Филолошко дело Саве Мркаља

- Реформа ћирилице намењена српском књижевном језику на народној основи

- Сало дебелога јера либо азбукопротрес (Будим, 1810)

- Класификација славенских, црквених знакова:

а) јединозвучни (једно слово означава једну фонему):

б) многозвучни (један знак има вредност двеју фонема):

в) звукопремјенљиви (једно слово може имати различите вредности):

г) замјенљиви (једна фонема или секвенца означава се на различите начине):

д) сложени (једна фонема обележава се са више слова):

- Реформа црквене азбуке:

а) задржао је а, б, в, г, д, као слова која су „језику нажем нужна“

б) је свео на означавање искључиво вокала е

в) задржао је ж и з, изостављајући s

г) слово и свео је на означавање вокала и, искључивши при том и, а десетеричко и одредио да

обележава сугласник ј

д) задржао је к, л, м , н, о, п, р, с, т

ђ) је искључио задржавши само

е) је предвидео „за стране рјечи“

ж) задржава х

з) искључио је

и) задржао је ц, ч, ш

ј) искључио је , додајући да је јери непотребно „у такозваном простом језику“

к) искључио је

л) задржао је , да би диграмима означавао сугласнике ђ, љ, њ, ћ (али само дотле док се

за сваки од ових консонаната не нађе по један знак)
- После извршене реформе, Мркаљ је добио азбуку од 26 слова, која је заједно са 4 диграма
„покривала“ 29 фонема српског књижевног језика на народној основи

- Палинодија либо обрана дебелога јера (1817)- враћа дебело јер на основу фонетских и
ортографских разлога (полугласнички елемент приликом изговора сугласника; обележавње
вокалног р у положајима испред вокала)

-Писмо Учредничеству новина српски(х)

- Мркаљ се није одрекао реформе из 1810. у својим каснијим текстовима