1.

INTELIGENTNE MREŽE
1.1 UVOD

Postojeći elektroenergetski sistemi, razvijeni tokom poslednjih 70 godina, električnu

snagu koju proizvode generatori velikih snaga injektiraju u prenosnu mrežu kroz velike
transformatore. Prenosna mreža treba da služi da se kroz nju prenese velika količina energije na
veliku daljinu. Ona je upetljana i liči na paukovu mrežu jer prenosi velike snage, pa se zahteva
visoka pouzdanost napajanja – napajanje iz bar dva pravca. Ukoliko nastane ispad na nekom od
elemenata, električna snaga može da se dopremi drugim putem. Svaki pojedinačni generator u
starom elektroenergetskom sistemu (EES) bio je velike snage – više stotina MVA, sve do 1000
MVA kod termoelektrana i nuklearnih elektrana. Prenosna mreža prenosi električnu snagu na
veliku daljinu, a ova snaga se iz sistema može preuzeti tako da prolazi kroz distributivne
transformatore, sve do krajnjih potrošača. Distributivna mreža služi da snizi napon na potrebne
vrednosti jer uređaji potrošača mogu da rade samo sa relativno niskim naponom. Takođe, radi se
i o bezbednostii ljudi, koja može da bude ugrožena pri kvarovima. Opasnost po ljude veća je pri
višem naponu.
Deo EES-a koji je zadužen za proizvodnju i prenos električne energije, generatori i
prenosna mreža, imaju dobre komunikacione veze, kako bi održali stabilnost sistema, omogućili
finansijske obračune i transakcije, održali efikasan rad, i olakšali zajednički rad generatora i
prenosne mreže. Stabilnost sistema podrazumeva da kvar nekog od elemenata sistema
(generator, vod, transformator …) ne dovede do prekida rada celog sistema, već se isključuje
samo element u kvaru da bi ostali elementi mogli da nastave da rade. Zbog toga, proizvodni i
prenosni deo sistema sadrži automatske sisteme, mada oni mogu da budu ograničeni na deo
mreže, kako bi obezbedili predvidivo ponašanje generatora i prenosne mreže za vreme velikih
poremećaja. Veliki poremećaji su kratki spojevi, pri čemu relejna zaštita treba da detektuje kvar i
element na kojem kvar nastaje, kao i da isključi element u kvaru. Međutim, posle toga nastaju
neki prelazni procesi, kada se naponi i struje menjaju, a automatski regulacioni uređaji treba da
promene rad generatora, transformatora i vodova tako da se sistem vrati u normalno stanje.
Prenos snage visokim naponom mnogo je jeftiniji nego na nižim naponima, zbog manjih
gubitaka jer su na visokim naponima struje male, pa samim tim i gubici su manji.
Distributivni sistem napaja potrošače. Veoma je prostran po dužini nadzemnih ili
kablovskih vodova, koji su na ograničenom prostoru nekog grada ili su deo prostrane ruralne
mreže koja dovodi snagu do udaljenih sela. Međutim, distributivna mreža uglavnom je pasivna,
sa slabim komunikacijama i ograničenom regulacijom. Osim u najvećim potrošačkim centrima
(na primer, valjaonice, čeličane, topionice aluminijuma), ne primenjuje se nadgledanje
(“monitoring”) u realnom vremenu napona koji se obezbeđuje potrošačima ili njihovih struja.
Veoma je slaba interakcija između energetskog sistema i potrošača, tj., zahteva se da potrošači
dobiju električnu energiju uvek kada je zahtevaju.
Aktuelna revolucija komunikacionih sistema, posebno potpomognuta Internetom, nudi
mogućnost mnogo većeg nadgledanja i upravljanja unutar celog EEC-a, i, zbog toga, efikasniji,
jeftiniji i fleksibilniji rad sistema. Inteligentne mreže su prilika da se koriste IKT (Informaciono-
Komunikacione Tehnologije) i da se tako revolucioniše energetski sistem. Ipak, zbog ogromne

1
veličine EES-a i velikih investicija uloženih u njega tokom mnogih godina, svaka značajnija
promena biće skupa, pa zahteva pažljivu proveru.
Konsenzus između naučnika klimatologa u vezi uticaja čoveka na klimatske promene je
jasan i ne dovodi se u pitanje. Ljudske aktivnosti su danas opasne po klimu. Zbog toga postoji
saglasnost da mora da se pronađe način da se energija koristi efikasnije i da se električna energija
proizvodi bez proizvodnje CO2 (ugljen-dioksida). Efikasno upravljanje opterećenjem i smanjenje
gubitaka i utrošene energije zahteva da se poseduju dobre informacije, dok korišćenje velikih
količina obnovljivih izvora za proizvodnju električne struje zahteva integraciju potrošača u rad
EES-a, sa ciljem da se ostvari dobra ravnoteža proizvodnje i potrošnje. Pametna brojila su važan
deo Pametnih mreža jer mogu da obezbede informacije o potrošnji, i samim tim, tokovima snaga
u mreži. Kada svi delovi EES-a postanu nadgledani, stanje EES-a postaće opservabilno (može se
posmatrati), što pruža mogućnost za bolje upravljanje sistemom.
U Velikoj Britaniji, pretpostavljeni (planiranni) budući dekarbonizovani (bez proizvodnje
ugljen-dioksida) enegetski sistem verovatno bi se bazirao na proizvodnji el. energije iz
obnovljivih izvora, nuklearnih generatora i termoelektrana kod kojih se otpadni ugljen-dioksid
zahvata i sakuplja [Carbon capture and storage (CCS)]. Ovakvom kombinacijom izvora teško bi
se upravljalo, budući da se ona sastoji od izvora sa promenljivom proizvodnjom (solarne,
vetroelektrane, male hidroelektrane) i velikih nuklearnih generatora i termoelektrana, koje iz
tehničkih i ekonomskih razloga rade sa konstantnom snagom. Teško se može videti kako takav
energetski sistem može biti upravljan efikasno i jeftino bez nadgledanja i upravljanja koje bi
omogućile Pametne mreže.

1.2 ZBOG ČEGA PRIMENITI PAMETNE MREŽE SADA?

Od oko 2005. godine postoji povećano interesovanje za Pametne mreže. Uviđanje da IKT
nudi velike mogućnosti za modernizaciju rada električnih mreža koincidira sa razumevanjem da
energetski sektor može biti dekarbonizovan uz razumnu cenu samo ako je efikasno nadgledan i
upravljan. Osim toga, čitav niz drugih, detaljnijih razloga, sada koincidira da se poveća
interesovanje za Pametne mreže.

1.2.1 Zastarela oprema i nedostatak kapaciteta

U mnogim delovima sveta (na primer, u USA i većini zemalja u Evropi) EES se razvijao
intenzivno od pedesetih godina prošlog veka. Oprema u prenosnoj i distributivnoj mreži koja je
tada instalisana danas je takva da joj je životni vek prošao, zbog čega je potrebna njena zamena.
Investicioni troškovi takve opreme biće veoma visoki, a čak su pod znakom pitanja jer nije
izvesno da postoje kapaciteti za proizvodnju, kao i specijalizovani stručnjaci za tu opremu.
Potreba da se obnove prenosna i distributivna mreža je očigledna, pa je prilika da se inoviraju
konstrukcije opreme, kao i pogonska praksa- veoma povoljna.
U mnogim zemljama nadzemni vodovi, potrebni da prihvate porast energije zbog
priključenja malih elektrana, tretirani su tako da se njihova zamena odlaže i desetak godina, zbog
teškoća u dobijanju novih trasa (prostora za izgradnju vodova), kao i dobijanja dozvola vezanih

2
za ekologiju. Zbog toga neki od postojećih prenosnih i distributivnih vodova rade opterećeni
blizu granice kapaciteta, zbog čega neke od malih elektrana ne mogu biti priključene. Nastalo bi
strujno preopterećenje i nedozvoljeno zagrevanje provodnika vodova, što povećava ugib i
smanjuje sigurnosne razmake (rastojanja do objekata gde može da nastane preskok). Sve ovo
zahteva pametnije metode povećanja prenosnog kapaciteta, koje su dinamičke. Osim toga,
potrebno je i pametnije preusmeravanje el. snage kroz manje opterećene vodove.

1.2.2 Termička ograničenja

Termička ograničenja u postojećim prenosnim i distributivnim vodovima su konačna

granica njihovih prenosnih kapaciteta. Drugim rečima, pri nekoj struji nastaje opasno
pregrevanje provodnika nadzemnih vodova i kablova. Kada oprema provodi struju veću od
termičkog maksimuma, ona postaje pregrejana, što veoma lose utiče na električnu izolaciju, koja
ubrzano stari. To dovodi do smanjenja životnog veka opreme i povećanog broja kvarova.
Ukoliko kroz provodnik nadzemnog voda prolazi prekomerna struja, provodnik se
izdužuje, ugib lančanice se povećava, a rastojanje prema zemlji smanjuje. Svako smanjenje
rastojanja provodnika nadzemnog voda prema zemlji ima značajne posledice po povećanje broja
kvarova, kao i opasnost po ljude. Termička ograničenja zavise od meteoroloških uslova okoline,
koji se menjaju tokom godine. Zbog toga, dinamička promena dozvoljenog opterećenja može da
poveća prenosni kapacitet voda u nekim periodima.

1.2.3 Pogonska ograničenja

Svaki elektroenergetski sistem radi pri prethodno definisanim granicama napona i

frekvencije. Ukoliko napon premaši gornju granicu, izolacija elemenata EES-a i potrošača može
biti oštećena, dovodeći do kratkih spojeva. Suviše nizak napon može dovesti do kvarova opreme
potrošača, a može dovesti do prevelikih struja, zbog čega zaštita može da isključi neke vodove i
generatore. Kapacitet mnogih tradicionalnih distributivnih mreža je ograničen promenama
napona koje nastaju u vremenu između maksimalnih i minimalnih opterećenja, zbog čega
distributivne mreže ne mogu biti opterećene optimalno, blizu termičke granice. Mada smanjeno
opterećenje dovodi do smanjenih gubitaka, ono zahteva veća investiciona ulaganja jer oprema ne
može da se koristi potpuno (u punom kapacitetu), već većim delom.
Od otprilike 1990. godine nastaje veliko ponovno interesovanje da se male elektrane
povežu na distributivnu mrežu. Ova distribuirana proizvodnja (na puno mesta, umesto u jednoj
elektrani sa generatorom velike snage) može da dovede do povišenih napona u trenucima malih
opterećenja, zahtevajući koordinisan rad lokalnog generatora, transformatorima sa promenom
prenosnog odnosa pod naponom (regulacijom napona) i ostale opreme namenjene za upravljanje
naponom u distributivnim mrežama. Frekvencija u EES-u regulisana je izjednačavanjem
potrošnje sa proizvodnjom el. energije tako što regulatori turbine otvaraju ili zatvaraju ventile
kroz koje se dovodi radni fluid (voda kod hidrogeneratora ili para kod turbogeneratora), i to na
sekundnom novou (u toku nekoliko sekundi). Svaka neravnoteža (debalans) reflektuje se u

3
sistemu kao odstupanje frekvencije od 50 Hz ili prekomernim tokovima električne snage kroz
vodove koji povezuju upravljačke regije u velikim energetskim sistemima. Operatori sistema
(dispečeri) održavaju frekvenciju u strogim granicama. Kada frekvencija opada, to znači da u
sistemu nedostaje aktivne snage, pa se uključuju rezervni agregati (generatori), ili se povećava
opterećenje generatora koji su u pogonu, ali nisu maksimalno opterećeni. Ukoliko nema dovoljno
rezerve, zaštita isključuje deo potrošača, prema unapred ustanovljenim listama prioritetnih
potrošača (isključuju se prvo nevažni potrošači da bi važni (bolnice, ustanove...) ostali u pogonu,
jer nema dovoljno električne snage za sve. Tako se održava stabilnost sistema, tj., omogućava se
da sistem nastavi da radi normalno.
Mali generatori koji koriste obnovljive energije (na primer, vetar, Sunčevo zračenje)
imaju proizvodnju koja je promenljiva jer zavisi od meteoroloških uslova. Ta se proizvodnja ne
može predvideti sa dovoljnom sigurnošću nekoliko sati unapred, što je važno zbog planiranja
potrošnje, ali i zbog tržišta električnom energijom. Veliki termogeneratori u klasičnim termo-
elektranama tehnološki zahtevaju da pokretanje iz hladnog stanja traje i do šest sati. Neki
generatori u sistemu (na primer, u nuklearnim elektranama) iz tehničkih i ekonomskih razloga
moraju da rade sa konstantnom snagom. Dakle, održavanje ravnoteže između proizvodnje el.
snage i potrošnje sa zadovoljavajućom vrednošću frekvencije postaje teško. Delimično
opterećeni generatori (“obrtna rezerva”) ili skladištenje el. energije može da reši problem, ali uz
povećane investicione troškove. Zbog toga, operatori sistema sve više se okreću regulisanju
frekvencije (balansa između proizvodnje i potrošnje) okrećući se potrošačima. Zamišljeno je da
termički potrošači koji se koriste za grejanje budu električne prirode, kako bi se izbegle toplane
koje koriste ugalj, mazut i sl., kao ida će broj stanovnika koji će koristiti elektrovozila biti sve
veći. Ovakvi termički potrošači i baterije električnih automobila spadaju u tzv. fleksibilne
potrošače. To su oni potrošači koje ne moramo da uključujemo kada god zaželimo, već kada je to
povoljno elektroprivrednom preduzeću. Sada, to je “niža tarifa” noću, koja nam se daje da bismo
bojlere za toplu vodu uključivali noću, kada je opterećenje EES-a malo jer noću ne radi
industrija, a aktivnosti ljudi su znatno smanjene. Uključivanje potrošača u skladu sa dinamičkim
tarifama pomoglo bi sistemu da se održi stabilnost, da se smanji potreba za obrtnom rezervom
(generatore bismo mogli da opteretimo više nego što je to sada), a smanjila bi se i potreba za
pojačanjem mreže (izgradnjom novih kapaciteta – vodova, generatorai sl.).

1.2.4 Sigurnost napajanja

Savremeno društvo zahteva sve sigurnije i pouzdanije napajanje električnom snagom jer
se na mrežu priključuje sve više kritičnih potrošača, onih koji ne smaju da ostanu bez napajanja.
Tradicionalni pristup za povećanje pouzdanosti bio je da se instališu dodatne redundantne mreže
(mreže koje omogućavaju napajanje sa još jedne strane), uz znatna investiciona ulaganja i
negativan ekološki uticaj. Smatralo se da je jedino rešenje da se održi stabilnost sistema da se
element u kvaru odmah isključi sa mreže, bez pokušaja da se nešto preduzme da se omogući
napajanje odmah posle kvara. Pristup Inteligentne mreže je da se koriste akcije rekonfiguracije,
automatski, posle kvara, kako bi se održalo napajanje, a bez potrebe da se imaju dodatni
dvostruki putevi za napajanje sa druge strane. To znači da se komandovanjem rasklopnom

4
opremom neki delovi voda isključe, a drugi uključe u toku veoma kratkog vremena, automatski,
a ne da monterska ekipa ide po trasi i to radi “ručno”. Ovi dodatni putevi bili bi nepotpuno
iskorišćeni u toku celog životnog veka. Manji broj redundantnih mreža rezultuje u boljem
iskorišćenju opreme, ali i nešto većim gubicima el. snage.

1.2.5 Nacionalne inicijative

Mnoge države ohrabruju i podržavaju uvođenje Inteligentnih mreža kao jeftiniji način da
modernizuju svoj elektroenergetski sistem i njegovu infrastrukturu, uz uvođenje generatora
zasnovanih na maloj ili nikakvoj emisiji ugljen-dioksida. Razvoj Pametnih mreža takođe se u
mnogim državamma vidi kao odlična ekonomska prilika za razvoj novih proizvoda i usluga.

1.2.5.1 Kina

Rukovodstvo Kine proglasilo je da do 2020. Godine mora da smanji emisiju ugljen-

dioksida do 45% u odnosu na onaj 2008. godine. Drugi pokretači razvoja Pametnih mreža u Kini
su rapidan ekonomski rast u Kini, kao i neravnomerna geografska raspodela proizvodnje el.
snage u odnosu na potrošnju. Drugim rečima, snaga se proizvodi u jednim područjima, a troši u
sasvim drugim.
Državna elektroprivredna organizacija Kine izdala je srednji i dugoročni plan razvoja
Pametnih mreža. Taj plan definiše Pametnu mrežu kao “jak i robustan elektroenergetski sistem,
potpomognut mrežom Ultra Visokog Napona, baziran na koordinisanom razvoju električnih
mreža različitih naponskih nivoa. Pametna mreža je podržana informacionom i komunikacionom
infrastrukturom. Karakteriše se automatizovanim sistemom sa delovima koji u radu sarađuju
između sebe, uz integraciju tokova el. snage, informacija i biznisa”.

1.2.5.2 Evropska Unija

Evropska Unija je izdala Platformu o Tehnologijama u Pametnim mrežama. U njoj se

tvrdi: “Od životnog je značaja da elektroenergetske mreže u Evropi budu sposobne da integrišu
generatore svih tehnologija sa malom emisijom ugljen-dioksida, kao i da ohrabre potrošačku
stranu da igra aktivnu ulogu u lancu snabdevanja. Ovo treba da bude izvedeno nadograđivanjem
i proširenjem mreža na efikasan i ekonomičan način”.
Platforma za Pametne mreže identifikovala je sledeće važne oblasti kao ključne izazove
za korišćenje obnovljive energije, kao i efikasnost i smanjenje emisije ugljen-dioksida od 2020.
do 2050. godine:

• Ojačavanje mreže, uključujući proširenje na more (vetroparkovi);

• Razvoj decentralizovane arhitekture za sistem upravljanja;
• Isporuka komunikacione infrastructure;

5
 • Omogućavanje da potrošačka strana bude aktivna, a ne pasivna, kao sada;
• Integracija izvora sa promenljivom proizvodnjom;
• Povećanje “pameti (inteligencije)” proizvodnje, prenosa i potrošnje;
• Iskorišćavanje koristi od distribuirane proizvodnje i skladištenja;
• Priprema za uvođenje velikog broja elektrovozila.

1.2.5.3 Japan

Godine 2009. japanska vlada deklarisala je da do 2020. godine emisija ugljen-dioksida iz

svih sektora bude smanjena na 75% od one u 1990. godini. Da se ostvari taj cilj, zahteva se da
bude instalisano 53 GW solarnih elektrana u energetski sistem između 2020. i 2030. godine.
Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije osnovalo je tri Studijska komiteta od 2008. godine
da se bave Pametnim mrežama i njihovim aspektima. Ovi komiteti bili su aktivni u trajanju od po
jedne godine i analizirali su EES sa malom emisijom CO2, Pametnu mrežu u japanskom
kontekstu (primenljivu u Japanu), prenosnu i distributivnu mrežu nove generacije, kao i
regulatorna pitanja buduće prenosne i distributivne mreže. Ovim komitetima dat je mandat da
diskutuju o budućim regulatornim aspektima koji se odnose na veliko uvođenje izvora
zasnovanih na obnovljivim energijama, naročito PV sistema, u elektroenergetski sistem:

1. višak energije za vreme malih opterećenja,

2. fluktuacije frekvencije,
3. povišenje napona distributivnih vodova,
4. prioritet interkonekcije, pristup i dispečing za generatore bazirane na obnovljivim izvorima, i
5. povraćaj investicija uloženih u pametnu mrežu.

Dalje, ustanovljen je nacionalni istraživački projekat „Ispitivanje u realnoj mreži

tehnologija optimalnog upravljanja za prenosni i distributivni sistem sledeće generacije“.
Sproveden je u 26 elektropivrednih organizacija, proizvođačkih kompanija i istraživačkih
laboratorija u Japanu, kako bi se razvile nove tehnologije koje će rešiti ove probleme.
Od zemljotresa u mestu Tohoku marta 2011. godine, koncept Pametne mreže privukao je
veliku pažnju za rekonstrukciju mreže u oštećenim oblastima i razvoj društva sa malom
emisijom CO2.

1.2.5.4 Velika Britanija

Dokument „Pametnija mreža – mogućnosti“ Odeljenja za energiju i klimatske promene

tvrdi da je cilj razvoja Pametne mreže da obezbedi fleksibilnost u odnosu na postojeću mrežu,
omogućavajući ekonomski efikasnu tranziciju prema sistemu sa malom emisijom CO2. Mapa
puta za Pametnu mrežu prepoznaje niz kritičnih razvojnih aspekata koji će da vode enegetski
sistem Velike Britanije prema maloj emisiji štetnih gasova. Oni uključuju:

6
 1. Rapidno povećanje intermitentnih (sa promenljivom proizvodnjom) i malo fleksibilnih
(rade sa konstantnom snagom) nuklearnih elektrana u vezi sa zatvaranjem fleksibilnih
termoelektrana;
2. Elektrifikacija grejanja i saobraćaja;
3. Prodiranje distribuirane proizvodnje, što obuhvata distribuiranu proizvodnju, kao i
aktivno učešće potrošnje i skladištenja energije; i
4. Povećan prodor električnih vozila, umesto klasičnih.

1.2.5.5 Sjedinjenja američke države

Prema jednom zakonu, SAD „podržavaju modernizaciju prenosnih i distributivnih mreža

sa ciljem da se obezbedi pouzdana i sigurna elektro infrastruktura koja će da zadovolji buduće
povećanje potrošnje i da ostvari povećanu upotrebu digitalnih informacionih i regulacionih
tehnologija; dinamičku optimizaciju rada mreže i resursa; razmeštanje i integraciju (uvođenje)
distribuiranih izvora; razvoj i obuhvatanje odziva potrošnje; izvore na strani potrošača, a ne u
elektroprivrednoj organizaciji; energetski efikasne resurse; razvoj pametnih tehnologija za
merenje el. energije, komunikacije i automatizaciju distributivnih mreža; integraciju pametnih
uređaja i kućnih aparata; razvoj i razmeštanje naprednih tehnologija za skladištenje el. energije i
metoda za smanjenje vrha dijagrama opterećenja; obezbeđivanje pravovremenih informacija od
potrošača, upravljačkih mogućnosti i komunikacionih standarda“:

1.3 Šta je „Pametna mreža“ (Smart grid)?

Koncept Pametne mreže kombinuje čitav niz tehnologija, rešenja krajnjih korisnika, kao i
čitav niz političkih i regulatornih pokretača. Ona nema jednu jednostavnu definiciju.
Evropska Tehnološka Platforma definiše Pametnu mrežu kao:

„Pametna mreža je električna mreža koja pametno može da integriše sve učesnike
povezane na nju - generatore, potrošače i one koji rade obe te funkcije, kako bi efikasno
obezbedili održivu, ekonomsku i sigurnu isporuku el. energije“.

Prema SAD Odeljenju za energiju:

„Pametna mreža koristi digitalnu tehnologiju da poboljša pouzdanost, sigurnost, i

efikasnost (ekonomsku i energetsku) energetskog sistema, od velikih proizvođača u elektranama,
preko prenosne i distributivne mreže, do potrošača i sve većeg broja distribuiranih malih
elektrana i sistema za skladištenje“.

U „Pametnije mreže – mogućnosti“ se tvrdi:

7
 „Pametna mreža koristi merenje, ugrađeno procesiranje i digitalne komunikacije da
omogući da elektroenergetska mreža bude opservabilna (sposobnost da bude merena i
vizuelizovana), kontrolabilna (mogućnost da se njome upravlja i da bude primenjena
optimizacija), da bude automatizovana (sposobna da se adaptira i da sama ispravlja greške i
probleme), da bude potpuno integrisana (da može da radi sa već postojećim elementima u
sistemu, kao i sa kapacitetima koji mogu da objedine različite vrste izvora električne energije).

Literatura sugeriše i sledeće odsobine Pametne mreže:

1. Pametna mreža omogućuje odziv potrošača i upravljanje potrošačima kroz integraciju

pametnih brojila, pametnih aparata i potrošača, mikro-generacije i skladištenja el. energije
(elektrovozila), kao i davanjem informacija potrošačima u vezi mogućnosti korišćenja energije i
cena (različitih tarifa). Usvojeno je da će potrošači biti snabdeveni informacijama i inicijativama
da promene svoje ponašanje, kako bi prevazišli neke probleme koji se javljaju u EES-u.
2. Pametna mreža prilagođava i olakšava upotrebu distribuiranih malih elektrana,
mikroelektrana u objektima potrošača, kao i mogućnosti za skladištenje energije. Tako se
smanjuje uticaj na životnu sredinu, a obezbeđuje se i način za udruživanje (sabiranje). Pametna
mreža će omogućiti pojednostavljeno priključivanje slično „plug-and-play“ filozofiji (uključi i ne
razmišljaj).
3. Pametna mreža optimizuje i efikasno upravlja imovinom koristeći inteligentan rad
prenosne i distributivne mreže (preusmeravanje energije, automatski pogon) i ostvaruje efikasno
upravljanje imovinom. Ovo uključuje korišćenje utvrđivanja akcija koje su potrebne i kada su
potrebne.
4. Pametna mreža osigurava i poboljšava pouzdanost i sigurnost napajanja čineći sistem
elastičan u odnosu na poremećaje, napade i prirodne katastrofe, tako što utvrđuje kvar (relejna
zaštita) i reaguje na njega (regulacija u elektranama), kao i prediktivno održavanje (održavanje
prema potrebi, a ne vremenski planirano), samoizlečenje (sistem se sam vraća u normalno stanje,
pri čemu isključuje element u kvaru). Pojačava se sigurnost napajanja kroz povećanje kapaciteta.
Pouzdanost je verovatnoća bezotkaznog rada. Dakle, ona pokazuje kolika je verovatnoća kvara
nekog elementa, dela sistema ili celog sistema. Sigurnost pokazuje da li pri kvaru nekog
elementa (generatora, voda, transformatora) el. snaga može ići iz drugog pravca ili kroz neki
paralelan element.
5. Pametna mreža održava kvalitet el. energije u zahtevanim granicama, kako bi se
obezbedio ispravan rad osetljivih potrošača, naročito elektronike (roboti, računari i sl.).
6. Pametna mreža otvara nova tržišta el. energije kroz povećan broj transportnih puteva
el. snage, agregisanu (sabranu, ukupnu) proizvodnju i odziv potrošača.

1.4 PRVE INICIJATIVE ZA PAMETNE MREŽE

Slika 1.1 je šematski prikaz jednostavne distributivne mreže sa distribuiranim

generatorima (DG). Ima mnogo karakteristika ove mreže po kojima sa ona razlikuje od klasične,
pasivne distributivne mreže. Prvo, tok el. snage nije jednosmeran. Smer snage i intenzitet napona

8
u nekoj tački zavise kako od potrošnje, tako i od injektirane proizvedene snage. Drugo,
distribuirani generatori povećavaju struju kratkog spoja na širem području, čineći relejnu zaštitu
složenijom, uz teže koordinisanje zaštita. Treće, tok reaktivne snage u mreži može biti nezavisan
od tokova aktivnih snaga. Četvrto, mnogi DG povezani su na mrežu preko uređaja energetske
elektronike, zbog čega u mrežu ubacuju više harmonike.

Slika 1.1 Šema aktivnog upravljanja distributivnom mrežom

Na slici 1.2 prikazana je arhitektura Regulatora upravljanja distributivnom mrežom

(Distribution Management System Controller (DMSC).

9
 Slika 1.2 Arhitektura Regulatora upravljanja distributivnom mrežom

Constraints – ograničenja, Control limits – granice upravljanja, Voltage limits – granice

napona, Thermal limits – termičke granice, State estimation and bad data detection – Procena
stanja i detekcija loših podataka, Optimal control – optimalno upravljanje, Measurements –
merenja, Local and RTU (Remote Terminal Unit) measurements – lokalna merenja i merenja
koja izvodi udaljeni priključni uređaj, Network topology – Toplogija mreže (šta je sa čime
povezano u mreži i status uključenosti), Available options – raspoložive mogućnosti (opcije),
OLTC – On-Load Tap Changer – regulator napona transformatora koji radi pod opterećenjem, Q
compensation – kompenzacija reaktivne snage Q, Voltage regulator – regulator napona,
Controllable loads and DG – kontrolabilni potrošači i DG, Optimal settings – optimalno
podešavanje, OLTC ref – referentna vrednost za OLTC, Q inject/absorb – ubacivanje ili
apsorbovanje reaktivne snage Q, Regulator up/down – regulator gore/dole, Load shed/connect –
potrošač - isključenje ili priključenje, DG up/down – povećanje ili smanjenje proizvodnje DG-a.

Slika 1.1 takođe pokazuje upravljačku šemu pogodnu za ostvarenje funkcija aktivnog
upravljanja. U ovoj šemi Regulator upravljanja distributivnom mrežom (Distribution

10
Management System Controller (DMSC)) procenjuje uslove u mreži i preduzima akcije
upravljanja naponima i tokovima snaga. DMSC dobija merene podatke iz mreže i šalje
upravljačke signale regulacionim uređajima. Upravljačke akcije mogu biti promena položaja
regulatora energetskog transformatora, promena proizvedene snage DG-a i proizvdnja
(injektiranje) ili potrošnja (apsorpcija) reaktivne snage. Slika 1.2 pokazuje blok sa DMSC
kontrolerom, koji procenjuje radne uslove i određuje podešenja regulatora za uređaje priključene
na mrežu. Ključna funkcija DNSC-a je ocena stanja (state estimation), detekcija loših podataka i
optimalna podešenja regulatora.
DMSC dobija ograničen broj merenih podataka u realnom vremenu, posle podešenih
intervala, a iz određenih čvorova. Mereni podaci su normalno naponi, struje potrošača i tokovi
snaga iz primarnih (veće snage) i sekundarnih transformatorskih stanica. Ova merenja koriste se
da se izračunaju radni uslovi u mreži. Kao dodatak ovim merenjima u realnom vremenu, DMSC
koristi modele potrošnje (snaga u toku dana, nedelje ... i energija) u svakom čvoru mreže, koji su,
ustvari, modeli za prognozu u budućnosti. Toplogija mreže i impedanse elemenata takođe su
poznate DMSC-u.
Estimator stanja, opisan u poglavlju 7, koristi ove podatke da proceni pogonske uslove u
mreži u funkciji efektivnih vrednosti napona, tokova snaga po vodovima i proizvodnje el. snage.
Loša merenja se identifikuju i filtriraju korišćenjem metoda detekcije i identifikacionih metoda.
Kada su pogonski uslovi u mreži procenjeni, upravljački (kontrolni) algoritam izračunava
da li su ti uslovi u zadovoljavajućim (standardima definisanim) granicama. Ovo je najčešće
procenjeno analizom napona u svim čvorovima mreže. Postoji optimizacioni algoritam sa
mogućnostima aktivnog upravljanja, granicama mogućnosti regulatora i ograničenjima u mreži.

1.5 PREGLED TEHNOLOGIJA POTREBNIH ZA PAMETNE MREŽE

Da se ostvare zahtevi potrebni za Pametnu mrežu, sledeće tehnologije treba da budu

razvijene i primenjene:

1. Informacione i komunikacione tehnologije: One uključuju:

a) dvosmerne komunikacione tehnologije, koje treba da omoguće povezanost između

različitih komponenti u EES-u i potrošača;
b) otvorene arhitekture za plug-and-play („uključi i vozi“) kućnih aparata, električnih
vozila i mikrogenaratora (jednostavno priključivanje);
c) komunikacije, kao i potreban softver i hardver koji će klijentima (kupcima) pružiti više
informacija, omogućiti kupcima da oni trguju na tržištu energije, kao i da omoguće potrošačima
da aktivno reaguju na zahteve operatora sistema;
d) softver koji će omogućiti i održavati sigurnost informacija i standarde koji će da pruže
skalabilnost i međusobni rad informacionih, kao i komunikacionih sistema.

2. Očitavanje, merenja, upravljanje i automatizacija: Ovo uključuje:

11
 a) Pametne elektronske uređaje (Intelligent Electronic Devices IED), koji treba da
obezbede naprednu relejnu zaštitu, merenje, snimanje kvarova (napona i struja u svim fazama,
pri kvaru), i registraciju događaja u EES-u;
b) Jedinica za merenje fazora (efektivne vrednosti i faznog stava) – Phasor Measurement
Units (PMU) i Wide Area Monitoring, Protection and Control (WAMPAC) - nadgledanje širokih
oblasti, zaštita i upravljanje, kako bi se obezbedila sigurnost EES-a;
c) integrisani (ugrađeni) senzori, merenja, upravljački i automatski sistemi, kao i
informacione i komunikacione tehnologije, koji treba da obezbede brzu dijagnozu i pravovre-
meni odziv na različite događaje u energetskom sistemu. Ovo će podržati poboljšano upravljanje
imovinom i efikasnijim radom komponenti sistema, kako bi se olakšali problemi zagušenja
transporta el. energije u prenosnoj i distributivnoj mreži. Takođe, sprečiće se ili na najmanju
meru smanjiti mogući ispadi elemenata sistema, a omogućiće se automatske reakcije
(rekonfiguracija mreže – preusmeravanje el. snage drugim putem) kada se zahtevaju brze
reakcije na događaje u mreži (kvarove, preopterećenja);
d) pametni kućni aparati, komunikacije, upravljanje i nadgledanje, da se maksimizuje
sigurnost, komfor, pogodnosti i ušteda energije u domovima;
e) pametna merenja, komunikacije, prikazivanje podataka i sa tim povezan softver, kako
bi se dozvolilo kupcima da imaju veći izbor i upravljanje nad upotrebom el. energije i gasa. To
će pružiti kupcima tačne račune za el. energiju i gas, zajedno sa bržim i lakšim uključenjem
potrošača, kako bi kupcu dali tačne informacije u realnom vremenu (u svakom trenutku) vezano
za njegovu potrošnju gasa i el. energije, kao i drugih informacija. Takođe, omogućiće se
upravljanje potrošnjom i učešće potrošača u pogonu sistema.

3. Energetska elektronika i skladištenje el. energije: Ovo obuhvata:

a) High Voltage DC (HVDC) – prenos el. energije jednosmernim visokim naponom

(zbog manjih gubitaka el. snage zbog zagrevanja) i šeme tipa „back-to-back“ (leđa u leđa), kao i
Flexible AC Transmission Systems (FACTS) – prenos AC naponom, ali fleksibilan, kako bi se
omogućio prenos el. snage na veliku daljinu, kao i integraciju (uvođenje) izvora koji koriste
obnovljive energije;
b) različiti spojevi u vidu energetske elektronike, kako bi se obezbedilo efikasno
priključenje obnovljivih izvora energije i uređaja za skladištenje energije;
c) serijski (redni) kondenzatori Unified Power Flow Controllers (UPFC) – kontroleri
tokova snaga, kao i drugi FACTS uređaji, koji treba da obezbede bolje upravljanje tokovima
snaga u mreži;
d) HVDC, FACTS i aktivni filtri zajedno sa integrisanom (ugrađenom, već povezanom)
opremom za komunikacije i upravljanje, kako bi se poboljšali fleksibilnost, pouzdanost
napajanja i kvalitet el. energije;
e) interfejsi energetske elektronike (uređaji koji povezuju obnovljive izvore sa mrežom) i
ugrađena komunikacija i upravljanje, kako bi se pomoglo da rad sistema bude ispravan,
kontrolisanjem obnovljivih izvora, skladištenja energije i potrošnje;
f) skladištenje energije, da se obezbedi veća fleksibilnost i pouzdanost EES-a.

12