15.

LOGISTIČKI POKAZATELJI

271
Planovima se smanjuje neizvesnost u poslovanju preduzeća. Savršno planiranje i savršena
realizacija planova, po pravilu, ne bi zahtevali kontrolu. Medjutim, savršeno planiranje i
realizacija nisu mogući. Kontrola logističkih procesa je neophodna upravljačka aktivnost jer
se njome otkrivaju slabe tačke koje mogu da ugroze realizaciju planova. Logistički planovi
mogu biti osmišljeni i, prema njima, organizovani (uključujući i realizaciju) logistički
procesi. Uočavanje stepena uspešnosti realizacije planova i ključnih faktora koji deluju na tu
realizaciju, zahtevaju postojanje efikasne funkcije kontrole. Kontrolom se uporedjuju
rezultati sa planiranim ciljevima. Kontrola je proces u kojem se poredi ono što je postignuto i
ono što je prethodno planirano kao cilj. Na taj način se, ukoliko postoje odstupanja
planiranog i postigniutog, obezbedjuju uslovi za preduzimanje aktivnosti korekcije, odnosno
korektivnih mera.

Zbog nemogućnosti da se pouzdano predvide svi uticaji i uslovi u realizaciji planova,

varijacije u odnosu nja planirano skoro uvek postoje. Postoje i situacije koje se mogu svrstati
u veoma retke (naprimer: elementarne nepogode, promene ekonomskih uslova, tehnološke
promene, ...) i nepredvidive, a koje imaju značajne posledice po realizaciju logističkih
planova. Medjutim, neki faktori, ako se predmet trajnog posmatranja, mogu da budu, u
manjoj ili većoj meri, predvidivi i utkani u procese planiranja i kontrole.

15.3. LONTROLA U LOGISTICI

Logistički sistem karakteriše izrazita komplesnost. Samim tim, i sistem logističke kontrole
ima složene zadatke i ciljeve, koji se odnose na (Tab. 15.1):
 permanentnu kontrolu putem poredjenja planiranog i ostvarenog, i
 obezbedjenje, selekciju i pripremu relevantnih informacija i pokazatelja neophodnih
za opisivanje, planiranje i merenje logističkih performansi.
Navedeno podrazumeva preciznu definiciju veličina i merila koji se odnose na logističke
performanse (karakteristike i učinke) i uspostavljanje relacija i veza izmedju ulaznih i
izlaznih činilaca. Drugim rečima, pored kontrole u užem smislu, logistički kontrolni sistem
obahvata i niz drugih zadataka i aktivnosti za čiju realizaciju je potraban odgovarajući sistem
informacija, metoda i postupaka. To se, sve zajedno, često naziva logistički kontroling1.

1
Za logistički kontrolni sistem koji, pored realizacije kontrole u užem smislu, obuhvata i učešće u formiranju
logističkih zahteva i planova, razvoju instrumenata planiranja i stvaranju informacione podrške, u literature i
stručnoj praksi se sreće termin logistički kontroling.

272
Tab. 15.1. Zadaci sistema logističke kontrole
Zadaci Aktivnosti

 Razvoj logističkog informacionog sistema

Oblikovanje logističkog
informacionog sistema
Učešće u logističkom planiranju
Realizacija logističke kontrole
 Izbor relevantnih informacija
 Analiza i interpretacija logističkih informacija
 Distribucija odgovarajućih informacija mestima
odlučivanja u okviru logističke funkcije i drugih funkcija
preduzeća
 Obezbedjenje jedinstvene forme i jednoobraznosti u
sistemu logističkog planiranja
 Koordinacija procesa definisanja logistističkih ciljeva
 Učešće u definisanju logističkih ciljeva i standarda
 Provera planskih elemenata i usaglašenosti planova sa
postavljenim ciljevima (optimizacija logističkih planova)
 Učešće u razvoju metoda logističkog planiranja
 Identifikacija i merenje logističkih performansi
 Utvrdjivanje nivoa (stepena) ostvarenja postavljenih
ciljeva
 Utvrdjivanje i analiza uzroka odstupanja u realizaciji
ciljeva
 Poredjenje rezultata logističkog sistema sa rezultatima iz
okruženja
 Predlaganje korektivnih mera

Dobro organizovan sistem logističke kontrole podrazumeva preciznu definiciju veličina i

merila koji se odnose na logističke performanse (karakteristike i učinke) i uspostavljanje
relacija i veza izmedju ulaznih i izlaznih činilaca. Drugim rečima, pored kontrole u užem
smislu, logistički kontrolni sistem obuhvata i niz drugih zadataka i aktivnosti za čiju
realizaciju je potraban odgovarajući sistem informacija, metoda i postupaka (logistički
kontroling).

Opšti model i tipovi sistema logističke kontrole podrazumevaju realizaciju kompleksne

kontrolne funkcije preko niza koraka i aktivnosti za čiju realizaciju su potrebni odgovarajući
postupci i instrumenti (Tab. 15.2). Tim nizom aktivnosti se zatvara regulacioni krug
kontrolnog sistema (kontrolinga), koji se, po potrebi, iznova aktivira.

273
Tab. 15.2. Tok aktivnosti logističkog kontrolnog sistema (logističkog kontrolinga)
Red. br. Koraci Uslovi realizacije
 Merenje (jedinice mere), pravac delovanja
1. Identifikovanje ciljeva  Ciljne vrednosti, tolerancije
 Vremenski uslovi i ograničenja
 Utvrdjivanje pokazatelja i mernih veličina
2. Identifikivanje rezultata  Utvrdjivanje iznosa (jedinica) mere
 Identifikacija odstupanja u odnosu na ciljeve i
3. Analiza odstupanja toleranciju
 Utvrdjivanje uzroka odstupanja
 Povezivanje korekcije sa uzrocima odstupanja
 Utvrdjivanje ciljeva i težišta korektivnih mera
 Identifikovanje odgovornosti i imenovanje
4. Planiranje korektivnih mera odgovornih činilaca
 Utvrdjivanje rokova
 Utvrdjivanje i ocena ulaganja
 Primena predloženih korektivnih mera
5. Izrada novih (korigovanih) planova  Utvrdjivanje novih vrednosti ciljeva
 Utvrdjivanje dinamike i rokova izveštavanja
6. Uslovi izveštavanja  Utvrdjivanje nivoa detaljizacije
 Utvrdjivanje oblika prezentacije izveštaja

15.2. LOGISTIČKI POKAZATELJI

Za realizaciju sistema logističke kontrole neophodno je poznavanje veličina kojima se mogu

opisati pojedine karakteristike (performanse) logističkog sistema. Te veličine, na adekvatan
način odabrane i strukturirane, čine sistem logističkih pokazatelja2. To su konkretne vrednosti
logističkih performansi. Izbor i struktura logističkih pokazatelja zavisi od realnih uslova i
specifičnosti logističkog sistema. Svaki logistički sistem ima svoje specifične pokazatelje.
Mogu se pratiti prema fazama, funkcionalnim oblastila, organizacionim celinama,
tehnološkim elementima i sl, kao i prema različitim kombinacijama navedenih entiteta.

Opšti logistički pokazatelji

Pokazateljima se opisuju logističke performanse koje se odnose na troškove, učinak,

kapacitet, kvalitet, uticaj na okolinu i druge karakteristike (Tab 15.3 – 15.5). Drugim rečima,
može se govoriti o različitim grupama pokazatelja:
 ekonomskim pokazateljima,
 pokazateljima učinka,
 organizacionim pokazateljima,
 okazateljima kvaliteta,
 pokazateljima uticaja na okolinu, i sl.

2
Različite veličine, merila, izmeritelji, indikatori, parametri, koeficijenti, … , kojima se opisuju pojedine
karakteristike (performance) logističkog sistema, jednim imenom se mogu nazvati logističkim pokazateljima.

274
Pokazatelji se mogu klasifikovati u grupe, u skladu sa potrebama preduzeća i njegove
organozacije. Pri tome je moguće da neki pokazatelj daje informacije o različitim aspektima
(oblastima) funkcionisanja logističkog sistema (naprimer: isti pkazatelj se odnosi na
organizacione performanse i performanse kvaliteta).

Tab. 15.3. Logistički pokazatelji (primer)

Funkcija Oblast (performanse) Pokazatelji
logistike merenja
 vreme utovara/istovara  časovi (h)
 broj utovarenih/istovarenih vozila  (vozila/h)
Utovar,  količina utovarenog/istovarenog tereta  (t/h)
istovar  zadržavanja pre/posle utovara/istovara  (m3/h)
 .................  ..........
Učinak

 vreme vožnje  časovi (h)

 vreme zadržavanja  kilometri (km)
Prevoz  vreme ili brzina prevoza (dostave)  brzine (km/h)
 ukupno vreme ili brzina transporta  (koeficijenti; %)
 predjeni put (sa teretom, bez tereta, nulti)  ( tkm)
 .....................  ..................
 vozila; oprema  (din)
 utovar/istovar  (din/t)
TRANSPORT

 dostave tereta  (din/voz)

 osiguranje, takse  (din/km)
Troškovi  reklamacije, oštećenja  (din/po vrsti
 saobraćajne nezgode aktivnosti; po
 administracija vrsti prevoza; po
 energija vrstama tereta; ...)
 ......................  ....................
 po vozilu  (l/km)
 po kilometru  (l/t)
Utrošci  po grupi relacija  (l/tkm)
energije  po toni; po tkm  (l/voz)
 času rada  (l/relaciji)
 .............  .................
 Saobraćajne nezgode  (saobr.
Uticaj na  Oštećenja tereta nez/105km)
okolinu  Gubitka tereta  (saobr. nez/god.)
 .....................  (%)
 ...................

275
Tab. 15.3. Nastavak
Funkcija Oblast (performanse) Pokazatelji
logistike merenja
 prijem materijala  (h)
 odlaganje materijala  (t)
 dopunjavanje materijala  (t/h)
 izuzimanje materijala  (narudžbina/h)
Učinak  pakovanje i označavanje  (komada/h)
 priprema pošiljaka  (vozila/dan)
 otprema materijala  (din/h;dan)
 ...........................  ........................
 oprema  (din)
 energija  (din/t)
SKLADIŠTENJE

 prijem; otprema  (din/kom)

Troškovi  komisioniranje  (din/dan)
 čuvanje  (din/sredstvu)
 kontrola  (din/liniji)
 pakovanje i označavanje  (din/porudžbini)
 ..................  ......................
 oprema za prijem  (h)
 oprema za odlaganje  (h/sred)
 oprema za komisioniranje  (h/liniji)
Vreme  oprema za prenos  ......................
 oprema za pakovanje i označavanje
 oprema za otpremu
 ................................
 opreme za pakovanje i označavanje  (m2)
 kapaciteta za čuvanje  (t/m2)
Iskorišćenje  kapaciteta za prijem  (h/hr)
 kapaciteta za otpremu  (narudž./hr)
 ....................  ....................

276
Tab. 15.3. Nastavak
Funkcija Oblast (performanse) Pokazatelji
logistike merenja
 obrada novih dobavljača
 pribavljanje cena
 nabavljeno jedinica zaliha  (aktivnosti/hr)
 nabavljeno novčanih jedinica  .....................
Učinak  planiranje broja artikala
 planiranje jedinica za zalihe
KONTROLA ZALIHA

 ............................
 ukupno
 oprema
 oprema za kontrolu zaliha  (din)
Troškovi  oprema za obračun  (din/jedinici)
 nabavljanja  (din uštede/hr)
 planiranja potrošnje  ................
 prikupljanja podataka
 kontrola inventara
 .....................
 otpremanja
 rasporedjivanja
 prikupljanja podataka  (jedinica/h)
Vreme  nabavljanja  (% greške)
 planiranja  ..............
 .......................

277
Tab. 15.3. Nastavak
Funkcija Oblast (performanse) Pokazatelji
logistike merenja
 vrednost unesenih narudžbina
 broj unesenih narudžbina
 broj unesenih entiteta
 broj transakcija  (aktivnosti/h)
OBRADA NARUDŽBINA

 broj faktura  (h)

Učinak  broj fakturisanih artikala  (hr)
 vrednost obradjenih faktura  .................
 broj obradjenih narudžbina
 ............................
 unos/izdavanje narudžbina
 rasporedjivanje narudžbina
 priprema narudžbina
Troškovi  obrada faktura  (din)
 komunikacije  (din/jed)
 ukupno  ...............
 .....................
Vreme  unosa narudžbina  (jedinica/h)
 izdavanja narudžbina  ..............
 ....................

Tab. 15.4. Logistički pokazatelji (primer)

OBLAST MERENJA
Transport Skladištenje
 vreme po nalogu za transport -  stepen iskorišćernja površina – (%)
Pokazatelji učinka

(h/nalogu)  stepen iskorišćenja prostora – (%)

 stepen opterećenja transportnih sredstava
- (%)
 transportni učinak – (t;pal;kom/h)
 predjeni put po vozilu – (km/voz)
 predjeni put po vozaču – (km/vozač)
 .........................
 troškovi po zahtevu – (din/zahtevu)
 troškovi po jedinici mase – (din/t)
 troškovi po tkm – (din/tkm)
Ekonomski
pokazatelji
 stepen iskorišćenje skladišnih kapaciteta –
(%)
 komisiono vreme po zadatku – (h/zad.)
 broj kretanja po radniku – (br. Kret./rad.)
 .........................................
 troškovi skladišnog prostora – (din)
 stopa skladišnih troškova – (%)
 troškovi komisioniranja po narudžbini –

 troškovi po km – (din/km) (din/nar.)

 troškovi održavanja vozila – (din/voz)  ..............................
 transportni troškovi u ukupnim
troškovima – (%)
 ....................................
 stepen zadovoljenja zahteva –  stopa grešaka komisioniranja – (%)
kvaliteta usluge

(zadovoljenih zahteva/ukupno zahteva)  stopa poštovanja ugovornih troškova – (%)

Pokazatelji

 tačnost , poštovanje rokova – (tačnih  stopa zadovoljenja zahteva – (%)

vožnji/ukupno vožnji)  prosečno vreme komisioniranja – (h)
 stepen izloženosti pasnosti – (s.n./105km)  struktura zaliha (po brzini obrta)
 .................................  ..........................................

278
Tab. 15.5. Performanse kvaliteta logističke usluge (primer)
Performansa Značenje za Način merenja performanse3
usluge korisnika usluge (mere performanse)
Označava stepen u kome  f (ponudjena struktura, ostvarena struktura
Kompletnost ponudjena (ostvarena) usluge)
logističke usluga ispunjava zahteve  f (očekivana struktura, ostvarena struktura)
usluge (očekivanja) korisnika  f (zahtevana struktura, ponudjena struktura)
 .......
 f (zahtevani asortiman, ponudjeni asortiman)
Pozdanost Podrazumeva verovatnoću  f (zahtevano vreme isporuke, ostvareno vreme )
logističke realizacije zahteva i  f (zahtevana količina isporuke, ostvarena
usluge očekivanja korisnika količina)
 ..............
 Verovatnoća istovremenog ispunjenje više
zahteva
 f (vreme pojavljivanja, vreme realizacije
Vreme Vremenski interval od zahteva)
realizacije pojavljivanja zahteva  f (vreme poručivanja, vreme isporuke robe)
logističke (poručivanja robe) do  f (vreme raspoloživosti, vreme isporuke robe)
usluge realizacije tog zahteva  f (vreme preizimanja robe za iporuku, vreme
(isporuke robe) isporuke robe)
 ...............
Tačnost Odstupanje ostvarenog  f (zahtevano vreme, ostvareno vreme)
vremena (očekivanog, ugovorenog)  f (očekivano vreme, ostvareno vreme)
realizacije vremena od zahtevanog  f ugovoreno vreme, ostvareno vreme)
logističke vremena  ...............
usluge
 f (broj realizacija usluga, posmatrani period
Učestalost Mogući broj realizacija vremena)
(frekvencija) usluge u nekom periodu  f (vreme izmedju dve iporuke, posmatrani
logističke (ili: vremenski interval period)
usluge izmedju dve realizacije  f (zahtevani broj isporuka, ostvareni broj
usluge) isporuka)
 ...............
Fleksibilnost Sposobnost prilagodjavanja  f (vreme pojavljivanja zahteva, vreme
(elastičnost) promenama u realizacije)
logističke ispostavljenim zahtevima,  f (vreme pojavljivanja izmene, vreme realizacije)
usluge brzina otklanjanja nastalih  f (vreme naknadnog zahteva, vreme realizacije)
problema  .................

3
Definisane performance su funkcije navedenih faktora koje omogućavaju izbor pogodnog pokazatelja

279
Tab. 15.5. Nastavak
Performansa Značenje za Način merenja performanse
usluge korisnika usluge (mere performanse)
Stepen Raspoloživost  f (vreme prijema informacije, vreme
informisanosti pravovremenih i tačnih korišćenje)
informacija  f (sadržaj dobijene informacije, očekivani
sadržaj)
 f (način i oblik prezentacije podataka,
očekivani način)
 ...................
Pogodnost Moguće vreme  f (moguće vreme poručivanja, uobičajeno
poručivanja poručivanja, mogući način vreme)
robe poručivanja, odnos  f (mogući način poručivanja, uobičajeni način)
vremena poručivanja i  f (vreme poručivanja, vreme otpreme -
vremena preuzimanja - preuzimanja)
otpreme isporuke  f (vreme poručivanja, vreme moguće
korekcije)
 ........
Bezbednost Verovatnoća (stepen)  f (verovatnoća rizika, moguća šteta)
logističke bezbedne realizacije  f (verovatnoća rizika, oštećenja opreme i
usluge usluge sredstava)
 f (verovatnoća rizika, ugroženost radnika)
 f (verovatnoća rizika, ugroženost životne
sredine)
 ...............
Pogodnost Pogodnost vremena i roka  f (moguće vreme isporuke, uobičajeno vreme)
isporuke isporuke (predaje robe  f (mesto isporuke, zahtevano-željeno mesto
robe korisniku), kvantitativni i isporuke)
kvalitativni prijem robe,  f (tačnost prijema robe, vreme prijema robe)
kompletnost  .....
dokumentacije, rokovi
isporuke
Dokumentovanost Sposobnost dostavljanja  f (vreme dostavljanja dokumenata, očekivano
logističke pravih dokumenata koji se vreme)
usluge odnose na isporuku  f (mesto dostavljanja dokumenata, željeno
mesto)
 f (sadržaj dokumenata, očekivani sadržaj)
 .........
Oštećenje Mogućnost oštećenja robe  f (stanje isporučene robe, očekivano stanje)
robe (pakovanja, tovarnih  f (stanje isporučene ambalaže, očekivano
jedinica, i sl.) stanje)
 ................

280
Tab. 15.5. Nastavak
Performansa Značenje za Način merenja performanse
usluge korisnika usluge (mere performanse)
Spremnost Sposobnost logističkog  f (struktura isporuke, željena struktura isporuke)
za sistema da realizuje  f (vreme isporuke, očekivano vreme isporuke)
isporuku logistički zahtev u  .................
traženom obliku (obimu,
strukturi, vremenu, )
Raspoloživost Dostunost logističke usluge  f (raspoložive logističke jedinice, očekivane
logističke na tržištu, raspoloživost logističke jedinice)
usluge infrastrukture, tehnologije,  f (raspoloživa tehnologija, očekivana
... tehnologija)
 f (dostupnost na tržištu, očekivana dostupnost)
 .....
Reklamacija Načini reklamacije, odziv  f (vreme reklamacije, vreme odgovora)
logističke na reklamaciju, korektivne  f (vreme prihvatanja reklamacije, vreme
usluge mere na reklamaciju, ... nadoknade štete)
 f (ugovorena usluga, realizovana usluga)
 .....
Korektnost Odnos izmedju obećanog  f (obećane-ugovorene usluge, ostvarene usluge)
(poštenje) pri (ugovorenog) i  f (ponudjena cena, konačna cena usluge)
realizaciji realizovanog  ....................
logističke
usluge

Pokazatelji gradske logistike

Opšti logistički pokazatelji karakteristični su za poslovne sisteme i njihove delove. Imajući u

vidu da isti mogu da predstavljaju i generatore logističkih tokova urbanih sredina, to se
pojedini pokazatelji mogu posmatratu u odnosu na sve generatore, karakteristike njihovih
tokova materijala i manifestacije tih tokova u odnosu na obim, prostor, vreme i druge
faktore i njihove kombinacije (Tab. 15.6).

281
Tab. 15.6. Pokazatelji gradsle logistike

Pokazatelj logističkog toka merila

 Broj stanovnika (grada, zone) (stan.)

 Broj zaposlenih (grada, zone) (zaposl.)
 Broj radnih mesta (grada, zone) (rm)
 Broj objekata, generatora (po vrstama delatnosti i zonama grada) (obj./delat i zoni)
 Broj radnih mesta mesta (po vrstama delatnosti i zonama) (rm/del. i zoni)

 Veličina objekata, generatora (po delatnostima i zonama) (m2/del. i zoni)

 Broj zaposlenih (po delatnostima i zonama) (zaposl/del. i zoni)
 Broj čvorova (po vrstama čvora) (br. čv)
 Veličina čvorova (po vrstama) (m2)
 Kapacitet čvorova (po vrstama) (t)
 Promet čvorova (po vrstama) (t, ..., din/jed. vrem.)
 Obim transporta (po vidovima, zonama, koridorima, materijalima, ...) (t, ..., )
 Broj isporuka (po vidovima, zonama, koridorima, materijalima, ...) (t, ...)
 Broj vozila (otpremi/dopremi, vidovima, koridorima, zonama, ...) (voz)
 Obim logističkog toka (po materijalima, zonama, koridorima, ..., (t, ...)
otpremi/dopremi, ukupno)
 Zastupljenost javnog transporta u realizaciji log. toka (po zonama, (%)
materijalima, delatnostima, ...)
 Zastupljenost sopstvenog transporta u realizaciji log. toka (po zonama, (%)
materijalima, delatnostima, ...)
 Zastupljenost špeditera u realizaciji log. toka (po zonama, materijalima, (%)
delatnostima, ...)
 Zastupljenost provajdera u realizaciji log. toka (po zonama, materijalima, (%)
delatnostima, ...)
 Broj regulisanih utovarnih/istovarnih mesta (po zonama, koridorima, (br. reg. u/i mesta)
kategorijama vozila, delatnostima, ...)
 Broj parking mesta namenjenih utovaru/istobaru (po zonama, (park. u/i mesta)
koridorima, kategorijama vozila, delatnostima, ...)
 Broj (i/ili dužina) zaustavnih traka na kojima se obavlja utovar/istovar
(po zonama, delatnostima, koridorima, ...)
 Broj (i/ili dužina) protočnih traka za realizaciju utovara/istovara (po
zonama, koridorima, delatnostima, ...)
 Struktura vozila (po kategorijama, nosivosti, veličini, pripadnosti; po
zonama, generatorima, ...)
 Veličina pojedinačnih isporuka (po zonama, koridorima, pojavnim (kg, t, m3, ...9
oblicima, kategorijama generatora, načinu realizacije, ...)
 Realizacija isporuka u vremenu (po danima, po časovima tokom dana, po
vremenskim zonama; po zonama, materijalima, delatnostima, ...)
 Pojavni oblici otpadnog materijalima (po raznim obeležjima)
 količine otpadnog materijala (po raznim obeležjima) (kg, t, ...)
 Način odlaganja otpadnog materijala (po raznim obeležjima)
 Način transporta otpadnog materijala (po raznim obeležjima)
 Vremenska raspodela otpadnog materijala (po raznim obeležjima)
 ..............................

282
 .........................

Osnovne informacije i veličine koje su neophodne za formiranje pokazatelja mogu da se

odnose na pojedinačna sredstva, elementarne procese i aktivnosti, pojedinačne transakcije i
sl. Agregiranjem podataka formiraju se pokazatelji na višim organizacionim, tehnološkim i
drugim nivoima. Na najvišem nivou (nivo logističkog sistema ili nivo preduzeća) formira se
nekoliko reprezantativnih pokazatelja koji ispunjavaju zahteve menadžmenta u pogledu
potreba u upravljačkim aktivnostima. Nihov broj i vrsta zavise od realnih uslova. Pored
ostalog, na to utiču:
 efikasnost i troškovi sagledavanja, pribavljanja i obrade pojedini podataka;
 aktuelnost tekućih izveštaja;
 upotrebna vrednost i relevantnost za odlučivanje, i sl.
Pri tome, treba voditi računa:
 da ne dodje do inflacije podataka male upotrebne vrednosti;
 da se izbegnu greške u njihom prikupljanju, obradi i agregiranju;
 da se obezbedi konzistentnost, odnosno izbegne protivrečnost podataka;
 da se omogući direktna ili indirektna kontrola, i sl.

S obzirom da nije moguće formulisati egzaktne veze izmedju različitih faktora funkcionisanja
logističkog sistema, neophodno je nastojati da se identifikuju uzročno-posledične veze
izmedju njih. To omogućava uočavanje karaktera zavisnosti i preduzimanje upravljačkih
akcija akcija odgovarajućeg oblika i intenziteta.

Formiranje i dinamika distribucije podataka i pokazatelja mora da odgovara potreba i

zahtevima aktuelnosti. Aktuelnost podataka zavisi od karaktera procesa, dinamike
odlučivanja, nivoa odlučivanja i td.

Pored pravovremenosti i raspoloživosti pokazatelja, veoma je bitan i način njihove

prezentacije. Izbor prikladne forme prezentacije uslovljen je obimom i tipovima podataka i
oblikom i svrhom njihovog prezentovanja4. Pri tome treba koristiti mogućnosti savremene
tehnike i brzog formiranbja izabranih formi.

4
Naprimer: učestalost veličina, korelacije, vreneski redovi, redosled, poredjenja, … Za svaki od navedenih
oblika moguće je naći najpovoljniju formu prezentacije: kriva učestalosti ili stubni dijagram, dupli stubni
dijagram ili korelaciona kriva, stubni dijagram ili dijagram krivih, …

283