Школа

Наставни предмет Српски језик и књижевност

Разред Први

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 66

Наставна тема Књижевност старог века
Наставна јединица Нови завет – анализа „Беседе на гори“
Тип часа Обрада
Циљ часа Упознавање ученика са Новим заветом и особеностима Христовог
учења кроз анализу „Беседе на гори“
Образовни задаци  Упознавање ученика са структуром Новог завета
 Усвајање знања о значењу речи јеванђеље
 Тумачење Христових начела која треба да одликују хришћане
 Истраживање основе Христовог учења исказаних у „Беседи на
гори“
 Тумачење Христовог имплицитног дијалога са „Десет
божијих заповести“
 Уочавање „Десет божијих заповести“ као идејне основе коју је
Христ проширио у свом учењу
 Објашњавање разлике између старозаветних забрана и начела
Христовог учења
Функционални задаци  Оспособљавање ученика за уочавање појединости у тексту
које откривају његове мисаоне и идејне изворе
 Подстицање ученика да своје закључке аргументују
примерима из текста
 Оспособљавање ученика за проблемски приступ књижевном
делу
Васпитни задаци  Наглашавање хуманог смисла Христових порука својим
следбеницима
 Развијање убеђења код ученика да се добро добрим враћа
 Развијање љубави према књижевности
 Јачање језичког и литерарног сензиблитета
Кључни појмови Нови завет, јеванђеље, „Беседа на гори“, „Десет божијих заповести“,
хришћанска начела
Образовни исходи  Ученик познаје структуру Новог завета
  Ученик поседује знање о значњу речи јеванђеље
 Ученик тумачи Христова начела која треба да одликују
хришћане
 Ученик истражује основе Христовог учења исказане „Беседом
на гори“
 Ученик тумачи Христов имплицитни дијалог са „Десет
божијих заповести“
 Ученик уочава „Десет божијих заповести“ као идејну основу,
коју је Христ проширио у свом учењу
 Ученик објашњава разлику између старозаветних забрана и
начела Христовог учења
 Ученик је способан за уочавање појединости у тексту које
откривају његове мисаоне и идејне изворе
 Ученик своје закључке аргументује примерима из текста
 Ученик је способан за проблемски приступ књижевном делу
 Ученик наглашава хумани смисао Христових порука својим
следбеницима
 Код ученика се развија убеђење да се добро добрим враћа
 Код ученика се развија љубав према књижевности
 Код ученика се јача језички и литерарни сензиблитет
Облици рада Фронтални, идивидуални
Наставне методе Монолошка, дијалошка, рад на тексту, истраживачки задаци
Наставна средства Табла, креда, Читанка
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Веронаука
Литература и додатни  Јанковић, Владета Митови и легенде, Београд, Српска
материјал за књижевна задруга, 1996.
наставнике  Павловић, Миодраг, Читанка – Уџбеник за први разред
гимназија и средњих стручних школа, Београд, Klett, 2012.
Литература и додатни  Павловић, Миодраг, Читанка – Уџбеник за први разред
материјал за ученике гимназија и средњих стручних школа, Београд, Klett, 2012.
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део часа Припремни разговор са ученицима за анализу „Беседе на гори“ из
(5-10 минута) Новог завета.
 На данашњем часу анализираћемо Христову „Беседу на гори“
из „Јеванђеља по Матеју“, које припада Новом завету. Нови
завет чине четири јеванђеља: по Матеју, Марку, Луки и Јовану.
Јеванђеља су четири књиге Новог завета које говоре о животу,
делима и учењу Исуса Христа. Она нису биографски текстови,
већ текстови Хирстових следбеника. Реч јеванђеље значи добра
вест, а односи се на добре вести спасења, љубави и мира које
су откривене са учењем Исуса Христа. Читав Нови завет
написан је на грчком, изузев „Јеванђеља по Матеју“ (које данас
обрађујемо), које је написано на арамејском.
 Сматра се да су у проповедима, познатим као „Беседа на гори“,
садржана основна начела Христовог учења, на којима би
требало да почива целокупно хришћанство.
Главни део часа У наставку часа прелазимо на анализу текста „Беседа на гори“.
(25-30 минута)  У исказима од 3. до 11. дата је визија какви би требало да су
били први хришћани. Проучи те исказе. Издвој особине који би
требало да их красе. Образложите какав живот човека
дочаравају наведена начела.
Истражујући прве исказе Христове беседе, ученици закључују да су
начела која је првим Хришћанима поставио Исус Христ била следећа:
простодушност („Благо сиромашнима духом...“), угњетеност („Благо
онима који плачу..“.), благост („Благо кроткима...“), потлаченост
(„Благо гладним и жеднима правде...“), милостивост („Благо
милостивима...“), чистота („Благо оима који су чистога срца...“) итд.
Хришћани су, по овим начелима, личности које су апсолутно предане
Богу, и које, без обзира што су у овом животу на губитку, што су
угњетаване, прогањане, према другима су кротке и милостиве.
 Протумачите исказе: „Ви сте со земљи“ и „Ви сте видјело
свијету“. На основу ових исказа утврди коме се обраћа Христ.
Каква је улога његових слушалаца?
Ученицима се, кроз упечатљиве иказе из „Беседе“, указује на новину
коју је представљало Христово учење. Они којима се он обраћа, биће
со земљи и видјело свијету, јер ће они прихватити и преносити даље
његово учење. Због тога следи и опомена коју Христ њима упућује:
„Ако ко поквари једну од ових најмањих заповијести, и научи тако
људе, најмањи назваће се у царству небескоме.“ Христ управо говори
својим будућим следбеницима какав прави хришћанин треба да буде.
 Издвој исказе у којима се Христ позива на старе законе.
Протумачи о ком старом закону говори Христ у исказима 21,
27, 33, 38 и 43. Упореди старо начело из исказа 27, са
Христовим начелима. Уочи у чему је разлика.Утврди на који
начин Христ полемише са старим прописима.
На више места у тексту „Беседе“, Христ се позива на забране које су
биле упућиване старима – не убиј, не чини прељубе, не куни се
 криво, око за око – зуб за зуб итд. Ученици у овим забрана препознају
„Десет заповести“ које је од Бога добио Мојсије, које су основа
јудеистичког понашања и погледа на свет. Христов одговор на забрану
из исказа 27 (Не чини прељубе) јесте да је и човек који погледа на
другу жену са жељом, починио прељубу у свом срцу. Како Владета
Јанковић у својој књизи Митови и легенде истиче: „За разлику од
прописа старе јеврејсе вере, која је забрањивала и кажњавала
поступке, хришћанство тежи да искорени саму злу помисао, видећи у
томе разлику између стварне и привидне побожности.“ Из овога
можемо закључити да Христ не одбацује „Десет божијих заповести“,
већ их доживљавамо као основу његовог учења, коју он модификује и
проширује. У том смислу Христ и повезује Нови завет са Старим
заветом, а тиме и хришћанство са јудаизмом.
 Протумачите исказе 39 и 43. Образложи какве идеале истичу
ови искази? У чему је морална и духовна вредност ових исказа?
Образложи да ли су се они показали одрживи у историји.
Искази 39 и 40 односе се на толерантност за коју се Христ залаже.
Наиме, у првом Христ, уместо начела освете и одмазде, истиче начело
непротивљења злу – ако те ко удари по десном образу, окрени му
други. У другом Христ уместо љубави само за своје ближње, истиче
начело универзалне љубави према свима, без разлике. Иако су се у
историји ова начела, нажалост, показала неодржива, то не умањује
њихову узвишеност и племенитост.
 Обрати пажњу на исказе 33 и 34. Који етички принцип је
исказан овим начелом? Зашто Христ тражи од својих
следбеника да се не куну уопште?
Исказима 33 и 34 исказано је противљење старозаветној јудеистичкој
забрани кривог (лажног) заклињања. Наиме, Христ сматра да његови
следбеници не треба да се заклињу уопште, зато што треба да буду
недвосмислени и истинити. Њихово да мора бити да, а њихово не – не.
Овим Христ истиче начело истинољубивости.

Завршни део часа У завршном делу часа разговарам са ученицима о универзалним

(5 минута) порукама Христове „Беседе на гори“.
 Који бисте од Христових начела посебно издвојили? Зашто, по
вашем мишљењу, Христ посебно истиче сиромашне,
угњетаване и прогањане? Образложи у чему је лепота и
вредност истине? Зашто је важно, по вашем мишљењу, не
само склањати се од греха, већ и од помисли на грех, како је
Христ истицао?
Домаћи задатак:
На следећем часу анализираћемо „Страдање и васкрсење Христово“,
од ученика тражим да се припреме за анализу пратећи истраживачке
задатке не стр. 98 њихових читанки.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

„Јеванђеље по Матеју“ – „Беседа на гори“

јеванђеље – добра вест

„Јеванђеље по Матеју“, „Јевађеље по Марку“, „Јеванђеље по Луки“,

„Јеванђеље по Јовану“

„Беседа на гори“ – изложене основе Христовог учења и хришћанства уопште

мисаона основа – „Десет божијих заповести“ које је бог дао Мојсију

„Беседа на гори“ – дијалог са старозаветним заповестима и забранама

начела: непротивљење злу, универзална љубав, истинољубивост итд.