32. Inovacija je prva primena starih ili novih ideja, odnosno otkrića u vidu novog proizvoda ili procesa.

Inovacija u najširem smislu predstavlja osnovno sredstvo

preduzetništva- sredstvo pomoću kojeg se koristi promena i transformiše u mogućnost za izvršavanje različitih proizvodnih ili uslužnih delatnosti. Dakle inovacija kreira
„resurs“ upotrebne vrednosti za čoveka, koji tek tada ima ekonomsku vrednost.
Proces inovacije (koji je interaktivan, iterativan, istovremen i međusobno usklađen) može da počne razvojnim aktivnostima podstaknutih (iniciranih) od strane:
A. tržišta (demand pull ili market-led pristup)
B. tehnoloških podsticaja/aktivnosti (technology push ili science-driven pristup)
Promena je ta koja omogućava da se ostvari nešto novo i nešto različito. Sistematska inovacija sastoji se od svrsishodnog i organizovanog traganja za promenama (na putu
ekonomskih i socijalnih inovacija), i to onih koje su se (najčešće) već dogodile ili su na putu da se dogode, a nekada i sama inovacija predstavlja tu promenu (retko). Većina
uspešnih inovacija zaista „iskorišćava“ tu promenu.
Sistematska inovacija prema P. Druckeru (1985), znači i kontrolisanje sledećih izvora inovativne mogućnosti:
IZVORI IZ OKVIRA POSLOVNOG SISTEMA
(preduzeća, privredne grane ili javne ustanove. Oni su uočljivi ljudima iz istih sektora proizvodnje ili usluga. U osnovi to su samo simptomi, naznake i indikatori promena
(onih koje su se već desile ili su na putu da se dese)).
1) Neočekivano 2)Nepodudarnosti ekonomske realnosti 3) Inovacija zasnovana na 4) Promene u strukturi privrede
neočekivani uspeh, (izmedju stvarnosti kakva je trenutno i stvarnosti koja bi mogla da potrebi nekog procesa ili tržišta, koje svakog iznenade.
neočekivani promašaj i bude).Tu spadaju: (npr. proizvodnje);
neočekivani spoljni dogadjaj a) nepodudarnost izmedju ekonomskih realnosti jedne privredne
delatnosti (s.j.u);
b) nepodudarnost izmedju realnosti jedne privredne delatnosti (s.j.s) i
pretpostavki o njoj;
c) nepodudarnost izmedju napora jedne privredne delatnosti (s.j.s) i
vrednosti i očekivanja njihovih mušterija;
d) interna nepodudarnost u okviru ritma i logike samog procesa;
IZVORI IZ OKRUŽENJA
(promene van preduzeća, tj. van privredne grane)
1) Demografska kretanja - promene;
2) Promene u opažanjima, raspoloženjima i značenjima;
3) Nova saznanja, naučna i nenaučna.
33. NEOCEKIVANO
Neočekivano obuhvata:
1) Neocekivani uspeh (IBM-elektromehaničke računovodstvene mašine, namenjene bankama) – je skoro potpuno zanemaren, jos gore, menadzment pokazuje tendenciju
njegovog aktivnog negiranja, odbijanja. Osnovni razlog sto menadzment tesko prihvata neocekivani uspeh (kao izvor inovativnih mogućnosti) jeste u tome sto preovladjuje
prirodno uverenje da “normalno” i da “vecno” traje samo ono sto je vec trajalo u praksi jedno duze vreme. Sve ostalo sto se “protivi normalnom zakonu” odbacuje se kao
nezdravo i nenormalno. Neocekivani uspeh je zaista mogucnost i svaki od njih rukovodsto mora da posmatra, ali on postavlja neke zahteve. Pre svega zahtev da on bude
ozbiljno uzet u razmatranje.
2) Neocekivani promasaj („Katanci i Indija“) – Za razliku od uspeha, promasaji se ne mogu zanemariti i odbaciti. Ali se i oni mogu videti kao simptomi mogucnosti. Veliki
broj promasaja su greske, nesposobnosti izvrsenja projekta. Ukoliko nesto ipak omane, takav promasaj cesto nagovestava vaznu promenu, a s njom i znacajnu mogucnost.
Suoceni sa neocekivanim promasajem, rukovodioci moraju izaci napolje, da pogledaju okolo i osluskuju. Promasaj se uvek mora uzeti kao simptom neke nove inovacijske
mogucnosti i kao takav ozbiljno razmotriti.
3) Neocekivani spoljni dogadjaji (IBM i personalni računari) – spoljni događaji tj. oni koji nisu registrovani u setu informacija i podataka kojima raspolaze menadzment,
takodje su veoma vazni. Ponekad su cak i znacajniji od “internih”. Uslov za uspeh u iskoriscavanju neocekivanog spoljnog dogadjaja je, da te aktivnosti moraju da vode ljudi
sa znanjem i iskustvom. On moze biti mogucnost za promenu već postojeće ekspertize na nove vrste delatnosti (doduše više u proširenju nego u diverzifikaciji neke delatnosti)
i njegovo iskoriscenje pogodnije je za vodece kompanije.

34. NEPODUDARNOSTI
Nepodudarnost je neslaganje izmedju onoga sto jeste i onoga sto bi trebalo da bude (ili onoga sto jeste i onoga sto svako pretpostavlja da jeste). Ona naglasava postojanje
neke vazne greske, a greska je izazov za inovaciju. Postoje nekoliko vrsta nepodudarnosti:
1) Nepodudarnosti ekonomske realnosti (Zdravstvena zaštita) – javljaju se kada traznja nekog proizvoda ili usluga naglo raste.Tada bi trebalo da se desi i naglo poboljsanje
ekonomskih performansi, a u realnosti se ipak to ne desava. Obicno su te nepodudarnosti makrofenomeni, koji se desavaju u okviru citave industrijske grane ili citavog
sektora usluga. Nepodudarnost izmedju ekonomskih realnosti jeste poziv za akciju. Inovacija koja uspešno iskorišćava ovu vrstu nepodudarnosti pre bi morala da bude
jednostavna i očigledna (nego komplikovana i grandiozna).
2) Nepodudarnosti izmedju realnosti i pretpostavke o njoj (Prekookeanski brod za generalni teret) – javlja se kada ljudi jedne proizvodne ili usluzne delatnosti pogresno
opazaju realnost proizvodne ili usluzne delatnosti, zbog cega prave pogresne pretpostavke o njoj, a njihovi napori se usmeravaju u pogresnom pravcu. Oni ce se koncentrisati
na oblast gde rezultati i ne mogu postojati. Ova nepodudarnost retko zahteva “herojsku” inovaciju, a mnogo pre rešenje treba da bude jednostavno, usmereno i veoma
specifično.
3) Nepodudarnost izmedju opazenih i stvarnih vrednosti i ocekivanja klijenata („Hruščov i automobili“) – ova nepodudarnost je najcesca i najopštija. Proizvodjaci i
dobavljaci skoro uvek pogresno zamisljaju sta kupac stvarno kupuje. Oni moraju da pretpostave da je ono sto predstavlja “vrednost” za proizvodjaca i dobavljaca, isto tako
jednaka “vrednost” i za potrosaca. Da bi se uspelo u bilo kom poslu, mora se verovati u taj posao i uzimati ga ozbiljno.
4) Nepodudarnosti u okviru ritma ili logike procesa (Konorove konverzije enzima) – nije sasvim suptilna stvar. Svrha postojanja nekog proizvoda ili usluge je da zadovolji
potrebe potorosaca. Ukoliko se taj aksiom zaista prihvati i po njemu postupi, koriscenje nepodudarnosti kao mogucnosti za inovaciju postaje dosta laka i visoko efikasna.
Ovaj tip nepodudarnosti je obicno na raspolaganju jedino ljudima koji se nalaze u okviru datog sektora proizvodnje ili usluga, to nije nesto sto bi neko spolja mogao da
primeti.
35.POTREBA PROCESA
Potreba kao izvor inovativne mogucnosti je veoma specificna, nazvana je „potrebom procesa”. Ona je konkretna i postoji u okviru procesa poslovnih aktivnosti, proizvodnje
i usluga. Neke inovacije, zasnovane na potrebama procesa, iskoriscavaju nepodudarnosti, druge iskoriscavaju demografske statistike. Potreba procesa ne pocinje dogadjajem
u okruzenju (za razliku od drugih izvora inovacije), ona pocinje sa poslom koji treba da se uradi. Ona je usmerena na radni zadatak i usavrsava proces koji vec postoji. U
inovacijama zasnovanim na potrebi procesa, svako u organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Ipak, o njoj niko nista ne zna. Medjutim, kada se inovacija pojavi, odmah je
prihvacena kao „ocigledna“ i brzo postaje standard – model („Fotografija“ i „Mačje oči“). Da bi bila uspešna, inovacija zasnovana na potrebama procesa, mora da
zadovolji 5 kriterijuma: samodovoljan proces, jedna „slaba“ (nedostajuća) karika, jasno definisan cilj, jasna mogućnost i specifikacija traženog rešenja, kao i prihvatanje „da
može postojati bolji način“.
Postoje medjutim neka vazna ogranicenja i upozorenja , tj.:
1) Potreba da se mora razumeti – Nije dovoljno da se potreba samo oseti, jer tako nije moguce definisati specifikacije trazenog resenja („Matematika“).
2) Ponekad mozemo cak potpuno da shvatamo proces i njegovu potrebu, pa da ipak nemamo znanja potrebna za izvrsenje zadatka ili posla („Proizvodnja papira“).
3) Resenje mora da odgovara nacinu na koji ljudi rade svoj posao i hoce da ga rade („Banke podataka“).
Mogucnost potrebe procesa treba da bude testirana i u odnosu na tri pomenuta ogranicenja:
1) Da li zaista razumemo sta je potrebno?
2) Da li raspolazemo odgovarajucim znanjima ili se ona mogu obezbediti u okviru dostignutog nivoa razvoja tehnologije?
3) Da li resenje odgovara ili povredjuje moralne i druge vrednosti potencijalnih korisnika?

36.PROMENA U STRUKTURI PRIVREDE ILI TRZISTA

Privredne i trzisne strukture ponekad ostaju nepromenjene godinama i izgledaju potpuno stabilne. U stvarnosti privredne i trzisne strukture su dosta krte i lomljive, pa
svaka promena u strukturi privrede ili tržišta pruža mogućnost i priliku za inovaciju. U strukturi industrije promena zahteva preduzetništvo od svake kompanije, tj. da se one
zapitaju „šta je naš posao?“. Svako od njih odgovoriće različitim, ali i novim odgovorom. („Volstrit-DLJ“ i „inteligentni investitor“)
Mogu se odrediti cetiri veoma vidljiva indikatora predstojece promene u privrednoj strukturi:
1) Brzi rast odredjene grane privrede – Ukoliko neka privredna grana raste znatno brze od privrede u celini, moze se predvideti sa velikom verovatnocom da ce se njena
struktura drasticno menjati, najkasnije u fazi kada ona ostvari dvostruko veci obim. Postojece prakse su jos uvek veoma uspesne, pa niko ne trazi da ih bez potreba menja, ali
na kraju one opet postanu zastarele. („automobilska industrija“)
2) Udvostrucavanje obima poslovanja jedne privredne grane – U vreme kada jedna grana koja brzo raste udvostruci obim poslovanja, postaje neodgovarajuci nacin na
koji ona opaza i opsluzuje trziste. To narocito vazi za nacine na koje tradicionalni lideri odredjuju i segmentiraju trziste, koje vise ne odrazava stvarnost, nego proslost.
3) Promena u privrednoj strukturi usled konvergencija tehnologije – Jedan drugi razvoj, koji ce predvidljivo dovesti do iznenadnih promena u privrednoj strukturi, jeste
konvergencija tehnologija, koje su do tada smatrane kao potpuno odvojene. Naime povezivanjem dveju vrsta tehnologija („Bell Labs i ROLM - PBX“) mogu dovesti do
promena u privrednoj strukturi.
4) Brza promena nacina na koji jedna privredna grana obavlja posao – Jedna privredna delatnost je zrela za bitne strukturne promene, ukoliko se brzo menja nacin na
koji ona obavlja posao. („Privatna lekarska praksa u Americi“)
37.DEMOGRAFSKA KRETANJA
Demografska kretanja, najjasnija vrsta spoljnih promena, definisana su kao promene u stanovnistvu, njegovom obimu, starosnoj strukturi, sastavu, zaposlenosti,
obrazovnom statusu i dohotku. Ona imaju najlakse predvidive posledice, poznata su i skoro uvek „prednjače“ vremenu. Demografska kretanja imaju veliki uticaj na to, sta
ce ubuduce biti kupovano, od koga i u kojim kolicinama. (Americki tinejdzeri kupuju mnogo pari jeftine obuce godisnje zbog mode, a ne zbog trajnosti, ali su njihovi novacnici
“ograniceni”. Isti ljudi za nekoliko godina kasnije kupovace samo nekoliko pari obuce, nego kada su imali 17 god. – ali ce ih kupovati zbog udobnosti i trajnosti. Ljudi u prvim penzijskim
godinama cine glavno trziste putovanja i odmorima. Deset godina kasnije ti isti ljudi bice glavni klijenti starackih domova i skupe medicinske nege.).

Poslovni ljudi, ekonomisti i političari uvek su bili svesni kriticne vaznosti populacionih trendova, kretanja i dinamike, ali je nisu često uzimala u obzir pri donošenju svojih
odluka. Međutim, osnovna pretpostavka za nase vreme mora biti da je stanovnistvo u svetu nestabilno i podlozno iznanadnim i ostrim promenama.To je prvi faktor koji mora
biti analiziran od strane biznismena (dakle posebnu paznju treba obracati na demografska kretanja i promene koje su pri tom brze, radikalne i bez prethodnog upozorenja
nastaju). Analiza demografskih promena pocinje posmatranjem podataka o stanovnistvu. Sam apsolutni broj stanovnika je međutim najmanje znacajan podatak, a daleko je
vaznija, na primer, starosna struktura. Segmentacija o dostignutom stepenu znanja, sa druge strane, moze da bude jednako, ako ne i važnija(npr. prodaja enciklopedija ili
putovanje na odmor).
Većina odgovora na ova pitanja su uglavnom dosta laka i jasna. Oni su građa i za deo istraživanja tržišta, a početak toga je statistika. Za one koji istinski hoce da izadju na
teren da gledaju i slusaju, promenjena demografska struktura je istovremeno visoko produktivna i visoko pouzdana inovativna mogucnost.

38.PROMENE U OPAZANJU
Značenje izjava „čaša je do pola puna“ i „čaša je do pola prazna“ u matematici nema razlike, ali u stvarnosti ono je i te kako različito, baš kao što su različite i njen posledice.
Upravo u promeni opažanja ispunjenosti čaše (od puno do prazno) leže inovativne mogućnosti.
Primeri: „hipohondrija Amerikanaca“, „Način ishrane ljudi“, „Promene u opažanju srednje klase“,
„Promene u opažanju i značenju kao uzrok neočekivanog“ - Neocekivani uspeh ili neocekivani promasaj cesto je indikator promena u opazanju i znacenju. Kada se dogodi
promena u opazanju, cinjenice se ne menjaju. Menja se njihovo znacenje. To znacenje se menja od vidjenja sebe sa jednom ulogom do viđenja sebe u drugoj ulozi. Tako, svi
uspesni inovatori na bilo kom polju teze da budu sto blize polju na kojem vrse inovacije. Jedina stvar koja ih drzi po strani jeste njihova svest o mogucnostima.
Medjutim, nema niceg opasnijeg nego prerano krenuti u iskoriscavanje promene u opazanju. Na prvom mestu, mnogo onoga sto izgleda kao promena u opazanju, ispostavi
se da su u stvari modne novosti kratkog veka. One prodju za godinu ili dve. Medjutim, isto tako nije uvek jasna ni razlika izmedju prolazne mode i prave promene. Osim
toga, skoro je nemoguce predvideti kakve ce biti posledice takve promene u opazanju.
39*.NOVO ZNANJE
Inovacija zasnovana na znanju je „super zvezda“ preduzetništva. Ona donosi novac (zato mnogi ljudi i pomisle na novac kada se govori o inovaciji). Inovacije nisu
uvek zasnovane na znanju (neke su trivijalne), ali među onim inovacijama koje jesu zasnovane na znanju nalaze upravo one koje „pišu istoriju“. To znanje nije uvek
naučno/tehničko, već ono može biti u sferi socijalnog (socijalne inovacije) sa podjednako važnim uticajem, čak i većim.
Inovacija zasnovana na znanju razlikuje se od svih drugih inovacija, po svojim osnovnim karakteristikama: vremenskom rasponu, stopi slucajnosti i predvidljivosti i
izazovima koje postavlja preduzetnicama jer je teska za upravljanje.
1. Inovacija zasnovana na znanju ima najduze „vreme realizacije“ od svih inovacija. Postoji dugi vremenski raspon izmedju pojave novog znanja i pocetka
njegove primenjivosti na tehnologiju, a onda postoji jos jedan dugi period pre nego sto se nova tehnologija preobrati u proizvode, procese ili usluge na trzistu.
(„Hemoterapija“ i „Dizel motor“).
2. Druga karakteristika inovacija zasnovana na znanju jeste da one nikada nisu zasnovane na jednom faktoru, nego na konvergenciji vise razicitih vrsta znanja,
medju kojima ima i onih koja nisu naucna ili tehnološka. („Hibridizacija semenja i stoke“)
Inovacija zasnovana na znanju ima svoje specificne zahteve. Ti zahtevi se razlikuju od svih ostalih zahteva drugih inovacija:
 Naime, inovacija zasnovana na znanju zahteva pazljivu analizu svih neophodnih faktora bilo samog znanja, bilo socijalnih, ekonomskih ili perceptivnih faktora.
Analiza mora da utvrdi koji faktori jos nedostaju (da li se mogu proizvesti ili ne – odložiti inovaciju).
 Drugi zahtev je jasna koncentracija paznje na stratesku poziciju. Sama cinjenica da inovacija privlaci mnoge ljude i izaziva uzbudjenje, znaci da inovator
mora da bude u pravu vec prvi put (a ne kao probni pokušaj).
 Najzad, inovator baziran na znanju, a posebno onaj cija je inovacija zasnovana na naucnom ili tehnoloskom znanju, treba da uci i praktikuje preduzetnicki
menadzment.
Inovacija zasnovana na znanju (i pored dobre analize, jasnog fokusa i doslednog vođenja) još uvek pati od jedinstvenih rizika i (još gore) urođene nepredvidivosti.
 Po svojoj prirodi, ona je nemirna kombinacija dveju sopstvenih karakteristika: dugog „vremena realizacije“ i konvergencije („eksplozija oduševljenja, pa
posle nekoliko godina potres sa malo preživelih“)
 Da bi bila uspesna, inovacija zasnovana na znanju mora da bude „zrela” (da postoji prijemčivost za nju), jer sama inovacija donosi promenu (ona se još nije
desila) i ona ima za cilj stvaranje potrebe i zelje. („prijemčivost je najčešće kocka“)
 Rizici su najveći kod inovacija zasnovanih na novim saznanjima u oblasti nauke i tehnologije, a mnogo manji kod inovacija koja ne zahtevaju ova znanja (npr.
socijalne inovacije). No, i pored toga, rizici se mogu značajno smanjiti putem integrisanja novih znanja kao izvora inovacija sa jednim od ostalih izvora, ranije
opisanih (neočekivano, nepodudarnost,! potrebe procesa).
Nova znanja (naučna otkrića i pronalasci) nisu toliko česta (rezultat mukotrpnog dugogodišnjeg NIR), ali kada se dese menjaju čitave oblasti, pa čak i način života
čovečanstva („Flemingovo otkriće penicilina“). Obično se pri tom jedan naučni rezultat publikuje kao naučno otkriće koga dalje razvijaju brojni istraživači do njegove
komercijalizacije (prođe i do 25-35 godina). To zahteva spajajnje većeg broja drugih otkrića i drugih znanja iz različitih disciplina („avion braće Rajt“). Često se dešava da
naučna otkrića ostaju dugo u domenu literature dok se ne stvore uslovi za komercijalizaciju proizvoda. Paradoksalno je i to da ljudi i IR odeljenja koja dođu do tih otkrića, u
pojedinim slučajevima gube plodove tog rada jer samo uspeju da stvore mogućnosti drugima da razviju i komercijalizuju proizvod („Flemingovo otkriće-Britanci, a
iskoristili Amerikanci Pfizer“).
Vreme radi protiv ljudi koji se bave fundamentalnim istraživanjima, sredina u kojoj rade je gruba i ne prašta (nema druge šanse) i sve je manje šansi za uspeh
(„prozor je zatrpan“).