ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД

Еколошки фактори

Ментор Студент

др Весна Павелкић Церовић Слађана

Бр. индекса : 2018/105-24

Београд, 2019.
Семинарски рад Церовић Слађана

ВИСОКА ЖЕЛЕЗНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Студент: Церовић Слађана

Студијски програм: Комерцијално пословање железнице

Ниво студија: Основне струковне студије

Уписан школске године: 2018/2019

Досије број: 2018-105/24

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Екологија

Тема: Еколошки фактори

Тезе семинарског рада:

1. УВОД
2. УЛОГА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА
3. БИОТИЧКИ И АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ
4. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ
5. ОРОГРАФСКИ ФАКТОРИ
6. ЕДАФСКИ ФАКТОРИ
7. ЗАКЉУЧАК

Ментор Примио званичну тему

др Весна Павелкић Церовић Слађана

Београд, 2019.

Висока железничка школа струковних студија

Семинарски рад Церовић Слађана

САДРЖАЈ

1. УВОД ...................................................................................................................................... 1

2. УЛОГА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА ..................................................................................... 2

3. БИОТИЧКИ И АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ .......................................................................... 4

3.1. Биотички фактори........................................................................................................... 4

3.2. Абиотички фактори ........................................................................................................ 5

4. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ .................................................................................................... 6

4.1. Сунчева светлост и температура (топлота) .................................................................. 6

4.2. Вода и влажност ............................................................................................................. 7

4.3. Ваздух и ваздушни притисак ......................................................................................... 8

5. ОРОГРАФСКИ ФАКТОРИ................................................................................................... 9

6. ЕДАФСКИ ФАКТОРИ ........................................................................................................ 10

7. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................... 11

ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................. 12

Висока железничка школа струковних студија

Семинарски рад Андрејевић Верослава

1. УВОД

Еколошки фактори су појединачни еколошки услови који омогућавају активан живот

популације у екосистему. Еколози су уочили да квалитет и интензитет еколошких фактора
варира у простору и времену, те да од тога зависи бројност и дистрибуција популација у
екосистему.

Еколошки фактори у погледу квалитета и интензитета имају различит значај за

популације. Њихова стална промењивост и комплексност на различитим стаништима и у
различито време одређује опстанак популације. Истовремено, популације се непрекидно
активно прилагођавају комплексу еколошких фактора на станишту. Разноврсне
популације не могу бити истовремено прилагођене на сву различитост еколошких фактора
који постоје на планети Земљи. Свака популација може да опстане само у оквиру
одређених граница промејна еколошких фактора.

Подношљивост популације на одређен еколошки фактор налази се између минималног и

максималног интензитета. Колики распон неког еколошког фактора може да поднесе
популација, зависи од њене способности да се прилагоди на величину амплитуде
еколошке валенце одређене врсте.

Сви еколошки фактори се деле на биотичке и абиотичке. Утицај човека, с обзиром да је

врло специфичан и значајан, неки аутори издвајају као посебан антропогени фактор
унутар биотичких фактора.

Висока железничка школа струковних студија 1

Семинарски рад Церовић Слађана

2. УЛОГА ЕКОЛОШКИХ ФАКТОРА

Под спољашњом (животном) средином подразумева се комплекс фактора који делују на

жива бића на оном месту на коме живе. Ти утицаји долазе од живе и неживе природе у
околини која окружује биљке и животиње па се називају спољашњи или еколошки
фактори.

Основне особине еколошких фактора су:

 делују комплексно (као целина),

 непрекидно се мењају у времену и простору и
 међусобно су условљени.

Еколошки фактори су значајни и варирају у физичкој, хемијској или биолошкој величини

из околине која може позитивно или негативно утицати на раст, репродукцију и густину
популације организма. Ови фактори морају бити прилагођени преживљавању, а њихова
активност може бити периодична или трајна.

Фактори су подељени на:

 абиотички фактори - сви неисцрпни физички и хемијски утицаји из околине

 биотички фактори - који проистичу из међусобних односа између организама

Еколошки фактори делују различитим интензитетом. Уколико најмањи интензитет

деловања било ког фактора изазове неку последицу у екосистему ради се о еколошком
минимуму, и највећи интензитет ефекта неког фактора који организам може да издржи
назива се еколошки максимум.

Готово бескрајној разноликости животних услова на различитим тачкама Земљине

површине, могуће је издвојити сразмерно ограничен број таквих који представљају
основне и неопходне услове опстанка. У њима се огледају карактеристике земаљског
простора у коме је живот постао и на који је он прилагођен. Ту пре свега долази у обзир
повољна температура на којој могу несметано тећи сложени молекуларни хемијски
процеси.

Вода која улази у састав живе материје, покрива 73 % Земљине површине и игра битну
улогу у климатским, хемијским и геолошким збивањима у земаљском простору, такође је
један од неопходних услова живота.

Атмосферски гасови, посебно угљен-диоксид и кисеоник представљају исто тако

неопходне услове живота.

И минералне материје посебно соли азота и фосфора које организми непосредно или
посредно искоришћују из спољашње средине, нужни су услов живота.

Најзад, Сунчева светлост која је космичког порекла, представља неопходни примарни

извор енергије живота коју зелене биљке везују уа стварање органске материје.

Висока железничка школа струковних студија 2

Семинарски рад Церовић Слађана

Ови основни услови живота стављају печат на земаљки простор, као средину у којој се
одвија живот. Они делују на организме и као такви представљају еколошке факторе који
скупа чине животну средину.

Еколошке факторе одликује променљивост. Сваки од њих варира у величини и

интензилету, колеба се просторно и временски често у врло широклм границама. Тако на
пример, дневна температура у пустињским областима Азије колеба се преко лета од 42° у
подне, до 4,50 С ноћу. И температура, светлост и влажност варирају у широким
границама. Али се еколошки фактори мењају и у функцији времена као и у својим
комбинацијама. Тако се рељеф Земљине површине непрекидно мења у току геолошких
векова, а са њим и распоред мора. С друге стране исти еколошки фактори различито
делују на поједине органске врсте, различито чак и на поједине степене њиховог развитка.

Висока железничка школа струковних студија 3

Семинарски рад Церовић Слађана

3. БИОТИЧКИ И АБИОТИЧКИ ФАКТОРИ

Еколошки фактори, што је раније наведено, деле се на утицаје живе и неживе природе.

3.1. Биотички фактори

Биотички фактори представљају узајамне утицаје биљака, животиња и човека

(антропогени фактор). Све биљке и животиње условљене су животном делатношћу других
организама. На тај начин очигледно је да биљке могу деловати једне на друге – узајамни
односи биљака као што су симбиоза, паразитизам идр. Међу животињама постоје узајамни
односи који се најјасније огледају у ланцима исхране, мада су присутни и други односи
као што су симбиоза, коменсализам (један организам има користи,а други је неутралан) и
паразитизам. Са друге стране, биљке могу деловати на животиње, а животиње на биљке.

Наведено је, биотички фактори су фактори живе природе који делују на жива бића
односно утицаји које врше жива бића на друга жива бића. Tи утицаји могу бити:

 посредни (индиректни) и
 непосредни (директни)

Посредни утицаји, својим присуством на простору у коме живе, организми могу утицати
на промене животних услова средине, који тако измењени сада утичу на остале организме
који живе на том станишту. Пример: дрвеће у буковој шуми мења количину светлости,
састав ваздуха, тла и влажност.

Непосредни утицаји, подразумевају директне односе међу организмима. Пример:

симбиоза, паразитизам, механички утицаји,...

На слици 1 су приказани, лево, посредни утицај, жбун прави сенку и испод не расте трава,
али је земља влажнија, па ту расту гљиве, има више глиста и биљака које воле сенку, и
десно, непосредни утицај: паразитизам – на псу живе паразити ушна ваш, шугарац, буве,
срчани црв, пантљичара, крпељ – паразити живе на рачун домаћина.

Слика 1. Посредни утицаји (лево) и непосредни утицаји (десно)

Висока железничка школа струковних студија 4

Семинарски рад Церовић Слађана

3.2. Абиотички фактори

Абиотички фактори су различити физички и хемијски фактори околине који утичу на

живот неког организма, нпр. температура, вода односно влага, светлост. итд. Деле се на:

 климатске - (светлост, температура, влажност, сунчево зрачење ...)

 едафске - тло (хемијиске и физичке особине тла)
 орографске - рељеф (нагиб терена, разводњеност обале ...)

Биосфера се у еколошком смислу може разумети као група интеракција појединих

елемената биосфере, а то су;

 атмосфера
 хидросфера
 литосфера
 екосфера.

Хидросфера је акумулација воде у свим њеним агрегатним стањима (гасовита, течна и

чврста материја) и елемената отопљених у њој (натријума, магнезијума, калцијума, хлора
и сулфата). Вода покрива 71 % површине Земље наспрам 29 % Земљине површине која је
прекривена земљом. 97 % воде чини океане, 2 % је залеђено (поларне капе) а само 1 %
чини реке, језера те подземну воду и водену пару у ваздуху . Површинска расподела воде
је:

 мора и океани 98 %
 лед 1.98 %

Слатке копнене воде 0.02 % укупне количине воде, од чега на језера отпада незнатно
испод 0.01% а на реке незнатно изнад 0.01 %,.

Атмосфера је мешавина азота (78 %), кисеоника (21 %), угљен-диоксида, аргона, водене
паре и других компоненти која се распростире око 1.100 km у висину. Тропосфера (до 10
km) и стратосфера (10-50 km) су за биосферу најважнији делови атмосфере.

Литосфера је танка љуска која раздваја Земљину магму и атмосферу. Дебљине је око 100
km, но само 1 km је битан за функционирање биосфере.

Екосфера обједињује сва подручја где се појављују живи организми.

Висока железничка школа струковних студија 5

Семинарски рад Церовић Слађана

4. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

Климатски фактори представљају комплекс чинилаца који утичу на промену соларне

климе, тако што је мењају у терестричну (физичку). Са еколошког аспекта, климатски
фактори су фактори неживе природе који врше јак утицај на жива бића.

Климатски фактори одређују основни карактер климе неке области. Стање климатских
фактора у датом моменту чини време одређеног места, док просечно стање времена
указује на климу једне области. Према свом пореклу и дејству на живе организме,
климатски фактори су абиотички, односно фактори неживе природе. То је највећа група
еколошких фактора, који делују комплексно, узајамно се условљавају и мењају.

Поред тога, климатски фактори утичу и на дејство свих осталих фактора, као што су
едафски. Они мењају примарни рељеф, узрокују ерозију и утучу на депоновање
еродираног материјала. С друге стране, од њих у првом реду зависи распоред живих бића
на површини земље и то у толикој мери да је карактер и распоред вегетације по правилу
индикатор климатских услова једне области. И живи свет мења неке одређене климатске
факторе. У областима шума вегетација има јак утицај на климу, тако да је модификује у
тзв. шумску климу, а ублажава и дејство ерозије.

Климатски фактори чине метеоролошке елементе, те стално варирају у простору и

времену. Обухватају велики број утицаја, који делују непосредно и стално на сва жива
бића у природи. У климатске факторе спадају:

 температура,
 сунчева светлост,
 вода и влажност,
 ваздушни притисак и
 струјање ваздуха или ветар.

4.1. Сунчева светлост и температура (топлота)

Сунце, слика 4, као централна звезда система у ком живимо и око које се крећу планете,
емитује топлотну енергију (као последицу термонуклеарних појава претварања водоника у
хелијум) и светлост у свим правцима. Део, на чијем се правцу емитовања налази планета
Земља, долази до озонског слоја у стратосфери где опет део буде упијен док други
достиже до тропосфере. Из овог следи да нарушавање састава озонског слоја и
тропосфере, као филтера и регулатора топлоте на Земљи, доводи до поремећаја у
количини и интензитету дотока сунчеве светлости и топлоте до Земље. Било да она долази
у већој количини од нормалне због „рупа“ на озонском слоју или у мањим количинама
због претеране густоће ваздушног застора. Очување услова унутар којих се одвија живот и
чинилаца који живот одређују, значило је и значи, суштинско питање постојања живота на
Земљи као планети.

Сунчева светлост, је једини незаменљиви извор енергије у процесу фотосинтезе, као

и извор топлотне енергије која је неопходна за одвијање свих животних процеса
биљака. Светлост која доспева од Сунца је основни извор енергије за све

Висока железничка школа струковних студија 6

Семинарски рад Церовић Слађана

екосистеме. Она се апсорбује у организмима биљака и кроз процес фотосинтезе, та

енергија се складишти у хемијским везама органских материја.

Слика 4. Сунце

Наглашавајући значај Сунца за одвијање живота на Земљи еколози су га назвали њеним

срцем. Оно представља пумпу која својом циркулацијом, кружење воде у природи. Ту
улогу, улогу пумпе, покретача, сунчева топлота има и код струјања ваздуха. Наиме
струјање ваздуха је последица различитости температура ваздушних слојева по
вертикалној линији или по површини Земље. Услед обртања Земље око своје осе, један
пут дневно, загрејавању је изложен само један њен део а хлађењу други (дужина дана и
ноћи варира зависно од удаљености места од полова). То утиче на покретање ваздуха по
површини али и на његово вертикално струјање.

4.2. Вода и влажност

Вода је најзаступљенија и најједноставнија материја у природи чије су физичко-хемијске

особине човеку врло познате, а за одржавање живота врло значајне (густоћа, тачка
мржњења и тачка кључања, кружни ток у природи, квантитативни однос агрегатних стања
и др.).

Вода се на Земљи константно креће кроз хидролошки циклус евапорације и транспирације

(евапотранспирација), кондензације, преципитације, и отицања, обично досежући море.
Евапорација и транспирација доприносе преципитацији на земљишту. Вода која се
користи у производњи добара или услуга је позната као виртуална вода.

Укупна количина воде у природи износи 1,36 билиона km3 од чега се 98 % воде налази у
океанима, а 2 % као слатка вода, или тачније 97,3 % воде чини морска вода која покрива
70 % земљине површине. На поларни лед отпада 2,01 % воде, 0,58 % се налази у кори
Земље, 0,02 % у језерима и рекама и 0,001 % је у атмосфери. Човеку је на располагању
свега 0,60 % од укупне количине воде или 41 билион годишње.

Висока железничка школа струковних студија 7

Семинарски рад Церовић Слађана

4.3. Ваздух и ваздушни притисак

Ваздушни омотач или атмосфера, слика 5, представља танак слој ваздуха који омотава
планету Земљу. Ваздушни омотач називамо и ваздушним океаном на чијем се дну одвија
живот човека. Дебљина му тачно није позната али се његов највећи део налази унутар 90
km изнад земљине масе. Ваздушни омотач око Земље не представља ни милионити дeо
њене масе. Научници су израчунали да је тежак „само“ 5200 билиона тона.

Квалитет и квантитет ваздушнног омотача је последица дуготрајних процеса који су се на

Земљи дешавали. Од густог црног облака високе температуре, како је првобитно изгледао,
ваздушни омотач је постајао фина покретљива маса, која својим карактеристикама
(тежином, покретљивошћу, променама темпратуре и сл.) и даље мења квалитет животне
средине (дроби стене, носи микро честице, опрашује биљке и сл), али је постао и за живот
употребљив фактор (дисање, летење и др. ), те постао саставни дeо живих организама.

Ваздух снадбева живи свет кисеоником за дисање, угљен-диоксидом за фотосинтезу у

зеленим биљкама, озонским слојем као заклоном од штетних зрачења, падавинама које
натапају земљу и изолују живот на Земљи од хладног свемира.

Слика 5. Атмосфера и озонски омотач

Хоризонтална кретања ваздуха називају се ветрови. Ветар настаје због разлике

барометарског притиска. Ваздух стално струји и креће се од места већег ка месту
мањег притиска. Утицај ветра на разне чланове биоценозе је различит и зависи од:
времена када се јавља, јачине, правца дувања, његове загрејаности и влажности. Ветрови
могу да буду: снажни и јаки, благи, топли и суви, влажни и хладни. Ветрови се могу
класификовати у: сталне и периодичне.

Висока железничка школа струковних студија 8

Семинарски рад Церовић Слађана

5. ОРОГРАФСКИ ФАКТОРИ

Орографски фактори обухватају особине рељефа:

 надморска висина,
 нагиб терена,
 степен разуђености рељефа итд.

Рељеф представљају облици Земљине површине који су настали и непрекидно се мењају

под дејством унутрашњих и спољашњих сила. Односно, свеукупност облика који
карактеришу једну област чини рељеф те области.

Површина Земље, тј површина рељефа представља граничну површину три различите

средине: чврсте (литосфера), течне (хидросфера) и гасовите (атмосфера). Због тога што
представља тачку контакта три различите средине, рељеф мора бити резултат дејства
антагонистичких сила сваке од тих средина. Стога дејство сила представља један од врло
битних фактора у образовању рељефа.

Осим силе, за настанак рељефа потребан је и материјал на који ће деловати силе. Под
материјалом се подразумева стенска маса, одређене геолошке грађе. Од својстава те
стенске масе, зависиће карактеристике рељефа.

Надморска висина (апсолутна висина или алтитуда) јесте висина неке тачке на Земљи у
односу на референтну површ (граница ваздух–океан), према којој се одређују сва
узвишења на копну и подморске дубине. Дефинише се као растојање у метрима по
вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини.
Надморска висина на било којем месту непрекидно се мења због плиме, атмосферског
притиска и ветрова, док на дугорочне промене утичу климатске промене на Земљи. Поред
апсолутне висине, постоји и релативна висина.

Висока железничка школа струковних студија 9

Семинарски рад Церовић Слађана

6. ЕДАФСКИ ФАКТОРИ

Едафски фактори обухватају физичка, хемијска и биолошка својства земљишта, а исто

тако и стена на којима се земљиште развија. За организме који живе у земљи ови фактори
су од прворазредног значаја, а такође и за биљке.

Биљке се развијају и живе на земљиштима, у земљиштима, на површинама стена. Због

тога су ови фактори веома значајни еколошки чиниоци. У моменту када на површини
стена нема образованог земљишта, њена површина преузима улогу станишта, које може
да пружи минималне услове почетној фази раста и развоја биљака. Због тога се на
површинама стена прво јављају лишајеви и алге. Пошто су површине стена прво изложене
физичком распадању, на њима се јављају пукотине које затим насељавају маховине.
Пукотине се тако шире и представљају погодно станиште за развој других биљака, које
доприносе даљем распадању стена. Током времена на површинама стена стварају се веома
плитка земљишта. Док је земљиште веома плитко (неколико мм до неколико cm) оно је по
особинама веома слично стени. Касније постаје све моћније чиме се све више разликује од
стене од које је настало.

Земљишта се разликују међу собом по особинама па се према тим разликама на њима

јавља одговарајућа вегетација. Услед тога земљиште представља један од еколошких
фактора који директо условљава појаву појединих биљака и њихових заједница. Пошто
земљишта имају више особина, њихов утицај на вегетацију има комплексан (сложен)
карактер. Због тога се сматра да земљиште представља комплекс еколошких фактора. Све
особине земљишта се пре свега могу поделити на:

 физичка,
 хемијска и
 биолошка.

У физичке особине спадају механички састав, структура, порозност (шупљикавост),

водни, ваздушни и топлотни режим, боја итд. Под механичким саставом се подразумева
процентуални садржај честица различите величине (прах, песак, шљунак, муљ, глина).
Структура је карактер седињености земљишта честица у агрегате.

Хемијска својства односе се и на чврсти део и на земљишни раствор. Укупан хемијски

састав земљишта зависи од хемијског састава свих сфера (хидросфере, атмосфере,
биосфере). У земљишту се налазе готово сви елементи из периодног система при чему се
већина њих налази у врло малим количинама. Ту спадају:

 органски елементи C, N, O i H,
 неметали S, P, Si i CL,
 метали Na, K, Ca, Mg, Al, Fe i Mn

Биолошке особине земљишта - у земљишту доминирају биљни организми како по

бројности тако и по улози коју имају. То не значи да утицај животињских организама
треба занемарити, посебно када се ради о првим фазама разлагања органских материја.
Све биљне организме, који се у земљишту налазе у целини или делимично, делимо на
макроорганизме (макрофлора) и микроорганизме (микрофлора).

Висока железничка школа струковних студија 10

Семинарски рад Церовић Слађана

7. ЗАКЉУЧАК

Животна средина је свако окружење које може подржати живот, нпр. количина Сунчеве
светлости, атмосферске прилике, тип подлоге/земљишта, вода итд. могу подржати живот у
одређеном окружењу.

Једна од најважнијих карактеристика животне средине, тј. окружења, јесте то да она

детерминише климу и временске прилике, који су од екстремне важности за организме.

Свака већа промена у животној средини може пореметити природне циклусе, изазивајући
климатске промене и промене у доступности хране и енергије.

Пошто је све у животној средини повезано, свака промена изазива низ других промена
којима се организми морају прилагодити.

Промене у животној средини могу изазвати и промену станишта већине популација

биљака и животиња.

Еколошки фактори имају пресудан утицај на распрострањење врсте, како глобално, на

нивоу њеног ареала, тако и локално, у смислу бројности и просторног распореда
популација.

Абиотички фактори примарни су фактори који одређују да ли ће неки организам живети у

одређеном окружењу.

Биотички фактори су интеракције које модификују начин на који ће организам живети у

структурном окружењу и које мењају фине детаље његове екологије.

Висока железничка школа струковних студија 11

Семинарски рад Церовић Слађана

ЛИТЕРАТУРА

[1] https://enciklopedija.fandom.com
[2] www.slideshare.net
[3] http://www.bionet-skola.com
[4] https://sh.wikipedia.org
[5] https://sr.wikipedia.org
[6] http://www.agrif.bg.ac.rs
[7] https://www.seminarski-diplomski.co.rs

Висока железничка школа струковних студија 12