Elektroliza vode i vodenih otopina

Pokus: elektrode od grafita

a) elektroliza destilirane vode
b) elektroliza otopine sumporne kiseline i NaOH
c) elektroliza otopine natrijevog klorida
d) elektroliza otopine bakrovog(II) klorida
Opažanja:
a) destilirana voda – sporo se razvijaju se plinovi
b) razvijaju se plinovi na obje elektrode
c) razvijaju se plinovi na obje elektrode, otopina
postaje bazična
d) razvija se plin na anodi, na katodi se taloži bakar
 Elektroliza vode
- voda disocira slabo- slabi elektrolit
- podjela elektrolita na slabe i jake (disociraju 100%)
Molekule vode polarne- putuju u električnom polju

I -II 0
H2O  O2 - oksidacija
I -II 0
H2O  H2 – redukcija

H2O  H+ + OH-
 -II 0

I 0
 Hoffmanov aparat

- vodi se najčešće dodaje sumporna kiselina ili natrijev hidroksid

 - vodise dodaje neki jaki elektrolit npr. sumporna kiselina
elektroliza vodene otopine sumporne kiseline
- - jaka kiselina jer disocira 100%

E= 2,1V i E= 1,23V
 lakše se oksidira voda, manji potencijal
E= 0V i E= -0,83V- lakše se reducira H+
A(+)

K(-)

-na elektrodama se događa onaj proces za kojeg je potrebna

najmanja energija
- za oksidaciju sulfatnih iona potrebna veća energija
(veći elektrodni potencijal), lakše se oksidira voda
- za redukciju vodikovih iona potrebna je manja energija
- dodatkomsumporne kiseline ne mijenjaju se produkti na
elektrodama jer sulfatni ioni ne sudjeluju u reakciji
Elektroliza vodene otopine NaOH
NaOH(s)  Na+(aq) + OH-(aq)
A(+) OH-, H2O E= 0,4 V i E= 1,23 V

 lakše se oksidiraju OH-

K(-) Na+, H2O E= -2,71 V i E= -0,83 V

 voda se lakše reducira

Produkti elektrolize vodene otopine NaCl?
H2O

NaCl(s) Na+(aq) + Cl-(aq)

K(-) Na+, H2O

A(+) Cl-, H2O

U- cijev

E= 1,23V
E= 1,33V

Cl- i H2O sličan potencijal- oksidiraju se istom lakoćom.

-u koncentriranijim otopinama događa se oksidacija Cl- iona.
Ukupna reakcija: 2H2O + 2NaCl  Cl2 + H2 + 2NaOH

- ako se prostori ne odijele

događa se sekundarna reakcija
između iona klora i hidroksidnih
iona (udžbenik str.45)
Elektroliza CuCl2(aq)
Predvidi produkte elektrolize vodenih otopina navedenih tvari:

1. NaOH(aq) Elektroliza NaOH(aq)

2. HCl(aq)
3. CuSO4(aq)

Elektroliza HCl(aq)
Elektroliza CuSO4(aq)
Faradayevi zakoni elektrolize
-dva zakona koja je formulirao britanski kemičar i fizičar
Michael Faraday (1791.-1867.):

1. ZAKON
Množina tvari koja se izluči na elektrodi proporcionalna
je količini naboja (Q = I∙t) koja je protekla tijekom
elektrolize:

n~ Q
z = broj elektrona koji se izmijeni u reakciji na elektrodi
F = Faradayeva konstanta i iznosi 96 487 C mol-1.
Faradayeva konstanta- struja koju prenese 1 mol
elektrona
F = NA ∙ e = 96487 C mol-1
NA - Avogadrova konstanta (6.022×1023 mol-1)
e =naboj elektrona (1.602×10-19 C).

Ag+(aq) + 1e¯→ 1Ag(s): z=1

1 mol elektrona izluči 1 mol Ag= 107,9 (g)

2Ag+(aq) + 2e¯→ 2Ag(s):
2 mola elektrona izluči 2mola srebra
 2. ZAKON
Mase elemenata koje se izluče s istom količinom struje su
direktno proporcionalne njihovim kemijskim ekvivalentima.

- prolaskom struje od 96 487 C (1 mol e)

u prvom elekrolizeru nastat će
1 mol Ag, a u drugom 1/2 mol Cu

n(Ag) : n(Cu) = 1/z(Ag): 1/z(Cu)=1/1 : 1/2= 2:1

n= m/M , M= Argmol-1

m(Ag): m(Cu) = M(Ag)/1: M(Cu)/2

m(Ag): m(Cu) = Ar(Ag)/1: Ar(Cu)/2

m(Ag): m(Cu) = 2Ar(Ag) : Ar(Cu)

 Primjer:

e- + -

+ - + - + -

e- e- e-

1,0 M Au3+ 1,0 M Zn2+ 1,0 M Ag+

Au3+ + 3e- → Au Zn2+ + 2e- → Zn Ag+ + e- → Ag

Zbog različitih naboja iona ista količina struje izlućiti će

množinu Au, Zn i Ag u omjerima 1/3: 1/2 : 1
n(Au) : n(Zn) : n(Ag) =1/3 : 1/2 : 1/1
 2H+ +2e  H2

Koliko grama klora nastane na anodi s istom količinom

struje?
Domaća zadaća:
1. Izračunaj masu svakog metala koja se izluči strujom koju
prenese 1 mola elektrona u elektrolizi taljevine
2. Izračunaj mase svih produkata na elektrodama
u elektrolizi navedenih tvari ako je struja jakosti
1,5A tekla 0.5 sati.