СЕЉАНИН И ГОСПОДАР

СЕЉАНИН: Господару има ли неког посла код тебе, радио бих све.
БОГАТАШ: 'Оћу ја, но какав занат умијеш?
СЕЉАНИН: Ја кувати, ја пећи на толико начина.
БОГАТАШ: А да колико би ми узео на годину плате?
СЕЉАНИН: Дванаест динара на годину и да ме раниш и облачиш.
БОГАТАШ (пружи му руку): Договорено, имаш посао!
Богаташ одлази са сцене, а сељанин се склупча у углу и легне. Појављује се жена која
бриска по кући.
БОГАТАШ: Где је онај нови слуга?
ЖЕНА: Који слуга?
БОГАТАШ: Примио сам синоћ једног слугу да ради код нас, ево већ подне нема га.
ЖЕНА: Погледајдер тамо у штали, у крај сцене, мислим да горе неког има.
Богаташ долази и нађе слугу где спава.
БОГАТАШ: А ту ли си се сакрио?
СЕЉАНИН (бунован): Нисам се сакрио, шта ћу се крити!
БОГАТАШ: Па тако ли се ради, јесмо ли се тако погодили?
СЕЉАНИН: Јесмо!
БОГАТАШ: Шта јесмо?
СЕЉАНИН: Па тако смо се погодили. Господине! Ја те од јутрошњега јутра све овако
чекам, како смо се и погодили.
БОГАТАШ: Тако се ми погодили?
СЕЉАНИН: Јесмо, погодили смо се да ме раниш и облачиш, пак сам те чекао, кад
ћеш доћи да ме обучеш, а затим да ме и нараниш.