izmedju naručioca i isporučioca). Uglavnom je prisutna u B2B e-trgovini.
 IV nivo. Potrebni su ugovoreni standardi za aplikacije koje obezbedjuju komunikacije
izmedju preduzeća učesnika u procesu. U procesu može učestvovati više subjekata
(entiteta).

Izvršenje narudžbine u e-trgovini može biti zasnovano na različitim strategijama koje mogu
biti imlementirane u zavisnosti od stepena razvoja preduzeća. Te strategije uključuju
orjentaciju na12:
 distributivne centre za isporuku,
 partnerske centre za izvršenje,
 specijalizovane centre za izvršenje,
 centre za izvršenje od treće strane,
 model formiran po porudžbini.

11
B2C – business to customer
12
David J. Bloomberg, Stephen B. LeMay, Joe B. Hanna: Logistics (prevod: Rahela Jurković, Zagrebačka škola
ekonomije i managementa, 2006.)

76
Strategija distributivnih centara za isporuku može biti prihvatljiva za preduzeća koja su na
početku rada sa e-trgovinom. Početna ulaganja su minimalna, uz relativno brzo
uspostavljanje i instaliranje kompletnog sistema. Nedostatak strategije se ogleda u uslovima
potrebe planiranja i upravljanja zalihama za svaki distributivni centar.

Partnerski centri za izvršenje u potpunosti obavljaju isporuku. Ovakvim pristupom znatno su

smanjeni troškovi transporta i zaliha. Medjutim, nadzor nad logističkom uslugom nije pod
kontrolom preduzeća, nego partnerskog centra. Efikasnost i pouzdanost mogu biti niske, a
upravljanje zalihama složeno.

Specijalizovani centri za izvršenje omogućavaju brzu i tačnu dostavu, te su pogodni za neke

industrijske oblasi (naprimer: računarsku industriju, izdavaštvo). Nedostaci ove strategije su u
početnim ulaganjima i niskoj fleksibilnosti (naročito u odnosu na obim prodaje).

Strategija izvršenja treće strane zasniva se na nastojanju smanjenja nepredvidivosti i

povećanju fleksibilnosti. Strategija podrazumeva da, umesto sopstvenog izvršenja, preduzeća
angažuju različite specijalizovane operatere za izvršenje narudžbina (3PL 13 ). Obezbedjuje
smanjenje zaliha i realizaciju isporuka prema JIT koncepciji. Nedostata strategije je što je
teško naći preduzeća (operatere) koja pružaju širok spektar logističkih usluga.

Model prilagodjavanja po porudžbini je netradicionalni model, a zasniva se na perspektivama

i principima integracije. Model omogućava smanjenje zaliha, ali zahteva visoke troškove
prilagodjavanja i integracije.

Izabrana strategija realizacije porudžbina u okviru e-trgovine mora da podržava generalnu

poslovnu strategiju preduzeća. Pri tome je neophodno: proceniti okruženje i konkurenciju;
odabrati strategiju izvršenje; uskladiti poslovne procese prema izbranoj strategiji; dizajnirati
medjusobnu integraciju pojedinih aplikacija.

............................................................

Obrada porudžbina je jedan od ključnih faktora obezbedjenja nivoa logističke usluge. Obavlja
se u ciklusima. Podrazumeva različite strukture, tehnologije i strategije izvršenja pojedinih
operacija u okviru ciklusa. Uslov efikasne obrade porudžbina, pored ostalih tehnoloških i
organizacionih faktora, jeste efikasan informaciono-komunikacioni sistem.

U poslednje vreme razvoj doživljava e-trgovina u različitim formama. Može biti

organizovana na različitim nivoima i sa različitom institucionalnom strukturom i učesnicima.

13
3PL – Third Party Logistics

77