Број 4 ● јануар 2013. ● www.legeartis.

rs

Имате
питањ
е?
Имам
одгов о
ор!

... плус
СТЕЧАЈ И
РАДНИ ОДНОС
ЖИВОТ И СМРТ
У КРИВИЧНОМ
ПРАВУ
ОЦЕНА: ИЗМЕЂУ
СТРАХА И
ПОДСТИЦАЈА

Како до КРЕДИТ ИЛИ

ЛИЗИНГ?

пензије
НОВА УЛОГА
ОРГАНА
СТАРАТЕЉСТВА
у 2013. години? ЈПП У СВЕТУ.
ТАЈНА УСПЕХА?

Унакрсни Царине Фондови Предузетник

поглед Шта је кућно Где и како У светлу
Нови закон о царињење? улагати новац? нових прописа
затезној камати
 владан мирковић
главни и одговорни уредник
vladan.mirkovic@ingpro.rs

Година која је пред нама за многе ће означити календарску годину у

којој ће отићи у заслужену старосну пензију. У тексту Остваривање
права на пензију у 2013. години (стр. 20) доносимо преглед услова под
ISSN 2334-6140 којима се у 2013. може остварити ово право, уз све важне, мање или
више познате, појединости за остваривање права и на друге врсте
Година I, број 4 пензија.
јануар 2013.
Пензији се окрећемо и у тексту Где и како улагати новац на
Оснивач и издавач: финансијском тржишту (стр. 84), кроз могућност да већ сада, у току
ИНГ-ПРО
активног радног века, дугорочним улагањем у добровољне пензијске
Издавачко-графичко д.о.о.
Београд, Веле Нигринове 16а фондове себи обезбедите пристојан приход у старости, а посебно у
условима све лошије перспективе државних пензијских фондова. Овај
За оснивача и издавача: текст указује и на друге могућности пласирања новца изван оквира
Горан Грцић уобичајене штедње у банци.

www.legeartis.rs
Владимир Здјелар
Кредит или лизинг? Вечита је дилема оних који се одлучују да купе
Главни и одговорни уредник:
нов аутомобил или основна средства за почетак свог предузетни­­штва.
Владан Мирковић
Нема јасног победника у овом дуелу, а сазнајте и зашто на стр. 78.
Сарадници:
У овом броју говоримо и о новом Закону о затезној камати, о по-
мр Александар Трешњев
мр Жељко Албанезе следицама стечаја на радни однос запослених, о новој улози органа
Веселин Милошевић старатељства у поступку извршења одлука из области породичног
Вук Перовић права, о транспарентности која је у самом фокусу нацрта новог За- 3
Гордана Ајншпилер-Поповић кона о јавним набавкама, о кућном царињењу... Нисмо заборавили ни

lege artis ● јануар 2013.

Дејан Гавриловић
образовање, па се овога пута посебно осврћемо на оцену (и оцењивање),
Драгана Станковић-Николић
Јелена Чолић
проучавајући да ли је она моћно средство застрашивања у рукама на-
Милија Лазаревић ставничког кадра или врло подстицајна педагошка алатка.
Мирјана Димитријевић
Скрећемо пажњу на рубрику Портал читалаца у којој доносимо
Смиљана Грујић
Снежана Ћушић преглед најзанимљивијих питања које сте упутили ауторима који пишу
за наш часопис. Под слоганом Имате питање? Имамо одговор! позива-
Лектор/коректор: мо вас да и даље учествујете у обликовању нашег часописа.
Радмила Савић
Наоружани правим информацијама, смело корачајте и кроз 2013.
Oрганизатор издања: годину
Оливера Бошковић
уз !
Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер

Редакција:
Веле Нигринове 16а Будимо на вези
11000 Београд
тел: +381 11 2836 820 Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања,
факс: +381 11 2836 474 мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде.
е-пошта: redakcija@legeartis.rs
Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу
редакције часописа redakcija@legeartis.rs
Часопис излази електронски једанпут
месечно (12 бројева у оквиру годишње Пратите нас:
претплате). Текстови достављени за ● www.legeartis.rs
објављивање се не враћају. Сви текстови ● www.propisi.net
који се објављују у Часопису подлежу
редакцијско-техничкој обради, у
● www.ingpro.rs
складу са одговарајућим стандардима ● www.facebook.com/IngProLegeArtis
Часописа.
 Број 4 ● јануар 2013. ● www.legeartis.rs

Имате
питањ
е?
Имам
одгово о
р!

... плус
сТЕЧАЈ И
РАДНИ ОДНОс
ЖИВОТ И сМРТ
у КРИВИЧНОМ
пРАВу
ОЦЕНА: ИЗМЕЂу
сТРАХА И
пОДсТИЦАЈА

КАКО ДО КРЕДИТ ИлИ

лИЗИНГ?

пЕНЗИЈЕ
НОВА улОГА
ОРГАНА
сТАРАТЕЉсТВА
у 2013. ГОДИНИ? Јпп у сВЕТу.
ТАЈНА успЕХА?

Унакрсни Царине Фондови Предузетник

поглед Шта је кућно Где и како У светлу
Нови закон о царињење? улагати новац? нових прописа
затезној камати

ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ МОДЕЛИ

ПРАВНИХ АКАТА
подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе
програми, односно ауторска жишту и везане су за следеће заштићени музички, аутор­
дела која се могу употребити у показатеље: ски садржај (General Disc
електронском облику. а) губици у оствареном прихо­ Technology, 2002).
подразумевају рачунарски које наступају на нашем тр­ музичких дискова који носе
Интернет пиратерија под­ ауторска
програми, односно ду и броју жирадних места
шту и везане су проу­ Ниво музичке
за следеће заштићени музички, пиратерије
аутор­ у
разумева употребу интерне
дела која се могута зроковани
употребити пиратеријом;
у показатеље: 2005.
ски години,
садржај износио је 80%,
(General Disc
за илегално копирање и ди­ б) процене сигурности стра­ с процењеним тржишним гу­
електронском облику. а) губици у оствареном прихо­ Technology, 2002).
стрибу цију неауторизованог них иницијалних или даљих битком од 12,5 милиона уаме­
Подаци од значаја за рад
Интернет пиратерија под­ ду и броју радних места проу­ Ниво музичке пиратерије
разумева употребу интерне та зроковани пиратеријом; 2005. години, износио је 80%,
софтвера (укључујући рекла­ инвестиција.
и ди­ б) процене сигурности стра­ричких долара (за тадашње
мирање, понуду,
за илегално
набавку
копирање
и Само у једној полицијској
с процењеним
или даљихтржиште Србије
тржишним гу­
и Црнеаме­
Горе). Подаци од значаја за рад
пословних субјеката
стрибу цију неауторизова ног них иницијалних битком од 12,5 милиона
дистрибуцију пиратизованог
софтвера (укључујућизаплени одузето је 750.000
рекла­ инвестиција. ричких долара (за тадашње
софтвера). ми рање, понуду, набавку и Само у једној
дистрибуцију пиратизованог заплени одузето је 750.000
полицијској тржиште Србије и Црне Горе).
пословних субјеката

www.legeartis.rs
Студија међународне
софтвера). ана­
литичарске кућеСтудија за ин­ Износи личних
Износи личних примања
примања запослених
запослених

www.legeartis.rs
међународне ана­
формационе технологије
литичарске куће за ин­
IDC показала је да је технологије
формационе
Kaлендар важења Kaлендар важења ВРСТА ИСПЛАТЕ
ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
ПО ЗАКОНУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
у 2007. години
IDC показала је да је
у 2007.стопагодини стопа правних аката правних аката 1.
1.
Регрес за коришћење Исплата по овом основу је
2.
2.
Плаћају се све пореске
3.
3.
пиратерије у Србији
пиратерије из­у Србији из­ Регрес за одмора
годишњег Исплата
коришћење обавезна, овом основу јеобавезе као наПлаћају
по утврђеној
у висини зараду се све пореске

табеле и узорци
носила 76%, и носила
да је 76%,
опала и да је опала У овојУ овој
рубрици
рубрицидоносимо преглед
доносимо преглед табеле и узорци
годишњег одмора општим актом, односно
обавезна, уговором
у висини утврђеној обавезе као на зараду
прописа о раду код послодавца (члан 118.
за два процента за два процента
у односу нау односу на прописа којикоји токомовог
током овог месеца
месеца престају
престају 75 75 тачкаопштим
6. Закона оактом,
раду) односно уговором
2006. годину. Процењује се да важе (у целости или делу), односно
2006. годину. даПроцењује да важе (у целости илиседелу), односно о раду код послодавца (члан 118.
је због овакосе
ИЗ ПРВЕ РУКЕ

lege artis ● октобар 2012.

високе стопе који одложено ступају на снагу и/или одложено Отпремнина код Према Закону6.оЗакона о раду) Не
раду, исплаћује опорезује се до износа
lege artis ● октобар 2012.

да је због овакопиратерије
високе стопе
домаћа економијакоји одложено
примењују ступају
у целостина или
снагу и/или се одложено
у делу:
тачка
одласка у пензију се најмање у висини 3 просечне троструке месечне
пиратерије домаћа економија
претрпела губитке у износупримењују у целости или у делу: Отпремнина код зараде у Републици Србији према
Према Закону о раду, зараде по запосленом
исплаћује Не опорезује се до износа
од 72 милиона долара, углав­ Правилник о условима које мора да испуњава последњем објављеном податку у Републици према
претрпела губитке у износу ●
одласка у пензију се најмање
републичког органаунадлежног
висини 3запросечне троструке месечне
последњем податку
ном кроз ненаплаћена пореска привредно друштво, односно огранак привредног
од 72 милиона потраживања.
долара, углав­ ● Правилник о условима које мора да испуњава 92 зараде у Републици Србији
статистику (58.503 × 3 = 175.509) (3 према
× 58.503 = зараде
175.509 по запосленом
дин.)
друштва или средња стручна школа који врше
ном кроз ненаплаћена пореска
На листи привредно
земаља са сто­ друштво, односно огранак привредног последњем
утврђене објављеном податку у Републици према
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

оспособљавање кандидата за возаче, објављен у Јубиларна награда До висине општим Неопорезиво до 15.487
потраживања. пом пиратерије вишом од друштва 60% или средња
„Службеном стручна
гласнику РС”,школа који
бр. 53/2012 одврше актомрепубличког
послодавца органа надлежног за последњем податку
динара годишње
(Priority Watch) налазе се: Ал­ 92 статистику (58.503 × 3 = 175.509) (3 × 58.503 = 175.509 дин.)
На листи земаља са сто­ 24. 5. 2012.кандидата
оспособљавање године. за возаче, објављен у Накнада трошкова До висине цене превозне карте у Не опорезује се до висине
жир, Аргентина, Канада, Чиле, – ступа на снагу 24. 10. 2012. године
пом пиратеријеИндија,
вишомИндонезија,
од 60% Пакистан, превоза до посла и јавном саобраћају превозне карте, односно
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од Јубиларна награда

повратка са посла
До висине утврђене општим Неопорезиво до 15.487
до висине стварних
(Priority Watch)НР
налазе
Кина исе: Ал­
Руска Федерација.
24. 5. 2012. године. о организовању, спровођењу и начину актом послодавца динара
трошкова превоза, а годишње
● Правилник
жир, Аргентина, Канада,
На листиЧиле, земаља са сто­
– ступа
полагања возачког на вођењу
испита, снагу и24. 10. 2012.
роковима године
чувања највише до 3.098 дин.
пом пиратерије
Индија, Индонезија, Пакистан, већом од 25% Накнада трошкова До висине цене превозне карте у Не опорезује се до висине
евиденција о возачком испиту и условима које мора Накнада за
(Watch) налази се изузетно ве­ превоза доисхрану
посла иу Исплата по овом
јавном основу је
саобраћају Плаћају се све пореске
превозне карте, односно
НР Кина и РускаликиФедерација. да испуни возило на којем се обавља возачки испит
4
току рада обавезна, у висини утврђеној обавезе као на зараду
● Правилник
број земаља, међу којима о организовању, спровођењу и начину
објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од повратка са посла општим актом, односно уговором до висине стварних
На листи земаља
и: Бразил, саЧешка
сто­ Република, трошкова превоза, а
полагања24.возачког испита, вођењу и роковима чувања о раду код послодавца (члан 118.
пом пиратеријеЕгипат,
већом
Јамајка,
од 25%
Финска,
Мексико,
Грчка, Италија,
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА
5. 2012. године.
евиденција о возачком –испиту ступа наиснагу
условима
24. 10.које
2012.мора
године тачка 5. Закона о раду) највише до 3.098 дин.
(Watch) налази се изузетно ве­ Норвешка,
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Румунија, Шпанија, Турска,

лики број земаља, међуикојима
Украјина многе друге. објављен●уПравилник ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА
да испуни возило на којем се обавља возачки испит
о теоријској и практичној обуци кандидата
„Службеном гласнику РС”, бр. 53/2012 од
Дневница за службено
Накнада
путовањеза исхрану у До
у земљи
висине прописане општим
актом,Исплата по овомооснову
односно уговором
обавезна,(члан
у висини
раду јеНеопорезиво до 1.859
Плаћају се све пореске
дин. по дневници
обавезе као на зараду
и: Бразил, ЧешкаЈединеРепублика, току рада код послодавца 118. тач.утврђеној
2.
● ДОГАЂАЈА
званичне статистике, за возаче, објављен у „Службеном гласнику РС”,
Египат, Финска,закључно
Грчка, Италија,
са 2005. годином,
24.за5. 2012. године.од 24. 5. 2012. године.
бр. 53/2012 општим
Закона
о
о раду) актом, односно уговором
раду код послодавца (члан 118.
тржиште
Јамајка, Мексико, Србије и Црне Горе
Норвешка, – ступа на на
– ступа снагу
снагу24.
24. 10. 2012.
10. 2012. године
године Дневница за Најмање у висини утврђеној Не опорезује се до
урадиле су стране компаније службено путовање у тачка
посебним 5. Закона
прописима о раду)
(члан 118. износа прописаног
Румунија, Шпанија, Турска,
ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ,
иностранство тачка 3. Закона о раду) Уредбом о накнади
Украјина и многе друге. ● Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата Дневница за службено До висине прописане општим Неопорезиво до 1.859
трошкова и отпремнини
Цене легализације
Једине за возаче,
по зонама и намени
званичне статистике, објављен у „Службеном гласнику РС”,
објекта путовање у земљи актом, односно уговором државних дин. поидневници
о раду службеника
закључно са 2005. годином, за бр. 53/2012 од 24. 5. 2012. године. НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО
код послодавца (члан 118.намештеника
тач. 2.
(„Сл. гласник”, број 86/07)
СТАНОВАЊЕ Закона о раду)
тржиште Србије и Црне Горе
Накнадасу стране компаније
урадиле Екстра зона
– ступа на снагу 24. 10. 2012. године
прва зона (екстра)* друга трећа
НА СВАКО
Теренски
четврта
Дневница за пета
накнада за повећане
ОД ЊИХ
додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
шеста
Најмање
предвиди општим седмаодносно
у актом,
висини
Плаћају се све пореске
осма
утврђеној зона
обавезе као на Не специфичних
опорезује
зараду се до намена
трошкове рада
службено на терену)у уговором
путовање о раду прописима (члан 118.
посебним износа прописаног
Магистрална мрежа 24.325 10.425 (16.217) 9.034 7.646 5.999 4.449 3.114 1.558 468 5.999
иностранство тачка 3. Закона о раду) Уредбом о накнади
Цене легализације
Примарна и секундарна мрежа по зонама19.901
и намени објекта 8.529 (13.267) 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 трошкова2.987
и отпремнини
Укупно СТАНОВАЊЕ 44.226 18.954 (29.484) 16.427 13.900 8.986 6.739 4.717 2.359 708 државних8.986
службеника и
планирање и изградња

Накнада Екстра зона прва зона (екстра)* друга трећа четврта пета шеста седма осма намештеника
Приредио
зона специфичних намена
Приредио
КОМЕРЦИЈАЛНАМагистрална
ДЕЛАТНОСТ мрежа 24.325 10.425 (16.217) 9.034 7.646 5.999 4.449 3.114 1.558 468 мр мр
ЖЕЉКО
5.999 („Сл. гласник”, број 86/07)
ЖЕЉКОАЛБАНЕЗЕ
АЛБАНЕЗЕ
саветник за за
саветник економска питања
економска питања
Накнада Екстра зона19.901 прва зона
Примарна и секундарна мрежа (екстра)*
8.529 (13.267) друга
7.393 трећа
6.254 четврта
2.987 2.290 пета
Теренски додатак (дневна шеста
1.603 801 седма
240
Према Закону о раду, акоосма
се 2.987 зона специфичних
Плаћају
radni.odnosi@legeartis.rs
radni.odnosi@legeartis.rs намена
се све пореске
Укупно
Магистрална мрежа 51.239 44.226 25.347 18.954 (29.484)
(34.160) 16.427
17.879 13.900
13.112 10.947 8.189 5.732 2.867 8.986 накнада
6.739
860 4.717
за повећане 2.359
предвиди708
10.947 8.986
општим актом, односно обавезе као на зараду
планирање и изградња

трошкове рада на терену) уговором о раду

Примарна и секундарна мрежа ДЕЛАТНОСТ19.901
КОМЕРЦИЈАЛНА 8.529 (13.267) 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987
Накнада На основу члана 202.шеста
Закона о раду, директор осма
Укупно 71.140Екстра зона33.876
прва зона (екстра)*
(47.427) друга
25.272 19.366 четврта
трећа
13.934 пета 10.479 седма
7.335 3.668 зона специфичних намена
1.100 13.934
Магистрална мрежа 51.239 25.347 (34.160) 17.879 На
13.112 основу члана
10.947 202. Закона
8.189 о раду, директор
5.732 2.867 860(назив, седиште и адреса
10.947послодавца) и
(име и презиме) из седиште и адреса послодавца) (адреса), и
Примарна и секундарна мрежа
ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ 19.901 8.529 (13.267) 7.393 6.254 2.987 закључују2.290 1.603 801 (назив, 240 2.987
Укупно 71.140 33.876 (47.427) 25.272 19.366 13.934 10.479 (име и презиме)
7.335 3.668из 1.100 13.934 (адреса),
Накнада Екстра зона прва зона друга трећа
закључују четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена
ПРОИЗВОДНА ДЕЛАТНОСТ 51.239
Магистрална мрежа 25.347 17.879 13.112 8.874 Уговор 4.449
6.355 о допУнском 2.225 радУ 680 8.874
28 Накнада Екстра зона прва зона друга трећа четврта пета шеста седма осма зона специфичних намена
Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393 6.254 2.987 2.290 1.603 801 240 2.987
Укупно 28
Магистрална мрежа
71.140
51.239
33.876
25.347 17.879
25.272
13.112
19.366
8.874
Уговор
6.355
2.98711.861 2.290 8.645 о допУнском
4.449 2.225
6.052 Члан 1.3.026радУ908
680 8.874
11.861
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Примарна и секундарна мрежа 19.901 8.529 7.393 6.254 1.603 801 240 2.987
(име и презиме, врста стручне спреме) запослен с пуним
www.legeartis.rs

Укупно 71.140 33.876 25.272 19.366 3.026 908 11.861 радним 8.645
временом у 6.052
11.861 послодавца)
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(назив и седиште
ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ Члан
прима се на рад до једне трећине пуног1.радног времена у
ОБЈЕКТИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ
Накнада Екстра зона прва зона друга трећа четврта
(назив послодавца)пета
за обављање шеста
и презиме, седма осма зона
(опис специфичних намена
посла),
Накнада Екстра зона прва зона друга трећа четвртапочев одпета (име
шеста седма врста
2012. године.
стручне зона
осма спреме) запосленнамена
специфичних с пуним
www.legeartis.rs

Магистрална мрежа
Магистрална мрежа
24.325 24.325 7.0637.063 5.266
5.266
4.794 временом
радним
4.794 4.992
4.992
у 2.436 2.436 1.705
1.705
853
853 2564.992 послодавца) 4.992
256 (назив и седиште
Радно време износи недељно (број) сати. Распоред дневног радног времена
Примарна и секундарна
Примарнамрежа 19.901 19.901
и секундарна мрежа 8.5298.529 7.393
7.393 прима
6.254 се на2.987
6.254 рад 2.987
до једнесетрећине
утврђује2.290 2.290пуног радног
1.603 801 времена
1.603 240у801
(навести како).2402.987 2.987
Укупно Укупно 44.226 44.226 15.592
15.592 12.659
12.659 (назив послодавца)
11.048
11.048 7.9797.979 за обављање
4.726 4.726
3.308 3.308
1.654 1.654
496 4967.979(опис посла), 7.97919
почев од 2012. године. Члан 2.
lege artis ● октобар 2012.

Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону Извор: Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П.
Напомена: Износи су у динарима по квадратном метру. *Прва зона има своју екстра зону За време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду
Извор: у висини
Дирекција од
за грађевинско земљиште и изградњу Београда Ј.П.
Радно време износи недељно динара без пореза и(број) сати.
доприноса Распоред дневног радног времена
(нето).
су у граду Београду утврђене грађевинског земљишта плаћа грађевинског земљишта за­
су у граду Београду утврђене
Одлуком грађевинског
о одређивању земљишта
зона једнократно или плаћа
у ратама,грађевинског
у кључи до 31. земљишта
децембра 2012.
утврђује се
за­ Новчана накнада из става 1. овог члана (навести како).
исплаћује се у роковима утврђеним
на територији
Одлуком о одређивању зонаградаједнократно
Београда периоду
или до 60 месеци,у одно­
у ратама, годидо
кљу чи не, 31.
а после 31. децембра
децембра 2012. (општи акт послодавца) за исплату зарада, а 19
(„Службени лист града Београ­ сно у периоду до 240 месеци за 2012. године за 30%, без обзира најмање једанпут месечно. Члан 2.
на територији града Београда периоду до 60 месеци, одно­ године, а после 31. децембра
lege artis ● октобар 2012.

да”, бр. 60/2009, 45/10 и 54/11). стамбени простор без обзира на попусте које је евентуалноЗа време обављања допунског рада именовани има право на новчану накнаду у висини од
(„Службени лист града Треба Београ­
истаћи и тосно у периоду
да су до 240 месеци
из­ на површину за про­
и пословни 2012.претходно
године за 30%, без обзира
остварио. Члан 3.
динара
За без пореза
рада по и доприноса (нето).има право на пензијско и инвалидско осигурање,
да”, бр. 60/2009, 45/10
носи и 54/11).
накнаде стамбени
наведени у табе­ простор без обзира
стор чија укупна на попусте
нето корисна којеслучају,
У другом је евентуално
код пла­ време овом уговору именовани
Треба истаћи илито подложни
да су из­валоризацији
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ
на површина
на површину
месечном нивоу, на основу зва­
није већапро­
и пословни
2
. ћања накнаде
од 100 mпретходно у ратама об­
остварио.
У случају једнократног пла­ везник је дужан да приликом
као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.
Новчана накнада из става 1. овог члана исплаћује се у роковима утврђеним
носи накнаде наведени у табе­ стор чија укупна нето корисна У другом случају, код пла­ (општи Чланакт 4.
послодавца) за исплату зарада, а
ли подложни валоризацији на површина
раста потрошачких КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ
нично објављеног показатеља ћања накнаде, у року од 15 дана закључења уговора достави
цена Заво­ није
од данавећа од 100 m
обрачуна,
2
. ћањаједан
обвезник накнаде у ратама
од инструмената об­
обезбе­ најмање једанпутРад
месечно.
по основу овог уговора престаје .
месечном нивоу, на да основу
нично објављеногку,показатеља
зва­ и статисти­
за информатику
за претходни месец. ТУМАЧЕЊА
У случају
имаједнократног
право на умањење
за 50%
ћања накнаде, под условом
у року
пла­ везник
накнаде ђењајеплаћања:
да Уговорзакључења
од 15 дана
дужан доказ
о својине науговора
да приликом
о праву
некој непокретно­
достави Члан 3.
Члан 5.
На крају, прописано је уређивању међусобних односа сти и сагласност за стављање Овај уговор је сачињен у 4 (четири) истоветна примерка од којих 1 (један) задржава
раста потрошачких цена Заво­ од дана обрачуна, обвезник један од инструмената обезбе­
да се накнада за уређивање у погледу накнаде за уређивање хипотеке, неопозиву банкарскуЗа време рада по овом уговору
именовани, именовани
а 3 (три) примеркаима право на пензијско и инвалидско осигурање,
послодавац.
да за информатику и статисти­ има право на умањење накнаде ђења плаћања: доказ о праву као и право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу с прописима.
ку, за претходни месец. за 50% под условом да Уговор о својине на некој непокретно­
На крају, прописано је уређивању међусобних односа сти и сагласност за стављање У данаЧлан 4. године
да се накнада за уређивање у погледу накнаде за уређивање хипотеке, неопозиву банкарску Рад по основу овог уговора престаје .
Радно ангажовано лице Директор
 МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...

Вук Перовић, дипл. правник, специјалиста за корпоративно управљање

„Улагање у инвестиционе фондове треба посматрати као стратешко улагање које
на дуге стазе може донети значајне приносе на уложена средства.”

Смиљана Грујић, психолог-психотерапеут

„Актуелни реформски покрет у оцењивању подстиче наставнике да приликом
оцењивања размишљају знатно шире и да оду корак даље од уобичајеног
испитивања, тестирања и коришћења резултата тестова.”

Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената „Ефектива”

www.legeartis.rs
„Када се укалкулишу сви трошкови, почетни и они који долазе у време отплате,
може се рећи да је кредит, иако има нешто већу камату, ипак јефтинији
од лизинга.”

Драгана Станковић-Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за

обуку службеника за јавне набавке
„Од нових решења очекује се да значајније унапреде систем јавних набавки у 5
Републици Србији, остваре уштеде у домену јавних финансија и утврде нове

lege artis ● јануар 2013.

механизме за спречавање корупције.”

Јелена Чолић, специјалиста за корпоративно управљање

„Све док члан друштва не буде исплаћен у целости, друштво не може
делити добит својим члановима и дужно је да остварену добит распореди у
резерве.”

Милија Лазаревић, дипл. правник и стручњак за јавно-приватно

партнерство
„Примери које наводимо представљају јасан показатељ како се у разним
облицима, сарадња јавног и приватног сектора може остварити на начин који
задовољава све аспекте једног комплексног пословног односа.”

Гордана Ајншпилер-Поповић, судија Привредног апелационог суда

„Судска пракса је на становишту да уговор који стечајни управник закључи са задржаним
или ангажованим радником мора да садржи она права радника која су гарантована по
Закону о раду.”

Мирјана Димитријевић, судија Првог основног суда у Београду

„Јасно дефинисање улоге психолога у извршном постуку помоћи ће психолозима да
успешно обаве свој посао.”
 У овом броју...
Унакрсни поглед

8 Нови Закон о затезној камати

ПОРТАЛ ЧИТАЛАца

12 Имате питање? Имамо одговор!

Радни односи и социјално осигурање

20 Остваривање права на пензију у 2013. години

садржај

Буџети

6
28 Транспарентност под лупом новог нацрта Закона о јавним набавкама
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

царине

34 Поједностављени царински поступци у увозу и извозу робе

Судски поступци

44 Критеријуми за одређивање почетка и краја живота у кривичном праву

52 Нова улога органа старатељства у поступку извршења одлука из области
породичног права
57 Последице отварања стечаја на радни однос запослених

Образовање

64 Оцена – моћно средство застрашивања или подстицајна педагошка алатка?

Планирање и изградња

70 Успешни модели јавно-приватног партнерства у свету

 ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ

78 Кредит или лизинг, питање је сад?

84 Где и како улагати новац на финансијском тржишту

Компанијско право

92 Предузетник у светлу нових прописа

www.legeartis.rs
100 Искључење члана друштва са ограниченом одговорношћу

Табеле и узорци

108 Подаци од значаја за рад пословних субјеката

Корисни модели правних аката 7

lege artis ● јануар 2013.

112 Захтев за давање сагласности за ангажовање потребног броја лица у циљу
окончања започетих послова стечајног дужника и/или ради вођења стечајног
поступка
113 Решење о престанку радног односа отказом уговора о раду
114 Уговор о цесији (уступању потраживања)
116 Уговор о преузимању дуга
118 Уговор о тајм-шерингу

рубрике

3 Уводна реч
4 Из прве руке
5 Међу ауторима у овом броју...
16 Порески календар
51 Преслишавање
77 Kaлендар важења правних аката
 Нови Закон о затезној камати
Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о затезној
камати („Службени гласник РС”, 119/12) који на нов начин и знатно
детаљније регулише обрачун ове важне компоненте дужничко-
-поверилачких односа
Ј
едан од разлога за до­но­
шење новог законског
унакрсни поглед
решења јесте и не­по­с то­
јање посебне одредбе за об­
рачун затезне камате на износ
дуга који гласи на страну валу­
ту у претходно важећем Закону
о висини стопе затезне камате
(„Службени лист СРЈ”, број
9/01 и „Службени гласник РС”,
8 бр. 31/11 и 73/12 – УС).
Новим законским ре­ше­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
њи­ма ово би питање тре­бало
убудуће да буде регулисано и
сасвим јасно, чиме ће се оне­мо­
гу­ћити спровођење различите
праксе у раду судова. Такође,
при­ликом израде новог закон­
ског решења, анализирана је и
пракса која је заступљена у за­
конодавству других земаља, па
је тако уочено:
1. у Европској унији, као и у
земљама у окружењу, нико не
прописује конформну методу
за израчунавање затезне кама­
те, већ само референтну или
основну каматну стопу. У скла­
ду с тим, Директива 2000/35/ЕЦ,
која је унета у законодавства
27 држава чланица Европске
уније, одређује да је стопа затез­
не камате референтна каматна
стопа коју одређује Европска
централна банка и обрачунава
се обичном, а не конформном
методом и износи 8%;
2. Директивом 2011/7/ЕУ чија
је примена предвиђена од 16.
марта 2013. године, чланом 2.
став 1. тачка 6, прописује се за­
конска затезна камата, коју је
дужник обавезан да плати за
кашњење приликом измирења
дуга, у висини референтне ка­
матне стопе Европске централ­
не банке на главне операције
за рефинансирање увећане за
најмање осам процентних по­
ена, а изван евро зоне, у виси­
ни референтне каматне стопе
националне централне банке,
такође, увећане за најмање
осам процентних поена;
3. Република Црна Гора у пот­
пуности је прихватила наведе­
но законско решење Европске
уније, односно важећу Ди­
рективу 2000/35/ЕЦ, сходно
чему Закон о висини стопе
затезне камате („Службени
лист Црне Горе”, број 83/09)
предвиђа да је стопа затезне
камате збир каматне стопе коју
утврђује Европска централ­
на банка за главне операције
рефинансирања и седам про­
центних поена;
4. у Великој Британији, зако­
ном прописана камата, коју
је дужник обавезан да пла­
ти за кашњење у плаћању,
представља референтну сто­
пу Централне банке Енглеске
увећану за осам процентних
поена;
5. у Републици Хрватској, за­
тезна каматна стопа не може
бити виша од стопе утврђене
Уредбом о висини стопе затез­
не камате којом Влада Репу­
блике Хрватске прописује да
дужник који касни са испла­
том новчане обавезе, уз глав­
ницу плаћа и затезну камату
на износ дуга по стопи од 15%
годишње.
У приступу теми затезне кама­
те, а ради разумевања сушти­
не нових законских решења,
свакако треба истаћи да је
обавеза дужника новчане
обавезе који је задоцнио с
њеним испуњењем да, по-
ред главнице, плати и кама-
ту за период доцње. Само
доношење посебног законског
прописа о затезној камати, зна­
чи да она није у домену сло-
бодног уговарања, већ је
регулисана императивним
прописом, у овом случају по­
себним законом који странке
својом вољом не могу мењати.
Односно, странке не могу уго­
ворити обавезу плаћања за­
тезне камате за период у коме
дужник новчане обавезе није у
доцњи, нити могу уговорити да
за случај доцње камата не тече.

Такође, ни висина стопе затез­
не камате није у диспозицији
странака. Оне не могу угово­
рити камату за случај доцње
по стопи већој од законом
прописане, а ако то учине так­
ва уговорна клаузула не ужива
судску заштиту. Уколико би
странке уговориле нижу стопу
од законске, поверилац би пред
судом, упркос томе, могао зах­
тевати исплату законом про­
писане камате.
Предмет Закона
Полазећи од претходно наведе­
них полазних ставова, нови За­
кон о затезној камати (у даљем
тексту: Закон), уређује:
1. висину стопе затезне камате,
и 365/366 дана), у зависности
2. начин обрачуна затезне ка­
мате.
При томе, Закон прецизира да
затезну камату плаћа дужник
који задоцни са испуњењем
новчане обавезе. Под појмом
„новчана обавеза”, у смис-
лу Закона, не сматрају се
порези, царина, допри-
носи и друге дажбине које
представљају јавне приходе.
Према појашњењу из члана
2. Закона, дужник који задоцни
са испуњењем новчане обаве­
зе, поред главнице – основног
дуга, дугује и затезну камату на
износ дуга до дана исплате, и
то по стопи утврђеној Законом.
На овај начин испуњава се оба­
веза утврђена одредбама члана
277. став 1. Закона о облига­
ционим односима, којима је
прописано да дужник који за­
доцни са испуњењем новчане
обавезе дугује, поред главни­
це, и затезну камату по стопи
утврђеној законом.
Висина стопе
затезне камате
Суштински део Закона свака­
ко су одредбе о висини затез­
не камате, односно о начину
утврђивања висине стопе за­
тезне камате. Да подсетимо,
до сада је стопа затезне камате
утврђивана месечно на основу
месечне стопе раста потро­
шачких цена и фиксне стопе
од 0,5%.
Према новом законском
решењу, стопа зетезне камате
утврђује се на годишњем ни-
воу (календарска година од
од валуте у којој дуг гласи, па
тако (чланови 3, 4. и 5. Закона):
1. за дуг у динарима – у виси­
ни референтне каматне стопе
Народне банке Србије увећане
за осам процентних поена. По
овој рачуници, тренутна затез­
на камата на годишњем нивоу
износи 11,25% + 8% = 19,25%.
Као што се види, индекс по­
трошачких цена више се не ко­
ристи при утврђивању висине
стопе затезне камате, већ рефе­
рентна каматна стопа коју сва­
ког месеца усваја и објављује
Народна банка Србије;
2. за дуг у еврима – у виси­
ни референтне каматне сто­
пе Европске централне банке
на главне операције за ре­фи­
нан­си­рање увећане за осам
процентних поена. По овој
рачуници, тренутна затезна
камата на годишњем нивоу из­
носи 0,75% + 8% = 8,75%;
мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
unakrsni.pogled@legeartis.rs
3. за дуг у другим страним ва­
лутама – у висини основне/ре­
ферентне каматне стопе коју
прописује и/или примењује
приликом спровођења глав­
них операција централна бан­
ка земље домицилне валуте
увећане за осам процентних
поена. Уколико је за одређену
валуту референтна каматна
стопа утврђена у одређеном
распону од минималне до
www.legeartis.rs
максималне каматне стопе од
стране домицилне централне
банке, стопа затезне камате
утврђује се као аритметичка
средина минималне и макси­
малне каматне стопе увећане
за осам процентних поена.
9
Стопе затезне камате за евре и
lege artis ● јануар 2013.
друге стране валуте примењују
се и у случају када износ дуга
гласи на страну валуту, а
исплаћује се у динарима (тзв.
валутна клаузула).
(Напомена: Референтна ка­
матна стопа дефинисана је на
вебсајту Народне банке Србије
на следећи начин: то је каматна
стопа према чијим променама
се управљају друге каматне
стопе).
Може се приметити да За-
кон сада много детаљније
регулише начин обрачуна
стопе затезне камате, упра­
во да би се избегле разлике у
тумачењима код примене у
пракси. Пре свега, на износ
дуга који гласи у динарима,
висина стопе затезне кама­
те утврђена је на годишњем
нивоу, у висини референтне
каматне стопе Народне бан­
ке Србије увећане за осам
 Начин обрачуна затезне камате
Према члану 6. Закона, затезна камата се обрачунава за календарски број дана периода доцње
у измиривању обавеза у односу на календарски број дана у години (365 дана, односно 366),
применом простог интересног рачуна од сто и декурзивног начина обрачуна, без приписа
обрачунате затезне камате главници истеком обрачунског периода. Према томе, затезна ка-
мата се обрачунава на основу стопа затезних камата утврђених на годишњем нивоу и то за
календарски број дана периода доцње у измиривању обавеза у односу на календарски број
дана у години, по пропорционалној методи обрачуна без приписа обрачунате затезне кама-
те главници, односно без обрачуна „камате на камату”. Можемо констатовати да метод обра-
унакрсни поглед

чуна затезне камате остаје непромењен (пропорционални метод), с том разликом што је сто-
па затезне камате према Закону сада утврђена на годишњем нивоу.
Према члану 6. Закона, затезна камата се обрачунава према следећој формули:

G×p×d
k=
100 × Gd
где је:
к – износ затезне камате,
G – износ дуга,
10
p – прописана годишња стопа затезне камате,
d – календарски број дана доцње у обрачунском периоду,
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Gd – календарски број дана у години (365 дана – проста година, 366 –преступна).

По овом обрасцу утврђена затезна камата, обрачунава се за све календарске дане у обра-
чунском периоду. Под термином „обрачунски период” подразумева се период од првог дана
доцње, односно промене износа дуга и/или промене стопе затезне камате у периоду доцње
за који се врши обрачун, закључно с даном коначног измирења главнице, односно дуга. У
овим обрачунским периодима примењује се стопа затезне камате која је важила у периоду
за који се врши обрачун, а укупан износ затезне камате представља збир обрачунате камате
за сваки појединачни обрачунски период. Дакле, приликом обрачуна затезне камате може
се догодити да постоји један или више обрачунских периода, у зависности од тога да ли је у
периоду доцње за који се врши обрачун дошло до промене стопе затезне камате, и/или је
промењен износ дуга. Дакле, у смислу Закона, под обрачунским периодом подразумева се
период од првог дана доцње, односно промене износа дуга и/или промене стопе затезне ка-
мате у периоду доцње за који се врши обрачун, закључно с даном коначног измирења дуга.
У обрачунским периодима, примењује се одговарајућа референтна/основна каматна стопа
конкретно посматраног периода приликом утврђивања стопе затезне камате, а укупан износ
затезне камате представља збир обрачунате камате за појединачне обрачунске периоде.

процентних поена (актуелна је првенствена улога затезне обезбеди довођење повериоца

годишња референтна камат­ камате да обезбеди надокнаду у положај који би имао да није
на стопа износи 11,25%, тако штете коју поверилац трпи у било доцње, оваквим решењем
да стопа затезне камате изно­ случају дужничке доцње при­ се прописује адекватна затезна
си 19,25%). Имајући у виду да ликом измирења дуга, то јест да камата која ће то обезбедити у
највећој могућој мери. Овако
утврђена висина стопе затезне
камате, треба истовремено да
обезбеди заштиту права по­
вериоца на накнаду штете по
основу доцње дужника, али
и да стимулативно подстиче
дужника да избегава дужнич­
ку доцњу.
Ново је и законско решење о
висини стопе затезне камате на
износ дуга који гласи на страну
валуту. При томе:
1. ако износ дуга гласи у ев­
рима, законско решење је да
се стопа затезне камате у том
случају утврђује на годишњем
нивоу у висини референтне ка­
матне стопе Европске централ­
не банке на главне операције
за рефинансирање (тренут­
на годишња стопа је 0,75%)
увећане за осам процентних
поена, аналогно директиви
Европске уније којом је регу­
лисана и висина стопе затезне
камате (Директива 2011/7/ЕУ);
2. ако је износ дуга номино­
ван у другим валутама, сто­
па затезне камате утврђује се
на годишњем нивоу у виси­
ни основне/референтне ка­
матне стопе коју прописује
и/или примењује приликом
спровођења главних операција
централна банка земље доми­
цилне валуте увећане за осам
процентних поена, такође,
сагласно законодавној прак­
си Европске уније. У посеб­
ном случају, ако је висина
основне/референтне каматне
стопе утврђена у одређеном
распону од стране домицилне
централне банке, та стопа се,
у смислу Закона, утврђује као
аритметичка средина мини­
малне и максималне стопе.
Коначно, Закон је у члану 5.
прописао и третман новча­
них обавеза у случају уговора
код којих је предвиђена при­
мена валутне клаузуле. Према
новим законским решењима,
предвиђено је да се на нов-
чане обавезе, за које је уго-
ворена примена валутне
клаузуле, у случају доцње,
примењује стопа затезне
камате предвиђена за уго-
ворену предметну валуту.
У складу с наведеним, стопа
затезне камате утврђује се на
начин из члана 4. Закона (у
зависности од врсте валуте,
у висини референтне камат­
не стопе Европске централне
банке на главне операције за
рефинансирање увећане за
осам процентних поена), и у
случају када износ дуга гласи
на страну валуту, а исплаћује
се у динарима.
Објављивање
стопе затезне
камате
Све прописане стопе затезне
камате, према члану 7. Зако­
на, објављиваће Народна бан­
ка Србије на својој интернет
презентацији (www.nbs.rs), а
примењују се од наредног дана
од дана објављивања. Народна
банка Србије ће стопе затезне
камате објављивати за валуте
предвиђене прописом којим се
утврђују врсте девиза и ефек­
тивног страног новца који се
купују и продају на девизном
тржишту. Уколико дође до
измене у висини стопе затезне
камате, примена новоформи­
ране стопе затезне камате у об­
рачунима, почиње од наредног
дана од дана објављивања.
Што се тиче других валу­
та, Народна банка Србије ће
објављивати стопе затезне
камате за валуте у складу са
Одлуком о врстама девиза и
ефективног страног новца које
се купују и продају на девизном
www.legeartis.rs
тржишту, тако да ће Народ­
на банка Србије објављивати
поред стопе затезне камате
за евро, и стопе затезних ка­
мата за: швајцарски франак,
аустралијски долар, канадски
долар, амерички долар, данску
круну, јапански јен итд. 11
lege artis ● јануар 2013.
Примена Закона
Закон се примењује на новча­
не обавезе код којих дужник
касни са испуњењем. Закон је
овом правилу, међутим, увео и
два изузетка:
Први изузетак од при-
мене Закона јесу обавезе по
основу пореза, царина, допри­
носа и других дажбина које
представљају јавне приходе.
Други изузетак од приме-
не Закона предвиђен је чланом
8. Закона, у коме се каже да се
његове одредбе не примењују
на дужничко-поверилачке од­
носе за које су висина стопе и
начин обрачуна затезне камате
утврђени другим законом.
Такође, одредбе овог Зако­
на се не односе ни на кредит­
но пословање банака и других
банкарских организација, што
је предвиђено и Законом о об­
лигационим односима.
 Имате питање?
Имамо одговор!
У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања које сте
упутили нашем часопису. Подсећамо да питања можете поставити
коришћењем одговарајућих е-адреса у заглављу тематских рубрика.
Настојаћемо да одговоримо на свако од њих!
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
Буџети
П: Који су конкретни разлози
за спровођење преговарачког
поступка без објављивања
јавног позива према предлогу
новог закона и која је процедура
за спровођење?
О: По нацрту Закона о јавним
12 набавкама имамо 8 основа за
примену преговарачког по-
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ступка без објаве позива:
1. ако у отвореном или ре-
стриктивном поступку на-
ручилац није добио ниједну
понуду односно пријаву или
су све понуде неодговарајуће;
2. због техничких, односно
уметничких разлога или из
разлога повезаних са зашти-
том искључивих права када
набавку може извршити само
одређени понуђач;
3. у случају хитних набавки про-
узрокованих ванред­ним окол-
ностима или непредвиђеним
догађајима чије наступање ни
у ком случају не зависи од воље
наручиоца, а наручилац није
могао да поступи у роковима
предвиђеним за отворени или
рестриктивни поступак;
4. код додатних испорука до-
бара до 15% укупне вредно-
сти првобитно закљученог
уговора у отвореном или
рестриктивном поступку и да
од закључења истог није про-
текло више од две године;
5. код додатних услуга или
радова до 15% укупне вред-
ности првобитно закљученог
уговора у отвореном или ре-
стриктивном поступку и да од
закључења истог није протекло
више од две године;
6. у случају јавних набавки до-
бара под посебно повољним
условима од понуђача који су у
ликвидацији или стечају;
7. у случају куповине добара на
робним берзама;
8. у случају набавки услуга
које су део наставка конкурса
за дизајн.
Сам начин преговарања биће
јединствен за све наручиоце и
уређен посебним актом Управе
за јавне набавке.
Комплетан текст о новим
законским решењима у систе-
му јавних набавки прочитајте
на страни 28.
Финансијске
институције и платни
промет
П: Недавно сам у једној познатој
банци желео да обновим бан-
карску позајмицу по текућем
рачуну, али ми је банкарски
референт рекао да то није
могуће будући да сам недавно
променио послодавца. То јесте
случај, али ниједног тренутка
нисам имао прекид у радном
односу. Службеник је објаснио
да код садашњег послодавца
морам да имам три узастопна
месечна примања да би банка
могла да ми одобри позајмицу.
Моје питање гласи, да ли је бан-
карско поступање исправно с
обзиром на чињеницу да Бан-
ка има увид у редовност мојих
месечних примања (како оних
код мог претходног, тако и код
садашњег послодавца)? Да ли је
одлука о томе у надлежности
Банке? Захваљујем на одговору.
О: Одлука о продужењу
дозвољеног минуса јесте у
надлежности банке и пропи-
сана је интерним процедурама
за одобрење или продужење
дозвољеног минуса. Очиглед-
но је да је интерном политиком
банке прописано да клијент
мора имати минимум 3 месеч-
не уплате код истог послодав-
ца, а то је донекле и логично јер
банка на тај начин жели да се
обезбеди у смислу да ће минус
по рачуну бити покривен не-
ком следећом платом.
 Одобрење било које врсте
позајмице је у искључивој
надлежности банке и она има
право да је не одбори и без
образложења. Битно је нагла-
сити и то да је дозвољени ми-
нус једна од најскупљих врста
банкарских позајмица, па
саветујемо да је, ако није не-
опходна, не користите или да
макар временом смањите њено
коришћење.
Радни односи и
социјално осигурање
П: Радник има две радне
књижице, једна је из Босне, а дру-
га из Србије. Како се исплаћује
отпремнина: према укупном
стажу или стажу оствареном
само у Републици Србији?
О: Будући да из питања није
јасно о којој врсти отпремнине
је реч, дајемо два могућа одго-
вора.
1) Ако се ради о отпремнини
запосленом приликом одласка
у пензију, радна књижица из
Босне није битна, односно рад-
ни стаж остварен у Босни није
битан јер се отпремнина у овом
случају, у складу са чланом 119.
став 1. тачка 1) Закона о раду,
утврђује најмање у висини три
просечне зараде у Републи-
ци Србији према последњем
објављеном податку републич-
ке статистике.
2) Међутим, ако се ради о от-
премнини запосленом који је
проглашен технолошким виш-
ком, применом члана 179. став
1. тачка 9) Закона о раду, по-
слодавац је овом запосленом
дужан да пре отказа уговора
о раду, исплати отпремнину у
висини утврђеној општим ак-
том или уговором о раду, с тим
да она не може бити нижа од
збира:
а) трећине зараде запосленог
за сваку навршену годину рада
у радном односу за првих 10
година проведених у радном
односу, и
б) четвртине зараде запосле-
ног за сваку наредну навршену
годину рада у радном односу
преко 10 година проведених у
радном односу.
Зарадом у смислу ових
критеријума сматра се про-
сечна месечна зарада запосле-
ног исплаћена за последња три
месеца која претходе месецу у
којем се исплаћује отпремнина.
Овим решењем, код испла-
те отпремнине „технолошком
вишку” узима се укупно време
проведено у радном односу,
а основица за обрачун је за-
рада запосленог исплаћена у
претходна три месеца, по свим
основама.
У обрачун за ову „отпремни-
ну” се узимају године проведе-
не у радном односу, односно
уписане у радну књижицу, па
је рачунање броја година за ову
отпремнину посебно каракте-
ристично за лица која имају
део радног стажа оствареног у
републикама бивше СФРЈ, због
чега треба имати у виду следеће
тумачење Министарства рада,
запошљавања и социјалне по-
литике број 011-00-00084/2006-
02:
„При утврђивању времена
проведеног у радном односу,
могу се узети у обзир године
рада остварене у радном односу
на територији републике СФРЈ
која није у саставу Србије, које
је запослени остварио до дана
отцепљења те републике, ако
међународним уговором није
друкчије одређено.
Што се тиче признавања
података о радном односу
оствареном на територији ре-
публике СФРЈ која није у саста-
ву Србије (из радне књижице
издате од стране бивше репу-
www.legeartis.rs
блике СФРЈ, односно СЦГ),
послодавац узима у обзир све
године рада проведене у рад-
ном односу које је запослени
остварио до дана отцепљења те
републике, а на основу увида у
радну књижицу.
Према томе, за остваривање 13
права на увећану зараду, за-
lege artis ● јануар 2013.
послени послодавцу даје на
увид радну књижицу издату
од стране бивше републике
СФРЈ, на основу које послода-
вац запосленом признаје све
године рада остварене у рад-
ном односу на територији бив-
ше републике СФРЈ, до дана
отцепљења те републике.
Напомињемо да не постоји
обавеза да се ради остваривања
права запосленог на увећану
зараду по основу времена про-
веденог на раду („минули рад”),
наведени радни стаж остварен
и уписан у радну књижицу из-
дату од стране бивше републи-
ке СФРЈ верификује од стране
Републичког фонда ПИО, за
период пре отцепљења.”
Као што се види, радне
књижице које су издате у бив-
шим републикама СФРЈ су
доказ о оствареном радном
стажу имаоца радне књижице.
 Одобрење било које врсте позајмице је у
искључивој надлежности банке.
Зато треба имати у виду и по-
датке који се дани рачунају као
датуми отцепљења појединих
републике бивше СФРЈ:
● за Словенију, 25. 6. 1991. го-
дине;
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
● за Хрватску, 25. 6. 1991. го-
дине;
● за Босну и Херцеговину, 3. 3.
1992. године;
● за Македонију, 8. 9. 1991. го-
дине.
Према томе, за исплату ове
отпремнине рачуна се стаж
14 у обе републике, с тим да се
радни стаж остварен у Бос-
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ни и Херцеговини рачуна за
остваривање права у Србији
до 3. 3. 1992. године.
Компанијско право
П: Да ли према новом Закону о
привредним друштвима, смрћу
јединог члана једночланог ДОО,
који је у исто време и Дирек-
тор, престаје прокура?
О: Смрт члана друштва са
ограниченом одговорношћу
(независно од чињенице да
ли је друштво једночлано или
вишечлано) има свакако за
последицу да удео по прави-
лима наследног права припада
његовим наследницима, што
повлачи обавезу спровођења
одговарајућих промена у Ре-
гистру привредних субјеката
(промена чланског односа по
основу правноснажног оста-
винског решења). Уколико
је члан био регистрован као
заступник друштва или проку-
риста, престаје му та функција.
Међутим, из Вашег питања
рекла бих да је прокуриста у
конкретном случају неко друго
лице, што даље значи да смрт
члана нема утицаја на преста-
нак прокуре. О судбини издате
прокуре могу одлучивати на-
следници – чланови друштва.
Образовање
П: Кoји је временски период
Гимназијa дужна да у архиви
чува матурске радове?
О: Према члану 99. Закона о
средњој школи („Сл. гласник
РС”, бр. 50/92, 53/93, 67/93,
48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002
– испр., 62/2003 – др. закон,
64/2003 – испр. др. закона,
101/2005 – др. закон и 72/2009 –
др. закон – даље: Закон), средња
школа, значи и гимназија, води
евиденцију: матичну књигу,
књигу евиденције о образовно-
-васпитном раду, евиденцију о
испитима, успеху ученика на
крају школске године, издатим
сведочанствима и дипломама и
о подели предмета на настав-
нике. Школа са домом води
матичну књигу, дневник ва-
спитног рада и дневник днев-
ног дежурства.
Према ставу 4. овог члана
Закона, школа трајно чува ма-
тичну књигу и евиденцију о
издатим сведочанствима и ди-
пломама, а осталу евиденцију,
на пример, дневник евиденције
о образовно-васпитном раду,
чува се 10 година. Евиденција
о испитима, према истом члану
Закона, чува се 10 година.
Што се тиче осталих еви­
ден­ција, па и чувања матур-
ских радова, гимназија доноси
општи акт, у складу са Уредбом
о канцеларијском пословању
органа државне управе („Сл.
гласник РС”, бр. 80/92) и
утврђеном листом регистра-
турског материјала са рокови-
ма чувања (члан 18. Уредбе),
којим уређује рокове чувања
својих евиденција.
Према томе, рокови чувања
матурских радова нису посеб-
но прописани, већ се утврђују
општим актом гимназије, у
складу са поменутом Уредбом.

Портал читалаца за­ми­
шљен је као рубрика у којој
доносимо избор нај­за­ни­
мљивијих питања које су
читаоци упутили нашем
часопису и од­го­­­воре на­
ших аутора. Ре­д ак­ц и­ј а
за­­­др­­жава право да за об­ја­
вљи­вање одабере само она
питања за којa процењује
да су довољно занимљива
за шири круг читалаца. Чи­
таоци ће одговоре на своја
питања добити у најкраћем
року, на исти начин као што
су их и поставили – елек­
тронским путем.
 Порески календар
● Збирна пореска пријава за порезе по одбитку – Обрасци ПП ОД, ПП ОД-1 и
ПП ОПЈ-1 до ПП ОПЈ-8
● Периодична декларација за допремљену или отпремљену робу преко границе
● Уплата накнаде за дозволу, односно за одобрење за приређивање игара на
срећу и накнаде за приређивање класичних и посебних игара на срећу
● Евиденција о збиру дневног промета по аутоматима - ОБРАЗАЦ ЗДП
● Евиденција о стању механичких и електронских бројчаника аутомата –
ОБРАЗАЦ СБ
● Месечни обрачун оствареног промета за свако уплатно-исплатно место
кладионице – ОБРАЗАЦ МОП
● Збирни месечни обрачун накнаде за приређивање посебних игара на срећу у
играчницама – ОБРАЗАЦ ЗМОН – Приређивачи игара на срећу у играчницама
(доставља се Пореској управи и Управи за игре на срећу)
● Обавеза Државне лутрије Србије да на одговарајући уплатни рачун јавних
прихода уплати накнаду за приређивање класичних игара на срећу
5. ЈАНУАР ● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за приређивање сваке посебне игре на срећу у играчницама
16 ● Обавеза приређивача да Пореској управи и Управи за игре на срећу достави
месечни обрачун накнаде за приређивање за сваку врсту игара, односно стола
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

за игре на срећу посебно, заједно са доказом о уплати накнаде за приређивање

● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за добијено одобрење за приређивање посебних игара на срећу на
аутоматима
● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за приређивање посебних игара на срећу на аутоматима
● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за добијено одобрење за приређивање посебних игара на срећу –
клађење
● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за приређивање игара на срећу – клађење
● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода уплати
накнаду за добијено одобрење за приређивање свих врста игара на срећу преко
средстава електронске комуникације
● Обавеза приређивача да на одговарајући уплатни рачун јавних прихода
уплати накнаду за приређивање свих врста игара на срећу преко средстава
електронске комуникације
● Обавештење о закљученим уговорима о извођењу естрадних програма забавне
и народне музике и других забавних програма – ОБРАЗАЦ ОЗУ
● Обавеза послодавца да приликом исплате зарада Пореској управи достави
извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу
са законом – Образац ИОСИ
● Порез на доходак на остале приходе (уговори о ауторском праву, о закупу
непокретности, опреме и друге покретне имовине, уговори о делу, о
привременим и повременим пословима и други приходи)
– ОБРАЗАЦ ПП ОПЈ 2 до ПП ОПЈ 8
 ● Обавеза произвођача и обрађивача дувана да Министарству пољопривреде,
водопривреде и шумарства доставе извештај о производњи, обради и промету
дувана, обрађеног дувана и дуванских производа за претходно тромесечје
● Месечни извештај о пословању отвореног односно затвореног инвестиционог
фонда на прописаном обрасцу ОИФ, ЗИФ за претходни месец
● Месечни извештај о пословању друштва за управљање за претходни месец, на
прописаном обрасцу
● Порез на додату вредност – Порески период за који се обрачунава ПДВ,
предаје пореска пријава и плаћа ПДВ је календарски месец за обвезника који
је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара
10. ЈАНУАР или процењује да ће у наредних 12 месеци остварити укупан промет већи од
50.000.000 динара, као и за обвезника из члана 36а закона

www.legeartis.rs
● Подношење обрасца ПИД ПДВ-1 уз пореску пријаву ПППДВ за јануар –
порески обвезници који претежно врше промет добара у иностранство
● Месечни извештај о улагању у дужничке хартије од вредности – издаваоци
резиденти и нерезиденти – ОБРАЗАЦ ХОВ
● Месечни обрачун пореза на премије неживотног осигурања – ОБРАЗАЦ
МОППНО
● Извештај о извршеним расходима за плате у месецу – ОБРАЗАЦ ПЛ – подносе
локалне власти (директни и индиректни корисници средстава буџета) 17
● Накнада за коришћење грађевинског земљишта

lege artis ● јануар 2013.

● Акцизe за обрачунски период 16.12–31.12.2012.
● Обавеза произвођача дуванских производа, трговаца на велико дуванским
производима, увозника и извозника дувана, обрађеног дувана и дуванских
производа да Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства
доставе извештај о подацима о којима воде евиденцију за претходну годину
● Обавеза приређивача игара на срећу на аутоматима да уколико оствари
годишњи промет по аутомату већи од динарске противвредности 18.000 евра
уплати годишњу накнаду на одговарајући рачун јавних прихода
● Обвезник акцизе, ради састављања коначног обрачуна акцизе, врши попис
залиха производа са стањем на дан 31. децембра 2012. године
● Обвезник акцизе доставља надлежној организационој јединици Пореске
15. ЈАНУАР управе производни норматив неопходан за утврђивање сразмерног износа
плаћене акцизе за претходну годину
● Обавеза произвођача дуванских производа, трговаца на велико дуванским
производима, увозника и извозника дувана, обрађеног дувана и дуванских
производа да Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства
доставе извештај о подацима о којима воде евиденцију за претходно
полугодиште
● Обавеза произвођача цигарета, односно алкохолних пића да Министарству
финансија достави податке о издатим, искоришћеним, оштећеним и
неискоришћеним акцизним маркицама у претходном тромесечју
● Обавеза произвођача, односно увозника да Министарству финансија врати
оштећене односно неискоришћене акцизне маркице у претходном тромесечју,
 са видљивом ознаком серије и серијским бројем маркице, као и да врати
маркице за цигарете, односно алкохолна пића са словном ознаком ЕЦ и ЕА
● Радиодифузна организација доставља ПИ податке о приходима односно
трошковима, са раздвојеним основама стицања, као и попис емитованих
интерпретација из репертоара ПИ
● Обавеза брокерско-дилерског друштва да Комисији за хартије од вредности
достави извештај о своме пословању
● Достављање евиденција о издатим, искоришћеним, оштећеним и
неискоришћеним маркицама за цигарете, односно алкохолна пића
● Порез на добит правних лица
15. ЈАНУАР ● Порез на доходак грађана од самосталне делатности
● Доприноси за социјално осигурање – предузетници и лица која су оснивачи
привредних друштава, ако нису обавезно осигурана по основу запослења
у другом предузећу, другом правном лицу, државном органу или органу
јединице локалне самоуправе
● Обавеза произвођача фискалних каса да депонује средства на рок од две
године у висини од 5% од малопродајне цене сваке фискализоване фискалне
касе
● Накнада за уређивање грађевинског земљишта
● Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и
18 шумског земљишта
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Обавеза произвођача фискалних каса да Пореској управи – Централа достави

18. ЈАНУАР кумулативне податке о броју фискализованих фискалних каса по типу и
моделу, њиховим малопродајним ценама и износу депонованих средстава

● Обвезник акцизе доставља надлежној организационој јединици Пореске

управе кумулативни обрачун акцизе за претходну годину, заједно са
20. ЈАНУАР годишњим пореским билансом
● Подношење захтева Управи за трезор за рефакцију плаћене акцизе на остале
деривате нафте

● Захтев за рефакцију дипломатског и конзуларног представништва, односно

међународне организације за рефакцију ПДВ у претходном тромесечју
Образац РЕФ5
30. ЈАНУАР ● Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата
доприноса за обавезно социјално осигурање из и на најнижу основицу ако
послодавац нема средства за исплату зарада

● Акцизe за обрачунски период 1.1–15.1.2013.

31. ЈАНУАР ● Обавеза предузетника који порез плаћа на паушални приход, коме се у години
која претходи години у којој се врши утврђивање пореза, значајно измени
обим пословања, да поднесе пореску пријаву ППДГ-1
 ● Обавеза подношења појединачне пореске пријаве надлежном пореском органу
за порез по одбитку за сваког пореског обвезника, односно пореског плаца,
означена њиховим ПИБ-ом, за претходну годину
31. ЈАНУАР ● Обавеза пореског плаца, односно пореског посредника да лицу из чијег је
прихода наплаћен порез по одбитку изда потврду о плаћеном порезу по
одбитку, за претходну годину

Порез на доходак грађана

●З бирна пореска пријава за порез по одбитку подноси се Пореској управи једном месечно и то у року
од 5 дана по истеку месеца, посебно за сваку исплату извршену у претходном месецу.
●В елики порески обвезници збирну пореску пријаву за порез по одбитку подносе Центру за велике
пореске обвезнике истог дана када је извршена исплата, а најкасније у року од два дана од дана

www.legeartis.rs
исплате прихода који се опорезује по одбитку.
Према члану 91. став 2. Закона о општем управном поступку ако последњи дан рока пада у недељу
или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу
не ради, рок истиче истеком првог наредног дана.

Нова штампана издања 19

lege artis ● јануар 2013.

Закон о извршењу и
обезбеђењу (пречишћен текст)
■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)

Закон о парничном поступку

■ Формат А5, 176 страна
■ Цена: 390,00 дин.
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)

Књиге можете поручити на

тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на ingpro@ingpro.rs

радни односи и социјално осигурање
20
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Остваривање права
на пензију у 2013. години
Услови за стицање старосне и породичне пензије подижу се
постепено све до 2023. године, када ће се ставити тачка на све
промене
У
овом чланку желимо да
укажемо на услове за
остваривање права на
све врсте пензија у 2013. го­
дини, које се остварују у скла­
ду са Законом о пензијском
и инвалидском осигурању
(„Службени гласник РС”, бр.
34/2003, 64/2004 – Одлука
УСРС, 84/2004 – др. закон,
85/2005, 101/2005 – др. за­
кон, 63/2006 – Одлука УСРС,
5/2009, 107/2009, 101/2010 и
93/2012, у даљем тексту: За­
кон), при чему посебно треба
имати у виду одредбе Закона
о изменама и допунама Закона
о пензијском и инвалидском
осигурању („Службени глас­
ник РС”, бр. 101/2010, у даљем
тексту: Измене и допуне За­
кона), којима се прописују
услови за пензионисање по
годинама све до 2023. године.
Наиме, на основу ових
прописа, услови за стицање
старосне и породичне пензије
подижу се постепено све до
2023. године, када ће се ста­
вити тачка на све промене, а
жене ће у пензију одлазити с
најмање 58 година живота и са
38 година стажа осигурања, а
мушкарци са исто толико го­
дина старости, али с најмање
40 година рада иза себе.
Остваривање права на
старосну пензију
Према члану 19. Закона и чла­
ну 69. Измена и допуна Закона,
запослени стиче право на ста­
росну пензију ако испуни један
од следећих услова:
1) кад наврши 65 година ста­
рости (мушкарац), односно
60 година старости (жена)
и најмање 15 године стажа
осигурања, или
2) кад наврши 40 (мушкарац),
односно 38 (жена) година ста­
жа осигурања и најмање 58 го­
дина живота, или
3) кад наврши 45 (мушкарац),
односно 45 (жена) година ста­
жа осигурања (без обзира на
године живота).
У наведеној одредби, услови
под тачкама 1) и 3) у целини су
у примени, али су услови под
2) иновирани, тако да изузет­
но, у 2013. години, осигура­
ник стиче право на старосну
пензију, и то:
а) мушкарац, уколико има
40 година стажа осигурања
и најмање 54 године живота,
односно
б) жена, ако има 35 година и
4 месеца стажа осигурања и
најмање 53 године и 4 месеца
живота.
Наведени услови у погле­
ду година старости и стажа
осигурања су кумулативни,
што значи да је за стицање пра­
ва на старосну пензију потреб­
но да осигураник испуњава оба
наведена услова (и у погледу
стажа и у погледу навршених
година живота).
Пошто се у овим одредбама
помињу и „стаж осигурања” и
„пензијски стаж”, подсећамо:
1. у стаж осигурања рачу­
на се време које је осигура­
ник провео на раду по основу
кога је био обавезно осигуран
и за које је уплаћен допринос
за пензијско и инвалидско
осигурање, укључујући и вре­
ме које је осигураник провео у
својству војног осигураника;
2. пензијски стаж на основу
кога се стичу и остварују пра­
ва из пензијског и инвалидског
осигурања, обухвата:
● време које се рачуна у стаж
осигурања, и
● посебан стаж према одред­
бама Закона, а то је стаж који се
осигуранику – жени која је ро­
дила треће дете, по том осно­
ву, урачунава у трајању од две
године.
Посебни услови за стицање
права на пензију и у 2013.
 мр ЖЕЉКО АЛБАНЕЗЕ
саветник за економска питања
radni.odnosi@legeartis.rs

години важе за запослене који
раде на нарочито тешким,
опасним и за здравље штетним
пословима на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним
трајањем. Наиме, сходно члану
20. Закона, овим запосленим
старосна граница за стицање
права на старосну пензију,
ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ
утврђена у члану 19. тачка 1)
Закона, снижава се зависно од
степена увећања стажа за по
једну годину, и то:
1. за сваких пет година прове­
дених на радном месту, одно­
сно послу на коме се ефективно
проведених 12 месеци рачуна у
стаж осигурања као 14 месеци;
2. за сваке четири године про­
ведене на радном месту, одно­
сно послу на коме се ефективно
проведених 12 месеци рачуна у
стаж осигурања као 15 месеци;
3. за сваке три године прове­
дене на радном месту, односно
послу на коме се ефективно
проведених 12 месеци рачуна у
стаж осигурања као 16 месеци;
4. за сваку једну годину и шест
месеци проведених на рад­

www.legeartis.rs
Инвалидска пензија ном месту, односно послу на
Уколико је осигураник корисник накнаде за незапосленост, коме се ефективно проведе­
захтев подноси уз стручну помоћ Националне службе за них 12 месеци рачуна у стаж
запошљавање. осигурања као 18 месеци.
● ако сте радили у иностранству, укључујући и бивше
југословенске републике, о праву на тај део пензије одлучиће Старосна граница према наве­
се по прописима те земље; деним критеријумима на рад­
● уколико имате потврђен стаж у бившим југословенским ним местима на којима се стаж 21
републикама, приложите потврду или листинг с регистрова- осигурања рачуна са увећаним

lege artis ● јануар 2013.

ним подацима; трајањем може се снижавати
● уколико у инвалидску пензију идете из радног односа, по- у 2013. години до 54. године
слодавац је дужан да вам исплати отпремнину, најмање у ви- живота, изузев за осигурани­
сини три просечне зараде (члан 119. Закона о раду); ке који раде на пословима на
● не морате бити у радном односу када подносите захтев; којима се ефективних 12 ме­
● признаје се само стаж за који су плаћени доприноси; сеци рачуна у стаж осигурања
● поступак се покреће у току трајања својства осигураника, као 18 месеци, где се старо­
прво се утврђује и доноси решење о постојању инвалидно- сна граница може снижавати
сти, па тек онда решење о износу инвалидске пензије; највише до 50 година живота.
● Фонд ПИО дужан је да исплаћује пензије у месту боравка, а
пензионер је дужан да Фонду пријави промену адресе; Остваривање
● инвалидски пензионер може ући у осигурање по угово- права на инвалидску
ру о делу и ауторском уговору, али не и по уговору о раду; пензију
потписивањем уговора о раду инвалидском пензионеру се Инвалидност постоји кад код
обуставља исплата пензије и позива се на контролни преглед; осигураника настане потпуни
● пензију можете примати на текући рачун или на кућну губитак радне способности
адресу; за исплату на руке примања се умањују за износ по- због промена у здравственом
штанских трошкова; стању проузрокованих повре­
● можете некога овластити да подиже пензију уместо вас, дом на раду, професионалном
овлашћење важи годину дана и може да се обнови; болешћу, повредом ван рада
● инвалид рада који остане без посла независно од своје или болешћу, које се не могу
воље има право на половину инвалидске пензије, по престан- отклонити лечењем или меди­
ку права код Националне службе за запошљавање; уколико цинском рехабилитацијом.
се запосли, исплата се обуставља. Према члану 25. Закона,
осигураник код кога настане

радни односи и социјално осигурање
22
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
потпуни губитак радне спо­
собности, стиче право на ин­
валидску пензију:
1. ако је инвалидност проузро­
кована повредом на раду или
професионалном болешћу,
при чему у овом случају није
прописан услов у погледу ду­
жине стажа осигурања (шта се
сматра повредом на раду или
професионалном болешћу
прописано је члановима 22, 23.
и 24. Закона);
2. ако је инвалидност проузро­
кована повредом ван рада или
болешћу – под условом да је
губитак радне способности на­
стао пре навршења година жи­
вота прописаних за стицање
права на старосну пензију
утврђених у члану 19. тачка 1)
Закона и да осигураник има
навршених пет година стажа
осигурања.
У посебном случају, према чла­
ну 26. Закона, осигураник код
кога је инвалидност, проузро­
кована болешћу или повредом
ван рада, настала пре навр­
шене 30 године живота стиче
право на инвалидску пензију:
● кад је инвалидност настала
до навршене 20. године живо­
та – ако има годину дана стажа
осигурања;
● кад је инвалидност настала
до навршене 25. године живо­
та – ако до настанка инвалид­
ности има најмање две године
стажа осигурања;
● кад је инвалидност настала
до навршене 30. године живо­
та – ако до настанка инвалид­
ности има најмање три године
стажа осигурања.
Према члану 94. Закона, по­
ступак за остваривање пра­
ва по основу инвалидности
покреће Фонд ПИО на захтев
осигураника на основу пред­
лога за утврђивање инвалид­
ности, који даје изабрани
лекар, а сагласност на пред­
лог даје лекарска комисија у
здравственој установи. Ако не
постоји сагласност наведене
комисије, трошкове поступка
сноси осигураник који је под­
нео захтев.
Лице које је остварило пра­
во на инвалидску пензију не
може да ради, јер је у питању
губитак радне способности.
Зато је чланом 176. Закона о
раду утврђено да запосленом
престаје радни однос неза­
висно од његове воље и воље
послодавца, ако је на начин
прописан законом утврђено
да је код запосленог дошло до
губитка радне способности –
даном достављања правнос­
нажног решења о утврђивању
губитка радне способности.
Елементи за
одређивање висине
старосне и инвалидске
пензије
Треба подсетити да се виси­
на старосне и инвалидске
пензије одређује према фор­
мули која представља произ­
вод личног бода и вред­ности
општег бода, који је исти за све
осигуранике, на дан оства­ри­
ва­ња права. Висина пензије
одређује се према следећој
формули:
ВП = ЛБ × ОБ
ВП – висина пензије
ЛБ – лични бодови
ОБ – општи бод (вредност)
Вредност општег бода, из ове
формуле, јесте номинални из­
нос који представља количник
израчунатог збира пензија и
збира личних бодова свих ко­
рисника старосне и инвалид­
ске пензије који су право на
пензију остварили у периоду
од 1. јануара 2001. до 30. јуна
2002. године. Његова вредност
је иста за све пензионере, а
усклађује се на исти начин као
и пензије. Од 1. октобра 2012.
године вредност општег бода
износи 694,72 динара, а важи
закључно с мартом 2013. го­
дине („Службени гласник РС”,
број 98/2012).
С обзиром на то да је вред­
ност општег бода једнака за све
осигуранике, конкретни изно­
си пензија искључиво зависе
од личних бодова осигураника.
Тај други елемент претходне
формуле – лични бод осигура­
ника израчунава се тако што се
лични коефицијент осигурани­
ка множи његовим пензијским
стажом:
ЛБ = ЛК × ПС
ЛК – лични коефицијент оси­
гураника
ПС – пензијски стаж осигура­
ника
Пензијски стаж (ПС) у овој
формули обухвата укупни стаж
који је осигураник остварио
до дана стицања права и може
износити највише 45 година.
 ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ
Старосна пензија
● признаје се само стаж за који су плаћени доприноси, зато на време проверите свој М-4 обра-
зац (веб сервиси). Листинг с подацима о стажу и зарадама можете добити и у филијали уз личну
карту, бесплатно;
● уколико испуњавате минимум услова за пензију, а није вам регулисан укупан стаж, добићете
привремено решење, а коначно кад се намире сви доприноси;
● уколико послодавац, из било ког разлога, није у прилици да плати заостале доприносе, мо-
жете то да учините сами, ако вам је то услов за пензију;
● ако сте радили у иностранству, укључујући и бивше југословенске републике, о праву на тај
део пензије одлучиће се по прописима те земље;

www.legeartis.rs
● захтев се, по правилу, предаје по престанку осигурања, али може и раније (уз пружање доказа
да ће радни однос престати);
● законски рок за доношење решења износи два месеца;
● пензију можете примати на текући рачун или на кућну адресу; за исплату на руке примања се
умањују за износ поштанских трошкова;
● можете некога да овластите да подиже пензију уместо вас, овлашћење важи годину дана и
може да се обнови;
● Фонд ПИО је дужан да исплаћује пензију у месту боравка, а пензионер је дужан да Фонду 23
пријави промену адресе и сваку другу промену која је од утицаја на право;

lege artis ● јануар 2013.

● корисник старосне пензије може без ограничења поново ући у осигурање (да се запосли) по
уговору о раду, уговору о делу, ауторском уговору, и да прима пензију, изузев када се запосли у
иностранству (укључујући и бивше југословенске републике), уколико међународним уговором
није другачије одређено; пензионер који се поново запосли или обавља самосталну делатност
најмање 12 месеци, има право на нови обрачун пензије;
● при обрачуну пензије узимају се све зараде од 1. јануара 1970. године.

Исказује се у децималном из­ Републици за исту календар­ односно основице осигурања,

разу, тако што се до пуних 40
година пензијског стажа година
рачуна као 1, месец као 0,0833,
а дан као 0,00278. Пензијски
стаж изнад 40, а до 45 година,
рачуна се: година као 0,5, месец
као 0,0417, а дан као 0,00139,
што значи да се стаж изнад 40
година вреднује упола мање.
Лични годишњи ко­е­фи­
ци­јент (ЛК) из претходне
формуле израчунава се тако
што се укупна зарада осигу­
раника, из сваке календарске
године, ставља у однос с про­
сечном годишњом зарадом у
ску годину, из које је узета за­
рада и може износити највише
5, односно:
ЛГК = УЗО / ПРЗР
ЛГК – лични годишњи ко­е­фи­
ци­јент
УЗО – укупна зарада осигура­
ника
ПРЗР – просечна зарада запо­
слених у Републици
При одређивању годишњег
личног коефицијента узимају
се зараде, накнаде зараде,
као и уговорене накнаде које
су служиле за обрачунавање и
плаћање доприноса за пен­зиј­
ско и инвалидско оси­гу­рање,
на које је плаћен допринос и
које су утврђене у матичној
евиденцији.
Према иновираном члану
66. Закона, осигуранику коме
се не могу утврдити годишњи
лични коефицијенти ни за
једну календарску годину,
годишњи лични коефицијент
износи један. Осигуранику за
кога у матичној евиденцији
нису утврђени подаци о

радни односи и социјално осигурање
24
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
заради, накнади зараде, од­
носно основици осигурања за
по­је­ди­не календарске године
за из­р а­ч унавање годишњег
личног коефицијента узима
се:
1. за период од 1. јануара 1970.
године до 31. децембра 1992.
године – просечна годишња
нето зарада запослених у Ре­
публици Србији;
2. за период од 1. јануара 1994.
године до 31. децембра 1998.
године – износ гарантоване
зараде;
3. за период од 1. јануара 1999.
године до 31. августа 2004. го­
дине – износ најниже основи­
це осигурања за I и II степен
стручности;
4. за период од 1. септембра
2004. године – износ најниже
месечне основице доприноса.
Осигуранику који нема утвр­
ђен стаж осигурања за целу
календарску годину, годишњи
лични коефицијент утврђује
се сразмерно стажу осигурања
навршеном у тој календарској
години.
Збир годишњих личних ко­
е­­фи­­ци­јената дели се времен­
ским пе­ри­о­дом за који су
обра­­чу­­на­ти годишњи лични
ко­е­фи­ци­јенти и тако се добија
лични коефицијент осигура­
ника, при чему се свака година
рачуна као 1, сваки месец као
0,0833, а сваки дан као 0,00278.
Према иновираном члану 78.
Закона, лични коефицијент
неће моћи да износи више од
3,8.
Пензијски стаж који
се узима за утврђивање
личних бодова може изно­
сити највише 45 година.
Остваривање права на
породичну пензију
Право на породичну пензију
могу остварити чланови по­
родице:
1. умрлог осигураника који је
навршио најмање пет година
стажа осигурања или је ис­
пунио услове за старосну или
инвалидску пензију; или
2. умрлог корисника старосне
или инвалидске пензије.
Члановима породице умрлог
осигураника, у смислу овог За­
кона, сматрају се:
● брачни друг и брачни друг из
разведеног брака, ако му је суд­
ском пресудом утврђено право
на издржавање,
● деца рођена у браку или ван
брака, усвојена, пасторчад коју
је осигураник односно корис­
ник права издржавао, уну­чад,
браћа и сестре и друга деца без
родитеља, односно деца која
имају једног или оба родитеља
који су потпуно неспособни за
рад, а коју је осигураник одно­
сно корисник права издржа­
вао, и
● родитељи (отац и мајка, очух
и маћеха и усвојиоци) које је
осигураник односно корисник
права издржавао.
Право на породичну пензију
може остварити и брачни друг
из разведеног брака ако му је
судском пресудом утврђено
право на издржавање.
У посебном случају, према
новом члану 28а Закона, ако је
умрли осигураник или умрли
корисник старосне или ин­
валидске пензије у тренутку
закључења брака навршио го­
дине живота из члана 19. тачка
1) Закона (65 година мушка­
рац, односно 60 година жена),
брачни друг (удова или удо­
вац) може стећи право на по­
родичну пензију под условом
да имају заједничко дете или
ако је брак трајао најмање две
године.
Право на породичну
пензију у току 2013.
године могу стећи:
Брачни друг − удова (у скла­
ду са иновираним чланом 29.
Закона и чланом 71. Измена и
допуна Закона):
1. ако је до смрти брачног дру­
га навршила 53 године живота;
или
2. ако је, до смрти брачног дру­
га, или у року од једне године
од дана смрти брачног друга,
постала потпуно неспособна
за рад; или
3. ако је, после смрти брачног
друга, остало једно дете или
више деце која имају право
на породичну пензију по том
брачном другу, а удова обавља
родитељску дужност према тој
деци; удова која у току трајања
права према том основу поста­
не потпуно неспособна за рад,
задржава право на породичну
пензију док постоји та неспо­
собност.
Наведени услови дати су ал­
тернативно, дакле удова која
испуни било који од три про­
писана услова, стиче право на
инвалидску пензију.
 Изузетно, у 2013. години,
удова у наведеним случајевима
стиче право на породичну
пензију кад наврши 51 годину
живота.
Удова која до смрти брачног
друга није навршила 53 годи­
не живота, али је навршила 45
година живота, стиче право на
породичну пензију кад наврши
53 године живота. Изузетно, у
2013. години, право на поро­
тачака под 2. и 3. наврши 53
године живота, трајно за­др­
жа­в а право на породичну
пензију. Удова којој право на
породичну пензију престане
пре навршених 53, али после
навршених 45 година живота
може поново остварити право
кад наврши 53 године живота.
Изузетно, у 2013. години удова
која у току трајања права на по­
родичну пензију стечену на на­
да оствари право на породичну
пензију кад наврши 51 годину
живота.
Брачни друг – удовац (у
складу са иновираним чланом
30. Закона и чланом 72. Измена
и допуна Закона):
1. ако је до смрти брачног дру­
га навршио 58 година живота;
или
2. ако је, до смрти брачног дру­

дичну пензију удова, која је до
смрти брачног друга наврши­
ла 45 година живота, стиче кад
наврши 51 годину живота.
Удова која у току трајања
права на породичну пензију
стеченог на начин из наведених
чин из наведених тачака под 2.
и 3. наврши 50 година живота
трајно задржава право на по­
родичну пензију, а удова којој
право на породичну пензију
престане после навршене 45
године живота може поново
www.legeartis.rs
га, или у року од једне године
од дана смрти брачног друга,
постао потпуно неспособан за
рад; или
3. ако је, после смрти брачног
друга, остало једно дете или
више деце која имају право
на породичну пензију по том 25
брачном другу, а удовац обавља

lege artis ● јануар 2013.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ родитељску дужност према
Породична пензија тој деци; удовац који у току
● деца старија од 15 година доносе потврде о школовању трајања права по том основу
једном годишње; постане потпуно неспособан
● удовице или удовци не губе породичну пензију ако склопе за рад, задржава право на по­
нови брак; родичну пензију док постоји та
● пензију можете примати на текући рачун или на кућну неспособност.
адресу; за исплату на руке примања се умањују за износ по-
штанских трошкова; Изузетно, у 2013. годи­
● можете некога да овластите да подиже пензију уместо вас; ни, удовац у наведеним
овлашћење важи годину дана и може да се обнови; случајевима стиче право на по­
● Фонд је дужан да исплаћује пензије у месту боравка, а пен- родичну пензију кад наврши 56
зионер да пријави промену адресе, као и друге промене које година живота.
су од утицаја на право; Удовац који у току трајања
● ако је преминули радио и у иностранству, укључујући и права на породичну пензију
бивше југословенске републике, о праву на тај део пензије стеченог на начин из претход­
одлучиће се по прописима те земље, а уколико је имао них тачака 2) и 3) наврши у
потврђен стаж у бившим југословенским републикама, при- току 2013. године 56 година
ложити потврду или листинг с регистрованим подацима; живота, трајно задржава пра­
● породични пензионер може ући у осигурање по уговору во на породичну пензију.
о делу или ауторском уговору, с тим да месечна уговорена
накнада мора бити нижа од половине износа најниже осно- Дете – (у складу са иновира­
вице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате до- ним чланом 31. Закона):
приноса. Дете стиче право на по­
родичну пензију и она му

радни односи и социјално осигурање
26
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Право на породичну пензију може
остварити и брачни друг из разведеног
брака ако му је судском пресудом
утврђено право на издржавање.
припада до навршених 15 го­
дина живота, без обзира на то
да ли се налази на школовању.
После навршених 15 година
живота дете стиче право на по­
родичну пензију и она му при­
пада до завршетка школовања,
али најдоцније до навршених:
● 20 година живота, ако похађа
средњу школу;
● 26 година живота, ако похађа
високошколску установу.
Дете стиче право на породич­
ну пензију и она му припада
за време неспособности за са­
мосталан живот и рад, наста­
ле до узраста до кога се деци
обезбеђује право на породичну
пензију.
Дете стиче право на поро­
дичну пензију и она му при­
пада док траје неспособност
за самосталан живот и рад,
настала после узраста до кога
се деци обезбеђује право на по­
родичну пензију, а пре смрти
осигураника односно корис­
ника права, под условом да га
је осигураник односно корис­
ник права издржавао до своје
смрти.
Према иновираном члану
71. Закона, породична пензија
одређује се од старосне или
инвалидске пензије која би
осигуранику припадала у часу
смрти, односно од пензије која
је кориснику припадала у часу
смрти, у проценту према броју
чланова породице који имају
право на породичну пензију,
и то:
1. ако пензија припада само
члановима уже породице или
само члановима шире породи­
це умрлог осигураника, одно­
сно корисника права одређује
се у следећим процентима:
● за једног члана 70%;
● за два члана 80%;
● за три члана 90%;
● за четири члана или више
чланова 100%.
2. ако пензија припада и чла­
новима уже породице и члано­
вима шире породице умрлог
осигураника односно корис­
ника права, члановима уже по­
родице одређује се породична
пензија према претходним
мерилима, а члановима шире
породице припада остатак до
износа старосне или инвалид­
ске пензије умрлог осигурани­
ка, односно корисника.
Ако право на породичну
пензију имају брачни друг и
разведени брачни друг умрлог
осигураника, односно корис­
ника права, одређује се једна
породична пензија у висини
која припада за једног члана
породице и дели се у једнаким
износима.
Породична пензија лицима
која су укључена у обавезно
осигурање (из члана 15. За­
кона) одређује се у износу од
100% пензије која би осигура­
нику припадала у часу смрти.
Као најмањи основ за одре­
ђи­в а­њ е породичне пензије
узима се старосна пензија ум­
рлог осигураника, односно
корисника права, одређена
за пензијски стаж од 20 годи­
на. Укупан износ породичне
пензије не може прећи највиши
износ старосне, односно инва­
лидске пензије.
Деци без оба родитеља,
поред породичне пензије по
једном родитељу припада и
породична пензија по дру­
гом родитељу. Породичне
пензије по смрти оба родитеља
одређују се као једна пензија
чији износ не може прећи
највиши износ пензије.
Према одредбама Закона,
кориснику породичне пензије
који стекне својство осигура­
ника, односно који се запосли,
обуставља се исплата породич­
не пензије за време док траје
осигурање.
 Судско-адвокатски роковник
за 2013.
владан мирковић
главни и одговорни уредник
vladan.mirkovic@ingpro.rs
Уважавајући примедбе и предлоге својих дугогодишњих корисника, издавачко друштво
ИНГ-ПРО д.о.о. објавило је Судско-адвокатски роковник за 2013. у два одвојена дела, у
препознатљивом и општеприхваћеном решењу у тврдом кожном повезу, формата Б5,
високог квалитета двобојне штампе и израде.
Због заказивања рочишта више месеци унапред у наредној години, а на предлог
појединих судова, седмични систем је проширен све до средине априла 2014. Списак
судова и јавних тужилаштава такође је употпуњен адресама и бројевима телефона.
Први део, Роковник, 240 страна, садржи:
■ Месечни систем
■ Седмични систем
■ Евиденцију решених предмета по месецима и финансије
■ Судске таксе и адвокатске тарифе
■ Додатак: Важни датуми, Православни календар за 2013. и 2014, Важни телефони, Амба-
саде, Србија и Црна Гора у километрима, Мерне јединице, Телефонски именик и Белешке
Други део, Именик, 330 страна, садржи:
■ Преглед судова и јавних тужилаштава са адресама и бројевима телефона
4 ■ Именик арбитара и миритеља у поступку мирног решавања радних спорова
■ Списак извршитеља
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

■ Списак судских вештака

■ Списак судских тумача
■ Адресар адвоката по адвокатским коморама

Судско-адвокатске роковнике за 2013. можете поручити

на бројеве телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на ingpro@ingpro.rs
 Транспарентност под лупом
новог нацрта Закона о
јавним набавкама
Поступке јавних набавки прати глас да нису довољно
транспарентни, конкурентни и ефикасни. Управо из тог
разлога нови нацрт Закона о јавним набавкама нуди нова
решења кроз модификацију постојећих процедура, али и
увођењем сасвим нових поступака у систему јавних набавки

Ј
авне набавке у Републи­ Србији, остваре уштеде у до­ поступак. То су транспарентни
буџети

ци Србији одликује низак
ниво транспарентности.
Према показатељима Управе
28 за јавне набавке, готово једна
трећина свих закључених
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
мену јавних финансија, утврде
нове механизме за спречавање
корупције и да кроз транспа­
рентне процедуре пруже шансу
малим и средњим предузећима
поступци у којима сва заинте­
ресована лица могу поднети
своје понуде. Остали поступ­
ци могу се примењивати у
појединим случајевима, уко­

уговора о јавним набавкама да добијају уговоре у поступ­ лико су испуњени посебни,

склопи се у нетранспарентним
процедурама. То су заправо
преговарачки поступци без
објављивања јавног позива с
тачно одређеним понуђачем.
Најчешће се ова врста посту­
пака правда разним разлози­
ма хитности који објективно
посматрајући и нису оправ­
дани. Овакви поступци нису
довољно транспарентни, кон­
курентни и ефикасни, па су
самим тим и погодни за појаву
корупције.
Управо из тог разлога нови
нацрт Закона о јавним на­
бавкама нуди нова решења у
погледу транспарентности,
модификујући неке проце­
дуре, али и уводећи потпуно
нове поступке јавних набавки.
Од нових решења очекује се
да значајније унапреде систем
јавних набавки у Републици
цима јавних набавки.
Нови нацрт Закона о јавним
набавкама предвиђа 8 врста
поступака јавних набавки и
то:
1) отворени поступак;
2) рестриктивни поступак;
3) квалификациони поступак;
4) преговарачки поступак са
објављивањем позива за по­
дно­ше­ње понуда;
5) преговарачки поступак без
објављивања позива за по­дно­
ше­ње понуда;
6) конкурентни дијалог;
7) конкурс за дизајн;
8) поступак јавне набавке мале
вредности.
По нацрту Закона о јавним на­
бавкама, правило је да се избор
најповољније понуде спроводи
у прве две врсте поступака, а то
су отворени и рестриктивни
конкретни услови за ту врсту
поступка. Новина је у томе
што су отворени и рестрик-
тивни поступци по нивоу
транспарентности сада
изједначени, што по важећем
закону није случај, те наручио­
ци имају могућност да приме­
рено предмету јавне набавке
и својим потребама изаберу
једну или другу врсту транспа­
рентног поступка.
Отворени поступак је по­
ступак у коме сва заинтересо­
вана лица могу поднети понуду.
Новост се огледа у томе што
је транспарентност поступ­
ка повећана установљавањем
нове обавезе за наручиоце да
се у случају отвореног поступ­
ка конкурсна документација
мора објавити на Порталу
јавних набавки и на интер­
нет страници наручиоца и то
 ДРАГАНА С ТАНКОВИЋ-НИКОЛИЋ
дипл. правник и сертификовани предавач
за обуку службеника за јавне набавке
budzeti@legeartis.rs

најкасније онога дана када је
објављен позив за подношење
понуда на Порталу јавних на­
бавки. Новина је и то што се и
све измене и допуне конкурс­
не документације морају без
одлагања објавити на Порталу
јавних набавки и на интернет
страници наручиоца. Услов за
избор најповољније понуде у
отвореном поступку јесте да је
наручилац прибавио најмање
веће од процењене вредности
јавне набавке. У овом случају
образложен извештај мора се
доставити Управи за јавне на­
бавке и Државној ревизорској
институцији.
Рестриктивни поступак је
модификован и учињен дале­
ко конкурентнијим него што
је то случај према тренутно
важећем закону. Законописац
је његову примену изједначио с
подносиоцима пријаве за које
утврди да испуњавају прет­
ходно одређене услове за
квалификацију. У другој фази
рестриктивног поступка на­
ручилац позива кандидате да
доставе своје понуде. Другу
фазу рестриктивног поступ­
ка наручилац може да покре­
не само ако има најмање три
кандидата. Ново је то што се
друга фаза може покренути у

једну прихватљиву пону-
ду. Дефиниција прихватљиве
понуде нацртом Закона знат­
но је унапређена, па је сада
то понуда која је благовреме­
на, коју наручилац није од­
био због битних недостатака,
која је одговарајућа, која не
ограничава нити условљава
применом у отвореном поступ­
ку и он се више не примењује
под одређеним условом као
што је то био случај по ранијим
законским решењима или по
решењу важећег закона. Нацрт
новог закона га дефинише на
сасвим нов начин, као посту­
пак који се спроводи у две фазе.
www.legeartis.rs
року који није дужи од шест
месеци од коначности одлуке
о признавању квалификације.
У пракси се често дешавало
да неки несавесни наручио­
ци не позову све кандидате
да учествују у другој фази ре­
стриктивног поступка и тиме 29
смање конкуренцију, што је от­

lege artis ● јануар 2013.

права наручиоца или обаве­ У првој фази наручилац пози­ варало широк простор за разне
зе понуђача и која не прелази ва, путем јавног позива, сва за­ коруптивне активности.
износ процењене вредности интересована лица да поднесу Квалификациони поступак
јавне набавке. Наручиоцу се своје пријаве на основу прет­ је потпуно нова врста поступка
даје изузетна могућност да под ходно дефинисаних услова у која је под овим називом била
посебним околностима може конкурсној документацији. За­ резервисана само за наручиоце
прихватити и понуду која пре­ интересована лица која у првој из посебне области, а то је об­
лази процењену вредност јавне фази рестриктивног поступ­ ласт водопривреде, енергетике,
набавке и то у случају када цена ка поднесу пријаву и испуне рударства, телекомуникација
те понуде није већа од упореди­ тражене услове постају кан- и саобраћаја. Сада се уводи
ве тржишне цене и ако су цене у дидати. Након прве фазе нару­ потпуно нова врста поступ­
свим одговарајућим понудама чилац признаје квалификацију ка коју сваки наручилац, у
смислу нацрта Закона, може
спроводити под одређеним
Кад год је то могуће, наручиоци у преговарачком поступку ограничењима.
имају обавезу да позивањем више лица да учествују у пред- Та ограничења која оправда­
метном поступку обезбеде конкуренцију, те да обезбеде да вају ову врсту поступка односе
уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене, се на случајеве када јавну на­
као и да са дужном пажњом проверавају квалитет предме- бавку није могуће унапред пла­
та јавне набавке. Установљена је обавеза која се односи на нирати са становишта оби­ма,
Управу за јавне набавке да ближе уреди начин преговарања, количина и времена, а пред­
што по важећим прописима није случај већ је наручиоцима мет те набавке су по­времене
остављено на вољу да начин преговарања уређују конкурс- услуге или потрошна добра,
ним документацијама. од­но­сно повремене поправ­
ке или радови на редовном
 одржавању, које се пружају,
испоручују или изводе пре­
ма стандардима, уобичајеним
спецификацијама, а не пре­
ма специфичним захтевима
наручиоца. У овом поступку
наручилац позива сва заин­
тересована лица да поднесу
своје пријаве тако што јавни
позив објављује на Порта­
лу јавних набавки и на својој
интернет страници. Потом
доноси одлуку о признавању
квалификације која садржи
листу од најмање пет канди­
дата. Период важења листе
буџети
кандидата не може бити дужи
од три године. Наручилац је
дужан да листу кандидата
30 ажурира сваких шест месе­
ци. Наручилац ће искључити
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
кандидата са листе уколико
престане да испуњава услове
за признавање квалификације
као и у случају негативне ре­
ференце. Транспарентност у
овом поступку повећана је на
тај начин што је нацртом За­
кона на страни наручилаца
установљена обавеза да, поред
достављања писменог пози­
ва за подношење понуда свим
кандидатима са листе, писме­
ни позив морају истовремено
објавити и на Порталу јавних
набавки.
Према нацрту новог зако­
на за преговарачки поступак
предвиђен је нови назив тако
што је из досадашњег нази­
ва избачен термин „јавни”, па
би надаље били коришћени
називи „Преговарачки по­
ступак са објављивањем по­
зива за подношење понуда”
и „Преговарачки поступак
без објављивања позива за
подношење понуда”.
Нацрт Закона предвиђа да
се преговарачки поступак са
објављивањем позива може
спроводити у три ситуације.
Прва ситуација је ако се у отво­
реном, рестриктивном или ква­
лификационом поступку или
конкурентном дијалогу добију
све неприхватљиве понуде. У
тим случајевима, наручилац
може покренути ову врсту
мање транспарентног поступ­
ка, јер је претходно спровео
поступак пуне транспарент­
ности који из неког разлога
није успео. Законописац сада
даје могућност наручиоцу да
спасе претходни поступак тако
што ће покренути преговарач­
ки поступак са објављивањем
позива под истим условима,
техничким спецификацијама
и критеријумима за рангирање
понуда. У овом поступ­
ку понуђачи могу допунити
своје понуде тако да их учи­
не прихватљивим, али под
ограничењем да понуђена цена
у преговарачком поступку не
може бити већа од понуђене
цене у претходном транспа­
рентном поступку (отвореном,
рестриктивном, квалифика­
ционом или конкурентном
дијалогу). Ова врста поступка
је по важећем пропису такође
постојала, те се у пракси добро
показала будући да је допри­
носила начелу економичног
и ефикасног поступања. По
нацрту новог закона она је
само проширена на више
врста поступака као и на кон­
курентни дијалог, као потпуно
За разлику од важећег
Закона, нацртом је уки-
нута и одредба да се на
набавке услуга из Анек-
са 1Б важећег закона
примењује поступак јавне
набавке мале вредности
без обзира на процењену
вредност конкретне јавне
набавке.
нову врсту поступка у систему
јавних набавки.
Друга могућа ситуација за
примену преговарачког по­
ступка без објаве позива, по
нацрту Закона, наступа у изу­
зетним случајевима и то због
природе добара, услуга или
радова када није могуће уна­
пред проценити вредност јавне
набавке.
Трећи случај се односи
на јавне набавке услуга под
условом да је природа так­
вих услуга таква да се њихове
спецификације не могу
довољно добро прецизно ут­
врдити како би омогућиле
примену отвореног или ре­
стриктивног поступка, а не
постоје услови за спровођење
конкурентног дијалога.
Нацртом Закона сугерисано
је да наручилац с понуђачима
може преговарати у више фаза.
Досадашњим прописима сâм
начин преговарања није био
уређен, ни законским ни под­
законским актима, па је нару­
чиоцима остављено на вољу да
кроз конкурсну документацију
осмисле начине преговарања
поштујући дух начела закона
о јавним набавкама. Нацр­
том је прописано отклањање
досадашње правне празнине,
па се Управа за јавне набавке
задужује да ближе уреди на­
чин преговарања. Тиме ће у
Републици Србији, по први
пут од када се примењује За­
кон о јавним набавкама,
начин преговарања бити
јединствен за све наручиоце
који спроводе јавне набавке.
Ова унификација у погледу
преговарања погодоваће и
потенцијалним понуђачима јер
ће правила преговарања бити
јединствена, позната и уна­
пред доступна и пре него што
потенцијални понуђачи одлуче
да узму учешће у конкретном
поступку.
Нацртом Закона предвиђен
је и преговарачки поступак
без објављивања позива за
подношење понуда, али су
његови основи за примену по­
оштрени, те допуњени и пре­
цизирани.
Ова врста поступка може
се спроводити ако наручилац
у отвореном или рестрик­
тивном поступку није добио
ниједну понуду (пријаву) или
у случају када су све понуде
неодговарајуће под условом
да се услови, критеријуми и
техничке спецификације не
мењају. То је врста поступка
којим законописац наручиоцу
даје могућност да спасе прет­
ходни транспарентни посту­
пак који није успео, тако што
ће потенцијалне понуђаче по­
звати да поднесу своје понуде,
односно пријаве под истим
условима у преговарачком
поступку. Други случај се и
данас често користи у пракси,
а то је ситуација када се ова
врста поступка мора приме­
нити јер због техничких или
уметничких разлога или из
разлога повезаних са зашти­
том искључивих права набавку
може извршити само одређени
понуђач. Трећи случај могуће
примене ове врсте поступка
јесте у ситуацији такозване
„набавке по хитности”, ако су
разлози хитности проузро­
ковани ванредним околно­
стима или непредвиђеним
догађајима, чије наступање
ни у ком случају не зависи од
воље наручиоца, а због којих
наручилац објективно није
могао да поступи у роковима
предвиђеним за отворени или
рестриктивни поступак. Окол­
ности које оправдавају хит­
ност морају бити објективне,
проверљиве и доказиве и не
смеју бити у било каквој вези
с наручиоцем. Четврти случај
примене преговарачког по­
ступка без објаве позива за
подношење понуда односи
се на додатне испоруке доба­
ра од првобитног добављача,
с тим што вредност уговора
по свим додатним испорука­
ма не може прећи 15% прво­
битно закљученог уговора,
а од закључења првобитног
уговора не сме протећи више
од две године. У односу на
важећи пропис који регули­
ше управо ову ситуацију ви­
димо да је проценат додатних
испорука смањен са макси­
малних 25% на 15%, те да је
ова могућност ограничена
на период од две године од
првобитно закљученог угово­
ра. Пети случај примене ове
врсте поступака односи се
на додатне услуге или радо­
ве са ограничењем од петна­
ест процената од првобитно
закљученог уговора за јавну
набавку услуга или радова.
Новина је и то што је сада
прецизно прописано да у на­
ведени проценат улазе све до­
www.legeartis.rs
датне услуге или радови као и
непредвиђени радови. И овде
постоји временско ограничење
од две године дефинисано на
идентичан начин као и код до­
датних испорука добара. Ова
врста поступка може се приме­
нити и у случају јавне набавке 31
добара под посебно повољним
lege artis ● јануар 2013.
условима од понуђача који су
у ликвидацији или стечају под
условом да имају сагласност
осталих поверилаца. Такође се
може примењивати у случају
набавке добара понуђених и
купљених на робним берза­
ма. Последња ситуација када
нови нацрт закона дозвољава
могућност примене ове врсте
поступка јесте у случају набав­
ки услуга које су део наставка
конкурса за дизајн, ако је уго­
вор закључен с награђеним
учесником или уколико је било
више награђених учесника на
конкурсу, под условом да нару­
чилац у преговарачки поступак
укључи сваког од њих. Новост
је у томе што наручилац пре
покретања преговарачког по­
ступка за првих шест случајева
од Управе за јавне набавке
мора захтевати мишљење о
основаности примене овог
 поступка. Управа за јавне на­
бавке има рок од десет дана
да испита основаност подне­
тог захтева, а своје мишљење
дужна је да објави на Порталу
јавних набавки. У овом новом
законском решењу такође се
огледа повећана транспарент­
ност и контрола од стране
Управе за јавне набавке. На­
кон пријема мишљења Управе
за јавне набавке, наручилац
доноси одлуку о покретању
преговарачког поступка и ду­
жан је да објави обавештење
о покретању преговарач-
буџети
Поред 8 врста поступака чији су квалитет и транспарент-
ност новим одредбама нацрта Закона знатно побољшани,
сâм нацрт предвиђа и три посебна облика поступака јавне
набавке као што су: оквирни споразум, систем динамич-
не набавке и електронска лицитација. За њих је неоп-
ходна подршка информационих система наручиоца, због
чега примена ових облика поступака тек треба да буде
установљена у будућности. Имајући у виду, међутим, да се
од њих очекују велики ефекти на плану буџетских уштеда,
сматрамо да у Републици Србији коначно долази време
када ће и ови облици поступака заузети значајно место у
систему јавних набавки.
Када наручилац донесе од­ прати глас да је најмање транс­

ког поступка с конкурс- луку о покретању ове врсте парентан.

ном документацијом, а
што по важећим прописи­
32 ма није његова обавеза. То
обавештење, по нацрту Закона,
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
поступка дужан је, по нацрту У случају јако сложених
Закона, да исту у року од три предмета јавне набавке нару­
дана од њеног доношења до­ чилац може спровести потпу­
стави на мишљење Управи за но нову врсту поступка који

врло транспарентно приказује
опште податке о наручиоцу,
податке о предмету, врсти и
количини набавке, за услу­
ге приказује податке о опису
услуга, за радове описује при­
роду, обим и основна обележја
радова. Новоустановљено
обавештење садржи и пода­
так о датуму закључења прво­
битног уговора, као и оно што
је најважније, а то је правни
основ за примену преговарач­
ког поступка без објаве пози­
ва за подношење понуда, као
и податке који оправдавају
његову примену. Потпуна
транспарентност која се огле­
да у овом обавештењу исказује
се и у последњем податку који
мора бити објављен, а тиче се
навођења назива и адресе лица
(правног или физичког) којима
ће наручилац послати позив за
подношење понуда.
јавне набавке. Управа је дуж­
на да у року од десет дана од
дана пријема одлуке наручио­
ца испита постојање основа за
примену ове врсте поступка.
Уколико Управа нађе да нису
испуњени услови за примену
ове врсте поступка, дужна је
да о томе обавести наручио­
ца с предлогом да донесе од­
луку о обустави поступка.
И по неким претходним за­
конским решењима Управа за
јавне набавке је имала слична
овлашћења у вези с прегова­
рачким поступком без објаве
позива, а која су јој укинута
тренутно важећим Законом
о јавним набавкама. Многа
овлашћења која се односе на
Управу за јавне набавке нацр­
том Закона су проширена чиме
је и проширено деловање ек­
стерних контрола, а посебно у
преговарачком поступку који
се по нацрту Закона назива
конкурентни дијалог. Пред­
мет јавне набавке сматра се
сложеним уколико наручилац
објективно није у могућности
да одреди техничку, прав­
ну или економску структуру
јавне набавке. Пре доношења
одлука о покретању ове врсте
поступка, наручилац је дужан
да прибави сагласност Управе
за јавне набавке за спровођење
конкурентног дијалога. Упра­
ва за јавне набавке је у обавези
да у року од петнаест дана од
дана пријема захтева наручио­
ца с пратећим доказима који
оправдавају примену овог по­
ступка одговори на захтев на­
ручиоца. Након што наручилац
прибави сагласност Управе за
јавне набавке, он може да по­
крене поступак конкурентног
дијалога у коме сва заинтере­
сована лица позива да поднесу
пријаве на основу претходно
одређених услова. У наставку,
наручилац са свим подносио­
цима пријава којима је признао
квалификацију (кандида­
ти) води дијалог, а дијалог се
води искључиво око решења.
Када наручилац препозна
решење, он позива све кан­
дидате који нису искључени
из дијалога да доставе своје
коначне понуде. Одлука о из­
бору најповољније понуде до­
носи се применом критеријума
економски најповољније по­
нуде. Овде имамо ситуацију
када је прописан искључиво
један критеријум чији се еле­
менти одређују конкурсном
документацијом и који се то­
ком дијалога могу допунити
или мењати, што је потпуно
ново решење које предвиђа
нацрт Закона.
Уместо конкурса за нацрт,
који је као поступак предвиђен
важећим прописом, нацрт За­
кона установљава још једну
врсту поступка под називом
конкурс за дизајн. Ова врста
поступка може се спроводи­
ти за набавке следећих услуга:
урбанистичког планирања,
архитектуре, грађевинарства,
инжењерства, дизајна и ин­
форматике.
Дизајн, план или пројекат
бира независан жири. Члано­
ви жирија могу бити само фи­
зичка лица која нису у сукобу
интереса у смислу одредаба
које предвиђа нацрт Закона.
Ако, међутим, наручилац од
учесника на конкурсу захте­
ва посебне професионалне
квалификације или искуство,
тада најмање једна трећина
чланова жирија мора имати
квалификације или искуство
који су најмање једнаки зах­
теваним. Жири разматра ано­
нимне планове, пројекте или
дизајне, те саставља извештај о
оцени који потписују сви чла­
нови жирија. Уколико су не­
опходна додатна објашњења,
кандидати конкурса се после
потписивања извештаја могу
позвати да разјасне поједине
делове плана, пројекта или
дизајна. У том случају мора се
саставити записник о разго­
ворима чланова жирија и кан­
дидата. Овај поступак се може
спроводити самостално или
као саставни део другог отво­
реног поступка јавне набавке.
Поступак јавне набавке
мале вредности је највише
критикован поступак важећег
Закона о јавним набавкама.
Њега тренутно карактерише
низак ниво транспарентности
и конкурентности, а то отвара
простор за бројне злоупотре­
бе у овој области. Имајући у
виду да нови закон о јавним
набавкама треба да пружи
свој допринос у борби против
корупције, те спречи могуће
коруптивне радње у настајању,
нацртом Закона дата су и нова
решења за поступак јавне на­
бавке мале вредности.
У том смислу постављена
су одређена ограничења, па
се поступак јавне набавке
мале вредности односи на на­
бавке сродних добара, услу­
га или радова посматрајући
њихове процењене вредности
на годишњем нивоу. Лимити
су самим нацртом Закона
одређени у износу од четири­
сто хиљада динара до два ми­
лиона динара што по важећем
пропису није случај. До сада
су ови лимити прописивани
одредбама Закона о буџету
Републике Србије, те су се
углавном увећавали у свакој
буџетској години. Нацрт Зако­
на доноси ново решење према
коме су лимити прописани са­
www.legeartis.rs
мим законом о јавним набавка­
ма, а не неким другим законом,
због чега ће вредност која буде
коначно одређена бити кон­
стантна и неће се мењати сваке
године као што је то био случај
у досадашњој пракси. По нацр­
ту Закона, поступак спроводи 33
службеник за јавне набавке
lege artis ● јануар 2013.
или лице запослено на посло­
вима јавних набавки, осим у
случају када сложеност пред­
мета захтева учешће и других
стручних лица. Наручилац је
дужан да позове најмање три
лица која обављају делатност
која је предмет јавне набавке и
која су према сазнањима нару­
чиоца способна да изврше на­
бавку, те да поред тога позив
за подношење понуда објави
на Порталу јавних набавки
и на својој интернет страни­
ци. Новоустановљена обавеза
објављивања на два портала
представља значајан напредак
и корак ка повећаној транспа­
рентности у овој области. Као
резултат тога очекује се већи
број понуда, а тиме и већа кон­
курентност, због чега би но­
вим решењима нацрта Закона
основни недостаци овог по­
ступка били отклоњени.
 Поједностављени царински
поступци у увозу и извозу робе
Познати под називом „кућно царињење” и у примени тек од
2011. године, ови поједностављени поступци увоза и извоза
доносе бројне предности, како носиоцима одобрења, тако и
самој царинској администрацији

Д
обијање одобрења и ске прописе, да у великој мери рима пошиљаоца робе који су
примена по­ј ед­но­с та­ убрзају царинске процедуре, познати под називом „кућно
вље­них царинских по­ смање трошкове пословања и царињење”.
сту­па­ка приликом увоза и унапреде своју конкурентску Основне карактеристике
царине

извоза робе представљају зна­
чај­н у прилику за компаније
које послују у Републици Ср­би­
ји и које остварују знатан обим
34 спољнотрговинског по­сло­ва­
ња, а при том поштују царин­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
способност. У том смислу Упра­
ва царина омогућила је приме­
ну поједностављеног увозног
поступка у просторима при­
маоца робе и поједностављени
извозни поступак у просто­
увозног царинског поступ­
ка у простору примаоца робе
подразумевају следеће:
● носилац одобрења има пра­
во да транспортна средства
с робом упућеном са улазне

ЈЕДНОСТАВНОСТ У БРОЈКАМА
Следи преглед статистичких података о обављеним поједностављеним поступцима у
периоду од 1. јула до 30. септембра 2012. године

увозни поступци извозни поступци укупно

4.845 15.521 20.366

Као што се из приложене табеле може видети, само у протеклом тромесечју компаније
којима је одобрен поједностављени поступак у извозу и увозу робе („кућно царињење”)
одрадиле су преко 20.000 поједностављених декларација. Уз одређено одступање може
се сматрати да тај број уједно означава и број транспортних средстава с робом која су
користила одређене предности. Претпоставимо ли да се у првом тромесечју региструје
нешто мањи обим посла, као и да последње тромесечје обично одликује нешто већи обим
посла, могуће је закључити да ће током 2012. године бити одрађено око 80.000 пошиљака
робе по поједностављеном увозно/извозном царинском поступку.
Овде треба напоменути да се ови поједностављени царински поступци примењују
тек од 2011. године, да је реч о периоду изразите финансијске кризе која нужно
повлачи и нижи обим спољнотрговинског пословања, као и чињеницу да још увек
незнатан број компанија регистрованих у Републици Србији има одобрење за наведене
поједностављене царинске поступке.
*Подаци су преузети из Интерног извештаја председника Радне групе за поједностављене царинске поступке Управе царина
 ВЕСЕЛИН МИЛОШЕВИЋ
помоћник директора
Управе царина Републике Србије
carine@legeartis.rs

Које су погодности за носиоце одобрења?

1. Једна од основних погодности коришћења по­јед­но­ста­вље­ног поступка увоза/извоза робе
(„кућно царињење”) огледа се у томе да транспортна средства немају обавезу коришћења
јавних паркинга и терминала, већ се приликом доласка с границе (увоз) и пре упућења на
границу (извоз) налазе у просторима носиоца одобрења. Узмемо ли за пример 2012. годину
у којој се очекује око 80.000 поједностављених царињења, уз приближну цену коришћења
јавних паркинга или терминала (износа који убирају власници или закупци тих простора) у
износу од 10–20 евра у динарској противвредности само по једном теретном возилу које до-
према или отпрема робу током царинског поступка, долазимо до цифре која прелази мили-
он евра у динарској противвредности. У питању је чиста уштеда за компаније које користе
ове поједностављене царинске поступке. Више је него јасно да се ова средства, а поготово у

www.legeartis.rs
време економске кризе, могу искористити ради унапређења сопствене технолошке основе,
отварања нових радних места, едукације запослених, као и на остале начине који доприносе
бољој конкурентској позицији носиоца одобрења у односу на остале пословне супарнике;
2. Начин пословања компанија које користе поједностављене царинске поступке приликом
увоза и извоза робе, пре свега у технолошком смислу, у потпуности је подређен електронском
царињењу, односно електронској размени података на релацији: носилац одобрења – Упра-
ва царина. Овакав начин пословања свакако је бржи, рационалнији и изискује мање трош-
кове за оба претходно наведена учесника у поступку. Примера ради, ако се већ коришћена 35
апроксимација о 80.000 поједностављених поступака током 2012. године поново уведе у нашу

lege artis ● јануар 2013.

рачуницу, и поред тога претпоставимо да ће на темељу тих поједностављених царинских
декларација (које су, понављамо, у електронском облику) бити накнадно поднето још 20.000
допунских декларација (на сваких 4-5 поједностављених декларација подноси се једна допун-
ска декларација), онда се с правом може закључити да носиоци одобрења неће имати потребу
да поднесу око 60.000 комплета царинских декларација, које би иначе поднели да немају одо-
брен поједностављен царински поступак. У практичном смислу, то значи уштеду у свим оним
аспектима које подразумева подношење царинских декларацијa у редовном поступку: уштеду
времена као најдрагоценијег ресурса, папира, одлазака и чекања да се папирна декларација
обради у царинској испостави и остало.

граничне царинске испоставе
допрема директно у своје
просторе (којих може бити
више и који не морају обавезно
бити регистрована царинска
складишта), а лишава се обавезе
да их допрема на јавне паркинге
и терминале испред одредишне
царинске испоставе;
● по приспећу робе (које
може бити и ван редовног рад­
ног времена и у дане викен­
да и државних празника), но­
силац одобрења, или лице
које је овластио, одредишној
царинској испостави елек­
тронски доставља царин­
ску декларацију (лице које
доставља царинску декларацију
мора да поседује сертификова­
ни електронски потпис). Уко­
лико информациони систем
Управе царина не евидентира
неправилности у електронски
прослеђеној декларацији, сма­
тра се да је она у том тренутку
и прихваћена, а информацио­
ни систем декларанту аутомат­
ски шаље повратну поруку о
пријему електронских подата­
ка, потврђује транзитне испра­
ве (оне које су пратиле робу од
границе до унутрашњости) и
аутоматски прихвата де­кла­
рацију за увоз робе;
● уколико у року од 30 ми­
ну­та (на колико је у овом по­
јед­­ностављеном царинском
поступку подешен тајмер),
од тренутка слања поврат­
не поруке, царински службе­
ник не одлучи да изврши кон­
 тролу докумената или пре­
глед конкретне робе, исте­
ком наведеног времена ин­
формациони систем Упра­
ве царина окончава посту­
пак и носиоцу одобрења
прослеђује информацију
(у електронском облику) о
броју прихваћене царин­
ске декларације, након чега
носилац одобрења има
могућност да сâм штампа
царинску декларацију, као
и право да сâм одмах исто­
вари робу.
царине
Погодности за царинску
администрацију
Изложене погодности које се односе на носиоце одобрења
(пословну заједницу), свакако су предности и за царинску
администрацију. Томе придодајемо и следеће:
1. Примена поједностављеног поступка доприноси
рационалнијој организацији рада Управе царина, у сми­
слу коришћења људских ресурса на оптималан начин и у
временској и у просторној компоненти, као и у те­хноло­шком
смислу;
2. Кућно царињење је изванредна прилика за развој интер-
но развијене базе управљања анализом ризика у царинским
поступцима. Компаније које обављају поједностављене
поступке свакако имају другачији третман од осталих, а

За поједностављени извоз­ разлика у третману произлази из више разлога, од којих

ни царински поступак у про­
стору пошиљаоца робе важе
истоветна правила, с том раз­
36 ликом што је правац кретања
транспортних средстава и робе
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
је најзначајнији у чињеници да је реч о вишеструко прове-
реним привредним субјектима, који добијањем одобрења
за наведене поједностављене царинске поступке постају
својеврсни партнери Управи царина. У том смислу Управа
царина добија могућност циљаног „сељења” ризика на оне

инверзан. Возила с робом су у
овом случају паркирана и у из­
воз крећу из простора носио­
ца Одобрења, а не с паркинга и
терминала испред полазне ца­
ринске испоставе, а поступак
прихватања извозне царинске
декларације потпуно је аутома­
тизован, као и у случају увоза
робе.
Да би добила одобрење за
примену наведених по­јед­но­
ста­вљених царинских поступа­
ка компанија мора да испуњава
следеће услове:
● да има регистровано седиш­
те у Републици Србији,
● да редовно пријављује робу
за поступак увоза и извоза и
да постоји економска оправда­
ност за доношење одобрења,
● да она, или лице које је овла­
стила (царински агент), елек­
тронски подноси исправе за
царињење и електронски води
учеснике у царинском поступку који нису у истој мери про-
верени.
књиговодствену евиденцију о
роби,
● да је у претходном периоду
(три године) поштовала ца­
ринске прописе,
● да поседују задовољавајућу
ликвидност у претходном пе­
риоду (три године),
● да има успостављен систем
контроле ангажованих превоз­
ника робе,
● да сачини (уколико већ
нема) интерно упутство за
спровођење царинског поступ­
ка у својим просторијама,
● да се писмено сагласи да ће
сносити евентуалне трошкове
настале по основу рада царин­
ских службеника ван места
редовних царињења и током
прековременог рада.
Подношење захтева,
провера испуњености
услова и доношење
одобрења
Захтев се подноси царинар­
ници на чијем подручју се
води главна књиговодствена
евиденција подносиоца.
Царинарница којој је захтев
поднет обавља прелиминарне
провере испуњености услова,
на основу чега формира свој
став, који заједно с комплет­
ним захтевом доставља Упра­
ви царина. На темељу става
царинарнице, резултата прет­
ходне контроле пословања
подносиоца захтева и оста­
лих контролних механиза­
ма којима располаже, Управа
царина доноси мишљење о
 З А Х Т Е В
ЗА ОДОБРАВАЊЕ ПОЈЕДНОСТАВЉЕНОГ УВОЗНОГ ПОСТУПКА
У ПРОСТОРУ ПРИМАОЦА

У складу са чланом 101. став 1. тачка 3. Царинског закона („Сл. гласник Републике
Србије”, број 18/10), као и чланом 441. Уредбе о царински дозвољеном поступању

www.legeartis.rs
с робом („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 93/10), молимо да нам се одобри да у
својим просторијама или на неком другом одобреном месту примамо робу стављену у
транзитни поступак, без допремања те робе и пратећег транзитног документа одредишној
царинарници, те да робу ставимо у поступак увоза на основу књиговодствене исправе уз
ослобођење од обавезе допремања робе.

1. Подносилац захтева: 37

lege artis ● јануар 2013.

, ,
(назив и седиште привредног друштва) (ПИБ)

,
(матични број) (контакт подаци)

2. Подаци о одговорном лицу/има:

, , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

, , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

, , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

наставак на следећој страни →

 3. Роба
Р. бр. Трговачки Тарифна Захтевани Претходни Број предвиђених
назив ознака са царински царински царинских
робе еx бројем поступак поступак поступака

4. Број одобрења надлежне царинарнице за поступке са економским дејством (уколико

постоје):

5. Врста саобраћаја: .
царине

6. Подаци о банкарским гаранцијама за обезбеђење царинског дуга:

а. Идентификациони број гаранције:
38 б. Подаци о висини гаранције:
в. Подаци о важењу гаранције:
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

г. Подаци о гаранту:

7. Одредишна царинска испостава:

8. Гранична/е царинарница/ЦИ: 

9. Назив, адреса и шифра простора у који ће се роба допремати:

10. Начин најаве допреме робе ван радног времена одредишне ЦИ:

(идентификација факса, имејл...)

11. Предложени рок за подношење допунске декларације:

12. Додатне информације и подаци који могу утицати на одлучивање по овом захтеву:

наставак на следећој страни →

 Подношењем овог захтева прихватамо да царинским органима омогућимо неограничен
приступ свим документима и евиденцијама у циљу контроле робе и поступка и пружимо
им при том сву потребну помоћ.
Изјављујемо да испуњавамо све услове из тачке 1.2. акта Управе царина, бр. 148-II-483-01-
92/2011 од 4. 4. 2011. године.
Доказ о уплати републичке административне таксе у износу од ________ динара,
приложен уз овај захтев.

Прилог:

www.legeartis.rs
– интерно упутство,
– банкарска гаранција,
– доказ о положеном испиту за царинског агента,
– остало (изјаве, уговор о заступању, ООС, ООП, дозволе надлежних органа и сл.).

39

lege artis ● јануар 2013.

Место и датум Презиме и име, потпис
М.П.

испуњености услова од стране се захтев одбија. Рок у коме се Компанија којој је одобрено
компаније која је поднела зах­ одлучује по поднетом захтеву коришћење поједностављеног
тев, које, заједно са захтевом, износи до 90 дана, рачунајући увозног/извозног царинског
враћа царинарница ради изра­ од дана када је захтев поднет поступка поступак може
де одобрења или решења којим надлежној царинарници. обављати и ван редовног
радног времена надлежне
царинске испоставе, али је за
Поједностављени царински поступци одобрени су коришћења ове погодности
следећим компанијама, уз напомену да је некима одобрен потребно само да носи­лац
само увоз, некима само извоз, а појединим компанијама одобрења ту потребу на­ја­ви
оба поступка: Хемофарм, Авала Ада, Coca Cola, Дреник, полазној/одредишној ца­рин­
Тетра Пак, Фабрика хартије Умка, Ball Packaging, Симпо, ској испостави најкасније 30
Тоза Марковић, Таrket SEE, Fresenius, Потисје Кањижа, минута пре краја њеног ре­
Yumis, Philip Moris, Зорнић, Tigar Tires, Фабрика хартије, довног радног времена. Ово
Железара Смедерево, Металац, Grammer, Draxlmaier, практично значи да уколи­
Leoni, Полет керамика, Холцим, Фармаком МБ – АД Мле- ко, на пример, постоји најава
кара Шабац. да ће одређено транспортно
средство с робом из увоза
 приспети у недељу (или у
дане државног празника),
када одредишна царинска ис­
постава иначе не ради, или
је ради испуњења услова из
уговора неопходно отпочети
извоз одређене робе у субо­
ту у касним послеподневним
сатима (када полазна царин­
ска испостава такође редов­
но не ради), оба поступка
царине
могуће је без икаквих про­
блема одрадити применом
поједностављеног поступ­
ка („кућним царињењем”).
Последња обавеза коју
носилац одобрења има
јесте подношење допунске
декларације, у року који је
одређен одобрењем. Допун­
ска декларација је царински
документ, који се такође елек­
тронски подноси, уз који се
прилажу и сва остала потреб­
на (пратећа) документа која су
неопходна ради одобрења зах­
теваног царинског поступка.
Ова декларација служи само
за потребе окончања поступ­
ка, с обзиром на то да је роба
већ раније стављена у слободан
промет по поједностављеној
царинској декларацији.

З А Х Т Е В
ЗА ОДОБРАВАЊЕ ПОЈЕДНОСТАВЉЕНОГ ИЗВОЗНОГ ПОСТУПКА
У ПРОСТОРУ ПОШИЉАОЦА
40
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У складу са чланом 101. став 1. тачка 3. Царинског закона („Сл. гласник Републике
Србије”, број 18/10), као и чланом 438. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом
(„Сл. гласник Републике Србије”, бр. 93/10), молимо да нам се одобри да робу ставимо у
поступак извоза на основу књиговодствене исправе уз ослобођење од обавезе допремања
робе као и поједностављени царински поступак транзита без подношења робе отпремној
царинарници и подношења декларације за поступак транзита за ту робу.

1. Подносилац захтева:

, ,
(назив и седиште привредног друштва) (ПИБ)

,
(матични број) (контакт подаци)

2. Подаци о одговорном лицу/има:

, , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

наставак на следећој страни →

 , , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

, , ,
(име и презиме) (ЈМБГ) (имејл адреса)

,
(телефон/факс) (шифра царинског агента)

www.legeartis.rs
3. Роба
Р. бр. Трговачки Тарифна Захтевани Претходни Број предвиђених
назив ознака са царински царински царинских
робе еx бројем поступак поступак поступака

41

lege artis ● јануар 2013.

4. Број овлашћења за сачињавање изјаве о пореклу робе на фактури:

5. Број одобрења надлежне царинарнице за поступке са економским дејством (уколико

постоје):

6. Врста саобраћаја: .

7. Подаци о банкарским гаранцијама за обезбеђење царинског дуга:

а. Идентификациони број гаранције:
б. Подаци о висини гаранције:
в. Подаци о важењу гаранције:
г. Подаци о гаранту:

8. Отпремна царинска испостава:

9. Гранична/е царинарница/ЦИ: 

наставак на следећој страни →

 10. Назив, адреса и шифра простора из којег ће се роба отпремати:

11. Начин најаве отпреме робе ван радног времена отпремне ЦИ:

12. Предложени рок за подношење допунске декларације:

13. Додатне информације и подаци који могу утицати на одлучивање по овом захтеву:
царине

(идентификација факса, имејл...)

Подношењем овог захтева прихватамо да царинским органима омогућимо неограничен

42 приступ свим документима и евиденцијама у циљу контроле робе и поступка и пружимо
им при том сву потребну помоћ.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Изјављујемо да испуњавамо све услове из тачке 1.2. акта Управе царина, бр. 148-II-483-01-
93/2011 од 4. 4.2011. године.
Доказ о уплати републичке административне таксе у износу од ________ динара,
приложен уз овај захтев.

Прилог:
– интерно упутство,
– банкарска гаранција,
– доказ о положеном испиту за царинског агента,
– остало (изјаве, уговор о заступању, ООС, ООП, дозволе надлежних органа и сл.).

Место и датум Презиме и име, потпис
М.П.
 владан мирковић
главни и одговорни уредник
vladan.mirkovic@ingpro.rs

www.legeartis.rs
5

lege artis ● октобар ´12.

 Критеријуми за одређивање
почетка и краја живота у
кривичном праву
Право на живот је основно људско право. Упркос значају који
има живот, савремена теорија још увек није у потпуности
разрешила сва питања која су од значаја за одређивање почетка
судски поступци
и краја живота
Ж
ивот је одувек био
предмет изучавања
бројних наука. Све
оне су покушавале да из свог
угла сагледају и објасне овај
44 феномен. У кривичноправној
материји људски живот за­у­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
зи­ма посебно место. У ма­те­
ри­­јал­­ном кривичном праву
жи­вот се непосредно штити
ни­зом кривичних дела, првен­
ствено убиствима, jер се код
њих смрт јавља као последица,
али и другим кривичним дели­
ма код којих се смрт јавља као
тежа последица. У кривичном
процесном праву живот се по­
сматра кроз призму одређених
процесних института, као што
је могућност вођења кривичног
поступка према окривљеном.
Прва два питања која се
јављају у вези са животом јесу
када живот почиње и када
се завршава. Одговор на ова
два питања је важан, из више
аспеката. Посматрано из угла
материјалног права, то је услов
за примену појединих општих
института (покушај, свршено
дело, неподобан покушај и сл.),
као и за постојање појединих
кривичних дела (код којих се
смрт јавља као последица, тежа
последица, објективни услов
инкриминације итд.). У про­
цесном праву почетак и крај
живота могу бити предмет
до­ка­зивања у поступку. И по­
ред великог значаја који одго­
вори на ова два питања имају
у теорији и пракси, и даље
постоје недоумице када жи­
вот почиње, а када се окон­
чава.
Почетак живота
Почетак живота у кривично­
правном смислу изузетно је ва­
жан јер се живот штити од свог
почетка, а не и раније.
Имајући у виду чињеницу
да се, посматрано с правног
аспекта, почетак људског жи­
вота не поклапа са оним из
Најдуже забележено време
преживљавања у трајном
вегетативном стању износи
37 година.
медицинског угла посматрања,
потребно је одредити неколи­
ко медицинских појмова, и
то: када почиње и до ког мо­
мента траје порођај, када се
дете сматра рођеним и до када
се рођено дете сматра но­во­
рођенчетом. Одговори на ова
питања врло су важни јер се
на тај начин одређује почетак
људског живота као објекат
кривичноправне заштите.
Порођај је излазак но­в о­
ро­­ђен­че­т а из материце по­
сле десет лунарних (односно
девет календарских) месеци
трудноће. Превремени по­ро­ђај
је прекид трудноће између 30. и
38. недеље, тј. онда када је пре­
времено рођено новорођен­че
само условно способно за ван­
матерични живот. Поро­ђај по­
чи­ње контракцијама, односно
 мр АЛЕКС АНДАР ТРЕШЊЕВ
судија Посебног одељења за организовани
криминал Вишег суда у Београду
sudski.postupci@legeartis.rs

да порођај започиње пре по­

Постоји више препрека за прихватање становишта према чет­ка рађања детета, а да се за­­
коме се смрт човека може дефинисати као смрт неокортекса. вр­­ша­ва након рођења детета.
Прва се састоји у томе што не постоје јасни критеријуми пре­ Новорођеност је доба чове­
ма којима се може дефинисати смрт виших делова мозга. Мо­ ка од рођења па све док се не из­
рала би постојати средства помоћу којих се може определити губе знакови новорођености,
да су функције виших делова мозга престале са истим степе­ као што су типични изглед
ном сигурности као када је у питању смрт целог мозга. Друга ко­же, отпадање пупчаног па­
препрека за прихватање смрти неокортекса као дефиниције трљ­ка и сл., што се физиолош­
смрти јесте више етичка компонента, јер код смрти неокор­ ки до­гађа између трећег и пе­
текса постоје спонтане мождане функције, ма колико оне тог дана по рођењу.
биле минималне. Следећа препрека за дефинисање смрти Чињеница да је умрло но­во­

www.legeartis.rs
на овај начин састоји се у томе што су забележени случајеви ро­ђенче рођено живо доказује
да смрт неокортекса није иреверзибилна, односно описани се на обдукцији прегледом
су опоравци пацијената који се налазе у трајном вегетатив­ плу­ћа и желуца. Ако се утвр­
ном стању и дуже од 12 месеци. ди да је новорођенче гутало и
Тако је забележено да се пацијенткиња стара 61 годину уди­сало ваздух, сматра се да
опоравила након 36 месеци. Према једној студији из 1991. го­ је живо рођено. Ово је ва­жно
дине, од 650 пацијената у трајном вегетативном стању, у које јер се кривично дело убиства
су доспели услед озбиљних повреда главе, опоравило се 52% може извршити само према 45
пацијената од чега 6% у периоду од 12 месеци до 24 месеца. детету које је живо рођено. У

lege artis ● jануар 2013.

Према томе, очигледно је да лекари не могу са сигурношћу су­протном могло би се евенту­
утврдити да се пацијент неће опоравити иако је запао у ално говорити о неподобном
трајно вегетативно стање, чак и после годину дана. Због свега покушају кривичног дела.
овога у већини држава прекид неокортикалне функције моз­ Прво питање које се намеће
га и трајно вегетативно стање не изједначавају се са смрћу. приликом разматрања кри­
вичног дела убиства јесте од
ког момента се ово кривич­
но дело може извршити. По
с првим породиљиним тру­ може бити пресечен или пре­ једном схватању, убиство се
до­в и­м а. Контракције могу ки­­нут пре из­ласка, за време из­ може извршити од момен­
тра­­­­ја­ти од неколико сати, код ла­ска или после изласка дете­та та започињања рађања, одно­
тру­дница које су већ рађале, до из мајчине утро­бе, али то је сно отпочињања порођаја. По
два до три дана, код прворотки. још увек време порођаја. Изу­­ другом схватању, потребно је
По­рођај се завршава изласком зетак од ових физиолошких да је плод постао способан за
по­сте­љице (плаценте) из труд­ случајева представља рађање ван­ма­терични живот и да је
нице. За разлику од порођаја, непродисалог (обамрлог) но­­ по­че­ло одвајање плода из утро­
прекид трудноће или побачај во­­ро­ђен­чета, које може про­ бе мајке уз истовремени поче­
представља уништавање људ­ ди­с а­ти, оживети, ретко кад так дисања детета, или само
ског заметка и његово из­ба­ци­ спон­тано, већ уз туђу помоћ, а започињање одвајања плода
ва­ње из тела жене пре него што опет ту помоћ ретко кад може од мајке, односно започињање
је започет порођај. да пружи породиља. плућног дисања, или да је
Рођење детета започе­ло је Из наведеног могли би­ новорођенче живо.
престанком материчног ди­­са­­ смо закључити да се термини Решење овог питања
ња и почетком но­во­ро­ђен­­че­то­ порођај и рођење детета вре­ је важно јер даје одговор
вог плућног дисања. Пуп­чаник менски не поклапају, односно, на питање од ког момента
 започиње кривичноправ­
на заштита живота. Пре по­
четка рођења не постоји ни
кривично дело убиства, а кри­
ви­чноправна заштита пло­да
је обезбеђена кроз кривично
дело недозвољеног прекида
трудноће. При том треба има­
ти у виду и поједина обележја
кривичног дела убиства детета
при порођају, које ће постојати
судски поступци
схватање да се живот штити
од започињања порођаја па са­
мим тим се и кривично дело
убиства може извршити од
овог момента. Такође, по овом
становишту, одговарао би за
убиство и неко ко би у том мо­
менту ударио трудну жену,
услед чега би дошло до про­
ме­не редовног тока порођаја и
до уништења плода. Посебан
није неприхватљиво. Једина за­
мерка која би се могла упутити
овом ставу јесте да даје доста
детерминанти које одређују
моменат од ког почиње да се
штити живот, па би се треба­
ло определити само за један од
наведених услова.
Убиство се може извршити
само према живорођеном де­
тету, па би стога тренутак од

онда када мајка лиши живота
своје дете за време порођаја,
што нам указује на то да се жи­
вот новорођенчета штити и за
време порођаја.
Да бисмо решили ово пи­та­
ње, потребно је да свако од на­
ведених мишљења детаљније
46 ­посматрамо. Прво мишљење,
по коме се живот штити од мо­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
про­блем везан за ово стано­ви­
ште јесте чињеница да је тешко
утвр­дити момент задобијања
прве контракције. Као што
смо видели, живорођеност се
утвр­­ђу­је на основу тога да ли је
дете удисало, односно гутало
ваздух па, уколико би се при­
хватило схватање да се живот
кривичноправно штити од мо­
кога се живот кривичноправно
штити требало везати за моме­
нат од кога је могуће утврдити
да је дете живорођено, односно
од момента када је дете почело
да дише и гута ваздух, другим
речима, од момента рођења
детета, јер да би неко могао
бити убијен он претходно
мора бити рођен и жив.

мента започињања рађања, од­
носно отпочињања порођаја,
базира се на ставу да законо­
давац наводи да се кривич­
но дело убиства детета при
порођају може извршити и
за време порођаја. Поставља
се, међутим, питање да ли је
могуће извршити ово кривично
дело од момента започињања
порођаја, односно од момен­
та започињања контракција
код труднице. Шта ће се деси­
ти у ситуацији када, рецимо,
започну контракције, трудни­
ца седне у кола да се одвезе у
болницу и у тој вожњи изазове
саобраћајни удес у којем дође
до уништења плода? Да ли би у
таквој ситуацији трудница од­
говарала за тешко дело против
безбедности јавног саобраћаја
са смртном последицом? По
овом становишту одговор
је потврдан, јер оно заступа
мента контракције, немогуће Живот се штити од момента
би било утврдити да ли је дете рођења, тако да је правно ире­
живо рођено. левантно да ли дете може дуже
Мишљење да је потребно да да живи, већ је за постојање
плод постане способан за ван­ кривичног дела довољно да је
ма­те­рични живот и да је по­че­ дете живо рођено, а не и коли­
ло одвајање плода из утро­бе ко ће живети након порођаја.
мајке уз истовремени поче­ Када је у питању криви­
так дисања детета, у суштини чно дело убиства детета при
Постоји још један важан разлог због којег смрт не треба де­
финисати према раду срца и плућа, а то је трансплантација
органа. Узимање појединих органа с донора могуће је
само док је повезан на рад вештачких плућа и срца. Једино
тада још постоји морфолошка и функционална очуваност
појединих органа, тако да треба прихватити стано­виште
да је смрт наступила у ситуацији када не постоји ни­каква
могућност за поновним успостављањем битних жи­вотних
функција и поред чињенице да се рад срца и рад плућа ве­
шта­чки одржава, односно да су неспособни за самосталан
рад, што другим речима значи да би искључивањем маши­
на за вештачко одржавање рада срца и плућа ови органи
сасвим сигурно престали да раде.
порођају, стоји чињеница да
се то дело може извршити и
за време порођаја, али као
што смо видели порођај по­
чи­ње првим контракцијама,
односно пре рођења детета,
а завршава се након рођења,
избацивањем постељице, па
се тако и ово дело не може
извршити током целог по­
ро­ђаја, већ само у једном
делу: од момента када је дете
жи­во рођено, па до момента
окон­чања порођаја.
Крај живота (смрт)
Данашња наука, поред свих
техни­ч ких унапређења, не
може увек поуздано утврдити
тачан тренутак смрти. Треба
имати у виду да je дефинисање
појма смрти човека тешко
ограничити на само једну науч­
ну дисциплину. Стога је при­ли­
ком дефинисања појма смрти
важно консултовати и друге
науке, у првом реду медицину.
Са становишта медицин­
ских наука постоје различити
приступи дефинисању појма
смрти. Смрт се дефини­ше пре­
ма престанку рада ра­зли­чи­
тих органа код човека. Тако,
смрт се дефинише пре­ма пре­
станку рада срца, мозга, плућа
и сл. У судскоме­ди­цин­ском
сми­с­лу смрт се дефинише као
не­­по­­­врат­ни пре­с та­нак ком­
плетне церебрал­не функције,
спонта­н ог функционисања
ре­спи­ра­­тор­ног и циркулатор­
ног си­с те­ма. С правног ас­
пек­­та јаснија је, а тиме и
разумљивија, дефиниција
која смрт означава као ста­
ње трајног пре­ки­да битних
животних појава, крвотока
и дисања. Савремена науч­
на и технолошка достигнућа,
међутим, отворила су вели­
ки број дилема уколико се
дефиниција смрти заснива на
престанку рада срца и плућа.
Прва дилема која се јавља
у вези са дефинисањем смрти
кроз престанак рада срца и
плућа јесте могућност са­вре­ме­
не медицине да вештачким пу­
тем одржава рад ових органа.
Оваква могућност постоји и
У нашој земљи дефиниција
смрти није прописана
законом нити статутом
лекарског друштва.
одређени период након смрти.
Питање које се јавља јесте да
ли некога треба сматрати жи­
вим у ситуацији када су му све
животне функције престале,
укључујући и могућност са­
мо­стал­ног рада срца и плућа,
а рад ових органа се само ве­
шта­чким путем одржава. Уко­
лико је одговор на ово питање
позитиван, јавља се неколико
озбиљних дилема. Прва диле­
ма је да ли лекар који искључи
апарате за одржавање рада
срца и плућа, у ситуацији када
не постоји могућност да они
поново самостално раде, а и
све остале животне функције
су престале, треба да одгова­
ра за кривично дело убиства.
Наравно да лекар у оваквој
ситуацији не треба да одговара
за убиство, јер је смрт већ на­
ступила, а рад срца и плућа
само се вештачки одржавају.
Следећа дилема везана за ово
питање јесте како ће одговара­
ти извршилац кривичног дела
који, у намери да лиши живо­­та
оштећеног, њему нанесе та­кве
повреде услед којих пре­с та­
не рад свих битних органа, а
оштећеном се затим вешта­чки
одржава рад срца и плућа без
www.legeartis.rs
могућности повратка витал­
них животних функција. На­
47
lege artis ● jануар 2013.
равно да ћемо у овом при­меру
радње извршиоца квалифи­
ко­вати као убиство, а не као
покушај убиства.
Треба имати у виду и да
пре­­ста­нак рада срца и преста­
нак дисања нису увек поузда­
ни критеријуми за утврђивање
смрти, нарочито уколико је
до­­шло до наглог престан­ка
њи­­хо­вог рада. Наиме, под од­
ре­­­ђе­­ним условима могуће је
рад срца ре­анимирати електро­
шо­ко­вима, а дисање повратити
и ста­би­лизовати преко пулмо­
мотора.
Уколико смрт није могуће
дефинисати као престанак рада
срца и плућа, следеће питање
које се поставља гласи: који
критеријум треба користити у
дефинисању смрти. Савремена
 медицина, а и већина других
наука, укључујући и правну
на­уку, сматра да смрт треба
де­финисати као престанак
рада мозга, односно цере­
бралну смрт (mors cerebri).
Тако смрт можемо дефиниса­
ти као бесповратно оштећење
мождане функције.
У прилог гледишту да смрт
човека треба дефинисати –
судски поступци
делова, био је да се дефиниција
смрти одреди као смрт неокор­
текса или тзв. виших делова
мозга. Према овом схватању,
смрт неокортекса подразумева
смрт човека, без обзира на то
да ли други делови мозга функ­
ционишу. Особе код којих су
виши делови мозга престали
да функционишу јесу особе у
дуготрајној коми, односно у
овај критеријум за дефини­са­
ње смрти, онда би пацијента
у трајном вегетативном стању
или дуготрајној коми требало
третирати као мртвог.
Да бисмо одговорили на пи­
та­ње да ли се смрт може де­фи­
ни­сати као неоко­рти­чка смрт,
морамо прво утврди­ти шта је
трајно вегетати­вно ста­ње. У
медицини се трајно ве­­ге­­та­ти­

из­јед­начити са смрћу мозга,
стоји и чињеница да се фун­к­
ци­­о­нисање целог људског ор­
га­низма контролише радом
мозга. Престанком рада мо­зга
започиње бесповратно оду­­ми­­
рање свих делова тела што у
крајњем исходу за последицу
48 има смрт свих ћелија.
Мозак је сложен орган који
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
трајном вегетативном стању.
Лице у трајном вегетативном
стању је неокортички мртво
и поред тога што су функције
дисања и рада срца очуване
услед очуваности можданог
стабла. Вршећи своје функције,
неокортекс или cerebrum (ве­
лики мозак) даје особине које
су карактеристичне за људ­ско
вно стање описује као стање
човека чије тело функ­ци­онише
у условима своје уну­тра­шње
контроле: тело одр­жа­ва темпе­
ратуру, отку­ца­је срца, дисање и
дигестивне ак­ти­вности, а при
том нема доказа о само­све­
сном понашању или о околи­
ни на уобичајен начин. С поде­
сним медицинским трет­маном

се састоји из више делова, те
следеће питање које се намеће
јесте да ли дефиницију смрти
треба везати за смрт целог мо­
зга или је пресудна смрт само
појединих његових делова и
којих. У покушају да се одго­
вори на ово питање, у теорији
су се појавила становишта да је
дефиниција смрти као смрти
целокупног мозга неадекват­
на, те да мождану смрт тре­
ба дефинисати као смрт само
његових појединих делова. По
тим критеријумима омогућило
би се да се смрт констатује не
само код особа чији је целоку­
пан мозак престао да функцио­
нише већ и код особа код којих
су престали да функционишу
само поједини делови мозга.
Један од првих покушаја
да се смрт дефинише не само
као смрт целог мозга, већ и
као смрт његових појединих
постојање, као што су опа­жа­ и вештачком исхраном лице у
ње, чула, свесност, душевне, трајном вегетативном стању
емо­ци­оналне и вољне активно­ може се држати у животу и
сти и сл. Према овом схватању, више година.
особа код које су ове функције Када говоримо о можданој
мозга окончане, не може се смрти треба правити разлику
сматрати живом. Неповра­ између мозга као центра све­
тан губитак спознаје свести сти и мозга као извора импул­
јесте смрт човека без об­­зи­­ са за аутономне процесе који
ра на то да ли су се за­др­жа­­ле­ одржавају живот ван оквира
функције можданих завр­ човекове свести, као што су
ше­така. Ако би се прихватио дисање и мишићне контракције
Трагајући за дефиницијом смрти, Мохандас и Шели
Чоу, током 1971. године, постављају нове критеријуме
за утврђивање мождане смрти, познате као Минесота
критеријуми. Према овим критеријумима трајни губитак
функције можданог стабла довољан је за дијагнозу мож­
дане смрти. Овакви критеријуми су установљени стога што
свест и дисање, као oсновне карактеристике живота, не
постоје без функције можданог стабла. Данас је у већини
земаља прихваћен концепт смрти можданог стабла као
основа за утврђивање смрти.

Шта ће се десити у ситуацији
када, рецимо, започну
контракције, трудница седне
у кола да се одвезе у болницу
и у тој вожњи изазове
саобраћајни удес у којем
дође до уништења плода?
срца. Ако се мозак тако оште­
ти да се његови центри свести
и комуникације оштете, човек
може бити у трајном вегета­
тивном стању, али не и мртав.
У другом случају, када се спо­
соб­ност мозга као извора им­
пулса неповратно оштети,
тако да су престали дисање и
крво­ток, лице се може сматра­
ти мртвим. Овде постоји дво­
смер­на реакција: с једне стране
престанак рада срца и дисања
доводи до смрти мозга, а с дру­
ге стране престанак рада мож­
даног стабла, као дела мозга
који контролише ове функције,
бесповратно доводи до пре­
станка дисања и рада срца.
Важно је напоменути и да пре­
станком рада можданог стабла
престају с радом и све остале
мождане функције.
Од смрти треба разликова­
ти клиничку смрт и привидну
смрт. Клиничка смрт је стање
када су престале функције по
живот важних органа, срца
и органа за дисање. Рад ових
органа могуће је повратити:
најчешће реанимацијом, а ређе
долази до спонтаног опоравка
њихове функције. Уколико се
процес реанимације касније
започне, често дола­з и до
компликација после ожи­вља­
ва­ња, па и до смрти. Привид­
на смрт је појам који означа­
ва да су све животне функције
сведене на минимум, али не и
у потпуности угашене, па се
уобичајеним методама не може
са сигурношћу установити да
ли живот заиста постоји.
За утврђивање времена
смр­ти важно је разграничи­
ти смрт и агонију (хропац). За
ра­злику од смрти, агонија је
скуп свих оних појава којима
се испољава убрзано или лага­
но умирање. То су појаве које
претходе смрти, а могу бити те­
лесне и психичке.
Узрок смрти (causa mortis)
представља природно или на­
силно телесно оштећење које
доводи до смрти. Узрок смрти
може бити сингуларан или
плуралан. Плурални узроци
смрти могу бити двојаки: на­
поредни и међусобно завис­
ни. Напоредни узроци смрти
постоје када се два или више
узрока смрти у свом садејству
допуњују, при чему је један
главни, а други споредни. Плу­
рални узроци међусобно су за­
висни када произлазе један из
другога. Од узрока смрти мо­
рамо разликовати услов смрти
и повод смрти. Услов смрти
(conditio mortis) јесте чинилац
који само потпомаже штет­
но дејство узрока смрти. По­
www.legeartis.rs
вод смрти (оccasio mortis) јесте
чинилац који искључиво под­
стиче дејство узрока смрти. Из
аспекта медицинске науке смрт
по свом пореклу може бити
природна и насилна. Насилна
смрт може бити: самоубилачка,
задесна и убилачка. 49
Утврђивање времена смрти
lege artis ● jануар 2013.
у пракси је често важно. Вре­
ме смрти представља вре­ме
када је наступила смрт, та­чан
датум и час престанка функ­
ци­о­нисања човека као јединке.
Критеријуми на основу којих
се одређује време настанка
смртног исхода могу се поде­
ли­ти у три групе: они који су
ве­з а­ни за промене на лешу;
зна­ко­ви из околине леша, а у
вези с њим и знакови који не­
ма­ју директне везе с лешом.
Данас се у већини земаља
и лекарских друштава смрт
од­ре­ђу­је као мождана смрт, а
критеријуми за утврђивање
смрти најчешће су они кри­
те­ри­јуми којима се утврђује
смрт можданог стабла. У на­
шој земљи дефиниција смр­
ти није прописана зако­ном
нити статутом лекар­ског
друштва. Интересант­но је да
Закон о здравственој заштити
 велики број одредби посвећује:
Мождану смрт први пут су дефинисали Пјер Моларe и
утврђивању време­на и уз­ро­
Морис Гулон још 1959. године, што је било основ за прву
ка смрти и обдукцији умр­
трансплантацију срца 1967. године. Овакво дефинисање
лих лица, преузимању тела
смрти било је у потпуној супротности с тада важећом
умрлих лица ради извођења
дефиницијом смрти која је подразумевала потпун и трајан
практичне наставе и узимању,
прекид кардиореспираторних функција и функција цен­
пресађивању органа и делова
тралног нервног система. Све ово резултирало је Харвард–
људског тела, али се не упушта
ским критеријумима за утврђивање смрти 1968. године.
у дефинисање смрти, нити даје
Према овом схватању критеријум за утврђивање смрти
одреднице на основу којих се
јесте мождана смрт која се заснива на трајном престанку
утврђује чињеница смрти.
судски поступци

свих функција централног нервног система. Трајни пре­

У позитивноправној регу­
станак функција централног нервног система постао је
лативи критеријуми за утвр­­
довољна чињеница за констатовање смрти организма.
ђи­ва­ње смрти предвиђени су
Један од основних аргумената за одређивање смрти моз­
је­дино Правилником о меди­
га као критеријума за смрт човека јесте да смрт мозга
цинским критеријумима, на­
искључује могућност реанимације.
чину и поступку утврђивања
смрти лица чији се део тела
може узети ради пресађивања.
50 Овај правилник прописује ендокриним или запаљенским и дијагностичким тестовима
ме­ди­цин­ске критеријуме, на­ болестима. Мождана смрт, у потврђена мождана смрт.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

чин и поступак утврђивања смислу овог правилника, по­

смрти лица чији се део тела
може узети ради пресађивања.
Медицински критеријум
за утврђивање смрти лица
чији се део тела може узе­
ти ради пресађивања јесте
не­по­вратни престанак рада
мозга (мождана смрт). Мо­
жда­на смрт је смрт која настаје
услед неповратног губитка
свих можданих функција. Мо­
жда­на смрт се утврђује код
ли­­ца које се налази у дубокој
коми, које нема спонтано ди­­
сање, а код којег постоји јасно
до­­ка­зан узрок који може да об­­
јасни ово стање: повреда моз­
га, цереброваскуларна бо­­лест,
декомпензовани ин­тра­­­кра­ни­
јални тумор, јасно до­­ку­мен­то­
ва­на аноксија мозга, осим када
се ради о стањима изазваним
интоксикацијом, претходном
хипотермијом, метаболичким,
сто­ји ако се клиничким пре­
гледом утврди:
1) дубока кома;
2) одсуство свих рефлекса мо­
жда­ног стабла;
3) одсуство спонтаног дисања
које се потврђује апнеја тестом.
Мождана смрт се утврђује
кли­­ни­­чким прегледима, три
пута током најмање шест сати
с нај­­ма­­њим размаком од једног
сата. Мождана смрт се по­твр­
ђу­је извођењем прегледа је­
дном од метода:
1) електроенцефалографијом;
2) евоцираним потенцијалима;
3) транскранијалном доплер
сонографијом, и
4) церебралном анги­о­гра­фи­јом.
Као време смрти означава се
време првог прегледа када је
клиничким тестовима утврђена
Почетак и крај
Право на живот је основно
људско право. Oно даје сми­
сао постојању свих других
пра­ва и слобода човека. Упр­
кос значају који има живот,
са­вре­ме­на теорија још увек
није у потпуности разрешила
сва питања која су од значаја
за одређивање почетка и краја
живота.
Поред извесног броја недоу­
мица везаних за појам почетка
живота, моменат који се узи­
ма за почетак живота, а тиме
и почетак његове криви­
чноправне заштите, може­
мо одредити као тренутак
када је дете живорођено,
односно моменат када је
дете почело да дише и гута
ваздух, јер да би неко могао
бити убијен он претходно мора
бити рођен жив. Како се живот
штити од мо­мен­та рођења, то
је правно ире­ле­в антно када
је порођај започео, као и о
којој врсти порођаја је реч, да
ли је дете рођено нормалним
порођајем, превременим по­
ро­ђа­јем или царским резом.
Такође, није од значаја да ли
дете може дуже да живи, већ
је за постојање криви­чног
дела довољно да је дете
живо рођено, а не и колико
науци је напуштена. Са­време­
на медицина, а и већина дру­
гих наука, укључујући и прав­
ну науку, сматра да смрт тре­
ба де­финисати као преста­
нак рада мозга, односно као
церебралну смрт. Тако смрт
можемо дефинисати као ире­
верзибилно оштећење мож­
дане функције. Под појмом
иреверзибилан треба подра­
зу­мевати бесповратан, одно­
смрти треба везати за смрт це­
лог мозга или је пресудна смрт
само појединих његових дело­
ва и којих. Овде треба прави­
ти разлику између мо­зга као
центра свести и мо­зга као из­
вора импулса за аутономне
процесе који одржавају жи­
вот ван оквира човеко­ве све­
сти, као што су дисање и
мишићне контракције срца. У
савременој науци можда­на

ће жи­вети након порођаја.
Дефиниција која смрт озна­
чава као стање трајног преки­
да битних животних појава,
крвотока и дисања, сматра
се застарелом и у савременој
сно без могућности поновног
успостављања спонтане мо­
ждане функције. Мозак је сло­
жен орган који се састоји из
више делова, па питање које се
намеће јесте да ли дефиницију
www.legeartis.rs
смрт се одређује као пре­
станак рада можданог ста­
бла, јер са престанком рада
можданог стабла престају с
радом и све остале мождане
функције.

51

Преслишавање...

lege artis ● jануар 2013.

Шта су то бланкетна кривична дела?
Кривична дела код којих законски опис не садржи све елементе, већ
је кривичну норму потребно допунити нормом садржаном у неком
другом пропису.

Шта је забрана reformatio in peius?

Институт кривичнопроцесног права који је конституисан у корист
окривљеног по чијој жалби одлучује другостепени суд, забрањујући
другостепеном суду да окривљеном изрекне санкцију теже врсте или
тежу санкцију исте врсте.

Шта је преклузија?
Губљење права на предузимање процесне радње због протока
законом прописаног рока.

Шта су то прејудицијелна питања?

Правна питања за чије је решавање надлежан суд или други државни
орган у неком другом поступку, а од чијег претходног решења зависи
решавање у конкретном поступку.
 Нова улога органа
старатељства у поступку
извршења одлука из области
породичног права
У извршном поступку, као и у сваком другом поступку који се тиче
судски поступци
детета, сви државни органи који учествују у поступку морају се
руководити искључиво најбољим интересом детета
Д
оношењем Породич­
ног закона („Сл. глас­
ник РС”, бр. 18/2005 и
72/2011) промењен је концепт
52 заштите породице. Центри­
ма за социјални рад, као орга­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ну старатељства, поверена је
велика и важна улога зашти­
те права детета, заштите од
насиља у породици и других
права из области породичног
живота. Насупрот томе, про­
цесне норме претходног Зако­
на о извршном поступку („Сл.
гласник РС”, бр. 125/2004) биле
су препрека Центрима да обаве
ову улогу, што је доводило до
тога да се случајеви извршења
у области породичног права
међу првима појаве пред Ев­
ропским судом за људска пра­
ва. Овај суд је заузео став да
је Србија у већини случајева
прекршила не само право на
суђење у разумном року, већ и
право на породични живот.
Закон о извршном поступ­
ку (у даљем тексту ЗИП) крај­
ње је уопштено упућивао на
спро­в о­ђ ење извршења уз
са­­радњу психолога органа
ста­ра­тељства, школе, породич­
ног саветовалишта или дру­ге
специјализоване установе за
посредовање у поро­дичним од­
но­си­ма, и прокламовао спро­­
во­­ђење извршења у нај­бо­­љем
интересу детета. Као је­ди­ну
врсту извршења одлука из
области породичног права,
ЗИП је познавао извршење
одузимањем и предајом де­
тета, док су се на извршење
осталих судских одлука за
одржавање контак­та с дететом
или ради заштите од насиља у
породици сходно примењивале
остале одредбе ЗИП-а које су
регулисале извршење обавезе
на чињење или нечињење, од­
носно из­вр­ше­ње исељењем.
Осим дуготрајног поступ­
ка, пресудама Европског суда
за људска права Србији се за­
ме­рају још и неефикасност
по­ступка и непостојање ко­ор­­
ди­ни­раног рада између држав­
них органа, пре свега судо­ва,
центара за социјални рад, по­
ли­ци­је и тужилаштва.
Извршење се у овим поступ­
ци­ма углавном спроводило
изрицањем новчаних казни,
што се у одређеним случајевима
(веома богатог или веома сиро­
машног дужника) показало ве­
ома неефикасним, а захтевало
је дуго трајање поступка.
Нови Закон о извршењу
и обезбеђењу („Сл. гласник
РС”, бр. 31/2011 и 99/2011) ре­­
ша­­ва проблем не­у­саглаше­но­­сти
одредаба ЗИП-а са одредбама
Породичног закона, тако што
посебно третира извршење
одлука ради одржавања
кон­такта с дететом, зашти­
те од насиља у породици,
за­штите детета и осталих
од­лука и то на исти начин као
и извршење одлука ради оду­зи­
ма­ња и предаје детета.
Уводи се ново средство
извршења – затвор – као да­
ле­ко ефикаснији вид притиска
на дужника да испуни своју
обавезу без обзира на његове
материјалне прилике. За разли­
ку од осталих врста извршења,
у овој области сâм судија про­
це­њује које је најпогодније
средство извршења и није ве­
зан предлогом повериоца. Суд

План интервенције мора
да садржи означавање
лица према којима ће
интервенција бити усме­
рена, садржај, начин и
место реализације сва­
ког неопходног поступка
у интервенцији, његово
трајање, списак лица која
ће поступке предузимати,
начин на који ће се извеш­
тавати и интегрисати ис­
ход сваке интервенције,
као и начин на који ће
се обезбедити сарадња
институција и појединаца
који ће бити ангажовани у
поступку извршења.
је једино везан најбољим
интересом детета. Извршење
може спровести сваки суд на
чијем се подручју дете зате­кне
(тзв. летеће извршење) што
омогућава брзо реаговање суда
у ситуацијама када дужник
скрива дете односно када у тој
намери мења боравиште. Осим
тога, уводи се могућност да се
дете одузме од сваког лица код
кога се оно затекне, као и да
се решење о извршењу уручи
дужнику и након спроведеног
извршења.
Јасно дефинисање улоге
пси­хо­лога у извршном по­ступ­
ку помоћи ће психолозима да
ус­пешно обаве свој посао.
Овај моменат је изразито ва­
жан, будући да се свестраним
залагањем психолога може
избећи предузимање мера при­
нуде које никада нису пријатне,
а још мање су у интересу деце,
судија Првог основног суда у Београду
због чега се и користе као по­
след­ња могућност.
Такође, изричито је наведе­
на обавеза полиције да пре­ду­
зме мере принуде према лицу
које отежава или онемогућава
спровођење извршења (што не
мора увек бити ни сâм дужник,
већ родбина, комшије и сл.).
Наведене одредбе омо­гу­ћи­­
ће да се у практичној приме­ни
спровођења извршења тачно
зна улога сваког државног ор­
га­на, а што би у крајњем исхо­
ду требало да смањи број неу­
спешних извршења.
Баш као и ЗИП, тако и нови
Закон о извршењу и обе­збе­
ђењу (у даљем тексту Закон) на
пиједестал поставља за­штиту
интереса детета. Овај принцип
је прокламован чла­ном 227. За­
кона који про­­пи­сује да прили­
ком спро­во­­ђе­ња извршења
суд по­себ­но води рачуна о
потреби да се у највећој мери
за­штити интерес детета. По
правилу, начин спровођења
из­вр­ше­ња постављен је тако
да се предност даје постизању
добровољног испуњења оба­
ве­зе од стране извршног ду­
жни­ка, уз учешће центра за
социјални рад, а ако се у томе
не успе приступа се употреби
принудних метода – изрицању
новчане казне или затвора.
Суд мора да има у виду да се
правноснажна судска одлука
мора извршити, јер се само на
тај начин фактичко стање уса­
глашава с правним. Радње и
поступке који се предузимају
у поступку спровођења из­
вр­ше­ња суд је у обавези да
прилагоди узрасту детета,
МИРЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
sudski.postupci@legeartis.rs
његовој психофизичкој зрело­
сти, уз учешће стручних лица
и специјализованих устано­
ва и уз заједничко настојање
да се судска одлука изврши
најбезболније по децу и то на
такав начин да деца са што
мање траума превазиђу стрес­
ну ситуацију.
Легитимација за
подношење предлога
www.legeartis.rs
Одлука суда којом је одлуче­
но о вршењу родитељског пра­
ва, односно којом је поверено
дете на чување и васпитавање,
јесте извршна исправа на
основу које родитељ или дру­
го лице или установа којој је
дете поверено на чување и 53
васпитавање може тражити
lege artis ● jануар 2013.
од другог родитеља или трећег
лица код кога се дете налази
да му се малолетно дете пре­
да. Њихово право да захтевају
извршење произлази из из­
вршне исправе. Осим њих,
легитимацију за подношење
предлога за извршење има и
орган старатељства. У складу
са одредбом члана 6. Породич­
ног закона („Службени глас­
ник РС”, бр. 18/2005) држава
има обавезу да поштује, шти­
ти и унапређује права дете­
та, а одредбом члана 12. истог
Закона послови заштите по­
родице, помоћи породици и
старатељства, поверени су ор­
гану старатељства, односно
центру за социјални рад.
Достављање решења
органу старатељства
У поступку извршења ра­
ди предаје детета обавезно
 је учествовање пси­хо­ло­г а –
стручњака органа ста­ра­тељ­
ства. Стога је суд дужан да
ре­ше­њ е о извршењу ради
пре­­да­­је детета достави надле­
жном органу старатељства
нај­ка­сни­је десет дана пре дана
спро­во­ђења извршења. Ако је,
поред стручњака ор­га­на ста­ра­
тељства, неопходно и учешће
психолога школе, породич­
судски поступци
током самог чина извршења,
као и да ради на отклањању или
ублажавању могућих стресних
последица по дете након самог
чина извршења. Психолог је
дужан да одмах по добијеном
позиву извршног судије, а нај­
ду­же у року од 24 сата, за­је­
дно са супервизором извр­ши
планирање неопходних ин­
тер­вен­ција које имају за циљ
предаје којом се избегавају
трауматско реаговање детета
и штетне последице по његов
раст и развој, о неопходно­
сти подршке детету како би се
припремило за прелазак код
родитеља, односно лица којем
треба да буде предато, о пра­
вним последицама избега­ва­
ња предаје детета и другим
ре­ле­вантним чињеницама и

ног саветовалишта или дру­
ге специјализоване устано­
ве за посредовање у породич­
ним односима, суд ће и њима
доставити позив да учествују у
извршењу.
Одмах по пријему решења
о извршењу, односно позива,
54 психолог је дужан да приступи
планирању неопходних акти­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
остваривање сврхе учешћа пси­
холога у поступку извршења.
Пре самог чина извршења,
психолог је дужан да ре­а­ли­
зује саветодавни рад с ро­
ди­те­љем, односно лицем с
којим дете живи, о неопход­
ности извршења предаје дете­
та, о предностима добровољне
окол­но­стима за обезбеђи­ва­ње
услова за добровољно из­вр­­ше­­­
ње предаје детета. На осно­ву
утврђених чињеница и пости­
гнутих резултата ин­фор­ма­тив­­
но-саветодавног рада, психолог
даје мишљење о најподобнијем
средству извршења из члана
228. Закона.

вно­сти и да прикупи податке о

чињеницама које су од значаја
за извршење, прегледањем
спи­са или на други погодан на­
чин, а да затим обавести суд
о предузетим активностима
и да суду достави мишљење о
најподобнијем средству из­­вр­­
ше­ња. У складу са Ин­струк­ци­­
јом министра рада и социјалне
политике о начину рада орга­­на
старатељства, односно пси­хо­
лога, сврха учешћа психолога
у поступку извршења одлу­ка
из области породичног пра­ва
– предаје и одузимања дете­
та – састоји се у томе да, при­
меном метода и техника нау­чне
дисциплине за чију примену је
оспособљен, обезбеди усло­
ве да се предаја детета изврши
добровољно и мирним путем,
да својим деловањем откло­
ни или ублажи последице по
дете, могуће стресне ситуације
Орган старатељства има обавезу да се стара о заштити
деце и у склопу те своје обавезе, када утврди да је инте­
рес детета угрожен, има право да по службеној дужности
покреће и одговарајуће судске поступке. У том контексту,
центар за социјални рад има легитимацију и за подношење
предлога за извршење, односно има право да у својству из­
вршног повериоца захтева извршење одлуке којом је од­
лучено о поверавању детета. Орган старатељства, одно­
сно центар за социјални рад, легитимисан је за подношење
предлога за извршење у свим ситуацијама. Поред случаја
када је родитељ лишен родитељског права, односно када
је одлуком дете поверено на чување и васпитавање ор­
гану старатељства, центар за социјални рад предлог за
извршење може поднети и када је дете одлуком поверено
неком другом лицу или установи, али и другом родитељу.
Својим предлогом за извршење центар за социјални рад
тада тражи извршење одлуке предајом детета родитељу
коме је поверено вршење родитељског права, односно
предајом детета лицу или установи којој је дете одлуком
поверено на чување и васпитавање. Коришћењем овог
овлашћења, центар за социјални рад штити интерес дете­
та утврђен правноснажном судском одлуком и доприноси
бржем и ефикаснијем остваривању права детета.
Нови Закон о извршењу и обезбеђењу
решава проблем неусаглашености
одредаба Закона о извршном поступку са
одредбама Породичног закона, тако што
посебно третира извршење одлука ради
одржавања контакта с дететом, заштите
од насиља у породици, заштите детета

www.legeartis.rs
и осталих одлука и то на исти начин као
и извршење одлука ради одузимања и
предаје детета.
55

lege artis ● jануар 2013.

Уколико се извршење спро­
води одузимањем детета, пси­
холог може извршном судији
предложити и ближе услове
организације простора и начин
извршења (нпр. да место буде
посебно опремљено дечјим
играчкама, да се родитељ, од­
носно лице с којим дете живи и
које треба да преда дете, од­мах
по довођењу детета на ме­с то
извршења удаљи из видо­круга
детета и слично).
Спровођење извршења
Када се као средство извршења
одреди одузимање детета, суд
ће о времену и месту пре­д у­­
зи­мања извршних радњи оба­
вестити извршног пове­рио­ца,
по правилима о личном до­
став­ља­њу. Пре спровођења
из­вр­ше­ња одузимањем дете­
та, извршном дужнику мора
бити достављено решење о
извршењу, осим у случају из
члана 232. Закона. Одузимање
детета од лица код кога се оно
налази и предају детета лицу
коме је оно поверено судском
одлуком, у са­рад­њи са психоло­
гом органа ста­ра­тељ­ства, шко­
ле, породичног са­ветовалишта
или друге специјализоване
установе за посредовање у по­
родичним односима, спрово­
ди судија, који, по потреби, то
чини уз помоћ полиције.
У току самог чина извршења
психолог прати понашање и
реакције детета и родитеља,
односно лица које је дужно да
преда дете, као и других уче­
сника у поступку. Психо­лог
је дужан да својим савети­
ма и инструкцијама утиче на
смањење или елиминисање
понашања која изазивају или
могу изазвати конфликт или
трауматско реаговање детета
или других лица – учесника у
поступку, да пружа подр­шку
детету и учесницима у посту­
п­ку, да извршном судији даје
мишљење о предузимању ра­
дњи из његове надлежности
које могу допринети да се одлу­
ка изврши, да уношењем својих
запажања у записник о току из­
вр­ше­ња и потписивањем запи­
сни­ка о извршењу учествује
у формалноправној процеду­
ри из­вр­шења и да предузима и
друге стручне радње које ће до­
при­нети да се извршење одлуке
оствари са што мање штете по
несметан раст и развој детета.
Након чина извршења,
пси­­­хо­­­лог је дужан да прати
по­­­на­­ша­ње и реакције дете­
та и родитеља или лица коме
је дете предато, да, уколико је
то потребно, сачини план под­
ршке и обезбеди благовреме­
ну, целовиту и континуирану
 Јасно дефинисање улоге психолога
у извршном поступку помоћи ће
психолозима да успешно обаве свој посао.
Овај моменат је изразито важан, будући да
се свестраним залагањем психолога може
избећи предузимање мера принуде које
судски поступци
никада нису пријатне.
подршку детету или лицу коме
је дете предато, као и лицу од
кога је дете одузето.
Према лицу које отежава,
56 односно спречава извршење
по­ли­ција је дужна да преду­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
зме мере принуде прописа­
не Законом о полицији и да о
томе обавести надлежног ја­
вног тужи­оца. Непоступање
по­ли­ције у складу са овом ду­­­
жно­­шћу води новчаном ка­­
жња­­вању одговорног лица у
ор­га­ни­за­ци­оној јединици по­­
ли­ци­је у складу са чланом 73.
Закона.
Закључак
У извршном поступку, као и у
сваком другом поступку који
се тиче детета, сви државни
органи који учествују у по­
ступ­ку морају се руководи­ти
искључиво најбољим интере­
сом детета. За разлику од других
поступака у којима се одлучује
о правима детета, у извр­шном
поступку се одлучује о начи­
ну остварења тих права. За­
штита најбољег интереса дете­
та се своди на одабир средства
извршења, односно на одабир
начина спровођења извршења
који је у најбољем интересу
детета. Важна улога коју За­
кон поверава психоло­­гу органа
ста­ра­тељства, у скла­ду са чла­
ном 230. Закона, јесте да након
што обави неопходне стру­чне
активности помогне судији у
процени средства из­вр­ше­ња
које је, у сваком конкретном
случају, у најбољем ин­те­ресу
детета. Донета судска одлука
мора се извршити и у том смис­
лу није дозвољено да психолог
и извршни судија преиспитују
судску одлуку коју извршавају.
Судска одлука је донета у по­
ступку који је претходио и у
коме је већ испитано да је оно
што судска одлука предвиђа
управо у најбољем интере­
су детета. Зато је недозвољено
да психолог предлаже судији
да „застане са извршним по­
ступком” или да „спровођење
извршења није у најбољем ин­
тересу детета”, а што се ипак
догађа у пракси. Психолог и
извршни судија само бирају
најподобнији начин извршења
у зависности од узраста, пси­
хофизичке зрелости детета и
реакције како детета тако и
родитеља и других лица бли­
ских детету на могућност до­
бро­в ољ­н ог поступања по
суд­­с­кој одлуци. Својим савето­
да­вним радом психолог тре­
ба да помогне родитељима да
схвате предност добровољног
поступања по судској одлуци и
да укаже на негативне последи­
це по дете уколико се примене
мере принуде предвиђене За­
коном. Уколико, међутим, са­
ве­тодавни рад не дâ жељене
резултате, психолог мора пре­
дложити, а извршни судија
од­­ре­ди­ти, одговарајућу меру
при­ну­де како би се извршење
спровело. Тимски координи­­
ра­­­ни стручни рад органа ста­­
ра­­­тељ­­ства, суда, тужилаштва
и по­лиције неопходан је за ус­­
пе­­­шно спровођење извршења у
нај­­бо­­љем интересу детета. За­
кон за то даје јасне дефиниције,
а на наведеним државним
орга­ни­ма је обавеза да наведе­
ну уло­гу, односно задатак ис­
пуне.

Последице отварања стечаја
на радни однос запослених
Обим права, услови и начин остварења права по основу рада у
стечају послодавца зависе од тога да ли је у питању потраживање за
период пре подношења предлога за стечај или потраживање лица
које је стечајни управник задржао на раду или накнадно ангажовао
за рад у току трајања стечаја
О
дредбама члана 77. За­
кона о стечају регули­
сане су правне после­
дице отварања стечајног по­
ступка на радни однос запо­
слених код стечајног дуж­
ника, тако што је прописано
да је отварање стечајног по­
ступка разлог за отказ угово­
ра о раду, који је стечајни дуж­
ник закључио са запослени­
ма. Из ове одредбе очиглед­
но је да Закон не предвиђа
да радни однос запосле­
них престаје по самом За­
кону чим се стечај отвори,
а што представља честу за­
блуду шире јавности. Напро­
тив, стечајни управник до­
носи одлуку о отказу угово­
ра о раду за сваког запосленог
појединачно и уколико отка­
же уговор о томе обавештава
организацију за запошљавање
на чијој територији се налази
седиште стечајног дужника.
Поред наведеног, према чла­
ну 77. став 3. Закона о стечају,
стечајни управник, поред за­
послених којима није дао от­
каз уговора о раду, може да
ангажује потребан број лица
ради окончања започетих
ГОРДАНА АЈНШПИЛЕР-ПОПОВИЋ
судија Привредног апелационог суда
послова или ради вођења
стечајног поступка. За ту ак­
тивност, међутим, неопходна
му је сагласност стечајног су­
дије. При том, стечајни управ­
ник мора да се руководи ци­љем
због којег радници могу бити
задржани, односно ангажова­
ни, као и економичношћу по­
ступка као једним од главних
принципа стечајног поступка.
Како је, сходно изнетом, За­
кон регулисао могућност за­
др­­жа­ва­ња запослених и новог
ан­га­жовања потребних радни­
ка, морао је разрешити и њи­
хо­­ва права по основу рада, а
сва­ка­ко пре свега њихове за­
раде.
Последњим ставом члана 77.
Закона регулисано је питање
зарада и осталих примања
лица које стечајни управник
ангажује као и запослених
којима није дат отказ уговора о
раду. Сва наведена примања
одређује стечајни управ­
ник уз сагласност стечајног
судије, и она се намирују
из стечајне масе, као обаве­
зе стечајне масе. У практич­
ном смислу ништа се значајно
није променило, будући да су
sudski.postupci@legeartis.rs
www.legeartis.rs
и трошкови, у које је по Зако­
ну о стечајном поступку спа­
дала зарада запослених у току
стечаја, исплаћивани пре свих
других поверилаца.
Према члану 73. Закона о
стечају правне последице 57
отва­ра­ња поступка стечаја
lege artis ● jануар 2013.
на­с ту­пају почетком дана
исти­цања огласа о отварању
поступка стечаја на огласну
таблу суда, осим у случајевима
истовременог отварања и обу­
ставе стечајног поступка услед
унапред припремљеног плана
реорганизације, па ће тако и
ове последице које се односе на
радне односе запослених тада
наступити. У случају усвајања
унапред припремљеног плана
реорганизације, не долази до
промена положаја запослених у
односу на период пре усвајања.
Чланом 93. Закона о сте­ча­
ју предвиђено је да се од да­
на отварања стечаја против
стечајног дужника, односно
над његовом имовином не
може одредити ни спровести
принудно извршење, ни­т и
било која мера поступка из­
вр­ше­ња, осим извршења која
се односе на обавезе стечајне
 масе и трошкове стечајног по­
ступка.
Стога је у погледу обима
и начина остварења пра­
ва не­оп­ходно разликовати
новчана потраживања за­
послених до покретања сте­
чаја и потраживања лица
која су запослена, односно
ангажована у току стечаја.
судски поступци
Потраживања
запослених до
отварања стечаја
За потраживања радника која
се односе на период до отва­
ра­­ња стечаја, може се уочити
да се могу односити на мини­
малне зараде и на по­тра­жи­ва­
58 ња разлике у зарадама, изнад
ми­ни­мал­них а до висине пре­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
дви­ђене колективним угово­
ром, уз припадајуће порезе и
доприносе, као и на име дру­­
гих потраживања (отпремни­­
на, регрес и друго), која им
нису исплаћена у периоду пре
стечаја.
Кроз многобројне пресу­
де, судска пракса трговинских
судова исказала је јасан став:
„Радници који су били запо­
слени код стечајног дужни­
ка, а којима је престао ра­дни
однос због отварања по­сту­­
пка над њим, имају право на
сва неизмирена по­тра­жи­ва­­
ња према сте­чај­ном ду­ж­ни­­
ку као бившем посло­дав­цу.
Под неизмиреним по­т ра­жи­
ва­њима подразумева се глав­
ни дуг и обрачуната камата до
датума подношења предлога за
отварање стечајног поступка
по свим основама важећег За­
кона о раду, што значи да имају
права на минималне зараде,
као и на разлике зарада између
минималне и одговарајуће за­
раде по општим актима и уго­
ворима о раду и то до висине
предвиђене појединачним ко­
лективним уговором, а које
потраживање у случају отва­
ра­ња стечаја над послодавцем
доспева независно од услова и
рокова из појединачног колек­
тивног уговора”.
(Одговор усвојен на седни­
ци Одељења за привредне спо­
рове Вишег трговинског суда,
25. 10. 2007).
Потраживање радника по
основу зарада доспева у скла­
ду са одредбама Закона о раду,
па стога запослени, у случају да
му нису исплаћиване за­ра­де,
има права и на затезну камату
на дуговани износ зараде.
Потраживања по осно­
ву неисплаћених зарада по
основу радног односа по сво­
јој природи јесу повреме­на
давања, те из тог разлога до­
спе­вају у одређеним краћим
вре­менским размацима јер се
ис­плаћују у временским пери­
одима који не могу бити дужи
од месец дана, и застаревају
за три године. Чланом 372.
став 2. Закона о облигацио­
ним односима прописано је
да потраживања повремених
давања која доспевају годишње
и у одређеним краћим времен­
ским размацима, застаревају
за три године. Одредбом члана
196. Закона о раду прописано
је да сва новчана потраживања
из радног односа застаревају у
року од три године од дана на­
станка обавезе.
Потраживања на
основу рада у току
стечаја
Недвосмислено је да запослени
који раде код стечајног дужни­
ка за време трајања стечаја, без
обзира на то да ли су задржа­ни
радници или новоангажована
лица, имају право на зараду,
али је спорно да ли имају пра­
ва и на остала примања, као
и који је обим и висина свих
примања.
Судска пракса је на стано­
вишту да уговор који стечајни
управник закључи са задржа­­
ним или ангажованим рад­
ником мора да садржи она
права радника која су гаран­
тована по Закону о раду, док
у погледу ширег обима права
радника постоји диспозиција
воље странака. Воља стечајног
дужника као послодавца биће
свакако значајно условљена
чињеницом да је у стечају и
његове могућности биће тиме
ограничене. Сходно изнетом,
у току рада у стечају, радник
ће имати она права која су
предвиђена новим уговором,
који је закључио са стечајним
управником.
Стечајни управник увек при
закључењу уговора о раду мора
имати у виду циљ стечајног по­
ступка (најповољније на­ми­ре­
ње поверилаца), али и обим
за­га­ран­тованих права радни­ка
по Закону о раду, јер је то гра­
ница коју је дужан да обезбеди
раднику и по уговору о раду
закљученом у стечају.
За потраживања по основу
рада у току стечаја важно је
нагласити да запослени поред
Поступак медијације траје 30 дана од дана
закључења испитног рочишта и у том року
је стечајни управник дужан да обавести
судију о резултатима спроведеног
поступка медијације.
права на зараду имају и сва
друга права (нпр. отпремни­
на), па ће стечајни дужник мо­
рати и ова дуговања да измири,
ако су се услови испунили у
току стечаја.
При разматрању положаја
ових радника треба указати на
то да су њихова примања по
Закону обавеза стечајне масе,
те да се стога она исплаћују
у току трајања стечајног по­
ступка у пуном износу, и не
постоји никаква потреба за
њиховим пријављивањем или
утврђивањем.
Напротив, у случају да
стечајни органи не исплаћују
наведене зараде, радници који
раде у току стечајног поступ­
ка могу тужбом с кондемна­
торним захтевом тражити да
се стечајни дужник обавеже
на њихово измирење и то у пу­
ном износу, а није искључено
ни принудно извршење таквих
судских одлука.
Намирење зарада
у стечају
Законом о стечају дефиниса­
но је да се стечајни поверио­
ци у зависности од њихових
потраживања сврставају у ис­
платне редове и да се стечајни
повериоци нижег исплатног
реда могу намирити, тек након
што се намире повериоци ви­
шег исплатног реда. Стечајни
повериоци истог исплатног
реда намирују се сразмерно ви­
сини њихових потраживања.
Закон о стечају познаје три
исплатна реда и то:
● у први исплатни ред спадају
неисплаћене нето зараде запо­
слених и бивших запослених
с каматом од дана доспећа до
дана отварања стечајног по­
ступка у износу минималних
зарада за последњих годину
дана пре отварања стечајног
поступка и неисплаћени до­
при­носи за пензијско и инва­
лидско осигурање запослених
за последње две године пре
отварања стечаја чија осно­
вица и обрачун чини износ
минималне зараде, с кама­
том од дана доспећа до дана
отварања стечајног поступ­
ка на износ минималних за­
рада за последњих годину
дана, јер се ради о споредном
потраживању;
● у други исплатни ред, пре­
ма Закону о стечају, спадају
потраживања по основу јавних
прихода доспелих у последња
три месеца пре отварања
стечајног поступка, осим до­
www.legeartis.rs
приноса за пензијско и инва­
лидско осигурање запослених;
● у трећи исплатни ред спадају
потраживања свих осталих
стечајних поверилаца.
Трошкови стечајног поступ­
ка намирују се приоритет­ 59
но из стечајне масе, одно­
lege artis ● jануар 2013.
сно пре свих исплатних ре­
дова, а тек по њиховом пу­
ном намирењу приступа се
намирењу обавеза стечајне
масе. Зараде и друга при­ма­­
ња запослених у току сте­
ча­ја јесу обавезе стечајне
масе, а потраживања по
осно­ву рада пре стечаја јесу
по­тра­живања која се свр­ста­
вају у исплатне редове, па се
стога тек по намирењу оба­
веза стечајне масе приступа
намирењу ових потраживања.
Имајући у виду наведено,
бивши запослени су стечајни
повериоци (у смислу чла­
на 48. Закона о стечају) за сва
потраживања која се односе на
период пре отварања стечајног
поступка над послодавцем, и
то у погледу потраживања на
име неисплаћених минимал­
них зарада у последњој годи­
ни пре отварања стечаја, као
 и за потраживања на име до­
приноса за последње две го­
дине, са затезним каматама,
па се намирују као поверио­
ци првог исплатног реда, док
су за друга потраживања из
радног односа (регрес, отпре­
мнине, зараде изнад минимал­
них, а до колективним угово­
ром предвиђених) повериоци
трећег исплатног реда.
судски поступци
којима се ради о потраживању
на име зарада, корисно би
било у пријави јасно из­
рачунати и раздвојити
потраживања за износе који
се односе на потраживања
из првог исплатног реда и
потраживања која се односе
на потраживања из трећег
исплатног реда. Уколико
се то, међутим, у пријави не
уради, јер запослени као
стечајни поверилац не поседује
довољно стручног знања за
овакву врсту израчунавања и
раздвајања, то не представља
препреку да се по таквој при­
јави потраживања одлучује
из­ја­шње­њем о њеној основа­
но­с ти. Изјашњавајући се о

Радници који су задржани

на раду или лица која су ан­
гажована у току стечаја, сход­
но изнетом, за потраживања
по основу радног односа по­
сле отварања поступка стечаја
јесу повериоци стечајне масе и
они су по редоследу намирења
60 испред свих исплатних редова,
а иза трошкова стечајног по­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
СПЕЦИФИЧНОСТИ
Постоје неке специфичности у односу на новчано
потраживање запослених којима је отказан уговор о раду,
а на име неоправдано ускраћених зарада.
У погледу дела захтева који редовно прати захтев за
поништај одлуке о удаљењу с рада, и враћање на рад, а
који се односи на исплату новчане накнаде неисплаћених
зарада, треба указати да је основаност овог дела захте­

ступка. ва у директној вези са одлуком о основаности захтева за

Пријава потраживања
Чланом 51. став 2. Закона о
стечају предвиђено је да пове­
риоци стичу својство странке
подношењем пријава по­т ра­
жи­вања у складу са Законом.
По основу неисплаћених
зарада за период до по­кре­
та­њ а стечајног поступка
рад­ници су повериоци који,
на основу члана 111. Закона
о стечају, морају пријавити
своја потраживања. То значи
да морају поднети пријаве које
имају јасно прописану садржи­
ну.
У наведеној пријави по­
тра­жи­ва­ња, сходно изнетом,
мора бити јасно раздвојен из­
нос потраживања по основу
главног дуга, од износа који
се тражи по основу затез­
них камата, а у ситуацијама у
поништај одлуке о удаљењу с посла. Уколико суд нађе да
је основан захтев за поништај одлуке о удаљењу радни­
ка с рада, радник има право и на накнаду неисплаћених
зарада од дана неоснованог удаљења, до доношења од­
луке о враћању на рад, а не само до доношења решења о
отварању стечаја над послодавцем односно отварања по­
ступка стечаја над послодавцем, с обзиром на то да самим
покретањем поступка стечаја радни однос не престаје ау­
томатски. Параметри за утврђивање висине наведене на­
кнаде свакако не би били колективни уговор, већ просечна
зарада коју је за сличне послове у складу са овлашћењима
из Закона о стечајном поступку одредио стечајни управ­
ник лицима која су остала на раду и по покретању поступ­
ка стечаја. У парници се накнаде могу утврдити, али се с
обзиром на специфичност ситуације у којој је послодавац –
стечај, не може и обавезати на њихово плаћање.
Код разматрања наведених накнада изузетно је значајно
уочити да је у питању захтев за накнаду неисплаћених зара­
да, односно за накнаду штете проузроковане неоснованим
удаљењем с рада, а у висини која се одмерава према виси­
ни неисплаћених зарада. Стога су то по својој правној при­
роди накнаде, а не зараде, па је уколико дође до њиховог
утврђења то потраживање из III исплатног реда.
осно­в а­н о­с ти потраживања
које је опредељено у пријави,
стечајни управник тада мора
сам раздвојити потраживања
која су из I исплатног реда, а
која из III, и изјаснити се која
од наведених потраживања он
признаје, а која оспорава.
Како се и с пријавом по­тра­
жи­в а­ња по основу не­испла­
ћених зарада поступа као и с
другим пријавама по­т ра­жи­
вања, то ће и сâм поступак
утвр­ђивања по­тра­жи­ва­ња по
овим при­ја­ва­ма бити у скла­
ду са чланом 113. Закона о
стечају, па ће се тако у случају
оспоравања потраживања, на
захтев подносиоца пријаве, по­
кушати усаглашавање понов­
ним прегледом документације.
Ако стечајни управник одбије
да покуша усаглашавање с
повериоцем, поверилац сте­
чајном судији због тога може
уложити примедбу.
Потом ће уследити испит­
но рочиште на коме ће и други
повериоци моћи да оспоре на­
ведена потраживања која сâм
стечајни управник није оспо­
рио, а након тога сачиниће
се коначна табела, на основу
листе потраживања коју је са­
ставио стечајни управник и на
основу измена унетих на ро­
чишту.
На закључак који доноси
сте­чајни судија о листи утвр­
ђе­них или оспорених по­тра­
жи­вања, а која у себи садр­жи
и потраживања по основу не­
и­спла­ћених зарада сврстаних
у одговарајући исплатни ред,
није дозвољен приговор као
правни лек.
Сходно изнетом, радници у
погледу својих потраживања
по основу рада, до отварања
поступка стечаја, морају под­
нети пријаве потраживања
којим ће тражити признање и
утврђење истог, а подношењем
истих стичу својство странке у
стечајном поступку.
За потраживања на име
рада у току стечаја, у погледу
којих радници постају повери­
оци стечајне масе, а не стечајни
повериоци, није потребно
подносити пријаве, не важи
забрана обавезивања стечајног
дужника на измирење истих, а
то значи да тужба може бити
и с кондемнаторним захте­
вом (уколико исто буде пред­
мет спора) и да за наведена
потраживања нема забране
при­нудног извршења.
Рок за подношење ове при­­
јаве потраживања, као и дру­
гих, одређује суд и то сте­чај­­ни
судија својим ре­ше­њем. При­
јаве се, међутим, могу под­нети
и по протеку наведеног рока
одређеног од стране стечајног
судије у конкретном стечају,
али најдуже до истека рока од
120 дана од дана објаве огласа
у „Службеном гласнику”. Све
пријаве које су поднете по ис­
теку рока од 120 дана одмах се
одбацују као неблаговремене.
Пријаве које су, међутим,
поднете у периоду после истека
рока који је решењем одредио
стечајни судија, али пре истека
преклузивног рока од 120 дана,
разматрају се само уколико сам
подносилац пријаве – стечајни
поверилац, предујми трош­
кове одржавања допунског
рочишта за испитивање тог
потраживања. Уколико он то не
учини у року који му је одредио
суд и у износу који му је суд на
име предујма наложио да упла­
ти, пријава ће бити одбачена.
Могло би се рећи да постоје
два рока за подношење пријаве,
један је рок за подношење
пријаве који одређује стечајни
судија, и који зависи од кон­
кретног стечаја, а други је пре­
www.legeartis.rs
клузивни рок од 120 дана после
кога повериоци губе право на
подношење пријаве, па им сто­
га исте, као неблаговремене,
бивају одбачене.
Медијација
Чланом 115. Закона пре­дви­ 61
ђе­но је да поверилац оспоре­
lege artis ● jануар 2013.
ног потраживања, односно
стечајни управник, уз саглас­
ност одбора поверилаца може
предложити решавање спор­
ног односа путем медијације у
складу са Законом којим се ре­
гулише поступак медијације.
Ако стечајни управник
оспо­ри пријаве радника, одно­
сно потраживања по њима, За­
кон о стечају је кроз медијацију
предвидео још један инстру­
мент за усаглашавање стра­на,
не би ли се тако избегле скупе
и дуготрајне пар­ни­­це за ре­ша­
ва­ње спорног по­тра­жи­вања.
Поступак медијације траје
30 дана од дана закључења
испитног рочишта (што је у
складу са одредбама Закона
о парничном поступку) и у
том року је стечајни управ­
ник дужан да обавести судију
о резултатима спроведеног
поступка медијације. Ипак,
 остављена је могућност да се
у случају потребе и у оправда­
ним ситуацијама наведени рок
продужи и до 60 дана од дана
закључења испитног рочишта,
што је такође у складу и с дру­
гим процесним законима.
С обзиром на то да ме­ди­ја­
ци­ја подразумева међусобна
попуштања обе стране, сте­
чај­ни управник мора имати
судски поступци
сагласност одбора поверила­
ца за поступак медијације по­
водом спорног потраживања
и то му и даје овлашћење да
закључи одређени споразум у
медијацији, односно да на тај
начин оконча спорни однос
између стечајног дужника и
62 повериоца.
Поверилац чије по­т ра­жи­­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ва­­ње буде утврђено у поступ­
ку медијације, има права да
тражи да се уврсти у листу
утврђених потраживања, од­
носно да се изврши њена
из­­ме­­на уношењем његовог по­
тра­­жи­­ва­ња. Поверилац ко­ме,
међутим, ни поступак ме­ди­ја­
ци­је не буде помогао да се ут­
врди потраживање, задржава
статус повериоца оспореног
потраживања, који мора по­
кренути парницу ради његовог
утврђења.
Ако и после свих покушаја
усклађивања преиспитивања
и медијације потраживање
остане оспорено, стечајни ор­
ган ће о томе донети закључак
којим ће радника као пове­
риоца упутити да у року од 8
дана покрене парницу са зах­
тевом за утврђење оспореног
потраживања. Рок од 8 дана
тече од пријема закључка и
преклузиван је, што значи да
по његовом протеку поверилац
више неће моћи да покрене на­
ведену парницу, односно туж­
ба ће му као неблаговремена
бити одбачена. Ако се тужба
не поднесе у означеном року,
поверилац ће управо због пре­
клузивног дејства тог рока из­
губити сваку могућност да му
се утврди потраживање, а то ће
имати за последицу и губитак
статуса повериоца у стечају по­
слодавца, а тиме и губитак сва­
ке могућности наплате зараде.
Ако се спроводи медијација,
наведени рок тече од исте­
ка рока за медијацију, јер је то
могућност предвиђена Зако­
ном о стечају.
Радници с
пресудом
за дуговане зараде
Радници којима нису испла­
ћи­в а­не зараде веома често
за своја новчана по­тра­жи­ва­
ња на име неиспла­ћених или
мање исплаћених зарада имају
правноснажне и извршне суд­
ске пресуде, јер су већ водили
поступке против послодавца
ради њихове исплате, а догађа
се и да је већ започео поступак
принудног извршења.
Такво потраживање се та­
кође мора пријавити у стечају,
али су одредбама чла­на 113.
став 3. Закона о стечају де­фи­
ни­са­ни само разлози из којих
такво потраживање може
оспо­­ри­ти стечајни управ­ник.
Тако је предвиђено да се по­тра­
жи­­вање пријављено на основу
из­вр­шне исправе може оспо­
рити:
1. ако је извршна исправа уки­
нута, поништена, преиначена
или стављена ван снаге,
2. ако је потраживање преста­
ло на основу чињеница које су
наступиле након извршности,
3. ако је протекао рок у коме
се по закону може тражити
извршење, и
4. ако потраживање није пре­
шло на стечајног повериоца,
односно, ако обавеза није пре­
шла на стечајног дужника, или
5. ако је извршна исправа так­
ва да би радња њеног извршења
могла бити предмет побијања у
складу са истим Законом.
Уколико се оспоре по­тра­жи­
ва­ња пријављена по основу
извршне исправе, према из­
ричитим одредбама закона,
стечајни судија закључком
упућује на парницу стечајног
управника или повериоца који
је оспорио потраживање које је
пријављено по основу извршне
исправе, јер је поверилац који
има извршну исправу „јачи у
праву” од онога ко је оспорава.
Рок за покретање парнице
је 8 дана, а ако упућено лице
(стечајни управник или дру­
ги поверилац који је оспорио
потраживање на испитном ро­
чишту) пропусти да у закон­
ском преклузивном року од 8
дана покрене парницу, са зах­
тевом за негативно утврђење
(да не постоји потраживање
пријављено по извршној ис­
прави), потраживање ће се
сматрати признатим – неоспо­
реним и стечајни управник ће
га сврстати у одговарајући ис­
платни ред.
Судски поступак у коме је стечајни дужник
тужилац настављају се када стечајни
управник обавести суд, пред којим се води
поступак, да је преузео поступак.
Последице отварања
стечајног поступка на
парнице у току
Како до отварања стечаја ве­
ома често долази у тренутку
када су многе парнице радника
за неисплаћене зараде у току,
то је потребно анализирати и
утицај стечаја на ове поступке.
Члановима 88. и 89. као и
чланом 90. Закона о стечају ре­
гулишу се последице по­кре­та­
ња стечајног поступка на пар­
нице и друге поступке, као и
њихов даљи ток.
Чланом 88. Закона пре­д­
ви­­ђе­но је да у тренутку на­
сту­па­ња правних последица
отварања поступка стечаја до­
ла­зи до прекида свих судских
поступака који се воде у одно­
су на стечајног дужника и на
његову имовину. У тренутку
наступања правних последи­
ца отварања поступка стечаја
прекидају се и сви управни
поступци покренути на зах­
тев стечајног дужника, као и
управни поступци који за пред­
мет имају утврђивање новчане
обавезе стечајног дужника.
Наставак покренутог по­
ступка регулисан је чланом 89.
Закона о стечају. Судски посту­
пак у коме је стечајни дужник
тужилац настављају се када
стечајни управник обавести
суд, пред којим се води посту­
пак, да је преузео поступак.
Закон другачије регули­
ше наставак прекинутог пар­
ничног поступка, у коме је
стечајни дужник био тужени
(члан 90. Закона).
Постојање процесне прет­
поставке за наставак наведеног
поступка постојаће само ако је
наведено потраживање благо­
времено пријављено (а при том
треба имати у виду да је рок за
пријаве потраживања преклу­
зиван, те да се по протеку рока
губи право на њено доношење),
да је исто потраживање по
пријави оспорено од стране
стечајног управника и да је по­
верилац упућен на парницу
ради утврђивања оспореног
потраживања, као и да је исту
парницу покренуо или тражио
њен наставак у року од 8 дана
од пријема закључка стечајног
судије.
За остварење права рад­
ника важно је да радник – ту­
жилац у предлогу за наставак
поступка тужбу преина­
чи опредељењем захтева за
утврђење уместо обавезујућег
захтева, по коме се раније во­
дила наведена парница, јер ће
у супротном суд у наставку
поступка одбацити тужбу као
недозвољену (против стечајног
www.legeartis.rs
дужника дозвољена је само де­
клараторна тужба за утврђење
потраживања насталих пре
отварања стечаја, а не и кон­
демнаторна).
Преклузивни рок за по­­кре­­
та­ње тужбе важи и за по­­дно­­ше­
ње захтева за наставак парнице 63
које су у време покретања
lege artis ● jануар 2013.
стечаја биле у току, код којих је
наступио прекид поступка.
Закључак
Може се закључити да обим
права, услови и начин оства­
ре­ња права по основу рада у
стечају послодавца зависе од
тога да ли су у питању по­тра­жи­
вања за период пре подношења
предлога за сте­чај (јер су у од­
носу на наведена потраживања
радници стечајни повериоци)
или по­тра­жи­вања лица које је
стечајни управник задржао на
раду или накнадно ангажовао
за рад у току трајања стечаја (у
ком случају су ови запослени
повериоци стечајне масе, па
стога не само да није потреб­
но да они своја потраживања
пријављују, већ се могу и при­
нудно наплатити из стечајне
масе, а у току стечаја послодав­
ца).
 Оцена – моћно средство
застрашивања или подстицајна
педагошка алатка?
Процес оцењивања често је предмет бројних критика свих
заинтересованих учесника у овом поступку. Ипак, многи од њих као да
нису свесни да је реч о активности која је по својој суштини саставни
део наставе и процеса учења
Образовање
М
огло би се рећи да у
науци постоје опреч­
на мишљења када је
реч о процесу оцењивања.
Схваћено на традиционалан
64 начин, оцењивање је импре­
сионистичко, глобалистич­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ко, субјективно и недоследно.
Овако схваћено оцењивање
више говори о наставнику,
него о самом ученику. Мо­дер­
ни­ји облици полазе од замисли
да су оцењивање, поучавање и
учење интегрисани, и да као
такви траже да се сви образов­
ни процеси усредсреде на ис­
ходе учења. Сходно томе, све
методе и стратегије оцењивања
треба да буду усмерене ка
одређивању ефеката наста­
ве као очекиваних промена у
понашању ученика, а очекива­
не промене јесу исходи учења.
Постоје и они који се зала­
жу за школу без оцена, па заго­
ворници таквих размишљања
сматрају да би нумеричке оцене
требало заменити неким дру­
гим симболима. Залажу се за
постизање кредита у настави за
оно што су ученици савладали,
као и за искључиву примену
описног начина оцењивања
наводећи већу оправданост
оваквог педагошког приступа.
Један део стручњака сматра
да се тешко може говорити о
демократизацији школе све
док наставници дају нуме­
ричке оцене, будући да им
оне обезбеђују позицију моћи
јер помоћу оцена могу да
застрашују, прете и поигравају
се страхом ученика.
Поставља се питање как­
во треба да буде оцењивање,
па да њиме подједнако буду
задовољни наставници, учени­
ци, али и сами родитељи, а по­
себно онда када ниједан од ових
учесника нема много лепих
речи за сâм процес оцењивања.
Ученици најчешће наводе
да оцене не одражавају њихова
стварна знања, да су настав­
ници најчешће пристрасни,
те да је субјективни доживљај
наставника од значаја за оце­
ну коју ће ученик добити.
Осим тога, не крију да оцена
представља моћно средство за
застрашивање ученика.
Са своје стране, наставни­
ци кажу да је тешко задржати
објективност, као и да због
давања оцена често и сами
имају ноћне море. Истичу да у
одељењима има превише уче­
ника, а на располагању им је
мало времена да би се посвети­
ли сваком од њих на начин који
сматрају потребним. Због оце­
на које дају, врло често имају
потешкоће с другим колегама, с
децом и њиховим родитељима.
И родитељи се придружују
критикама, наводећи да су на­
ставници необјективни, да
имају своје „љубимце”, да су без
јасних критеријума оцењивања
и да оцену често користе као
моћно средство за подстицање
ученичког страха.
Није лако утврдити зашто
има оволико незадовољних,
ипак, у једној ствари би се сви
сигурно могли сложити, а то
је да оцена представља исход
оцењивања, без обзира на на­
чин на који долазимо до ње.
У литератури се могу
пронаћи различита значења
термина „оцена”, а најчешће се
под овим појмом подразумева
проверавање и рангирање. Не­
када се овај термин користи да
 СМИЉАНА ГРУЈИЋ
психолог-психотерапеут са дугогодишњим искуством
у области образовања, аутор и реализатор различитих
програма стручног усавршавања намењених
запосленима у образовно-васпитним установама
obrazovanje@legeartis.rs

би се ученици информисали информација сагласна с ци­ље­ оспособљени да прате и про­

о сопственом напретку и ре­
зултатима које су постигли у
изведеној настави.
Оцењивање као процес
формирања оцене може се де­
финисати и као „доношење од­
луке о нечему, испитивање или
тестирање учинка појединца,
евалуирање или доношење суда
на основу критеријума као што
су исправност, валидност и
ви­ма учења и адекватно при­
ме­њена у функцији наставе,
она може битно да поткрепи
учење самих ученика. Оваква
размишљања ниједног тре­
нутка не губе из вида да је
оцењивање активност која
је по својој суштини састав­
ни део наставе и процеса
учења.
Актуелни реформски по­
це­њ ује различите аспекте
учења и напредовања учени­
ка, користећи најразличитије
технике евалуирања, као и да
континуирано прате и вре­
дну­ју ученичка постигнућа,
користећи поступке вре­дно­
ва­ња који су у функцији даљег
учења.
Функције оцењивања

емпиријски докази”.
Дакле, оцењивање је процес:
● који обухвата проверавање
(тестирање), мерење и
евалуацију, и
● усмерава доношење педа­
гошких одлука.
Новија развојна визија о оце­­
крет у оцењивању подсти­
че наставнике да приликом
оцењивања размишљају знат­
но шире и да оду корак даље
од уобичајеног испитивања,
тестирања и коришћења резул­
тата тестова.
Имајући у виду да је оце­њи­
ва­ње врло захтеван посао за на­
www.legeartis.rs
На питање шта ученик
добија оцењивањем, у лите­
ратури се наводе функције
оцењивања у односу на учени­
ке (Хавелка и др. 2003):
● Информативна функција:
на основу праћења рада и
постигнућа наставник даје уче­ 65
нику повратну информацију о

lege artis ● јануар 2013.

њи­­вању наглашава да је то ставнике, те да сви учесници у томе како напредује у учењу,
динамички процес у коме на­ њему имају велика очекивања, какви су учинци његовог
ставник прикупља ин­фор­ма­ у домаћој образовној јавности, учења;
ције о напредовању уче­ника али и у окружењу, у последње ● Инструктивна или
у циљу постизања циљева време се наглашава потреба развојна функција: на­
уче­ња. Када је при­к у­пље­на да школски наставници буду ставник предлаже ученику
или заједно с њим дефинише
следећи корак у учењу;
Самопроцена сопствених постигнућа ● Мотивациона функција:
У нашим школама посвећује се довољно пажње оспо­со­бља­ наставник својим поступци­
ва­њу ученика за самопроцену сопствених постигнућа, а то је ма и коментарима делује на
такође један од аспеката који су важни за побољшање квали­ самопоуздање и заинтересова­
тета оцењивања у нашим школама. ност ученика;
У том правцу требало би развијати активности којима би ● Евалуативна функција
се ученицима омогућило да објективно процењују сопстве­ (оцењивачка улога оце­њи­
на постигнућа, као и постигнућа својих другара, а у те актив­ ва­ња): анализом и вре­дно­ва­
ности могле би се уврстити следеће: њем расположивих података
● дефинисање правила самооцењивања заједно са учени­ наставник долази до општег
цима која би се потом могла учинити видљивим на нивоу суда о успеху ученика у односу
одељења, на критеријуме.
● јасно постављање критеријума оцењивања а у де­фи­ни­са­
њу истих учествују ученици и њихови родитељи, Шта наставни процес добија
● разговори о различитим начинима долажења до оцена оцењивањем функције оце­њ­и­
и др. ва­ња у односу на наставу (Ха-
велка и др. 2003):
 ● Информативна функција:
подаци о успеху који су по­
стигли ученици најреалнији
су показатељ о ваљаности
планирања, организовања и
извођења наставе;
● Аналитичко-евалуативна
функција: одређује начин на
који наставник повезује актив­
ности усредсређене на настав­
не садржаје с критеријумима
процењивања успешности и
квалитета исхода;
Образовање
● Корективно-иновативна
функција: усмерава акциони
план наставника за следећи на­
ставни период.
Основне димензије
66 оцењивања
Прва димензија структуре оце­­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
њи­ва­ња дефинише се пи­та­­њем
шта оцењујемо, и обу­­хвата
појмове, вештине, по­­ступке
при­мене, ставове и опре­де­
љења.
Друга димензија структу­
ре оцењивања јесте сврха
оце­­њи­ва­ња: зашто се ин­
фор­­ма­­ције прикупљају и како
ће се користити (на пример,
информисање ученика о пред­
ностима и манама учења, или
информисање наставника о то­
ме како модификовати ин­фор­­
ма­цију).
Трећа димензија гласи ко ће
вршити оцењивање: ученик,
други ученици – чланови радне
групе или наставник. Важно је
истаћи да је ангажовање уче­
ника у самооцењивању један
критички и рани део проце­
са оцењивања, и да ниједан
значајан део овог рада не треба
да се настави без самокритике.
Ученици треба да уче како да
заузму критички став према
сопственом знању, вештинама,
као и применама свог знања и
вештина. Треба им дати мо­
гу­ћност да се осврну на свој
претходни рад и да сагледају
шта су урадили и шта су нау­
чили. На тај начин ученици­
ма се омогућава да примењују
критеријуме оцењивања на
свој рад, као и на рад других
уче­ника, да би научили како се
њихово рангирање може упо­
ре­ђи­в ати с рангирањем које
врши наставник.
Четврта димензија структу­
ре оцењивања јесте коришћена
метода, а то могу бити: квиз,
извештај, групни и индиви­
дуални пројекти, писање или
цртежи.
Пету димензију чине пре­
ду­зета активност и поврат­не
ин­формације које се пру­жа­ју
ученицима. Ово је нај­ва­жни­
ја компонента процеса оце­­
њи­ва­ња, која обезбеђује везу
између оцењивања и на­пре­до­
вања ученика у учењу.
Наставничке
компетенције за
успешно оцењивање
Да би оцењивање било квали­
тетно веома је важно развијати
и компетенције наставника у
домену школског оцењивања.
У том смислу, наставник треба
да:
● континуирано оцењује
знања, вештине и способности
ученика;
● буде спреман да користи
различите методе и поступке
оцењивања;
● резултате учења користи и
непосредно и при планирању
будућих активности;
● оцењивањем усмерава сва­
ког ученика да развија способ­
ности и вештине хи­јерархиј­ски
вишег нивоа (решавање про­
блема, критичко мишљење);
● код ученика јача ре­флек­
сивно мишљење и само­оце­
њи­ва­ње.
У контексту успешног оце­њи­
вања, једна од важних ве­шти­
на наставника односи се на
пружање повратних ин­фор­
ма­ција ученицима с којима
раде. Повратне информације
доприносе даљој мотивисано­
сти ученика за школско учење.
Када се упуте ученику, ове
информације могу саопшта­
вати различите ствари и могу
имати различите функције.
Најчешће се разврставају у че­
тири веће групе:
1) Повратне информације о
достигнућима у учењу које
су информативног карактера
и које ученику саопштавају
колико је тачан (прецизан) у
учењу. По потреби могу да сад­
рже и корективни део. Оваква
врста повратних информација
ученика мотивише на два на­
чина: саопштава му ниво
његове компетентности за
учење и садржи препоруке за
даље напредовање и, по прави­
лу, евидентира се у педагошкој
документацији наставника.
Примери: Правилно; Ово знаш,
а овде поновно провери одговор;
Не, није тако.
2) Повратне информације
с примарном мотивацио­
ном функцијом, која је или
 много да се потрудиш!). По
Који су показатељи квалитета Шунковом мишљењу тврдњу
оцењивања? типа за вај успех си морао за-
● Доступност – отклонити сваки извор тајновитости, уви­ иста много да се потрудиш
дом у план рада; ученици доживљавају као по­
● Учесталост – редовно оцењивање, према плану рада; руку о нижим способностима,
● Благовременост – што краћи временски интервал између и схватају да не би морали толи­
оцењиване активности и саопштавања оцене; ко да се труде да су способнији.
● Разноврсност – коришћење различитих врста оцењивања; 4) Повратне информације о
● Јасноћа – ученицима треба да буде јасно шта је предмет стратегијама учења које уче­
испитивања и шта дефинише (не)успех; ницима поручују колико успеш­
● Инструктивност – оцена треба да подстакне ученика да но примењују стратегије учења

www.legeartis.rs
анализира сопствени рад кроз своје мотивационо дејство; и на који начин тиме доприно­
● Јавност – тајне оцене немају педагошку вредност; се својој успешности у учењу.
● Разговор о оцени – саопштити оцену и њено образложење. То је посебна врста повратних
информација са функцијом
приписивања, која садржи
социјално упоређујућа (Њој Мо­т и­в и­ш уће су повратне везу између примене одређене
добро иде. Покушај и ти тако!) информа­ци­је које неуспеш­ стратегије учења и достигнућа
или персуазивна (Знам да ти ност у учењу приписују у учењу (Решио си правилно, 67
то можеш!), ученике под­ променљивим унутрашњим јер си радио по овом поступ–

lege artis ● јануар 2013.

стичу на учење и доприносе
очувању њихове активности
учења, а посредно саопштавају
и информацију о напредовању
у учењу и компетентности у
учењу. Ова врста повратних
информација достиже важан
ефекат за ученике онда када је
потврђена (ојачана) повратном
информацијом о достигнућима
у учењу.
3) Повратне информације
са функцијом приписивања
којима ученици себи помажу
у тражењу објашњења у чему
је разлог њихове ус­пешности,
односно неуспешности. При­
пи­с и­в ање неуспешности у
уче­њу ниским способ­но­с ти­
ма за учење делује де­мо­ти­ви­
шу­ће на процес даљег учења
(Ни­си решио, јер не разумеш!).
својствима (на пример,
залагању) и то нарочито у по­
четном периоду школовања и
за мање успешне ученике. Када
говоримо о подстицају за даље
учење, де­ло­твор­није су поврат­
не ин­фор­­ма­ције које се односе
на стварна достигнућа у учењу
(Веома си се потрудио!), док су
мање делотворне оне које се
односе на будуће (Мораш да се
потрудиш!).
Како се ученик развија, по
Шунку (Dale H. Schunk, 1984),
на учење значајније утичу
повратне информације које
истичу способности и оства­
реност успешности у учењу (У
томе си добар!), а слаби снага
повратних информација које
наглашавају само залагање
(За овај успех си морао заиста
ку!). Нагласак је на корисности
примене одређене стратегије
учења за достизање успешно­
сти у учењу, што сва­ка­ко има и
мотивациону функцију.
Стандардизација
оцењивања
Како би оцена могла да оства­
ри све функције које се пред
њу постављају, поступак оце­
њи­в ања требало би да буде
стан­дар­ди­з ован, да поседује
од­го­варајућа метријска свој­
ства, па у том смислу оце­њи­ва­
ње треба да буде:
● Прецизно – оцена треба да
омогућава разликовање у сте­
пену знања,
● Објективно – оцена тре­
ба да буде ослобођена утицаја
оцењивача,

Демотивишуће: Ниси решио, јер не разумеш!

 ● Поуздано – оцена треба
да буде иста код поновљеног
испитивања,
● Ваљано – оцена треба да
мери оно чему је намењена.
Терминолошка
разграничења
Наставник проверава, оцењује
и вреднује постигнуће учени­
ка, а то подразумева различите
активности.
Проверавање је системат­
Образовање
васпитно-образовни циљеви
уз уважавање услова у којима
су постигнути резултати.
Иако се појам вредновање
често изједначава с појмом
евалуација, то нису увек ис­
тозначни појмови. Понекад се
под евалуацијом подразумева
вредновање дефинисано на
претходни начин, те је могуће
избећи сâм термин, а понекад
је евалуација шири процес, те
није могуће наћи одговарајућу
манифестације ком­пе­тен­ци­
ја. Исходи су репертоари по­на­
шања које ученик стиче учењем.
Исходи се могу одређивати и
практичним де­ло­ва­њем кори­
говати на два нивоа:
● Општи исходи се постављају
на нивоу школског програма,
модула и области;
● Оперативни исходи се дефи­
нишу на нивоу конкретног часа
и непосредно су проверљиви и
мерљиви.

ско прикупљање података о терминолошку замену у

томе колико се и како ученици
и наставници приближавају
жељеним постигнућима и ка­
ко остварују васпитно-обра­
зовне циљеве. Може да се
68 спро­­води у усменом облику,
пи­смено, посматрањем психо­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
српском језику. Стога се због
потреба за ширим значењем и
задржава термин евалуација.
Евалуација је педагошки
процес праћења, мерења и вре­
дно­вања ефеката и процеса у
васпитању и образовању.
Оцењивање и
напредовање ученика
из осетљивих група
За дете коме је услед со­ци­јал­
не ускраћености, сметњи у
ра­зво­ју, инвалидитета и дру­­
гих разлога потребна додат­

моторних радњи и на друге на­ Појам исход интегрише на подршка у образовању и

чине. По правилу, резултати
проверавања се не оцењују.
Оцењивање је квалита­
тивна анализа чији је циљ да
одреди степен остварености
одређених циљева. Представља
разврставање одговора у ква­
литативне категорије, а затим
одређивање њихове кванти­
тативне вредности (оцене).
То је процес проверавања и
мерења постигнућа ученика
и доношења педагошких од­
лука. Представља саставни
део наставе и учења, а не само
кулминацију наставног проце­
са. Први корак у функционал­
ном школском оцењивању јесте
дефинисање захтева ситуације
и очекиваног репертоара
понашања, које ученик треба да
усвоји да би испунио захтев.
Вредновање је одређивање
до ког су степена остварени
зна­чења следећих појмова: васпитању, установа обе­збе­­
ефе­к ­­ти на­с тав­ног процеса ђу­је отклањање физичких и
оства­­ре­н и на нивоу по­на­ ко­­му­ни­ка­циј­ских препрека и
ша­ња и постигнућа уче­ни­ка, доноси индивидуaлни обра­­­
ре­зултати наставе пре­по­зна­ зов­ни план (ИОП). Циљ ИОП-а
тљи­­ви у понашању уче­ника, јесте постизање оптималног
Нови Правилник о оцењивању ученика у основној школи
који је донет 2011. године треба да обезбеди:
● оспособљавањем за објективну процену сопствених
постигнућа и постигнућа ученика наставник треба да пра­
ти и процењује различите аспекте учења и напредовања,
користећи различите технике евалуирања; да континуирано
прати и вреднује ученичка постигнућа, користећи поступке
вредновања који су у функцији даљег учења, као и да тражи
да се ученици оспособљавају за објективну процену сопстве­
них постигнућа;
● оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком
основу;
● уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста,
претходних постигнућа ученика и уважавање тренутних
услова у којима се оцењивање одвија.
укључивања детета у редо­
ван образовно-васпитни рад
и његово осамостаљивање у
вршњачки колектив.
Нивои подршке у
образовању
Када се планира подршка за
ученике са сметњама у развоју
полази се од општих исхода
и стандарда образовања за
ученике/це који не могу да их
постигну, и тада започиње по­
ступак који води планирању
потребне подршке.
Прво се прикупљају важни
подаци о ученику/ци и на осно­
ву њих се израђује педагошки
профил (педагошки профил
требало би да се прави за сва­
ког ученика/цу, али ако то није
пракса, онда се то обавезно
ради за оне који не постижу
опште исходе и стандарде, као
и за надарене ученике).
Када на основу педагошког
профила и унапред дефини­
саних приоритета сагледамо
да ученик/ца има потребу за
подршком, осмишљавању под­
ршке можемо да приступимо
на три нивоа:
● индивидуализацијом коју
не мора да прати писани доку­
мент,
● индивидуалним образов­
ним планом с прилагођеним
програмом (ИОП – пп), и
● индивидуалним образов­
ним планом са измењеним
програмом (ИОП – ип).
За неке ученике/це обра­зо­
ва­ње може да се остварује без
додатних интервенција, али
за већину је потребно пружање
подршке:
● кроз индивидуализацију
или прилагођавање метода,
материјала, простора, услова,
и др. (ИОП – пп)
● и за мањи број (било због
сметњи већег степена и обима
или због надарености) квали­
тетно образовање може да се
оствари кроз модификацију,
која поред горе наведених ви­
дова прилагођавања обухвата
и измену садржаја, исхода и
стандарда (ИОП – ип).
У специјалне школе упућују
се она деца за коју се на осно­
ву јасних и аргументованих
показатеља и на основу по­
себно образложеног мишљења
Интерресорне комисије пока­
же да је то у најбољем интересу
детета.
Оцењивање ученика
који се образују по
ИОП-у са измењеним
програмом
Оцењивање се врши у одно­
су на прилагођени стандард
(очекиван исход у ИОП-у).
Исход може бити у потпуно­
сти остварен (оцене 4 и 5) или
делимично остварен (оцене
2 и 3). За неостварене исходе
не даје се оцена 1, већ се исход
ревидира (поново дефинише,
тј. прилагођава образовној
ситуацији ученика). Значи, на­
ставници су добили могућност,
а то им је и обавеза, да ученике
који напредују према ИОП-у
не оцењују најнижим оценама.
Такође, оцењивање се усклађује
с посебним стандардима и по­
стигнутим исходима које је
остварило свако конкретно
дете. Овакав приступ не врши
поређење међу децом, већ се
сагледава свако појединачно
дете, у смислу полазишта и до­
стигнутог нивоа у напретку.
Оцењивање ученика
који се образују по
ИОП-у с прилагођеним
програмом
Оцењивање се врши у односу
на постојеће стандарде и оче­
www.legeartis.rs
киване исходе у ИОП-у.
Поред тога, разлика је и у
поступку испитивања (при­
лагођавању задатака, те­с ти­
рања и сл.) Овим учени­ци­ма/
цама не даје се оцена 1, већ
се мењају стратегије при­ла­
го­ђавања уз евентуално ре­ 69
ви­ди­р ање исхода или се у
lege artis ● јануар 2013.
крај­њем случају даје препо­
рука да ученик пређе на ИОП
са измењеним програмом (тј.
прилагоди стандард који није
постигнут).
Оцењивање
ученика који се
образују по Плану
прилагођавања
(индивидуализације)
Оцењивање се врши у односу
на постојеће стандарде. Једина
права разлика може бити у
самом поступку испитивања
(начин провере знања/вешти­
на) и у процени ангажовања
ученика у настави. Приликом
оцењивања ових ученика тре­
ба избегавати оцену 1 (треба
користити делотворне видове
подршке, као што су додат­
на и допунска настава, нове
стратегије прилагођавања и
сл.).

планирање и изградња
70
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Успешни модели јавно-
-приватног партнерства у свету
Циљ овог текста је да проблематику јавно-приватног партнерства
приближи свим заинтересованим странама и подстакне ангажовање
на свим нивоима не би ли се на тај начин створили услови за чешћу
реализацију оваквих пројеката на домаћем простору
О
блици сарадње јавног
и приватног сектора
у Европи и свету све
више су предмет интересовања
домаће стручне јавности и
привредника. Питања која
се постављају односе се на то
како остварити инфраструк-
турне али и друге пројекте,
који су традиционално у над-
лежности јавне власти, као и на
могућност пласирања приват-
ног капитала у сфере у којима,
бар на домаћем тржишту, до
сада није било уплива. Овак-
во интересовање узроковано
је, пре свега, немогућношћу
финансирања капиталних
пројеката из буџета и потребом
за ефикасним вођењем посло-
ва из домена јавних услуга и де-
латности у надлежности јавног
сектора. У том контексту, при-
ватни сектор има потенцијал
у виду управљачких способ-
ности и могућности пласма-
на капитала у пројекте, који уз
добар менаџмент „гарантују”
повраћај уложене вредности уз
остварење добити која оправ-
дава улагање.
Позитивна искуства, у обла-
сти сарадње јавног и приватног
сектора из земаља развијеног
света, подстицала су таква
интересовања, али су неизвес-
ност и страх од дугорочних
улагања, као и могуће проме-
не у политичкој, економској
и социјалној сфери, уз низ
других разлога (непостојање
задовољавајућег правног и ин-
ституционалног оквира, изо-
станак подстицајних мера и
др.), отежавали реализацију
чак и добро осмишљених
пројеката.
Без намере да улазимо у ана-
лизу, којом бисмо упоређивали
и оцењивали вредности раз-
личитих концепата сарадње
остварених у неким земљама
на релацији јавно-приватних
односа, изнећемо одређена
сазнања о аспектима уређења
пословних процеса између
јавне власти и приватног пар-
тнера с циљем да проблемати-
ку јавно-приватног партнер-
ства приближимо свим заин-
тересованим странама и под-
стакнемо ангажовање на свим
нивоима не би ли се на тај на-
чин створили услови за чешћу
реализацију оваквих пројеката
на домаћем простору.
Изградња јавних објеката
средствима приватног ка-
питала свакако није но-
вост, али у многим земљама
добија на значају почетком
деведесетих година прошлог
века, најчешће из врло слич-
них разлога: немогућност
финансирања инфраструктур-
них и других јавних пројеката
из буџетских средстава,
незадовољавајући ниво јавних
услуга на свим нивоима, по-
треба за успостављањем меха-
низма који ће на новим осно-
вама, у релацији између јавне
власти и приватног капитала,
допринети повећању ефикас-
ности у области планирања,
пројектовања, изградње,
извођења јавних радова и
пружања услуга.
Преовлађујући модели
Савремени приступ проблема-
тици јавно-приватног партнер-
ства можемо представити кроз
два преовлађујућа модела: бри-
тански и француски. Помену-
ти модели развијани су са слич-
ним циљевима и мотивима, уз
разлике које могу бити терми-
нолошке, али и директно по-
везане са устројством правног
система који у појединачним
случајевима опредељује прав-
ну форму. За британски мо-
дел је карактеристичан термин
private finance initiative (PFI)
 МИЛИЈА ЛАЗАРЕВИЋ
дипл. правник са вишегодишњим искуством у привреди,
стручњак за јавно-приватно партнерство
planiranje.izgradnja@legeartis.rs

УСПЕШНИ И ПРИМЕНЉИВИ ПРИМЕРИ

У покушају да искуства и успостављену праксу из света представимо на начин који је у
складу с формираним правним оквиром за сарадњу јавног и приватног сектора у Србији,
представљамо примере који су разнолики са становишта предмета и носилаца јавне власти,
али и препознатљиви са становишта правне форме и ситуација које третирају.

ПРИМЕР 1:
Уговор о партнерству за управљање кућним отпадом (Округ Приморски Алпи, Азурна оба-
ла, Француска, 2006. година)
Овај уговор о партнерству је пројекат локалне самоуправе који је реализован у априлу 2006. го-
дине. Носилац пројекта испред локалне самоуправе јесте компанија SIDOM из Антиба, из окру-

www.legeartis.rs
га Приморски Алпи. Компанија SIDOM, која је у поступку учествовала као јавни орган, основа-
на је као мешовито предузеће за управљање кућним отпадом. Пројекат је развијан због алар-
мантне ситуације настале затварањем једног центра за закопавање смећа и недостатка алтер-
нативног решења.
SIDOM из Антиба је покренуо поступак за модернизацију јединице за спаљивање отпада, са
жељом да овај пројекат постане део програма одрживог развоја. Пројектни задатак је садржао
и усклађивање постројења са строгим нормама, посебно у погледу емисије штетних материја,
и опремање јединице системом за валоризацију енергетског потенцијала произведене топло- 71
те. Уз наведене пројектне задатке, постављен је и захтев да се постројење користи и током

lege artis ● јануар 2013.

извођења радова.
Поступак је започет расправом о принципима за одабир модела јавно-приватног партнер-
ства, уз уважавање комплексности усвојеног пројектног задатка. Додела уговора о партнер-
ству предвиђена је кроз конкурентски дијалог, а јавни позив за надметање објављен је 2005.
године. Уговор је додељен и потписан 2006. године, а носилац уговора је VALOMED.
Предмет Уговора је финансирање и реализација радова на усклађивању постројења са усвојеним
нормама, валоризација енергетског потенцијала топлоте произведене од стране јединице за
спаљивање отпада, њено коришћење, одржавање и сервисирање и управљање кућним отпа-
дом. Уговором је утврђена обавеза изградње, управљања, одржавања и сервисирања опре-
ме. Уговорени период за реализацију је две године тако да је постројење пуштено у рад сеп-
тембра 2008. године. Дужина Уговора је предвиђена у трајању од 20 година. Носилац Уговора
је обавезан да 30% послова из Уговора додели малим и средњим предузећима и занатлијама.
Техничке карактеристике пројекта:
● капацитет инцинератора: 160.000 тона отпада годишње;
● управљање отпадом који произведе 260.000 становника у 20 општина западног дела окру-
га Приморски Алпи, односно 148.000 тона отпада годишње;
● производња 75.000 MWh годишње, од чега ће 60.000 бити продато ЕДФ-у (Електродистрибуција
Француске), што одговара потрошњи електричне енергије 10.000 домаћинстава;
● ограничење емисије азотних оксида на 80 mg/Nm³, а диоксина на 0,05 ng TEQ/Nm³, док су
установљене норме до 200 mg/Nm³ за азотне оксиде и до 0,1 ng TEQ/Nm³ за диоксине.
Правни, економски и финансијски елементи уређени су на бази односа успостављених у погле-
ду висине улагања, права на приходе од валоризације и права на накнаду за ефикасност при-
ватног партнера.
 Вредност Уговора је 206.000.000 евра, без такси, а почетни износ улагања је 60.000.000 евра,
без такси. Износ првог целог ануитета је 13.000.000 евра, без такси. При том, ануитет носиоца
Уговора подразумева две компоненте:
● ануитет инвестиције (укључујући финансирање), и
● ануитет оперативних послова.

Приходи од валоризације утврђени су као:

планирање и изградња

● приходи од продаје вишка произведене електричне енергије ЕДФ-у; од ових прихода ће

SIDOM добијати гарантовани повраћај у укупном износу од 3.000.000 евра годишње, што од-
говара производњи од 60.000 MWh; производња изнад овог лимита припада приватном пар-
тнеру;
● приход од обраде других материја и валоризација гвожђа и других метала издвојених из
шљаке; ови приходи се одбијају од оперативних трошкова.

Уз наведени концепт учешћа у оствареном приходу, носилац Уговора има обавезу поштовања
постављених циљева и одговорност у случају да не постигне одређени ниво ефикасности у току
изградње, или у вези са управљањем и одржавањем постројења, као и у случају неиспуњавања
обавеза непрекидног вршења јавног сервиса.
72 Расподела ризика је уређена на начин приказан у Табели 1.
Овако остварен пројекат у потпуности је задовољио јавни орган који је и покренуо посту-
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пак за закључење уговора о партнерству и помогао да се оптимизују трошкови. Радови на

модернизацији обављени су у кратком року а приватни партнер, који је носилац уговора, во-
дио је рачуна о квалитету постројења, које је дужан да одржава и управља њиме на сопстве-
ни ризик током дугог периода.

Табела 1: Општа матрица ризика

Ризици SIDOM Заједнички VALOMED
Дозвола и одобрење X
Пројектовање / изградња X
Археологија и загађење X
Земљиште и његов подземни део X
Мењање прописа X
Финансирање X
Еколошки учинак X
Одржавање / управљање објектом X

ПРИМЕР 2:
Концесија за изградњу вијадукта Мијо (Француска, 2004. година)
Концесија за изградњу вијадукта Мијо је државни пројекат започет доношењем Декларације
о јавном значају пројекта 1995. године. Као носилац активности појављује се Министарство за
опремање, саобраћај и становање.
Мотиви за овакав из-
бор јесу вишестру-
ки: економски и ре-
гионални развој,
уклањање логистич-
ких и саобраћајних
ограничења из­град­
њом новог са­о ­б ра­
ћајног путног правца
с циљем растерећења
постојећих праваца

www.legeartis.rs
коришћених до грани-
це свог максималног
капацитета.
Поступак доделе уго-
вора спроведен је кроз
процедуру утврђену
законом, која под-
у
разумева расправу о друмски мост на свет 73
Мост Мијо, највиши
принципима одабира

lege artis ● јануар 2013.

најповољније понуде за
поверавање обављања јавне делатности, објављивање јавног позива за надметање, доделу
и потписивање уговора.
Предмет уговора о концесији је: финансирање, пројектовање, изградња, управљање и
одржавање вијадукта Мијо на аутопуту А 75, укључујући и пратеће објекте (наплатна рампа,
тоалети, паркинг итд.). Предвиђена дужина трајања уговора је 78 година и 2 месеца.
Као носилац уговора појављује се компанија Ефаж Вијадукт Мијо (CEVM). Почетна вредност
инвестиције утврђена је у износу од 400.000.000 евра, без такси. Уговор о концесији је потпи-
сан 2001. године, а исте године је започета изградња. Вијадукт је пуштен у рад 2004. године, ме-
сец дана пре предвиђеног рока. У изградњи објекта, поред носиоца уговора, учествовало је
више малих и средњих предузећа.
Припреме за реализацију овог пројекта трајале су 14 година, а сама изградња је трајала 3 годи-
не. У појединим фазама изградње било је ангажовано више од 600 учесника у пројекту.
Техничке карактеристике пројекта:
● концесија се односи на земљиште, објекте и инсталације потребне за изградњу, рад и
одржавање вијадукта Мијо и пратећих објеката;
● вијадукт је дужине 2.460 метара, с косим затегама, и достиже максималну висину од 343 ме-
тра (16 лукова и бочни пресек типа два пута две коловозне траке, зауставна трака са 3 метра
„банкине” и „штитовима” од ветра);
● наплатне рампе које се састоје од две конусне приступне траке, од којих је свака дуга 400
метара;
● помоћни објекти (сигнализација, безбедност, тоалети, просторија за полицију и царину, пар-
киралишта, простор за техничку контролу возила и др.);
● гаранција на конструкцију: 120 година.
 Правни, економски и финансијски аспекти Уговора о концесији, уређени су кроз право конце-
сионара да организује и врши наплату пролаза, која се врши на улазу на вијадукт по тарифи
одређеној према категорији возила. Концесионар може, у одређеним случајевима, да одреди
различите тарифе на начин и под условима утврђеним Уговором.
Уговором је предвиђена могућност да држава, почев од 31. 12. 2044. године, може откупи-
ти концесију уз отказни рок од годину дана и право концесионара на одштету. Уговор, такође,
планирање и изградња

предвиђа могућност предузимања мера према концесионару у случају неиспуњења обаве-

за пре и након пуштања у рад објекта, као и одузимање статуса концесионара на начин и под
условима утврђеним Уговором.
Расподела ризика је уређена тако да концесионар финансира и сноси ризик пројектовања,
изградње и одржавања изграђеног објекта. Такође, концесионар сноси ризик управљања
објектом и у погледу искоришћености објекта као и одговорност за штете нанете трећим ли-
цима.
Сви наведени елементи говоре у прилог комплексности наведеног пројекта за чију
реализацију су заслужни тимови експерата из области права, финансија, пројектовања и
изградње и то са обе стране, и јавног и приватног сектора.

74 У прилог успешности реализације пројекта изградње вијадукта Мијо говори и податак да је у

јулу 2010. године преко њега прешло 25-милионито возило. Изградњом вијадукта Мијо оства-
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рени су постављени циљеви уз напомену да је вијадукт осим примарне улоге, која се тиче
успостављања новог саобраћајног правца, постао и туристичка атракција стварајући боље
услове за живот локалног становништва.

ПРИМЕР 3:
Уговор о партнерству за изградњу аутобуске станице, подземне гараже и комплекса био-
скопа у Сен Рафаелу (Азурна обала, Француска, новембар 2007. године)
Град Сен Рафаел, поступајући као јавни орган, започео је са активностима у вези с
реализацијом пројекта изградње центра у ужем градском подручју, који би требало да обу-
хвати различите садржаје, а с циљем развоја привредних и културно-забавних делатности. Та-
кав концепт је развијан уз постојање бројних ограничења и специфичних захтева који се тичу
урбанистичког планирања, просторних лимита, потребе да се оствари веза са железничком
станицом, техничке сложености (вишенаменски објекат, звучна изолација, антивибрациони
систем и др.). Уз све наведено, испостављен је и захтев за брзим извођењем радова, што читав
пројекат чини још сложенијим.
Овако постављени услови за остварење иначе комплексног пројекта, уз немогућност
финансирања из сопствених средстава, представљали су додатни мотив да се као модел за
реализацију пројекта одабере уговор о партнерству.
Уговор је додељен предузећу Кари које је носилац уговора. Предмет Уговора је финансирање,
пројектовање, изградња и одржавање комплекса који обухвата:
● аутобуску станицу,
● јавну подземну гаражу,
● комплекс биоскопа.
Носилац Уговора је обавезан да додели 20% послова из Уговора малим и средњим предузећима.
Пројекат је реализован за две године, а дужина уговора је предвиђена у трајању од 30 година.
Објекат се користи од 2010. године.
Техничке карактеристике пројекта:
● површина објекта је 10.000 m² (површина парцеле 3.000 m²);
● извршена је модернизација постојеће аутобуске станице укупне површине 2.000 m² (10 пе-
рона и 2 техничке платформе) и остварена пешачка веза са железничком станицом;
● изградња подземне јавне гараже, на два нивоа, површине 4.400 m²;
● изградња комплекса биоскопа (7 сала и 1.350 седишта);
● изградња фотонапонског генератора у склопу комплекса са фотонапонским кровом, који се
састоји од 912 панела са укупном површином од 1.550 m² и годишњом производњом између

www.legeartis.rs
220 и 240 MWh.

Укупна вредност Уговора је 32.000.000 евра, без такси, а почетни износ инвестиције је 17.000.000
евра, без такси. Ануитет носиоца Уговора подразумева четири компоненте:
● ануитет инвестиције (укључујући финансирање),
● ануитет текућег одржавања,
● ануитет инвестиционог одржавања / обнављања,
● ануитет оперативних послова. 75
Комерцијална накнада коју носилац Уговора плаћа Граду одузима се. Предвиђени су и прихо-

lege artis ● јануар 2013.

ди од валоризације и то: приход од комерцијалног коришћења фотонапонског генератора и
износ фиксне комерцијалне накнаде која се уплаћује Граду.
У погледу управљања објектом, предвиђена је обавеза кореспонденције с Градом, посебно
подношење информативних извештаја и извештаја о праћењу технолошких промена и др. Рас-
подела ризика је уређена на начин приказан у Табели 2.
Овакав комплексан пројекат реализован је захваљујући спремности носиоца јавне власти да се
упусти у сложен процес којим су успешно усаглашена техничка решења, али и проналаску прав-
ног средства, које је омогућило урбани развој, задовољење потреба грађана и остварење оче-
киваног комерцијалног ефекта, као неопходног предуслова за пласман капитала у јавни сектор.

Табела 2: Општа матрица ризика

Ризици Град Заједнички Кари Мултиплекс

Сен Рафаел Сен Рафаел
Дозвола и одобрење X
Пројектовање / изградња X
Археологија и загађење X
Земљиште и његов подземни део X
Мењање прописа X
Финансирање X
Одржавање / управљање објектом X
 – иницијатива за финансирање
из приватног сектора, којим се,
у духу англосаксонског права,
однос између јавног и приват-
ног партнера уређује уговором.
Велика Британија нема посе-
бан закон о јавно-приватном
партнерству. С друге стране,
планирање и изградња
Статистички приказ пројеката јавно-
-приватног партнерства у свету
С обзиром на интересовање за јавно-приватно партнер-
ство у свету, дајемо приказ о броју и вредности пројеката
који су у току (Табеле 1 и 2). Изнети подаци јасно говоре о
значају овако успостављених видова сарадње јавног и при-
ватног сектора независно од изабраног и примењеног мо-

француски модел карактери- дела сарадње.

ше општеприхваћени термин
public private partnership (PPP)
– јавно-приватно партнерство,
који упућује на ширу димензију
сарадње јавног и приватног
партнера. Француска је донела
Закон о јавно-приватном пар-
тнерству 2004. године којим
су дати правни оквири за пар-
тнерство у виду: а) поверавања
76 јавне делатности (концесија је
најприхваћенији облик), и б)
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Табела 1: Број пројеката Концесија-ЈПП и ПФИ-ЈПП који су у
току (подаци за свет)
Модел сарадње Број пројеката
Концесија-ЈПП 25.000
ПФИ-ЈПП 2.000
Табела 2: Вредност инвестиција Концесија-ЈПП-а и ПФИ-ЈПП
које су у току (подаци за свет)
Модел сарадње Вредност инвестиција
(у милијардама евра)

уговора о партнерству.
Треба нагласити да се у свим
случајевима успостављања
правног оквира за поступање
јавног и приватног партнера,
ослонац тражи у прописима
који уређују јавне набавке и то
посебно у области правила по-
ступка за квалификацију учес-
ника и избор.
Препоруке ЕУ
У таквој атмосфери повећаног
интересовања за унапређење
сарадње између јавног и при-
ватног сектора, поставља се
питање става Европске уније
у погледу формирања прав-
ног и институционалног окви-
ра у државама чланицама и
шире. Значајно је напоме-
нути да нема јединственог и
искључивог става по питању
схватања и дефиниције јавно-
-приватног партнерства, али
Концесија-ЈПП 1.000
ПФИ-ЈПП 200
ни у погледу правне регулати-
ве. Ипак, важност и све већа
заступљеност приватног сек-
тора у сфери јавних послова,
утицали су да се од стране ЕУ
формулишу одређене препору-
ке и опредељења.
Европска комисија је 2003.
године донела „Смернице за
успешна јавно-приватна пар-
тнерства”, а 2004. године и „Зе-
лену књигу о јавно-приватним
партнерствима”.
Домаће законодавство
Закон о јавно-приватном пар-
тнерству и концесијама, донет
у Србији, прати тенденције
усвојене у модерним зако­но­-
дав­с твима европских земаља
и отвара могућности за бржи
развој пројеката заснованих
на сарадњи јавног и приват-
ног партнера. Облици јавно-
-приватног партнерства у на-
шем Закону (уговорно и ин-
ституционално) и концесија
као уговорно партнерство са
елементима концесије, у по-
гледу правне форме и садржи-
не, чине правни оквир који је
у знатној мери усаглашен са
успостављеним правним стан-
дардима у свету.
Примери које наводимо у
овом тексту представљају јасан
показатељ како се у разним
облицима, сарадња јавног и
приватног сектора може оства-
рити на начин који задовољава
све аспекте једног комплексног
пословног односа, који нала-
же остварење јавног интереса,
али и могућност да се оствари
повраћај уложене вредности и
профит.
У светлу изнетих приме-
ра можемо поставити питање
како унапредити сарадњу
јавног и приватног сектора на
● приступање разним обли-
цима удруживања у циљу раз-
мене информација, струч-
них мишљења, презентације
искустава, представљања
пројеката и свих других ак-
тивности којима се афирмише
и унапређује сарадња јавног и
приватног сектора.
Наведене активности и мере
су, већим делом, у надлежно-
доноси промењене услове по­
сло­в ања. Правилно са­гле­да­
вање свих релевантних фак-
тора и управљање пројектом
није могуће без озбиљне струч-
не експертизе која обухвата
све аспекте, почев од тренутка
кад се роди идеја да се за кон-
кретан јавни пројекат размо-
три могућност реализације
коришћењем ресурса које
поседује приватни сектор.

нашим просторима.
Предуслови за успешно
јавно-приватно
партнерство
Не улазећи у домен политич-
ке воље, која је полазна тач-
ка за поступање јавног орга-
на, износимо мишљење засно-
сти државе и локалне самоу-
праве, али не треба занемарити
могућности потенцијално за-
интересованих приватних пар-
тнера да својим ангажовањем,
па и удруживањем, помогну
стварању повољног амбијента
за улагања у јавном сектору.
Посебан значај треба дати
www.legeartis.rs
Планирање и избор моде-
ла јавно-приватног партнер-
ства имају посебан значај.
Није сваки модел, ма како
био успешно представљен у
појединим примерима, по-
добан за реализацију. Стога,
методологија избора модела 77
представља један од суштин-

lege artis ● јануар 2013.

вано на праћењу правног, ин-
ституционалног и пословног
амбијента у системима који
јавно-приватно партнерство
успешно развијају.
Наводимо неке мере и по-
ступке примењене у земљама
с великим бројем успеш-
них пројеката јавно-
-при­ватног партнерства:
● развијање ин­с ти­т у­ци­
о­на­л­и­зо­ва­ног присту­па за
про­у­ча­ва­ње, пра­ће­ње и помоћ
у пла­ни­ра­њу и ре­а ­ли­з а­ци­ји
про­јеката осни­вањем ор­га­ни­
за­ција, института и слично,
спе­ци­јализованих за јавно-
приватно партнерство;
● формирање стручних тимо-
ва на свим нивоима власти;
● стварање услова за струч-
но усавршавање и стицање по-
себних знања из области пра-
ва, финансија, техничке струке,
управљања пројектима и друго;
добром планирању и проце- ских фактора успеха.
ни ризика због сложености
***У тексту коришћена презентација Vincent
правних, финансијских и тех- LECOMTE, expert for the Public procurement &
ничких процеса, али и дугог PPP Department of Adetef, Француска, као и
подаци CEF-O-PPP (Centre d'expertise français
рока за потпуно остварење pour l'Observation des Partenariats Public-Privé).
уговора. Проток времена
Kaлендар важења
правних аката
У овој рубрици доносимо преглед
прописа који током овог месеца престају
да важе (у целости или делу), односно
који одложено ступају на снагу и/или се
одложено примењују у целости или у делу:
● Правилник о наставном плану и програму центара
за обуку возача и евиденцијама које ти центри воде,
објављен у „Службеном гласнику СРС”, бр. 2/83 од 22. 1.
1983. године.
– одредбе којима су уређени трајање и начин
вршења обуке кандидата престају да важе
24. 1. 2013. године
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
78
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Кредит или лизинг,
питање је сад?
Поред чисто финансијских разлога, као што су потребно учешће,
висина камате и рате, приликом одабира једног од ова два кредитна
производа посебну пажњу треба обратити и на степен и начин
законске заштите самог корисника
Л
изинг представља начин
обезбеђивања средстава
за прибављање одређене
покретности и врсту правног
посла и кредитног аранжма­
на којим корисник лизинга у
економску експлоатацију узи­
ма предмет лизинга, док он, до
истека рока предвиђеног уго­
вором о лизингу, остаје у фор­
малном власништву лизинг
компаније. Давалац лизинга
откупљује предмет лизинга од
добављача кога бира корисник,
а затим га уз одређену маржу
изнајмљује кориснику лизин­
га за месечну надокнаду. Ко­
рисник лизинга убира све ко­
ристи коришћења предмета
лизинга, али исто тако сноси
и све трошкове који происти­
чу из права власништва (нпр.
регистрација аутомобила),
иако сâм корисник није и фор­
мални власник лизинг предме­
та. Предмет лизинга могу бити
покретна непотрошна добра
(опрема, постројења, возила и
сл.).
Сама реч лизинг поти­
че од енглеске речи lease што
значи изнајмити, узети у за­
куп, рентирати. Суштински,
он представља неку врсту
рентирања, којом корисник
лизинга, кроз период одређен
лизинг роком, а који не може
бити краћи од две године,
откупљује средство и на крају га
преузима у посед (финансијски
лизинг). Филозофија лизинга
произлази из идеје о профита­
билном коришћењу неког ин­
вестиционог добра уз флек­
сибилан начин плаћања који
омогућује инвестицију без
везивања основног капитала,
успешно пословање и највећу
искоришћеност средстава.
Смисао коришћења ли­
зинга најбоље се огледа у
Аристотеловој тврдњи: „Ис­
тинско богатство није у влас­
ништву над имовином, већ
у праву да се она користи”.
Поједностављено речено, влас­
ништво над одређеном имови­
ном не значи много ако се она
не користи како треба, тј. ако
се употреба те имовине еко­
номски не исплати, ако та имо­
вина не производи нове вред­
ности или профит.
Разлика између
кредита и лизинга
Кредит се добија по већ
познатој процедури про­
цене кредитне способно­
сти потенцијалног клијента
и представља врсту новча­
не позајмице уз помоћ које
корисник кредита купује
одређену покретност или не­
покретност и одмах постаје
њен власник. За подизање кре­
дита корисник мора обезбе­
дити и одговарајуће гаранције
у смислу жираната или зало­
га на покретним или непо­
кретним стварима. Лизинг
је флексибилнији по питању
процене кредитне способно­
сти (код правних лица), као
и потребних гаранција. Он
их заправо и не захтева, јер је
ту гаранција сâм предмет ли­
зинга, који све време отпла­
те остаје у власништву лизинг
куће, с тим што корисник може
и раније да га откупи уз упла­
ту преосталог износа до укуп­
не цене његове лизинг вредно­
сти. У случајевима када је по­
требно дати додатну гаранцију,
она је обично знатно мања него
у случају подизања кредита.
С друге стране, док се код
кредита, у зависности од врсте,
обично не захтева учешће, код
лизинга је оно потребно, упра­
во из разлога да би се, кроз
уплату учешћа, снизила вред­
ност лизинг дуга у односу на
вредност предмета лизинга, а
 ДЕ ЈАН ГАВРИЛОВИЋ
председник Удружења банкарских клијената „Ефектива”
finansije.platni.promet@legeartis.rs

тиме даваоцу лизинга оставио
простор да, у случају да пред­
мет лизинга мора да узме на­
зад, може и да га прода по некој
тржишној вредности и тако
надокнади уложено. Учешће за
лизинг физичких лица лими­
тирано је од стране НБС и из­
носи најмање 20% бруто цене
предмета лизинга, док се код
правних лица одређује на осно­
ву бонитета фирме и обично
се мора „задовољити” креди­
том, где је камата нешто већа
него код лизинга. Нису ретки
случајеви у којима клијент по­
диже кредит који ће искори­
стити као учешће за лизинг.
Дозвољено максимал­
но оптерећење код физичких
лица износи до 30% од укуп­
них редовних прихода (пла­
те), док код правних лица нема
ограничења у том смислу, већ
давалац лизинга у потпуности
заштићен од уништења или
пропасти предмета лизинга.
Још једна од битних разли­
ка јесте и та што се код лизинга
унапред зна шта је предмет ку­
повине, односно финансирања
лизинга (корисник се унапред
одлучује за покретност коју
ће прибавити), док се кредит
може дати са стриктном наме­
ном и без ње. Након одобрења

се креће у распону од 15% до
30%. Учешће је често пресудно
у одабиру између ова два про­
извода, а у случају недостат­
ка новца за учешће, клијент
Лизинг у бројкама
Лизинг могу да користе физичка и правна лица, преду­
је све засновано на оцени бо­
нитета фирме.
Исто тако, предмет лизинга
мора бити осигуран (што код
кредита није услов), чиме је
www.legeartis.rs
кредита, банка у том случају
новац исплаћује на рачун
клијента који га даље користи
по свом нахођењу, премда се у
последње време, с обзиром на
то да су и банке све обазривије
у одобравању кредита, ток нов­
ца углавном до краја „испрати” 79
од стране банке.

lege artis ● јануар 2013.

зетници и регистровани пољопривредници, тј. било ко Приликом одабира једног од
на кога лизинг кућа уговором о лизингу пренесе право ова два производа често је пре­
коришћења и чувања предмета лизинга, уз договорену на­ судна и висина камате, што ли­
докнаду и договорени рок. Лизинг је најраспрострањенији зингу обезбеђује додатну пред­
у Сједињеним Америчким Државама, где се процењује ност јер су код њега камате не­
да чак до 80% предузећа користи овај вид финансирања што ниже од кредита са истом
и улагања у основна средства, чиме континуирано наменом.
обезбеђују напредак у пословању. Предузећа која кори­ Непостојање формалног
сте лизинг обично су мања по величини и усредсређена на власништва над лизинг пред­
развој и повећање продуктивности, а у нашим условима то метом може бити отежавајућа
су често предузећа која су тек почела с пословањем, па због околност у неким ситуацијама,
неиспуњавања услова и недовољне кредитне способности па тако, рецимо, код аутомо­
за подизање кредита, прибегавају лизингу као опцији за била прибављеног на лизинг
набавку основних средстава. у случају било какве потребне
Што се Европе тиче, ту лизинг бележи раст укупног изно­ поправке или интервенције,
са пласираних средстава од 7,3% у 2011. години у односу на клијент се за дозволу мора об­
2010. У Србији укупан број лизинг уговора бележи опора­ ратити лизинг кући. Исто тако,
вак, односно благи раст у 2011. у односу на 2010. али у 2012. ако возило напушта земљу, ли­
бележи пад укупног броја уговора са око 55.000 на нешто зинг кућа мора то одобрити.
мање од 52.000, што говори да се већи број лизинг уговора Такође, треба направити раз­
отплати него што се активира нових. лику у трошковима између
У укупном броју лизинг уговора негде око 38.400 угово­ лизинга за физичка и прав­
ра су они који су склопљени с привредним субјектима, док на лица и узети у обзир да се,
се остатак односи на физичка лица и предузетнике. на пример, регистрација вози­
ла плаћа по ценама за правна
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
80
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
лица, с обзиром на то да се ау­
томобил води на лизинг кућу,
те ту физичка лица у старту
имају већи трошак у односу на
правна лица. Каско осигурање
представља још једну битну
околност, која је код лизин­
га обавезна док се код кре­
дита оно не захтева. Реци­
мо, за аутомобил вредности
10.000 евра, годишње каско
осигурање износи око 400–500
евра. Корисник осигурања
је лизинг кућа, што значи да
ће, у случају крађе или тотал­
не штете на аутомобилу, це­
локупна сума осигурања бити
исплаћена лизинг кући, док
корисник има право само на
разлику између суме коју
исплати осигурање и остат-
ка дуга, ако те разлике уопште
буде. Учешће уплаћено на по­
четку – не враћа се.
Када се укалкулишу сви ови
трошкови, почетни и они који
долазе у време отплате, може
се рећи да је кредит, иако
има нешто већу камату, ипак
јефтинији од лизинга.
Разлика између
финансијског и
оперативног лизинга
Суштинска разлика између ове
две врсте лизинга лежи у жељи
корисника да финансира ку­
повину (финансијски лизинг)
или коришћење предмета ли­
зинга (оперативни лизинг).
Код финансијског лизинга, по
истеку рока, корисник постаје
власник предмета лизинга (ако
је тако назначено у уговору),
док код оперативног, корисник
фактички изнајмљује предмет
у року који је краћи од његовог
века економске експлоатације,
и по истеку тог рока предмет
враћа назад лизинг кући, мада
га може и откупити, али по
формули која је другачија од
оне у финансијском лизингу.
Друга битна разлика јесте та
да код финансијског лизинга
све трошкове око одржавања
предмета лизинга сноси корис­
ник (одржавање, регистрација,
осигурање итд.), док код опера­
тивног, с обзиром на то да ко­
рисник изнајмљује неко сред­
ство, све трошкове углавном
сноси давалац лизинга, мада
то не мора увек бити тако.
С обзиром на то да је
финансијски лизинг на те­ри­
то­рији Србије правно регули­
сан Законом о финансијском
лизингу, а да оперативни ни­
је, већ је он покривен оп­
штим облигационим односи­
ма, постоји велики простор за
по­бољ­шање тог дела тржиш­
та и јасније дефинисање пра­
ва и обавеза учесника у овом
виду уговорних обавеза.
Такође, финансијски лизинг
потпада под надлежност На­
родне банке Србије, тачније
Центра за заштиту корисни­
ка финансијских услуга НБС,
па се у случају неких непра­
вилности или примедаба, ко­
рисник може обратити НБС
за помоћ и посредовање. НБС
је орган који спроводи кон­
тролу над пословањем лизинг
кућа које се баве финансијским
лизингом и управо им НБС и
издаје дозволе за рад, даје са­
гласност за именовање органа
управљања итд.
Због слабе законске регу­
лативе, оперативни лизинг је
непокривен контролом НБС,
па корисницима остаје да се у
случају спора са лизинг кућом,
за правду обрате надлежној
судској инстанци. Корисни­
ци оперативног лизинга често
контактирају Центар за ко­
риснике финансијских услуга
НБС тражећи заштиту својих
права. Закон о заштити корис­
ника финансијских услуга ре­
гулише само права физичких
лица корисника финансијског
лизинга, те се НБС од децем­
бра 2011. активније укључила
у решавање проблема, али не и
права корисника оперативног
лизинга. Самим тим, Народ­
на банка Србије не поступа по
У пракси Удружења за­
бележен је пример где је
лизинг кућа регистрацију
возила нашег члана
условљавала претход­
ном уплатом дуга за каз­
не за паркирање, при
чему нису хтели да до­
ставе на увид те казне, а
тврдили су да су наста­
ле чак осам месеци пре
тога. Уз дуг су слали и
опомене о истом, које су
тарифиране са по 1.500
динара, на које је ишла
и затезна камата (по
необјашњивој стопи). Тек
су уз посредовање нашег
Удружења клијенту до­
зволили регистрацију
возила, а дуг сторнирали
као неоснован.
приговорима корисника опе­
ративног лизинга на рад дава­
лаца лизинга.
Остале разлике између ове
две врсте лизинга односе се на
књиговодствено вођење пред­
мета лизинга у пословним
књигама, где се код оператив­
ног лизинга предмет не води у
пословним књигама корисни­
ка, већ се води у књигама да­
ваоца лизинга, док се плаћање
месечне лизинг накнаде корис­
нику води као расход у поре­
ским билансима. Финансијски
лизинг се води у биланси­
ма правних лица, па самим
тим и утиче на кредитну спо­
собност клијента. Оператив­
ни лизинг се не појављује у
извештајима Кредитног бироа,
док се финансијски појављује
и лизинг кућа, пре одобрења
финансирања лизинг захте­
ва, проверава претходну кре­
дитну историју потенцијалног
клијента. Осим тога, дава­
лац лизинга редовно извеш­
тава Кредитни биро о уред­
ности корисника у отплати
финансијског лизинга.
Што се финансијског ли­
зинга тиче, у јануару 2005. у
АПР-у је оформљен Регистар
финансијског лизинга који
представља јединствену цен­
трализовану електронску базу
података у коју се уписују по­
даци о уговору о финансијском
лизингу, измене и допуне тих
података, забележбе споро­
ва који се тичу предмета фи­
нан­сијског лизинга и преста­
нак уговора о финансијском
лизингу. Поред чињенице
да се тиме повећава правна
сигурност уговорних стра­
на, конкретна корист уписа у
Регистар јесте и у чињеници
да треће лице може прове­
рити да ли је неки предмет
под лизингом, што и те како
може користити у отклањању
потенцијалних преварних ра­
дњи, нпр. неовлашћена про­да­ја
возила које је предмет лизинга.
ПДВ се код финансијског
лизинга плаћа одмах на по­
четку отплате, тј. по одобрењу
финансирања и склапању уго­
вора, док се код оперативног
кроз лизинг накнаду или рен­
ту плаћа месечно.
Финансијски лизинг
непокретности
Од средине 2011. године от­
ворена је законска могућност
прибављања непокретно­
сти, односно стана путем
финансијског лизинга. Раз­
лика између стамбеног кре­
дита и прибављања стана пу­
тем финансијског лизинга пре
свега је у власништву. Купо­
вином стана на кредит корис­
ник постаје власник стана, а
банка најчешће ставља хипо­
теку на стан и користи је као
средство обезбеђења. Уколи­
ко корисник кредита престане
да измирује обавезе по креди­
ту, банка ће у циљу измирења
обавеза активирати хипотеку.
Путем финансијског лизин­
га до стана могу да дођу и они
који евентуално не испуњавају
услове за кредит, али имају ста­
тус дугорочног закупца стана.
За разлику од стамбеног кре­
дита, код набавке стана пу­
тем лизинга корисник није
у обавези да уплати учешће.
Уколико редовно уплаћује за­
куп, кроз одређени број годи­
на корисник постаје власник
стана, а уколико у неком тре­
нутку дође у ситуацију да није
у могућности да плаћа обаве­
зе по основу уговора о лизингу,
једноставно долази до раскида
уговора и напуштања стана.
Велика погодност ове врсте
лизинга лежи у томе што је за­
www.legeartis.rs
конски регулисано да лизинг
кућа не сме да тражи учешће од
физичког лица. То је добро за
клијенте, али је за лизинг кућу
недостатак јер је тиме она из­
ложена максималном ризику.
Лизинг је брз и једноставнији
производ, без додатних обе­ 81
збе­ђе­ња или трошкова у вези
lege artis ● јануар 2013.
са успостављањем хипотеке и
осталих услова, какви, на при­
мер, постоје код кредита. С об­
зиром на то да Закон, када су
у питању физичка лица, није
предвидео могућност узимања
учешћа, то овај производ ау­
томатски чини веома атрак­
тивним и приступачним, јер
ће бити доступан и онима који
нису у могућности да издвоје
одређено учешће за куповину
некретнине.
Ваља напоменути да овај
вид финансирања прибављања
непокретности код нас
није довољно познат нити
примењен, управо из разло­
га недостатка законске регу­
лативе. Додуше, она је недав­
но промењена, иако не у скла­
ду са жељама и потребама ли­
зинг кућа, а све у циљу додат­
ног подстицаја грађевинске
индустрије у земљи. Такође,
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
82
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
променом законске регулати­
ве и подзаконских аката, при­
вреди је омогућено да се по по­
треби определи за производ
познат као sell and lease back, на
основу којег фирма која у свом
поседу има одређени објекат
може да га прода лизинг кући,
па да исти објекат узме на ли­
зинг, чиме добија нова сред­
ства за даљи развој и улагања.
Закон који је донет 2011, а
којим је по први пут омогућен
лизинг некретнина, због неу­
саглашених подзаконских акта
није и практично омогућио ли­
зинг компанијама обављање
овог посла. Самим тим, од до­
но­ше­ња овог закона до сада
није било склопљених уговора
о лизингу с некретнином као
предметом финансирања.
Међутим, неке од изме­
на Закона о ПДВ-у, које су до­
нете у септембру месецу про­
шле године, приближиле су
финансирање некретнина пу­
тем лизинга реализацији, па се
први уговори могу очекивати
већ од овог месеца, када одред­
бе Закона ступе на снагу.
Одбитак ПДВ-а у послу
финансирања некретнина на
лизинг односи се само на прав­
на лица која би те некретнине
користила у пословне сврхе,
што значи да ће, у наредном пе­
риоду, само правна лица моћи
да очекују финансирање не­
кретнина нa oвaj начин (за по­
словне зграде и слично), док је
финансирање станова за фи­
зичка лица апсолутно неис­
плативо.
Финансирање некретни­
на на лизинг ограничено је и
основним капиталом лизинг
компанија, што значи да ће
свега неколико компанија у
Србији, бар за сада, у пракси
моћи да се бави овим послом.
Док је код нас тек у зачет­
ку, лизинг непокретности је у
Европи изузетно популаран,
а највише га користи управо
привреда, док свега 5% ових
уговора „одлази” на физичка
лица.
Које су мане
лизинга?
Основна мана лизинга јесте
формално власништво над
предметом лизинга. Као што
смо већ истакли, лизинг кућа
остаје власник предмета до
краја отплате, што је вели­
ки проблем за корисника у
случају настанка доцње у ис­
плати лизинг рата. Ако дође
до доцње, обично у тренут­
ку „спајања” три неисплаћене
рате заредом, лизинг кућа оду­
зима возило, а све плаћене ли­
зинг рате одлазе у неповрат.
Код кредита је ситуација нешто
другачија и ту корисник има
могућност репрограма креди­
та или могућност грејс перио­
да, чиме може умањити месеч­
ну рату кредита или одложити
обавезе за неки период.
Дакле, у таквим ситуацијама
кредит је флексибилнији од ли­
зинга. Да то може имати утицаја
приликом доношења одлуке о
избору финансирања показује
и статистика која опомиње да
је све већи број враћених ли­
зинг предмета (углавном вози­
ла) услед немогућности редов­
не отплате.
Према подацима Удружења
банака Србије, на дан 30. 9.
2012, од укупног броја лизинг
уговора чак око 40% уговора је
у доцњи, што за физичка лица
представља доцњу дужу од 60
дана, а за правна лица и пре­
ду­зетнике доцњу дужу од 15
дана. Учешће износа доцње у
укупном дугу износи око 16%.
Ипак, и што се кредита тиче ту
је доцња негде око 20%, али и
тај податак иде у прилог тези да
је код кредита лакше испрего­
варати одлагање проблема.
Које су мане
оперативног
лизинга?
Оперативни лизинг није под
ингеренцијом Народне бан­
ке Србије, тако да се корис­
ник у случају неправилно­
сти не може обратити НБС.
Досадашње искуство нашег
Удружења показује да се ве­
лики број корисника жа­ли
на опомене које им лизинг
куће шаљу и наплаћују у не­у­
о­бичајено великим износима,
затим наплату одвожења во­
зи­ла (у случају доцње у отпла­
ти), формулу којом се на крају
израчунава вредност вози­
ла приликом откупа, угово­
ре о заступању с адвокатским
канцеларијама које заступају
и лизинг кућу итд. Затим, ту
су трошкови регистрације ау­
томобила, коју лизинг кућа
препушта агенцији с којом
има сарадњу, па корисник
плаћа и ту услугу. Управо је та
регистрација и „оружје” које
лизинг кућа може користити у
случају да постоји било какав
 Финансијски дуел
КАРАКТЕРИСТИКА КРЕДИТ ЛИЗИНГ
Власништво власник је клијент власник је лизинг кућа
Учешће није обавезно обавезно
Додатно обезбеђење углавном је потребно нема
Осигурање углавном није потребно обавезно
Камата нешто већа нешто нижа
Доцња могућност репрограма, грејс одузимање предмета лизинга
периода, рефинансирања итд. након одређене доцње

www.legeartis.rs
Надлежност НБС НБС (осим оперативног лизинга)
Одобрење нешто спорије нешто брже
Документација обимнија простија

КОНАЧНА ОЦЕНА:
Ако немате да уплатите учешће, а имате жиранта или неко друго додатно обезбеђење, и при том
сте спремни да сакупите мало више документације, платите нешто већу камату и да одмах по­ 83
станете власник предмета финансирања, онда је кредит право решење.

lege artis ● јануар 2013.

Уколико имате средства за учешће, хоћете бржу реализацију и мању камату, а при том вам није
битно формално власништво над предметом финансирања, онда је лизинг боља опција. А када
се већ одлучите за лизинг, нека то ипак буде финансијски пошто је он покривен Законом и над­
зором НБС.

дуг клијента (оправдан или превагнути у избору зави­ прегледати да ли он садржи

неоправдан). Једноставно, ли­
зинг кућа обавести корисника
да не жели да изда одобрење за
регистрацију уколико се дуг не
плати и то се често дешава као
вид притиска на корисника.
Због свих ових разлога, опе­
ративни лизинг чека на јаснију
законску регулативу која ће де­
финисати правила понашања
и у овој области. До тада,
клијенти су препуштени За­
кону о облигационим односи­
ма и остваривању својих пра­
ва на суду.
На крају, и кредит и ли­
зинг имају својих добрих
и лоших страна. Шта ће
си од саме ситуације у којој се
клијент налази, од његових по­
треба и могућности, кредит­
не способности, али и стања у
Кредитном бироу.
У сваком случају, упо­р е­
ђи­ва­ње различитих услова за
подизање кредита или фи­нан­
сиј­ског лизинга пут је којим
сваки потенцијални корисник
треба да започне избор партне­
ра у кредитирању. Корисник
кредита или лизинга најбоље
познаје своје могућности,
приоритете и потребе. А када
дође до реализације, уговор
о лизингу, пре потписивања,
треба пажљиво прочитати,
све разлоге због којих се ко­
рисник определио за ту врсту
финансирања и, у случају не­
доумица и нејасних одредаба,
за сваку од њих треба тражи­
ти додатно објашњење и евен­
туално уклањање из уговора.
У едукацији око фи­нан­сиј­
ског лизинга може помоћи
и брошура Народне бан­
ке Србије, под називом „Во­
дич кроз посао финансијског
ли­зин­г а”, која се налази на
линку http://www.nbs.rs/
export/sites/default/internet/
latinica/63/prospekti/500_
finansijski_lizing_brosura.
pdf.
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Где и како улагати новац

на финансијском тржишту
Улагање у фондове представља алтернативу штедњи новца у банци
или самосталном инвестирању на берзи преко брокерско-дилерских
друштава. Овакав начин инвестирања носи већи ризик од штедње
новца у банци, али по правилу доноси и већи профит, те улагање у
инвестиционе фондове треба посматрати као стратешко улагање које
на дуге стазе може донети знатне приносе на уложена средства

П
рема економској те­
о­р и­ј и „финансијско
тр­жи­ш те представља
амбијент у коме се емитују и
преносе фи­­­нан­сиј­ска по­т ра­
84 жи­в а­ња и реализује по­н у­да
и тражња за фи­нан­сиј­ским
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
правила пословања и законо­
давног оквира.
С обзиром на обим опе­
ра­ција, најзначајнију улогу у
креирању финансијског тр­
жи­шта имају финансијски по­
средници – институције, који
друге послове у складу са за­
коном (Закон о банкама, „Сл.
гласник РС”, бр. 107/2005 и
91/2010). У почетку се банке
нису сврставале у институци­
оналне инвеститоре будући
да им је основна функција

инструментима”. У нај­к ра­ се могу поделити на класич­ прикупљање новчаних уло­

ћем, финансијско тржиште
преко својих учесника вр­
ши функцију трансфера аку­
му­ла­ци­је капитала у циљу
његове најефикасније упо­
требе. Однос учесника у овом
про­це­с у алокације капитала
је „улагач – финансијски по­­
сред­ник – крајњи корисник”.
Вла­­сници капитала (улагачи)
сво­је вишкове капитала пре­
ко посредника (финансијске
институције) стављају на ра­
спо­л а­г ање произвођачима
ро­­бе или вршиоцима услу­
га (крај­­њим ко­­ри­­сни­­ци­­ма) у
ви­ду кре­ди­та или власничких
ула­га­ња. Овај процес захте­
ва различите финансијске ин­
струменте и институције, па
је у свим развијеним привред­
ним системима предмет посеб­
не ин­тервенције државе у виду
строго формалног регулисања
не (банке) и институционалне
инвеститоре (осигуравајућа
друштва, брокерско-дилерска
друштва, пензијски фондови,
задужбине, инвестиционе бан­
ке). Финансијске институције
су правна лица која својим
клијентима и члановима пру­
жа­ју финансијске услуге. У
суштини, оне омогућавају про­
ток новца у земљи, јер обављају
функцију трансфера новца
између оних који имају вишко­
ве према онима којима је новац
потребан.
На основу законских про­
писа, у Србији су заступљене
следеће финансијске ин­сти­т у­
ције:
Банка је акционарско дру­­
штво са седиштем у Репу­бли­­­ци
Србији, са до­зволом На­род­
не банке Србије за рад, а које
обавља депозитне, кредитне и
га у виду штедње и плаћање
камате на исту, а не и инве­
стиционо улагање. Развојем
финансијског тржишта и при­
ла­г ођавањем трендовима и
потребама клијената, бан­
ке су, међутим, поред тради­
ционалних послова својим
клијентима (корпорацијама,
владама, локалним власти­
ма) почеле да пружају и услу­
ге пласмана хартија од вред­
ности, брокерско-дилерске
и саветодавне услуге, те су се
на тај начин сврстале у ин­
ституционалне инвестито­
ре. Поред кредитне и ин­
вестиционе функције, бан­
ке на финансијском тржишту
обављају и функцију вођења
кастоди рачуна – банка води
рачун инвестиционог фонда
и обавља друге кастоди услу­
ге за рачун инвестиционог

Када је у питању од-
нос приноса на уложе-
ни новац у инвестицио-
ни фонд односно кама-
та на орочену штедњу у
банкама у Србији, до­са­
дашње анализе по­ка­зују
да се:
● просечни годишњи
приноси фондова крећу
од 8% до 15% у стабил-
ним иностраним валута-
ма, а у динарима од 20%
до 22%;
● каматне стопе на сред-
ства орочене штедње у
банкама крећу од 3,5%
до 5,5% за износе у ста-
билним валутама, а у ди-
нарима од 8% до 19%.
фонда, а у погледу средстава
инвестиционог фонда посту­
па само по налозима друштва
за управљање који су у складу
са законом и проспектом ин­
вестиционог фонда (Закон о
инвестиционим фондовима,
„Сл. гласник РС”, бр. 46/2006,
51/2009 и 31/2011).
Друштва за осигурање
врше послове осигурања, са­
о­­си­гурања и послове рео­си­
гу­­ра­ња, као и друге послове
непосредно повезане с по­
сло­­­вима осигурања. Друшт­
во може обављати само оне
врсте осигурања за које је до­
било дозволу Народне банке
Србије. Оснива се као акцио­
нарско друштво или дру­штво
за узајамно осигурање (За­
кон о осигурању, „Сл. гла­
сник РС”, бр. 55/2004, 70/2004
– испр., 61/2005, 61/2005 – др.
закон, 85/2005 – др. закон,
ВУК ПЕРОВИЋ
дипл. правник, специјалиста за
корпоративно управљање
finansije.platni.promet@legeartis.rs
101/2007, 63/2009 – Одлука
УС, 107/2009 и 99/2011). Дакле,
кључна улога осигуравајућих
друштава на финансијском
тржишту јесте обезбеђење
по­­сред­­не економске заштите.
Обављајући послове фи­нан­
сијског посредовања, оси­­гу­­ра­­
ва­­ју­ћа друштва, ме­ђу­тим, имају
значајан по­ло­жај у фи­нан­сиј­
ском систему као институци­
онални инвеститори чији је
циљ обе­збе­ђе­ње додатне ли­
квидно­­сти, максимизирање
про­фита уз прихватљив ни­во
ри­зи­ка, те стављање у фун­к­ци­
ју привредног раста и развоја
прикупљеног слободног капи­
тала.
Лизинг компаније су дру­­
штва с ограниченом одго­
вор­ношћу или акционарска
дру­штва са седиштем у Ре­­пу­­
бли­ци Србији, а која има­ју до­
зво­лу Народне банке Ср­би­је за
обављање послова фи­нан­сиј­
ског лизинга (Закон о фи­нан­­
сиј­ском лизингу, „Сл. гла­сник
РС”, бр. 55/2003, 61/2005,
31/2011 и 99/2011 – др. закони).
Лизинг компаније омогућавају
куповину возила, опреме, ма­
шина и друге робе путем ли­
зинга где корисник ли­зин­га
стиче право коришћења, а ли­
зинг компанија власни­штво
над предметом до истека рока
лизинга. Пошто ли­зинг пред­
ставља специфичан начин фи­
нан­сирања, друштва која се
баве лизингом, као таква, не
спадају у институционалне ин­
веститоре.
Брокерско-дилерска дру­
штва су инвестициона дру­
штва у чије редовне активности
или пословање спада пружање
једне или више инвестиционих
услуга трећим лици­ма, одно­
сно професионално обављање
једне или више инвестиционих
активности (Закон о тржи­шту
капитала, „Сл. гласник РС”,
бр. 31/2011). Она морају бити
орга­ни­зована као акци­онарска
друштва и на њих се, осим на­
веденог закона, примењују и
одредбе закона којим се уре­
www.legeartis.rs
ђују привредна друштва. Бро­
кер­с ко-дилерско друштво
обавља следеће послове:
● послове посредовања у ку­
повини и продаји хартија од
вредности по налогу клијента
у своје име а за рачун клијента
уз наплату провизије (брокер­ 85
ски послови);
lege artis ● јануар 2013.
● послове трговине хартијама
од вредности у своје име и за
свој рачун ради остваривања
разлике у цени (дилерски по­
слови);
● консултантске услуге за
своје клијенте.
Физичка и правна лица, као
таква, на берзи не могу само­
стално трговати хартијама од
вредности, већ искључиво пре­
ко брокерско-дилерских друш­
тава тако што им дају писмене
налоге за куповину односно
продају.
Свакако најзначајнија и да­
леко најутицајнија врста ин­
ституционалних инвеститора
јесу фондови, те из тог разлога,
у овом тексту посебну пажњу
посвећујемо улози ове врсте
инвеститора.
Инвестициони фондови
су институција колективног
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
86
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
инвестирања у оквиру које се
прикупљају и улажу новча­
на средства у различите врсте
имовине с циљем остварења
прихода и смањења ризика
ула­гања (Закон о инвестици­
оним фондовима, „Сл. глас­
ник РС”, бр. 46/2006, 51/2009
и 31/2011), док се до­бро­
вољни пензијски фон­до­ви
организују ради при­к у­пљања
новчаних средстава упла­
том пензијског доприноса од
стране обвезника уплате и
улагања тих средстава с циљем
повећања вредности имовине
фонда (Закон о добровољним
пензијским фондовима и
пензијским плановима, „Сл.
гласник РС”, бр. 85/2005 и
31/2011).
Рад финансијских ин­с ти­
ту­ци­ја које послују у Србији
надзире држава кроз своје ин­
сти­т у­ције. Народна банка
Ср­би­је врши надзор и контро­
лу пословања банака, друшта­
ва за осигурање, пензијских
фон­до­ва и лизинг компанија,
док Комисија за хартије од
вредности обавља контро­
лу пословања и даје дозволу за
оснивање: берзи, брокерско-
-дилерских друштава, друш­
тава за управљање инвести­
ционим фондовима, централ­
ног регистра и вршење посло­
ва кастоди банке. Комисија
за хартије од вредности
обезбеђује јавност свих актив­
ности на тржишту хартија од
Већина инвестиционих фондова у Србији
јесу фондови раста имовине.
вредности, штитећи учеснике
од могућих злоупотреба и не­
коректног пословања институ­
ционалних инвеститора.
Где улагати новац?
Инвестирање у инвести­ционе
или добровољне пензионе
фон­дове представља алтерна­
тиву штедњи новца у банци
или самосталном инвестирању
физичких и правних лица на
берзи преко брокерско-ди­
лер­ских друштава. И док је
ситуација с приносима од
штедње новца у банци мање-
-ви­ше јасна, те свако може
при­бли­жно да израчуна коли­
ки му нето приходи од ороче­
не штедње предстоје (новчани
улог помножен % прописане
камате умањен за порез на ка­
питалну добит (15%)), код ин­
ституционалних инвеститора
ситуација је нешто другачија и
зависи пре свега од врсте самог
фонда. Да бисмо уопште разу­
мели основне принципе овак­
вог начина инвестирања, тре­
ба прво истаћи основне карак­
теристике постојећих облика
фондова.
Инвестициони
фондови
Постоје три основна типа ин­
вестиционих фондова: отво­
рени, затворени и приватни
фонд.
Отворени фонд функ­ци­о­
ни­ше по принципу при­­ку­пља-
Друштва за управљање
дужна су да објављују
принос инвестицио-
них фондова два пута
годишње, закључно на
дан 30. јуна, односно 31.
децембра текуће године.
Принос се израчунава за
последњих 12 месеци до
дана објављивања, одно-
сно кумулативно за пери-
од од пет година и од по-
четка пословања. Принос
се израчунава као нето
принос, након одбитка
накнада и трошкова.
­ а новчаних средстава пу­
њ
тем издавања инвестиционих
јединица и откупа инвестици­
оних јединица на захтев члана
фонда. Отворени фонд нема
својство правног лица. Ми­
нимална новчана средства за
отпочињање пословања отво­
реног фонда не могу бити мања
од 200.000 евра. Број власни­
ка инвестиционих јединица
у фонду и вредност имовине
фонда стално се мењају. От­
ворени фонд остварује при­
ходе од камата, дивиденди и
остварених капиталних до­
битака. Циљ отворених ин­
вестиционих фондова јесте у
очувању вредности имовине
уз остварење високе стопе при­
носа на дужи временски пери­
од инвестирањем на домаћа
и страна тржишта хартија од
вредности.
 Затворени фонд своја
средства прикупља путем
јавне понуде. Ови фондо­
ви могу улагати у некретнине
и привредна друштва којима
се не тргује на организова­
ном тржишту, што их чини
ризичнијим од отворених
фон­дова, али и потенцијално
профитабилнијим. Тако да
за њих важе посебна прави­
ла улагања, на пример, фонд у
једну непокретност може уло­
жити највише до 20% имовине
целог фонда.
Приватни фонд је органи­
зован као друштво са ограниче­
ном одговорношћу. Намењени
су искусним инвеститорима, а
минималан улог за оснивање
оваквог типа фонда износи
50.000 евра. Приватни фондо­
ви не подлежу општим одред­
бама о инвестиционим фондо­
вима које се тичу издавања до­
зволе за рад, улагања имови­
не фонда, ограничења улагања
имовине фонда, ограничења
располагања имовином фонда,
Све државе развијенијих
привреда, па тако и наша,
стимулишу штедњу у при­
ватним пензијским фон­
довима путем различи­
тих пореских олакшица.
На износ до 4.647 дина­
ра месечно, које посло­
давац у Србији уплаћује
за свог запосленог у
добровољни пензијски
фонд, не плаћају се по-
рез на доходак нити до-
приноси.
утврђивања приноса инвести­
ционог фонда, издавања про­
спекта, маркетинга, посред­
ника, редовног извештавања
Комисије и инвеститора, са
изу­зетком обавезе до­с та­вља­
ња годишњег финансијског из­­
ве­­штаја Aгенцији за при­вред­не
регистре. У складу са својим
правилима пословања, при­
ватни фонд се може задужива­
ти без ограничења.
Друштво за управљање
ин­в е­с ти­ц и­о ним фондови­
ма је­сте правно лице које ор­
га­ни­зу­је, оснива и управља
инве­с ти­ци­оним фондовима.
Новча­ни део основног капи­
тала друштва за управљање
при­ли­ком оснивања износи
најмање 200.000 евра. Друшт­
во за управљање инвестицио­
ним фондовима управља тако
што води инвестициону по­
литику, доноси инвестицио­
не одлуке, води евиденцију о
члановима фонда и вредно­
стима њихових удела у фон­
ду и обавља друге законом
предвиђене послове у име
фонда. Друштво за управљање
дужно је да ангажује најмање
једног портфолио менаџера за­
посленог на неодређено време.
Управа друштва за управљање
доноси одлуке и друге правне
акте којима се дефинише ин­
вестициона политика и инве­
стициони циљ инвестиционог
фонда, а портфолио менаџер
спроводи наведену полити­
ку, доноси одговарајуће одлу­
ке о појединачним улагањима
и за свој рад одговара управи
друштва. Имовина инвестици­
оног фонда држи се одвојено од
имовине друштва за управљање
и имовине кастоди банке. Имо­
вина инвестиционог фонда не
може бити предмет залоге, не
може се укључити у ликвидаци­
ону или стечајну масу друштва
за управљање, као ни кастоди
банке, нити може бити пред­
мет принудне наплате у циљу
намиривања потраживања
пре­ма друштву за управљање,
ин­ве­с ти­ционом фонду и ка­
www.legeartis.rs
стоди банци. У случају губитка
до­зво­ле за рад једног друштва
за управљање, на његово место
може доћи друго друштво за
управљање. Закон о инвестици­
оним фондовима прописује где
је дозвољено инвестирати имо­
вину фонда, па су тако општа 87
ограничења за све врсте инве­
lege artis ● јануар 2013.
стиционих фондова следећа:
● до 10% имовине може се ула­
гати у хартије од вредности,
односно финансијске дерива­
те једног издаваоца или пове­
заних лица;
● до 20% имовине може се
улагати у новчане депозите у
једној банци или више банака
које су повезана лица;
● до 20% имовине инвестици­
оног фонда може се улагати у
уделе једног друштва са огра­
ни­ченом одговорношћу, од­
но­сно више друштава која су
по­ве­зана лица;
● до 20% имовине инвестици­
оног фонда може се улагати у
инвестиционе јединице отво­
рених инвестиционих фондова
којима не управља исто друшт­
во за управљање;
● имовина инвестиционог
фонда не може се улагати у по­
кретне ствари;
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
88
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Током кризе на финансијским тржиштима
показало се да су добровољни пензијски
фондови у Србији много боље поднели
падове берзанских индекса од
инвестиционих фондова.
● у једну врсту хартија од
вредности које издаје Репу­
блика, Народна банка Србије,
односно друго правно лице уз
гаранцију Републике може се
улагати до 35% имовине инве­
стиционог фонда;
● имовина инвестиционих
фондова се може улагати у
иностранству у складу с про­
писима који уређују девизно
пословање.
У зависности од инвести-
ционог циља, инвестициони
фондови могу се поделити на:
● Фонд очувања вредно-
сти имовине. Овај тип фон­
дова улаже до 75% своје имо­
вине у краткорочне дужнич­
ке хартије од вредности и нов­
чане депозите. Ови фондови
имају најмању стопу ризика,
али остварују и најниже при­
носе у односу на остале врсте
отворених фондова. Прино­
си оваквих фондова обично су
мало већи од инфлације и ка­
мате на орочене депозите код
банака.
● Фонд прихода улаже нај­ма­
ње 75% своје имовине у дуж­
ничке хартије од вредности.
Улагање у фонд прихода носи
нешто већи ризик од улагања у
фонд очувања вредности имо­
вине, али тиме остварује нешто
веће приходе.
● Балансирани фонд улаже
најмање 85% имовине у влас­
ничке и дужничке хартије, с
тим што у дужничке хартије
од вредности улаже од најмање
35% до највише 65% укуп­
не имовине фонда. Овај фонд
носи умерену стопу ризика и
умерене приходе.
● Фонд раста имовине улаже
најмање 75% вредности своје
имовине у власничке хартије
од вредности, те им стога при­
носи највише зависе од стања
и дешавања на берзи. Овак­
ви фондови су најризичнији и
најпримеренији особама које
су спремне да прихвате висок
ризик инвестирања зарад ви­
соких стопа приноса.
Већина инвестиционих фон­
дова у Србији јесу фондови
раста имовине. Вредности ин­
вестиционих јединица ових
фондова тренутно су дале­
ко ниже од вредности које су
имале у време када су фондови
започињали с радом.
Ако погледамо анализу
промена вредности инвести­
ционих јединица наведених
типова, закључићемо да на на­
шем тржишту фондови рас­
та имовине имају највећи пад
вредности инвестиционих
јединица, а фондови очувања
имовине бележе највећи по­
раст. Уочљиво је и то да су мно­
ге земље у нашем окружењу за­
коне о инвестиционим фондо­
вима донеле пре наше земље.
Занимљиво је и то да фондови
земаља у окружењу врло че­
сто улажу у хартије од вредно­
сти земаља у свом окружењу,
тако да је значајан део средста­
ва хрватских фондова ангажо­
ван у српској привреди.
Како се врши
улагање у
инвестициони фонд?
Када физичко или правно
лице уложи одређена средства
у фонд, оно заправо купује
одређени број инвестицио­
них јединица. Инвестицио-
на јединица је удео у укупној
нето имовини инвестицио­
ног фонда. Вредност инвести­
ционе јединице израчунава
се тако што се нето вредност
фонда подели укупним бројем
инвестиционих јединица. По­
четна вредност инвестицио­
не јединице свих отворених
фондова у Србији износи 1.000
динара. Како се мења вредност
имовине инвестиционог фон­
да, тако се мења и вредност
инвестиционе јединице. Вред­
ност инвестиционе јединице
може да расте, али и да опада.
На основу броја инвестицио­
них јединица које поседује, ин­
веститор може сваког дана да
израчуна вредност свог улога
у фонду. Када инвеститор по­
фонда који служи за при­к у­
пља-
ње добровољних пен­зиј­ских
доприноса и њи­хо­в о ин­в е­
сти­р ање ради оств­ари­в а­ња
приноса на уложени новац
и обезбеђења касније испла­
те приватних пензија. До­бро­
вољ­ни пензијски фонд има
улогу да путем ин­ве­с ти­рања
прикупљених уплата и до­
приноса обезбеди очување и
су уплаћени, евидентирањем
јединица на индивидуалном
рачуну члана добровољног
пензијског фонда. Друштво
за управљање, најмање једном
недељно, објављује вредност
инвестиционих јединица обра­
чунатих за сваки дан у претход­
ном периоду, у дневном листу
који се дистрибуира на целој
територији Републике с тира­
жом од најмање 100.000 при­

жели да повуче део или цело­
купан улог из фонда, он своје
инвестиционе јединице тада
заправо продаје фонду. Сред­
ства која ће му бити исплаћена
једнака су производу броја
инвестиционих јединица и
њихове вредности на дан по­
дно­шења захтева умањенa за
увећање њихове вредности, а
тиме и каснији износ приват­
них пензија за исплату. Осно­
вани су с циљем да превазиђу
лошу перспективу државних
пензијских фондова и омогуће
грађанима пристојан приход
у старости. Штедња за при­
ватну пензију представља ду­
www.legeartis.rs
мерака. Друштва за управљање
дужна су да објављују принос
добровољног пензијског фонда
четири пута годишње, на крају
сваког квартала. Принос се об­
рачунава за последњих 12 ме­
сеци до дана објављивања, од­
носно кумулативно за пери­ 89
од од пет година и од почет­

lege artis ● јануар 2013.

накнаду за откуп коју фонд горочно улагање које тежи ка пословања. Принос се обра­
својим актима одређује. очувању одређеног нивоа жи­ чунава као нето принос, одно­
вотног стандарда улагача и на­ сно након одбитка накнада и
Добровољни кон његовог пензионисања. трошкова.
пензијски фондови Уплаћени пензијски допри­ Штедња у добровољном
Добровољни пензијски фонд носи конвертују се у инвести­ пензијском фонду није везана
јесте врста инвестици­о­ног ционе јединице истог дана када за постојање радног односа ко­
рисника. Могуће је и да неза­
послено лице из неких других
Речник финансија прихода себи уплаћује допри­
Портфолио менаџер – лице одговарајућег образовања носе у добровољни пензијски
и радног искуства које је, након положеног испита, посеб­ фонд. Штавише, члан фонда не
ним сертификатом овлашћено да управља имовином инве­ мора бити лице које уплаћује
стиционог фонда. Сертификат издаје Комисија за хартије од доприносе. На пример, посло­
вредности, а по закону, сви инвестициони фондови дужни су давци могу уплаћивати допри­
да имају барем једног портфолио менаџера. носе за запослене, супружници
међусобно, а родитељи за децу
Кастоди – термин преузет из англосаксонске терминоло­ која још увек нису запослена.
гије, у значењу чување, старање. Kастоди банка је банка Потписивањем уговора о члан­
која се бави чувањем и управљањем хартијама од вредно­ ству члан фонда може постати
сти (ХоВ) за рачун њихових власника који су клијенти банке. свако домаће и страно физич­
Појављујући се на берзи, ова банка тргује ХоВ у своје име ко лице. Могуће је да једно лице
и за рачун клијента, при чему идентитет правог власника буде члан више добровољних
остаје прикривен. пензијских фондова. Имовина
добровољног пензијског фонда
ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ПЛАТНИ ПРОМЕТ
Право члана добровољног пензијског фонда
на повлачење акумулираних средстава стиче
се с навршених 58 година живота,
а најкасније до 70. године живота.
потпуно је одвојена од друштва
за управљање фондом и нала­
зи се на рачуну у кастоди бан­
ци. То значи да и ако би друшт­
во за управљање фондом про­
пало, фонд остаје нетакнут и
преузима га друго друштво за
управљање. Основни капитал
друштва за управљање фондом
износи 1.000.000 евра.
90 Право члана добровољног
пензијског фонда на повлачење
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
акумулираних средстава сти­
че се с навршених 58 годи­
на живота, а најкасније до 70.
го­дине живота. За све оне ко­ји
су корисници – чланови фон­
да постали пре 17. маја 2011.
године (по старом закону)
по­влачење средстава из до­
бро­вољног пензијског фонда
могуће је и с навршене 53 годи­
не. Акуму­лирана средства могу
се повући једнократном испла­
том, програмираном испла­
том, куповином ануитета или
комбинацијом ових начина.
Члан добровољног пензијског
фонда једнократном исплатом
може повући највише до 30%
акумулираних средста­в а. У
случају смрти члана до­бро­вољ­
ног пензијског фонда, сред­
ства с његовог рачуна прено­
се се лицу које је он претходно
одредио (у попуњеном упитни­
ку), а уколико је то пропустио
да учини, поступа се у складу
са законом о наслеђивању.
Разлика између
инвестиционих и
пензионих фондова
С обзиром на то да су до­бро­­
вољ­ни пензијски фондови врста
инвестиционог фонда, основна
начела и принципи рада врло
су им слични. Основна разлика
између отворених инвестици­
оних фондова и добровољних
пензијских фондова јесте у
томе што се код добровољних
пензијских фондова повлачење
средстава не може обави­
ти пре 58. односно 53. годи­
не жи­­во­та. У односу на отворе­
не ин­­ве­сти­ционе фондове, ова
осо­­бе­ност пензијских фондо­
ва за неке кориснике показаће
се као слабост. Наиме, друштво
за управ­љање инвестиционим
фон­дом дужно је да поступи по
за­хтеву за откуп и да најкасније
у року од 5 радних дана од дана
подношења захтева изврши от­
куп инвестиционих јединица
преносом средстава на динар­
ски рачун члана фонда, те самим
тим иста морају имати ликвидна
средства којим ће то учинити у
сваком тренутку. С друге стра­
не, пензиони фондови имају
могућност трајнијих улагања и
остваривања већег приноса од
инвестиционих фондова, али на
дужи рок.
Како изабрати
фонд?
Пре него што уложите средства
у неки од фондова (инвестици­
оних, пензионих), потребно је
да прикупите податке о више
фондова и њиховим врстама,
кретању вредности њихових
инвестиционих јединица у
дужем периоду, јер ћете тако
иза­бра­ти фонд који вам нуди
најповољније услове или који
највише одговара вашим по­
требама (по систему: већи ри­
зик, већи принос или, обрнуто,
мањи ризик, мањи принос).
Информације о фондо­ви­ма
можете добити у кан­це­ла­ри­
јама друштва за управљање.
Основ­ни извор података о
фон­д у јесте Проспект фондa.
Пре него што се учланите, дру­
штво за управљање фондом и
његови посредници дужни су
да вам дају Проспект фонда, а
у њему ћете пронаћи све битне
информације о самом фонду и
чланству.
Ризици који највише ути­­
чу на приносе инвестици­­о­них
фондова јесу: ка­ма­тни ри­­зик,
ризик промене вредности хар­
тија од вредности, ризик кур­
са и валуте, ризик промене
пореских прописа и сл. Ризи­
ци се најчешће деле на оне на
које друштво за управљање
инвестиционим фондовима
може да утиче и на оне који
су изван његове контроле.
Прва група ризика нај­че­шће
се елиминише квалитетном
диверзификацијом порт­ф о­
лија фонда, што опет зависи
од умешности и вештина ин­
вестиционих саветника или
портфолио менаџера. На другу
групу екстерних ризика фон­
до­ви често не могу да ути­чу
(економска криза, еле­мен­тар­
на непогода) па нас то доводи
до за­кључка да је најбољи тре­
нутак улагања у фондове онај
који непосредно прет­хо­ди на­
глом расту вредности ин­ве­
стиционих јединица фон­да
(излазак привреде из кри­з е,
нагло повећање вредности не­
покретности и сл.).
Уместо закључка
Инвестициони фондови носе
већи ризик од штедње нов­
ца у банци, али по правилу
доносе и већи принос на уло­
жена средства, те улагање у
Смешна страна адвокатуре
Адвокат: „Да ли сте били присутни када су вас фотографисали?”
Сведок: „Можете ли поновити питање, молим вас?”
Адвокат: „Како је окончан ваш први брак?”
Сведок: „Па, смрћу.”
Адвокат: „Чијом?”
инвестиционе фондове тре­
ба по­сма­трати као дуго­ро­чно
стра­те­шко улагање. Уме­сто да
ин­­ди­­ви­­ду­­ално ула­же­те на тр­
жи­шту капитала преко бро­
керско-дилерских дру­шта­в а,
за шта је неопходно конти­
ну­и­рано праћење тржишних
кре­та­ња и одлично познавање
пра­вил­ног улагања, улагањем
у фон­дове ослобођени сте по­
менутих обавеза. Вашим сред­
ствима управљају овлашћени
портфолио менаџери, а ризик
улагања у инвестициони фонд
мањи је због диверзификације
портфолија. Најчешће су и
трошкови трансакција ула­га­­
ња у инвестиционе фондо­ве
ма­њи него код ин­дивиду­ал­них
улагања у хартије од вред­ности
преко брокера. Је­дна од пред­
ности улагања у ин­вестицио­
ни фонд лежи у могућности да
у готово сваком тренутку своје
инвестиционе јединице про­да­
те фонду и тако добијете лик­
видна средства. Принос који
можете остварити улагањем у
инвестициони фонд најчешће
је већи од приноса који бисте
остварили штедњом у банци.
Вредност улога и остварени
принос у сваком тренутку мо­­
же­те проверити, а оства­ре­­на
добит се аутоматски по­­но­­во
инвестира. С друге стра­не, у
слу­чају бан­крот­ства ин­ве­­сти­­
ционог фон­да др­жа­ва гра­ђа­
ни­ма не гарантује повраћај
средста­в а, док се у случају
ште­дње, по­вра­ћај гарантује у
ви­си­ни до 50.000 евра по по­­­
је­­ди­­­на­­чном уло­гу, те и ту чи­­
www.legeartis.rs
ње­­ни­ц у треба узети у обзир
при­ли­ком избора.
Не постоји универзалан
од­говор на питање где треба
уло­­жи­ти новац. На дуже ста­зе
из­бор ће зависити од спрем­
ности на ризик и степена ли­к­
вид­но­сти уложених сред­става, 91
па ће се тада добровољни пен­
lege artis ● јануар 2013.
зиони фондови показати као
најбоље решење. У случају када
улажете на средњи рок, ин­ве­
сти­ци­они фондови су сасвим
добар избор. Због крат­ко­ро­
чних флуктуација цене ин­
вестиционих јединица, њих
тре­ба заобићи за улагање на
кра­ћи рок. Јасно је да је у том
слу­чају новац најбоље орочити
у банци.

компанијско право
92
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Предузетник у светлу
нових прописа
Због неограничене одговорности за преузете обавезе,
предузетништво важи за прилично непопуларан начин пословања.
Ипак, овај вид обављања делатности доноси и бројне предности.
Упознајмо их!
П
равни положај преду­
зетника уређен је За­
коном о привредним
друштвима („Службени глас­
ник РС”, бр. 36/2011, 99/2011).
Тако је престала примена Зако­
на о приватним предузетници­
ма („Службени гласник СРС”,
бр. 54/89 и 9/90 и „Службени
гласник РС”, бр. 19/91, 46/91,
31/93 – УС, 39/93, 53/93, 67/93,
48/94, 53/95, 35/02, 101/05 – др.
закон, 55/04 – др. закон и 61/05
– др. закон). На регистрацију
предузетника примењује се
Правилник о садржини Реги­
стра привредних субјеката и
документацији потребној за
регистрацију.
У смислу новог Закона
предузетник је пословно
способно физичко лице
које обавља делатност у
циљу остваривања прихода
и које је као такво регистро­
вано у складу са законом о
регистрацији.
Пословна способност пу­
нолетног физичког лица се
претпоставља. Како постоје
потпуна и делимична послов­
на способност – може се поста­
вити питање да ли делимично
пословно способно лице може
бити предузетник. Потпуна
пословна способност стиче се
пунолетством или склапањем
брака (по дозволи суда). Суд
може дозволити стицање пот­
пуне пословне способности и
малолетном лицу које је навр­
шило 16. годину живота, а по­
стало родитељ и достигло је
телесну и душевну зрелост по­
требну за самостално старање
о сопственој личности, прави­
ма и интересима. Делимичну
пословну способност утврђује
суд у поступку којим се лице
делимично лишава пословне
способности, а суд може на
основу резултата медицинског
вештачења одредити врсту
послова које то лице може
предузимати самостално (по­
ред послова на које је законом
овлашћено). Из наведеног
произлази да предузетник
може бити само потпуно по­
словно способно лице које је
способно да се у потпуности
само стара о својим интере­
сима. Пословна способност
неће се оцењивати приликом
оснивања предузетника. Пре­
ма Закону о приватним преду­
зетницима оснивач радње био
је дужан да уз пријаву радње за
оснивање поднесе и доказ да је
стекао пословну способност
пре пунолетства, ако није пу­
нолетан. Иако нови закон
нема овако изричиту одредбу
– малолетно физичко лице је и
даље у обавези да докаже своју
пословну способност.
Предузетник је физич­
ко лице и то је оно што га
разликује од привредних дру­
шта­в а, која су правна лица.
Стога, предузетник није прав­
ни субјект, нити је он порески
обвезник, већ је то физичко
лице. Иако ће у обављању де­
латности користити послов­
но име које је регистровао и
иако ће у пореском решењу
бити наведено исто то име,
између предузетника и физич­
ког лица стоји знак једнакости
(па ће, на пример, за обаве­
зе предузетника одговарати
и средствима на текућем ра­
чуну отвореном много пре
оснивања предузетника). Из
неког разлога, неке банке при­
ликом закључивања уговора
(погрешно) раздвајају физи­чко
лице и предузетника (физичко
лице означе као залогодавца,
а предузетника као дужни­
ка, или једног као корисника
кредита а другог као јемца).
За све обавезе настале у
вези са обављањем своје
 СНЕЖ АНА ЋУШИЋ
дипломирани правник
kompanijsko.pravo@legeartis.rs

делатности предузетник од­ па пословно име предузетника одобрења, сагласности или

говара целокупном својом
имовином и у ту имовину
улази и имовина коју стиче у
вези са обављањем делатности.
Ова одговорност не престаје
брисањем предузетника из
регистра. Брисање предузет­
ника из Регистра привредних
субјеката не значи престанак
пореске обавезе, нити ће се, на
пример, у Регистру заложног
(Јован Јовановић, ЈМБГ, адре­
са, власник, Трговинска радња
Јован Јовановић пр.). Као пре­
дузетник може се регистрова­
ти и странац.
На делатност предузетни­
ка (члан 88. Закона) сходно се
примењује члан 4. Закона који
говори о делатности друштва.
Предузетник, дакле, може да
обавља све делатности које за­
другог акта надлежног ор­га­на
(на пример, неке комуналне де­
латности подлежу претходној
сагласности, као уклањање от­
пада, превоз посмртних оста­
така, затим делатност агенција
за запошљавање, заступник у
осигурању). За упис у Регистар
привредних субјеката при­
вредни субјект (ни привред­
но друштво ни пре­д узетник)

права обрисати (или проме­
нити) залогодавац, тако да то
физичко лице остаје одговорно
целокупном својом имовином
за све обавезе које су до тре­
нутка брисања предузетника
из регистра настале у вези са
обављањем делатности. По­
следица оваквог одређења
коном нису забрањене, а за које
испуњава прописане услове.
Предузетник може оба­
вља­ти и старе и уметничке
занате и послове домаће ра­
ди­н о­с ти. Министар над­
лежан за послове привреде
ближе одређује послове који
се сматрају старим и умет­
www.legeartis.rs
не доставља потврду надлеж­
них инспекцијских служби о
испуњености услова у погледу
простора у коме се делатност
обавља, осим када је посеб­
ним законом прописано да је
за регистрацију и обављање
одређене делатности потреб­ 93
но прибавити такву потврду.

lege artis ● јануар 2013.

јесте и у надлежности судова, ничким занатима, односно Из изнетог произлази да сâм
па се у споровима као надле­ пословима домаће радино­ привредни субјект мора во­
жан неретко оглашава и суд сти, начин сертификовања дити рачуна о испуњености
опште надлежности. Из свега истих и вођење посебне еви­ услова за обављање дела­
произлази да је предузетни­ денције издатих сертифика­ тно­с ти. Обављање како
ка правилно означавати тако та. Посебним законом може пре­­те­жне делатности у спољ­
што се наведе име и презиме се условити регистрација или но­т р­го­вин­ском промету тако
и остали подаци о физичком обављање одређене делатно­ и оних споредних, више није
лицу, затим власник или вл., сти издавањем претходног усло­в ље­н о регистрацијом
у Реги­с тру привредних
субјеката. Предузетник чини
Добар пример за процену испуњености услова јесте Закон прекршај и казниће се нов­
о условима за обављање психолошке делатности, па тако чаном ка­з ном ако обавља
лице које самостално обавља психолошку делатност – пре­ делатност из места које не
дузетник може почети с радом и обављати делатност ако испуњава услове утврђене
има обезбеђену просторију за рад са испитаником, а кад је та прописом који уређује усло­
делатност везана за коришћење мерних инструмената и не­ ве за обављање те делатности
опходне психолошке мерне инструменте и услове за безбед­ (члан 87. став 6. Закона).
но чување мерних инструмената и резултата испитивања, с Као и привредна друштва
тим да ближе услове прописују споразумно министри над­ и други привредни субјекти,
лежни за послове здравља, просвете и социјалне зашти­ тако и предузетник обавља де­
те, а испуњеност услова утврђује министарство надлежно латност у циљу остваривања
за послове социјалне заштите у року од седам дана од дана прихода. Новчаном казном од
подношења захтева. 20.000 до 150.000 РСД казниће
се за прекршај физичко лице
 ако обавља делатност а то не
чини кроз прописане облике
обављања делатности.
Када говоримо о делатности
предузетника и предузетни­
ку као физичком лицу, сасвим
оправдано се намеће питање
– да ли је потребно да пре­
дузетник лично обавља
делатност или не. Пракса се
компанијско право
запосленог или члана породич­
ног домаћинства као пословође
уз писмено овлашћење.
Предузетник се ре­ги­стру­
је у Регистру привредних
субјеката. Поступак ре­ги­стра­
ци­је покреће се подношењем
ре­ги­с тра­ци­оне пријаве Аген­
ци­ји (у седишту АПР-а, у некој
од организационих јединица
одлуке Регистратора (поштом
на означену адресу или лич­
ним преузимањем у седишту
АПР-а или некој од организа­
ционих јединица).
При том, регистрациона
пријава оснивања пре­ду­
зетника је прописана, те се
подноси на прописаном об­
расцу (ЈРППС). Регистрацио­

опредељује за други одговор, АПР-а, у општинама с којима не пријаве промене и брисања

па је тако могуће да нас фри­
зира неко други (неко ко је
запослен код предузетника),
а не физичко лице регистро­
вано као предузетник (одно­
сно пословођа). По Закону о
приватним предузетницима
пре­дузетник је по дефиницији
94 морао самостално обављати
делатност, а оснивач радње
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Агенција има закључен спо­
разум или поштом). Пријава
се подноси на прописаном
обрасцу или ако образац није
прописан – у форми поднеска
у ком се наводе подаци о на­
зиву регистра коме се пријава
подноси (Регистар привредних
субјеката), предмету и врсти
регистрације, подносиоцу
нису прописане, али се на сајту
Агенције за привредне регистре
могу наћи понуђени обрасци.
Пуномоћје за подношење реги­
страционе пријаве мора бити
приложено. Уколико предузет­
ник пуномоћје даје лицу које
није адвокат, његов потпис као
властодавца мора бити оверен
од стране органа надлежног

могао је привремено престати пријаве (име, презиме, матич­ за оверу потписа (у случају
непосредно да води радњу и да ни број/број пасоша за стран­ адвоката, не постоји ова оба­
делатност радње настави преко ца, адреса), начину достављања веза). Агенција за привредне

ПРЕДУЗЕТНИШТВО И СЛОБОДНЕ ПРОФЕСИЈЕ

Посебним прописом може се одредити да се физичко лице уписано у посебан регистар, које
обавља делатност слободне професије, сматра предузетником у смислу Закона о привредним
друштвима. На пример, правни положај предузетника у систему спорта регулисан је одредбама
чланова 95–97. Закона о спорту („Службени гласник РС”, бр. 24/2011, 99/2011): на самостално
обављање спортске делатности примењује се Закон о привредним друштвима, ако законом о
спорту није другачије предвиђено. Према члану 13. тог закона, врхунски спортиста (рангиран
као такав у складу с Националном категоризацијом спортиста) може се професионално бавити
спортским активностима и делатностима у индивидуалним спортовима одређеним шифром
93.19, према Уредби о Класификацији делатности, поред осталог, и као самостални професио­
нални спортиста-предузетник. Предузетник у систему спорта може се, као и спортско привред­
но друштво, бавити пословима посредовања приликом преласка спортисте из једне у другу
спортску организацију ако испуњава услове за обављање ове делатности, прописане чланом
96. Закона. Предузетник из члана 97. Закона о спорту добит остварује обављањем, као претеж­
не, делатности спортског оспособљавања, спортског усавршавања и омогућавања спортског
вежбања трећим лицима, одређене шифром 85.51, према Уредби о Класификацији делатности
(школе тениса, фудбала, фитнес центри, кампови и сл.) и у пословном имену (називу) не може
користити реч „клуб” или „савез”. Индивидуални пољопривредник није предузетник, осим ако
посебним законом није другачије уређено.
регистре обезбеђује и ПИБ и
подноси пријаву на пензионо и
здравствено осигурање.
Подносилац регистраци­
оне пријаве промене података
може бити предузетник, ре­
гистровани прокуриста, реги­
стровани пословођа, лице које
пуномоћјем овласти предузет­
ник.
Подносилац регистрационе
пријаве брисања може бити:
● предузетник,
● лице које пуномоћјем овла­
сти предузетник.
Рок за одлучивање о пријави
износи 5 дана од дана пријема
пријаве. Када се пријава под­
носи поштом, као датум и вре­
ме њеног подношења, узимају
се датум и време пријема
пријаве у Агенцији, а не датум
предаје пошти (што је правило
за остале управне поступке).
Регистратор доноси решење
којим се пријава усваја и своју
одлуку објављује. Истовре­
мено с доношењем решења
објављују се и регистровани
подаци и документа. Уколи­
ко нису испуњени услови за
регистрацију (ненадлежност
за поступање по пријави, по­
датак или документ није пред­
мет регистрације, податак или
документ су већ регистровани),
решењем се одбацује пријава
и поступак се окончава без
могућности да подносилац
уз достављање неке допун­
ске документације утиче на
другачији исход поступка. Ако
Регистратор утврди да нису
испуњени остали услови из чла­
на 14. став 1. Закона о поступку
регистрације у Агенцији за
привредне регистре („Службе­
ни гласник РС”, бр. 99/11) до­
носи решење којим одбацује
пријаву и утврђује који услови
за регистрацију нису испуњени,
а подносилац у року од 30 дана
од дана објављивања таквог
решења може да поднесе:
● нову регистрациону пријаву
за регистрацију података о
чијој регистрацији је одлуче­
но тим решењем (нов захтев
за регистрацију), или поднесе
недостајућу и/или исправљену
документацију;
Предузетништво доноси
низ погодности.
● и плати половину од из­
носа прописане накнаде за
регистрацију која је пред­
мет пријаве (како је наве­
ден у образложењу решења о
одбацивању).
На овај начин задржава се пра­
во приоритета одлучивања за­
сновано подношењем прве
пријаве, с тим да је потреб­
но да у новој регистрационој
пријави обавезно наведе број
претходно одбачене пријаве.
У супротном пријава се сма­
тра као потпуно нов захтев,
и у том случају ће пријава
највероватније бити одбачена
(због недовољне накнаде и/или
недостајуће документације).
Достављање писменог от­
правка одлуке Регистратора
врши се на изричит захтев
подносиоца пријаве, стога
подносилац у пријави мора да
захтева достављање одлуке Ре­
гистратора и да одабере један
од понуђених начина доставе.
Уколико то не учини, писмени
отправак одлуке Регистратора
неће бити достављен, а подно­
силац садржину одлуке може
пронаћи на сајту Агенције.
Против одлука Регистрато­
ра подносилац пријаве може
поднети жалбу. У жалби се
обавезно наводи број и датум
www.legeartis.rs
одлуке која се жалбом побија,
разлози побијања, идентифи­
кациони подаци о подносио­
цу жалбе и потпис подносиоца
95
lege artis ● јануар 2013.
жалбе. Жалба се подноси ми­
нистру надлежном за положај
привредних друштава и дру­
гих облика пословања, преко
Агенције за привредне реги­
стре, у року од 30 дана од дана
објављивања одлуке. Ако под­
носилац пријаве изјави жал­
бу на решење којим је зах­
тев за регистрацију одбачен
(уз утврђивање услова који
нису били испуњени) и исто­
времено отклони недостатке
утврђене решењем, сматраће
се да радње предузете ради
отклањања утврђених недоста­
така нису ни предузете, одно­
сно наставиће се поступак по
жалби. То значи да подноси­
лац уз жалбу не може достави­
ти недостајућу или исправљену
документацију, односно да она
неће бити узета у обзир ако је
достављена уз жалбу.

компанијско право
96
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Ако Регистратор утврди да
је жалба неблаговремена, не­
допуштена или изјављена од
неовлашћеног лица, одбациће
жалбу својим решењем. Ако
утврди да је жалба основана,
измениће побијану одлуку
или ставити ван снаге решење
о одбацивању пријаве и донети
решење о усвајању пријаве. Ако
Регистратор у року од пет дана
од дана њеног пријема, жалбу
нити одбаци нити усвоји, без
одлагања је доставља надлеж­
ном министру, који о жалби
одлучује у року од 30 дана од
дана пријема жалбе у мини­
старству.
У пракси су могуће си­ту­а­ције
да се неке делатности на­ве­дене
у опису под истим бро­јем шиф­
ре делатности могу обављати у
форми предузетника, а неке –
не. У таквом случају у послов­
ном имену предузетника тачно
се наводи опис делатности и
региструје се само за то.
Трајање и
пословно име
Предузетник се региструје на
неодређено или на одре­
ђе­но време. Ре­ги­стра­ци­ја на
одређено време увек је усло­
вљена неким разлогом (на
при­мер, обављање само је­дне
по­сло­вне трансакције) и пред­
ста­вља својеврсну поруку по­
словним партнерима да ће се
том делатношћу бавити једно
време и то унапред одређено
време. Ако се предузетник ре­
ги­струје на одређено време, он
не може променити одлуку и
наставити делатност после ис­
тека тог периода, нити донети
одлуку о настављању делатно­
сти на неодређено време. На­
равно, може се поново реги­
стровати за исту делатност.
Обрнуто, ако се региструје
на неодређено време, увек се
може обрисати из Регистра.
Предузетник обавља делат­
ност под пословним именом.
Пословно име предузетника
обавезно садржи име и прези­
ме предузетника, опис претеж­
не делатности, ознаку „преду­
зетник” или „пр” и седиште.
Пословно име може да садржи
и посебан назив, као и озна­
ке којима се ближе одређује
предмет пословања предузет­
ника (не мора да са­држи на­
зив). Пословно име предузет­
ника се региструје и мора да
се разликује од назива другог
предузетника, тако да не из­
азива заблуду о идентитету с
другим предузетником или
заблуду у погледу предмета
пословања предузетника.
Пословно име је на српском
језику, на ћириличном или ла­
тиничном писму.
Поред пословног имена,
предузетник може да кори­
сти и скраћено пословно
име, под истим условима под
којим користи и пословно
име и оно обавезно садржи
име и презиме предузетни­
ка, ознаку „предузетник” или
„пр” и назив, и то су обавез­
ни елементи скраћеног по­
словног имена предузетника.
При том, назив у скраћеном
пословном имену мора бити
идентичан називу у послов­
ном имену, односно, не могу се
користити скраћенице назива,
акроними и слично. Одредбом
члана 14. став 1. тачка 8. За­
кона о поступку регистрације
у Агенцији за привредне ре­
гистре прописано је да по
пријему пријаве Регистратор
проверава да ли је у регистру
који поступа по пријави под
истим називом већ регистро­
вано друго правно лице или
предузетник, или је већ подне­
та при­ја­ва за регистрацију под
истим називом, или је назив
већ резервисан, односно да ли
је назив одређен у складу са за­
коном. Уколико постоји назив
који је идентичан или сличан
траженом називу, пријава ће
бити одбачена.
Седиште и
пословођење
Пословно име региструје се
без адресе седишта (улице и
броја). Региструје се место се­
дишта предузетника. Пре­д у­
зетник чини прекршај ако не
истакне своје пословно име у
свом седишту, као и на другом
месту обављања делатности у
складу са чланом 87. став 5. За­
кона.
Седиште предузетника је
место из којег управља оба­вља­
њем делатности. Пре­ду­зет­ник
може обављати де­лат­ност и
изван седишта (из­дво­је­но ме­
сто). Издвојено место се ре­
ги­струје. Предузетник може
оба­вљати делатност и ван
одре­ђеног простора (по пози­
ву странке, од места до места
и сл.) када је по природи саме
делатности такво обављање
делатности једино могуће или
уобичајено. Предузетник је
 ШТА СВЕ МОЖЕ И НЕ МОЖЕ ДА СЕ НАЂЕ У ПОСЛОВНОМ ИМЕНУ
Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне
форме и да изазива заблуду у погледу претежне делатности предузетника. Другим речима,
пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи, ознака правне форме у пословном
имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (не сме да упућује на неку другу
правну форму), а евентуални опис предмета пословања мора бити у складу с регистрованом
претежном делатношћу.
Предузетник чија је претежна делатност трговина, не може у свом пословном имену ко­
ристити опис „за услуге и консалтинг” јер би овакав опис стварао заблуду у погледу претежне
делатности предузетника.
Пословно име и преводи пословног имена могу да садрже назив Републике Србије или

www.legeartis.rs
њене територијалне јединице и аутономне покрајине, као и њихове придевске облике уз
претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или
међународне организације и њихове придевске облике такође уз сагласност надлежног ор­
гана те државе или међународне организације.
Назив предузетника може да садржи лично име другог физичког лица уз његову сагласност
(сагласност његових законских наследника).
Предузетник може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног
97
пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не пре­
води). Уколико предузетник жели да користи превод пословног имена или скраћеног послов­

lege artis ● јануар 2013.

ног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.
Назив предузетника може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи
или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Ова
могућност односи се само на назив, не и на цело пословно име субјекта регистрације.

дужан да истакне своје послов­
но име у свом седишту, као и на
сваком издвојеном месту. Ме­
сто обављања делатности мора
испуњавати услове утврђене
прописима за обављање те
делатности. Тако се правил­
ницима о условима у погледу
техничке опремљености про­
стора за обављање одређених
делатности прописују усло­
ви који се тичу, на пример,
грађења објекта, постављања
на јавној површини, фискалне
касе, начина услуживања куп­
ца (од стране продавца или
самопослуживање), полица,
столова, прописаних ознака
(о забрани продаје дуванских
производа малолетним лици­
ма), површине објекта, броја
улаза, шалтера, квалитета
подова, зидова и таванице,
хигијене и одржавања чистоће,
употребе воде, заштите на
раду, унапређења животне сре­
дине, санитарно-хигијенских
услова и сл.
Предузетник чини прекршај
и казниће се новчаном казном
ако обавља делатност из места
које није регистровано (осим
у случају када је по природи
саме делатности обављање де­
латности ван тог места једино
могуће или уобичајено, члан
87. Закона), ако не истакне
своје пословно име у свом се­
дишту, као и на другом месту
обављања делатности у складу
са ставом 5. истог члана, ако
обавља делатност из места које
не испуњава услове утврђене
прописом који уређује усло­
ве за обављање те делатности
(став 6. истог члана).
Писаним овлашћењем
пре­ду­зетник пословођење
може поверити пословно
спо­с обном физичком лицу.
По­сло­вођење може бити оп­
ште или ограничено на једно
или више издвојених ме­
ста обављања делатности.
 По­сло­во­ђа мора бити у радном
односу код предузетника. Из­
узетно, ако је предузетник из
оправданих разлога привреме­
но одсутан (болест, шко­ло­ва­
ње, избор на функцију и сл.), а
нема запосленог по­сло­во­ђу, он
може опште по­сло­во­ђење по­
верити члану свог по­ро­дичног
домаћинства за време тог одсу­
компанијско право
Предузетник чини прекршај
и казниће се новчаном казном
ако обавља делатност пре­
ко пословође који није реги­
строван или који не испуњава
посебне услове који су про­
писани у погледу личних ква­
ли­ф и­к а­ц и­ј а предузетника
(члан 89. Закона), као и ако
он или лице које запошљава
делатност. Прекид обављања
делатности се региструје и не
може се утврђивати ретроак­
тивно.
Престанак рада
Предузетник губи својство
предузетника брисањем из ре­
гистра привредних субјеката.
Брисање предузетника из ре­

ства, без обавезе да га запосли.
Пословођа се региструје и има
својство законског заступника.
Ако су за обављање делатности
предузетника прописани по­
себни услови у погледу личних
квалификација предузетника,
и пословођа мора да испуњава
те услове. Лица која раде за
98 пре­д у­зетника морају бити у
радном односу код предузет­
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
не испуњава услове утврђене
прописом којим се уређује
заштита становништва од за­
разних болести и ако користи
рад лица која код њега нису у
радном односу.
Предузетник издаје про­
куру лично и не може пренети
овлашћење за издавање проку­
ре на друго лице.
Предузетник је у обавези
гистра врши се због престанка
обављања делатности.
Предузетник престаје са
обављањем делатности одјавом
или по сили Закона. Предузет­
ник одјаву не може извршити
с даном који је ранији од дана
подношења пријаве о престан­
ку рада надлежном регистра­
ционом органу, а брисање из
регистра се не може вршити

ника или ангажована по дру­ да о периоду прекида оба­вља­ ретроактивно.

гом основу.
Изузетно, члан породичног
домаћинства предузетника
може радити без заснивања
радног односа:
1) повремено током дана и то
искључиво у седишту, ако је
његово присуство неопход­
но због природе делатности
пре­д у­зет­ника (да се трговач­
ка рад­ња предузетника не би
затва­рала током радног време­
на, да би се утоварила роба, да
би се очистио пословни про­
стор и сл.);
2) привремено током оспо­со­
бља­в ања за обављање де­ла­
тно­с ти старих и уметничких
заната, односно послова до­ма­
ће радиности, ако предузетник
обавља ту делатност;
3) у време када предузетник
ко­ри­с ти годишњи одмор у
скла­ду са законом.
ња делатности истакне оба­ве­ Предузетник престаје с ра­
штење на месту у коме обавља дом по сили Закона:
НЕЛОГИЧНОСТ
Према Закону о стечају један од услова за стечајног управни­
ка јесте да је регистрован као предузетник или члан друштва
лица (исти услови важе и за приватне извршитеље). Пози­
тивни закони у Републици Србији, међутим, не дозвољавају
да једна посебна врста трговаца – брокери – као предузет­
ници обављају делатност пријема и преноса налога који
се односе на продају и куповину финансијских инструме­
ната, извршење налога за рачун клијента. Упоређујући, с
једне стране, одговорност стечајног управника, потребне
квалификације за обављање тог посла и, с друге стране,
природу брокерског посла која се своди на пријем и пре­
нос налога (без саветовања за трговину, без ангажовања
сопствених средстава, без доношења одлука), и посебно
имајући у виду да је одговорност физичког лица за обавезе
неограничена, остаје нејасно зашто је законодавац овако
поступио. Додајмо томе и практичну чињеницу да би било
знатно пријатније пословати само с једном особом уместо с
целим брокерско-дилерским друштвом.

На сајту АПР-а омо­гу­ће­на
је претрага већ регистро­
ваних или резервисаних
назива. Назив се резерви­
ше у корист подносиоца
при­јаве за резервацију
на рок од 60 дана од дана
објаве, који се уз поновну
уплату накнаде, пре исте­
ка рока на који је резер­
висан, може обновити на
накнадни рок од 60 дана.
1) смрћу или трајним губитком
пословне способности;
2) истеком времена, ако је
обављање делатности реги­
стровано на одређено време;
3) ако му је пословни рачун у
блокади дуже од две године,
на основу захтева за брисање
предузетника из регистра који
поднесе Народна банка Србије
или Пореска управа;
4) ако је правноснажном пре­
судом утврђена ништавост
регистрације предузетника;
5) ако му је правноснажном
пресудом, извршном одлуком
надлежног органа или суда ча­
сти коморе у коју је учлањен из­
речена мера забране обављања
делатности;
6) у случају престанка важења
одобрења, сагласности или
другог акта надлежног органа
који је у складу са чланом 4.
став 2. Закона посебним за­
коном прописан као услов за
регистрацију;
7) у другим случајевима про­
писаним законом.
У случају смрти или губит­
ка пословне способности
пре­­ду­зет­ни­ка, наследник, од­­­
но­­сно члан његовог породи­
чног домаћинства (брачни
друг, деца, усвојеници и ро­
ди­те­љи), који је при том и сâм
пословно способно физич­
ко лице, може наставити
обављање делатности на осно­
ву решења о наслеђивању
или међусобног споразума о
наставку обављања делат­
ности, који потписују сви на­
следници, односно чланови
породичног домаћинства (у
року од 30 дана од дана смрти
предузетника пријављује се
наставак обављања делат­
ности регистру). Пословно
спо­соб­ни наследник може на­
ставити обављање делатности
предузетника и за живота
предузетника ако то право
врши на основу расподеле зао­
ставштине за живота у складу
с прописима којима се уређује
наслеђивање.
Предузетник може донети
одлуку о наставку оба­вља­
ња делатности у форми
при­­вред­ног друштва, при
чему се примењују одредбе
За­ко­на о оснивању дате фор­
ме друш­тва. У Регистру се
исто­­вре­­ме­­но спроводи бри­­са­
ње предузетника из реги­с тра
при­вред­них субјеката и ре­ги­­
стра­­ци­­ја оснивања привред­
ног друштва које преузима сва
права и обавезе предузетника
на­стале из пословања до тре­
ну­тка оснивања тог привред­
ног друштва.
Предузетници се могу удру­
живати у пословна удружења
(ради постизања заједничких
интереса).
Осим изрицања новчане
казне, предузетнику се за пре­
кр­шаје одузима и имовинска
корист остварена извршењем
прекршаја, а може се изрећи и
мера забране обављања делат­
ности у трајању од шест месеци
до годину дана и на лицу места
наплатити казна у износу од
20.000 РСД.
Да ли бити
предузетник?
www.legeartis.rs
Неограничена одговорност за
обавезе често се наводи као
мана пословања у форми пре­
ду­зетника. Одговорној особи
која послује у складу са зако­
ном и испуњава преузете оба­
везе уз уважавање потребних 99
стандарда, ова околност не би
lege artis ● јануар 2013.
требало да смета.
Осим тога, предузетник у
пословању има мање тро­­шко­
ва, на пример, око ре­ги­с тра­
ције у Регистру привредних
субјеката, не мора водити
двојно књиговодство, може
паушално да плаћа порез, каз­
не за прекршаје су блаже, сâм
организује свој начин рада,
може запослити неограничен
број лица и остварити велики
обим пословања, а од 1. октобра
2012. године укинута је такса за
оба­ве­шта­ва­ње о разврставању
правних лица по делатностима
и одређивање матичног броја.
Уз бројне подстицаје разним
субвенцијама, старт-ап креди­
тима, обукама и олакшицама,
којима се у Србији подстиче
предузетништво, све су то раз­
лози који ће неког определити
за овакав начин обављања де­
латности.

компанијско право
100
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Искључење члана друштва са
ограниченом одговорношћу
Искључење члана друштва са ограниченом одговорношћу, као начин
престанка својства члана друштва супротан добровољном престанку
својства члана у виду института иступања члана, могућ је по основу
скупштинске одлуке, као и по основу судске пресуде о искључењу члана
Искључење члана
друштва одлуком
скупштине
С
војство члана друштва
може престати по осно­
ву донете скупштин­
ске одлуке, с тим што је ово
могућ начин искључења
чла­на само у једном случају.
Наиме, члан друштва може
се искључити одлуком скуп­
штине само због неиспуњења
обавезе уплате, односно уно­
са улога, прописане одредбом
члана 46. Закона о привред­
ним друштвима. У свим оста­
лим случајевима, искључење
и промену чланског одно­
са у вези са искључењем, ако
постоје оправдани разлози за
искључење, могуће је спрове­
сти само судским путем (дакле,
по основу правноснажне пре­
суде о искључењу члана).
Дакле, ако члан друштва
пропусти да изврши своју оба­
везу уплате, односно уноса уло­
га, друштво би свакако могло
да поднесе тужбу против члана
са захтевом да се члан обавеже
да испуни своју обавезу, па ће
правноснажна и извр­шна пре­
суда бити евентуални основ и за
поступак принудног извршења.
Уколико се дру­ш­тво одлучи на
подношење тужбе, није у оба­
вези да члану упути претходну
опомену, пре њеног подношења.
Друштво, ме­ђутим, може и да
оптира за дру­гу варијанту – да
позове чла­на друштва (писаним
путем) да изврши своју обавезу
у на­к­надном року који не може
бити краћи од 30 дана од дана
слања позива. Предуслов за ис­
кљу­чење јесте упућивање овог
позива, са остављањем додат­
ног рока за испуњење обавезе.
Овде је интересантно приме­
тити да се законодавац у вези
с начином рачунања рокова
определио за решење које не
иде у прилог члану, па се тако
додатни рок за испуњење рачу­
на од дана одашиљања, а не од
дана пријема позива. Што се
тиче садржине позива, друшт­
во је у обавези да у позиву упо­
зори члана да ће бити искључен
из друштва уколико пропусти
да своју обавезу изврши и у на­
кнадно остављеном року. У вези
с позивом и ње­го­вим слањем, за
друштво на­ста­је још једна оба­
веза, а то је да у року од три дана
од дана сла­ња позива објави
позив и на интернет страници
Регистра привредних субјеката,
у трајању које не може бити
краће од рока који је дат члану
за накнадно испуњење обаве­
зе. Према томе, Регистру при­
вредних субјеката се доставља
позив упућен члану и битно
је да друштво не пропусти да
поступи по наведеном захтеву
будући да ће Регистратор Ре­
гистра привредних субјеката,
при испитивању испуњености
услова за регистрацију тра­
жене промене чланског од­
носа по основу искључења
члана, а у случају када је разлог
за искључење члана неуплата,
односно неуношење улога, про­
верити да ли је поступљено на
описани начин, односно да ли је
позив члану објављен на интер­
нет страни Регистра привред­
них субјеката. Уколико би било
утврђено да позив претходно
није објављен, регистрациона
пријава била би одбачена.
Скупштинска одлука о ис­
кљу­че­њу члана доноси се дво­
тре­ћинском већином гласова
преосталих чланова дру­штва,
осим ако је оснива­чким ак­
том другачије одређено (зна­
чи друга већина, обична или
квалификована). Дакле, за­
конска претпоставка јесте

вишегодишњим искуством у домену привредног права
двотрећинска већина, али
како се ради о диспозитивној
норми, чланови друштва би
ово питање могли уредити
и другачије. Штитећи прин­
цип равноправности чланова
друштва, законодавац се, ме­
ђу­тим, одлучио за једно об­ли­
га­тор­но решење, а то је да када
се доноси одлука о искључењу
члана, она се може донети само
у односу на све чланове друшт­
ва који нису извршили своју
обавезу уплате, односно уноса
улога у друштво, ни у накнадно
остављеном року.
Донета одлука о искључењу
члан(ов)а друштва, основ је
за брисање искљученог чла­
на из Регистра привредних
субјеката. Законом је изричи­
то прописано да искључењем
члана друштва удео тог члана
постаје сопствени удео друшт­
ва, а искључени члан нема пра­
во на накнаду за свој удео. Да­
кле, уз регистрациону пријаву
промене чланског односа, при­
лаже се скупштинска одлу­
ка, а самом пријавом тражи
се брисање искљученог члана/
ова и уместо искљученог чла­
на/ова, упис сопственог удела
друштва. Практично, у овом
случају друштво би имало соп­
ствени удео који није у целости
уплаћен, односно унет.
У погледу позиције искљу­
ченог члана, поред наведеног
да он нема право на накнаду за
свој удео, он остаје у обавези
да уплати, односно унесе упи­
сани улог и изврши додатне
уплате на које је био обавезан,
али само под условом да је на­
ведено неопходно за намирење
ЈЕЛЕНА ЧОЛИЋ
специјалиста за корпоративно управљање с
kompanijsko.pravo@legeartis.rs
поверилаца друштва. Другим
речима, искључени члан
неће бити у обавези да
уплати односно унесе упи­
сани улог, нити да изврши
додатне уплате на које је
био обавезан, ако то није
неопходно за намирење
поверилаца друштва. Уко­
лико, међутим, постоји од­
говорност за извршење, она
постоји и на страни стицаоца
и на страни преносиоца удела,
ако је тог преноса било, а све
по принципу солидарне одго­
ворности, прописане одред­
бом члана 175. став 2. Закона
о привредним друштвима. За­
коном је установљено право
друштва да, независно од свега
наведеног, поднесе тужбу про­
тив искљученог члана, којом
ће захтевати накнаду штете.
Наравно, на самом друштву
је да докаже постојање штете,
њене висине, као и узрочно-
-последичне везе између ште­
те и пропуштања од стране
искљученог члана.
Искључење члана
одлуком суда
Разлози за искључење члана од­
луком суда таксативно се наво­
де у Закону, али се може рећи да
су доста широко постављени,
те да су замисливе разне си­
ту­ације у којима би друш­тво
било легитимисано да суду
поднесе тужбу којом ће тра­
жити да суд донесе пресуду о
искључењу члана. То су разлози
предвиђени оснивачким актом
или други оправдани разлози, а
нарочито они побројани одред­
бом члана 196. Закона. Дакле,
поред разлога који могу бити
предвиђени оснивачким актом,
exempli causa се наводе:
1) проузроковање штете дру­
штву намерно или грубом не­
па­жњом;
2) неизвршавање посебних
(тзв. фидуцијарних) ду­жно­сти
према друштву прописаних за­
коном или оснивачким актом
(међу посебне дужности пропи­
сане законом спадају: дужност
www.legeartis.rs
пажње, дужност избегавања
сукоба интереса, дужност по
основу сукоба интереса, дуж­
ност неконкуренције друштву,
дужност чувања пословне тајне
друштва);
3) спречавање или у значајној
мери отежавање пословања 101
друштва, својим радњама или
lege artis ● јануар 2013.
пропуштањем, противно осни­
вачком акту.
У вези с побројаним разлози­
ма, законодавац их наводи
при­ме­ра ради, користећи се
тер­ми­ном „нарочито”, што да­
ље значи да долазе у обзир и
не­ки други разлози као основ
да дру­штво поднесе тужбу за
искључење члана.
Одлуку о подношењу туж­
бе доноси скупштина и то
већином гласова присутних
чла­но­ва, осим ако је оснива­
чким актом одређена друга
ве­ћи­на. Уз тужбу може бити
поднет и предлог за од­ре­ђи­ва­ње
привремене мере, којом би се
од суда тражило да одреди при­
времену меру суспензије права
гласа члана чије се искључење
тражи, као и других права тог
члана друштва или привре­
мену меру увођења принудне

компанијско право
102
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
управе у друштво, ако нађе да
је то нужно и оправдано ради
спречавања настанка штете за
друштво. Чини се да је увођење
принудне управе једино могуће
и оправдано у ситуацији када се
ради о члану који је и једини за­
конски заступник друштва.
Оснивачким актом друштва
не може се унапред искључити
право друштва да поднесе туж­
бу за искључење члана друш­
тва, нити искључити право
искљученог члана друштва на
накнаду вредности удела (на
коју члан друштва нема право
у случају искључења одлуком
скупштине, због специфично­
сти основа – неуплата, односно
неуношење улога). Као дирек­
тно супротна закону, оваква
одредба оснивачког акта била
би ништава.
Када је реч о роковима за по­
дно­шење тужбе за ис­кљу­чење
члана, законом је на­чи­њена
разлика између суб­јек­тивног
и објективног рока за њено
подношење. Субјективни рок
за подношење тужбе износи
шест месеци у односу на дан
сазнања за разлог искључења,
односно објективни рок је три
године од дана настанка осно­
ва искључења.
Правна последица искљу­
че­ња, и у описаној ситуацији
када је искључење члана по­
сле­дица донете судске одлу­
ке о искључењу, јесте да удео
ис­кљу­ченог члана постаје соп­
ствени удео друштва. Уколико
је реч о уписаном улогу члана
(дакле, није уплаћен, односно
унет улог), искључење члана не
ослобађа га обавезе да уплати,
односно унесе уписани улог,
као ни извршења додатних
уплата на које је члан био оба­
везан. Ова обавеза је условна,
односно постоји само ако је на­
ведено неопходно за намирење
поверилаца друштва.
Накнада за удео у
случају искључења
члана одлуком суда
Члан друштва који је пресу­
дом суда искључен има право
на подношење тужбе против
друштва, којом ће тражити на­
кнаду вредности свог удела.
Рок за подношење тужбе јесте
180 дана, рачунајући у односу
на дан правноснажности пре­
суде о искључењу члана. Уко­
лико би тужба била поднета
по протеку овог рока, морала
би бити одбачена.
Када је у питању из­ра­чу­на­
ва­ње ове накнаде, законодавац
је начин њеног одређивања ве­
зао за две тачке. Прва је виси­
на вредности дела ликвидаци­
оног остатка који би припао
искљученом члану сразмерно
његовом уделу у основном ка­
питалу друштва, а друга везив­
на тачка јесте одређивање тре­
нутка према коме се одређује
висина вредности ликвидаци­
оног остатка и тај тренутак се
везује за дан правноснажно­
сти пресуде о искључењу чла­
на из друштва. Дакле, потреб­
но је утврдити висину вред­
ности дела ликвидацио­
ног остатка који би припао
искљученом члану сразмер­
но његовом уделу у основ­
ном капиталу друштва и то
на дан правноснажности
пресуде о искључењу, па се
на тај износ коначно обрачу­
нава камата у висини есконт­
не стопе Народне банке Србије
увећане за 2% почев од дана
правноснажности пресуде о
искључењу. Све наведено важи
уколико оснивачким актом
није одређено другачије. Дакле,
оснивачким актом је и вред­
ност према којој се утврђује
висина накнаде, као и вре­
менски тренутак према којем
се одређивање накнаде врши,
могуће утврдити другачије.
Приликом одређивања накна­
де, суд одређује и рок за испла­
ту, а приликом одређивања
рока за исплату имаће у виду
фи­нан­сиј­ску ситуацију у којој
се дру­штво налази и очекиване
при­ходе друштва у редовном
току пословања. Међутим, суд
се мора кретати у одређеним
законом утврђеним рокови­
ма, па тако тај рок не би мо­
гао бити дужи од две године од
дана правноснажности пресу­
де, осим ако оснивачким ак­
том није одређен дужи рок (ни
оснивачким актом не би могао
бити одређен рок који је дужи
од пет година).
У погледу исплате накнаде
одређене пресудом, имају се
сходно применити одређена
пра­ви­ла о исплати накнаде, која
се примењују у случају исплате
накнаде за удео члану друштва
који је иступио, па тако друш­
тво може исплаћивати накнаду
за удео члану друштва само из
средстава резерви друштва које
се могу користити за те наме­
не, односно средстава остваре­
них продајом сопственог удела
Одлукa о искључењу члана друштва

На основу одредбe члана 48. став 7. и члана 195. Закона о привредним друштвима („Сл.
гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011) Скупштина друштва са ограниченом одговорношћу
(навести пословно име привредног друштва),
дана (навести датум доношења одлуке), доноси:

Одлуку
о искључењу члана друштва
Члан 1.
Чланови друштва, (навести имена чланова друштва),

www.legeartis.rs
преузели су оснивачким актом друштва (или на други начин – навести на који), обавезу да
уплате/унесу у друштво следећи улог: (навести
улог у вези с којим су чланови друштва преузели обавезу да га уплате, односно унесу.
Примера ради, преузели су обавезу уплате по 200.000 динара на име улога у друштво или
уноса камиона или неких других одређених ствари).
Члан 2.
Дана (навести датум), друштво је упутило позив члану друштва 103
(навести име члана друштва који није извршио
своју обавезу према друштву), да изврши своју обавезу уплате/уноса у друштво улога и

lege artis ● јануар 2013.

у позиву га је упозорило на то да ће у случају да пропусти да своју обавезу изврши у
накнадном року бити искључен из друштва.
Члан 3.
За извршење обавезе, члану друштва остављен је рок од 45 дана (навести рок који је
остављен члану за извршење обавезе, с тим што овај рок, који само друштво дискреционо
одређује, не може бити краћи од 30 дана рачунајући од дана слања позива).
Члан 4.
Констатује се да је позив упућен члану да изврши своју обавезу објављен и на интернет
страници регистра привредних субјеката.
Члан 5.
С обзиром на то да је члан друштва пропустио да и у накнадно остављеном року изврши
обавезу уплате/уноса улога у друштво, скупштина доноси одлуку о искључењу члана, у
вези с чим се констатује да удео искљученог члана постаје сопствени удео друштва, а члан
друштва нема право на накнаду за свој удео.
Члан 6.
Ова одлука основ је за подношење регистрационе пријаве брисања искљученог члана
друштва из регистра привредних субјеката.
За Скупштину
председник Скупштине:

 Тужба за искључење члана с предлогом за одређивање привремене мере

ПРИВРЕДНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ, дана

ТУЖИЛАЦ: (навести пословно име привредног друштва,
седиште, матични број, ПИБ), кога заступа адвокат из Београда
(пуномоћје у прилогу)
ТУЖЕНИ: Петар Петровић из Београда, адреса
Ради: искључења члана
компанијско право

Вредност предмета спора: динара

Тужба у примерака, са прилога

Тужба
за искључење члана с предлогом за одређивање привремене мере

Тужилац је као правни субјект уписан у Регистар привредних субјеката решењем

104
Регистратора Регистра привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре БД
00/2009 од дана . Основ уписа у Регистар био је конститутивни акт друштва,
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који је закључен између оснивача (навести име и презиме,

односно пословно име лица која су основала друштво), који су оверили оснивачки акт пред
Другим основним судом у Београду, Ов бр. . Дакле, тужени је члан друштва од
закључења наведеног акта о оснивању.

Прилог:
– оснивачки акт друштва
– копија решења о оснивању
– извод из АПР-а

Одредбом члана 196. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и
99/2011) прописано је да друштво може тужбом коју подноси надлежном суду захтевати
искључење члана друштва, из разлога одређених оснивачким актом или из других
оправданих разлога, а нарочито ако члан друштва: 1) намерно или грубом непажњом
проузрокује штету друштву; 2) не извршава посебне дужности према друштву прописане
овим законом или оснивачким актом; 3) својим радњама или пропуштањем, противно
оснивачком акту, закону или добрим пословним обичајима, спречава или у знатној мери
отежава пословање друштва. Одлуку о подношењу тужбе доноси скупштина већином
гласова присутних чланова, осим ако је оснивачким актом одређена већа већина. На
захтев друштва суд може одредити привремену меру суспензије права гласа члана
друштва чије се искључење тражи, као и других права тог члана друштва или привремену
меру увођења принудне управе у друштво, ако нађе да је то нужно и оправдано ради
спречавања настанка штете за друштво.
У наставку дајемо пример:

Тужени члан друштва, као лице које у складу са одредбом члана 61. Закона о привредним
друштвима спада у круг лица која имају посебне дужности према друштву, те у вези с
тим има и обавезу дужности пажње доброг привредника, у складу са одредбом члана 63.
став 1. Закона, проузроковао је штету друштву тако што је без сагласности скупштине
друштва, као и без сагласности заступника друштва, а у својству законског заступника
друштва закључио уговор о бескаматном зајму са , чиме је оштетио
друштво за динара.

www.legeartis.rs
Доказ:
– уговор о зајму

Тужени последње две године својим радњама знатно отежава пословање друштва, тако
што блокира доношење одлука скупштине друштва, што доводи до опадања пословних
прихода друштва, а што се може утврдити анализом финансијских извештаја за претходне
две године, имајући у виду да је тужени директно допринео неусвајању одређених
105
пословних одлука (навести којих), чија би реализација довела до пораста добити друштва.

lege artis ● јануар 2013.

Доказ:
– анализа финансијских извештаја

Тужени својим понашањем нарушава и углед друштва, с обзиром на то да је у више

наврата физички и вербално напао другог члана друштва , а
потом и прокуристу друштва , те да су у вези са овим поступцима
туженог у току кривични поступци пред Првим основним судом. О овим инцидентима
и нападима било је писано у одређеним новинским чланцима, у којима се помиње и само
привредно друштво, чији су чланови, односно прокуриста актери. Несумњиво је да се
овим нарушава пословни углед друштва. Коначно, због понашања туженог на седницама
скупштине друштва, дана и дана , није било могуће одржати
седницу до краја, те је дошло до прекида.

Доказ:
– списи предмета Првог основног суда
– записници с наведених седница скупштине
– новински чланци из дневних листова Политика и Блиц

Због претходно описаног понашања туженог, скупштина друштва донела је одлуку,

на седници друштва дана , да пред надлежним судом покрене поступак
искључења члана из друштва.
 Доказ:
– скупштинска одлука

Тужилац предлаже да суд донесе пресуду:

I Туженом искључењем престаје статус члана друштва

, даном правноснажности пресуде, а пресуда ће бити основ
да се у регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре изврши
компанијско право

регистрација брисања туженог члана друштва , са уделом

од % у привредном друштву , те да се на место
искљученог члана упише сопствени удео друштва.

II Обавезује се тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка према важећој АТ и ТТ,

као и спецификацији која ће бити достављена до закључења главне расправе, а у року од 8
дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Такође, тужилац истиче и предлог за одређивање привремене мере.

106 Наиме, одредбом члана 196. став 3. Закона о привредним друштвима прописано је да
на захтев друштва суд може одредити привремену меру суспензије права гласа члана
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

друштва чије се искључење тражи, као и других права тог члана друштва или привремену
меру увођења принудне управе у друштво, ако нађе да је то нужно и оправдано ради
спречавања настанка штете за друштво. Како тужени члан друштва, који је уједно и
његов законски заступник, не поступа у складу с пажњом доброг привредника, односно
води послове друштва тако да друштву наноси и материјалну и нематеријалну штету,
на тај начин што (у даљем тексту
образложити понашање туженог члана и наведено поткрепити доказима).

У складу с наведеним, тужилац предлаже да суд, у циљу спречавања настанка

ненадокнадиве штете за друштво, донесе привремену меру следеће садржине:

I Усваја се предлог тужиоца за одређивање привремене мере, с трајањем до правноснажног

окончања спора, па се уводи принудна управа и именује принудни управник, који ће
вршити овлашћења законског заступника друштва.

II Даном доношења овог решења суспендују се заступничка овлашћења регистрованог

директора друштва и донето решење је основ за упис именованог принудног управника
друштва.

У Београду, дана
За тужиоца, адвокат

дру­штва стеченог искључењем
чла­­на. Све док члан друштва
не бу­де исплаћен у целости,
дру­­штво не може делити до­­
бит својим члановима и ду­­
жно је да остварену добит
ра­­спо­­ре­­ди у резерве које ће
се ко­ри­стити за исплату чла­
на/ова, као и да сва средства
оства­рене добити користи
ис­к љу­чи­во за исплату на­
кнаде за удео искљученом
члану.
У варијанти да друштво не
исплати досуђену накнаду чла­
ну друштва који је искључен у
року који је одређен пресу­
дом, искључени члан друш­
тва може тражити принудно
извршење, али само продајом
сопственог удела које је друш­
тво стекло од њега. Ако, ме­
ђу­тим, добијена средства
(про­дајом сопственог удела
у извршном поступку) нису
довољна за намирење по­
тра­живања члана друштва
који је искључен у погледу
досуђене накнаде, преоста­
ли део потраживања се гаси.
Располагање
сопственим уделом
Дакле, како је искључење чла­
на један од основа стицања
сопственог удела друштва, то
се поставља питање када је
друштво стекло сопствени удео
(по овом или неком другом за­
конском основу), каква је прав­
на судбина тог удела и на који
начин се располаже сопственим
уделом. Наведено је прописано
одредбом члана 159. Закона о
привредним друштвима. Одлу­
ку о располагању сопственим
уделом доноси скупштина и
то обичном већином гласова
свих чланова друштва, осим
ако другачије није предвиђено
оснивачким актом (могућност
да се оснивачким актом утвр­ди
мања или већа већина у односу
на обичну, али не и да се питање
одлучивања о судбини сопстве­
ног удела пренесе на други ор­
ган; искључива на­длежност
скупштине за одлучивање о
овом питању). Одлука о ра­
спо­ла­гању сопственим уделом
може бити:
1) Да се сопствени удео распо­
дели члановима друштва сраз­
мерно учешћу њихових удела у
основном капиталу друштва.
У овом случају, прави­ло је да
се сопствени удео расподељује
члановима сразмерно учешћу
њихових удела у основном ка­
питалу. Од наведеног је, ме­ђу­
тим, могуће одступити, па се
тако, изузетно, сопствени удео
може расподелити члановима
друштва несразмерно учешћу
њихових удела у основном ка­
пи­талу друштва само на основу
једногласне одлуке скупшти­
не, уколико оснивачким актом
није другачије одређено;
2) Да се сопствени удео прене­
се члану друштва или трећем
лицу уз накнаду, у ком случају
сваки члан друштва има пра­
во прече куповине сразмерно
висини свог удела у друштву.
Овде је интересантно да када
је у питању установљавање
права прече куповине у ко­
рист чланова, норма је импе­
ративне природе и не постоји
могућност да се оснивачким
актом нормира другачије. Ово
законско решење другачије
је од оног које се има приме­
нити код преноса удела члана
друштва, када се оснивачким
актом право прече куповине
може искључити. Дакле, док се
у тој ситуацији право прече ку­
повине може уредити на начин
који је другачији од законског,
у случају располагања сопстве­
ним уделом, право прече купо­
вине дејствује у корист чланова
www.legeartis.rs
и није га могуће искључити
оснивачким актом;
3) Да се сопствени удео по­
ништи, уз обавезу поштовања
спровођења поступка сма­ње­
ња основног капитала, што
претпоставља двостепеност са­
мог поступка, односно нај­пре 107
се доноси одлука о сма­њењу
lege artis ● јануар 2013.
капитала, која се ре­ги­стру­је и
објављује на интернет страни
Регистра привредних субјеката,
па се тек по истеку законом
утврђених рокова подноси ре­
гистрациона пријава смањења
капитала. Дакле, ради се о при­
мени одредаба о смањењу ка­
питала, које дејствују с циљем
заштите поверилаца.
Законом није утврђен рок у
ко­јем се мора донети одлука о
располагању сопственим уде­
лом, односно о њиховом по­ни­
ште­њу ако сопственим уделом
није располагано. Ово је разли­
чи­то у односу на наш ранији
За­кон о привредним друштви­
ма, који је прописивао обавез­
но поништење сопственог уде­
ла, у року од годину дана од
да­на њиховог стицања, уколи­
ко се сопственим уделом у том
периоду не би располагало.
 Подаци од значаја за рад
пословних субјеката
Износи личних примања запослених
ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3.
Регрес за коришћење Исплата по овом основу је
годишњег одмора обавезна, у висини утврђеној
табеле и узорци
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 6. Закона о раду)
Отпремнина код Према Закону о раду, исплаћује
одласка у пензију се најмање у висини 3 просечне
зараде у Републици Србији према
последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за
108 статистику (58.914 × 3 = 176.742)
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
Јубиларна награда До висине утврђене општим
актом послодавца
Накнада трошкова До висине цене превозне карте у
превоза до посла и јавном саобраћају
повратка са посла
Накнада за исхрану у Исплата по овом основу је
току рада обавезна, у висини утврђеној
општим актом, односно уговором
о раду код послодавца (члан 118.
тачка 5. Закона о раду)
Дневница за службено До висине прописане општим
путовање у земљи актом, односно уговором о раду
код послодавца (члан 118. тач. 2.
Закона о раду)
Дневница за Најмање у висини утврђеној
службено путовање у посебним прописима (члан 118.
иностранство тачка 3. Закона о раду)
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се
накнада за повећане предвиди општим актом, односно
трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Не опорезује се до износа
троструке месечне
зараде по запосленом
у Републици према
последњем податку
(58.914 × 3 = 176.742 дин.)
Неопорезиво до 15.487
динара годишње
Не опорезује се до висине
превозне карте, односно
до висине стварних
трошкова превоза, а
највише до 3.098 дин.
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду
Неопорезиво до 1.859
дин. по дневници
Не опорезује се до
износа прописаног
Уредбом о накнади
трошкова и отпремнини
државних службеника и
намештеника
(„Сл. гласник”, број 86/07)
Плаћају се све пореске
обавезе као на зараду

Исплате разних видова помоћи запосленима
ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3.
Накнада трошкова
погребних услуга
запосленом у случају
смрти брачног друга и
деце, члановима уже
породице у случају смрти
запосленог
Солидарна помоћ
породици у случају смрти
пензионисаног радника
Солидарна помоћ за дужу
или тежу болест,
рехабилитацију или тежу
инвалидност запосленог
или члана његове породице
Остале солидарне помоћи
(чл. 120. тач. 1. Закона о раду)
Стипендије и кредити
ученика и студената –
ученицима средњих школа
и студентима виших школа и
факултета
Стипендије и кредити
ученика основних школа –
када су родитељи запослени
код послодавца
Зајам који послодавац
исплаћује запосленима
Хранарине и стипендије
које спортистима исплаћују
аматерски спортски клубови
Поставите питање на
tabele.uzorci@legeartis.rs
Према члану 119. тач. 2) За запосленог и
Закона о раду, послодавац члана његове породице
је обавезан на ове исплате не опорезује се до
www.legeartis.rs
до висине трошкова 54.206 дин.
погребних услуга, а према
приложеним рачунима
Исплаћује се у складу Неопорезиво до
са општим актом и 54.206 дин.
уговором о раду
109
До висине утврђене Неопорезиво до
lege artis ● јануар 2013.
општим актом послодавца 30.975 дин. по случају
До висине утврђене Опорезује се цео износ
општим актом послодавца само порезом по стопи
од 12%
На начин утврђен општим Неопорезиво до
актом послодавца 9.293 дин. месечно
На начин утврђен општим Исплата има карактер
актом послодавца зараде, на цео износ
плаћају се доприноси
за социјално од
17,9% + 17,9% и порез
по стопи од 12%
Исплаћује се у висини Не опорезује се
и према условима
утврђеним општим актом
или уговором о раду код
послодавца
Према прописима који Неопорезиво до 7.744
уређују спорт дин. месечно
 Остала примања

ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3.
Накнада трошкова Према члану 118. тач. 2) и 3) Не опорезује се до 30%
превоза сопственим Закона о раду утврђује се цене 1 l супер бензина
путничким моторним општим актом или уговором о по пређеном километру,
возилом у службене раду код послодавца највише до 5.421 дин.
сврхе месечно
Додатак за Исплаћује се у складу са општим Плаћају се све пореске
табеле и узорци

одвојени живот актом или уговором о раду обавезе као на зараду

Накнада трошкова До висине прописане општим Неопорезиво до износа
смештаја на службеном актом, односно уговором о раду приложеног рачуна
путу код послодавца (према Закону
о раду)
Накнада трошкова Признају се у целини према Неопорезиво до висине
превоза на службеном приложеним рачунима приложених рачуна
путовању превозника у јавном
110
саобраћају
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Накнада трошкова У висини трошкова смештаја Не плаћају се пореске

смештаја и исхране и исхране у складу са општим обавезе
за рад на терену (ако актом и уговором о раду
послодавац није
запосленом обезбедио
смештај и исхрану без
накнаде) (члан 118.
тач. 4) Закона о раду)
Отпремнина при Исплаћује се у висини Неопорезиво до
отказу уговора о раду утврђеној општим актом или најнижих износа исплате
вишку запослених уговором о раду, а не може по годинама рада из
због технолошких, бити нижа од збира трећине претходне колоне (члан
економских или зараде запосленог за сваку 9. став 1. тачка 18. Закона
организационих навршену годину рада у радном о порезу на доходак
промена (по чл. 158. и односу за првих 10 година грађана)
159. Закона о раду) проведених у радном односу и
четвртине зараде запосленог
за сваку наредну навршену
годину рада у радном односу
преко 10 година проведених
у радном односу. Зарадом
се сматра просечна месечна
зарада запосленог исплаћена
за последња три месеца која
претходе месецу у којем се
исплаћује отпремнина

наставак на следећој страни →

 ВРСТА ИСПЛАТЕ ПО ЗАКОНУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3.
Једнократна новчана Десет просечних зарада у Не опорезује се до
накнада запосленима Републици (тренутно, износа из претходне
за чијим је радом 589.140 дин.) за запослене колоне, а за лица старија
престала потреба који имају више од 10 година од 50 година живота –
(одељак IV Програма стажа осигурања, или у висини без ограничења износа
за решавање вишка динарске противвредности
запослених...) 100 евра по години стажа
(„Сл. гласник РС”, осигурања
бр. 64/2005... 6/2012)

www.legeartis.rs
Стимулативне Исплаћује се у складу са општим Плаћају се све пореске
отпремнине при актом или уговором о раду обавезе као на зараду
споразумном престанку
радног односа (члан
177. Закона о раду)

111

Нова штампана издања

lege artis ● јануар 2013.

Законик о кривичном поступку
- нови (пречишћен текст)
■ Формат А5, 304 стране
■ Цена: 460,00 дин.
(ПДВ од 8% није урачунат у цену

Закон о привредним
друштвима (пречишћен текст)
■ Формат А5, 320 страна
■ Цена: 460,00 дин.
(ПДВ од 8% није урачунат у цену)

Књиге можете поручити на

тел. 011/2836-820, 2836-821, 2836-822
или е-поштом на ingpro@ingpro.rs
 Корисни модели
правних аката
Захтев за давање сагласности за ангажовање потребног броја лица у циљу окончања
започетих послова стечајног дужника и/или ради вођења стечајног поступка

Ст. /
Број
табеле и узорци

Место
Датум
Контакт телефон:
Привредном суду у
Стечајном судији

ЗАХТЕВ
112 за давање сагласности за ангажовање потребног броја лица у циљу
окончања започетих послова стечајног дужника и/или ради вођења
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

стечајног поступка

Решењем Привредног суда у број ст. / од године

отворен је стечајни поступак над стечајним дужником (пословно
име и седиште стечајног дужника),
За стечајног управника именован је из .
После провере стручности, искуства и других карактеристика постојећих запослених,
утврдио сам да за окончање започетих послова и/или ради вођења стечајног поступка,
постоји потреба да се запосли одређени број лица.
Неопходно је, ради заштите интереса поверилаца и очувања вредности стечајне масе,
запослити још лица и то:
1. , за послове , у трајању
од до за укупан бруто износ накнаде .
2. , за послове , у трајању
од до за укупан бруто износ накнаде .

Како је за ово запошљавање потребна сагласност стечајног судије у складу са чланом

77. став 3. Закона о стечају („Службени гласник РС”, број 104/2009), молимо да дате ову
сагласност, како бисмо предузели потребне мере и остварили предвиђени циљ.

Прилози:
Стечајни управник
–
–
Решење о престанку радног односа отказом уговора о раду

На основу члана 77. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09) и члана 175. став 1.
тачка 7. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09),
стечајни управник доноси

РЕШЕЊЕ
о престанку радног односа отказом уговора о раду

1. Запосленом/ој из , (место и адреса),

ЈМБГ који је Решењем директора стечајног дужника распоређен
за обављање послова , отказује се Уговор о раду број са

www.legeartis.rs
даном године, чиме му престаје радни однос, услед отварања стечајног поступка
над стечајним дужником (пословно име и седиште послодавца
у стечају).
2. Именовани/на остварује своја права по основу радног односа у складу са Законом о
стечају и Законом о раду.
3. Ово решење је коначно даном достављања именованом.
113
Образложење

lege artis ● јануар 2013.

Решењем Стечајног судије Привредног суда у од
године отворен је стечајни поступак над стечајним дужником
(пословно име и седиште).
Запослени/а је одлуком директора стечајног дужника
распоређен на радно место . Са именованим/ном је, у складу
са одредбама Закона о раду закључен Уговор о раду број , којим су регулисана
права, обавезе и одговорности запосленог лица и послодавца, на раду и у вези са радом,
односно у обављању послова радног места на које је распоређен/а.
На основу овлашћења стечајног управника из члана 74. и из члана 77. Закона о стечају,
стечајни управник је утврдио да не постоји потреба за даљим радом запосленог/е и
одлучио као у диспозитиву.
Именовани се упућује на своје право да у року од 30 дана од дана престанка радног односа,
поднесе пријаву и захтев Националној служби за запошљавање у циљу регулисања својих
права за случај незапослености у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај
незапослености („Службени гласник РС”, бр. 36/2009).
Поука о правном леку: .
Достављено:
1. Именованом

2. Националној служби за запошљавање Стечајни управник

3. Архиви
 Уговор о цесији (уступању потраживања)

Уговор о цесији
(уступању потраживања)

Уговорне стране:
табеле и узорци

1)
(пословно име, седиште, матични број, ПИБ и име лица овлашћеног за заступање – за
правно лице), као уступилац (у даљем тексту: Цедент), с једне стране, и

2)
(пословно име, седиште, матични број, ПИБ и име лица овлашћеног за заступање – за
114 правно лице), као пријемник (у даљем тексту: Цесионар), с друге стране,
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

сагласиле су се да дана године закључе овај уговор како следи:

Члан 1.
Овим уговором Цедент уступа Цесионару своје потраживање према
, (пословно име, седиште, матични број, ПИБ – за
правно лице), као дужнику (у даљем тексту: Цесус), у износу од динара
за по рачуну број од године.

Члан 2.
Уступањем потраживања из члана 1. овог уговора Цедент измирује своја дуговања према
Цесионару у износу од динара по рачуну број од
године.

Члан 3.
Цедент се обавезује да ће одмах по закључењу овог уговора Цесионару предати исправу
о свом потраживању према Цесусу, средства обезбеђења наплате потраживања која је
примио од Цесуса, као и друге доказе о уступљеном потраживању и споредним правима.

Члан 4.
Цедент се обавезује да ће у року од дана од дана закључења овог уговора обавестити
Цесуса о преносу свог потраживања према њему на Цесионара.

наставак на следећој страни →

 Члан 5.
У случају да Цесус измири своју обавезу према Цеденту пре него што га он обавести да је
потраживање уступио Цесионару, Цесусово испуњење је пуноважно и ослобађа га обавезе
према Цесионару, а Цедент је дужан да Цесионару одмах пренесе све што је примио од
Цесуса.

Члан 6.
Уговорне стране су сагласне да се на њихова међусобна права, обавезе и одговорности,

www.legeartis.rs
за све оно што није изричито уређено одредбама овог уговора, примењују одговарајуће
одредбе Закона о облигационим односима.

Члан 7.
Уговорне стране су сагласне да сва спорна питања у вези с применом овог уговора
решавају споразумно, а ако то не буде могуће надлежан је суд
у . 115

lege artis ● јануар 2013.

Члан 8.
Овај уговор је сачињен у (бројем и словима) истоветних примерака
који имају снагу оригинала, од којих свакој уговорној страни припада по
примерка.

Цедент Цесионар

 Уговор о преузимању дуга

Уговор
о преузимању дуга

1)
(име, презиме, адреса, број личне карте, ЈМБГ – за физичко лице; пословно име, седиште,
матични број, ПИБ и име лица овлашћеног за заступање – за правно лице), као дужник (у
табеле и узорци

даљем тексту: Дужник), с једне стране, и

2)
(име, презиме, адреса, број личне карте, ЈМБГ – за физичко лице; пословно име, седиште,
матични број, ПИБ и име лица овлашћеног за заступање – за правно лице), као преузималац
(у даљем тексту: Преузималац), с друге стране,

116 сагласиле су се да дана године закључе овај уговор како следи:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Члан 1.
Дужник и (име,
презиме, адреса, број личне карте, ЈМБГ – за физичко лице; пословно име, седиште,
матични број, ПИБ и име лица овлашћеног за заступање – за правно лице), као поверилац
(у даљем тексту: Поверилац), закључили су дана године Уговор о
број , на износ од динара.

Члан 2.
Овим уговором Преузималац преузима Дужникову обавезу (дуг) према Повериоцу по
основу уговора из претходног члана, под условима и на начин утврђен истим уговором.

Члан 3.
Преузималац се обавезује да одмах по закључењу овог уговора Повериоцу преда
(инструмент обезбеђења плаћања) ради обезбеђења Повериочевог
потраживања из претходног члана.

Члан 4.
Преузимањем дуга Преузималац ступа на место Дужника из члана 1. овог уговора, а
Дужник се ослобађа обавезе по истом уговору.

наставак на следећој страни →

 Члан 5.
Поверилац је овлашћен да од Преузимаоца захтева измирење свог потраживања по
основу уговора из члана 1. овог уговора.

Члан 6.
Преузималац не одговара Повериоцу за ненаплаћене камате по уговору из члана 1. које су
доспеле до дана закључења овог уговора.

Члан 7.

www.legeartis.rs
Ако Поверилац у време када је пристао на овај уговор није знао нити је морао знати да је
Преузималац презадужен, Дужник се не ослобађа сопствене обавезе, а овај уговор има
дејство уговора о приступању дугу.

Члан 8.
Преузималац може истаћи Повериоцу све приговоре који проистичу из правног
односа између Дужника и Повериоца, из кога потиче преузети дуг, као и приговоре 117
које Преузималац има према Повериоцу, али Преузималац не може истаћи Повериоцу

lege artis ● јануар 2013.

приговоре који потичу из његовог правног односа с Дужником, а који је био основ
преузимања.

Члан 9.
Уговорне стране су сагласне да сва спорна питања у вези с применом овог уговора
решавају споразумно, а ако то не буде могуће надлежан је
суд у .

Члан 10.
Овај уговор је сачињен у (бројем и словима) истоветних примерака који
имају снагу оригинала, од којих свакој уговорној страни припада по примерка, а
примерка припадају Повериоцу.

Дужник Преузималац

Потврђујем да сам сагласан с одредбама овог уговора.

Поверилац
(датум) (место)
 Уговор о тајм-шерингу

Уговор о тајм-шерингу
(уговор о временски подељеном
коришћењу туристичког објекта)
табеле и узорци

Закључен године између:

Привредног друштва за унапређење туризма „ ” из ,

улица и број , мат. број , ПИБ , рачун
број код банке, које заступа директор
(у даљем тексту: Трговац) и
118
(име и презиме потрошача) из , улица
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

и број , ЈМБГ (у даљем тексту: Потрошач)

Правни извор

Члан 1.
Овај уговор Трговац и Потрошач закључују на основу одредаба члана 85а Закона о
основама својинскоправних односа („Сл. лист СФРЈ”, бр. 6/80, 36/90 и „Сл. лист СРЈ”, број
29/96) и чл. 111–123. Закона о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, број 73/2010).

Предмет уговора

Члан 2.
Овим уговором трговац и потрошач регулишу међусобна права и обавезе у погледу
временски подељеног коришћења следеће непокретности: апартмана број на
спрату, који се састоји од , површине m2, а налази се у
туристичком насељу на планини .

наставак на следећој страни →

Коришћење апартмана

Члан 3.
Трговац даје, а потрошач прима на временски подељено коришћење трокреветни апартман
ближе описан у претходном члану.
Трговац је дужан да потрошачу обезбеди коришћење заједничких просторија и уређаја у
делу туристичког насеља коме припада апартман који је предмет овог уговора.

Категорија објекта

www.legeartis.rs
Члан 4.
Туристички објекат у коме се непосредно налази апартман закупљен на основу овог
уговора спада у категорију.

Временска деоница 119

lege artis ● јануар 2013.

Члан 5.
Временски подељено коришћење уговореног апартмана значи право потрошача да га
користи у тачно опредељеној временској јединици (деоници) у току календарске године.

Члан 6.
Уговорне стране су се споразумеле да Потрошач користи закупљени апартман у трећој
седмици јула месеца у свакој календарској години за време трајања овог уговора.

Трајање уговора

Члан 7.
Трговац и Потрошач закључују овај уговор на 30 година, почев од календарске године у
којој је уговор закључен.

Апартмански инвентар

Члан 8.
Апартман који је предмет овог уговора од инвентара садржи: три кревета, штедњак на
струју и плин, фрижидер, телевизор, собни тренажер, посуђе ..., према пописној листи
која је саставни део овог уговора.

наставак на следећој страни →

 Гаражно место

Члан 9.
Уговореном апартману припада гаражно место број у гаражи која се налази у саставу
.

Обавезе Трговца

Члан 10.
табеле и узорци

Трговац се обавезује да: Потрошачу у уговореном року обезбеди несметано коришћење

закупљеног апартмана и заједничких просторија; сноси трошкове одржавања апартмана,
осим ситних интервенција и поправки (замена сијалица и слично); сноси пореске обавезе
из овог уговора; омогући потрошачу, на његов захтев, упис права подељеног коришћења
некретнине (тајм-шеринга) у јавни регистар непокретности.

120
Обавезе Потрошача
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Члан 11.
Потрошач се обавезује да на име цене употребе уговорене непокретности даваоцу плати
износ од динара, који покрива коришћење закупљеног апартмана за цео
уговорени период.
Износ из претходног става Потрошач је дужан да уплати на рачун Трговца број
код банке најкасније до године.

Затезна камата

Члан 12.
У случају прекорачења рока плаћања утврђеног у претходном ставу, Потрошач је дужан
да Трговцу плати законску затезну камату.

Стандард пажње потрошача

Члан 13.
Потрошач се обавезује да уговорени апартман користи са највише два лица.
За време коришћења уговореног апартмана Потрошач се обавезује да поступа са пажњом
доброг домаћина и да гарантује за такво понашање осталих корисника апартмана.

наставак на следећој страни →

Накнада штете
Члан 14.
Потрошач се обавезује да Трговцу надокнади штету коју на апартману или инвентару
проузрокује он или други корисник.
Висину штете утврђује комисија Трговца.

Плаћање трошкова
Члан 15.
Потрошач се обавезује да редовно плаћа утрошак електричне енергије, трошкове употребе

www.legeartis.rs
заједничких просторија у туристичком објекту, трошкове текућег одржавања који падају
на његов терет, таксе, трошкове коришћења уређаја, накнаду за коришћење гаражног
места и друге нужне трошкове.

Немогућност трансформације права коришћења

Члан 16. 121

Право подељеног коришћења некретнине (апартмана) ни под којим условима не може

lege artis ● јануар 2013.

прећи у право својине на уговореном апартману.

Препродаја права коришћења

Члан 17.
Потрошач може да прода право временски подељеног коришћења апартмана, о чему је
дужан да обавести Трговца у року од дана од извршене продаје права.

Члан 18.
Трговац је дужан да Потрошачу пружи помоћ приликом препродаје временски подељеног
коришћења апартмана.
Ако му Трговац не пружи помоћ у смислу претходног става, Потрошач од њега може да
захтева да откупи уговорено временско коришћење апартмана.

Замена права коришћења

Члан 19.
Право тајм-шеринга из овог уговора Потрошач може да замени за исто право у другом
туристичком објекту у земљи, о чему је дужан да обавести Трговца у року од ____ дана од
извршене замене права.

наставак на следећој страни →

 Исту обавезу Потрошач има у случају уступања трећем лицу права коришћења уговореног
апартмана.

Право првенства

Члан 20.
Потрошач има право првенства у коришћењу базена, тениског терена (и других спортских
или других погодности) уз придржавање прописаног режима коришћења и по ценовнику
табеле и узорци

Трговца.

Обавештавање

Члан 21.
Потписивањем овог уговора Потрошач потврђује да га је Трговац, пре закључења уговора,
122 обавестио о свим релевантним околностима у складу са одредбама члана 111. Закона о
заштити потрошача.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Раскид уговора

Члан 22.
Потрошач има право једностраног раскида овог уговора писменим путем ако Трговац не
испуњава своје уговорне обавезе.
Исто право има Трговац у случају неиспуњења уговорних обавеза од стране Потрошача.

Члан 23.
Осим случаја за раскид уговора из претходног члана, који је у складу са општим правилом
уговарања, Потрошач има посебно право на једнострани раскид овог уговора без обавезе
навођења разлога за раскид, у складу са одредбом члана 114. ст. 1. Закона о заштити
потрошача.
Право на једнострани раскид уговора из става 1. овог члана Потрошач може да искористи
у року од 14 дана од дана пријема примерка закљученог уговора.
Изјаву о једностраном раскиду уговора на основу овог члана уговора потрошач је дужан
да преда трговцу у писменој форми.

наставак на следећој страни →

Враћање апартмана

Члан 24.
По истеку уговореног рока Потрошач је дужан да апартман преда у непосредну државину
Трговцу у стању у каквом га је примио, не рачунајући промене до којих је дошло редовном
употребом истог, као и да му надокнади евентуалну штету проузроковану недомаћинским
коришћењем апартмана.

Остале одредбе

www.legeartis.rs
Члан 25.
За све што није изричито регулисано овим уговором, примењиваће се одредбе Закона о
облигационим односима и Закона о заштити потрошача.

Члан 26.
Евентуални спор из овог уговора решаваће стварно надлежан суд у _______. 123

lege artis ● јануар 2013.

Члан 27.
Овај уговор је сачињен у истоветна примерка, од којих примерка за Потрошача,
а за Трговца.

Прилог: пописна листа инвентара број

За Трговца директор Потрошач

унакрсни поглед

порези и акцизе

радни односи и социјално осигурање

планирање и изградња

судски поступци

компанијско право

буџети

ауторско право и право индустријске својине

Образовање

ЕВРОПСКО ПРАВО

табеле и узорци