УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

БОЈАН КРЕСОЈЕВИЋ

МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ ЗА ОЦЈЕНУ ЕФЕКАТА

КУПОВИНЕ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ

ДИПЛОМСКИ РАД

БАЊА ЛУКА, ЈУЛ 2016.

 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ ЗА ОЦЈЕНУ ЕФЕКАТА КУПОВИНЕ

ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ДИПЛОМСКИ РАД

Предмет: Економско – математички модели и методе

Ментор: Проф. др Станко Станић

Студент: Бојан Кресојевић

Индекс бр. 3/12

Одсјек: Финансијско управљање, банкарство и осигурање

Смјер: Финансијско управљање, банкарство и осигурање

Бања Лука, јул 2016.

РЕЗИМЕ
У раду ће бити представљен математички модел који описује сегмент
функционисања привреде Републике Српске. Модел представља модификацију инпут –
аутпут табеле и друштвене рачуноводствене матрице. За разлику од друштвене
рачуноводствене матрице која садржи производњу, факторе, институције и
капиталне рачуне, приказани модел заснован је на подацима о потрошњи и дохотку
институционалних сектора: домаћинстава, предузећа, државе и остатка свијета.
Конструкција модела је лимитарана доступним подацима. Уколико постоје детаљнији
подаци о токовима новца, тако да су аналитички приказани по субјектима (запослени,
пензионери и сл.) било би могуће остварити бољи увид у структуру привреде,
стварање и расподјелу дохотка. Модел се може користити на више начина, попут:
израчунавање ефеката промјене понашања одређеног институционалног сектора на
остале секторе, израчунавање ефеката промјене структуре привреде, односно
промјена токова потрошње и дохотка унутар привреде. Основна примјена модела се
односи на израчунавање мултипликативних ефеката који произилазе из промјене
вриједности егзогених варијабли у моделу.

С обзиром на успорен раст привреде Репбулике Српске у периоду од 2008. до 2014.

године, који је у просјеку износио 0,69%, јавља се потреба за проналаском начина
унапређења структуре привреде који би довео до убрзаног раста привреде. Да би се
поспјешио раст домаће привреде, потребно је подстаћи потражњу за добрима и
услугама. Један од начина да се то учини је преусмјеравање потражње резидената са
потражње за увозним добрима, на потражњу за домаћим добрима. За то је потребно
донијети скуп мјера, како би се подстакла супституција увозних добара домаћим.
Удруживање домаћих произвођача у мрежу која ће представљати бренд за себе, под
називом КУРС (Куповином Улажите у Републику Српску). Мрежа би функционисала
на начин да чланови мреже пристају на одабравање попуста потрошачима, на њихове
производе, у распону од 3 до 5%, на шта би потрошачи реаговали купујући домаће у
односу на увозне производе. Овакве мјере неопходно је подржати кроз владине
институције како финансијски, тако и нефинансијски пружајући логистичку подршку
у промоцији и организацији мреже.

Ефекти успостављања КУРС мреже се могу квантификовати уз помоћ

математичког модела који симулира функционисање привреде Републике Српске.
Модел је заснован на потрошном и доходовном приступу мјерења бруто домаћег
производа при чему се бруто домаћи производ по потрошном приступу модификује
тако да представља збир потрошње у земљи домаћинстава, предузећа и државе, као и
потрошње иностраних субјеката, мјерене вриједношћу извоза на нивоу привреде.
Бруто домаћи производ према доходовном приступу се прилагођава тако да
представља збир доходака становништва, привреде и државе. Да би се модел
конструисао, потребно је формулисати неколико претпоставки као што су: подјела
варијабли на ендогене и егзогене (неке варијабле могу бити дјелимично ендогене, а
дјелимично егзогене), процјена учешћа институционалних сектора у мјешовитом
дохотку и сл. Базирано на формулисаним претпоставкама могуће је конструисати
неколико варијанти. У раду ће бити приказане двије варијанте. Прва, гдје је
претпостављено да се варијабле дијеле на ендогене и егзогене. Овај сценарио
подразумијева да је потрошња становништва и предузећа у потпуности
детерминисана висином дохотка. Као таква, ова варијанта представља
оптимистичку варијанту код процјене вриједности мултипликатора. Према овој
варијанти мултипликативни ефекти егзогеног повећања потрошње домаћих
производа огледали би се у вриједности мултипликатора од 2,14. Друга, гдје је
претпостављено да су одређене варијабле у одређеном износу детерминисане
дохотком, али су у већем износу егзогено одређене (потрошња становништва и
предузећа). Ова варијанта је реалнија, с обзиром да постоје други фактори, осим
дохотка, који одређују потрошњу субјеката. Мултипликативни ефекти, према овој
варијанти, су одређени мултипликатором од 1,44. Како би се мјерила реакција
потрошача на евентуално увођење КУРС мреже, проведено је анкетно истраживање
на узорку од 572 испитаника. Према резултатима анкетног истраживања 22%
испитаника би преферирало домаће производе широке потрошње, уколико би им био
одобрен попуст од 3%, док би на попуст од 5% реаговало 46% испитаника у узорку.

Кључне ријечи: Математички модел, мултипликатор, бруто домаћи производ, домаћи

производи, привредни раст.
SUMMARY
In the paper, it will be introduced a mathematical model which describes functioning of the
economy segment of Republic of Srpska. The model is modification of input – output table and
Social Accounting Matrix (SAM). Whereas SAM contains production, factors, institutions and
capital accounts, this model is based on data of income and consumption of institutional
sectors: households, enterprises, government and rest of the world. Construction of the model
is limited by available data. If more detailed data were available, where analytically are
shown money flows by subjects (employees, pensioners etc.), it would be possible to have
better insight in economy structure. It is possible to use the model for more purposes, as:
effects evaluation of change in behavior of certain institutional sector on other sectors, effects
evaluation of change in economy structure, as change in consumption flows or income flows.
Basic application is related on evaluation of multiplied effects which are caused with change
in exogenous variables in model.

Considering slow economy growth in Republic of Srpska, in the 2008 – 2014 period, which is
0,69% on average, it is necessary to find way to improve economy structure that will cause
faster economic growth. To accelerate economic growth, it is necessary to instigate demand
for domestic goods and services. One way to do that is substitution of demand from import
goods to domestic goods. It is necessary to make few decisions and measures to support
substitution of import goods with domestic goods, as joining of domestic producers in
network, called KURS. Members of network would rebate to customers, on own products, in
interval from 3 to 5%, what will be accompanied with positive reaction in demand of
customers for domestic products. It is necessary that government supports these measures
financially and non-financially with logistical support in promotion and organization of the
network.

It is possible to quantify effects of the KURS network by mathematical model which simulates
functioning of the economy of Republic of Srpska. The model is based on income and
consumption approach of Gross domestic product, where these approaches will be modified
that Gross domestic product consist of domestic consumption of households, enterprises,
government and rest of the world, by consumption approach. By income approach, GDP will
consist of income of households, enterprises and government. To construct the model it is
necessary to formulate some assumptions like: classification of variables on endogenous and
exogenous, estimation of institutional sectors share in mixed income etc. Based on these
assumptions it is possible to construct few variants of the model. In the paper it will be shown
two variants of the model. First variant, that assumes that variables are classified as
endogenous or exogenous variables. This scenario means that household consumption and
consumption of enterprises are absolutely determinate with income. In accordance to that,
this variant is optimistic variant in evaluation of multiplier value. By this variant, multiplying
effects of exogenous increasing in household consumption of domestic products will be
reflected in multiplier value of 2.14. Second variant, where it is assumed that some variables
are particularly determinate by income and they are particularly (larger part) determinate
exogenously. This variant is more realistic, because there are other factors, beside income,
that determines consumption of subjects. Multiplying effects, by this variant, are reflect with
value of multiplier of 1.44.
For measuring of customers reaction on possibly implementation of KURS network, it is
carried research based on sample with 572 respondents. Results are that 22% of respondents
would prefer domestic products, if they where rebated with discount of 3%. Also, 46% of them
would react on discount of 5%.

Keywords: mathematical model, multiplier, Gross domestic product, domestic products,

economic growth.
 САДРЖАЈ
УВОД ......................................................................................................................................... 8
1. МАКРОЕКОНОМСКИ МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛИ................................................ 10
1.1. Међусекторски модели ........................................................................................... 10
1.2. Матрица друштвеног рачуноводства ..................................................................... 13
2. ДЕФИНИЦИЈЕ И КОМПОНЕНТЕ БДП-А ................................................................. 15
3. МЕТОДОЛОГИЈА .......................................................................................................... 17
3.1. Испитивање спремности потрошача у Републици Српској да купују домаће
производе ............................................................................................................................ 17
3.2. Испитивања постојања разлика малопродајних цијена између домаћих и
увозних млијечних производа ........................................................................................... 18
3.3. Статистичке методе за анализу прикупљених података ...................................... 19
3.4. Конструисање макроекономског математичког модела ...................................... 21
3.4.1. Постављање модела ......................................................................................... 21
3.4.2. Могућности примјене модела ......................................................................... 24
3.4.3. Израчунавање ефеката повећања куповине домаћих производа од стране
сектора домаћинстава .................................................................................................... 24
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ................................................................................. 26
4.1. Резултати испитивања ставова потрошача ........................................................... 26
4.2. Резултати испитивања цијена домаћих и иностраних млијечних производа .... 31
4.3. Статистичка анализа ставова потрошача .............................................................. 31
4.4. Математички модел привреде за Републику Српску и ефекти повећања
куповине домаћих производа ............................................................................................ 35
5. ПРИЈЕДЛОГ МЈЕРА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ КУПОВИНЕ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ................................................................................................... 39
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................ 41
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................ 43
ПРИЛОЗИ ............................................................................................................................... 44
УВОД
Након 2008. године Република Српска биљежи врло успорен економски раст, који
просјечно износи 0,69%, номинално. Обим спољнотрговинске размјене Републике
Српске са иностранством је све већи и повећао се са 80% на 109% бруто домаћег
производа у периоду од 2007. до 2014. године. Размјена са иностранством повећава
ефикасност тржишта повећавајући конкуренцију и опскрбљујући тржиште добрима
који се не могу произвести на датом тржишту или не уз адекватан ниво
продуктивности. Међутим, савремено тржиште показује одређене контрадикције, тако
Република Српска увози воду за пиће, иако је општепознато да располаже релативно
великим количинама чисте воде. Такође, становници Републике Српске неријетко
користе увозне млијечне производе, иако увозни производи не показују значајну
предност ни у погледу цијене, ни у погледу квалитета.

Проблем истраживања – Како повећати привредни раст у Републици Српској, те

учинити животни стандард вишим?

Ово је проблем који је увијек актуелан, с обзиром да се носиоци економске политике

увијек питају да ли је тренутни економски раст довољан, односно да ли га је могуће
повећати. Међутим, у посљедњих неколико година, у Републици Српској, врло је лако
уочити да привреда не биљежи довољан економски раст, с обзиром да је стопа раста
нижа чак и од развијених земаља. У складу с тим, потребно је идентификовати начин
на који се може усмјерити економија како би се увећала стопа раста.

Предмет истраживања – Примјена модела са линеарним релацијама у области

макроекономских агрегата.

У раду ће бити испитивани ефекти супституције куповине увозних добара домаћим

производа. Како би се оцијенили ефекти, биће кориштен математички модел са
линеарним релацијама. Мултипликативни ефекти промјене једне компоненте бруто
домаћег производа, на укупну вриједност БДП-а, може се утврдити само симултаним
моделом. У раду ће бити кориштене статистичке методе, како би се испитала спремност
потрошача да реагују на предложене мјере стимулисања куповине домаћих производа.
Предмет истраживања је практичан, с обзиром да рад садржи конкретне смјернице у
виду успостављања КУРС мреже домаћих произвођача, која би имала за циљ
заједничко дјеловање домаћих произвођача ради повећања конкурентности домаћих
производа.

Циљ истраживања – Обезбједити већи привредни раст у Републици Српској

преферирањем домаћих, насупрот увозних производа, те представљање
инструментарија за испитивање ефеката економске политике.

Циљ истраживања је двојак: прагматични и научни. Прагматични циљ истраживања је

да се дају препоруке и смјернице да се побољша конкурентност домаће привреде и
обезбиједи привредни раст, који ће резултирати вишим примањима становништва,
повећањем стопе запослености и на крају растом животног стандарда. При томе би
држава имала веће приходе по основу пореза, фирме по основу продаје производа, а
8
становници по основу дохотка од рада и пензија. Научни циљ је да се презентује
могућност примјене математичког модела заснованог на линеарним релацијама, у
области макроекономског моделирања, предвиђања и оцјене ефеката економске
политике. При чему презентовани модел представља модификацију у односу на до сада
често кориштене моделе засноване на инпут – аутпут табели и друштвеној
рачуноводственој матрици.

Главна хипотеза – Успоствање КУРС мреже домаћих произвођача довешће до

значајног привредног раста привреде Републике Српске.

Прва помоћна хипотеза – Успостављање КУРС мреже ће изазвати реакције потрошача

у Републици Српској, које се огледају у повећаној куповини домаћих произовда.

Друга помоћна хипотеза – Реакције потрошача на успостављање КУРС мреже биће

довољне, како би се постигли значајни, мултипликативни ефекти повећања бруто
домаћег производа.

Како би се тестирала главна хипотеза, која је детерминисана са двије помоћне хипотезе,

биће проведено анкетно истраживање, које има за циљ да испита ставове потрошача и
провјери њихове евентуалне реакције на успостављање КУРС мреже, што представља
тестирање прве помоћне хипотезе. Затим, биће извршена процјена ефеката повећане
куповине домаћих производа, на бруто домаћи производ, примјеном математичког
модела заснованог на линеарним релацијама.

9
 1. МАКРОЕКОНОМСКИ МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛИ
Предузећа продају робу и услуге и наплаћују своје приходе. Из својих прихода
предузећа набављају робу и услуге од других предузећа, исплаћују зараде радницима и
порезе држави. На основу прихода (претежно пореских) држава набавља добра и
услуге, исплаћује зараде радницима, пензије пензионерима и сл. Становништво, на бази
прихода од плата, пензија, дохотка од капитала и слично, купује добра и услуге
произведене у земљи и иностранству. Наведени примјери упућују на дуалност
трансакција. Прва димензија трансакција се односи на физичке испоруке добара и
услуга, а друга се односи на новчани ток. Све док физичке испоруке могу пратити
новчани ток довољно је посматрати само новчани ток. Да би физичке испоруке биле
обављене, потребно је да на располагању буде довољно сировина, капацитета машина,
радне снаге и сл. С обзиром да је ова претпоставка испуњена након свјетске економске
кризе хиперпродукције из 1929. године, довољно је посматрати само токове новца.
Наведени токови новца одражавају висок степен међуповезаности економског система,
те је у том случају прави изазов одредити значај сваког елемента система. Да би се ти
ефекти посматрали и израчунали, кроз историју кориштени су бројни макроекономски
математички модели.

Први корак креирања макроекономских математичких модела је креирање податковне

основе о кретању токова новца привреде на одређеном подручју. Један од првих
истакнутих радова на ту тему написао је François Quesnay (1694 – 1774). Quesnay је био
берберин на двору Луја XV у XVIII вијеку. Боравећи на двору у Версају, Quesnay је
развио сопствене економске теорије, које су постале окосница економске теорије у
Француској, у то вријеме – физиократизма. Његов рад, којег је назвао Tableau
Economique, објављен је 1759. године и у њему је математички описивао трансакције
између племића, пољопривредника и других учесника у размјени добара и услуга.
Истина је, Quesnay тада није посједовао детаљне статистичке податке, већ је своје
истраживање заснивао на личном просуђивању, искуству и процјени ефеката. 1,2

Веома значајан допринос овој области, дао је нобеловац Wasilly Leontief (1906 – 1999).
Свој први рад из ове области Leontief је назвао, по узору на Quesnay – а, Tableau
Economique of United States for 1919. У овом раду Leontief je поставио темељ Input –
Output (у даљем тексту: инпут – аутпут) табеле. За конструкцију инпут - аутпут табеле
добио је Нобелову награду 1973. године. Инпут – аутпут табела одражава постојање
међусекторске зависности унутар привреде. Саставни дио те табеле су понуда и
потражња за добрима и услугама појединачних сектора.

1.1. Међусекторски модели

Према мишљењу професора Станојевића, сви макроекономски математички модели се
могу подијелити у сљедеће: међусекторске, оптимизационе и економетријске. 3
Међусекторски модели, за разлику од оптимизационих модела, немају примарну сврху
израчунавања оптималног рјешења, већ одређивање ефеката одређених мјера
1
Duchin, F.; Steenge, A (2007) Mathematical Models in Input – Output Economics, Rensselaer Polytechnic
Institute, New York, p: 3
2
Marxist.org – преузето са: https://www.marxists.org/reference/subject/economics/quesnay/index.htm
3
Станојевић, Р. (1998) Међусекторски модели, Економски институт, Београд, предговор.
10
економске политике или егзогених промјена. Економетријски модели се разликују од
прве двије групе, с обзиром да је њихова садржина прожета економетријским методама.
Међусекторски модели почивају на инпут – аутпут табели, креираној за привреду
одређене територије, у одређеном временском периоду. Претпоставка инпут – аутпут
табеле је да је привреда подјељена на n сектора који производе хомоген производ на
јединствен технолошки начин. Такође, претпостављено је да је производна функција
линеарна, те је привредни раст занемарен у статичком међусекторском моделу.

Табела 1.1. – Елементи инпут – аутпут табеле

j – ти сектор
1 2 3 … ј=n 𝑥𝑖𝑗 Yi Xi
𝑛

1 x11 x12 x13 … x1n 𝑥1𝑗 Y1 X1

𝑗 =1
𝑛

2 x21 x22 x23 … x2n 𝑥2𝑗 Y2 X2

i – ти сектор

𝑗 =1
𝑛

3 x31 x32 x33 … x3n 𝑥3𝑗 Y3 X3

𝑗 =1
…

…
⋱
𝑛

i=n xn1 xn2 xn3 … xnn 𝑥𝑛𝑗 Yn Xn

𝑗 =1
𝑛 𝑛 𝑛 𝑛 𝑛 𝑛 𝑛

𝑥𝑖𝑗 𝑥𝑖1 𝑥𝑖2 𝑥𝑖3 … 𝑥𝑖𝑛 𝑥𝑖𝑗 𝑌𝑖 𝑋𝑖

𝑖=1 𝑖=1 𝑖=1 𝑖=1 𝑖=1,𝑗 =1 𝑖=1 𝑖=1
𝑛

Mj M1 M2 M3 … Mn 𝑀𝑗
𝑗 =1
𝑛

Dj D1 D2 D3 … Dn 𝐷𝑗
𝑗 =1
𝑛

Xj X1 X2 Xj … Xn 𝑋𝑗
𝑗 =1
Извор: обрада аутора

xij – вриједност добара и услуга које i – ти сектор испоручује j – том сектору

(репродукциона потрошња)

Mj – вриједност добара и услуга које j – ти сектор набавља изван система,

Dj – друштвени производ (додана вриједност) j – тог сектора,

Xj – друштвени бруто производ (бруто производња) j – тог сектора,

Yi – лична потрошња коју обезбјеђује i – ти сектор,

11
Xi – друштвени бруто производ i – тог сектора који се расподјељује.

У оквиру инпут – аутпут табеле колоне показује стварање вриједности производње, док
редови показују расподјелу створене вриједности. Међусекторски модели
функционишу тако што се на основу међусекторске табеле (инпут – аутпут) креира
матрична једначина која објашњава стварање и расподјелу производње и то:
−1
(1.1) 𝑋𝑖 = 𝐼 − 𝐴 ∙ 𝑌𝑖

При чему су:

𝑋1
𝑋2
(1.2) 𝑋𝑖 = 𝑋3
…
𝑋𝑛
𝑥 11 𝑥 12 𝑥 13 𝑥 1𝑛
1− − − ⋯ −
𝑋1 𝑋2 𝑋3 𝑋𝑛
𝑥 21 𝑥 22 𝑥 23 𝑥 2𝑛
− 1− − ⋮ −
𝑋1 𝑋2 𝑋3 𝑋𝑛
(1.3) 𝐼−𝐴 = 𝑥 31 𝑥 32 𝑥 33 𝑥 3𝑛
− − 1− ⋮ −
𝑋1 𝑋2 𝑋3 𝑋𝑛
⋮ ⋮ ⋮ ⋱ ⋮
𝑥𝑛 1 𝑥𝑛 2 𝑥𝑛 3 𝑥
− − − ⋮ 1 − 𝑋𝑛𝑛
𝑋1 𝑋2 𝑋3 𝑛
𝑌1
𝑌2
(1.4) 𝑌𝑖 = 𝑌3
…
𝑌𝑛

На основу једначине (1.1) која одражава почетну равнотежу привреде, добијену на бази
међусекторске табеле, могуђе је конструисати једначину која израчунава елементе нове
равнотеже, уколико дође до промјене неких елемената.

−1
(1.5) 𝑝 = 𝑘∙𝑚+𝑧∙𝑑 𝐼−𝐴

При чему су:

𝑀1
0 0 ⋯ 0
𝑋1
𝑀2
0 0 ⋮ 0
𝑋2
(1.6) 𝑚= 0 0
𝑀3
⋮ 0
𝑋3
⋮ ⋮ ⋮ ⋱ ⋮
𝑀𝑛
0 0 0 ⋮ 𝑋𝑛

12
 𝐷1
0 0 ⋯ 0
𝑋1
𝐷2
0 0 ⋮ 0
𝑋2
(1.7) 𝑑= 0 0
𝐷3
⋮ 0
𝑋3
⋮ ⋮ ⋮ ⋱ ⋮
𝐷𝑛
0 0 0 ⋮ 𝑋𝑛

У једначини (1.5) вектор ред 𝑘 одражава коефицијенте промјене вриједности

репродукционих набавки изван система, као количник нове вриједности у односу на
стару вриједност за сваки појединачни сектор. Слично, вектор ред 𝑧 представља
коефицијенте промјене друштвеног производа сваког сектора појединачно. Коначно,
вектор ред 𝑝 представља коефицијенте промјене вриједности производње за сваки
сектор појединачно. Уколико се планира повећање плата запослених у одређеним
секторима, које би се финансирало растом друштвеног производа, може се израчунати
колико је потребно повећање вриједности производње сваког сектора појединачно, да
би се остварио план. Израчунавање се може извршити тако што се у једначини (1.5)
умјесто вектор реда 𝑘 уврсти вектор ред јединица, умјесто вектор реда 𝑧 уврсте
коефицијенти захтијеваног повећања друштвеног производа, у том случају вектор ред
𝑝 представља коефицијенте промјене вриједности производње који су потребни да би
се остварио план.

Могућности међусекторских модела су велике, нпр. на основу овог модела је могуће

израчунати колики је потребан раст друштвеног производа како би се елиминисали
ефекти повећања цијене електричне енергије или других енергената. Из наведеног
произилазе најзначајније предности међусекторских модела:

(1) Могућност детаљног рашчлањавања ефеката планираних или егзогених

промјена на велики број сектора,
(2) Могућност анализе структуре привреде и поређење са другим привредама.

Најзначајнији недостаци међусекторских модела су:

(1) Модел претпоставља да сваки сектор производи само један, хомоген производ,
који се производи на јединствен технолошки начин,
(2) Производна функција у моделу је приказана као линеарна и самим тим је
занемарен технолошки прогрес,
(3) Све варијабле у моделу су ендогене, чиме су израчунати ефекти већи од
реалних.

1.2. Матрица друштвеног рачуноводства

Нешто другачији приступ у математичком макро моделирању заступљен је у матрици
друштвеног рачуноводства (енгл. – Social Accounting Matrix). Пионир у писању радова
на тему матрице друштвеног рачуноводства био је Sir Richard Stone (1913-1991) у 60 –
тим годинама двадесетог вијека. Он је матрицу друштвеног рачуноводства

13
примјењивао на подацима за Велику Британију. Даљи допринос развијању овог модела
дали су: Pyatt, Thorbecke и Round.4

Матрица друштвеног рачуноводства (МДР) кориштена је како би се утврдили ефекти

кејнзијанске политике, која се огледа у егзогеним убризгавањима новца у привредни
систем. МДР показује, слично као и инпут – аутпут табела, токове у привреди и
међузависност различитих процеса и институција.

Табела 1.2 – Матрица друштвеног рачуноводства

Робе (1) T12 T14 x1 y1

Активности (2) T21 x2 y2

Фактори (3) T32 x3 y3

Домаћинства (4) T43 T44 x4 y4

Друге (5) l1 l2 l3 l4 Σl
компоненте
(егзогене)

УКУПНО y1 y2 y3 y4 Σx
Извор: прилагођено на бази Jeffrey Round (2003)

У претходној табели приказано је пет рачуна који представљају: рачун роба, рачун
активности (услуга – прим. аут.), рачун фактора производње, рачун домаћинстава и
рачун осталих егзогених факотра. Посматрано по редовима вриједности показују
доходак наведених рачуна. При чему су Tij ендогене, а xј егзогене величине.
Посматрано по редовима вриједности у табели показују одливе новца, односно
расподјелу. Матрица друштвеног рачуноводства има три значајне разлике у односу на
инпут – аутпут табелу:

(1) Матрица друштвеног рачуноводства показује додате вриједности, за разлику од

инпут – аутпут табеле која показује бруто вриједности производње,
(2) Матрица друштвеног рачуноводства узима у обзир егзогене величине, док су у
инпут – аутпут табели све величине ендогено одређене.
(3) Матрица друштвеног рачуноводства се ослања на концепт бруто домаћег
производа, док је инпут – аутпут табела базирана на концепту друштвеног бруто
производа.

4
Round, J. (2003) Social Accounting Matrix and SAM based Multipliers, Techniques for Evaluating the Poverty
Impact of Economic Policies, World Bank and Oxford University Press, New York, p: 2
14
 2. ДЕФИНИЦИЈЕ И КОМПОНЕНТЕ БДП-А
Бруто домаћи производ представља један од најфреквентнијих економских индикатора,
најчешће се користи у контексту развијеност привреде, животног стандарда,
привредног раста и напретка, па чак неки аутори га сматрају и као мјерило богатства.
Бруто домаћи производ представља вриједност роба и услуга произведених на
одређеној територији, у одређеном временском периоду, који су продани или је реално
очекивати да ће бити продани.

Бруто домаћи производ је варијабла тока, насупрот варијаблама фонда. Као такав БДП
мјери новостворену вриједност у одређеном временском периоду, па се због тога за
БДП користи израз доходак, насупрот богатству које је варијабла фонда, односно
акумулирана вриједност дохотка. БДП (Y) се, према потрошном приступу, састоји од:
домаће потрошње (C), инвестиционе потрошње (I), владине потрошње (G) и нето
извоза (NX).5

Домаћа потрошња (C) представља укупну вриједност добара и услуга, купљених од

стране домаћинстава и непрофитних организација.

Инвестициона потрошња (I) представља укупну вриједност добара и услуга, купљених

од стране предузећа (фирми), кориговану за промјену у нивоу залиха. Због оваквог
концепта називају се још и бруто инвестиције.

Владина потрошња (G) представља укупну вриједност добара и услуга, купљених од

стране владе и владиних институција.

Нето извоз (NX) представља вриједност нето продаје остатку свијета, добијеној као
разлика између увоза и извоза. С обзиром да су ове двије категорије (увоз и извоз)
детерминисане различитим факторима, често се у моделима користи ознака за нето
извоз. Извоз (X) представља укупну вриједност добара и услуга, произведених на
одређеној територији, а купљених од стране иностраних домаћинстава, фирми и влада.
Увоз (Z) представља дио укупне потрошње добара и услуга у држави (апсорпције
A=C+I+G), који се задовољава из иностране производње.

Бруто домаћи производ, према доходовном приступу, састоји се од суме новца

утрошеног на потрошњу домаћинстава (C), штедњу приватног сектора (S) и нето пореза
(T).6

За потребе овог рада, претходно наведене двије дефиниције биће модификоване, те ће

бруто домаћи производ бити приказан сљедећим једначинама:

(2.1) 𝑌 = 𝐶 ′ + 𝐼′ + 𝐺 ′ + 𝑋

(2.2) 𝑌 =𝐻+𝐹+𝑇

5
Mankiw, G. (2003) Principles of Macroeconomics 3rd Edition, South-Western College Publishing, Cincinnati,
стр.: 664.
6
Burda, M.; Wyplosz, C (2004) Macroeconomics (Third Edition), Oxford University Press, Oxford, USA, стр.:
18-31.
15
Једначина (2.1.) показује бруто домаћи производ као суму свих финалних добара и
услуга (производа) проданих: домаћинствима (C'), предузећима (I'), држави (G') и
иностранству (X). За разлику од дефиниције Mankiw-a претходно поменута једначина
подразумијева да је цјелокупни увоз настао као пропорција укупне потрошње
домаћинстава, предузећа и државе, односно као пропорција апсорпције7. Једначина
(2.2.) показује БДП као суму факторских доходака у једној држави, гдје су фактори
груписани у три групе: домаћинства (H), предузећа (F) и државу (Т). У статистичким
публикацијама бруто домаћи производ по доходовном приступу представљен је као
збир: Средстава за запослене (нето плате, доприноси и остали дохоци од рада – прим.
аут.), пореза на производе и производњу, бруто мјештовитог дохотка и бруто пословног
вишка. При чему бруто мјешовити доходак настаје након што се из бруто додане
вриједности издвоје средства за запослене и порези на производњу, а бруто пословни
вишак се односи на нефинансијски и финансијски сектор и импутирану ренту из
сектора домаћинства.8 За потребе обрачуна, а према смјерницама J. Round – a, на
домаћинства су расподјељена средства за запослене и 50% нето мјешовитог дохотка. На
фирме ће бити распоређен нето пословни вишак, потрошњу фиксног капитала и 30%
нето мјешовитог дохотка. Влада (држава) наплаћује нето порезе на производњу и 20%
нето мјешовитог дохотка.

Према ове двије дефиниције бруто домаћи производ треба да буде једнак, што
представља уједно основицу за постављање модификованог макроекономског модела,
базираног на линеарном програмирању.

7
Ова претпоставка није у потпуности тачна, због неадекватности статистичког обухватања ових
показатеља. Тако се у пракси дешава да се одређена добра реекспортују (увозе ради извоза). С обзиром
да Република Српска извози претежно сировине и полупроизводе, према процјени аутора вриједност
реекспорта је занемарива.
8
Републички завод за статистку Републике Српске: Статистички годишњак, 2015. Стр.:129 и 136.
16
 3. МЕТОДОЛОГИЈА
Истраживање се огледа у испитивању ефеката подстицања куповине домаћих
производа у Републици Српској. У том контексту методологија истраживања има
четири сегмента. Први сегмент истраживања се односи на испитивања ставова
потрошача роба широке потрошње, како би се идентификовала њихова спремност да
купују домаће производе. Други сегмент истраживања се односи на упоређивање
цијена домаћих и увозних производа од млијека у супермаркетима. Трећи сегмент се
односи на примјену статистичких метода за анализу примарних података добијених у
првој и другој фази истраживања. Четврти сегмент се односи на конструкцију
макроекономског математичког модела, како би се оцјенили ефекти куповине домаћих
производа, на бази претходно прикупљених и анализираних података.

3.1. Испитивање спремности потрошача у Републици Српској да купују

домаће производе
Испитивање ставова потрошача у Републици Српској да купују домаће производе
широке потрошње, засновано је на примарном истраживању путем анкете. Анкета је
стандардизована, затвореног типа, састоји се из укупно осам питања. Примјер анкете је
дат у прилогу рада. На свако питање је понуђено од два до пет могућих одговора, при
чему испитаник одговара на питање бирајући тачно један од понуђених одговора.

На анкету су одговарали испитаници који су себе сматрали квалификованим

потрошачем. Под квалификованим потрошачем је подразумјевано да често купују у
супермаркетима робу широке потрошње, за сопствене потребе или потребе свог
домаћинства. Као подручје испитивања одабрани су производи широке потрошње,
пошто је то сегмент тржишта готових производа на којем је највеће учешће домаћих
производа који се најмање разликују у односу на увозне производе у погледу цијене и
квалитета. Узорковање је вршено случајним избором испитаника (под условом да је
испитаник квалификовани потрошач) на три локације: у кућном дому, на радном
мјесту, испред продајног објекта.

Анкета је спровођена од 15. марта 2016. године до 15. маја 2016. године у пет градова
Републике Српске. У посматраном периоду испитана су укупно 572 испитаника од чега
су 423 испитаника из Бања Луке, 123 испитаника из Градишке, 13 испитаника из Српца,
8 испитаника из Мркоњић Града, те 5 испитаника из Новог Града.

Прво питање се односило на старосну доб испитаника како би се испитало да ли

постоји повезаност између старости испитаника са његовим одговорима на друга
питања. Понуђени одговори су класификовани у пет интервала старосне доби почев са
старосном доби од 20 до 29 година, наредна три интервала су идентичног распона, док
посљедњи интервал обухвата све испитанике старије од 60 година. Друго питање је пол
испитаника, чија је намјена као и код претходног питања. Треће питање се односило на
запосленост испитаника, како би се испитало постоји ли повезаност између каријерног
статуса и одлучивања у куповини. Четврто питање се односило на мјесечну потрошњу
новца у маркетима. Под тим се подразумијева износ који се просјечно утроши у
маркету или супермаркету, од стране испитаника, за сопствене потребе или потребе

17
сопственог домаћинства. Ово питање је постављено из два разлога. Први разлог је
испитивање повезаности са другим кључним питањима. Други разлог је
идентификовање просјечне потрошње домаћинстава у маркетима (на робу широке
потрошње), како би били квантификовани ефекти повећања куповине домаћих
производа. Пето питање се односило на најзначајније факторе који утичу на одлуку
приликом одабира производа. Испитаници су бирали један од четири понуђена фактора
(цијена, квалитет, изглед производа и познатост марке). Велики број испитаника је
поставио потпитање да ли могу одабрати више фактора, јер су им важни. На то
потпитање сугерисано им је да одаберу само један фактор који је од примарног значаја.
Код креирања упитника била је претпоставка, да би испитаници који су одабрали
цијену као кључни фактор приликом одабира производа, били спремнији да повећају
своју потражњу уколико би дошло до смањења цијена домаћих производа. Шесто
питање се односило на то да ли испитаници провјеравају земљу поријекла са циљем да
купе домаће производе. Понуђени одговорили су се односили на учесталост (увијек,
често, понекад, ријетко и никада). Седмо питање је кључно питање у анкетном
упитнику. Односи се на довољно појефтињење домаћих производа, да би испитаник
био спреман да купује домаће насупрот увозних производа широке потрошње. Овдје је
неопходно навести ограничење да поузданост одговора није максимална, уважавајући
чињеницу да и код производа широке потрошње постоји варијабилитет односа цијена
домаћих и увозних производа, као и односа квалитета ове двије групе производа.
Понуђена смањења цијена су задана као приближне вриједности са приједлогом „око“ и
износили су: 1,3,5,10 и 20%. Осмо питање се односило на спремност потрошача да
купују производе у другом супермаркету (у односу на онај у којем тренутно најчешће
купују), под условом да други маркет/супермаркет одобрава попуст на домаће
производе, док први не одобрава тај попуст. Ово питање је постављено, у комбинацији
са седмим питањем, да се провјери постоји ли спремност купаца да би се провјерило:
прво, да ли постоји исплативост за маркете да они буду носиоци попуста, тј. да га
одобравају и изгубљену маржу компензују са растом потражње. Друго, да се види
степен спремности купаца да се држе попуста који су одабрали у седмом питању.

3.2. Испитивања постојања разлика малопродајних цијена између домаћих и

увозних млијечних производа
Ово истраживање је спроведено како би се кампања промоције домаћих производа
подржала доказима да ли постоји разлика између домаћих и увозних производа у
погледу цијена, с обзиром да је већи број потрошача (у првом сегменту истраживања)
изјавио како не гледа земљу поријекла, већ цијену производа. То је и био мотив аутора
да спроведе ово истраживање. Истраживање је спроведено на литарским паковањима
млијека, као репрезентима производа који се производе у нашој земљи, а такође се
увозе. Претпоставка аутора је да не постоји значајна разлика у погледу квалитета
наведених производа. Испитивање је спроведено у четири различита супермаркета и то
по два супермаркета у Бањалуци и Градишци. Испитивање је спровођено комбиновано:
пописом цијена и куповином производа. Први метод пописа цијена у супермаркету није
одобравало обезбјеђење у супермаркету, иако су цијене у малопродајним објектима
јавне. Мотив запослених у супермаркету се огледа у нарушавању слободне
конкуренције, како би повећали асиметричност информација у погледу цијена, односно
18
ограничавали информисаност купаца. Због тога су неки производи куповани како би се
њихове цијене идентификовале. Истраживање је спроведено у периоду од 10. маја до
10. јуна 2016. године. Приликом испитивања, у посматрана четири малопродајна
објекта, идентификоване су цијене за 8 различитих домаћих робних марки и 4 стране
робне марке. С обзиром да су се одређене робне марке понављале у наведеним
објектима по различитим цијенама, прикупљено је 16 цијена домаћих робних марки и
13 цијена увозних робних марки. Подаци су прикупљени како би се вршило
статистичко поређење цијена домаћих и увозних производа од ммлијека, односно како
би се тестирала хипотеза да не постоји статистички значајна разлика, у погледу цијене,
између домаћих и увозних млијечних производа.

3.3. Статистичке методе за анализу прикупљених података

Приликом испитивања ставова потрошача најзначајније питање се односи на довољно
појефтињење домаћих производа, како би потрошачи преферирали домаће умјесто
увозних производа. Због тога ће бити испитивана повезаност између осталих седам
питања, појединачно, са овим питањем.

С обзиром да се ради о квалитативним обиљежјима повезаност (корелација) се мјери уз

помоћ χ2 теста уз помоћ такозване табеле контингенције. Ову статистичку методу
развио је Karl Pearson (1857-1936) на почетку 20 – ог вијека. Метода се користи тако
што се стварне фреквенција (𝑂𝑖𝑗 ) пореде са очекиваним фреквенцијама (Е𝑖𝑗 ) при чему
се мјери укупно одступање између стварних и очекиваних фреквенција, по формули:9

(𝑂𝑖𝑗 −𝐸𝑖𝑗 )2
(3.1) 𝜒 2 = 𝐸𝑖𝑗

Теоријске фреквенције се рачунају према сљедећој формули 10:

𝑅𝑖 ∙𝐶𝑗
(3.2) 𝐸𝑖𝑗 = 𝑁

При чему су 𝑅𝑖 , 𝐶𝑗 и 𝑁 - збир одговарајућег реда, збир одговарајуће колоне и величина

узорка, респективно.

Добијена вриједност укупног одступања се пореди са табличном вриједношћу χ2 при

прихватљивим нивоом ризика и 𝑑𝑓 = 𝑐 − 1 (𝑟 − 1) степени слободе, при чему су 𝑐 и
𝑟, бројеви колона и редова. Уколико је емпиријска вриједност теста већа од табличне
вриједности, одбацује се полазна претпоставка да не постоји значајне повезаности
између појава. У супротном прихвата се претпоставка да не постоји статистички
значајна повезаност између посматраних обиљежја. Алтернативни приступ, који ће
бити кориштен у овом раду, је одређивање 𝑝 вриједности која означава највећи степен
ризика уз који се може прихватити почетна (нулта) хипотеза да не постоји статистички
значајна разлика. Уобичајено је да се 𝑝 вриједност пореди са стандардним ризиком од
0,05. Уколико је 𝑝 вриједност мања од 0,05 констатује се да постоји статистички
значајна разлика.

9
Howell, D. (2011) Chi Square Test – Analysis of Contigency Tables, University of Vermont, Vermont, p:1
10
Ibidem
19
Недостатак непараметријског χ2 теста је у томе што он идентификује да ли у просјеку
постоји значајно одступање стварних од идеалних фреквенција (израчунатих по
формули 3.2.), с тим да не идентификује да ли су та одступања линеарна, уједначена
или не. При томе се може десити да одређени модалитети једног и другог обиљежја
показују статистички значајну повезаност, док други не показују. У том случају χ2 тест
може показати да не постоји статистички заначајна повезаност (јер се посматра
одступање у просјеку). Због тога ће у овом раду, поред χ2 теста бити кориштен
алтернативни поступак за утврђивање повезаности одређених модалитета једног и
другог обиљежја. Алтернативни поступак се огледа у израчунавању вјероватноће да се:

- Уколико је 𝑂𝑖𝑗 веће од 𝐸𝑖𝑗 , појави вриједност мања од 𝑂𝑖𝑗 - што представља 1- 𝑝
вриједност,
- Уколико је 𝑂𝑖𝑗 мање од 𝐸𝑖𝑗 , појави вриједност мања од 𝑂𝑖𝑗 . – што представља 𝑝
вриједност.

Тако израчуната вјероватноћа има еквивалентан значај као 𝑝 вриједност код χ2 теста, с
тим да се ова вриједност односи на повезаност између појединачних модалитета два
(или више) обиљежја. Уколико се вјероватноћа налази унутар интервала од 0,05 до 0,95
то значи да не постоји повезаност. Уколико је вриједност већа од 0,95 постоји
позитивна корелација, а ако је мања од 0,05 постоји негативна корелација. Вјероватноћа
се рачуна уз помоћ биномног или Поисоновог распореда.

Биномни распоред се рачуна према сљедећој формули:11

𝑛
(3.3) 𝑃 𝑋 = 𝑥 = 𝑥
𝑝 𝑥 𝑞 𝑛−𝑥

При чему су:

𝑃 𝑋 = 𝑥 - вјероватноћа да посматрана појава 𝑋 узме вриједност 𝑥,

𝑛 - број покушаја,

𝑥 - број успјеха,

𝑝 - вјероватноћа успјеха,

𝑞 - вјероватноћа неуспјеха.

Биномни распоред се примјењује када се вјероватноћа налази у интервалу од 0,05 до

0,95. У случају да се вјероватноћа налази изван овог интервала, примјењује се
Поисонов распоред, који се рачуна по формули:12

𝑒 −𝜆 𝜆 𝑥
(3.4) 𝑃 𝑋 = 𝑥 = 𝑥!

При чему су:

11
Ловрић, М., Комић, Ј., Стевић, С. (2006) Статистичка анализа: методи и примјена, Економски
факултет, Бања Лука, стр.: 141.
12
Ibidem, стр.:148.
20
𝑒 - математичка константа,

𝜆 – просјечна вриједност, еквивалентно производу 𝑛 и 𝑝.

Приликом израчунавања вјероватноће по биномном и Поисоновом распореду 𝑛 је

величина узорка или 𝑁 из табеле контингенције. Вјероватноћа 𝑝 се рачуна по сљедећој
формули:
𝑅𝑖 ∙𝐶𝑗
(3.5) 𝑝 = 𝑁2

Док је 𝑥 једнако стварној фреквенцији 𝑂𝑖𝑗 .

3.4. Конструисање макроекономског математичког модела

3.4.1. Постављање модела

Модел који слиједи је конструисан на бази претходно презентованих макроекономских
математичких модела, тј. модела инпут – аутпут табеле и матрице друштвеног
рачуноводства. На бази ове двије групе модела конструисан је нови модел који је
прикладнији за употребу у односу на наведене моделе. Модел је конструисан тако што
се субјекти (институционални сектори) рашчлањују у четири групе: домаћинства,
предузећа, држава и остатак свијета. У раду ће бити представљена два модела. Први,
као егзогене величине узима вриједност извоза и вриједност буџетског
суфицита/дефицита. Други, као егзогене величине поред извоза и буџетског
суфицита/дефицита узима и одређени износ потрошње становништва и привреде.
Претпоставка је да потрошња домаћинстава и предузећа не зависи у потпуности од
дохотка. Могуће је одредити велики број варијанти модела мјењајући износ егзогеног
дијела наведених компонената.

Табела 3.1. – Табела распореда – Модел 1

C' I' G' X Укупно H F T ε Укупно

C' x11 Σ x15 Σ
I' x22 Σ x26 Σ
G' x33 Σ x37 x38 Σ
X x44 Σ x48 Σ
Укупно Σ Σ Σ Σ Y Σ Σ Σ Σ Y
H x51 x52 x53 x54 Σ x55 Σ
F x61 x62 x63 x64 Σ x66 Σ
T x71 x72 x73 x74 Σ x77 Σ
Укупно Σ Σ Σ Σ Y Σ Σ Σ Σ Y
Извор: Аутор

У табели су приказане позитивне вриједности табеле распореда, док су преостале

једнаке нули. Вриједности по колони показују распоред вриједности одређене
компоненте (изузев ако се тај податак налази на главној дијагонали), док вриједности
по редовима показују стварање вриједности одређене компоненте (изузев вриједности
на главној дијагонали). Колона ε показује егзогене вриједности у моделу, као што је

21
вриједност буџетског дефицита (x38 и вриједност извоза x48). Горњи лијеви и доњи
десни квадрант су техничког карактера и показује вриједности величина које се налезе
у претколони i – тог реда и заглављу ј – те колоне. Доњи лијеви угао показује токове
трансформације компонената потрошног у компоненте доходовног приступа мјерења
бруто домаћег производа. Тако елемент x51 показује колики је доходак домаћинстава од
потрошње домаћинстава. Елемент x52 показује колики је доходак домаћинстава који је
настао продајом добара и услуга предузећима. Горњи десни квадрант представља
токове трансформације компонената доходовног у компоненте потрошног приступ
бруто домаћег производа. Елементи су једноставни, налазе се на дијагонали, с обзиром
да је потрошња домаћинстава дефинисана управо дохотком домаћинстава (а не рецимо
дохотком предузећа, приликом расподјеле бруто домаћег производа).Овако постављен
модел базиран је на претпоставци да је егзогено утврђена вриједност буџетског
дефицита (може узимати позитиван и негативан предзнак), те да је извоз егзогено
утврђен тј. да не зависи од вриједности компонената БДП-а у земљи, већ од других
фактора. Такође, претпоставка модела је да су све остале варијабле модела (C', I', G', X,
H, F и Т) ендогене варијабле и да су у потпуности варијабилне, те у линеарној вези са
осталим варијаблама. У табели су приказани хij при чему i – представља редни број
реда у којем се налази наведена компонента (изузев редова који означавају збир), док ј
– представља редни број колоне (изузев колона у којима се налази збир). Два збира по
истој колони се морају међусобно поклапати, такође два збира по истом реду морају
бити међусобно једнаки. Збир збирова представља укупну вриједност бруто домаћег
производа. Овај модел се може модификовати на неколико начина. На примјер уколико
се претпоставка фиксног буџетског дефицита у апсолутном износу замјени
претпоставком фиксног буџетског дефицита у пропорцији од дохотка државе (Т) у том
случају елемент x38 постаје једнак нули, на рачун повећања елемента x37. На бази ове
табеле могуће је формирати матричну једначину која описује процес стварања бруто
домаћег производа, при чему су познати процентуални износи распореда (аij – добије се
као однос хij и збира ј – тој колони) за ендогене варијабле, а за егзогене варијабле су
познате апсолутне вриједности. На бази коефицијената аij може се креирати квадратна
матрица (М) седмог реда. Матрица М помножена са вектор колоном егзогених
варијабли (𝐸 ), даје вектор колону (𝑌) структуре бруто домаћег производа по оба
приступа.

(3.6) М −1 ∙ (−𝐸 ) = 𝑌

−𝑎11 0 0 0 𝑎15 0 0
0 −𝑎22 0 0 0 𝑎26 0
0 0 −𝑎33 0 0 0 𝑎37
(3.7) М = 0 0 0 −𝑎44 0 0 0
𝑎51 𝑎52 𝑎53 𝑎54 −𝑎55 0 0
𝑎61 𝑎62 𝑎63 𝑎64 0 −𝑎66 0
𝑎61 𝑎73 𝑎73 𝑎74 0 0 −𝑎77

22
 0
0
x38
(3.8) 𝐸 = x48
0
0
0
𝐶′
𝐼′
G′
(3.9) 𝑌 = X
𝐻
𝐹
𝑇
𝑥 𝑖𝑗
Гдје су: 𝑎𝑖𝑗 = , за i,j=1,2,...,7
𝑖 𝑥 𝑖𝑗

Табела 3.2. – Табела распореда – Модел 2

C' I' G' X Укупно H F T ε Укупно

C' x11 Σ x15 x18 Σ
I' x22 Σ x26 x28 Σ
G' x33 Σ x37 x38 Σ
X x44 Σ x48 Σ
Укупно Σ Σ Σ Σ Y Σ Σ Σ Σ Y
H x51 x52 x53 x54 Σ x55 Σ
F x61 x62 x63 x64 Σ x66 Σ
T x71 x72 x73 x74 Σ x77 Σ
Укупно Σ Σ Σ Σ Y Σ Σ Σ Σ Y
Извор: Аутор

У табели 3.2. приказана је друга варијанта модела у којој се појављују још двије
егзогене величине: x18 и x28. Ове величине представљају егзогени дио потрошње
домаћинстава. Овом модификацијом се смањују величине x15 и x26, еквивалентно
додавањем егзогених величина у датом реду. Облик матрице (М) се не мијења с тим да
долази до смањења вриједности елемената 𝑎15 и 𝑎26 . Вектор колона (𝑌) се не мијења у
односу на претходну верзију модела, с тим да долази до промјене код вектор колоне
(𝐸 ), тако да сада има сљедећи облик:
x18
x28
x38
(3.10) 𝐸 = x48
0
0
0

23
Модел је могуће конструисати и детаљније тако да се умјесто четири групе субјеката,
креира већи број субјеката, нпр. рашчлањујући сектор домаћинстава на раднике,
пензионере, незапослене, студенте и сл. Оваквим рашчлањивањем модела постигли би
се поузданији резултати, те шире могућности примјене, али за то је потребно
прикупити детаљније податке, него што се тренутно класификују према статистичким
стандардима.

3.4.2. Могућности примјене модела

Овај модел пружа могућност да се тражи нова равнотежа, уколико се неки од елемената
једначине (3.6) промијене. То се може десити било каквом измјеном садржаја табеле
(3.6) која представља својеврстан пандан Леонтијевљевој инпут – аутпут табели. Модел
се може користити на сљедеће начине:

[1] За израчунавање ефекта промјене износа потрошње производа

производених у резидентној земљи од стране домаћинстава на
компоненте бруто домаћег производа. До ове промјене може доћи на
два начина: повећањем потрошње домаћинстава (C), те задржавањем
исте потрошње домаћинстава (C), а супституције увозних производа
домаћим, што доводи до повећања (C'). Овај ефекат се може
израчунати промјеном елемента x15.
[2] За израчунавање ефекта промјене износа потрошње фирме
(инвестиција) у земљи, страних директних инвестиција или ефекте
смањења каматне стопе (монетарна политика) на компоненте БДП-а
кроз повећање инвестиционе потрошње. Ово се постиже измјеном
елемента x26.
[3] За израчунавање ефекта промјене политике буџетског дефицита
(фискална политика) на компоненте БДП-а, корз промјену елемента
x37.
[4] Остале намјене, као што су: израчунавање ефеката промјене извоза,
иностраних трансфера, пореских стопа и слично.

У овом раду нарочито нам је интересантна прва примјена овог модела, и то у дијелу
који се односи на супституцију куповине увозних производа, од стране домаћинстава,
домаћим производима.

3.4.3. Израчунавање ефеката повећања куповине домаћих производа од стране

сектора домаћинстава
Претходно представљени модел описује стање равнотеже у једној привреди, у складу с
тим спада у групу статичких модела. Овај модел се може користити, како би се
утврдили ефекти (на бруто домаћи производ и његове компоненте) повећања куповине
домаћих производа (умјесто увозних) од стране сектора домаћинстава. Ефекти се могу

24
израчунати тако што се конструише модел који описује стање нове равнотеже
засноване на повећању потрошње домаћинстава у земљи, те рачунајући разлику између
величина из новог рјешења и величина из претходног рјешења.

(3.11) М−1 ∙ (−𝐸 ′ ) = 𝑌′

Гдје се вектор колона 𝐸 ′ добија тако што се елемент x18 вектор колоне 𝐸 увећа за
егзогено повећање домаће потрошње сектора домаћинстава. 13Тако се ефекат промјене
бруто домаћег производа може добити по сљедећој формули:

(3.12) ∆𝑌 = 𝑌 ′ − 𝑌

Мјерење ефекта на остале компоненте бруто домаћег производа се може мјерити тако
што се вриједност компоненте у новом рјешењу увећа за вриједност компоненте у
полазном рјешењу.Ефекти повећања потрошње домаћинстава у земљи се могу
посматрати на укупном нивоу, као и посматрајући вриједност мултипликатора.
Вриједност мултипликатора се добије када се елемент x18 увећа за 1, док се укупан
ефекат добије када се елемент x18 увећа за укупно повећање потрошње домаћинстава у
земљи.

13
Ово повећање је егзогено, јер није узроковано повећањем дохотка, већ промјенама у понашању
потрошача.
25
 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
У оквиру резултата истраживања биће представљени резултати примарног
истраживања ставова потрошача, на основу чега ће бити урађена статистичка анализа
добијених резултата. На основу донесених закључака биће израчунати ефекти
повећања куповине домаћих производа, на бруто домаћи производ Републике Српске.

4.1. Резултати испитивања ставова потрошача

На анкету је одговорило укупно 572 испитаника, на основу чега ће резултати бити
презентовани у релативним фреквенцијама. Прво питање, приликом испитивања
ставова потрошача, односило се на старост испитаника. Дистрибуција испитаника
према старости приказана је на слици.

Дистрибуција испитаника према старости

35%
29%
30%
25% 22% 21%
19%
20%
15%
10%
10%
5%
0%
а) 20-29 б) 30-39 ц) 40-49 д) 50-59 е) преко 60
година

Извор: Истраживање аутора

Највећи број испитаника је старосне доби од 20 до 29 година, тј. њих 29%. Док је
најмање испитаника старосне доби преко 60 година и то 10%. Учесталост старосне
доби од 30 до 39, 40 до 49 и 50 до 59 су релативно уједначене и то 22, 21 и 19%,
респективно. Просјечна старост потрошача, као пондерисана аритметичка средина
примјењена на интервалну серију, износи 40,89 година са просјечним одступањем 13,28
година. Просјечна старост испитаних потрошача је у складу са очекивањем, с тим да су
старији потрошачи нешто мање заступљени у односу на очекивања.

Полна структура испитаника

37% а) мушки
б) женски
63%

Извор: Истраживање аутора

26
Друго питање се односило на полну структуру испитаника. Испитано је 37%
припадника мушког пола, односно 63% припадница женског пола. С обзиром на узорак
од 572 испитаника, може се закључити да је значајно више припадница женског пола,
јер се ни уз најмањи степен ризика не може прихватити хипотеза да је подједнако
учешће припадника једног и другог пола. То упућује на чињеницу да је значајно већи
број жена који обављају куповину, што је у складу са очекивањем, јер су најчешће оне
те које преузимају улогу особе која набавља потребне намирнице за домаћинство.

Структура испитаника према запослености

41% а) да
59% б) не

Извор: истраживање аутора

На питање: „Да ли сте запослени?“ – 59% испитаника је одговорило потврдно, док је

њих 41% одговорио да није. Ово се такође значајно разликује од стопе запослености у
Републици Српској, која се значајно разликује од стопе запослености у Босни и
Херцеговини, која се налази на нивоу од око 30%.14 Оваква слика се може објаснити са
три фактора. Прво, одређен број испитаника (<5%) је испитан на радном мјесту, што је
утицало на повећање учешћа запослених у узорку. Друго, запослена лица чешће иду у
куповину с обзиром да остварују доходак који је у просјеку већи од осталих извора
дохотка. Треће, старосна структура испитаника је позитивно асиметрична (мање је
испитаника са већом старосном доби од просјека, него испитаника са старосном доби
мањом од просјека), што такође утиче на повећање стопе запослености у узорку.

Дистрибуција испитаника према мјесечној потрошњи у

маркетима

30%
25%
20%
15% 28%
27%
23%
10%
5% 13%
9%
0%
а) до 200 КМ б) 200 - 300 КМ ц) 300 - 400 КМ д) 400 - 500 КМ е) преко 500 КМ

Извор: истраживање аутора

14
Према Стратегији запошљавања за Босну и Херцеговину (2010 – 2014), стр.:7. – стопа запослености у
Босни и Херцеговини у периоду од 2006. до 2009. године кретала се у интервалу од 29,7 до 33,6%.
27
Дистрибуција испитаних потрошача према мјесечној потрошњи у маркетима је такође
позитивно асиметрична. Просјечна мјесечна потрошња износи 299 КМ, са стандардном
девијацијом од 127 КМ. С обзиром да најчешће једна особа у домаћинству обавља
послове набавке потребних намирница, може се прихватити претпоставка да је
потрошња у маркетима на нивоу од 300 КМ. Ова претпоставка није у потпуности тачна,
с обзиром на то да у неким домаћинствима више особа обавља набавку. Насупрот томе
стоји чињеница да је наведено истраживање провођено, у највећој мјери, у Бањој Луци
која као мјесто (град или општина) има највиши животни стандард у Републици
Српској. Према прелиминарним резултатима пописа становништва у Републици
Српској станује 1.326.991 становник15 у 414.847 домаћинстава.16 Просјечна мјесечна
потрошња испитаних потрошача у маркетима, помножена са бројем домаћинстава и
дванаест мјесеци доводи нас до оријентационог потенцијала потрошње домаћих
производа реда величине 1,5 милијарди КМ.

Структура испитаника према најбитнијем фактору

код избора производа
70%
60%
50%
40%
30% 60%
20%
30%
10%
8%
0% 2%
а) цијена б) квалитет ц) изглед д) познатост
производа марке

Извор: истраживање аутора

Према одговорима испитаних потрошача највећи број њих (60%) сматра да је квалитет
најважнији фактор који утиче на одлуку о избору производа. Након тога, њих 30%
сматра да је цијена најважнији фактор, док за изглед производа и познатост марке
сматра њих 2, односно 8%, респективно. Ово је врло интересантно питање због
сљедећег – квалитет има двије димензије: прва, функционални квалитет који одражава
ниво задовољства и позитивног утицаја на здравље и расположење потрошача и
представља суштински квалитет производа. Друга, појавни квалитет који се огледа у
доживљају потрошача да одређени производ посједује квалитет. С обзиром да најчешће
не постоје стандардизована мјерила квалитета за различите производе, може се рећи да
је одговор на ово питање значајно под утицајем селективне дисторзије17. Ово се

15
Према мишљењу аутора овај број становника је прецијењен, јер постоји значајан број пописаних особа
која живе и раде у иностранству.
16
Агенција за Статистику Босне и Херцеговине (2013), Попист становништва 2013 – прелиминарни
резултати, (преузето са: http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_sr.pdf - 25.06.2016.)
17
Селективна дисторзија је феномен који одрађава ситацију у којој није једноставно одредити каква је
стварна слика, те у којој појединац стварност прихвата онаквом какву је прижељкује.
28
дешава зато што сви потрошачи желе добро себи и члановима свог домаћинства, те
због тога желе да бирају најквалитетније производе. А како није једноставно утврдити
који производ је квалитетнији (због непостојања објективних мјерила), онда већина
потрошача прихвата да су најквалитетнији производи управо они које они бирају.
Узимајући у обзир и чињеницу да је цијена врло јасно приказана и мјерљива, велики
број купаца пада под утицајем цијене, а да сматра да је квалитет фактор који има
пресудан утицај. Због свега наведеног, аутор сматра да је неопходно одговоре на ово
питање узети са резервом.

Структура испитаника према томе да ли провјеравају земљу поријекла са

циљем да купе домаћи производ
35% 31%
30%
25% 23%
19%
20% 16%
15% 11%
10%
5%
0%
а) увијек б) често ц) понекад д) ријетко е) не провјеравам

Извор: истраживање аутора

Дистрибуција испитаника према томе да ли провјеравају земљу поријекла, са циљем да

купе домаћи производ, је релативно нормалног – симетричног распореда. Највећи број
испитаника понекад провјерава, њих 31%. Укупно 19% испитаника је изјавило да
увијек провјерава земљу поријекла, док је њих 11% рекло на никада не провјерава.

Дистрибуција испитаника према довољном појефтињењу домаћих

производа како би домаће производе куповали стриктно умјесто увозних

35%

30%

25%

20%

15%

10%

5%

0%
а) око 1% б) око 3% ц) око 5% д) око 10% е) 20%

Извор: истраживање аутора

По 11% испитаника је рекло да је довољно оријентационо појефтињење од 1, односно

3%. Њих 24% сматра да је довољно појефтињење од 5 односно 20%. Највећи број
29
испитаника, нешто мање од трећине сматра да је потребно појефтињење од 10%. Овдје
је потребно истаћи да је важно кумулативно посматрање одговора на ово питање, с
обзиром да ће испитаник који захтијева појефтињење од 1%, реаговати и на
појефтињење које је веће од тога, нпр. 3%. У складу с тим на појефтињење од 3%
реаговало би око 22% испитаника. На појефтињење од 5% реаговало би око 46%
испитаника. Док би на појефтињење од 10% реаговало њих 76%. С обзиром да је
реакција на симболично појефтињење од 1% релативно мала, може се закључити да би
појефтињење од 3% или 5% било прихватљивије. Ако би на појефтињење од 3%
реаговало 24% купаца, то значи да би продавац био на неутралној тачки ако његова
маржа била нешто већа од 15%.18 Ако би на појефтињење од 5% реаговало 46%
испитаника онда би продавац био на неутралној тачки ако би његова маржа била нешто
већа од 10%, према истом начину обрачуна. То значи да је оптимално појефтињење од
око 5%. Ипак, код производа који имају нижу маржу предлаже се смањење цијене са
3%, под претпоставком да су потрошачи спремнији да реагују на смањење цијена код
производа који се у малопродаји налазе са нижом маржом.

Дистрибуција испитаника према томе да ли су спремни куповати у другом

супермаркету који одобрава попуст на домаће производе

45%
40%
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
а) сигурно б) вјероватно ц) можда д) нисам сигуран е) не бих

Извор: истраживање аутора

Велики број испитаника би сигурно или вјероватно куповало у другом супермаркету

који одобрава попуст на домаће производе, под условом да тај попуст не могу да
остваре у супермаркету у којем тренутно обављају куповину. То указује на чињеницу
да двије трећине купаца исказују спремност да реагују на појефтињење које су
одабрали у претходном питању. У складу с тим биће интересантно анализирати постоји
ли повезаност између висине захтијеваног појефтињења домаћих производа и
спремности потрошача да купују у другом маркету. Поред тога, ови резултати
сугеришу да би се маркетима исплатило да они буду носиоци попуста на домаће
производе, на начин да самостално сносе појефтињење производа, али да то
надокнађују са повећањем потражње. Овдје треба имати на уму да би то утицало и на
смањење потражње за увозним производима које они продају. Због тога, оваква

18
1,24 ∙ (0,15 − 0,03) ≈ 1
30
реакција би се могла очекивати само од маркета који тренутно преферирају домаће
производе.

Приликом наведених испитивања аутор је вршио испитивање вриједносног учешћа

домаћих производа у укупној вриједности залиха производа у маркетима, те у
разговору са руководиоцима маркета дошао до податка од 20%, када се узимају у обзир
само производи произведени у Републици Српској, односно до податка од 32%, ако се
посматрају сви производи произведени у Босни и Херцеговини.

4.2. Резултати испитивања цијена домаћих и иностраних млијечних производа

Испитивање цијена релативно хомогеног производа – течног млијека у паковању од
један литар, показала је, на узорку од укупно 29 цијена, да не постоји статистички
значајна разлика између цијена домаћих и увозних производа.

Табела 4.1. – Статистика t – теста са два узорка

Variable 1 (Dom) Variable 2 (Ino)

Mean 1,379375 1,41
Variance 0,028032917 0,012566667
Observations 16 13
Hypothesized Mean
Difference 0
df 26
t Stat -0,587345357
P(T<=t) one-tail 0,281019148
t Critical one-tail 1,705617901
P(T<=t) two-tail 0,562038296
t Critical two-tail 2,055529418
Извор: Обрада аутора у MS Excel програму

Просјечна цијена домаћег млијека је била 1,38 КМ са стандардном девијацијом у

узорку од 0,03 КМ. Просјечна цијена иностраног млијека је била 1,41 КМ са
стандардном девијацијом од 0,01 КМ. Већа стабилност цијена увозног млијека резултат
је мањег броја различитих робних марки (4) које су се појављивале у просјеку у 3,25 од
4 маркета, док се 8 домаћих робних марки у просјеку појављивало у 2 маркета.

Статистичка вриједност теста, мјерено 𝑝 вриједношћу, износила је 0,56 што значи да не

постоји статистички значајна разлика. Уз то у наведеном узорку цијене домаћих робни
марке су нешто ниже од увозних, тако да се не може говорити о томе да су цијене
увозних млијека ниже. Добијени резултати указују на парадокс који постоји на
тржишту Републике Српске (а тако је и на другим тржиштима) да се увозе производи
које сопствена привреда може произвести и на тај начин чак се деформише ефикасност
тржишта с обзиром да се увећавају транспортни трошкови.

4.3. Статистичка анализа ставова потрошача

Статистичком анализом у софтверском пакету SPSS- у уз помоћ χ2 теста, анализирана
је повезаност између старосне доби потрошача и потребног појефтињења (попуста).
Резултати показују да је 𝑝 вриједност на нивоу од 0,102. Наведено указује да се уз 95%
31
поузданости прихвата хипотеза да не постоји значајна повезаност између ова два
обиљежја. Испитивањем повезаности између пола и попуста, на исти начин као и у
претходном случају, добијена је је 𝑝 вриједност на нивоу од 0,107. То указује да се и
овдје, уз 95% повјерења, може прихватити полазна хипотеза да не постоји значајна
повезаност између ова два обиљежја.

Поредећи запосленост, висину потрошње и најбитнији фактор код одлучивања

добијена је још већа 𝑝 вриједност χ2 теста, што указује да не постоји повезаност. Овдје
је потребно скренути пажњу на чињеницу да није установљена повезаност између
најбитнијег факотра одлучивања (један од понужених одговора је цијена) и потребног
попуста како би се преферирали домаћи производи. Ово је у супротностима са
очекивањима аутора, с обзиром да је логично да потрошачи који су више под утицајем
цијене, код одабира производа, реагују на мање појефтињење домаћих производа.
Међутим, ови резултати упућују на нешто друго. На овај начин је потврђена сумња у
објективност у декларисању најважнијег фактора одлучивања, с обзиром да су неки
испитаници бирали квалитет као најважнији фактор, а при томе су са релативно
једнаком вјероватноћом бирали мање попусте.

Табела 4.2. – Излаз из софтверског пакета SPSS – χ2 тест: Испитивање повезаности

између попуста и варијабле да ли потрошачи провјеравају земљу поријекла

Asymp. Sig. (2-

Value df sided)

a
Pearson Chi-Square 74,623 16 ,000

Likelihood Ratio 68,521 16 ,000

N of Valid Cases 572

a. 0 cells (,0%) have expected count less than 5. The minimum expected
count is 6,72.

Извор: Обрада аутора

χ2 тест је показао да постоји статистички значајно разликовање између варијабли:

попуст и провјера. То је било сасвим очекивано. Резултати су поуздани, с обзиром да
од 572 елемента у узорку није било фреквенција које су испод 5, те које утичу на
смањење поузданости овог статистичког метода. Међутим, χ2 тест нам није дао одговор
каква је та повезаност (да ли је позитивна, негативна, нелинеарна и сл.)

32
 Табела 4.3. – Излаз из софтверског пакета SPSS – χ2 тест:
Испитивање повезаности између попуста и спремности

Asymp. Sig. (2-

Value df sided)

a
Pearson Chi-Square 42,862 16 ,000

Likelihood Ratio 46,193 16 ,000

N of Valid Cases 572

a. 4 cells (16,0%) have expected count less than 5. The minimum

expected count is 2,45.

Извор: Обрада аутора

Овдје је такође установљена статистички значајна повезаност између варијабли, јер је 𝑝

вриједност χ2 теста мања од 0,05. Међутим, у овом случају 4 ћелије (16%) има
очекиване вриједности мање од 5, што умањује поузданост теста. Међутим, и овдје
наилазимо на проблем да нисмо потврдили смјер и облик повезаности.

Како би се идентификовала повезаност између појединачних модалитета различитих

обиљежја, као и облик повезаности израчунате су вјероватноће да се појави мања
вриједност од стварне фреквенције уз помоћ биномног и Поисоновог распореда.

Табела 4.4. – Табела вјероватноћа за старост и попуст

Захтјевани попуст
A b c d e
испитаника

A 0,421 0,080 0,816 0,760 0,433

Старост

B 0,858 0,648 0,219 0,580 0,550

C 0,012 0,912 0,738 0,458 0,668
D 0,424 0,696 0,645 0,543 0,472
E 0,997 0,582 0,143 0,226 0,677
Извор: Обрада аутора

Иако је χ2 тестом установљено да не постоји повезаност између старости испитаника и

захтијеваног попуста. Уз помоћ биномног и Поисоновог распореда, добијене су
вриједности као у табели 4.3. Вриједности у табели указују да су два пара модалитета
статистички значајна. Старост испитаника у интервалу од 40 до 49 (c) и попуст од око 1
% (a) показују значајну повезаност и то негативну јер је добијена вјероватноћа (0,012)
мања од 0,05. Такође, испитаници старији од 60 година (e) статистички значајно су
позитивно повезани са попустом од око 1% јер је вјероватноћа (0,997) већа од 0,95. То
значи да старије особе показују висок ниво економског патриотизма.

Испитивањем пола и запослености у вези са попустом нисмо дошли до статистички

значајно повезаних појединачних модалитета.

33
 Табела 4.5. – Табела вјероватноћа за провјеру и попуст

Захтјевани попуст
Провјера земље

A b c d e
поријекла

a 1,00 0,67 0,05 0,04 0,43

b 0,43 1,00 0,71 0,38 0,03
c 0,01 0,23 0,85 0,90 0,49
d 0,01 0,12 0,48 0,92 0,88
e 0,49 0,03 0,64 0,28 0,98

Извор: Обрада аутора

χ2 тест је показао да постоји значајна повезаност између провјере земље поријекла и

провјере земље поријекла. Што је потврђено и вјероватноћом на бази биномног и
Поисоновог распореда. Велике вриједности вјероватноће сугеришу позитивно
одступање стварних од очекиваних фреквенција. С обзиром да су велике вриједности
сложене око главне дијагонале, уочавамо постојање негативне корелације између ова
два обиљежја, односно чешће провјеравање је повезано са мањим захтјеваним
попустом.

Табела 4.6. – Табела вјероватноћа за спремност и попуст

Захтјевани попуст
Спремност потрошача
да купују у другом

a b c d e
маркету

A 0,99 0,75 0,11 0,13 0,77

B 0,06 0,42 0,91 0,92 0,08
C 0,00 0,29 0,80 0,75 0,88
D 0,84 0,64 0,66 0,09 0,89
E 1,00 0,88 0,08 0,61 0,21
Извор: Обрада аутора

Код повезаности између спремности потрошача да купују производе у другом маркету

и попуста није установљена линеарна корелација.

Посматрање просјечне повезаности (слично χ2 тесту) могуће је извршити

израчунавањем коефицијента варијације наведених вјероватноћа. Тако је коефицијент
корелације код старости и попуста на нивоу од 0,475, код пола и попуста 0,588, код
спремност и попуста 0,65 и код провјере и попуста на нивоу од 0,74. Што је у
позитивној корелацији са резултатима χ2 тест – а.

34
 4.4. Математички модел привреде за Републику Српску и ефекти повећања
куповине домаћих производа

Математички модел је конструисан на бази података Републичког завода за статистику

Републике Српске и процјена аутора. Подаци о бруто домаћем производу према
потрошном приступу су дати у табели 4.6.

Табела 4.7. – Бруто домаћи производ према потрошном приступу

2014.
Компонента
Износ у 000 КМ
Коначна потрошња 8 617 405
Издаци за коначну потрошњу домаћинства 6 342 227
Издаци за коначну потрошњу НПИСД 115 324
Издаци за коначну потрошњу државе 2 159 854
Бруто инвестиције у стална средства 2 095 080
Промјене залиха -224 765
Спољни биланс роба и услуга -1 640 599
Извоз роба и услуга 3 990 384
Увоз роба и услуга 5 630 983
Бруто домаћи производ 8 847 121
Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

На бази података из табеле се може уочити да је потрошња домаћинстава, невладиних

организација и владе нешто мања од укупног бруто домаћег производа. Уколико се
дода и потрошња предузећа (инвестициона потрошња), укупна потрошња превазилази
бруто домаћи производ за 1,6 милијарди КМ што је једнако дефициту текућег биланса.

Табела 4.8. – Бруто домаћи производ Републике Српске за 2014. годину у 000 КМ

Компонента Износ
Средства за запослене 4 304 115
Нето остали порези на производњу 12 192
Потрошња фиксног капитала 1 254 432
Нето оперативни вишак 612 269
Нето мјешовити доходак 1 083 312
Порези на производе минус субвенције на производе 1 580 801
Бруто домаћи производ 8 847 121
Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

На бази наведених података конструисана је табела распореда бруто домаћег

производа.

35
 Табела 4.9. – Табела распореда БДП – а за Републику Српску, за 2014. годину –
Варијанта 1

C’ I’ G’ X Укупно H F T ε Укупно
C’ 1291510 1291510 1291509 0 1291509
I’ 1615586 1615586 1615586 0 1615586
G’ 1949641 1949641 1809655 139985 1949641
X 3990384 3990384 3990384 3990384
Укупно 1291510 1615586 1949641 3990384 8847121 1291509 1615586 1809655 4130369 8847120
H 707390 884894 1067863 2185625 4845771 4845771 4845771
F 319945 400229 482984 988537 2191694 2191695 2191695
T 264175 330464 398794 816223 1809655 1809655 1809655
Укупно 1291510 1615586 1949641 3990384 8847121 4845771 2191695 1809655 4130369 8847121
Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

Потрошња становништва у земљи је добијена је као пропорицја укупне потрошње, у

проценту од 20%. Не постоје званични подаци колико се потрошње становништва
односи на домаће производе, због тога је као кључ за ову расподјелу кориштена
вриједност залиха домаћих производа у маркетима, при чему је овај податак добијен
испитивањем руководилаца маркета у Бањој Луци. Потрошња владе у земљи је
добијена као пропорција укупне владине потрошње и то као 90% укупне потрошње
владе. Потрошња предузећа у земљи добијена као резидуал. 19 С обзиром да не постоје
званични подаци о томе колико дохотка припада домаћинствима од потрошње
домаћинстава, а колико од тог дохотка припада предузећима и држави, због тога је на
ове субјекте расподијељен просјечан износ.20

Према првој варијанти, која подразумијева да су потрошња домаћинстава и потрошња

привреде у потпуности ендогено одређене, вриједност мултипликатора износи 2,14. С
обзиром да су потрошња домаћинства и привреде у потпуности ендогено посматране
ово је уједно и горња граница вриједности мултипликатора.

Пажљивијом анализом инверзне матрице (М) уочава се вриједност мултипликатора.

Сабирањем елемената из прва три реда табеле 4.10., или посљедња три реда добија се
вриједност -2,14, што представља вриједност мултипликатора. Члан у првој колони и
првом реду од -1,31 значи да егзогено повећање потрошње домаћинстава за 1 КМ у
земљи доводи до укупног повећања потрошње домаћинстава за 1,31 КМ. Што значи да
је 0,31 КМ индиректно повећање. Наведено егзогено повећање потрошње домаћинстава
доводи до индиректног повећања потрошње владе за 0,39 КМ односно потрошње
предузећа за 0,44 КМ.

19
Резидуал се рачуна као разлика између бруто домаћег производа са једне стране и потрошње
домаћинстава, владе и остатка свијета са друге стране.
20
Просјечан износ је добијен помоћу пропроције датог сектора у укупном бруто домаћем производу,
тако израчуната пропорција примјењена је на приходе који се расподјељују (нпр. потрошња
домаћинстава). Ова претпоставка неће утицати на укупну вриједност мултипликатора, већ на индиректне
ефекте између посматраних сектора.
36
 Табела 4.10. – Инверзна матрица (М) за Републику Српску у 2014. Години

-1,31 -0,31 -0,31 -0,31 -0,35 -0,23 -0,31

-0,39 -1,39 -0,39 -0,39 -0,10 -1,03 -0,39

-0,44 -0,44 -1,44 -0,44 -0,12 -0,32 -1,44

0,00 0,00 0,00 -1,00 0,00 0,00 0,00

-1,17 -1,17 -1,17 -1,17 -1,31 -0,86 -1,17

-0,53 -0,53 -0,53 -0,53 -0,14 -1,39 -0,53

-0,44 -0,44 -0,44 -0,44 -0,12 -0,32 -1,44

Извор: Обрада аутора

Поређењем вриједности извоза увећаног за егзогени износ буџетског дефицита и бруто

домаћег производа може се уочити да је бруто домаћи производ, управо за 2,14 пута
већи од збира ових двију величина. На први поглед овај налаз изгледа парадоксално јер
упућује на чињеницу да је вриједност мултипликатора потрошње детерминисана
вриједношћу извоза и буџетског дефицита и то на начин да што је веће учешће извоза и
буџетског дефицита у бруто домаћег производа, мања је вриједност мултипликатора.
Економско схватање, још од ере John Mynard Keynes – а, сугерише да су извоз и
фискални дефицит инструмент за убрзавање раста привреде. Такође, теорија о кружном
току дохотка упућује на то да пукотине (цурења – енгл. Leakages) доводе до смањења
ефекта иницијалног повећања потрошње.

Како помирити закључак из горе приказаног математичког модела са актуелном

економском парадигмом?
1 1
(4.1) 𝑚 = 𝑖+𝑑 = 1−(𝑐+𝑓+𝑡−𝑧)

Једначина (4.1) ће нам помоћи да ријешимо дилему. Мултипликатор је представљен као

инверзна вриједност збира учешћа извоза и дефицита (𝑖 + 𝑑) у бруто домаћем
производу. Док су у наставку приказана учешћа осталих компонената бруто домаћег
производа и то: потрошње домаћинстава, потрошње предузећа, плаћених пореза и увоза
(𝑐, 𝑓, 𝑡 и 𝑧, респективно). При чему су компоненте потрошње дате у укупном износу (а
не само дио који се троши у земљи). Овдје се види повезаност између апсолутног
износа извоза (или дефицита), његовог учешћа и учешћа увоза. Што је већи увоз, бруто
домаћи производ ће бити нижи, при истој вриједности извоза у апсолутном износу
долази до повећања учешћа извоза и смањења мултипликатора, што потврђује теорију о
кружном току дохотка. Егзогени раст извоза доводи до активирања мултипликатора и
изазива раст бруто домаћег производа у износу већем од егзогеног повећања. Али,
истовремено, извоз представља лимит раста бруто домаћег производа, што је помало
тешко за схватити. Претпоставимо да нека земља укупну вриједност производње извози
(односно да нема потрошње домаћих производа у земљи, већ да се потребна добра
увозе) тада би додатно повећање извоза за једну новчану јединицу довело до повећања
37
бруто домаћег производа за тачно једну новчану јединицу, јер мултипликативних
ефеката нема. Не може их ни бити јер додатно убризгавање се неће задржати у домаћој
привреди. Овај примјер, може да помири кејнзијанску политику са резултатима
добијеним на бази модела, или боље речено, да разложи ефекте на оне који иницирају
раст БДП-а и оне који лимитирају мултипликатор.

Према другој варијанти модела претпостављена је егзогена вриједност потрошње

домаћинстава и привреде, у земљи, у износима од милијардку конвертибилних марака,
на рачун еквивалентног смањења варијабилних компонената. Према таквом сценарију
мултипликатор домаће потрошње износио би 1,44. Вриједност мултипликатора је,
поново, једнака односу између вриједности бруто домаћег производа и укупног збира
егзогених компонената, што потврђује претходно излагање. Након детаљнијег и дужег
разматрања ове проблематике то постоје логично, јер веће учешће егзогене потрошње
подразумијева мању еластичност тражње на повећање дохотка, што је праћено мањом
вриједности мултипликатора.

38
 5. ПРИЈЕДЛОГ МЈЕРА ЗА ПОДСТИЦАЊЕ КУПОВИНЕ
ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Тржиште Републике Српске апсорбује увозне производе које не може произвести попут
(аутомобила, производних машина, софистицирање технологије и сл.), али и велики
број производа које може да произведе уз виши, једнак или нешто мањи рацио
квалитета и цијене. Тако се увозе велике количине воде за пиће (иако је Република
Српска једна од ријеђих административних цјелина које имају сопствену чисту воду за
пиће), млијечне производе, кондиторске производе и сл. Истраживање цијена млијека у
маркетима у Републици Српској је показало да се цијене домаћих паковања не
разликују у односу на цијене увозних. Према искуствима аутора, најчешће не постоји
значајна разлика у квалитету и степену задовољства између ове двије групе производа.

У складу са претходно наведеним, могуће је остварити заједничку добробит, купујући

домаће производе који се значајно не разликују од увозних по цијени и квалитету, чак
при томе преферирајући домаће производе уколико су они нешто лошији од увозних у
том погледу.

Предлаже се заједничко дјеловање домаћих произвођача, како би се промоција домаћих

производа институционализовала. Удруживањем домаћих произвођача у мрежу под
називом КУРС - Куповином Улажите у Републику Српску, креирао би се посебан
бренд који би требао да симболизује понашање које доноси заједничку добробит.
Чланови те мреже одобравали би попуст на своје производе у распону од 3 до 5%, у
зависности од марже дјелатности у којој послују. Тај попуст купцу би био враћен на
рачун који је повезан са ваучер картицом лојалности – КУРС. Износ који је повраћен
купцу на рачун могао би бити утрошен само на куповину домаћих производа који су
чланови мреже. Овакав пројекат заслужује значајан анганжман владе и владиних
институција. Помоћ Владе би се огледала у помоћи приликом администрације мреже
достављајућим важне информације и статистичке податке, у финансијској помоћи за
покриће почетних трошкова, као и у логистичкој подршци повезивању домаћих
произвођача. Промотивна подршка се очекује и од јавних медијских сервиса, с обзиром
да је то индиректан ефекат и на њихове приходе.

Слика 5.1. – Логотип КУРС мреже

Извор: Израда аутора

39
Испитивање потрошача је показало да би 22% испитаника реаговало на попуст од 3%,
повећањем своје куповине, односно њих 46% би реаговало на попуст од 5%. Приликом
процјене ефеката биће кориштена просјечан проценат (34%), с обзиром да се предлаже
попуст у распону од 3 до 5%.

Уколико 25% домаћих произвођача (као пондер је кориштена вриједност продаје на

домаћем тржишту), постане члан мреже одобравајући попуст на куповину домаћих
производа, може се очекивати раст њихове продаје за отприлике 34%, што ће за њих
бити профитабилно уколико им је укупна маржа на нивоу од око 15%, укључујући и
варијабилне трошкове у односу на цијену (као што је порез на додату вриједност –
разлика између обрачунатог и аконтационог ПДВ-а), што је реално очекивати.

Укупно 414847 домаћинстава, са потрошњом од око 300 КМ мјесечно, даје потенцијал

од 1,5 милијарди КМ на годишњем нивоу. То значи да би око 370 милиона КМ
производа било укључено у мрежу (25% од укупног потенцијала). Уз претпостављену
реакцију потрошача, на одобрен попуст од 34%, то представља иницијално повећање
потрошње домаћинстава у земљи за 10621 милиона конвертибилних марака.

Табела 5.1. – Ефекти увођења КУРС мреже засновано на подацима за 2014. годину

(у хиљадама КМ)

Варијанта 1 Варијанта 2
Потрошња домаћинства у земљи 139 957 111 689
Потрошња предузећа у земљи 41 704 10 706
Потрошња владе у земљи 46 713 31 473
Доходак домаћинстава у земљи 125 086 84 277
Доходак фирми у земљи 56 575 38 118
Доходак владе у земљи 46 713 31 473
Бруто домаћи производ 228 374 153 869
Извор: Обрада аутора

У табели 5.1. су дате вриједности процијењених ефеката иницијалног повећања

потрошње домаћинстава у земљи у вриједности од 106 милиона конвертибилних
марака. Ефекти би били позитивни за све секторе, те врло значајани. Ефекти су већи по
варијанти 1, што је и логично с обзиром да је ту већи износ ендогених елемената у
моделу. Тако да се ефекти могу посматрати у интервалу између датих вриједности по
варијанти 2 и 1. Тако би влада остварила од 31,4 до 46,7 што је у распону од једне
половине до три четвртине укупних субвенција владе у пољопривреду. Приликом
оцјењивања ефеката нису узети у обзир дугорочни ефекти који се огледају у расту
продуктивности, изградњи нових капацитета и сл., сходно ограничењима модела.
Резултати показују да би овај пројекат био врло позитиван за Републику Српску, с
обзиром да би довео до повећања раста бруто домаћег производа у распону од 1,7 до
2,6 процентних поена.

21
25% од укупног потенцијала помножено са коефицијентом 0,34 (што представља повећање потрошње
домаћих производа) и помножено са 0,96 (што представља коефицијент умањене цијене за у просјеку
4%)
40
ЗАКЉУЧАК
Истраживање је показало да основна животна намирница, као што је млијеко, које је
произведено у Републици Српској, може бити сасвим конкурентно произведеним у
иностранству, у погледу цијене. Ово представља доказ да се привреда Републике
Српске може, у већој мјери, ослањати на сопствене готове производе, али и
полупроизводе. Да би привреда остваривала значајнији привредни раст, раст
продуктивности и раст животног стандарда, неопходно је да прати трендове процеса
који се одвијају у привредама развијених земаља. Тако је неопходно да привреда
Републике Српске постигне виши ниво самосталности када је у питању финална
производња, другим ријечима потребно је повећати учешће производње финалних
производа, с обзиром да се на тај начин остварује већа додана вриједност и обезбјеђују
претпоставке за раст животног стандарда.

Мјера за преструктурирање привреде Републике Српске ка финалној потрошњи је

успостављање мреже домаћих произвођача, који би заједно дјеловали и промовисали
домаће производе. Да би функционисање мреже било ефективно и ефикасно, потребна
је снажна промотивна кампања, која би била прилагођена различитим старосним и
другим групама, у зависности од њихових тренутних спремности да реагују на
успостављање мреже. Истраживање је показало да су само старије особе показале
значајно већу спремност за повећање домаћих производа, што значи да у том случају је
довољно подсјећање и није потребна агресивна кампања. За млађе старосне групе
промотивна кампања би требала бити нешто агресивнија.

За оцјену ефеката кориштен је математички модел који описује функционисање

привреде Републике Српске. Модел је развијен као модификација инпут – аутпут
табеле и матрице друштвеног рачуноводства и прилагођен подацима које је могуће
прикупити за Републику Српску. Модел је могуће и детаљније разрађивати у складу са
доступним подацима.

Чланови мреже би одобравали попуст, у облику поврата новца на рачун лојалности,

при чему би се враћена средства могла користити за куповину домаћих производа. На
тај начин потрошачи би имали мотивацију да повећају своју потражњу за домаћим
производима, а то би представљало гаранцију произвођачима да ће надокнадити своју
изгубљену маржу кроз смањење цијене, односно одобравање попуста. Међутим, овакво
заједничко дјеловање би довело до позитивних ефеката за све, при томе увећавајући
бруто домаћи производ у распону од 1,7 до 2,6% чиме се потврђује хипотеза да би
повећање куповине домаћих производа у Републици Српској довело до значајног
привредног раста.

Приликом анализе ефеката успостављања КУРС мреже неопходно је имати на уму

ограничења која произилазе из употребе објашњеног математичког модела. Као и сваки
математички модел са линеарним релацијама, модел претпоставља постојање линеарне
везе између варијабли у моделу. Такође, модел је заснован на просјечним
коефицијентима такозване склоности ка потрошњи, увозу итд, тако да одражава
просјечно функционисање привреде, што се дјелимично може разликовати у односу на
стварне, маргиналне ефекте одређене мјере. Међутим, математичким и статистичким
41
методама никада није могуће доћи до поузданости процјене са 100% сигурношћу, али
је задовољавајућа и мања поузданост уколико се до процјене долази са релативно
малим трошковима. Претходно наведено оправдава употребу представљеног модела
као инструмента за макроекономско моделирање и предвиђање. Представљени модел
се може користити и у друге сврхе, како би се процијенили ефекти економске политике
на дијелове привреде или привреду у цјелини. Приказани модел могуће је
примјењивати и на мање (локалне) привреде или на регију или свијет. Потребан и
довољан услов за то је постојање адекватних података.

Смјернице за будућа истраживања иду у правцу развијања метода и статистичких

техника за прикупљање детаљнијих података који описују кретање новчаних токова
између институционалних сектора у привреди. Такво прикупљање података
обезбиједиће добијање поузданих аналитичких ефеката мјера економске политике на
мање сегменте становништва (пензионере, запослене, запослене у образовању и сл.).
Свакако, овдје је неопходно издати препоруку статистичким заводима да креирају
детаљније разлагање бруто домаћег производа према потрошном и доходовном
приступу, како би се поузданост процјена подигла на виши ниво.

42
ЛИТЕРАТУРА

1. Burda, M.; Wyplosz, C (2004) Macroeconomics (Third Edition), Oxford University

Press, Oxford, USA;
2. Duchin, F.; Steenge, A (2007) Mathematical Models in Input – Output Economics,
Rensselaer Polytechnic Institute, New York;
3. Howell, D. (2011) Chi Square Test – Analysis of Contigency Tables, University of
Vermont, Vermont;
4. Ловрић, М.; Комић, Ј.; Стевић, С. (2006) Статистичка анализа: методи и
примјена, Економски факултет, Бања Лука;
5. Mankiw, G. (2003) Principles of Macroeconomics 3rd Edition, South-Western
College Publishing, Cincinnati;
6. Станојевић, Р. (1998) Међусекторски модели, Економски институт, Београд;
7. Стратегији запошљавања за Босну и Херцеговину (2010 – 2014);
8. Round, J. (2003) Social Accounting Matrix and SAM based Multipliers, Techniques
for Evaluating the Poverty Impact of Economic Policies, World Bank and Oxford
University Press, New York;
9. Pyat, G.; Round, J. (1985) Social Accountig Matrix – A Basis for Planning, World
Bank Symposium, World Bank, Washington;
10. Shatong, L.;Ying, G.; Jianwu, H. (2004) SAM-based Multiplier Analysis for China’s
Economy, Development Research Center, Marina di Ascea-Velia, Italy;
11. Wasilly, L. (1975) Structure of the World Economy, Nobel Memorial Lecture, Harvard
University, Massachusetts, USA.;
12. Watson, P.; Beleiciks, N. (2009) Small Community Level Social Accounting Matrices
and their Application to Determining Marine Resource Dependency, Marine Resource
Economics, Volume 24, USA.

Интернет извори:

1. Агенција за Статистику Босне и Херцеговине (2013), Попист становништва

2013 – прелиминарни – www.bhas.ba (25.06.2016.)
2. Marxist.org -
https://www.marxists.org/reference/subject/economics/quesnay/index.htm
(22.06.2016.)
3. Републички завод за статистку Републике Српске: Статистички годишњак, 2015.
- www.rzs.rs.ba/front/article/1778 (26.06.2016.)

43
 ПРИЛОЗИ
Прилог 1 – Анкетна питања за испитивање ставова потрошача о куповини домаћих
производа у Републици Српској

1. Колико имате година?

a) 20-29 година б) 30 – 39 година ц) 40 – 49 година д) 50 - 59 година е) преко 60 година

2. Којег сте пола?

a) мушки б) женски

3. Да ли сте запослени?

a) да б) не

4. Колико мјесечно потрошите новца у маркетима?

a) до 200 КМ б) 200 – 300 КМ ц) 300 – 400 КМ д) 400 – 500 КМ е) преко 500 КМ

5. Приликом одабира производа најбитнији фактор ми је:

a) цијена б) квалитет ц) изглед производа д) познатост марке

6. Провјеравате ли земљу поријекла приликом куповине, са циљем да купите домаћи производ?

a) увијек б) често ц) понекад д) ријетко е) не провјеравам

7. Колико је довољно појефтињење домаћих производа, да бисте их стриктно бирали умјесто увозних?

a) око 1% б) око 3% ц) око 5% д) око 10% е) око 20%

8. Да ли бисте куповали у другом супермаркету, када би одобравао попуст на домаће производе?

a) сигурно б) вјероватно ц) можда д) нисам сигуран е) не бих

44
Прилог 2 – Одговори на анкетна питања

1. Колико имате година?

а) 20-29 164 29%
б) 30-39 127 22%
ц) 40-49 120 21%
д) 50-59 106 19%
е) преко 60 година 55 10%
2. Којег сте пола?
а) мушки 212 37%
б) женски 360 63%
3. Да ли сте запослени?
а) да 340 59%
б) не 232 41%
4. Колико мјесечно потрошите новца у маркетима?
а) до 200 КМ 156 27%
б) 200 - 300 КМ 158 28%
ц) 300 - 400 КМ 132 23%
д) 400 - 500 КМ 73 13%
е) преко 500 КМ 53 9%
5. Приликом одабира производа најбитнији фактор ми је:
а) цијена 169 30%
б) квалитет 341 60%
ц) изглед производа 14 2%
д) познатост марке 48 8%
6. Провјеравате ли земљу поријекла приликом куповине, са циљем да купите домаћи
производ?
а) увијек 108 19%
б) често 134 23%
ц) понекад 177 31%
д) ријетко 90 16%
е) не провјеравам 63 11%
7. Колико је довољно појефтињење домаћих производа, да бисте их стриктно бирали
умјесто увозних?
а) око 1% 61 11%
б) око 3% 64 11%
ц) око 5% 139 24%
д) око 10% 173 30%
е) 20% 135 24%
8. Да ли бисте куповали у другом супермаркету, када би одобравао попуст на домаће
производе?
а) сигурно 218 38%
б) вјероватно 211 37%
ц) можда 93 16%
д) нисам сигуран 27 5%
е) не бих 23 4%

Укупно испитаних: 572

45