Jasna @ic

Marina Jovanovi}
Martina Raj{p

IGRA BROJEVA
I OBLIKA 1
MATEMATIKA ZA 1. RAZRED OSNOVNE [KOLE

PRIRU^NIK ZA U^ITEQE
IGRA BROJEVA I OBLIKA 1
Priru~nik za u~iteqe – ~etvrto izdawe

Autorke Jasna @ic, Marina Jovanovi} i Martina Raj{p

Recenzenti Prof. dr Rozalija Madaras, mr Qudmila Rotar i Dubravka Macut
Lektura Marija \or|evi}
Grafi~ko oblikovawe Branka Milo{evi}

Izdava~ka ku}a Klett d.o.o. Beograd

Svetozara ]orovi}a 15/IV, 11000 Beograd
Tel.: 011/3348-384
Faks: 011/3348-385
office@klett.rs, www.klett.rs

Za izdava~a Gordana Kne`evi}-Orli}

Urednik Aleksandar Rajkovi}
[tampa Sapient Graphics, Beograd
Tira` 400 primeraka

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
371.3 : : 51 (035)
@IC, Jasna, 1965–
Igra brojeva i oblika 1 : matematika za 1. razred osnovne
{kole : priru~nik za u~iteqe / Jasna @ic, Marina Jovanovi},
Martina Raj{p. – 4. izd. – Beograd : Klett, 2011 (Beograd : Sapient
Graphics) . – 32 str. ; 30 cm
Tira` 400.
ISBN 978-86-7762-092-9
1. Jovanovi}, Marina, 1977– Šautor¹ 2. Raj{p, Martina, 1963– Šautor¹
a) Matematika – Nastava – Metodika – Priru~nici
COBISS.SR-ID 183329804

ISBN 978-86-7762-092-9

Zabraweno je reprodukovawe, umno`avawe, distribucija, objavqivawe, prerada i

druga upotreba ovog autorskog dela ili wegovih delova u bilo kom obimu i postupku,
ukqu~uju}i fotokopirawe, {tampawe, ~uvawe u elektronskom obliku, odnosno
~iwewe dela dostupnim javnosti `i~nim ili be`i~nim putem na na~in koji omogu}uje
pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere, bez pismene
saglasnosti izdava~a. Svako neovla{}eno kori{}ewe ovog autorskog dela predstavqa
kr{ewe Zakona o autorskom i srodnim pravima.

© Klett, 2011.
Sadr`aj

1. Umesto uvoda ..................................................................................... 5

2. Nastavni sadr`aji ......................................................................... 7
Prvi deo
OPA@AM, ISTRA@UJEM, RAZMI[QAM ...................................... 7
1. Isto i razli~ito ................................................................................. 7
1.1. Boje ............................................................................................... 7
1.2. Ve}e i mawe ................................................................................... 8
1.3. Du`e i kra}e .................................................................................. 8
1.4. Vi{e i ni`e .................................................................................. 8
1.5. [ire i u`e .................................................................................... 8
2. Gde se nalazi? ...................................................................................... 9
2.1. Iznad i ispod ................................................................................ 9
2.2. Levo i desno ................................................................................... 9
2.3. Ispred i iza ................................................................................. 10
2.4. U, izvan i na ................................................................................. 10
2.5. Gore i dole ................................................................................. 11
OBLICI ................................................................................................... 11
1. Tela ...................................................................................................... 11
2. Figure ..................................................................................................12
2.1. Pravougaonik ................................................................................ 12
2.2. Kvadrat ........................................................................................ 12
2.3. Trougao ......................................................................................... 12
2.4. Krug ............................................................................................. 13
3. Linije ................................................................................................. 13
3.1. Krive i prave linije ..................................................................... 13
3.2. Ta~ka .......................................................................................... 13
3.3. Du` ............................................................................................ 13
3.4. Izlomqene linije ........................................................................ 14
3.5. Otvorene i zatvorene linije .......................................................... 14
BROJIM PRSTE NA RUCI ................................................................ 14
1. Skupovi ............................................................................................. 14
2. Brojevi od 1 do 5 ............................................................................... 15
3. Povezujem ........................................................................................... 16
4. Jedan ................................................................................................... 16
5. Dva ...................................................................................................... 17
6. Tri ...................................................................................................... 17
7. Brojim do tri .................................................................................... 17
8. Ve}e od, mawe od, jednako .................................................................. 17
9. ^etiri ................................................................................................ 18
10. Pet ...................................................................................................... 18
11. Brojim do pet ...................................................................................... 18
12. Sabiram .............................................................................................. 19
 13. Oduzimam ........................................................................................... 19
14. Nula ................................................................................................... 20
DODAJEM DRUGU RUKU .................................................................... 20
1. Brojevi od 6 do 10 ............................................................................. 20
2. Cifra i broj ......................................................................................22
3. Prvi, drugi, tre}i ............................................................................. 22
4. Prethodni i slede}i broj ................................................................. 23

Drugi deo
5. Sabirci i zbir ................................................................................... 24
6. Kad sabirci zamene mesta ................................................................ 24
7. Zdru`ujem sabirke ............................................................................ 24
8. Sabiram .............................................................................................. 25
9. Umawenik, umawilac, razlika ....................................................... 25
10. Oduzimam ............................................................................................ 25
11. Povezujem sabirawe i oduzimawe .................................................... 25
12. Za toliko ve}i broj ........................................................................... 26
13. Za toliko mawi broj .......................................................................... 26
14. Znam da sabiram i oduzimam ............................................................ 26
15. Parni i neparni brojevi .................................................................. 26
16. Brojevi od 0 do 10 na pravoj liniji ................................................ 27
DODAJEM PRSTE NA NOGAMA ....................................................... 27
1. Brojevi od deset do dvadeset ............................................................ 27
RA^UNAM SVIM PRSTIMA .............................................................. 28
1. Sabiram .............................................................................................. 28
2. Oduzimam ........................................................................................... 28
3. Kad je zbir ve}i od deset .................................................................. 28
4. Kad je razlika mawa od deset .......................................................... 29
5. Sabiram i oduzimam ......................................................................... 29
6. Otkrivawe nepoznatog broja ............................................................ 29
DOLAZI STONOGA .............................................................................. 29
1. Desetica, stotina .............................................................................. 29
2. Sabiram desetice .............................................................................. 30
3. Oduzimam desetice ............................................................................ 30
4. Brojevi do sto ..................................................................................... 30
5. Sabiram .............................................................................................. 31
5.1. Dodajem jedinice na desetice .......................................................... 31
5.2. Dodajem desetice ........................................................................... 31
5.3. Kad ne prelazi deseticu ................................................................ 31
5.4. Kad je ta~no desetica .................................................................... 31
5.5. Kad ne ide ispod desetice .............................................................. 31
MERIM ...................................................................................................... 32
1. Merim du`inu .................................................................................... 32
2. Metar ................................................................................................... 32
3. Decimetar, centimetar ..................................................................... 32
NA[ NOVAC ........................................................................................... 32

4 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 1. Umesto uvoda

Osmi{qavaju}i i stvaraju}i ovaj uxbenik, imale smo na umu pre svega one koji-
ma je on namewen – decu uzrasta od oko sedam godina. Polaze}i od osobenosti na~ina
na koji dete ovog uzrasta razume svet i pojave s kojima se susre}e, nastojale smo da
zadaci u ovom uxbeniku budu podsticaj za prelazak na nove nivoe razumevawa. Da
bismo to postigle, morale smo imati u vidu put koji je dete pre{lo da bi stiglo do
nivoa o kojem je ovde re~.
Malo dete vidi, ose}a i istra`uje fizi~ke predmete (npr. svoje igra~ke). Zatim
polako po~iwe da prepoznaje re~i kojima imenujemo te predmete (izgovorena re~ je
apstrakcija stvarnosti). Dete kasnije prepoznaje i slike predmeta (jo{ jedna apstrak-
cija). Dosta kasnije dete povezuje predmete i sa napisanim re~ima.
De~ja matemati~ka (a i sva ostala) iskustva moraju da se razvijaju kroz slede}e faze
apstrakcije:
I – iskustvo fizi~kog predmeta;
G – govor kojim se to iskustvo imenuje, odnosno opisuje;
S – slike koje iskustvo prikazuju;
Z – pisani znaci koji iskustvo uop{tavaju.

Radni uxbenik matematike za decu, bez obzira na opseg i nivo detaqa, uvek
obuhvata iskqu~ivo dve posledwe faze – slike i znakove. Nijedna kwiga za decu ne
mo`e da po~ne odakle bi zapravo morala da po~ne – od iskustva i govora koji opisu-
je to iskustvo. Tako|e, neke slike dete ne}e znati da „pro~ita” ako prethodno ne vidi
i samo ne poku{a da formira slike. Zato je va`no da u~iteq, pre nego {to u~enici-
ma zada zadatke iz radnog uxbenika, kvalitetno vodi decu kroz slede}e aktivnosti:
sticawe iskustva, opis iskustva i formirawe slikovnog prikaza u odgovaraju}oj pro-
blemskoj situaciji.
Radni uxbenik je koncipiran tako da u~iteq, po zavr{etku rada na
matemati~kim sadr`ajima koji se odvija u direktnom kontaktu sa u~enicima i koji se
uklapa u sadr`aje integrisanog dana, zada novu problemsku situaciju – sliku u radnom
uxbeniku, kojom proverava da li u~enici znaju da je opi{u i izvuku zakqu~ke. Zatim
sledi utvr|ivawe i produbqivawe znawa. Pre svakog zadatka krupnim {tampanim
slovima napisano je uputstvo nameweno u~eniku i osobama koje s wim rade. Po{to nije
sigurno da }e dete znati da pro~ita uputstvo, va`no je da ga u~iteq, kad to ima smi-
sla, navodi da detaqno zapa`a i shvati uputstvo, ili da mu ga sam ka`e. U~enici
treba samostalno da re{avaju zadatke, a u~iteq da vodi ra~una da u~enici, kao i on
sam, dobiju odgovaraju}u povratnu informaciju.
Imale smo na umu i to da je dete, na uzrastu kojem je namewen na{ uxbenik
- ube|eno da je svet onakav kakvim ga ono vidi;

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 5

 - egocentri~no – smatra da je ono centar svih doga|awa;
- uglavnom razvilo pojam konzervacije broja;
- sposobno da razmi{qa logi~no;
- ve} sposobno da razvrstava predmete po dva kriterijuma istovremeno.

Polaze}i od ovoga, napravile smo radni uxbenik koji }e u~iteqima slu`iti

kao pomo} u izvo|ewu nastave koja }e doprineti tome da deca u~e matematiku putem
- iskustava iz materijalnog sveta;
- govornog jezika koji im slu`i za opis tih iskustava;
- slika i dijagrama kojima se ta iskustva prikazuju;
- matemati~kih znakova kojima se iskustva uop{tavaju.

Za{to i kako posti}i ciqeve postavqene u pojedinim poglavqima, opisa}emo

detaqnije upravo u ovom priru~niku. @elimo da vam sugeri{emo neke ideje i na~ine
koji }e vama, u~iteqima |aka prvaka, pomo}i da lak{e i efikasnije dovedete svoje
u~enike do ciqa, vode}i ih putem koji im je zanimqiv i razumqiv.
Po{le smo od toga da svako poglavqe po~ne prakti~nim radom u razredu ili
u prirodi – igrama koje u~iteq osmi{qava i organizuje. Upotrebom raznih predmeta
i materijala, deci se „postavqa” problemska situacija (po mogu}stvu stvarna, koja
privla~i wihovu pa`wu). Iz te situacije izvla~i se problem koji treba da poku{aju
da re{e, po potrebi, uz pomo} u~iteqa. Tom poslu sledi grafi~ki prikaz postignu-
tih rezultata u sveskama, na posterima itd., a crte`i se usmeno opisuju.
Tek kad deca na ovaj na~in postignu zadati ciq, mogu da nastave rad u radnom
uxbeniku uz koji utvr|uju, dogra|uju i produbquju svoje znawe. Na zadatim problemi-
ma navikavaju se na zapa`awe detaqa i logi~no razmi{qawe. U uxbeniku crtaju, boje,
zapa`aju, pi{u brojeve i znakove i navikavaju se na samostalan rad koji treba dosled-
no pratiti.
U nastavku predstavqamo pojedina poglavqa radnog uxbenika s ciqevima koje
u wemu treba posti}i, kao i podsticaje za {to efikasniju realizaciju.
Veruju}i da je najtemeqnije ono znawe do kojeg u~enik dolazi sam, sopstvenim
prakti~nim radom i misaonom aktivno{}u, nadamo se da }e vam na{ uxbenik stvarno
pomo}i da podr`ite decu u wihovim prvim koracima u svetu matematike. @elimo
vam mnogo uspeha u ovom izuzetno va`nom poslu.

Autorke

6 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 2. Nastavni sadr`aji

Prvi deo
OPA@AM, ISTRA@UJEM, RAZMI[QAM

Teme u ovom delu uxbenika namewene su uvo|ewu dece u problematiku koja }e se

kasnije postupno razra|ivati u matemati~kim sadr`ajima, pre svega u onim vezanim
za geometriju. Prethodno svakodnevno iskustvo sedmogodi{waka stvorilo je solidan
osnov za ovladavawe pojmovima koji }e ovde biti obra|eni, a uloga nastave (i, u
okviru we, rad sa uxbenikom) jeste da to iskustvo sistematizuje i u~ini ga upotreb-
qivim kako u matematici, tako i na {irem planu.

1. Isto i razli~ito
Ve}ina dece zna}e da imenuje predmete koji ih okru`uju. Na prvim ~asovima
matematike wihovu sposobnost zapa`awa, prepoznavawa i imenovawa dodatno }emo
podsticati. Kroz igru i vo|eno opa`awe usmerava}emo decu da detaqno zapa`aju, kao
i da upore|uju (npr. dva predmeta ili grupe predmeta – tra`ewe jednakosti i razli-
ka). Ovo }emo ~initi ne samo u u~ionici ve} i u prirodi, ili bar na {kolskom
igrali{tu, i usmerava}emo decu da svoja iskustva prikazuju crte`om.
Mo`emo, npr. da izvedemo dva de~aka koja su u pantalonama iste boje. Ostali
u~enici navode sli~nosti i razlike izme|u wihove ode}e.
Podr{ka ovoj vrsti aktivnosti nalazi se u uxbeniku na str. 6 i 7. Deca }e
raditi individualno i, osim one koja ve} umeju da ~itaju, uz usmene instrukcije na-
stavnika.

1.1. Boje
Deca ovog uzrasta po pravilu jasno razlikuju boje, ali treba utvrditi da li
poznaju re~i za wihovo imenovawe. Ovo se mo`e u~initi na slede}i na~in:
1. U~iteq pred decu postavqa 6 predmeta koji su po obliku potpuno jednaki,
ali se razlikuju po boji (npr. {est kocaka, lopti, rukavica i sl.). Deca treba
da konstatuju da se predmeti razlikuju po boji i da imenuju te boje (pri tome
treba izbegavati one koje je na ovom uzrastu te{ko imenovati, npr. oker,
tirkizna i sl.).
2. U~iteq donosi korpu sa raznim predmetima koje razdeli deci. Svako dete
imenuje svoj predmet i ka`e wegovu boju.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 7

 3. U~iteq rasporedi po u~ionici 6 obru~a i u svaki obru~ stavi jedan od {est
donetih predmeta. Deca imenuju boje predmeta u obru~ima.
4. U~iteq daje deci uputstvo da stave svoje predmete u odgovaraju}e obru~e.
Kad deca ovo urade, svi zajedno ocewuju obavqeni posao.

Posle ovoga mo`e se pre}i na rad sa uxbenikom na str. 8, pri ~emu je va`no
stalno podsticati decu da imenuju boje.

1.2. Ve}e i mawe

Deca ve} poznaju razna svojstva predmeta, a u {koli wihova iskustva se prove-
ravaju, dopuwavaju i sistematizuju. Odnos ve}e – mawe otkrivamo najpre na konkretnim
predmetima (velika i mala {oqa, velika i mala crvena kocka ...), a kasnije na parovi-
ma slika. Ovo se podsti~e individualnim radom sa uxbenikom na str. 9.

1.3. Du`e i kra}e

O du`ini predmeta deca tako|e ve} imaju neka iskustva. Na konkretnim
primerima proveravamo wihovo razumevawe odnosa du`e – kra}e (du`i i kra}i kai{,
{al, {tap, olovka ...).
Deca treba da dokazuju svoje zakqu~ke postavqawem jednog predmeta pored dru-
gog, pri ~emu treba da paze da se po~eci predmeta poklapaju. Kasnije se po du`ini
upore|uju i tri ili vi{e predmeta.
Rad sa uxbenikom treba zapo~eti u parovima (str. 10 – svaki par dece gleda
sliku {to je mogu}e detaqnije i imenuje razlike izme|u de~aka). Ostale zadatke u
ovom odeqku deca re{avaju samostalno.

1.4. Vi{e i ni`e

Razumevawe odnosa vi{e – ni`e proveravamo sa decom najpre na konkretnom nivou.
U~iteq donese u u~ionicu dvoje merdevina i pita decu na koje merdevine da se
popne da bi lak{e zamenio sijalicu – i za{to. Sledi upore|ivawe visine izme|u
u~enika u parovima.
Uz sliku u radnom uxbeniku na strani 11 u~enici jo{ jednom proveravaju da li
pravilno koriste pojmove vi{e – ni`e. U~enici samostalno re{avaju ostale zadatke
na strani 11.

1.5. [ire i u`e

I razumevawe odnosa {ire – u`e proveravamo najpre na konkretnom nivou.
U~iteq donosi trake razli~itih {irina u kutijama. U~enici su podeqeni u vi{e
grupa od po troje ili ~etvoro. Svaka grupa ima zadatak da pore|a trake od naju`e do
naj{ire. Za re{avawe ovog zadatka (serijacija), neophodno je da deca uvide da svaka
slede}a dodata traka mora biti {ira od prethodne, a u`a od slede}e (to doprinosi i
razumevawu pojmova usko – {iroko).
Za uo~avawe odnosa {ire – u`e na predmetima u u~ionici preporu~qivo je da
svaki uo~eni predmet u u~ionici uporede sa ne~im {to je u`e od wega, a i sa ne~im
{to je od wega {ire.

8 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 U~enici dobijaju papire u boji i makazice. Zadatak: a) Iseci tri trake, tako
da `uta bude {ira od plave, a u`a od crvene. b) Iseci tri trake tako da plava bude
u`a od `ute, a `uta u`a od crvene.
U~enici samostalno re{avaju zadatke na strani 12, uz zahtev da sve {to je u`e
u 1. zadatku oboje `utom a {ire plavom bojom, a u 3. zadatku da docrtaju nekoliko
u`ih i {irih sve}a i oboje ih prema zahtevu u zadatku.

2. Gde se nalazi?
Razumevawe pojmova kojima se odre|uje polo`aj predmeta nije va`no samo za
nastavu matematike ve} i za ostala podru~ja nastave. Deca ovog uzrasta te pojmove
obi~no ve} poznaju, a svakako je najlak{e i najkorisnije ove pojmove sistematizovati
kroz igrolike aktivnosti.

2.1. Iznad i ispod

Pojmove ispod i iznad deca ve}inom dobro poznaju. Kako deca razumeju ove poj-
move, najlak{e proveravamo u gimnasti~koj sali, za vreme {etwe u prirodi ...
Uvodne aktivnosti mogu se odvijati uz pomo} pripremqenih slika. Na wima
su uvek nacrtana po dva predmeta, jedan iznad drugog (npr. sto i ispod wega lopta).
Deci u grupi postavqaju se pitawa o polo`aju jednog predmeta u odnosu na drugi, da
bi se najpre utvrdilo da li svi razumeju zna~ewe re~i ispod i iznad. Te`ina zadataka
mo`e se zatim pove}ati ako se na slici nalazi oblak i jedan avion ispod, a jedan
avion iznad oblaka. Slike ove vrste namewene su da pomognu detetu da shvati rela-
cionu prirodu pojmova o kojima je re~ u ovom odeqku (ispod postoji samo u odnosu
prema iznad, levo u odnosu prema desno, ispred u odnosu prema iza, itd.).
Na str. 13 u radnom uxbeniku, kao i do sada, deca u parovima gledaju nacrtanu
problemsku situaciju i odre|uju polo`aj predmeta. U individualnom re{avawu
ostalih zadataka deca slede uputstva koja daje u~iteq, a ona koja umeju da ~itaju, rade
sasvim samostalno.

2.2. Levo i desno

Za usvajawe i utvr|ivawe ova dva pojma tako|e }emo koristiti konkretne pred-
mete iz okoline i raznovrstan didakti~ki materijal. Naravno, deca }e najpre pola-
ziti od sebe i svog tela (leva i desna ruka, leva i desna noga).
Na po~etku, deca }e se igrati raznih igara kao {to su:
- digni desnu/levu ruku;
- uzmi olovku desnom/levom rukom;
- navuci rukavicu na desnu/levu ruku;
- dodirni desnu/levu patiku;
- uhvati se za desno/levo uvo;
- pokrij desno/levo oko;
- ska~i na desnoj/levoj nozi ...
Uputstva mogu da daju i sama deca.
Igre mogu da se igraju i kao takmi~arske igre sa „ispadawem”.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 9

 U~iteq pokazuje slike (npr. `utu i crvenu jabuku) i postavqa pitawe, npr.:
„Koje boje je jabuka s va{e desne strane?”. Zatim mo`e da uzme neki predmet u ruku
(npr. sun|er) i postavi pitawe: „Koje boje je sun|er u mojoj desnoj ruci?”.
Ovde je veoma va`no da dete shvati da to {ta je levo a {ta desno zavisi od ta~ke
gledi{ta posmatra~a, odnosno da je levo uvek levo u odnosu na ne{to drugo. Zakqu~ak
bi trebalo kasnije potvrditi na jo{ nekoliko primera (troje dece stanu tako da su
me|usobno okrenuta le|ima, a ostala treba da nabrajaju {ta je kome s leve, a {ta s
desne strane). U~iteq daje jednom detetu balon u desnu ruku. Dete se okre}e le|ima
prema ostaloj deci koja treba da ka`u u kojoj ruci je balon. Zatim se isto dete okrene
licem prema ostaloj deci koja opet treba da ka`u u kojoj ruci wihov drug dr`i balon.
Zatim se dete mo`e okrenuti bo~no prema ostaloj deci, a u~iteq mo`e premestiti
balon u wegovu levu ruku... Ovu igru, s varijacijama, treba nastaviti dok se ne stekne
utisak da su sva deca razumela odnos levo – desno. U nastavku igre mogu se zamewivati
deca koja dr`e balon.
Ove aktivnosti su veoma va`ne za decentraciju (osloba|awe deteta od stroge
vezanosti za sopstvenu ta~ku gledi{ta i podsticawe sposobnosti stavqawa na pozi-
ciju drugih posmatra~a).
U radnom uxbeniku na strani 14 u~enici posmatraju i u individualnom radu
re{avaju preostale zadatke.

2.3. Ispred i iza

Nizawe predmeta slu`i za razumevawe pojmova iza i ispred. „Danas }emo da
ni`emo kuglice i napravimo narukvicu. Ja sam svoju ve} zapo~eo.”
U~iteq pokazuje deci svoj rad. Deca ka`u da je najpre nanizao crvenu kuglicu,
iza we belu, iza we opet crvenu, i iza we belu. Govore mu kako da nastavi.
U~iteq pita koje je boje kuglica ispred crvene.
Zatim u~iteq razdeli deci kanape i kuglice sa uputstvom da i ona na isti
na~in nani`u svoje kuglice.
Deca zatim posmatraju uvodnu sliku na str. 15 i opisuju je uz pomo} u~iteqa,
a zatim samostalno re{avaju zadatke na istoj strani.

2.4. U, izvan i na
Na ~asovima fizi~kog vaspitawa, sve vreme dok dajemo uputstva za izvo|ewe
raznih aktivnosti, upotrebqavamo pojmove na, izvan i u (npr. „stani u/na/izvan
obru~a”), i o~ekujemo da dete svojom aktivno{}u potvrdi da precizno razume wihovo
zna~ewe.
Ovakve situacije sad treba namenski stvarati i u u~ionici. To se mo`e
u~initi npr. polagawem obru~a pred decu, u koji se zatim stavi neki predmet, a od
dece se tra`i da odrede polo`aj predmeta u odnosu na obru~. Ako je mogu}e, svaki par
dece zatim treba da dobije svoj obru~, da izabere neki predmet koji }e postavqati u
odgovaraju}e pozicije i da jedni drugima daju uputstva gde da ga postave.
U~iteq postepeno uvodi znakove za polo`aj predmeta (date u radnom uxbeniku
u uglovima slika), koje ima nacrtane na ve}im kartonima. On podi`e znakove, a deca
stavqaju igra~ku onako kako pokazuje znak, a zatim re~ima opisuju polo`aj igra~ke.

10 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 U radu sa uxbenikom (str 16), deca najpre gledaju sliku na kojoj je predstavqe-
na problemska situacija, i usmeno opisuju polo`aj ptice u odnosu na ku}icu, a zatim
detaqno gledaju sli~ice na kojima je znak za polo`aj ve} ucrtan ili treba sami da ga
ucrtaju, a zadatke re{avaju individualno.

2.5. Gore i dole

Kao i u svim drugim relacijama polo`aja, u upoznavawu u~enika sa odnosom
gore–dole, polazimo od posmatrawa predmeta u neposrednom okru`ewu. Prvi korak u
upoznavawu relacije polo`aja je u odre|ivawu odnosa prema zemqi i posmatra~u.
Predmet bli`e zemqi je dole, a ako je obrnuto, predmet je gore.
Mo`emo pitati u~enike {ta je sve u u~ionici gore, a {ta je dole. U~enici }e
nabrajati predmete koje vide. Zatim mo`emo izvesti jednog u~enika i tra`iti da na
tabli gore nacrta npr. cvet, a dole npr. loptu. Sli~no, mo`emo tra`iti od u~enika
da pogleda gore, pa da pogleda dole ili da ruku podigne gore i sli~no.
Nakon nekoliko sli~nih ve`bica prelazimo na izradu zadataka u radnom
uxbeniku.

OBLICI

1. Tela
Jo{ od ranog detiwstva deca hvataju, posmatraju i sla`u najrazli~itije pred-
mete. Zanimaju ih oblici predmeta. Jedna kutija mo`e istovremeno biti kamion i
ku}a, a jedan vaqak – brodski dimwak i stub. Upravo na ovoj iskustvenoj osnovi ima
najvi{e smisla graditi geometrijske pojmove.
Na primer, za razumevawe pojmova okruglo, ravno, povr{ina, zakrivqeno korisno je
skrenuti pa`wu na ~iwenicu da se predmeti kotrqaju zahvaquju}i tome {to imaju
zakrivqeni deo – krivu povr{inu, a da oni koji stoje ~vrsto to mogu zahvaquju}i ravnoj
povr{ini. Pri tome, predmeti iz svakodnevnog `ivota (kutije, konzerve, lopte...) za
usvajawe pojmova geometrijskih tela podjednako su dobra pomo}na sredstva kao i speci-
jalno napravqeni modeli. Gra|ewe „tvr|ave” od stare ambala`e (kutija raznih oblika i
sl.), na primer, mo`e poslu`iti nadgradwi osnovnih iskustava o geometrijskim telima
– kroz razgovor o razlozima zbog kojih je s nekim predmetima te`e a s nekim lak{e gra-
diti, odnosno koji predmeti ~vr{}e stoje, a koji se lak{e kotrqaju – i za{to...
Korak daqe u ovom smeru jeste utvr|ivawe svojstava zajedni~kih pojedinim
elementima, wihovo razvrstavawe u odgovaraju}e grupe ({to mo`e korisno
poslu`iti pri obradi skupova, koje tek sledi) i imenovawe odgovaraju}im geometrij-
skim terminima (kocka, kvadar, vaqak, itd.). Za utvr|ivawe nau~enog, dobro }e
poslu`iti razgledawe u~ionice i identifikovawe predmeta koji bi po svom obliku
pripadali razli~itim grupama.
Ovom materijom bavimo se u odeqku na str. 19 i 20, gde se iskustva iz realnog,
trodimenzionalnog prostora sa`imaju i sistematizuju u nekoliko zadataka.
Prepoznavawe oblika dvodimenzionalno prikazanih trodimenzionalnih predmeta
na ovom uzrastu treba da je uveliko savladano kroz spontano iskustvo i sad je potreb-

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 11

no samo proveriti ga i sistematizovati. Va`no je u ovoj lekciji ne propustiti pri-
liku da se precizno razgrani~i spontani pojam telo od upravo ste~enog nau~nog
pojma geometrijsko telo. Zadatak s tom namenom dat je na str. 20 radnog uxbenika,
gde u~iteq podsti~e decu da kroz razgovor pronalaze razlike izme|u tela qudi i
`ivotiwa, s jedne strane, i geometrijskih tela, s druge strane (ali i osnovne
sli~nosti, zbog kojih se i jedna i druga zovu – tela).

2. Figure
Figure koje }e deca upoznati jesu krugovi, kvadrati, pravougaonici i trouglovi.
U matematici, kao i kod ostalih nastavnih predmeta, polazi se od na~ela da se
od ve} poznatog ide ka novom. Tako se sada preko geometrijskih tela usvajaju novi poj-
movi – geometrijske figure. Za tu svrhu pogodno je po~eti od pravqewa obojenih oti-
saka pojedinih geometrijskih tela na papiru. Decu treba navesti da konstatuju da se
ti otisci razlikuju po obliku, i za identifikaciju tih oblika uvesti pojam figura.
Pojedine figure deca }e upoznavati na narednim ~asovima, ukqu~uju}i i rad sa
uxbenikom (str. 21).

2.1. Pravougaonik
Prethodno opisani postupak ostavqawa obojenih otisaka jednostavno je
izvesti u ovom slu~aju. U~iteq mo`e najpre pokazati svoj deci jednu veliku kutiju
oblika kvadra, i kroz razgovor najpre ih navesti da utvrde da on ima nekoliko
razli~itih ravnih povr{ina. Zatim svakom detetu daje po jednu malu kutiju odgo-
varaju}eg oblika (npr. kutiju za {ibice ili za lek), uz instrukciju da najpre oboje
najve}u povr{inu kutije odre|enom bojom i naprave otisak na papiru. Zatim deca
prave i otiske ostalih povr{ina razli~itim bojama. U~iteq ka`e deci da
napravqeni otisci (figure) imaju oblik pravougaonika. Na ovo se nadovezuje razgo-
vor o problemskoj situaciji na str. 22 radnog uxbenika, gde Mira, Luka i Ana prave
otiske stranica kvadra, razli~itih veli~ina, koje su oblika pravougaonika.
U 1. zadatku na istoj strani deca crtaju pravougaonike uz pomo} {ablona.
Po{to se deca do sada u {koli nisu sretala sa {ablonom i nisu ga upotrebqavala,
u~iteq im demonstrira na~in upotrebe – {ablon se jednom rukom jako pritisne na
podlogu, a u drugoj se ovla{ dr`i olovka. Figura se mo`e obojiti. Drugi zadatak u
radnom uxbeniku u~enici re{avaju samostalno.

2.2. Kvadrat
Put do usvajawa oblika kvadrata analogan je putu usvajawa oblika
pravougaonika, s tim {to se ovog puta polazi od kocke. U ovom slu~aju deca ve} pre
pravqewa otisaka povr{ina kocke shvataju da su one jednake. Ostali zadaci u radnom
uxbeniku re{avaju se samostalno.

2.3. Trougao
Po{to u prvom razredu obra|ujemo samo ~etiri oblika geometrijskih tela
(kvadar, kocka, vaqak i lopta) koji nemaju ni osnovu ni bo~nu povr{inu u obliku
trougla, usvajawem tog oblika moramo se baviti na druga~iji na~in.

12 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 – Prvi na~in je predstavqen u radnom uxbeniku na str. 24. Deca uz pomo} {ablona
crtaju sve figure koje im on omogu}ava, i imenuju one koje prepoznaju (kvadrat,
pravougaonik). Novu figuru imenuje u~iteq, ako deca to ne znaju.
– Drugi put je da donesemo vi{e modela oblika pravougaonika, kvadrata i
trougla. Deca posmatraju, imenuju i izvade sve nacrtane oblike i razvrstaju
ih po obliku u tri grupe. Od nastalih skupova imenuju one koje znaju (skupove
kvadrata i pravougaonika). U~iteq imenuje i tre}i skup – skup trouglova.
^lanovi skupa trouglova imenuju se kao trouglovi.
Sledi samostalno re{avawe zadatka u radnom uxbeniku na str. 24.

2.4. Krug
Za usvajawe pojma krug polazimo od vaqka, putem sli~nim putu usvajawa pojma
pravougaonika. Jo{ pre pravqewa otisaka, deci je jasno da vaqak mo`e ~vrsto da stoji
samo na ravim povr{inama.
Zadatke na str. 25 deca re{avaju samostalno.
Zadatke na str. 26 i 27 deca re{avaju samostalno – povezuju figure sa imenima,
prepoznaju i boje odgovaraju}om bojom kvadrate, pravougaonike, krugove i trouglove,
dopuwavaju redosled, crtaju i boje predmete sastavqene od kvadrata, pravougaonika,
trouglova i krugova.
Zadaci na strani 26 i 27 slu`e za sistematizaciju dela pre|enog gradiva.

3. Linije
Deca ve} znaju da se trag olovke ili druge pisaqke, a i o{trog predmeta na
podlozi, zove linija. Ovaj pojam ne defini{emo. Dete ovog uzrasta treba da razliku-
je pravu, krivu i izlomqenu liniju, kao i zatvorenu i otvorenu liniju.

3.1. Krive i prave linije

U~enici posmatraju uvodnu sliku i opisuju kakve linije postoje u prirodi.
Na str. 28 deca razmatraju problemsku situaciju i upore|uju dve zmije. Jedno
dete kredom po tabli crta linije koje prate svaku zmiju, a druga deca crtaju u sveska-
ma. Nacrtani tragovi se imenuju – prava i kriva linija. Da bi razumela da se prava
linija mo`e nacrtati jedino na ovaj na~in, deca se podsti~u da crtaju linije slobod-
nom rukom i da porede te linije sa onima koje crtaju uz pomo} lewira.
Sledi samostalno re{avawe zadataka na strani 29.

3.2. Ta~ka
S obzirom na to da je ta~ka apstraktan geometrijski pojam o kome dete prak-
ti~no nema nikakvog spontanog prethodnog iskustva, ona se predstavqa kao mesto
preseka dveju linija. Do ovoga se mora do}i posrednim (iako nepreciznim) putem,
npr. preko raskrsnice dveju ulica, kao u problemskoj situaciji na str. 30. Nakon toga
u~enici samostalno rade zadatke iz uxbenika.

3.3. Du`
Iako du` ne defini{emo, skre}emo pa`wu deci na odgovaraju}e iskustvene
~iwenice (npr. `ice na gitari, elektri~ne vodove izme|u stubova i sl.) pomo}u kojih

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 13

}e najlak{e razumeti da je du` deo prave linije ograni~en dvema ta~kama. Nakon
ovoga, deca samostalno rade zadatke u uxbeniku na str. 31.

3.4. Izlomqene linije

I ovde se polazi od odgovaraju}ih iskustvenih ~iwenica, koje su jasno na-
gla{ene na crte`u na str. 32. Sledi samostalan rad u uxbeniku na str. 32.

3.5. Otvorene i zatvorene linije

U~iteq deci poka`e par~e `ice, postavi ga na tablu, a jedno dete du` `ice
nacrta liniju. Kad deca potvrde da je to prava linija, u~iteq iskrivi `icu tako da
li~i na zmiju. Drugo dete du` takve `ice nacrta liniju, a ostala deca treba da
potvrde da je nacrtana kriva linija. U~iteq zatim sastavi po~etak i kraj `ice. Tre}e
dete du` ove `ice nacrta liniju, ostala deca upore|uju nacrtanu liniju sa prethod-
nom. U~iteq ih navodi da konstatuju da je ta kriva linija u odnosu na onu prethodnu
– zatvorena. Sli~an postupak primewuje se i za upoznavawe dece sa otvorenom i
zatvorenom izlomqenom linijom. Sledi samostalni rad na str. 33.

BROJIM PRSTE NA RUCI

1. Skupovi
Georg Kantor (1845–1918), tvorac teorije skupova, dao je slede}u definiciju:
Skup je zajednica odre|enih, me|usobno razli~itih predmeta iz na{eg stvarnog ili
misaonog sveta, koja se smatra celinom. Predmeti se nazivaju elementima skupa.
Polaze}i od Kantorove definicije, poku{a}emo da stvorimo samo predstavu
o pojmu skup koji odgovara slede}em: pod elementom skupa podrazumevaju se odre|eni
predmeti iz na{eg stvarnog sveta. To zna~i da za sve predmete koji treba da ~ine skup,
detetu se mora omogu}iti da samo proceni da li pripadaju skupu ili ne. Svi predmeti
za koje ovo ne va`i, ne dolaze u obzir za sastavqawe skupa.
U~iteq ne}e optere}ivati decu bilo kakvim obja{wavawem pojma skup. [ta je
skup, neka deca postepeno sama shvate iz primera koji poti~u iz wihovog stvarnog
okru`ewa. Na taj na~in svojstva skupa postepeno }e im biti jasnija.
Pojmovi skup i ~lan skupa ne defini{u se, ali se upotrebqavaju.
Prikaza}emo neke ideje kojima se ovi pojmovi mogu predstaviti deci.
U~iteq stavi pred decu ~etiri igra~ke (npr. 4 medvedi}a i 1 kocku). Deca
zakqu~uju koja igra~ka tu ne spada i za{to. U~iteq okru`i medvedi}e kanapom,
zatvori krug i ka`e: „To je skup medvedi}a. Wegovi ~lanovi su medvedi}i.”
U~iteq ka`e: „Napravi}emo skup dece sa crnim patikama. Sva deca koja imaju
crne patike, neka se uhvate za ruke i naprave krug.” Deca imenuju skup i wegove
~lanove. Na isti na~in deca sastavqaju i druge skupove (npr. skup devoj~ica, skup
de~aka, skup dece sa sme|om kosom, skup dece u pantalonama...).
Mogu} je i rad po grupama.
Svaka grupa dobije svoju korpu sa igra~kama. U korpi su npr. kocke i lopte,
klikeri i lon~i}i, bojanke i olovke...

14 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 U~iteq daje uputstvo da deca pa`qivo pogledaju {ta ima u korpi i imenuju
skupove. Zatim prave skupove i svaki predmet stavqaju u svoj obru~.
Deca zajedno sa u~iteqem ocewuju obavqen rad i imenuju skupove i wihove ~lanove.
Razumevawe ovih pojmova proveri}emo pomo}u slike u radnom uxbeniku na
strani 35, najpre razgovorom o problemskoj situaciji (gde je va`no jasno ista}i poj-
move skup i element skupa) i zajedni~kim re{avawem 1. zadatka na toj strani.
Razvijawe sposobnosti razvrstavawa je vrlo va`no za razvoj mi{qewa.
Uz pomo} 4. zadatka (strana 36) objasniti deci da skup ne ~ine samo isti pred-
meti, nego i predmeti koji imaju i neku zajedni~ku osobinu.

2. Brojevi od 1 do 5
U po~etnim fazama u~ewa matematike proces u~ewa je mnogo te`e ra{~laniti
nego u kasnijim fazama. Tako je brojawe, koje je na prvi pogled vrlo jednostavna
radwa, veoma zahtevno.
Ra{~lani}emo proces brojawa.
Zamislite da ste dobili kesicu sa bombonama i uputstvo da prebrojite samo
crvene. Da biste izvr{ili zadatak, morate mentalno i fizi~ki da obavite 6
razli~itih radwi:
1. Izdvoji}ete crvene bombone – izdvojili ste predmete po nekoj osobini.
2. Razvrsta}ete bombone u dve grupe (crvene i one koje nisu crvene) –
razvrstali ste predmete na one koji neku osobinu imaju i one koji tu osobinu
nemaju.
3. Crvene bombone rasporedi}ete u niz da biste ih lak{e prebrojali – ra-
sporedili ste predmete.
4. Da biste prebrojali bombone, broja}ete jedan, dva, tri ... Naravno, morate
znati dovoqno imena brojeva u redosledu da biste ih prebrojali sve – setili
ste se brojeva po redosledu.
5. Kad ih budete brojali, svaki put kad izgovorite broj jedne od bombona, vi
}ete je i dodirnuti. Svakoj bomboni dodeli}ete broj i izgovori}ete isto
toliko brojeva koliko ima bombona – svakom predmetu u nizu dodelili ste
jedan broj.
6. Brojawem }ete posledwoj bomboni dodeliti npr. broj 10. Posledwi broj koji
ste izgovorili istovremeno ste povezali sa celom grupom. Broj 10 koji ste
upotrebili za posledwu bombonu sada mewa svoju ulogu i opisuje sve crvene
bombone – posledwi broj ste upotrebili za opis svih izbrojanih predmeta.

Pre nego {to deca nau~e da prebroje grupu predmeta, moraju da znaju imena
brojeva u redosledu. Deca moraju da nau~e da posledwi broj koji su izgovorila pove`u
sa svim prebrojanim predmetima. Da bi to znawe utvrdila, treba im pomo}i raznim
ve`bama.
Nije potrebno da deca, pre nego {to po~nu da broje, znaju sve brojeve. Ali, ne
mogu brojati dok ne nau~e bar nekoliko brojeva.
Ve} petogodi{we dete mo`e pogledom, bez brojawa, da ustanovi broj ~lanova
neke grupe ako u woj ima tri ili ~etiri predmeta. U igrama sa kockom (kocka sa

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 15

ta~kama npr. za igru „^ove~e, ne quti se”) potrebno je, bez brojawa, ustanoviti bro-
jeve od 1 do 6, a brojawem pomeriti figuru za odre|eni broj poqa. Zbog toga pre-
poru~ujemo (ve} od prvih dana nastave) da slobodne minute u~iteqi iskoriste za
igrawe raznoraznih igara sa kockom (npr. „^ove~e, ne quti se”). Zadatke u radnom
uxbeniku zakqu~no s brojem deset upravo zbog toga ozna~avamo kvadratom (strana
kocke) sa ta~kama.
Vrlo je va`no da dete razume odnos izme|u susednih brojeva – skup od ~etiri
elementa ima jedan element vi{e nego skup od tri elementa.
Kao osnova za usvajawe i utvr|ivawe znawa mogu da poslu`e predmeti, razne
slike, pesmice..., koje mo`ete u obliku plakata da pri~vrstite na zid da bi stalno
asocirali dete.

3. Povezujem
Do{li smo do aktivnosti koja je veoma va`na za uvo|ewe pojmova vezanih za bro-
jeve. Dok su nekoliko i mnogo vrlo neprecizni pojmovi koji impliciraju upore|ivawe
brojeva, precizniji pojmovi u vezi sa brojevima su isto toliko, vi{e i mawe.
Deca razgledaju u~ionicu i utvr|uju da li u woj ima vi{e stolica ili osoba.
Da bi se odgovorilo na to pitawe, nije potrebno da se broji. Deca }e, naime, konsta-
tovati da nekoliko stolica nije zauzeto i re}i }e da ima vi{e stolica.
Ovo upore|ivawe ima izuzetan zna~aj za shvatawe brojeva, a jednostavnije je od
brojawa.

4. Jedan
Pri obradi brojeva uvek polazimo od neke problemske situacije.
Predstavqamo primer za obradu broja jedan.
• U~iteq donese u u~ionicu tri tawira i ~iniju sa vo}em. U ~iniji je jedna
banana, jedna pomoranxa i jedna jabuka.
• Deca imenuju vo}e.
• U~iteq ka`e deci da Mira, Luka i Ana svakog dana posle ru~ka jedu vo}e.
Ali, nikad ne}e da jedu istu vrstu vo}a. Danas im je mama stavila u ~iniju ovo
vo}e, a svako dete sâmo bira vo}e koje `eli.
• Deca u ulozi Mire, Luke i Ane to urade – svako uzme tawir i na wega stavi
vo}e koje voli.
• Deca ustanove da su nastali skup banana, skup pomoranxi i skup jabuka.
• Brojawem ~lanova skupova deca ustanove da svaki skup ima po jednog ~lana.
• Na karton~i} pored skupa deca nacrtaju odgovaraju}i broj ta~aka.
• U~iteq jasno i razgovetno govori i pri tom pokazuje rukom skupove: „JEDNA
banana, JEDNA pomoranxa, JEDNA jabuka”. Deca to ponavqaju.
• Zatim u~iteq uvodi pisawe broja jedan cifrom 1.
Radi pravilnog pisawa cifara, deca treba da ve`baju kako se pi{e cifra
najpre prstom po vazduhu, prstom po stolu (mo`e i po le|ima {kolskog druga) i kre-
dom po tabli (ili vo{tanom bojicom po ve}oj povr{ini papira).

16 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 Tek posle tog „virtuelnog pisawa”, dete po~iwe da pi{e cifru olovkom.
U~iteq mora biti svestan da je wegov zadatak da upozori u~enika na pravilno
i precizno pisawe svih matemati~kih znakova jer po~etni~ke gre{ke ostaju za ceo
`ivot.
U radnom uxbeniku na strani 38 deca gledaju problemsku situaciju i opisuju je.
U prvom zadatku na strani 39 u~enik pi{e cifru 1 u ponu|enu {emu. Posle
toga pi{e cifru 1 u svesku.
Rad se nastavqa samostalno sa preostalim zadacima na strani 39.

5. Dva
Broj dva uvodimo na sli~an na~in kao broj jedan. Ponovo polazimo od pro-
blemske situacije date na str. 40, koju deca gledaju i opisuju. Deca zatim gledaju
skupove ispod we, imenuju ih i prepoznaju cifru 2, a posle toga ve`baju pisawe cifre
2 u ponu|enoj {emi.
U radnom uxbeniku na str. 41 deca rade samostalno.

6. Tri
Broj tri uvodimo na sli~an na~in kao prethodna dva broja.
Kao problemsku situaciju predla`emo bajku „Zlatokosa” koja je poznata
ve}ini dece ovog uzrasta, a u~enici mogu i da je dramatizuju. U radnom uxbeniku na
str. 42 nacrtan je prizor iz bajke. Deca gledaju sliku i opisuju je. Na slici su tri
medveda, tri prozora, tri stolice, tri viqu{ke, tri tawira, tri ~a{e... Deca imenu-
ju odgovaraju}e skupove i prepoznaju cifru 3. Cifru 3 pi{u u prvom zadatku, a ostale
zadatke rade samostalno.

7. Brojim do tri
Zadaci na stranama 44 i 45 nameweni su utvr|ivawu do sada ste~enog znawa o
brojevima.

8. Ve}e od, mawe od, jednako

Na konkretnom nivou, kad su upore|ivala, deca su ve} upoznala pojmove isto
toliko, vi{e od i mawe od. Sada je zadatak u~iteqa da uvede pisawe navedenih pojmo-
va znacima koji se upotrebqavaju za izra`avawe odnosa veli~ine brojeva.
Na~in da se ovo uvede mo`e biti da svako dete dobija {est kocki – 3 plave i 3
crvene, a da u~iteq stavi na tablu karton sa brojem, npr. 2, a deca pola`u dve plave
kocke jednu pored druge. Zatim u~iteq stavi karton sa brojem 3, a deca pore|aju tri
crvene kocke. Deca upore|uju dva reda i zakqu~uju da u jednom redu kocaka ima vi{e
nego /mawe nego u drugom i da je jedan broj ve}i ili mawi od drugog. Na sli~an na~in
deca sama sastavqaju razli~ite redove i zakqu~uju kakav je odnos veli~ina dva reda i
dva broja. Mora se paziti da se taj odnos precizno izra`ava.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 17

 Pojmovi ve}e od i mawe od apstraktni su matemati~ki pojmovi. Radi kra}eg
pisawa odnosa izme|u dva broja, uvodimo znakove „<” i „>”. U~enici ~esto brkaju ova
dva znaka, pa treba da poku{aju sami da otkriju wihovo zna~ewe uz odgovaraju}e ve`be.
Primer:
Deci podelite {tapi}e. Svako dete dobija dva {tapi}a i postavqa ih tako da
poku{ava da “ukqe{ti” napravqene stubove (radni uxbenik, strana 46, pro-
blemska situacija). Na isti na~in dete otkriva i znak „=”.
Polako prelazimo na pisawe znakova. Deca ispo~etka ve`baju pisawe znakova na
tabli, a kasnije u svesci. Zatim dolazi individualan rad u radnom uxbeniku na strani 46.
Zadaci na strani 47 nameweni su utvr|ivawu ste~enog znawa.

9. ^etiri
Broj ~etiri uvodimo na sli~an na~in kao brojeve jedan, dva i tri. U
utvr|ivawe znawa ukqu~ujemo i pore|ewe brojeva po veli~ini. Va`no je ista}i da
zadaci 4 i 5 na str. 49, predstavqaju pripremu dece za razumevawe logike koja le`i u
osnovi operacija sabirawa i oduzimawa
Deca samostalno re{avaju zadatke u radnom uxbeniku.

10. Pet
I broj pet uvodimo na sli~an na~in kao i sve brojeve do sada.
Polazimo od neposrednog iskustva deteta sa sopstvenim telom – od broja
prstiju na jednoj ruci. I ovde skre}emo pa`wu na 6. zadatak, str. 51, koji priprema
osnov za razumevawe prirode sabirawa i oduzimawa.
Zadatke u radnom uxbeniku na stranama 50 i 51 deca re{avaju samostalno.

11. Brojim do pet

Ciq je utvr|ivawe pojmova o brojevima do 5 – deca broje do pet i tako utvr|uju
prirodan redosled brojeva, {to je tako|e povezano sa pojmom za jedan ve}e.
Deca prave redove od kocaka:
• u prvom ima jedna kocka;
• u drugom – dve;
• u tre}em – tri;
• u ~etvrtom – ~etiri;
• u petom – pet kocaka.

Da biste ustanovili da li su kod dece razvijeni pojmovi konzervacije, deca

mogu sama da naprave zbirku od npr. svojih igra~aka i da je pro{iruju.
Zamislite da je dete upravo izbrojalo niz igra~aka i ustanovilo da ih ima pet.
Pome{ajte igra~ke i upitajte: „Koliko sad ima igra~aka?”
Ako dete ponovo po~ne da broji igra~ke, zna~i da nije usvojilo pojam broj. Dete
koje je pojam usvojilo odgovori}e da ima pet igra~aka jer mu je jasno da se, bez obzira

18 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

na raspored igra~aka, wihov broj nije promenio. Dok deca ne shvate pojam broj, ne}e
shvatiti ni zna~aj brojawa.
Deca rade zadatke u radnom uxbeniku na stranama 52, 53 i 54.

12. Sabiram
S obzirom na to da je sabirawe misaona operacija koja operi{e apstraktnim
pojmovima, uvo|ewe ove operacije po~iwemo od materijalizovanog ~ulnog i misaonog
izvo|ewa ove radwe.
Da bi dete razumelo {ta zna~i, na primer, 3 + 2, mora da upozna mnogo konkre-
tnih situacija u kojima }e videti da tri predmeta i jo{ dva predmeta ~ine pet pred-
meta. Za svaku situaciju vrlo je va`no da dete upotrebqava odgovaraju}e re~i za opis
dva data skupa koje udru`uje u nov skup.
Deca obi~no bez te{ko}a mogu da izra~unaju da, ako imaju 3 bombone i dobiju
jo{ 2, imaju ukupno 5 bombona, dok za izraz „3 + 2 = 5” misle da nema zna~ewa. Naime,
u wemu se nalazi nov znak „+”. Odrasla osoba }e ovaj znak da pro~ita kao „plus”. Plus
je latinska re~ i zna~i „vi{e”. Upotreba ove re~i poti~e iz perioda kada su u Evropi
svi matemati~ki izrazi pisani na latinskom jeziku. Prema tome, izraz „3 + 2” otpri-
like zna~i „3 i jo{ 2”. Decu treba navikavati da 3 + 2 ~itaju kao „3 plus 2”. Deca }e ovo
lak{e razumeti uz rad na primeru datom u problemskoj situaciji na str. 55.
Deca zadatke na str. 55 rade samostalno, uz instrukciju da na osnovu datih
slika zapisuju samo odgovaraju}i broj~ani izraz, bez znaka jednakosti. Na stranama
56, 57 i 58 upisuju znak jednakosti i izra~unavaju vrednost izraza.

13. Oduzimam
Oduzimawe je, kao i sabirawe, ra~unska radwa u kojoj se polaze}i od dva data
broja, odre|uje novi, tre}i broj. I ovde polazimo od „materijalizovanih“ brojeva,
odnosno manipuli{emo konkretnim elementima jednog skupa.
Odrasla osoba bi izraz „5 – 3” pro~itala kao „pet minus tri”. Minus je latin-
ska re~ za „mawe”, pa zato pet minus tri zna~i „pet mawe tri”. Deca znak „–” ~itaju
kao „minus”.
Uvodne aktivnosti za razumevawe operacije oduzimawa mogu se izvoditi na
razne na~ine (deca iz skupa od pet dugmadi oduzmu tri; sa stuba od 5 kocaka skinu tri;
iz ~inije sa pet jabuka uzmu tri, itd.). U istu svrhu mogu se upotrebiti i baloni:
u~iteq donese u u~ionicu pet crvenih balona, zatim probu{i tri, a deca zapisuju
odgovaraju}i izraz na tabli, u sveskama i, eventualno, na karton~i}ima.
Ovom iskustvu odgovara i problemska situacija na str. 59. Po{to se obavi
razgovor o woj, deca preostale zadatke re{avaju samostalno.
Nepoznati broj pri oduzimawu uvodi se na sli~an na~in kao pri sabirawu.
Polazimo od konkretne situacije.
U~iteq postavi ispred dece ~etiri vaze:
1. vaza: 5 cvetova;
2. vaza: 4 cveta;

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 19

 3. vaza: 3 cveta;
4. vaza: 2 cveta.
Deci ka`e da }e iz svake vaze uzeti nekoliko cvetova jer `eli da u svakoj vazi
ima samo jedan cvet. Zatim deci skre}e pa`wu na prvu vazu (u woj je pet cvetova). Deca
ka`u koliko cvetova ima u woj.
U~iteq: „U vazi ima pet cvetova. Koliko cvetova moram da oduzmem da bi u
vazi ostao samo jedan cvet?” Deca odvajaju jedan cvet koji }e ostati u vazi i oduzi-
mawem jednog po jednog cveta zakqu~uju da treba oduzeti ~etiri cveta.
Zatim u~iteq ispred prve vaze postavqa karton~i} za izrazom „5 – … = 1” i
izraz pro~ita. Jedno od dece izraz dopuwava. U znak … upisuje cifru 4.
Kod ostalih vaza rad se odvija na sli~an na~in.
U radnom uxbeniku na strani 62 deca posmatraju i re~ima opisuju problemsku
situaciju datu u zadatku broj 1 i razre{avaju je.
Zadatke 2 i 3 deca re{avaju samostalno.
Zadatak 4 je misaono zahtevniji i predla`emo da se ilustruje predmetima i na
broj~anoj traci.

14. Nula
Dete ~esto ne mo`e da shvati da je znak kojim se ozna~ava ni{ta potreban. Ako
nemamo ni{ta, za{to bismo to uop{te i zapisivali. Nula ne slu`i za brojawe jer
brojawe po~iwe od 1. Dok deca ne savladaju brojawe, broj nula se ne predaje.
Nastavu po~iwemo kao i kod drugih brojeva sa problemskom situacijom.
Primer prikazuje devoj~icu koja u jednoj ruci dr`i poslu`avnik sa tri ~a{e,
a u drugoj prazan poslu`avnik. U~iteq obja{wava u~enicima da se prazan skup
ozna~ava nulom. Zatim sledi rad u radnom uxbeniku na stranama 63 i 64 .

DODAJEM DRUGU RUKU

1. Brojevi od 6 do 10
[est
Uz odgovaraju}u problemsku situaciju (problem) deca, izvo|ewem svojih
aktivnosti, upoznaju novi broj 6.
Za motivaciju i povezivawe sa ve} poznatim brojevima deca po grupama igraju
„^ove~e, ne quti se”. Deca sama zakqu~uju da je najve}i broj ta~aka na kocki 6.
U radnom uxbeniku na stranama 66, 67 i 68 deca samostalno re{avaju zadatke.
Ve`be u radnom uxbeniku na strani 67 i 68 namewene su upore|ivawu nau~enih
brojeva i ra~unawu od 0 do 6. Savetujemo da se po potrebi koriste konkretni pred-
meti – ilustracije.

20 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 Sedam
Kao problemska situacija koja decu dovoqno motivi{e mo`e da poslu`i
~itawe i dramatizacija bajke „Sne`ana i sedam patuqaka” uz koju deca formiraju
odgovaraju}u predstavu broja, upoznaju znak za pisawe broja 7 i pogledaju kako je taj
znak napisan u kwigama u kojima ozna~ava stranice.
U radnom uxbeniku na strani 69, u prvom zadatku deca uskla|uju broj ~lanova
skupa sa brojem napisanim u okviru. Savetujemo da napravite nastavne listove sa
sli~nim zadacima.
U radnom uxbeniku na strani 70, u ~etvrtom zadatku deca samostalno docr-
tavaju predmete (svakom patuqku je potreban kramp, kofa i kapica).
Ostali zadaci u radnom uxbeniku na strani 70 nameweni su upore|ivawu
nau~enih brojeva i sabirawu i oduzimawu u opsegu brojeva od 0 do 7.

Osam
Pristup pri uvo|ewu novih brojeva treba da bude {to raznovrsniji. Zbog toga
preporu~ujemo da broj 8 uvedete upore|ivawem, kao {to sugeri{emo u radnom uxbe-
niku na strani 70.
Deca treba pa`qivo da osmotre Miru i Luku i da sparivawem kao {to je
zapo~eto utvrde da je na Mirinom kaputu za{iveno vi{e dugmadi nego na Lukinoj
jakni.
Deca treba da ka`u da na Lukinoj jakni ima 7 dugmadi, a da na Mirinom kaputu
ima jedno dugme vi{e.
Deca prikazuju broj dugmadi na tabeli. Tako utvr|uju da na Lukinoj jakni ima
sedam dugmadi, a na Mirinom kaputu osam.
Na osnovu rezultata dobijenog u tabeli deca sama zakqu~uju da je 7 mawe od 8
i 8 ve}e od 7.
Deca upoznaju znak za pisawe broja 8 i samostalno re{avaju zadatke u radnom
uxbeniku.
Zadaci na strani 72 nameweni su upore|ivawu nau~enih brojeva i sabirawu i
oduzimawu do 8.

Devet
Uz odgovaraju}u problemsku situaciju, u integraciji sa ostalim sadr`ajima,
deca upoznaju broj 9 i u~e kako da ga napi{u.
U radnom uxbeniku na strani 73, broj 9 se tako|e uvodi upore|ivawem.
Deca upore|ivawem zakqu~uju u kojoj ruci klovn \ole ima vi{e balona a u
kojoj mawe, za koliko vi{e i za koliko mawe i koliko ih ima u svakoj ruci.
Deca individualno re{avaju ostale zadatke u radnom uxbeniku.
Zadaci u radnom uxbeniku na strani 74 i 75 nameweni su upore|ivawu po-
znatih brojeva i sabirawu i oduzimawu u opsegu od 0 do 9.

Deset
Ve}ina dece broj 10 povezuje sa brojem prstiju na rukama, odnosno nogama. Znak
za pisawe broja 10 ve}ina dece ve} zna (novac).

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 21

 Kao problemska situacija za usvajawe novog broja mo`e da se uzme brojawe
prstiju, ali predla`emo tako|e da brojite jaja u kutiji (slika deset jaja u jednoj kuti-
ji mo`e kasnije da se koristi za {irewe opsega brojeva na drugu deseticu).
U radnom uxbeniku na strani 76 deca posmatraju i opisuju problemsku
situaciju. Zatim ve`baju pisawe broja 10.
U petom zadatku na strani 78 deca utvr|uju znawe obrade podataka. Deca treba
da izbroje pojedine vrste `ivotiwa i oboje odgovaraju}i broj kvadrati}a u tabeli.
Kad zavr{e zadatak, ka`u koliko ima pojedinih `ivotiwa, a posmatrawem tabele
zakqu~uju da je u svakom stupcu obojen jedan kvadrati} vi{e nego u prethodnom – sada
su prvi put prirodni brojevi od 0 do 10 ure|eni po veli~ini. Sve brojeve redom smo
nanizali sa leve na desnu stranu i utvrdili da je broj nula najmawi.
Zatim slede zadaci sa ra~unawem u okviru bloka brojeva do deset.

2. Cifra i broj
Znaci koji se upotrebqavaju za zapisivawe brojeva nazivaju se cifre. Cifara
ima deset (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9).
Deca vide cifre i brojeve svuda oko sebe – na ku}nim vratima, autobusima, re-
gistarskim tablicama automobila, satovima, ode}i...
Napraviti analogiju izme|u slova koja slu`e za zapisivawe re~i i cifara koje
slu`e za zapisivawe brojeva. Ne ulaziti dubqe u ovu problematiku jer analogija nije
potpuna, odnosno, bilo kakav poredak cifara odre|uje neki broj, a za slova i re~i to
ne va`i.
Cifre su apstraktnije od koli~ina. Kad ih upotrebqavamo, prikazujemo bro-
jeve u apstraktnom obliku. U radnom uxbeniku obra|ujemo brojeve u prirodnom
redosledu. U~iteq treba da uva`i predznawe i sposobnost dece i tome podredi didak-
ti~ki pristup obradi teme.

3. Prvi, drugi, tre}i

Kada deca usvoje prost oblik brojeva, uvodimo redne brojeve sa primerima iz
prakse. Ve} na fiskulturi i raznim sportskim igrama deca }e upoznati i utvrditi
izraze kao {to su prvi, drugi, tre}i, ...
Uvodni ~as treba da bude na igrali{tu ili u gimnasti~koj sali, obavezno u
prostoru ve}em od u~ionice.
Primer:
U~iteq izabere do 10 de~aka koji tr~e od starta do ciqa i postrojavaju se u
kolonu jedan iza drugoga, onako kako su stizali na ciq.
U~iteq pita: „Ko je dotr~ao prvi?”
„Ko je dotr~ao drugi?”
„Ko je bio slede}i?”
„Na kom mestu je Petar?”
U~iteq ka`e de~acima: „Prebrojte se po redosledu!”
De~aci to i urade: „Prvi – drugi – tre}i ... deseti”.

22 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 Zatim u~iteq izabere deset devoj~ica i da im zadatak da se postroje po visini
i da se prebroje: „Prva – druga ...”
Uz vo|ewe i pomo} devoj~ice zakqu~uju da one mogu da se prebroje na slede}i
na~in: „Prva – druga – tre}a ... deseta”.
Zatim u~iteq odabere desetoro dece (de~aka i devoj~ica) i ka`e im da treba da
skaku}u na jednoj nozi do ciqa. Deca se postavqaju na start, i na dati znak odskaku}u
do ciqa.
Na ciqu se postavqaju u kolonu, u redosledu kojim su stizali na ciq. Dobi}e
i medaqe (spremqene su medaqe od kartona – veliki krug na kanapu). Na svakoj
medaqi napisan je jedan redni broj (1., 2., 3. ...), a deca treba da pro~itaju {ta pi{e.
U~iteq skre}e pa`wu deci na pisawe (cifra sa ta~kom) i na ~itawe (1. – prvi,
prva).
Zatim sledi rad u u~ionici.
U~iteq pore|a na pod deset igra~aka. Ispred svake igra~ke stavi prazan kar-
ton~i}. Deca gledaju igra~ke i odre|uju redosled (npr. maca je prva ...). Jedno od dece
na karton ispred igra~ke upisuje odgovaraju}i redni broj (pazimo na pravilno
pisawe).
U~iteq zatim pri~vrsti na tablu (lepqivom trakom ili magnetom) sliku
vi{espratnice, a deca govore koliko ima spratova, na kom spratu su npr. `ute zavese,
crveno cve}e na prozoru...
Zatim sledi individualan rad u radnom uxbeniku na strani 81.
Deca najpre pa`qivo gledaju zadatke, a zatim cifrom pi{u redne brojeve.
U nastavku, zadaci u radnom uxbeniku ozna~eni su rednim brojevima – na to
treba upozoriti u~enike.

4. Prethodni i slede}i broj

Uvodimo pojam prethodni broj.
U~iteq pred decu stavqa stubac od pet kocaka.
Deca treba me|u svojim stupcima da potra`e stubac od pet kocaka i da vide
koji stubac je tik ispred wih, koliko ima kocaka i da uporede broj kocaka (stubac
koji se nalazi tik ispred stupca od 5 kocaka ima 4 kocke, zna~i jednu mawe). Za broj
4 ka`emo da prethodi broju 5.
Zatim u~iteq postavqa pitawa tipa: „Koji broj prethodi broju 7?”
Kad u~iteq utvrdi da je pojam prethodnik deci jasan, pitawima tipa: „Koji
broj sledi broju 7?”, dolazi do pojma slede}i.
Stubac koji sledi stupcu od 5 kocaka ima 6 kocaka, zna~i jednu kocku vi{e. Za
broj 6 ka`emo da sledi broju 5.
Zatim sledi problemska situacija u radnom uxbeniku na strani 82. U zadaci-
ma deca individualno odre|uju koji brojevi prethode i slede datim brojevima.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 23

Drugi deo

5. Sabirci i zbir
Na slici je prikazana problemska situacija u kojoj su date dve police sa
razli~itim brojem ~a{a. Deca imenuju zbir dva broja, a zatim pojmove: prvi sabirak,
drugi sabirak, zbir.
Ovi pojmovi se imenuju informativno, tj. u~iteq tu terminologiju dosledno
upotrebqava, ali ne insistira da je i deca ovog uzrasta striktno upotrebqavaju.
Zatim sledi samostalna izrada zadataka u okviru iste teme.

6. Kad sabirci zamene mesta

Planom nastave za prvi razred zahteva se poznavawe zakona komutacije na
konkretnom nivou. Od dece se ne tra`i da to svojstvo znaju kao zakon o zameni mesta
sabiraka (a+b=b+a), ve} da znaju da ga upotrebqavaju pri ra~unawu.
Deca ve} znaju {ta zna~i sabirawe.
U~iteq stavi ispred dece vazu sa buketom cve}a, npr. 4 karanfila i 2 lale.
Tra`i od dece da preko zbira dva broja izraze broj ovih cvetova. Kad deca to urade,
upore|uju svoje zapise. Neka deca su napisala 4 + 2, a neka 2 + 4. Obja{wava se da su
svi zapisi ta~ni, ali da je druga~iji raspored brojeva.
U~iteq sa u~enicima razmatra problemsku situaciju na strani 5.
Deca posmatraju i re~ima opisuju sliku, a posebnu pa`wu poklawaju ra~unima
napisanim na Lukinom i Mirinom listu.
Posle toga gledaju jednakosti ispod oba deteta, a zatim uokvireni ra~un.
Deca individualno re{avaju zadatke u radnom uxbeniku.

7. Zdru`ujem sabirke
U~iteq stavi pred decu 2 plave, 4 bele i 1 crvenu {oqu tako da budu izme{ane
po bojama. Tra`i od dece da preko zbira izraze broj ovih {oqa. Zatim upore|uju
zapise. Obja{wava da su svi ta~no napisali, da je samo druga~iji raspored brojeva,
ali je zbir isti.
Data je problemska situacija u kojoj je prikazana posuda sa kuglicama tri
razli~ite boje. Od dece se tra`i da izra~unaju broj kuglica na najlak{i na~in. Uvodi
se pojam zagrada i oznaka. Ovde ista}i da je osnovni ciq zdru`ivawa sabiraka
olak{avawe ra~unawa. Zatim sledi samostalan rad na zadacima iz radnog uxbenika,
na strani 6.

24 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

8. Sabiram
Na nizu primera vr{i se sistematizacija obra|enog gradiva u vezi sa sabi-
rawem i oduzimawem u okviru bloka brojeva od 1 do 10.
Uvode se tekstualni zadaci. U po~etku ih treba detaqno obja{wavati, a pri
radu koristiti dr`a~e mesta.
[esti zadatak u ovoj temi zahteva od u~enika da samostalno sastave tekst
zadatka. To }e deca mo}i samo ako su u potpunosti savladala sabirawe i oduzimawe,
pa im treba pomo}i ako je potrebno (ako deca imaju velike te{ko}e u sastavqawu tek-
sta pomo}i im odgovaraju}om slikom na tabli).

9. Umawenik, umawilac, razlika

Poblemskom situacijom, sli~nom onoj kojom su deca uvedena u pojmove zbira i
sabiraka, uvodimo ih i u pojmove umawenik, umawilac, razlika. Imamo 4 ~a{e – 3 su
pune, 1 je prazna. Zapisuju izraz koji predstavqa razliku dva broja, a zatim imenuju
pojmove umawenik, umawilac, razlika. Kao i kod sabirawa, u~iteq dosledno primewu-
je ove termine, ali ne insistira da ih i deca upotrebqavaju. Va`no je ista}i da se i
zapis 4 – 1 naziva razlika brojeva 4 i 1.
Nakon toga deca samostalno re{avaju zadatke na strani 9.

10. Oduzimam
Nizom primera deca ponavqaju i produbquju ste~ena znawa u vezi sa
ra~unskom operacijom oduzimawe i uvode se u re{avawe tekstualnih zadataka u vezi
sa oduzimawem.

11. Povezujem sabirawe i oduzimawe

Pre nego {to se prihvatimo „istra`ivawa“ veze izme|u sabirawa i oduzi-
mawa, treba dobro da utvrdimo obe ra~unske operacije ili re{avawem odgovaraju}ih
zadataka sa nastavnih listi}a ili putem neke igre.
Na strani 11 data je problemska situacija na slici na kojoj su prikazana 4 lep-
tira koji su na cvetu i 1 koji odlazi.
Nizom podsticaja, kao npr. „Koliko leptira ukupno vidi{ na slici? Ako dva
leptira odlaze, koliko ih ostaje? Ako 4 leptira ostaju, koliko ih odlazi?” do}i do
zapisa
3+1=4 1+ 3 = 4 4 – 1= 3 4–3 =1
Deca zakqu~uju da su za istu sliku napisala jednakosti ra~unskom operacijom
sabirawe i jednakosti oduzimawem. U svim jednakostima pojavquju se isti brojevi.
U~enici treba da zakqu~e da se istim brojevima mo`e zapisati vi{e jed-
nakosti sabirawa i oduzimawa.
Nakon ovoga u~enici samostalno re{avaju zadatke na strani 11.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 25

12. Za toliko ve}i broj
Pojam isto toliko deca su ve} upoznala.
U~iteq donese u u~ionicu korpu jabuka i deci postavqa pitawe:
„Ima li toliko jabuka koliko ima dece?” Deca sama predla`u re{ewe problema –
svako uzme po jednu jabuku. Nekoliko jabuka ostane u korpi. Deca zakqu~uju da je jabu-
ka vi{e nego dece. „Koliko jabuka je ostalo u korpi?“. Ako je u korpi ostalo npr. 3
jabuke, zakqu~uju da je broj jabuka za 3 ve}i od broja u~enika.
Problemskom situacijom prikazanom na slici deca se podsti~u da zakqu~e da
na dowoj polici ima za dva kola~a vi{e nego na gorwoj polici. Treba da zakqu~e da
do toga za koliko je jedan broj ve}i od drugog, dolazimo oduzimawem.
U po~etku, primere koji doprinose utvr|ivawu odnosa za toliko ve}i deca rade
sa dr`a~ima mesta, a kasnije potpuno samostalno. Ako u radu nailaze na te{ko}e,
pomo}i im sli~icama na tabli, koje bi ilustrovale situacije date u zadacima.
Posledwa dva primera obuhvataju problem koji je u~enicima posebno te`ak.
Detaqno ga treba objasniti pomo}u slike koja je data uz tekst 5. zadatka.

13. Za toliko mawi broj

Na sli~an na~in upoznaju i za toliko mawi broj.
U~iteq mo`e da pita: „Ima li u u~ionici vi{e devoj~ica ili de~aka?”. Deca
sama predla`u re{ewe problema – po jedan de~ak i devoj~ica uhvate se za ruke. Deca
zakqu~uju da je npr. de~aka mawe nego devoj~ica. „Za koliko je broj de~aka mawi od
broja devoj~ica?“ Odgovor je npr. za 2. Zakqu~uju da je broj de~aka za 2 mawi od broja
devoj~ica.
I ovaj odnos se obrazuje pomo}u sli~ne, ali suprotne problemske situacije kao
i odnos za toliko ve}i broj. Ovde treba da odrede za koliko ima mawe kola~a na dowoj
polici.
Pomo}u sli~nih primera zakqu~uju da i do toga za koliko je jedan broj mawi
od drugog dolazimo oduzimawem.
Sledi rad na ostalim primerima u okviru ove teme.

14. Znam da sabiram i oduzimam

Zadaci sa strane 16 slu`e za utvr|ivawe do sada pre|enog gradiva u vezi sa
sabirawem i oduzimawem. U prvom zadatku u~enicima treba objasniti da vrednosti
izraza povezuju linijama, kako bi Mi{a na{ao put do ku}ice.
Ostale zadatke deca samostalno re{avaju.

15. Parni i neparni brojevi

Unapred pripremiti sli~ice po sistemu parnih slika: dve vo}ke, dve igra~ke,
dva elementa {kolskog pribora, dva odevna predmeta... Zadatak je da u~enici u {to
kra}em roku spoje parove sli~ica i da odrede broj parova.
Nakon uvodne igre u~enici rade 1. i 2. zadatak u uxbeniku.

26 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

 Nabrajaju predmete iz okru`ewa koji se javqaju u paru.
Igra sa brojevima: U~enici redom glasno broje, ali tako da svaki drugi u~enik
umesto broja pqesne rukama. (Prvi u~enik: „Jedan.” Drugi u~enik pqesne. Tre}i:
„Tri.” ^etvrti pqesne... Ponoviti igru, ali tako da sad prvi u~enik npr. ~u~ne, a
drugi ka`e broj.
Uo~avamo parne i neparne brojeve. U~enici rade 3. i 4. zadatak u uxbeniku.

16. Brojevi od 0 do 10 na pravoj liniji

Uvo|ewe pojma brojevne prave mo`emo zapo~eti igrom:
• na tablu zalepiti model brojevne prave sa zaka~enim karton~i}ima sa
zadacima (redom: 3 – 3, 5 – 4, 1 + 1, 5 – 2, 3 + 1, 5 + 0, 3 + 3, 10 – 3, 2 + 6, 6 + 1 +
2, 5 + 5);
• podeliti u~enicima kartone sa brojevima od 0 do 10. U~enik koji ima re{ewe
zadatka pronalazi wegovo mesto na brojevnoj pravoj i ka~i ga umesto kartona
sa zadatkom; nakon izrade prva dva zadatka iz uxbenika mo`emo pomo}u bro-
jevne prave ve`bati prethodnik i sledbenik broja, za jedan mawi, za jedan
ve}i broj, za dva mawi, za dva ve}i broj...
Potrebno je da u~enici shvate da koriste}i brojevnu pravu mogu sabirati i
oduzimati. Ve`bati na primerima koji su dati u uxbeniku.

DODAJEM PRSTE NA NOGAMA

1. Brojevi od deset do dvadeset

U raznim zadacima brojawa deca }e upotrebqavati i brojeve ve}e od deset.
Brojawe predmeta i re|awe brojeva deca vole, i to rade spontano.
Imena brojeva od jedanaest do dvadeset su logi~na. Sastavqena su od glavnih
cifara od jedan do devet i nastavka -naest, a broj dvadeset – od dva i deset. Deci
ne}emo obja{wavati ovo pravilo, ali }emo im pomo}i da shvate brojeve od jedanaest
do dvadeset preko wihove veze sa brojem deset.
Za po~etak }emo slo`iti deset kocaka jednu na drugu, a deca }e da ih broje.
Pored tih deset stavi}emo jo{ jednu kocku i pitati decu koliko sada ima kocaka.
Deca koja povezuju pojam za jedan vi{e sa brojawem po prirodnom redosledu odgo-
vori}e da sada ima jedanaest kocaka. Neka deca }e morati jo{ jednom da izbroje kocke
da bi se u to uverila. Deci }emo re}i da jedanaest zna~i deset i jo{ jedan. Zatim }emo
dodati jo{ jednu kocku na onu jedanaestu tako da deca vide deset kocaka i jo{ dve i
pitati koliko sada ima kocaka na gomili. Deca }e zakqu~iti da ih ima dvanaest
zna~i, deset i jo{ dve.
Kasnije mo`emo da postavqamo razna pitawa u vezi sa brojevima od jedanaest
do petnaest, kao npr.: Koji broj je jednak deset i ~etiri? Deset i dva? Da li biste
vi{e voleli da imate trinaest ili petnaest ~okolada?
Mo`emo da igramo igru „Tra`ewe brojeva”. Zamislimo jedan broj i deci
ka`emo da je ve}i od deset. Deca pitawima (da li je taj broj ve}i, mawi ili jednak

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 27

broju) poku{avaju da ga prona|u.
Primer:
Da li je taj broj ve}i od jedanaest? Da.
Da li je taj broj ve}i od ~etrnaest? Ne.
Da li je taj broj ve}i od dvanaest? Da.
Da li je to broj trinaest? Da.

Naprednija deca }e pomo}u ovakvih pitawa bez te{ko}a otkriti zami{qeni

broj. Ostala deca }e, posle nekoliko igara, tako|e bez te{ko}a postavqati pitawa i
pronalaziti zami{qene brojeve.

RA^UNAM SVIM PRSTIMA

1. Sabiram
Ovde na sli~an na~in kao kod prethodne teme koristimo kocke. Pore|amo deset
kocaka jednu do druge a deca izbroje da ih ima toliko. Zatim dodamo jo{ npr. 3 kocke
i pitamo koliko ih je sada. Prebrojavawem dolaze do toga da ih sada ima 13.
Pomo}u problemske situacije u kojoj je prikazana devoj~ica koja u jednoj ruci
dr`i 10, a u drugoj 4 cveta, decu uvodimo u sabirawe broja 10 i jednocifrenog broja.
Nizom primera koji daqe slede deca utvr|uju ste~eno znawe.
Nakon ovoga sledi uvo|ewe u sabirawe dvocifrenog i jednocifrenog broja, pri
~emu zbir jedinica ne prelazi deset. Zakqu~uju da na deseticu dodaju zbir jedinica.
Dati su i tekstualni zadaci koje u~enici treba samostalno da re{e primewu-
ju}i ste~eno znawe.

2. Oduzimam
U~iteq pore|a 10 kocaka jednu do druge, a malo odvojeno 3 kocke. „Koliko je
ovde kocaka?“ Deca sabirawem zakqu~uju da ih je 13. Sada u~iteq skloni 2 kocke.
„Sklonili smo 2 kocke. Koliko ih je ostalo?“ Zakqu~uju da ih je ostalo 11.
Pomo}u problemske situacije prikazane na strani 34, u~enike uvodimo u odu-
zimawe jednocifrenog od dvocifrenog broja ~ija razlika ne ide ispod deset. Na
slici je predstavqena ra~unaqka sa 10 kuglica na jednoj `ici i 6 precrtanih kugli-
ca na drugoj. Zakqu~uju da na slici ima 16 kuglica. [est kuglica je precrtano, i
u~enici zakqu~uju da se radi o oduzimawu. U~iteq obja{wava da, kao {to je na slici
predstavqeno, do razlike dvocifrenog i jednocifrenog broja, ~ija razlika jedinica
ne ide ispod deset, dolazimo tako {to na deseticu dodajemo razliku jedinica.
Sledi samostalan rad ostalih zadataka na stranama 34 i 35.

3. Kad je zbir ve}i od deset

Pomo}u problemske situacije na strani 36, u~enike uvodimo u sabirawe
jednocifrenih brojeva ~iji je zbir ve}i od deset. U~iteq postavqa zadatak da treba
izra~unati ukupan broj 7 belih i 4 plava jajeta. Bilo bi korisno da u~iteq donese

28 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

jednu takvu kutiju i plasti~na jaja. U jednu kutiju, u koju mo`e da stane 10 jaja,
stavqamo 7 belih, obja{wavamo da ima mesta za jo{ 3 plava, i jo{ ostaje 1 jaje.
Ra~unamo tako {to na dati broj dodajemo onaj broj koji ga dopuwava do dese-
tice, a zatim dodajemo ono {to je preostalo.
Pomo}u niza primera, uz pomo} sli~nih slika, u~enici uz malu pomo}
re{avaju preostale primere.

4. Kad je razlika mawa od deset

Po istom principu kao kod sabirawa gde smo dodavali do desetice, kod odu-
zimawa oduzimamo do desetice, {to se lak{e mo`e objasniti pomo}u problemske
situacije date na slici na strani 38. Nakon ovoga u~enici samostalno rade preostale
primere sa strana 38, 39 i 40.

5. Sabiram i oduzimam
Ovde je dat niz zadataka za utvr|ivawe sabirawa i oduzimawa do 20, koje
u~enici samostalno rade, uz eventualnu malu pomo} u~iteqa.

6. Otkrivawe nepoznatog broja

Re{avawe jedna~ina u~enici zasnivaju na poznavanju ra~unskih operacija i
wihove me|usobne povezanosti. Iako se ve} u po~etku uvodi pojam nepoznatog broja,
re~ jedna~ina se ne spomiwe na ovom nivou.
U~enici su se ve} sreli sa praznim ku~icama i linijama koje predstavqaju
„dr`a~e mesta” i dobar su uvod za uvo|ewe slova koja }e ih zameniti.
Obradu nepoznatog broja mo`emo zapo~eti problemskom situacijom:
Pokazujemo neprovidnu kutiju i ka`emo da u woj ima nekoliko olovaka.
Pitamo da li znaju koliko je olovaka unutra i zakqu~ujemo da je u kutiji nepoznat
broj olovaka.
Zatim u jednu ruku uzmemo kutiju, a u drugu ruku dve olovke i ka`emo da u obe
ruke imamo ukupno 5 olovaka. Pitamo da li sada mogu da zakqu~e koliko je olovaka u
kutiji.
Obja{wavamo da se nepoznati broj mo`e ozna~iti na razli~ite na~ine –
linijom, kvadratom, slovom.

____ + 2 = 5 +2=5 a+2=5

DOLAZI STONOGA

1. Desetica, stotina
Na osnovu slike kojom je predstavqena uvodna problemska situacija, u~iteq
pokazuje da je 10 jedinica isto {to i jedna desetica. To simboli~no predstavqamo sa

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 29

10 pojedina~nih jaja, koja, spakovana u jednu kutiju, ~ine jednu deseticu. Kutije sa po
deset jaja „materijalizuju“ desetice i vr{imo „udru`ivawe“ tih kutija, odnosno
desetica. Znamo da je „na dva mesta po deset“ dva-deset, odnosno dvadeset, dodajemo jo{
jednu kutiju i to je „na tri mesta po deset“, odnosno tri-deset, odnosno trideset, opet
dodajemo jednu kutiju itd. Dolazimo do zakqu~ka da deset kutija, odnosno deset dese-
tica, ~ine jednu stotinu.
Slede}i primeri korisni su za ve`bawe zapisivawa i pore|ewa desetica.
Brojawe desetica unapred i unazad u~enici mogu uve`bati igraju}i igru
„@murke“.

2. Sabiram desetice
Sabirawe desetica izvodi se po analogiji sa sabirawem brojeva u prvoj desetici.
Na uvodnoj slici prikazane su dve vre}e i u svakoj kutije sa po 10 jaja („materi-
jalizovane“ desetice). Analogno tome {to je 3 + 5 = 8, i 3 desetice plus pet desetica
daju 8 desetica.
Sledi samostalna izrada ostalih zadataka. U 5. zadatku, u obla~i}u iz dimwa-
ka lokomotive upisan je broj koji treba da bude zbir date desetice upisane na vagonu
i desetice koju treba upisati.

3. Oduzimam desetice
I oduzimawe se kao i sabirawe izvodi po analogiji sa oduzimawem u prvoj
desetici.
I ovde imamo kutije sa po 10 jaja. Od 6 kutija, 2 su precrtane, {to zapisujemo
6 – 2 = 4, ili 6 desetica minus 2 desetice jesu 4 desetice.
Nakon ovoga u~enici rade samostalno ostale primere.

4. Brojevi do sto
U problemskoj situaciji predstavqenoj uvodnom slikom prikazane su tri ku-
tije sa po 10 jaja (simboli~no 3 desetice) i 4 odvojena jajeta (simboli~no 4 jedinice).
Nakon ovoga slede primeri koje u~enici samostalno re{avaju.
Sedmi zadatak treba da poslu`i da se usvoje pojmovi prva desetica, druga
desetica, tre}a desetica... U~enicima treba jasno razgrani~iti da su prvih deset
brojeva jedna destica, od 11 do 20 – druga, itd.
Pri pisawu dvocifrenih brojeva, deci treba objasniti da prva cifra (sleva
udesno) predstavqa broj desetica, a druga broj jedinica. Na taj na~in decu uvodimo u
poziciono zapisivawe brojeva u kome svaka cifra ima svoju mesnu vrednost.
Da bi u~enici savladali brojeve prve stotine, mogu se raditi slede}e ve`be:
brojawe unapred i unazad po~ev od nekog broja, navo|ewe brojeva izme|u dva data
broja, odre|ivawe i zapisivawe brojeva odre|ene desetice, zapisivawe re~ima nekog
broja i zapisivawe ciframa datog broja, upore|ivawe datih brojeva i sli~no.

30 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe

5. Sabiram
5.1. Dodajem jedinice na desetice
Sabirawe desetica i jednocifrenog broja svodi se na ~iwenicu da se svaki
dvocifren broj mo`e rastaviti na zbir desetica i jedinica.
Pomo}u ve} poznatih slika kutija sa jajima, koje predstavqaju desetice, i
izdvojenih pojedina~nih jaja, ~iji broj predstavqa jedinice, u~enike lako uvodimo u
sabirawe desetica i jedinica.
Ostale zadatke u~enici samostalno re{avaju.

5.2. Dodajem desetice

I ovde su destice predstavqene kutijama sa jajima. U~iteq obja{wava da se
ovaj zbir ra~una tako {to saberemo desetice i tom broju dodamo broj jedinica. Osta-
le zadatke u~enici samostalno re{avaju.

5.3. Kad ne prelazi deseticu

Analogno sabirawu i oduzimawu, u drugoj desetici vr{imo sabirawe i oduzi-
mawe u ostalim deseticama. Vr{i se slede}i postupak: dvocifreni broj se rastavi na
vi{estruku deseticu i jedinicu, pa se na vi{estruku deseticu dodaje zbir jedinica.
Na uvodnoj slici imamo 5 kutija od po 10 belih jaja i jednu kutiju sa 4 bela i
3 plava jajeta. Ovim je predstavqen zbir brojeva 54 i 3. Ra~unamo tako {to na
vi{estruku deseticu dodajemo zbir jedinica. Ostale primere u~enici samostalno
re{avaju.

5.4. Kad je ta~no desetica

Pomo}u problemske situacije, sli~no predstavqene kao u prethodnim temama,
u~iteq obja{wava u~enicima da se na vi{estruku deseticu dodaje zbir jedinica, koji
je u ovom slu~aju desetica, pa se ta desetica dodaje na po~etni broj desetica.
Ovde su predstavqene 4 kutije sa jajima. U tri kutije imamo po 10 jaja, a u
~etvrtoj 2 precrtana jaja, {to u~enike, po ve} poznatom principu, upu}uje na razliku
32 – 2.
Lako zakqu~uju da na vi{estruku deseticu dodajemo razliku jedinica. Slede
zadaci za samostalni rad.

5.5. Kad ne ide ispod desetice

Ovde je primewen potpuno isti princip kao kod sabirawa, samo {to na broj
desetica dodajemo razliku jedinica. U narednim zadacima data je pomo} u vidu slika,
a kasnije deca potpuno samostalno ra~unaju.
U~enici treba da re{avaju {to vi{e zadataka vezanih za sabirawe i oduzi-
mawe u okviru bloka brojeva do sto. Ciq je da u~enici ove operacije vr{e brzo i
lako, tj. da proces ra~unawa te~e misaono, a samo rezultat zapisuju.
U~enike treba podsticati da pronalaze razne postupke odre|ivawa zbira i
razlike dva broja. Treba {to vi{e koristiti tekstualne zadatke, koje u~enici
re{avaju postavqawem matemati~kih izraza, uz maksimalno anga`ovawe mi{qewa,
rasu|ivawa, zakqu~ivawa i samostalnog rada.

Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe 31

MERIM

1. Merim du`inu
Nastavni plan predvi|a tako|e merewe du`ine nestandardnim mernim jedini-
cama.
Kao uvod u ovu problematiku mo`e da poslu`i igra „Care, care, koliko je
sati?”
Tok igre: U~iteq podeli decu na nekoliko grupa. U svakoj grupi izabere se
„car“, koji stoji na jednoj strani, a igra~i iz grupe na drugoj strani. Igra~i naizme-
ni~no pitaju „cara“ koliko je sati, a on odgovara koliko i kakvih koraka treba da
naprave (npr. dva mi{ja unapred, tri medve|a unazad...). Kad napravi odre|en broj
koraka, igra~ mora da se pokloni caru, ina~e se vra}a na po~etak. Igra~ koji prvi
do|e do „cara“ postaje „car“ i igra po~iwe ispo~etka.
Vrste koraka:
• mi{ji (stopalo po stopalo);
• `abqi (skokovi u ~u~wu);
• kengurski (skokovi stoje}i);
• medve|i ({to du`i koraci).
Zatim sledi re{avawe prvog zadatka u radnom uxbeniku na strani 66.
Posle re{avawa prvog zadatka, deca }e obavqati merewa relativnim mernim
jedinicama (korak, stopa, pedaq) i upoznati se sa pojmom du`ina. Zadatak broj 5
re{ava se tako {to se kre}e od olovke nacrtane na mre`i i prate uputstva ozna~ena
iznad mre`e. U 6. i 7. zadatku u~enici treba da prate podebqanu liniju i da, na
osnovu primera datog u 5. zadatku, pi{u kako su putovali po mre`i.

2. Metar
Primere iz radnog uxbenika u~enici samostalno re{avaju.

3. Decimetar, centimetar
U~enike treba upoznati sa odnosom izme|u metra, decimetra i centimetra, ali
ne treba vr{iti pretvarawe jedinica. U zadatku broj 1 u~enici }e pomo}u mre`e, ~iji
su kvadrati}i du`ine 1 cm, prebrojavawem do}i do du`ine linije, a u slede}im
primerima usvojiti i merewe lewirom, uz pomo} u~iteqa.

NA[ NOVAC

Uvodna problemska situacija predstavqa pekaru u kojoj je na svakom proizvo-

du napisana cena. Deca ~itaju cene i upore|uju {ta je skupqe, a {ta jeftinije. Prime-
rima koji slede, u~enici uve`bavaju sabirawe i upore|ivawe nov~anica i metalnog
novca.

32 Igra brojeva i oblika 1, Priru~nik za u~iteqe