Pristup Internetu

Povezivanje korisnika sa Internetom

Tehnologije prenosa
Internet Service Provider (ISP)
 Kompanija koja korisnicima obezbeđuje pristup Internet
uslugama, što uključuje
 Povezivanje sa Internetom (Internet Access)
 Registraciju domena (Domain name registration)
 Registraciju privatnih ili poslovnih korisnika (ime, lozinka)

Pristup Internetu 2
Dodatne usluge i specijalizacija ISP

 Pristup – dial-up, kablovski, ADSL

 E-mail, www hosting, online storage
 Virtualne mašine, cloud
 Tranzitne usluge ka višim slojevima

Pristup Internetu 3
Načini povezivanja

 Modemska veza (dial-up)

 ISDN veza
 xDSL veza preko telefonskog priključka
 Kablovski Internet (Cable TV)
 Bežični pristup
 Satelitskaveza
 Mobilna telefonija - GPRS
 Bežični LAN

Pristup Internetu 4
Evolucija javne telefonske mreže
 U početku – analogni prenos govornog signala
 Do lokalne TF centrale, kao i na svim višim nivoima
 Pulsno biranje, komutacija kanala
 Akumuliranje šuma na celom putu – slab kvalitet

 Digitalizacija TF centrala je već završena kada je Internet stigao

 Analogni prenos do lokalne TF centrale, dalje
 Digitalni prenos (digitalizovanog) govornog signala
 Uspešniji prenos na daljinu

 Pulse Code Modulation (PCM)

 Standard za digitalno kodovanje zvuka koje se koristi u telefonskim sistemima
 Za signal govora, najviša učestanost je 4000Hz
 Učestanost odabiranja mora da bude bar 8000 Hz, tj.
 PCM odabira signal svakih 125 mikro-sekundi, i
 Konvertuje svaki odbirak u ceo broj između 0 i 255 (8 bita)

Pristup Internetu 5
Primer odabiranja i kvantovanja govora

Digitalna telefonija 6
Pristup preko modemske veze
 Analogni prenos digitalne informacije
 Modulacija/demodulacija
 Modem poziva telefonski broj ISP provider-a
 Pristup posredstvom telefonske centrale
 Koristi protokole za enkapsulaciju IP paketa u asinhroni UART
komunikacioni tok
 Serial Line Internet Protocol (SLIP)
 Point to Point Protocol (PPP) – za PC računare

Pristup Internetu 7
Modem – modulator/demodulator
 Transformiše digitalni signal u formu pogodnu za prenos preko
analognog telefonskog kanala
 Varira parametre sinusoidalnog nosioca
 s(t) = A·cos( 2π·f·t + θ ), gde su
 A = amplituda, f = frekvencija, θ = faza
 Digitalni signal = modulišući signal
 Onaj čija vrednost utiče na promenu nekog od parametara
nosioca
 Brzina prenosa
 bit/s – broj prenetih bita informacije
 baud/s – broj prenetih simbola, gde 1 simbol
kodira N info-bita
 V [ bit/s ] = N * V [ baud/s ]

Pristup Internetu 8
Generacije modema
Brzina i tip modulacije

Tip i oznaka modema Modulacija Brzina [kbit/s] Godina

110 baud (Bell 101) FSK 0.1 1958
300 baud (Bell 103 or V.21) FSK 0.3 1962
1200 modem (1200 baud) (Bell 202) FSK 1.2
1200 modem (600 baud) (Bell 212A or V.22) QPSK 1.2 1980
2400 modem (600 baud) (V.22bis) QAM 2.4 1984
2400 modem (1200 baud) (V.26bis) PSK 2.4
4800 modem (1600 baud) (V.27ter) PSK 4.8
9600 modem (2400 baud) (V.32) QAM 9.6 1984
14.4k modem (2400 baud) (V.32bis) trellis 14.4 1991
19.2k modem (2400 baud) (V.32terbo) trellis 19.2 1993
28.8k modem (3200 baud) (V.34) trellis 28.8 1994
33.6k modem (3429 baud) (V.34) trellis 33.6 1996
56k modem (8000/3429 baud) (V.90) digital 56.0/33.6 1998
56k modem (8000/8000 baud) (V.92) digital 56.0/48.0 2000

Pristup Internetu 9
Osnovne vrste digitalne modulacije
1-bit modulacije
 Tri osnovna tipa, promenom jednog od parametara nosioca
 ASK - Amplitude Shift Keying
 PSK - Phase Shift Keying
 FSK - Frequency Shift Keying

Pristup Internetu 10
Modulacije sa 2 ili više bita po simbolu (1)
 QPSK - Quadrature PSK
 četvorofazna PSK modulacija
 2 bita po simbolu

 N-PSK
 3, 4 ili više bita po simbolu

Pristup Internetu 11
Modulacije sa 2 ili više bita po simbolu (2)
 QAM - Quadrature Amplitude Modulation
 Kombinuje ASK i PSK
 Suma aplitudno modulisanog sinusnog i kosinusnog nosioca (dva
ortogonalna signala)

 N-QAM: povećanje broja

nivoa (A) i/ili faza (P)
 8 i 16 QAM
 DSP obrada signala

Pristup Internetu 12
Trellis Code Modulation -TCM
 Trelisov kod, Gottfried Ungerboeck, IBM, 1982
 Kompleksan kod koji je omogućio brzine prenosa iznad 9600 bit/s
 Proširuje skup vrednosti simbola (broj bita informacije)
 Brži prenos, bez proširenja prenosnog spektra
 Omogućuje detekciju i korekciju greške u prenosu (bez zanavljanja)
 Opšta blok šema, i primer 2+1 kodera

Pristup Internetu 13
ISDN - Integrated Services Digital Network
 Digitalna mreža sa integrisanim uslugama, 1984
 Digitalni prenos govora, videa i podataka preko javne telefonske komutirane mreže
(PSTN)
 Digitalni prenos od korisničkog priključka, komutiranje kanala

 Bazni pristup (2B+D), prisutan u domaćinstvima, podrazumeva

 Dva B kanala za prenos podataka 64 kbit/s
 Kontrolni D kanal za sinhronizaciju i korisničku signalizaciju
 Ukupno 128 kbit/s za Internet, download ili upload
 Primarni pristup 30B+D, ukupno 2Mbit/s, za poslovne korisnike

Pristup Internetu 14
xDSL - Digital Subscriber Line
 Tehnologije širokopojasnog prenosa preko digitalne pretplatničke linije (DSL)
 Bez ometanja osnovne telefonske usluge na istoj bakarnoj parici
 xDSL koristi frekvencije iznad opsega potrebnog za rad telefona (4 kbit/s)
 Ima različitih verzija koje se razlikuju po brzini i uslugama
 download: 256 kbit/s - 100 Mbit/s ; upload: uglavnom sporiji
 Asymmetric DSL (ADSL) je u najširoj primeni

Pristup Internetu 15
Elementi xDSL povezivanja
 Na korisničkoj strani
 Spliter, DSL modem, ruter
 U telefonskoj centrali
 Spliter, DSLAM
 Spliter razdvaja TF i DATA kanale
 DSLAM: Digital Subscriber Line Access Multiplexer
 Mrežni uređaj koji prosleđuje IP pakete u oba pravca

Pristup Internetu 16
Aktuelne xDSL varijante
ADSL,VDSL, VDSL2

 Primarno razvijeno za video-on-demand usluge, zbog čega je

upsteam znatno sporiji
 ADSL:10/1, VDSL:55/15, VDSL2:100/100 Mbit/s
 Primenjivost zavisi od odstojanja od optike/centrale
 Ukupan prenosni opseg deli se u 256 kanala, po 4 KHz
 32 kanala su rezervisani za upload
 Svaki kanal nezavisno prenosi podatke
 Koristi se N-QAM modulacija, koja se
 Adaptira prema uslovima prenosa (nivou šuma) u svakom od pod-
opsega
 Različit broj bita po simbolu, u različitim kanalima

Pristup Internetu 17
Kablovski Internet
 Koristi hibridnu optika/koaks (HFC) mrežu za distribuciju TV sadržaja
 Koaksijalni kabel ima veći prenosni kapacitet u odnosu na TF paricu,
ali se on deli između korisnika koji su povezani na jednom segmentu
 Zato brzina pristupa Interneta zavisi od broja istovremenih korisnika
 Kod kuće: spliter i kablovski modem

Pristup Internetu 18
Topologija kablovske mreže
 CMTS: Cable Modem Termination System
 DOCSIS: Data over cable service interface specification
 Best Effort Service, Point to Multipoint
 Downstream: 64-QAM, 256-QAM, DVB-C; 100+ Mbit/s
 Upstream: TDM, QPSK or 16QAM signals; 10+ Mbit/s

Pristup Internetu 19