стр 5

- 19.5.1826. уведена је нова војска у Османско царство

- Јањичари се побуне почетком јуна, али је њихова буна у ЦАР крваво угушена, а ферманом од
16.6.1826. Махмуд 2 укинуо је јањичаре у цијелом царству
- Тај ферман прочитан је у СА 20.7. а јањичари се састану у дворишту Цареве џамије и договоре се
да не признају ферман, а за вошу изаберу Алиагу Рушчиклију
- Против јањичара остану само Зворник, Нови Пазар и Сјеница
- Порта у СА пошаље Арифбега и Ахмед ефендију, али они не смједну отићи даље од Новог
Пазара, а након њих ни Месудага
- Везиру Босне Мустафа паши Беленлији одузета је част везира (добио је 12.5.1826.), а на то мјесто
постављен је БГ мухафиз Абдуррахим паша 22.12.1826. који дође у Зворник и спријатељи се са
капетаном Фидахићем
- Алибег Фидахић са 1 000 људи дође у СА и мало на превару мало на силу пошаље јањичарске
прваке у Зворник 6-7.3.1827. , гдје су они побијени 9.3.
- На територији Босне чиниле су се одмаздне, нарочито под утицајем Фадил ефендије
Шерифовића
- У СА избије побуна, а међу вођама истицао се Хасан бајрактар Зубовић
- Тражили су да Абдуррахман напусти СА и пређе у Травник, те је он и напустио СА 29.6.1828.
- Али није отишао у Травник већ у Зовик на имање Хусеина капетана Градашчевића
- Опозван је са положаја везира 18.8.1828. због срамног напуштања СА, а на то мјесто дошао је
Морали Али Намик, који је стигао у септембру 1828. у Травник
- Био је миран и тих, а то су у Босни видјели као слабост
- Помоћ војсци ТУР која је кренула из Босне, стигла је касно након склопљеног мира 14.9.1829. те
се восјка крајем 1829. вратила кућама

стр 6
- Великаши из Босне ишли су у ЦАР гдје се лично са сулнатом расправљало о прихватању реформи
у Босни, али је то било безуспјешно
- Племство никако није жељело реформе, јер је видјело да тако губи привилегије, а у томе су
видјели и опасност по вјеру
- Почетком јануара 1831. дошао је Портин повјереник који је требао помоћи у спровођењу
реформи
- Прваци БиХ се састану у Тузли, од 20.1. до 5.2.1831. и договоре се да се опиру и силама
спровођењу реформи и давању подрињских нахија СРБ, те да траже независност Босне
- За вођу изабран је капетан од Градачца, изузетно млад, али и изузетно богат

стр 7
- Градачац или Град познат је још од почетка 19 или краја 18 вијека
- Хусеин капетан је ту рођен око 1802. ; а Градачац је био у власништву његове продице вјероватно
од краја 17 или почетка 18 вијека
- Отац му је био Осман капетан, а имао је 4 сина Мурата, Хусеина, Осман пашу и Хаџи Бећирбега
- Осман капетан је умро 1814. а Мурата је убио паша Џелалија у Травнику 1821.
- Хусеин је био капетан у периоду 1821-1832. ; а 1822. добио је сина Мухамеда

стр 9
- Хусеин је имао добре односе са фра Илијом Старчевићем
- На око 8 километара од Градачца, Хусеин је направио вјештачко острво и на њему ставио свој
двор
- Девет мјесеци је био са Абдуррахим пашом гледајући шта он ради по Босни и вратио се у своју
капетанију у октобру 1827.
- Фра Илија Старчевић је радио на повезивању Хусеина и Беча, али је за то сазнао Абуррахим паша
и 26.2.1828. прекинуо те везе

стр 10
- Почетнок марта 1829. почео је сукоб зворничког капетана Махмуда и његовог брата Али паше
Фидахића коме је султан желио даривати Зворничку капетанију
- Али паша је поражен и упућен као заробљеник код Хусеина капетана, гдје су се спријатељиљи,
чак је и Али паша наставио отпор султану кад је Хусеин поражен

стр 11

- Против избора Хусеина били су Алиага Ризванбеговићи Смаилага Ченгић

- Уопште чивата БОС била је против реформи а Херцеговина за. Босна је била пуна војно-
политичког племства, у њој је СА центар јањичара и сл; а ХЕР је сиромашна и увијек на страни
политике
- Гувернер Далмација Томашевић јавио је у Беч захтјеве који су створени у Тузли ( преписати 5
тачака)
- Још је закључено да се ухвати веза са пашом у Скадру

стр 12
- Хусеин је кренуо на Травник, и тамо разбио везирову војску
- Намик наша се затворио у град, али се убрзо предао и изјавио да прелази на страну устаника
(устаници говорили да су „потурчили“, везира)
- Сулејманпашићи ( Мустај паша и Османбег) из Скопља су поражени код Пирота
- Мустафа или Шкодра паша имао је око 40 000 војника, а да се удружи снаге са њим кренуо је и
Хусеин капетан
- Босанска војска споро се искупљала, а кренула је из Травника 13.4.
- Велики везир Решид паша искористи то што је Мустафа паша осамљен, те успије да сломи
његове снаге
- Намик паша успједне да побјегне из Травника у Далмацију, а затим у Столац код Ризванбеговића
- Босанска војска стигла је на Косово, а Милош им савјетовао да се не сукобљавају са царевом
војском

стр 13
- 18.7.1831. дошло је до сукоба Хусеин капетана и великог везира Мехмед Решида код Каченика,
гдје је велики везир разбијен; имао је око 21 000 војника
- Побјегао је у журби, чак је и архив оставио, из кога је Хусеин видјео да је Намик паша смјењен а
за босанског везира постављен видински валија Ибрахим паша
- Али паша Фидахић заузео је Пећ
- 12.8. Хусеин шаље наредбу у Травник да Крајишници од Клиса иду на Габелу, а Сарајлије преко
Невесиња на Столац те потисну Намик пашу
- Намик наша је раније преко Дубровника успио да побјегне у ТУР, те се ове двије војске врате
- Војске из Посавине и Фоче потуче Смаил ага у Борачкој нахији
- Хусеин капетан се након побједе на Косову вратио у Босну, није ишао да помогне опсједнутом
Скадру, нити да даље гони великог везира
- Др Башагић пише да се војска осипала због осилности Хусеин капетана, а др Прелог да је велики
везир поткупљивао босанску војску

стр 14
- Босанци од Решид паше захтјевају захтјеве 2,3 и 4 ( са стр 11), те да Хусеин постане везир
- Решид паша им то обећа, али се они врате без да сачекају ферман
- Решид паша навали на Скадар и присили Мустафа пашу на предају
- Скоро сва сарајевска чаршија је изгорила у пожару 31.8.1831.
- У СА је на прједлог Мујаге Златаревића Хусеин капетан изабран за босанског везира са насловом
паше, нешто прије 14.10.1831. а на том мјесту се одржао до 4.6.1832.

стр 15
- Хусеин је убрзо прешао из СА у Травник, а именовао Мујаге Златаревића за муселима у СА
- Хасанбег Манов је постао невесињски муселим, а Мехмедбег Турханија гатачки ( али је њега
Смаилага успио потиснути)
- Хасан Алајбег Сијерчић је именован за ћехаја Хусеиновог
- У једном писму од 13.7.1832. Хусеин је истицао да су сва писма која је слао најприје проучили и
прваци
- У већини мјеста смјењене су раније кадије, а постављене присталице покрета

стр 16
- У бујрулдијама Хусеин је налагао строго приджавање законе, те да се сви клоне зулума
- Фермам никако није стизао, те је и сам Хусеин капетан увиђао да је преварен
- На челу незадовољних нашао се тузлански капетан Махмудбег

стр 17
- Своје противнике Хусеин је страшио и терором, чак је и његов брат Осман паша морао побјећи;
угл су бјежали у Славонију или БГ
- Гувернер ДАЛ Томашевић пише МУП-у у Бечу 6.11.1831. да је Хусеин послао депутацију у ЦАР и
да тражи да му се БиХ да као насљедна кнежевина као што је СРБ Милошу
- (видјети шта је арзухал) У децембру 1831. послао је капиџибашу Хусеинбега и Мулу Алиагу у ЦАР,
али прије него што су они могли тамо стићи, Хусеин капетан је проглашен за бунтовника и
узурпатора

стр 18
- Велики везир је 9.2.1832. на Хусеинов арзахал одговорио (?) кајимом (?) у коме му одаје све
везирске почасти и наводи да ће заиста он то и остати ако почне спроводити султанове наредбе;
али је већ за 15 дана знао да се Хусеин неће покорити
- Велики везир Решид паша затим пише 26.2. бискупу у Фојницу да буде вјеран цару и да
препоручи својим вјерницима да ће он са царском војском доћи у Босну 16.3. ; то је урадио како
би одбио католике од Хусеина и тако барем мало осалбио покрет

стр 19
- Након битке на Косов у Милош је Хусеину послао 50 000 гроша на (?) пешкеш (?) и обећао још
толико кад дође у Скопље
- Дошло је у току децембра 1831. и јануара 1832. до оштре преписке између Милоша и Хусеина,
гдје Милош тврди да оних 50 000 гроша нису пешкеш већ порез за Рађевину и Јадар, док то Хусеин
негира и говори како Јадар и Рађевина никад неће бити оцјепљени од Босне

стр 20
- На пријетње Хусеина да би са војском могао упасти у СРБ Милош га позива да то и уради
- Милош пише Саарајлијама и позива их да дигну руке од Хусеина, који је као „распушћано
дериште“
- Али паша Фидахић покушао да је зближи Милоша и Хусеина, јер је знао да и сама неутралност
СРБ пуно значи у будућем сукову, али је Хусеин на измирење пристајао тек када се Милош окане
Јадра и Рађевине
- Кајима великог везира показала је Хусеину да је борба неизбјежна; он је никако није могао
прихватити

стр 21
- Хусеин је поново послао фра Илију Старчевића у Беч, вјероватно да би се осигурао да има куда
побјећи ако буде сломљен
- Још од када се вратио у Босну Хусеин је ратовао са Алиагом Ризванбеговићем, Смаилагом
Ченгићем и другим у Херцеговини али без успјеха
- Већ почетком марта састали су се главари у Травник на вијеће, и одлучили да се силом
супроставе ако султан покуша силом спровести реформе
- Већ 16.3.1832. Хусеин шаље наредбе по цијелој земљи да се спремају за војску када он позове, и
упозорава да ће бити строго кажњени сви који повисе цијене животних намјерница
- Мујага Златаревић послат је у напад на Херцеговину, а његов замјеник у СА био је Хаџи Мустафа
Шимбеља 20.4.1832.
- Царску војску предводио је нови босански везир Махмуд Хамиди паша ( у народу прозван Кара
Махмуд) који је имао око 18 000 Арнаута и 12 000 регуларних трупа
- Хусеин је послао Алајбега Тодоровића и Мехмед капетана који су се утаборили код Бањске и
Хаџи Мујагу Пријепољца код Пријепоља, али их је све Кара Махмуд натјерао на предају

стр 22
- *анегдота за Бошнаци су прави Турци*
- Већ крајем априја 1832. Кара Махмуду је стигла фетва у којој стоји да се Хусеин капетан има
погубити, као и сви великаши који му остану вјерни
- Махмуд се 11.5. обратио босанском бискупу и позвао њега и вјернике да остану вјерни цару
- Мујага Златаревић је успио потиснути Алиагу у Столац, али када је сазнао да Махуд паша
напредује према СА похита према СА, и тиме је омогућио да херцеговци притекну у помох царској
војсци
- Хусеин је чекао повратак делегације из Беча, чак је предлагао да се пошаљу преговарачи са
даровима Махмуд паши. али то одлулно одбију ратници (мало прешло на 23 )

стр 23
- Хусеин капетан кренуо је са војском према Палама
- Задњи дан маја потукао га је Махмуд паша на Палама, а затим је Махумуд паша писао
фрањевцима у Фојницу из Љубогоште да је побједио, те да нипошто не иду у СА јер је оно
блокирано и сви који би тамо ишли осуђени би били на смрт
- На Злом Ступу се Хусеин по други пут супроставио везиру, али је и ту поражен
- Посљедни отпор пружен је 4.6. и кад је побједа била близу бану херцеговачке чете, те је Хусеин
коначно сломљен и побјегне преко Бакија пут Посавине
- Тузлански и зворнички капет дошли су до Гласинца, и кад су чули за слом Хусеина, врате се кући
- Кара Махмуд повео је војску у Сарајевско поље, да блокира град

стр 24
- Већина Сарајлија збиала се у Вратник
- 21 топ опалио је са БГ у знак прославе слома отпора
- Овај покрет био је у главном сталешки
- На свим мјестима смјењени су људи Хусеин капетана, а постављене присталице реформе
- Порушена је кафана Хасана Зубовића, главно састајалиште Хусеинових присталица
- Фадил ефендија саставио је списак људи за погубљење, али је Кара Махмуд тај списак поцјепао
истучући да он није „људски касап“

стр 25
- Имовина Хусеин капетана и његових присталица је заплијењена
- Везирски конак саграђен је на Горици, те је СА краће вријеме постало сједиште Босне
- У ноћи 4. на 5. јуна Хусеин је из шатора на Бакијама побјегао за Градачац гдје се краће вријеме
задржао, јер су га гонили везирови Арнаути
- Сам је запалио свој двор на ади 15.6. а већ сутра дан су он и његове присталице прешли саву око
Шамца и били на славонском тлу

стр 26
- Чим су дошли на територију АУС разоружани су, послани у Осијек и тамо интернирани
- ( велики попис ствари које је Хусеин понио, и његових пратилаца)

стр 27
- Како је Кара Махмуд затварао повратнике, Милош им је издао амнестију у СРБ, свима осим
Хусеин капетани у Фидахићу
- Хусеин се надао да ће бити у АУС дочекан као везир, што се није десило
- Нису му дали да изађе пред цара Фрању, а узалуд се жалио Метерниху
- Метерниху је јављено из ЦАР да је Порта пристала на помиловање, те су Хусеин и Фидахић
послали молбу за помиловање
- У септембру 1832. стигао је ферман по коме је Градашчевићу дозвољен повратак, али не у Босну
већ прво мора у Цариград (има мало на стр 28)

стр 28
- 1.10.1832. прешао је у БГ, а 3.10. се приказао везиру
- Убрзо је оболио и пао на постељу, а лијечио га је Милошев љекар др Бартол Куниберт ( ту стоји и
тачан физички опис Хусеин капетана)
- У новембру се упутио за ЦАР, гдје му је понуђен чин над низамом (како би се и другим повели
његовим примјером), али је он то одбио
- Протјеран је у Трапезунт с Фидахићем, али је умро прије него је отишао
- Не знамо тачан дан смрти, вјероватно око 30.7.1833. ( по причи неке служавке ) ( има мало и на
стр 29 )
 стр 29
- Сумња се да је отрован, мада је у том периоду харала и колера те је могуће да је умро и од
заразе
- Хусеин је задњи капетан Градачца
- Његов син Мухамедбег вратио се у Градачац и ту умро 1854/5. ; а његова ћерка отишла је са
мајком у ЦАР и тамо су умрли прије 1878. без потомака
- Хусеинов брат Осман паша умро је у градачцу 14.1.1834. а Хаџи Бећирбег 1847.
- Али паша Фидахић вратио се у Босну 1835. и до 1840. живио у Бијељини. Тада се дигао поново на
устанак, али је сломљен, послат у изгнанство у МА и умро на Кипру. Његови потомци су Пашићи
- Мујага Златаревић се вратио у СА и тамо умро 1.3.1863.