I.

КАТЕГОРИЗАЦИЈА И ВРСТЕ МАШИНСКЕ ОБРАДЕ

Машинска обрада метала може се поделити на две основне категорије и више различитих
подкатегорија. Кроз развој и технолошки напредак друштва јављају се и потребе за
новим производима, а који захтевају и нове начине њихове израде. Од прве
индустријске револуције па све до данас, алатне машине за производњу и обраду метала
више пута су се мењале. Упркос томе, темељни принципи остали су исти. Машинска
обрада метала се тако може поделити на две категорије:
1. Обрада метала одвајањем честица
- помоћу машина са дефинисаном геометријом алата
- помоћу машина без дефиницане геометрије алата
2. Обрада метала без одвајања честица
- хладно обликовање
- топло обликовање

1.1. Машинска обрада метала одвајањем честица

Уз претходно поменуте две основне категорије обраде метала одвајањем честица, алатне
машине за ову врсту обраде могу се поделити на алате са дефинисаним сечивом, без
дефинисаног сечива, слободног сечива, односно геометријом алата која је претходно
дефинисана.
Без обзира каква се алатна машина употребљава, оваква врста обраде метала смањује
количину метала који се обрађује због уклањања честица. Због тога је важно одабрати
оптималну технику сечења. На пример, чињеница да се употребом резне плоче дебљине
1 mm која се користи за најмање 200 резова дневно, може уштедети 100 метара
материјала годишње. Обрада метала одвајањем честица помоћу алатних машина са
дефинисаном геометријом алата укључује:
 Стругање – техника обраде која се најчешће употребљава за ваљкасте комаде
метала. Комад који се обрађује по правилу се ротира и монтиран је на машину за
стругање, док се стругарски нож креће дуж обратка.
 Глодање – техника обраде врло слична стругању. По правилу се користи за
израду различитих жљебова, зупчаника и навоја.
 Бушење – бушење се по правилу користи за израду рупа у материјалу. Постоји
више различитих техника бушења, али свима је заједнички начин на који се одвија
процес.
 Резање/Сечење – једна од најчешће примењиваних техника обраде, а која
претходи свим другим техникама. Развијене су различите подврсте резања које
дају различит резултат.

У обраду метала одвајањем честица помоћу алатних машина без дефинисане геометрије
алата сврставају се следеће технике обраде:
 Полирање – По правилу се користи након обраде одвајањем честица, односно
након брушења како би површина метала била што је могуће мање храпава.
 Лепање/Фино полирање – применом ове технике, метал који се обрађује има
најмању површинску храпавост.
  Суперфиниш – користи се за обраду различитих облика цилиндричних
површина уз високу тачност и минималну храпавост.
 Брушење – у пракси се примењује као завршна фаза обраде. Данас су развијене
бројне и различите технике које примењују различите алате.

1.2. Обрада метала без одвајања честица

Ова категорија обраде може се поделити на две подкатегорије, а које су већ споменуте
на почетку. Квалитет обраде зависи од физичких својстава метала, а која се у највећем
броју случајева односе на пластична својства, односно тoпљивост.
У складу са поделом, термичка обрада метала укључује технике:
 Ковања – У прошлости најчешће и највише коришћена техника обраде. За
обликовање метала користе се чекићи за ударање којима се обликује метал у
складу са захтевима.
 Ваљање – Техника у којој метал пролази кроз серију ваљака чиме се исти
обликује. Најчешће се користи за производњу лимова.
 Ливење – Подразумева обликовање производа изливањем растопљеног метала у
калупе који су, најчешће, израђени од песка.

Са друге стране, хладно обликовање метала без одвајања честица врши се:
 Савијањем – Алатне машине користе својство пластичне деформације метала
како би исти обликовали.
 Пресовањем – Метал се обликује алатним машинама које делују на површину
метала под високим притиском и тако се врши обликовање.

Сл. 1 - Обрада метала савијањем [1]