Građevinsko - arhitektonski fakultet u Nišu

Seminarski rad na temu :

DRVENI PANELI KAO ZIDNE OBLOGE U

ENTERIJERU

Profesor: Dr Dragoslav Stojić

Asistent : Nemanja Marković

Student : Tijana Pešić RA 1769/12

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................1.

ISTORIJAT DRVENIH PANELA..…................................................................................2.

DRVENI PANELI I NJIHOVA PODELA………………………………………………..3.

KARAKTERISTIKE DRVENIH PANELA……………………………………………...4.

-Tehničke karakteristike drvehih panela.............................................................................4.1.

-Ekološke karakteristike…………………………………………………………………..4.2.

-Estetske karakteristike……………………………………………………………………4.3.

NAČIN UGRAĐIVANJA DRVENIH PANELA………………………………………...5.

,,DRVO KOJE PROPUŠTA SVETLOST’’………………………………………………6.

OSNOVNE PREDNOSTI DRVENIH PANELA………………………………………...7.

PSIHOLOŠKI UTICAJ I DOŽIVLJAJ DRVEHIH PANELA……...……………………8.

-Objekat obložen drvetom………………………………………………………………...8.1

-Arhitektonski doživljaj…………………………………………………………………..8.2.

GALERIJA……………………………………………………………………………….9.

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………….10.

LITERATURA……………………………………………………………………………11.
1. UVOD

U stalnoj potrebi za pomeranjem sopstvenih granica čovek stalno pokušava da prevaziđe i sebe i
druge, ali i sva prethodna dostignuća, te da pomeri onu vidljivu ili nevidljivu lestvicu koju treba
preskočiti. Ovaj, u osnovi tako prirodan ljudski poriv, naročito je vidljiv u oblasti dizajna
udruženog s novim tehnologijama. Naime, umetnici vizionarski stvaraju ideje, ali ne mogu dalje
bez tehničke podrške koja te ideje realizuje. I upravo tu, u tom spoju umetnosti i nauke, i nastaju
veliki rezultati.

Svejedno da li zgradu posmatramo spolja ili koračamo kroz njenu unutrašnjost na naš doživljaj
intenzivno utiču završni radovi - materijali, teksture, veze i detalji. Sve se to koristi da bi se
definisale proporcije, da bi se građevini dao određen karakter i da bi se, konačno, udahnuo život
u prostor.

Drvo je materijal koji se nalazi u funkciji zadovoljenja potreba čoveka od davnina. Kako se
čovečanstvo svakodnevno razvija, menjaju se injegove potrebe i zahtevi u oblaganju zidova
enterijera i eksterijera. Materijal koji je obnovljiv, dostupan i lak za oblikovanje, danas se
takmiči sanovim materijalima koji karakteristikama uzimaju primat u nekim oblastima. Kao
takmičari u moru raznih materijala, drvene zid ne obloge I kompozitni materijali na bazi drveta,
predstavljaju materijale koji svojim održivim I ekološkim aspektima uspevaju da, osećajem
prirodnosti i jedinstvenosti pariraju veštačkim materijalima

Zbog svojih dobrih svojstava, mogućnosti obrade i oblikovanja, završnih efekata i konačnog
ugođaja koji stvara u prostoru, drvo je kroz istoriju bilo najzastupljeniji materijal za građenje.
Koristi se kako u gradnji, tako i u opremanju enterijera i eksterijera. Zbog svoje trajnosti i
postojanosti, načina obrade, elastičnosti, mogućnosti oblikovanja, nezamenljiv je materijal u
stvaranju prostornih vrednosti. Sve stilske odrednice su svoj konačni izražaj ispoljavale kroz
primenu drveta u različitim oblicima, od raskošnih do minimalističkih.Danas se ovaj materijal
prevashodno koristi za izradu nameštaja, jer nije štetan po zdravlje, ne otpušta štetne materije,
smole i druge otrovne satojke u prostoriju, omogućava reciklažu i biorazgradivost. Sve stilske
odrednice su svoj konačni izražaj ispoljavale kroz primenu drveta u različitim oblicima, od
raskošnih do minimalističkih.
2. ISTORIJAT DRVENIH PANELA

Prirodni materijal primenjivan od kada je sveta i veka, u XX veku dolazi do intenzivnog

istraživanja drveta i njegovih karakteristika. Interesovanje za detaljnijim proučavanjem
građevinskih materijala, kao i konstruisanje proračunima i razvoj tehnike i novih proizvoda,
dovodi do novih saznanja o drvetu kao materijalu, a samim tim i do novih materijala na bazi
drveta. Ipak, drvene zidne obloge su u XX veku izgubile primat i ustupile mesto drugim
trendovima, kao na primer, 80-tih godina XX veka kada su bile popularne tapete. Nakon toga
slede i drugi materijali poput gipsanih ploča i zidnih boja, koji u potpunosti osvajaju tržište
potiskujući drvene zidne obloge u drugi plan.

Kod nas XX vek donosi znatno modernije tipove drvenih zidnih obloga, koje pored
horizontalnog vida oblaganja, počinju i vertikalno da se postavljaju. Takav sistem obloga na spoj
pero-utor naziva se lamperijom. Svima dobro poznata, posebno je bila popularna 70-tih godina
prošlog veka. Materijal od koga se lamperija izrađivala, najčešće je bio od bora, jele ili smreke.

Sl. 1. Uzdužne drvene zidne obloge- lamperija

3. DRVENI PANELI I NJIHOVA PODELA

Drvo je materijal koji je obnovljiv, dostupan i lak za oblikovanje. Drvene zidne obloge i
kompozitni materijali na bazi drveta, svojim ekološkim aspektima i osećajem prirodnosti
uspešno pariraju veštačkim materijalima. Pod pojmom drvene obloge podrazumeva se široki
dijapazon proizvoda koji se danas nalaze na tržištu. Osnovna podela drvenih zidnih
oblogaizvršena je prema arhitektonskoj podeli na: SPOLJAŠNJE obloge za eksterijer ili fasade I
UNUTRAŠNJE obloge za enterijere. Spoljašnje obloge fasade se prema materijalu od koga su
izrađene dele na: kontaktne fasade, ventilisane fasade,staklene fasade, drvene fasade, metalne
fasade, kamene fasade. Unutrašnje zidne obloge se prema funkciji dele na: pregradne paravane i
zidne obloge. U funkcionalne unutrašnje zidne obloge se ubrajaju i: obloge koje reflektuju zvuk,
obloge koje apsorbuju zvuk, obloge koje izoluju zvuk, obloge vlažnih prostorija, i protiv požarni
paneli.

Sl.3. Drvena zidna obloga

Sl. 4. Spoljašnja obloga za fasadu

4. KARAKTERISTIKE DRVENIH PANELA

Drvene zidne obloge predstavljaju drvene zidne panele ili furnirane kompozitne materijale na
bazi drveta kojima se oblažu zidovi ili fasade u cilju zadovoljenja osnovnih funkcija kao što su:
toplotna izolacija, bolja akustika, lakše održavanje, a pri tom značajno doprinose estetici
površine i jedinstvenom doživljaju drveta.

4.1. Tehničke karakteristike drvenih panela

Drvo je 6 puta bolji izolator nego cigla, a 15 puta bolji izolator od betona. Kuća izgrađena od
cigle i betona, pri završetku izgradnje sadrži vlagu, pa je potrebno 10 do 24 meseca da se osuši,
kako bi bila pogodna za stanovanje. Najnovija istraživanja pokazuju da drvene konstrukcije ne
sprečavaju prolazak zemljinih magnetnih zračenja koja su važna za čovekovo zdravlje. Gustina
drveta je od 400 do 800 kg/m3, a betona2500kg/m3, čime je drvo čak 5 puta lakši materijal, pa je
samim tim i lakše transportovati drvo nego beton, čelik ili ciglu.

Gustina materijala (kg/m3):

-drvo 600

-cigla 1900

-beton 2400, 3200

-čelik 7900

Prema istraživanjima vršenih kod zidova drvenih i montažnih kuća, drvo debljine samo 3cm ima
toplotnu izolaciju istu kao debljina betona od 45 cm ili opeke od 18cm. Zbog toga se u zemljama
severne zemljine hemisfere kao što su zemlje Skandinavije I Kanada, gde je klima znatno oštrija,
drvo i drvene zidne obloge mnogo više koriste u domovima i pri tome se troši dva puta manje
energije nazagrevanje nego npr. u regionu Zapadnog Balkana. Drvo je prirodni materijal koji je
permeabilan, što znači da drveni zid neprekidno vrši izmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha
bez otvaranja prozora i vrata, drugim rečima „drvo diše“.

4.2. Ekološke karakteristike

Živeti u drvenoj kući, danas pre svega znači da osoba živi u potpuno ugodnom i zdravom
okruženju, izgrađenom po principu energetske efikasnosti. To je okruženje koje ne proizvodi
štetna zračenja i koje je u psihološkom smislu, pored osobine topline, zdrav prostor koji ne
zahteva nikakav hemijski tretman, ima odličnu akustiku i samim tim omogućava bolji kvalitet
života. Takav prostor ponovo je postao zanimljiv ljudima kojidanas žive u gradovima, naročito u
svetu u kojem dominiraju beton i staklo. Drvo na zidovima kancelarija je simbol društveno
odgovorne kompanije koja brine o zdravlju svojih zaposlenih i o svom okruženju.
Ne postoji emisija štetnih supstanci,poput isparljivih organskih jedinjenja koje ispuštaju plastični
materijali u domovima i drvo je antibakteriološki materijal koji u svakom smislu ispunjava
najviše zahteve zdravog življenja.

4.3. Estetske karakteristike

Osnovne estetske karakteristike drvenih zidnih obloga predstavljaju tekstura, boja i finoća koju
drvo nosi sa sobom na zidovima enterijera i fasada, kao i jedinstvenost teksture gde ni jedan zid
nikada ne može da bude u potpunosti identičan. Heterogena tekstura godova i toplina boje koja
vremenom dobija zrelost su karakteristike koje drvo čine neodoljivim i nezaobilaznim
materijalom u arhitekturi. Finoća obrađene površine koja se oseća dodirom drveta, predstavlja
takođe jedinstvenu estetsku karakteristiku koju nema ni jedan drugi material.

5. NAČIN UGRAĐIVANJA DRVENIH PANELA

Danas se svaki materijal susreće sa osnovnim građevinskim zahtevima, a to su pre svega

funkcionalni (fizički, mehanički), konstruktivni,svetlosni, ventilacioni, akustični i toplotno-
izolacioni, sigurnosni, vatrozaštitni, estetski i ekološki zahtevi. Drvene zidne obloge su jedan
odmnogih materijala koji svojim karakteristikama predstavljaju materijal koji može da
zadovoljava sve navedene zahteve i da se takmiči sa raznimdrugim materijalima. Tako u slučaju
najčešće prisutnog oblaganja, ivice malterisanih zidova, kao i obojena površina, se na prometnim
mestimalako mehanički oštećuju tako da drvena zidna obloga predstavlja pravo rešenje za taj
problem.

Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda, takve obloge nude i široke mogućnosti montaže. Zavisno od
vrste i načina oblaganja, kao i od preseka i profila samog drvenog materijala, moguće je ostvariti
različite vizuelne efekte. Razlikuju se sledeće vrste oblaganja:

-horizontalno -jedna letvica preko druge

-vertikalno -od poda do plafona (poznata pod nazivom lamperija)

-pero -utor montaža

-montaža u obliku lamela.

Oblaganje zidova drvenim panelima već se vekovima koristi da bi se prostorijama ulila izvesna
toplina i karakter. Obično se određuje kao upotreba četvrtastih gredica koje se uklapaju jedna u
drugu i od kojih se formira okvir u zidu. U taj okvir se ubacuju paneli i tako se dobija jedna
kontinualna površina.
Vertikalni i horizontalni elementi okvira po pravilu su deblji od panela koje uokviruju. Iako se
paneli prave od različitih materijala, za ispunu okvira najčešće se koriste tanki slojevi drveta.
Postoje dva osnovna tipa panela: obični, ravni paneli i drvene ispune sa obostranom ukrasnom
oblogom. Međutim, ukoliko je reč o posebno dekorativnim radovima, onda se mogu sresti i
profilacije na spojevima oko panela.

Oblaganje površina panelima koristi se i da bi se naglasile najrazličitije arhitektonske aplikacije,

ali se u svom površinskom vidu najčešće primenjuje na tavanicama i zidovima. Ovakvi paneli u
okvirima ponekad se koriste i kao slobodnostojeći elementi: takva vrata deo su unutrašnjeg
uređenja stambenih objekata, a tradicionalni ugrađeni plakari često imaju mala vrata napravljena
u tehnici panela. Kada se postavljaju na ceo zid, paneli stvaraju površinu koja ima veliki vizuelni
uticaj. Korišćenjem drvenih zidnih obloga, naglasak se daje na toplu kućnu atmosferu. Mogu se
koristiti u svim stambenim prostorijama: dnevnoj sobi, hodnicima, spavaćim blokovima pa čak i
u kupatilu. Naravno, u vlažnim sredinama treba se koristiti specijalna vrsta drveta zaštićena od
uticaja vlage termotretiranjem i raznim premazima.

Debljine drvenih obloga se kreću od 0,4 do 3 centimetra i zavise od veličine dasaka ili
panela.Mogu se lepiti direktno za zid ili imati svoju podkonstrukciju. Potkonstrukcija je
uglavnom potrebna ukoliko je površina koja se oblaže većih dimenzija.

6. ,,DRVO KOJE PROPUŠTA SVETLOST“

Ako ste za trenutak, čitajući naslov ovog teksta, pomislili da je reč o drvetu koje je pod dejstvom
više sile doživelo duhovno prosvetljenje – na pogrešnom ste tragu. Reč je o najnovijim,
inovativnim tehnologijama obrade drveta koje pred nas donose drvo koje propušta svetlost.
Odmah na početku valja skrenuti pažnju da u našem fokusu neće biti drvo koje se koristi za
izradu lampi, već drveni paneli koji se mogu koristiti za najrazličitije namene, uglavnom u
enterijeru: od izrade pregradnih zidova, vrata, stepeništa do izrade nameštaja, a koji se mogu
prosvetljavati, odnosno koji propuštaju veštačku ili prirodnu svetlost (u slučaju veštačke
svetlosti, najčešće iz skrivenog izvora).

Austrijski prozvođač Luminoso kreira drvene panele od drvenih lamela širine 5 mm između
kojih se ugrađuju optička vlakna debljine 0,25 mm dobijajući kompaktnu i ravnu drvenu
površinu koja propušta svetlo, a može se koristiti za podove, tavanice, pregradne zidove,
nameštaj itd. Primena u enterijeru je gotovo neograničena budući da ukoliko se ne postavlja iza
ili ispred svetlosnog izvora, ovaj Luminoso materijal se ponaša kao kvalitetan drveni kompozitni
materijal. Ali, ako ga prosvetlite njegova površina naprosto oživi u igri svetla i senki. Za izradu
ovih panela koriste se vrhunske vrste drveta: mahagoni, tikovina, hrast, dimljeni hrast, sapeli,
crna trešnja, venge, kanadski javor ili američki orah, ali proizvođač pruža mogućnost da se izađe
u susret i posebnim željama. Ovi paneli se mogu najnormalnije obrađivati i mogu biti završno
lakirani, bojeni, uljeni ili voskirani. Debljina se kreće od 4 do 50 mm, a već od debljine 10 mm
mogu se dobiti sa spojem pero + utor (žljeb). Dimenzije panela mogu biti 3000 mm sa
500/1000/1250mm. Treba naglasiti da bi za prosvetljavanje trebalo koristiti rasvetu koja ne
emituje visoke temperature te se uglavnom preporučuju LED sistemi.

Francuski proizvođač Lamellux takođe za pojedine svoje programe koristi optička vlakna, ali
razvija i poseban Quartec sistem sa većom prosvetljenom površinom tako što između drvenih
lamela naliva specijalno razvijenu smolu koja postiže veliku čvrstoću. Smola može biti
transparentna i blago zamagljena, ali i sjajna i iskričava, te obojena u vrlo živahne i živopisne
boje, u zavisnosti od dizajna i efekta koji se želi postići. Uobičajene kombinacije lamela i smole
kreću se u naizmeničnom smenjivanju 15+15, 15+20, 20+20, 25+25, 28+25 mm…, a minimalni
razmak između drveta je 10 mm dok je maksimalni 50 mm. Maksimalne dimenzije panela su
2600 x 1200 mm. Od vrsta drveta koriste se hrast, bukva, jasen, mahagoni, javor, trešnja,
bubinga, orah, iroko, tikovina, venge, zebrano itd., a završna obrada je saten-lak. Dakle, u
Quartec sistemu smola je ta koja propušta veće ili manje količine svetlosti.

Z a sve ove proizvode važi da svetlosni izvori ne smeju emitovati visoke temperature te se i za
njih preporučuje LED tehnologija ili fluorescentna rasveta. Naravno, temperatura i relativna
vlažnost vazduha u prostorima u kojima se koriste ovi materijali moraju biti optimalni, budući da
je reč o kompozitima.

Ukoliko svetlosni izvori, bilo prirodni ili veštački, nisu u funkciji ovi materijali i dalje imaju
svoju izuzetnu estetsku vrednost budući da je drvo samo po sebi materijal sa iskonskom lepotom
koja zasigurno oplemenjuje svaki prostor.

Sl, 4. Lamellux proizvodi

 Sl.5. Drvo kroz koje je propuštena svetlost

Sl. 6. Drveni paravan sa ugrađenim led diodama

7. OSNOVNE PREDNOSTI DRVENIH PANELA

Laka montaža-U ovom pogledu drvene zidne obloge ne predstavljaju složeniji sistem u odnosu
na postojeće sisteme za oblaganje poputgipsanih ploča ili metalnih obloga koje danas imaju
veliku primenu u građevinarstvu. Tehnološki sistemi modernih drvenih zidnih obloga
predstavljaju proces proizvodnje klasične ili specijane (vodootporne) kompozitne materijale sa
presovanim furniranom (vizuelnom površinom)koji se danas obrađuju ekološkim (vodenim)
lakovima.

Ekonomski parametri-Materijal dugog veka trajanja, male eksploatacije i visoke ekološke

vrednosti, drvo u domovima predstavlja materijal koji vremenom postaje ekonomičniji od
mnogih konkurentnih proizvoda.

Održavanje-Tokom jedne decenije drvo traži zaštitu jednom ili dvaput u vidu premaza, kako bi
se očuvale estetske vrednosti površine. Uzavisnosti od atmosferskih uticaja, danas kompozitni
materijali pružaju svojim karakteristikama duži rok trajanja. Kako drvene zidne obloge
nisuizložene intenzivnim mehaničkim uticajima kao pod i njihovo održavanje je lakše, a trajnost
je duža.

Ekološki i zdravstveni aspekt-Među materijalima koji su zastupljeni na tržištima, drvena zidna

obloga predstavlja materijal koji imaveliki pozitivan uticaj na zdravlje čoveka, kako psihički
tako i zdravstveno.Budućnost drvenih zidnih obloga u energetsko-ekološko održivim objektima
je u karakteristikama drveta zahvaljujući kojima je u prednosti u odnosu na druge
konvencionalne materijale, i koje ga čineproizvodom koji u budućnosti teži da postane sastavni
deo svakog savremenog doma.

8. PSIHOLOŠKI UTICAJ I DOŽIVLJAJ DRVENIH PANELA

8.1. Objekat obložen drvetom

Da li je objekat obložen drvetom pravi izbor, danas je pitanje trenda koji je direktno povezan ne
samo sa estetskim već i ekološkim aspekima.Pod uticajem agresivnog marketinga čovek se lako
odlučuje za mnoge nove materijale koji su mu i neodgovarajući, a često i veoma štetni. Razvoj
novih trendova utiče na čoveka da ga tera na stalne promene u pogledu uređenja prostora.

8.2. Arhitektonski doživljaj

Vreme pokazuje da mnogi materijali koji su postali konvecionalni, nisu ekološki prihvatljivi za
čoveka. Danas se javljaju nove teme i nove promene, kako u arhitekturi, tako i u
građevinarstvu.Nemački princip gradnje– energetsko-efikasna arhitektura, bavi se temom
kvalitetnijeg življenja i održivim prostorom, arhitekturom koja je termički izolovana,
potpomognuta solarnom energijom i koja je izgrađena odobnovljivih materijala, u prvom redu
drveta. Arhitekta teži da idejnim rešenjem zadovolji sve postavljene zahteve, aujedno i da njegov
projekat ostavi trag u društvu i ima dug vek trajanja. Mnoge arhitekte seodlučuju za drvo kao
važan materijal u izražavanju svoje arhitekture, postavljaju ili prate trendove istalno dalje
istražuju i uvode nove oblike i efekte. Drvo je materijal koji odoleva raznim promenama na
tržištu, i u borbi sa drugim materijalima, pobeđuje svojim najvećim adutima kao što su
jedinstvenost teksture, boje ili nezamenjiva toplina na dodir koje ni jedan drugi materijal nema.

Sl. 7. Drvene obloge u enterijeru sl.8. Drvene obloge u enterijeru

Sl. 7. Drvene obloge u enterijeru sl.8. Drvene obloge u enterijeru

9.GALERIJA
10. ZAKLJUČAK

Drvena zidna obloga je proizvod sa potencijalom, kao sastavni deo projekta energetsko -
ekološke održive zgrade, postane važan materijal mnogih zidnih oblaganja.Drvena zidna obloga
je kroz istoriju predstavljala nezaobilazni materijal, koji je zbog svojih karakteristika vrlo brzo
postao važan građevinski element za mnoge unutrašnje zidove i fasade.Potisnut od strane novih
materijala, u XX veku postaje zaboravljeni materijal koji gubivrednost, upotrebom u objektima
privremenih namena, čime gubi važno mesto u građevinarstvu kao zidna obloga, ostavljajući da
drugi materijali utiču na formu zida. Jačanjem ekološke svesti, čovek se vraća drvetu i drvenoj
zidnoj oblozi, a u izmenjenom obliku, kao kompozitnimaterijal dobijaju se proizvodi i boljih
karakteristika koji ostavljaju isti vizuelni utisak kao masiv. Moderne drvene zidne obloge
širokim dijapazonom oblika ispunjavaju želje i zahteve arhitekata, uticajući pozitivno na zidne
površine, unoseći osećaj prirodnosti i jedinstvenostimaterijala kao što je drvo.
11. LITERATURA

1. http://europaconcorsi.com/albums/61113-Wood/page/4

2. http://www.mojenterijer.rs/gradnja/drvene-obloge-i-paneli

3. http://www.podovi.org/podovi-u-trendu/drvene-obloge-i-paneli