SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................5
1.1. Osnovni pojmovi o proizvodnji i prenosu električne energije..............6
2. PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE.................................................................7
2.1. Razvoj naponskih nivoa za prenos električne energije.........................7
2.1.1. Naizmenični sistem................................................................................7
2.1.2. Jednosmerni sistem...............................................................................7
2.2. Prenosna mreža u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji...........................................8
2.2.1. Osnovni sistemi za prenos električne energije u Srbiji..........................9
3. VODOVI ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE..........................................10
3.1. Kablovski vodovi......................................................................................10
3.1.1. Tipovi kabla..........................................................................................10
3.1.2. Oprema kablovskih vodova.................................................................11
3.1.3. Izvođenje kablovskih vodova...............................................................11
3.1.4. Vrste kvarova na električnim kablovima..............................................11
3.1.5. Otkrivanje kvarova na električnim kablovima......................................12
3.2. Nadzemni (vazdušni) vodovi i sastavni delovi nadzemnih vodova...13
3.2.1. Stubovi.................................................................................................13
3.2.2. Provodnici............................................................................................14
3.3. Mehanički proračun vazdušnih vodova.................................................15
3.3.1. Proračun ugiba....................................................................................15
3.3.2. Određivanje dužine voda u jednom rasponu......................................16
3.3.3. Jednačina promene stanja voda.........................................................16
3.3.4. Kritični raspon......................................................................................17
3.3.5. Dodatno opterećenje...........................................................................17
3.3.6. Dozvoljena mehanička naprezanja provodnika..................................18
3.3.7. Dozvoljena rastojanja između provodnika i uzemljenih okolnih
predmeta........................................................................................................20
3.4. Izolatori......................................................................................................21
3.5. Ovesni materijal za vodove.....................................................................23
4. PROJEKAT PRIKLJUČNOG DV 10(20) kV ZA TS 10/0,4 kV/kV 1x250 kVA
“LJUBAVA 4”, TRSTENIK...................................................................................24
4.1. Projektni zadatak......................................................................................25
4.1.1. Tehnički podaci....................................................................................25
4.2. Tehnički opis.............................................................................................26
4.2.1. Stubovi................................................................................................26
4.2.1.1. Vrste stubova................................................................................26
4.2.1.2. Obeležavanje................................................................................26

3
 4.2.1.3. Fundiranje stubova.......................................................................27
4.2.1.4. Uslovi za isporuku stubova...........................................................28
4.2.1.5. Transport, skladištenje i podizanje stubova..................................28
4.2.1.6. Rad i mere bezbednosti pri radu na stubu...................................29
4.2.2. Konzole................................................................................................29
4.2.3. Provodnici...........................................................................................30
4.2.4. Izolacija i potpore.................................................................................31
4.2.5. Uzemljenje stubova.............................................................................32
4.2.6. Ukrštanje sa drugim objektima...........................................................33
4.2.7. Vetar i dodatno opterećenje...............................................................33
4.2.8. Popis propisa i uputstava za izgradnju dalekovoda...........................33
4.3.1. Tehnički podaci....................................................................................35
4.3.2. Svrha izgradnje....................................................................................35
4.3.3. Priključne tačke...................................................................................35
4.3.4. Izbor opreme.......................................................................................35
4.4. Proračuni...................................................................................................36
4.4.1. Statička provera stubova.....................................................................36
4.4.1.1. Podaci za statističku proveru stubova..........................................36
4.4.1.2. Noseći stub tipa 12/315................................................................36
4.4.1.3. Ugaonozatezni stub tipa 12/1000 primenjen za skretanje trase do
40˚..............................................................................................................37
4.4.1.4. Ugaonozatezni stub tipa 12/1600 primenjen kao krajnji...............37
4.4.2. Provera potpornih izolatora i potpora..................................................38
4.4.2.1. Podaci za proračun.......................................................................38
4.4.2.2. Električno dimenzionisanje...........................................................38
4.4.2.3. Mehanička provera izolatora i potpora.........................................39
4.4.3. Provera sigurnosnih razmaka..............................................................40
4.4.3.1. Raspored provodnika u ravni.......................................................41
4.4.4. Proračun uzemljenja betonskih stubova.............................................43
4.5. Predmer.....................................................................................................44
4.6. Potrebne mere bezbednosti na radu.....................................................45
4.6.1. Uvod....................................................................................................45
4.6.2. Opasnosti i štetnosti............................................................................45
4.6.3. Mere bezbednosti na radu...................................................................46
5. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA......................................................................48
6. ZAKLJUČAK....................................................................................................49
7. LITERATURA...................................................................................................50

4
 1. UVOD

U savremenom dobu život bez električne energije je u potpunosti nesaglediv.

Nesaglediv iz prostog razloga jer se na svakom koraku koriste aparati i uređaji koji se
pokrecu električnom energijom. Ovi aparati i uređaji nisu nista drugo do konvertori električne
energije u neki drugi vid energije. Na primer, elektromotor električnu energiju transformiše u
mehaničku, svetlosni izvor u svetlosnu, električni grejač u toplotnu itd.

Električna energija je pokretač savremene industrije. Tokom proteklih decenija,

potrošnja električne energije po glavi stanovnika bila je pokazatelj životnog standarda.
Moderne industrije, transportni sistemi, komunikacije, instalacije u zgradama i kancelarijama
kao i komunalne službe i usluge suštinski zavise od proizvodnje, prenosa, distribucije i
upotrebe električne energije. Energetska kriza kao i uticaj proizvodnje i utroška električne
energije na okolinu stvaraju potrebu da se dalji industrijski razvoj dovede na nivo koji je po
svom obimu i formi ekološki prihvatljiv. Čistiji načini proizvodnje električne energije uključuju
obnovljive i alternativne izvore energije, dok concept ekološki prihvatljivog razvoja zahteva
umanjenje gubitaka električne energije, uvođenje metoda i naprava za njenu uštedu,
korišćenje uređaja energetske elektronike i primenu računara i savremenih upravljačkih
algoritama i sistema.

Električna energija je jedna od najvažnijih transformisanih oblika energije. Ona se relativno

jednostavnim aparatima i uređajima može pretvoriti u sve korisne oblike energije, a većina
nekonvencionalnih primarnih oblika energije može se iskoristiti tek nakon pretvaranja u
električnu energiju. Električna energija se proizvodi u elektranama, a u njima su postrojenja
za transformaciju u mehaničku energiju koja se transformiše u električnu energiju pomoću
sinhronih generatora.

Prednost električne energije je što se može lako i bez velikih gubitaka prenositi putem
električne mreže na male (niski napon) i velike (visoki napon) udaljenosti od mesta
proizvodnje do mesta potrošnje. Sledeća prednost je što se kod naizmenične struje
jednostavno i efikasno može transformisati napon u zavisnosti od željene daljine prenosa.
Takođe je prednost što se na mestu potrošnje lako može transformisati u sve pogodne oblike
energije pomoću jednostavnih električnih uređaja. Električni prijemnici (uređaji) koriste
električnu energiju za svoj rad pa zato moraju biti priključeni na neki od izvora električne
energije. Pojedini električni prijemnici priključeni su na izvor električne energije u vidu baterija
ili akumulatora, dok je većina prijemnika priključena preko električne mreže na izvore
električne energije koji se nalaze u elektranama.

5
1.1. Osnovni pojmovi o proizvodnji i prenosu električne energije

Jedan od vidova prenosa energije, iz oblasti koje raspolažu energetskim potencijalima do

mesta potrošnje je električni prenos. Proizvodnja, prenos i distribucija električne energije,
čine jedinstveni lanac kojim se iz područja koja raspolažu energijom (hidroenergija, ugalj i sl.)
ista pretvara u električnu i putem prenosa transportuje do potrošača.

Stalan porast potrošnje električne energije doveo je do izgradnje velikih elektrana na

pojedinim rečnim slivovima i na ugljenokopima. Paralelno sa ovim došlo je i do izgradnje
prenosne mreže koristeći postepeno sve više napone, prenoseći sve veće snage, na sve
duža odstojanja.

Prvi vodovi i mreže pojavili su se sa prvim potrošačima električne energije, a to su bile

svetiljke. Ovi potrošači su napajani direktno iz generatora jednosmernim naponom reda 100
[V]. Kako je ovaj napon bio nizak, to su dometi transportovanja energije bili veoma mali, a
preseci prenosnih provodnika veoma veliki.

Naizmenična struja se počinje sve više koristiti od pronalaska transformatora 1882. godine.
Jednofazna naizmenična struja se putem transformacije prenosila na veće daljine pri istim
gubicima i presecima provodnika.

Pronalaskom trofazne naizmenične struje, vezanim za ime Nikole Tesle (1856 – 1943), ista
se počinje sve više koristiti i prenositi na sve veća rastojanja koristeći sve više napone.

Slika 1.1. Razvodna postrojenja danas

6
 2. PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE

2.1. Razvoj naponskih nivoa za prenos električne energije

2.1.1. Naizmenični sistem

Povećanje napona za prenos električne energije odvijao se hronološki sledećim

redom:

 20 [kV] prenos je ostvaren 1891. godine na ‘’liniji’’ Laufen – Frankfurt na Majni u

dužini od 177 [km];
 50 [kV] napon pojavio se prvi put 1900. godine;
 100 [kV] napon korišćen je u prvoj deceniji XX. Veka;
 220 [kV] napon primenjen je prvi put 1920. godine u SAD, na liniji Big Krik – Los
Anđeles, a u Evropi se ovaj napon pojavio u periodu od 1923. do 1929. godine
izgradnjom Rajnske prenosne linije;
 285 [kV] napon se javlja u SAD 1935. godine na liniji Bulder Dam – Los Anđeles;
 380 [kV] napon se prvi put primenjuje u Švedskoj 1951. godine;
 550 [kV] napon se prvi put primenjuje u Kanadi 1964. godine.

2.1.2. Jednosmerni sistem

U drugoj polovini prošlog veka dolazi ponovo do pokušaja korišćenja jednosmernih

visokih napona za prenos električne energije na veća rastojanja i to:

 1951. godine u SSSR je postavljena eksperimentalna kablovska linija 200 [kV] i 30

[MW] , dužine 112 [km] na relaciji Kašira – Moskva;
 1954. godine u Švedskoj je puštena u rad podmorska kablovska linija 100 [kV], snage
20 [MW], dužine 100 [km] na relaciji Švedsko kopno – ostrvo Fokland;
 1958. godine u SSSR je puštena u rad prva etapa vazdušne linije sa dva provodnika
napona 800 [kV] za prenos snage 550 [MW] na rastojanje 500 [km] na liniji
Staljingrad – Danbas (±400 [kV] prema zemlji).

Prvo je nabrojan prenos naizmeničnim naponima, zbog njegove višedecenijske, a i

danas dominantne uloge, mada se jednosmerni napon za prenos električne energije pojavio
ranije. Još 1882. godine bilo je pokušaja prenosa jednosmernim naponom na veće
udaljenosti, što je ostalo praktično bez rezultata, zbog ekonomske neisplativosti proizvodnje
visokih jednosmernih napona bez korišćenja transformatora i polifaznih sistema. U novije
vreme, kada je trofazni sistem došao do vrhunskog razvoja, pojavljuje se jednosmerni napon
za prenos velikih snaga na velike udaljenosti. Međutim, ovaj sistem je i dalje vezan na svom
početku i na kraju za trofazni, koji na početku povisuje transformacijom napon, zatim ga

7
pretvara u jednosmerni, da bi ga na kraju, ponovo obrnutim redom, prvo pretvorio u
naizmenični, a zatim transformisao na standardne prenosne trofazne napone.
Trofazni sistem prenosa električne energije je danas najrasprostranjeniji, obzirom da
je jednosmerni sistem prenosa tek u razvoju, a jednofazni sistem se koristi samo u električnoj
vuči, a koji danas i nije prenosni sistem u pravom smislu te reči.

2.2. Prenosna mreža u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji

Razvoj prenosne mreže u bivšoj Jugoslaviji odigrao se ukratko hronološki, sledećim

redom:

 pre II svetskog rata najviši postojeći napon bio je 80 [kV], na deonici Fala – Laško u
Sloveniji;
 svi ostali malobrojni vodovi pre II svetskog rata bili su nižih napona 3, 5, 6, 15, 20, 30 i
35 [kV];
 1948. godine je izgrađen prvi dalekovod 110 [kV] u Bosni i Hercegovini, na relaciji
Zenica – Doboj – Lukavac, koji je u početku radio kao 35 [kV] dalekovod (6 godina);
 1954. godine ostvaren je prvi 110 [kV] prenos u Bosni i Hercegovini, na deonici Jajce
– Zenica – Sarajevo;
 1956/1955. godine izrađen je prvi prenosni vod u Jugoslaviji za napon 220 [kV] na
deonici Jajce – Banja Luka – Zagreb (dugo je radio sa dva trofazna sistema pod
naponom 110 [kV]);
 1959. godine ostvaren je prvi prenos naponom 220 [kV] u Jugoslaviji i to na relaciji
HE Bistrica – TS 220/110 [kV]/[kV] Beograd (stanica ’’Nikola Tesla’’);
 1970. godine proradila je prva 400 [kV] veza u Jugoslaviji, na relaciji Đerdap –
Beograd.

Pojedinačni vodovi kao prvo rešenje prenosa električne energije između elektrana i
potrošačkih čvorova dobijali su nove, njima paralelne vodove, dok se isto čvorište nije počelo
napajati sa druge, treće, ...., n-te strane. Postepeno se stvarala složena prenosna mreža, sa
sve većim brojem potrošačkih i proizvodnih čvorišta, sve složenijim oblikom i sve brojnijim
vezama, direktnim ili posrednim, između izvora (elektrana) i potrošačkih čvorova (stanica).

Razvojem prenosnih mreža, kako u Srbiji tako i u ostalim zemljama sveta, došlo je do
stvaranja državnih i međudržavnih energetskih sistema. Srbija je dalekovodima povezana sa
svim okolnim zemljama sa kojima se graniči.

Međunarodni prenosni sistem, koji radi u cilju energetskog sezonskog dopunjavanja ili
u cilju povećanja sigurnosti napajanja, ujedno omogućava bolje iskorišćenje energetskog
potencijala jedne ili grupe zemalja. Prenosni sistemi čine veliku uslugu zemljama bogatim
ugljevima lošijeg kvaliteta kao što je Srbija, gde se neekonomičan transport uglja male
kalorične vrednosti, bogatog sadržajem vode i pepela, zamenjuje transportom električne
energije proizvedene u elektranama, lociranim oko rudnika ovakvih ugljeva.

8
2.2.1. Osnovni sistemi za prenos električne energije u Srbiji

Prenosna mreža u Srbiji je jedinstvena. Međusobne veze pojedinih važnijih čvornih

tačaka povezane su dalekovodima sa prenosnim naponima 110, 220 i 380 [kV]. Čvorne
tačke koje povezuju istočni i zapadni deo sistema bivše Jugoslavije su Beograd, Bajina Bašta
i Podgorica. U svim čvornim tačkama koje se nalaze blizu granice (različitih naponskih nivoa)
postoji i veza sa sistemima svih okolnih zemalja sa kojima se Srbija graniči.

U skladu sa sve većom potrošnjom i sa većom sigurnošću napajanja, prenosna mreža

u Srbiji je i dalje u izgradnji.

9
 3. VODOVI ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE

Za prenos električne energije možemo koristiti kablovske i vazdušne vodove. Uglavnom

se, za prenos električne energije, koriste vazdušni vodovi, ali u urbanim sredinama, tamo gde
nije moguće koristiti vazdušne vodove, koriste se i kablovski vodovi i to za napon do 110
[kV], a ređe i za više napone.

3.1. Kablovski vodovi

3.1.1. Tipovi kabla

Za viskonaponske vodove, u urbanim sredinama, kao i u visokonaponskim

postrojenjima koriste se kablovi. Kablovi se koriste najčešće do napona 110 [kV], a ređe i
za više napone.

Visokonaponski kablovi prema broju žila u kablu, najčešće se dele na jednožilne i

trožilne.

Prema materijalu provodnika najčešće se dele na bakarne i aluminijumske.

Prema vrsti izolacije najčešće se dele na papirne, polivinilske (PVC), uljne i sa gasom
pod pritiskom.

Papirni kablovi imaju izolaciju od hartije natopljene kablovskom masom. Oko izolacije
se obično postavlja omotač od platna, protkan bakarnom žicom, a oko ovog, olovni omotač
(plašt) koji služi kao zaštita od vlage i korozije. Oko olovnog plašta, obično se postavlja
impregnirani papir ili juta, iznad nje čelične trake ili žice, koje služe za mehaničku zaštitu
kabla. Iznad armature se nalazi sloj impregnirane jute sa bitumenom i spoljnim nelepljivim
slojem. Ovi kablovi se rade za napone do 35 [kV]. Za više napone, svaki provodnik ima svoj
olovni plašt, te se ovi kablovi nazivaju ’’troolovni kablovi’’.

Polivinilski (PVC) kablovi se rade za napone do 10 [kV]. Oni imaju nekoliko slojeva
PVC mase, zatim armaturu od čeličnih žica ili traka i spolja opet plašt od PVC mase.

Uljni i kablovi sa gasom pod pritiskom su specijalne vrste kablova, za napone 110 [kV] i
više. U oba slučaja je spoljni omotač olovni plašt, a kao izolacija, u prvom slučaju služi
papirni dielektrik natopljen uljem pod pritiskom, a u drugom slučaju gasom pod pritiskom
(azot).

10
3.1.2. Oprema kablovskih vodova

Na krajevima kablovskih vodova se koriste kablovske glave. Mogu biti jednožilne,

trožilne, troolovne i za unutrašnju i spoljašnju montažu. Služe za razdvajanje provodnika i za
zaštitu izolacije kabla. U zavisnosti od tipa kabla mogu biti uljne, suve i specijalne za kablove
pod pritiskom ulja ili gasa.

Nastavljanje kablova se vrši pomoću kablovskih nastavaka (spojnica).

3.1.3. Izvođenje kablovskih vodova

Trasa kablovskih vodova se određuje u skladu sa situacijom na terenu i u skladu sa

drugim instalacijama i ukrštanjima sa njima. Kabl se u zemlju polaže prema tehničkim
preporukama elektroprivrede.

Dubina rova za kabl zavisi od naponskog nivoa. U zavisnosti od vrste zemljišta,

poprečni presek rova može biti i trapezastog oblika, što je karakteristično za peskovita
zemljišta. Tehničkim preporukama elektroprivrede su, pored oblika rova, načina polaganja
kabla, njegove mehaničke zaštite i obeležavanja, definisani i načini ukrštanja, minimalna
rastojanja pri paralelnom vođenju i ukrštanju sa drugim instalacijama (vodovodne,
kanalizacione i toplovodne cevi, niskonaponski i telekomunikacioni kablovi, signalni kablovi i
druge instalacije). Za prolaz kablova ispod saobraćajnica koriste se betonske kablovice ili
cevi.

3.1.4. Vrste kvarova na električnim kablovima

Vrste kvarova na električnim kablovima su:

1. Spoj sa zemljom - kod ove vrste kvara uspostavlja se spoj između jednog ili više
provodnika sa metalnim omotačem kabla, koji je uzemljen;

2. Kratak spoj - ova vrsta kvara nastaje usled spoja između dva ili više provodnika
kabla;

3. Prekid kabla - nastaje usled prekida jednog ili više provodnika u kablu.

Pri pojavi kvara na kablovskoj mreži, najpre treba pronaći defektni kabl i odvojiti ga od
napajanja i potrošača. Potom se mora utvrditi o kojoj se vrsti kvara radi i na kraju uz pomoć
nekih od metoda lokalizovati njegovo mesto.

11
3.1.5. Otkrivanje kvarova na električnim kablovima

U ovu svrhu se koriste razne merne, mostne i druge metode, sa odgovarajućim

instrumentima koji se priključuju na kraj kabla, da bi se odredila lokacija kvara. Kako je
dužina kabla veća od dužine trase, pošto se kabl ne polaže pravolinijski u rovu, to se mesto
kvara u prvom pokušaju određuje približno. Na približno određeno mesto kvara se izlazi sa
odgovarajućim tonfrekventnim tragačem, kojim se precizno određuje mesto kvara, kako bi se
smanjilo nepotrebno kopanje po trasi kabla da bi se kvar otklonio. U ovu svrhu
elektrodistributivni sistemi najčešće koriste merna kola, koja poseduju kompletnu opremu,
kako za naponska ispitivanja novopostavljenih kablova, tako i za otkrivanje kvarova na
kablovima.

U novije vreme sve češće se koriste tzv. klasične merne metode (metode Vinstonovog
mosta, Mjurijeva metoda) koje se dopunjavaju metodama za lokalizaciju kvarova zasnovane
na impulsnoj reflektrometriji. Metoda impulsne reflektrometrije se zasniva na principu
emitovanja impulsa i njegove refleksije od mesta kvara. Reflektovani talasi prate se na
ekranu specijalnog osciloskopa. Vreme koje protekne od trenutka emitovanja impulsa do
njegovog povratka meri se i deli sa dva. Iz brzine prostiranja koja može da se odredi za
posmatrani kabl i vremena kašnjenja impulsa, može se odrediti udaljenost mesta
reflektovanja, odnosno mesta kvara.

12
3.2. Nadzemni (vazdušni) vodovi i sastavni delovi nadzemnih vodova

Osnovni elementi vazdušnih vodova su:

a) stubovi;
b) provodnici;
c) izolatori;
d) pribor za vešanje;
e) uzemljenje.

3.2.1. Stubovi

Po svojoj građi stubovi mogu biti drveni, armirano-betonski, aluminijumski, od PVC-a i

čelično-rešetkasti.

Drveni stubovi se danas koriste samo za napone do 20 [kV]. Drveni stubovi se prave
od tvrdog drveta (bagrem, hrast), a češće od mekog drveta (četinara). Drveni stubovi se
ukopavaju u zemlju do 1/6 svoje dužine. Pošto su drveni stubovi podložni trulenju na svom
gornjem zakopanom delu, to se vrlo često u zemlju postavljaju betonske konzole, a iznad
zemlje za iste vezuje drveni stub.

Prednost korišćenja drvenih stubova nad ostalim je u tome što je drvo isolator, pa nije
potrebno vršiti uzemljenje stubova.

Po nameni, sve vrste stubova se dele na noseće, zatezne (rasteretne), odnosno

ugaono-zatezne. Noseći stubovi se koriste za nošenje provodnika u pravom delu trase, a
ugaono-zatezni stubovi koriste se na mestu promene smera (trase) i na mestima zatezanja
provodnika. Ovi stubovi mogu biti izvedeni sa zategama, podupornjima, u obliku ‘’A’’ stubova
ili pak u obliku piramide.

Svaki stub se sastoji od glave stuba sa konzolama, trupa i temelja.

Armirano-betonski stubovi se rade u raznim oblicima, najrasprostranjeniji su kružnog

preseka, koji se koriste za napone do 35 [kV]. Prednost im je dug vek trajanja, a nedostatak
težina I potreba za uzemljenjem čeličnog skeletal. Prilikom uzemljenja posebna pažnja se
posvećuje oblikovanju potencijala oko stubova. I ovi stubovi mogu biti noseći, ugaono-
zatezni (masivniji su od nosećih), a za veće raspone se izrađuju i kao portalni.

Čelično-rešetkasti stubovi se koriste za sve napone, a uglavnom za napone 35 [kV] i

ostale više standardne napone. Prednost im je što se rade iz elemenata, pa se lako
transportuju i montiraju na licu mesta. Nedostatak im je što su izloženi koroziji, pa se moraju
održavati. Takođe se svaki stub uzemljuje i oblikuje potencijal oko stuba. I ovi stubovi se rade
kao noseći i ugaono-zatezni. Projektuju se tako da mogu podneti sva opterećenja (težina
provodnika, uticaj leda i vetra kao i za zatezne stubove silu zatezanja provodnika).

13
Ovi stubovi se izrađuju u više oblika i mogu biti jednostruki i dvostruki, a na samom vrhu
mogu nositi zaštitno gromobransko uže, a mogu biti i bez njega. Postavljaju se na betonski
temelj, a mogu biti samonoseći i stubovi sa zategama.

Kod zateznih (rasteretnih) stubova izolatorski lanac zauzima kos položaj.

3.2.2. Provodnici

Provodnici služe za provođenje struje kao i za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. U

ovom drugom slučaju se često nazivaju zaštitna ili zemljovodna užad. Pošto provode struju,
potrebno je da imaju dobru provodnost, a kako su izloženi mehaničkim naprezanjima,
potrebno je da imaju dovoljnu jačinu na kidanje. Kako se nalaze trajno na otvorenom
prostoru, potrebno je da su otporni i na korozoju. U skladu sa svim ovim potrebno je da su i
ekonomični.

Provodnici se izrađuju od metala, legura i kao kombinovani provodnici. Od metala se

koriste aluminijum, aldrej (legura Al, Fe, Mg, Si), a bakar ređe, zbog njegove visoke cene
iako je najbolji provodnik.

Takođe se koristi i pocinkovani čelik, zbog svoje cene i mehaničke čvrstoće, a kao
provodnik samo za zaštitnu užad, kao i za kombinovane vodove.

Provodnici za vazdušne vodove se izrađuju od više tanjih provodnika upletenih u užad,

zbog savitljivosti. Standardni preseci užadi su 10, 16, 25, 35, 50, 70, 95, 120, 150, 185, 240 i
300 [mm2].

Najčešće se koriste kombinovani provodnoci, sačinjeni od dva metala. U unutrašnjosti

užeta se obično nalazi pocinkovani čelik (ili se svaka čelična žica presvlači slojem
aluminijuma čiji je zadatak da štiti od korozije), a oko njega neki drugi metal, koji ima bolju
provodnost. Najčešće kombinacije su aluminijum-čelik, poznat pod imenom Al-Če, aldrej-
čelik i bakar-čelik.

U poslednje vreme se najviše koristi Al-Če, za sve vrste napona. Broj provodnika u
užetu je zbir sledećeg niza brojeva 1+6+12+18+24+...,tj. 7, 19, 37 itd. Svaki sledeći sloj ima
šest žica više od prethodnog. Ako je mž – broj žica, a s – broj sloja, onda je mž = 1+ 3s (s+1).

Ako je, na primer, provodnik označen kao Al-Če 50/8, 6 : 1, to znači da on ima šest žica
od aluminijuma, ukupnog preseka oko 50 [mm2] i jedan čelični provodnik u sredini, oko 8
[mm2].

Pored navedenih grade se i specijalni provodnici kao što je antivibraciono uže i šuplji
provodnici.

Antivibraciono uže se sastoji od dva različita metala, različito zategnuta, tako da imaju
različite učestanosti klaćenja. Koristi se za velike raspone.

14
 Šuplji provodnici se izrađuju u obliku savitljivih cevi, pri čemu se uz isti utrošak
materijala dobija znatno veći spoljašnji prečnik provodnika, koji su podesni za otklanjanje
korone.

3.3. Mehanički proračun vazdušnih vodova

3.3.1. Proračun ugiba

Pod ugibom se podrazumeva maksimalno rastojanje provodnika od prave linijekoja

spaja tačke vešanja provodnika. Ugib provodnika se menja u zavisnosti od atmosferskih
uticaja, od kojih je najbitnija temperatura. Pri većim temperaturama (leto) dolazi do
zagrevanja provodnika i njegovog izduženja, pa je tada ugib i najveći. Suprotno tome, pri
niskim temperaturama (zima) nastaje skraćenje provodnika, pa je ugib najmanji.

Pored temperature, provodnici su izloženi dodatnim opterećenjima, kao što su inje,

sneg, led i uticaj vetra. Prilikom zatezanja provodnika, moraju se ovi uticaji uzeti u obzir. Sila
zatezanja je određena propisima, pri čemu se vodi računa da ne dođe do kidanja provodnika.
S toga se ugib proverava u granicama od -20 do +40 [˚C].

Prilikom zatezanja provodnika svi ovi uticaji se uzimaju u obzir, s tim što se uzima da
pritisak vetra na provodnike deluje horizontalno.

Za proračun ugiba posmatra se, za umerene raspone, jedan provodnik čiji je raspon
’’a’’, ugib ’’f’’, a tačke vešanja ’’A’’ i ’’B’’, na ravnim terenima. Ugib provodnika na ravnim
terenima se računa iz sledećeg obrasca:

a 2 •γ
f = (3.1)
8•σ

gde je:

f - ugib provodnika;
γ - specifična težina provodnika [N/mmm2];
a - raspon;
ơ - naprezanje provodnika [N/mm2].

15
 Tačke vešanja A i B često nisu na istoj visini (kosi tereni), pa se tako i ugib provodnika
traži na drugi način. Ugib provodnika na kosim terenima se računa iz sledećeg obrasca:

a 2 •γ
f =
8•σ •cos α
(3.2)

gde je:

α – ugao nagiba.

Odavde se vidi da je kod kosih raspona ugib utoliko veći ukoliko je veći ugao nagiba
prave koja spaja tačke vešanja prema horizontali. Ovaj obrazac važi za umerene raspone do
400 [m] i umerene nagibe do 30˚ (α < 30˚).

3.3.2. Određivanje dužine voda u jednom rasponu

Ukupna dužina užeta u vodu, zbog ugiba, bitno se razlikuje od veličine raspona, pošto
uže ima oblik lančanice. Da bi se odredila dužina provodnika, postavlja se u tačku najvećeg
ugiba koordinatni početak.

Dužina provodnika se računa iz sledećeg obrasca:

8• f 2
l =a+
3•a
(3.3)

3.3.3. Jednačina promene stanja voda

Neka se posmatra kako se vod ponaša sa promenom temperature okoline, obzirom da

su promene temperature usled proticanja struje kroz provodnik male.

Ako je, u opštem slučaju, pri temperaturi t 1 specifično naprezanje ơ1 i specifična težina
γ1, onda je pri nekoj temperaturi t2 specifično naprezanje ơ2, dok specifična težina γ1
(specifično opterećenje) ostaje ista.

Međutim, pri niskim temperaturama na provodniku se nahvata inje, sneg ili led, tako da
se specifično opterećenje promeni od γ1 (γs) na γmax (γr).

16
3.3.4. Kritični raspon

Najveće naprezanje provodnika nastaje na vrlo niskim temperaturama. Za ovo se

obično uzima temperatura -20 [˚C] bez dodatnog opterećenja snega, leda ili inja ili pak
temperatura -5 [˚C] sa dodatnim opterećenjem. Potrebno je uspostaviti kriterijum, kada će
nastati prvi, a kada drugi slučaj. Kriterijum za ovo je kritični raspon.

Kod vrlo velikih raspona naprezanje uglavnom zavisi od specifičnog opterećenja, a ne

od temperature. Zato kod velikih raspona treba naprezanje računati prema najvećem
specifičnom opterećenju, tj. Uz dodatno opterećenje od snega, leda ili inja.

Kod vrlo malih raspona naprezanje zavisi uglavnom od temperature, a ne od

specifičnog opterećenja. Zato kod malih raspona naprezanje treba računati prema najnižoj
temperaturi (-20 [˚C]).

Na osnovu prethodnog može se zaključiti da postoji određena dužina raspona kod koje
je isto maksimalno naprezanje i kod najvećeg specifičnog opterećenja i kod najniže
temperature. Taj raspon se naziva kritični raspon.

360ε t
a kr = σ nd + (3.4)
γ r 2 γ s2

gde je:

σ nd - normalno dozvoljeno naprezanje na zatezanje za svu užad;

ε t - temperaturni koeficijent širenja materijala provodnika [˚C];
γr - rezultantno opterećenje;
γs - sopstveno opterećenje.

3.3.5. Dodatno opterećenje

Dodatno opterećenje potiče uglavnom od tereta naslaga leda, snega ili inja pri nižim
temperaturama. Pored toga, u izvesnim slučajevima se uzima u obzir uticaj vetra, koji svojim
pritiskom deluje horizontalno, bočno na provodnik.

Dodatno opterećenje se izračunava prema empirijskom obrascu:

γ = 0,18 • g d [N/m]
(3.5)

17
gde je:

g - ubrzanje sile zemljine teže [m/s2];

d - prečnik provodnika [mm2].

Ukoliko se očekuju veće naslage leda, snega ili inja, desna strana izraza se množi
koeficijentom k, koji je dat u skladu sa tri meteorološke zone i to:

 za I zonu k = 1,6
 za II zonu k = 2,5
 za III zonu k = 4,

a sve u zavisnosti od toga u kojoj se zoni nalazi trasa voda.

Dodatno opterećenje deluje isto kao i težina provodnika, a uticaj vetra horizontalno.

Zbog kružnog preseka provodnika, uzima se da je površina na koju deluje pritisak

vetra, jednaka vertikalnoj projekciji površine na koju vetar deluje.

Pritisak vetra nije isti za sve visine vodova. Ako se provodnici nalaze do 15 [m] iznad
zemlje onda se, prema tehničkim propisima, uzima da je pritisak vetra jednak 50, 60, 75, 90
ili110 [daN/mm2], od 0-40 [m] se uzima 60, 75, 90, 110 ili 130 [daN/mm2] i od 40-80 [m] nad
zemljom, uzima se 75, 90, 110, 130 ili 150 [daN/mm2].

Ako se usled prevelikog uticaja leda pojavi opasnost od kidanja provodnika, provodnik
se greje strujom gustine od 3-10 [A/mm2].

3.3.6. Dozvoljena mehanička naprezanja provodnika

Normalna i izuzetno dozvoljena naprezanja, koja se odnose na računski presek užadi,

za razne materijale, ne smeju biti veća od vrednosti datih u tabeli 3.1..

Tabela 3.1. Normalna i izuzetno dozvoljena naprezanja za razne materijale

Odnos preseka za užad Dozvoljeno naprezanje

Materijal od dva materijala
(približno) normalno Izuzetno
Al-čelična užad Al/Č=0,86 27,5 52,0
Al/Č=0,95 27,5 51,5
Al/Č=1,40 24,0 45,0
Al/Č=1,50 22,0 41,0
Al/Č=4,30 14,5 27,0

18
 Al/Č=4,40 14,0 26,0
Al/Č=6,00 13,0 24,5
Al/Č=5,50 11,0 21,0
Al/Č=11,30 10,0 18,5
Al/Č=14,50 9,0 16,5
Al/Č=23,10 8,0 15,0
AlMgSiE-čelična užad AlMgSiE/Č=0,86 30,0 56,0
AlMgSiE/Č=0,95 29,5 55,0
AlMgSiE/Č=1,40 26,5 48,5
AlMgSiE/Č=1,50 24,5 46,5
AlMgSiE/Č=4,30 18,0 34,5
AlMgSiE/Č=4,40 18,0 34,5
AlMgSiE/Č=6,00 16,5 31,0
AlMgSiE/Č=5,50 15,5 29,5
AlMgSiE/Č=11,30 14,5 25,0
AlMgSiE/Č=14,50 14,0 26,0
AlMgSiE/Č=23,10 13,0 24,5
AlMglE-čelična užad AlMglE/Č=0,86 29,0 55,0
AlMglE/Č=0,95 29,0 55,0
AlMglE/Č=1,40 25,5 48,0
AlMglE/Č=1,50 22,5 42,0
AlMglE/Č=4,30 15,5 32,0
AlMglE/Č=4,40 16,5 30,5
AlMglE/Č=6,00 14,5 25,0
AlMglE/Č=5,50 14,5 25,0
AlMglE/Č=11,30 12,8 24,0
AlMglE/Č=14,50 11,5 22,0
AlMglE/Č=23,10 11,6 21,8
Aluminijumska užad 6,0 11,0
AlMgSiE-užad 10,5 20
AlMglE-užad 9 17
ČEAL-užad 45 84
Čelična užad
Čelik I 14,5 26,5
Čelik II 26 49
Čelik III 49,5 93
Čelik IV 59,5 111
Bakarna užad 16,0 30,0
Bronzana užad
Bz I 19,5 36,5
Bz II 23,0 43,5
Bz III 26,5 49,5

19
 Ove vrednosti, za dozvoljeno naprezanje, se primenjuju na običnom delu trase. U
specijalnim slučajevima kao što su: prelaz preko reke, prolaz kroz naseljena mesta, ukrštanje
dalekovoda sa železničkim prugama, putevima i autoputevima, vodovima slabe struje i
slično, uzimaju se manje vrednosti dozvoljenog naprezanja od vrednosti datih u tablici.
Propisi pojedinih zemalja utvrđuju kolike su ove smanjene vrednosti za pojedine slučajeve.

U našoj zemlji je na snazi Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih

elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 [kV] do 400 [kV] (Službeni list SFRJ br.
65/88 i Sl. List SRJ br.18/92).

3.3.7. Dozvoljena rastojanja između provodnika i uzemljenih okolnih predmeta

Ova rastojanja definisana su tehničkim propisima za gradnju nadzemnih vodova i to:

 Sigurnosna visina je minimalna dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika od

zemlje ili nekog objekta na zemlji, pri maksimalnom ugibu provodnika (+40 [˚C] ili -5
[˚C] sa dodatnim opterećenjemm, bez uticaja vetra);
 Sigurnosna udaljenost je minimalna dozvoljena udaljenost provodnika u bilo kojem
pravcu od zemlje ili nekog drugog objekta na zemlji, pri maksimalnom ugibu (+40 [˚C]
ili -5 [˚C] sa dodatnim opterećenjem i maksimalnom otklonu provodnika usled uticaja
vetra).

U tabeli 3.2. su date sigurnosne visine i udaljenosti za vodove nazivnog napona do

110 [kV].

Tabela 3.2. Sigurnosne visine i udaljenosti za nadzemne vodove nazivnog napona do 110
[kV]

Sigurnosna visina [m] Sigurnosna udaljenost [m]

Nepristupačna mesta 4 3
Mesta nepristupačna za vozila 5 4
Mesta pristupačna za vozila 6 5
Zgrade 5 4
Zgrade sa zapaljivim krovom 12 5
Naseljena mesta 5 -
Putevi od II do IV reda 7 10 od puta
Putevi I reda i autoputevi 7 40 od puta
Plovne reke i kanali 15 10 od obale
Visokonaponski vod 2,5 2

Za vodove nazivnog napona preko 110 [kV], sigurnosne visine i sigurnosne razmake
treba povećati za vrednost:

20
  0,75 [m] za vodove 220 [kV];
 2 [m] za vodove 400 [kV].

Ako se dva ili više vodova različitog napona postavljaju na iste stubove, tada se vodovi
višeg napona postavljaju iznad vodova nižeg napona. Minimalna udaljenost između dva
provodnika različitih napona treba da iznosi 0,7Un u [cm], a ne sme biti manja od 20 [cm].
Un je viši nazivni napon u [kV].

Sigurnosni razmak je minimalno dozvoljeno rastojanje između delova pod naponom,

kao i između delova pod naponom i uzemljenih delova i delova stuba, pri maksimalnom
ugibu i uticaju vetra. Sigurnosni razmak iznosi 0,7Un [cm], gde je Un-nazivni napon u [kV],
a ne sme biti manji od 20 [cm]. Izuzetno pri otklonjenom izolatorskom lancu od vetra, ovaj
razmak može biti 0,5Un.

3.4. Izolatori

Za izolaciju provodnika od stubova koriste se izolatori. Kod drvenih stubova i samo drvo
je izolator, jer može da izdrži napone 300-400 [kV/m]. Kod uzemljenih armirano-betonskih i
čelično-rešetkastih stubova, izolator je jedini izolirajući element između provodnika i zemlje.

Izolator mora sprečiti da se ne pojavi preskok preko njegovih rubova prema uzemljenim
delovima stuba. Izolacija bi bila neekonomična ako bi hteli izolatore dimenzionisati za sve
vrste prenapona, pa se izolatori projektuju samo za većinu unutrašnjih prenapona.

Uglavnom se primenjuju dve vrste izolatora i to: potporni i lančasti.

Potporni izolatori se vezuju za stub preko metalnih potpora i obično se primenjuju za

napone do 35 [kV]. Lančasti izolatori se koriste 35 [kV] i više, a sastoje se od niza izolatora
kapastog oblika, koji se međusobno povezuju u izolatorski lanac. Pored ovih postoje i
takozvani štapasti izolatori.

Sve vrste izolatora su izložene mehaničkim i električnim naprezanjima. U pogledu

mehaničkih naprezanja sve vrste izolatora su izložene, kod nosećih stubova, vertikalnoj sili
koja potiče od težine provodnika, a na zateznim stubovima izolatori su izloženi sili zatezanja
provodnika.

Potporni izolatori moraju biti tako dimenzionisani da mogu izdržati 2,5 puta veću silu od
težine provodnika sa dodatnim opterećenjem, odnosno 2,5 puta veću silu od sile zatezanja
provodnika na zateznim stubovima.

Za kapaste izolatore, lance od kapastih izolatora i štapaste izolatore, važi kriterijum da

moraju, kao u prethodnom slučaju, izdržati tri puta veće sile od težine i zatezanja provodnika.

21
 Kao materijal za izradu izolatora koriste se elektroporcelan i staklo. Elektroporcelan se
više upotrebljava, pošto je manje osetljiv na vremenske uslove i duže zadržava glatku
površinu, tako da se manje zadržavaju prašina, čađ i kišne kapi. Stakleni izolatori se često
upotrebljavaju u Americi, Italiji i Francuskoj, a prednost im je što su greške i proboji na njima
lako vidljivi, a nedostatak relativno kratko trajanje glatke površine.

U pogledu električnih naprezanja, izolatori su izloženi pojavi pražnjenja po površini

izolatora i unutrašnjih pražnjenja u obliku proboja. Proboj se vrlo često dešava kod
atmosferskih pražnjenja. Zbog toga se, prema tehničkim propisima, izolatori tako
dimenzionišu da moraju izdržati takozvane podnosive udarne atmosferske prenapone,
definisane standardnim talasom 1,2/50 [µs], kao što je dato u tabeli 3.3., odnosno detaljnije
prema članu 45 navedenog pravilnika.

Propisani minimalni naponi (tabela 3.3.) važe za nadmorske visine do 1000 [m]. Za
nadmorske visine od 1000 do 1500 [m], navedene vrednosti se povećavaju za 7,5[%], za
visine od 1500 do 2000 [m] 15[%], a za visine od 2000 do 2500 [m] 22,5[%].

Navedena ispitivanja se vrše na pritisku 1013,25 [mbar], temperaturi +25 [˚C] i

vlažnosti 11 [g/m3]. Ispitivanja pod kišom vrše se pri veličini padavine od 3 [mm/min], tako
da kiša pada na izolator pod uglom od 45˚, a specifična otpornost vode treba da iznosi 100
[Ωm] ± 10[%].

Tabela 3.3. Naponi koje izolatori moraju izdržati

Pogonski Maksimalni Jednominutni Udarni napon

napon pogonski napon podnosivi napon 1,2/50µs Uzemljenje
[kV] [kV] [kV] [kV] neutralne tačke

10 12 28 55

20 24 50 125

35 38 50 150

110 123 230 550

Nije direktno
uzemljena
220 245 450 1050

110 123 185 450

220 245 395 900

380 418 682 1554

22
 U izvesnim slučajevima se upotrebljava pojačana izolacija voda, tako da se
upotrebljavaju izolatori koji podnose 15[%] veći napon od propisanog tabelom 3.3. Ovo je
potrebno u slučaju ukrštanja dalekovoda sa autoputevima i putevima prvog reda (ako se ne
upotrebljava dvostruko zavešanje), ukrštanje sa železničkom prugom, PTT linijom (potrebno
dvostruko zavešanje), ako lanci vise koso (najmanje 45˚ od vertikale) i ako pri preplitanju
provodnika na lanac ne deluje fazni već linijski napon.
U slučaju da vod prolazi kroz predele sa zagađenim vazduhom (hemijske industrije,
topionice, rudnike, morske obale i sl.) u zavisnosti od stepena zagađenosti vazduha, može
se i dodatno pojačati izolacija.

3.5. Ovesni materijal za vodove

Ovo je pribor koji služi da se provodnici i izolatori postave na stubove. Ukoliko se

upotrebljava za mehanička naprezanja, izrađuje se od čelika ili livenog gvožđa, a ukoliko
služi za provođenje struje izrađuje se od aluminijuma, bakra ili bronze.

Spojnice služe da se mehanički i električno spoje dva dela provodnika kod nastavljanja
ili grananja provodnika. Spojnice mogu biti sa zavrtnjima, kod manjih preseka, a kod većih
preseka presovane spojnice, spojnice na uvijanje i sl.

Strujne stezaljke (’’unimaks’’ spojnice) služe samo za galvansku električnu vezu delova
provodnika i nisu izložene naprezanjima. Izrađuju se od aluminijuma ili bakra i za vezu
bakarnog i aluminijumskog provodnika Al-Cu spojnice, čime se izbegava elektrolitički spreg
dva metala.

Potpore se primenjuju za postavljanje potpornih izolatora i mogu biti prave ili krive.

Pribor za viseće izolatore služi za povezivanje kapastih izolatora u lancu, kao i za

vešanje izolatora i vešanje provodnika za izolator. Za pričvršćivanje provodnika za noseće
izolatore, kod manjih preseka, koriste se provodnici od aluminijuma ili bakra, a kod većih
preseka specijalne obujmice (potporni izolatori), dok se kod lančastih izolatora za nošenje
izolatora koriste noseće i zatezne stezaljke na zateznim stubovima.

Zaštitni rogovi i prstenovi služe da pri prenaponima i pri obrazovanju luka, isti udalje od
izolatora. Rogovi se postavljaju u jednom ili u dva para. Zaštitni prstenovi imaju bolju
raspodelu potencijala po obimu izolatora, te su pogodniji od rogova.

Antivibracione poluge (prigušivači) su poluge dužine 1-1,5 m i vezuju se za provodnik u

blizini izolatora i služe da priguše vibracije provodnika. Primenjuju se kod velikih raspona i
lakih provodnika, gde je njihanje provodnika usled uticaja vetra veliko. Poluge imaju različitu
učestalost na vibracije od provodnika, pa tako prigušuju vibracije.

23
 4. PROJEKAT PRIKLJUČNOG DV 10(20) kV
ZA TS 10/0,4 kV/kV 1x250 kVA “LJUBAVA 4”,
TRSTENIK

24
 4.1. PROJEKTNI ZADATAK

4.1.1. Tehnički podaci

Dužina voda 597,3 m

Nazivni napon voda: 20 kV
Provodnici:
Materijal provodnika: Al-Č 6:1 uže.
Broj i presek provodnika: 3 x 50/8 mm2
Zaštitno uže: Nema.
Stubovi: Armiranobetonski, fabričke proizvodnje
Konzole: Armiranobetonske, fabričke proizvodnje
i čelične pocinkovane,
Izolacija: Potporni izolatori PS-24 "R" i PS 28 "R"
Nosači potpornih izolatora: Prema JUS F1.501 pocinkovani vrućim
postupkom.
Uzemljenje stubova: Prema pravilniku o tehničkim normativima
za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih
vodova (“Sl.list SFRJ” broj 65/88 i "Služ. list
SRJ" br 18/92) i tehničkoj
preporuci broj 9 Poslovne zajednice ED Srbije.
Klimatski uslovi:
Vetar: Opterećenje od vetra računati prema
Pravilniku o tehničim normativima za gradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova.
Led: Prema Pravilniku, tačka 2.9.1.
Ostali tehnički uslovi: Pridržavati se TP-9 i TP-10 (Tehnička
preporuka broj 9 i 10 Poslovne zajednice
Elektrodistribucije Srbije), Pravilnika o
tehn.normativima za izgradnju nadzemnih
el.energetskih vodova nazivnog napona od 1
do 400 kV (“Sl.list SFRJ” broj 65/88) i važećih
JU standarda.

25
 4.2. TEHNIČKI OPIS

4.2.1. Stubovi

4.2.1.1. Vrste stubova

Na trasi visokonaponskog 10(20)kV voda primenjeni su konusni armiranobetonski

stubovi prstenastog preseka, najmanjeg spoljašnjeg prečnika u vrhu 12 + 1 cm, fabričke
proizvodnje.

Stubovi su usklađeni u svemu prema opštim tehničkim uslovima za projektovanje,

proizvodnju i korišćenje betonskih stubova elektroenergetskih vodova 20 kV , 10 kV i 0,4 kV,
(TP-10. Elektrodistribucije Srbije).

Primenjeni su sledeći tipovi stubova:

 Na pravolinijskom delu trase visokonaponskog voda NOSEĆI stub tipa 12/315;

 Na mestima skretanja trase od 0˚ - 40˚ i u slučajevima postavljanja rasteretnih
stubova u domenu ovih skretanja primeniće se UGAONO-RASTERETNI
STUB, tipa 12/1000;
 Na mestima skretanja trase visokonaponskog voda od 40˚ - 60˚ i rastavljanja
rasteretnog stuba na ovakvim skretanjima, postaviće se UGAONOZATEZNI –
UGAONORASTERETNI STUB tipa12/1600;
 Stubna mesta na kojima su različite sile zatezanja za skretanja trase od 0˚ -
40˚, upotrebljen je UGAONO-ZATEZNI STUB tipa 12/1000;
 Stubna mesta na kojima su različite sile zatezanja za skretanja trase od 40˚ -
60˚, primenjen je UGAONO.ZATEZNI STUB tipa 12/1600.

Provera stabilnosti stubova vršena je prema parametrima za proveru stubova i važi za

opterećenja koja vladaju dok je nadzemni visokonaponski vod 20kV u pogonu. Međutim, pri
montaži voda potrebno je voditi računa da se stubovi ne opterete većim opterećenjima od
sračunatih, a kompenzaciju većih opterećenja koja se javljaju pri montaži vršiti sidrenjem ili
na sličan način.

4.2.1.2. Obeležavanje

Svaki stub mora da ima na sebi postojanu oznaku utisnutu pri njegovoj izradi na
rastojanju 3,5 m. od donjeg kraja, na kojoj treba da bude ispisano:

26
 1) Oznaka proizvođača;
2) Dužina stuba;
3) Nazivna sila u [daN];
4) Godina proizvodnje.

Proizvođač je dužan da obeleži datum proizvodnje svakog stuba. Obeležavanje izvesti

masnom bojom ili na drugi način na donjem čelu stuba, tako da datum bude čitljiv i kod
stubova na skladištu. Proizvođač može na svakom stubu da obeleži mesta hvatanja za
podizanje stuba prilikom manipulacije.
Na izgrađenom vodu svaki stub treba obeležiti rednim brojem stubnog mesta.

Obeležavanje se vrši ispisivanjem broja postojanom crnom bojom na visini 2 m. od

nivoa zemlje, kako bi bio lako vidljiv pri kretanju duž voda u smeru rasta brojeva.

Na vidnom mestu sa najpristupačnije strane stuba, za visokonaponske vodove treba

postaviti propisani opomenski znak opasnosti na visini 2,5 m. od nivoa zemlje.

Oznake rednih brojeva i opomenske tablice moraju se lako raspoznavati sa rastojanjem

3 m. od stuba.

Da bi se obezbedila jednoobraznost, za ispitivanje i ucrtavanje koristiti unapred

pripremljene šablone.

Boje kojima se vrši ispisivanje i ucrtavanje moraju biti postojane i otporne na

atmosferske uticaje.

4.2.1.3. Fundiranje stubova

Fundiranje betonskih stubova mora se izvesti tako da se obezbedi dovoljna stabilnost i

spreči nedozvoljeno pomicanje pri dejstvu nazivnog opterećenja.

Način fundiranja zavisi od:

1) Tipa stuba (dužina stuba i nazivne sile stuba);

2) Karakteristike tla u koje se stub fundira.

Vrsta tla se po pravilu određuje za svako stubno mesto posebno. Ako se pri iskopu
utvrdi da je tlo slojevito i da na dubini bitno odstupa od prvobitno određenog, temelj stuba
odabrati prema tako utvrđenoj vrsti tla.

Ako prođe duže vreme od kopanja jame do postavljanja temelja, treba proveriti da li je
tlo zadržalo prvobitno ocenjene karakteristike. Ako su se karakteristike tla u međuvremenu
pogoršale, treba obratiti temelje prema nastalim uslovima.

27
 Temelji su projektovani za nosivosti tla oko 2 daN/cm, jer se ovaj vod gradi na takvoj
vrsti zemljišta gde se uglavnom očekuje ova nosivost tla. Ukoliko se naiđe na zemljište manje
nosivosti tla od 2 daN/cm2, onda primeniti odgovarajuće temelje shodno Tehničkoj preporuci
broj 10 (TP-10 Elektrodistribucija Srbije).

Temelj stuba tipa 12/315 za nosivost tla od 2 daN/cm 2 izrađuje se na dva načina:

1) Upotrebom mehaničkog svrdla ф600 mm;

2) Ručnim iskopom na terenima gde nije moguća upotreba mehaničkog svrdla.
Ako pri ručnom iskopu jame postoji opasnost obrušavanja zemlje, u toku
iskopa primeniti odgovarajuću potpornu oplatu koju treba izvoditi pre
betoniranja.

Betonski temelji izliveni na licu mesta mogu se opteretiti i to:

- do 60% nazivne sile posle 7 dana nakon izrade temelja,
- do 80% nazivne sile posle 14 dana nakon izrade temelja,

Stubovi se mogu opteretiti i većim silama od navedenih uz obaveznu primenu

pomoćnog sidrenja.

4.2.1.4. Uslovi za isporuku stubova

Kupac je dužan da u narudzbenici unese količine stubova, temeljnih ploča i betonskih

konzola prema oznakama iz ovog projekta.

Dimenzije i karakteristike isporučenih stubova i opreme treba da su u skladu sa ovim

projektom i TP-10.

Isporučilac je obavezan da pri isporuci stubova i opreme obezbedi izvod iz izveštaja o

tipskom ispitivanju koji sadrži mehaničke i druge karakteristike dobijene pri tipskom
ispitivanju.

Izvod iz izveštaja o tipskom ispitivanju betonskih stubova mora u svemu da zadovolji

izgled i formu uzorka tipskog izvoda iz izveštaja o tipskom ispitivanju betonskog stuba.

Proizvođač ne sme isporučiti stubove kupcu koji nisu odležali najmanje tri dana posle
proizvodnje. Za kontrolu služi datum proizvodnje kojim je obeležen stub na donjem čelu
stuba.

4.2.1.5. Transport, skladištenje i podizanje stubova

Transport, skladištenje i podizanje stubova vršiti u svemu prema uputstvu koje daje
proizvođač stubova.

28
 Stubove treba transportovati, skladištiti i podizati tako da ni u jednom trenutku ne budu
izloženi opterećenjima za koja nisu dimenzionisani. Pri tome ne sme doći do oštećenja
stubova.

4.2.1.6. Rad i mere bezbednosti pri radu na stubu

Penjanje na stub i izvođenje radova mogu izvoditi samo radnici koji su sposobni za rad
na visini.

Penjanje na stub i izvođenje radova na njemu može se obavljati tek pošto se utvrdi da
je stub u pogledu stabilnosti u takvom stanju da neće ugroziti život radnika.

Za penjanje na stub mogu se koristiti:

a) Hidraulična dizalica sa korpom, testirana za tu namenu;

b) Montažna višedelna lestvica sa lakim i sigurnim pričvršćivanjem za stub po
celoj dužini stuba, a najmanje do donje konzole;
c) Specijalne čelične penjalice sa gumenom navlakom na obuhvatnom luku za
stub, sa ili bez regulacije obuhvatanja. Gumena navlaka penjalica mora da
poseduje odgovarajući atest.

Odeća radnika koji izvode radove na stubu mora da bude prikladna i da ne ometa
njegovo penjanje. Alat i instrumente radnik mora nositi u specijalnoj torbici.

Nije dozvoljeno zadržavanje i kretanje neposredno ispod stubova na kojima se izvode

radovi.

Zabranjuje se radniku penjanje na stub sa one strane na kojoj se vrši zatezanje

provodnika, a na ugaonom sa strane gde deluje rezultantna sila (unutrašnji ugao).

Pri penjanju na stub pomoću penjalica ili lestvica i u toku izvođenja radova na stubu radnik
mora da upotrebi zaštitni pojas kojim se obuhvata stub.

Za izvođenje radova na vodovima sa betonskim stubovima važe i mora da se primene i

ostale zaštitne mere predviđene pravilnicima o bezbednosti na radu za ovu vrstu objekta.

4.2.2. Konzole

Osnovno rešenje glava stubova predviđeno je fabričkim betonskim konzolama, a u

specijalnim slučajevima primeniće se gvozdene konzole.

29
 Na nosećim stubovima postaviće se betonske konzole sa vertikalnim i horizontalnim
rupama. Ovakav tip konzole omogućuje da se na ugaonim stubovima postave potporni
izolatori, a na ugaonozateznim zatezni izolatorski lanci. Zatezni lanci se postavljaju u
specijalnim slučajevima i uz saglasnost investitora.

Pre izrade konzole odnosno pre postavljanja istih na stub obavezno proveriti dimenzije
stubova na mestima postavljanja konzola. Konzole na stubovima moraju biti čvrsto fiksirane
pogotovu što se radi o betonskim stubovima okruglog oblika i veoma glatke spoljne površine.

Rešenja konzola su tipska i proverena kroz dugogodišnju primenu.

Vrste i broj konzola na pojedinim stubovima date su u stubnoj listi.

Upotrebljene gvozdene konzole je potrebno jednom minizirati i dva puta farbati ili vruće
cinkovati u zavisnosti od želje investitora.

4.2.3. Provodnici

Za provodnik je odabrano uže Al-Č, nominalnog preseka 50/8 mm 2.

Geometrijske, mehaničke i električne karakteristike ovih provodnika određene su

standardom JUS-N.C1.351.

Maksimalne horizontalne sile zatezanja provodnika prilagođene su Pravilniku o

tehničkim normativima za gradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (Sl. list SFRJ broj
65/88 ).

Visine provodnika iznad zemlje na celoj trasi su u skladu sa zahtevima navedenih tehničkih
normativa.

Prilikom zatezanja kontrolu vršiti merenjem ugiba ili zatezne sile ili na oba načina sa čime
treba obezbediti pravilno naprezanje provodnika u svim vremenskim prilikama a sa time i
pravilno opterećenje svih nosećih elemenata. Maksimalne sile zatezanja ubeležene su u
stubnoj listi.

Za slučaj kontrole zatezanja putem sile zatezanja, silu zatezanja kontrolisati pomoću
sledećeg obrasca:

a 2 •γ
EMBED Equation.3 σ = EMBED Equation.3
8• f
[daN/mm ]2
(4.1)

gde je:

30
 σ - specifična sila zatezanja na temperaturi na kojoj se obavlja posao u daN/mm 2,
γ - specifična težina provodnika u daN/mm2,
a - raspon u m,
f - ugib provodnika na temperaturi za koje se traži zatezanje provodnika u m.

Na potpornim izolatorima nosećih stubova, provodnici se po pravilu, vezuju mekanom žicom

od istog materjala od kog su i provodnici. Prečnik žice ne sme biti manji od 2,5 mm.

Odabrani provodnik se mora pažljivo razvlačiti i to preko koturača postavljenih na svakom

stubu. Al-Č provodnici su veoma osetljivi i pri ma kom oštećenju nastaje brza oksidacija.
Zbog toga je zabranjeno ove provodnike vući po zemlji prilikom razvlačenja. Takođe se ne
sme upotrebljavati oprema i alat za razvlačenje i zatezanje koja je korišćena za rad sa
drugim materjalom.

4.2.4. Izolacija i potpore

Izolacija je izabrana u skladu sa pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju

nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl.list SFRJ broj
65/88).

Kao osnovna izolacija nadzemnih elektroenergetskih 20kV-nih vodova, predviđa se

postavljanje jednog potpornog izolatora po fazi tipa PS-24 "R" dok u slučaju električno
pojačane izolacije, po jedan izolator po fazi tipa PS-28 "R".

Izolatori se postavljaju na potpore tipa NPV-28.

U slučaju mehanički pojačane izolacije primenjuju se po dva odgovarajuća potporna

izolatora.

Na stubovima, na kojima se vrši zatezanje provodnika, za maksimalnu horizontalnu silu

zatezanja od σ m = 8,5 daN/mm2 (na zateznim i rasteretnim stubovima) kao i na ugaonim
stubovima za skretanje trase veće od 49˚ nadzemnog voda 20 kV, primenjivati potporne
izolatore tipa PS-24 "R", a u slučaju potrebe za električno pojačanom izolacijom izolatore tipa
PS-28 "R".

Izolatori se postavljaju na potpore tipa NPV-28B. U slučaju mehanički pojačane

izolacije upotrebiti po dva odgovarajuća izolatora.

Nosači NPV tipa ‘’A’’ upotrebljavaju se kao noseći a nosači NPV tipa ‘’B’’ upotrebljavaju
se kao ugaonozatezni. Potpore moraju biti urađene prema važećim JUS standardima.

Provera izolacije i potpora izvršena je u poglavlju proračuni.

Učvršćivanje visokonaponskih potpornih izolatora na prave nosače prema TP-26 ED

Srbije vrši se na dva načina mehaničkim spajanjem ili zalivanjem.

31
 Prvenstveno se preporučuje učvršćivanje mehaničkim spajanjem navrtnjem, a ako se
ne raspolaže potpornim izolatorima i nosačima koji su primljeni za mehaničko spajanje, a da
bi se iskoristile postojeće zalihe, učvršćivanje se vrši zalivanjem olovom uz primenu
kompezacionog sloja i elastičnog podmetača.

Da bi se potporni izolator učvrstio na nosaču izolatora navrtnjem, izolator i nosač se

opremaju navojima. U otvoru izolatora fabrički je zalivena navojna čaura tipa N15 ili N16,
tako da nije potrebna dorada izolatora na terenu, a na kraju nosača izolatora nareže se
specijalni navoj. Na navoj nosača izolatora nanese se tanak sloj neke neagresivne masti
(vazelin, grafitna mast), a zatim se vrši mehaničko spajanje navrtnjem izolatora na nosač.

Učvršćivanje potpornih izolatora na nosače zalivanjem obavljaju specijalno obučeni

radnici u prostoriji sa minimalnom temperaturom od 20 0 C.

Postupak zalivanja se sastoji u sledećem: sačeka se da se temperatura izolatora

izjednači sa temperaturom vazduha, a zatim se na neglaziranu površinu otvora za zalivanje
četkicom nanosi tanak sloj bitulita i ostavi izolator vertikalno oko 10 minuta da bi višak bitulita
otkapao. Zatim se na dno otvora izolatora postavi elastična podloška pa se u otvor postavi
nosač izolatora i centrira pomoću elastičnog osigurača da vrhom naleže na elastičnu
podlošku.
U prostor između zida otvora izolatora i nosača izolatora nalije se istopljeno olovo do vrha
otvora pri čemu paziti da ne dođe do prelivanja.

U stubnoj listi za svaki stub predviđen je tip i broj izolatora. Izolatori i vezni materjal
moraju biti atestirani kod proizvođača. Prilikom rada na izolatorima čuvati ih od bilo kakvih
oštećenja, na koji način se obezbeđuje sigurnija i trajnija eksploatacija objekta. Takođe je
potrebno pri farbanju čeličnih konzola posle ugradnje na stub i montaže izolatora paziti da ne
dođe do kapanja farbe po izolatorima.

4.2.5. Uzemljenje stubova

Uzemljivač se radi od punog okruglog gvožđa ф10 mm, pocinkovanog toplim

postupkom.

Posebno treba obratiti pažnju na pouzdanost električnog spoja uzemljivača sa stubom

na priključnom mestu iznad zemlje. Isto tako treba se potruditi da se oko uzemljivača nabije
sloj dobro provodljive zemlje, što znatno utiče na efikasnost odvođenja-rasprostiranja struje
zemljospoja. U gornjem delu stuba ostavljene su matice za povezivanje konzola i drugih
elemenata koji se uzemljuju sa vodom za uzemljenje. Vezu uzemljenja konzole sa stubom
izvesti pocinkovanom trakom 25 x 4 mm.

Uzemljivač će se izvesti sa 1 i 2 prstena u zavisnosti od mesta gde se nalazi stub.

32
 Ukoliko se negde pokaže da uzemljivač sa jednim prstenom ne zadovoljava treba
uraditi drugi prsten.

4.2.6. Ukrštanje sa drugim objektima

Ukrštanja ovog dalekovoda sa drugim objektima izvesti u svemu prema detaljima datim na
uzdužnom profilu, predmeru radova i tehničkom opisu. Pored ovoga potrebno je da se ova
ukrštanja izvedu u svemu prema važećim tehničkim normativima i zahtevima vlasnika ovih
objekata.

4.2.7. Vetar i dodatno opterećenje

Na ovoj teritoriji ne javljaju se velike brzine vetrova, pa je pritisak vetra na stub i provodnike
usvojen 60 daN/m2. To je saglasno tehničkim normativima i studiji RHZ SRS Vetar u SRS
1948-1962.god. Isto tako usvojeno je osnovno dodatno opterećenje od snega, leda i inja
0,18 d daN/m.

4.2.8. Popis propisa i uputstava za izgradnju dalekovoda

Pri projektovanju su korišćeni, a treba i primenjivati sledeće tehničke normative:

1. Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih energetskih vodova;

2. Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog
napona iznad 1000 V;
3. Pravilnik o tehničkim merama za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja;
4. Pravilnik o tehničkim merama za zaštitu elektroenergetskih postrojenja od
prenapona;
5. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i
pripadajućih transformatorskih stanica;
6. Tehničke normative važećih JUS standarda;
7. Tehničke normative odgovarajućih tehničkih preporuka ZEP-a;
8. Tehničke preporuke odgovarajućih tehničkih preporuka EDS-a.

Sve radove na ovom objektu treba da izvede stručna radna organizacija registrovana za ovu
delatnost, a nadzor će vršiti odgovarajuće stručno lice.

Pre početka radova na ovom dalekovodu potrebno je da izvođač radova otkrije i obiđe trasu i
ako su od vremena projektovanja do izvođenja radova izgrađeni novi objekti da iste unese i
prilagodi objekat propisima i novim uslovima. Posle ovoga prekontrolisati pravac trase,

33
iskoračati i proveriti da li ima nekih odstupanja u odnosu na trasu datu u projektu, te ukoliko
bude, blagovremeno, pre početka gradnje, obavestiti projektanta i s njim ista otkloniti, pa tek
onda otpočeti gradnju.

Isto tako, ukoliko u toku izvođenja radova dođe do potrebe izmene izvesnih detalja u
projektu koji neće bitno uticati na promenu osnovne koncepcije projekta, ove promene se
mogu izvesti samo uz saglasnost nadzornog organa, dok za veće izmene projekta mora se
imati saglasnost projektanta.

Dozvolu za gradnju izdaje odgovarajući opštinski organ.

Eventualno puštanje objekta u probni rad se može ostvariti u skladu sa članom 43.
Zakona o izgradnji objekata (Sl. glasnik RS broj 44/95).

Takođe izrada tehničke dokumentacije, građenje, nadzor i puštanje u rad moraju biti u
skladu sa prethodno pomenutim zakonom.

34
 4.3 TEHNIČKI USLOVI

4.3.1. Tehnički podaci

Naziv dalekovoda DV 10(20) kV za SBTS 10/0,4 kV/kV 1x250 kVA ‘’Ljubava 4’’
Provodnici Al-Č, 6:1, 3x50/8 mm2
Izolatori PS-24 ‘’R’’ i PS 28 ’’R’’
Vetar 60 daN/m2
Dodatno opterećenje 0,18 d daN/m
Stubovi Armiranobetonski, fabričke proizvodnje

35
4.3.2. Svrha izgradnje

Svrha izgradnje ovog DV 10(20) kV je napajanje buduće SBTS 10/0,4kV 1x250 kVA
"Ljubava 4", čime bi se omogućilo kvalitetnije i pouzdanije napajanje potrošača na ovom
području.

4.3.3. Priključne tačke

Budući DV 10(20) kV polazi od novog stuba tipa 12/1600 gde se priključuje na čeličnu
priključnu konzolu, a završava se na SBTS 10/0,4 kV 1X250 kVA "Ljubava 4".

4.3.4. Izbor opreme

Na stubovima su izabrane betonske konzole za raspored provodnika u ravni (vršne

konzole), koje omogućuju veće sigurnosne visine, odnosno postavljanje stubova na krajeve
parcela, čime se olakšava rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a i obzirom da trasa DV-a
ide i preko voćnjaka.

Za izolaciju i na nosećim i na ugaono zateznim stubovima izabrani su potporni izolatori

tipa PS 24"R" i PS28"R". Izolacija je izabrana u skladu sa TP-2a1 ED Srbije. Za provodnik je
izabrano Al-Č uže 50/8mm2.

4.4. PRORAČUNI

4.4.1. Statička provera stubova

Proveru stabilnosti stubova vršimo prema Pravilniku o tehničkim normativima za

izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1kV do 400 kV, član 68,
69 i 70 (Sl. list broj 65/88 i Sl. list SRJ 18/92) kao i prema Tehničkim uslovima za
projektovanje, proizvodnju i korišćenje betonskih stubova energetskih vodova 20 kV, 10 kV i
0,4 kV (Tehnička preporuka broj 10, Poslovne zajednice Elektrodistribucije Srbije).

Pri proveri računamo rezultante sile nastale usled pritiska vetra na stub i provodnike
svedene na vrh stuba kod nosećeg stuba, odnosno rezultantne sile usled zatezanja

36
provodnika svedene na vrh stuba kod ugaonozateznih stubova i tako sračunate sile
upoređujemo sa nazivnim silama prema kojima je proizvođač napravio stubove.

4.4.1.1. Podaci za statističku proveru stubova

Provodnik: Al-Č, 6:1, 3x50/8mm2.

Nazivni presek provodnika: q = 50/8mm2.
Stvarni presek provodnika: qs = 56.3 mm2.
Prečnik provodnika: d = 9.6 mm.
Težina provodnika: γ = 0.196 daN/m.
Dodatno opterećenje: γd = 0,18 Vd daN/m.
Težina provodnika sa dodatnim opterećenjem: γo = 0,753 daN/m.
Maksimalno dozvoljeno naprezanje: ơm = 8,5 daN/mm2.
Pritisak vetra: pv = 60 daN/m2.
Koeficijent vetra na provodnike: Kp = 1.
Koeficijent dejstva vetra na stub: Ks = 0,7.
Srednji raspon: asr = 120 m.
Gravitacioni raspon: agr = 200 m.

4.4.1.2. Noseći stub tipa 12/315

Proveru stabilnosti vršimo prema članu 68, stav 16.

Sila na vrhu stuba od pritiska vetra na provodnike iznosi (uzimamo najnepovoljniji

slučaj da su provodnici raspoređeni u jednoj ravni):

Fp = 3 • Kp • asr • d •pv = 3 •1 •120 •9,6 •10-3 •60 = 207,4 daN (4.2)

Sila, svedena na vrh stuba, usled pritiska vetra na stub iznosi:

L
Fs = Ks • ds • L • pv 2 = 0,7 • 0,205 •10 •60 = 86,1 daN. (4.3)
L
gde je:

ds = 0,205 m - srednji prečnik nadzemnog dela stuba;

L = 10 m - dužina nadzemnog dela stuba.

Ukupna sila svedena na vrh stuba iznosi:

F = Fp + Fs = 293,5 daN (4.4)

Pošto je F < Fdoz = Fn = 315 daN to stub tipa 12/315 u statičkom pogledu zadovoljava.

37
4.4.1.3. Ugaonozatezni stub tipa 12/1000 primenjen za skretanje trase do 40˚

Proveru stabilnosti ovog stuba vršimo prema članu 68 1.a. napred pomenutih propisa. I
ovde polazimo od najnepovoljnijeg slučaja da su provodnici raspoređeni na vrhu stuba u
jednoj ravni.

Rezultujuća sila zatezanja, za dati ugao skretanja trase iznosi:

 40
F = 2 • (3 • ơm •qs) •sin = 2 • (3 •8,5 •56,3) • sin = 982 daN (4.5)
2 2
Pošto je F < Fdoz = Fn = 1000 daN to stub tipa 12/1000, za date uslove u statičkom
pogledu zadovoljava.

4.4.1.4. Ugaonozatezni stub tipa 12/1600 primenjen kao krajnji

Proveru stabilnosti ovog stuba vršimo prema članu 68 1.a. napred pomenutog
Pravilnika. Takođe i ovde predpostavljamo najnepovoljniji slučaj da su provodnici raspoređeni
na vrhu stuba u jednoj ravni.

Rezultujuća sila zatezanja, za dati ugao skretanja trase iznosi:

F = 3 •ơm •qs= 3 •8,5 • 56,3 = 1436 daN (4.6)

S obzirom da, nazivna sila, stuba tipa 12/1600 iznosi Fn = Fdoz = 1600 daN to je F <
Fn = Fdoz pa stub za date uslove u statističkom pogledu zadovoljava.

4.4.2. Provera potpornih izolatora i potpora

4.4.2.1. Podaci za proračun

38
 Materijal i presek provodnika: Al-Č, 6:1, 3x50/8mm2.
Stvarni presek provodnika: qs= 56.3 mm2.
Prečnik provodnika: d = 9.6 mm.
Težina provodnika: γ = 0,196 daN/m.
Dodatno opterećenje:. γd = 0,18 d daN/m
Srednji raspon: asr =120m.
Gravitacioni raspon: agr = 150m.
Maksimalno naprezanje provodnika: ơm = 8.5 daN/mm2.
Prelomno opterećenje izolatora tipa PS-24 *R*: 1200 daN.
Prelomno opterećenje izolatora tipa PS-28 *R*: 1200 daN.
Dozvoljeno opterećenje potpore tipa NPV-28 A: 145 daN.
Dozvoljeno opterećenje potpore tipa NPV-28B: 560 daN.
Koeficijent mehaničke sigurnosti za izolatore
s obzirom na prelomnu silu: Ki = 2,5.
Koeficijent mehaničke sigurnosti potpora s
obzirom na prekidnu čvrstoću materijala potpore: Kp = 2.
Zatezna (prekidna) čvrstoća materijala potpore (Č.0300):
Prekidna čvrstoća potpore NPV-28A:
Prekidna čvrstoća potpore NPV-28B: ơzdoz = 4.8 daN/mm2.
2170.4 daN.
3391.2 daN.

4.4.2.2. Električno dimenzionisanje

Izolacija je izabrana u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju

nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (*Sl. list SFRJ*
broj 65/88).

Kao osnovna izolacija nadzemnih elektroenergetskih 20kV vodova, predviđa se

postavljanje jednog potpornog izolatora po fazi tipa PS-24 "R" a u slučaju električno pojačane
izolacije, po jedan izolator po fazi tipa PS-28 "R".

Prema pravilniku osnovna izolacija za naponski nivo 20 kV mora da izdrži:

 Najviši napon opreme Um (efektivna vrednost) 24 kV;

 Nazivni kratkotrajni podnosivi napon industrijske rekvencije
(efektivna vrednost); 50 kV;
 Nazivni podnosivi atmosferski udarni prenapon (temena vrednost) 125 kV;

Izabrani izolator PS-24 "R" za osnovnu izolaciju prema kataloškim podacima izdržava:

 Kratkotrajni podnosivi napon industrijske frekvencije na kiši 65 kV;

 Kratkotrajni podnosivi napon industrijske frekvencije na suvom 80 kV;
 Podnosivi udarni prenapon 140 kV.

39
 Na osnovu predhodno rečenog zaključujemo da je osnovna izolacija 20 kV-nog voda
pravilno izabrana.
Za vodove nazivnog napona 20 kV električno pojačana izolacija je ostvarena sa
izolatorom PS-28 "R" koji može da izdrži:

 Kratkotrajni podnosivi napon industrijske frekvencije na kiši 75 kV;

 Kratkotrajni podnosivi napon industrijske frekvencije na suvom 90 kV;
 Podnosivi udarni prenapon 160 kV.

U oba prethodna slučaja, električno pojačana izolacija ima za oko 15% veći nivo
izolacije a što je u skladu sa članom 53 pomenutog pravilnika pa se na osnovu ovoga vidi da
je električno pojačana izolacija dobro izabrana.

4.4.2.3. Mehanička provera izolatora i potpora

Proveru vršimo prema članu 41. pomenutog pravilnika. Sile koje deluju na izolatore i
potpore računamo za provodnike preseka 50/8 mm 2, maksimalno zatezanje od
σ max = 8,5 daN/mm2 i srednji raspon od 120 m. U skladu sa navedenim propisima, potporni
izolator mora imati prelomno opterećenje najmanje 2,5 puta, a potpora najmanje 2 puta veće
od težine provodnika sa dodatnim opterećenjem kod nosećih stubova odnosno rezultantne
zatezne sile kod ugaonozateznih stubova.

- Izolatori i potpore na ugaonim stubovima za zatezno prihvatanje

Rezultanta sile zatezanja provodnika iznosi:

Fr = ơm •qs = 478,55 daN (4.7)

Na ugaonim stubovima nadzemnih vodova 20kV, za skretanje trase od 40˚, koriste se

potporni izolatori tipa PS-24 "R" i PS-28 "R" i potpore tipa NPV-28B. Za pomenute izolatore
imamo da je:

- za potporu PS-24 “R“ i PS-28 “R“

2 • 478,55 daN = 957,1 daN (4.8)

- za potpore NPV-28 “B“

2,5 • 478,55 daN = 1196 daN (4.9)

Dakle zaključujemo da su izolacija i potpore pravilno izabrane.

40
 Za nadzemne vodove 20 kV, na ugaonim stubovima za koriste se, za osnovnu izolaciju,
po jedan izolator po fazi tipa PS-24 "R" odnosno za električno pojačanu izolaciju po jedan
izolator tipa PS-28 "R".

U slučaju mehanički pojačane izolacije koriste se po dva odgovarajuća izolatora po fazi.

Izolatori se montiraju na potpore tipa NPV-25 B (NPV-28 B).

4.4.3. Provera sigurnosnih razmaka

Udaljenost između delova pod naponom, kao i udaljenost od delova pod naponom do
uzemljenih delova i do delova stuba , uzimajući u obzir dejstvo vetra ili dodatnog
opterećenja, mora biti najmanje jednaka sigurnosnom razmaku.
Sigurnosni razmaci moraju odgovarati vrednostima datim u članu 29. Pravilnika o
tehničkim normativima, za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona
od 1kV do 400kV (Sl. list SFRJ br. 65/88).
Smatra se da je zahtev iz člana 29 napred navedenog pravilnika u pogledu udaljenosti
između provodnika u sredini raspona ispunjen ako udaljenost D u sredini raspona u uslovima
bez vetra na temperaturi +400 C iznosi najmanje:

D=k f +l +d
(4.10)
gde je :

f - ugib provodnika na temperaturi od 400C, u cm, bez obzira na usvojenu

maksimalnu temperaturu provodnika;

l - dužina izolatorskog lanca od tačke učvršćenja do provodnika koja za

potporne izolatore i zatezne izolatorske lance iznosi l=0 ;

d - sigurnosni razmak za otklonjeni provodnik u cm za sklopne i dugotrajne prenapone

d=20 cm za napon 20 kV;

k - koeficijenat čija vrednost zavisi od rasporeda dva posmatrana provodnika a određuje

se prema obrascima iz čl. 31. do 33. Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetsih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list
SFRJ br. 65/88), u kojima je ugao otklona provodnika od punog pritiska vetra,
računatog prema čl. 10. i 11. pomenutog pravilnika, na uže, bez leda, izražen u
stepenima.

Kada odredimo “D” izračunavamo ugib provodnika i na temperaturi od +40 0 C, pa na

osnovu njega iz tabele ugiba određujemo maksimalne jednostrane raspone u zavisnosti od
sile zatezanja provodnika.

41
4.4.3.1. Raspored provodnika u ravni

a) Noseći stub 12/315:

Slika 4.1. Raspored provodnika u ravni kod nosećeg stuba tipa 12/315

Najmanji razmak faza je :

D = 123 cm

Pri horizontalnom rasporedu uzima se da je:


k=4+ , ali ne manje od k=6
25

Za vodove nazivnog napona do 20 kV koristi se gornji izraz i kad raspored provodnika

nije horizontalan.

Horizontalna komponenta dejstva vetra na provodnik:

Fp=v , d = 60 • 9,6 • 10-3 = 0.576 (4.11)

Za ovaj slučaj ugao otklona provodnika iznosi:

42
 F 0.576
 p  arctg  arctg  71.21  k  6.85 (4.12)
Q 0.196

Ovom razmaku faza odgovara ugib provodnika pri temperaturi +40 0C:

f 
D  d 2

l 
123  20 2

 0  226cm (4.13)
k2 6,852
Ovom ugibu odgovaraju sledeći jednostrani rasponi :

za   8,5daN / mm 2

a=105 m

b) Ugaoni ili ugaonozatezni stub   0 0  40 0

Slika 4.2. Raspored provodnika u ravni kod ugaonog ili ugaonozateznog stuba

Razmak faza D=123 cm

Uz skretanje trase 400 imamo:

D 2'  D 2 x cos 40 0 / 2  202x0,9397  189,8cm

(4.14)

Odavde f na +400C

43
 
 D  d
2
l 
 115 .6  20 
2
 0  203cm
f (4.15)
k2 6,712 2

Na osnovu vrednosti f imamo jednostrane raspone :

za   8.5daN / mm 2

a = 99m

4.4.4. Proračun uzemljenja betonskih stubova

Uzemljenje se izvodi prema TP-9 ED Srbije.

44
4.5. PREDMER

45
 4.6. POTREBNE MERE BEZBEDNOSTI NA RADU

4.6.1. Uvod

Ovaj prilog izrađen je shodno zakonu o bezbednosti na radu (Sl.glasnik SRS br 42/91),
kojim je predviđeno da projektanti investicionih objekata izrade poseban prilog uz
investiciono-tehničku dokumentaciju sa naznakom svih opasnosti i štetnosti, kao i
predviđenim merama za njihovo otklanjanje.

Ovaj prilog ne predstavlja projekat bezbednostu na radu koji je investitor dužan da

uradi i sprovodi pri održavanju i eksploataciji visokonaponskog voda u skladu sa zakonom o
zaštiti na radu.

Ovaj prilog se ne odnosi na zaštitu na radu pri montaži koju je dužan da ostvaruje
izvođač radova.

Prilikom izrade ovog priloga projektant je pošao od sledećih pretpostavki:

 Kompletno osoblje zaposleno na izgradnji, održavanju i eksploataciji

visokonaponskog nadzemnog voda mora biti odgovarajućih kvalifikacija i
psihofizičkih sposobnosti;
 Osoblje zaposleno na izgradnji, održavanju i eksploataciji mora biti obučeno za
rad bezopasnim metodama, kao i da raspolaže potpunom zaštitnom opremom
u skladu sa pravilnikom o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj
opremi (Sl.list SFRJ broj 35/69);
 Za visokonaponski vod postoji uredna i sređena tehnička dokumentacija koja
odgovara stvarnom izvođenom i izvedenom stanju;
 Da je pri izgradnji, održavanju i eksploataciji visokonaponskog voda
sprovedena dobra organizacija rada.

4.6.2. Opasnosti i štetnosti

Osoblje zaposleno na izgradnji, održavanju i eksploataciji visokonaponskog

nadzemnog voda može biti izloženo opasnostima i štetnostima:

 Opasnost po život usled električnog udara;

 Opasnost usled prolaznih pojava i mehaničkog naprezanja opreme;
 Opasnost usled rada na visini;
 Opasnost od požara i eksplozija.

46
 Izvori i uzročnici prethodnih opasnosti mogu biti:

 Električni provodnici pod naponom;

 Loša izolacija;
 Visokonaponski aparati;
 Uređaji sa većom količinom ulja i kablovi.

Rad na visokonaponskim vodovima i opremom smatra se opasnim i kad ova nije pod
naponom, zbog uticaja susednih visokonaponskih vodova i aparata ili zbog toga što greškom
može doći pod napon.

Prema važećim jugoslovenskim propisima rad na opremi pod naponom je zabranjen.

Prema jugoslovenskim propisima dozvoljen je rad u blizini visokog napona uz primenu

mera bezbednosti prema važećim tehničkim propisima i internim pravilnicima investitora.

Izuzetno je dozvoljen rad na opremi pod naponom ako napon ne prelazi 250 V prema
zemlji uz primenu odgovarajućih zaštitnih mera.

4.6.3. Mere bezbednosti na radu

Opasnost po čovečji život usled električnog udara nastaje kada čovek dodirne ili
premosti:

 Dva provodnika pod naponom;

 Jedan provodnik pod naponom prema zemlji;
 Metalnu masu prema tlu ili dve tačke na površini tla na različitom potencijalu
izazvanog loše izvedenim uzemljenjem.

Opasnost po život usled prolaznih pojava i mehaničkih naprezanja nastaju usled:

 Atmosferskih prenapona u blizini ili u sam visokonaponski vod tokom

izgradnje, remonta, revizije, otklanjanja kvara i sl.;
 Podizanja stubova;
 Razvlačenja provodnika i sl.

Opasnost po život usled požara i eksplozija nastaju kod manipulacija na

visokonaponskim aparatima sa većom količinom ulja, usled pojave električnog luka na
aparatima pri pogrešnoj manipulaciji, oštećenom aparatu i slično.

47
 Da bi se prethodno navedene opasnosti otklonile projektant je predvideo sledeće mere:

 Stabilnost stuba pre penjanja u potpunosti osigurana;

 Pri penjanju i radu na stubu u svemu su zadovoljene mere zaštite na radu bliže
date u tački 3.1.6., poglavlja Tehnički opis;
 Svi delovi pod naponom nalaze se na propisanom odstojanju od zemlje i
drugih objekata (sigurnosni razmaci, sigurnosna odstojanja i sigurnosne visine
apsolutno zadovoljene);
 Propisani izolacioni nivo opreme;
 Postavljanjem opomenskih tablica označena su mesta opasnosti;
 Sve metalne mase koje u normalnom radu nisu pod naponom povezane su na
uzemljenje;
 Izvršena su sva potrebna merenja na visokonaponskom vodu pre puštanja
voda;
 Uzemljivač zadovoljava propisane uslove bez opasnosti, a prema priloženom
proračunu.

Javna bezbednost postiže se izvođenjem propisanog uzemljenja svakog stuba

visokonaponskog nadzemnog voda.

Pre početka radova na izgradnji, održavanju i eksploataciji visokonaponskog voda,

osiguranje mesta rada od prodora napona sprovodi primenom pet pravila (zlatna pravila) za
rad u beznaponskom stanju i to:

1. ISKLJUČENJE – VIDLJIV PREKID;

2. SPREČAVANJE SLUČAJNOG PONOVNOG UKLJUČENJA;
3. UTVRĐIVANJE BEZNAPONSKOG STANJA;
4. UZEMLJENJE I KRATKO SPAJANJE;
5. OGRAĐIVANJE OD DELOVA POD NAPONOM.

Ova pravila se sprovode u okviru osnovnih i dopunskih mera zaštite na radu.

48
5. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

49
 6. ZAKLJUČAK

Za projektovanje visokonaponskog nadzemnog voda, potrebna je saradnja stručnih lica

iz oblasti geologije, meteorologije i iz geodetske, građevinske i elektro struke. Geolog daje
podatke o zemljištu, nosivosti tla, klizištima i odronima. Meteorološka služba daje podatke za
predviđanje dodatnih opterećenja, kao i o broju grmljavinskih dana i podatke o mestima
najčešćih pražnjenja groma. Geometri određuju trasu voda u saradnji sa stručnjakom elektro
struke, dok stručnjak građevinske struke projektuje temelje stuba i ugradnju stuba.

Izgradnja nadzemnog voda se vrši prema projektu. Prvo se postavljaju stubovi, zatim
se vrši njihovo uzemljenje, ako nisu drveni, postavljaju se izolatori i na kraju provodnici.
Zatezanje provodnika se vrši na zateznim stubovima, a u skladu sa dozvoljenim
naprezanjem provodnika i ugibom provodnika. Po zatezanju provodnika vrši se njihovo
pričvršćivanje za izolatore ili izolatorske lance. Pre puštanja dalekovoda u pogon, na stubove
se postave opomenske tablice, izmere uzemljenja i izvrše ostali sitni završni radovi.

U samom radu je vođeno računa da se na što praktičniji način prikaže razvoj i izrada
prenosnih sistema. Imajući u vidu da se projekat, koji je tema ovog diplomskog rada,
konkretno odnosi na mehanički proračun vazdušnih (nadzemnih) vodova, u radu su detaljnije
obrađene oblasti koje obuhvataju osnovne elemente i sam proračun vazdušnih (nadzemnih)
vodova, dok su kablovski vodovi obrađeni samo u pogledu njihove primene u sklopu vodova
za prenos električne energije.

Projektni zadatak se konkretno odnosi na mehanički proračun vazdušnog DV 10(20) kV

za SBTS 10/0,4 kV/kV, snage transformatora 1x250 kVA. U skladu sa tim, u projektnom
zadatku su uradjeni svi proračuni koji zadovoljavaju zahtevane uslove neophodne za pravilno
funkcionisanje ovog distributivnog voda. Projekat je izrađen u skladu sa pravilnikom o
tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova (’’Sl.list SFRJ’’
broj 65/88 i ’’Sl.list SRJ’’ broj 18/92), tehničkim preporukama broj 9 i 10 Poslovne zajednice
ED-Srbije i važećih JU-standarda.

50
 7. LITERATURA

[1] Dipl.inž.el. Vladimir Tomović, Glavni projekat priključnog DV 10(20) kV za TS 10/0,4

kV/kV, EPS-JP ’’ELEKTROSRBIJA, Kraljevo, 2005.

[2] Dr. Dojčilo Sretenović, Prenos električne energije, skripta, Visoka škola tehničkih
strukovnih studija, Čačak, 2007.

[3] Vasović Dragan, Razvodna postrojenja visokog napona, skripta, Viša tehnička
škola, Čačak, 1972.

[4] Prof. Dr. Jovan Nahman, Dr. Vladica Mijailović, Razvodna postrojenja, Akademska
misao, Elektrotehnički fakultet, Beograd, 2005.

[5] Popović Konstantin, Milanković Ljubiša, Proizvodnja i prenos električne energije,

Naučna knjiga, Beograd, 1971.

51