Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Primeri tužbi i drugih akata u parničnom postupku
Tužba za ispražnjenje poslovnog prostora
OPŠTINSKOM SUDU U KRUŠEVCU

Kruševac
TUŽILjA: MARINKOVIĆ VERA iz Kruševca, Partizanska 12,

TUŽENA :
1. Mihajlović Katarina iz Kruševca ul.Velizara Stankovića 14
2. Mihajlović Vesna iz Kruševca ul.Velizara Stankovića 14
TU Ž BA
radi ispražnjenja poslovnog prostora
i naknade štete
Tužene obavljaju frizersko-kozmetičarsku delatnost u tužiljinom poslovnom prostoru - lokalu površine

5o kvm, koji se nalazi u Kruševcu u ul.Velizara Stankovića 14
Prvotužena je sa tužiljom zaključila ugovor o zakupu na odredjeno vreme od ol.o6.2003. do
ol.o6.2004.godine,
DOKAZ: Ugovor o zakupu poslovnih prostorija od o9.o5.2003.godine
Pre isteka ugovora o zakupu tužilja je od tuženih zatražila da izmire zakupninu za protekli period, kao i
troškove, te da isprazne poslovni prostor do roka odredjenog ugovorom. Medjutim, tužene nisu
ispoštovale ugovorene obaveze i nisu ispraznile lokal iako je ugovor o zakupu prestao l.o6.2004.godine,
nakon čega im je tužilja pismenim putem dala dodatni rok za iseljenje do 31.avgusta 2004.godine.
DOKAZ:
- saslušanje stranaka
- pismeno saopštenje o otkazu od ol.o8, i 21,o8,2004.godine
Za vreme trajanja ugovora o zakupu tužene nisu uopšte plaćale zakupninu. Koristile su poslovni lokal
protivno njegovoj nameni i ugovoru jer su protiv volje tužilje izvršile prepravke na lokalu tako da su ga
koristile i za stanovanje. Uz to, nisu plaćale troškove utrošene električne energije, vode i druge komunalne
troškove tako da su isti na dan 12.o9.2004.godine iznosili 3.91o,oo dinara. Zbog svega toga tužilja je
višestruko oštećena pa ovom tužbom od tuženih potražuje i zakupninu i naknadu štete, i to:
na ime do sada neplaćene zakupnine lokala 14.85o,oo dinara (15 meseci po 99o,oo dinara,
na ime naknade za korišćenje lokala nakon 01.o9.2004.g. do ispražnjenja istog, po 99o,oo dinara
mesečno, u ukupnom iznosu utvrdjenom presudom,
– na ime obeštećenja zbog korišćenja lokala protivno nameni 2o.ooo,oo dinara. kao i zakonsku
zateznu kamatu po svim tim stavkama od dana utuženja do isplate.
DOKAZ:
– saslušanje svedoka: Slobodana Mihajlovića iz Kruševca, ul.Kičevska 21 i Radoja Durutovića iz
Kruševca, ul.Makedonska 29
– saslušanje stranaka
Tužene su prilikom zaključenja ugovora o zakupu deponovale kod tužilje, na ime obezbedjenja
plaćanja zakupnine i troškova, iznos od 16.5oo,oo dinara, ali njihova dugovanja prema tužilji prevazilaze
taj iznos.
Zato tužilja traži od suda da naloži iseljenje tuženih i obaveže ih na plaćanje svih njihovih obaveza
prema tužilji, te predlaže sudu da provede postupak i primenom čl. 581, 595. i drugih odredaba
ZOO,donese
PRESUDU
OBAVEZUJU SE tužene Mihajlović Katarina i Mihajlović Vesna, obe iz Kruševca da u roku od 15 dana
od dana presudjenja isprazne od lica i stvari poslovni prostor u Kruševcu, ulica Velizara Stankovića 14,
površine 3o kvm, i isti predaju u primljenom stanju u državinu tužilje, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
OBAVEZUJU SE tužene Mihajlović Katarina i Mihajlović Vesna da solidarno plate tužilji na ime
neplaćene zakupnine za period ol.o6.2003. do ol.o9.2004.godine iznos od 14.85o,oo dinara i na ime
naknade štete iznos od 2o.ooo,oo dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate,
1
kao i da joj isplate zakupninu za period od 01. o9.2004.godine do dana iseljenja u iznosu od po 99o,oo
dinara mesečno.
Obavezuju se tužene da tužilji solidarno naknade troskove parničnog postupka koliko budu izneli do
okončanja parnice.
u Kruševcu,15.o9.2004.godine
Prilog: pismena navedena u tužbi
Tužilja
2
Tužba radi smetanja poseda

OPŠTINSKI SUD
Pirot
TUŽILAC: Katić Mirko iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 2, čiji je punomoćnik advokat Tomislav Jezdić
iz Pirota, ul. S.Novakovića br. 5
TUŽENI: Mihailović Miroslav i Ljubinka, iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 4
Vrednost spora: 3.000,00 dinara
u dva primerka, sa punomoćjem
TU Ž BA
ZBOG SMETANjA POSEDA
Tuženi Mihailović Miroslav i Ljubinka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6 stan 4, ometaju tužioca Katić Mirka
iz Pirota , ul. Balkanska 6, stan 2 , kao i članove njegovog domaćinstava u mirnom korišćenju stana.
Naime, usled kvara u kupatilu, u delu gde je locirana WC šolja tuženih ( koji stanuju u stanu neposredno
iznad stana tužioca ), sa plafona kupatila tužioca, očigledno iz stana tuženih, počelo je 4. jula 2005.
godine curenje vode u kupatilo tužioca.
Tužilac je isto veče, 4. jula, ukazao tuženima na postojeći kvar i štetu koju on time trpi, tražeći od njih
da otklone kvar i omoguće mu nesmetano i normalno korišćenje kupatila. Potom im se po istom pitanju
obraćao više puta moleći da otklone kvar u svom kupatilu, ali nije naišao na komšijsko razumevanje.
Tuženi nisu reagovali na ova usmena upozorenja. Takođe nisu reagovali ni na upozorenje predsednika
Skupštine Zbora stanara Balkanske ulice, Božane Tači, kojoj se tužilac obratio, tvrdeći da su kvar otklonili,
što nije tačno.
DOKAZ:
 Saslušanje svedoka Božane Tači. Ul.Balkanska 7/4
 Uviđaj suda na licu mesta
 Saslušanje stranaka
Od 24. jula 2005. godine sa plafona tužioca a iz kupatila tuženih, počela je još intenzivnije da curi
voda koja se slivala po podu tužioca i ometala njega i još troje članova njegovog domaćinstva u
normalnom korišćenju kupatila što im i dan-danas zagorčava život.
Videći da mirnim putem ne može da reši nastali problem, tužilac se 24. jula 2005. godine pismenim
putem obratio tuženima moleći da otklone kvar, sa upozorenjem da će ukoliko se smetanje nastavi
zatražiti sudsku zaštitu svoga poseda. Međutim, oni su odbili da prime to pismo videći da ono dolazi od
tužioca. Tuženi sve do danas nisu reagovali i nastavili su sa smetanjem poseda indolentno se odnose ći
prema zahtevima tužioca, što je za tužioca nepodnošljivo jer, voda svakodnevno kaplje i na glave tužioca i
članove njegovog domaćinstva pri ulasku u kupatilo.
DOKAZ:
 vraćeno pismeno sa povratnicom u prilogu
 saslušanje stranaka i članova domaćinstva
Na osnovu izloženog , tužilac predlaže sudu da, po hitnom postupku, posle izvodjenja predloženih
dokaza, primenom čl. 75 i čl. 77-80. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a u skladu sa čl. 448.
ZPP-a donese
R E Š E Nj E
Utvrdjuje se da su tuženi Mihailović Miroslav i Ljubinka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 4 smetali tužioca
Katić Mirka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 2, na dan 4. jula 2005.godine u mirnom korišćenju stana
nečinjenjem, na taj način što, nisu otklonili kvar na vodovodno-kanalizacionoj instalaciji u svom kupatilu,
usled čega je došlo do curenja vode u kupatilu tužioca ispod njihovog stana.
Nalaže se tuženima da uspostave ranije stanje u posedu tužioca , na taj način što će otkloniti kvar u svom
kupatilu, u roku od 24 sata po prijemu ovog rešenja, sa obavezom da, ukoliko to ne učine u datom roku,
omoguće tužiocu da on otkloni taj kvar o njihovom trošku, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Zabranjuje se tuženima da na ovaj ili sličan način ubuduće smetaju tužioca u mirnom posedu njegovog
stana, pod pretnjom izricanja novčanih kazni.
Tuženi su dužni da solidarno plate tužiocu troškove ovog spora, u roku od 15 dana po prijemu ovog
3
rešenja u iznosu koji sud odredi , pod pretnjom prinudnog izvršenja.
* * *
Tužilac takodje uz ovu tužbu, u potvrdu njene osnovanosti a iz bojazni da bi tuženi tokom vremena
mogli uništiti dokaze smetanja poseda, u skladu sa čl.269-273.ZPP-a podnosi i
predlog za obezbedjenje dokaza
tj. da sud hitno, primenom odredbe člana 272. stav 5. ZPP-a donese rešenje kojim će odrediti ročište
u stanu tužioca i tuženih i izvršiti uviđaj na licu mesta povodom činjenice da voda iz kupatila tuženih ometa
tužioca i članove njegovog domaćinstva da normalno koriste svoj stan.
U Pirotu, 2, avgusta 2005.
Tužilac,
Mirko Katić
4
Tužba za povraćaj duga

OPŠTINSKI SUD U ŠIDU
Šid
Tužilac : TOPIĆ MARA iz Šida 11070, ul. Gandijeva 117/12, koju zastupa advokat Petar Šarčević iz
Šida , po priloženom punomoćju
Tuženi : MITIĆ DEJAN iz Šida, ul.Sremska 49
Pravni osnov : dug
Vrednost : 60.000 dinara
TU Ž BA
ZA POVRAĆAJ DUGA
Tuženi Mitić Dejan je tokom 1994. i 1995. godine, dva puta uzeo pozajmicu od tužilje Topić Mare, i to:
- dana 23.decembra 1994.godine tužilja je tuženom dala na zajam 15.000 francuskih franaka (FFR),
sa rokom vraćanja po naknadnom dogovoru,
- dana 09.maja 1995.godine tužilja je tuženom dala na zajam novu sumu u iznosu od 20.000 FFR,
sa rokom vraćanja od dve godine,tako da je tuženi od tužilje uzeo zajam od ukupno 35.000 FFR.
DOKAZ:
 priznanica o dugu od 23.12.1994.g. na iznos od 15.000 FFR napisana i potpisana od strane
tuženog, i na istom listu rukom tuženog dopisana i potpisana potvrda nove pozajmice od tužilje na
dan 09.05.1995.g. u iznosu od 20.000 FFR
 saslušanje svedoka Anđelke Mitić, majke tuženog, koja se ujedno obavezala kao jemac za dugove
svoga sina,
 saslušanje stranaka
Tužilja je tuženom pozajmila novac na njegovo insistiranje, s obzirom da je godinama poznavala
njegove roditelje i njega i čak se s njima povremeno družila.
S obzirom da tuženi i pored više ličnih i telefonskih poziva i opomena tužilje da vrati svoj dug, do
danas ništa nije učinio na vraćanju istog, iako isti ne negira, već nastoji na svaki način da izbegne susret
sa tužiljom ili, kad to ne uspe, izmišlja svakojake razloge kojima nastoji opravdati svoju docnju i
nesavesnost, te kako je očogledno da tuženi ne pokazuje dobru volju i spremnost da svoje obaveze
prema tužilji dobrovoljno ispuni, tužilja predlaže sudu da ovu tužbu uzme u postupak, izvede predložene
dokaze i donese sledeću
PRESUDU
Usvaja se tužbeni zahtev i obavezuje se tuženi Mitić Dejan iz Šida da tužilji Topić Mari isplati u
dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan isplate, iznos od 15.000 FFR sa zateznom kamatom počev
od 23. decembra 1994.godine pa do isplate, kao i iznos od 20.000 FFR sa zateznom kamatom po čev od
9. maja 1995.godine pa do isplate, kao i da joj naknadi troškove spora, sve u roku od 15 dana od dana
prijema otpravka ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
T u ž i lj a,
5
Tužba za povraćaj predmeta svojine (reivindikaciona tužba)
OPŠTINSKI SUD U SOMBORU

Sombor
Tužioci:
1) RADOMIR RISTIĆ iz Beograda, ul. Lajoša Zilahija 5
2) DRAGOMIR RISTIĆ iz Beograda, ul. Lajoša Zilahija 5
oba zastupana od strane Stefana Kramera, advokata iz Novog Sada, po punomoćju priloženom uz
tužbu
Tuženik: PERIĆ MILAN iz Sombora, ul. Maršala Tita 35
Vrednost spora: 500.000 dinara
TUŽBA
RADI PREDAJE NEKRETNINA U POSED
I.Tužioci su suvlasnici sa po ¼ prava svojine na nekretnini – poslovno stambenoj zgradi na sprat

ležećoj na k.č.7/35 u ulici M.Tita 62 u Somboru i nosioci prava trajnog korišćenja na k.č.7/35 (kućište)
površine 2,10 ara, sve upisano u zk.ul.br.4707 k.o. Sombor.
Tužioci su takođe nosioci prava trajnog korišćenja sa po ½ na nekretninama k.č. 7/33 - dvorište i
kućište – površine 2,25 ara, k.č. 7/129 – oranica – površine 1,76 ara, k.č. 7/142 – dvorište – površine 66
m2, k.č. 7/144 – trafostanica – površine 8 m2, k.č. 7/145 – dvorište – površine 27 m2, k.č. 7/ 146 – dvorište
– površine 24 m2, sve upisano u zk.ul.br.4746 k.o. Sombor.
DOKAZ:
 zemljišnoknjižni izvadak izdat od Opštinskog suda u Somboru Nar.br.1046/01 od 11.aprila 2001.g.
 zemljišnoknjižni izvadak izdat od Opštinskog suda u Somboru Nar.br.1045/01 od 11.aprila 2001.g.
II.Nekretnine u privatnom vlasništvu tužilaca, navedene pod I ove tužbe, bespravno drži tuženik i
koristi ih protivno zakonu i volji vlasnika. On ne plaća vlasnicima kiriju i do sada se oglušio na sve usmene
i pismene zahteve vlasnika da napusti predmetne nekretnine i vrati ih u posed vlasnika, ovde tu žilaca.
Radi se o nekretninama, posebno petosobnom stanu površine 150 m2, koje se nalaze u najužem centru
grada, čijim korišćenjem tuženik protivpravno stiče veliku imovinsku korist, dok tužioci zbog nekorišćenja
svoje imovine neosnovano trpe materijalnu i nematerijalnu štetu.
Tuženik nema bilo kakva, na zakonu ili validnom ugovoru zasnovana, stvarna , obligaciona, stanarska
ili kakva druga prava na nekretninama iz tač.I ove tužbe. On bespravno koristi predmetne nekretnine
tužilaca od smrti svoje majke Boroš Marije, umrle 4. aprila 1999.godine u Somboru, supruge pok.Boroš
Matije iz Sombora, koji je bivši očuh ovde tuženog Perić Milana. Međutim, to ni u kom slučaju ne umanjuje
protivpravnost stanja u kome se on nalazi niti utiče na legitimitet tužilaca da putem suda traže zaštitu
svojih državinskih prava i povraćaj državine na sopstvenoj imovini.
Otac tužilaca sada pok.Mirko Ristić zaključio je 20.februara 1966.godine sa sada pok. Boroš Matijom
Ugovor o zakupu dela stana u kući u Somboru, ul. M.Tita 35, koja je bila u vlasništvu Mirka Ristića.
Ugovor je zaključen na godinu dana, počev od 1.marta 1966.godine, i sa otkaznim rokom od dva meseca.
Po isteku navedenog roka Mirko Ristić je obavestio Boroš Matiju da mu otkazuje dalji zakup zahtevajući
njegovo iseljenje, na šta se ovaj oglušio. Potom je Mirko Ristić pokrenuo postupak pred Opštinskim
sudom u Somboru za iseljenje Boroš Matije koji je prestao da plaća zakupninu i taj sudski postupak je
godinama opstruisan od tužene strane i kao takav ostao nezavršen u arhivi tog suda.
DOKAZ:
 ugovor o zakupu zaključen u Somboru 20.02.1966.g
III.Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da zbog neažurnosti do sada postupajućih organa tužioci
godinama nisu mogli da uđu u posed svojih nekretnina, iz kojih tuženi ne želi dobrovoljno da izađe, da se
radi o pravno čistoj situaciji i notornim činjenicama (nesporno pravo vlasništva tužilaca i nepostojanje bilo
kakvog državinskog osnova na strani tuženog), te da svako odugovlačenje povećava štetu na strani
tužilaca, predlažemo da taj sud, kao nadležan u smislu člana 56. Zakona o parničnom postupku, što
efikasnije sprovede postupak u ovoj stvari, da izvede predložene i druge potrebne dokaze i donese
PRESUDU
6
Usvaja se tužbeni zahtev pa se nalaže tuženom Perić Milanu iz Sombora da isprazni i slobodan od
lica i stvari preda u posed vlasnicima Dragomiru Ristiću i Radomiru Ristiću iz Beograda, petosoban stan
na i spratu poslovno-stambene zgrade koja se nalazi na k.č.7/35, upisana u zk.ul.br.4707 k.o. Sombor sa
suvlasničkim delom po 1/4, kao i nekretnine označene sa k.č. 7/33 - dvorište i kućište – površine 2,25 ara,
k.č. 7/129 – oranica – površine 1,76 ara, k.č. 7/142 – dvorište – površine 66 m2, k.č. 7/ 144 – trafostanica
– površine 8 m2, k.č. 7/145 – dvorište – površine 27 m2, k.č. 7/146 – dvorište – površine 24 m2, sve
upisano u zk.ul.br.4746 k.o. Sombor, sa pravom korišćenja po 1/2, sve u ulici M.Tita 35, u Somboru, u
roku od 15 dana po prijemu ove odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Obavezuje se tuženik da tužiocima nadoknadi troškove ovog sudskog postupka, u iznosu koji sud
utvrdi, u roku od 15 dana po prijemu ove sudske odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
u Somboru, 17.septembra 2003.g.
TUŽIOCI,
Radomir Ristić
Dragomir Ristić
7
Tužba za razvod braka

OPŠTINSKI SUD U VRANjU
Vranje
Tužilac:
STANKOVIĆ DAVOR, iz Vranjske banje, privremeno na radu u Austriji, kojeg zastupa adv. Petar Stolić
iz Beograda, Požeška 2, po priloženom punomoćju,
Tužena:
STANKOVIĆ DOBRILA, ranije iz Vranja, sada u inostranstvu,nepoznatog prebivališta i boravišta
Predmet: razvod braka
Prilozi: 2 + original punomoćja overenog od strane Ambasade SR Jugoslavije u Beču pod br.1537/02
od 5. aprila 2002.g.
TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA
Stranke su zaključile brak u Vranju, 26. novembra 1967.godine i jedno vreme živeli u tom mestu. Iz tog
braka imaju jedno punoletno dete; sina Gorana rođenog 1966.godine.
DOKAZ:
 izvod iz matične knjige venčanih br.31/1967 od 01.04.2002.g.
 izvod iz knjige rođenih za Gorana Stankovića od 5.04. 2002.g.
Tokom braka, zbog različitih karaktera i pogleda na život, izmedu stranaka dolazilo je do nesporazuma
i sukoba oko rešavanja osnovnih pitanja koja se tiču njihovih ličnih odnosa, izdržavanja porodice,
vaspitanja deteta i dr. Usled toga bračni odnosi su tako ozbiljno i trajno poremećeni da je zajednički život
postao nepodnošljiv i prestala je da se ostvaruje svrha samoga braka. Nesuglasice su kulminirale pre
desetak godina kada je zajednica života između stranaka raskinuta, od kada svako živi samostalnim
životom tako da više nisu ni u kakvom međusobnom kontaktu. Tužilac je ranijih godina, posredno preko
drugih lica, pokušavao da stupi u kontakt sa tuženom koja se nalazi negde na radu u Austriji, u cilju
razvoda braka, ali nije dobio bilo kakav odgovor.
Zbog svega toga dalje odrzavanje ove bračne zajednice je bez ikakvog smisla jer ne samo da su
odnosi između bračnih drugova ozbiljno i trajno poremećeni već je i više godina faktički raskinuta njihova
bračna zajednica te se ne ostvaruje osnovna svrha braka, pa stoga
tužilac predlaže sudu
da s obzirom da je boravište tužene nepoznato, a ona nema punomoćnika, u smislu člana 79. Zakona
o parničnom postupku, tuženoj Dobrili Stanković postavi privremenog zastupnika iz reda advokata u
Vranju,
te da sud provede postupak u ovoj pravnoj stvari i razvede brak izmedu stranaka donošenjem sledeće
PRESUDE
Razvodi se brak zaključen izmedu Davora Stankovića, rođenog 29.juna 1947.godine u Leskovcu, od
oca Radosava Životića i majke Vere Životić, i Dobrile Stanković, rođ. Miljković, rođene 22. jula 1948.
godine u Vranju, od oca Vojislava Miljkovića i majke Desanke Miljković, zaključen 26. novembra 1967.
godine u Vranju, upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje Vranja pod tekućim
brojem 31 za godinu 1967. na osnovu člana 41. Porodičnog zakona.
Obavezuje se tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka.
prilog: kao u tekstu (3)
Tužilac,
Davor Stanković
8
Tužba radi izdržavanja dece
OPŠTINSKOM SUDU U SOMBORU

Beograd
TUŽILAC:
1) mal. LUKIĆ IVA iz Sombora, ul. Zrmanjska 2/25, koju zastupa majka Lukić Ilinka
- preko advokata Stefana Todorovića iz Sombora, ul. Dunavska 77
2) LUKIĆ IGOR iz Sombora, ul. Zrmanjska 2/25, zastupan od advokata
Stefana Todorovića iz Sombora, ul. Dunavska 77
TUŽENI:LUKIĆ DEJAN iz Sombora, Ohridska 9, zaposlen u
Somborskom vodovodu i kanalizaciji u Somboru, Jabučka br. 4
TU Ž BA
RADI IZDRŽAVANjA
Tužioci mal. Lukić Iva i Lukić Igor su deca tuženog Lukić Dejana iz braka sa Lukić Ilinkom zaključenog
pred matičarom opštine Sombor, 3. oktobra 1982. godine. Brak između tuženog i Lukić Ilinke razveden je
presudom Drugog opštinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21.05.1997. godine. Tom presudom
obavezan je tuženi da plaća izdržavanje mal. ćerke Ive, rođene 21. juna 1995. godine, ovde tužilje, dok o
izdržavanju sina Igora rođenog 09. januara 1983. godine sud tada nije odlučivao.
DOKAZ:
- Presuda Oštinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21. maja 1997. godine
- Izvod iz MK venčanih opštine Sombor od 3. oktobra 1982. godine
- Izvod iz MK rođenih tužioca
U međuvremenu prilike su se izmenile tako da je obezvređen utvrđeni iznos za izdržavanje, koji po
sudskoj odluci treba da plaća tuženi, a uz to povećane su i materijalne potrebe i troškovi izdržavanja
maloletne Ive jer je dete pošlo u školu.
Odnosi između bivših supružnika nakon razvoda braka su loši, tako da se tuženi ne pridržava njihovog
međusobnog usmenog sporazuma da će adekvatno i srazmerno doprinositi izdržavanju sina Igora, i
zanemaruje tu svoju obavezu. Tužilac Igor je redovan student i nema stalnih prihoda niti drugih sredstava
za izdržavanje ili posebne imovine, pa je neophodno da i otac edekvatno učestvuje u njegovom
izdržavanju.
U takvim okolnostima majka dece, sa kojom ona žive, sama snosi troškove njihovog izdržavanja i to
samo i jedino iz svoje plate koju prima kao prosvetni radnik, što uopšte nije dovoljno da bi se deci pružio
minimum zadovoljenja njihovih egzistencijalnih i drugih materijalnih potreba koje su nužne s obzirom na
njihov uzrast, školovanje i postojeće troškove života.
DOKAZ:
- Potvrda OŠ "Josip Pančić" od 7.6.2004. godine o pohađanju II razreda Lukić Ive
- Uverenje Rudarsko-geološkog fakulteta u Novom Sadu od 2.6.2004. godine da je Lukić Igor
redovni student
- Potvrda Obrazovnog centra u Somboru od 4.6.2004. godine o proseku primanja Lukić Ilinke za
šest meseci
Imajući to u vidu neophodno je da sud svojom odlukom odredi veći iznos za izdržavanje mal. tužilje
Ive, koji treba da snosi tuženi, u skladu sa rastom troškova života i potrebama školskog deteta, a takođe i
da obaveže tuženog da određeni iznos plaća i za izdržavanje tužioca Igora koji je punoletan i čije su
potrebe i redovni troškovi, kao redovnog studenta, još veći, uzimajući u obzir niske prihode koje majka
ostvaruje kao i solidnu zaradu koju ostvaruje tuženi sa stalnim zaposlenjem u Somborskom vodovodu i
kanalizaciji.
Tužioci predlažu da sud zakaže glavnu raspravu u ovoj stvari, izvede predložene dokaze i donese
PRESUDU
I. Obavezuje se tuženi Lukić Dejan da na ime izdržavanja ćerke mal. Lukić Ive plaća mesečno iznos
od 20% svoje zarade ili drugih stalnih novčanih primanja, počev od dana podnošenja ove tužbe, na ruke
9
zakonskog zastupnika deteta - majke Lukić Ilinke, s tim što je dospele iznose dužan isplatiti odjednom u
roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, a naredne za svaki mesec unapred, najkasnije do 10-
tog u mesecu, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Ovom presudom menja se presuda Opštinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21.05.1997.
godine u delu koji se odnosi na izdržavanje mal. Lukić Ive.
II. Obavezuje se tuženi Lukić Dejan da na ime izdržavanja sina Lukić Igora plaća mesečno iznos od
30% svoje zarade ili drugih stalnih novčanih primanja, počev od dana podnošenja ove tužbe, na ruke
tužioca Lukić Igora, s tim što je dospele rate dužan isplatiti odjednom u roku od 15 dana od prijema ove
presude, a naredne za svaki mesec unapred najkasnije do 10- tog u mesecu, pod pretnjom prinudnog
izvršenja.
III. Tuženi je dužan tužiocima da naknadi troškove ovog postupka.
Sombor, 10.06.2004. godine TUŽIOCI
1. Lukić Iva
2. Lukić Igor
10
Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju
OPŠTINSKOM SUDU U NOVOM SADU

NOVI SAD
Tužilja: BOSANAC MARIJA iz Novog Sada, ul. Cara Dušana br.20,

koju zastupa adv.Josip Murgaški iz Novog Sada, po priloženom punomoćju
Tužena: KOKOT SILVIJA iz Novog Sada, ul.Cara Dušana br.20
TU Ž BA
RADI RASKIDA UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU
Tužilja Bosanac Marija, kao primalac izdržavanja, zaključila je sa tuženom Kokot Silvijom, kao
davaocem izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju 11. septembra 1996.godine.
Tim ugovorom tužena kao davalac izdržavanja se obavezala da tužilji kao primaocu izdržavanja, dok
je god živa, obezbeđuje: a) svakodnevnu redovnu ishranu, b) potrebnu odeću i obuću, c) održavanje lične
higijene i higijene stana, d) potrebnu negu i pažnju u bolesti, e) potrebnu lekarsku negu. Tužena je
preuzela i obavezu da plaća sve troškove, dažbine i naknade koje terete stan tužilje, kao i da primaoca
izdržavanja nakon smrti sahrani na grobnom mestu koje poseduje primalac izdržavanja, u skladu sa
mesnim običajima. S druge strane, u naknadu za to, tužilja – primalac izdržavanja ostavlja tuženoj nakon
svoje smrti dvosoban stan površine 56 m2 u Novom Sadu, u ulici Cara Dušana br.20.
DOKAZ: ugovor o doživotnom izdržavanju 3.R.606/96 od 11.septembra 1996.godine
Odnosi između ugovarača od početka primene ovog ugovora nisu bili naročito dobri, ali su se od pre
dve godine izmenili i pogoršali tako da su primalac i davalac izdržavanja sada u veoma lošim odnosima,
ne kontaktiraju i ne govore i ne ostvaruje se svrha ugovora o doživotnom izdržavanju koji je između njih
zaključen.
Tužilja je sa tuženom zaključila predmetni ugovor u želji da kao stara osoba (88 godina) ima
adekvatnu svakodnevnu ishranu i materijalnu pomoć kao i stalnu pažnju i negu od strane tužene.
Smatrala je da će tužena, kao njena susetka (stan do stana) pokazati potrebnu brigu i pažnju prema njoj i
dala joj je ključeve od svog stana . Otvorena srca, bezrezervno i emotivno je prihvatila tuženu i njenu
porodicu želeći i sama da, makar ponekad, oseti deo porodične atmosfere i topline od strane tužene i iz
njenog doma. Verovala je da joj brige, pažnje i nege od strane tužene neće manjkati i da će tužena ako ne
iz emocija i moralnih pobuda za to biti motivisana makar materijalnim interesima s obzirom da joj za uzvrat
stoji u izgledu sticanje materijalnog dobra velike vrednosti.
Međutim, od samog početka ugovora tužilja je primetila da se tužena prema njoj i prema obavezama
koje je preuzela, ne odnosi iskreno, odgovorno i pošteno. Umesto da svakodnevno ima urednu ishranu,
tužilji su jednom sedmično donošene namirnice sa pijace, i to tako lošeg kvaliteta da ih sama sebi nikada
ne bi takve kupila (probrano, špatno, neizgledno, neukusno). Iako davalac izdržavanja – tužena - živi u
stanu do nje, nije joj donosila toplu hranu i kuvana jela iako se to po ugovoru podrazumevalo. Nijedno
parče odeće, niti jedan komad obuće, pa makar i kućne papuče, tužena joj nije do sada kupila ili na drugi
način obezbedila, iako se na to obavezala ugovorom, a tužilja je itekako imala potrebe za tim. U pogledu
održavanja higijene tužilja je bila prepuštena sama sebi: sama je prala svoju posteljinu i rublje, sama
peglala, sama čistila kupatilo, vukla usisivač po kući. U ostvarivanju lekarske nege takođe je bila
prepuštena sebi – umesto da ide s njom, pomogne joj da se popne uz stepenice u Domu zdravlja,
kontaktira sa medicinskim osobljem i administracijom – tužena je sve to potpuno zanemarila smatrajući,
verovatno, da je dovoljno da njen suprug, koji je inače taksista, tužilju preveze i ostavi ispred Doma
zdravlja da se sama snalazi, onemoćala i bolesna, sa svojih 88 godina.
Sliku odnosa tužene – davaoca izdržavanja prema tužilji upotpunjuje i činjenica da tužena nije
dozvolila tužilji da makar malo vremena provede sa njenom porodicom prilikom novogodišnjih dočeka, kao
i njena izjava: »Neću da Mara jede s nama jer gleda u Nikolu pa dete ne može da jede«.
Zbog toga što davalac izdržavanja nije ispunjavala ugovor, odnosno što se ponašala prema primaocu
izdržavanja nekorektno, zanemarujući je i čineći sve na štetu primaoca, dakle upravo suprotno od onog
što je po ugovoru o doživotnom izdržavanju bila obavezna, primalac izdržavanja je još pre dve godine
podigla tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, ali je na nagovore komšija i ubeđivanje muža
tužene – Kokot Vladimira odustala od tog postupka.
Vrhunac neiskrenog i nepoštenog odnosa tužene prema tužilji usledio je nakon toga. To je događaj koji
11
se desio 1998.godine kada je tužilja u svom garderobnom ormanu zatekla ispreturane stvari, što je učinila
tužena koja je jedina imala ključeve od njenog stana, i tom prilikom tužilja je konstatovala da joj nedostaje
njena jedina i za nevolju namenjena ušteđevina u iznosu od 1100 DEM. Suprug tužene je u vezi s tim
kazao tužilji: »Silvija ti je uzela te pare zato što si htela da je izbaciš iz ugovora«...Time je tužena
prokockala sve preostalo poverenje, tužilja je promenila bravu na vratima, odnosi između njih postali su
još lošiji i takvi su, nepromenjeno, do danas
Dokaz: - saslušanje stranaka
- saslušanje svedoka Vladimira Kokota iz Novog Sada, ul. Cara Dušana 20
Tužilja nije zahtevna osoba. Uz to je i darežljiva – mnoge stvari je dala tuženoj, a posebno zlatni lanac
i zlatnu narukvicu (na ovom drugom je tužena danima insistirala), kao i razne delove posteljine. Pokretna
je, razumna, vedrog je duha, spremna da razume i opravda. Prihvatila bi svaku iskrenu ispriku da je
tužena želela i htela da joj objasni razloge zanemarivanja i ovlašnog izvršavanja svojih ugovornih
obaveza. Ili da je nije potkradala već pozajmila i vratila novac. Tužena je nije udostojila bilo kakvog
objašnjenja niti uvažavanja njene ličnosti, njenih godina i, na kraju, njene imovine.
Od 1998 su se odnosi između stranaka definitivno pogoršali i postali nepodnošljivi u toj meri da je
prestao svaki međusobni kontakt, tako da postojeći ugovor o doživotnom izdržavanju nema smisla niti
svrhe dalje održavati na pravnoj snazi. Zbog toga, tužilja predlaže sudu da provede postupak u ovoj
pravnoj stvari i u skladu sa članom 201. Zakona o nasleđivanju Srbije, raskine ovaj ugovor i u tom cilju
donese
PRESUDU
Raskida se ugovor o doživotnom izdržavanju 3.R.606/96 zaključen 11.septembra 1996.godine pred

Opštinskim sudom u Novom Sadu između Bosanac Marije iz Novog Sada, kao primaoca izdržavanja i
Kokot Silvije iz Novog Sada, kao davaoca izdržavanja, zbog neizvršavanja obaveza od strane davaoca
izdržavanja i trajno poremećenih odnosa između davaoca i primaoca izdržavanja.
Tužilja, Bosanac Marija
12
Tužba radi deobe zajedničke imovine stečene u braku
OPŠTINSKI SUD U SUBOTICI

Subotica
Tužilja: LENUCA ČORDAR iz Subotice, Ludoška 42a

Tuženi: MILAN ČORDAR iz Subotice, ul. Zmajevačka 38
TUŽBA
RADI DEOBE BRAČNE TEKOVINE
Stranke su zaključile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu i u toj 31-godišnjoj bračnoj
zajednici stekli su, zajedničkim radom i ulaganjem, određenu nepokretnu i pokretnu imovinu.
Stranke su stekle trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici), površine
77m2, koji su zajedničkim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaćen. Stekli su i zajednički plac površine
11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Palić. Takođe su stekli i putnički automobil «Zastava 101» i
druge pokretne stvari domaćinstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevačkoj 38. Ugovor o sticanju
svojine na predmetnom stanu potpisao je tuženi, tako da se on formalno vodi na njegovo ime. Navedeni
plac je već podeljen između stranaka na jednake delove i kao takav uknjižen.
DOKAZ:
 izvod iz MKV od 25.avgusta 2000.
 ugovor o korišćenju stana broj 1018 od 16.04.1991.g.
 ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Opštinskog suda u Subotici II
Ov.br.2419/92 od 15.juna 1992.g.
 Izvod iz zemljišne knjige K.O. Palić
Predmet ove tužbe je deoba navedenog stana br. 14, u ul. Zmajevačkoj 38, i pokretnih stvari koje se
nalaze u tom stanu, kao i putničkog automobila.. Tužilja je, radi zaštite svojih materijalnih prava koja su
ugrožena postupcima tuženog, prinuđena da se obrati sudu radi deobe te imovine stečene u braku.
Naime, tuženi je nedavno saopštio tužilji i njihovoj zajedničkoj deci da je rešio da proda stan te da je isti
već dao u postupak prodaje jednoj agenciji. Da bi predupredila za nju teško naknadivu štetu, tužilja je kod
suda izdejstvovala privremenu meru kojom je tuženom zabranjeno otuđenje ili opterećenje predmetnog
stana jer isti spada u zajedničku nepodeljenu imovinu stranaka.
DOKAZ:
 rešenje Opštinskog suda u Subotici, I. 217/2000 od 22. septembra 2000.godine
 saslušanje stranaka
Zbog pogoršanih odnosa između stranaka, i budući da joj je bila ugrožena lična sigurnost, tužilja je
bila prinuđena da privremeno izađe iz stana, nakon čega je tuženi promenio bravu na ulaznim vratima
zajedničkog stana, i nakon toga joj nije hteo dati ključ, onemogućivši je da više uđe u stan koji i njoj
jednako pripada kao i tuženom. Zbog toga, tužilja ne može ni da uđe u stan, niti da iz stana uzme svoje
lične stvari, te da bi se sprečio mogući konflikt između stranaka i nenadoknadiva šteta koju tužilja trpi zato
što ne može da koristi sopstveni stan i svoje lične stvari, a ujedno da bi se neposrednim uvidom u stan i
stvari u njemu, osujetio tuženi u svojim, po tužilju štetnim, namerama da proda stan, tužilja, s obzirom da
su ispunjeni uslovi iz člana 254. ZIP-a, traži od suda da joj pruži adekvatnu zaštitu i da donese
REŠENjE
Određuje se privremena mera kojom se nalaže Čordar Milanu iz Subotice da jedan primerak ključa od
trosobnog stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici, površine 77m2, koji je predmet
spora po osnovu bračne tekovine, odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema ovog rešenja, preda
u ruke tužilji Lenuci Čordar, kao i da istu ne ometa u mirnom ulasku u stan i korišćenju istog, pod pretnjom
prinudnog izvršenja.
Ova privremena mera biće na snazi do okončanja parnice u ovoj pravnoj stvari.
Tužilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajedničke imovine koju su ona i tuženi stekli za
vreme trajanja braka: stan, putnički automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuženog. Od
početka bračne zajednice bila je u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece,
donosila i spremala hranu, vodila je poslove domaćinstva i održavala ga nastojeći na sve načine da
13
domaćinstvo bude uspešno i napredno i doprinoseći da zajednički imetak bude uvećan i sačuvan. Pored
svoga redovnog posla, kao prodavac u RK «Patria», bavila se i dodatnim poslovima, a naročito na
svadbama i drugim svečarskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranžmana i sl.) unoseći
tako stečene prihode uvek u kuću i zajedničko domaćinstvo. Sada je tužilja, s obzirom da je tuženi jasno
stavio do znanja njoj i deci da će prodati stan i ponaša se kao da tužilja nema bilo kakvih vlasničkih i
državinskih prava na zajednički stečenoj imovini, došla u situaciju takve lične i imovinske nesigurnosti da
je prinuđena da traži sudsku zaštitu.
Imajući sve to u vidu, tužilja na osnovu člana 330. Zakona o braku i porodičnim odnosima Srbije,
podnosi ovu tužbu i predlaže sudu da provede postupak i donese
PRESUDU
Utvrđuje se da tužilja Čordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine na zajedničkoj imovini stečenoj u
braku sa tuženim Čordar Milanom iz Subotice, i to na ½ stana broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevačkoj
br.38 u Subotici, površine 77m2, na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica i na ½ automobila «Zastava 101»,
reg.br.Su 234-987, što je tuženi dužan priznati i predati tužilji u državinu i svojinu navedeni deo tih stvari u
roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Utvrđuje se da je tužilja Čordar Lenuca isključivi vlasnik na pokretnim stvarima koje se nalaze u stanu
u ulici Zmajevačkoj br.38 u Subotici, i to: frižider sa zamrzivačem "LG", mašina za veš "Gorenje", el.šporet
"Zanussi", 4 fotelje i sto od pruća, kuhinjski elementi, kompletan nameštaj za spavaću sobu "Vesna",
brodić "Istranka" sa dva motora "Tomos 10" i "Tomos 4", kao i da je isključivi vlasnik na sledećim slikama i
umetničkim radovima: "Narandža", akvarel od autora Divjana, "Seoski motiv", ulje na platnu od autora
Radosava Lazića, "Portret" od autora Đ.Prudnikova, "Portret deteta" crtež Đ.Prudnikova, "Akt devojke"
autora Olivera Tihog i tapiserija M.Tišme, pa se obavezuje tuženi da tužilji preda te stvari.
Obavezuje se tuženi da plati parnične troškove u visini koju utvrdi sud.
Tužilja,
Lenuca Čordar
14
Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa više ročišta)
Obrazac br. 45
P 3067/01
ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI
sastavljen dana 27.6.2005.g

pred Višim Opštinskim sudom u Beogradu
Predsednik veća, Tužilac: I.J.

Članovi veća sudije Tuženi: A.M.
porotnici:
Zapisničar, Predmet spora: utvrđenje
Početak u 9.50 sati
Rasprava je javna.
Predsednik veća otvara glavnu raspravu, objavljuje predmet raspravljanja i utvrđuje da su na raspravu
došli:
Za tužioca: Advokat Č. V., po pun. u spisima.
Za tuženog: Lično drugotuženi, koji je ujedno pun. prvotuženog.
Od ostalih pozvanih lica nisu došli:
Pristupio sudski veštak S. Ž.
Konstatuje se da je sudski veštak udaljen iz sudnice.
Veće donosi
R E Š E Nj E
Zbog izmene u sastavu veća rasprava počinje iznova, čitanjem spisa.

Spisi pročitani.
Pun. tužioca ostaje pri tužbi i tužbenom zahtevu.
Pun. prvotuženog, koji je ujedno drugotuženi osporava navode tužbe i tužbenog zahteva. Navodi da je
nalazom i mišljenjem veštaka samo potvrđeno ono što je sud utvrdio na licu mesta, a to je da stan tužioca
i stanovi tuženika nemaju ništa zajedničko, odnosno zajedničke delove. Iz nalaza veštaka proizilazi nova
činjenica, na osnovu projektne dokumentacije, da stan tužioca i stan neparničara N. su nekad predstavljali
jednu stambenu celinu i da između njihovih stanova postoje zajednički delovi.
Veće donosi
R E Š E Nj E
Da se u dokaznom postupku sasluša sudski veštak Ž. S.

Veštak: Ž. S., sa podacima kao na spisku stalnih sudskih veštaka za područje Okružnog suda u
Beogradu, upozoren i opomenut izjavi:
Ostajem pri svom nalazu i mišljenju koji sam dao 12.6.2005. i dodajem da stanje u katastru i u
zemljišnoj knjizi se ne poklapa, naime objekat – šupa koja se nalazi levo od ulaza u dvorište parničnih
stranaka ne postoji, a ista je ucrtana u kopiji plana broj 2989. Takođe ovaj objekat tužioca i g- dina N., koji
nije parnična stranka u ovom sporu, a pravo od ulaza je kuća tuženih, i ulaz u podrumski prostor je tačno
ispod stana tuženih.
Ostajem pri svom mišljenju da ja, kao sudski veštak građevinske struke ne mogu da odgovorim na
pitanje koje je postavio, kako prvostepeni, tako i Viši sud, a to je da li stanu tužioca pripada podrumska
prostorija, i ukoliko pripada na kom mestu, i da li se takva prostorija nalazi u zgradi gde su stanovi
tuženog. Na ovo pitanje može dati odgovor samo veštak geometar. Ja sam u svom nalazu opisao gde su
locirane podrumske prostorije i ispod čijeg stana, i dalje ne mogu da dajem odgovor.
Na pitanje drugotuženog, kome građevinski pripada podrumski prostor, veštak izjavi: Građevina čini
celinu sa stambenim prostorom tuženih, jer stambeni i podrumski prostor čine jednu celinu i nalaze se u
15
jednom građevinskom objektu. Ovaj prostor pripada začeljno objektu, gde su stanovi tuženih.
Veštak izjavljuje da ne može da se izjasni kome sporni podrumski prostor pripada, jer to predstavlja
pravno pitanje, a građevinski on čini deo sa stambenim prostorom tuženog.
Nema više pitanja za veštaka. Veštak troškove ne traži.
Pun. prvotuženog – drugotuženi navodi da je izvedeno veštačenje bilo nepotrebno, čemu se on
protivio, da sud treba da primeni konkretno materijalno pravo, i to član 19 stav 2 Zakona o osnovama
svojinsko pravnih odnosa, koji govori o svojini na zajedničkim delovima porodične stambene zgrade.
Pun. tužioca navodi da drugotuženi pogrešno ukazuje na član 19 stav 2, jer se petitumom tužbenog
zahteva ne traži utvrđenje prava vlasništva, već utvrđenje prava korišćenja predmetnog prostora.
Punomoćnici stranaka predlažu da sud zaključi ročište, da nije potrebno veštačenje od strane
geometra, jer se time ništa ne bi dobilo, a ovo predstavlja isključivo pravno pitanje.
Pun. prvotužene – drugotuženi predlaže da se od opštine Zvezdara zatraži koji je pravni osnov za
raspolaganje predmetnog prostora u dvorišnoj zgradi, ZK telo III, u ul. Starca Vujadina 3, i ukoliko
raspolažu šta je predstavljalo pravni osnov, to dostave sudu.
Pun. tužioca ostavlja predlog sudu na ocenu.
Veće donosi
R E Š E Nj E
USVAJA SE predlog punomoćnika prvotuženog-drugotuženog, te od SO Zvezdara zatraži akt po citatu

punomoćnika u prethodnoj reči.
Naredno ročište zakazuje se za 12. novembar 2005. u 9.00 časova, što je saopšteno prisutnima
umesto poziva.
Uputiti dopis SO Zvezdara.
Dovršeno u 10.30 časova.
POTPISI STRANAKA
Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA
16
Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa jednim ročištem)

I P 1 br.116/07
ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI
Sastavljen dana 15.01.2009. godine

pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu
PREDSEDNIK VEĆA : Tužilac:

Snežana Stojković Violeta Jokanović
koju zamenjuje Dara Perić
Članovi veća-sudije porotnici Tuženi:

Krstić Ivan IO „ZRENJANIN“
Milić Slavko
Zapisničar: Predmet spora:

Jasna Vesić isplata zarade
Početak u 11 časova
Rasprava je javna
Predsednik veća otvara glavnu raspravu, objavljuje predmet raspravljanja i utvrđuje da su na raspravu došli:
Za tužioca: po punomoćju adv. Trifić Željko
Za tuženog: po ovlašćenju Gojković Milan
Od ostalih pozvanih lica došli su:
U postupku u sporovima male vrednosti ovaj zapisnik, pored podataka iz čl.124 stav 1. ZPP, treba da sadrži:
1) izjave stranaka od bitnog značaja, a naročito one kojima se, u celosti ili delimično, priznaje tužbeni zahtev, ili
se odriče od tužbenog zahteva ili od žalbe, ili se preinačava ili povlači tužba;
2) bitnu sadržinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena žalba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i ako su bile prisutne da li su poučene pod kojim uslovima
mogu izjaviti žalbu. Za unošenje potrebnih podataka u zapisnik prema ZPP i praksi suda koristiti naredne
prazne strane zapisnika, a ako su ove nedovoljne dodati slobodne listove kao priloge.
Konstatuje se da pun. tužilaca uručuje pun. tuženog neposredno podnesak koji je primljen u sud 27.12.2007.
godine.
Pun. tuženog ističe da ne traži zakonski rok kako bi se izjasnio na danas uručeni podnesak tužilac s obzirom
da se u istom samo precizira samo vreme od kada se potražuje kamata na glavni dug.
SUD DONOSI
R E Š E NJ E
Da se rasprava održi.
Čita se tužba.
Pun. tužilaca izjavi da ostaje u svemu pri tužbi – preciziranom tužbenom zahtevu koji je primljen u sudu
27.12.2007. godine. S obzirom da su priloženi svi dokazi novih dokaznih predloga nema. Predlaže da sud zaključi
glavnu raspravu.
U odgovoru na tužbu pun. tuženog izjavi da ostaje u svemu pri navodima do sada iznetim. Tuženi ne spori
osnov i visinu tužbenog zahteva tužilaca ali osporava tužbeni zahtev tužilaca u delu koji se odnosi na zakonsku
zateznu kamatu, na zarade za mart, april 2001. godine i za prvih pet meseci 2002. godine, s obzirom da su zarade
sa obračunatom kamatom za napred navedene mesece sa danom 22.01.2003. godine ušle u prinudno poravnanje.
Rešenjem Trgovinskog suda kamata nije ugovorena da teče za grejs period odnosno za period počev od
22.01.2003. godine do 22.01.2006. godine. U ostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na zakonsku zateznu
kamatu tuženi ne spori.
Za ovim sud donosi
R E Š E NJ E
Da se izvede dokazni postupak konstatacijom nespornih činjenica među strankama kao i čitanjem dokaza u
spisima predmeta.
Kao nesporno među strankama sud konstatuje osnovanost potraživanja tužilaca iz radnog odnosa koja nisu
utvrđena rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu po rešenju br. PP-12/98 od 22.01.2003. godine, takođe među
17
strankama nesporna je visina postavljenog tužbenog zahteva za potraživanja koja nisu utvrđena rešenjem
Trgovinskog suda u Zrenjaninu po rešenju br. PP -12/98 od 22.01.2003, kao i pravo na zakonsku zateznu kamatu
kako su to tužioci precizirali u podnesku od 27.12.2007. godine a na potraživanja koja nisu utvrđena rešenjem
Trgovinskog suda u Zrenjaninu o rešenju PP-12/98 od 22.01.2003.
Kao nesporno među strankama sud konstatuje da tuženi tužiocima nije isplatio potraživanja utvrđena
rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu PP-12/98 doneto 22.01.2003. godine pravosnažno do 05.06.2003.
godine.
Nastavlja se dokazni postupak čitanjem dokaza u spisima predmeta: čita se kopija ugovora o vansudskom
poravnanju br. 19450 od 06.11.2002. godine, čita se ugovor br. 925-28/03 od 30.06.2003. godine zaključen
između tuženog Stajić Dragana, čita se ugovor o vansudskom poravnanju zaključen između tuženog Makić Rade
potpisan od strane poslodavca 5.11.2002. godine, čita se ugovor br. 115-148/03 od 05.05. potpisan i overen
pečatom tuženog direktora, čita se ugovor o vansudskom poravnanju zaključen između Berić Radojke i tuženog
5.11.2002. godine, čita se ugovor br. 115-211/03 od 05.05.2003. godine, čita se ugovor o vansudskom poravnanju
br.1900/49 od 6.11.2002. godine između tuženog i Zorić Miroslave u Zrenjaninu 5.11.2002. godine, čita se ugovor
br. 115-141/03 od 5.5.2003. godine, rešenje o otkazu ugovora o radu br.526/139/03 od 5.5.2003. godine na ime
Despić Ljiljane, ugovor o vansudskom poravnanju zaključen između Despić Ljiljane i tuženog dana 5.11.2002.
godine, čita se kopija Sporazuma br.609 potpisan između VD direktora tuženog i predsednika sindikata od
2.10.2002. godine, čita se ugovor o vansudskom poravnanju zaključen između tužioca Pajić Radmile i tuženog
5.11.2002. godine, ugovor na ime Pajić Radmile br. 115-217/03 od 5.5.2003. godine, rešenje o otkazu ugovora o
radu br.526/194/03 od 5.5.2002. godine, ugovor br.115-544/03 od 5.5.2003. godine, ugovor o vansudskom
poravnanju zaključen između tuženog i Jarić Jovana 5.11.2002. godine, rešenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu o
prinudnom poravnanju VII PP 12/98 od 22.1.2003. godine, pravosnažno 5.6.2003. godine, odluka o restrukt.
preduzeća br.5-35-00 od 22.2.2005. godine.
Bez primedbi na izvedeni dokazni postupak i bez predloga za dopunu dokaznog postupka.
Sud konstatuje da je dokazni postupak izveden.
ZAVRŠNA REČ
U završnoj reči pun. tužilaca predlaže da sud usvoji precizirani tužbeni zahtev od 27.12.2007. godine kao i što
je nesporno među strankama tuženi nije postupio u skladu sa rešenjem Trgovinskog suda 12/98 od 22.1.2003.
godine. Glavni dug je bio obračunat zajedno sa kamatom do 22.1.2003. godine. Ističe da tužiocima pripada
zakonska zatezna kamata od dana objavljivanja u Službenom listu 6.12.2002. godine na glavni dug odnosno
onako kako su to tužioci opredelili u preciziranom tužbenom zahtevu. Troškove postupka traži i to na ime sastava
tužbe, na ime dva održana ročišta i jednog neodržanog a sve uvećano za 50%, a što ukupno iznosi 31.115,00
dinara, kao i na ime takse za tužbu i odluku.
U završnoj reči pun. tuženog ističe da je reč o presuđenoj pravnoj stvari imajući u vidu da je trgovinski sud
doneo rešenje VII PP 12/98 od 22.1.2003. godine a u delu tužbenog zahteva tužilaca koji se odnose na zakonsku
zateznu kamatu ostavlja sudu na ocenu. Troškove postupka ne traži.
Sud konstatuje da je glavna rasprava zaključena.
Otpravak odluke dostaviti strankama.
Dovršeno u 11,30 h
STRANKE
ZAPISNIČAR PREDSEDNIK
VEĆA-SUDIJA
18
Zapisnik o većanju i glasanju u parnici

P 958/97
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU
Timočka br. 15
ZAPISNIK O VEĆANjU I GLASANjU
Sastavljen dana, 01.07. / 2005. god. U građanskom predmetu tužioca T.Z.,

..............................., iz ................, protiv tuženog "Komerc univerzuma"
i dr., iz radi naknade štete.
Predsednik veća Zapisničar
P. V.G.N.
Članovi veća
Ž.B.
D.S.K.
Početo učasova..............
Po završenoj spornoj raspravi pristupljeno je većanju i glasanju.
Predsednik veća upoznao je članove veća sa načinom većanja i glasanja.
Pošto je sud ustanovio da je stvarno nadležan i da ne treba raspravu ponovo otvoriti, pristupljeno je
odlučivanju.
Član veća Ž.B. glasa da se - udovolji tužbenom zahtevu tako da je tuženi dužan da tužiocu solidarno
plati na ime naknade štete iznos od 5.808.695,86 dinara, i da se tuženi osudi na plaćanje parničnih
troškova u iznosu od 31.500 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Član veća D.S.K. glasa kao prvi član veća.
ili
Predsednik veća - sudija P.V. glasa kao ostali čanovi veća.
ili
Za ovim predsednik veća konstatuje da je jednoglasno - većinom glasova doneta presuda koja glasi:
USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca u celosti, pa se obavezuje tuženi da solidarno isplati tužiocu na
ime naknade štete iznos od 5.808.695,86 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude, kao i da tu ženi
tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od
31.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Dovršeno učasova
Članovi veća Predsednik veća
Zapisničar
19
Presuda na osnovu priznanja
P.809/2005
U IME NARODA
Opštinski sud U Pančevu, u veću sastavljenom od sudlje Tomaša Perića, kao predsednika veća, i
sudija porotnika Volpert Katice i Zorić Marka kao članova veća, u parnici tužioca Rančić Pavla iz Pančeva,
Cvijićeva 62, koga zastupa advokat Stefan Žeželj iz Pančeva, protiv tuženog Stojadinović Nikole iz
Pančeva, Ramadanska 24, radi vraćanja zajma, na ročlštu za glavnu raspravu održanom dana 4.4.2005,
godine, doneo je i javno objavio
PRESUDU
NA OSNOVU PRIZNANjA
OBAVEZUJE SE tuženi Stojadinović Nikola iz Pančeva da tužlocu Rančić Pavlu, vrati iznos od 9.000
DEM u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog
postupka u iznosu od 4.525 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod
pretnjom prinudnog izvršenja.
UTVRDJUJE SE da je tužba u delu koji se odnosi na kamatu POVUČENA
Obrazloženje
Tužilac je postavljenim tužbenim zahtevom, preciziranim u toku postupka tražio da sud donese
presudu kao u izreci.
Na ročištu održanom dana 4.4.2005. godine tuženi je učinio nespornim navode tužbe, priznao je u
celosti tužbeni zahtev, pa je odlučeno kao u stavu I izreke, na osnovu čl. 336 ZPP-a.
Tužilac je povukao tužbu u delu koji se odnosi na kamatu, pa je odlučeno kao u stavu II izreke, a na
osnovu 196 ZPP-a.
Odluka o troškovima doneta je osnovu čl. 149 i 150 ZPP-a, a odnosi se na nužne izdatke tužioca za
zastupanje od strane advokata kao i za sastav tužbe i takse.
PRAVNA POUKA:
Protiv ove presude dozvoljena je žalba Okružnom sudu u Pančevu, u roku od 15 dana od dana
prijema pismenog opravka iste , a preko ovog suda.
20
Presuda po žalbi
Gž.900/2005
U IME NARODA
OKRUŽNI SUD U PANČEVU, u veću sastavljenom od sudije Jovane Petrović, kao presednika veća, te
Milana Stanojkovića i Biljane Vujić članova veća, u parnici tužioca Pavla Rančića iz Pančeva, ul.Cvijićeva
br.22. čiji je punomoćnik Stefan Žeželj adv. iz Pančeva ul.Kej br.5. protiv tuženog Nikole Stojadinovića, iz
Pančeva ul.Ramadanska br.24. radi duga, odlučujući o žalbi protiv presude na osnovu priznanja
Opštinskog suda u Pančevu P.br.809/2005 od 4.4.2005. god u sednici veća održanoj dana 12.6.2005.
god. doneo je
PRESUDU
Odbija se kao neosnovana žalba tuženog Nikole Stojadinovića, pa se POTVRĐUJE presuda na

osnovu priznanja Opštinskog suda u Pančevu P.br.809/2005 od 4.4.2005. god. u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenom odlukom na osnovu priznanja obavezan je tuženi da tužiocu isplati 9.000 DEM u
dinarskoj protivrednosti po kursu na dan isplate, kao i da mu naknadi parnične troškove od 4.525 dinara.
U stavu drugom izreke utvrđeno je da je tužba povučena u delu za kamatu.
Protiv navedene presude na osnovu priznanja izjavio je blagovremeno žalbu tuženi zbog pogrešio i
nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući pobijanu odluku ia osnovu čl. 372 ZPP-a, Okružni sud Je našao da je žalba neosnovana.
Iz stava u spisima proizilazi da je na ročištu 4.4.2005.god. tuženi neosporavajući navode tužbe, a
naime da je na ime zajma primio iznos naknade u izreci pobijane odluke, priznao u celosti tu žbeni zahtev.
Nakon toga je prvostepeni sud doneo i javno objavio presudu na osnovu priznanja, koju tuženi sada pobija
žalbom.
Međutim, žalba tuženog ja neosnovana iz tog razloga što je tuženi priznao tužbeni zahtev, a izjava o
priznanju nije data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Navodi žalbe da je zajam trebalo da bude
vraćen do kraja 2005.god i da to nije navedeno u pobijanoj odluci, ne mogu da utiču na pravilnost iste, jer
je tužbom tražano da obaveza bude izvršena u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a
takva odluka je i doneta i objavljena u prisustvu kako tužioca, tako i tuženog na navedenom ročištu, koji ju
je svojim priznanjem i potvrdio.
Imajući u vidu odredbe čl.360 st.3 ZPP-a koje se odnose na pobijanje presude na osnovu priznanja,
kako u prvostepenom postupku nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2
ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, ovaj sud je na osnovu čl.375 ZPP-a odlučio
kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
21
Presuda po reviziji
Rev. 477/2005
U IME NARODA
Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Jovana Ružića, predsednika veća, te
Stefana Simića, Milice Pavić, Omera Krasića i Biljane Mitić, članova veća, u parnici tužioca Rančić Pavla
iz Pančeva, čiji punomoćnik je Žeželj Stefan adv. iz Pančeva, protiv tuženog Stojadinović Nikole iz
Pančeva, radi duga, rešavajući o reviziji tuženika izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž.
900/2005 od 12.6.2005. godine, u sednici održanoj 1. septembra 2005. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženika izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž.
br. 900/2005 od 12.6.2005. godine.
Obrazloženje
Presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Pančevu P. broj 809/2005 od 4.4.2005. godine.
tuženik je obavezan da tužiocu na ime zajma vrati iznos od 9.000 DM u dinarskoj protivrednosti po kursu
na dan isplate, te takođe isplati i iznos od 4.525 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka.
Istom presudom utvrđeno je da je tužba tužioca u delu koji se odnosi na kamatu povučena.
Rešavajući o žalbi tuženika izjavljenoj protiv te presude. Okružni sud u Pančevu presudom Gž. br.
900/2005 od 12.6.2005. godine odbio je žalbu kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio.
Protiv te presude Okružnog suda u Pančevu tuženik je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih
povreda odredaba parničnog postupka.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP. Vrhovni sud je našao. da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka
9. ZPP. na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni drugih povreda iz člana 398. stav 1. tačka 1.
i 2. ZPP, zbog kojih se inače revizija može izjaviti.
Isticanje tuženika u reviziji da su pobijane presude zahvaćene bitnom povredom odredaba parničnog
postulka iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP, jer mu je od strane suda bilo onemogućeno da se o tužbenom
zahtevu izjasni i iznese dokaze, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovano i na zakonitost pobijane
presude bez uticaja. Ovo stoga, jer je odredbom člana 336. ZPP propisano da će sud bez daljeg
raspravljanja doneti presudu na osnovu priznanja, ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna
tužbeni zahtev.
Pošto iz spisa predmeta nesumnjivo proizilazi da je tuženik na prvom ročištu za glavnu raspravu.
održanom na dan 4.4.2005. godine priznao činjenične navode tužbe i tužbeni zahtev, to je prvostepeni sud
u skladu sa odredbom člana 336. ZPP pravilno postupio kada je bez daljeg raspravljanja tužbeni zahtev
tužioca pobijanom presudom na osnovu priznanja usvojio i odlučio kao u izreci prvostepene presude.
Navod revizije koji se odnosi na okolnost da tužnik iije priznao činjenične navode tužbe i da zato nije
bilo uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovan, jer
je tuženik i u žalbi protiv te presude naveo da je sporno potraživanje "iskreno priznao" jer smatra da
pozajmljeno treba vratiti, a činjenične navode tužbe na ročištu održanom na dan 4.4.2005. godine nije
osporavao.
Iz gore iznetih razloga Vrhovni sud nalazi da se revizijom neosnovano drugostepena presuda pobija
zbog bitnih povreda odredaba parničnog postuika pa je primenom člana 405. ZPP i odlučio kao u izreci
ove presude.
22
reviziona presuda VKS kojom se meritorno presuđuje
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Petra Matića, predsednika veća,
Nikoline Perić i Marije Kasa, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Radana Antića iz
Beograda, ul. Maljenska br. 18, koga zastupa punomoćnik Luka Stević, advokat iz Valjeva,
protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac tužene Opštine
Valjevo, koju zastupa Zajedničko javno pravobranilaštvo, radi isplate 7.946.345,11 dinara,
odlučujući o revizijama tužioca i tužene Republike Srbije, izjavljenim protivpresude Okružnog
suda u Valjevu Gž.br. 47/08 od 11.4.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 17.6.2010.
godine, doneo
PRESUDU
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca Radana Antića iz Beograda, izjavljena
protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž.br. 99/08 od 12.7.2008. godine.
USVAJA SE, revizija tužene Republike Srbije, PREINAČUJU presuda Okružnog suda u
Valjevu Gž.br. 99/08 od 12.7.2008. godine i presuda Opštinskog suda u Valjevu P. br. 313/03 u
delu u kome je tužena obavezana da tužiocu isplati pravnosnažno dosuđeni utuženi iznos i
troškove spora i PRESUĐUJE:
ODBIJA SE, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Radana Antića iz Beograda za
obavezivanje tužene Republike Srbije da mu platni novčani iznos od 7.946.345,11 dinara, sa
zakonskom zateznom kamatom na iznos od 6.468.816,00 dinara, počev od 8.1.2007. godine
pa do isplate, a na iznos od 1.477.529,01 dinara počev od 10.1.2007. godine, pa do isplate, i
troškove spora u iznosu od 412.350,00 dinara.
Svaka stranka snosi svoje troškove spora.
Presudom Opštinskog suda u Valjevu P.br. 313/03 od 12.2.2007. godine, delimično je

usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena Republika Srbija da tužiocu isplati 7.946.345,11
dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 6.468.816,00 dinara, počev od
8.1.2007. godine pa do isplate, a na iznos od 1.477.529,01 dinara počev od 10.1.2007.
godine, pa do isplate. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev prema tuženoj Opštini
Valjevo i za isplatu kamate na dosuđenu glavnicu počev od 12.2.2003. godine stavom 2.
izreke prvostepene presude. Rešenjem o troškovima spora sadržanim u stavu 3. i 4. izreke
prvostepene presude tužena Republika Srbija je obavezana da tužiocu plati parnične troškove
u iznosu od 187.650,00 dinara, a tužilac da tuženoj Opštini Valjevo plati troškove spora u
iznosu od 141.200,00 dinara.
Okružni sud u Valjevu presudom Gž.br. 99/08 od 12.7.2008. godine odbija kao
neosnovanu žalbu tužioca i potvrđuje pomenutu prvostepenu presudu u stavu prvom,
drugom i četvrtom izreke. Preinačuje rešenje o troškovima spora sadržano u stavu 3. izreke
prvostepene presude i tuženu Republiku Srbiju obavezuje da tužiocu pored dosuđenih
troškova u iznosu od 187.675,00 dinara plati još i troškove u iznosu od 224.675,00 dinara,
ukupno 412.350,00 dinara.
Protiv drugostepene presude blagovremene i dozvoljene revizije izjavljuju tužilac i
tuženi Republika Srbija. Tužilac reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava,
a tužena zbog bitne povrede ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.
Drugostepenu presudu tužilac pobija u delu u kome je odbijen u celosti tužbeni zahtev
u odnosu na tuženu Opštinu Valjevo i u delu u kome je odbijen zahtev za dosudu kamate na
dosuđenu glavnicu počev od utuženja pa do pravnosnažnog dosuđenja. Revizijom pobija i
rešenje o troškovima spora sadržano u stavu 4. izreke prvostepene presude kojim je
obavezan da drugostepenoj Opštini Valjevo isplati parnične troškove.
23
Tužena drugostepenu presudu revizijom pobija u delu u kome je obavezana da plati

pravnosnažno dosuđeni iznos glavnice i kamate i troškove spora.
Republički javni tužilac se o izjavljenim revizijama nije izjasnio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na način propisan članom 399.
ZPP i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:
Revizija tužioca nije osnovana..
Osnovana je revizija tužene.
Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9.
ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Na ostale bitne povrede
koje mogu biti osnovan revizijski razlog tužena ne ukazuje.
U sporu po tužbi tužioca prvostepeni sud je utvrdio:
Presudom Vojnog suda valjevske vojne oblasti sudski broj 309/45 od 15.5.1945.
godine Mihailo Rudić je osuđen zbog krivičnog dela ratnog zločina iz člana 13. i krivičnog dela
narodnog neprijatelja iz člana 14. Uredbe o Vojnim sudovima i osuđen na kaznu smrti
streljanjem uz trajan gubitak građanske časti i konfiskaciju celokupne pokretne i nepokretne
imovine. Viši vojni sud Jugoslavenske Armije je presudom II sudski br.997/45 od 25.6.1945.
godine odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog Mihaila Rudića i potvrdio pomenutu
prvostepenu presudu. Po pravnosnažnosti prvostepene presude ista je izvršena. Osuđeni
Mihailo Rudić je streljan. Njegova pokretna i nepokretna imovina konfiskovana. Konfiskacija je
sprovedena rešenjem – zaključkom Sreskog suda u Valjevu od 19.9.1953. godine. Vrhovni
vojni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti 5.12.2001. godine, protiv pomenute
prvostepene i drugostepene presude, a zbog povrede odredbi o ponavljanju krivičnog
postupka u nadležnosti vojnih sudova i prekoračenju optužbe. Zahtev je zasnovan na
činjenicama da veće prvostepenog suda nije bilo propisano sastavljeno, da zapisnik o
glavnom pretresu nije potpisao predsednik Vojnog suda kao presedatelj i da Živan Jeremić
nije mogao biti predsednik veća zato što je u toku istrage bio istražitelj i obavio sve istražne
radnje, te da nisu bili ispunjeni uslovi za ponavljanje krivičnog postupka, i da je optužba
prekoračena.
Savezni sud presudom Kzs-51/2001 od 27.4.2002. godine uvažava podignuti zahtev
za zaštitu zakonitosti Vrhovnog vojnog tužioca, ukida presudu Vojnog suda vojne oblasti
sudski br. 309/45 od 15.5.1945. godine i Višeg vojnog suda Jugoslovenske Armije II sudski br.
997/45 od 25.6.1945. godine i predmet vraća Vojnom sudu u Beogradu na ponovno
odlučivanje.
Vojni sud u Beogradu rešenjem Kv.br.209/02 od 29.10.2002. godine, odlučuje da nema
mesta optužbi i obustavlja krivični postupak po optužnici Vojnog tužioca u Valjevu Iz. br.
658/45 od 8.5.1945. godine protiv Mihaila Rudića, civila iz Valjeva, zbog krivičnog dela ratnog
zločina i narodnog neprijatelja iz člana 13. i 14. Uredbe o vojnim sudovima, jer je zbog smrti
optuženog isključeno krivično gonjenje.
Vrednost konfiskovane imovine koja ne može da se vrati u naturalnom obliku iznosi
6.468.816,00 dinara i 1.477.529,01 dinara, ukupno 7.946.345,11 dinara.
Tužilac je sin Mihaila Rudića bivšeg iz Valjeva.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično usvojili
tužbeni zahtev i obavezali tuženu Republiku Srbiju da tužiocu isplati protivvrednost
konfiskovane imovine sa kamatom od dana utvrđenja njene vrednosti pa do isplate.
Prvostepeni sud obavezuje tuženu na isplatu dosuđenog iznosa na osnovu odredbe
člana 210. stav 2. ZOO, protivvrednost konfiskovane imovine dosuđuje zato što je ukidanjem
presuda vojnih sudova od 15.5. i 25.6.1945. godine i obustavom krivičnog postupka protiv
Mihaila Rudića otpao osnov za zadržavanje konfiskovane imovine.
Drugostepeni okružni sud u Valjevu potvrđuje prvostepenu presudu, odbija žalbu
tužene i suprotno rezonu prvostepenog suda za dosuđivanje protivvrednosti konfiskovane
imovine, pravni osnov za usvajanje tužbenog zahteva nalazi u odredbi člana 556. stav 1.
Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01, 68/02; „Službeni glasnik RS“ br.
58/04, 85/05, 115/05 i 49/07). Izražava pravni stav da se radi o šteti iz člana 558 stav 1.
Zakonika o krivičnom postupku i da je visina štete odmerena i dosuđena na način propisan
članom 185. i 189. ZOO. Sa tog razloga drugostepeni sud ne prihvata odbranu tužene datu
24
do zaključenja glavne rasprave i ponovljene u žalbi koja je upućivala na primenu Zakona o

prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i na osnov te primene zakona odbijanje
tužbenog zahteva.
Suprotno izraženom pravnom stavu drugostepenog suda, revizijski sud osnovanim
smatra revizijske razloge vezane za primenu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine („Službeni glasnik RS“, br. 45/05). Članom 1. ove zakonske norme propisano je da se
zakonom uređuje postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike
Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata
o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa
donetih i primenjivanih posle 9.3.1945. godine. Propisana zakonska norma je potpuno jasna.
Njome je propisano prijavljivanje i evidentiranje imovine oduzete u Republici Srbiji i
konfiskacijom na osnovu propisa primenjivanih posle 9.3.1945. godine. Pravnom prethodniku
tužioca, konfiskovana je imovina na osnovu Uredbe o vojnim sudovima od 8.2.1944. godine.
Kazna konfiskacije izrečena je presudama vojnih sudova od 15.5. i 25.6.1945. godine i
sprovedena rešenjem – zaključkom Sreskog suda u Valjevu od 19.9.1953. godine.
Nije sporno da je rešenjem Vojnog suda u Beogradu Kv.br.209/02 od 29.10.2002.
godine, odlučeno da nema mesta optužbi i da je obustavljen krivični postupak po optužnici
Vojnog tužioca u Valjevu br. 658/45 od 8.5.1945. godine protiv tužiočeva oca Mihaila Rudića.
Krivični postupak je obustavljen zbog toga što je zbog smrti optuženog isključeno krivično
gonjenje.
Kazna konfiskacije imovine izrečena je na osnovu Zakona o konfiskaciji imovine i
izvršenjem konfiskacije („Službeni list FNRJ“, br. 40/45). Izmene i dopune su propisane i
objavljene u „Službenom listu FNRJ“ br. 70/45, Zakonom o potvrdi i izmenama i dopunama
Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije od 9.6.1945. godine, potvrđen je
zakon sa izmenama i dopunama u izmenjenom i prečišćenom teksu pod imenom: Zakon o
konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije. Ovaj zakon je objavljen u „Službenom listu FNRJ“
br. 61/46. Stupio je na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu FNRJ“.
Kaznu konfiskacije izrekao je Vojni sud valjevske vojne oblasti, kao tada ovlašćeni
državni organ i za krivična dela propisana u Uredbi o vojnim sudovima od 8.2.1944. godine.
Članom 7. Uvodnog zakonika za Zakonik o krivičnom postupku (“Službeni list FNRJ“,
br. 40/53) bilo je propisano da odredbi Zakonika o krivičnom postupku o naknadi štete
neopravdano osuđenim licima primenjivaće se samo na slučajeve kad je pravnosnažna osuda
donesena posle 1.1.1945. godine.
Zakonik o krivičnom postupku republike Srbije u članu 573. stav 2. propisuje: „U
pogledu naknade štete neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode, odredba člana
7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list FNRJ“, br. 40/53
primenjuje se i posle stupanja na snagu ovog zakonika, osim ako se drugačije predvidi
saveznim zakonom iz stava 1. ovog člana“.
Tužba u ovom sporu podneta je 12.3.2003. godine. Prvostepena presuda u sporu po
tužbi doneta je 12.2.2007. godine. U vremenu od podnošenja tužbe, pa do donošenja
prvostepene presude Narodna skupština Republike Srbije je 23.5.2005. godine proglasila
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. S toga se, ovaj zakon primenjuje i na
tužioca. Primenjuje se zbog toga što tužilac ceneći sve okolnosti ne može imati privilegovaniji
položaj od lica na koja se odnosi Zakon o prijvaljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Sva
ova lica moraju imati jednak procesno – pravni i materijalno-pravni položaj. To dalje
podrazumeva da će se o njihovim pravima na povraćaj ili isplatu protivvrednosti oduzete
imovine odlučiti na način kako to bude određeno posebnim zakonom donetim u smislu člana
9. ove zakonske norme. To podrazumeva da je zahtev za sada preuranjen.
Sa tih iznetih razloga, revizijski sud smatra da je tužbeni zahtev preuranjen. Sledom
toga usvojena je revizija tužene, preinačene nižestepene presude u dosuđenom iznosu i
tužbeni zahtev kao neosnovan odbijen. Tako je odlučeno na osnovu procesnog ovlašćenja iz
člana 407. stav 1. ZPP.
Obzirom da je uvažavanjem revizije, preinačavanjem nižestepenih presuda i
odbijanjem tužbenog zahteva tužilac izgubio parnicu, nema prava na troškove spora. To
pravo ne pripada mu u smislu člana 149. stav 1. ZPP.
25
Tuženoj u smislu pomenute procesne norme pripada pravo na troškove spora,

međutim, ona ih u smislu člana 159. stav 1. i 2. ZPP nije opredelila. Stranka ima pravo na
troškove spora prema uspehu u sporu samo ukoliko ih je opredelila.
Revizijski sud je zato na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 161. stav 2. a u vezi sa
članom 149. stav 1. i 2. ZPP odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove spora i preinačio
nižestepene presude u delu rešenja o troškovima spora kojima je tužena obavezana da
tužiocu plati troškove spora.
Predsednik veća – sudija

Petar Matić, s.r.
26
Rešenje na osnovu odricanja - u sporu zbog smetanja poseda
XXI P br.3822/03
OPŠTINSKI SUD U Zaječaru, sudija Vera Petrović kao sudija pojedinac u parnici tužioca preduzeća
"Drvošped" iz Zaječara, Timočka 3/1, čiji je punomoćnik advokat Tomić Vladimir iz Zaječara, protiv
tuženog preduzeća "Produkt - Zaječar". iz Zaječara, Timočka 3/1, čiji je punomoćnik advokat Vasić Nikola
iz Bora, ulica Sare Bernar 38, radi smetanja poseda, van ročišta dana 17.05.2004. godine doneo je
REŠENjE
- NA OSNOVU ODRICANjA -
ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca "Drvošped" kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi "Produkt -
Zaječar" smetao tužioca u poslednjem faktičkom i mirnom posedu poslovnih prostorija u ulici Čika Ljubinoj
broj 8/Đ/ u Zaječaru, i to gledano iz pravca lifta i stepeništa, u levom delu hodnika, iza pregradnih
staklenih vrata, prva, druga i treća prostorija s desne strane hodnika, kao i naspram navedenih prostorija
zajedničke prostorije: muški i ženski WC i kafe kuhinja, na taj način što je na dan 10.04.2003. godine
zaposeo iste i onemogućio tužioca da ih koristi na dotadašnji način, kao i da se naloži tuženom da u roku
od 24 sata isprazni tri predmetne poslovne prostorije, sa pripadajućim pomoćnim prostorijama u ulici Čika
Ljubinoj broj 8/V u Zaječaru, te da ih tako oslobođene i ispražnjene od lica i stvari preda u posed tužiocu,
kao i da se ubuduće uzdrži od ovakvog ili sličnog uznemiravanja poseda tužioca pod pretnjom novčane
kazne.
Tužilac je podneo ovom sudu tužbu protiv tuženog radi smetanja poseda 30.04.2003. godine.
Kako se tužilac podneskom od 10.05.2004.godine odrekao tužbenog zahteva, a članom 331a stav 2.
ZPP-a propisano je da za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog, sud je odlučio
kao u izreci.
SUDIJA
VERA PETROVIĆ
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba

Okružnom sudu u Zaječaru u roku od 8 dana od prijema istog, a preko ovog suda.
27
Presuda na osnovu priznanja
U IME NARODA
Viši sud u Beogradu, sudija …., kao predsednik veća u parnici po tužbi tužilje Pričević Jovanke iz
Beograda, ulica Savska br. 20 koju zastupa punomoćnik …, advokat iz …, ul…, protiv tuženih Mulina Darka
i Mulina Marka, iz Beograda, ulica…, obojicu zastupa zajednički punomoćnik … iz Novog Beograda, radi
utvrđenja, vrednost predmeta spora 25.000.000,00 dinara, doneo je van ročišta dana 01. septembra 2011.
godine sledeću
PRESUDU
- na osnovu priznanja –
USVAJA SE tužbeni zahtev te se utvrđuje da je tužilja Pričević Jovanka iz Beograda, ulica Savska
br. 20 po osnovu vanbračne tekovine – imovine stečene radom u toku trajanja zajednice života u
vanbračnoj zajednici sa sada pokojnim Mulina Jovanom bivšim iz Beograda, vlasnik sa ½ dela sledeće
imovine:
1) porodične stambene zgrade u Beogradu, ulica … izgrađene na katastarskoj parceli 902 kao i prava
korišćenja gradskog građevinskog zemljišta ukupne površine 5 ari 95 m2 na katastarskoj parceli
704 i to zemljište pod zgradom – objekta površine 1 ar i 56 m2 zemljišta pod zgradom – objekta
površine 22 m2 zemljištu uz zgradu – objekat površine 4 ari 17 m2 sa garažom izgrađenom bez
odobrenja za gradnju a sve upisano u list nepokretnosti 537 KO Palilula.
2) Stana – garsonjere br. 18 korisne površine 29 m2 na međuspratu zgrade 3.5 u ulici … postojeći na
kat. parceli 1427 upisane u list nepokretnosti br. 492 KO Palilula.
3) Vikend kuće na Kosmaju izgrađene bez odobrenja za gradnju postojeća na katastarskoj parceli br.
4607/42 kao i pravo korišćenja parcele br. 4607/42, zemljište pod zgradom – objektom površine
64 m2 pravo korišćenja livade 6 klase površine 46 m2 a sve upisano u list nepokretnosti br. 5093
KO Sopot.
4) Vlasništva od 100% osnivačkog udela u Privrednom društvu „Jovan Mulina Y&R“d.o.o. Gospodska
ulica, br. 14 matični broj 32534625,
5) Osnivačkih prava na fondu pod nazivom … upisan u registar fondova pod rednim brojem 261,
6) Novčanih sredstava na računima Komercijalne banke A.D. u Beogradu i to dinarskim sredstvima
tekućem računu br. … stanje sa kamatom, devizna sredstva na računu br. … stanje sa kamatom,
devizna sredstva na računu br. … stanje sa kamatom, devizna sredstva na računu br. … stanje sa
kamatom, devizna sredstva na računu br. … stanje sa kamatom, devizna sredstva na računu br. …,
stanje sa kamatom
7) Devizna sredstva na računu br. … stanje sa kamatom, devizna sredstva na računu br. … stanje sa
kamatom, devizna sredstva na računu br. … stanje sa kamatom
8) Sefa broj … na ime Mulina Jovana u Komercijalnoj banci A.D. u Beogradu, Svetog Save br. 14,
9) Novčanih sredstava na računu … ERSTE BANK Austrija, Beč
10) Automobila - vozila vrste: putničko, kabriolet, marke MAZDA, tip MX5 broj šasije … BROJ
MOTORA …, registarski broj BG …, saobraćajna dozvola br. …,
11) Prava na žig …. registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod registarskim brojem … koji je
priznat po prijavi žiga broj Ž 2006,
12) Prava na žig“ PAIDDEA“ registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod registarskim brojem
… koji je priznat po prijavi žiga broj Ž …,
su tuženi Mulina Žarko i Mulina Lazar, obojica iz Beograda, ulica … dužni da priznaju i trpe da se
na osnovu ove presude tužilja upiše svoje pravo odgovarajuće javne knjige i registre a sve u roku
od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
13)
Tužilja je preko punomoćnika podnela sudu tužbu radi utvrđenja.

Podneskom od 11.03.2011. godine tuženi su priznali tužbeni zahtev u celosti.
Kako su tuženi do zaključenja glavne rasprave priznali tužbeni zahtev sud je bez daljeg
raspravljanja doneo presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev (presudu na osnovu priznanja) a sve shodno
odredbi čl. 336 Zakona o parničnom postupku.
28
POUKA O PRAVNOM LEKU: Predsednik veća - sudija

Protiv ove presude može se izjaviti
žalba Apelacionom sudu u Beogradu
a preko ovog suda u roku od 15 dana
od dana prijema istog.
D-na:
- punomoćniku tužilje
- punomoćniku tuženih
- tuženima lično
Sudija
29
Presuda na osnovu odricanja
U IME NARODA
Viši sud u Beogradu sudija …, kao predsednik veća, u pravnoj stvari po tužbi tužilje KOKIĆ
VIOLETE iz Beograda, Ulica …koju zastupa punomoćnik … advokat iz Beograda, protiv tužene
Građevinske direkcije DOO iz Beograda, radi utvrđenja i ispunjenja, doneo je van ročišta dana 29. aprila
2010. godine sledeću
PRESUDU
- na osnovu odricanja –
ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja Kokić Violeta vlasnik
poslovnog prostora koji se nalazi u Beogradu u ul… u prizemlju ukupne površine 36,45 m2.
ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena Građevinska direkcija DOO da
na ime manje datih 12 m2 za stan i na ime manje datih 12 m2 za podrum isplati tužilji Kokić Violeti na ime
naknade štete iznos od 1.500.000,00 dinara za stan i iznos od 650.000,00 dinara za podrum što ukupno
iznosi 2.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate.
ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena Građevinska direkcija DOO da
na ime izmakle koristi za neizgrađen dvosoban stan isplati tužilji Kokić Violeti iznos od 7.800.000,00
dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate.
II
OTKAZUJE SE ročište za glavnu raspravu zakazano za dan 18. maj 2010. godine jer se tužilja
preko punomoćnika odrekla tužbenog zahteva.
Tužilja je preko punomoćnika podnela sudu tužbu radi utvrđenja i ispunjenja.
Punomoćnik tužilje je svojim podneskom od 23.04.2010. godine obavestio sud da se tužilja odriče
tužbenog zahteva jer je sa tuženom stranom došlo do mirnog rešenja spora.
Kako se tužilja do zaključenja glavne rasprave odrekla tužbenog zahteva, sud je bez daljeg
raspravljanja doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev (presudu na osnovu odricanja) shodno odredbi
člana 337 Zakona o parničnom postupku.

Protiv ove presude može se izjaviti žalba
Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15
dana od dana prijema iste.
Presuda zbog propuštanja

U IME NARODA
VIŠI SUD U BEOGRADU, sudija … kao predsednik veća u parnici po tužbi tužilja Kostić
Mare iz Beograda, ulica …, koju zastupa punomoćnik … advokat iz Beograda, …, protiv tuženog Zorić
Andrije iz Beograda, ul…, radi raskida ugovora zbog neispunjenja, vrednost predmeta spora 145.000,00
evra u dinarskoj protivvrednosti, doneo je van ročišta dana 01. septembra 2011. godine sledeću
PRESUDU
- zbog propuštanja -
30
USVAJA SE tužbeni zahtev te se RASKIDA ugovor o prodaji koji je zaključen dana

28.10.2011. godine u Beogradu između tužilje Kostić Mare i tuženog Zorić Andrije koji je overen pred
Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 28.10.2010. godine pod brojem Ov.I.br. 214167/10.
OBAVEZUJE SE tuženi Zorić Andrija iz Beograda ulica ... da tužilji Kostić Mari iz
Beograda ul… vrati iznos od 145.000 evra u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude
pod pretnjom izvršenja.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od
151.250,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana prijema pisang otpravka presude, pod pretnjom
izvršenja.
Tužilja je preko punomoćnika podnela sudu tužbu radi raskida ugovora zbog neispunjenja. Sud je
po prijemu tužbe započeo pripreme za glavnu raspravu koje su obuhvatale i dostavu tužbe tuženom na
odgovor u skladu odredbi člana 274 Zakona o parničnom postupku.
Kako tuženi nije podneo odgovor na tužbu u roku od 30 dana od dana prijema pouke o
posledicama propuštanja, sud je doneo presudu kojom je usvojio tužbeni zahtev (presudu zbog
propuštanja) jer je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja dana
08.06.2011. godine, jer činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje
je i sam tužilac podneo i sa činjenicama koje su opšte poznate, jer osnovanost tužbenog zahteva proizilazi
iz činjenica navedenih u tužbi i jer ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuženog
sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu sve shodno odredbi člana 338 Zakona o parničnom
postupku.
Odluka o troškovima postupka sadržana u stavu tri izreke presude doneta je shodno odredbi člana
146, 149, 150 i 159 Zakona o parničnom postupku važeće AT i TT te su tužilji priznati troškovi na ime
sastava tužbe od strane punomoćnika iz redova advokata u iznosu od 5.000,00 dinara na ime sudske takse
za inicijalni akt u iznosu od 97.500,00 dinara na ime sudske takse za sudsku odluku u iznosu od 48.750,00
dinara, a sve u ukupnom iznosu od 151.250,00 dinara.

žalba Apelacionom sudu u Beogradu
preko ovoga suda u roku od 15 dana od
dana prijema iste.
31
Presuda zbog izostanka

U IME NARODA
Viši sud u Vranju, sudija … kao predsednik veća u parnici po tužbi Hadžić Nikole iz
Vranjske Banje, ulica …, kog zastupa punomoćnik … advokat iz Vranja, …, protiv tuženih Duman Denise i
Mihajlović Halide iz Vranja, ul…, radi raskida ugovora zbog neispunjenja, vrednost predmeta spora
145.000 dinara, doneo je van ročišta dana 24. aprila 2012. godine sledeću
PRESUDU
- zbog izostanka -
Raskida se ugovor o zakupu poslovnih prostorija koje se nalaze u Vranju u ul. Velizara Stankovića 14,
zaključen dana 9. maja 2000. godine, pa se obavezuju tužene Duman Denisa i Mihajlović Halida, obe iz
Vranja, da isprazne od svih lica i stvari poslovni prostor u Vranju, ul. Velizara Stankovića 14, u površini od
30 kvm, i isti u stanju u kojem su ga primile predaju u državinu Hadžić Nikoli iz Vranjske banje, a sve u
roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Obavezuju se tužene Duman Denisa i Mihajlović Halida, obe uz Vranja, da solidarno plate tužiocu, na
ime neplaćene zakupnine za period od 01.06.2011. g. do 05.02.2012. godine, iznos od … dinara, sa
zakonskom zateznom kamatom počev od 05.02.2012. godine pa do konačne isplate.
Obavezuju se tužene da solidarno naknade tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od …
dinara, u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužilac je preko punomoćnika podneo sudu tužbu radi raskida ugovora zbog neispunjenja. Sud je
po prijemu tužbe započeo pripreme za glavnu raspravu koje su obuhvatale i dostavu tužbe tuženom, pa je
sud zakazao prvo ročište za glavnu raspravu u ovoj stvari za dan 24. aprila 2012. godine i izvršio je
tuženima dostavu tužbe zajedno sa pozivom na ročište.
Kako tužene nisu pristupile na zakazano ročište, koje je prvo ročište za glavnu raspravu a
pripremno ročište nije održano, sud je doneo presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog
izostanka) jer je tuženima uredno dostavio poziv za ročište zajedno sa tužbom, jer tužene nisu podneskom
osporile tužbeni zahtev, jer osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi
i ne radi se o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolažu, jer činjenice na kojima se zasniva
tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama
koje su opštepoznate, te kako ne postoje opštepoznate okolnosti koje su tužene mogle
sprečiti da ne dođu na zakazano ročište, sud je odlučio shodno odredbi člana 351. Zakona o
parničnom postupku.
Odluka o troškovima postupka sadržana u stavu tri izreke presude doneta je shodno odredbi člana
150, 153, 154 i 163 Zakona o parničnom postupku važeće AT i TT te su tužilji priznati troškovi na ime
sastava tužbe od strane punomoćnika iz redova advokata u iznosu od ... dinara na ime sudske takse, za
inicijalni akt u iznosu od ... dinara na ime sudske takse za sudsku odluku u iznosu od ... dinara, a sve u
ukupnom iznosu od .... dinara.

žalba Apelacionom sudu u Nišu
preko ovoga suda u roku od 15 dana od
dana prijema iste.
32
Sporazum o razvodu braka, vršenju roditeljskog prava

i deobi zajedničke imovine
SPORAZUM
O RAZVODU BRAKA, VRŠENjU RODITELjSKOG PRAVA
I DEOBI ZAJEDNIČKE IMOVINE
zaključen 25. februara 2007. godine u Somboru između Petra Pavića, od oca Milomira iz Sombora, ul.
Petra Velebita 91, s jedne strane, i Zorice Pavić, rođ. Nađ, od oca Lazara, iz Sombora, ul. Petra Velebita
91, u svoje ime i kao zakonski zastupnik mal.Klare Pavić, s druge strane, koji su sporazumno odlučili da
razvedu svoj brak, pa su u cilju uređenja međusobnih ličnih i imovinskih odnosa, kao i vršenja roditeljskog
prava i izdržavanja svoga zajedničkog maloletnog deteta Klare PAVIĆ, rođene 30. marta 2000. godine,
vodeći računa o najboljem interesu deteta, u skladu sa čl.40. i 179. Porodičnog zakona Srbije,
sporazumeli se sledeće:
Sporazumni razvod braka
Član 1.
Petar Pavić i Zorica Pavić izjavljuju da su rešeni da svoj brak zaključen 27. novembra 1994. godine u
Somboru, opština Sombor, gde je isti i uveden u MKV pod tekućim brojem 341 za godinu 1994.,
sporazumno razvedu pred nadležnim sudom u Somboru i u tom cilju su imenovali i ovlastili svoje
punomoćnike.
Vršenje roditeljskog prava i izdržavanje deteta
Član 2.
Petar Pavić i Zorica Pavić se se saglasili da njihovo zajedničko maloletno dete Klara Pavić, rođena 30.
marta 2000. godine, bude povereno na čuvanje i vaspitanje majci Zorici Pavić, s obzirom da je dete već
od ranije živelo s majkom zbog očevog radnog boravka u inostranstvu.
Član 3.
Zorica Pavić izjavljuje da će omogućiti ocu mal. Klare da uvek kad želi može videti dete i provoditi
određeni deo vremena s detetom, uključujući i pravo oca da sa detetom provodi tri sedmice odmora
godišnje u Srbiji ili inostranstvu i u dane kada on boravi u Srbiji, a po prethodnoj najavi majci deteta.
Majka deteta se obavezuje da obezbedi urednu individualnu putnu ispravu za mal. Klaru, i u dogovoru
sa ocem druga dokumenta potrebna za boravak deteta sa ocem u inostranstvu radi korišćenja godišnjeg
odmora.
Član 4.
Roditelji Petar Pavić i Zorica Pavić se obavezuju da, srazmerno mogućnostima oba zaposlena
roditelja, doprinose izdržavanju svoga deteta mal. Klare Pavić, s tim što će novčani doprinos oca Petra za
izdržavanje deteta biti mesečno 500 EUR, koji iznos će on mesečno isplaćivati na tekući račun, odnosno
na ruke Zorice Pavić,i to od 1. do 5-tog u mesecu za tekući mesec.
Uređenje imovinskih odnosa
Član 5.
Petar Pavić i Zorica Pavić konstatuju da su toku trajanja braka zajednički stekli sledeću imovinu:
1) pravo susvojine na trosobnom stanu, označen brojem 17, na IV spratu, površine 66,55 kvm, u
objektu 1, lamela B, u naselju Kalem, ul. Petra Velebita 91, kupljen Ugovorom o kupoprodaji
nepokretnosti zaključenim između Stanić Janka, kao prodavca, i Pavić Petra sa ½ dela i Pavić
Zorice sa ½ dela, kao kupaca, overen od strane Opštinskog suda u Somboru pod I/2-Ov.br.73/2002
dana 31.februara 2002. godine;
2) pravo svojine na garsonjeri, označena brojem 53, u potkrovlju stambene zgrade u ul. Radnička 34
u Somboru, površine 27 kvm, kupljena Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti zaključenim između
Šerc Ludviga, kao prodavca, i Pavić Zorice, kao kupca, overen od strane Opštinskog suda u
Somboru pod I/3-Ov.br.4891/2005;
3) pravo svojine na zajedničkim novčanim sredstvima - ušteđevini u iznosu od 11.700 Eur
4) pravo svojine na pokretnim stvarima - predmetima domaćinstva u stanu u kome žive Zorica Pavić i
maloletna Klara Pavić, u ul. Petra Velebita br. 91 u Somboru, koji je u toku juna i jula 2006.godine
kompletno renoviran i opremljen ulaganjem oko 33.000 EUR, kada je u stanu izmenjena unutrašnja
i spoljna pvc stolarija i vodovodna instalacija, renovirana kupatila, ugrađena kuhinja i stan
namešten, tako da se u stanu nalazi: nova bela tehnika - mašina za posuđe Candy, mašina za
veš Candy, električni šporet inoks sa ravnom pločom Gorenje, frižider inoks kombinovani
Samsung, zatim, kućni bioskop Panasonik, televizor Panasonik, nov nameštaj komoda, klub sto, i
4 ugradna plakara, kožna garnitura trosed, dvosed i fotelja, kao i druge stvari pokućstva
Član 6.
33
Petar Pavić i Zorica Pavić saglasno konstatuju da imovina navedena u članu 5. ovog Sporazuma
predstavlja njihovu zajedničku imovinu stečenu zajedničkim radom i sredstvima tokom trajanja bračne
zajednice, te da su im udeli u sticanju te imovine podjednaki.
Saglasno tome, oni su se sporazumeli da svoju zajedničku imovinu navedenu u članu 5. ovog
Sporazuma, podele na sledeći način:
1) trosobni stan, označen brojem 17, na IV spratu, površine 66,55 kvm, u objektu 1, lamela B, u
naselju Kalem, ul. Petra Velebita 91, na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaklju čenim
dana 31.februara 2002. godine, predstavlja njihovu susvojinu sa po ½ idealnog dela, te kako su
ugovorne strane saglasne da su im udeli u sticanju zajedničke imovine podjednaki, oni ne diraju u
stečena prava na ovom stanu i svako od njih ostaje suvlasnik sa po ½ idealnog dela;
2) garsonjera, označena brojem 53, u potkrovlju stambene zgrade u ul. Radnička 34 u Somboru,
površine 27 kvm, kupljena Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti zaključenim između Šerc
Ludviga, kao prodavca, i Pavić Zorice, kao kupca, overenim od strane Opštinskog suda u Somboru
pod I/3-Ov.br.4891/2005, na osnovu ovog sporazuma o deobi bračne tekovine pripada u isključivu
svojinu Petru Paviću;
3) zajednička novčana sredstva u iznosu od 11.700 Eur, pripadaju u isključivu svojinu Zorici Pavić, u
čijoj državini se već nalaze;
4) pokretne stvari domaćinstva navedene u članu 5. tač.4) ovog ugovora pripadaju u isključivu svojinu
Zorici Pavić.
Član 7.
Petar Pavić i Zorica Pavić su se saglasili da pored redovnog izdržavanja, srazmerno svojim
mogućnostima dodatno materijalno stimulišu obrazovanje svog mal. deteta Klare Pavić (kursevi stranih
jezika, muzička škola i sl.), do završetka njenog redovnog školovanja, za koje svrhe će Petar Pavić
izdvojiti sredstva zakupnine od stana navedenog u članu 6. stav 2. tač. 2) ovog Sporazuma, koji je po
ovom Sporazumu pripao njemu u svojinu, dok ga bude izdavao.
Petar Pavić se obavezuje da Zorici Pavić za kupovinu automobila isplati novčani iznos od 3.300 EUR.
Član 8.
Zorica Pavić je saglasna, da bez njene dodatne saglasnosti, Petar Pavić može u javnim knjigama o
evidenciji nepokretnosti upisati na svoje ime pravo svojine, kao jedini vlasnik, na celom stanu navedenom
u članu 6, stav 2. tač.2) ovog Sporazuma.
Član 9.
Ovaj sporazum je izraz zajedničke volje Petra Pavića i Zorice Pavić, ustanovljen u interesu njihovog
zajedničkog deteta i održanja odnosa deteta sa oba roditelja, i oni će ga se u svemu pridržavati, a u
slučaju da bilo ko od njih odstupi od istoga - primeniće se odredbe Porodičnog zakona.
_____________________ ______________________
Petar Pavić Zorica Pavić
JMBG 1012967173417 JMBG 0707969715232
_________ /2007
Potvrđuje se da su Petar Pavić iz Sombora i Zorica Pavić iz Sombora, danas pred ovim sudom svojeručno potpisali ovaj
sporazum.
Identitet stranaka utvrđen je na osnovu njihovih ličnih karata.
Sudska taksa u visini od ___________ dinara naplaćena je prilikom overe.
Opštinski sud u Somboru
Sombor, ________________ Referent za overu,
34
Predlog za sporazumni razvod braka

OPŠTINSKOM SUDU U VALjEVU
Valjevo
PREDLAGAČI:
FILIP PERIĆ, od oca Nikole iz Valjeva, ul. Kapetana Koče 9, s jedne strane, kojeg zastupa adv. Bojan
Tadić iz Valjeva, po specijalnom punomoćju u prilogu
LIDIJA PERIĆ, rođ. Ant, od oca Dragana, iz Valjeva, ul. Kapetana Koče 9, s druge strane,
PREDLOG ZA SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA
Predlagači su zaključili brak na dan 27. novembra 1999. godine u Valjevu, gde je isti i uveden u MKV
pod tekućim brojem 0500 za godinu 1999. U braku su stekli mal. Marinu PERIĆ rođenu 30. marta 2000.
godine.
DOKAZ:
 Izvod iz matične knjige venčanih od 16.08.2006.godine
 Fotokopije ličnih karata i za jednog i za drugog predlagača
 Izvod iz matične knjige rođenih za dete Marinu PERIĆ
Predlagači su, s obzirom na ozbiljno i trajno poremećene bračne odnose, odlučili da razvedu svoj brak
i da mirno i sporazumno urede svoje lične, roditeljske i imovinske odnose, svesni potrebe da i nakon
razvoda braka, njihovo zajedničko dete treba da bude materijalno i porodično zbrinuto i u kontaktu sa oba
roditelja.
Predlagači su se sporazumeli da mal. Marina PERIĆ bude poverena na čuvanje, staranje i vaspitanje
majci Lidiji, s obzirom na njen uzrast i činjenicu da je otac deteta na radu u inostranstvu. Oba roditelja će
doprinositi izdržavanju deteta. Otac deteta, predlagač FILIP, će nastojati da maksimalno materijalno
pomaže svoje dete tako što će na ime mesečnog iznosa izdržavanja plaćati 500.- EUR. U tom smislu
predlagači su zaključili i poseban Sporazum o razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava i o deobi
zajedničke imovine i isti sudski overili, pa mole sud da isti uzme u obzir i unese u presudu o razvodu
braka.
DOKAZ:
 Sporazum o razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine od 25.
oktobra 2006.g.
Imajući sve to u vidu, predlagači saglasno predlažu sudu da provede postupak u ovoj pravnoj stvari i
da u skladu sa čl. 40, 210. stav 2. i 225. Porodičnog zakona, razvede brak izmedu predlagača
donošenjem presude, koja glasi:
PRESUDA
Brak FILIPA PERIĆA, rođenog 5. maja 1972. godine u Valjevu, od oca Nikole PERIĆa i majke Rade
PERIĆ rođene Agić, i LIDIJE PERIĆ rođ. Ant, rođene 2. februara 1972. godine u Valjevu, od oca Dragana
Anta i majke Marije Ant, zaključen 27. novembra 1999. godine u Valjevu, gde je isti i uveden u MKV pod
tekućim brojem 0500 za godinu 1999., RAZVODI SE na osnovu člana 40. Porodičnog zakona Republike
Srbije.
Zajedničko dete predlagača mal. Marina PERIĆ, rođena 30. 03. 2000. godine poverava se na čuvanje
i vaspitanje majci Lidiji PERIĆ.
Predlagač FILIP PERIĆ se obavezuje da na ime svog doprinosa za izdržavanja mal. ćerke Marine
Perić mesečno plaća 500 EUR, počev od dana donošenja ove presude pa ubuduće, svakog prvog do
petog u mesecu za tekući mesec, isplatom na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta, majke
Lidije PERIĆ, rođene Ant otvoren kod banke broj...
Predlagač FILIP PERIĆ ima pravo da viđa svoje dete mal.Marinu Perić kada želi, s tim što će dete s
ocem provoditi tri sedmice odmora godišnje u zemlji ili inostranstvu, a po prethodnoj najavi majci deteta.
Utvrđuje se da su predlagači Filip Perić i Lidija Perić rođ. Ant suvlasnici sa ½ idealnog dela na stanu
broj 10 na drugom spratu zgrade u ulici Ibarska 2 u Valjevu.
Pokretne stvari domaćinstva nabrojane u Sporazumu o deobi zajedničke imovine i zajednička
novčana sredstva predlagača u iznosu od 20.000 EUR-a pripadaju isključivo u svojinu Lidiji Perić rođ- Ant.
u Valjevu, 25. oktobra 2006. godine
P R E D LAGAČ i
_____________________ ______________________
FILIP PERIĆ Lidija PERIĆ
JMBG 0111962173415 JMBG 1102970715232
35
Presuda o razvodu braka

P. br. 2349/2004
U IME NARODA
Prvi opštinski sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudije Dare Matić, kao predsednika veća, i
sudija porotnika Hoti Ismaila i Pere Labovića, kao članova veća, u parnici predlagača Riza Beriša, iz
Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 13 Boulevard De la Villette, koga zastupa
punomoćnik Stefan Marović adv. iz Beograda, po punomoćiju overenim od strane Ambasade SRJ u
Parizu Ov. b.r. 1906/2004 od 21.09.2004. g., i Ardite Ahneti Beriša iz Beograda, na privremenom radu u
Francuskoj u Parizu, 4 Rue Genin, koju zastupa punomoćnik Filip Filipović adv. iz Beograda, po
punomoćju overenom od strane Diplomatskog konzularnog predstavništva SRJ u Parizu br. 2387/04 od
28.12.2004. g., radi sporazumnog razvoda braka, nakon glavne i tajne rasprave zaklju čene 22. aprila
2005. godine, istoga dana, doneo je sledeću
PRESUDU
Brak zaključen 13 juna 1993. g. u Beogradu, opština Palilula pod brojem 1233 za godinu 1993.,
između predlagača: RIZE BERIŠE iz Beograda, rođen 10.10.1972. g. u Beogradu, od oca Latifa i majke
Razije i ARDITE AHMETI BERIŠA, rođ. Arifi, iz Beograda, rođena 11.04.1973. g. u Preševu, od oca Leke i
majke Syzane, RAZVODI SE SPORAZUMNO na osnovu člana 84. Zakona o braku i porodičnim
odnosima Republike Srbije.
Maloletna deca stranaka i to Riza Katarina, rođ. 19.07.1994. g. i Riza Agim, rođ. 09.05.1997. g.
POVERAVAJU SE na dalju negu, čuvanje i vaspitanje i delimično izdržavanje majci – predlagaču Arditi.
OBAVEZUJE SE predlagač Riza Beriša iz Beograda da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne
dece stranaka Katarine i Agima predlagaču Arditi – majci i kao zakonskom zastupniku dece plaća
mesečno iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u
mesecu za tekući mesec, a počev od 22. aprila 2002. godine pa ubuduće pod pretnjom prinudnog
izvršenja.
Svaka stranka snosi svoje troškove.
Obrazloženje
U pismenom predlogu za sporazumni razvod braka kao i na raspravi preko punomoćnika predlagači
su naveli da su dana 13. juna 1993. g. u Beogradu zaključili brak , te da iz tog braka imaju dvoje maloletne
dece i to kći Katarinu, rođenu 19.07.1994. g. i sina Agima, rođenog 09.05.1997. g. Naveli su da su
predlagači jedno vreme živeli u Beogradu, a potom su 1999. g. otišli u Francusku gde su se zaposlili.
Ubrzo su između njih počele nesuglasice, sukobi i problemi koji su poslednjih meseci intezivirani tako da
su njihovi bračni odnosi toliko ozbiljno i trajno poremećeni da je zajednički život između njih postao
nepodnošljiv. Imaju potpuno različite poglede na mnoga pitanja, svako vodi svoj odvojen život i ne mogu
da se sporazumeju oko rešavanja osnovnih pitanja koja se odnose na održavanje bračne zajednice i
vođenje porodičnog domaćinstva. Sve je to dovelo da je bračna zajednica između njih već faktički prestala
da postoji i to unazad dve godine tako da je dalje održavanje njihovog formalnog braka potpuno
besmisleno jer nema izgleda da se ta bračna zajednica ponovo uspostavi. Zato su sporazumno predložili
da sud na osnovu čl.84. Zakona o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije donese presudu o
razvodu braka. U vezi dalje nege, čuvanja, vaspitanja i izdržavanja maloletne dece stranke su se takođe
sporazumele a koji sporazum su iznele i u samom predlogu a takođe i u pismenom aktu uz ovaj predlog
tako da su sporazumno predložili da se po razvodu braka oba maloletna deteta povere na dalju negu,
čuvanje, vaspitanje i delimično izdržavanje majci – predlagaću Arditi, a da predlagač Riza Beriša počev od
donošenja presude pa ubuduće na ime doprinosa za idržavanje mal. dece, predlagaću Arditi plaća
mesečno po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekući
mesec.
Da bi utvrdio činjenično stanje sud je u toku postupka izveo dokaze i to čitanjem izvoda iz MK
venčanih za stranke, čitanjem izvoda iz MK rođenih za maloletnu decu stranaka Katarinu i Agima,
izveštaja Centra za socijalni rad Beograd i izveštaja Komercijalne banke AD Beograd od 04.04.2004. g.
Ocenom izvedenih dokaza i rezultata postupka u celini a u smislu čl. 8 ZPP sud je utvrdio sledeće
činjenično stanje:
Predlagaći su brak zaključili na dan 13. juna 1993. g. u Beogradu. Ove činjenice sud je utvrdio
čitanjem izvoda iz matične knjige venčanih za predlagače zaveden pod tekućim br. 7 za 1993. g. a za
matično područje opštine Palilula.
Čitanjem izvoda iz matične knjige rođenih za maloletnu decu stranaka utvrđeno je da je mal. Katarina
rođena 19.07.1994. g. u Beogradu a mal. Agim rođen 09.05.1997. g. takođe u Beogradu.
36
Obzirom da su predlagači preko punomoćnika tokom rasprave izričito ostali pri predlogu za
sporazumni razvod braka i da ne prihvataju nastavak bračne zajednice, te obzirom da su pri tom postigli
sporazum o čuvanju, vaspitanju i izdržavanju maloletne dece, sud je brak stranaka razveo na osnovu čl.
84. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS jer nema opravdanja da se brak stranaka samo formalno
održava u situaciji kada se svrha braka ne ostvaruje.
Sud je prihvatio sporazum stranaka da se obe maloletna deteta povere majci – predlagaču Arditi na
dalju negu, vaspitanje i delimično izdržavanje nalazeći da ovakav sporazum stranaka nije u suprotnosti sa
interesima maloletne dece. Ovo iz razloga što je među predlagačima nesporno da predlagač Ardita ima
uslove za to pošto su uz ovaj predlog za sporazumni razvod braka dostavili i pismeni sporazum o
uređenju ličnih odnosa i izdržavanju mal. dece koji sporazum je overen od strane Diplomatskog
konzularnog predstavništva SRJ u Parizu pod br. 2388/04 od 28.12.2004. g. Naime, tačkom 2. tog
sporazuma predlagači su se saglasili da njihova zajednička mal. deca budu poverena na čuvanje i
vaspitanje, majci Arditi jer se ona pokazala kao dobra i brižna majka i da je ovaj sporazum izraz njihove
zajedničke volje ustanovljen pre svega u interesu njihove zajedničke dece.
Sud je shodno čl. 382. st. 2. Zakona o braku i porodičnim odnosima RS cenio i sporazum predlagača
oko izdržavanja maloletne dece i doprinosa predlagača Beriša njihovom izdržavanju pa je taj sporazum
prihvatio nalazeći da on nije u suprotnosti sa odredbama pomenutog zakona o odredivanu izdržavanja
uzimajući u obzir uzrast i potrebe maloletne dece a imajući u vidu i činjenicu da se oba maloletna deteta
nalaze u Francuskoj. Naime, uz predlog za sporazumni razvod braka bračni drugovi su podneli i pismeni
sporazum po kome se tačkom 3 tog sporazuma predlagač Riza Beriša obavezao da za izdržavanje
maloletne dece isplaćuje na ruke svojoj bivšoj supruzi Arditi po 1.000 FF do 5-og u mesecu za tekući
mesec. Iz izveštaja Komercijalne banke AD Beograd ekspozitura 02 Beograd od 04.04.2002. g. utvrđeno
je da 1.000 FF bez provizije iznosi 152,45 eura, a što je nešto malo veći iznos u odnosu na oznos koji je
tražen od strane predlagača Ardite. Kako su se predlagači sporazumeli da predlagač Riza na ime svog
doprinosa za izdržavanje oba maloletna deteta plaća mesečni iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj
protivvrednosti za svako dete a na ruke majke – predlagača Ardite to je sud prihvatio takav njihov
sporazum i odlučio kao u tač. 3. dispozitiva.
Sa izloženih razloga i primenom navedenih propisa sud je odlučio kao u dispozitivu.
Prvi opštinski sud u Beogradu, dana 22. aprila 2005. godine.
PRAVNA POUKA: Protiv ove presude može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema iste
Okružnom sudu u Beogradu a preko ovog suda.
PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA,
Milena Matić
37
Presuda o poništaju nasledničke izjave i utvrđenju prava vlasništva
U IME NARODA
VIŠI SUD U BEOGRADU, sudija Marko Perić, kao sudija pojedinac, u parnici tužilje Vesne Zlatić .... protiv tuženih ...... radi
poništaja nasledničke izjave i utvrđenja prava vlasništva, doneo je nakon održane glavne i javne rasprave, dana 12.februara
2012.godine sledeću
PRESUDU
ODBIJA SE tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se poništi naslednička izjava data od strane tužilje Vesne Zlatić na
zapisniku kod Petog opštinskog suda u Beogradu dana 04.05.2000. godine u predmetu O.br.1122/2000.
ODBIJA SE tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se utvrdi da tužilji Vesni Zlatić po osnovu zakonskog reda
nasleđivanja na zaostavštini iza pok. oca Radana Katića pripada pravo vlasništva na 1/3 od 3/10 idealnog dela na stanu u ul. Petra
Kočića br. 11 u Beogradu.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 99.500 dinara u roku od 15 dana od
dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Tužilja je u tužbi i tokom postupka navela da je ona ćerka, prvotuženi sin a drugotužena unuka iza pok. Radana Katića,
bivšeg Beograda, koji je preminuo 1996. godine i iza sebe ostavio vanknjižno pravo vlasništva na stanu br.1 u ul. Petra Kočića br. 11
u Beogradu, koji je po strukturi petoiposoban stan površine 167 m2, a koji je stekao po osnovu ugovora o prodaji stana u društvenoj
svojini na kome je pravo raspolaganja imala Država SFRJ zaključenog između Skupštine SFRJ i sada pok. Radana Katića. Tužilja je
sa majkom sada pok. Milicom Katić postigla usmeni sporazum, posle smrti svoga oca Radana Katića a pre održane ostavinske
rasprave, da će se odreći svog naslednog dela na zaostavštini iza oca, u korist svog brata ovde tuženog Darka Katića, a da će joj za
uzvrat majka Milica Katić isplatiti u roku od 2 godine iznos od 704.250,00 dinara a koji iznos predstavlja 1/6 vrednosti predmetnog
stana u ul. Petra Kočića br.1, te su zaključile pismeni sporazum a kojim je u drugom stavu navedeno da će tuženi navedeni iznos
isplatiti u slučaju smrti njihove majke Milice Katić. Sporazum je overen u sudu. Tužilja se, obzirom na dogovor sa majkom, na
ostavinskoj raspravi održanoj povodom raspravljanja zaostavštine iza pok. Radana Katića, odrekla svog naslednog dela u korist
svog brata ovde prvotuženog Darka. Nakon toga, tužilja je dobila iznos od 13.000 USD od zakupnine spornog stana, te su tuženi
odbili da joj isplate ostatak. Predložila je da sud usvoji tužbeni zahtev. Troškove postupka je tražila i bliže ih je opredelila.
Prvotuženi je u odgovoru na tužbu i tokom postupka osporio činjenične navode iznete u tužbi i osnovanost tužbenog
zahteva, navodeći da je dogovor između tužilje i sada pok. Milice Katić i tuženog ispoštovan, da je sporni stan bio izdavan Ambasadi
Sirije u zakup, te da je tužilja na ime te zakupnine u periodu od avgusta 2000. godine do avgusta 2001. godine primila iznos od
13.000 USD što je ekvivalentno iznosu od 30.000 DEM obzirom na usmeni sporazum koji su postigli tužilja, sada pok. majka njihova
Milica Katić i tuženi Darko. Smatra da je tužilja navedenim iznosom namirena te da ne postoji ni prevara niti zabluda kod tužilje u
pogledu negativne nasledničke izjave. Predložio je da sud obije tužbeni zahtev. Troškove postupka je tražio i bliže ih opredelio.
Tokom postupka, majka tužilje Milica Katić je preminula, pa je tužilja označila kao pravnog sledbenika iza pok. Milice Katić
unuku Enu Katić.
Drugotužena Ena Katić kao pravni sledbenik iza pok. Milice Katić je navela da je u vreme sklapanja sporazuma bila u
inostranstvu te kako je bila prisna sa svojom bakom Milicom Katić upoznata je bila sa činjenicom da su tužilja i pok. Milica Katić
sklopile sporazum da se tužilja odrekne svog naslednog dela na stanu u ul. Petra Kočića br.11 u korist prvotuženog Darka i da će
tužilji na ime toga biti isplaćen iznos od 30.000 DEM.
Sud je u toku dokaznog postupka izveo dokaze:
...............................................................................................................(deo presude izostavljen)
Članom 213 Zakona o nasleđivanju je propisano da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja
prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.
Članom 214 Zakona o nasleđivanju stav 3 propisano je da je izjava o odricanju nasleđa neopoziva, dok je stavom 4
propisano da naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje,
prevare ili zablude.
Članom 61 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je zabluda bitna ako se odnosi na bitna svojstva
predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u
prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i citiranih odredbi, sud je odlučio kao u izreci presude i tužbeni zahtev tužilje
odbio kao neosnovan.
Naime, sud je ceneći izjavu pok.Milice Katić od 04.05.2000. godine, kojom se ista obavezala tužilji na isplatu novčanog
iznosa od 704.250,00 dinara na ime 1/6 vrednosti stana u ul.Petra Kočića br.11 a kojom se u slučaju njene smrti obavezuje
prvotuženi Darko Katić da isplati navedeni iznos, ao da je ista bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Ovo sa
razloga što na izjavi pored potpisa pok. Milice Katić ne postoji i potpis prvotuženog Darka Katića te stoga ista ne može proizvodi
pravno dejstvo u odnosu na prvotuženog, a imajući u vidu i iskaz same pok. Milice Katić da ona ne može sa sigurnošću trditi da je
potpis na izjavi zaista njen.
Sud je utvrdio da su tužilja, prvotuženi i sada pok. Milica Katić postigli sporazum, nakon smrti Radana Katića a pre
otvaranja ostavinske rasprave, kojim su ugovorili da će tužilji, ukoliko se odrekne svog naslednog dela na predmetnom stanu u
ul.Petra Kočića br. 11, isplatiti iznos od 31.000 DEM. Na održanoj ostavinskoj raspravi 04.05.2000. godine za zakonske naslednike
na zaostavštini iza pok. Radana Katića na osnovu zakona i međusobnog sporazuma su oglašeni Katić Milica sa 1/10 idealnog dela
na predmetnom stanu sa pravom plodouživanja na 9/10 idealnog dela, i Katić Darko sa 9/10 idealnog dela. U obrazloženju
navedenog ostavinskog rešenja je konstatovano da je na ročištu održanom dana 04.05.2000. godine, Vesna Zlatić ćerka ostavioca
Radana Katića dala nasledničku izjavu da se odriče nasleđa u korist svog brata Katić Darka. Takođe je utvrđeno, da je prvotuženi
stan koji je posedovao u svom vlasništvu u ul. Otona Župančića zajedno sa stanom u ul. Vase Pelegića koji su posedovali roditelji
tužilje i prvotuženog, uložio prilikom zamene istih za stan u ul. Petra Kočićaa br.11 koji se formalno vodio na pok. Radana Katića. Na
ručku koji je organizovan od strane tužilje, a posle održane ostavinske rasprave, kojom prilikom su prisutni bili tužilja, prvotuženi,
pok.Milica Katić, svedok Milutin Nićiforović, potvrđen je dogovor da će tužilja na ime odricanja od svog naslednog dela dobiti 31.000
DEM i to od zakupnine, izdavanjem predmetnog stana. Takođe je utvrđeno da je tužilja na ime postignutog sporazuma kroz
38
sukcesivne isplate primila iznos 13.000 USD od zakupa predmetnog stana što predstavlja vrednost od 31.000 DEM imajući u vidu
odnos nemačke marke i američkog dolara u vreme postizanja sporazuma kao i vrednost ustupljenog naslednog dela.
Imajući napred navedeno u vidu, kao i citirane propise, sud je utvrdio da tužilja nije bila u zabludi prilikom davanja
nasledničke izjave, niti je istu dala pod uticajem prevare, pretnje i prinude shodno članu 61 Zakona o obligacionim odnosima, ovo sa
razloga što je tužilji nakon održane ostavinske rasprave kroz sukcesivne isplate i to od zakupa predmetnog stana isplaćena vrednost
od 13.000 USD odnosno 31.000 DEM kao što je među strankama to nesporno utvrđeno. Kako se jednom data naslednička izjava
bilo ona pozitivna ili negativna smatra konačnom, kao i da se poništaj nasledničke izjave može tražiti do završetka ostavinske
rasprave jer se do tog momenta i može dati nova naslednička izjava shodno članu 213 Zakonu o nasleđivanju, to se u konkretnom
slučaju ne može zahtevati poništaj iste obzirom da poništaj izjave nije istaknut do okončanja ostavinske rasprave kao i činjenice da
naslednička izjava nije data pod uticajem zablude, prevare, prinude i pretnje što je jedan od uslova za poništaj nasledničke izjave, te
je sud odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke presude.
Sud je prilikom donošenja odluke, cenio i ostale izvedene dokaze, ali ih posebno ne obrazlaže, jer isti nisu od uticaja na
drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.
Odluka o troškovima postupka doneta je shodno odredbi člana 146, 149, 220 i 159 Zakona o parničnom postupku, te su
tuženima na osnovu specificiranog troškovinika za zastupanje od strane advokata uvećano za 50% na ime zastupanja 2 parnične
stranke, priznati troškovi na ime sastava 25 obrazloženih podnesaka u iznosu od 42.187,50 dinara uvećano za 50% što ukupno čini
iznos od 63.281,29 dinara, na ime zastupanja na 42 održanih ročišta u iznosu od 44.062,50 dinara uvećano za 50% što ukupno čini
iznos od 66.093,75 dinara i sudska taksa na odgovor na tužbu u iznosu od 28.125,00 dinara, što sve ukupnno čini iznos od
99.500,04 dinara, a sve odmereno shodno AT i TT.
Viši sud u Beogradu
Predsednik veća - sudija
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude može se izjaviti žalba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana
prijema pismenog otpravka a preko ovog suda
39
Rešenje o priznanju strane sudske odluke o dokazu stručne spreme (Hrvatska)
U IME NARODA
Viši sud U Novom Sadu, sudija Petar Simić, kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Silvije Šaper iz
Novog Sada, ulica Dunavska br. 91, radi priznanja strane sudske odluke, doneo je dana 20. marta 2012. godine sledeće:
R E Š E NJ E
PRIZNAJE SE strana sudska odluka – rešenje o dokazu stečene stručne spreme od dana 18.06.2011. godine 6 R1-
86/2010, Opštinskog suda u Virovitici, Republika Hrvatska, kojim je utvrđeno da je Silvija Šaper rođena u Dardi dana 6.09.1976.
godine, od oca Nikole i majke Jelene Perić, u srednjoj školi u Virovitici, školske godine 1994/1995 položila završni ispit i stekla zvanje
ekonomski tehničar, a koja odluka je postala pravnosnažna dana 17.08.2011. godine.
Podnosilac zahteva je dana 3. marta 2012. godine tražila priznanje strane sudske odluke navedene u izreci rešenja.
Sud je na osnovu pravnosnažne odluke- rešenja o dokazu stečene stručne spreme utvrdio da postoji potvrda
pravnosnažnosti iste, da je podnosilac zahteva državljanka Republike Srbije te da priznanje nije u suprotnosti sa Ustavnim
uređenjem Republike Srbije.
U konkretnom slučaju sud je cenio uslove predviđene članom 86 do člana 96 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja pa je primenom člana 101 napred citiranog zahteva doneo odluku kao u izreci rešenja.
Rešenje o priznanju strane sudske odluke o sporazumnom razvodu braka
U IME NARODA
Viši sud u Beogradu, sudija Marija Katić, kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Silvije Šaper iz
Beograda, Zemun, ulica Dunavska br. 91, radi priznanja strane sudske odluke, doneo je dana 20. marta 2012. godine sledeće:
R E Š E NJ E
PRIZNAJE SE strana sudska odluka – presuda o sporazumnom razvodu braka Sjedinjenih Američkih Država-
Masačusets, Parničnog suda reg.br 02D 0798 od dana 03.maja 2002. godine, kojim je brak između Katarine Karter iz Beograda i
Gerarda Kartera iz Ciriha, Švajcarska, zaključen dana 05.05.1998. godine u državi Havaji, mesto Honolulu, Sjedinjene Američke
Države, a koji brak je registrovan i pred matičarem Republike Srbije i upisan u Matične knjige venčanih opštine Voždovac pod brojem
593 za 1999. godinu, razveden, a koja odluka je postala pravnosnažna dana 2.aprila 2003. godine.
Podnosilac zahteva je preko punomoćnika tražio priznanje strane sudske odluke navedene u izreci rešenja.
Sud je na osnovu pravnosnažne odluke o razvodu braka utvrdio da se radi o porodičnom sporu, da postoji potvrda
pravnosnažnosti iste, da je podnosilac zahteva državljanka Republike Srbije te da priznanje nije u suprotnosti sa Ustavnim
uređenjem Republike Srbije.
U konkretnom slučaju sud je cenio uslove predviđene članom 86 do člana 96 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja pa je primenom člana 101 napred citiranog zahteva doneo odluku kao u izreci rešenja.
PRAVNA POUKA
Protiv rešenja može se izjaviti žalba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema iste, a preko ovoga
suda.
40
Rešenje apelacionog suda o ukidanju presude i odbacivanju tužbe

(povreda prava na pravično suđenje)
Poslovni broj Gž.3995/11
U IME NARODA
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudija ..., predsednika veća, ... i ..., članova veća, u pravnoj stvari tužioca .... iz ....,
koga zastupa ..., advokat iz ..., protiv tužene REPUBLIKE SRBIJE čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac, radi
povrede člana 6. stava 1. Evropske konvencije, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu,
poslovni broj P.998/11 od 01.10.2011. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 10.12.2011. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
Žalba tužene SE USVAJA i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu, poslovni broj P.998/11 od 01.10.2011. godine u
pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva UKIDA i tužba u tom delu ODBACUJE.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove sastava žalbe u iznosu od 18.750,00 dinara u roku od 15 dana pod
pretnjom izvršenja.
Pobijanom presudom odbijen je prigovor litispendencije, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da
tužiocu u roku od 15 dana isplati novčani iznos od 1.000.000,00 dinara na ime zadovoljenja zbog povrede prava tužioca na pravično
suđenje iz člana 23. stav 1. Ustava Republike Srbije i analogne pravne norme iz člana 6. stava 1. Evropske konvencije za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, izvršene od strane Okružnog suda u Pančevu u predmetu tog suda poslovni broj K.211/05 na taj
način što presuda koja je objavljena dana 05.10.2008. godine nije pismeno izrađena u roku od 8 dana, odnosno 15 dana, niti je
overeni prepis presuda dostavljen optuženima i njihovim braniocima ni po proteku četiri i po meseca od objavljivanja, sa zakonskom
zateznom kamatom od 15.09.2011. godine do isplate, pod pretnjom izvršenja. Obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi i troškove
parničnog postupka u iznosu od 134.738,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.09.2011. godine do isplate, pod
pretnjom izvršenja. Preko dosuđenog, a do traženog iznosa, kao i u delu kojim je traženo da sud odredi objavljivanje prepisa
presude na trošak tužene u dnevnom listu „Politika“ – Beograd u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, tužbeni zahtev je odbijen.
Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena pobijajući je iz svih zakonom predviđenih razloga. Tužilac
je uložio odgovor na žalbu tužene.
Žalba je osnovana.
Ispitujući pobijanu presudu u granicama žalbenih razloga, pazeći pri tom po službenoj dužnosti na bitne povrede
odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno
članu 372. stav 2. ZPP-a, sud je ustanovio da je ožalbena presuda zahvaćena bitnom povredom odredbe parničnog postupka iz
tačke 2. stava 2. člana 361. ZPP-a.
Naime, Ustavom Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006) ustanovljeno je pravo na ustavnu žalbu. Odredbom
člana 170. Ustava, ustavna žalba je dopuštena pod uslovom da je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda
zajemčena Ustavom, da je povreda izvršena pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno
vr[enje javnih ovlašćenja, da su iscrpljena sva ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih prava. Zakonom o
Ustavnom sudu uređen je postupak po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom. Prema ovom zakonu, ustavna žalba može se izjaviti
protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili
uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je
zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju
kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu
je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno
ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Prema odredbi člana 90. Zakona, na osnovu odluke Ustavnog suda kojom
se usvaja ustavna žalba, podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi
postizanja sporazuma o visini naknade. Pravilnikom o sastavu i radu Komisije za naknadu štete na osnovu odluke Ustavnog suda
kojom je usvojena Ustavna žalba („Službeni glasnik RS“ broj 72/2008 i 23/2011), propisano je da pravo na naknadu štete ima
podnosilac ustavne žalbe kome je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, odnosno utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom,
odnosno radnjom, povređeno ili uskraćeno njegovo ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, odnosno poništio
pojedinačni akt, odnosno zabranio dalje vršenje ili naredio vršenje određene radnje i odredio da se uklone štetne posledice u
određenom roku. Pravo na naknadu štete ima i lice na koje se odnosi odluka Ustavnog suda, a koje nije podnelo ustavnu žalbu, ako
se nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe.
U konkretnom slučaju, tužilac je u ovoj pravnoj stvari podneo tužbu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na
pravično suđenje. Pravo na pravično suđenje propisano je članom 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
koja je deo domaćeg pravnog poretka, zajedno sa dopunskim protokolima. Rečenicom prvom, stava 1. navedenog člana propisano
je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na
pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona, iz čega
proizilazi da je suđenje u razumnom roku sastavni deo prava na pravično suđenje. Iako tužilac potražuje naknadu štete po osnovu
prava na pravično suđenje, sud je, nevezan pravnim osnovom tužbenog zahteva, mišljenja da se njegov tužbeni zahtev temelji na
eventualnoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je utvrđeno da je presuda krivičnog suda tužiocu
dostavljena nakon 133 dana po objavljivanju.
Iz citiranih odredaba Zakona o ustavnom sudu, te Pravilnika o sastavu i radu Komisije za naknadu štete na osnovu odluke
Ustavnog suda kojom je usvojena Ustavna žalba proizilazi da je zaštita prava na suđenje u razumnom roku predviđena Ustavnom
žalbom. U tom slučaju kao pravni put predviđeno je da oštećeni ustavnu žalbu podnosi Ustavnom sudu Republike Srbije koji
odlučuje o osnovanosti žalbe. U slučaju da Ustavni nađe da je žalba osnovana, podnosilac svoje pravo naknade štete ostvaruje u
postupku pred Komisijom za naknadu štete, u skladu sa pravilnikom o sastavu i radu Komisije za naknadu štete na osnovu odluke
Ustavnog suda kojom je usvojena ustavna žalba i pred ovim organom uprave ostvaruje svoje pravo na naknadu.
Navedenim propisima predviđena je nadležnost Komisije za naknadu štete kao organa uprave, za odlučivanje po zahtevu
za naknadu štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku, radi postizanja sporazuma o visini naknade. Znači da je
odlučivanje o navedenom zahtevu upravno odlučivanje, jer je za odlučivanje nadležan navedeni organ uprave. Pošto je u pobijanoj
presudi odlučeno o zahtevu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, o kojem je bio nadležan da
41
odlučuje navedeni upravni organ, a ne sud, počinjena je bitna povreda odredbe parničnog postupka iz tačke 2. stava 2. člana 361.
ZPP-a, jer je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (čl. 16), na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, u
smislu odredbe člana 372. stava 2. ZPP-a.
Sud je obavezao tužioca da tuženoj naknadi troškove sastava žalbe u iznosu od 18.750,00 dinara, s obzirom na to da je
pravni lek tužene usvojio, a na osnovu člana 149. i 150. ZPP-a. Iako je odredbom stava 2. člana 161. ZPP-a propisano da će sud,
kad preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiti o troškovima celog postupka, tuženi
nije tokom postupka podneo zahtev za naknadu troškova prvostepenog postupka, te mu stoga isti nisu ni dosuđeni.
Zbog svega iznetog, sud je primenom člana 373. stava 1. tačke 4. ZPP-a, u vezi sa članom 376. stavom 2. ZPP-a, odlučio
kao u izreci rešenja.
42
Presuda o raskidu ugovora i naknadi štete zbog zaplene motornog vozila

U IME NARODA
OSNOVNI SUD U PROKUPLJU, kao parnični, sudija .., u pravnoj stvari tužioca Marić Gaje iz Prokuplja čiji je punomoćnik
advokat ... iz Prokuplja i tuženika Jaković Petra iz Prokuplja ul. Niška 2, čiji je punomoćnik advokat ... iz Beograda ul. Prvi bulevar
67/6, radi povraćaja novca, vrednost spora 240.000,00 dinara i radi naknade štete vrednost spora 90.000,00 dinara, po održanoj
usmenoj, javnoj i glavnoj raspravi u prisustvu parničnih stranaka i punomoćnika, doneo je dana 20.10.2010. godine sledeću
PRESUDU
I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca Marić Gaje iz Prokuplja i OBAVEZUJE SE tuženi Jaković Petar iz Prokuplja da
tužiocu izvrši povraćaj novca od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke
obračunavaju stranu valutu na dan isplate, sa kamatom u visini eskontne stope koju određuje Evropska centralna banka, počev od
18.06.2007. godine pa do konačne isplate a sve u roku od 15 dana od prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužilac se obavezuje da tuženiku vrati i preda putničko motorno vozilo marke „Volkswagen-Golf JX“, reg. oznaka PK.567-68, sa
brojem šasije WVWZZZZZKW i brojem motora 457863, po izvršenom povraćaju kupoprodajne cene.
II. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca Marić Gaje i OBAVEZUJE SE tuženi Perić Nikola iz Prokuplja da tužiocu Marić Paji
na ime naknade štete plati:
iznos od 25.695,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.02.2008. godine pa do konačne isplate a koji
se odnosi na tužiočeve troškove u vezi plaćanja prekršajnih carinskih kazni po rešenju Uprave carine – Carinarnica Niš br. P 2697/07
od 14.02.2008. godine,
iznos od 55.991,00 dinara na ime troškova koje je tužilac imao u vezi plaćanja ležarine, prevoza i utovara vozila
„Volkswagen-Golf JX“, reg. oznaka PK.567-68, sa zakonskom kamatom počev od 17.03.2008. godine pa do konačne isplate,
iznos od 6.080,00 dinara na ime naknade štete za troškove koje je tužilac imao u vezi carinjenja motora navedenog vozila
sa zakonskom kamatom počev od 14.03.2008. godine pa do konačne isplate,
iznos od 3.210,00 dinara na ime naknade štete za troškove koje je tužilac imao za prekucavanje brojeva motora vozila
„AMD“ Prokuplje sa zakonskom kamatom počev od 21.03.2008. godine pa do konačne isplate, a sve ovo u roku od 15 dana od
prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
III.OBAVEZUJE SE tuženi Perić Nikola iz Prokuplja da na ime parničnih troškova plati tužiocu Marić Paji 147.350,00 dinara
u roku od 15 dana od prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Tužilac je u tužbi i usmenoj reči na raspravi lično i preko punomoćnika izneo da je od tuženika kupio putničko motorno
vozilo 16.01.2005. godine za kupoprodajnu cenu od 3.000 evra, da se posle izvesnog proteka vremena od strane MUP-a utvrdilo da
je na vozilu vršena ispravka broja motora zbog čega je vozilo oduzeto a tuženi obavezan da plati carinske prekršaje čime je isti
pretrpeo materijalnju štetu u iznosu od 90.000 dinara, pa je predložio da sud izvede dokaze i presudom nakon raskida ugovora o
kupoprodaji obaveže tuženika na povraćaj isplaćene kupoprodajne cene kao i na naknadu prouzrokovanih troškova oduzimanjem
vozila od strane tuženika, a tužilac sa svoje strane prihvata da nakon vraćanja kupoprodajne cene predmetno vozilo preda tuženiku
kao prodavcu. Troškove postupka je tražio.
U odgovoru na tužbu i usmenoj reči na raspravi lično i preko punomoćnika tuženi činjenično stanje nije sporio istakavši da
je tačno da je vozilo prodao tužiocu 16. januara 2005. godine ali je istakao da je dve i po godine tužilac vozilo koristio, dva puta isto
registrovao kod nadležnih državnih organa, da ga je iza toga otuđio i da je tek od trećeg lica Dekić Milana vozilo oduzeto te da on
kao prodavac nije odgovoran za eventualne promene brojeva motora, pa je predložio da sud odbije tužbeni zahtev tužioca i u
odnosu na povraćaj kupoprodajne cene i u odnosu na naknadu štete proistekle iz ove kupoprodaje koju je tužilac pretrpeo. Troškove
postupka je tražio.
Sud je cenio navode stranaka i izvedene dokaze u smislu čl.8 ZPP pa je našao da je valjalo rešiti kao u izreci presude a sa
dole navedenih razloga.
Činjenično stanje u ovoj pravnoj strani nije sporno, tužilac koji inače veći deo vremena živi i radi u Nemačkoj kupio je na
auto pijaci u Beogradu 16.01.2005. godine od tuženika putničko motorno vozilo za kupoprodajnu cenu od 3.000 evra. Tuženi
formalno pravno u momentu prodaje nije bio vlasnik vozila jer ga je i sam prethodno kupio. Tužilac je u dva navrata vozilo
registrovao na PK tablice br.567-68, nakon čega je vozilo prodao Janjić Radomiru za cenu od 2.000 evra, iza toga Janjić je prodao
auto, nakon čega je od strane SUP-a izvršena provera i vozilo oduzeto 18.06.2007. godine što se utvrđuje uvidom u potvrdu o
privremeno oduzetim predmetima od 18.06.2007. godine izdatu od strane MUP-a R.Srbije – Sekretarijata u Prokuplju. Vozilo je
oduzeto od lica Janjić Radomira.
Kako je vozilo oduzeto, Janjić Radomir koji je kupio isto od tužioca Marić Gaje podneo je tužbu za povraćaj kupoprodajne
cene pa je sud presudom na osnovu priznanja obavezao tuženika u tom sporu Marić Gaju na povraćaj kupoprodajne cene zbog
raskida ugovora o kupoprodaji ali Marić Gaja, tužilac u ovom sporu, izjavio je da novac još nije vratio Janjić Radomiru jer da i on
čeka povraćaj kupoprodajne cene od tuženika.
Saslušan u svojstvu stranke tužilac je izjavio da je imao puno poverenja u tuženika s kojim je postigao pogodbu na auto
pijaci u Beogradu, a posebno zato što mu je tuženik vozilo dovezao kući, te mu je dao i svoju ličnu kartu kako bi tuženik obavio
formalnosti i vozilo preneo i registrovao na ime tužioca. Tako je došlo do zaključenja mešetarskog ugovora o kupoprodaji br.
567/2005 od 16.01.2005. godine, a tuženi saslušan u svojstvu stranke je potvrdio da je on potpisao u Agenciji ime kupca Marić Gaje i
uneo njegove lične podatke, matični broj i broj lične karte a da je na mesto prodavca ugovor potpisao bivši vlasnik Savić Dejan iz
Niša na koga je vozilo i dalje formalno pravno bilo upisano. Tuženi koji je po zanimanju automehaničar u svojoj izjavi navodi da je on
vozilo kupio u sedmom ili osmom mesecu 2004. godine, da je vršio neke popravke na vozilu, da mu se nije dopao zvuk rada motora i
da se zbog toga odlučo da vozilo proda.
Osnovno načelo obligacionih odnosa je načelo savesnosti i poštenja. Prema čl. 12 Zakona o obligacionim odnosima u
zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz istih učesnici su dužni da se pridržavaju načela savesnosti i
poštenja.
Na osnovu izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja sud zaključuje da između tužioca i tuženika zaključen ugovor o
kupoprodaji i da je tuženi kao prodavac u zakonskoj obavezi da kupcu garantuje pravnu valjanost kupljene robe a primenom odredbe
čl. 508 Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je izvedenim dokazima utvrđeno da kupljenja roba u konkretnom slučaju
automobil ima pravne nedostatke izvodi se zaključak da je prodavac dužan da kupcu obezbedi svaku zaštitu i pravnu sigurnost
43
kupljene robe jer je kupac prilikom zaključenja ugovora o kuporpodaji odmah isplatio kupoprodajnu cenu i svoju obavezu u ulozi
kupca ispunio u celini. U konkretnom slučaju prodavac nije obezbedio kupcu pravnu sigurnost kakva mu pripada za kupoprodaju
putničkog vozila, pa kako se radi o potpunoj evikciji (odgovornost za pravne nedostatke) to po samom zakonu dolazi do raskida
ugovora o kupoprodaji a kupac stiče pravo da od prodavca traži povraćaj isplaćene kupoprodajne cene. Ovo posebno iz razloga što
je tužilac u sledećem krugu gde se on javlja kao prodavac istog vozila Janjić Radomiru već u obavezi da istome vrati kupoprodajnu
cenu za prodaju istog vozila. U ovoj pravnoj stvari kupac, ovde tužilac, je odmah nakon saznanja za nedostatak koji postoji kod
automobila obavestio prodavca, ovde tuženog, kako bi se regulisao novonastali odnos. Prema tome, kupac ovde tužilac je preduzeo
sve zakonom propisane pravne radnje kako bi se ili otklonili nedostaci ako je moguće ili nakon raskidanja ugovora o kupoprodaji
prodavac vratio kupoprodajnu cenu.
Sud je cenio iskaz tuženika dat na raspravi 14.11.2008. godine da je auto kupio od izvesnog čoveka iz Požarevca, da auto
nije bio u ispravnom stanju, da je zamenio glavu motora i izveo još neke mehaničarske radove, da je doveo auto u ispravno stanje i
tada vozilo prodao tužiocu. Ovakav iskaz tuženika dovodi u sumnju njegovu savesnost jer je kupio vozilo u neispravnom stanju, kao
automehaničar vršio popravke na glavi motora i još neke mehaničarske radove i verovatno je upućen u sve druge promene na
vozilu koje se nisu ni utvrđivale u tom trenutku. Tvrdnju da je tuženi vršio popravke na vozilu potvrđuje i izjava da vozilo nije prevodio
na svoje ime već da je u saobraćajnoj dozvoli bilo upisano na Savić Dejana od koga on nije kupio vozilo već od trećeg lica čije ime
nije saopštio. Na osnovu ovakvih izjava tuženika dovodi se u sumnju njegova savesnost u odnosu na poreklo vozila jer nema
sigurnih i pouzdanih dokaza od koga je tuženik vozilo kupio. Samo tuženi zna zašto ne navodi ime i prezime prodavca od koga je
kupio vozilo jer kaže da je vozilo kupio od izvesnog čoveka iz Požarevca.
Kako tuženi kao prodavac odgovara pred tužiocem za pravne nedostatke prodatog automobila i kako je ugovor o
kupoprodaji raskinut, tuženi je u zakonskoj obavezi da tužiocu novčani iznos u visini kuporpodajne cene vrati u dinarskoj
protivvrednosti od 3.000 evra koliko je iznosila kupoprodajna cena a po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke obračunavaju
stranu valutu na dan isplate, te je sud usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti kao osnovan i dokazan i pored vraćanja kupoprodajne
cene obavezao tuženika da tužiocu nadoknadi i kamatu u visni kamate koju određuje Evropska centralna banka počev od
18.06.2007. godine kad je vozilo oduzeto pa do isplate a u svemu kao u izreci presude pod jedan.
Vezano na nastalu kupoprodaju putničkog vozila tužioca od tuženika, tužilac je nakon oduzimanja vozila trećem licu
pretrpeo veću materijalnu štetu jer je u saobraćajnoj dozvoli formalno-pravno bio upisan kao vlasnik vozila.
Uvidom u parnične spise predmeta 3P.1797/10 između istih stranaka po tužbi tužioca Marić Gaje za naknadu štete,
saslušanjem stranaka i uvidom u nastale spise, sud najpre utvrđuje da Ministarstvo finansija - Carinarnica Niš svojim rešenjem 03
br.P.3568/07 od 14.02.2008. godine vodila postupak protiv Dekić Milana, Perić Nikole i Savić Dejana protiv kojih je obustavila
postupak a obavezala okrivljene Marić Gaju i Janjić Radomira na plaćanje novčane kazne i to Marić Gaju u novčanom iznosu od
10.000 dinara, a Janjić Radomira novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara. Takođe je obavezan istim rešenjem Marić Gaja da
plati protivvrednost polovnog motora u iznosu od 15.195,73 dinara koja predstavlja carinsku vrednost polovnog motora na oduzetom
putničkom vozilu. Iz priloženih uplatnica utvrđuje se da je Gaja Marić uplatio iznos od 15.195,73 dinara dana 27.02.2008. godine i
10.000,00 dinara na račun Carinarnice Niš, a po rešenju P.3568/07. Takođe, tužilac je uplatio Auto-moto savezu Srbije 55.991,00
dinara sa plaćanje ležarine, prevoza i utovara vozila reg.broj PK. 567-78 a na račun Carine na robu motornog vozila tužilac je uplatio
6.080 dinara dana 14.03.2008. godine i 500 dinara Carinarnici Niš 27.02.2008. godine na ime carinjenja motora a na ime
administrativne takse tužilac je uplatio 1.210 dinara 21.03.2008. godine što se takođe utvrđuje uvidom u priloženu uplatnicu o
izvršenoj uplati administrativne takse.
Izvedenim dokazima na nesumnjiv način se utvrđuje da je tužilac u svojoj imovini pretrpeo štetu nakon oduzimanja vozila
koje je kupio od tuženika jer je morao da izvrši kao formalno-pravni vlasnik plaćanje novčane kazne za carinski prekršaj. Kod
odlučivanja o tužbenom zahtevu sud je posebno vodio računa o iskazu tužioca saslušanog u svojstvu stranke da je još prilikom
kupovine ovog vozila od tuženika platio i uvećanu cenu od 3.000 evra jer je od prodavca još tada prilikom kupovine prihvatio
uvećanu kupoprodajnu cenu uz uslov da vozilo koje kupi bude registrovano na njegovo ime.
Utvrđujući visinu nastale materijalne štete prema čl. 189 Zakona o obligacionim odnosima visina naknade štete se
određuje prema cenama u vreme donošenje sudske odluke, međutim pošto su ovo bila plaćanja u vreme vođenja postupka pred
Carinarnicom u Nišu i tužilac isplatio troškove prekršajnog postupka, to se visina ne može utvrđivati na dan presuđenja već u
momentu nastanka pa je sud obavezao tuženika da na dosuđeni iznos visine nastale materijalne štete tuženiku isplati kamatu od
dana plaćanja kazni do dana isplate.
Kako je tužilac ovu štetu zaista pretrpeo a što proizilazi iz kupoprodaje zaključene sa tuženikom i kako je tuženi primenom
odredbe čl. 154 Zakona o obligacionim odnosima odgovoran da nastalu štetu nadoknadi, sud je po osnovu krivice obavezao
tuženika da tužiocu nadoknadi nastalu štetu sa pripadajućom zakonskom kamatom od dana nastanka štete pa do isplate a u svemu
kao u izreci presude pod dva sa napred navedenih razloga.
S obzirom na uspeh tužioca u ovom sporu sud je obavezao tuženika da primenom odredbi čl. 149 i 150 ZPP tužiocu
nadoknadi nastale parnične troškove u visini sudske takse za jednu i drugu tužbu kao i odluku, troškove pisanja dve tužbe i
zastupanja od strane stručnog lica – advokata a u svemu kao u izreci presude pod tri.
SU D I JA
PRAVNA POUKA: Rok za žalbu protiv ove presude je 15 dana od dana
prijema iste, Apelacionom sudu u Nišu, a preko ovog suda.
44
Predlog za ponavljanje pravnosnažnog

završenog parničnog postupka
P br.548/00
TREĆEM OPŠTINSKOM SUDU U BEOGRADU
TUŽILAC: V.R., iz Podgorice
TUŽENI: V.B.,D.V., oba iz Smedereva, koje zastupa advokat B.B., iz Beograda, ul. Delijska br. 3
PREDLOG TUŽENIH ZA PONAVLjANjE POSTUPKA
Prvostepenim rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 548/00 od 02.11.2001. godine
odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da su tuženi smetali tužioca
u mirnoj državini stanova u Beogradu, u ul. Ohridska br.7, i to stanova br. 14, 15, 13b, 16 i 18, tako što su
dana 23.02.2000. godine u popodnevnim časovima razgradili drvena vrata i ugradili metalna.
Istim tužbenim zahtevom, koji je odbijen, tužilac je tražio da se naloži tuženima da u roku od 48
časova uspostave pređašnje stanje i tužiocu predaju ključeve od novougrađenih metalnih vrata na
stanovima 14, 15, 13b, 16 i 18, ili da ponovo ugrade ranije postojeća drvena vrata od kojih tužilac
poseduje ključeve, te da im se zabrani svako buduće smetanje poseda na ovaj ili bilo koji drugi način.
To rešenje je, usled očigledne omaške u izradi pismenog otpravka sudske odluke, odnosno u kucanju,
ispravljeno rešenjem P br. 548/00 od 08.02.2002. godine, a to je bilo potrebno da bi se sprečila
zloupotreba koju je započeo tužilac.
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž br. 6034/02 od 04.12.2002. godine preinačeno je napred
navedeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu 548/00, i tužbeni zahtev usvojen u celosti, pa je
utvrđeno da su tuženi smetali tužioca u mirnoj državini stanova u Ohridskoj br.7 u Beogradu, i to stanova
14, 15, 13b, 16 i 18, u februaru mesecu 2000. godine, pa im je naloženo da uspostave pređašnje stanje
poseda, i zabranjeno im je da ubuduće vrše smetanje poseda.
dokaz: uvid u spise predmeta
Ovim putem tuženi, preko svog zajedničkog punomoćnika, podnose naslovnom sudu predlog za
ponavljanje ovog pravnosnažno okončanog postupka, s obzirom na to da su u konkretnom slučaju za to
ispunjeni uslovi predviđeni odredbom čl 421. tač.9 Zakona o parničnom postupku, pošto su tuženi stekli
mogućnost da upotrebe nove dokaze, na osnovu kojih bi, da su bili upotrebljeni u pravosnažno
okončanom postupku, za tužene mogla biti doneta povoljnija odluka.
Naime, Okružni sud u Beogradu je, u svom napred citiranom rešenju od 04.12.2002. godine, našao ya
utvrđeno da je tužilac bio u posedu predmetnih stanova, da su tuženi bili iyvođači radova na unutrašnjem
uređenju stanova, te da su tuženi izvršili, zamenom vrata, smetanje tužiočevog poseda.
U vezi sa ovako utvrđenim činjeničnim stanjem, koje je Okružni sud u Beogradu uzeo za podlogu
svoje odluke, tuženi predlažu nove dokaze, i to najpre saslušanje svedoka:
J.Z. iz Smedereva, ul. Vuka Karadžića br. 10/2,
S.D. iz Smedereva, ul. Karađorđeva br. 12/38,
S.B. iz Smedereva, ul. Karađorđeva br. 39/14,
S.G. iz Smedereva, ul. Karađorđeva br. 12/39,
P.D. iz Smedereva, ul. Karađorđeva br. 12/41,
L.M. iz Beograda, čija će adresa sudu biti naknadno dostavljena
B.J. iz Beograda, čija će adresa sudu biti naknadno dostavljena
Đ.M. iz Smedereva, ul. Karađorđeva br. 62,
S.M. iz Smedereva, ul. Gračanička br. 7
a na okolnost koji su radovi na predmetnim stanovima izvođeni od strane tuženih (tj. da tuženi nisu bili
izvođači samo radova na unutrašnjem uređenju stanova, već izvođači svih radova na izgradnji tih novih
stanbenih jedinica), kao i na okolnost ko je u toku 1999. i cele 2000. godine, pa i u vreme navodnog
smetanja poseda, bio u državini predmetnih novoizgrađenih stanova.
Zatim tuženi predlažu da sud izvede dokaz čitanjem nalaza Gradskog zavoda za veštačenje G br.
278/2000 od 24.04.2000. godine kojim je izvršeno veštačenje na zahtev Skupštine zgrade u ul. Ohridskoj
br. 7 u Beogradu, a radi provere statističke stabilnosti zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 po završenoj
rekonstrukciji i adaptaciji tavanskog prostora.
Navedeni nalaz pokazuje da je veštak Gradskog zavoda za veštačenje izvršio pregled objekta, dakle
svih novoizgrađenih stanova, upravo u prisustvu ovde tuženih. Iz toga se jedino može, kao pravilan, izvući
zaključak da su tuženi bili u isključivom posedu, u isključivoj faktičkoj vlasti, na svim novoizgrađenim
stanovima, uključujući ne samo stanove koji su predmet ovog spora, već i one koji je, po ugovoru između
stranaka Ov br. 15840/98 od 16.10.1998. godine, trebalo da, po okončanju radova, pripadnu ovde tužiocu.
45
DOKAZ: nalaz Gradskog zavoda za veštačenje G br. 278/2000, u prilogu

Takođe, tuženi predlažu sudu da izvrši uvid u spise predmeta Trećeg opštinskog suda u Beogradu K
br. 919/01, u kom su ovde tuženi, presudom od 20.11.2002. godine oslobođeni su optužbe za krivično
delo samovlašća iz čl. 225. st. 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, u vezi sa čl. 22. Krivičnog zakona
Savezne Republike Jugoslavije, i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih
sredstava suda. Navedeni postupak vodio se po privatnoj krivičnoj tužbi ovde tužioca, koji je samovlašćem
smatrao ono što smatra smetanjem poseda u ovoj parnici.
dokaz: uvid u spise K br. 919/01
Tuženi posebno ukazuju sudu na činjenicu da je napred pomenuti nalaz Gradskog zavoda za
veštačenje do sada bio u posedu Skupštine zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 u Beogradu, koja je veštačenje i
tražila i angažovala Gradski zavod, a ne u posedu tuženih, te je to razlog što tuženi ovaj pismeni dokaz
nisu bili u prilici da upotrebe u ranijem toku postupka.
Takođe, pomenuti krivični postupak, po privatnoj krivičnoj tužbi ovde tužioca, protiv ovde tuženih kao
okrivljenih, okončan je tek 20.11.2002. godine, pa tuženi nisu ranije bili u mogućnosti da se na tu
oslobađajuću presudu pozivaju, odnosno nisu mogli parničnom sudu da ukažu na rezultat tog krivičnog
postupka. Time je ispunjen uslov predviđen odredbom čl. 422. st. 2. Zakona o parničnom postupku.
Da su tuženi bili u prilici da navedene dokaze iznesu u ranijem toku postupka, za njih bi bila doneta
povoljnija odluka, jer je izvesno da bi Okružni sud u Beogradu prvostepeno rešenje potvrdio, a ne
preinačio, kao što je učinjeno. Stoga tuženi predlažu naslovnom sudu da dozvoli ponavljanje postupka i
pristupi izvođenju napred nabrojanih dokaza.
Takođe, tuženi ukazuju sudu na opasnost od upotrebe sile i nastanka nenadokandive štete za tužene
ukoliko bi se pristupilo izvršenju rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž br. 6034/02 od 04.12.2002.
godine. Inače, ovde tužilac je već jedanput pokušao da obmane sud, iskoristivši omašku u izradi
pismenog otpravka rešenja od 02.11.2001. godine.
Naime, tužilac je, iskoristivši omašku u stavljanju znakova navoda, koji je trebalo da stoje na kraju
trećeg stava izreke rešenja, a stavljeni su, u rešenju od 02.11.2001. godine, na kraj prvog stava, podneo
predlog za dozvolu izvršenja drugog i trećeg stava rešenja od 02.11.2001. goidne, obmanuvši izvršni sud
da su ti delovi njegovog tužbenog zahteva usvojeni, a u stvari je ceo tužbeni zahtev tim prvostepenim
rešenjem bio odbijen.
Međutim, po izvršenoj ispravci izreke rešenja, i pošto je ukinuta potvrda izvršnosti koja je, opet
izvršenom obmanom od strane tužioca, bila protivzakonito stavljena na stavove drugi i treći rešenja P br.
548/00 od 02.11.2001. godine, Četvrti opštinski sud u Beogradu je, svojim rešenjem 1 I br. 294/01 od
30.04.2002. godine obustavio izvršenje.
Sa napred navedenog, kako su tuženi od samog početka u isključivom posedu svih novoizgrađenih
stanova, kako između stranaka teku brojni sudski postupci u pogledu istih stanova, sa čim je parnični sud
upoznat, ispunjeni su uslovi predviđeni Zakonom o izvršnom postupku, pa tuženi predlažu sudu da, u
skladu sa čl. 254. i 255. tog zakona, donese i sledeće
R E Š E Nj E
USVAJA SE PREDLOG tuženih – predlagača predloga za ponavljanje postupka, V.B. i D.V., pa se
ZABRANjUJE izvršenje po rešenju Okružnog suda u Beogradu Gž br. 6034/02 od 04.12.2002. godine a u
pogledu novoizgrađenih stanova br. 14, 15, 13b odnosno 14a na petom spratu i stanova br. 16 i 18 na
šestom spratu stambene zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 u Beogradu, do pravosnažnog okončanja postupka
po predlogu za ponavljanje postupka P br. 548/00.
U Beogradu, 28.02.2003. godine
Punomoćnik tuženih
46
Rešenje po predlogu za ponavljanje postupka

XIII P.br. 548/00
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari tužioca
V.R. iz Podgorice, Trg Božina Vučinića 8, protiv tuženih V.B. iz Smedereva, Knez Mihailova 8 i D.V. iz
Smedereva, sa iste adrese, koje oboje zastupa advokat B.B. iz Beograda, Delijska br. 3, po predlogu za
ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog postupka, doneo je van ročišta, dana 8. marta 2003.
godine sledeće
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE predlog punomoćnika tuženih, za ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog
postupka, od03.03.2003. godine, KAO NEDOZVOLjEN.
Prvostepeni sud je rešenjem od 02.11.2001. odlučio o postavljenom tužbenom zahtevu tužioca, i isti je
odbio kao neosnovan.
Svojim rešenjem od 08.02.2002. godine izvršio je ispravku rešenja od 02.11.2001. godine i isto se
odnosilo na ispravljanje očigledne omaške u upotrebi navodnika.
Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 6034/02, od 04.12.2002. godine preinačio rešenje ovog suda
P.548/00, od 02.11.2001. godine, a koje je ispravljeno rešenjem ovog suda P. 548/00, od 08.02.2002.
godine.
Pun. tuženih je dana 03.03.2003. godine podneo predlog za ponavljanje pravnosnažnog završenog
parničnog postupka, navodeći da su tuženi po pravnosnažnom završetku parničnog postupka stekli
mogućnost da upotrebe nove dokaze, na osnovu kojih bi, da su bili upotrebljeni u pravnosnažno
završenom parničnom postupku, za tužene mogla biti doneta povoljnija odluka, shodno odredbi člana 421
tačka 9 Zakona o parničnom postupku. Kao nove dokaze pun. tuženih je predložio saslušanje svedoka
Z.J., D.S., B.S., G.S., D.P., M.L., J.B., M.Đ., i M.S., koji treba da budu saslušani na okolnost koji su radovi
na predmetnom stanu izvođeni od strane tuženih, kao i na okolnost ko je u toku 1999. i 2000., u vreme
navodnog smetanja poseda, bio u državini predmetnih novoizgrađenih stanova, kao i da sud izvrši uvid u
pismeni nalaz i mišljenje Gradskog zavoda za veštačenje, G. 278/00, od 24.04.2000. iz kog bi sud mogao
izvući zaključak da su tuženi bili u isključivom posedu, u isključivoj faktičkoj vlasti na svim novoizgrađenim
stanovima, uključujući ne samo stanove koji su predmet spora, već i oni koji po ugovoru između stranaka
Ov. 15840/ 98, od 16.10.1998. bi trebalo da po okončanju radova pripadnu tužiocu.
Sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja, jer je ponavljanje pravnosnažno završenog parničnog
postupka zbog smetanja državine dozvoljeno samo iz razloga koji su predviđeni u članu 421 tačka 2 i 3
ZPP- a, odnosno ako parničnoj stranci nezakonitim postupanjem, naročito propuštanjem dostavljanja, nije
bila data mogućnost da raspravlja pred sudom, ili u slučaju ako stranku u postupku nije zastupao zakonski
zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebna ovlašćenja za
vođenje parnice, ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih
radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, i to samo u roku od 30 dana od dana pravnosna žnosti
rešenje o smetanju državine.
Kako je punomoćnik tuženih predložio ponavljanje pravnosnažno završenog postupka zbog smetanja
državine, jer su parnične stranke saznale za nove činjenice, odnosno jer su se stekle mogućnosti za
upotrebu novih dokaza na osnovu kojih je za stranke mogla biti doneta povoljnija odluka, te su te činjenice
ili dokazi mogli biti upotrebljeni u ranijem postupku, to je sud odbacio ovaj predlog, shodno odredbi člana
445 Zakona o parničnom postupku.
POUKA O PRAVNOM LEKU: PREDSEDNIK VEĆA SUDIJA
Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba Okružnom sudu u Beogradu,
u roku od 8 danaod dana prijema istog, a podnosi se ovom sudu.
47
Drugostepena odbijajuća presuda u parnici

Gž.br. 9927/2002
U IME NARODA
OKRUŽNI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: M.S., predsednika veća, N.R. i Lj.E.,
članova veća, u parnici tužioca Đ.V. iz Bileće, ulica Dubrava, Lamela-c, stan 3, koga zastupa M.D., adv. iz
Beograda, ulica Obalskih radnika br. 3-a, protiv tužene turističke agencije "Falkon" iz Beograda, ulica
Maršala Tolbuhina br. 68, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene protiv presude Trećeg opštinskog
suda u Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine, u sednici veća održanoj dana 29. novembra
2002. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE žalba tužene, kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Trećeg opštinskog suda u
Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine.
Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine u stavu
prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu plati iznos od 7.500,00 dinara
sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.11.2000. godine, pa do isplate, a stavom drugim izreke i
da mu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 11.100,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po
pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu, pobijajući je zbog bitne povrede
odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne
primene meaterijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na žalbu.
Ispitujući pravilnost ožalbene presude na osnovu čl. 365 ZPP, Okružni sud je našao da žalba nije
osnovana.
U prvostepenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 354 st. 2 ZPP, na
koje Okružni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, dana 20.11.2000. godine devojka
tuženog R.T. uplatila je za sebe i tužioca 500 nemačkih maraka na ime troškova ekskurzije do Istambula.
Ugovoreni aranžman predviđao je prevoz autobusom do Istambula i nazad i boravak u Istambulu sa
određenim brojem noćenja, doručkom i večerom. Tužilac je krenuo na put autobusom tužene, ali je na
zahtev vodiča tužene, sišao iz autobusa na jugoslovenskoj – bugarskoj granici budući da nije imao
tranzitnu vizu za prolaz kroz Bugarsku, pošto je posedovao pasoš Republike Srpske, za čije državljanine
je ta viza bila neophodna. Tužilac je ipak na određeni način stigao u Istambul, ali nje prijavljen u hotelu u
kome je bila smeštena grupa sa kojom je krenuo, već se samovoljno smestio u sobu, koja je određena
njegovoj devojci, spavao je u krevetu sa svojom devojkom, a jednom – dvaput je uzeo obrok u tom hotelu.
Vratio se u Jugoslaviju o svom trošku.
Na osnovu takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da tužena nije pružila tužiocu
ugovorene usluge, nije mu obezbedila prevoz do Istambula i nazad, nije mu obezbedila sme štaj u hotelu i
doručak i večeru za svo vreme trajanja njihovog boravka u hotelu, iz kojih razloga je u obavezi da mu vrati
uplaćeni iznos sa pripadajućom kamatom.
Okružni sud nalazi da je ovakva odluka prvostepenog suda pravilna i u skladu sa utvrđenim
činjeničnim stanjem i primenjenim materijalnim pravom.
Naime, i po nalaženju ovog suda, pravilno je u prvostepenom postupku utvrđeno da tužena. iako je
tužilac uredno i na vreme izvršio uplatu svih troškova putovanja, nije izvršila svoje ugovorene obaveze.
Okolnost što je tužilac boravio u istom hotelu, ne znači i da je troškove njegovog boravka snosila tužena,
kako se to neosnovano ističe u žalbi, budući da tužena u vezi sa tim nije pružila nikakve dokaze, a
nasuprot tome, iz takozvane roming liste, koju je priložio tužilac, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da
se tužilac nije nalazio na spisku gostiju iz grupe koju je tužena dovela u hotel "Grand emin" u Istambulu, u
kojoj grupi se nalazila i tužiočeva devojka R.T. Iz iskaza tužioca saslušanog u sovjstvu parnične stranke i
svedokinje A.K. prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da se radilo o dvokrevetnim sobama bez pomoćnog
ležaja i da je tužilac koristio ležaj svoje devojke, što ukazuje da je u hotelu boravio ilegalno, a ne kao član
grupe tužene za koju je tužena snosila troškove boravka.
Razlozi zbog kojih je došlo do situacije da tužilac nije mogao da koristi usluge koje je ugovorio sa
tuženom i platio, ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga što iz spisa
proizilazi da je tužena izdala tužiocu samo priznanicu od 20.11.2000. godine o plaćenim troškovima
putovanja, dok ugovor ili potvrda o putovanju nisu prezentirani, što je protivno odredbama čl. 860 Zakona
48
o obligacionim odnosima. Sa druge strane prema čl. 864 istog Zakona, organizator putovanja je dužan da
putniku pruži potrebno obaveštenje o cenama i uslovima prevoza, boravka i posebnih usluga, kao i
obaveštenja koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i smeštaja, monetarne i druge administrativne
propise. Očigledno je da tužena nije tako postupila, jer da jeste znala bi da tužilac poseduje pasoš
Republike Srpske, za koji je potrebna tranzitna viza za prolazak kroz Bugarsku. To proizilazi iz iskaza
svedoka M.P., koja je zaposlena kod tužene, koja je izjavila da je aranžman uplatila R.T., koja joj nijednog
trenutka nije rekla da tužilac poseduje pasoš Bosne i Hercegovine, ali se nije izjasnila i da li je takve
podatke eventualno tražila o d R.T. Prema čl 872 Zakona o obligacionim odnosima, putnik je dužan da na
traženje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a posebno
za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smeštaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.
To znači da je putnik dužan da navedeno učini na traženje organizatora, iz čega proizilazi obaveza
organizatora da traži te podatke i da se stara o tome da ti podaci budu blagovremeno pribavljeni, a ne da
se ostavlja putnicima na volju hoće li potrebne podatke prijavljivati ili ne.
Imajući u vidu prednje, Okružni sud nalazi da se iznos, koji je tužilac uplatio za aranžman, nalazi kod
tužene bez pravnog osnova prema čl. 210 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, pa je tužena dužna da
ga vrati tužiocu i to zajedno sa pripadajućom kamatom po čl. 214 istog Zakona, počev od dana uplate,
20.11.2000. godine, kao dana sticanja, pa do isplate, pri čemu se nesavesnost tužene ogleda upravo u
nepostupanju po odredbama čl. 860, 863, kao i 872 navedenog Zakona.
Žalbeni navodi nisu osnovani.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, za dve osobe je R.T. platila tužiocu 500 nemačkih maraka, što u
dinarskoj protivvrednosti iznosi 15.000,00 dinara, a za jednu osobu 7.500,00 dinara, a to je upravo iznos
koji je tužena dužna da vrati tužiocu. Zato su neosnovani žalbeni navodi da se ne zna cena aranžmana i
na šta se odnosi dosudjeni iznos.
Da li je tužilac svojim sredstvima platio troškove svog boravka u hotelu "Grand emin" u Istambulu, ili
ne, bez značaja je, iz razloga što je u prvostepenom postupku utvrđeno da i te troškove tužena nije
snosila.
Obzirom na citirane zakonske odredbe i označenu obavezu tužene, kao organizatora turističkog
putovanja, bez uticaja su i žalbeni navodi da obrazloženje pobijane presude ne sadrži razloge o tome
kada je tužena tačno saznala da tužilac nema jugoslovenski pasoš, odnosno nema tranzitnu vizu za
prolaz kroz Bugarsku.
Tužiocu, pošto lično nije vršio uplatu cene aranžmana, nesumnjivo nisu uručeni opšti uslovi tužene, a
tužna nije prezentirala dokaze ni da je te opšte uslove uručila R.T., pa su zato neprihvatljivi i žalbeni
navodi vezani za ove okolnosti.
Okolnost što R.T. nije saslušana kao svedok u prvostepenom postupku, ne dovodi u sumnju utvrđeno
činjenično stanje. Isto se odnosi i na žalbene navode da pobijana presuda nema razloga zašto
prvostepeni sud nije poklonio veru iskazima zakonskog zastupnika tuženog i svedokinje M.P.
Nalazeći da su i ostali žalbeni navodi neosnovani, Okružni sud je primenom čl. 368 ZPP, odredio kao u
izreci.
Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka primenom čl. 380 tačka 2 ZPP, pošto je u
skladu sa brojem i vrstom radnji koje je tužilac u toku prvostepenog postupka obavio preko advokata i
visinom sudske takse, koji troškovi su obračunati u skladu sa važećom Advokatskom i Taksenom tarifom i
odredbama čl. 154 i 155 ZPP.
49
Odluka po predlogu za dozvolu izvršenja

na osnovu verodostojne isprave
XIII-P.br.1225/01
U IME NARODA
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao sudija pojedinac u pravnoj stvari po tužbi tužioca
JKP "INFOSTAN" iz Beograda ul. Danielova br. 33, koga zastupa Javni Pravobranilac Grada Beograda ul.
Tiršova br. 1, protiv tuženog M.M. iz Beograda ul. Ivana Sarića br. 3 stan br. 6, radi duga, doneo je po
održanom i zaključnenom ročištu za glavnu raspravu, dana 11. decembra 2001. godine sledeću:
PRESUDU
DELIMIČNO SE ODRŽAVA NA SNAZI rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od
05.01.1998. godine, te se
OBAVEZUJE tuženi da tužiocu isplati iznos od 20,44 dinara sa pripadajućom zakonskom kamatom
počev od 05.01.1998. godine, pa do dana isplate, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti
presude, pod pretnjom izvršenja.
STAVLjA SE VAN SNAGE rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od
05.01.1998. godine za iznos 151,44 dinara.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 352,50 dinara,
sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
O B R A Z L O Ž E Nj E
Tužilac je u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, podneo dana 5.1.1998. godine, predlog za
dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave.
Tuženi je dana 29.4.1998. godine izjavio prigovor protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu
br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, nakon čega je Četvrti optšinski sud u Beogradu dana 20.11.2000.
godine, doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju od 19.1.1998. godine u delu kojim je
određeno izvršenje i ukinuo sprovedene radnje i oglasio se mesno nenadležnim i predmet dostavio
Trećem opštinskom sudu u Beogradu, kao nadležnom.
Sud je ročište za glavnu raspravu vodio i zaključio u odsustvu uredno pozvanog tuženog a u smislu
odredbi čl.295 ZPP-a.
Pun. tužioca na ročištu održanom dana 19.09.2001. godine, povukao je tužbu u odnosu na deo
glavnog duga i to za iznos od 154,44 dinara, dok je ostao kod dela glavnog duga u iznosu od 20,44
dinara, sa pripadajućom kamatom.
Sud je u dokaznom postupku pročitao spise ovoga suda Pbr.1225/ 2001 i to predlog za dozvolu
izvršenja sa knjigovodstvenim stanjem, fotokopiju uplatnice od 09.06.1997. godine.
Na osnovu svih izvedenih dokaza koje je sud cenio u smislu odredbe čl.8 ZPP-a, sud je utvrdio
sledeće činjenično stanje:
Uvidom u predlog za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave od 5.1.1998. godine, sud je
neosporno utvrdio da je tuženi na osnovu naknade za građevinsko zemljište, naknade za kućno smeće,
naknade za grejanje, eko zaštitu, naknade za vodu, naknade za upotrebljenu vodu, naknade za
zajedničku električnu energiju i naknade za održavanje, dužan tužiocu JKP Infostan, ukupan iznos od
171,84 dinara.
Uvidom u fotokopiju uplatnice od 9.6.1997. godine, sud je neosporno utvrdio da je tuženi uplatio na
žiro račun tužioca ukupan iznos od 151,44 dinara, na ime dugovanja za decembar mesec 1996. godine.
Sud je u toku dokaznog postupka neosporno utvrdio da je tuženi dužan tužiocu na ime naknade za
građevinsko zemljište, naknade za kućno smeće, naknade za grejanje, eko zaštitu, naknade za vodu,
naknade za upotrebljenu vodu, naknade za zajedničku električnu energiju, naknade za održavanje, iznos
od 171,84 dinara, da je od tog duga tuženi tužiocu isplatio iznos od 151,44 dinara, tako da je nakon
isplaćenog iznosa od 151,44 dinara, ostao dužan tužiocu za navedene usluge iznos od 20,44 dinara.
Kako do ročišta, koje je održano dana 11.12.2001. godine, tuženi nije izmirio preostali iznos duga tužiocu,
to je sud utvrdio da je na ime preostalog dela duga tuženi tužiocu dužan iznos od 20,44 dinara, te je
odlučio shodno odredbama čl.262 tač.1 čl.277 tač.1 čl.278 tač.1 i čl.394 Zakona o obligacionim odnosima.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je shodno odredbama čl.154 i čl. 155 ZPP-a, te su
tužiocu priznati troškovi za sudsku taksu za inicijalni akt iznos od 100,00 dinara, za zastav inicijalnog akta
iznos od 150,00 dinara, za paušal iznos od 37,50 dinara, ostale troškove iznos od 15,00 dinara i za taksu
za sudsku odluku u iznosu od 50,00 dinara, što ukupno iznosi 352,50 dinara.
SUDIJA
POUKA O PRAVNOM LEKU:
50
Protiv ove presude može se izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana

prijema iste Okružnom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.
51
Drugostepena potvrđujuća presuda u parnici

Gž.br.2907/02
U IME NARODA
OKRUŽNI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija:G.V., predsednika veća, N.K. i Z.P.,
članova veća, u parnici tužioca JKP "Infostan", iz Beograda ul. Danielova br. 33, koga zastupa Javni
Pravobranilac Grada Beograda, Beograd, ul. Tiršova br. 1, protiv tuženog M.M. iz Beograda ul. Ivana
Sarića br. 3 stan br. 6, radi duga, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog
suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine, u sednici veća održanoj 27.marta 2002. godine,
doneo je
PRESUDU
POTVRĐUJE SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine u
odnosu na odluku iz stava prvog izreke, kojom je delimično održano na snazi rešenje Četvrtog opštinskog
suda u Beogradu br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, po kojem je tuženi obavezan da tužiocu isplati
20,44 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 5.1.1998. godine do
isplate i u iznosu na odluku iz stava treće izreke, kojom je odlučeno o troškovima postupka, a žalba
tuženog M.M. iz Beograda ODBIJA SE kao neosnovana.
Rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine delimično je
održano na snazi rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, po
kojem je tuženi dužan da tužiocu isplati 20,44 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom
kamatom, počev od 5.1.1998. godine do isplate, u roku od 15 dana. Odlukom iz stava drugog izreke
pobijane presude stavljeno je van snage, odnosno ukinuto označeno rešene Četvrtog opštinskog suda u
Beogradu u delu koji se odnosi na glavni dug u iznosu od 151,44 dinara. Po odluci iz stava tre će izreke
pobijane presude tuženi je dužan da tužiocu isplati 352,50 dinara na ime naknade troškova parničnog
postupka.
Protiv označene presude, u delu koji se odnosi na obavezu tuženog da tužiocu isplati glavni dug u
iznosu od 20,44 dinara su pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, tuženi je izjavio žalbu zbog
pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, kako iz navoda žalbe proizilazi.
Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u delu na koji se odnosi žalba, u smislu odredbi
člana 365. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud je ocenio da je žalba neosnovana.
U prvostepenom postupku nije učinjena ni jedna bitna povreda odredbi parničnog postupka iz člana
354. stava 2. Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz navedenih dokaza utvrđeno je da je tuženi ostao dužan tužiocu 20,44 dinara od ukupnog duga u
iznosu od 171,84 dinara, koji se odnosi na naknadu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, za
iznošenje kućnog smeća, za grejanje, za eko zaštitu, za vodu, za zajedničku električnu energiju i za
održavanje. Imajući u vidu ovu činjenicu prvostepeni sud je, shodno odredbama člana 262. tačka 1, člana
277. tačka 1. i člana 394. Zakona o obligacionim odnosima, odlučio kao u stavu prvom izreke pobijane
presude.
Pošto je iz izvedenih dokaza utvrđeno da u vreme zaključenja glavne rasprave, odnosno donošenja
pobijane presude tuženi nije isplatio dug u celosti, odnosno da je ostao dužan tužiocu 20,44 dinara na ime
glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom, pravilno je stanovište prvostepenog suda da je tužbeni
zahtev u tom delu osnovan, te je shodno odredbi člana 451. stav 4. Zakona o parničnom postupku u tom
delu označeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu održano na snazi.
Po odredbi člana 460. Zakona o parničnom postupku, postupak u sporovima male vrednosti
sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga ako vrednost predmeta spora ne prelazi
vrednost predviđenu za sporove male vrednosti.
Po odredbi člana 467. stav 1. istog Zakona presuda ili rešenje kojim se završava spor u postupku u
sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz
člana 354. stav 2. ovog Zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Po odredbi iz stava 2. istog
člana u postupku povodom žalbe u sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe člana 370. ovog
Zakona.
Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da se u konkretnom slučaju žalba ne može izjaviti zbog
pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Zato činjenični navod tuženog izložen u žalbi da je tužiocu isplatio
ostatak duga u iznosu od 20,44 dinara, uplaćujući ukupno 50,00 dinara, u koji iznos je uračunao i
zakonsku zateznu kamatu, nije od značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari, jer do
52
zaključenja glavne rasprave tuženi nije dostavio dokaz o izvršenoj uplati duga na žiro račun tužioca.
Iz napred izloženih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu odredbe člana 368 Zakona o
parničnom postupku.
PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
53
Žalba na prvostepenu presudu

OPŠTINSKOM SUDU U LESKOVCU
za OKRUŽNI SUD U LESKOVCU
Tužilja: PANIĆ NADEŽDA iz Leskovca
Tuženi: SINDJELIĆ MILOVAN iz Prekopčelice i dr.
ŽALBA TUŽENIKA
protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu
P.br.485/99 od 13.juna 2000.g.
Tuženi navedenu presudu pobijaju u celini:
1. zbog pogrešne primene materijalnog prava
2. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, i
3. zbog bitnih procesnih nedostataka
Tuženi predlaže drugostepenom sudu da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu -
drugom veću, na ponovno odlučivanje, ili da preinači prvostepenu odluku i svojom odlukom odbije tužbeni
zahtev u celosti kao neosnovan.
Obrazloženje
1.Pobijanom presudom usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilje Panić Nadežde iz Leskovca “pa se
utvrđuje da ugovor overen kod suda u Leskovcu pod brojem Ov.br.3755/92 od 1.10.1992.godine označen
kao ugovor o kupoprodaji stana u Leskovcu u ul. D.P.Šana br.21, stan br.8, nema karakter i svojstvo
ugovora o kupoprodaji već je to prividan ugovor o kupoprodaji – simulovan pravni posao, kao takav
ništavan ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na stan u Leskovcu u ul. D.P.Šana br.21, stan br.8, jer
kupoprodajna cena nije isplaćena, već da predstavlja ugovor o doživotnom izdržavanju...“. Sud je,
istovremeno, kao neosnovan odbio tužbeni zahtev tužilje za raskid pomenutog ugovora usled neisplate
kupoprodajne cene.
2.Donoseći ovu presudu u ponovljenom postupku, nakon ukidanja prethodne presude istog suda i
sudije od strane Okružnog suda u Leskovcu (Gž.1839/98), Opštinski sud u Leskovcu ne držeći se uputa
dobijenih od drugostepenog suda i mimo odredaba Zakona o obligacionim odnosima i relevantne sudske
prakse, prezentuje sudsku odluku koja sadrži niz činjeničnih, materijalnopravnih i procesnopravnih
nedostataka, koji je čine pravno i činjenično neodrživom.
2.1. Sud u prvostepenoj presudi meša pravne pojmove koji se odnose na simulovanost i disimulovanost
ugovora, na zabludu i na ispunjenje ugovora.
Sud nalazi da stranke nisu htele da zaključe ugovor o kupoprodaji već ugovor o doživotnom
izdržavanju, što podrazumeva da je ta simulacija od početka bila poznata obema stranama. Za postojanje
prividnog (simulovanog) ugovora potrebna je saglasnost volja obe ugovorne strane, tj. obe treba da izraze
simuliranu volju sa ciljem ostvarenja nekog drugog pravnog posla. Ako, pak, simulacija postoji samo na
strani jedne - onda je druga ugovorna strana zaključila ugovor u stanju zablude ili je prevarena. Dakle, da
bi se u konkretnom slučaju moglo govoriti o simulovanosti predmetnog ugovora o prodaji i o
disimulovanosti ugovora o doživotnom izdržavanju bilo bi neophodno utvrditi da su se Nadežda i Živorad
dogovorili da 1.oktobra 1992.godine prividno zaključe ugovor o prodaji sa stvarnom namerom da
međusobno zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju.
Smisao ništavosti ugovora kod prividnog ugovora je u sankcionisanju obeju strana, a ne samo jedne.
Kod takvog stanja stvari nema mesta jednostavnom poništaju simulovanog ugovora. Prvostepeni sud je
bio dužan, ako je utvrdio da ugovor o kupoprodaji prikriva ugovor o doživotnom izdržavanju, da u skladu
sa članom 66.stav 2. ZOO, utvrdi da li su ispunjeni uslovi za pravnu valjanost ovog drugog, disimulovanog
ugovora: da li je ugovarač Živorad izdržavao sada tužilju Nadeždu i kako. To je prvostepenom sudu
naložio i Okružni sud u Leskovcu kao drugostepeni sud, skrećući mu pažnju da posebno i brižljivo oceni
značaj odredbe člana 4. spornog ugovora. Sa aspekta punovažnosti ovog ugovora, zahtev forme (overa
ugovora od strane sudije) nije relevantan i takav ugovor može proizvoditi dejstvo, što je verifikovano u
sudskoj praksi: Zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije usvojen na sednici održanoj
16.februara 1994.g. i Odluke Vrhovnog suda Srbije Gzz.120/94, Gzz.91/93 i Rev.2195/93.
U vezi s tim, Vrhovni sud Srbije ukazuje: «Kada je sud našao da je kupoprodajni ugovor simulovani
pravni posao bio je dužan da kaže koji je to onda disimulovan pravni posao koji važi i koga su stranke u
istinu htele. Ne može se naime samo na osnovu pravne ocene činjenica koje ukazuju da jedan ugovor
nazvan kupoprodajni nije u stvari kupoprodajni, suditi da je bez pravnog dejstva, kada su ga stranke
zaključile u pismenoj formi i kada isti taj ugovor iako tako nazvan po svojoj sadržini ukazuje da je ugovor
54
druge vrste» (VSS – Gž.2851/67, Zbirka sudskih odluka u oblasti građanskog prava, izdanje Republičkog
zavoda za javnu upravu, Beograd, 1972.g. sentenca 210).
2.2.Pogotovo, prividnost ugovora ne može se isticati prema trećim savesnim licima, a to su u ovom
slučaju tuženi koji nisu znali niti su mogli znati da li jedan ugovor prikriva drugi, kod činjenice da im je bilo
poznato da se radi o kupoprodaji i da su nakon smrti ostavioca Živorada došli u posed u svemu validnog
ugovora o kupoprodaji.
2.3.Dalje, sud dispozitiv presude čini nejasnim, a sa materijalnopravne strane neprihvatljivim, time što
simulovanost vezuje za neisplatu kupoprodajne cene. U dispozitivu presude se navodi da je između
stranaka zaključeni ugovor «simulovan pravni posao te kao takav ništav i ne proizvodi pravno dejstvo u
odnosu na stan... jer kupoprodajna cena nije isplaćena»! Šta je u pitanju – simulovanost ili neispunjenje
ugovora?, jer to su dva različita pravna instituta u Zakonu o obligacionim odnosima. Očigledno, sud stoji
na stanovištu da kupoprodajna cena nije isplaćena i to mu je fundamentum presude (pošto tu činjenicu
najviše i obrazlaže ostajući time na istom nivou zaključivanja kao i u svojoj prvobitnoj ukinutoj odluci), čime
pobija svoju tezu o simulovanosti ugovora o kupoprodaji. Naime, to implicira zaključak da postoji u svemu
punovažan ugovor o kupoprodaji ali da on nije ispunjen, što podrazumeva primenu odredaba o raskidu
ugovora i neispunjenju.
2.4.S druge strane, činjenično stanje koje je sud utvrdio i na kojem zasniva pobijanu presudu (str.3.
pretposlednji pasus obrazloženja), ukazuje prvenstveno, na zabludu tužilje:
«U sklopu izvedenih dokaza i uvida u pismena i iskaze svedoka sud je u celosti prihvatio iskaz tužilje
Nadežde u delu u kome ista tvrdi da je sa pok.Živoradom napravila ugovor da je isti gleda i sahrani a da
mu posle smrti ostavi stan, dakle da kao stara i slabo pismena osoba nije znala pravu sadržinu ugovora
koji potpisuje i da nikada nije potpisala kupoprodajni ugovor niti prodala stan pok.Živoradu niti ikada
primila kupoprodajnu cenu. Činjenicu da je kao stara i slabo pismena osoba smatrala da se radi o drugoj
vrsti ugovora koji je trebalo da se realizuje tek posle njene smrti potvrdili su saslušani svedoci... Sve su
ovo činjenice koje ukazuju sudu i potvrđuju iskaz tužilje Nadežde i uveravaju sud da je tužilja slabo
pismena osoba koja je učena od pok.Živorada da se potpiše i koja je potpisala kupoprodajni ugovor u
sudu o prodaji svoga stana ali nije znala da se radi o kupoprodaji već je mislila da se radi o ranije
pričanom ugovoru o doživotnom izdržavanju...» Sam sud definiše tužiljinu zabludu: «da je za stvarni
predmet ugovora saznala tek posle smrti pok. Živorada» (str.-4 poslednji pasus obrazloženja)
Ovako precizirano obrazloženje govori da, po nalaženju suda, tužilja nije znala šta potpisuje, odnosno
da je potpisujući jedno mislila da potpisuje drugo, da je imala pogrešnu predstavu o ugovoru koji potpisuje,
da nije bila svesna nesaglasnosti između njene stvarne volje i volje izjavljene potpisivanjem ugovora – što
sve ukazuje da školsku definiciju zablude ugovornika, ovde tužilje.
S druge strane, zabluda tužilje je toliko velika (stan) i dugotrajna (četiri godine) da postaje neverovatna
i, možda, zapravo ukazuje da je ona znala za pravu sadržinu ugovora? Teško je poverovati da bi tužilja
Nadežda, ili koja druga osoba u pitanju (a Nadežda je uz to vrlo borbena i uporna osoba što se dalo videti
u sudnici), pasivno, da ga ne pogleda ona ili joj ga rastumači neko drugi, držala sporni ugovor u svom
stanu, pogotovo što znatiželju bude reči s kojim joj je, navodno, Živorad dao papire: "Sakrij to, a ja ću se
posle tužiti sa tvojom rodbinom!" U takvom slučaju radoznao ne bi bio samo onaj ko zna šta piše u tim
papirima.
Dakle, ako bi se činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj presudi uzelo za tačno, ono bi jedino moglo da
potvrdi zabludu na strani tužilje, ali ne prividnost (simulovanost) zaključenog ugovora o kupoprodaji. Kod
simulovanog ugovora stranka svesno formira volju da bi nešto izjavila što u stvari neće. Ona je svesna da
izjavljuje nešto što ozbiljno ne misli. Ovde ne postoje posebne okolnosti koje bi izvana uticale na njenu
volju. Stranka svesno izjavljuje nešto neistinito i hoće takvu neistinitu izjavu, ali se sadržina izjave ne
podudara sa sadržinom njene istinske volje. (videti Komentar Zakona o obligacionim odnosima u redakciji
prof.B.Blagojevića i prof. V.Krulja, Savremena administracija, Beograd, 1980.g. str.205). Sud ni jednog
momenta nije utvrdio postojanje takve svesti na strani tužilje, već naprotiv tvrdi da je ona nesvesno
potpisala ugovor koji nije htela, čime otpada primena odredaba o simulovanosti ugovora iz člana 66. ZOO.
2.5.Svoju nedoslednost u obrazlaganju pobijane presude i konfuznost iste, sud potvrđuje i time što u
istoj presudi tvrdi i «da tužilja nikada nije potpisala ugovor o kupoprodaji» (str.3. pretposlednji pasus
Obrazloženja presude) , a odmah potom «da je potpisala kupoprodajni ugovor u sudu o prodaji svoga
stana» (str.4. pretposlednji pasus Obrazloženja presude).
2.6.Sud je nepravilno postupio i što se, ako je već poništio ugovor, nije odredio prema posledicama
poništaja ugovora (član 104.ZOO). Poništaj ugovora ima za posledicu restituciju. «Kad je pravni posao
nevažeći, onda je jedna od posledica pravnog posla i restitucija. Ako je pravni posao izvršen, a obe
55
ugovorne strane su bile nesavesne, svaka ugovorna strana ima pravo da traži povraćaj datog, jer je to
sankcija nevažećeg posla» (Vrhovni sud Srbije, Rev.744/80). Živoradovim novcem tužilja je 11. maja
1992. godine izvršila otkup svoga stana, uplatom iznosa od preko 2.500 DEM, Živorad je plaćao popravke
u stanu i dr.
3. U utvrđivanju i oceni činjeničnog stanja prvostepeni sud je napravio goleme propuste i pogreške.
3.1.Iskaz ključnog svedoka Gajić Milivoja koji je najviše vremena proveo zajedno sa Nadeždom i
Živoradom i noćivao u Nadeždinoj kući mnogo puta, koji ima neposredna zapažanja i sećanja o
događajima i razgovorima kojima je lično prisustvovao, sud je cenio nepotpuno i ovlašno. Veću pažnju je
posvetio razgovorljivim komšinicama koje je Nadežda uvek izbegavala kad se kod nje nalazio Živorad i
koje sve što znaju – znaju iz Nadeždine priče. Svi svedoci koje je predložila tužilja a saslušao sud, jasno
su rekli da im je sve što znaju poznato iz priče tužilje i da ništa u vezi sa Nadeždom, Živoradom i njihovim
ugovorom nisu neposredno videli ni čuli. Takvi iskazi (prepričavanja), kao što je poznato, imaju najmanju
uverljivost jer se uvek mogu montirati, otklanjaju svaku odgovornost sa svedoka i, naravno, teško ili nikako
se mogu proveriti.
3.2.Jednu od vrlo bitnih okolnosti: čijim novcem je Nadežda otkupila stan, sud nije brižljivo utvrdio,
iako mu je to naložio drugostepeni sud (Gž.11839/98). Sve činjenice – iskazi svedoka, tužiljina skromna
penzija i ostalo govori u prilog toga da Panić Nadežda, u svojoj oskudici, neznanju i nemaštini, nije mogla
da otkupi svoj stan u celosti bez nečijih dodatnih sredstava. Međutim, u vreme najintenzivnije veze sa
Živoradom – ona je platila skoro 3.000 DEM i izvršila otkup svoga stana u celosti. Ona je taj novac dobila
od Živorada upravo za tu namenu, kao deo kupoprodajne cene ili šta drugo što sud nije utvrdio. Radi se o,
za to vreme, vrlo visokoj svoti – o uplati 1.383.029,00 dinara na dan 11.maja 1992.godine. što je po
”crnom, uličnom” kursu na taj dan od 530,00 din/1 DEM iznosilo 2.609,50 DEM (podaci o valutnom kursu
iz knjige prof.dr.Dragoslava Slovića: «Finansijsko veštačenje», izdanje «Fenix» Beograd, strana 195). Da
je tužilja imala taj novac ona bi odmah otkupila stan u celosti. Ali ona je to učinila, kako sud kaže (str.5,
prvi pasus obrazloženja) onda “kada se ukazala situacija” – ne pojašnjavajući kakva je to mogla biti
situacija, a što je vrlo indikativno, pošto je ona tada poznavala Živorada koji je bio veoma situiran. Povrh
toga, otkup stana izvršen je deviznim sredstvima – prodajom deviza banci.
3.3.Sudu se čini da vremenska distanca između otkupa stana (maj) i kupoprodaje stana (oktobar iste
godine) opovrgava činjenicu da je novac za otkup dao Živorad, jer po stavu suda, što bi to Nadežda i
Živorad radili kad su već u maju mogli da zaključe ugovor o kupoprodaji! Takvo zaključivanje je izvan
logike, života i poznavanja dubine veze koja je postojala između Nadežde i Živorada (“Ja sam njih sretao
da se drže za ruke, stariji ljudi”, kaže u raspravnom zapisniku svedok Petar Pavlović. “Kada je moj otac
ležao u bolnici…nisam mogla da mu priđem od Nadežde. Ona je bila non-stop kod njega, hranila ga i
presvlačila”, kaže Živoradova ćerka Stanković Jasmina u raspravnom zapisniku, a to potvrđuje i sama
tužilja).
3.4.Pravno vrlo relevantnu okolnost – činjenicu da je tužilji, koja se poziva na svoje neznanje i zabludu
o sadržini spornog ugovora, što je sud prihvatio, sam Živorad predao taj ugovor na čuvanje i da je ona
četiri godine sporni ugovor držala u kesi u svom regalu – sud uopšte nije cenio!
Tužilja Nadežda bila je aktivno uključena u proceduru zaključivanja ugovora o prodaji: pre svega, u cilju
zaključenja predmetnog ugovora izvršila je Živoradovim novcem otkup stana u celosti, ovlastila je
advokata da u njeno ime traži saglasnost Ministarstva za finansije, pristupila je u sud i potpisala se na
ugovoru i u sudskoj knjizi overe, bila je upoznata sa činjenicom uknjižbe Živorada kao novog vlasnika na
stanu. Uz to, četiri godine je ugovor čiji sadržaj navodno nije znala držala u – svom regalu. Da li bi i koji
čovek sve to vreme mogao biti stalno u zabludi! To je bila dužnost suda da oceni, što je on propustio,
mada od ocene te okolnosti zavisi meritum ove pravne stvari.
3.5.Kako “iskaz svedoka Vukmirović Snežane potvrđuje sudu uverenje da postojeći kupoprodajni
ugovor je prividan simulovani ugovor koji nema dejstva među ugovornim stranama”, prvostepeni sud nije
obrazložio i to ostaje samo njemu jasno. Ova svedokinja, koja pok.Živoradu inače nikada nije oprostila što
se rastavio od njene majke nakon 15 godina zajedničkog života u Beču i našao drugu ženu, rekla je u
sudski zapisnik da “je iz priče jednom prilikom čula odnosno bila je priča o Živoradu... da su u Beču rekli
da ima jednu ženu s kojom živi u Leskovcu da je valjao (?) za stan i da je istu izradio”, i rekla je: “On je
živeo sa mojom majkom i zna se da je on bio lovac na nepismene žene bez zaštite...” Ovakve izjave, koje
se ne mogu materijalno proveriti (Živorad nije živ a Beč je daleko), date od osobe koja je motivisana
željom za osvetom, što se videlo i po njenom nastupu na sudu, u osnovi su sudijskog uverenja u ovom
slučaju! Iako drugih dokaza za takve ružne kvalifikacije nema.
3.6.Prvostepeni sud krivo prosuđuje kad pokušava da utvrdi odakle Živoradu kao kupcu “toliki novac” i
56
šta je sa “tolikim novcem” koji je primila Nadežda kao prodavac. Odakle sudu da zaključi da se radi o
velikoj sumi novca, kad ugovorne strane slobodno određuju kupoprodajnu cenu? Čak ni neznatna,
odnosno simbolična kupoprodajna cena ne čini kupoprodajni ugovor ipso facto nevažećim, već daje,
prethodno, mogućnost nadopune cene do prave vrednosti. U ugovoru o kupoprodaji (oktobar 1992)
naznačena je cena od 500.000 dinara, a nadležna poreska uprava utvrdila je da predmetni stan vredi
6.895.840 dinara i razrezala porez na promet nepokretnosti u iznosu od 206.875 dinara. Dakle,
kupoprodajna cena, kojom se sud ni jednog momenta nije bavio, uopšte ne predstavlja “toliki novac” a
zašto je data u tom iznosu znaju samo Živorad, Nadežda i advokat Petar Pavlović, inače svedok u ovoj
parnici, koji je sastavljao sporni ugovor. Sud je bio dužan da raščisti i ova pitanja vezana za isplatu
kupoprodajne cene, što mu je bilo naloženo od strane drugostepenog suda u već ukinutoj presudi.
Sud uopšte nije, a što je veoma bitno, povezao član 2. spornog ugovora o prodaji stana u kom je
naznačena gorenavedena cena, i član 4. tog ugovora po kom prodavac Nadežda ima pravo doživotnog
korišćenja stana, a da kupac Živorad ili njegovi potomci mogu stupiti u stan tek posle smrti prodavca
Nadežde. Dakle, Živorad je kupio “golo vlasništvo”, bez državine tj. kupio je neuseljiv stan, pa je i
kupopodajna cena takvog stana morala biti znatno niža od tržišne cene, što je takođe trebao da ceni
prvostepeni sud.
4.Nejasno i kontradiktorno zaključivanje prvostepenog suda o pravno relevantnim činjenicama i
obligacionopravnim institutima u ovom slučaju, mešanje pojmova zablude, simulacije, ništavosti,
rušljivosti, i unutrašnja protivrečnost dispozitiva presude u kom se ti pojmovi zbunjujuće brkaju, čine
pobijanu prvostepenu presudu nejasnom i protivrečnom samoj sebi, razlozima presude i utvrđenim
činjenicama, tako da se ona ne može pravilno razumeti, kao što se ne može ni razabrati šta je navelo sud
da donese ovakvu presudu: zabluda tužilje? neisplata cene? nagvaždanja komšinica o Živoradu s kojim
se nisu poznavali i o ugovoru koji je tužilja Nadežda krila od njih? Zatim: gde sud vidi simulaciju? kakva je
dalja pravna sudbina disimulovanog ugovora o doživotnom izdržavanju koji su, navodno stvarno, stranke
zaključile? odakle tužilji novac za otkup stana? kakve su pravne posledice poništenja ugovora i šta sa
Živoradovim plaćanjima i ulaganjima? Sve to, u smislu člana 354.stav 2. tač. 13. ZPP-a predstavlja bitnu
povredu odredaba parničnog postupka i čini takvu presudu pravno neodrživom.
Imajući u vidu sve što je napred navedeno, kao i dosadašnji tok postupka i sve u vezi s njim, tuženi
predlažu drugostepenom sudu da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu - drugom
veću na ponovno odlučivanje, ili da preinači prvostepenu odluku i svojom odlukom odbije tužbeni zahtev u
celosti kao neosnovan.
Punomoćnik tuženih,
Dostavljeno sudu u tri primerka
57
Predlog za ponavljanje parničnog postupka

XII — 3408/02‚
TREĆEM OPŠTINSKOM SUDU U BEOGRADU

BEOGRAD
TUŽILAC: OPŠTINA ZVEZDARA BEOGRAD

TUŽENI: 1. KOSANOVIĆ NIKOLA iz Beograda
2. JAVNO PREDUZEĆE ZA STAMBENE USLUGE IZ BEOGRADA
PREDLOG ZA PONAVLjANjE POSTUPKA
Rešenjem Okružnog Suda u Beogradu GŽ.br.6017/02 od 10.9.2002. godine, ukinuta je presuda III
Opštinskog suda u Beogradu P-br. 1750/00 od 23.1.2001. godine ispravljena rešenjem istog Suda P-br.
1750/00 od 21.3.2002. godine.
U ovom predmetu III Opštinski Sud u Beogradu na ročištu od 15.6.2000. godine doneo je rešenje
kojim je usvojio predlog prvotuženog za ponavljanje postupka i ukinuo svoju ranije donešenu
pravnosnažnu presudu P-2035/96-98 od 20.5.1998. godine, i odlučio da se odmah nastavi sa
raspravljanjem o glavnoj stvari.
Dokaz: zapisnik sa ročišta od 20.5.1998. godine
Ovo rešenje o usvajanju predloga za ponavljanje postupka prvostepeni Sud nije uneo u novu presudu
koju je docnije doneo, pa mu je Okružni sud u Beogradu, rešenjem GŽ 5371/01 od 13.11.2001. godine
vratio nerazmotrene spise da propust otkloni.
III Opštinski Sud donosi rešenje 21.3.2002. godine kojim ispravlja presudu P-1750/00 od 23.1.2001.
godine tako što u izreku ove presude, posle stava I dodaje stav II koji glasi:
"Usvaja se predlog punomoćnika prvotuženog za ponavljanje postupka, te se ukida presuda ovoga
Suda P-2035/96-98 od 20.5.1998. godine."
Dokaz: rešenje III O.S. P-1750/00 od 21.3.2002. godine
Rešenje P-1750/00 od 21.3.2002. godine dostavljeno je svim strankama i nijedna od stranaka se na
njega nije žalila. Prema tome, rešenje P- 1750/00 od 21.3.2002. godine PRAVNOSNAŽNO JE u smislu
odredbe čl. 347, 333 i 334 ZPP-a.
Kako je ovo rešenje pravnosnažno, to i nije moglo biti predmet ocene drugostepenog suda, niti je
Okružni Sud mogao u dispozitiv svog rešenja uneti i da ukida i navedeno rešenje od 21.3.2002. godine.
Okružni sud je uradio potpuno apsurdnu stvar jer je naveo u svom rešenju GŽ.br.6017/02 od 10.9.2002.
godine da je ukinuo i rešenje P-br. 1750/00 od 21.3.2002. godine po žalbi prvotuženog koju on NIJE
ULOŽIO. Na ovaj način grubo su povređena prava prvotuženog jer po odluci Okružnog Suda ispada da se
prvotuženi žalio na rešenje koje je doneseno u njegovu korist.
Ovakva procesna situacija do sada nije zabeležena u sudskoj praksi.
Na presudu P-1750/00 od 21.1.2001. godine prvotuženi je uložio blagovremeno žalbu 12.4.2001.
godine, a rešenje je doneseno 21.3.2002. godine, znači posle godinu dana i evidentno da nikako nije
moglo biti obuhvaćeno žalbom.
Sada se novi postupak vodi pred III Opštinskim Sudom u Beogradu, pod brojem P-3408/02.
U ovakvom stanju tužilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu ukinute presude P-2035/96-98 od
25.5.1998. godine, i IV Opštinski Sud donosi rešenje o izvršenju I-23/03. naravno, u izvršnom postupku se
ulaže prigovor, ali IP veće IV Opštinskog Suda u Beogradu o njemu još uvek nije odlučilo.
Dokaz: rešenje IV Opštinskog Suda I-23/03
U konkretnoj situaciji, u potpunosti su ispunjeni uslovi iz odredbe čl. 421 stav 7 ZPP-a, jer je
prvotuženi praktično stekao mogućnost da upotrebi pravnosnažno rešenje III Opštinskog Suda u
Beogradu P-1750/00 od 21.3.2002. godine tek kada je primio rešenje Okružnog Suda u Beogradu GŽ br.
6017/02 od 10.9.2002. godine, a evidentno je da je tim rešenjem već odlučeno po istom zahtevu između
istih stranaka.
Iz ovih razloga, prvotuženi u smislu čl. 428 ZPP-a predlaže da prvostepeni sud održi ročište po
predlogu za ponavljanje postupka pred višim sudom, a potom spise dostavi okružnom sudu i Beogradu.
Prvotuženi predlaže Okružnom sudu u Beogradu da donese
R E Š E Nj E
USVAJA SE PREDLOG ZA PONAVLjANjE POSTUPKA, pa se iz rešenja Okružnog Suda u Beogradu
GŽ 6017/02 od 10.9.2002. godine IZOSTAVLjA da se UKIDA rešenje III Opštinskog Suda u Beogradu P-
58
br. 1750/00 od 23.1.2001. godine, i predmet vraća prvostepenom Sudu na ponovni postupak.
Punomoćnik
59
Odluka suda po predlogu za ponavljanje parničnog postupka

XIII P. 3408/02
TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao predsednik veća, u pravnoj stvari po tužbi
tužioca opštine Zvezdara iz Beograda, Bulevar Revolucije br. 77, koju zastupa zakonski zastupnik J.P.
opštine Zvezdara, protiv tuženih K.N. iz Beograda, Subotička 26, koga zastupa advokat P.Z. iz Beograda,
Bulevar Kralja Aleksandra 99 i J.P. za stambene usluge iz Beograda, Danijelova 33, po predlogu za
ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, doneo je po održanom i zaključenom ročištu, dana 23.
maja 2003. godine sledeće
R E Š E Nj E
ODBIJA SE predlog prvotuženog N.K. iz Beograda za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka,
KAO NEOSNOVAN.
Prvotuženi je preko punomoćnika podneo ovom sudu dana 19.3.1999. predlog za ponavljanjem
pravnosnažno završenog postupka, navodeći da je sin prvotuženog dobio fotokopiju rešenja o
eksproprijaciji, broj 109/49, od 7.12.1953., i to dana 26.2.1999. g. i da navedeno rešenje predstavlja važan
dokaz da tužilac nije vlasnik predmetnog stana, te da stoga ne može ni imati svojstvo tužioca u pravnoj
stvari. Prema rešenju o eksproprijaciji kat. parcele na kojoj se nalazi predmetni stan, izvršena je
eksproprijacija u korist države, a za potrebe izgradnje stambene kolonije savezne planske komisije, koja je
i finansirala izgradnju predmetne kuće sa 2 stana u okviru stambene kolonije. Prema ovom rešenju vlasnik
predmetnog stana može biti samo Savezna planska komisija, za čije potrebe je i izvršena izgradnja
stambene kolonije, a pravni sledbenik Savezne planske komisije je Savezni zavod za društveno planiranje
SFRJ, odnosno Savezni zavod za društveno planiranje u SRJ. U toku prvostepenog postupka opština
Zvezdara je sve vreme tvrdila da ne postoji rešenje o eksproprijaciji, a sve u cilju zaštite interesa tužioca.
Tuženi je u predlogu naveo da ukoliko bi rešenje o eksproprijaciji bilo poznato tokom prvostepenog i
drugostepenog postupka, došlo bi do drugačije odluke, jer iz rešenja proizilazi da eksproprijacija nije
izvršena u korist opštine Zvezdara, već u korist drugog pravnog lica, koje je na osnovu ovog akta i
finansirala izgradnju predmetnog stana. Kako se rešenjem o eksproprijaciji osporava pravo vlasništva
opštine Zvezdara na predmetnom stanu, i tim aktivna legitimacija za vođenje postupka, predložio je da
sud usvoji podneti predlog za ponavljanjem pravnosnažno završenog postupka, kao osnovan. Troškove je
tražio, ali ih nije bliže opredelio.
Zakonski zastupnik tužioca je osporio navode prvotuženog u predlogu za ponavljanjem postupka,
navodeći da se predmet spora nije odnosio na pravo korišćenja zemljišta već se odnosio na pravo
korišćenja nepokretnosti – stana, i da je tužilac tokom postupka dokazao da je aktivno legitimisan za
vođenje spora. Predložio je da sud odbije predlog za ponavljanjem pravnosnažno završenog postupka
kao neosnovan, troškove nije tražio.
Drugotuženi se tokom postupka protivio predlogu za ponavljanjem pravnosnažno završenog postupka.
Sud je u dokazanom postupku pročitao spise ovog suda P.2035/96. P.1750/00 i P-3408/02-
Na osnovu ovih izvedenih dokaza koje je sud cenio u smislu odredbe člana 8 ZPP, sud je utvrdio
sledeće.
Čitanjem prepisa rešenja broj 109/49 Trećeg veća gradske eksproprijacione komisije u Beogradu, sud
je neosporno utvrdio da je ovim rešenjem za eksproprisanu imovinu suvlasništvo V.S.P, biv. iz Beograda,
na ½ zemljišta, i D.T.Lj. iz Beograda, suvlasništvo na drugoj polovini zemljišta, i to kat. Parcela 4881/106,
ZKUL broj 4550 KO Beograd 4, u površini od 531.40 m² narodni odbor grada Beograda, po
pravnosnažnosti rešenja bio dužan da isplati nadoknadu za eksproprisanu imovinu.
Sud je izvršio uvid i u priloženi izvod iz zemljišnih knjiga, od 6.12.2000., te je utvrdio da je ZK telo I,
koje se nalazi na kat. parceli 7722 – zemljište bez zgrade, površine 5 ari i 32 m² državna svojina,
vlasništvo republike Srbije, dok je ZK telo II, pod rednim brojem 1 – kuća broj 26, u ulici Subotička u
Beogradu – baraka, bez dokaza o pravu vlasništva.
Čitanjem uverenja republičkog geodetskog zavoda, centra za katastar nepokretnosti Beograd, služba
za katastar nepokretnosti Beograd, od 7.6.2000. g., sud je neosporno utvrdio da je ovim uverenjem
potvrđeno da kat. parcela novog premera 7722 odgovara kat. parceli 4881/106 starog premera.
Čitanjem potvrde JP za stambene usluge broj 13/107, od 8.3.1995., sud je utvrdio da je udru žilac,
odnosno poverilac stana broj 1, u stambenoj zgradi k.br.26, u ulici Subotičkoj u Beogradu, opština
Zvezdara, a da dokaz o vlasništvu JP za stambene usluge ne poseduje, i da je zgrada zidana 1948. g.
Sud je postupajući po nalogu Okružnog suda u Beogradu, koji je iznet u rešenje GŽ.6017/02, od
10.9.2002. g., u ponovnom postupku otklonio učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, te
60
nakon što je ocenio da je podneti predlog za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka blagovremen,
potpun i dozvoljen, po održanom ročištu za raspravljanje po predlogu, doneo odluku o istom, i našao da je
isti neosnovan, a ovo iz razloga što se rešenjem o eksproprijaciji ne dovodi u pitanje aktivna legitimacija
tužioca u ovoj pravnoj stvari, jer se ovim rešenjem vrši potpuna eksproprijacija zemljišta, koja se nalazi na
kat. parceli 4881/106, upisana u ZKUL broj 4550 KO Beograd 4, koji je površine 531.40 m2, i da se ovim
rešenjem ne vrši potpuna eksproprijacija nepokretnosti – stana broj 1, u zgradi k.br.26 u ulici Subotičkoj u
Beogradu. Naime, tokom prethodnog postupka tužilac je dokazao da je aktivno legitimisan za vođenje
ovog spora, a na osnovu potvrde od 8.3.1995.
Sud nalazi da naknadno upotebljen pismeni dokaz nije osporio činjenično stanje utvrđeno u
prethodnom postupku, a posebno nije osporio pravo vlasništva tužioca na spornom stanu.
Sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja, shodno odredbi člana 421 tačka 9, 432 tačka 6, 424,
425, 427 stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Punomoćnik prvotuženog-predlagača na ročištu koje je bilo održano 23.5.2003. godine zahtevoa je
naknadu troškova parničnog postupka, ali u roku koji mu je ostavio sud, od 3 dana, nije opredelio pismeno
troškove za koje je tražio naknadu, te sud nije odlučivao o naknadi parničnih troškova, a shodno odredbi
člana 164 Zakona o parničnom postupku.
POUKA O PRAVNOM LEKU: PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA

Protiv ovog rešenja može se izjaviti Žalba Okružnom sudu u Beogradu,
u roku od 15 dana od dana prijema istog, a podnosi se ovom sudu.
61

Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Primeri tužbi i drugih akata u parničnom postupku

Tužba za ispražnjenje poslovnog prostora

OPŠTINSKOM SUDU U KRUŠEVCU

TUŽILjA: MARINKOVIĆ VERA iz Kruševca, Partizanska 12,

Tužene obavljaju frizersko-kozmetičarsku delatnost u tužiljinom poslovnom prostoru - lokalu površine

Tužba radi smetanja poseda

rešenja u iznosu koji sud odredi , pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Tužba za povraćaj duga

Tužba za povraćaj predmeta svojine (reivindikaciona tužba)

OPŠTINSKI SUD U SOMBORU

I.Tužioci su suvlasnici sa po ¼ prava svojine na nekretnini – poslovno stambenoj zgradi na sprat

Tužba za razvod braka

TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA

Tužba radi izdržavanja dece

OPŠTINSKOM SUDU U SOMBORU

Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju

OPŠTINSKOM SUDU U NOVOM SADU

Tužilja: BOSANAC MARIJA iz Novog Sada, ul. Cara Dušana br.20,

Raskida se ugovor o doživotnom izdržavanju 3.R.606/96 zaključen 11.septembra 1996.godine pred

Tužilja, Bosanac Marija

Tužba radi deobe zajedničke imovine stečene u braku

OPŠTINSKI SUD U SUBOTICI

Tužilja: LENUCA ČORDAR iz Subotice, Ludoška 42a

Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa više ročišta)

ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI

sastavljen dana 27.6.2005.g

Predsednik veća, Tužilac: I.J.

Zbog izmene u sastavu veća rasprava počinje iznova, čitanjem spisa.

Da se u dokaznom postupku sasluša sudski veštak Ž. S.

USVAJA SE predlog punomoćnika prvotuženog-drugotuženog, te od SO Zvezdara zatraži akt po citatu

Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa jednim ročištem)

ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI

Sastavljen dana 15.01.2009. godine

PREDSEDNIK VEĆA : Tužilac:

Članovi veća-sudije porotnici Tuženi:

Zapisničar: Predmet spora:

Zapisnik o većanju i glasanju u parnici

ZAPISNIK O VEĆANjU I GLASANjU

Sastavljen dana, 01.07. / 2005. god. U građanskom predmetu tužioca T.Z.,

Presuda na osnovu priznanja

Odbija se kao neosnovana žalba tuženog Nikole Stojadinovića, pa se POTVRĐUJE presuda na

reviziona presuda VKS kojom se meritorno presuđuje

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P.br. 313/03 od 12.2.2007. godine, delimično je

Tužena drugostepenu presudu revizijom pobija u delu u kome je obavezana da plati

do zaključenja glavne rasprave i ponovljene u žalbi koja je upućivala na primenu Zakona o

Tuženoj u smislu pomenute procesne norme pripada pravo na troškove spora,

Predsednik veća – sudija

Rešenje na osnovu odricanja - u sporu zbog smetanja poseda

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se izjaviti žalba

Presuda na osnovu priznanja

Tužilja je preko punomoćnika podnela sudu tužbu radi utvrđenja.

POUKA O PRAVNOM LEKU: Predsednik veća - sudija

Presuda na osnovu odricanja

Tužilja je preko punomoćnika podnela sudu tužbu radi utvrđenja i ispunjenja.

POUKA O PRAVNOM LEKU: Predsednik veća - sudija

Presuda zbog propuštanja

USVAJA SE tužbeni zahtev te se RASKIDA ugovor o prodaji koji je zaključen dana

POUKA O PRAVNOM LEKU: Predsednik veća - sudija