Nega deteta sa bubreznom insuficijencijom...

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt) čine bubrezi, mokraćni

kanali (ureter i uretra) i mokraćna bešika. Bubreg, koji je jedan od najbitnijih
organa u organizmu, filtrira krv, iz nje “izvlači” štetne materije u mokraći koja
preko uretera stiže u mokraćnu bešiku, a odatle se, preko uretre izbacuje iz
organizma

Postoje mnogi uzroci renalnog (bubrežnog) propadanja kod dece. Bubrežna slabost
može da bude akutna ili hronična. Akutna stanja su trovanje, upale i povrede. Mogu
uspešno da se izleče ako se na vreme otkrije uzrok, ali ima slučajeva da bubrežna
funkcija više nikada ne bude kao pre.

U većini slučajeva, bolest se razvija polako, neopaženo, oštećujući bubrežnu

funkciju. Kada se pojave manifestacije u vidu otoka kapaka i potkolenica, zadihanost pri
najmanjem naporu, bleda ili žuto prebojena koža - tada je bolest već uznapredovala.
Najčešći uzroci hronične bubrežne slabosti kod dece najmlađeg uzrasta su urođene (na
primer, anomalije mokraćnih kanala) i nasledne bolesti.

Ako su deca sklona čestim urinarnim infekcijama, treba insistirati na biohemijskim

analizama, kako bi se utvrdila funkcija bubrega. Urinarne infekcije mogu da se jave
usled refluksa, to jest proširenja ili suženja mokraćnog kanala (urin ne može normalno
da otiče, dolazi do zastoja koji izaziva infekciju). Slab apetit, koji je prouzrokovan
mučninom, najčešće i povraćanjem, samim tim i malaksalošću, kao i padom
hemoglobina - takođe bi trebalo da bude znak za vanredne biohemijske analize.

Kako može da se spreči urinarna infekcija?

- Unosom veće količine tečnosti, jer veći protok urina kroz bešiku umanjuje mogućnost
zadržavanja bakterija. Nikako ne dozvolite detetu da trpi i odlaže pražnjenje bešike.
Ukoliko se požali na neke simptome (peckanje pri mokrenju, iznenadno noćno
umokravanje), obavezno proverite urin i urinokulturu. Ako se ustanovi postojanje
urinarne infekcije, obavezno je da dete unosi veću količinu tečnosti - kako bi se bakterije
lakše izbacile, i da redovno uzima terapiju koju je prepisao lekar. Akutna bubrežna
insuficijencija (ABI) se karakteriše ubrzanim smanjenjem bubrežne funkcije koje
prouzrokuje progresivni porast azotnih materija u krvi kod osoba sa prethodno
zdravim bubrezima.

Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen
bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu
ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Postoje dva najčešća
načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:
 Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz
organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…).
Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre
mokrenja), a ponekad i do bubrega.

Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju
neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su
suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja
mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz
mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma.
Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se
ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i
naseli se u bubregu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test
je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije
dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se
donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše
pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.

Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je
posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.

Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti
(leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako
se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz
urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali
i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA
dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.

Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine
infekcije.

Uzrok nastanka
ABI je uvek posledica neke druge bolesti, povrede ili štetne nokse, nikada nije bolest za
sebe. Na osnovu mesta gde se dešavaju poremećaji koji dovode do ABI, ona se može
klasifikovati na prerenalnu, renalnu i postrenalnu.

 Prerenalna ABI - nastaje kao posledica hipoperfuzije (smanjena je količina krvi koja
dolazi u bubreg) bubrega, a najčešći uzroci su krvarenja, povraćanja, dehidracije,
opekotine, šok, srčana insuficijencija i dr.
 Renalna ABI - razlog je u samom bubregu, najčešće akutna tubulska nekroza koja je
izazvana ishemijom kod šoka, sepse, koršćenja lekova kao što
su aminoglikozidi, tetraciklini, kod pimene kontrastnih sredstava.
 Postrenalna ABI - nastaje zbog prepreke u oticanju urina u visini tubula do uretre
(mokraćna cev), razlozi su kalkulusi, stenoze, kompresije tumorom, uvećanje prostate.

Klinička slika
 Početna faza - nastaje sa početkom ishemije traje do početka oligurije ( smanjeno
izlučivanje mokraće). U ovom periodu se odigravaju oštećenja bubrežnih ćelija i
nastaju hemodinamske promene. Smanjenje diureze (količina izlučene mokraće) ispod
400 ml za 24 časa ukazuje na početak druge faze.
 Faza oligurije - traje od 10 - 14 dana, postoji oštećenje bubrega i moguće su
komplikacije zbog nemogućnosti bubrega da izluči azotne materije i višak tečnosti. Kako
raste koncentracija ureje i kreatinina u krvi-bolesnik sve više oseća mučninu, gubi
apetit, a u težim slučajevima razvija se teška slika uremije sa znacima oštećenja svih
sistema i organa, pa može doći i do promene stanja svesti i kome.
 Faza diureze - bubrežna funkcija se spontano oporavlja posle 10 - 16 dana. Oporavak
počinje kada se obnove oštećene tubulske ćelije i uspostavi normalna perfuzija
bubrega. Volumen urina se sve više povećava, a u krvi se smanjuju nivoi ureje i
kreatinina. Kasnije se sve funkcije bubrega oporave, sem što za duže vreme ostaje
smanjena sposobnost koncentracije mokraće.
Potpuni oporavak bubrežne funkcije zavisi od težine oštećenja i obično traje 4 nedelje
ali i do 12 meseci.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkih, laboratorijskih ispitivanja (krvna slika,
pregled urina-osmolarnost, koncetracija natrijuma u urinu, frakciona ekskrecija
natrijuma,..) Ultrazvuk je metoda izbora za dijagnostiku opstrukcije urinarnog trakta.

Lečenje
Mora se brzo korigovati deficit tečnosti izotoničnim fiziološkim rastvorom.U zavisnosti od
prirode izgubljene tečnosti mogu se dati i krv, plazma i drugi koloidni rastvori. Primena
manitola i furosemida u inicijalnoj fazi može prevenirati razvoj ATN. Zatim se kontroliše
diureza unosom tečnosti, elektrolita (natrijum, kalijum), smanjuje se unos proteina,
ugljenih hidrata (100g dnevno).Upotreba peritonealne hemodijalize predstavlja veliki
napredak u lečenju ABI.