Hemostaza predstavlja jedan od najznajčajnijih sistema za održavanje homeostaze

ljudskog organizma i kao takva ima dve važne uloge:

 Da omogući normalan protok krvi kroz krvne sudove, tj da održi tečno stanje krvi u
crikulaciji
 Da zaustavi krvarenje nakon povrede krvnog suda

Zaustavljanje krvarenja ostvaruje se udruženim delovanjem krvnih sudova, trombocita i

sistema koagulacije. Pored toga, dolazi do migracije leukocita na mesto povrede, koji
sprečavaju infekciju i olakšavaju zarastanje rane. Konačno, u procesu fibrinolize razlaže
se stvoreni koagulum, pa se ponovo uspostavlja normalna cirkulacija krvi.

Hemostaza se odvija u četiri faze:

 Vaskularna faza – konstrikcija- sužavanje krvnog suda. Odmah posle oštećenja krvnog
suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj način se smanjuje gubitak krvi iz otvora na
sudu
 Trombocitna faza – formiranje trombocitnog čepa. Trombociti (krvne pločice) su krvne
ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povrećenog suda. Ukoliko je
povreda mala dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog
povezivanja u vidu čepa, čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća potrebna
je i aktivacija sistema zgrušavanja, u kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada
trombociti dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se aktiviraju. Počinju da
bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilni oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove
površine. U povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učetvuje i fibrinogen, protein
krvne plazme čijom se aktivacijom stvara krvni ugrušak.
 Faza koagulacije krvi – formiranje krvnog ugruška - Ukoliko je povreda krvnog suda veća
dolazi do aktivacije treće faze hemostaze, a to je zgrušavanje krvi. Ovaj proces počinju
aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih pločica i proteina krvne plazme. U krvi
se nalazi veliki broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju
zgrušavanje pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, to su antikoagulansi. Da li će
doći do zgrušavanja ili ne zavisi od ravnoteže između ove dve grupe. U normalnom stanju
provlađuju antikoagulansi, a ako se krvni sud povredi aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi
do zgrušavanja. Inače gotovo sve supstance koje izazivaju koagulaciju se normalno
nalaze u neaktivnom stanju. Ukoliko dođe do njihove aktivacije nastaje kaskadna reakcija
gde jedna supstanca aktivira drugu, a ova sledeću itd. Na taj način se mnogostruko
povećava dejstvo. Zgrušavanje krvi se može aktivirati spoljašnjim i unutrašnjim
sistemom koagulacije

U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu igraju supstance koje se zovu faktori
koagulacije krvi.

Faktori koagulacije

Naziv faktora koagulacije Uloga

faktor I (Fibrinogen) formira fibrinsku mrežu

aktivira faktore I, V, VII, XIII, protein C,

Faktor II (protrombin)
trombocite

Faktor III (tkivni faktor, tkivni tromboplastin) kofaktor za faktor VIIa

Faktor IV Kalcijum

Faktor V (proakcelerin) kofaktor za faktor X

Faktor VI (akcelarin) nastaje aktivacijom V faktora

Faktor VII (prokonvertin), stabilni faktor) aktivira faktore IX, X

Faktor VIII (antihemofilijski globulin A) kofaktor za faktor IX

Faktor IX (Kristmasov faktor, antihemofilijski

aktivira faktor X
globulin B)

Faktor X (Stjuart-Proverov faktor) aktivira faktor II

Faktor XI (prekurzor tromboplastina

aktivira faktore XII, IX i prekalikrein
plazme, antihemifilijski faktor C)
 Faktor XII (Hagemanov faktor) aktivira prekalikrein i fibrinolizu

Faktor XIII (faktor stabilizacije fibrina) učvršćuje krvni ugrušak

Fon Vilenbrandov faktor učestvuje u povezivanju trombocita

prekalikrein (Flečerov faktor)

kininogen velike molekulske podržava aktivaciju faktora XII, XI, i

mase (engl. HMWK) prekalikreina

fibronektin posreduje u adheziji trombocita

 Fibrinoliza – stabilizacija krvnog ugruška i njegovo razlaganje - Proces stvaranja

fibrinskih polimera dovodi do nastanka krvnog ugruška. Organizam raspolaže i sistemom
koji može razložiti takav krvni ugrušak. Taj sistem se zove fibrinolitički sistem. Ovaj sistem
se takaođe sastoji od različitih enizima koji se aktiviraju kaskadnom reakcijom. Najbitniji
korak je aktivacija neaktivnog proteina krvne plazme plazminogena u plazmin. Plazmin
poseduje veliki afinitet za fibrin i nagomilava se u krvnom ugrušku (jer je bogat fibrinom).
Vezivanjem za trombin se aktivira i razlaže ga.

Laboratorijska dijagnostika podrazumeva:

 Skrining testovi u primarnoj hemostazi. Dobija se uvid u vaskularne i trombocitne

poremećaje.
Određuje se: broj trombocita, vreme krvarenja, pravi se krvni razmaz.
 Skrining testovi u dijagnostici poremećaja hemostaze.
Određuje se: aPTT, PT, TT, fibrinogen.
 Specijalni testovi izvode se kada rezultati skrining testova ukazuju na poremećaj
hemostaze ili kod dijagnostike i praćenja terapije.
Određuju se pojedinačni faktori koagulacije, inhibitori faktora koagulacije, testovi za
ispitivanje poremećaja fibrinolize.
Vreme krvarenja je laboratorijski test kojim se meri trajanje krvarenja i brzina stvaranja
trombocitnog čepa. Ovim testom se procenjuje funkcija trombocita (krvnih pločica) i
sposobnost organizma da stvori trombocitni čep. Vreme krvarenja se koristi u cilju
procene prve faze hemostaze (zgrušavanja krvi), koja uključuje slepljivanje trombocita
(krvnih pločica) na povređene kapilare i aktivaciju i agregaciju
(nagomilavanje) trombocita. Vreme krvarenja može biti poremećeno kada je broj
krvnih pločica manji ili kada je funkcija krvnih pločica poremećena.

Test se izvodi tako što se pravi rez na površinskom sloju kože i prati se vreme koje je
potrebno da se krvarenje zaustavi.

Uzorak krvi se uzima iz vena kubitalne regije. Venepunkciju treba izvesti uz minimalno
oštećenje tkiva da bi se izbjegla aktivacija trombocita, koagulacije i fibrinolize. Krv se
uzima u erpuvete koje sadrže natrij citrate. Svrha citrata je da ukloni kalcijeve jone koji su
neophodni za koagulaciju krvi. Pravilno miješanje krvi sa rastvorom citrate se vrši blagim
okretanjem epruvete.

Trombin pretvara fibrinogen u fibrin, koji je u biti posljednji korak koagulacijskog niza.
Trombinsko vrijeme je test koji se vrši dodavanjem trombina bolesnikovoj plazmi. Vrijeme
potrebno za stvaranje ugruška naziva se trombinsko vrijeme. Može pružiti korisne
podatke o svim abnormalnostima ili teškoćama koje mogu postojati pri pretvaranju
fibrinogena u fibrin. Normalna vrijenost iznosi 16-24 s. Test se smatra patološkim ako je
trombinsko vrijeme veće za 3 sekunde od kontrolne vrijednosti.

Protrombinsko vreme (PT) jedan je od najčešće izvođenih testova koagulacije.PT je

vrijeme potrebno da se stvori krvni ugrušak. PT je test za procjenu aktivnosti faktora
koagulacije koji učestvuju u spoljašnjem putu koagulacije krvi. Terapija oralnim
antiokoagulantnsima prati se laboratorijskim određivanjem protrombinskog vremena
(PT).

Aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT) predstavlja vrijeme koje je potrebno

da se stvori ugrušak, nakon dodavanja specifičnog reagensa. Koristi se za:
 skrining deficijencije faktora koagulacije i inhibitora faktora koagulacije
 praćenje efekata terapije heparinom
 skrining za lupus antikoagulans.

Fibrinogen je jedan od najvažnijih proteina plazme (pripada skupini beta globulina) koji
se proizvodi u jetri i igra vrlo važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi. Normalan nivo
fibrinogena u krvi je između 2 i 4 g/l krvi. Kada dođe do ozljede tkiva fibrinogen
omogućava formiranje ugrušaka i tako sprječava veliki gubitak krvi. U nedostatku
fibrinogena bi i male ozljede bile opasne po život. Suprotno tome velika količina
fibrinogena može izazvati stvaranje neželjenih ugrušaka koji mogu voditi nastanku
srčanog ili moždanog udara. Višak fibrinogena dovodi do pojave gušće krvi što smanjuje
cirkulaciju i dotok kisika i hranjivih tvari u stanice što rezultira umorom, bolovima u
mišićima i gubitkom pamćenja.