NJEN PUSTINJSKI PRINC

by voki

1. poglavlje

Pesak pesak i još peska...

Njen otac nije mogao da nađe zabačenije mesto, osim možda da ju je poslao
na Mesec. A da je to bilo moguće, sigurno bi popunio ček!, besno je pomislila
- Bela?
Dosađivala se prstima preturajući po pesku. Pogledala je oko sebe.
Verovatno bi me najradije poslao na Mars. Ali zašto je morao da me otera u
pustinju? Zašto me nije za kaznu poslao u spa centar?
Zastenjala je. Zar već? Pa tek je svitalo. Bezvoljno se okrenula podsetivši sebe
da taj čovek ni za šta nije kriv. Dakle, nije fer da na njemu iskaljujem bes i
frustraciju. Zato se nasmešila.
- Rano počinjemo, zar ne?
- Meditirao sam pre svitanja. Bela je jedva obuzdala zevanje.
- Ja više volim da započnem dan šoljom kafe.
- Da bi vam dan bio lep, treba da se radujete onome što vas okružuje - nežno
ju je posavetovao starac. - Nema ničeg što smiruje tako kao izlazak sunca u
pustinji. Okruženi smo tišinom. Zar ne osećate kako taj mir utiče na vas?
- Da budem iskrena? - Bela je složila grimasu. - Sve ovo vodi me u ludilo!
Refleksno je posegnula za mobilnim, a onda se setila da joj je konfiskovan,
kao i drugi predmeti koji bi joj omogućili kontakt sa spoljašnjim svetom.
Iznervirano je zurila u svoju praznu ruku, a onda je videla uništene nokte. Da
je sad mogla da bira između kafe i manikira, odlučila bi se za ovo drugo.
- Živite li ovde? - upitala je starog čoveka.
- Ne, samo sam povremeno na ovom divnom mestu. Čim se završi naše
zajedničko putovanje, idem dalje.
- Ja bih odavno otišla da mi se ukazala prilika! Ovde sam dve nedelje i čini mi
se da je prošla čitava večnost.

2
by voki

Kako je njen otac mogao biti tako surov? Zbog njega je odvojena od svega što
joj znači i to baš sada kad su joj uteha i bliskost toliko potrebne...
Silno ju je pogodilo šokantno otkriće. Osoba, kakva je ona bila te
katastrofalne večeri, više ne postoji. Kao ni maštanje o sreći i porodici.
Nisi smela da gledaš, Bela, prebacila je sebi, ali bilo je prekasno. Otvorila je
Pandorinu kutiju i sad plaća ceh.
- Dopuštate osećanjima da vas zarobe - rekao je Selim, koji ju je sve vreme
mirno posmatrao. - Nervozni ste i prkosni, a otac vas je ovamo poslao u
najboljoj nameri.
- Želi da me kazni, jer sam ga izdala - Bela se pitala kako može da drhti na
takvoj vrućini. - Izdala sam porodicu i ukaljala ime Ročestera. Opet!
Naravno da nikoga nije zanimalo kako je na nju uticalo to šokantno otkriće! A
svaki detalj te strašne balske večeri urezao joj se u sećanje. Bela je ponovo
osetila knedlu u grlu. Kad bi znala šta njena sestra bliznakinja Olivija o svemu
tome misli... i šta oseća.
Tako bi volela da ispravi sve što je učinila!
Bela je znala da je njeno ponašanje bilo odvratno i neoprostivo, ali osećala se
užasno povređenom i prevarenom. Pored toga, ni Olivija se nije uzdržavala...
- Mogu li nakratko dobiti mobilni, samo da pošaljem poruku? Smem li bar da
koristim svoj kompjuter? Već dve nedelje nisam proverila mejlove!
- To nije moguće, Bela.
- Poludeću, Selime! Ovoliko peska i mrtva tišina, ubijaju me! -pogled joj se
zaustavio na niskim belim zgradama. Primetila ih je čim su stigli. - Šta je u tim
štalama? Smem li bar tamo nakratko da odem?
- One ne pripadaju našoj oazi - svratištu. Štale su privatne.
- Čudno mesto za držanje konja - zaključila je Bela posmatrajući čuvare na
ulazu u štale. - Dakle, ako ne mogu da pomilujem konja, mogu li da dobijem
svoj ajpod? Uz muziku bih se lakše opustila.
Selim se nežno nasmešio.

3
by voki

- Silence isgolden... zar se ne kaže tako na vašem jeziku?

- Ovde je sve nekako golden! - zvučalo je kao prebacivanje.
Bela je frustrirano zarila prste u pesak. Onda joj je odjednom sinula ideja.
- Grad, kroz koji smo prošli da bismo došli ovde... kakav je?
- Al-Šarif je šeikov grad, poznat je po bogatoj istoriji i kulturi - objasnio je
Selim.
- Ima li tamo ulja? - potrudila se da joj ton ostane smiren, da se ne bi odala.
Ipak nije mogla tek tako da pita Selima ono što ju je zanimalo, na primer:
Koliko je udaljen grad? I da li tamo ima interneta?
- Naravno - odgovorio je Selim. - Šeik je pametan poslovni čovek, pretvorio je
taj usnuli pustinjski grad u svetski trgovački centar. Zgrade uz obalu moderne
su i spektakularne kao na Menhetnu. Samo nekoliko ulica dalje je Stari grad, u
kojem se mogu videti najlepši primeri persijske arhitekture. Palata Al-Šarifa
najlepša je među građevinama. Retko je otvorena za razgledanje pošto šeik i
njegova porodica žive u njoj.
Bela je teatralno uzdahnula.
- Srećković! Bar može da živi u gradu! Verovatno mrzi pustinju.
- Naprotiv! Šeik Almir mnogo voli pustinju. Veoma je obrazovan, ozbiljan i
odlučan čovek, koji je uspeo da unapredi ovu tradicionalnu zemlju. I nije
zaboravio odakle potiče. Godišnje bar nedelju dana provodi u pustinji. On je
moćan vladar, ali je svestan velike odgovornosti i dostojanstva.
Dostojanstvo! To je bila poslednja reč, koju je čula od oca pre nego što ju je
poslao u izgnanstvo! Beli je bilo neprijatno i premeštala se s noge na nogu.
- Taj šeik... verovatno ima osam žena i stotinu dece? - upitala je da bi
potisnula grizu savesti.
- Još nije odabrao ženu - informisao ju je Selim. - Njegova porodična istorija
poprilično je komplikovana.
Bela se nasmejala.
- Kladim se da nije ni upola toliko haotična kao moja!

4
by voki

Starac je nagnuo glavu.

- Njegovu majku princezu svi su obožavali. Nažalost, preminula je dok je on
bio beba.
Beli se činilo kao da ju je neko udario u stomak.
Kakva čudna paralela. Kao i ona, i šeik je izgubio majku kad je bio mali. Bela
je htela da sazna još ponešto o šeiku.
- Da li se njegov otac ponovo oženio? - upitala je znatiželjno.
- Da, ali su oboje poginuli u saobraćajnoj nesreći. U to vreme Njegovo
veličanstvo bilo je tinejdžer.
Dakle, jadničak je izgubio i oca!
Bela je posmatrala kako se sunce penje na nebu. Za nekoliko minuta crvenilo
se oko njih pretvorilo u zlato.
Nije mogla to sebi da objasni, ali osećala je nekakvu povezanost sa šeikom,
koji je živeo negde tamo iza mora peska.
Da li je ponekad mislio na svoju majku, koju nikad nije upoznao? Da li je i on
slučajno saznao neke njene tajne, koje nije trebalo da zna? Da li su i njegova
sećanja uznemirujuća, kao njena?
Bela je zavukla ruke u džepove svetlih lanenih pantalona govoreći sebi da je
bilo beskorisno izvlačiti prošlost na videlo.
U satima meditacije izbegavala je jednu temu: svoju majku!
Kasnije, govorila je sebi. Kasnije, kad bude mogla da podnese razmišljanje o
tome. Sad je još uvek sve bilo previše sveže i bolno.
Bela je bezuspešno pokušavala da oduva pramen kose s čela. Nije imala
regenerator za kosu, pa joj je kosa sad kao slama!
- Onda je taj... šeik verovatno bio veoma mlad kad je preuzeo odgovornost -
razmišljala je naglas.
- Bilo mu je tek osamnaest godina - odgovorio je Selim. - Iako se celog života
pripremao za to.

5
by voki

- O... njegovo detinjstvo nije bilo lepo. Ali je sigurno bogat. Zašto se dosad nije
oženio? Da li je toliko star i ružan da ne može ni da kupi ženu?
- Njegovom veličanstvu je sad tridesetak godina i smatraju ga izuzetno
atraktivnim. Uskoro će izabrati nevestu i oženiće se - odgovorio je Selim. - Ali
koliko znam, ne žuri mu se.
- Ko bi mogao da mu prebacuje zbog toga? - uzdahnula je Bela s
razumevanjem. - Brak može da bude pravi košmar! Moj otac se triput ženio.
On veruje u izreku: Ako prvi put ne uspe, treba opet pokušati!
Poslednje reči gotovo je ispljunula. Selim ju je zamišljeno posmatrao, ali nije
komentarisao.
- Treba se diviti tolikoj izdržljivosti, zar ne?- nastavila je. Starac je i to prečuo.
- Dakle, vaš otac se triput ženio? - upitao je.
- Tako je. Zar ne mislite da je posle svega morao biti ekspert za brak?
- Morate otpustiti taj bes iz sebe, Bela, inače ćete se zatrovati. Previše ste
strasni i žestoki.
Nasmejala se.
- Takva sam... previše strasna, preglasna, previše svega! Da imate čopor
sestara, tri majke i despotskog oca, možda biste me bolje razumeli. Ništa
čoveka ne može nervirati više od sopstvene porodice. Možda samo nedostatak
mobilnog, laptopa i ajpoda!
- Kad su talasi života najveći, treba pronaći unutrašnji mir -objasnio joj je
Selim.
- Ne bih imala ništa protiv nekoliko dana odmora u drugoj oazi - Bela se nije
obazirala na Selimove reči iako se zapravo divila njegovom duševnom miru i
snazi. Nažalost, ona nije umela da uspostavi takav mir u sebi.
- Sunce, palme... voda za kupanje - nabrajala je. - Nemam ništa protiv peska
ukoliko sam na ležaljci, s hladnim pićem u ruci.
Bezizražajnog lica Selim se naklonio pred njom.
- Ostaviću vas samu, Bela. Vidimo se u devet, pa ćemo raditi jogu.

6
by voki

- Joga! Divno! Nadam se da dotad neću umreti od uzbuđenja!

Selim kao da je nije čuo. Ušao je u svoj šator, a to ju je još više iznerviralo.
Bilo joj je dosta joge, meditacije i pustinjskog peska!
Mora pronaći ključeve džipa i da nestati odavde, pa makar morala Selima
vezati u šatoru!
U tom trenutku primetila je da su se čuvari štale povukli i pala joj je na um
druga ideja o bekstvu.
Tamo me niko ne poznaje, zar ne? Dakle, ako budem odlučna, možda ću uspeti.
Posle nekog vremena prošla je po red table s natpisom: Strogo zabranjen
pristup! Hodala je stazom pravo prema ulazu u štalu. Tek je sad videla koliko
su štale ogromne i luksuzne.
- Ko god da je vlasnik ovoga, sigurno je imućan - promrmljala je osvrnuvši se
da proveri prati li je neko.
Nigde nije bilo ni stražara niti bilo koga drugog. Čudno!, pomislila je Bela. Gde
su svi nestali?
Iz iskustva je znala koliko štale vrve od života. Iz jednog boksa izvirila je
konjska glava i Bela je odmah požurila prema plemenitoj životinji.
- Bar neko da mi poželi dobrodošlicu! - rekla je s olakšanjem, pa je nežno
pomazila konja po vratu. - Lepotice, kakvo ti je bilo jutro? Jesi li već
meditirala? Ili bar popila biljni čaj?
Konj je klimao glavom, a Bela se odavno nije osećala tako dobro, kao sad.
- Da li bi htela da pođeš sa mnom i da spavaš u mom šatoru? - predložila je
konju.
Poznati miris štale i štalski zvuči opustili su je više od meditacije. Bela je
bolje pogledala konja.
- Zaista si prelepa - rekla je. - Vidim da si čistokrvna. Ali zašto takav lep
primerak kriju u pustinji?
Bela je zakoračila unazad pogledavši oko sebe. Nešto ovde nije bilo u redu.
Naježila se.

7
by voki

- Ma koješta! - smirivala je sebe i ponovo se okrenula konju. -Samo sam

predugo zarobljena ovde, zato mi se priviđaju duhovi. U protekle dve nedelje
naučila sam ovo: u pustinji se ne dešava ama baš ništa!
Najradije bi se popela na konja i odgalopirala... A zašto ne?, pomislila je u
sledećem momentu. Zašto da idem džipom u grad kad mogu da jašem?
Grad nije daleko, prisećala se Bela. I čim stigne u Al-Šarif, uz pismo izvinjenja
vratiće konja vlasniku.
Možda je Selim besan na mene što sam neposlušna, pa neće hteti više da me
podučava?, razmišljala je. I pošto svi misle da sam grozna, ne želim nikoga da
razočaram!
Tiho otvorivši vrata boksa, ušla je.
- Pošto si očigledno odlučio da provedeš celu nedelju sam u pustinji, dozvoli
bar telohraniteljima da te prate.
- Tako ne bih bio sam - suvo je uzvratio Almir. - Ovo je jedini odmor, koji sebi
dopuštam, pa hoću da budem običan čovek, a ne vladar. Ti ćeš me zameniti,
Rašide.
Njegov mlađi brat je prebledeo, verovatno se uplašio odgovornosti.
- Zar ne misliš da treba da odložiš taj izlet? Pregovori o ceni ulja dostigli su
odlučujuću tačku. Od tebe očekuju da im daš bolju ponudu.
- Onda su se prevarili. Rašid je progutao knedlu.
- Ovo je najgori trenutak za povlačenje, na vrhuncu...
- Greška, brate - prekinuo ga je Almir. - Ovo je najbolji trenutak.
- Kupiće ulje negde drugde.
- Neće.
- Otkud znaš, Almire? - upitao je Rašid. - Kako možeš da budeš toliko siguran?
Zašto nikad ne sumnjaš u svoje odluke?
Iz Rašidovih reči izbijalo je divljenje i frustracija dok su koračali prema
štalama.

8
by voki

- I ja bih želeo da budem takav kao ti - priznao je otvoreno. -Nikad ne

pokazuješ osećanja.
U tom trenutku Almir je čuo da se njegov konj nervozno oglasio i požurio je
do boksa.
- Što se ne može reći za mog konja - promrmljao je. - On jasno izražava svoja
raspoloženja.
- Nikakvo čudo što ga se svi plaše
- Rašid je tu i sebe ubrojao. Almir je posmatrao kako mu dovode konja. Kad je
video kako konj nervozno striže ušima, uzdahnuo je.
- Izgleda da je i Munji potrebna pauza, koliko i meni.
Prišao je nestrpljivom konju dok ga je brat pratio na bezbednoj udaljenosti.
- Zar se ti ničeg ne plašiš? - upitao je Rašid. - Zar se nikad nisi osećao... kao ja?
Dok je razmišljao o tome, Almirove usne razvukle su se u osmeh.
Šta da odgovori svom mlađem bratu? Da mu je detinjstvo bilo trening? A
trenirali su ga da mu najpreča bude odgovornost.
- Samopouzdanje raste s iskustvom - odgovorio je. - U međuvremenu sam
stekao mnogo iskustva.
Okrenuo se prema svom nestrpljivom konju.
- Pusti ga - naredio je štalskom momku izmenjenim glasom.
Čovek ga je odmah poslušao, pustio je konja i odskočio u stranu. Almir je
prišao Munji milujući ga po vratu. Konj se odmah smirio.
- Konji i žene! - Rašid se nasmešio. - Kako uspevaš? Almir je elegantno seo na
konja.
- Vratiću se za nekoliko dana. I Rašide... - povukao je uzde - ... ovo ti je dobra
prilika da stekneš iskustvo. Budi pametan i iskoristi je. Ali nemoj odmah da
započneš rat...
Ne čekajući bratovljev odgovor, Almir je dozvolio životinji da ispolji svoj
temperament. Munja je odgalopirao prema pustinji.

9
by voki

- Očigledno si i ti željan slobode, koliko i ja, druže -promrmljao je Almir

predajući se naletu adrenalina.
Pustinja mu je bila potrebna da pobegne od silnih vladarskih obaveza, kao i
od odgovornosti prema mlađem bratu i sestri. Kako su odrastali, sve im je više
trebala podrška.
Posle jedanaest meseci konačno je dao sebi oduška. Samo pustinja, Munja i
on.

Vrućina, žeđ, pesak... Vrućina, žeđ, pesak...

Zar nije trebalo da već stigne u grad?

Bela je satima jahala, ali pejzaž se nije menjao. Gde joj je bila pamet? Usta su
joj bila suva, glava ju je bolela, a oči su joj pakleno gorele!
Zatreptala je prema suncu vapeći za oazom s palmama i hladnom vodom.
A vrućina i žeđ iz minuta u minut postajale su sve nepodnošljivije. Prijao bi
joj čak i biljni čaj.
Bela je bila toliko iscrpljena da je ispustila uzde. Osetila je da kobila sama ide
dalje.
- Žao mi je - prošaputala je i legla na konja. - Treba da odustanemo...
Ali kobila je hrabro išla dalje, a Bela je bila previše iscrpljena da bi je
obuzdala. Obe će umreti...
Vreli pustinjski pesak prekriće njihove ostatke... Uprkos svemu, videla je
naslov: Bela Ročester nestala bez traga u pustinji!
Da li će to ikoga zanimati?
Bol u glavi bio je sve nepodnosljiviji, a pred očima joj se mutilo.
Poslednje što je videla pre nego što je pala s konja bila je tamna senka, koja
se odvojila od zlatnog peska.
Ovo je kraj!, pomislila je trenutak pre nego što je izgubila svest.

10
by voki

2. poglavlje

Almir je skočio s konja i nešto mu je tiho zapovedio. Munja je mirno stao.

Almirov šok pretvorio se u bes.
- Amira - nežno se obratio svojoj omiljenoj kobili mazeći je. -Šta radiš ovde?
Vezao je kobiline uzde za Munjino sedlo.
Kasnije će neko platiti za ovo!
Pošto je Amira dobro, mora da spase njenog otmičara. Ipak nije bezdušan.
Almir je prišao telu u pesku. Nikad u životu nije video tako netipičnog
konjokradicu.
Jedan pogled na ženinu odeću rekao mu je da ona pojma nema o životu u
pustinji. Malo dalje ležao je ružičasti kačket. Očigledno joj je to bila jedina
odbrana od sunca.
Dok je posmatrao neznanku, opustili su mu se uglovi usana. Posle svih
pretnji i upozorenja poslali su baš nju da ukrade njegovu najdragoceniju
kobilu?
Tiho je opsovao i sagnuo se da podigne onesvešćenu ženu. Kad joj se kosa
rasula kao zlatni vodopad, uzdahnuo je.
Dok je posmatrao njeno od sunca crveno lice, zaboravio je sve oko sebe,
video je samo nju. Nije mogao da odvoji pogled od njenih lepih usana...
Pomerili su joj se kapci i kad je otvorila oči, zagledao se u fascinantne plave oči
kao da je omadijan.
Pomerile su joj se ispucale usne i Almir je nagnuo glavu, ali ništa nije
razumeo. Tek je tad shvatio da je još uvek posmatra, kao da je u transu. Tiho je
opsovao.
Kakav sam ja to čovek? Žena je u nesvesti... gotovo mrtva!
Dehidrirala je!, prošlo mu je kroz glavu. Brzo je prišao svom konju i izvukao
bocu vode.
- Pij! - naredio je, ali ona ničim nije pokazala da ga je čula.

11
by voki

Poprskao je lepotici lice vodom. Ipak će morati da odgovara što se usudila da

mu ukrade najdragoceniju kobilu!
Ali prvo je mora skloniti sa sunca i rashladiti. A jedino mesto za to je njegov
tajni pustinjski kamp. Duboko uzdahnuvši, uzjahao je konja, a neznanku je
naslonio na mišićava prsa.
Dvadesetak minuta kasnije stigli su u kamp. Almir je pokušavao da se
pribere, nije mu bilo jasno zašto ga je ta onesvešćena žena toliko uzbudila.
Skočio je s konja s neznankom u naručju. Pre nego što ju je odneo u šator,
pustio je konje da se napiju hladne izvorske vode. Oprezno je spustio ženu na
madrac, koji mu je služio kao krevet, i namrštio se, jer je i dalje bila nekako
beživotna.
Zašto je nisam ostavio u pustinji? Tako bi problem bio rešen.
Almir je bio čas besan, čas zabrinut. Spustio je ruku na užareno čelo
nepomične žene. Uskoro će biti u većem problemu ako ne uspe da je rashladi.
- Iako ne znam ko si, u svakom slučaju znam da si lepa, ali glupa! - zarežao je
izlazeći iz šatora da donese vodu i peškir.
Toliko o nedelji mira i odmora...
Almir je umočio krpu u vodu i hladio je čelo i vrat konjokradice. Onda joj je
otkopčao lanenu bluzu i nakvasio ruke pokušavajući da ne misli na grudnjak,
koji se isprečio između njega i njenih punih dojki. Odlučno joj je peškirom
prebrisao celo telo razmišljajući o tome da je zapravo njemu potrebnije
hlađenje nego onesvešćenoj nezvanoj gošći. Ozbiljno ga je zabrinulo to što se
toliko zainteresovao za tu ženu. Brzo ju je oslobodio i pantalona, ne gledajući
je.
- Selime? - promrmljala je jedva čujno.
Almir se ukočio. Naravno! Kako je mogao da bude toliko glup? Imala je
saučesnika. Takvu krađu ona nije mogla sama smisliti, a kamoli izvesti.
Želeo je konačno da dobije odgovore, pa je uspravio ženu, prodrmao ju je i
prineo njenim usnama šolju vode.

12
by voki

- Pij! - zahtevao je, a njene usne konačno su se razdvojile kad je počela

halapljivo da guta. Potom ju je spustio na jastuke i nastavio da hladi njeno telo.
Kad je pomislio da je lepa neznanka dovoljno prisebna da može da priča,
ponovo ju je uspravio.
- Ko je bio s tobom? - glas mu je bio hrapav i grub. Odgovor nije dobio.
Čim je otvorila oči, ponovo ga je očaralo plavetnilo njenih očiju.
- Konj... - izgovorila je.
- Znam za konja - odgovorio je mrko. - Šta je s tvojim saučesnikom?
Žena se namrštila ovlaživši usne jezikom.
- Da li... je sve u redu... s konjem? - jedva je izgovorila.
Kakvo je to čudno biće?, pomislio je Almir. Jedva je preživela, a zanima je kako
je njegova kobila.
Ali pre nego što je dopustio da ga to dirne, setio se da je to verovatno zanima
zbog posla, zapravo, zbog zarade!
- Kobila je dobro, ali to ne može da zahvali tebi! - iako očigledno nije
tinejdžerka, nije mu palo na pamet da se ophodi prema njoj kao prema
odrasloj osobi. - Ako misliš da ćeš zaraditi, varaš se i to grdno!
- Zaraditi... ? - promucala je Bela zbunjeno.
- O, ne! Ti ne postavljaš pitanja, samo odgovaraš na njih -rekao je Almir
grubo. - Ali prvo hoću da znam ko je Selim.
Oči je opet sklopila, ali je trenutak pre ugledao u njima beznadežnost.
- Molim vas, nemojte me tamo vratiti.
- Gde tamo?
Kakav muškarac prepušta ženi da ukrade dragocenog konja? Ili je ovo
besramno biće toliko omađijalo sirotog čoveka da je sad zbog nje nadrljao?
Almira je ta pomisao nervirala i ponovo je prislonio šolju s vodom na njene
usne. Bela ga je instinktivno uhvatila za ruku, a njeni prsti kao da su mu opekli
kožu. Almir je zamalo ispustio šolju.

13
by voki

- Nisi to mogla da izvedeš bez pomoći - pokušao je još jednom. - Sigurno ti je

neko pomogao.
- Nije - prošaputala je slabašno. - Ja... to je bila moja ideja.
Stisnuo je usne spustivši lopova na jastuke. Njegove uhode otkrile su da
grupa kriminalaca planira da mu otme najbolje konje.
- Sad spavaj - zvučalo je kao naređenje. Almir je ustao. Mora da se kontroliše.
- Idem da obiđem životinje.
- Sačekajte... - zaustavila ga je. - Ko ste vi?
Cinično se osmehnuvši, zamišljeno je posmatrao njenu plavu kosu i svetlu
put. Tako apsurdno pitanje niko mu nikad nije postavio. Zar je moguće da ovo
naivno biće, koje je zaista poverovalo da mu može ukrasti konja, ne zna ko je
on? A to bi bilo idealno.
Niko nije znao gde se nalazi ovaj tajni kamp i trebalo je tako da ostane.
Pogotovo sada kad mora misliti na Amirinu bezbednost.
- Ja sam tvoj Bog osvete - glas mu je bio opasno tih. -Zažalićeš dan kad si se
usudila da mi ukradeš konja.
Potom je napustio šator.
Sve oko nje bilo je belo. Da li sam ja u raju?
Bela je zbunjeno zatreptala. Bilo je vruće i zagušljivo u šatoru, kao u rerni. U
glavi joj je bolno tutnjalo, usta su joj bila suva i pojma nije imala kako je
dospela ovamo.
Muški glas, koji joj je naredio da pije... čvrste, odlučne ruke oslobodile su je
odeće...
Oslobodile su me odeće?
Tek je sad Bela shvatila da na sebi ima samo donji veš. Osvrnula se u potrazi
za nečim čime bi se pokrila. Istog trena u šator je ušao nag visoki muškarac, s
peškirom oko bokova. Na širokim bronzanim ramenima i mišićavim prsima
sijale su kapljice vode.

14
by voki

Bela je pomislila da halucinira, jer je čovek bio toliko atraktivan i seksi da

nije mogao biti od krvi i mesa.
- U redu, možda sam već mrtva i u raju? - našalila se, ali uzalud je očekivala
osmeh. U njegovim crnim očima videla je samo odbojnost i omalovažavanje.
- Ili imaš čudnu viziju o raju ili još uvek ne razumeš u kakvoj si situaciji! -
zarežao je Almir.
- Muškarci, kao što ste vi, uglavnom su odgovorni za moju tešku situaciju -
izletelo je Beli. Zavrtelo joj se u glavi i osećala se neverovatno slabom. Ipak se
na silu osmehnula. - A smešno je to... kad pomislim koliko sam vremena
provela na žurkama da bih upoznala zaista spektakularnog muškarca. I onda
ga sretnem u pustinji.
Šokirani izraz na markantnom licu njenog spasitelja i sećanje, koje joj se
polako vraćalo, izmamili su joj uzdah.
- Slušajte, nemam pojma gde sam... i zašto mi ne persirate? Ne sećam se da
smo se upoznali.
Pošto je on i dalje ćutao, a nju je obuzela vrtoglavica, Bela je izgubila nit.
- Zadovoljiću se ako mi kažete da me nećete terati da pijem biljni čaj ili da
tražim smisao života - promrmljala je pogledavši ga u oči.
Odjednom je primetila koliko je on svež i pun snage dok ona izgleda jadno.
Instinktivno je podigla ruke da bar kosu sredi, ali je ciknula kad ju je dotakla.
- Pesak! Pesak! Svuda samo pesak! - histerično je vrisnula.
- To je normalno u pustinji - Almir je povratio samokontrolu.
- Da, ali ne u mojoj kosi!
Lepa plava kosa, njen zaštitni znak, sad je katastrofalna! Nikakvo čudo što
njen atraktivni spasilac nije pokazao zainteresovanost.
- Pre nekoliko sati bila si na samrti, a sad brineš zbog kose? Trgnuo ju je
zgađeni ton u njegovom glasu.

15
by voki

- Gospodine... možete li zamisliti kakav je osećaj biti zarobljen usred ove

pustoši? I to bez regeneratora za kosu? -zasiktala je, prstom pokazujući svoje
usne. - Evo! Usne su mi isušene i ispucale...
- To se dešava kad je čovek glup da jaše kroz pustinju bez vode - prekinuo ju
je Almir hladno.
- Zvuči kao da sam namerno htela da se izgubim! - ogorčeno je uzvratila Bela.
- I to se dešava kad se konj potera u pogrešnom smeru -Almirov tamni glas
bio je pun sarkazma.
- Vi baš nemate lepe manire! - Bela ga je ošinula pogledom.
- To zavisi od toga s kim imam posla.
Pošto Bela nije navikla na takvo ophođenje, razmišljala je da li je on toliko
nezainteresovan za nju zbog njene suve kose ili zbog izgorelog lica.
A zapravo nije bila svesna toga da se Almir jedva kontrolisao gledajući je u
grudnjaku i gaćicama.
Pola sata u bazenu, u kojem si se očigledno malopre osvežio, i upecaću te... čak i
bez ogledala!, pomislila je Bela posmatrajući ga.
- Da li vam je uvek toliko važan spoljašnji izgled? - upitao je Almir. Nije
primetio da je refleksno počeo da joj persira, ali Bela je to odmah registrovala.
- Zar za vas ne postoji ništa važnije, o čemu bi bilo vredno razmišljati? Kao, na
primer, o lekciji, koju ste danas naučili o pustinji?
- Na primer, da je najbolje da ne napuštam grad? - odgovorila je zajedljivo.
Sad joj je tek sinulo da je gotovo naga. Pocrvenela je, uspravila se i povukla je
kolena do brade obgrlivši ih rukama. Tako se osećala malo zaštićenijom.
- Ne sviđam vam se, je li? - upitala je mirno. - Verovatno vam nije drago što
sam preživela.
Almirovo lice se još jače smrknulo, ukoliko je to bilo moguće.
- Nisam očekivao da ću prvu noć u pustinji provesti s polumrtvom ženom! -
zarežao je.

16
by voki

- Bilo bi vam draže da je provedete s kompletno mrtvom ženom? - upitala je

Bela. - Verovatno zato što takva ne može da priča. Slušajte, zaista mi je žao ako
sam vam poremetila planove. Vratite mi odeću i dajte mi nešto protiv
glavobolje. Onda mi pokažite put do grada i nestaću.
Prosiktao je nešto na arapskom, što ona nije razumela.
- Zar ništa danas niste naučili? Ovo je pustinja, nije engleska livada. Ovde
ljudi ne idu u šetnju.
Odjednom se Bela setila crne senke na horizontu.
- Vi šetate i jašete - podsetila ga je.
- Rođen sam ovde. Prepoznajem svako pomeranje peska i umem da se
orijentišem po suncu, pa ipak ne bih krenuo tako nepripremljen u pustinju,
kao vi. Ukoliko ponovo budete planirali neko kriminalno delo, predlažem da
se bolje pripremite - cinično je odgovorio.
Pošto ga je Bela ćutke posmatrala ogromnim očima, opsovao
je.
- Nemate mapu, nemate prikladnu odeću za pustinju, nemate hranu, nemate
vodu! - nabrajao je. - Na šta ste mislili?
- Ja... uopšte nisam razmišljala - priznala je postideno. - Htela sam da odem u
grad i očigledno sam potcenila razdaljinu.
- A ta mala greška mogla vas je koštati dva života da nisam slučajno naišao!
- Dva... - kad je shvatila šta je time hteo da kaže, Beli je zastao dah. - Šta... šta
je s prelepom kobilom? - upitala je uplašeno. - Da li
je... ?
- Kobila će preživeti. I vama je jasno da je dragocena i nezamenljiva. Zato ste
je ukrali.
Bela je zbunjeno zatreptala.
- Nju sam izabrala, jer je delovala pitomo i druželjubivo -promrmljala je
odsutno. - Ona je čistokrvna arapska kobila, zar ne? - upitala je stidljivo. -
Može se prepoznati po finim zglobovima.

17
by voki

- Što je vama dobro poznato! Kako biste inače izabrali pravu životinju?
- Imate pravo da se ljutite na mene iako nisam nameravala da dovedem
životinju u opasnost. Naime, ja volim konje više od ičega... čak više od ljudi... -
činilo se da će je glas izdati, ali se Bela sabrala. - Zaista sam bila ubeđena da
ima manje od sata jahanja do grada.
- Gde su vas, naravno, čekali.
- Čekali? - ponovila je zapanjeno. - Ko?
- Vaši saučesnici, naravno! Zar me smatrate ograničenim?
- Ne - iskreno je odgovorila. - Ali zaista nemam saučesnike.
- Onda sami hoćete da prodate kobilu? Sad joj je bilo dosta.
- Nisam htela da je prodam! Htela sam da je vratim vlasniku uz pismo
izvinjenja i odštetu!
- Pokušavate da me ubedite da ste ukrali kobilu da biste je vratili?
- Ja ne kradem konje! - Beli je od uzbuđenja ponestalo glasa. -Ja... samo sam
nakratko pozajmila konja! Zar ne možete to da utuvite u glavu?
- Da li je kobila bila van štale? - upitao je Almir posle duže pauze.
- Nije.
- Da li ste je izveli iz štale? Bela je teatralno uzdahnula.
- Pozajmila sam je!
Bila je veoma uznemirena, ali nije htela to da pokaže. Da bar ima neko oružje!
A onda se setila da je i ovaj mračni lik samo muškarac. A ona je imala prelepe
plave oči, što su joj stalno govorili.
- Mogu to da objasnim... - njen glas odjednom je postao nežan. Almir ju je
zapanjeno gledao kako mu se smeši tim lepim punim usnama.
- Baš me zanima - promrmljao je prekrstivši ruke na grudima.
Možda ga ne gledam kako bi trebalo?, razmišljala je Bela. Kosa! Kosa joj je,
pored očiju, najbolje oružje. Pokušala je pokretom glave da zabaci dugu plavu
grivu preko ramena, ali joj je kosa bila puna peska i toliko suva da se ni
pomerila nije.

18
by voki

Šta sad? Ako ju je izdala ženstvenost, preostaju joj duhovitost i dramatičnost.

- Držali su me kao roba usred nedođije. - počela je drhtavim glasom.
- Kako se zove to mesto? - prekinuo ju je Almir.
- Utočište ili tako nekako - Bela je zadrhtala. - To je nekakav kamp za jogu...
gde čovek naprosto poludi...
- Pričate o poznatom centru za meditaciju - hladno je uzvratio.
- Naravno - požurila je Bela da potvrdi. - Ali tamo ima samo peska...
- Dok vi kukate, pustinja je zauvek promenila lice.
Nekoliko trenutaka Bela ga je posmatrala, pa je zatresla glavom.
- Šteta, u početku ste mi čak bili simpatični. Verovatno ćete sad tvrditi da baš
volite prokleti pesak.
- Tako je. Nažalost, imam malo vremena da uživam u pustinji.
- Koliko je to malo? - upitala je ironično. - Nanosekunda? Nadam se da nikada
više neću videti ovoliko peska. I samo sam zato pozajmila konja. Verovatno bih
pitala mogu li nakratko da ga pozajmim da sam videla nekog u štalama. Ali
nikog nije bilo. Bilo je zaista neobično, kao da je visila nekakva opasnost u
vazduhu... Ali verovatno sam to umislila. Činilo se da je Almir ne sluša.
- Sve je bilo napušteno, kažete? I ušli ste i izveli kobilu iz boksa, a da vas niko
nije zaustavio?
- Da... - pošto je njegov ton postao mekši, Bela je postala sigurnija u sebe. -
Kome god da pripadaju te štale, trebalo bi da otkaže personalu. Šta bi bilo da
se neka životinja razbolela?
- Tako je.
- U svakom slučaju, jahala sam u smeru gde sam mislila da je grad. Ali
očigledno sam pogrešila, ali dok sam to shvatila, bilo je kasno. Da vi niste
naišli...
- Sad biste ležali mrtvi usred pustinje. Bela je zadrhtala.
- Da, verovatno... dakle, hvala vam. Zaista imam sreće što ste me pronašli.

19
by voki

Almir ju je zamišljeno posmatrao. Onda se okrenuo i iz svoje torbe izvukao

belu odoru. Fascinirana Bela pratila je svaki njegov pokret.
- A da se okrenete? - upitao je kruto. Ovo je njen teren!
- Zašto bih? - uzvratila je naglašeno nevino. - Imate fenomenalno telo.
Almir je zadržao dah.
- A ti igraš opasnu igru za ženu, koja putuje sama i nezaštićena. Možda nisam
plemeniti spasilac, kako misliš. Dakle, nemoj da se osećaš previše sigurnom,
habibati.
Njegov glas odjednom je dobio iznenađujuće nežan ton, ali su mu oči opasno
sevale. Obukao je odoru preko glave, pa se oslobodio peškira. Zadenuo je
zakrivljeni bodež u nabore odore. Bela je progutala knedlu razmišljajući o
tome da li je vrućina kriva za to što se oseća kao u snu.
Kad je Almir zakoračio prema njoj, povukla se u najdalji ugao.
- U redu, razumela sam... humor nije dozvoljen. Ali je u Engleskoj normalno
da se čovek bar nasmeši kad se neko šali.
Zapravo je želela da pita šta će mu bodež, ali se nije usudila. Nije bio nimalo
nalik muškarcima, s kojima je dosad imala posla. Pa ipak joj se svidela ta
mešavina neukroćenog muškarca.
I čiste seksualnosti...

20
by voki

3. poglavlje

Ovaj čovek mogao bi biti opasan po mene, razmišljala je Bela posmatrajući

njegove markantne crte, koje su izražavale unutrašnju snagu i
samopouzdanje.
- Mogu li sad i ja dobiti svoju odeću? - upitala je. - Ovako sam ranjiva.
Apel na osećaj časti uvek je bio delotvoran. Njen spasilac se čak okrenuo dok
se Bela oblačila. Pošto je bila slaba, brzo je sela posmatrajući široka muška
ramena pred sobom. Čudno, ali u tradicionalnoj arapskoj odori bio je još
muževniji nego kad je bio opasan peškirom.
Pre ga je mogla zamisliti u borbi nego za radnim stolom. Bila je prestravljena
svojim fantazijama. Zašto je ovog savršenog čoveka upoznala pod ovakvim
okolnostima? Pokrila je oči rukama i nasmejala se.
Almir se okrenuo, namršteno je gledajući. Verovatno joj je toplota udarila u
glavu.
- Iznenađen sam što u ovakvoj situaciji možete da se smejete.
Opet mi govori „vi"!, zaključila je Bela razočarano. Baš sada kad...
- Izgubili ste se i nemate pojma gde ste.
- Nije strašno - odmahnula je rukom. - S vama sam.
- Zato treba da se plašite - odgovorio je. - Možda sam opasniji od pustinje.
Ovde nema nikoga, samo nas dvoje. Niko vas neće čuti da vrištite...
Bela se glasno nasmejala.
- Zvuči kao horor!
- Samo pokušavam da vam objasnim da bi vam malo opreznosti moglo
produžiti život.
- Živela sam u Londonu i Njujorku i umem da se čuvam - Bela je zadrhtala od
njegovog osmeha.

21
by voki

- Ali ovo nije ni Njujork ni London. U arapskoj pustinji ste, s muškarcem koga
ne poznajete. A van ovog šatora ima zmija, škorpija i dovoljno peska da vaše
telo nestane pre nego što shvatite šta vam se dešava.
Naježila se, ali se nije dala prestrašiti.
- Bolje prestanite - upozorila ga je.
- Ili želite da delite šator s histeričnom ženom?
- Ne želim da ga delim ni sa jednom - odgovorio je hladno.
- O... Razumem, vi ste gej.
Bes je zaiskrio u Almirovim očima.
- Nisam gej, ali ne tražim društvo. Treba mi samoća!
- Zaista? Mislite... Želite da budete sasvim sami?
- Pravi je dar biti sam i imati vremena za razmišljanje. Složila je grimasu.
- Mene što se tiče, razmišljanje je precenjeno. Više volim da budem među
ljudima.
- Pa šta ste onda tražili u utočištu?
- Bila sam tamo po kazni!
- Ko vas je kaznio? Bela je uzdahnula.
- Dovoljno je loše što sam u tom kampu bila zarobljena dve nedelje. Želim to
što pre da zaboravim. Postala sam alergična na meditaciju. Život je i ovako
težak...
Posmatrala je kako Almir sipa vodu u čašu. Njegovi pokreti bili su sigurni i
nekako... pažljivi. Pored toga što izgledao neverovatno dobro, previše je
ozbiljan. Kad se okrenuo, pogledao ju je isto kao njen otac. Zatvorila je oči
pritisnula si rukama glavu, koja ju je sve jače bolela.
- Jako vas boli?
- Ne - pre bi pala mrtva nego da ovom lepotanu čeličnog pogleda pokaže bilo
kakvu slabost. - Nikad mi nije bilo bolje u životu...
- Još uvek ste dehidrirani. Pijte. Tutnjilo joj je u glavi, pa je otvorila oči i
pružila ruku.

22
by voki

- Kako to da imate toliko vode? - upitala je Bela otpivši nekoliko gutljaja.

- Došao sam ovamo pripremljen, ne kao vi - odgovorio je arogantno. - Inače,
nisam navikao da ponavljam pitanje. Dakle... ko vas je poslao u kamp?
- Moj otac. Ovde je trebalo da pronađem sebe.
- A vi ste se izgubili...
Podrugljivi osmeh mu je toliko ozario lice da je Bela izgubila dah. Ruke su
počele da joj drhte, pa je odložila čašu.
- Još jednom vam se zahvaljujem što ste me spasli.
- Šta mi je preostalo? Kolabirali ste preda mnom - odgovorio je nimalo
šarmantno.
Bela je otvorila usta da mu odgovori, ali ih je odmah zatvorila. Almir je nije
ispuštao iz vida.
- Dakle... ko ste vi? - upitao je zapovedničkim tonom.
Razrogačila je oči, ali ne od zadivljenosti. Niko je nikada nije pitao ko je ona.
Svi su je poznavali u Londonu, Njujorku, Milanu, Parizu... bilo gde. Pratili su je
u stopu, snimali i kritikovali. Ljudi, koje nikad nije videla, ponašali su se prema
njoj kao da su stari prijatelji. Ili neprijatelji. Svako je imao mišljenje o njoj,
uglavnom loše...
Ali ovde, u arapskoj pustinji, niko nije obraćao pažnju na njeno lice i ime. I
tek je sad Bela shvatila da niko ne zna gde je ona. Niko je ne posmatra niti
iščekuje njen pogrešan korak. Verovatno je reporterima bez nje užasno
dosadno.
U njoj je rastao osećaj slobode. Nasmešila se svom spasiocu.
- Ja sam Kejt - rekla je. - A vi ste...?
- Ko je Olivija? - odgovorio je pitanjem. - I šta ni u kom slučaju ne sme da
učini?
Kad je pomislila na situaciju zbog koje je završila ovde, nestalo je osmeha s
Belinog lica.
- Šta znate o Oliviji?

23
by voki

- Dok ste bili u delirijumu, stalno ste ponavljali to ime: Olivija, ne smeš to da
učiniš! Molim te, nemoj! Ko je ona?
- Neko koga poznajem... - prošaputala je Bela tresući se celim telom. Šta li je
još saznao dok je bila u groznici? Osećala se nesigurnom i ranjivom. - Da li sam
još nešto izgovorila?
Možda nešto o Zoi? Ili o onoj strašnoj večeri?
- Ne mnogo. Zna li neko da ste pobegli iz centra?
- Ne - Bela je pomislila na razgovor sa Selimom. - Ali mislim da će neko znati
šta sam naumila...
- I poslaće ljude da te traže! - pretpostavio je Almir smrknuto. - A to mi nije
potrebno.
- Potpuno se slažem s vama - prošaputala je Bela. - Ako me nađu, pokušaće da
me odvuku nazad i još više će me mučiti... -zastala je shvativši šta je on rekao. -
A zašto vi ne želite da me traže? - upitala je sumnjičavo. - Trebalo bi da vam je
svejedno, osim ako... - oči su joj postale ogromne. - Osim ako vi imate razlog da
se krijete! Ako niko ne zna gde ste, mora da ste... ubica ili tako nešto -
razmišljala je naglas.
- Dosad me niko nije naveo na ubistvo - zaškrgutao je Almir zubima - ali
iskušenje postaje sve veće. Očigledno imate bujnu maštu i mnogo pričate za
nekoga ko je malopre bio u nesvesti.
- Da, živahna sam - potvrdila je Bela vedro. - Dakle, ako niste kriminalac,
sigurno ste neko poznat.
Naslonila je bradu na kolena. On ni u kom slučaju ne sme da primeti koliko je
slabašna.
- Sigurno ste onaj šeik - razmišljala je. - Zato ne želite da znaju gde ste, zar
ne?
Kad je podigla pogled, videla je da je zakoračio unazad i gotovo se uplašila
napetog izraza na njegovom licu.
- Šta vi znate o šeiku?

24
by voki

- Malo. Ali Selim mi je ispričao da svake godine provodite nedelju dana ovde,
sami. Zato ne želite da me nađu, zar ne? Ovo je vaša nedelja u pustinji i ne
želite da vam je bilo ko pokvari.
- Čudne su vam pretpostavke.
- Ali su tačne - odgovorila je Bela opušteno. - To nije razlog da budete
neprijateljski nastrojeni prema meni. Sve znam o porivu da se pobegne od
ljudi. I mogu da čuvam tajnu.
Protrljala je lice o koleno, pa se namrštila, jer ju je pesak izgrebao.
- Nikome neću spomenuti da sam vas videla ako vi učinite isto za mene.
- Ovo nije igra! - uzviknuo je Almir. Bela se stresla.
- Ni moja glavobolja nije igra! - bila je premorena razgovorom, koji nije
obećavao ništa dobro, pa se bacila na jastuke sklopljenih očiju. - Nemojte da
zurite u mene. Treba da meditirate, onda ne biste toliko razmišljali.
- A vi bi trebalo više da razmišljate, pa ne biste upadali u nevolje!
U tom trenutku Bela se spontano odlučila da preuzme sudbinu u svoje ruke.
Odlučno se osovila na noge, a već u sledećem trenutku pala je na madrac.
- Vau! Nijedno piće nisam popila, a već sam u horizontali! Slušajte, šeiče...
pokažite mi put do AI... kako se već zove vaš grad, pa ću otići svojim putem, a
vi možete da se vratite samoći.
Pre nego što je shvatila šta se dešava, Bela je osetila da ju je podigao na noge.
- Kako ćete stići u Al-Šarif kad ne možete ni da izađete iz šatora?
- Iznajmite mi konja, snaći ću se... Šator je počeo da se vrti oko nje, pa je Bela
instinktivno potražila nešto, za šta bi mogla da se uhvati. A videla je samo
njegova široka prsa i... naslonila se na njih. Omamili su je čvrsti mišići i
muževan miris njegove kože.
- Mmm... divno mirišete - promrmljala je kao u transu. - Ali to vam sigurno
govore mnoge žene.

25
by voki

Prosiktao je nešto na svom jeziku, što ona nije razumela, i već u sledećem
trenutku ju je odgurnuo, pa je pala. Odgurnuo me je od sebe! Nijedan muškarac
nikada joj to nije učinio. Zapravo je uvek bilo obrnuto...
Iako se borila s vrtoglavicom, pogledala ga je u crne oči, iz kojih su iskrile
varnice.
- Apsolutno ne umete da se ponašate! Uzdahnula je.
- Nažalost, u pravu ste... Zarila je nokte u butine da bi skrenula pažnju s
mučnine, koja ju je obuzela. - Dajte mi konja i rešićete me se...
- Nećete dobiti kobilu!
- Zašto? - jedva je gledala u to smrknuto lice. - Šta će vam dva konja?
- Moj konj bi vas zbacio u roku od pet sekundi, a kobila je previše dragocena
da bi je uništila početnica. Inače, bez pratnje nikud ne biste stigli.
Belu je nervirao njegov ton i htela je da mu kaže da se i te kako razume u
konje. Ali što je manje znao o njoj, tim bolje. Iako joj se stanje pogoršavalo,
uspravila se na noge pred Almirom.
- Hoćete li me vi otpratiti? - položila je šaku na njegovu podlakticu. Kad je
čula kako je šištavo udahnuo, na njenim usnama zatitrao je trijumfalan osmeh:
instinktivna, tipična ženska reakcija na muško divljenje. Zar joj nije bilo jasno
da on nije bio ravnodušan prema njoj, kao što je hteo da pokaže?
Bio je to balzam za njenu sujetu, jer je čak i bez šminke, regeneratora za kosu
i elegantne odeće bila u stanju da smota muškarca oko malog prsta. I to ne bilo
kog muškarca!
Daj mi još pet minuta i poklonićeš mi kobilu!
- Znam da ćete mi pomoći - rekla je tiho. - Ja... sama ću biti izgubljena...
- Bili ste izgubljeni kad sam vas pronašao u pesku - podsetio ju je hladno.
Lice joj je pocrvenelo od stida, ali i besa. Baš je bezosećajan! I sad je ona
zaista u klopci! Šta da radim? E, da, muškarci vole kad im se govori da su u
pravu.

26
by voki

Bela se pretvorila u dobru devojčicu iako bi najradije ošamarila tog

arogantnog šeika. Bacila je bespomoćan pogled na njega, čak su joj suze
zaiskrile u plavim očima.
- U pravu ste - priznala je drhtavim glasom. - Izgubljena sam...
Almir ju je pažljivo posmatrao.
- Imate li problema s očima? - upitao je. - Da li je to zbog peska? Ako jeste,
treba da ih isperete vodom.
Uprkos besu, Bela je morala da se nasmeje.
- Dakle, ipak ima humora ispod tvrde, tamne ljušture?
- Ja se ne smejem.
- Ali trebalo bi! Smeh oslobađa i sigurno bi vam prijao. Previše ste mrki...
zaboravite! - odmahnula je rukomjer mu se izraz lica nije promenio. -
Flertovanje s vama težak je posao i očigledno ne vodi ničemu... - zatresla je
glavom. - Izgleda da ću morati da se oslonim na sebe...
- Užasno ste manipulativna žena i baš sporo učite -negodovao je Almir.
- Nisam spora!
U njegovim tamnim očima kratko je sevnulo.
- Priznajete bar to da pokušavate da manipulišete mnome. Interesantno...
Odajte mi još samo jedno: uspeva li to kod drugih muškaraca? Rade li oni ono
šta želite kad ih tako pogledate?
- Uglavnom - odgovorila je Bela. Prokletstvo! Nije samo iskočila iz koloseka,
već je izgubila jedini talenat, u koji je dosad bila sigurna: sposobnost da od
muškaraca napravi robove!
Šta joj je preostalo? Nije pametna, kao njena sestra Ani, nije druželjubiva kao
Emili, a ni praktična kao Olivija.
Bela se osećala strašno ranjivom i skrenula je pogled.
- Mrzite me i to je u redu - rekla je. - To je još jedan razlog da me se što pre
rešite, zar ne? Molim vas, sa mo me odvedite do grada i kunem vam se, nikada
vam više neću praviti probleme.

27
by voki

Sad se Almir glasno nasmejao.

- Probleme? Mislite na reč, koja vam je ispisana na čelu? -upitao je
sarkastično.
Bože, kako je taj čovek lep kad se opusti! Možda ipak nije sve izgubljeno...
- Molim vas...
- Ne možete da odustanete, zar ne? Mislim na flertovanje. Najradije bih vam
obukao kostim trbušne plesačice da vidim šta ste sve spremni da učinite da
biste postigli ono što želite.
- Zaista žene plešu za vas? - upitala je zainteresovano. - S velom?
- Šta god zahtevam od njih, one to rade - Almir nije skidao pogled s Bele.
To je bio izazov, na koji je morala da odgovori.
- Ja ne bih plesala za vas! Njegov osmeh bio je toliko arogantan da joj je krv
proključala.
- Ja sam šeik. Ako vam naredim da plešete, plesaćete.
- A šta ako neću? Iščezao mu je osmeh s lica.
- Veoma ste hrabri i tvrdoglavi.
- Tako je! Vi me ne želite u svojoj blizini. Kako kažete, donosim samo nevolje,
dakle...
Ućutala je pošto se on stvorio pred njom obuhvativši njeno lice šakama. Srce
joj je poskočilo i Bela se nadala da on ne čuje potmulu tutnjavu u njenim
grudima. Bila je nespremna i obuzela ju je slabost, koja nije bila ni u kakvoj
vezi s dehidriranošću niti s umorom. Naprotiv!
- Otpratiću vas do grada - okovao ju je pogledom. Zagledana u njegove crne
oči, Bela je osetila olakšanje.
- Hvala... Zaista ste divni i... Znala sam to tog momenta kad ste ušli u šator.
Ono s bodežom trebalo je da me zadivi. Kladim se da je bodež samo ukras i da
nije ni oštar. Dakle...
- Da li uvek prekidate ljude, koji žele da vam nešto kažu?

28
by voki

- Često - priznala je Bela. - To je jedna od mojih najvećih grešaka, ali radim na

tome i...
- Ne radite dovoljno - Almir joj je zamišljeno pomazio obraz palcem, na šta se
Bela stresla. - A sad me saslušajte: obećao sam da ću vas odvesti u Al-Šarif...
- Da, hvala, to sam razumela...
- ...na kraju mog boravka u pustinji - dodao je Almir opušteno. Kad je Bela
pokušala da se usprotivi, rukom joj je pokrio usne. - Jednom godišnje ukaže mi
se prilika da kratko vreme provedem sam. Neću odustati od toga ni po koju
cenu, pogotovo neću zbog neke žene.
Prigušeno je vrisnula.
- Što vam ostavlja dve mogućnosti... - nastavio je vedro. - Ili ćete otići sami i
pešice... pa ćete za dva do tri sata biti mrtvi ili ćete ostati sa mnom do mog
povratka u Al-Šarif.

29
by voki

4. poglavlje

Almir je sklonio ruku s Belinih usta i jedva je savladao želju da je poljubi.

- To su opcije, pa birajte.
Bio je iznerviran, ali ne zbog nje, već zbog svoje slabosti. Uprkos njenom
ponašanju, bila je to najprivlačnija i najpoželjnija žena, koju je upoznao. I
nimalo nije imun na nju.
Kako je to ponižavajuće! Zar je sličniji ocu nego što je mislio?
U međuvremenu je shvatio da ona nije kriminalac i da nije pokušala da mu
ukrade dragocenu kobilu. Zar treba da joj bude zahvalan što je iznajmila
Amiru i što je očigledno stigla tamo nekoliko minuta pre lopova. Almir se
nasmejao pomislivši kako su lopovi bili zapanjeni kad su ušli u praznu štalu.
U svakom slučaju, neće ispuštati Amiru iz vida dok se ne vrati u palatu. A to je
značilo da mora zadržati i izazovnu malu vešticu.
Dok je posmatrao njeno lice, u Almiru se javila pohota, kakvu nikad nije
osetio. Iako joj je lice bilo crveno od vrućine i besa, a plava kosa isušena i oči
iritirane, bila je prelepa. Kao princeze iz bajki...
Nažalost, nije pitoma, kao one. Ona je divlja princeza!
U njenim plavim očima, koje su sevale, primetio je koliko se teško kontroliše.
Bila je spremna za borbu, ali se uzdržavala. A Almir se znatiželjno pitao šta je
to pokušavala da prikrije od
njega.
Pošto je navikao da ga svi poštuju i da su pred njim poslušni i ponizni, bilo
mu je teško da se nosi s njenim drskim ponašanjem lišenim poštovanja.
- Obično se ljudi trude da mi udovolje - rekao je da bi je sprečio da opet izrazi
nepoštovanje.
- Dakle, ako vi kažete: „Skoči!", svi skaču?
- Tako nekako.

30
by voki

- Ako to očekujete od ljudi oko sebe, sigurno nećete biti zadovoljni mnome.
Tvrdoglava sam, ne zanimaju me pravila i mogu svakoga da iznerviram ako to
poželim - nabrojala je Bela svoje mane.
- Zato su me proterali u pustinju. Dakle, ukoliko insistirate da ostanem,
sigurno ću vas izludeti.
Pa ona to već čini!
- Znam da je bilo pogrešno to što sam pozajmila vašeg konja bez pitanja, ali...
- Nije reč o kobili, već o vašem nedostatku poštovanja prema meni - prekinuo
ju je Almir, ali joj nije rekao da je ona zapravo spasla Amiru.
Bela je ćutala nekoliko trenutaka.
- Znate li da mi se mnogo više dopadate kad se smejete? I kako da vam se
obraćam?
- Biće u redu ako koristite Vaše veličanstvo. Bela je podigla obrve.
- Vau! Vaše veličanstvo! - nije mogla da ostane ozbiljna. - I zaista moram da
radim ono što mi zapovedite, Vaše veličanstvo? -namignula je. - Sad sam ja,
vaša robinja?
Almir se silno trudio da odagna sliku izazovne plavuše s najlepšim plavim
očima na svetu, koja na sebi ima samo providni veo i pleše samo za njega.
- Ta pomisao nije loša, ali još nisam odlučio - promrmljao je.
Uznemirio ju je njegov odgovor. Ili je živnula? Nije bio siguran. Kad čovek
ima posla s ovakvom ženom, mora biti na sve spreman!
- Dobro ćemo se slagati ako se budete pridržavali određenih pravila -
objasnio je.
- Da čujem? - Bela je nestrpljivo sklonila pramen kose s lica. - Kladim se da je
prvo pravilo da vam se odsad obraćam titulom Vaše veličanstvo.
- Naravno!
Kad je Almir video da se zateturala, palo mu je na pamet da je dugo bila na
suncu i da je još uvek slaba.
- Obavezno morate da pijete više tečnosti.

31
by voki

- Vi možda jeste šeik... Vaše veličanstvo, ali volela bih da prestanete da mi

komandujete. Znate, takav stav uvek izvlači ono najgore iz mene - uprkos
svemu, činilo se da je srećna što opet može da sedne, pa je željno prinela čašu
vode usnama. Čim je popila vodu, Bela je živnula. - Zar u ovom šatoru nema
kupatila?
Almir nije mogao da potisne osmeh. Iz nekog razloga sviđao mu se njen
humor i... još više njeno telo. Možda je to zato što su se ljudi u njegovom
prisustvu uvek formalno ponašali.
- Ovde ima nešto što ja nazivam privatnim kupatilom iako je van šatora.
Naime, u ovoj oazi postoji prirodni bazen.
- Nadam se da ima i bar, gde serviraju hladne napitke, kao i kabina za
presvlačenje. A možda treba da se svučem na javnom mestu?
Kad je Almir zamislio tu sliku, krv mu se pretvorila u užarenu lavu.
- Ovo nije javno mesto. Samo sam ja ovde.
- Pa... - Bela ga je odmerila. - U tom slučaju... Vaše veličanstvo... nemojte da
virite! A šta je s drugim životinjama, koje ste spomenuli? Hoće li pokušati da
me pojedu dok se
kupam?
- Sumnjam.
- Dobro! - obradovala se Bela. - Ne želim da budem večera gladnoj kamili!
- Kamile su biljožderi.
Bela je zadrhtala, kao da je zarežao bengalski tigar.
- Biljke! To me je gotovo ubilo u kampu! Molim vas da više ne spominjete tu
reč... Vaše veličanstvo! - dodala je. - Pretpostavljam da nema smisla da tražim
od vas ogledalo, fen ili odeću da se presvučem?
- Možete oprati svoju garderobu u bazenu, pa je osušite na steni na suncu.
- A u međuvremenu da šetam naga?

32
by voki

- Pozajmicu vam svoju odoru - ponudio je Almir, a znao je da time sebi čini
veću uslugu nego njoj. Ako se uskoro ne smiri, moraće da skoči u bazen da se
ohladi. - I izbegavajte sunce! - dodao je pre nego što je otišao.
Bela je s uživanjem ušla u vodu. Koža joj je gorela, osećala se znojavom,
prljavom i neprivlačnom. A dokaz da je tako bilo je šeikovo ponašanje.
Možda me krišom posmatra?
Bela je pogledala šator, ali sve je bilo mirno. Još uvek je mislila da sanja kad je
pomislila na to da će danima biti zarobljena u ovoj oazi. Mada... to više nije
košmar...
Dok je plivala u bazenu, pomislila je na to u šta se pretvorio njen život. Šeik
očigledno pojma nema ko je ona. I nije čuo ništa o poslednjem skandalu u
porodici Ročester.
Dok je gledala u plavo nebo, sve joj se više sviđala ova situacija. Iako je
mrzela pustinju, prvi put u životu osećala se... slobodnom. Kako bi bilo kad bi
mogla da počne život iz početka, bez bremena prošlosti? Daleko od kuće...
Imam li ja još uvek dom? Nedostaje li ikome na imanju Ročesterovih? Ili su svi
srećni što su je se konačno rešili?
Kad su joj potekle suze niz lice, zaronila je u vodu i zaplivala ispod površine.
Rukom je dotaknula peskovito dno i to ju je otreznilo. Ovo nije okean, već mala
zelena oaza usred... ničega.
Kod kuće se borila s reporterima, neiskrenim prijateljima i članovima
porodice, koji su negodovali zbog njenog ponašanja. A ovde joj život
zagorčavaju pesak, vrućina i odvratni biljni čaj.
Kad je izronila, Bela je otkrla da nije sama. Šeikov predivni pastuh stajao ie
kraj bazena i pio vodu.
- Zdravo! - naglas ga je pozdravila.
- Da li si zaista toliko opasan? Zapravo, uopšte ne izgledaš tako.
Kad je čuo njen glas, konj se propeo, pa je Bela videla samo njegova kopita u
vazduhu.

33
by voki

- U redu, shvatila sam. Opasan si, kao i tvoj gazda. Ali smiri se, ja sam
bezopasna.
Ustala je i protresla kosu. Konj je nervozno frktao.
- Možda ćeš mi pokazati još neki trik? - Bela je mirno pružila ruku životinji.
- Nemojte! - zagrmeo je duboki glas.
- Ima đavolski temperament i mogao bi da vas povredi! Bela se ukočila, ali ne
zbog straha od konja.
- Da li ste me sve vreme posmatrali? - upitala je pokušavajući da pokrije telo
kosom i rukama.
- Zapravo sam bio oprezan, jer ste talentovani za privlačenje nevolja.
Time ju je pogodio više nego što je mogao zamisliti.
- Niste odgovorni za mene.
- Znam, ali kad biste ovde umrli, morao bih da skratim odmor i da odnesem
vaše telo u Al-Šarif.
- O, hvala lepo! - rekla je Bela uvređeno, pa je zabacila mokru kosu
zaboravivši da joj ona pokriva grudi.
Tek kad je čula Almirov šumni udah, shvatila je kako izgleda. I očigledno je
bio zadivljen, to je odavao sjaj u njegovim očima. Bela nije ni pokušala da se
pokrije.
- Prestanite da zurite u mene!
- Da vam se to ne sviđa, ne biste se svukli - odgovorio je arogantno.
- Nemate manire... Vaše veličanstvo!
- A ti nemaš stida, habibati. Izlazeći iz bazena, pošla je prema svojoj odeći,
koja se sušila na suncu, razmišljajući o tome da li je on u pravu. Verovatno
jeste...
Još uvek je bila duboko povređena time što ju je porodica odbacila, pa joj
njegova zadivljenost nije smetala niti se zbog toga stidela. Zapravo, prijala joj
je njegova pažnja.

34
by voki

Osećala je na sebi njegov pogled. Ponosno podignute glave, Bela je pošla

prema Almiru, koji je stajao kraj svog pastuva da bi sprečio Munju da povredi
malu nimfu.
- Trebalo bi da budeš mirniji i opušteniji - rekla je prijateljski. - Ne zanimaju
me tvoji mačo stavovi. Uostalom, znam da si jači od mene.
Almir je shvatio da se ne obraća njemu, već Munji. Kad je Bela pružila ruku
prema životinji, Munja je nervozno zaigrao, ali je Almir energično povukao
uzde.
- Zaista ste najprovokativnija, naj... - nije pronalazio reći da izrazi svoj bes.
- Nemojte zaboraviti odrednice nepromišljena, neodgovorna i sebična...
Vaše veličanstvo - pomogla mu je Bela.
Almir je zarežao i snažno ju je privukao uza se. Bez upozorenja divlje joj je
poljubio usne iako je i dalje čvrsto držao uzde.
Bela je gorela. Nikad nije osetila ništa slično.
Almir ju je potom odgurnuo od sebe, kao da je obolela od teške zarazne
bolesti. Bela se zateturala pitajući se u magnovenju kako je mogao prekinuti
nešto tako dobro.
Da ju je neko sad pitao da li se ikada ljubila, rekla bi bez razmišljanja: Do
danas nisam! Gde li je šeik naučio tako da ljubi?
- Obuci se! - grubo je naredio Almir bradom pokazavši prema šatoru.
Iako nije razumela zašto je opet toliko neraspoložen, poslušala ga je.
Čudno, mnogo joj je prijao taj poljubac!
Na madracu je ugledala belu odoru, sličnu onoj, koju je šeik imao na sebi.
Bela ju je obukla i spotaknula se o duge skute kad je pokušala da zakorači.
Videla je da je šeik prati i složila je grimasu.
- Prevelika mi je! Baš je u trendu! - rekla je smejući se. - Ne mogu da hodam,
slomiću vrat. Imate li možda makaze?
Šeik je izvukao bodež prilazeći joj.
- U redu je! Nije potrebno! - povukla se Bela. - Naučiću da...

35
by voki

Zanemela je, jer je on u dva reza otklonio visak materijala. Odora joj je sad
bila do članaka.
- Dakle, bodež nije tek ukras - morala je nešto da kaže.
- Naravno da nije - odgovorio je Almir hladno. Bela je ovlažila usne jezikom.
- Zašto nosite oružje... Vaše veličanstvo?
Almir nije odgovorio, okrenuo se i izašao je iz šatora.
Bela je zbunjeno pokušavala da shvati šta se desilo u proteklih nekoliko
minuta. Pa on je mene poljubio, nisam ja njega!, pomislila je. Zašto je onda
toliko besan?
Možda zato što još uvek ličim na strašilo? Mora da nađe ogledalo!
Tipično!, Bela se oneraspoložila. Konačno sam srela muškarca iz svojih snova,
a nemam ogledalo pri ruci!
Ponos joj nije dozvolio da napusti šator, jer nije želela da on pomisli da ona
trči za njim. Ali narav joj nije dopustila da mirno sedi.
Glava ju je još uvek jalio bolela, ali nije htela da ga pita ima li nešto protiv
glavobolje. Frustrirano je masirala slepoočnice.
- Skuvao sam čaj.
Duboki glas prenuo ju je iz misli i Bela je ugledala Almira na ulazu u šator sa
šoljom u ruci. Dakle, potpalio je vatru ispred šatora.
- Ako je to biljni čaj, ubiću vas... Vaše veličanstvo! - zapretila mu je. -
Šampanjac nemate u ponudi, zar ne?
- Ovo je čaj koji piju beduini - objasnio je Almir bez traga osmeha. - Ima
sasvim specifičnu aromu i prijaće vam. Probajte. Bela je bezvoljno prihvatila
šolju.
- U protekle dve nedelje popila sam više čaja nego tokom celog života -
pomirisala je vrelu tečnost, pa se namrštila. -Miriše... neobično. Inače, nikad ne
bih rekla da vi pijete čaj.
- U pustinji je običaj da domaćin s gostima popije čaj. Beduini su veoma
ponosni i ljubazni. I umeju dobro da pričaju priče.

36
by voki

Bela se udobno smestila.

- Nomadi, zar ne? Tražite li ovde svoje korene?
Pošto ju je zaista zanimalo to o čemu su pričali, zaboravila je da treba da
doda „Vaše veličanstvo".
- Kao šeik, ja sam voda svim nomadima - objasnio je Almir.
- Onda ste gotovo svemoćni, pa se možete smejati do mile volje. Ali kad vas
gledam... - pažljivo je posmatrala njegovo markantno lice i linije oko očiju i
usana. - Ne smejete se mnogo, zar ne?
- Ako mi je smešno, smejem se. Bela je otpila gutljaj čaja, namrštila se, pa se
nasmejala njegovom bezizražajnom licu.
- Trebalo bi da budete mnogo opušteniji i da ne shvatate život preozbiljno...
Vaše veličanstvo.
- Možda bi trebalo vi da ga shvatate ozbiljnije. Bela je energično nakrivila
glavu.
- Kada vas je poslednji put zaboleo tomak od smeha?
- Zapravo, nikad.
- Da li se ljudi oko vas usuđuju da se šale?
- Naravno da ne!
- Verovatno zato što ste strogi - razmišljala je naglas. - U redu, odustajem! -
objavila je posle kratke pauze. - Znam kada sam poražena.
- Ne razumem... Vi verovatno često padate u nesvest od smeha - rekao je
Almir trudeći se da ne zvuči ljubomorno.
- Često, u svakom slučaju. Obično se najviše smejem kad su svi oko mene
ozbiljni. A još ako su kamere okrenute prema meni...
- Da li se to često dešava?
- Više ne - izvukla se Bela.
- Za vas je život šala?
Nije joj se svidelo u kom pravcu skreće razgovor.

37
by voki

- Nije - odgovorila je hrapavim glasom - ali iz svake situacije pokušavam da

izvučem ono najbolje.
- Frivolni ste - primetio je Almir.
- Da, takva sam! - glas joj je zadrhtao.
- Trebalo bi da upoznate mog oca, vas dvojica biste se slagali! Otkud to da
tako dobro govorite engleski? - pokušala je da izbegne dalju priču o sebi.
- Neko vreme proveo sam u Engleskoj, u internatu. Moj otac je želeo da očuva
našu istoriju i tradiciju, ali je želeo i da se modernizujemo.
- Dakle, u pustinji su važne tradicija i istorija. Inače, baš mi se dopada ova
odora, podseća me na omiljenu haljinu od plave svile sa srebrnim nitima.
- Mislite li ikad na bilo šta drugo osim na svoj izgled? Zapanjeno je podigla
obrve.
- Veoma važan deo mog posla je da izgledam dobro! - branila
se.
- A kakav je to posao? Oborila je pogled.
- Ah... ovo i ono...
Nakratko je bila u iskušenju da mu kaže da je doktorka ili pravnica. Tako bi
mu otklonila taj arogantni izraza s lica.
Kad bi mu ispričala da veći deo dana prespava, a da noću izlazi, ne bi bio
mnogo oduševljen.
- Trenutno sam između dva posla.
- Nije loše napraviti pauzu kad čovek pokušava da promeni nešto u životu -
rekao je Almir ozbiljno, a Belu je glava još jače zabolela.
- Apsolutno - nadovezala se. - Zar niste i vi zbog toga ovde?
- Meni je potrebna nedelja u pustinji da bih se odmorio od vladarske
odgovornosti. Kao i od očekivanja moje porodice.
- Ali zar vam ne nedostaje civilizacija dok ste ovde? Kako možete da preživite
bez interneta?
- Internet je koristan, ali može se živeti bez njega.

38
by voki

- Ja ne mogu! Ja sam Google-Girl. Tamo pronalazim sve što mi treba...

najvažnije događaje, najnovije trendove... - uzdahnula je, jer nije videla ni
trunčicu razumevanja u njegovim očima. -Nažalost, užasno sam
nedisciplinovana.
- To mi je jasno.
Pre nego što je zaustila neku otrovnu opasku Almir je izašao iz šatora dajući
joj je znak da ga prati. Iz žara je nekakvom motkom izvukao šerpu i otvorio je
poklopac. Osetila je prijatan miris hrane i želudac joj se stisnuo.
- Sami pripremate hranu? - upitala je iznenađeno.
- Zašto ste time iznenađeni? Bela je uzela činiju iz njegove ruke i sačekala je
trenutak pre nego što je shvatila da će jesti prstima.
- Nekako ne odgovarate predstavi modernog čoveka. Očekivala bih oko vas
poslugi i... privatnog kuvara.
- A gde da ih smestim? - upitao je suvo.
Pomirisala je hranu i probala zalogaj. Posle toga gledala ga je s poštovanjem.
- Nije loše - pohvalila ga je. - Šta je ovo? Ragu od kamile? Gulaš od guštera?
- Pirinač i povrće.
Spustila je glavu uživajući u svom prvom obroku tog dana.
- Vama sam teret, zar ne?
Činilo se da Almir razmišlja o tome. - Da budem iskren, pokušavam što manje
da se bavim vama. Inače, ovo ne liči na dane kada sam sam i slobodan.
- A šta radite kad ste slobodni?
- Razmišljam, tražim unutrašnji mir, opuštam se...
- To nije fer! - branila se Bela. - Ja vas sigurno neću ometati. Nećete me ni
primetiti!
- Zaista verujete u to što govorite? - upitao je gotovo ljubazno.
Bela mu je uvređeno uzvratila pogled, pa je slegnula ramenima i vratila se
jelu.
- Ignorišite me. Kao da nisam ovde... Tiho se nasmejao.

39
by voki

- Nažalost, vas je teško ignorisati. Naježila se od tona, kojim je to izgovorio.

- O... ?
Opet je morao da se nasmeje.
- Nemoj se pretvarati da ne znaš, habibati. Lepa žena, kao ti, svesna je svog
uticaja na muškarce.
Bela je pocrvenela. Da li je šeik primetio da povremeno prestaje da joj
persira, i to uglavnom kad je oslovi s „habibati"? To joj se svidelo, ali joj nešto
nije dopuštalo da mu uzvrati. Možda poštovanje prema njegovoj tituli? Ili
strah da će situacija postati opasnija od ove?
- Izgleda da ipak nemate problema s tim da mi se oduprete.
- Samo ne dopuštam da bilo ko mnome manipuliše. Svaki vaš pogled i svaka
reč zapravo su deo plana da se domognete onoga što želite.
Bela je najviše mrzela kad neko otkrije njene namere.
- U redu, neću više reći ni reč!
- Bilo bi lepo, ali vi ne znate značenje reči „tišina". Osetila je mučninu. Nije
trebalo tako brzo da guta hranu...
- Jeste li dobro?
- D... dobro mi... je - izgovorila je stisnuvši zube, a onda je celo telo počelo da
joj se trese.
Almir je uzdahnuo.
- Idite u krevet. Sutra će vam biti bolje.
- Da li je... ovde odjednom... toliko hladno ili... Almir je ustao.
- Zaradili ste sunčanicu. Možete li sami da odete u šator ili da vas odnesem?
- Da se... niste usudili... da me dotaknete!
- Dobro. Idite i ležite. Doneću vam ćebe i kremu.
Kad je prišao ležaju Bela je već bila u polusnu, ali je i dalje drhtala. Pažljivo ju
je pokrio. Dok ju je mazao kremom, još jednom je otvorila oči, a Almir je osetio
ubod u srce.
- Spavaj, habibati - prošaputao je.

40
by voki

5. poglavlje

Almir nije držao uzde dok je jahao Munju po dubokom pesku.

Obično je prve večeri u pustinji padao u dubok, miran san. Ali protekle noći
san mu nije dolazio na oči, pa je zurio u zvezdano nebo. A razlog njegove
nesanice mirno je spavao u šatoru. Proverio je to u više navrata, jer je bio
zabrinut za zdravlje svoje nezvane gošće.
I umesto da se opusti što je ona konačno ućutala i što ga više ne izaziva
pogledima, njeno mirno lice u beloj odori Almira je dovodio do ludila.
Dok je spavala, delovala je nežno i ranjivo. Skupila se kao embrion, dok joj se
duga kosa rasula na sve strane.
Odlučan, da zaboravi tu sliku, Almir je naterao konja u galop. Inače mu je
uvek pomagalo da izjaše pre izlaska sunca da razbistri glavu, ali danas... Ni
noćno kupanje nije ga ohladilo, jer mu je stalno bila pred očima ona, kako
izlazi iz vode kao nimfa...
Da li je to ono što je moj otac doživeo sa svojom drugom ženom? Protiv čega se
borio, a ipak je svaki put podlegao njenim čarima? Prvi put osetio je trunčicu
simpatije prema svom ocu.
Ipak, muškarac uvek može reći „ne", pa ma koliko žena bila lepa i zavodljiva!
I pravi uspeh je baš u tome da se čovek suoči s iskušenjem i da mu odoli!
]a nisam kao moj otac!, govorio je Almir sebi. Nikada neću dozvoliti da me
žena obrlati!
Uostalom, ona nije njegov tip. Navikao je na žene očarane njime, koje su mu
ispunjavale svaku želju. I nerviralo ga je to što ga ona ne poštuje.
Danas će se postarati za to da ona ne napušta šator i da izbegava sunce. I,
naravno, da ne svlači odoru dok je s njim u pustinji. Ako hoće da ostane,
moraće da poštuje pravila!
Pomislivši da je pronašao rešenje, uputio se nazad u oazu. Pastuv je počeo da
se propinje pod njim i Almir ga je umirio.

41
by voki

Potom je ugledao senku na ulazu u šator. Prišao je bliže. Kosa joj je bila
mokra od plivanja u bazenu, a crvenilo na licu smirilo se i sad je imala zdravu
boju.
- Uplašili ste me - osmehnula se.
- Nisam znala da ste otišli da jašete. Almir je nije slušao, jer mu je njena odeća
odvratila pažnju.
- Šta ste to uradili s mojom odorom? - upitao je u neverici. Bela mu se
pokazala iz svih uglova, kao model na pisti.
- Lepo je, zar ne? - upitala je ponosno. - Malo sam je prepravila. Bila je
preduga i preširoka.
- Dužina je bila sasvim primerena - odgovorio je kruto. Pogledavši ga,
shvatila je da on misli to što govori.
- Ako vas moj izgled šokira, možete me odvesti u grad.
Dakle, to je njen plan! Hoće da me otera u ludilo! I uspeva...
Odsekla je još dobar komad materijala, pa je gledao njene vitke, duge noge.
Da sve bude gore, od palminog lista napravila je kaiš istakavši bokove.
Almir se unervozio i konj je to osetio, pa je postao nemiran.
- Mir... - promrmljao je Munji. - Danas ćete ostati u šatoru -zapovedio je Beli.
Ona se nasmešila.
- Kako treba da glasi moj odgovor? Da, Vaše veličanstvo?
- To bi bilo učtivo i primereno. Još se šire osmehnula.
- Problem je u tome što kad neko nešto zahteva od mene, uglavnom uradim
suprotno.
Nije mu se pomerio nijadan mišić na licu.
- U tom slučaju, naređujem vam da ne ulazite u šator i da šećkate napolju
polunaga.
Na to se Bela zakikotala, pa se i Almir osmehnuo.
- Eto, vidite! - trijumfalno je uzviknula. - I vi ste duhoviti, samo što čovek to
mora izvući iz vas.

42
by voki

Pretvarao se da to nije čuo.

- Kako vaša glava?
- Bolje.
- Želite li da doručkujete?
- Umirem od gladi!
To je zvučalo tako neprirodno iz usta jedne žene da ju je Almir presekao
pogledom.
- Ne izgledate kao neko ko doručkuje.
- Volim da jedem, ali svakoga dana trošim kalorije. Sa mnom je sve u redu...
ne držim dijetu niti sam anoreksična.
- Da li to misle o vama?
- Ne - odgovorila je brzo. - Inače mi je svejedno šta ljudi pričaju o meni!
Almir je zamišljeno klimnuo glavom i okrenuo se da ode.
- Znojav sam od jahanja, pa ću se prvo okupati.
- U redu, Vaše veličanstvo - odgovorila je Bela vedro. -Obećavam da neću
viriti.
Almir je rekao nešto nerazumljivo, pa je s Munjom nestao u pravcu bazena.
Ova žena zaista pokušava da ga izludi!
Bela je primetila Almirov pogled i bila je zadovoljna sobom. Uz malo sreće, po
podne će biti u frizerskom salonu u Al-Šarifu i proveriće svoje mejlove u
nekom kafeu.
Dok je udobno ležala pod palmom u senci, primetila je da je nestao grč u
njenom stomaku, koji je imala od one strašne večeri na porodičnom imanju.
Pored toga, sinoć je prvi put posle dugo vremena mirno prespavala celu noć.
Kad je čula, pljusak vode, istegnuta je vrat. Kroz palmino lišće videla je
Almirovu glavu i ramena, plivao je snažnim zamasima.
Kakav muškarac! Sigurno bi poludeo da me vidi ovde...

43
by voki

Bio je toliko drugačiji od bledih aristokratskih tipova, kojima je uvek bila

okružena. I nije drugačiji samo po izgledu, već i po karakteru i ponašanju. I
veoma je ozbiljan.
Bela je razmišljala. Preterano je ozbiljan i zato nije njen tip. Pa zašto onda
sedi ovde i po smatra ga? Pogled joj je pao na njegovu odoru, koju je ostavio
pored bazena... i sinula joj je ideja. Polako se prišunjala, zavukla je ruku i
napipala bodež. Polako ga je izvukla i uspravila se.
- Šta radite? - zagrmeo je dubok glas iza nje.
Bela se prestravila, pritisnula je rukom srce pokušavajući da sakrije oružje.
- Ja... htela sam...
- Šta nameravate s bodežom?
Bio je nag, s peškirom obmotanim oko bokova. Morala je da se usredsredi na
njegovo lice ako je htela da kaže nešto pametno. Pogledala ga je ne trepćući.
- Razumem... - zarežao je. - Niste uspeli da me zavedete, pa pokušavate na
drugi način da me se rešite!
- Molim? - trebala joj je sekunda da shvati šta je šeik rekao. -Zaboga! I tvrdite
da ja imam bujnu maštu? Ja... samo sam nakratko htela da pozajmim bodež.
- Pozajmiti! - ponovio je cinično. - Zar vam ništa drugo ne pada na pamet? I
zašto biste ga pozajmili?
- Treba mi ogledalo - objasnila je.
- Ogledalo?
- Da! Sečivo je od poliranog metala, a ja dve nedelje nisam imala ogledalo u
rukama! Želim da vidim može li se naneta šteta popraviti.
Almir joj je uzeo bodež iz ruke.
- Ogledalo...
- Za vas je pustinja možda raj, Vaše veličanstvo... ali za mene je pakao!
Ovde ništa ne mogu da radim što inače radim kod kuće.
- Provodite dane pred ogledalom? Bela ga je uvređeno pogledala.

44
by voki

- Pokušajte da zamislite kako mi je pre nego što počnete da me vređate! Ako

napustim kuću bez šminke, na svakom koraku me pitaju da li sam bolesna, da
li se drogiram ili sam na putu u bolnicu. Šta god da obučem, uvek me kritikuju.
A ljudi baš umeju da budu grozni.
- O kome pričate? Ko su ti ljudi? Postidela se i ništa više nije htela da mu oda
o sebi.
- Prijatelji... porodica...
- Vaši prijatelji i porodica vređaju vas i kritikuju? - ponovio je da vidi je li
dobro razumeo.
- Ah, zapravo sam htela da kažem... redovno se ogledam... da bih videla, da li
sam tokom noći dobila neku crnu fleku na nosu -zaključila je vedrijim tonom.
- A kad bi se to desilo?
- Ostala bih u krevetu.
- Vaš život je zaista bizaran - Almir je zatresao glavom. -Trebalo bi da
prestanete da razmišljate o izgledu i da se naučite smernosti. I poslušnosti.
Naredio sam vam da ne napuštate šator i da me ne posmatrate - podigao je
ruku kad je video da Bela želi da protestuje. - Nemoj me izazivati, habibati. u
svakom slučaju, izgubićeš.
Suzila je oči.
- Baš vas nerviram, zar ne?
- Nerviraš me... - Almir ju je uhvatio za ruku i privukao sebi. -Ali više ne
planiram da te pošaljem odavde, naprotiv... - lica su im bila toliko blizu da je
osećala njegov dah na koži. - Seti se toga kad sledeći put budeš pokušala da
manipulišeš mnome, Kejt...
Kejt? Ko je, za ime boga, Kejt?
Na sreću, u poslednjem trenutku setila se da mu se predstavila kao Kejt. Ovde
u pustinji Bela Ročester ne postoji.
- Šta time hoćete da kažete? - upitala je koketirajući s njim. Zadrhtala je od
njegovog osmeha. Možda nije trebalo da pita?

45
by voki

- Učiniću to što vaši roditelji nisu - objasnio je. - Naime, naučiću vas
pristojnom ponašanju. I poštovanju.
To nije očekivala!
- A kako ćete to izvesti? Presavićete me preko kolena? - Bela se podrugljivo
nasmejala. - Izvinite, Vaše veličanstvo, ali nismo u srednjem veku!
- Ali jesmo u pustinji - rekao je hrapavim glasom. - Ovde vreme stoji. Moja reč
je zakon i ja sam vladar svega.
- Ali niste moj vladar, Vaše veličanstvo, naime, ja sam... - Bela nije stigla da
izgovori do kraja.
Šeik je zarežao ućutkavši je grubim poljupcem, pa nije znala da li je to bila
kazna ili ju je silno želeo. Izgubila je tlo pod nogama, preplavila ju je požuda.
Ništa slično nikada nije doživela...
Kad ju je Almir privukao na svoje čvrsto telo, prestala je da diše. Osetila je
koliko je on želi. Zavukao je šake u proreze njenih rukava, a ona mu je obavila
ruke oko vrata, jače se privijajući uz njega. On je želi! Nju... ne Belu Ročester!
Almir joj je spretno otkopčao grudnjak. Bela nije protestovala ni kad joj je
odmah potom svukao i gaćice. Osećala je njegove tople dlanove svuda po telu...
Njegovo milovanje bilo je kontrolisano, a istovremeno je svedočilo o snažnoj
požudi. Bela se osećala lepšom i poželjnijom nego ikada u životu. Kad je rukom
krenuo naniže, prislonila je glavu uz njegov vrat zatvorenih očiju. Isprekidano
je disala. Iznad usana su joj izbile kapljice znoja, a po njenom telu širila se
toplina.
- Molim te... - prošaputala je. - Želim...
Almir je promrmljao nešto na arapskom, pa je podigao Belu u naručje i odneo
ju je u šator, na madrac, spustivši se na leđa zajedno s njom.
Opet ju je divlje poljubio. Kad je odgurnuo Belu od sebe, zenice su joj se
raširile, a onda je već bio na njoj. Bela je ludela od želje. Obavila mu je ruke
oko struka i zarila je nokte u njegova leđa.

46
by voki

Almir nije dozvolio da ga požuruje, kontrolisao je situaciju. Snažan,

dominantan, divlji, a istovremeno se savršeno kontrolisao.
Kad se Bela donjim delom tela izvila prema njemu, izgubio je kontrolu.
Zastenjao je, zagnjurio lice u njenu kosu i predao se požudi, koja mu je
zamaglila um. Strasno su vodili ljubav dok istovremeno nisu dosegnuli
vrhunac.
Bela je bila toliko van sebe da se uhvatila za Almirova ramena kao da se davi,
dok su njeno telo potresali grčevi. Nešto se promenilo dok su bili intimno
povezani. Nešto, što nije umela da definiše, ali čega nije htela da se odrekne.
Kad se Almir prevrnuo na leđa, stekla je osećaj da su je svi napustili. Tek kad
ju je nežno povukao na sebe, odahnula je.
Sunčevi zraci su kroz podignuto šatorsko krilo obasjali njihova naga tela.
Bela je podigla glavu posmatrajući profil muškarca, koji joj je pružio osećaj da
je prava žena.
Oči su mu bile širom otvorene, ali pogled je bio nekako... prazan.
Verovatno je i on šokiran ovim što se među nama desilo, kao i ja!
Kako se ovo desilo? Ona nije praktikovala veze za jednu noć. A sad je spavala
sa šeikom, koga zapravo ne poznaje... i kome se ne dopada.
Ipak je osećala da je to sve bilo ispravno i dobro.
Pošto nije znala šta da radi ili kaže u toj ekstremno neobičnoj situaciji, Bela je
oprezno spustila ruku na njegova prsa. Pomerio je glavu i nasmešio se.
- Ko bi pomislio da možeš ćutati i da ćeš mi se potčiniti -rekao je zadovoljno.
Sve je očekivala, samo ne ovo. - Postidela se.
Otkud joj ideja da su podelili značajan trenutak? Zar je u međuvremenu
toliko žudela za ljubavlju i prihvatanjem da je ni iz čega stvorila romantičnu
bajku?
Polako je povukla ruku, sela je i pokušala je da kontroliše disanje. Ni u kom
slučaju neće mu pokazati koliko ju je povredio. Šta mu je ovo značilo? Možda
je ovako hteo da joj pokaže koliko je zapravo dominantan?

47
by voki

A ja sam ga još i molila...

Odjednom se osetila sasvim praznom, kao nikad u životu.
- Ja se ne potčinjavam - trudila se da joj glas bude miran. -Samo sam lenja i
zato više volim da ležim na leđima i da dopustim muškarcu da sve obavi.
Nekoliko trenutaka Almir ju je posmatrao, kao da ga je udario grom, a onda je
skočio na noge. Stajao je uspravno, bez imalo stida, nag kao grčko božanstvo, i
hladno ju je odmerio.
Bela ga je pratila gladnim, očajnim očima kad je otišao u najudaljeniji ugao
šatora... što dalje od nje.
Svi su je posle nekog vremena ostavljali samu...
Ni pogledao je nije, počeo je da se oblači.
Bar nije video njene suze. Bela je odjednom osetila potrebu da razgovara sa
svojom sestrom bliznakinjom Olivijom. Ali nju je Vilijam poslao u Australiju, a
osim toga, Olivija sigurno ne želi da razgovara s njom. Od one balske večeri
nisu progovorile ni reč.
Bela je pratila svaki Almirov pokret. A šta sam očekivala?, pomislila je. Da ću
popuniti prazninu u duši kratkom avanturom? Kako sam mogla pomisliti da je
ovo nešto posebno? Ona nije sposobna za vezu.
Kad je videla da se Almir približava izlazu iz šatora, nekontrolisano je
upitala:
- Kuda ćeš?
Nekoliko trenutaka gledao ju je pravo u oči, a onda je ubacio bodež u kaniju.
Belino srce divlje je tuklo.
- Jesam li uradila nešto pogrešno? - prošaputala je. Nije joj odgovorio,
produžio je svojim putem.
- Nemoj me ovako ostaviti! - vrisnula je.
Almir je zastao, ali je prošla čitava večnost pre nego što ju je pogledao. Krv joj
se zaledila u žilama.
- Ovo je bila... greška - konačno je izgovorio.

48
by voki

- Bar jednom se u nečemu slažemo - pokušavala je da sačuva ono malo

ponosa što joj je ostalo, pa se pokrila.
- To je bila tvoja greška - dodala je.
- Mogla si da mi se odupreš.
- Kako? Ti ne prihvataš „ne" kao odgovor, zar ne? Almir je ustuknuo, kao da
ga je ošamarila.
- Da si rekla „ne", ništa se ne bi dogodilo.
Pocrvenela je. Treba li da mu prizna da nije mogla da razmišlja, a kamoli da
ga odbije?
- Ti si šeik. Koliko znam, nije dozvoljeno tebi reći „ne" -pokušala je da se
spase.
- Otkad tebe zabrane sprečavaju u bilo čemu? - cinično se osmehnuo. - Ali
nemoj da brineš, neće se ponoviti.
Da li se zaista malopre osećala lepom i poželjnom? I pomislila je da je
doživela poseban, magičan trenutak?
- To mi odgovara! - zamalo se ugušila knedlom u grlu.

49
by voki

6. paglavlje

- Nikad ni sa kim nisam bila samo jednu noć, Amira -uzdahnuvši, Bela je
spustila glavu na kobilin vrat. - Novine svašta pišu o meni, a ja ništa ne
demantujem. Kad bi znali koliko sam neiskusna, još više bi me maltretirali!
Kobila je nežno gurkala Belino rame.
- Nažalost, više te ne smem pozajmiti da te jašem, lepotice moja. Sećaš li se
šta je bilo prošlog puta? Zamalo sam nas obe ubila. Za mene ne bi bila šteta, ali
ti si zaista posebna...
Oči su joj bile pune suza. Čula je topot kopita. Naravno, znala je ko se
približava od iza, ali nije htela da se okrene. Almir je stao tik iza nje.
- Da li ste uživali u jahanju... Vaše veličanstvo?
- Ime mi je Almir. Polako se okrenula.
- Razumem... privilegovana sam. Po što smo upražnjavali seks, mogu da vas
zovem imenom.
Almir je smirio nervoznog konja, hladno odmeravajući Belu.
- Baš si zajedljiva.
- Žao mi je, nemam predstavu o tome kako treba da se ponašam u ovakvoj
situaciji - sklonila je pramen kose s lica. - Da se to desilo u gradu, ne bismo se
nikada više sreli, ali...
- Tako nešto se u Al-Šarifu ne bi desilo, jer tamo nikad ne bih zaboravio ko
sam. I pogotovo ne bih zaboravio svoje obaveze i odgovornost.
Na to je bespomoćno slegnula ramenima.
- Žao mi je ako si zbog mene zaboravio obaveze...
- Ne treba da ti bude žao - uzdahnuo je Almir. - Bila si... neverovatna, habibati.
Za trenutak je pomislila da ga nije dobro čula.
- Molim?
Jedva je smogao snagu da to izgovori.

50
by voki

- Moraš znati da sam veoma disciplinovan čovek i nisam navikao da izgubim

kontrolu!
- Zaista? - glas joj je podrhtavao. - Ja se retko kontrolišem, jer sam
impulsivna.
- To verujem, habibi - osmehnuo se Almir. - Zapravo si veoma impulsivna i
emotivna žena. A ovo je jedina nedelja u godini kad smem da radim šta
poželim...
Odveo je Munju do bazena, gde mu je skinuo uzde. Bela ga je pratila.
- Šta to znači, Almire? Šta želiš da radiš? Okrenuo se i privukao je Belu u
naručje.
- Da budem spontan. I želim tebe, habibati, u svom šatoru i naručju... svakog
trenutka, koji ću provesti u pustinji.
Njegov strasni poljubac bio je obećanje.
- Onda... sam ja nešto poput harema s jednom ženom? -upitala je Bela.
Almir se nasmejao i pomazio ju je po obrazu.
- Zaista si nepopravljiva, si jedna žena ne čini harem. Iako si temperamentna
kao deset žena!
- Čekaj! - uspaničila se kad ju je Almir podigao u naručje i poneo prema
šatoru. - Šta si naumio?
- Da budem s tobom ovo kratko vreme. Šta nije u redu? -upitao je kad se
ukočila. - Predomišljaš se? Ili se unapred raduješ?
- Ni jedno ni drugo - priznala je Bela stisnuto. Almir je zastao, pa ju je spustio
na pesak.
- Šta je s tobom? Plašiš se? Zatresla je glavom.
- Ne, ali... prvi put je sve bilo tako brzo... - pokušala je da objasni. - Pritom se
čak ne sviđamo jedno drugom.
- Na tom problemu želim zajedno da poradimo - pokušao je Almir da se
našali, ali Bela se nije osmehnula. Odjednom se uozbiljio.

51
by voki

- Da li je to ono „ne", koje prvi put, navodno, nisi smela da izgovoriš? Zar ne
želiš da spavaš sa mnom, habibi?
- Ja... želim! Mislim, ne! Ma ne znam ni sama...
- Hoće li pomoći da odlučiš ako te zagrlim?
Za tren joj je zastao dah. Kad je sumnjičavo pogledala u njegove crne oči,
videla je samo simpatiju u njima i Belino srce se umirilo.
- Da, molim te... - prošaputala je.
- Zašto nosiš bodež u krevet? - upitala je Bela u nekom trenutku.
Almir se na jedvite jade vratio u realnost trudeći se da kontroliše disanje.
Nalaktio se da bi tu nimfu, koja ga je spremno i predano pratila u svet strasti,
pogledao u lepe plave oči.
- Nisam ga poneo u krevet, već ga nosim svuda sa sobom... uvek. Čovek nikad
nije dovoljno oprezan.
Zakolutala je očima.
- Uvek si šeik i uvek si na dužnosti? Zar ne možeš prestati? To me čini
nervoznom!
- A kakav želiš da budem? - upitao je smešeći se.
- Kako bi bilo... samo muškarac?
- Kako treba da se ponašam?
- Da se opuštaš... da naučiš da se zabavljaš... - i Bela se nalaktila, pa su im lica
bila u istoj visini. - Sada kad imam moć nad tobom...
- Imaš li je, habibat? - upitao je kroz smeti.
- Pobedila sam te! Zato mogu da radim s tobom šta poželim... -A to bi bilo?
- Reći ću samo toliko... kad završim s tobom, neće ti trebati harem!
Almir je nasuo čaj u šolju, seo je na pesak i posmatrao izlazak sunca. Šta je
učinio?
Čitav dan i celu noć nisu napustili šator. Samo su se kratko rashladili u
bazenu. Zaboravio je samodisciplinu, odgovornost i obaveze prema porodici.
Ništa mu nije bilo važno osim te male plave nimfe u njegovom naručju.

52
by voki

- Da li se i ti osećaš ovako savršeno kao ja? - upitao je nežan glas iza njega.
Osetio je tople ruke oko svojih ramena i meke usne, koje su mu ljubile vrat.
- Deluješ zadovoljno za nekoga ko mrzi pustinju - odgovorio je diplomatski.
- Zapravo sam prezadovoljna, sviđaju mi se stanovnici pustinje. Naročito
jedan...
Njen miris mu se uvukao u nozdrve. Moraće da nauči da se odupre ovoj sireni
pre nego što potpuno izgubi kontrolu! Brzo se oslobodio Belinog zagrljaja,
uhvatio ju je za ruke i povukao ju je na sebe.
- Šta ćemo danas raditi? - upitao je, jer se pribojavao da će i ovaj dan provesti
u krevetu. - Prvo treba da doručkujemo.
Bela ga je iznenađeno pogledala.
- Zar je jutro? Izgubila sam osećaj za vreme - nasmejala se. -Od čega li je to?
O, ne! Neće joj dozvoliti da ga opet zavede!
- Nešto ćemo pojesti, pa ćemo jahati - najavio je Almir. Prekrstila je ruke i
nezadovoljno coknula jezikom.
- Zar umete samo da naređujete... Vaše veličanstvo?
Kad ga je tako gledala, bio je izgubljen. Almir je požurio vatri, gde je spremao
hranu. Pružio joj je činiju svežih urmi.
- Umeš li da jašeš? Bela je uzela urmu.
- Mmm, divno. Da li si me ozbiljno pitao?
- Naravno, brinem o tvojoj bezbednosti.
- Ne treba. Rođena sam na leđima konja! - pohvalila se.
- Nisi me baš zadivila prošli put kad sam te video da jašeš.
- Jahanje je bilo u redu, ali pravac nije bio dobar. U pustinji sve izgleda isto -
odgovorila je pomirljivo.
- Naprotiv, pustinja pruža mnogo toga, samo to treba videti. Pomoći ću ti da
vidiš to što ja vidim.
U tišini je pojela improvizovani doručak i pošla je za Almirom do konja.

53
by voki

- Obuci lanene pantalone - naredio je. - One su udobnije i zaštitiće ti noge.

Najbolje bi bilo da sakriješ lice, pogotovo usta, ovom maramom. I prati me.
Beli se činilo da je pošla na školski izlet.
- A šta ako to ne uradim?
- Bićeš crvena kao rak, ugušićeš se peskom, a Amira će verovatno slomiti
nogu - nabrojao je.
- Sad znam zašto sam se oduvek bolje slagala s konjima nego s ljudima -
promrmljala je Bela, ali ga je ipak poslušala.
Kad je konačno skočila u sedlo, Almir joj se široko osmehnuo.
- A sad ću ti pokazati bajkoviti svet lišen ajpoda i kompjutera, habibat.
Bela je podbola Amiru i nasmejala se kad je pesak iza njih poleteo, kao zlatna
fontana. Konačno je opet na leđima konja! Pred njom je galopirao Munja, kao
da pokušava da obori rekord.
Svakog jutra odlazili su na jahanje sve ranije.
Bela se budila pre svitanja uprkos ranijim navikama i vrelim noćima
provedenim u Almirovom naručju. Žudela je za nežnim bojama i
beskonačnošću pustinje. I za Almirovom blizinom...
Ako nisu vodili ljubav ili jahali, plivali su u bazenu, pili čaj, jeli urme i mnogo
su razgovarali.
Nikada se nije osećala tako dobro.
Bela se nagnula napred, što je bilo znak Amiri da ubrza. Navikla se na
pustinju i znala je koje delove mora izbeći da bi zaštitila kobilu od povreda.
Almir je bio divan učitelj, a Bela zahvalan učenik.
I sad nije mogla da shvati kako je živela van prirode.
- Baš voliš pustinju, zar ne? - upitala je kad ga je stigla.
- Ovo je jedino mesto gde mogu da budem kakav jesam i gde nikome ne
moram da polažem račune.
- Ali ti si šeik! Zar im ne možeš reći da te ostave na miru? Ipak ti postavljaš
pravila, zar ne?

54
by voki

- Nije baš tako jednostavno - mirno je odgovorio. - Imam mnogo obaveza

prema svom narodu i porodici.
Porodica! Obaveze! Odgovornost!
Te reči otac je stalno ponavljao njoj i njenim sestrama posle poslednjeg
skandala. I nije očekivala da će ih čuti ovde, u nedođiji.
- Ali ne smeš zaboraviti na sebe!
- Zato dolazim ovamo na odmor. Izvoli, pij - pružio je Beli bocu vode i ona je
otpila veliki gutljaj.
- Samo jedna kratka nedelja... Zar ne misliš da preteruješ? -pokušala je da
ignoriše osećaj, koji joj se odjednom raširio po stomaku.
Prošlo je već šest dana! Preostaje nam još samo jedan...
- Zašto se pored svega brineš i o porodici? - da li to ona oseća ljubomoru?
- Roditelji su nam poginuli kad sam ja bio veoma mlad, a ostali su bili deca.
Od tada se uzdaju u mene.
- Svako treba da se uzda u sebe - vratila mu je bocu. - Zašto se ne oženiš ako
toliko brineš o porodici? Zar ne želiš da imaš svoju decu?
- Na prvom mestu mi je odgovornost, pa tek onda želje - opet je bio šeik i
neznanac Beli. - Da se ja pitam, nikad se ne bih oženio. Ali postoje to moja
odgovornost, jednog dana moraću da potražim nevestu... i naravno da ćemo
imati decu.
- Vau! - promrmljala je Bela sarkastično. - Uz toliki entuzijazam nećeš moći
da se odbraniš od ponuda! Sigurno moraš paziti na to da tvoja buduća ima
pravu krv i odgovarajuće vaspitanje?
- Podrazumeva se.
Znači, ja ne dolazim u obzir.
- A šta ako je ne voliš? - htela je da zna.
Almir se namrštio.
- Ljubav s tim nema nikakve veze. Potrudiću se da to bude neko koga ću
poštovati i kome ću se diviti. To je dovoljno.

55
by voki

- A ona će se, naravno, udati za tebe zbog tvoje titule.

Da li je to zvučalo gorko? Vrlo važno! Bela je pomislila na to što su Olivija i
ona otkrile one strašne balske večeri... o odnosu njihovih roditelja, odnosno o
strogo čuvanoj tajni njihove preminule majke.
- A šta je s decom? - upitala je stisnuto. - Šta će oni misliti o tome kad
odrastu? Zar misliš da ih neće boleti kad saznaju da se njihovi roditelji ne
vole? A šta je s tvojom ženom? Šta ako se ona zaljubi u nekoga i započne aferu
s njim?
- Moja žena neće imati razloga da me vara - odgovorio je arogantno,
posmatrajući napeti izraz njenog lica. - Zašto si toliko osetljiva u vezi s tom
temom?
- Nisam - prosiktala je Bela i konji su se uznemirili. Almir je zgrabio kobiline
uzde da je smiri, a drugom rukom mazio je Munju.
- Žao mi je - prošaputala je Bela postideno. - To me se zapravo ne tiče. Hajde
da se vratimo.
- Izgleda da strogo sudiš o braku - rekao je Almir jašući u pravcu oaze. - Jesi li
bila udata?
- Nisam! Bar tu grešku još nisam napravila.
- Dakle, nisi bila udata... a ipak si bila s muškarcima. Bela je ignorisala bol u
grudima.
- Nisam, odakle ti ta ideja? - upitala je cinično. - Naravno da sam bila devica...
do pre tri dana!
Zašto joj je zasmetalo to što se njegovo lice smrknulo? Dosad je uvek osećala
trijumf kad nekoga šokira.
Zašto je s njim drugačije? Zašto u njegovoj blizini ne želi da bude Bela
Ročester?
- Šta ti je? - upitao je Almir zabrinuto. - Jeli ti pesak ušao u oči? Daj da vidim...
- Ne, u redu je! - branila se Bela trljajući dlanom oči, koje su je pekle. - Ja...
samo sam opčinjena pustinjom. Čini se kao da smo jedini ljudi na zemlji.

56
by voki

Almir se tiho nasmejao.

- Pre nekoliko dana bila si time prestravljena. Da ne pričamo o nedostatku
ogledala, ajpoda...
- U redu je! - nasmejala se Bela. - U međuvremenu sam čak i ja poverovala da
mi je potrebna terapija.
- Nekoliko dana u pustinji dobra je terapija, habibati... zar mi nećeš reći šta te
muči?
Kako bi reagovao kad bi mu priznala da se plaši povratka u civilizaciju?
Pritom je pre nekoliko dana silno želela da se vrati.
- Jesi i ikad poželeo da je život jednostavniji? - upitala ga je, a on se namrštio.
- Ne dopuštam sebi da mislim na to, jer smatram da takve misli nemaju
nikakve veze s realnošću. Ali to nije ono što si zapravo htela da kažeš?
Bela je stisnula usne. Pre nekoliko dana bili su stranci... a ipak joj se činilo da
je on poznaje bolje čak i od članova njene porodice.
- Ništa mi nisi ispričala o svom životu - nastavio je Almir. Zato što je prazan i
nikome ne koristi! Najmanje meni!
- Spomenula si da te je otac poslao u taj centar...
- Zar to nije bilo lepo od njega?
- Očigledno smatraš da nije, ali...
- Hajde da požurimo - Bela nije sačekala odgovor. - Ko prvi stigne...
Mnogo pre cilja Almir ju je stigao i zategnuo je Amirine uzde.
- Nikada više nemoj ovo učiniti! - viknuo je. - Možda dobro jašeš, ali Amira je
nezamenljiva!
Za razliku od mene!, pomislila je Bela uzrujano, ali se odmah postidela zbog te
gluposti. Almir je u pravu.
- Ako je toliko dragocena, zašto je kriješ u pustinji?
- Upravo zato što je nezamenljiva! - odgovorio je Almir pogledavši je, kao da
želi da se uveri može li joj verovati.

57
by voki

- Odgoj arapskih konja i njihov trening moja su velika strast. Nažalost, mnogo
je konkurenata, koji mi zavide jer sam uspešan na Al-Šarif kupu.
- Pretpostavljam da je Al-Šarif kup trka konja.
- Da, najpoznatija trka kroz pustinju na svetu - objasnio je Almir ponosno.
- Održaće se za otprilike mesec dana. Pobednika očekuje trofej, novac i ugled.
- A moja slatka Amira će učestvovati?
- Ne, Munja će se brkati. I pobediće.
- Ali... kakve to veze ima s Amirom?
- Po tradiciji, pobednik dobija najbolju kobilu iz štale onoga ko izgubi.
Bela je za trenutak prestala da diše kad je pomislila na predaju Amire nekom
strancu.
- I šta ćeš preduzeti?
Stresla se kad joj se osmehnuo.
- Pobediću. Čini mi se da neko ima kreativne ideje da se domogne Amire. Ona
je jedna od najskupljih kobila na svetu i oždrebila je već tri pobednika.
- Onda nije trebalo da povučeš čuvare oko štala!
- Nisam to učinio, ali ako si ti mogla da uđeš i da izađeš neprimetno...
Bela je povukla uzde.
- Hoćeš da kažeš da je neko bio tamo kad i ja, i da je hteo da ukrade Amiru?
Da sam bar nabasala na tu kopilad!
Almir je zamišljeno gledao kako joj oči sevaju od besa.
- To ne bi bilo dobro po tebe.
- Nas dve znamo šta se zaista dešavalo, zar ne lepotice? -potapšala je Amiru
po vratu pa se okrenula Almiru. - Ako znaš ko je lopov, zar ne možeš da ga
uhapsiš i baciš u tamnicu?
- Ne mogu bez dokaza, ali moji ljudi rade na tome. Inače, nemam tamnicu.
- Nemaš? Kako dosadno... Čekao je da Bela nastavi, ali je utonula u misli.
- Zašto si uznemirena, habibi?
- Pitam se... zašto mi dozvoljavaš da jašem Amiru kad je toliko dragocena?

58
by voki

- Zato što ti verujem - osmehnuo se. - Pored toga, čini mi se da među vama
dvema postoji posebna veza. Izgleda da imaš dar za konje.
Bela je progutala knedlu.
- Zbilja to misliš?
- Da. Kad si sa životinjama, ponašaš se sasvim drugačije. Ne koristiš moj
bodež kao ogledalo niti tražiš šampon ili regenerator.
Almir bio u pravu. Odjednom je shvatila zašto se sve promenilo. On joj je
davao osećaj da je lepa. Zašto bi joj trebalo ogledalo kad je u njegovim crnim
očima videla da je lepa?
- Pre nego što su me poslali u internat nisam brinula za izgled. Dotad sam
vreme provodila uglavnom u štali... uz svoju voljenu kobilu, koja...
- Kao dete imala si svog konja?
- Ja... kao dete mnogo sam jahala, ali u poslednje vreme nisam. To je bio moj
hobi: dresura, preskakanje prepona... i sve što ide uz to.
- Zvuči kao da si sve naučila. Mi volimo i gajimo trkačke konje stotinama
godina.
- Na veštačkoj stazi?
- Imamo fantastičnu stazu u Al-Šarifu, ali Al-Rašid kup je trka kroz pustinju.
- Zar to nije previše naporno za konje?
- To je kratka trka i odvija se u ranim jutarnjim satima. Bela je pogledala
Amiru, pa Munju.
- Ne razumem... ako je Munja toliko vredan, zašto niko ne pokuša njega da
ukrade?
Almir se nasmejao.
- Zato što je nadaleko poznat po svom đavolskom temperamentu. Niko kome
je život drag ne bi pokušao da ga ukrade.
- Čudno, mislim da je veoma druželjubiv, ali ekstremno osetljiv.
- I ja sam primetio da je prema tebi drugačiji, gotovo pokoran - priznao je
Almir nevoljno. - To je velik kompliment. Naime, on dobro poznaje ljude.

59
by voki

Bela je pocrvenela od sreće što ju je pohvalio.

- Zar ne bi trebalo da javimo tvojim ljudima da je Amira na sigurnom? -
upitala je da bi skrenula pažnju sa sebe.
- To sam već sredio.
- Kako?
- Normalno, pozvao sam ih mobilnim telefonom.
- Zar nisi tvrdio da nemaš mobilni?
- Ne, samo sam rekao da nikoga neću pozvati da te odvede -odgovorio je
opušteno. - Nažalost, ne mogu da se odreknem kontakta sa svetom, ali mobilni
koristim samo u hitnim slučajevima.
- Dakle, tvoj konj je hitan slučaj, a ja nisam?
- Ti si moj očaravajući duh, koji me muči, habibi, i radije ću te podnositi još
neko vreme nego da odam gde sam.
- Dakle, niko ne zna gde provodiš odmor?
- Tako sam planirao - promrmljao je Almir.
- Dakle, zaista te imam u šaci! - trijumfalno je uzviknula.
- Dok ti to dozvoljavam, habibati... Njegov pogled bio je topao i srce joj je
poskočilo.
- A ko ti je zamena kad nisi tamo? - upitala je. Začudo, nije joj bilo do
flertovanja. Ono što ih je spajalo dok su ujutro jahali, bilo joj je mnogo
dragocenije.
- Moj mlađi brat. On je dobar, osećajan i velikodušan mlad čovek. Iako je
Rašidu drago što odgovornost prepušta meni, spremanje da me zameni kad
god poželim.
- Zvuči kao da vam genetski kod nije isti.
- Njegova majka bila je druga žena mog oca - objasnio je kratko.
- O... - osmeh je nestao s njenog lica. - Zaboravila sam da si i ti imao maćehu.
- I ja?

60
by voki

Bela je pocrvenela pomislivši na Tili i Lilian. Ne, njene maćehe nisu bile loše
prema njoj, ali nisu baš ni volele divlju bliznakinju iz Vilijamovog prvog braka.
Nekad joj se činilo da ni otac ne može da je gleda, a od one noći bilo joj je
jasno zašto!
- Dakle, on je tvoj polubrat.
- Smatram Rašida bratom u punom značenju te reči.
- Iako imate svaki svoju majku? - upitala je drhtavo.
Almir je osećao da se iza njenog pitanja krije još nešto. Šta je muči?
- Naravno. Odrasli smo zajedno, kao braća.
U njegovoj porodici sigurno nije bilo laži ni intriga.
- Onda si voleo svoju maćehu?
- Zar nisi predložila da ostavimo tu temu?
Iznenadila ju je brza promena njegovog raspoloženja. Lice mu se smrknulo.
- Samo sam mislila...
- Bila si u pravu: ako ne požurimo, konjima će biti pretopio -Almir je podbo
Munju.
Beli nije preostalo drugo, nego da ga prati.
U oazi je odvela Amiru do vode, a kad se okrenula, naletela je na Almirova
prsa.
U trenu je bila bez odeće. Almir ju je podigao i odneo u vodu, a ona mu je
obavila ruke oko vrata, pa su zajedno zagnjurili kad je pokušao da je baci.
- Mala veštice! - nasmejao se kad su izronili.
Dugo su se gledali u oči... gladni i zanemeli od želje. A onda je sve oko njih
nestalo...
Nežan povetarac, tiho frktanje konja i šum vode za Belu su bili
najromantičnija muzika.
Nikada neću zaboraviti ove dane u pustinji!, pomislila je pre nego što se
prepustila strasti.

61
by voki

Kad se Bela probudila sama u krevetu, u otvoru šatora ugledala je Almirovo

napeto lice dok je telefonirao.
Srce joj je divlje tuklo, obuzeo ju je loš predosećaj. Obukla se, pa je izašla
napolje da sazna šta se dešava.
Almir je škrgutao zubima dok je slušao svog brata, koji mu je govorio da je
potreban u palati, i to što je pre moguće.
- S kim razgovaraš? - upitala je Bela sa srcem u grlu.
- S bratom - kratko je rekao. - Čini se da ću ti ispuniti najveću želju, habibi...
Vratiću te u civilizaciju.
Bela je prebledela.
- Kada? - glas joj je bio bezizražajan.
- Odmah.
Pre nego što popustim porivu da te privučem u naručje i zaboravim sve oko
sebe!
- Ali... mislila sam da imamo još jedan dan...
- Potreban sam im.
I meni si potreban!, poželela je da vrisne, ali je ćutala oborenog pogleda.
- Spakovaću se i spremiti konje - ne pogledavši Belu, Almir je ušao u šator.

62
by voki

7. poglavlje

Bela i Almir jahali su mirno prašnjavim ulicama prolazeći pored bazara, na

kojem su prodavci nudili začine, nakit i dragocene materijale u svim bojama.
Kada su stigli u grad, dočekala ih je garda naoružanih konjanika. Bela ga je
posmatrala ispod oka. Sedeo je uspravno na svom crnom pastuvu i bio je
moćan šeik, ponosan, sposoban i autoritativan. I bio joj je tako dalek.
U dvorištu palate bio je bunar, uz koji je šeik vezao Munju.
Pošto nije znala šta se od nje očekuje, Bela je i dalje sedela na kobili. Almir ju
je konačno pogledao.
- Centar za meditaciju poslao je tvoje stvari. Pasoš i putne isprave su u redu.
Želja ti se ispunila... vratila si se u civili zaciju. Ne moraš se plašiti da ćeš biti
kažnjena zbog krade konja. Dakle, slobodna si da odeš.
Da ode?
Bela se rastužila. On joj kaže da ode? To ne može biti istina. Proteklih dana
toliko su se zbližili da je osećala kao da su jedno srce i jedna duša. Sve su
delili...
Ipak, priznala je sebi da nije bilo baš tako. Mnogo toga Almir nije znao o njoj...
ili jeste? Da li mu je zato lice dobilo okamenjen izraz? Zato se držao odbojno?
Ali nije želela da se odrekne ove prave slobode i nikad nije bila srećnija nego
sad i ovde.
Možda Almir ne zna koliko se zaljubila u pustinju! I u njega...
Zaljubljena sam u Almira? To nije moguće! Muškarci su se zaljubljivali u nju, a
ne obrnuto!
- Gospođice Ročester?
Podigla je glavu, pred njom je stajao stariji čovek. On zna ko sam! Pogledala je
Almira okruženog ljudima, koji su uglas nešto govorili.
Dosad nije ni bila svesna njegovog statusa, u pustinji ga je doživela kao
ekstremno muževnog čoveka, a ovde je on šeik.

63
by voki

U mislima je videla mračnog Almira, koji ju je spasao u pustinji, potom je

videla zavodnika, koji ju je držao u naručju... s kojim je svakog jutra jahala... s
kojim je razgovarala i smejala se...
- Ja sam Omar, veliki vezir - predstavio se starac. - Pođite za mnom da
obavimo sve pripreme.
Bela je istegnula vrat da vidi Almira, oko koga su se ljudi tiskali.
- Pripreme? - odsutno je upitala. - Za šta?
- Za vaše putovanje kući. Srce joj je zastalo. Razumela je. Pripreme da se
skloni žena, koja nije prikladna za šeika i koja se ne sme pojaviti s njim na
javnom mestu.
- Hvala.
Znala je da joj ne preostaje drugo. Omar ju je uveo u impozantno predvorje,
pa do svetle, provetrene prostorije, očito njegovog kabineta.
- Ovde su vaše stvari, gospođice Ročester.
Bela je zurila u svoj kofer, pa ga je otvorila. Sve stvari, bez kojih je u
međuvremenu naučila da živi, bile su tu: laptop, ajpod, mobilni telefon,
ogledalo i šminka.
Imala je sve osim onog za čim je žudela... Osećaj da je neko želi... osećaj
pripadnosti nekome.
Omar se nakašljao.
- Vaš učitelj iz centra za meditaciju rekao mi je da vam prenesem poruku,
gospođice Ročester. Naime, izrazio je nadu da ćete pronaći duševni mir.
Bela je nešto promrmljala zatvarajući kofer.
- Bela Ročester! I opet... Bela Ročester! Almir je u neverici bacio hrpu starih
novina na radni sto. Na naslovnoj strani gornjih novina bila je fotografija
prelepe plavuše u izazovnoj večernjoj haljini. Naslov je glasio: Dolazak Bele
Ročester na porodično imanje povodom godišnjeg dobrotvornog bala...
Bila je toliko glamurozna da je jedva prepoznao luckastu devojku, koja je
vezivala kosu palminim lišćem pre jahanja. Omar se tiho nakašljao.

64
by voki

- Kao što vidite, Vaše veličanstvo, gospođica Ročester je i van Engleske...

poznata.
Almir je odmahnuo glavom.
- To se ne može opovrgnuti! Modna ikona! Kraljica žurki! Divlja Bela
Ročester...
Nije morao više da čita da bi shvatio da se žena, kojom je opsednut, ne
razlikuje od njegove omražene maćehe. Bela Ročester je bestidno flertovala s
njim i spremno je uskočila u njegovu postelju.
Sva ona posvećenost... sve je bila laž! Almir je osećao samo bol.
- Gde je gospođica Ročester sada?
- Smestio sam je u gostinsku sobu, Vaše veličanstvo, jer tek sutra po podne
može da poleti u Englesku. Gospođica Ročester je delovala deprimirano.
Almir je podigao obrvu.
- Deprimirano? Pričamo li o istoj ženi? Omar je oklevao.
- Bila je veoma bleda posle napornog jahanja kroz pustinju, pa sam zamolio
dvorskog lekara da je pregleda.
Vest da je ona još uvek u palati, ubrzala je Almirov puls Verovatno je sad pod
tušem i spira pustinjsku prašinu sa svog predivnog tela i iz plave kose...
- Hvala, Omare. Ne želim više da vas zadržavam.
- Vaše veličanstvo... - veliki vezir se naklonio, pa je izašao.
Čim su se vrata zatvorila, Almir je još jednom pogledao očaravajuću Belu na
fotografiji. I gorko se nasmejao kad je osetio želju. Kako će preživeti bez ove
žene?
Pritom ga nije privlačila samo njena lepota, već i njen živahni duh, vitalnost
i... nedostatak poštovanja.
Očarala ga je, kao nijedna žena dosad i nije se ustručavala da mu se
suprotstavi. Ili da ga slaže! Čak ni u najintimnijim trenucima nije mu rekla ko
je ona zapravo.

65
by voki

A to mu je reklo sve što treba da zna o njoj. Bela Ročester je razmažena

devojka bez osećaja obaveze ili dužnosti. Ta spoznaja otreznila je Almira.
Povukao se u svoje privatne odaje, gde se istuširao i obukao za sastanak s
evropskom delegacijom.
Morao je da se kontroliše, jer je znao da je Bela još u palati. Neću otići kod
nje!, uveravao je sebe. Kakva nedolična slika! Šeik se šunja kroz palatu i
pokušava da izbegne svoje ljude da im ne bi morao objašnjavati...
Sutra će ona otići i sve će se vratiti u normalu.
Bela je sedela kraj prozora zagledana u vrt. Kad je čula da su se vrata sobe
otvorila, zaklonila je rukama svoje, od suza mokro, lice.
- Zaista mi ne treba lekar - rekla je hrapavim glasom. - Ipak, hvala vam što se
trudite.
- Ako Omar smatra da ti treba lekar, primičeš ga.
Srce joj je zastalo kad je čula Almirov hladni glas, a onda se razbesnela.
- Nestani! - zasiktala je. - Nemam više šta da ti kažem! Ti si bezdušno kopile,
Almire!
Vrata su se zalupila. U deliću sekunde pomislila je da je otišao, a onda je čula
njegove korake.
- Mogao bih da te zatvorim zbog toga što si rekla.
Bela se okrenula, kao da ju je ujela zmija.
- Dakle, tako se ophodiš prema ženama kad ti dosade! Tražiš bilo kakav
izgovor da ih baciš u tamnicu!
- Ja nemam tamnicu, znaš to - zaškrgutao je zubima pokušavajući da ignoriše
njene lepe, od plača crvene oči. - Kao što nemam ni harem.
- Zašto si došao?
- Hoću da čujem zašto si me lagala.
- Nisam lagala, samo ti nisam ispričala sve - ispravila ga je Bela.
- Prestani da se ponašaš kao dete - iznervirao se Almir.
- Odlazi i ostavi me samu!

66
by voki

- Zašto si deprimirana?
- Nisam! Ja... samo razmišljam.
- A to je sasvim novo iskustvo za tebe?
- Razumem - promrmljala je smrknuto. - Tražio si informacije o meni. Ceo
moj život prikazan na naslovnim stranama. Sad imaš sliku.
- Zašto si mi se predstavila kao Kejt? Uzdahnula je.
- Zato što sam želela da pobegnem od sebe! Da li je to teško razumeti? Inače,
lepa ti je kravata... - glas ju je izdao i Bela je okrenula lice od njega.
Almir ju je uhvatio za bradu prisilivši je da ga pogleda.
- Nemoj plakati, habibi - mrmljao je. - Samo želim da razumem! Zašto si bila u
tom centru za meditaciju? Zašto si pobegla odande i zašto si me lagala?
- Nije važno - umorno je odgurnula njegovu ruku. - Gotovo je. Razumela sam
poruku, ne treba da je...
- Na svim si naslovnim stranama svakog engleskog magazina! -
nekontrolisano joj je prebacio. - Ti si divlja bliznakinja!
Iako je odavno trebalo da bude imuna na to, svaka reč pogodila ju je u srce,
kao nož.
- Pošto si toliko dobro informisan, upotrebi inteligenciju, pa sam odgovori na
svoja pitanja!
- Zašto si bila u centru za meditaciju? - insistirao je.
- Rekla sam ti da me je otac tamo poslao, jer se sve što dotaknem pretvori u
katastrofu. To se od mene očekuje, a mrzim da razočaram ljude!
Bela je mislila samo na to da otera Almira, jer nije želela da on vidi kako ona
pati.
- Ovih nekoliko dana dobro smo se zabavili, ništa više -nastavila je. - To oboje
znamo. Nisi moj tip.
- Ni ti moj! Nasmešila se.
- Konačno se slažemo, Vaše veličanstvo. Dakle, vreme je da se vratimo svako
svom životu.

67
by voki

Almir je pognuo glavu i nastala je ti šina.

Bela se ugrizla za usnu. S Almirom je otkrila drugačiju sebe, za koju nije znala
da postoji.
Nije želela nazad da slušala prebacivanja svoje porodice. I nije htela pred
kamere i paparace iako bi jednom ekskluzivnom fotografijom zaradila
dovoljno novca da se mesecima negde krije. Ali sada, posle vremena
provedenog u pustinji, želela je da sama zaradi novac, ne koristeći porodično
ime.
- Omar ti je rezervisao avionsku kartu za sutra po podne -rekao je Almir
naposletku.
- Ne! - nije više mogla da se kontroliše.
- Nemoj me oterati, molim te! Almir je uzdahnuo.
- Pa sama si rekla da je to među nama bio samo seks... doduše, fantastičan, ali
ništa više. Kad je gotovo, gotovo je. Navikla si na takve rastanke, zar ne?
Ni pokušala nije da ga ispravi, prišla mu je na korak.
- Ne zameram ti što tako misliš o meni. Ali ja... ne želim nazad u Englesku!
- Onda putuj po Evropi.
- Nemam toliko novca. Pogled mu se ukočio.
- Ne misliš na porodicu, već od mene tražiš novac da finansiraš svoje
ludovanje?
- Ne! - užasnuto je vrisnula. - Pogrešno si me razumeo. Ja... želim da me
zaposliš.
Almir nije mogao da poveruje svojim ušima.
- Da te zaposlim kao izazivača nevolja? - upitao je sarkastično.
U Beli se probudio borac. Sad kad je znao da je ona Bela Ročester, mislio je o
njoj isto kao svi.
- Neću praviti nevolje, obećavam.
- Bela, dovoljno je da uđes u prostoriju i nevolja je na pomolu - odgovorio je
ljubazno. - A u palati nema posla, koji bi ti odgovarao.

68
by voki

- Ne želim da radim u palati - objasnila je. - Sigurno ti je potreban neko u

štalama. Razumem se u konje, to si i sam rekao. I vredno ću raditi.
- Kada si poslednji put ustala u pet da bi izbacila đubre ispod konja?
- Nikad.
- Tako sam i mislio. Ne bi preživela dan u mojim štalama.
- Pruži mi priliku - zahtevala je čvrstim glasom. Nekoliko trenutaka zurili su
jedno u drugo.
- U štali je glavni Jusuf - konačno je rekao. - On je autoritet iznad svih. Ako
samo čujem za bilo kakav problem, ukrcaću te u prvi avion iz Al-Šarifa.
Razumeš li?
- Hvala, Vaše veličanstvo! - naklonila se. - Neću vas razočarati.
- To ti ne bih savetovao - zarežao je Almir poželevši da ona nije toliko
prokleto lepa.
Bio je to ubitačan posao.
Svakog jutra u pet Bela je polazila u štalu. Ostali zaposleni gledali su je
potcenjivački, kao da su čekali njenu grešku, tako joj se činilo u prvih nekoliko
dana.
Jusuf je veoma civilizovan, ali znala je da i on čeka da ona napravi grešku.
Zato se mnogo trudila.
Želela je, ne... morala je da dokaže Almiru da je nije dobro procenio. I to će i
učiniti uprkos polomljenim noktima i grubim rukama.
Dodelili su joj četiri konja na brigu, među njima Munju i Amiru. Bela je bila
svesna odgovornosti, ali nije joj teško padao jer je volela taj posao. I životinje
su volele nju.
- Ti si jedina koja ne čeka da se okliznem na bananinu, moja lepotice -
govorila je Amiri dok ju je četkala.
Bela je dve nedelje radila u štali pitajući se da li je neko informisao Almira o
tome kako ona radi. I da li se on raspitivao o njoj?
- Četkate Amiru?

69
by voki

Bela je sklonila pramen kose s čela okrenuvši se. Da li je pogrešila i

propustila nešto? Iza nje je stajao atraktivan mladić, zadivljeno je
posmatrajući. Shvatila je da je to Almirov mlađi brat Rašid.
- Vaše veličanstvo... - naklonila se.
- Znate li da je Amira oždrebila nekoliko šampiona? -potapšao je kobilin
sjajni vrat. - Munja mora pobediti na ovogodišnjem Al-Šarif kupu inače ćemo
je izgubiti. Almir bi bio uništen.
Kad je čula njegovo ime, Belino srce je preskočilo otkucaj.
- Munja će pobediti - rekla je sigurnim glasom. - On je najbrži konj kog sam
videla.
Rašid je zamišljeno odmahnuo glavom.
- Brz je i opasan. I nosi na savesti Kamala, džokeja.
- Zaboga! Šta se desilo?
- Munja je u galopu počeo da se propinje i zbacio ga je. Kamal je odmah odnet
u bolnicu.
- Da li je ozbiljno povređen? - zabrinuto se raspitivala Bela.
- Nije u živitnoj opasnosti, ali polomio je nekoliko kostiju. U svakom slučaju,
neće moći da učestvuje u trci.
- Onda mora neko drugi da ga jaše!
- Munja je mašina za ubijanje - Rašid je slegnuo ramenima. -Ne verujem da će
se iko usuditi da ga jaše posle ovoga. Kamal je bio najbolji, a sad je u gipsu. Ako
on nije uspeo da ukroti tu zver, niko neće.
- Ali šeik odlično izlazi na kraj s njim. Rašid se osmehnuo.
- Almir je talentovan, ali ne sme da jaše Munju u trci.
Bela je poljubila Amiru. Kako li je Almiru sada kad može da izgubi svoju
omiljenu kobilu? Znala je koliko on voli ovu predivnu životinju.
Dve nedelje nije ga videla iako se pričalo da svakodnevno navraća u štale.
Očigledno je dolazio kad je ona bila na jahanju.
Almir je izbegava, kao da nikad nisu bili zajedno.

70
by voki

U tom trenutku čula je buku iz Munjinog boksa. Bela je otrčala do nervoznog

konja, princ Rašid ju je pratio.
- Munja je danas loše volje. Jednog je zamalo ubio, sad traži sledeću žrtvu! -
nasmejao se Rašid. - Podseća me na mog brata! I Almir je užasno neraspoložen
otkad se vratio iz pustinje.
Bela je progutala knedlu. Prišao im je Jusuf.
- Šta mu je? - upitala je pokazavši glavom Munju.
- Nije mu ništa, samo mu treba jahanje - Jusuf je pokušao da smiri konja, koji
je zabacivao glavu. - Ali Njegovo veličanstvo je zauzeto, Kamal u bolnici, a
nikoga drugog ovaj davo ne podnosi na leđima.
Bela je zagrizla usnu, pa je predložila:
- Ja ću ga jahati.
Odlučno je zavrnula majicu da obriše znoj s lica. Kad je uhvatila Rašidov
pogled, pocrvenela je.
Nadam se da me neće baciti u tamnicu što sam uzbudila člana kraljevske
porodice! pomislila je okrenuvši se Jusufu. I on je prvog dana bio šokiran kad
se pojavila u topu i šortsu, zato je sad nosila dugu majicu i farmerke uprkos
vrućini. I to je bilo bolje nego da je pošalju nazad u Englesku.
- Dozvolite mi da odvedem Munju do piste za istrčavanje.
- Ne dolazi u obzir! - rekao je Jusuf. - Riskantno je.
- Za koga? - upitala je Bela sarkastično.
- Za mene ili za konja?
- Preslaba si da bi vladala ovakvom beštijom. Inače, nije prikladno da žena
sama jaše. Idi i dovedi nekog džokeja.
Bela se jedva uzdržala da ne zagnjuri glavu u kofu Munjine vode.
- Niko od njih neće hteti, znate i sami.
- Onda popričaj s Hasanom. Ako želi da zadrži posao, neće smeti da odbije.
Klimnula je glavom i otrčala prema jahačima, koji su diskutovali o tome ko će
narednih dana jahati Munju.

71
by voki

- Hasane! - Bela ga je pozvala u stranu.

- Daj mi tvoju odeću za jahanje. Momak se iscerio i nalaktio na gredu.
- Konačno! - rekao je. - Dakle, ipak ti se sviđam.
Bela je uzdahnula.
- Ne - rekla je strogo. - Samo pokušavam da ti spasem život i posao, a za to mi
treba tvoja odeća. Nemoj da zapitkuješ, učini ono što sam ti rekla! Ustala sam
u pet, vruće mi je, noge mi gore...
Hasan ju je poslušao.
- Hvala ti, a sad se na nekoliko sati sakrij od Jusufa - naredila je Bela. - Ostali
neka kažu da su te videli kako jašeš Munju.
- Ne bih jahao to čudovište ni po cenu posla! A šta si ti naumila?
- Da jašem čudovište da bi zadržao posao - odgovorila je i zavukla se u ugao. -
Okrenite se! - naredila je muškarcima.
Brzo je obukla Hasanovu odeću, kosu je podigla u punđu ispod kacige. Jedan
džokej zabrinuto ju je upitao:
- Hoćeš da jašeš tog prokletog konja? Jesi li poludela, Bela? Pa... ti si žena!
- O, molim te, poštedi me mačo gluposti! Naučila sam da jašem pre nego što
sam prohodala - energično je obula čizme. -Inače... možda bi ti da jašeš Munju?
- Nikad, imam ženu i decu.
- Vidiš, a neko to mora. Nedeljama čistim, hranim i timarim Munju. Podnosi
me. Možda će mi dopustiti da ga jašem.
Možda će se i on setiti vremena provedenog u pustinji...
Izlazeći, obmotala je Hasanov šal oko glave.
- Očekuju da ćeš ga ti jahati i neće obraćati pažnju. Nemoj da izlaziš do mog
povratka.
Hasan ju je zadržao.
- Zašto to radiš? - upitao je ozbiljno.
- Zato što si ljubazan prema meni i što si me podržao dok se nisam snašla -
promrmljala je Bela podižući šal do očiju. - I? Kako izgledam?

72
by voki

- Imaš grudi - zaključio je jedan iz grupe jahača.

- O, na to sam zaboravila! - namrštila se Bela. - Tako ne smem...
- Uzmi ovo - Hasan joj je pružio jaknu sličnu uniformi. - To su šeikove boje i
svako ko te vidi znaće da jašeš za njega. Nikome neće pasti na pamet da je
nosiš da bi prikrila... Tako nećeš privući pažnju. Ali jesi li sigurna da to želiš?
- Apsolutno! Dotad zagovarajte Jusufa, a sve ostalo prepustite meni.

73
by voki

8. poglavlje

Almir je nervozno dobovao prstima po stolu slušajući referente koji su pričali

o ceni ulja i investicionim strategijama. Nikad mu obaveze nisu bile dosadnije,
a palata bezbojnija.
Čežnjivo je kroz prozor pogledao pistu, koju je izgradio pre nekoliko godina.
Usamljeni jahač galopirao je na Munjinim leđima.
Posle posete bolnici naredio je Jusufu da ne pušta nikog blizu konja. Odustao
je od pobede na trci. Ali nije mogao da se pomiri s činjenicom da će izgubiti
Amiru...
A neko trenira njegovog konja. I ko god da je to, nije loš, morao je da prizna.
Jahač je dobro kontrolisao temperamentnu životinju.
- To je Hasan - došapnuo mu je Rašid, koji je pratio bratovljev pogled. - On
sad trenira Munju.
- Naredio sam da niko ne sme da jaše tog konja osim mene -odgovorio je
Almir grubo.
- Stalno si zauzet i kloniš se štala.
Almir je zadržao za sebe da je pravi uzrok tome plavuša dugih nogu. Počeo je
da ludi što je stalno u iskušenju zbog nje.
- Hasan zaslužuje pohvalu - rekao je. - Nisam znao da je toliko talentovan.
Možda trka nije izgubljena.
- Zaista je dobar - Rašid je suzio oči. - Video sam ga kako jaše, ali nikad tako...
virtuozno - promrmljao je odsutno. - Ko bi rekao?
Almir je zamišljeno pogledao brata. Rašid se promenio, od mirnog, stidljivog
mladića postao je samopouzdan muškarac. Šta je izazvalo tu promenu?
- Munja se cele prošle nedelje ponašao kao lud, rasturio je svoj boks... - Rašid
je fascinirano posmatrao konja u veličanstvenom galopu. - Očigleno ima višak
testosterona.

74
by voki

Almir je pomislio da li bi i njemu pomoglo jahanje. Osećao se kao u klopci.

Palata mu je bila zatvor, a obaveze lanac oko tela.
Spontano je odlučio da je sve bolje od sedenja među zidovima, pa je brzo
okončao sastanak.
- Da li je sve u redu s tobom, Almire? - Rašid ga je ispitivački po smatrao. -
Deluješ napeto. Brineš zbog trke?
- Ne, sve je u redu - slagao je. Ovo je njegov život. Ipak ima obaveze prema
svom bratu i drugima, ali ih je zapostavljao.
- Nisam video Zehru otkad sam se vratio iz pustinje. Na brzinu proguta hranu
da bi što pre ustala od stola. Nedeljama mi se nije žalila. Treba li da se
zabrinem?
Rašid se nasmejao.
- Samo pokušava da ostavi utisak na tebe.
- Zašto? Šta želi od mene?
- Pa ti bar dobro poznaješ žene, zar ne?
- Nažalost, da.
Pošto je navikao na trikove svoje polusestre, očekivao je poduži spisak za
kupovinu. Otvorio je fasciklu s dokumentima, koje je trebalo da potpiše.
- Šta želi ovoga puta? Dijamante? Odeću? Molim te, budi nežan. Ili je pokušala
da zavede nekog?
- Nisu sve žene kao moja majka - odgovorio je Rašid mirno. Almir je odložio
penkalo, pa je stao ispred svog brata.
- Izvini, Rašide, to nije bilo fer.
- Ne treba da se izvinjavaš. I ne moraš me više štititi. U međuvremenu sam
odrastao, što znači da moram da se suočim sa životom. Na primer, da
prihvatim istinu. To si me ti naučio, brate, zar si zaboravio? Volim majku, ali
nisam slep. U međuvremenu sam shvatio kakav je haos napravila
ekstravagantnim ponašanjem. To što narod još drži do kraljevske porodice,
možemo zahvaliti tebi.

75
by voki

- Rašide... - Almir nije znao šta da kaže.

- Znam i to da je moja majka razlog što se još nisi oženio. Mrziš našeg oca
zbog toga što je toliko bio zaslepljen njome. Ali Zehra nije kao naša majka.
Zaista želi nešto od tebe, ali to nije nakit ni odeća - odao je smešeći se. - I kad
budeš imao vremena za nju, videćeš koliko se promenila.
Promenila? Izgleda da su se svi oko njega u međuvremenu promenili.
- Zašto me sama ne pita ako nešto želi?
- Plaši se da ćeš reći „ne", pretpostavljam.
- Šta želi?
- Konja.
- Konja? - iznenadio se Almir. - Ali Zehra se plaši konja.
- Već dve nedelje svakodnevno jaše - objasnio je Rašid. - To joj prija i više nije
nemirna.
Almir je sumnjičavo pogledao brata.
- Zar je Jusuf zaposlio nekog mladog, lepog džokeja, za koga ne znam?
- Bela je to učinila - Almir je primetio nežni izraz na bratovljevom licu dok je
izgovarao to ime. - Provela je mnogo vremena sa Zehrom. Veoma je
talentovana, hrabra i... lepa. Zehra joj se divi i želi da nauči da jaše kao ona...
- Bela Ročester? Dakle, ipak je pronašla način da ne radi štalske poslove, tako
što glumi princezinu učiteljicu jahanja? -zagrmeo je. - Trebalo je da znam!
- Grešiš. Bela radi više od bilo koga u štali. Zehri pomaže kad završi posao, u
slobodno vreme. Njih dve su se sprijateljile.
- Šta Bela Ročester može da nauči princezu? - brundao je Almir. - Kako da
fizičkim izgledom manipuliše momcima?
- Bela je divna i odgovorna osoba - usprotivio se Rašid. -Brine o Munji, Amiri i
o još dva konja. Da li si znao da spava u Amirinom boksu zato što se plaši da će
je neko ukrasti? Jusuf je pokušavao da je nagovori da spava u svojoj sobi, ali
ona ne odustaje.
- Jusuf mi nije rekao da ima problema s njom.

76
by voki

- Problema? - Rašid se nasmejao. - Ma kakvi! Obožava je! Belu svi u štali

poštuju i vole.
Almir je zaškrgutao zubima.
- Očigledno je talentovanija nego što sam mislio.
- Jeste! - potvrdio je Rašid bez naznake ironije. - Napravila je nekoliko izmena
u konceptu treninga, koji već donose rezultate. I ona je jedina osoba, koju
Munja ne pokušava da šutne.
Almir je odlučio da sam proveri koliko je Bela napredovala zahvaljujući
šarmu.
- Ali još uvek ne razumem kako se Zehra tu uklapa. Zašto mi niko dosad nije
spomenuo to dirljivo prijateljstvo dveju devojaka?
- Možda zato što su se svi plašili tvoje reakcije? Almira je iznenadio sarkazam
u Rašidovom glasu.
- Zar i ti, sine Brute? - promrmljao je.
- Ne znam šta se među vama dogodilo u pustinji, ali mora da ti je bilo teško.
- Teško? Kako to misliš?
- Očigledno se vas dvoje ne slažete, ali ti osećaj odgovornosti nije dozvolio da
je ostaviš. Znam da ona nije tvoj tip i da nije... konvencionalna.
- Konvencionalna? - Almir se nasmejao. - To zaista nije!
- Zbog nje si morao da se odrekneš samoće, a svi znamo koliko ti to znači.
Ozbiljno, Almire, njoj možemo zahvaliti za Munjin poboljšani rezultat. Pre
nego što je Kamal pao, naučila je džokeje nečemu što se zove „volte". To
poboljšava osećaj ravnoteže u konju i da je mu snagu. Bela kaže...
- Bela kaže, Bela kaže... - iznervirao se Almir. - Otkad je Bela Ročester
kvalifikovana da menja moj koncept treninga?
- Mnogo zna o konjima. Ipak se u šesnaestoj godini kvalifikovala za engleski
olimpijski tim u jahanju...
To mu nije spomenula!
-I? Da li je osvojila medalju?

77
by voki

- Nije, izbio je skandal, pa je diskvalifikovana, jer...

- To je prava Bela Ročester!
- Prestrog si prema njoj! Pritom joj život nije bio lak... - Rašid je ućutao, kao je
da rekao previše.
- Šta još znaš o njenom životu?
- Mnogo. U štali je opuštena, otvorena i obična devojka, čvrsto s nogama na
zemlji.
I veoma je lukava!, pomislio je Almir.
- Omađijala te je plavom kosom i plavim očima, Rašide. Zato si slep i ne vidiš
pravu Belu Ročester.
- Možda si ti slep, brate. Naime, ona je ljubazna, normalna devojka.
Almirovo lice se smrknulo.
- Koliko se dobro poznajete vas dvoje? - upitao je. Rašid se ispravio.
- Ne moram da odgovorim na to.
- Odgovori na moje pitanje!
- Nije zainteresovana za mene, a kad bi bila...
Almir se okrenuo prema prozoru da Rašid ne vidi izraz olakšanja na
njegovom licu.
- Na celom svetu nema žene koja ti manje odgovara - rekao je hrapavim
glasom. - Ona je bezobrazna, bestidna i neustrašiva -kad je ugledao zapanjeni
izraz na Rašidovom licu, shvatio je šta je rekao.
- I preterano emocionalna! Nema granice i loše je vaspitana.
- Zato je toliko osvežavajuća i... fascinantna - priznao je Rašid.
- Bela je uvek onakva kakva jeste. Zar ne misliš da je to pravo osveženje?
- Dosta o Beli Ročester! Krajnje je vreme da ode u štale!
Iscrpljena jahanjem Munje, Bela je legla pored Amire na svežu slamu. Kobila
joj je dahtala u lice. Bela je duboko uzdahnula.
- Toliko sam umorna da bih mogla umreti! Munja me je uništio, tolika
neiscrpna snaga... I ne smem popustiti ni za trenutak.

78
by voki

Kako ću biti srećna posle te proklete trke! I sve to radim samo zbog tebe,
lepotice moja.
Amira je mirno počela da jede seno, pa se Bela nasmejala.
- Nezahvalnice! - rekla je nežno. Kad je čula tihe korake, Bela se uznemirila.
Srce joj se popelo u grlo, dlanovi su počeli da joj se znoje. Zavukla je ruku u
slamu izvukavši odatle podebelu batinu.
Došli su zbog Amire. Ali gde su čuvari, koje je Almir postavio oko štala?
Kad se setila da su čuvari i u pustinji nestali, Bela se polako pridigla sa slame
sakrivši se iza vrata boksa. Neka slobodno dođu! Ona je spremna i iznenadiće
ih!
Videla je krupnu tamnu senku kako se približava. Onda je snažna muška ruka
otvorila boks. Bela je siknula i čovek je zastao.
- Ne pomerajte se! Znam šta ste naumili, ali neću to dopustiti. Uperila sam
oružje u vašu glavu, zato nestanite ili ću pucati!
- Ako znaš šta sam naumio, šta će ti oružje? I kako ćeš me ustreliti motkom?
Nikad nije bila srećnija što čuje Almirov sarkastični glas. Beli su klecnula
kolena od olakšanja. Ispustila je batinu iz ruku, pa se naslonila na zid.
- Nasmrt si me preplašio! Mislila sam da neko hoće da ukrade Amiru.
- I bila si spremna da je braniš štapom? - u njegovom glasu čula je divljenje i
rievericu.
- Otkud ti ovde?
- Načuo sam da spavaš u štali.
- Zar je to zabranjeno?
- Nije, ali Bela Ročester... na slami i bez kupatila?
- S tobom sam danima živela u šatoru. Ni to nije hotel s pet zvezdica!
Almiru je raspoloženje splasnulo, jer je ona bila neprijateljski nastrojena.
- Šta ovo znači, Bela? Čujem da svakodnevno radiš u štalama, da daješ mojoj
sestri časove jahanja, spavaš s konjima i sve si šarmirala... uključujući mog
brata. Kakvu to igru igraš?

79
by voki

- Samo radim - odgovorila je. - I to četrnaest sati dnevno, pa onda spavam u

Amirinom boksu, jer samo tako mogu biti mirna. Ako hoćeš da kažeš da
spavam sa svima, izvoli. Očigledno misliš da o meni lepo pričaju samo oni koji
su sa mnom spavali.
Gotovo ju je izdao glas. Bila je iscrpljena, napeta i šokirana, jer je Almir posle
toliko vremena stajao pred njom.
Prišao je i celim telom pritisnuo ju je uza zid.
- Hoću da znam koliko si bliska s mojim bratom! - prosiktao je. - Rašid je
mlad i nema iskustva sa ženama, kakva si ti.
- Sa ženama kao ja? - ponovila je u neverici. Bes joj je dao snagu da ga
odgurne. - Ne mogu pobediti, zar ne? Rmbačim da niko ne bi mogao da se žali,
kosu nisam oprala nedelju dana, nokte sam izlomila, telo mi je u modricama
od...
Od tvog konja!, htela je da kaže, ali se zaustavila.
- Da budem iskrena, nemam snage za seks, pa ne moraš biti ljubomoran!
- Nisam ljubomoran! - zagrmeo je. - A tvoj moral je tvoj problem!
- Hvala! - Bela je podigla ruke, ali se stresla pošto su je mišići boleli. - Ne
razumem zašto se uzrujavaš?
- Zato što Rašidu ne treba žena, kao ti! Gledajući ga pravo u oči, zatresla je
glavom.
- Grešiš u vezi s tvojim bratom - prisetila se mnogih razgovora s Rašidom. -
Izgleda da je Rašid odrastao, a ti to nisi primetio. Sposobniji je nego što misliš,
a to nema veze sa mnom. Proveli smo mnogo vremena zajedno... ne, nemoj da
eksplodiraš, saslušaj me. Rašid želi više obaveza... Izazove iz kojih će učiti.
Problem je u tome što si ti u svemu briljantan i savršen, pa ga gušiš iako te on
mnogo voli i poštuje. Treba da ga pohvališ i da mu prebaciš malo više
odgovornosti.
- Šta ti znaš o odgovornosti? To je pogodilo Belu.

80
by voki

- Znam kakav je osećaj kad te ne smatraju odgovornim. Tvoj brat i sestra nisu
više deca. Ako stalno očekuješ da neko padne, na kraju ćeš ga sam spotaknuti.
Nekoliko trenutaka vladala je tišina i Bela nije mogla da odluči da li više želi
da Almir ode ili da je zagrli.
- Izgleda da mnogo znaš o mojoj porodici. Ko ti je sve to ispričao?
- Tvoj brat i sestra, ko drugi?
- Naša porodična situacija je komplikovana i... Nasmejala se.
- Meni pričaš o teškoj porodičnoj situaciji? - izgubila je strpljenje. - Pre šest
nedelja saznala sam da otac moje mlade sestre Zoi... s kojom sam odrasla i
delila sve, nije i moj otac! I da je moja majka, koja je za mene bila svetica,
prevarila oca. Pošto ličim na nju, otac me mrzi. Sestra bliznakinja okreće mi
leđa, a mala Zoi me mrzi i... i ceo svet me mrzi!
Prokletstvo! Zašto ne mogu da se kontrolišem?
Dok je ona pucala po svim šavovima, Almira je obuzeo čudan
mir.
- Preterano si osećajna, habibati - rekao je nežno. - Kad mirno razmisliš,
shvatićeš da te otac ne mrzi. A sestra verovatno nije mogla da te nade, jer si
nedeljama bila u pustinji. A sveta što se tiče, treba da ti je svejedno.
- Lako je to reći kad nisi na naslovnim stranama i kad te ne prate u stopu!
Almir ju je zamišljeno gledao.
- Kažeš da ličiš na majku? - Bela je klimnula glavom. - Mora da je bila veoma
lepa žena, a to donosi nevolje.
Bela ga je sumnjičavo pogledala.
- Očigledno je lepota nije usrećila. I bila je dovoljno glupa da se uda za čoveka
koga nije volela.
- Kao mnogim ženama, i tebi su brak i romantika isto. Zvučalo je kao prekor.
- S dobrim razlogom! - branila se Bela, pa je naslonila lice na Amirin vrat. Bila
je besna na majku, na oca i na sebe. - Moj otac je mislio da ga ona voli, a
zapravo je želela njegovo ime i novac. Nažalost, nije dobro kalkulisala... nije

81
by voki

bilo novca! - gorko se nasmejala i on se stresao. - Moj otac je sve izgubio, pa je

ospsesivno pokušavao da povrati bogatstvo. A mama ga je mrzela zbog toga...
mrzela je sve što je povezano s imenom Ročester. Onda je imala aferu i umrla
je rađajući moju malu sestru Zoi...
Okrenula se pogledavši Almira u oči.
- Veruješ li u pravdu? - upitala ga je dok su joj suze klizile niz obraze. - Da li je
zato umrla?
Almir ju je čvrsto zagrlio.
- Plačeš zbog majke ili zbog sestre? Ili zbog sebe? - upitao je mimo, ali nije
dobio odgovor. - Prestani da se mučiš, habibi...
Bio je u pravu. Krajnje je vreme da odraste.
- Ostavi me samu - zamolila ga je. - Zehra mi je rekla da mrziš žene koje plaču.
- To je samo zato što moja sestra suzama pokušava da dobije ono što želi -
branio se. - Kaži mi još samo nešto, Bela. Da li si se sakrila u pustinji da bi
pobegla od skandala u tvojoj porodici?
Za trenutak joj je bilo loše kad je pomislila šta je sve Almir pročitao o njoj.
- Na koji naslov misliš? - upitala je. - Skandal potresa dinastiju Ročester? Šta
kad se ispostavi da plava krv nije plava? Otkrivena vanbračna kćerka na balu
Ročesterovih? Uostalom, navikla sam se na to da sam loša bliznakinja.
- I da li ti je to pomoglo?
- Šta?
- Privlačenje pažnje?
- Kad je moja majka preminula, prva maćeha poslala me je u internat i
prepustila da sama o sebi brinem. Nije bila loša... A onda, pre nekoliko meseci,
kad je moja druga maćeha umrla... Nisam mnogo vremena provodila s Lilian,
ali je ona bila dobra i draga. I nije zaslužila muža kakav je bio moj otac. Kao što
vidiš, u mojoj porodici nije lako biti svetac.
Almir ju je ljuljuškao, kao da je ona malo dete.

82
by voki

- Dakle, otac te je poslao u pustinju kad si saznala, da je tvoja majka imala

aferu i da tvoja mala sestra nije kćerka tvog oca?
- Ja... trebalo je da razmislim o svom ponašanju na balu - Bela je savršeno
imitirala Vilijamov glas. - Jedna Ročesterova mora da pazi da ne ukalja
porodično ime nedoličnim ponašanjem...
- I to pravilo trebalo je da utuviš u glavu u pustinji?
- Dok nisam ukrala Amiru, bar nisam bila kriminalac, to mi moraš verovati!
- Otac nije smeo da te pošalje od kuće!
- Ja... kriva sam. Ružno sam se ponela... - prošaputala je. - Tog dana kad se bal
održavao, Olivija i ja odlučile smo da pregledamo mamine stvari. Tako smo
otkrile dnevnik..
- I tako si saznala za majčinu aferu? Almir je seo na balu slame, pa je povukao
Belu do sebe.
- Da, odjednom je sve dobilo smisao. Uvek sam bila ponosna na to što ličim na
mamu. Mislila sam da je to posebna veza između nas dve iako je umrla...
- Bela...
- Bar sam saznala zašto otac ne može da me gleda. Naravno da ni sa kim
nisam htela da pričam o tome, pogotovo ne sa Zoi, htela sam da je zaštitim od
istine...
- Ali se Olivija nije složila s tim?
- Pa Olivija je svetica u našoj porodici. Uvek postupa ispravno, čak i ako
napravi haos. Ona ceni odgovornost i obavezu. Vas dvoje biste se savršeno
slagali. Da li sam ti rekla da nismo jednojajčane bliznakinje? - dodala je brzo. -
Olivija je osećala da treba da kaže Zoi istinu. Ja sam bila protiv toga i Olivija je
besno rekla da sam kao naša majka. Onda sam je ošamarila.
- Udarila si je?
- Šokantno, zar ne? - jedva je zadržala jecaj. - Ja... pokušavala sam da je
nazovem i da se izvinim. Ali ona ne želi da priča sa mnom.
- Bila si izbezumljena, Bela...

83
by voki

- Nemoj me pravdati! Neoprostivo je to što sam učinila. I to nije najgore.

Naime nismo znale da su se paparaci ušunjali na bal. Jedan je čuo našu
raspravu i tako je sirota Zoi sutradan saznala istinu iz novina!
Zavladala je tišina. Uzdahnuvši, Almir ju je uhvatio za ruku.
- Da li ti je nekad palo na pamet da te je otac poslao ovamo zato što je hteo da
te zaštiti?
Gorko se nasmejala.
- Ne, hteo je da me kazni! Dobro je znao da će mi najteže biti samoj s
osećajem griže savesti. Da sam ostala kod kuće, išla bih na žurke i napijala bih
se da sve potisnem i zaboravim. Ovde sam morala da razmišljam o onome što
sam uradila. To je bila zaslužena kazna.
- Prestroga si prema sebi. Nikome ne bi bilo lako u takvoj situaciji.
- Za Oliviju je sve crno i belo, i nema problema s donošenjem odluka.
- Život nije crno-belo.
- Pogotovo u pustinji! - Bela je ustala da protegne bolne mišiće. - Reći ću ti
nešto zanimljivo: koliko god da me je pustinja u početku nervirala, u
međuvremenu sam je zavolela. Sviđa mi se ovdašnji život bez glupih žurki i
paparaca. Ovde nisam loša Bela Ročester - pogledala ga je pravo u oči. - I ne
utičem loše na tvog brata, tvoju sestru ili na tvoje ljude.
- Rašid je skoro zaljubljen u tebe.
- Samo skoro? - pokušala je da se našali, ali opet su joj potekle suze. - Mora da
sam izgubila čar. Možda ipak treba češće da perem kosu.
Odjednom se slomila. Kraj nje je sedeo čovek, o kome je maštala i danju i
noću, a ona nije smela da ga dodirne. Obuzela ju je snažna želja, pružila je ruku
i dodirnuh njegovo lice.
- Toliko si mi nedostajao... - prošaputala je hrapavim glasom.
Sva uzdrhtala čekala je njegov odgovor. Njegovo uzdržavanje bilo je toliko
ponižavajuće... Da ne bi napravila veću budalu od sebe, Bela je otvorila vrata
boksa i pokazala Almiru da ode.

84
by voki

- Amiri i meni treba mir. Nedostajao si mi, jer sam želela da ti kažem da
dobro obavljam svoj posao. Čak pomažem Munji na treningu i džokeji su me
pohvalili.
Pošto Almir još uvek nije reagovao, nakrivila je glavu i nasmešila mu se.
- Zaista je dobar, Almire. Polako je ustao.
- Da, zaista sam iznenađen što ga Hasan jaše bez problema.
- Hasan je odličan jahač - Bela se vratila u boks i zatvorila je vrata. - Trka je za
nedelju dana i, pravo da ti kažem, biću srećna kad se završi.
I moram da pobedim na toj trci, želeo ti mene ili ne!
Prvi put u životu nekog neće ostaviti na cedilu.
- Laku noć, Almire... i seti se da se javiš čuvarima...

85
by voki

9. poglavlje

- Bela, ne smeš da jašeš Munju na trci! To je opasno! Džokeji su je okružili

ubeđujući je da odustane.
- Hoće li neko izneti bolji predlog? - Bela je obuvala čizme trudeći se da ne
misli na Almira.
Načula je da je otputovao na dva dana u Evropu da tamo potraži neku
princezu za svoju buduću ženu. Nikada pre Bela nije osetila takav bol, kao kad
je čula tu vest.
Sad je želela samo jedno: da pobedi na prokletoj trci i da spase Amiru. A
posle će iščupati ljubav prema njenom vlasniku iz srca i započeće novi život.
- Iste sam visine kao Hasan, pa će svi misliti da on jaše Munju.
- Na kraju trke videće ko ga je jahao.
- I na to sam mislila. Munja se neće zaustaviti na cilju, odgalopiraće do štala.
To se svakako očekuje od njega, pa niko neće biti iznenađen. A u štali ćeš me
čekati ti, Hasane, i zauzećeš moje mesto, a ja ću nestati. Sad idite, činite me
nervoznom. Koliko imam vremena?
- Već se okupljaju na startu.
Uhvatila ju je trema. Šta ako opet razočara ljude, koji računaju na nju? To se
ne sme dogoditi! I Munja je bio nervozan, zabacivao je glavom.
- Smiri se! - rekla mu je Bela. - Nema razloga da budeš uzrujan. Možeš
pobediti i vezanih nogu.
I ona se lagano opuštala, čak se osmehnula kad je potapšala nervoznog konja
po vratu.
- Spremni? - napeto je upitao Hasan.
- Spremni smo koliko je to moguće.
- Svi računaju na tebe, Bela - podsetio ju je Hasar - Hajde, vreme je!

86
by voki

Kao da ga je razumeo, Munja se propeo na zadnje noge. Hasan je odskočio u

stranu, a oni su izleteli na startnu poziciju. Bela ga je teškom mukom
obuzdavala slušajući navijanje s tribina.
- Nemoj da te to iritira! - molila ga je. Kao da je osetio njen strah, Munja se
smirio.
- Šeik je već pomislio da nećete izaći na trku - dočekao ju je mladi irski džokej
Konor. - Rekao sam mu da nismo hteli da izazivamo sudbinu time što ćemo ga
rano dovesti među ostale. A on... - Konor je odjednom prebledeo. - Bela, on
dolazi da poželi Hasanu sreću!
- Zadrži ga! - prosiktala je Bela. - Koliko ima do starta?
- Minut.
To je bio najduži minut u Belinom životu!
Dok je Konor žurio u susret Almiru, Bela je poterala Munju u startni boks.
Ruke su joj toliko drhtale da je zamalo ispustila uzde. I preplavio ju je osećaj
da nešto nije kako treba.
Starter je mahnuo zastavom i trka je počela. Munja je pojurio i Bela mu je
dozvolila da izbije na čelo. Pesak joj je leteo u lice i čula je samo topot kopita
iza sebe.
- Fantastičan si! - viknula je konju. - Ako pobedimo, nikada se više neću
svađati s tobom. Dopustiću ti i da me ujedaš i da me šutneš, ah sad poleti,
Munjo!
Kad su stigli do okretnice, osetila je da ju je nešto udarilo u butinu. Uhvatila
se za Munjinu grivu, ali u sledećem trenutku bila je na zemlji. Jedna noga bila
joj je zakačena za uzengiju, a konj ju je vukao po pesku.
Beli se od bola smračilo pred očima. Spremila se da umre, a onda je osetila
Munjinu njušku na licu. Otvorila je oči i nije mogla da veruje: konj je stao iznad
nje štiteći je da je ostali konji ne bi pregazili.
Onda je kleknuo prednjim nogama, i mada je bila gotovo bez svesti od bola,
Bela je shvatila da on želi da se popne na njega.

87
by voki

Jedva je sela u sedlo. Munja je jurnuo, pa je jedva uhvatila uzde krvavim

rukama.
- Dobar dečko! - hvalila ga je Bela iako je odustala od trke. Ali konj je
očigledno želeo nešto drugo, Bela je to shvatila u trenutku se otreznivši.
- Možemo pobediti, Munjo! Brže, brže... poleti!
Za dužinu glave pobedio je najvećeg konkurenta. Usporio je, a Bela se setila
da moraju galopom do štale.
- Ne... molim te - slabašno je promrmljala pokušavajući da ga prisili da
produži, ali konj je više nije slušao.
Prišao je mestu odakle je šeik pratio trku. Uzdignute glave prišao je Almiru,
kao da je hteo da kaže: Ovo je uspešno obavljeno!
Zadovoljno se smešeći, Almir je prišao svom konju. U tom trenutku Bela se
onesvestila. Izdaleka je čula njegov glas i onda... ništa više.
- Volim te... - promrmljala je pre nego što je pala iz sedla.
Almir je šetao po bolničkoj sobi kao tigar u kavezu, ne odmičući pogled s
nežne žene, koja je ležala u krevetu.
- Dovedite još jednog lekara! - naredio je. - Hoću da čujem još jedno mišljenje.
Omar nije bio siguran da je to potrebno.
- Konsultovali ste se s petoro lekara, Vaše veličanstvo, i svi su rekli da je
gospođica Ročester udarila glavu i iščašila rame. Nema povrede mozga. Rame
je namešteno, a rane su površinske. Ništa nije opasno po život. Dobila je
sedativ i sad spava.
- U punom galopu pala je s Munje! Nikada neće zaboraviti taj trenutak.
Čak i dok je mislio da Hasan leži na zemlji, srce mu je zastalo. A kad je otkrio
da je Bela...
- Zaista je čudo što je preživela - mirno je odgovorio Omar. Almir je zatresao
glavom.
- Još uvek ne mogu da verujem da je ona sve vreme jahala Munju, a ja to
nisam primetio!

88
by voki

- Sve nas je prevarila, Vaše veličanstvo - zvučalo je kao priznanje. - Zaista je

hrabra mlada žena.
- Ona je nepromišljena i neodgovorna - Almir je zadrhtao pomislivši šta se
moglo desiti.
Kad je čuo zvuk iza sebe, ugledao je mnoga uplašena lica u vratima. Na čelu je
bio njegov brat Rašid, iza njega Zehra, pa Jusuf i još petnaestom ljudi iz palate.
- Ima li novosti? - upitao je Rašid u ime svih.
- Nema, spava.
- Svi smo zabrinuti, čak i Munja - tvrdio je Jusuf. - Želi da je
vidi.
- I ja njega... - javio se glasić iz kreveta.
Bleda Bela pokušavala je da se uspravi u krevetu.
- Ne pomeraj se! - viknuo je Almir.
- Moram da sednem - oči su joj zasijale kad je ugledala zabrinute posetioce. -
Zdravo!
Almir je osetio ubod u srce. Očigledno je za ovo kratko vreme stekla mnogo
prijatelja.
- Bila si divna! - pohvalio ju je Rašid, pa je oprezno zagrlio Belu ne čekajući
Almirovo odobrenje.
- Kakva žena!
Almir se uplašio nagona da uhvati brata za kragnu i da ga odvuče od nje, zato
je tiho zaškrgutao zubima.
- Da li je Munja dobro?
- Ponosan je na sebe - rekao je Jusuf. - Očigledno misli da je superjunak i biće
još nepodnošljiviji!
Bela se bledo nasmešila, pa se iscrpljeno zavalila u jastuke.
- Bar smo spasli Amiru - sklopila je oči. I odmah ih je otvorila, jer je odjednom
nastala neprijatna tišina. - Šta je? Pobedili smo, zar ne?

89
by voki

- Pobedila si, ostalo nije važno - rekao je Almir, a i Bela je posmatrala lica
ostalih.
- Šta se dešava? Kažite mi! - zahtevala je uzrujano.
- Ti si žena... - zabrundao je Jusuf. - I sudije kažu da će diskvalifikovati Munju,
jer žene ne smeju da se trkaju.
- Šta?! - Bela se uspravila u krevetu, ali je odmah pala nazad na jastuk.
- Almire, ne smeš to dopustiti! Pa ti si šeik! Munja je pobedio! On... pobedio bi
da ga je bilo ko jahao!
Očajna, pokrila je šakama lice.
- Napolje - naredio je Almir opasno tihim glasom. - Svi napolje! Beli treba mir.
Pružila je ruke obavivši ih oko njegovog vrata, kako je to činila u pustinji.
- Ne smeš dozvoliti da ti uzmu kobilu, Almire! Obećaj mi! -molila ga je.
- Naravno da neću - mrmljao je primetivši da zainteresovana publika
nije napustila sobu.
Konačno su svi izašli i Almir i Bela ostari su sami. Almir joj je dozvolio da ga
povuče na sebe.
- Težak sam, povrediću te... - šaputao je. - Sigurno te celo telo
boli.
- Nije važno - uzvratilaa je. - Opet sam pogrešila!
- Koješta! Ti si najhrabrija žena, koju sam sreo, habibi. -1 najnapornija... - I to.
- Ali samo sam htela da Amira...
- Pst... - Almir ju je pomazio po obrazu. - Ne misliš valjda da ću dozvoliti da mi
oduzmu Amiru nakon što si rizikovala život da je spaseš?
- Šta znači to pravilo...
- Nema pravila u kojem se spominju žene. Dakle, ne može da bude
zabranjeno, zar ne? I ako to nije dovoljno, napisaću nova pravila. Ipak sam ja
šeik!
- Učinićeš to?
- Naravno! Amira je nezamenljiva. Bela je hrabro pokušala da ignoriše

90
by voki

bol u srcu. Postojalo je bar jedno biće na svetu, koje je Almir voleo celim
srcem, pa makar to bila lepa arapska kobila. Odjednom ju je uplašila druga
pomisao.
- Ali šta ako pokušaju da ukradu Amiru?
- Sumnjam - Almir je bio opušten. - Uhvaćena je banda konjokradica i to nije
ni u kakvoj vezi s današnjim napadom na tebe i Munju. Moji čuvari su saznali
da je to bila ideja džokeja, koji je jahao za mog najvećeg konkurenta. Ali je i on
u međuvremenu kažnjen. Obećaj mi da nikada više nećeš biti lakoumna! -
zahtevao je.
- Ah, Munja me je čuvao - branila se Bela, ali je pocrvenela što je on pokazao
toliku zabrinutost. - Iako se mogu kladiti da će opet pokušati da me ujede kad
uđem u njegov boks.
- Nećeš se vratiti u štalu, habibati - prošaputao joj je Almir na uvo, unapred se
radujući izrazu njenog lica kad joj bude saopštio svoje planove.
- Neću? - napeto je upitala. - Daćeš mi otkaz?
- Ne. Naravno da ćeš provoditi vreme s konjima koliko god želiš, ah ubuduće
ćeš stanovati u palati.
- U palati? - ponovila je u neverici.
- Da, užasno si mi nedostajala. Hoću da budeš sa mnom, habibi. Cela zemlja
priča o tvom junačkom činu. Amira je nešto poput nacionalnog blaga, a pošto
si ti htela da je spaseš, za narod si heroina.
Iako se činilo da joj se san ostvario, Belino srce je potonulo. Potajno se nadala
da će Alrnir reagovati na njenu izjavu ljubavi odmah posle pobede. Čak se
nadala da će joj uzvratiti istom merom. Ali sad više nije bila sigurna u to.
Bela se uspravila i malo se odmaknula od njega.
- A šta ću ti biti, Almire? - upitala je bezizražajno.
- Žena kojoj se divim više nego bilo kojoj drugoj na svetu. Žena koja mi je
otvorila vidike, koja me dovodi do ludila osmehom, šarmom, humorom i
nestašlucima... Žena koju želim svakim delićem svog tela.

91
by voki

- Dakle, kao svoju ljubavnicu... - zaključila je. - Žao mi je, to mi nije dovoljno.
- Ali moraš biti uz mene.
- Zašto?
- Jer moraš da budeš sa mnom najvažnijeg dana u mom životu.
- Ne mogu to... - glas je počeo da joj se gubi kad je pomislila na princezu
Jasminu. - Molim te, nemoj to zahtevati od mene, Almire.
Njegovo lice bio je na samo nekoliko centimetara od njenog.
- Onda imamo problem, habibi... - oči su joj bile pune suza kad ju je snažno
zagrlio -... jer si ti ta kojom ću se oženiti!
- Zašto? - prošaputala je.
- Ti si žena, koju volim celim srcem i dušom! - pokuljalo je iz njega. - A to je
jedino što je važno, habibi... sad to znam!
Bela je toliko bila slaba od sreće, da joj se zavrtelo u glavi.
- Verujem ti.
- Onda, reći ćeš „da"?
- Da, mili moj... da, da, da! Poljupcem su zapečatili svoju pustinjsku ljubav.

- kraj -

92