V. Dedijer-Dnevnik 1 PDF

ИЗДАВАЧИ
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЕЕ ПРОСВЕТА

БЕОГРАД, ДОБРАЧИНА 30
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕНЕ СВЈЕТЛОСТ
САРАЈЕВО, РАДОЈКЕ ЛАКИБ 3
ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР
ДНЕВНИК
ПРВА КЊИГА
ОД 6 А П Р И Л А 1941
ДО 27 НОВЕМБРА 1942
ОВАЈ ДНЕВНИК
ПОСВЕБУЈЕМ И ПОКЛАЊАМ
ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ
КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ОРГАНИЗАТОРУ И РУКОВОДИОЦУ
ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
(Босански Петровац, 7 новембра 1942)

ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ
Овај Дневник водио сам доста дуго времена из дана у дан. Док сам
живео у Београду, под неманком окупацијом у лето 1941 године, разум-
љиво, ништа нисам могао да пишем, па сам забелешке о тим данима
направио по доласку на ослобокену територију, у Шумадији. Али сам и
тада многе ствари морао да изоставим, а такоће и један део имена, како
непријатељ не би могао да се користи тим материјалом у случају да му
Дневник падне у руке. Осим тога, два су датума из тог београдског периода
непрецизна: прво, долазак друга Тита из Загреба у Београд био је можда
још крајем априла, и, друго, нисам потпуно сигуран да ли је гаража у
Гробљанској улици спаљена баш 16 јула. По преласку у Ужице, у окто-
бру 1941 године, почео сам писати опширније белешке. Колебао сам се
само да ли да водчм дневник из дана у дан, или да описујем поједина
раздобља и догаћаје. Мећутим, усред Прве офанзиве, 2 децембра 1941, по
савету друга Кардеља, отпочео сам с уредним бележењем догаћаја из
дана у дан. Приликом преласка преко Увца, 11 децембра, један део
Дневника ми се овлаЈкио, па сам га преписао у нову свеску, коју сам
набавио у Главном штабу за Босну и Херцеговину, 31 децембра, на Бије-
лим Водама, на Романији.
За све другове који су водили дневнике велики проблем претстављало
је осигурање од кише и влаге, од којих су многи драгоцени дневници
пропали. Ја сам, пре поласка из Фоче, маја 1942, за свој Днеаник направио
торбицу од непромочивог платна које сам скинуо са обореног усташког
авиона. Па ипак је вода продирала кроз рупице, те сам Дневник прили-
ком марига преко Трескавице морао да ставим под кошуљу. Овлажили су
му се само крајеви, бројеви појединих страница.
Дневник сам обично писао после маршева, при слабој светлости, с
оскудним подацима; понекад је дужина писања била условљена и недо•
статком мастила. Услови под којима је Дневник писан одражавају се у
стилу, искиданом приказивању догаћаја, у извесној истрзаности и крат-
коћи, у великој оскудици речи. (Народни херој Ауне Миловановић, пи-
шући свој дневник, често би узвикнуо: »Одучи се човек од пера у овом
рату, па једва може наћи три речи да изрази све ово око нас«.) Из свих
горенаведених разлога, овај Дневнигс није ни историја ни литература.
Ово су записи једног новинара. Припремајући прву књигу Дневника за
штампу, исправљао сам само најгрубље језичке и стилске грешке, гледа-
јући да од првобитне форме остане што више, како би се сачувао доку-
ментарни карактер читавог Дневника. Али сам зато историску тачност
свих чињеница проверавао коликогод сам више могао.
Временом Дневник је растао, па сам у Дринићима, у штампарији
»Борбе«, укоринио прве две свеске у једну књигу и на корице ставио
петокраку звезду и натпис: 1941 — 1942. Истовремено сам спремио и
укоринену свеску за 1943 годину. Све је то, заједно с новом кожном
торбом, тежило сгсоро два килограма. Кроз Четврту и Пету офанзиву
носио сам Дневник читаво време. У Петој офанзиви, услед силне исцрп-
љености остављали смо све непотребне ствари. Ја сам бацио последњу
кошуљу и пешкир, али Дневник, пушку и муницију нисам напуштао.
Одвојио сам се од њега свега једном, 10 јуна 1943, код Љубиног Гроба,
на Зелемори, приликом страшног бомбардовања. Ставио сам га да за•
штити главу мојој другарици Олги, којој је дан раније немачка бомба
била разнела раме.
Никад нећу заборавити жуту торбицу с драгом књигом, ни тешке ноћне
маршеве по врлетима Коњуха. Кад би дошла наредба: »Одмор!«, другови
би ми помогли да сићем с коња, да, фебрилан од ране, легнем на земљу,
и подметали би ми књигу под главу да тако лежим, док не доће, после
пет минута, оно тешко: »Покрет!«. Од свог Дневника растао сам се у
новембру 1943, кад сам отишао на операцију у Египат. Дневник ми је
чувао друг Билас. Полазећи у Москву, у пролеће 1944, он га није хтео
оставити у Дрвару, него га је однео собом и тамо га оставио. Натраг ми
га је донео Моша Пијаде, првих дана по ослобоћењу Београда. У Египту
и Италији скупљао сам материјал за трећу књигу Дневника, који се
завршава шестодневним биткама за Београд и прославом Седмог новембра
на Славији.
Из Дневника су изостављене само оне ствари, за чије објављивање
услови ]ош нису сазрели.
На крају прве књиге Дневника налазе се прилози. Највећи део тих
забележака, описа појединих догаћаја и акција, правио сам у току рата
у разговору с друговима; неке од њих написали су сами другови.
Све белешке под цртом писане су сада, осим оних за које је изричито
наглашено да су раније писане.
Београд, 19 марта 1945 В. Д.

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ
Поводом десетогодишњице Народног устанка 1941, »Југословенска књи-

?а« понудила ми је да припремим Дневник за друго целокупно издање.
Издавач је предложио да се сва три дела Дневника издају у једној књизи
и да се, по могућству, изоставе прилози и чланци који су у мећувремену
објављени у другим публикацијама.
Прихватио сам овај предлог. Од 1312 страница, колико су бројале све
три књиге првог издања, скратио сам око 300 страница. Издавач је, у
духу штедње, проширио текст за два цицера и узео боргис уместо гар-
монда, тако да ће ново издање Дневника имати око 900 страница.
Из овог издања изоставио сам пуне текстове многих говора одржаних
у току рата, а који у време излажења Дневника (почетком 1945), дотле
нису били нигде објављени.
Тако, на пример, говор друга Тита приликом оснивања Четврте црно-
горске бригаде, јуна 1942 године, који је једино био забележен у Днев-
нику, објављен је после рата и у сабраним делима друга Тита, а и у
другим издањима. Зато сам сматрао да је непотребно доносити тај говор
још једном. Слично сам поступио, на пример, с Биласовим приказом
покоља у селу Уријама. Ту слику је друг Билас директно уписао у
оригинал Дневника, а после рата прештампана је на неколико места.
Изоставио сам и више чланака објављених у нашој штампи за време
рата. Последњих година ти чланци изишли су у засебним издањима Исто-
риског архива ЦК КПЈ. V ово издање нисам унео и многе друг'е документе,
који су објављени у архиву Војно-историског института Југословенске
армије, а и низ прилога о развоју устанка у појединим крајевима, које
сам већином накнадно био прикупио и објавио у првом издању Дневника.
Редигујући друго издање извршио сам још нека мања скраћивања,
која сам сматрао да су потребна, водећи при томе рачуна да историска
тачност сваког догаћаја и улога сваке личности у суштини не буде про-
мењена. Изоставио сам и више фуснота, углавном о послератном зани-
мању по]единих другова.
Овако скраћено издање Дневника, мислим, лакше ће се читати, јер
је сачувана изворност забележака, а и сама књига, смањењем обима,
знатно је добила у својој прегледности и непосредности. Испред сваке
главе у поднасловима сам извукао садржину, а на крају књиге додат је
индекс.
11осле изласка првог издања Дневника више другова и познаника
скренуло ми је пажњу на неке непрецизности и непотпуности у описи-
вању извесних догаћаја. Обекао сам им да Ну то исправити у другом
издању. Све те исправке, уколико сам их добио, објавио сам у посебним
фуснотама. Такоће сам тражио од Војно - историског института Југосло-
венске армије да ми да своје примедбе. Велики део тих примедаба, које
се односе на детаље појединих војних операција, ја сам усвојио.
Још једном сам упоредио отштампани тексг првог издања с оригина-
лом Аневника. Ту скоро нема никакве разлике.
Остало је још неколико чињепица за које сматрам да још није време
да се објаве.
Београд, 7 новембра 1950 В. Д.

ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ
Ово издање садржи потпуни текст првога издања.

Употпуњено је бројним одломцима из оригинала Аневника, који досада
нису били објављени. Има ту и личних размшиљања о учесницима дога-
ђаја, а и о самом себи: на пример завет на Подроманији 31. децембра
1941, да ћу Четврту главу Историје Свесавезне комунистичке партије
(бољшевика) савладати за три месеца, као и касније признање да сам
то задужење остварио!
Такоће су дати пуни текстови из оригинала Аневника неких делова,
који су приликом објављивања прва два издања били сажети. V досада
објављеним издањима Дневника дозволио сам редакторима да ми ту и
тамо дотерују стил, као и да замењују поједине речи и изразе за које
су сматрали да не приличе конвенционалном мирнодопском добу. Тиме
су очигледно осиромашили богатство народног израза. Сада је све вра-
ћено како стоји у оригиналу Дневника да би се што боље сачувала аутен-
тичност догаћаја у тренутку када су записивана.
V овом издању се објављују први пут и неки прилози забележени
током рата. Мећу њима од посебног историјског значаја јесте текст по-
којног др Ивана Рибара о покушајима стварања Народног фронта 1941.
године. Све текстове у прилозима објављујем у оригиналу како су их
поједини писци написали за време рата или како су ми дшстирали у перо.
На више места у овом издању означио сам посебним напоменама да
неке ствари нисам тачно забележио, као на пример о погибији неких
другова који су били само рањени, или сам назвао, на основу првих
извештаја, неке људе издајницима, што се после нетачно показало, итд.
Примио сам и већи број писама у којима се исправљају имена, датуми,
па је и то унесено.
Илустровани материјал дат је као у првом издању, а додао сам и неке
фотографије и цртеже као и факсимиле читавих страна из оригинала
Дневника.
Напомене испод текста су као у првом издању. Изостале су само
напомене о занимању живих лица.
У овом издању дат је и регистар имена.
Захваљујем се техничком уреднику другу Миодрагу - Милету Ј. Жива-
новићу за свесрдну другарску помоћ приликом припрема овог издања
Дневника за штампу.
Стара Фужина, 17. марта 1969. ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР

ДНЕВНИК
ПРВА КЊИГА
О Д 6 А П Р И Л А 1941
Д О 2 7 Н О В Е М Б Р А 1942
Доле: УЛАЗАК НЕМАЦА У БЕОГРАД (12. IV 1941)
ПРВИ ДАНИ
ОКУПАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ
ШЕСТИ АПРИЛ
НЕДЕЉА, 6 АПРИЛ 1941

Бвоград. — Кардељ-Бевц је спавао код мене у Земуну. Ујутру у
осам састанак с Биласом - Бидом иа Каленића Гувну — манифеста-
ције поводом пакта са СССР-ом. У шест нас је пробудила телефоном
моја мајка. Рат! Прешли смо трамвајем нешто пре седам. у Београд.
Диван дан. Док јури трамвај гледам поред насипа пролећну травицу.
Бевц је издржао жестоко бомбардовање код мојих у Палмотићевој.
Троспратна кућа до њих срушена, она прекопута погоћена, а на њихов
кров пале четири запаљиве бомбе. Ја сам отишао да се опростим од
своје другарице Олге 1 и ћерке Милице и узмем ствари. Бомбардовање
ме затекло код »Господарске механе«. Вратио сам се кроз запаљени
Београд и повео Бевца на Дедиње. У Јатаганмали нас је ухватило тре-
ће бомбардовање. Лежали смо у рупи. Изнад нас су летеле бомбе и
тукле станицу. Сместио сам Бевца код Владе Рибникара, где сам га
претставио као новинара. У војном округу нема никог, веле преселио
се у Ваљево. Полазим тамо пешице. Трипут сам се поздрављао са
мојима. Читаву ноћ сам маршовао. Иза мене — небо црвено све до
зенита. Гори наш Београд. Бију га и ноћас. Пред зору, у Липовици,
легао сам на земљу и спавао пола сата.
ПОНЕДЕЉАК, 7 АПРИЛ
Други дан рата. — Нашао сам друштво успут. Немци изнад нас.
Бомбардовали су Вреоце. У Лазаревцу читав наш коњички пук лежи
у шљивику. Почела је киша пред подне. Нашли смо једна кола и
пошли смо за Ваљево. Марширају дуге колоне војника на север. У
Дивцима, у мрак, заустављају нас неки авијатичарски официри. Пи-
тају има ли петоколонаша. Ту је и један инжењер, познаник из Бео-
града. Он ме пропушта. Један мајор прича:
— Недић је проглашен за војводу, ушао у Софију. Наши бомбар-
довали Беч и Берлин.
Коњи не могу даље. Спавали смо на клупи, испред неке школе.
1
Погинула јуна 1943 у Петој офанзиви, као мајор Народноослободилачке војске, шеф
хируршке екипе Друге дивизије.
2 Дневник I
УХОРАК, 8 АПРИЛ
Трећи дан рата. — У Ваљеву гужва. Срео сам Жикицу Јованови-
ћа. 2 Овде је читава група другова који хоће у војску. Ту је и Мима
Јовановић.з Нас тридесет отишли смо у неки артилериски пук. Кажу
да нас не могу примити, већ треба тражити одобрење од Врховне
команде, а она је негде у Ужицу или Сарајеву. Увече се враћамо
у град.
СРЕДА, 9 АПРИЛ
Четврти дан рата. — Били смо на састанку код Мише Пантића. 4
Андрија Хабуш, 5 обућар Корошец, 6 Мима Јовановић, ја, Миша. Дошао
је из Шпаније и Бура Мештеровић, Јулкин брат. Морамо наћи начина
да се пријавимо у војску. Мима Јовановић, ја и још неколико дру-
гова полазимо пешице за Ужице. У једном селу испод Букова заоста-
јемо да ноћимо. Вадимо географску карту. Сељаци нас попреко гле-
дају.
ЧЕТВРТАК, 10 АПРИЛ
Пети дан рата. — Ујутру су нас сељаци опколили. Мисле да смо
петоколонаши. Нарочито им је сумњиво што сам ја вадио географску
карту. Морамо се вратити у Ваљево да ухватимо воз. У граду велика
гужва. Излепљене су плакате о нашим победама. Али сам вечерас слу-
шао радио Лондон на енглеском — јавља да су Немци ушли у Скоп-
ље. Полазимо вечерас за Ужице. С нама је Чеда Миндеровић и ње-
гова другарица Кета. 7
ПЕТАК, 11 АПРИЛ
Шести дан рата. — Рано ујутру стигли смо у Чачак. Срео сам Ми-
ру Пипера, 8 и он тражи јединицу. Вели да је народ почео да граби
магацине. Он је узео две бомбе. Петоколонаши пронели вест да су
Немци близу, па је просуто измећу Милановца и Чачка неколико
милиона литара бензина. Миро прича о нашим авијатичарима који
су у старим »Потезима« тукли Немце у Качанику.
2
Народни херој Жикица Јовановић, студент и новинар, избачен из »Политике« 1936 го-
дине, био је у Шпанији где је учествовао у рату. По повратку у Југославију узима учешћа
У борбама од првог дана устанка. Код Беле Цркве, к р а ј Вал,ева, 7 јула 1941 убио је два
жандарма кад су покушали да растуре народни збор. Касније је био командант батаљона
у Ваљевском одреду; погинуо је 13 марта 1942 године у селу Радановцу, као члан штаба
Групе одреда у Западној Србији.
• Мирослав - Мима Јовановић, поштански чиновник из Београда, погинуо у Пријепољу
1943 као политички комесар Космајског батаљона.
4
Миша Пантић, лекар из Ваљева, члан Главног народноослободилачког одбора за Србију.
Погинуо фебруара 1942 године у Санџаку приликом преласка Лима.
5
Андрија Хабуш, текстилни радник из Мећумурја, погинуо у Западној Србији у лето
1944 године.
9
Корошец, обућарски радник из Београда. Погинуо у јуришу на Сјеницу децембра 1941
године.
' Кета Миндеровић је после повлачења из Србије, у јесен 1941, упућена из Санџака у
околину Ваљева на рад. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. Није хтела пред непријате-
љем да призна ни своје име.
6
Миро Пипер - Миро Станишић, металски радник из Краљева, касније политком Краље-
вачког батаљона. Јуначки погинуо у Босни као члан политодела, 1944 године.
Излазили смо неколико иута из воза због авиона. У Међеђи сам
срео Милентија Поповића. Он је у штабу за цивилну заштиту. Вели
да им штаб стално бежи још од Београда. Официри ништа друго не
раде, већ само мисле шта ће појести. У мрак смо стигли у Сарајево.
Сместили смо се код Хане Озмо. 9
СУБОТА, 12 АПРИЛ
Седми дан рата. — Устао сам рано ујутру и за наш колектив, к о ј и
је нарастао на преко тридесет људи, скувао сам кило и по пасуља.
Пошли смо после на састанак. Ту сам затекао Ферида, Већу, Анту
Марасовића, 10 Авду Хуму и многе друге другове. Решено је да се од-
мах сви јавимо у војску. Слободан Тузлић - Бутум 1 1 успео је да у не-
кој дивизији к р а ј Миљацке сврши ствар. Рекли су му да направи
списак свих другова и да сутра ујутру буде заједно с нама у диви-
зији. Срео сам и Махмуда Бушатлију. 12 Рекао ми је да ћемо у подне
добити проглас Централног комитета. Треба га расподелити по граду.
Видео сам и неког инжењера из Београда. И он тражи везу. Обећао
сам му летке. Свратио сам у кафану »Европа«. Ту су неки министри
и читава »Политика« на челу с Тановићем и Владом Рибникаром.
Прилично кисело расположење у »Европи«. У једном крају Енглези.
Мира Стевановић ме зове да седнем и с њима да ручам. Ту је и судија
Фића Филиповић из Суда за заштиту државе. Устајем с ручка и Буш
ми предаје летке. Унео сам их у кафану и почео да делим. Дао сам
један Мири Стевановићу и Влади Рибникару. Одличан је проглас. У
њему се вели да је Комунистичка партија послала све своје најбоље
синове да бране домовину од сулудог Хитлера.
После подне, кроз облаке, дошао је један италијански бомбардер.
Бацио је две бомбе око поште и »Европе«. Срео сам вечерас Гојка Ни-
колиша и његову другарицу Иванку Муачевић. 13 Видели смо и Лолу
Рибара и Јурицу. и Спавао сам с Нећом и Вулом Антићем. 15
НЕДЕЉА, 13 АПРИЛ
Осми дан рата. — У седам сати имали смо састанак у кафани
»Канаринац« да бисмо кренули сви заједно у војску. Скупили смо се
још пре седам. Дан ведар, сунчан. Одједном авиони. »Хајд'мо у баш-
чу«, предлаже Бушатлија. Повукли смо се горе на Чадарџију. Поле-
гали смо. Прве бомбе падају у град. Лежим поред Вула и Неће. Гле-
дам једну зелену травку и на њој кап росе. Све нови и нови таласи
8
Хана Озмо, убијена у усташком логору 1942.
10
Анто Марасовић, студент из Бијељине, погинуо 1943 у Далмацији.
11
Слободан Тузлић - Бутум, студент из Београда, погинуо 1943 као политички комесар
чете приликом пробоја на Сутјесци.
12
Махмуд Бушатлија, студент из Сарајева, погинуо 1941 у борби с усташама к р а ј Тузле.
13
Иванка Муачевић, лекар из Осијека, ухваћена у Крагујевцу октобра 1941, ослободили
је наши ударници из болнице у Београду заједно с њеним дететом почетком 1942, али исте
године ухваћена у Загребу и убијена у усташком затвору.
14
Лола - Иван Рибар, секретар ЦК СКОЈ-а, погинуо новембра 1943, месец дана после
смрти свога брата Јурице, који је погинуо код Колашина.
10
Вуле Антић, чиновник Народне банке у Београду, секретар Централног одбора Народне
помоћи, стрељан у Маринковој Бари у Београду 17 јула 1941.
»Капронија« долазе. Једном дванаест. Одозго с брда посматрамо како
старе турске куће лете као да су од перја. Око подне настао је пре-
кид. Анто Марасовић и ја сишли смо доле, али опет су дошли Итали-
јани. Ка нашем потоку јури гомила була, деце. Италијан митраљира.
Тек пред мрак је престало. Сарајево — други Београд. Спавали смо
у кући на Чадарџији. Сестре Романо су донеле храну за нас тридесет.
Девети дан рата. — Сву ноћ смо на смену чували стражу. Нема
сирена, па морамо да слушамо долазе ли италијански бомбардери.
Ујутру смо сишли у град. У сарајевском облакодеру нашао сам Олгу
Нинчић, другарицу Авде Хума. Није хтела да поће с оцем и мајком.
Они су отишли даље с владом. Дознајемо да је Радован Зоговић у
неком селу к р а ј Сарајева, болестан. Нећа, Вуле и ја послали смо му
млека. Дознали смо да се она дивизија преселила изван Сарајева,
к р а ј болнице. Пошли смо Вуле, Нећа, Бушатлија, Жељо Бурић 1 0 и
ја да видимо где је то. Лутали смо по брдима, али нигде никога.
Војници се разбежали кудкоји. Одједном се нешто проломило поред
нас. Мислили смо да је бомба, јер је један италијански бомбардер
кружио небом. То је пуцао добро камуфлирани противавионски топ.
УТОРАК, 15 АПРИЛ
Покрет. — Опет смо рано ујутру пошли да тражимо дивизију.

Најзад смо пронашли неку противавионску јединицу. Б е ћ а је имао
упут из Ужица да се јави у Сарајеву у противавионску артилерију.
Око десет сати пришао нам је један стари капетан. Питамо га кад
ћемо се обући, а он вели: »Децо моја, бежите одавде што пре, Југо-
славије више нема. Немци ће скоро бити овде.« Мислили смо да је
петоколонаш, али му сузе у очима. Видимо сви се војници разилазе.
На све стране прашти пушка. Силазимо у град. Бушатлија и ја
срећемо немачки тенк. На њему кукасти крст. Прашњаве плаве швап-
ске главе. Просто не верује човек очима. Мало даље код моста стоји
агент Космајац у шајкачи. Бушатлија одврнуо бомбу. »Ако хоће да
нас хапси, бацићу је. Ти твоју држи у резерви.«
Идемо горе на Чадарџију. Држимо састанак. Шта да радимо?
Неки предлажу да се иде у Црну Гору, где се повукла главнина наше
војске. Други веле да је потписана капитулација, да се Цинцармарко-
вић вратио с Немцима у Београд, да војска неће дати отпора у Црној
Гори. Бећа предлаже да сваки иде на свој терен и да се тамо
бије. Вуле Антић прима овај предлог: »Ако погинемо да бар паднемо
мећу својим људима који ће знати да си пао у борби«.
Отпочела дискусија о борби. Ја предлажем да рушимо мост помоћу
ручних граната које смо имали. Лаза Симић 1 7 се не слаже с тим.
10
Жељо - Желимир Бурић, учитељ из Ужица, секретар ОК за Ужице, погинуо на зла-
тиборском друму 29 новембра 1941 године.
17 Лаза Симић, инжењер из Београда, радио је на експлозивима, уништио пет локомотива
у Сарајеву, затим се вратио у Београд где је, приликом једне експлозије, изгубио руку.
Ухваћен је заједно са својом другарицом која је од експлозије изгубила вид. Обоје су стре-
љани у Београду септембра 1941.
Објашњава да се мост не може рушити ручним бомбама. Кећа се
сложио с Лазом. Треће питање је било — повратак. Неки хоће пе-
шице, али боље је возом. Прва група: Вуле Антић, Жељо Бурић и ја
крећемо одмах. Остали сутра. Б е ћ а има неке састанке. По улицама
је гужва. Срео сам једног пекара, синдикалца из Београда. Вели:
»Официри наредили да сви сложимо оружје, а нас десет је побегло
с пушкама«. На станици очајна гунгула. Закачињемо се за неки вагон
Народне банке. Избацују нас. Кажу не иде за Ужице већ за Брод. Ми
не питамо већ ускачемо у други отворен вагон. Око поноћи смо кре-
нули. У мраку ми неко нагази на главу. Путујемо, ипак, ка Ужицу.
Покрет. — Стали смо седам километара испред Вишеграда. Воз
неће даље. Продужујемо пешице. На мосту у Вишеграду један пу-
ковник се убио кад је чуо да се мора о р у ж ј е предати. Заноћили смо
у једној сеоској кући.
Покрет. — Читав дан смо ишли уз Шарган. Срео сам агента који
ме је хапсио 1939 године због »Седам дана«. 18 Негде испред Кремана
наишли смо на Немце. Нека тенковска дивизија. Један високи не-
мачки официр нас претреса. После тражи од Вула да запали цигарету.
Вуле не да. Немац урла. На другом месту нас опет претресају. Стоји
један цивил, говори нашим језиком. Псује нас. У тенку се испрсио
млад Шваба у црној униформи. Нема му ни осамнаест година. Поред
тенка гомила наших поломљених пушака. Кундаци на све стране.
Пред мрак смо дошли у Ужице. Жељо нас води код друга Чворовића,
опанчара.
Покрет. — У Ужицу вадимо пропуснице за Београд. У згради суда
наши заробљени официри. Видимо Симу Францена. 1 « Маше ми и по-
казује руком да хоће да пуши. Вуле извадио сав дуван што је имао.
Притрчао сам прозору и бацио Сими дуван. Немачки стражар замало
што ме није треснуо кундаком. После подне смо кренули пешке за
Пожегу. Ту смо чекали воз до пола ноћи. Војници причају како у
овом рату нису ни пушку опалили.
18
»Селам данас — лист који сам покренуо 1936 године с Веселином Маслешом, али је
цензура забранила излазак већ првог броја. Међутим, 1 септембра 1939, на дан објаве рата,
изишао је први број листа. Уводни чланак написао је друг Милован Билас. Лист је опет
био забрањен, али је ипак продато преко 7.000 примерака.
18
Сима Францен, бивши сарадник »Политике«, пуштен у мају 1941 из немачког зароб-
љеништва и постао спољнополитички уредник фашистичког »Новог времена«. Наш војни суд
по ослобоћењу осудио га је због издаје на смрт. Казна је извршена.
Београд. — Читав дан се вукла наша композиција. Људи ћуте и
псују. У Лајковцу воз дуго стоји. Из једног фургона излази полицајац
Драги Јовановић сав зарастао у браду. »Шта сам ја преживео! Кад
ме само нису којекакви људи убили за ових десет дана«, прича он
неком човеку. У Обреновцу смо срели Маћаре. Воз је стао код Чу-
карице. Вуле и ја смо потрчали до моје тетке Даре Кратохвил код
»Господарске механе«. Лупамо. На кући нека немачка цедуља. Отишли
смо до друга Рибникара. Да ли су моји живи? Рибникар ми вели
да је све у реду. Друг Бевц је такоће отишао други дан после бом-
бардовања, у Загреб.
Београд. — Растао сам се с Вулетом. После сам прошао кроз
Београд. Рушевине! Чекао сам на лаћу за Земун. Обилазио сам Сава-
малу. Народна библиотека изгорела. У подруму фини листићи пепела,
некад су то књиге биле.
У Земуну пролазе велике групе војника с хрватском заставом и на
њ о ј кукасти крст. Олгу сам затекао с Милицом у наручју. Заплакала
је од радости: »Ја сам мислила да ћеш остати у Црној Гори«.
Земун. — Прелазим често у Београд. Радићу отсада заједно с
Јоцом Јовановићем 2 0 и Филипом Мацуром. 21 Срео сам Биласа. Шестог
априла док је чекао Бевца и мене на Каленића Гувну, отпочело је
бомбардовање. Неки људи су ушли у једну кућу, а он, Темпо и још
неколико другова остали су на вратима куће. Бомба је ударила у
зграду и побила оне који су били унутра. Биди и Темпу ништа није
било, само су се нагутали барута и прашине.
Земун. — Одржали смо састанак у винограду Олгиног оца преко-
пута аеродрома. Прво смо копали по башти; долазио је до нас Немац,
ваздухопловни наредник. Тражио је трешања.
Добили смо директиве: правити ударне десетине и испитивати
услове за саботажу. Код нас треба да доће и један друг, радник из
»Времена«. Вечерас је дошао у мој стан Миленко. 22 Дао сам му своју
пропусницу да преће у Београд. Заједно смо радили 1940 године.
20
Јован Јовановић, новинар, родом из Кучева, ухапшен у Београду и стрељан на Скели
августа 1941.
11
Филип Мацура, студент из Београда и радник у »Политици«. Ухапшен у лето 1941
и стрељан.
28
Миленко Брковић, обућарски радник, касније секретар ОК Зајечар, погинуо 1942.
ПЕТАК, 2 МАЈ
Земун. — Био сам у Београду. Тражио ме Лола Рибар да му изра-
дим неку објаву за пут у Загреб. И Бидо иде тамо. Неко је савето-
вање у Загребу. 23
СУБОТА, 3 МАЈ
Земун. — С Лолом Рибаром сам се заједно пребацио преко пон-
тонског моста из Београда у Земун. Ставио је наочаре, али би га
свако лако познао. Ушао је у воз. Свратила је вечерас код мене Цана
Бабовић. Попила је чај, па сам и њу испратио на станицу. И Бидо је
вечерас прошао.
УТОРАК, 6 МАЈ
Београд. — Са Митром Митровић сам прекуцао у дванаест при-
мерака резолуцију са састанка пленума ЦК у Загребу. Радили смо у
стану пријатеља Милоша Нишевића. После смо предали примерке
Биди. Рекао ми је Бидо да будем стално код куће, јер ће проћи
Стари.
ЧЕТВРТАК, 8 МАЈ
Земун. — Јутрос је дошла Титова курирка код мене. Стари седи

у кафани »Централ«. Донела ми је неке слике о зверствима усташа,
пијанчењу Немаца, неке легитимације, и рекла да то пренесем у
Београд. Стари је прошао после пет минута поред моје куће за при-
станиште. Елегантан. Махнуо ми је руком док сам на прозору стајао
са својом ћерком Милицом. После подне је Олга однела материјал
у Београд. Све је у реду.
СРЕДА, 11 ЈУНИ
Београд. — Двапут недељно правим оппшран билтен о спољној
ситуацији који предајем Биди. После се умножава. Данас смо Бидо,
Митра и ја били код Жухине. Она нас је позвала на страну и саоп-
штила нам да је једној руској емигранткињи један виши немачки
официр рекао: »Радујте се, за две недеље ћемо напасти Русију«. У
поверљивим билтенима, које ми предаје друг Удицки, 24 много се
говори о нападу Немачке на СССР. Бидо ме је обавестио да ћу радити
у Агитпропу ПК с њим, Роћком-Чолаковићем, Цаном Бабовић и Ми-
лентијем Поповићем.
ПОНЕДЕЉАК, 16 ЈУНИ
Београд. — На данашњем састанку решили смо да Јоца Јовано-
вић не станује више код куће, јер је ухапшено неколико другова.
Филип Мацура је почео да ради мећу продавцима новина.
2
" Састанак пленума ЦК КПЈ у Загребу почетком маја 1941.
81
Предрат Удицки радио је поверљиви немачки билтен у агенцији ДНБ у Београду. Ра-
није био је запослен у агенцији »Авала«. Он је свакога дана доносио поверљиви билтен ДНБ
који је раБен свега у седам примерака. Удицки је радио овај посао све до 1943, када је
отишао у Космајски партизански одред. У селу Венчанима четници су га опколили у бун-
керу када је издавао радиовести. Да не би био жив ухваћен он се убио, пошто је претходно
уншптио сав материјал.
НЕДЕЉА, 22 ЈУНИ
Топоница. — Дошао сам у ово село на један дан да обиђем мајку.
Рано ујутру смо иошли она, Олга и ја на Теферич, диван брежуљак
два километра удаљен од куће. Седели смо цело пре подне на брегу
и причали о рату, о нашој судбини. Кад смо се вратили кући, учитељ
из Топонице, 25 Чеда, 26 послао је кутију од цигарета и на њој забе-
лешку да је Русија напала Немачку. Оставио сам ручак и отрчао у
село. Радио се слабо чуо код учитеља, батерије истрошене. Одјурио
сам у Бечевицу код једног богатог сељака и чуо сам Рибентропову
декларацију о нападу на СССР.
Покрет. — Кренули смо рано ујутру камионом за Крагујевац. По-
сле смо новим аутобусом пошли за Београд. Један познаник ми рече
у аутобусу да су Немци јавили како су оборили 4.000 руских авиона.
Кад смо дошли код »Ковача« на периферији Београда, видим жан-
дарми добили пушке. Значи: не треба силазити у центар града. Кажем
кондуктеру да хоћу да изићем, али он вели да имају нарећење само
да стају код »Тополе«. Рекао сам му да ми је мука и аутобус се
зауставио. Махнуо сам Олги руком и искочио напоље. Нисам знао
где да ухватим везу с друговима па сам пошао на старо зборно место,
на Јужни булевар. Шетао сам горе-доле неколико пута, и одједном
наиће Милош Матијевић - Мрша. 27 Рекао ми је да не идем кући. Јоцу
Јовановића су ухватили. Није спавао код куће седам дана, а прек-
синоћ дошао да се опрости од другарице и детета. Малишан му се
родио пре два месеца. Ујутру Космајац на врата. »Ми смо Срби,
нећемо за Немце да радимо. Тешко нам је. Ово је само привремено
привођење за дан-два«, рекао је Јоциној другарици.
ЧЕТВРТАК, 26 ЈУНИ
Београд. — Кад сам се растајао са Олгом договорио сам се да
ми јави телефоном, ако ме агенти траже, да је Милица »болесна«.
Синоћ је Олга јавила тетка Дари телефоном да је мала Милица
»изненада добила температуру, али да ће се ујутру видети тачно шта
је то«. Јутрос сам звао телефоном Земун и моја ташта Вида ми је
рекла: »Довиђења, господине Петровићу«. У 11 сати пре подне састао
сам се с Олгом испод болнице. Били су ту Бидо, Митра и Михаило -
-Блашко. Требало је да Михаило и Олга одведу Биду код лекара,
јер је имао стално температуру, вероватно од плућа. Олга се вратила
и рекла да су агенти блокирали болницу.
После ми је она испричала да је синоћ дошао један плав младић
у наш стан и рекао да ће доћи агенти Гестапоа да ме хапсе. Ако
касније неко буде питао зашто је он долазио, нека Олга к а ж е да је
25
Топоница, село у Срезу гружанском, код Крагујевца.
20
Учитељ Чеда из Топонице предао је Немцима неколико наших другова. Крио се после
ослобођења негде око Чумића у Шумадији.
27
Милош - Мрша Матијевић, секретар МК за Београд, убијен у Главњачи 1941.
ПОСАЕ ПРВОГ СТРЕЛЈАЊА
НА БАЊИЦИ,
16 ЈУЛА 1941
САОПШТЕЊЕ
О ТОМ СТРЕЉАЊУ
ОБЈАВЉЕНО ЈЕ У
»НОВОМ ВРЕМЕНУ«
ОД 19 ЈУАА 1941
_ к и пллклхи п ^ ш и и з
НА ТЕРАЗИЈАМА
У БЕОГРАДУ
АВГУСТА 1941 ГОДИНЕ
СТРЕЉАЊЕ
У НУПРИЈИ 1941
НЕКОЛИКО ТРЕНУТАКА
ПРЕ СТРЕЉАЊА . . .
. . . У ТРЕНУТКУ
СТРЕЉАЊА
био на прегледу. 28 Агенти Гестапоа стварно су дошли ујутру. Извр-
шили су детаљан претрес. Ја сам се јавио телефоном док су агенти
били у кући. У кревету, у јастучници, налазио се један поверљиви
немачки билтен. Олга је примила т а ј материјал у среду од Удицког
с тим да ми данас преда, али је заборавила да то раније сакрије, па
га је приликом претреса гурнула у јастук. Гестаповци су претурали
по кревету, али хартију нису приметили. Морам се селити од Даре.
СУБОТА, 28 ЈУНИ
Београд. — Преселио сам се код Рибникара. Јутрос сам ишао с
Бидом да му помогнем да се исели из стана. Газдаричин син, љоти-
ћевац - омладинац, почео сумњиво да загледа Биду. Мука је са ста-
новима. Бидо је хтео да спава код Слободана Шкеровића 2 9 пре неки
дан, али срећом Митра га задржала. Ујутру су дошли жандарми и
одвели Шкеровића. Стојимо на Булевару ослобоћења и чекамо Би-
ласовог брата Алексу - Бећу.зо Бидо прича како се агенти београдске
полиције возе с гестаповцима у отвореним аутомобилима и показују
наше другове које Немци хапсе.
Београд. — Вечерас, на Дедињу, срео сам једног човека с раши-
реним ванредним издањем »Новог времена«. Специјална Хитлерова
саогпитења. Човек се осмехује шеретски.
Београд. — Агитпроп нам се мења. Остајемо Бидо, Роћко и ја. Мења
се форма рада. Треба водити отворену борбу. Цана говори како мо-
рамо рушити мостове, пруге, вршити саботаже. Бидо нам је заказао
састанак за сутра после подне. Он станује са мном.
УТОРАК, 1 ЈУЛИ
Београд. — Јутрос смо седели Бидо, Митра и ја у порти мале
цркве код игралишта БСК - а. Разговарали смо о томе како се многи
другови више неће видети. По улицама сваког дана Гестапо и агенти
хватају наше другове. Вула Антића ухапсили су у Народној банци.
Митра је јутрос прешла са Дорћола на Дедиње најпрометнијим ули-
цама. Казао сам јој да нема смисла да тако неопрезно иде, јер ће
је ухватити. Она је говорила да мора да свршава посао. Око 10 часова
пре подне растали смо се од Митре. Увече нам је Рибникар јавио
да је Митра ухваћена код Вуковог споменика. Вићена је са агентом у
Поенкареовој улици.
После подне Бидо, Роћко и ја састали смо се у парку измећу
Дедиња и Јатаганмале. Лежимо на трави у шумици.
28
После објављивања првог издања »Дневника« три разна лица јавила су ми се да ст
баш она известила покојну Олгу о хашпењу.
29
Слободан Шкеровић, студент из Црне Горе, стрељан 17 јула 1941 у Београду.
Алекса - Бећо Билас, учитељ из Црне Горе, погинуо као заменик команданта Комског
одреда 1941 године.
ЧЕТВРТАК, 3 ЈУЛИ
Београд. — Лола Рибар се такође преселио у Рибникарову вилу.
Ја понекад спавам код Гашића и Бајлонија. Издајем сваког дана
билтен. Тачно у 11 сати доноси ми стара Жухина извештај Совјет-
ског информационог бироа, а ја га прераћујем, показујем га Биласу
и Лоли, додајем и неке наше вести, па затим шаљем другарици Цани
Бабовић, обично у Златиборску улицу. Имам једну курирку на би-
циклу. Материјал носи у кутији од шибица.
Мој домаћин Јоле Гашић дао ми је веома занимљиве податке о
пљачки Немаца. Они су свакодневно на име данка штампали 5 мили-
она динара у касеншајн - маркама (марке штампане у окупираним
земљама). Мећутим, показало се у Народној банци да су штампали
много више. Понекад по 50 милиона динара дневно. На т а ј начин
сваки немачки војник претворен је у пљачкаша. Он улази у радње,
узима најбоље ствари, а плаћа их папирима који немају никакве
вредности.
ПЕТАК, 4 ЈУЛИ
Београд. — Јутрос је одржан састанак наших другова који руко-
воде нашом борбом. Улазили су пуна два сата у Рибникарову кућу.
Ја сам их са његовом женом дочекивао и уводио у вилу. Прво је
дошао друг Тито, после Марко - Ранковић, па Темпо - Вукмановић,
најзад, Ц р н и - Ж у ј о в и ћ — Лола и Бидо били су унутра. Милутина 3 1
смо чекали до подне, али није стигао. Састанак је трајао све до 6 сати.
Рибникар, његова жена и ја чували смо напољу стражу. Пошла два
сумњива типа право на вилу. Ја мислио да су агенти, а оно су били
неки црноберзијанци који су нудили дрва.
СУБОТА, 5 ЈУЛИ
Београд. — Јутрос је Бидо отпутовао заједно са својим братом
Бећом. Ја сам им попунио легитимације на име браће Вујовића. У
Београду стварно постоје браћа Вујовићи, они су на своје име узели
пропуснице од италијанског посланства, а после смо ми направили
лажне легитимације за Биду и Бећу на њихово име. Вечерас треба
да се изврши саботажа у радиостаници како Љотић не би могао да
говори.
Београд. — Цео дан Лола и ја скоро ништа нисмо говорили.
Стигла вест из Загреба да су Огњен Прица, Отокар Кершовани и
Божидар Аџија стрељани. Наш друг из »Времена« ухапшен. Покушао
је да тражи о р у ж ј е од једног немачког подофицира, а овај га при-
јавио. Како је тешко размишљати о овим нашим друговима и гледати
у новинама огласе за концерте Радмиле Цајић - Живковић.
11
Народни херој Иван Милутиновић погинуо на Дунаву код Београда октобра 1944.
НЕДЕЉА, 13 ЈУЛИ
Београд. — Стари нам долази готово сваког дана. Он негде овде
станује. Данас је решио да се не шета толико по центру Београда.
Док је седео у »Занатском дому«, један човек за суседним столом
стално га је цртао. После му је Стари једва умакао.
Данас је Стари дошао код нас на пилећу чорбу. Немци су наре-
дили попис свих кокошију, Жухина није хтела да попише своје ко-
кошке, већ је мени дала две. Кад сам их носио преко Дедиња, једна
ми се отргла из руке и појурила по парку. Ја за њом. Налетео сам
на граћане које су Немци одредили да чувају каблове. Прво су се
поплашили, али кад су видели да јурим кокошку — помогли су ми
да је ухватим. Како глупо човек може да настрада!
СРЕДА, 16 ЈУЛИ
Београд. — Ноћас смо се Лола и ја пробудили. Горела је нека
велика зграда у правцу гробља. Лола се веселио. Ово чекамо већ
десет дана. То је гаража у Гробљанској улици. Све до зоре седели
смо у башти и причали. Лола је говорио како су омладинци спалили
на хиљаде примерака »Новог времена«. Спрема се ликвидирање Вуј-
ковића када иде у логор на Бањици. Једна ударна десетина омла-
динаца већ се трећи пут враћа са нишке пруге, никако нису могли
да отшрафе пругу како ваља.
Београд. — Синоћ у десет слушали радио Београд. Оно одвратно
слово V.32 После су прочитали имена Вула Антића, Слободана Шке-
ровића и још много других другова. Стрељани су! На крају је
отпевана »Лили Марлен«.
Београд. — ДаНас смо Лола Рибар и ја издали ванредни број
»Радио - прегледа« у част Црногораца који су се дигли на оружје.
Стигла је вест да је скоро читава Црна Гора слободна.
НЕДЕЉА, 20 ЈУАИ
Београд. — Стари седи у зеленилу у Рибникаревој вили и по
цео дан ту ради. Долазио је Михаило - Благоје Нешковић. Стари ме
звао и рекао да ћу отићи за комесара Чачанског одреда. Прво ћу
њега пратити са још четири друга до Космаја. Добићемо револвере.
Говорио ми је како треба вршити саботаже и нападати немачке
возове.
Београд. — Вечерас сам се састао с Марком код болнице БТО на
Дедињу. Дао ми је адресу једног учитеља у Лазаревцу, где треба
" 2 Немци су узели слово V као симбол своје победе. Поред употребе у писаиом облику V
(У1к(опа = победа), они су и своје радиоемисије отпочињали Морзеовим знаком за слово »V«.
да добијем везу за Чачак. Мало ниже чекао ме је Буро Стругар. 83
Он је довео једиог високог илавог официра, који ће иоћи са мном
у партизане. Разговарао сам са тим човеком. Поћи ће и његова жена
с нама. Договорили смо се да се наћемо сутрадан увече на истом
месту.
Београд. — Јутрос је Лола имао састанак с Марком у 10 сати
пре подне. А вечерас смо добили извештај да је Марко пао. Лола
му је дао проглас ЦК. Код Марка се налазила и шифрована адреса
учитеља у Лазаревцу.
ПОНЕДЕЉАК, 28 ЈУЛИ
Београд. — Врше се припреме за Марково ослобоћење. Лола је
дао свој револвер. Мени је дао налог да поћем у Топоницу, код своје
мајке, и да ту причекам на везу са Чачком, пошто је канал преко
Лазаревца прекинут.
Београд. — Марко је спасен. Стари је био необично радостан. (
Шпијун Мића Димитријевић прво је причао у згради »Политике«,
где се штампала »Обнова«, како је ухваћено пет »нападача«, а пред-
вече је рекао да су ухваћени сви који су учествовали у упаду у
болницу у Видинској улици, где се Марко налазио. Изгледа да смо
том приликом убили једног жандарма и два гестаповца.
ПЕТАК, 1 АБГУСТ
Топоница. — Јутрос сам пошао са Олгом из Београда. Јуче је
моја курирка ишла возом до Обреновца и вратила се. Нико није
легитимисао путнике. Имао сам легитимацију на своје име. Лепо
сам се обукао, тако да ми је Дара, када ме је срела, рекла да овако
нисам био обучен ни на свадби. На Чукарици ме није препознао
ниједан агент. У возу нам је пришао жандарм и рекао: »Господине ^
и госпоћо, немојте се гурати овде са сељацима, него изволите, има
један празан купе у вагону за немачке официре«. Тако сам стигао до
Горњег Милановца, пронашао неке чезе и после пола сата скинуо сам
кравату и бацио под ноге нови шешир, који ми је пред полазак
поклонио Лола Рибар.
зз Народни херој Буро Стругар, адвокатски приправник из Црне Горе, члан МК и ОК за

Београд, ухваћен септембра 1941 у Београду и изложен страшним мукама у Главњачи, али
је на сва наваљивања полицајаца одговарао: »Знам, пси једни, много, али вам ништа нећу
рећи«. Под батинама је издахнуо.
У ШУМАДИЈИ
У село Топоницу стигао сам 1 августа. Чекао сам на везу. У међу-

времену повезао сам се са Степаном Павићевићем из Топонице, који
је давао некакве изјаве, као да се налази у вези или с четницима
или с партизанима. Он је заиста разговарао с једним бандитом - л>о-
тићевцем, иначе наредником, кога је Љотић послао у Гружу да
»организује четнике«. Уствари тај је наредник одвраћао сељаке од
борбе, »уписујући их« у организацију, али говорећи »да чекају на
устанак док им он не да знак«. Доцније је тај петоколонаш ухваћен,
а код њега је нађен списак личности које су ступиле у Л>отићеву
организацију. Међу њима су претседник Топоничке општине и учи-
тељ. Степан није знао ко је овај т и п . . . Од Степана узео сам револвер
који сам касније однео у партизане.
Трагајући за партизанима повезао сам се са сељаком Проданови-
ћем званим Циго који ми је испричао да има брата партизана. Обе-
ћао ми је да ће ме повезати с њим. И заиста 19 августа наишао је
његов брат Вук Продановић, човек горд на своју »револуционарну
прошлост«, јер је отседео 700 дана у затвору од 1919. После два-три
дана разговора рекао је да је у партизанима, да има везу са штабом
Крагујевачког одреда, да је био на састанку са »претставником из
земље« (мисли на наш ЦК). Ја сам му рекао да јави друговима у
Штабу да хоћу да се повежем с њима. Он ми је додао да ће ускоро
доћи командир Друге чете и заменик команданта Одреда, сељак
Милоје Симовић,1 иначе члан Главног одбора Народне сељачке
странке. С Вуком вићао сам се скоро сваког дана, обично у једној
дивној храстовој шумици изнад куће. Говорили смо о политичкој
ситуацији. Давао сам му радиовести. Веза никако није долазила.
Предложио сам му да издајемо радиовести. Први број смо израдили
у његовој штали, уз велику конспиративност. Вук је велики роман-
тичар. Послао ми је шифровано писмо на удаљености од 500 метара
— исписано Морзеовим знацима. Иначе у дописивању са својим љу-
дима има специјалну шифру. Прве »Вести« су биле умножене у осам
1 Милоје Симовић, замеиик команданта Крагујевачког одреда, ухваћен је средином
децембра 1941. године и стрељан у Крагујевцу. Пред смрт је узвикнуо џелатима: »Доћн ђе
армија радника и сељака и осветиће ме!«
примерака и излепљеие на осам општина у Срезу гружанском. На
Топоничкој ошптини, односно на дућану фарбаџије Раје, »Вести« је
залепио Цига. Издали смо три броја »Вести«. Сваки четврти дан.
Једног дана, мислим око 25 августа, јавио ми је Вук »морзеом« да
доћем хитно до њега. Ту сам срео Милоја Симовића. Окретан, бистар
сељак. Говорио ми је да су поштени интелектуалци потребни у борби.
И њему сам поновио жељу да ме повеже са штабом Одреда, што ми
је и обећао. Али, отада дуго нисмо чули за Милоја. Друга чета тре-
бало је да доће у Топоницу, али није стизала. Разлог је био тај што
су се партизани сукобили с Немцима на друму Крагујевац — Мила-
новац код Рогојевца. Убили су једног жандарма и једног Немца и
запленили камион који је снабдевао немачки гарнизон у Милановцу
и у коме је било униформи, хране, колача. После тога наши су се
повукли у своју базу.
Налазио сам се у мучној ситуацији. Веза је споро долазила. У
Срезу гружанском се појавио »војвода« Марко, Пећанчев човек. Про-
шао је и сам Пећанац са двадесетак људи. Ишао је у чезама, делио
народу паре и говорио да »треба убити мотком сваког комунисту«.
У народу се у први мах говорило да то уопште није Пећанац.
У мећувремену је стигла из Београда адреса за Чачак. Друг Ра-
доња 2 није се налазио тамо. Отишао је још пре двадесет дана. У
том је објављена вест да је Недић образовао владу. Утисак у народу
био је чудан. Веселили су се. Кроз срез уопште нису прошли парти-
зани, нико политички није радио, а срез је један од најзаосталијих
у земљи. Петоколонаши нису седели скрштених руку. У Крагујевцу
су уз велику буку објавили да се ствара нова српска влада, да Немци
напуштају Србију, да се краљ враћа, да је Недић најбољи официр
итд. Али већ другог - трећег дана расположење се мења.
Таква је ситуација била првих дана септембра. Удариле су кише.
Немци су почели да надиру у Русију. Најзад, 12 септембра, стигао
је мој познаник, новинар Манојловић из Крагујевца и рекао ми да
ме зове у град друг Мијалко Тодоровић. Отишао сам и чекао, али
Мијалко није дошао. Био сам бесан. Сутрадан ми је Вук саопштио
да ме Штаб хитно зове. Морао сам бити у понедељак, 15 септембра
у подне, у селу Дивостину. Дан раније отишла је Мама из села.
Опраштао сам се од Топонице. Чекање до изнемоглости. Седење поред
радиа. Никад у животу нисам био нервознији. Ипак је лепо то сун-
чано село. Дивне су шумице и онај поточић у коме смо се купали.
•
1
Овог сунчаног јутра, 15 септембра, прво сам чекао два сата код
Вука. Одатле ме је повео његов брат Цига до Дивостина, села Ми-
лоја Симовића. Ишли смо по блатњавом путу. Стигли смо око један.
2 Кад сам полазио из Београда друг Лола Рибар рекао ми је да сачекам у Топоници
иа везу. Поруку ми је донела из Београда Вера Димић. Требало је да се јавим другу
Радоњи, опанчарском раднику у Чачку. Али другарица Димић није могла да нађе друга
Радоњу у Чачку, јер је он у мећувремену отишао у партизане. Погинуо је првих дана
устанка.
Цига ме је оставио у врх села где сам чекао сат и ио иза неких
купина. Он је сишао у доњу Милојеву кућу. Ушао сам у горњу кућу
и седео све до четири после подне, када су дошли партизани, прве
које сам у животу видео — Лаза 3 курир и мали кројач. Били су
прилично исцепани, али је Лаза на мене од првог тренутка оставио
одличан утисак. Предвече смо сишли код Милоја. Ту сам видео
професора Драгог Миленковића, који се опорављао од ране задоби-
јене код Рогојевца.
Око два по поноћи пошли смо у Дулене, седиште Штаба, осам
сати хода. Водили су ме Лаза и онај мали кројач. Опрезно смо пре-
шли друм и пругу. Тако исто и пекарницу око које су у шанчевима
седели Немци. Пред зору смо свратили код једног високог сељака,
свирача, који нам је дао да једемо. Жалио нам се како је немачки
агент убио у Крагујевцу неког његовог пријатеља. Када је већ сва-
нуло испели смо се на венац Гледићких Планина. Изненадило ме
је да се на неколико километара од града налази таква непроходна
планина. По том венцу ишли смо у све дивљији крај, док нисмо
дошли у шуму. Најзад смо стигли до самог логора у Дуленима. Један
од првих људи које сам тамо видео био је лекар Лазар Мићуновић.
У Дуленима сам седео пет-шест дана. Био је ту састанак Главног
штаба за Србију са свима командантима одреда. Од Главног штаба
стигли су Жујовић - Црни, Фића Кљајић, 4 Роћко Чолаковић и Никола
Груловић, а од команданата: Раја Недељковић, (Крагујевачки од-
ред), Миле Радосављевић 5 (Чачански), Милинко Кушић 6 (Ужички),
политком, Милан Благојевић 7 (Шумадиски), Љубиша Урошевић 8 из
Беличке чете, капетан Бора из Параћина, 9 Павле Јакшић (Краље-
вачки) и »Мајор« Дејан 1 0 (Шумадиски).
Иначе имали смо пет основаних одреда још пре 22 јуна. То су
били:
1) Космајско - посавски;
2) Ваљевски;
3) Први шумадиски;
4) Рачански (Други шумадиски);
5) Чачански.
IФ'
' Лазар Маринковић, борац Другог батаљона КрагуЈевачког одреда, прешао Је с глав-
нином наших јединица у Санџак и доцније је погинуо на Купресу као борац Друге про-
летерске бригаде.
< Народни херој Филип - Фића Кљајић, радник из Београда, погинуо 1943 године кол
Зворника као политички комесар Прве дивизије.
« Момчило Радосављевић, погинуо 1941 године.
в Народни херој Милинко Кушић, правник, родом из Ивањице, погинуо 1943 године
као политички комесар Пете босанске дивизије.
7 Народни херој Милан Благојевић, радник из Шумадије, мајор Шпанске републн-
канске армије, мучки убијен од четника Драже Михаиловића у Ужичкој Пожеги 27 октобра
1941 године.
8 Потпуковник Љубиша Урошевић, бивши потпоручник, погинуо 1943 године к р а ј Тузле
као заменик начелника штаба Трећег корпуса.
о Капетан Бора из Параћина, нестао је у Првој офанзиви.
10 Андра Борђевић, шеф економата Скопске општине, бивпга пешадиски наредник, по-
четком 1942 године био је заробљен у Шумадији, одведен у логор на Бањици, али га нико
није препознао. Доцније пуштен, али је опет ухваћен у Крагујевцу, где је стрељан.
Командно особље:
1) Космајско - посавскн одред: командант Пера Посавски (чекао
се његов долазак); политички комесар Бора Марковић 11 из Обре-
новца;
2) Ваљевски одред: командант Здравко Јовановић 12 ; политички ко-
месар Милосав Милосављевић; заменик команданта Драгојло
Дудић 13 ;
3) Први шумадиски одред: командант Милан Благојевић; поли-
тички комесар Недељко Жакула 1 4 ; заменик команданта Милан Илић-
-Чича 1 5 ;
4) Рачански (Други шумадиски одред): командант Богосав 16 , сме-
њен, његово место узео је Дејан звани »Мајор«; политички комесар
Таса Младеновић;
5) Чачански одред: командант Момчило-Моле Радосављевић; по-
литички комесар Ратко Митровић. 17
На саветовање нису дошли Ваљевци, Подринци, Космајци и По-
савци.
Од Црног сам дознао да је прва пушка опалила у Србији после
22 јуна на друму Ваљево — Ужице. У заседи су били: воћа заседе,
сада покојни, студент Саватије, Стева електричар и Срећко. Убили
су два Немца и једног су заробили. То је било почетком јула. 18
Иначе на том саветовању најбоље су се показали Први и Други
шумадиски, Беличка и Параћинска чета. Чачански је био критико-
ван, Крагујевачки — такоће. Црни је с поносом читао извештај из
Ваљева о жестоким борбама с Немцима и ослобоћењу Столица и
Крупња. Читао нам је и поверљиви акт ухваћен код Недићевог пот-
пуковника Олујевића у Белановици, мислим, почетком септембра. Тај
акт био је у ствари Недићев војни план против нас. Требало је прво
прегазити северозападну Србију, па би се после недићевци састали с
и Народни херој Бора Марковић, ошптински радник, погинуо приликом борби за

Ужице, новембра 1941 године.
12 Здравко Јовановић, радник из Ваљева, погинуо 1944 године у Словенији.
18 Народни херој Драгојло Дудић, сељак из Клинаца, члан Главног народноослободи-
Аачког одбора за Србију, погинуо на златиборском друму у Првој офанзиви 1941 године.
14 Недељко - Брацо Жакула, адвокат из Госпића, погинуо у Србији 1943.
15 Народни херој Милан Илић - Чича, сељак из Трешњевице у Шумадији, погинуо као
командант Првог шумадиског одреда, јануара месеца 1942 у Другој офанзиви на Романији.
16 Богосав, земљорадник из Раче Крагујевачке, нестао у току рата.
17 Народни херој Ратко Митровић, апсолвент права из Чачка, ухваћен у Првој офанзиви
и обешен у Чачку 11 децембра 1941 године.
18 У овој првој акцији, како прича друг Миле Милатовић, учествовали су народни
херој Стева Филиповић, електричарски радник из Ваљева, и Срећко Милићевић, млинарски
радник из Ваљева. Они су били у једној десетини под командом судије Андрије Савчића
и сачекали су на седмом километру од Ваљева један немачки камион у коме су Немци
спроводили за Ужице нашег заробљеног друга Саватија Станишића, студента права. У
овој акцији убијено је неколико Немаца, а они су у знак одмазде убили Станишића у
камиону.
Стева Филиповић је постао командир Колубарске чете, а касније политички комесар
Мачванског одреда. Почетком 1942 године ухватили су га недићевци у једној борби и обесили
у Ваљеву. Под вешалима Филиповић се одлично држао. Обешен је 22 маја 1942 године.
Срећко Милићевић погинуо је с пролећа 1942 године у селу Богатићу к р а ј Ваљева. Борио
•се до последњег метка против недићеваца и четника.
Друг Андрија Савчић је ухваћен у лето 1944 године и погубљен у Ваљеву.
РАДЕ АЗАЊАЦ ГОВОРИ
НА ОМААДИНСКОМ
САСТАНКУ У ШУМИ
КРАЈ ЧАЧКА
НЕМАЧКИ КАМИОН
ЗАПЛЕЊЕН У БОРБАМА
ЗА ОСЛОБОБЕЊЕ ЧАЧКА,
СЕПТЕМБРА 1941
БОРЦИ ЈЕДНОГ
ОД ПРВИХ
ПАРТИЗАНСКИХ
ОДРЕДА У СРБИЈИ
(ЧАЧАНСКОГ),
СА ЗАПАЕЊЕНИМ
НЕМАЧКИМ
ТЕШКИМ
МИТРАЉЕЗОМ
ЈЕДНА НЕМАЧКА КАЗНЕНА
ЕКСПЕДИЦИЈА У СРБИЈИ 1941
(СКЕЛА?Ј
(Снимци наћени код Немаца)
СЕЉАЦИ
ОБЕШЕНИ
У УЖИЧКОЈ
ПОЖЕГИ
1941 ГОДИНЕ
Пећанцем и с Дражом Михаиловићем на одрећеној линији и напали
остале крајеве. Код тог иотиуковника наћена је легитимација с Равне
Горе. Приликом напада Немаца на Л>иг ми смо стрељали тог официра
да га непријатељ не би ослободио, а његов аћутант, неки поручник
или капетан с хрватским презименом, успео је да побегне.
Осим тог документа, Црни је донео и један апел »војводе шума-
диског«, генерала Л>убе Новаковића. Апел је врло смушен, јер је
Новаковић Пећанчев војвода. На једном месту говори о бандитима,
а на другом о поштеним комунистима.
Прекуцао сам у више примерака оба ова документа, као и изве-
штај из Ваљева. Осим тога написао сам предлог рада агитпропа на
терену.
•
За време саветовања стигла је вест да су се Немци појавили.
Послата је извидница. У њој је био и Немања Марковић, првак
државе у стрељању. Да је извидница прешла још 150 — 200 метара,
открила би два немачка топа које је чувало седам-осам људи. То-
пови по мраку нису могли да се спусте низ брдо, па су ту заноћили.
Милан Благојевић хтео је тамо да оде. Заиста је био јунак. С
»Наганом« у џепу прошао је читав Крагујевац. Причао је о неком
младићу из Београда, беспризорном, који се код њега у одреду од-
лично показао. У једној заседи немачки официр искочио из кола,
узео заклон и отворио паљбу. Да би официр дигао главу, тај младић
је прво чукнуо пушком о кукуруз, па када је официр погледао шта
то лупа, млади партизан је опалио и убио га.
Пажљиво га је слушао Љубиша Урошевић, који је и дотле имао
успешне акције. Мећу свим тим друговима само један није остављао
добар утисак. То је био Бора Параћинац, велики кицош: зулуфи,
удешени нокти, прстен, бомбе, к а м а . . . У дискусији му је требало
дуго да схвати однос команданта и политкома.
•
Сретен Жујовић саопштио ми је да преузмем дужност политичког
комесара Крагујевачког одреда.
Ево шта друг Жујовић мисли о развоју наше борбе до тог вре-
мена — половина септембра — у Србији:
»Стварање партизанских одреда требало је да претставља прву оружану

форму народноослободилачке борбе против окупатора. И поред свих објек-
тивних услова за оружану борбу, то јест народноослободилачку борбу, у
пракси стварање одреда и њихова бојевна способност зависила је од поли-
тичког утицаја и организационе способности наше Партије. У прво време
је Партија могла да рачуна на своје чланство. Комунисти су заиста били
моторна снага народноослободилачке борбе. Благодарећи политичком ути-
цају било је могуће да поједине диверзантске групе нарастају у чете и
одреде. Том приликом се морало сломити оно »није време, немамо оруж-
ја«, јер српске масе нису још биле непосредно изложене терору неприја-
3 Дневник I
теља, поглавито сеоске масе, то јест исправљам ову формулацију: петоко-
лонаши су већ ступили у службу непријатеља и покушавали, формирањем
комесарске власти Аћимовића, да спроводе окупаторску политику.
Основни задатак који се поставио одредима у прво време био је: да оне-
могуће, разоре и униште апарат окупаторских власти свим средствима.
Друга страна тог задатка: политички рад на терену, разголићавање непри-
јатеља и издајничке политике комесара. У вези с јачањем одреда долази:
уништавање живих снага непријатеља и петоколонаша.
Извршавањем и остваривањем ових задатака већ су створени услови за
наредни крупнији задатак. Одреди су у том времену постали не само ору-
жана снага у народноослободилачкој борби, већ заштитници народа од
непријатељског терора. Код народа је јачао отпор према окупатору и све
веће расположење за активно учешће у народноослободилачкој борби.
Створени одреди по унапред утврћеној формулацији (пет чета по педе-
сет људи) показали су се уски услед великог прилива нових партизана,
Народноослободилачка борба, започета малим сукобима с непријатељем,
узимала је маха и добијала карактер народног устанка. Под таквим усло-
вима постављено је питање дефинитивног чишћења територије од окупа-
тора, њеног запоседања од стране партизанских одреда и — стварање сло-
бодне територије. Перспектива: мобилизација на слободној територији —
принцип: добровољност. Требало је створити непријатељу такве услове
борбе да се осећа као у опседнутој тврћави. С планским уништењем ко-
муникација, изоловањем посада појединих градова и стварањем од поједи-
них градова изолованих острва, чије би се посаде морале борити само са
својим снагама.
План остварења слободне територије био је постављен овако: да обу-
хвати територијално слив Западне Мораве (комуникациона линија Ужице
— Чачак — Краљево) са залећсм југозападне Србије, који се ослањао на
Дрину, а врхом допирао до Цера.«
На овом саветовању појединим одредима били су постављени

конкретни задаци. Ваљевском одреду ови задаци су већ били пове-
рени и он их је у ово време, у заједници с Мачванско - подринским,
а затим и Посавским, сјајно извршавао.
Чачански и Ужички одреди добили су задатак да изолују поједи-
начно Пожегу, Ужице и Чачак и да, поред чишћења територије од
окупатора, заузму Пожегу. Заузимање Пожеге би послужило за даље
освајање: Чачак, Ужице.
Параћинско - ћуприска чета, која је прерасла у одред (Други по-
моравски) добила је задатак да нападне на Параћин уз садејство
Другог шумадиског, који би јој штитио залеће и Беличке чете, која
је имала да изврши напад на Јагодину. За акцију био је одрећен
28 септембар.
Први шумадиски одред имао је да настави у много јачем степену
уништавање живе снаге непријатеља, потпуно уништавање неприја-
тељског транспорта и, коначно, уништење апарата окупаторске вла-
сти. Сем тога, да помаже Посавском и Ваљевском одреду у њиховим
операцијама и, специјално, у чишћењу такозване шатиране зоне
(троугао Мионица — Л>иг — Лазаревац).
Крагујевачки: потпуно уништење комуникација, изоловање Крагу-
јевца и напад на слагалиште муниције Медну.
Краљевачки: исто што и Крагујевачки, као и помагање Чачанима.
Свим одредима дат задатак: повезивање са суседним одредима
како би у даном тренутку деловали као целина.
Као закључак: »Сви одреди су углавном досада постављене за-
датке испунили«.
•
Приликом боравка у Дуленима сељаци из околних села послали
су дирљиво писмо тражећи да их заштитимо од пљачкаша 19 — чла-
нова »Гледићког одреда« Драже Михаиловића, којим је командовао
поручник Мојсиловић. Послат је официр Мома 20 из нашег штаба
да похапси пљачкаше. Тај »Гледићки одред« имао је 20 људи — 12
од њих команданти. Без велике муке, по јакој киши, Мома је дотерао
Мојсиловића и дружину. Фића их је саслушао. Мојсиловић није био
крив. Задржали смо шест људи за које се утврдило да су пљачкаши,
а Мојсиловић је пуштен с осталима. Неки је требало да буду стре-
љани, али их је Раја пустио. Били су то заведени сељаци и обећали
су да ће се поправити.
Мојсиловић је погинуо средином октобра, приликом борбе с Нем-
цима на путу за Милановац, заједно са нашим замеником командира
Треће чете Другог батаљона, учом Владом из Шења.
Уочи поласка из Дулена одржана је смотра све три чете. Друга
чета је закаснила и дошла без оружја на смотру. Крив је Раја, јер је
тако нарећење издао. Говорили су Фића и Роћко. Л>уди су били оду-
шевљени. 21 После тога, предвече, кренули смо у акцију — да испунимо
постављене задатке.
•
Одмах по пријему дужности, ваљда око 25 септембра, док смо били
на Аџиним Ливадама (шумовити брежуљак који ми је дуго остао
19 Појавио се на друму ка Јагодини и неки Тоза Муштиклар, из Крагујевца. Он је
ударио неку врсту харача, који је плаћао сав народ који је јагодинским друмом про-
лазио, напаствовао је жене и правио друга насиља. После је Тоза Муштиклар пришао
Недићу и славила га је фашистичка штампа у Београду. Био је командант немачког логора
на Метином Брду. У свађи око новца убила га једна друга пллчкашка група.
20 Мома — Народни херој Мома Станојловић, ваздухопловни потпоручник, доцније ко-

мандант Трећег батаљона Крагујевачког одреда, политички комесар Крагујевачког баталлна,
заменик команданта Треће санџачке бригаде. Погинуо у Петој офанзиви приликом пробоја
на Сутјесци 13 јула 1943.
21 Овом приликом читав одред је положио заклетву пред претставницима Главног штаба
за Србију, друговима Чолаковићем и Кљајићем. Заклетва је почињала речима: »Ја, син
српског народа, заклињем се својом чашћу .. .« Ову заклетву саставили су Сретен Жујовић
и Родољуб Чолаковић. У селу Трешњевнци они су заклели Први шумадиски одред овом
заклетвом. Међутим, истовремено у Београду друг Тито саставио је следећи текст заклетве:
»Ми, народни партизани Југославије, латили смо се оружја за немилосрдну борбу против
крволочних непријатеља који поробише нашу земљу и истребљују наше народе. У име
слободе и правде нашег народа заклињемо се да ћемо дисциплиновано, упорно и неустра-
шиво, не штедећи своје крви и животе, водити борбу до потпуног уништења фашистичких
освајача и свих народних издајника.«
у успомени) јавила нам је наша другарица 22 да се крај болнице у
Равном Гају налази група наоружаних људи, њих 70 на броју. Друга
вест преко курира Миће Туцаковића 23 била је да је та група кренула.
Направили смо заседу и чекали.
Више од једног сата смо тако провели све док није наишао један
војник и рекао да долази у име генерала Љубе Новаковића, који хоће
с нама да преговара. Налазили смо се у чудној ситуацији. Знали смо
да је Пећанчев војвода, да је учествовао с Краусом, шефом Гестапоа,
у преговорима у Аранћеловцу, када је Пећанац пришао Немцима,
знали смо да измећу њега и Драже Михаиловића постоји велико су-
парништво и да га је Дража Михаиловић осудио на смрт, јер је
имао виши чин од њега.24
Баш на неколико дана пре тога добили смо Новаковићев проглас
и летак војводама и народу. Он ту вели да су партизани и његови
четници једини прави претставници народа. Најлепше од свега јесте
његов проглас војводама, односно нарећење за оппгги народни уста-
нак у ноћи измећу 22 и 23 септембра. Он војводама нарећује да на-
падну Немце, да се руше пруге, мостови и друмови, да се нападају
градови. »Војвода Торлачки да нападне Београд и прогна непријатеља
настављајући гоњење с оне стране Саве.«
И заиста, у нашем рејону Пећанчеве војводе су се одазвале наре-
ћењу Љубе Новаковића. Војвода доњогружански, из Губеревца (Не-
дељковић), покупио је сељаке, напио их у ноћи измећу 22 и 23 сеп-
тембра, раскопао друм, попалио мост и шлипере, иако је до пре неко-
лико дана ишао у Крагујевац и возио се с Немцима у аутомобилу.
Немци су се разбеснели, запалили војводи кућу и још неким
сељацима.
Те су нам чињенице биле познате када смо пристали да разгова-
рамо с генералом Новаковићем. Састали смо се у кући једног сељака.
Врло романтично. По мраку. Први пут сам видео тог генерала —
крупна људина, прави Црногорац. Одлично је био обучен у неку
бунду. Дуго нам је причао: како је командовао специјалном групом
6 априла у Албанији, како је склопио споразум с Миланом Благоје-
вићем, како је за борбу против окупатора, како га Пећанац и Дража
Михаиловић гоне, и да су га осудили на смрт. Врло је благоглагољив.
Ми смо на крају донели одлуку: да што пре напусти нашу тери-
торију.2®
22 Рада Шубаковић, студеиткиња из Груже, повукла се с главнином наших снага у

Санџак 1941 године, али је затим враћена на терен на рад, где је убрзо ухваћена и стре-
љана 1942 године.
23 Мића Туцаковић, један од најхрабријих бсраца Крагујевачког партизанског одреда,
омладинац. Једном приликом кад је носио нашу пошту наишао је на друму Кнић — Крагу-
јевац на један немачки камион који је возио војнике. Мића је сачекао камион, убацно
бомбу и убио четири немачка војника, а више их ранио. За ово дело био је похваљен од
друга Тита у »Билтену Врховног штаба«. Нестао је крајем 1941.
24
Дражини људи (мајор Палошевић) да би сакрили прави узрок супарништва, гово-
рили су да је Новаковић варао жене по селу. Обећа им, односно покаже им дукат да
спавају с њим, а после им не плати. Због тога је, веле, осућен на смрт.
«5 Љуба Новаковнћ је из Груже продужио у манастир Каленић, а после преко Иваљипе
кренуо за Ужице. О томе друг Тито прича следеће:
»Тај ми је Новаковић приповедао кад смо се нашли у Ужицу:
•
На дан 23 септембра послали смо један вод Прве чете и један
вод Аруге чете да ликвидирају Марка Пауновића, војводу горњо-
гружанског, кога је поставио Пећанац. Он је био родом из Бумбаре-
вог Брда. У Срезу гружанском се појавио почетком септембра. Кад
сам се враћао из Крагујевца, 15 септембра, видео сам га заједно с
немачким војницима. Живео је врло добро са Тадијом и Драгославом
Пантовићем, разбојницима из Радмиловића. Драгослав Пантовић био
је Стојадиновићев посланик.
Пауновић је био лако заробл>ен, један дан после његовог »напада«
на Крагујевац, који је требало да изврши по нарећењу генерала Но-
ваковића. Дотеран је на Аџине Ливаде, где смо привремено бора-
вили, са својим људима. То је леп, црномањасти младић, имао је 27
година. Кицош, бивши коњички наредник из Земуна. Читао сам де-
крет Пећанчев о његовом постављењу и одликовању. Тај тип је чак
делио и Караћорћеве звезде.
Пауновић је био присутан у Аранћеловцу када је потписан спо-
разум са Гестапоом. Поред осталих ту су били: неки поп из Аран-
ћеловца и директор гимназије из Краљева. После саветовања на
Букуљи, споразум је потписан у вили »Караџић« и Пећанац је с
Краусом отишао у Београд.
Марка нисмо стрељали, јер нисмо имали доказе да је активно
радио с окупатором. За Драгослава Пантовића ти су докази посто-
јали, па је осућен на смрт и стрељан. Осим тога народ је молио да
Марка не убијамо, пошто је био из породице коју су сељаци сма-
трали као честиту. Марко је дао писмену изјаву у којој се одриче
Пећанца, признаје да је био у заблуди и одаје признање партизанима
на њиховој борби. После је на збору у Топоници рекао да је грешио
— Идемо ми и наши људи ка Ариљу, кад нам долазе у сусрет нека разбојничка лица
с дугим косама, искеженим лицпма. Њих је било око 100, а нас око 40. Мирно су нас
поздравили, али кад су прешли нашу колону, одједном окрену пушке. Шта смо могли да
радимо. Није било времена ни да пушку скинемо с рамена. »Хајдете ви с нама у Ариље!
Ништа се не бојте! — веле они нама. — Само пушке дајте.« Кад тамо стигосмо, почне
нас Божа Јаворски, бивши шофер, младић од 23 године, да псује таквим речима какве
ја у животу нисам чуо: »Ти си разбојник! Ја ћу тебе и твоје људе да стрељам!« И све
нас осуди на смрт. Бпо је плаћеник мојих непријатеља. Целу ноћ седели смо, моји људи
и ја, у затвору. Нико не спава. Знам, драги друже, пријатељу и господине Тито, да не
верујеш у Бога, али мене је Провићење спасло. У зору чујем неко комешање. Трче чет-
ници. Чујем и паљбу, али то није обично пуцање већ плотуни. Одједном упадају у наш
затвор партизани, ја их грлим и вичем: »Браћо, ви мени живот спасосте!« Они су ме
попреко погледали и после смо се објаснили.«
(То је Стеван Чоловић ослободио Ариље од Јаворског, заробио 200 његових љули, али
их је пустио, сем неколицине. После је Јаворски убио Чоловића, једног од најбољих
наших политкома.)
После је Љуба Новаковић дошао у Ужице и донео документа о сарадњи Драже Ми-
хаиловића с непријатељем. Он је, истовремено, упутио нарећење свима својим војводама
да прићу партизанима. Та нарећења је Стари дао Милану Благојевићу да их разнесе. Бла-
гојсвић је узимао писмо по писмо, бацао и говорио:
— Ово је битанга. Ликвидирао сам га. И овај, и овај . . . С Немцима сараћују.
Новаковић је добио препоруку за босанске партизане. Отишао је у Босну и према
неким извештајима није се рћаво држао. Агитовао је за нас мећу сељацима. Радио је у
околини Сјетлине. (Ова примедба је забележена јануара 1942.)
и рекао је да ће иоћи правим путем. Пустили смо га. Отишао је, чуло
се, у Космај код мајора Никчевића. 26
Његови људи, њих десет, остали су код иас. Један од њих је, на
зборовима у Гунцатима и Топоници, причао како су га Немци с
оружјем заробили, одвели у Крагујевац, па кад су чули да је четник,
дали су му пара, пива, цигарета и рекли му да убија комунисте.
Марко је издао нарећење, према упутству Пећанца, да његови
људи, кад виде немачке војнике, ставе пушку на груди, па им Немци
неће ништа.
Марко и његови људи донели су нам вашке.
•
Првих дана по одласку с Дулена почели смо снажне акције. У
Книћу и Гружи уништили смо железничке станице. У Гружи спа-
љено је 6 вагона с авионским моторима, 6 аутомобила и маса другог
војног материјала. У Книћу Сава Радојчић и Душан Кораћ изазвали
су судар и поломили 40 вагона пуних руде из Трепче. После смо
прешли пругу и отпочели са зборовима у Доњој Гружи. Успут смо
заробили једног Недићевог жандарма и неког Пантовића из Топо-
нице, кога нам је Тадија Пантовић убацио у одред да побије ко-
мандно особље. У недељу, мислим 28 или 29, био је збор у Топоници.
Уочи збора наишло је пет Дражиних четника, наши су покушали
да их зауставе, али неки наредник из Забојнице тешко рани у главу
нашег лекара Лазара Мићуновића, студента медицине, најомиљенијег
човека у Другој чети. У исти мах ранио је и Чеду митраљесца 27 у
ногу. Лазара смо одмах пренели у кућу моје мајке и целу кућу пре-
творили у болницу.
Два дана доцније чули смо да је ослобоћен Милановац. Одмах сам
Раји Недељковићу предложио да идем ради успостављања везе. Кре-
нуо сам с четири друга. То јутро Немци су с два тенка и нешто мото-
ризоване пешадије пошли из Крагујевца за Милановац. Услед наше
слабе обавештајне службе, наш сектор прошли су мирно. Ја сам
после чуо борбу Немаца с Таковским батаљоном и ишао с патролом
упоредо с њима по брдима преко Коњуше. Дошли смо до Рапај Брда
баш када се завршавала борба. Тукле су и три »Штуке«. Лежали смо
у купинама, а оне су летеле, у долини, испод нас. Бацили су једну
велику бомбу. Наши су се добро држали, па су се Немци повукли.
Ми смо били на неких 500 метара од друма. Курире сам вратио, а
ја сам кренуо сам ка Милановцу. На друму сам срео Раду Кушића
из београдског Ботича. 28 Минирао је мост авионском бомбом од 100
килограма. Изљубили смо се. У Милановцу сам срео још многе дру-
гове. Ракић, командант батаљона, повукао се са знатним делом трупа
28 Марко Пауновић није одржао своје обећање. Учествовао је у борбама против нас и
на Космају је изгубио ногу. Живео је по ослобођењу негде скривен у Београду, али су га
открили неки л>уди, читајући »Дневник«.
27 Чеда митраљезац, нестао у Првој офанзиви 1941 године.
28 Предратна напредна синдикална организација банкарских чиновника.

у једно село над градом. Тамо је бно и командант четничког одреда
мајор Палошевић. У борбама за ослобоћење града учествовало је 800
наших бораца, а четника 70 — 80. Плен се делио на пола. Они су
одвели 100 заробљених Немаца. Најгори је случај жандарма. Неко-
лико дана уочи ослобоћења Милановца жандарми су ухватили три
наша друга, курира, и, после страшног мучења, стрељали их! А кад
је Милановац ослобоћен — жандарми су се ставили под заштиту чет-
ника и отишли на Равну Гору.
•
Улазак у први ослобоћени град узбудио ме је. Поготову, јер сам
у Милановцу двапут био под немачком окупацијом. Последњи пут,
с Олгом, 1 августа.
То вече, 30 септембра, трчао сам пуна три километра. Као да
сам знао да после те вечери дуго, дуго нећу моћи да ходам. Рањен
сам у зору 1 октобра. Кренуо сам око четири изјутра за наш Штаб.
Преспавао сам ноћ с друговима из Таковског батаљона у слами под
ведрим небом. Добио сам неке каруце, у којима сам био с Богданом
Оклобџијом, политкомом Ракићевог батаљона. Кад смо били поред
неке зграде, мислим да је био суд, срео нас је партизан Момир Те-
шић, Мома, поморски официр, и замолио да понесемо две авионске
бомбе од по 100 килограма и минирамо мостове. Ушли смо у дво-
риште с колима. У воловским колима стоје бомбе, »прасићи«, како
смо их звали. Стражара - четника нема. Богдан је усправио једну
бомбу и рекао ми да узмем мало сламе и подметнем да се бомба не
би труцкала. Узео сам сламу, мрак је био, и одједном се нешто
страшно проломило. Срушио сам се на земљу. Уши су ми бучале.
Осећао сам топло по себи.
Одгегао сам с друговима до среза и ту су ме поставили на жан-
дармске кревете. Око шест је дошао доктор и ставио ми први завој.
Имао сам шест рана; лаке, површне. Један сељак, кочијаш, прошао
је много теже. Умро је касније. 29 Ја сам био најближи колима кад
је дошло до експлозије. Коњ је један убијен, а од кола су остале
само гвоздене осовине и федери. Богдан Оклобџија вели да су у
сељачким колима са сеном били упаљачи, да их је стражар - четник
намерно ставио у сламу и да сам их ја у мраку дотакао. (Срећом,
бомбе нису експлодирале). Касније ми је курир Таковског батаљона
причао да су то петоколонаши подметнули бомбу — паклену машину.
После су ме пренели у милановачку болницу на операциони сто.
Слатко је било лећи на сто — макар и операциони — и одморити се.
29 Богдан Обрадовић, земљорадиик из Враћевшнице, упутио је 10. априла 1968. године

аутору следећу поштанску карту:
»Драги Владе,
ево давам се после 27 година јавим јасам онај кочијаш штосмо заједно рањенн у
ГМилановцу висте мене уписали у ратни дневник дасам умро јасам жив пре десет дана
јасам тек добијо вашу атресу ја вас молим дасе јавите на моју атресу жеља ми је да
се видим још једном са вама немојте ме заборавити.
Млого вас ваш и поз. Богдан Обрадовић
Враћевшница.с
Добио сам силан шок, све ми је лице било црно од барута. Дошао
је Кушић и јавио ми да су наши батаљоии ослободили Чачак од
Немаца. Исто тако донео ми је милановачке новине, прве слободне
новине (»Глас народа«). Око 11 налетеле су »Штуке«. Фијучу. Лежим
у соби крај великих прозора.
У подне ме носе аутомобилом за наш Штаб. Морамо преко пла-
нине. Несвести ми се. Изгубио сам много крви. Ауто стиже на врх
брда и не може даље. Друм је раскопан. Носе ме у једну кућу. Коњ-
ска кола — слама. Онда пуних осам сати труцкања. Сељаци на
неким местима подигли барикаде да не би Немци продрли. Расклопе
кола и преносе на рукама делове — и мене. У два изјутра стигао сам
у Топоницу. Тамо сам затекао Мијалка Тодоровића и докторку Иван-
ку Муачевић. Стигла из Београда. Рана се гноји. Ватра ме стеже.
Опет завој.
•
Лежим у кревету, у кући моје мајке у Топоници. Иванка Муаче-
вић је отишла у Београд по инструменте. Хитлер отпочиње офанзиву
на Москву. Радио Лондон пева тужбалице за Русијом, вели: »И цар
Лазар се одлучио за царство небеско, па му име вечито живи. Русија
се жртвује за све.« Затварам радио. Напољу грми: топови, тенкови,
авиони, митраљези. То Немци нападају на Милановац. Пролазе нашом
територијом пуних двадесет километара, нико их не примећује. Слаба
обавештајна и извидничка служба Другог батаљона. У Враћевшници
Немци заноћили, али не можемо да их нападнемо јер наше снаге
нису стигле на време. Изјутра они наше опколили, јер је један пето-
колонаш преко ноћи прегледао све наше положаје — »невини сељак«
који с фењером тражи изгубљену краву! Грми и сутрадан. Немци
нису далеко. Поред мене бомба и револвер. Лондон опет сахрањује
Црвену армију. Лазар Мићуновић издише. Слушам му ропац. Мене
ватра убија. Не могу да се макнем.
Други дан како Лазар умире. Диван јесењи дан. Све је жуто, све
пламти. Доносе још два рањена друга. Немци су продрли у Мила-
новац, и сасвим га попалили. Док су ишли из Крагујевца за Милано-
вац и натраг, водили су испред себе жене, децу и наше похапшене
другове. Два тенка су им се покварила. Сипали су иперит унутра, па
су наша два друга — сељака из Љуљака (један се звао Радовановић)
тешко настрадала. И они леже код нас.
У Крагујевцу терор. Приликом блокаде проваљен и стан Николе
Груловића — седиште Главног штаба. 30 Он је оставио у стану неке
извештаје. Баш када су гестаповци били у стану наишла је Иванка
из Београда с коферима у којима су били хируршки инструменти и
петокраке звезде за партизане. Пала је. С њом је Олга намеравала
да доће, али је није било. Бар ми то Мијалко Тодоровић каже, који
30 Прво седиште Главног штаба за Србију било је у Аранђеловцу, затим у селу Мала
Врбица, Јагодини, Крагујевцу, а онда је из ових неослобоБених градова премештено на.
слободну територију у Ужице.
је био у Груловићевом стаиу и једва умакао. Иванку су одвели
авионом у Београд, јер је Крагујевац био блокиран са свих страна.
Ништа више о њој нисмо чули. Била је у седмом месецу трудноће.
Њен друг Николиш био је близу, у Краљевачком одреду.
Још лежим. Дижем се само кад морам. Напољу сунце, сунце, ври
јесен. Авион кружи. Убио је једну краву, једног четника, једно дете.
Митраљира све што стигне. Стиже нам вест — дошли недићевци у
Крагујевац. Казани ракије кључају у њиховој касарни. Али одзив
никакав. Напали су Грошницу и убили преко 100 људи. Свештеннка 31
и свечаре стрељали су покрај славског колача. Још неколико села
тако упропастили, Белошевац и Крчмаре.
Онда је дошло оно најгоре. Једно јутро почели су нам долазити
бегунци из Крагујевца. Немци и недићевци похапсили све мушко од
16 до 60 година па чак и среске начелнике и пандуре. После два сата
долази један друг рањен с губилишта. Изводили су их по 100 до 150
и тукли митраљезима. Он је побегао. По свим селима јаук. Грдну
родбину има народ у Крагујевцу. Наша ударна чета, најбоље парти-
ске снаге, биле су унутра, у граду. Преко 300 скојеваца, преко 100
партијаца. Деведесет од сто тих наших другова поубијано! Најбољи
радници - руководиоци стрељани. Херојски се држао народ на стре-
љању. Рачуна се да је у Крагујевцу поубијано 7.000 људи.зз у Кра-
љеву 1.700! Највише радника.
У »Борби« од 15 новембра 1941 написао сам следећи уводни
чланак:
»КРВ ЗА КРВ
У срцу Србије, у Крагујевцу, побеснели фашистички пси уз пуну сарад-

њу недићеваца поубијали су и поклали пет хиљада Срба и Српкиња. Нека
је слава нашој палој браћи!
Избезумљени зликовац Хитлер, као рањена звер, остварује оно што је
већ годинама наговештавао, остварује оно на што је Комунистичка пар
тија још од првог тренутка појаве опасности сигнализирала. Хитлер је
истребитељ народа. Он је то отворено признао у својој књизи »Моја бор-
ба«, у којој нарочито нас Словене назива »историским ћубретом«. Он то
сада спроводи у дело. Он коље у срцу Шумадије 5.000 људи, он убија у
Краљеву 1.700 радника и граћана, он убија у Хрватској, Словенији и Бео-
граду, он уништава по Мачви, он убија по Украјини, Белорусији, он коље
у Пољској, Чехословачкој, Француској, Норвешкој!
Хитлер је на измаку своје снаге. Црвена армија му је нанела смртне
ударце. Народноослободилачка борба по свим земљама створила му је
тегове и на рукама и на ногама. Он нема довољно снага. Он мора да се
ослања на петоколонаше, на Недића, Љотића и друге. Недићевци су ти
који су заједно са Немцима жарили и палили по Крагујевцу. Њему по-
31 Свештеник из Грошнице побегао је 1941 испред усташког покоља у Хрватској, али су

га недићевци убили у Шумадији.
32 Први извештаји су били да је убијено 5.000 људи, после се утврдило да је убијено.
више, по једној оцени 7.000, по другој 9.500.
мажу и издајници заједничке борбе за ослобођење Србије, људи кова Дра-
же Михаиловића, који мучки ударају на партизане, напуштају фронтове и
омогућавају Хитлеру и Недићу да тамане српски народ!
Србијо на ноге! Дошао је час бити или не бити! Нека и онај последњи
слепи прогледа. Нека му крв наших поубијаних синова отвори очи! Нека
види да му претстоје свега два пута: потпуно истребљење или немилосрдна
борба за слободу. Трећег излаза нема!
Србијо на ноге! Нека сваком твом сину стално лебди слика загрљених
професора и ћака пред фашистичким митраљезима, који певају »Хеј, Сло-
вени!«, мрско одбијају да прићу недићевцима и полазе у смрт, свесни да
ће им Србија бити слободна!
Србијо на ноге! Не заборављај ни једног тренутка јуначку поруку ме-
талских радника из Крагујевца, који су џелатима пред хиљадама стреља-
них Срба иза бодљикавих жица, уочи стрељања, храбро, смело и постојано
поручивали:
»Напите се српске крви фашистички пси, али ће вас Црвена армија и
наши партизани скоро уништити. Убијајте погани фашисти, али Србија ће
ипак бити слободна!«
Србија ће бити слободна, слобода ће доћи само ако српски редови буду
јединствени. Нека ових пет хиљада жртава буду језива опомена свима они-
ма који крше јединство народноослободилачке борбе. Нека се замисле
сви поштени четници, сви поштени родољуби, куда хоће Дража Михаило-
вић да их поведе. Нека знају да се српски народ од истребљења може
сачувати једино јединством. То је пут до победе. Зато браћо четници, за-
ведени сељаци, своје пушке не уперујте више на брата, него на пса Хит-
лера и његове слуге! Треба осветити и ових пет хиљада наше браће! Око
за око, зуб за зуб!«
У Ужицу, из извештаја штаба Крагујевачког одреда, направио сам

следећи допис који је објављен у »Борби« од 15 новембра 1941:
»ХИТЛЕРОВЦИ И НЕДИБЕВЦИ ПОБИЛИ 5.000 ЉУДИ

И ЖЕНА У КРАГУЈЕВЦУ
Услед великих сметњи — блокаде Крагујевца — тек сада шаљемо опис

страховитог покоља у граду. Овај извештај је написан на основу исказа
људи који су били изведени на губилиште, али су успели да побегну; пи-
сан је на основу саслушања људи и жена који су после покоља умакли
из града и дошли до наших положаја.
Уочи покоља на неколико дана Немци су вршили претресе појединих
градских квартова, али никакву акцију нису предузимали све док нису
дошли недићевци. Та руља је допутовала преко Лапова. Није их било више
од три стотине. Предводио их је један подофицир, кога је Недић произ-
вео у чин официра.
Недићевци су уз велику буку ушли у град, населили се у касарни и
отпочели »упис добровољаца«. У дворишту је стално врио казан вруће
ракије. Одзив народа у »српску оружану силу« није био никакав.
Командант недићеваца позвао је среске начелнике и наредио им да
упуте нарећење свим претседницима општина да народ заравња путеве и
поправи мостове.
Већ сутрадан недићевци су кренули пут села Грошнице, које се налази
одмах код Крагујевца, на два километра. Успут су певали песме и викали:
»Живео краљ!« Сваког одраслог мушкарца, кога су видели, одвели су не-
далеко од цркве у којој је свештеник секао колач. Затим су извели свеш-
теника с јеванђељем, свечаре с колачима и отворили ватру из митраљеза.
На тај начин су поубијали 118 лица. Кад су наишли партизани побегли су
у правцу Крагујевца.
У току дана вршили су стрељања и у правцу Лапова. Ту је пало преко
200 жртава.
Сам покољ у Крагујевцу почео је са хашпењем свих мушкараца између
16 и 60 година, сем Немаца, недићеваца и Љотићеваца, који су вршили
хапшења. Мећу ухапшенима налазили су се начелник Среза гружанског
и начелник Среза крагујевачког, као и стражари и чиновници начелстава.
На тај начин је лишено слободе око 10.000 људи. Ухапшено је и нешто
жена и девојака за које су постојале доставе да су радиле против оку-
патора.
Сав тај народ је одвоћен у логор опкољен бодљикавом жицом. Ту су
их чували Немци и недићевци. Стрељање је вршено по групама од 50 до
60 људи на пет места у граду. Немци и недићевци заједнички су водили
људе до губилишта, ту су им наређивали да клекну, а затим су их косили
митраљезом. У тој гужви успело је да побегне неколико људи од којих је
већи број рањен. Многи од њих су издахнули у суседним селима, у Дре-
новцу, Дивостину, Барама.
У тој огромној маси од 10.000 људи чланови Комунистичке партије су
се држали херојски. Они су храбрили народ, дизали му дух. Пред устима
митраљеза друг Тоза Драговић, металац, одржао је швор:
— Напијте се српске крви, фашистички пси, али ће вас Црвена армија
и наши партизани скоро уништити!
Говор је завршен речима:
— Живела слободна Србија! Живели партизани! Живела Комунистичка
партија! Живео Совјетски Савез! Живео друг Стаљин!
С тим поклицима на уснама гинуле су стотине радника. Друг Тоза је
пао изрешетан мецима с осмехом на лицу.
Душан Бокан, металац, истрчао је из реда на губилиште и отпочео да
говори:
— Убијајте, погани фашисти, али Србија ће ипак бити слободна!
Киша куршума почела је да га засипа, али он није падао. Говорио је
све жешће. Убице су притрчале и недићевци су почели да га секу. Он је
успео песницом да удари џелате. Последњи му је узвик био:
— Живела Комунистичка интернационала!
Један занатлија пао је с ускликом:
— Живела слободна Шумадија!
Студенткиња Нада Наумовић, члан Комунистичке партије, тешко ра-
њена, придигла се и узвикнула:
— Живео Совјетски Савез!
Један недићевац је пришао и дотукао је револвером!
Херојски је погинуло 50 омладинаца - гимназиста заједно са својим
професорима. Они су загрљени изишли на губилиште певајући:
»Хеј, Словени!«
Један Недићев официр изишао пред њих и рекао им:
— Хоћете ли у нашу војску?
Омладинци су заједно с професором још јаче запевали:
»Хеј, Словени, јоште живи ...«
— Паљба! дрекнула је избезумљена звер.
Педесет телеса за час се окупало у крви!
Један чиновник је пред стрељање узвикнуо:
— Живела Србија! Осветите нас!
Покољ је трајао више дана.
У логору се налази велики број грађана. Немци и недићевци су пози-
вали њихове породице и обећавали им да ће пустити ухапшеника, ако по-
родица доведе 50 комуниста.
Другарице које су се пробијале из Крагујевца веле да је то мртав град.
Нигде се не може видети ниједно мушко лице, сем Немаца, недићеваца
и љотићеваца. Скоро свака жена носи црнину, али нема довољно црног
платна да све ојаћене мајке, сестре и жене завију своју тугу.
•
Недићевци и Немци покушали су да униште Крагујевачки партизански
одред, али су их партизани разбили. Партизани су освојили тунел на Вуч-
ковици и одбили јак напад четника на школу у Книћу, где се налазио је-
дан наш одред од 30 људи са 7 пушака.
Наши су били потпуно опкољени. Команду у своје руке узео је поли-
тички комесар Првог батаљона, друг Душан Кораћ, млади металски рад-
ник. Он је мирно наредио:
— Запевајмо нашу песму! Бомбе спреми!
И уз ту борбену песму другови са седам пушака и бомбама пробили су
фашистички обруч. У томе им је помагао и један сељак - партизан, који је
лежао болестан код куће. И он је зграбио ггушку и ударио сам на неди-
ћевце с леђа.
У одреду је расположење силно. Сваки партизан се заклео да неће ми-
ровати док крв не падне за крв, док и последњи Немац на тлу Србије не
буде истребљен, док и последњи издајнички пас не буде смрвљен. Јер
народу је нанесена дубока рана. Ова зверства, овај нечувени злочин може
се наплатити само поптуним уништењем зверова, који су тако мирно
поклали пет хиљада Срба и Српкиња у нашем Крагујевцу!
Срби, устајмо сви као један, да вратимо крв за крв!«
Наставили смо борбе против Немаца. Наш одред је заробио ауто

Недићевог министра финансија Микића — у њему шест Дражиних
официра, путују из Београда, преко Крагујевца, за Равну Гору. За-
меник команданта Првог батаљона пустио официре, а ауто дотерао.
Луксузни »Фијат«.
Сутрадан је стигло писмо од Драже Михаиловића, упућено мени.
Тражи натраг ауто. Одговорио сам му: »Командир који је задржао
аутомобил узет је на одговорност зато што је пустио да му ти
официри оду. Ти људи — који се возе у аутомобилу »министра фи-
нансија« у служби окупатора, и пролазе кроз градове у немачким
рукама, с пропусницама немачких власти — у најмању руку су
основано сумњиви, као шпијуни окупатора. Ауто, државну имовину
коју смо запленили од окупатора, задржавамо.«
Згодно шуровање Драже и Недића.
•
Средином октобра у Опланићу била је формирана Трећа чета Дру-
гог батаљона — такозвана »земљорадничка«. За њу је главни део
људи ирикуиио Вук Продаиовић. Прво је хтео да то буде нека врста
позадинаца, милиције, али је на мој притисак пристао да буде
као права чета. Искуство с овом четом показује да су неки људи из
Народне сељачке странке отворено радили против нас. Један сељак
из Борча причао нам је да му је после 22 јуна Вук говорио како
треба организовати земљорадничке одреде »да комунисти не би пре-
узели власт«. Све је то ситница. Вук је молио моју мајку да оде до
жене д-р Драгољуба Јовановића у Београд и да је пита где је он.
Моја мајка ми је послала преко једне жене писамце за Вука с по-
руком из Београда: »Држи се по сваку цену с пријатељем на Равној
Гори«. И, богами, држали су се.
Претседник странке Радомир Тодоровић ишао је на Равну Гору
и по повратку изнео нам је програм лондонске владе: »Дража је био
војни аташе у Софији, он се повезао са земљорадником Геновским.
Дража је човек широких видика, он хоће сељачку државу од Јадран-
ског до Црног Мора.« Неколико дана касније генерал Симовић преко
радио Лондона: »Федерација с Бугарском и с краљем Петром«. Иначе
Вук, док није избио оштар сукоб с четницима због убиства нашег
лекара Мићуновића, говорио је како Дража Михаиловић има 50.000
људи на Копаонику, Јастрепцу и Столовима. По мом одласку из То-
понице у штаб Одреда, Вук је наставио да издаје вести и почео у
њима да велича Дражу.
Наша Партија, преко Неће Стефановића и Мијалка Тодоровића,
направила је споразум с Тодоровићем, претседником Народне сељач-
ке странке и Вуком, у коме су претставници Народне сељачке странке
признали нашу Партију као руководиоца и организатора устанка, и
обећали да ће послати своје људе у партизане. 33
На овом састанку били су: Радомир Тодоровић, Вук Продановић,
Милоје Симовић, а од нас Нећа Стефановић (онај из »земље«), Ми-
јалко Тодоровић и ја, као политички комесар Одреда. Састанак је
мучно прошао. Прво један њихов човек, заборавио сам му име, кога
су они код нас послали да ради политички на терену — побегао је у
Крагујевац и среском начелнику потказао где се налази чета. Решили
смо да се то испита, али Тодоровић је почео да поставља немогућне
захтеве: у свим војним и политичким организацијама да имамо једнак
број претставника, јер су они чланови странке која се протеже и
у Бугарску, имају 100.000 чланова — и сличне ствари. Ту је Радомир
Тодоровић извадио један летак у коме нас напада. — »С твојих лећа
живе, сељаче, ти их храниш, ти им одреде пуниш, а нико тебе не
пита.« Ситуација се заоштрила. Тодоровић је отпочео све више да
пада у ватру, док најзад није отворено напао нашу Партију. Рекао
је да се Драгољуб Јовановић не крије толико од Гестапоа колико од
комуниста. Ипак, на крају крајева, споразумели смо се да објавимо
текст ранијег споразума, с тим да њихове остале предлоге изнесемо
нашим вишим форумима. Тодоровић је био најупорнији у разбијању
јединства. Вук се колебао и потписао је касније проглас с нашим
људима поводом покоља у Крагујевцу. Милоје Симовић је био нај-
38 Ужичка »Борба« донела је вест о закључењу овог споразума.
бољи. По део даи је скуиљао храну, трчао, иступао на зборовима.
Кад су нас четници напали крајем октобра, од Тодоровићеве чете
један део пребегао је на страну четника — Бељаковић, 34 командир
те чете, са 20 људи. Истовремено два Тодоровићева сина налазила
су се у недићевцима. Најзад — касније сазнајемо да Драгољуб има
тајну енглеску радио станицу и одржава везе с Енглезима. Та говна
су се довољно раскринкала.
•
У овом крају прво су отпочели да се боре партизани — од авгу-
ста. После су се појавили Пећанчеви људи — у служби окупатора.
Услед наших акција непријатељ је био прикован у Крагујевцу, тако
да је територија била чиста. Тек онда се појављују четници. Потпо-
ручник Мојсиловић на Гледићу, па за њим у Гружи: Глишовић, Ма-
ринковић. Мојсиловића смо разоружали због пљачке. Сви су они били
под командом Драже Михаиловића и причали народу »да није вре-
ме«. После ослобоћења Милановца и Чачка, кад је територија била
очишћена, ишли су са заставом и краљевом сликом по селима и
бушкали против нас.
Утом је дошао Палошевић, генералштабни мајор. Он је причао
да је био најмлаћи четник у одреду војводе Вука, иначе човек лаком
на паре. Дража Михаиловић га је наименовано за команданта сектора
Милановац — Крагујевац. Палошевић је дошао с гардиским поручни-
ком Звонком Вучковићем и препорукама од Ракића и Оклобџије из
Милановца. Ја сам још лежао кад је Палошевић дошао у Топоницу.
Разговарали смо. Палошевић је предложио блокирање Крагујевца —
и себе за команданта опсаде! Пошто наш командант Раја Недељко-
вић није био ту, одложили смо коначни споразум. Палошевић је обе-
ћао да ће убице Лазара Мићуновића бити кажњене.
Затим је дошао напад Немаца на Милановац. Видео сам се с Па-
лошевићем још једном после тога. Отишао сам чезама у Љуљаке,
у четнички штаб. Успут сам се преврнуо онако рањен из чеза, али
срећом на траву. Ту, мећу четницима, у њиховом штабу, остао сам
три дана и три ноћи. Палошевић ми је рекао да је добио већу дуж-
ност — »команданта ослобоћене територије«. А на његово место до-
шао је неки капетан Радован Стојановић, крупна људина, генерал-
штабац, али је, као и Палошевић, био командант јуришних батаљона
за време Југославије. На наш сектор дошао је из Босне. С тим чове-
ком сам три дана преговарао: заједничка опсада Крагујевца, зајед-
ничка мобилизација, заједнички апел за скупљање хране, али мага-
цини посебно, ненападање на зборовима, испитивање свих
досадашњих недела и кажњавање криваца.
Стојановић је пристајао на све. Иначе ме је гњавио својим шпи-
јунским успесима: како је у Паризу ухватио неку шпијунку Гестапоа,
у Сплиту неку италијанску грофицу — младу и лепу. Вели да је
34 Бељаковић је доцније приступио Недићевој државној стражи, али је 1943 ухапшен

и стрељан.
са својим јуришиим батаљоном, граничарима и жандармима, дубоко
продро у Албанију у априлу, да је рањен на два места. Још ми је
окинуо како је седео у Чачку док смо се ми борили, како га је
појурио Гестапо и о томе су га обавестили домаћи полициски агенти,
»иначе четници«.
Спавали смо заједно у кући неког кулака — перине, у прозорима
јабуке и дуње. Стојановић би пре спавања скидао бомбе, реденике,
револвер, лисице, боксер и — камом гаћао у врата. Заиста вешто.
Око пола ноћи би се пробудио и питао: »Ама како је у Русији?
Може ли човек да има нешто своје? Шта је било с војском у бал-
тичким земљама?« Дакле и ту тврду и покварену војничко - поли-
циску главу црв је гризао и није јој давао ноћу да спава. А кад
смо легли сваки би вадио револвер и стављао под јастук.
Сутрадан се Палошевић опраштао од својих »јединица«. Било је
скупљено око 150 четника, већином старијих људи, нешто жандарма
и финанса. Говорио им је Палошевић лепо, па је затим мене претста-
вио и дао ми реч. Нисам остао дужан. Говорио сам о братству и
јединству. У знак солидарности стрељасмо тог јутра једног старог
сељака (личио је на мог покојног Беду) који је с мртвог потпоруч-
ника Мојсиловића и нашег уче покрао ствари. Стрељало га је пет
четника и један партизан (Степан који ме је пратио).
Тог дана смо ишли у манастир Враћевшницу под Рудник, где
смо имали састанак с четничким командантима ради коначног утвр-
ћивања одбране Милановца. Јурили смо чезама кроз попаљене Баре
и Љуљаке. Нигде живе душе. Јад, пустош, блато. После окренусмо
кроз шуму, уз Рудник. Идемо кроз дрворед кестенова. Богати мана-
стирски свињци. Преко сто утовљених свиња. Дочекује нас игума-
нија (жена пуначка, 35 — 40 година), 25 калућерица. Самоћу им
разбијају два калућера — један матор и ћопав, други млад, леп
као слика. На нашим капама петокраке, по зидовима крстови. Чет-
нички команданти су нас чекали. Свршисмо посао. За ручак, пошто
је био петак, посан пасуљ, изванредан сир и неке јабуке. Палошевић
је остао. Наш курир је видео како су калућерице клале певца Пало-
шевићу за вечеру. Изгледа да он живи са том калућерицом. А Пало-
шевић се после хвалио да је спавао у кревету кнеза Милоша.
Те вечери смо потписали споразум (стигао је Раја) и вратили се
у Топоницу. Иначе пропао је покушај да заједнички потпишемо летак
поводом масовног покоља у Крагујевцу. Стојановић је био пристао,
али је преда мном говорио телефоном са потпуковником Драгославом
Павловићем с Равне Горе, који му је рекао да се Недић не сме
нападати!
По повратку у Топоницу, односно у школу у Бечевици, где се
штаб преселио, рекоше да се није вратила курирка Живка, вижљаста
девојка двадесетих година. Касније смо сазнали да је она шпијунка
Гестапоа. У Крагујевцу је све Гестапоу признала. Поменула је и мене,
тако да је бандит Сима Керечки, доцент универзитета, а тада шеф
полиције у Крагујевцу, на једном предавању говорио да је бивши
сарадник »Политике« политички комесар Крагујевачког одреда. Иначе
т а ј љотићевац својом руком бије наше другове и другарице. Живка
је живела с једним гестаповцем и после је отишла у Немачку, јер се
бојала да је не стигне народна казна. 35
•
Кише су удариле, ближио се новембар. Нећа је отишао у Чачак
и донео поруку да идем у Ужице на рад у »Борбу«. Нога ми није
била добро. Још сам ћопао. Требало ми је повадити парчад. На
дан 29 октобра, по киши, кренули смо Нећо, ја, Степан и мали Мирко
Милојковић преко Мрчајеваца за Чачак. Певали смо док су нам
чезе ишле кроз море блата. Успут сам размишљао о Одреду. Провео
сам у њему шест недеља. Нажалост, десетак дана по доласку био
сам рањен и нисам могао да се крећем. Нисам био задовољан резул-
татима свога рада. Одред се знатно био поправио. Није био више
најгори у Србији. Главни недостаци рада су следећи:
1. Партија није руководила одредом. Слаба веза.
2. Живот Партије у Одреду врло слаб, скоро никакав; нешто
услед слабе изграћености партијаца, а нешто и ради нашег слабог
рада (штаба). Иначе људи изврсни: металци!
3. Командно особље — храбро, али војнички неизграћено; извид-
ничка и обавештајна служба слабе; руковање оружјем такоће. Али
у борбама све се то подизало иако смо скупо плаћали.
4. Велики пропуст што је сав партиски кадар (95%) задржан у
граду, где је углавном побијен. Један део, мањи, требало је да иде
у одред, а други у позадину, село, нарочито Срез гружански, где је
рад на терену био слаб, политички утицај Партије никакав. Уосталом
Гружа је био један од најреакционарнијих крајева Србије. Поготову
када је требало предузети све снаге за политички рад. Погрешно је
било постављено да политком одговара за политички рад на терену.
Зато је Партија била дужна да пошаље веће снаге. Бевц ми је после
говорио да политком ради у Одреду главни задатак, а узгред Одред
ради на терену — држи г о в о р е . . . А оружје Одреда обезбећује сло-
бодну трибину Партији.
35 Живка Апостоловић из Крагујевца уиутила је аутору 19. ацрила 1960. годиие писмо
у коме тврди да је горе наведена информација нетачна и моли га да је исправи у наред-
ном издању Дневника.
КРАГУЈЕВАЦ,
21 ОКТОБРА 1941
КРАГУЈЕВАЦ, НОВЕМБРА
1941: СА СТЕПЕНИЦА
КК.Е18СЕКХСНТ-а ГОВОРИ
ЉОТИНЕВАЦ СИМА
КЕРЕЧКИ
И ЗААЈЕ ГРАБАНИ ЧАЧКА
» Ж н К Г Г ™ . ' МАНИФЕСТУЈУ НОСЕНИ
11АИСИА№НЈ СА НАТПИСОМ: »МИ, МАЈКЕ, ЖЕНЕ И СЕСТРЕ ТРАЖИМО ОКУГТД1№
о б у с т а в у
БРАТОУБИААЧКЕ БОРБЕ«. ЧЕТНИЦИ СУ ПУДАЛИ НА МАНИФЕСТАНТЕ
УНАКАЖЕНО ТЕЛО МИЛЕВЕ КОСОВАЦ КОЈА ЈЕ ПАЛА »НОВО ВРЕМЕ« ОД 18 МАРТА 1942 СААВИ
КАО ЖРТВА ЧЕТНИЧКИХ ЗЛОЧИНАЦА. (ЗАЈЕДНО СА ЧЕТНИЧКОГ ВОЈВОДУ, ЗЛОГЛАСНОГ КРВОЛОКА
ОСТААИМ ЧЕТНИЧКИМ ЖРТВАМА, ЊЕНО ЈЕ ТЕАО БОЖУ ЈАВОРСКОГ
ПРЕНЕСЕНО ИЗ КОСЈЕРИБА У УЖИЦЕ)
УЖИЦЕ
У Мрчајевдима смо иреиоћили на путу за Чачак. Ту смо срели

неког секретара Народноослободилачког одбора — правог Бивалова,
оличење чиновника - бирократе из предратног совјетског филма
»Волга — Волга«. Никако нам није налазио собу за спавање, иако
је стално куцао на машини акта за четничку команду која је била
прекопута. Смрзли смо се у мокрој слами у кући једног сељака, коме
је син био у партизанима. Тог друга су четници премлатили у
Пожеги кад се враћао из Ужица с Биласовим братом Миливојем. 1
Они су носили 300 пушака за наш фронт баш кад су Немци наваљи-
вали на Милановац. Те пушке су послате као појачање из Ужица.
Рано зором кренули смо за Чачак. Из Краљева се чула паљба
топова. То су наши опседали град. Тамо су се водиле крваве борбе:
наши су упали у град, убили су једног официра, али варош није била
ослобоћена.
Долазак у Чачак оставио је на мене силан утисак. Нема Немаца,
а на вратима једне лепе куће: »Окружни комитет Комунистичке
партије«. Ту сам затекао Мирка Томића 2 старог пријатеља. Изљуби-
смо се. Он је баш ишао у Ужице с планом напада на Краљево.
Крајње је време било да се тај град ослободи. Морал код народа
после оног полета од краја септембра почео је да опада. Мислим
да је било погрешно опседати Краљево. Сувише смо се развукли.
Требало је учврстити ослобоћену зону, а у неослобоћеној не правити
фронт, већ се дубоко убацити у неослобоћену територију и тамо
водити партизански рат. Мирко ми је причао да је учествовао у
јуришу на Крушевац. Наши су били дубоко продрли у град, побили
велики број Немаца, али су се морали вратити . . .
Велики недостатак наших одреда био је у томе што нисмо оне-
способили линију Београд — Ниш. Зато је највише био крив официр
Бора из Параћинске чете. Он је по повратку са саветовања у Дуле-
1 Миливоје - Миња Билас, студеит, заменик политичког комесара Таковског батаљона,

рањен 29 новембра 1941 код Ужица и заробљен. Страховито мучен у затвору и касније
стрељан.
2 Мирко Томић, адвокатски приправник из Београда, члан ПК за Србију. Убили га
агенти Специјалне полиције на Дедињу, 1943.
4 Дневник I
нима — једноставно објавио мобилизацију свих људи од 18 до 45
година. Људе је силом мобилисао. Ту су се увукли кулаци и после
паљевине једног села наговоре сељаке и побију 30 наших другова,
а остале предаду Немцима, који их јавно стрељају у Јагодини и
Параћину. Тако је пропао напад на Параћин и Јагодину. Изгубили
смо једну од наших најбољих чета — све параћински радници. Тако
смо оставили слободан пролаз непријатељу на најважнијој комуни-
кацији, и дозволили му да нас удара с бока.
Пример Боре Параћинског најбоље нам показује шта значи када
Партија не води одред, како је била опасна та принудна мобилиза-
ција. И ми смо се у Крагујевцу опекли — мобилизација две класе
— 1919 и 1920 — али смо уз помоћ Партије исправили одмах грешку.
Иначе наш Одред је био испунио задатак који му је на савето-
вању био постављен. Углавном смо комуникације били пресекли.
Најбољи успех је показала Прва чета Воје Радића. Она је заиста
потпуно полупала пругу Краљево — Крагујевац. А тако исто и Трећа
чета, која је прекинула везу с Лаповом. Око нас су добро радили
Први шумадиски и Други шумадиски. Дејан Шумадиски је водио
успешне партизанске акције, али му је много сметао слом Параћи-
наца. Први шумадиски био је мајстор за заседе. Мећутим, веза изме-
ћу појединих наших одреда била је слаба. Са Првим шумадиским
никаква, Другим шумадиским успостављена тек при крају, с Кра-
љевчанима — слаба, с Чачанима успоставио сам ја и том приликом
био рањен.
Што се тиче борби на северу ослобоћене територије — одатле нам
је претила опасност. Немци и недићевци су прошли Мачвом и опу-
стошили је. Сада су били у Ваљеву и спремали се за удар на Ужице.
Стога смо добили писмо од Врховног штаба, с Титовим потписом,
да одмах пошаљемо 300 људи ради одбране Ужица. Нећа нам је
касније јавио из Чачка да људе не упућујемо, јер је објаснио дру-
говима како стоји наша ситуација. Одред нам је бројио 600 људи,
према 180 крајем септембра, али нису сви били наоружани.
Тако смо Мирко Томић и ја дуго разговарали о општем положају.
Прекидали су нас авиони. Док сам ишао у склониште повредио сам
ногу тако да ми се после гнојила врло дуго. Око два сата по подне
сели смо на воз и пошли за Ужице. Имали смо да проћемо кроз
Пожегу која је била у четничким рукама и где се свашта догаћало.
Узео сам објаву на своје име, а у панталонама сам имао скривену
пошту за Главни штаб Србије.
Успут нам Мирко прича како му је била потребна музика. Пар-
тизани — мећу којима је било неколико ватрогасаца — увукли су
се у Краљево, отишли у ватрогасну станицу, обукли униформе ватро-
гасаца и с музиком промарширали кроз улице града. Немци им
свуда салутирали. Кад су наши другови прешли мост, засвирали су
партизанку и тек су се онда Немци присетили шта је и отворили
паљбу.3
• Види 10 м а ј 1942, причање учесиика у овој акцији.

У возу читамо четиицима »Борбу«. Једном се допада и тражи нам
је. Воз иде врло полако. Сви вагони су прорешетани. Неколико дана
раније девет »Штука« напало је воз у Брђанима. Погинули су адво-
кат из Сремске Митровице Небојша Малетић и Жика Поповић, про-
фесор из Шапца. Ту је била и Лала Ивковић али је онако дебелу
није закачио ни један метак. Стигли смо у Пожегу по мраку. На
перону гужва. Четници разоружали наш Драгачевски батаљон, који
је ишао на ваљевски фронт да брани Ужице. Само се није дао
командант батаљона, стари познаник из ауле Правног факултета,
Богдан Капелан. Био је одличан командант.
Ми смо добро прошли. Нико нас није нападао. А дан раније —
скинут је с воза Милан Благојевић и убијен. Нас нико није препо-
знао, па смо наставили за Ужице. Стигли смо око девет. Силан утисак.
Срп и чекић са звездом по зидовима кућа. Модерна зграда Народне
банке (испред трезора за злато) седиште је Врховног штаба. Главни
штаб за Србију налази се у згради где се налазила командантура.
Кад сам био у Ужицу 16 априла, ту су били затворени наши официри,
мало даље немачки тенкови и они одвратни типови — 38-овци. А
сада црвена и српска застава. Спавали смо у гимназији, где сам
видео око 300 Немаца, које су заробили наши партизани.
Сутрадан сам срео Кардеља - Бевца, Александра Ранковића - Марка,
Жујовића-Црног, Лолу и Јурицу Рибара, и многе другове. Одређен
сам за уредника »Борбе«. Имао сам да почнем од свечаног, седмоно-
вембарског броја. Заједно са мном били су у редакцији професор
Душан Недељковић, незгодан човек, и Маријан Стилиновић. Посао
је био врло напоран. »Борба« је излазила сваки други дан.
Осим тога Марко ме је упослио на ноћном послу. Саслушавао сам
разне кривце. Легао сам обично око два, понекад и у три. А устајао
пре седам. Тако ми је нога још више отекла. Кад сам је видео
развијену — поплашио сам се. На рентгену се утврдило да ми је
једно парче у величини нокта остало у колену, а у чланку имао сам
запаљење покоснице. Требало је само у миру лежати и све би било
У реду.
Ситуација с четницима се све више заоштравала. На дан 26 окто-
бра био је делимично склопљен споразум с Дражом Михаиловићем
у Брајићима. 4 Већ сутрадан смо почели испуњавање споразума, по-
слали смо им 500 пушака и 25.000 метака, а они су нам истог дана
— убили Благојевића. Истовремено спремали су напад на Ужице.
4 Двадесет и шестог октобра Тито, Сретен Жујовић и Митар Бакић с осам пратилаца
отишли су у Брајиће, у штаб Драже Михаиловића, где су постигли споразум у неким
пи-^аљима. На томе састанку Дража Михаиловић је одбио наш захтев да енглески капетан
Хлдзон присуствује разговорима. Очевици овог састанка износе неке занимљиве поједи-
ности. У соби Драже Михаиловића налазио се један наредник, коме је на лећима стално,
и дању и ноћу, била дрвена каса. Кад је Дража Михаиловић хтео нешто да исплати, т а ј
се човек дизао с постеље на којој је потрбушке лежао и Дража је откључавао сандук и
вадио новац. Пред Дражом Михаиловићем налазиле су се распрострте секције и он је
с оловком у неколико боја повлачио линије где су му се налазили одреди. У току састанка
он је обавио неколико телефонских разговора са командантима својих одреда. »Колико
имате људи? Петнаест! Ви држите положај тај и тај . . . Колико ви имате људи? Шездесет!
Ви ћете држати тај и тај положај.« Наши другови су по повратку износили ове своје
утиске и причали како је Дража Михаиловић мислио да је друг Тито Рус.
Тај напад ннје случајан. Из докумената, заплењених у Београду, ви-
дело се да је у Доњем Дому, Черчилу постављено питање какве
мере намерава да предузме како би се воћство ослободилачких по-
крета истргло из руку комуниста. У Црној Гори, из једне подморни-
це, искрцали су се енглески капетан Хадзон, шпијун Интелиџенс
сервиса, звани Марко (живео код нас дуги низ година у Крупњу, као
инжењер у руднику са женом Рускињом, белогардејком), мајор За-
рија Остојић и мајор Мирко Лалатовић. С њима је био и радио-
телеграфист Вељко Драгићевић, који је одмах изјавио жељу да преће
у партизане. Све до Србије они нису видели ниједног четника, већ
само партизане. Били су код нас у Ужицу, па су отишли на Равну
Гору.
Верујем да је до напада на нас дошло по нарећењу енглеске и
југословенске владе. Буржоазији је мало стало до ослобоћења на-
рода; она је отпочела класни рат. Србијанска буржоазија као нај-
халапљивија — прва је отпочела. Један њен део сецовао је на не-
мачку карту, други на енглеску. Али, заједнички су се нашли
против нас.
Напад на Ужице требало је да почне измећу 1 и 2 новембра, али
смо их ми на време открили. Похапшене су воће напада: од правца
Биоске — неки резервни официр, учитељ из Хрватске, а организатор
Чеда Захарић, Стојадиновићев посланик; од правца Чајетине — ре-
зервни потпуковник Андрија Јевремовић; од правца севера Каран -
-Косјерић — поручник Стаја Филиповић. 5 Сви су се јадно држали.
Мислили су да ћемо их одмах стрељати. Неки од њих су обично
оруће у рукама Драже. С њима заједно похапшени су многи сељаци -
- четници. Њима смо одржали говор, па их пустили.
Напад је пропао са свих страна још у зачетку. Само су од Пожеге
— капетани Вучко Игњатовић, Маринковић 6 и Милош Глишић, нај-
гори мећу командантима Драже Михаиловића, отворени Недићеви
агенти — са својим четама, са жандармима, агентима и финансима
на челу, допрли до Трешњице, на три километра од Ужица, где су
их наши разбили.
Божа Јаворски је продро у Ивањицу и убио једног од најбољих
наших људи из Србије — Стеву Чоловића.
Ми смо стално били у стању приправности. Марко је ноћу са
командантом места Вуколом Дабићем 7 вршио контролу. Од нас свију
у Агитпропу нашао је једног друга епремног, у оделу и ципелама.
Остали су спавали без ципела.
5 Сви ови официри пуштени су касније на слободу.
в Капетан Вучко Игњатовић, убица Милана Благојевића, почетком 1942 године прешао
је на сектор Нове Вароши и учествовао с Италијанима, недићевцима и муслиманском
милицијом у нападу на Нову Варош. Ту је дошао у сукоб око власти с Недићевим добро-
вољцима Радојком Бурићем и Славком Илићем, потпоручницима. Радојко Бурић је био
десна рука Боже Јаворског. Он је убио Игњатовића у Новој Вароши, а погинуо је као
командант IV Недићевог батаљона, код Ушћа на Ибру, 1944 године. Наша Четврта црно-
горска уништила је читав батаљон и убила Бурића. Други пожешки капетан Марннковић
био је по занимању шеф катастра у Пожеги.
V Вукола Дабић, погинуо недалеко од свог родног места Буара, к р а ј Ужица, у Првој
офанзиви 1941 године.
После овог неуспелог продора од Пожеге, дошао је новн напад,
са севера, од Косјерића. Нападао је капетан Драгослав Рачић, заузео
је Каран, али смо га одбили. После смо ослободили и Пожегу, али уз
велике губитке. Жујовић-Црни је тешко рањен у стомак дум-дум
метком; затим је погинуо Богдан Капелан и још много другова из
командног кадра. Богдан је пао газећи реку и певајући. У »Борби«
има доста описа тих борби и јуначких подвига наших партизана.
Наши су гонили дражиновце далеко. Повратили су Милановац, а
затим кренули на Равну Гору. Борце наших јединица нарочито су
огорчили злочини Дражиних људи. Код Косјерића је жандарм Филип
Ајдачић са својим помоћницима убио 17 другова и другарица. Звер-
ски су их мучили. Другарице су прво силоване, а затим их је Ајдачић
пекао. Лешеве смо ми касније пренели у Ужице и свечано сахранили.
У »Борби« од 18 новембра 1941 написао сам следећи допис о овом
злочину:
»РАВНОГОРЦИ КРАЈ КОСЈЕРИЕА ИЗВРШИЛИ

ГРОЗАН ЗЛОЧИН
Ужице, 16 новембар
Нечувени злочин догодио се недалеко од Косјерића. Злочин који не
заостаје нимало за одвратним зверствима која је окупатор чинио по Мач-
ви, у Крагујевцу и друшм нашим местима.
Приликом општег равногорског напада на Ужице, једно њихово одеље-
ње добило је налог да нападне на Каран. Тај је напад извршен на мучки
начин. Равногорци су разоружали један део партизана, а затим су почели
да хапсе по варошици све оне људе и жене који су учествовали у народ-
ноослободилачкој борби, који су помагали партизане. Тако су накупили пре-
ко 80 људи. Том приликом су задржали и ухватили два курира, који су
ишли према Ваљевском фронту, где су Немци покушали продор ка Ужицу.
Све похватане партизане и њихове пријатеље потерале су те звери у
људском облику у правцу Равне Горе. Кренуло је преко двадесет наору-
жаних равногораца, а на челу им је био један старац од 60 година, који
је одрећен за спроводника. Успут се према партизанима поступало стра-
ховито. За најмању реч ударани су кундацима. Када је поворка одмакла
један део пута, стигао их је равногорац — жандар Ајдачић. Он је пришао
партизанима и одабрао девет лица: Максима Марковића, земљорадника
из Косјерића, Драгослава Марковића, каменоресца из Косјерића, Миливоја
Кевића, марвеног лекара, избеглицу из Хрватске, Светозара Познановића,
радника из Косјерића, Јелену Субић - Гмизовић, народну учитељицу из Сече
Реке, Милену Косовац, народну учитељицу из Таора, Првослава Гмизовића,
судију из Ужица, курира из Ваљева »Еру« Јоксимовића и још једно лице
чије се име није могло да утврди.8
Ајдачић је рекао да их води на саслушање. А повео их је с пет-шест
људи у клисуру Ридова, крај села Скакавца. Ту је отпочело зверско муче-
ње. Партизани су премлаћивани кундацима, живима су ваћене очи, ложена
им је ватра по телу. Обе другарице су биле силоване, а затим избодене
бајонетима. Затим су ти крволоци оставили лешеве и умакли у непознатом
8 Још осам лица жандарм Ајдачић убио је на другом месту.
правцу. Осталих седамдесет партизана и њихови пријатељи одведени су у
правцу Равне Горе и о њиховој судбини ништа се не зна.
Кад су партизанске снаге ослободиле поново Косјерић, откривени су у
клисури лешеви поубијаних другова. Они су пружали грозну слику — гла-
ве размрскане камењем, полунагорела тела, преклане жене.
Тела ових мученика пренесена су у Косјерић. Одатле су превезена у
Ужице, где ће бити сахрањена како пристоји палим борцима у борби про-
тив окупатора и њихових слугу.
Једна комисија граћана прегледала је сва телеса. Записнички су утвр-
ћене све смртоносне повреде. Исто тако ће и једна лекарска комисија пре-
гледати тела мученика и записнички утврдити каква су све зверства чи-
нили равногорци.
Један од виновника овог злочина већ је у партизанским рукама. Он при-
знаје своје недело. Партизани ће похватати и остале злочинце, који су учи-
нили тај грозни злочин. Казна их неће мимоићи.
Нека је слава палим борцима! Нека су по хиљаду пута проклете слуге
окупатора, који за њихов рачун кољу српске синове! Нека живи јединство
свих поштених родољуба у борби против Хитлера и његових слугу!«
Док смо одбијали нападе четника Драже Михаиловића, навалили
су и Немци од Краљева и Ваљева, али су их наше снаге одбиле. Ту
је рањен и наш херој Фића Кљајић. У правцу Варде Немци су оста-
вили око 250 мртвих и рањених. Још више је другове огорчило што
је Дража Михаиловић, односно његов помоћник потпуковник Драго-
слав Павловић, предао 350 наших другова Немцима, у Ваљеву. Ти су
другови заробљени у Милановцу, Карану и другим местима. Један од
њих је побегао из Ваљева и с њим сам разговарао у болници. У
»Борби« од 20 новембра објавио сам следећи допис:
»РАВНОГОРЦИ ПРЕДАЈУ ПАРТИЗАНЕ НЕМАЧКИМ

ВЛАСТИМА У ВАЉЕВУ
Милорад Тешић, партизан Седме чете Трећег батаљона Првог шумади-
ског одреда био је заробљен у Милановцу. Равногорци су га предали Нем-
цима у Ваљеву заједно са триста педесет другова. Тешић је успео да по-
бегне. Доносимо његов исказ:
»Пре десет дана у Милановцу, у суботу у 12 часова, заробили су нас
и разоружали четници. Ми смо били опкољени у болници. Четници су тра-
жили нашу предају, или ће запалити болницу. У почетку на наше повике:
»Доле окупатори!«, одговорили су исто: »Доле окупатори!« Затим су по-
звали нашег команданта на преговоре. Командант батаљона, учитељ Вуко-
тић, отишао је на преговоре и после извесног времена вратио се са усло-
вима: или ћемо бити сви запаљени заједно с болницом, или морамо поло-
жити оружје, а затим ћемо бити сви пуштени. Само ако неко изјави жељу
да остане мећу четницима — остаће. Задржаће, усто, док не испитају, ко-
манданте, командире, воднике, политичке комесаре и заменике. Свима јем-
че живот и пуну безбедност. На гласању поводом тих услова незнатна
већина изјаснила се за предају.
Четника је било око три до четири стотине, а нас око сто педесет дру-
гова. Мали број неких сељака из околине пустили су одмах, а све остале
одвели су у Таково. Спроводило нас је десетак четника, отприлике на
сваких десет један спроводник.
Из Такова смо одведени у Брајиће, где смо преноћили. Ту нас је стигло
око седамдесет другова и придружило нам се још око тридесет. Ту су нам
све одузели — и новац, и обућу, и одело. Остали смо само у доњем рубљу,
а ретко ко да је имао још коју прњу на себи. Малтретирали су нас, наро-
чито другарице, а неке су и ударали.
Из Брајића су нас одвели на Равну Гору. Пред долазак на Равну Гору
неки мајор, онизак, црн, бркат, дочекао нас је речима: »А ту ли сте,
мајку вам вашу! Ви сте криви што нас Немци убијају, кад сте мировали
нас Немци нису тукли. Ви чекате од Стаљина спас, — мајку ли вам вашу
и вашем Стаљину!«
На Равној Гори нам се придружило још око 150 — 200 људи, другова
заробљеника. Мећу њима било је и неколико другарица. Ту смо у Рибници
преноћили. Ујутру нас 300 — 400 спроведено је у Мионицу. У Мионици смо
стајали неколико сати па нам је речено да ћемо у Маркову Цркву, где је
за нас спремљен логор. Мећутим, прошли смо Маркову Цркву, а нису нас
заустављали, већ су нас водили даље.
Том приликом неки војвода четнички, мислим да се зове Каменица, одр-
жао је говор у коме је измећу осталог рекао:
»Комунистичке воће погазиле су споразум. Њиховом кривицом дошло
је до братоубилачког рата. Немци су према нама, Србима, били добри,
а комунисти су криви што је дошло до крви и жртава. Нема се шта оче-
кивати од Русије и Стаљина (при том псује мајку Стаљину). Ја вам дајем
реч и гарантујем својом четничком чашћу да неће нико од вас бити предат
Немцима.«
Мсћутим, непосредно иза тога, у месту званом Словац, сачекали су нас
Немци и немачки камиони. Сви смо били потрпани у камионе и спрове-
дени у Ваљево.
У Ваљеву су нас сместили у неку велику зграду, изгледа неки стари
млин или магацин. Исте вечери издвојили су команданта батаљона и дру-
гарице. Њих су саслушали, другарице су одвели исте вечери, а командан-
та сутра изјутра. Не знам ништа више о њима. Саслушали су нас триде-
сетину. При привоћењу на саслушање морали смо проћи кроз нека оде-
љења где су с једне и с друге стране стајали Немци, љотићевци, недићевци
и четници, ударали су нас кундацима и дршкама револвера. Саслушали су
нас Немци. Углавном су узимали генералије, питали ко је наш политички
комесар, када смо ступили у одред, и после свршеног таквог саслушања
испред имена ударали крст. Питали су нас да ли знамо шта то значи, а
истовремено су одговарали да то значи смрт. На саслушању су нас песни-
чили и ударали чизмама у стомак и где су стигли. Док смо били у затвору,
једном нас је посетио и онај војвода, звани Каменица, и рекао: »Како
сте? Не бојте се, и ја сам са вама!«
Ја сам успео са једним другом једне вечери, када ту није било стра-
жара, да се попнем на таван, затим да се завучем на кров и одозго да се
спустим низ олук. Побегао сам преко неких башта, па преко једнога пута
поред караула и стражара и провукао сам се кроз жице, којима је опасан
читав град. Први пут сам наишао на другове у селу Лесковици. Ту сам
већ дао свој први исказ.« «
•
Један од најлепших дана у Ужицу био нам је 7 новембар. За
тај дан изишао је свечани број »Борбе« на 16 страна. Богами поно-
сили би се тим бројем пре рата и београдски листови што се технике
тиче, а већ садржај! Због честих иојава авиоиа пренели смо штампа-
рију у станове Народне банке у правцу Бајине Баште на два кило-
метра од града. Довукли смо један тигл, доста хартије и слова из
Чачка, тако да је посао добро одмицао.
Прослава 7 новембра имала је силног утицаја на морал наших
трупа. Сумрак се спуштао, на Главном штабу лепршала се застава
са златним српом и чекићем, а црвене сијалице бацале су на далеко
лик црвене звезде. Батаљони су марширали чврстим кораком једни
за другим. На трибини, на пијаци, сви — Стари и остали. Другови
Јовановић Брадоња и Вукола Дабић на коњима подносе рапорт, врше
смотру и свечаност отпочиње. Говори Лола — одлично. Ја сам се
онако ћопав мувао по народу. Био сам само у виндјаци. Зима. Излазе
ми пред очи Буро Стругар с његовим вечитим осмехом, Влада Вита-
совић, 9 Јоца Јовановић рашчупане косе, ведар. Они леже мртви. С
њима толико много других другова. А ми прослављамо велики Окто-
бар. Марширају батаљони. Колико ће другова пасти данас, сутра.
Крваво плаћамо слободу. Зато ћемо је знати чувати. Лепо је говорио
и Мирко Томић у име народа неослобоћене територије. Тако се за-
вршио 7 новембар.
Живот се настављао истим брзим темпом: недовољни су дан и
ноћ. Срео сам многе другове из Београда, али ми нико није знао да
каже шта је с Олгом и мамом. Нога ми никако није пролазила. Нешто
због неспавања а нешто и од узбуна. Сваки дан бих морао да идем
из хотела »Палас« узбрдо. После би ми рањена нога отекла. Зато ми
је Стари дозволио да се преселим у Банку. Ту сам проводио цео дан,
а увече се враћао у хотел. Почео сам да радим и у Агитпропу. Показало
се да наши другови не могу још лако да се снаћу у новој ситуацији.
Из илегалног рада требало је прећи на државну управу, читав апарат
узети у своје руке. Ту је било и запињања. Учили смо. Услед. слабе
организације посла, наше трупе су имале врло рћаву храну, иако је
по селима, нарочито око Чачка, било много жита, јер је жетва била
одлична и тек недавно покупљена. И нико не зна боље него кому-
нисти да се учи на својим грешкама.
•
Борбе с четницима су се настављале. Наши су заузели Прањане и
могли смо их потпуно ликвидирати за дан - два, али је Стари наредио
да се то не чини из спољнополитичких разлога. Иначе Дража Ми-
хаиловић је био пред масом прилично разголићен, физички смо га
такоће дотукли.
Он је молио за преговоре преко капетана Митића. 19 Ми смо их
прихватили. Ми смо увек били за јединствену борбу против окупа-
тора. Али Дража је нудио преговоре јер је био потпуно потучен,
без војске. И ми смо имали губитака: око 300 рањених. На преговоре
су отишли Александар Ранковић - Марко, Лола Рибар и Пера Стам-
» Владимир Витасовић, професор, урсдник »Тридесет дана«, убијеи 1941.
10 Капетан Митић, претставник Драже Михаиловића у Ужицу.
ГРУПА ПРВОБОРАЦА ВАЉЕВСКОГ ОДРЕДА У ЛЕТО 1941.
С лева на десно сто.је ЧИКА ЛУКА СТЕВИК, ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИК, МОМА БУРИН,
ЖИВОРАД ЕОСИК, ВОЈА ТОДОРОВИБ, ЗДРАВКО ЈОВАНОВИН (погинуо у Словенији 1943
као командант бригаде), ПЕРА ЈОВАНОВИН (погинуо у борбама за ослобођење Краљева, 1944)
(Снимак начињен септембра 1942 у Млиништу у Босни)
НЕМАЧКИ ВОЗ КОЈИ СУ

ПАРТИЗАНИ СРУШИЛИ
У СРБИЈИ 1941
(Слика наћена код немачког војника)
»ПОЈАВИО СЕ НА ДРУМУ ЗА
ЈАГОДИНУ И НЕКИ ТОЗА
МУШТИКЛАР«
МАСОВНО СТРЕЉАЊЕ
СТАНОВНИШТВА
У БАРИ КРАЈ ШАПЦА,
СЕПТЕМБРА 1941
ПОСЛЕ СТРЕЉАЊА
•
ПИЈАЧНИ ДАН У КРАЉЕВУ, У ЈЕСЕН 1941.
НЕГДЕ У СРБИЈИ У ЈЕСЕН 1941

ЗАСТАВА СЛОБОДЕ У УЖИЦУ, ОКТОБРА 1941
СПРОВОБЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА КРОЗ УЖИЦЕ, У ЈЕСЕН 1941

ФАКСИМИЛ ПРВЕ СТРЛНЕ ЛИСТА »БОРБА« ОД 7 НОВЕМБРА 1941
болић. Једва је дошло до коначног текста споразума. Али буржоазија
је постигла један део својих циљева. Осакатила нам је прилично је-
динице, дала је времена Немцима и недићевцима да се припреме, а
најважније — одузела нам је иницијативу против Немаца. Да нас није
напао Дража, ослободили бисмо и Краљево и држали све друмове до
Београда, онемогућили концентрацију непријатеља и тако спасли
слободну територију.
Непријатељ се борио свим средствима против нас. Његови пшијуни

су дигли у ваздух нашу фабрику оружја. Фабрика је била смештена
у десном тунелу трезора Народне банке. Леви тунел био је одрећен
за склањање граћана за време напада из ваздуха. Измећу та два
тунела био је попречни тунел, где се налазила силна артилериска
муниција. Шпијуни су се увукли с пакленом машином у тунел који
је служио као склониште за народ и поставили је уз артилериску
муницију. То се после утврдило помоћу правца распрскавања паклене
машине. Уочи катастрофе ја сам дошао у Банку и, пошто ме је нога
болела, легао сам на једну постељу у великој сали и, да ми не би
светлост сметала, ставио сам на лице кожни капут с гуњем Митра
Бакића. Тек што сам задремао (било је око два и по) тргла ме
експлозија и све се почело да руши око мене. Лежао сам под руше-
винама попречног зида. Мрак. Покушао сам да макнем главу, али ме
гомила цигала још јаче притискала, тако да нисам могао да се по-
мерим. Десна ми је рука само била слободна — и њом сам млатарао
кроз ваздух. Лежао сам жив затрпан. Глава и кичма су ме болеле.
Мислио сам на живе затрпане људе у Београду и питао сам се да ли
имам хлеба и колико ћу дана овако моћи издржати. Затрпан сам
био доста дуго. Звао сам другове, али нико није долазио. Чуле су
се само сталне експлозије. Нисам знао да је експлодирала муниција,
већ сам мислио да нас авиони бомбардују. Али како да доћу по
облачном времену, како да се не да знак за узбуну? Десетак метара
од мене седео је Бока Јовановић - Јарац. 11 Зашто ме он не спасава?
Одједном сам чуо вику. Неко је копао цигле, бетон. И најзад сам се
ослободио. Био је то друг Исо, зуботехничар из Ваљева. Њега је
Марко послао да види шта је са мном. Мислили су да сам мртав.
То се надалеко чуло па су ме чак неки питали (на Подроманији
Ружа Ољача) јесам ли жив!?!
Кад сам истрчао напоље експлозија се још непрестано чула. Било
је огромно муниције, барута, 12.000 тромблонских бомби. Експлозија
је избацила барут који се после запалио, тако да је велики део људи
из наше страже био опечен. Укупно је погинуло преко 200 лица, од
тога 90 жена и деце који су се налазили у тунелу. Читава једна
шихта радника и радница. Ти су се људи херојски држали. Под ста-
ром Југославијом правили су 180 пушака на дан, а кад су дошли
и БорВе Јовановић - Јарац, књижевник из Београда, погинуо 1943 као комесар Космај-
ског одреда.
партизани повећали су производњу на 450! Један део радника се угу-
шио. Они су били затворени у задњем делу тунела. Наћени су у
крајњем углу — у гомили — држећи марамице и крпе на устима,
а према њима окренут седео је секретар партиске ћелије, као да им
говори. Тако умиру синови радничке класе!
Експлозије су трајале читаву ноћ. Престале су тек кад су улази
затрпани. Настрадало је и много граћана у тунелу, који су се ту
склонили од авиона. Највише деце. Један леш је бачен преко Банке
на кров једне куће, 50 метара далеко. А после су се гестаповци хва-
лили да су убили 1000 комунистичких функционера у трезорима.1^
•
Овај део Дневника писао сам од 1 јануара до 2 марта у Босни,
по сећању. Главни посао обавио сам у Фочи. Много ме је труда стало.
Даље странице Дневника, до 14 јануара, такоће сам преписао у Фочи
из старог дневника, који ми се овлажио. Оно што је у загради (—)
додавао сам у Фочи. Иначе је Дневник од 2 децембра воћен редовно
сваки дан.
12 Експлозију у Ужицу изазвали су петоколонаши. То су отворено призиавали оку-

паторски листови. »Обнова« у броју од 1 децембра 1941 писала је:
»Злочини комунистичких злочинаца нашли су прву казну још пре ослобођења Ужица.
21 овог месеца избила је једна добро припремљена експлозија у трезорима Народне банке
у Ужицу. Комунисти су били пренели у ове трезоре машине из фабрике оружја Пошингер,
која је стално била у Ужицу. Комунисти су хтели ту у трезорима да израђују пушке и
муницију и зато су покупили раднике специјалисте са свих страна. У исто време у трезоре
су склонили и сву своју муницију и експлозиве. 21 о.м., кад су трезори били пуни кому-
нистичких функционера и радника, десила се страховита експлозија која је трезоре разо-
рила и све који су се налазили побила је. Ископано је близу 650 лешева, али број овде
погинулих комуниста је преко хиљаду, а по неким обавештењима можда се ближи и цифри
од две хиљаде, јер многе подземне галерије нису могле бити откопане и у њима су се
експлозије непрестано понављале.«
Друг Тито је сваког дана обилазио раднике у фабрици оружја. Тих дана баш је било
готово 50 нарочитих пушака, такозваних »партизанки«. Те пушке су имале на цеви изнад
затварача урезану петокраку звезду и натпис: »УПО« — Ужички партизански одред. Те
пушке су биле велика реткост. Једна »партизанка« сачувала се кроз све офанзиве до про-
лећа 1944 године. Када је војна мисија Врховног штаба пошла у Москву 1944 године, наш
Врховни штаб је послао Стаљину ту пушку на поклон.
На дан 21 новембра 1941 друг Тито је обишао фабрику. На пола сата пре експлозије
вратио се у своју канцеларију, у зграду Народне банке, која је удаљена од фабрике свега
десетак метара. Одмах после експлозије сукнуо је огроман пламен запаљеног барута од
кога су погинули неки наши другови. Драгослав Продановић, партизан из Клинаца, који
је био у Пратећој чети Врховног штаба, изгорео је сасвим. Изгорео је по лицу Буза Дра-
гићевић, који је 1944 године погинуо у Босни. Затим су погинула два курира, један из
Босне, а други из Мачве. Друг Драган Малетић, металски радник из Ваљева, тешко је
озлеђен. Такође је тог дана добио опекотине по лицу професор Павле Савић. Металац
Хасан, из Ваљева, који је био у Пратећој чети, изгорео је по лицу и телу, па је после
неколико дана нестао на златиборском друму, приликом пробоја Немаца, Курира Милана
из Обреновца експлозија је бацила чак на кров суседне куће. Услед ватре друг Тито
није могао да изиђе из зграде Народне банке. Другови су му бацили уже да се спусти
с првог спрата, јер су степенице биле у ватри и диму. Међутим, друг Тито је причекао
И кад је ватра престала, сишао је низ степенице кроз дим и барут.
У левом тунелу трезора налазило се много жена и деце који су се ту склањали од
бомбардовања. Срећом, дан је био облачан па није било много света као обично. Ипак се
у том тунелу налазило до стотину душа.
У другом тунелу, где су се налазиле машине за израду метака, сви радници нису
изгинули од експлозије. Они су се повукли у задњи део туиела где их је угушио дим.
Александар Ранковић, Милован Билас и Слободан Пенезић - Крцун ушли су неколико сати
после експлозије у трезоре док су још трајале детонације у средњем делу тунела. Крај
ПОНЕДЕЉАК, 24 НОВЕМБАР
Ужице. — Кренули смо, Пера Стамболић, друг Берберијан и ја
на преговоре с дражиновцима у Чачак. Ми смо комисија за испити-
вање кривица. Њихови претставници су капетан Митић, неки руски
емигрант и један судија — пречанин. Четници дошли неспремни. Као
највећи злочин износе да је неки Линдермајер секао сељацима упш.
Где и када — нису знали да кажу. Састанак је ишао доста глапгко.
Четници признају злочип предаје 350 другова Немцима, Косјерић и
Мионицу. У овом последњем месту стрељали су 17 наших другарица
и 16 другова. Једна је била само рањена па је побегла. Извели смо
је пред четничку господу. Она вели да су мећу стрељанима биле и
три младе докторке из Београда. Ледени ножеви су ме пресецали
док сам утврдио да Олга није била мећу стрељанима.
*
За »Борбу« од 27 новембра 1941 написао сам разговор с том де-

војком:
»ТРИДЕСЕТ И ТРИ ДРУГЛ И ДРУГАРИЦЕ

СВИРЕПО УБИЈЕНО КРАЈ БРАЈИБА
У околини села Брајића стрељано је седамнаест другарица, лекарки,

болничарки, као и шеснаест другова, масом рањеника. Из те групе се спа-
сла једино радница Лепосава Лукић. Она је рањена у руку и ових дана је
стигла у један град на ослобођеној територији. У невезаном разговору ова
девојка каже:
»С друговима и другарицама из Посавског и Космајског одреда били
смо упућени на ослобођену територију. Било нас је тридесет и три. Дру-
гови су били већином рањеници и лекарски препоручени за болницу.
До Л>ига смо дошли камионом. Ту нас дочекују четници ватром из
пушака. Затим су се извинили објашњавајући да је неспоразум. Пустили
су нас да ту одржимо митинг и преноћимо. Затим смо кренули преко Мио-
нице за Горњи Милановац. У Мионицу смо стигли увече. Ту су нам оду-
зели оружје, извршили претрес и привели равногорском штабу.
У штабу су нас дочекали непријатељски и грубо. Одмах су нам саоп-
штили да ће девојке пустити, а другове стрељати. Ми смо одбиле да се
одвојимо од другова, те су нас све заједно повели за Равну Гору. Пошли
смо за Брајиће, често су нас гонили да трчимо. Стално су нас кињили, че-
сто ударали кундацима. У Брајићима нас дочекује ађутант Драже Михаи-
ловића и каже:
— Што то гробље водите собом? Што их нисте побили?
Затим нас одводе у село Теочин. Ту смо преноћили у једној кафани. При
том су извршили претрес — отимачину. Скинули су нам све топло одело,
обућу, шаторе и одвели нас у село. Мислим да се зове Клаонице. Ту су
нас стрпали у једну јаругу са шипражјем — другарице су поседале. Чет-
ници су почели да се договарају звиждањем. Једна група иза нас почела
машина су затицали раднике угушене од гаса. У једном углу крајњег тунела угледали су
групу радника и радница с марамама на устима, а према њима био је окренут комесар
фабрике, Аруг Манојло Смиљаниб, студент, син проте Милана Смиљаиића.
је да пуца. На то су и остали припуцали на нас, без икакве претходне
припреме.
Многе су другарице певале, држећи се храбро. Ја сам рањена у руку и
одмах сам легла. Направила сам се да сам мртва. Када је пао мрак, извук-
ла сам се из јаруге и побегла.
Колико знам у тој групи су биле ове другарице и другови: Вуја Ољача,
Олга Јојић, нека Боба, докторка Лоти Ејдус, нека докторка Оља, висока
плава, затим командант Космајског одреда Тодоровић с другарицом. Оста-
ле другове и другарице не знам, јер су били из других одреда.«
Позвали смо четнике да дођу у Ужице и виде лешеве измрцва-

рених у Коојерићу. Онај руоки емигрант је рекао да су то можда
четнички лешеви, али смо га брзо натерали да промени тон. Спе-
цијалннм возом пошли смо за Ужице. У возу сам дошао у сукоб
с Митићем. Говорио је да је Црни човек без речи, да Игњатовић
има право и најзад је рекао т а ј гардиски официрчић:
— Може Ужице ускоро бити наше!
Одговорио сам му свашта. Пера ме је једва умирио. По доласку
сам отшпао Старом и реферисао му шта је било. Немци оу отпочели
офанзиву од Ваљева. Наши оу преотели Рудник.
УТОРАК, 25 НОВЕМБАР
Ужице. — Идући састанак с четницима у четвртак. Немци су
пред Љубовијом. Снаге засад непознате.
СРЕДА, 26 Н0ВЕМБАР
Ужице. — Из Љубовије јављају да је једно одељење од 150 Не-
маца опкољено, 40 убијено, 40 рањено. Остали побегли захваљујући
магли. На Буковима надире 2.000 Немаца с артилеријом.
ЧЕТВРТАК, 27 НОВЕМБАР
Чачак. — Кренули смо дресином за Чачак. Код Трбушана налетео
»Хајнкел«. Да нас један железничар није зауставио, дошли бисмо
право под његове митраљезе, јер је летео на 50 метара и митраљи-
рао пругу и друм. У Чачку, у штабу, дознали смо да су авиони на-
пали код Прељине воз из Милановца. Бомба убила једног партизана
и једног ранила. Док смо чекали четничку комисију, стигла је вест
да су Немци заузели Кнић. Из тог правца је ишло 2.000 Немаца и
недићеваца с коњицом. Наши су до ногу потукли недићевце пре
тога код Вучковице. Сусрели су се у зору по измаглици. Наши отво-
рили паљбу с 10 метара. Од Краљева такоће иде 2.000 Немаца с
тенковима и авионима. Пробили се прилично дубоко.
Долазе четници с енглеским капетаном Хадзоном. Истражна ко-
мисија није стигла, већ главна — за војна и политичка питања. Ту
су мајор Радосав Бурић из опсаде Краљева, и мајор Мирко Лалатовић
који је подморницом стигао из Египта. Из првих речи примећује се
да на Равној Гори постоје две струје — једна Недићева, а друга
умеренија. Обе су за обрачун с нама — само питање тренутка. То
потврђује и мајор Радосав Бурић, који каже да је од прве групе
»осуђен на смрт«. Тешко се погаћамо. Ми смо истражна комисија,
а они су главна. А споразумом је предвићено да се прво казне кривци
за сукоб, па тек онда да се среде сва остала питања. Четници би
хтели обрнуто: да се врате у неке градове, а оно што је било —
бриши. Једва се некако споразумесмо. Онај Лалатовић, као и ја,
скаче на сваку реч. Слаб дипломата. Другови су нас држали. Заним-
љиво је држање Енглеза. Он је питао онако пуритански, као да ја
нисам био у Енглеској и видео те трикове:
— Енглески генералштаб хоће да зна може ли бити трајан спо-
разум између четника и партизана?
Још један хладан облог:
— Енглеска влада шаље поздраве југословенским вођама због
постигнутог споразума.
Даље ми вели да су СССР и Енглеска одржали саветовање поводом
сукоба код нас и дали изјаве да »Југославија није интересна сфера
ни једних ни других«.
Ко вас не би знао скупо би вас платио, Енглези. Ваше је масло
овај покољ!
Четницима смо саопштили да Немци врше офанзиву са свих стра-
на на слободну територију — (фол, они то нису знали, а шта је
рекао Митић на првом састанку: »Ужице ће бити наше!«) — и да је
најхитнија потреба да се територија брани. Стари ми је преко теле-
фона саопштио да тражим од њих да они држе сектор Равне Горе
и да је хитно потребно да се команде састану. Четници одбијају.
Никако не пристају на одбрану. Најзад, после неколико разговора са
Старим преко телефона, пристају да се комисије наћу, сутра, у петак,
у Прањанима.
Враћамо се дресином. Авиони су пре тога митраљирали све до
Ужица. Хладно. Стижемо без тешкоћа. У нашем штабу озбиљне ве
сти. Немци заузели Љубовију и надиру с обе стране Дрине. Дангић
неће да пусти наше на другу обалу да зауставе Немце, који иду
с великим снагама. Код Букова тежак положај. Немци заобишли
заседе Ваљеваца. Једна чета Ужичког одреда (Рачанска) није могла
да их заустави. 13 Од овог правца ишло је до 4.000 Немаца са тенко-
вима, топовима и авијацијом. Врло вешти пилоти.
Бевц сматра да се нећемо моћи одржати. Један део штампарије
селимо ноћас. У овако тешкој ситуацији шалим се с професором
13 Одбраном Букова командовао је Дејан Шумадиски — »Мајор«. Он је имао Орашку

и Моравску чету Другог шумадиског одреда, две чете Ужичког батаљона (с којима су били
Љубо Бурић, народни херој Ллекса Дејовић, погинуо на Дрини 1943, и народнн херој Луне
Миловановић, погинуо 1944), као и две чете Ваљевског одреда. Ваљевци су били на под-
ножју Букова, а остале снаге на самом гребену. Јаке немачке снаге, потпомогнуте тенко-
вима, нападале су фронтално; многобројне колоне недићеваца и Немаца обухватале су
наше положаје. После борбе Немци су се пробили, поручник Смиљанић с топом успео је
да се повуче на Црнокосе код Косјерића, а остале наше чете покушале су да престигну
немачке тенкове. Две ваљевске чете су се вратиле од Пјевчеве механе испред Ужица, а
ужичке чете стигле су пред град таман кад су немачки тенкови улазили. Оне су се после
у реду пробиле у Муртеницу и Санџак.
Недељковићем. Зовем га телефоном с доњег спрата, као командант
Косјерића, и разговарам с њиме десет минута о тешкој војној си-
туацији.
ПЕТАК, 28 НОВЕМБАР
Чжице. — Ситуација сасвим критична. Евакуација је ту. Агитпроп
се први спремио за пут. Немила сцена. Сунце. Око 11 узбуна, али
авиони не долазе. Селимо штампарију и штампане табаке »Историје
СКП(б)«. Ситуација безизлазна. Дели се летак граћанима да даду
све од себе за одбрану града, позивамо децу и жене да се евакуишу
из града. Одрећен сам за помоћника Митра Бакића за евакуацију.
Долазе Пера Посавски и Петар Стамболић с преговора у Прањанима.
С њима је и Енглез. Дошао је по радиостаницу. Немци се прибли-
ж у ј у са свих страна. Наше прве колоне крећу пут Златибора. Ја
пратим камион. Нога ми је боље. Могу да навучем гојзерицу. На
два дана пре ове трке засушила ми се рана. Граби камион серпен-
тинама испред Мачката. Једна мина би онеспособила читав друм.
Доле у град стижу све горе вести. Немци се укопчавају из Косје-
рића Старом у телефонски разговор и поручују: »Све је у реду. Нема
опасности, нека се трупе врате у касарне.« Исто тако су издали
лажно нарећење Дејану Шумадиском.
Чачак је пао. Стижемо на Златибор. Палисад. Газим први снег,
размишљам шта нас чека: борбе, планина, зима, глад. Смештамо се
у вилу београдског адвоката Аце Павловића. Цана Бабовић вади
неке кобасице. Проналазимо и неко слатко. Лежем на неку фотељу.
Тако смо провели прву ноћ нашег великог марша по земљама Југо-
славије.
СУБОТА, 29 НОВЕМБАР
Покрет. — На Златибору смо. Неред. Стварамо гарду и одрећу-
јемо Плаву Веру — Дару Павловић 1 4 да дочекује људе у кафани
на друму. Монтирамо радио и штампарију. »Борба« до подне сложена.
Само чекамо на Бевца да је одобри. Савија се »Историја СКП(б)«.
Силазим аутом до Чајетине да видим шта има ново. Срећем Митра
Бакића и Мирка Томића. Долази један камион и нека куварица вели
да је пало Ужице. Хапсимо ту жену. Једна »Уметничка чета« 15
прави панику. Утом хука авиона. Склањамо се у неке рушевине.
Митраљирање. То траје пола сата. (Један коњ погибе од зрна.) Идем
натраг пешице. Стижем на Палисад. »Уметничка чета« је већ тамо!
Сто им громова!
Мрак. Потврћује се да је пало Ужице. Немци продиру према
м Дара Павловић, учитељица из Београда, била је ухваћена у Београду 1941 кад је

покушала да запали немачки камион, али се истргла полицајцима из руку. За време
устанка у Србији била је курир Главног штаба. Године 1942 ухваћена је у Нишу и одве-
дена у логор на Бањици. У септембру 1944 саопштено ј о ј је да ће бити стрељана заједно
са својом сестром. Оне су уочи стрељања певале и играле »казачок«.
15 У Ужицу је била створена уметничка чета која се искључиво бавила културно - про-
светним радом.
Златибору. Чекамо. Ништа. Долази Бевц. Издржао страшно бомбар-
довање у Мачкату. С њим је и поп Владо Зечевић. За остале се не
зна. Утом долази Мирко Томић. Узбућен. Вели стигао је стари ин-
тендант Носић. Наишли тенкови: осули паљбу на наш Штаб. После
избише коњи без јахача. Тајац. Ужас. Саветујемо се шта да радимо.
Камион одмах да креће? Али шта ћемо са 400 рањеника с Краљевих
Вода, који су у току дана пренесени? Како ћемо их склонити и куда?
Тајац. Око поноћи долази Милинко Кушић с једном четом. Од
другова — ни гласа. Одједном се појављује Бидо. Издржао страшно
бомбардовање. Једва главу извукао. Бомба на друм, а он у јарку.
Зрна на пола метра. О друговима ништа не зна. Стари га послао да
минира друм, а налетели авиони. Тешка ноћ. Ужасна. Бутимо као
кипови. Свеће догоревају. Кад одједном долазе Стари и Енглез. Ска-
чемо. Лакше нам је, али где су остали другови?
Ево како се развијала ситуација: Наши су код Црнокосе, северно
од Ужица, држали положај. Ту су били Златиборски и Први ужички
батаљон са поручником Смиљанићем 16 и топом. Добро се држали.
Али Немци их заобишли и дошли с источне стране. После се и ова
војска повукла. Поручник Смиљанић је око изгубио. Раднички бата-
љон и Посавци на Кадињачи нападнути с две стране и потучени.
Погинуо Андрија Буровић, командант Радничког батаљона. Ту је пао
и учитељ Душан Јерковић, командант Ужичког одреда. На Посавце,
који су ишли од Вишеграда, налетели немачки тенкови. Погинуо
Бора Марковић, политком Посавског одреда, радник из Обреновца.
Учитељ Михаило Томић, из Грбине, погинуо на свом топу док је
пуцао на тенкове код Мачката. Убили су га из авиона. Остао је
загрливши свој топ. Висок, леп човек, био је командант против-
авионске одбране у Ужицу. 17 Пера Посавски кренуо с нешто снага,
али га је на 7 до 8 километара од Ужица растерала авијација. Тако
се сломила одбрана Ужица.
Онда налет авијације на град. Да су авиони мало дуже тукли,
тенкови би све живо похватали. Стари и другови Милинко Кушић,
16 Момчило Смиљаиић се после лечио неко време у околини Ужица и крио од Немаца.
Године 1942 за њега је чуо гардиски поручник Звонко Вучковић, командант Првог равно-
горског корпуса Драже Михаиловића. Смиљанић и Вучковић били су у истој класи у
Војној академији и заједно су се пријавили у грчку војску приликом потписивања тројног
пакта Југославије са Немачком. Вучковић је на реч позвао Смиљанића и он му је дошао
на састанак. Вучковић је одмах свезао Смиљанића и наредио да га џелати у корпусу
исеку ножевима. Поручник Смиљанић је брат проте Милана Слшљанића.
17
Доцније је утврћено да учитељ Томић, који је био родом из села Горобиља код
Ужичке Пожеге и пред рат био на дужности у селу Шљивовици у Срезу златиборском,
није погинуо на топу у одбрани Ужица. Он је одмах по избијању устанка 1941 године
ступио у Ужички партизански одред и једно време био на тешком противавионском митра-
љезу, а потом на служби код топова. Приликом повлачења из Ужица, последњих дана
новембра он је учествовао у борби као артилерац. Мећутим, тада је заробљен и Немци
су га са осталим заробљеницима затворили у једну зграду из које је успео да побегне.
Дошао је кући свога оца у Горобиље и ту провео извесно време скривајући се. Да би га
легализовао, његов отац пријавио га је властима посредством издајника Симе Букића у
Ужичкој Пожеги. Али Немци су Томића ухапсили и убрзо, месеца фебруара 1942 године,
стрељали на пожешком гробљу са једном групом присталица Народноослободилачког по-
крета. Леш стрељаног Томића његов отац превезао је у село Горобиље и сахранио.
ПОЛИТИЧКИ КОМЕСАР ЧАЧАНСКОГ
ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА РАТКО
МИТРОВИБ ГОВОРИ НА ТРГУ
У ОСЛОБОБЕНОМ ЧАЧКУ
ОКТОБРА 1941 ГОДИНЕ
ПРЕД ПАРТИЗАНСКИМ ЈЕДИНИЦАМА
УОЧИ ЊИХОВОГ ПОЛАСКА НА ФРОНТ
КОД КРАЉЕВА
ЧЕТНИЦИ СУ РАТКА МИТРОВИБА

НА ПРЕВАРУ УХВАТИЛИ ПОСЛЕ
ПРВЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ
И ПРЕДАЛИ НЕМЦИМА.
НА ДАН 11 ДЕЦЕМБРА 1941

ОН ЈЕ ОБЕШЕН НА ТРГУ
У ЧАЧКУ — НА ИСТОМ СТУБУ
ПОРЕД КОЈЕГ ЈЕ ГОВОРИО.
РАТКО МИТРОВИБ ЈЕ ПРОГЛАШЕН
ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА
25 СЕПТЕМБРА 1944 ГОДИНЕ
ВАЉЕВО, 22 МАЈА 1942. МЕТАЛСКИ РАДНИК СТЕВАН ФИЛИПОВИЕ РОЛОМ ИЧ ЛИКР
П О Л А в , А , и д л ™ Т л Е ^ ? ^ 0 1 ° А Р Е А А У Ч Е С Н И К У ПРВШ АКЦИЈИ ПРОТШ" НЕМАЦ,
ПОД ВЕШААИМА НА ВАЉЕВСКОМ ТРГУ, КАИЧЕ СЛОБОДИ И ПОЗИВА НАРОЛ У ЕПРС
СТЕВАН ФИЛИПОВИБ ПРОГЛАШЕН ЈЕ ЗА НАРОДНОГ М Р О Ј А 14 ДЕЦЕМБРА 1949 Ш ^ ]
Немци су надирали за нама и стигли на 5 километара од куће
где смо седели у кафани. Наша евакуација сасвим подбацила. Вукле
су се неке шиваће машине, а далеко скупоценије ствари остајале су.
Нисмо мислили да ћемо ићи даље од Златибора. Бидо је покушао
да спасе »Историју« и штампарију. Рекао је Маријану да их вози
даље. Штампарија је скинута у Доброселици, на 5 километара од
друма. »Историја« је стигла до краја друма (300 страница је већ
било готово у 5.000 примерака).
Кроз кафану је прошло 280 рањеника и 80 бораца. После подне
се појавише »Италијани«. Узбуна. У стрелце! А оно наши рањеници
на путу за Сјеништа! Од једних скраћених воловских кола учинио
нам се топ. Радници с партијцима стално преносе пушке од краја
друма до кафане. Има их око 700 комада.
Предвече је Бидо пошао, по договору с другом Титом, да са 20
другова изврши дубље извићање с камионом у правцу Краљевих
Вода. И ја сам био мећу овом двадесеторицом. 23 Месечина као дан.
Мраз. Јављам се у извидницу. Примичем се кућама на Боровој Глави
с једним металцем. (Он је погинуо, био је див, носио је 50 килограма
као од шале). Један младић вели да су Немци били с аутом и
камионом. Питали за комунисте. Било је с њима и недићеваца. Из
једне куће однели су четири патке, тегле са слатком и јастуче.
Бидо иде камионом одмах за нама. Кад му рекох да ће Немци
побити и нас у патроли, и другове у камиону, он одговори: »Чувам
вас, чувам кадрове!«
Наши су људи вредни. Посао завршили како треба. Прошло 12
воловских кола за пренос »Историје« поред наших стража. Нису
стигли коњи из Санџака. Враћајући се с Бидом кроз шуму, — певам!
Стари је кренуо. Ми треба да поћемо у шест ујутру. Лежемо у три.
Тога дана Срба Огњановић, високи, крупни ћак дозволио је да
350 заробљених Немаца падне у руке непријатељу. Претседник општи-
не у Јабланици уједно и претседник НОО позвао телефоном Чаје-
тину и рекао где су заробљеници. Немци послали у село 1.000 вој-
ника. Ту су пуштени и четнички официри — по Марковом нарећењу.
Мирко Томић буди другове у школи на крају друма већ после
једног сата — и опет вуци. Пренели смо сандуке са сребром од
друма до кафане. Тај посао је заиста један од највећих подвига за
ова два дана евакуације.
2а
Добили смо задатак да ископамо једаи део новца који смо ноћ раније закопали.
Било је око 90 сандука сребра.
»ЗДРАВО, МАЈКО СРБИЈО!«
ПОНЕДЕЉАК, 1 ДЕЦЕМБАР
Покрет. — Нисмо спавали ни три сата. У кафани затичем Дејана
Шумадиског и словеначку чету. 1 Послато свега 17 сандука »муни-
ције«. 2 Остала су 34! Бацамо све снаге да се превезу. У 7.30 јављају
да је наишао један немачки извиднички аутомобил — и да се одмах
вратио. Упрегли смо волове да вуку »муницију«. Пет минута касније
чујемо митраљеску ватру. Дејан Шумадиски иде на лево крило.
Словенци на десно — све у свему једно 40 преморених људи који се
једва крећу. Ми смо у центру. Према првим извештајима стигло је
осам немачких камиона. Ватра се чује с нашег левог крила. Немци
заламају своје десно крило. Одједном пет топовских зрна паде на
наше десно крило по брду. Мирко нарећује повлачење. Идем за њим.
Бидо креће с Плавом Вером на коњима. Храбра девојка. Била је
на мртвој стражи кад су наишли Немци. Два друга стражара —
мећу њима и металац Дикан — погинула су. С левог крила све јача
паљба. Пред нама километар и по брисаног простора. Упадам кроз
лед у поток, мокар сам до гуше. Тек када смо прешли високо брдо
изнад Сјеништа заустављамо се. Добијам од Биде коња. Али рага
неће да иде. Чују се авиони. Курир »Оскар« пушта коња. Ја се при-
љубио уз земљу, док немачки меци звижде. Бидо стоји и каже да се
не сме увијати пред непријатељским метком. Мене срамота! Ра-
њеници одлазе из школе у Сјеништу. Митраљези нас прате у стопу.
Стижемо на један вис с кога се види Санџак. Сусрећемо прве
санџачке партизане. Не дају лош утисак. Воле оружје. Хтели би да
мењају бомбе. За нама стално митраљеска паљба. Спуштамо се низ
брдо и прелазимо Увац преко моста код Радојне. Напуштамо Србију.
Здраво остај! Уморан, стижем у школу на пољани у Радојни. »Оскар«
ми даје парче сира и ја га делим с Јурицом Рибаром и заједно је-
I Словеначка чета била је састављена од Словенада прогнаних из Словеније у Србију.

Имала је 80 људи, али је после четири месеца остало свега седам бораца. Сви остали су
кзгинули.
г Ради конспирације употребљен израз »муниција« уместо сребра. Неки од ових сандука
са сребром сачувани су до краја рата. Ископана су и два сандука у Херцеговини хоје је
закопао, 1943 године, Пратећи батаљон Врховног штаба.
демо у неком сену, док авнони круже изнад нас. Одлазим у кућу
где је Стари. Ситуација критична. Немци избили на висове изнад
Увца и шишају митрал>езима. Код школе су ранили једног друга.
Меци долећу и до куће у којој смо ми.
С друге стране, на два сата, у Новој Вароши — Италијани. Да
силе Осовине раде заједно, све би нас иохватале у овој рупи као
мишеве. Нико жив не би остао. У 2.30 крећемо голим брдом. Паника.
Људи беже. Брзо се граби. Тек што смо га прешли — авиони. Ле-
жемо у неку шумицу. Поп Владо Зечевић ухватио букву и вели да
га је једна буква спасла од »Штука« на Церу. Један из страже изва-
лио се у траву — у црвеним панталонама Војне академије. Виде се
на десет километара. Двапут смо узимали заклон и најзад ушли у
једну кућу.
Бидо је отишао с партијцима да брани мост преко Увца. Пада
мрак. Италијани се не појављују. Силе Осовине ипак не раде заједно.
На Црном Врху наши држе заседу. Бидо долази око 9 увече. Другови
из Врховног штаба држе састанак. Мирко Томић, Никола Груловић,
енглески капетан Хадзон, Поп Владо и још 100 другова одлазе на
север. Ја идем са Старим, да се одморим од ране па ћемо после
»Борбу«, како рече Бевц.
Док су у једном куту пренатрпане собе другови тихо разговарали,
Енглез се распричао: Дражина офанзива на Ужице није успела, јер
је Дангић, командант четника у Босни, издао. После је причао код
кога су у Југославији још од пре рата смештене енглеске радио-
станице. Ту је и Драгољупчић.
Једанаест и по. Ведра ноћ. Крећемо. Морамо прећи друм Нова
Варош — Прибој на коме Италијани често држе ноћу заседе. Воде
нас позадинци. Црни и Фића су с нама. Обојица тешко рањени.
Силазимо низбрдо. Мраз. Лед. Црни пада с коња онако рањен, са
завијеним трбухом. Стари покрива очи руком. Црни се некако диже.
Водим му коња. Спуштамо се на друм. Тишина. Прешли смо га.
Води нас Бутум, студент Тузлић. Узбрдо иде тешко. Застајемо у
Бистрици. Већ је три изјутра. Лежемо. Богами, много трке овог дана.
УТОРАК, 2 ДЕЦЕМБАР
Покрет. — Одмарамо се до подне. Враћали смо паникере. Око

два сата јавише нам да долазе Италијани. Одјурили смо у шумицу
изнад куће и заузели положај. Сунце. Доле друм вијуга. Кроз доглед,
веле, виде се Италијани. Чекамо. Нема ништа. Повлачимо се у једно
брдо. Фића изгубио коња. Ја урезујем у једно дрво срп и чекић и
датум »З-ХП-1942«. Смех — и датум заборављамо! Око четири сила-
зимо доле. Стари заборавио неко седло. Улазимо у кућу, а сељанка
вели: »Ето Италијана за 10 минута«. Стари је љут: »Ако су Итали-
јани, пуцаћемо на њих!«
Развијамо се нас дванаест у стрелце. Полазимо после за Дренову.
Одједном избијамо на један превој: Дурмитор искочио, јер иза њега
залази сунце. Дивно се оцртавају сви његови висови: Савин Кук,
Мећед, Бирова Пећина. Јула 1938 тамо сам био с Олгом.
Смештамо се у Дренову. Кућа ннје рђава. 3 Долази курир, Јеврејин
из Сарајева сав шугав, и јавља да су Пљевља ослобоћена и зароб-
љено 3.500 Италијана. Командант Црногораца Арсо Јовановић рекао
је да ће борба бити кратка. Два - три сата. Курир је чуо борбу и
после два и по сата све се утишало. Весеље.
СРЕДА, 3 ДЕЦЕМБАР
Дренова. — Први пут после Ужица јели смо добро. Нововарошка
чета направила заседу измећу Нове Вароши и Бистрице. Заробила
италијанског официра, шест војника и два камиона намирница с
брашном. Тек што смо легли увече, лупа неко. Улази Војо Лековић
— блед. Долази из Пљеваља — напад неуспео. Око 500 наших рањено
и погинуло. Деморализација код осталих Црногораца. Неки се већ
разбежали. Митар Бакић још исте ноћи одлази преко Лима ка
Пљевљима.
ЧЕТВРТАК, 4 ДЕЦЕМБАР
Дренова. — Мутно, суснежно време. Пада први снег ове зиме. Од
Нове Вароши се чула топовска паљба. Ишао сам у извићање у
правцу Бистрице. Страшна литица. Италијанске касарне као на та-
њиру. Овде се налазимо у мртвом углу. С обе стране друм, а ми
од Италијана на један и по километар. Дознали смо да је Новова-
рошка чета водила борбу с алпинцима. Италијани напуштају Нову
Варош услед страховитих губитака у Пљевљима. Али не иду друмом,
већ су кренули косама. Наишли су на Трећу српску чету. Један наш
мртав, а два рањена. Један друг из ужичког Агитпропа био испод
стене, а горе, на 5 до 6 метара, Италијани с пушкомитраљезима
зову: »Комунисто!« Нису га приметили.
После подне стигао курир из Радојне од Биде. Марко се пробио
до Радојне. 4 Наредио је да се пусте сви заробљени четнички офи-
цири, који су учествовали у првом нападу на Ужице, 2 новембра,
над којима је била воћена истрага у нашем затвору. Створен је
Санџачко - српски батаљон. Наши другови су у Радојни имали огро-
ман посао који су с највећим успехом завршили. Све су чете пре-
гледали, нове формирали и претресли. Ово је досад најсудбоноснији
период нашег партизанског ратовања. Јединице су нам биле олаба-
виле, морал опао. Чврста бољшевичка рука све је то довела у ред.
С обзиром на ситуацију, 5 решено да прећемо Лим. Силазимо по
3 Власника те куће, Милоша Дивца, и једног његовог сина четници су убили 1943 го-
дине после свог слома на Дрини. Сам Вук Калајитовић одвео је Дивца и његовог сина у
Божатичку општину, преко Лима, и ту их заклао. Други Дивчев син био је у герили —
тако су се звали наши одреди у Санџаку који су оперисали по одласку наше главнине
из тих крајева. После ослобоћења одлазио сам до спаљене Дивчеве куће да бих ископао
скривену архиву Врховног штаба, али, изгледа, да су је четници у мећувремену пронашли.
Предали су је Немцима. Наводно су америчке трупе 1945 откриле ту архиву у Немачкој
и пренеле је у Вашингтон.
4 Друг Марко по налогу друга Тита, у зору 30 новембра 1941, кренуо је с Палисада
у Алин Поток. Ту је скупио до 800 људи, слао поједине батаљоне да олакшају прелаз
наше главнине преко Увца, а касније се повукао у Санџак.
5 Нисмо били у то време обавештени да је Нова Варош већ ослобоћена.

малом снегу на друм Пријепоље — Прибој. Држимо заседу. Италијана
нема. Поноћ. Један младић нас мајсторски пребацује преко реке.
Упери чамац у струју, па га сама вода избаци на другу обалу. По
мраку идемо уз брдо као зид. Размештамо се по кућама. Нас девет
прво у једну кућу где болесна баба пљује, кашље; одлазимо у
другу: пуна деце, прљаво. Рушим се на под и слатко спавам два сата.
ПЕТАК, 5 ДЕЦЕМБАР
Избичани. — Сиромашно село. Жена, у чијој смо кући, не прима
нас; вришти, добија хистерични напад — морамо да идемо. Домаћин
покушава да нас задржи, али жена хоће коцем на њега. Спуштам
се у кућу где је Стари. Шума дивна. Лим доле. И друм. Седимо цео
дан. Пред подне наилазе Италијани друмом Бистрица — Пријепоље.
То су они који су напустили Нову Варош. У ваздушној линији нисмо
удаљени више од 600 — 700 метара. Само нас Лим раздваја. Лепо
чујеш мазге, жагор људи. Цикне понека италијанска пушка. (Мања
од наше, има шест метака). А Врховни штаб седи у колиби. Вечерас
поједосмо масну цицвару. Правио је Владо Црногорац. Осетисмо
душу. Нешто нас почиње да гризе — вашке.
СУБОТА, 6 ДЕЦЕМБАР
У шуми крај Лима. — Сабајле дошао Санџаклија Даут 6 и донео
потврду вести да је Нова Варош ослобоћена. Весеље. Исто тако чули
смо да су Црногорци код Савиног Лакта дочекали Италијане из
Пријепоља и побили преко стотину. Само пушком не заузимају се
утврћени градови, али ее одличне заседе праве.
Тек што смо почели да једемо јечмени качамак, стража јавља:
»Горе нека села!« Пењем се на косу. На 2 до 3 километра од нас
горе села Барице, Бабине и Шербетовац. Доле Лим (у коме се чамац
сваке ноћи потопи да га Италијани не пронаћу), а с оне стране Лима
друм по коме су малопре пројурила два италијанска тенка. Ми смо
на стрмини, а горе по косама Италијани пале села растурени у стрел-
це. Стража нам броји свега 12 људи. Одлазимо у шуму. Ломатамо
се по јаругама, глад нас истерује у једно село. Ту код једног кулака
једемо. Опет трка: »Долазе Италијани с треће стране«. Шаљемо
извидницу. Ништа. Седели смо читав дан у тим урвинама. Бевц нам
прича како је студирао лењинизам у Москви. На стотинак метара
од Лима, у кући једног партизана чекамо да се смрачи. Он нам донео
велики лонац пун куване пилетине. Сви забадамо кашике по реду.
Ја два батака, а Стари два врата. Смејемо се. Јели смо у мраку.
Прелаз преко Лима узбудљив. Онда узбрдо три сата. Дренова! За-
тичемо вести с Источног фронта. Сјајне. Стигла једна црногорска
чета од 80 људи. Са њом и Бајо Секулић. 7
6
Даут Мусић, замеинк команданта Милешевског одреда, био је тешко рањен с јесени
1943 у Пријепољу, када су Немци изненада продрли у тај град. Убио се да не би пао
непријатељу у руке.
' Народни херој Бајо Секулић, политички комесар Главног штаба за Црну Гору и
Боку. Убили га четници почетком 1942 године.
НЕДЕЉА, 7 ДЕЦЕМБАР
Аренова. — Око подне опет се јављају Италијани. Црноторска
чета заузима положај. Кренули фашисти да спасу камион који су
дан раније наши запленили на друму Нова Варош — Бистрица, али
их наша позадинска чета најурила. После подне су дошли Бидо,
Марко и Лола. Они су успешно завршили свој посао. Увече Бидо,
Бевц и Бајо иду код Црногораца. Бидо говори о традицијама Црно-
гораца, о борби за слободу, о »Горском вијенцу«. Бевц разлаже ме-
ђународну ситуацију, а Бајо: »Ко је јунак нека остаје, ко издајник
— кући«. Нико се није јавио за повратак.
Аренова. — Један сељак вели да су италијански официри изла-
зили из Пријепоља и мерили неким справама нешто у правцу Дре-
нове — вероватно даљину ради тачне артилериске ватре. Шаље се
црногорска патрола да их опколи ако се опет појаве. Патрола се
враћа.
Стари иде лично у извиђање. С њим курири Владо и Божо, затим
Бајо Секулић и ја. Долазимо до на километар и по од Пријепоља,
виде се куће и мост. Свраћамо у једну муслиманску кућу. Жена и
деца. Мајци све усне играју од страха. Кажемо да нисмо четници,
већ партизани. Враћамо се преко неког залећеног потока — следили
се таласи високи по метар. Наилазимо на једну лепу кућу — по-
л о ж а ј много згоднији него прва кућа која је слепљена уз брдо. Ту
једемо цицвару. Овде ћемо се преселити. Стижемо у мрак. Затичемо
Перу Стамболију. Стигло је 650 људи у Радојну. У Сјеници се српска
и муслиманска господа ујединила и веле »да неће да пусте ни пар-
тизане, ни четнике«. Вечерас нам Пера јавио да је почела офанзива
код Москве. Радост. Уопште је код нас ведро расположење и у
најкритичнијим часовима. Утучености никад није било — ни кад смо
Ужице напуштали.
Аренова. — Снег веје. Преко 10 сантиметара висок. Помало тре-
бимо вашке. Расправљамо о уласку Америке у рат и борбама на
Пацифику. Бевц мисли да је добра ствар што се империјалисти
троше. Цео дан седим у кући. Горе села иза Лима!
Нова Варош. — По снегу Бевц и ја идемо колима у Нову Варош.
Ишли смо три и по сата. Граћани су добро примили партизане. Чак
су их и љубили. Прота 8 је највреднији члан НОО. Трчи. Грди људе
ч Прота Јевстатије Караматијевић, пуковник наше војске, прошао је Трећу, Четврту,

Пету, Шесту и Седму офанзиву. Умро 1948 године. У овом рату су му погинули супруга
Ефимија, два брата, Мита и Влајко, три ћерке и двоје унучади. Жива су му два сина
.и ћерка. И они су учествовали у борби од првог дана устанка. Млаћег сина Недељка,
герилца, ухватили су Италијани 1942 године и одвели у Пријепоље. Али му је мајка Ефи-
мија дотурила хлеб и у њему турпију, па је Недељко пререзао шипке на прозору н
тпобегао. Недељко је после рата био у Војној академији у Београду.
ако дају мали прилог за ослобођење. У граду има и муслимаиа. Ка-
саба од 2.500 душа. Италијани је добро утврдили. На сваком вису
дрвене бараке и митраљеска гнезда. Град није опљачкан. Добро нам
је дошао. Војска ће се мало одморити, окрпити; биће нешто опанака
и кошуља. Једем ратлук (две кутије), ћевапчиће, дуге, на лоју, без
соли и хлеба; пијем чајеве, крцам орахе. Толим глад. После дугог
времена слушам радио. Источни фронт: Црвена армија напредује.
Увече спавам с Бевцом код друга Роде. 9 Купам се после две недеље,
први пут. С два литра воде.
Родина мајка даје нам вечеру; сестра прича како је дељен наш
летак италијанским војницима. Њ о ј га је из шуме послао Родо, а
она га дала неком војнику — пекару, с којим се често састајала.
Тај Италијан је пошао с официром на обилазак страже, па је иза
његових лећа свуда наоколо остављао летке. Сутрадан, вели т а ј
радник, војници су плакали кад су читали како Италијом влада
Гестапо. Официри су летак пронашли, јавно га истакли, написали
неке псовке на наш рачун и поставили агенте ОВРЕ да пазе ко од
војника чита летак.
Важан однос с муслиманима. Јединство свих угњетених народа.
Наша резерва. Неки партизан, Марко Рондовић, убио и опљачкао
једног богатог муслимана. Наш га суд осудио на смрт. После је
стрељан. Његов син, такоће партизан, доведен је у команду. Д а ј е
изјаву: »Враћам што је мој отац отео, а сем тога сав мал, и стоку
и жито, поклањам чети!« Стрељана су и два муслимана — усташе.
Нова Варош. — И данас смо се задржали у Новој Вароши. Разго-
варао сам с многим старим друговима. Четници из Санџака побили
су неке наше другове. Нарочито се ту истакло село Рутоше. Осим
тога, ни до данас није разрушен пут од Нове Варопш према Би-
стрици. Једним темпом могли би Италијани да заузму град. Стигли
смо по мраку у нову кућу. Ту нам Стари вели да се ствара Проле-
терска бригада. Био је код Краљевчана. Дочекали су га песмом. Они,
Крагујевчани и Црногорци, улазе у ударну бригаду.
• Родо - Родољуб Стевовић, шумски радиик из Нове Вароши. Био је политички комесар
Друтог златарског батаљона и члан штаба славног Златарског герилског одреда, који се
одржао од почетка 1942 године па све до лета 1943 године, када је главнина наших снага
поново избила у западни Санџак. Чувајући рањеног комесара одреда Воју Лековића, друг
Родо је био опкољен од четника и тешко рањен од првог метка, али се јуначки борио и,
на крају, убио се сам да не би пао жив четницима у руке. У мећувремену наши другови
су чули борбу и протерали четнике. И Родина мајка такоће је убијена на свиреп начин.
После четничког слома у Четвртој офанзиви, а нарочито после пораза који су санџачки
четници доживели на Дрини, командант четника у Нововарошком срезу, Вук Калајитовић,
почео је да врши нечувене злочине над породицама партизана. Он је после пораза на
Дрини остао свега са 20 људи и дошао је у околину Нове Вароши. Свом претставнику код
италијанске команде у Новој Вароши, Сими Деспотовићу, наредио је да покоље парти-
занске породице. Деспотовић је извео из Нове Вароши, крајем априла, уочи Ускрса 1943
године, Родину мајку Христину, обућара Дамјана Будисављевића, затим Лену Стевовић и
њену кћерку Ружу и побио их. Лешеви су пронаћени у једној јами изнад Нове Вароши.
Главе су им биле пробушене сврдлом. Родин брат Радомир био је на Сутјесци рањен и
ту су га ухватили Немци. У животу је остала само Родина сестра Радојка. Она је кренула
са главнином наших снага у пролеће 1942 за Босанску Крајину и учествовала као борац
у свим офанзивама.
ПЕТАК, 12 ДЕДЕМБАР
Дренова. — Из Босне стнжу вести да су се Италијани повукли из
Фоче и Горажда и да су ушли четници. Али с четницима није чиста
ствар. Мајстори су Немци: изгледа да ће Босна бити предана Не-
дићу. Зато треба ићи у Босну што пре. Ситуација се убрзава. На
источном фронту све боље. Пролетерска бригада се припрема. Она
ће бити страх и трепет за непријатеља. У њу треба да уће највише
Црногораца.
Из Црне Горе добре вести. Италијани свуда отсечени. Морал им
је слаб. Замењују бензин и јод за заробљенике. Радује ме пут. Из-
гледа да ћемо кренути за Босну прекосутра.
Увече дошао Арсо Јовановић, црногорски командант. Стари каже
да је добар војник.
Муку мучимо с новцем. Употребљавају се динари југословенски,
Недићеви, хитлеровске марке, фашистичке лире, албански франци
и лекови — сада ће још и усташке куне. Али ће доћи и црвени
динари!
Постављен сам за комесара за исхрану. Митар ми вели: »Од
уредника »Борбе« постао си уредник чорбе«.
Дренова. — Вести с радија нам још нису стигле. Нестрпљиви смо.
Дискутујемо. Бевц вели да на истоку још није отпочела општа офан-
зива — могу Немци још једну офанзиву. Затим сам читао друго-
вима дневник. Црногорци се буне, Стари вели: »Ја много волим
Црногорце, јунаци су, али њихово руководство јаши на репу сти-
хије«.
После подне долазе Марко и Лола.
Стари ми саопштава да сам постављен за политкома Првог шума-
диског батаљона. Милион планова ми иде кроз главу. Сећам се свих
недостатака ранијег рада. Силазим још исте вечери у Нову Варош.
Нова Варош. — Ужасна ствар се догодила. Замало што нам није
настрадао Врховни штаб. Италијани пошли с неколико колона за
Дренову из Пријепоља. Кад су дошли на 250 метара од куће у којој
су наши били, Црни случајно погледао кроз прозор и рекао: »Ево
неке војске!« Та војска је била италијанска. Наши су се евакуисали
брзо. Вељко и П а ј а као муња кроз етер. Неке су ствари пропале:
дивна карта Југославије, комплетан радиоапарат с акумулаторима,
коњи и доста хране. Срећом, ту је била Ужичка чета. Отворила
паљбу. Стари остао с њима, а »неборце« послао у јендек. Кад је
почео да сипа тешки митраљез, Ужичани стоје. Стари им нарећује
да легну. Италијани затим ударили бацачима. Пребацују далеко.
Тако се наши извукли. Италијани су запалили кућу у којој је
Штаб био, убили снају домаћинову која је десет дана раније родила
близанце, убили још једну жену која је била у другом стању.
Ја чекам Шумадиски батаљон. Он је отишао за Сјеницу. Долази
Раја са 150 Крагујевчана. Азубимо се.
Нова Варош. — Јутрос у осам стнже наш батаљон. Људи уморни,
гладни, поцепани, боси, вашљиви. Предајем чича Милану Илићу, ко-
манданту батаљона, свој »указ«, писмо Врховног штаба о мом на-
именовању за комесара. Мали старац, дугих бркова, густих обрва,
дебелих сељачких прстију — оставља силан утисак. Трчимо, чича
Милан и ја, смештамо људе, проналазимо неке бербере, носимо цо-
куле, капуте, да се крпе. После подне одлазим код Старог. Ту ми
саопштава да 17 децембра ујутру имамо да нападнемо Бању Прибој,
где се с Италијанима налази Здравко Калућер и његови четници.
Истовремено ће, с друге стране Лима, Црногорци осути паљбу. Овај
задатак је поверен Шумадиском и Крагујевачком. Раја Недељковић
је командант групе, а ја сам политком. Стари каже да ћемо у Ра-
дојни добити тачна упутства о положају четника и Италијана. Ако
су италијанске снаге сувише велике, онда не треба вршити напад,
већ спровести чишћење четника. Четници из Бање, Рутоша и Брезне
већ су нам дојадили. То је врло важно политичко питање. С таквим
инструкцијама се опростих пун нада и одлучности.
Покрет. — Целу ноћ су радили другови из Нове Варопш. Дру-
гарице су до седам шиле. Сваки партизан мога батаљона добио је
гаће и кошуљу. Нова Варош их добро опремила. Али по нашем оби-
чају полазак није био у осам него у једанаест. Оба батаљона су
промарширала с песмом кроз град. Хватамо брдо. Сунце као усред
лета. Пржи. Срећемо Митру Митровић, Милентија Поповића и остале.
Успут разговарам с Крагујевчанима. Обнављамо старе успомене.
Око два смо у Радојни. Ту срећем Рају Недељковића. Одмах зака-
зујемо састанак свих командира и политкома. Ту је и Драганче Пав-
ловић, мој стари дугоња из Београда. Пре три недеље стигао је из
Македоније. Он је политком Крагујевачког. Пера Стамболић прису-
ствује у име Српско - санџачког штаба. Требало је да кренемо у две
колоне и да се сусретнемо код Бање. Пера нам саопштава да у Ру-
тоши и Брезни нема ништа, јер су они јуче чистили. Података о Бањи
нема никаквих. Одлучујемо да кренемо к Бањи, да стигнемо тамо
око поноћи, па да на лицу места решимо шта ћемо.
Мрак. Шест сати. Говоре Андра Петронијевић и Мијалко Тодо-
ровић. Људи су орни за борбу. Тихо газимо. Четници понекипут
постављају ноћу заседе. Само водићи се боје. Неће да нас воде.
Тек кад револвере потегнемо — полазе. Имамо и два Прибојца, али
они знају пут тек од Увца. Поноћ, још нисмо стигли. Људи не пуше
да нас четници не би открили. Један сат. Људи уморни, једва стоје.
Нису се у Новој Вароши добро одморили. Гледам чуда: партизан
застане, падне на снег и спава. Два сата. Водићи се плаше. Опет
морамо с њима да трошимо време. Револвер. Показују нам једно
брдо. До њега пет километара. Иза брда Бања.
Кратак одмор. Ми смо у једној кошари. Људи су збијени као
сардине. Ватра гори. Дремамо на земљи и клупи. Долазе сви ко-
мандири. Да ли да нападамо? Не знамо снаге непријатеља, не знамо
има ли Италијана, не знамо прилазе. Решавамо да се распитамо код
сељака. Драганче Павловић одлази и сазнаје од домаћина да има
200 Италијана с бацачима и митраљезима. Опет саветовање. Пред
очима ми Пљевља. Чича Милан, Раја, Драганче, Воја Радић — сви
против напада под овим условима. Четири сата. Будимо људе и идемо
даље ка Вишеграду да ухватимо везу са Семећским батаљоном.
Покрет. — Идемо поред Прибоја узбрдо. Затим у долину Увца —
око 500 метара спуштања. Војнички врло слабо. Без извиднице и
заштитнице. Спуштамо се низ литицу по шуми. Л»уди падају. Дола-
зимо на Увац. На другој страни Златибор. Идемо козјом стазом по
литици. Доле река хуји. Једна половина је већ у рупи. Одједном:
б у у у м . . . Граната удара у другу страну — у Златибор. Ми развучени.
Свих 300 људи као у мишоловци. С једне и друге стране литице. А
ни наша претходница, ни наша заштитница нису на свом месту. Онда
још једном: бууум. Изгледа да нас бацач туче. С Рајом се брзо
договарам да што пре избијемо на другу страну и дохватимо се косе.
Јуримо узбрдо. Напорно. Знојимо се. »Дневник« ми се влажи па се
после једва чита. После једног сата стижемо на косу. Италијани нас
нису више тукли. Један сељак нам вели да је пре неки дан на овој
коси било око 2.000 Немаца. Претресали су Доброселицу. Лепо бисмо
се провели да су и овог дана били.
Настављамо пут низбрдо. Мрак је. Ја и Драганче идемо напред
да уредимо конак за Одред. Одједном нешто пуче. Врло близу. Зрно
ми прозуја к р а ј ува. Бацамо се на земљу. Оно Драганчетова пушка
окинула. Смештамо се у село Штрпце, то јест у Босну, земљу моје
мајке. Село је на друму Прибој — Вишеград. Италијанске патроле
се шетају. Четници са њима сараћују. Чувају заједнички стражу. Ми
се прво наместили на сам друм, па се после преместили мало узбрдо.
У БОСНИ, ЗЕМЉИ ПОНОСНОЈ!
Покрет. — Драганче, Раја н ја преседели смо ову ноћ на клупи.
Нема места за спавање. Покрет у 7! Попели смо се у Оскоруше.
Раца, 1 типограф из Београда, иначе бивши командант једног шумади-
ског батаљона — спремио вола и два овна. Приликом повлачења из
Ужица Раца је убио из револвера два Немца. (Раца погинуо среди-
ном јануара у Пјеновцу на Романији, бранећи пушкомитраљезом
отступницу. Његове живе очи сада ме гледају. Не верујем да је мртав.
Нису мртви моји друговн! Ово је сан, страшан сан!!!)
Блато. Киша. Обилазим другове од куће до куће и носим им
месо. Словенцима осам кила. Чича Милан дели месо и прича како
су српски војници у заробљеничким логорима били мајстори у про-
шлом светском рату при дељењу следовања. Одржавам састанак са
партиском ћелијом у Првој чети. Како се човек чистије осећа после
састанка. На седници Штаба предлажем да нападнемо Миоче. Воја
Радић одлази у извићање и јавља — тамо су Црногорци. Онда одре-
ћујемо Другу чету да направи заседу на друму Увац — Вишеград.
Покрет. — Ужасна киша. Заседа не иде, иако се људи спремили.
Силазимо у Миоче. Срећемо Црногорце. Дирљив сусрет србијанских
и црногорских партизана. Први пут у овом рату. Поздравио сам
браћу с Ловћена. 2 После седам километара уз пругу до Руда. Леп
градић. Италијани га били утврдили. Бараке на свима висовима. Сме-
штамо се у мејтеп — школу, изрешетану мецима. Срели смо Мошу
Пијаде, Пека Дапчевића и Мила Перуничића.
1 Раца - Александар Терзнћ, типографски радник из Београда, јуиачки погинуо код

Пјеновца, јануара 1942, покушавајући да задржи Немце.
2 Одговорио нам је друг Буро Чагоровић, командир једне црногорске чете.

Рудо. — Спавам с чика Миланом под столом. Он се буди око
три и сам са собом разговара. Мисли на село и препире се еа сеља-
цима: да ли има бога. После ми прича да има деветоро деце. Нај-
више воли најмлађег.з
Позвао нас Стари. Ту су и остали другови. Оштра критика због
Бање. Ја сам за казну смењен. Остали укор. Заиста, оне ноћи нисмо
могли да нападнемо Бању, али дужност нам је била да прикупимо
податке и навалимо идуће ноћи. Задатак се морао извршити. Пра-
вилно. Казну сам заслужио, јер сам као политком био најодговорнији.
Ех, проклета ноћи. Стари ми саопштава да чекам на »Борбу« и идем
са Штабом.
Рудо. — Данас је Стаљинов рођендан, данас је ослобођен Волоко-
ламск, данас је образована Пролетерска бригада. Говорили су Стари
и Фића - Филип Кљајић. Сјајан утисак! Стајао сам с к р а ј а и мислио:
»Учимо се на грешкама. Вратићу се у Пролетерску!«
Добио сам и сапун.
Јурица Рибар и Маријан Стилиновић парили одело, па га оква-
сили — дошли полуголи кући. Буран смех.
Рудо. — Италијани с четницима Каменка Божића напали нас
с три колоне. Ужичка чета заробила седам Италијана. Један мећу
њима је студент уметности из Милана. Остали сељаци. Студент, ка
п\ар, прича све. Ловћенци заузели Мећећу на Дрини.
Покрет. — Полазимо из Руда. Циљ: Мећећа. Италијани и четници
поново нападају Рудо. Грме бацачи. Идемо пругом. Испод нас Лим!
На врховима стења стоје групе људи. Гледају, гледају и одједном се
пролама: »Живјели партизани, живјела браћа!« То су муслимани из
села која су опљачкали четници. Они јуре низбрдо: »Идемо с вама.
Јуче су четници 30 људи заклали, а двадесет удавили у Лкму.«
Босна 1941!
Станице опустошене. Идемо кроз тунеле. Коњи ломе ноге у мраку.
Међеђа спаљена. Пустош. Наилази четнички воз. Заробљавамо пот-
пуковника Цветковића. Једном смо га у Ужицу пустили, а сада
кренуо за Ужице да буде командант Недићеве жандармериј е! Долазе
претставници мајора Бошка Тодоровића, заменика Јездимира Дан-
гића, четничког команданта Источне Босне. Хоће да испитају колико
нас је и куда идемо. После разговора враћају се у свој иггаб. Зби-
јени смо у један собичак. Спавамо »као у претрпаном возу Београд —
Загреб уочи Божића«.
з Чича Милаи Илић је погинуо у јануару 1942. Погинуло му је у борби више чланова
породице. Другарица и ћерка биле су у логору на Бањици све до ослобођења.
Покрет. — Јуче смо прешли 33, данас 23 километра. Идемо за
Ротатицу. Успут смо испекли јагње. Стари среће босанске курире
који иду за Црну Гору. Издао је нарећење да два црногорска бата-
љона поћу ка Фочи. Стижемо у Рогатицу. Тужна варош — попаљена
и опљачкана. Причају нам партизани: усташе једног православног
попа потковали, ударили му потковице на дланове и колена, затим
оседлали и на њему кроз град јахали. Четници су то исто учинили
једном муслиманском трговцу. Поклани су сви муслимани виши од
пушке.
Рогатица. — Дошли смо у прави час у Рогатицу. 4 Отпочели смо
устанак, ослободили читаву Источну Босну, а сада бруке, четници
хоће да нам отворе фронт с лећа. Наши су на положајима, туку се,
а четници седе у градовима и лумпују. Многи наши батаљони прешли
су на њихову страну, Пролетерска бригада ће то уредити.
Рогатица. — Сјајна вест. Пролетерска бригада, углавном Краље-
вачки и Крагујевачки батаљон, код Гаочића, 23 децембра, заробила
120 Италијана, 5 бацача мина, 3 тешка митраљеза, 600 бомби. Чет-
ници Бекића, који су ишли с Италијанима, почели да бацају кокарде.
Код Гаочића погинуо Ратислав Ратајац из Грошнице к р а ј Крагујевца.
Његов отац Мићо закукао и јурнуо на Италијане. И он пао. Од
Италијана, опкољених у школи, умакао само мајор.
Рогатица. — Ударио велики мраз. Синоћ су горела села по Рома-
нији. Стигла Пролетерска са заробљеним Италијанима. Бевц мећу
заробљеницима налази седам Словенаца, сељака из Бенечије изнад
Горице. Разговара с њима на словеначком. Не знају шта је књига
на словеначком, јер су им Италијани забранили све словеначке књи-
ге. Мрзе фашизам, али мрзе и сваки рат.
Рогатица. — Из Србије прве вести после Ужица. Добре. Мирко
Томић се пробио с друговима до Ваљева. Тамо је неколико наших
одреда с великим бројем људи. Тужна вест из Сјенице. Наши опко-
лили град, заузели један део шанца, други нису. Тако су неке једи-
нице ушле у варош, бацале пароле, али их муслимани опколили и
највећи део побили. Ми смо имали око 70 мртвих, рањених и зароб-
љених. Муслимани су заробљене предали Италијанима. Долазио агент
Омиљен Милић из Београда у Пријепоље, покушавао да бије наше
другове, али неки Италијани нису дали.
4 Рогатицу су ослободиле иаше снаге 24 октобра 1941. Славиша Вајнер (Чича Рома-
ниски), инжењер из Сарајева, налазио се у првој линији приликом заузимања појединих
шанчева око града и сам је јуришао на челу партизана. Погинуо на Пјеновцу, јануара
1942. У борбама за Рогатицу нарочито се истакао Семећски батаљон.
Кренули смо из Рогатице у 11 сати по страшном мразу. Прола-
зимо Ковањ и стижемо у Гривце око четири после подне. Смештамо
се у кућу једног четника који је био партизан. Био је у Фочи. Вели
да су Италијани дали четницима 4.000 пушака и 70 митраљеза. У
четнике је пошао, јер су два муслимана отишла у партизане. Али,
вели, није душом уз четнике. Љути се што је Дангић опалио шамар
једном његовом другу. Типичан пример сељака средњака. Не зна још
која је страна јача, која ће му страна дати оно што тражи, па се
колеба.
Покрет. — Ведро. Звао сам сељаке на збор. Говорили Маријан
Стилиновић и чича Јанко. Крећемо у три сата. Ужасан мраз. Ваљда
минус 20°. Утрчавам у Подроманију. Грејем ноге поред јаке ватре
— болови после пола сата. Смрзле ми се обе пете. Ту налазимо Перу
Посавског. Много сам му се обрадовао.
Подроманија. — Пера Посавски чита ми свој дневник. И ја њему
свој. Мисли да смо се повукли плански из Ужица, да нисмо бранили
фронтално варош, град би повратили после неколико дана. Груловић
се спасао испред смрти. Био је заробљен кад се враћао 1 децембра
из Санџака за Србију. Њих тридесет Немци повели на стрељање.
Један млади друг рекао је: »Бежимо, јер Немци неће трчати за
нама већ ће само пуцати«. Побегло их 12 и сви се спасли. Они који
нису бежали — стрељани! Вечерас Чича Романиски јавља да је све
Сарајево у црним заставама, јер је Павелић убијен. Сигурно патка.
Вечерас сам чуо куда иде Пролетерска бригада. Према Варешу
и индустриским центрима Босне, да диже народ на борбу. Отпочели
смо рад. Одржан први састанак Агитпропа. Напољу је минус 26°!
Шкрипи снег под ногама стражара.
Покрет. — Крећемо у Бијеле Воде где је седиште Главног штаба
за Босну и Херцеговину. Страшан мраз. Стари ми дао коња јер ме
нога боли. Залутали смо. Зима, зима. Бевц иде испред мене, затресе
грану, а кад стигнем — свег ме снег с грана заспе. Долазимо пред
штаб Романиског одреда. Мени руке у џеповима. Налазим се на леду.
Пуца колан, седло коњу на врат, а ја право главачке о лед! Искривио
сам врат. Испред Бијелих Вода Старом коњ запливао у снег. Бевцов
јурнуо, па се и он претурио. Чича Јанко се закачио за жицу од
телефона и на њој остао висећи све док жица није пукла.
Смештамо се у штаб Босне и Херцеговине. Ту набављам ову све-
ску, набављам дописне карте и јављам се кући. Карте ће бити послате
из Сарајева.
Мрак је. Слушам Лондон у пет сати. Другови полегали по клу-
пама, по поду. За мене оставили место на столу. Сат куца, другови
хрчу и немирно се чешу — опет вашке.
Мислим о протеклој г о д и и и . . . Крвава, тешка, величанствена го-
дина. Хиљаде добрих другова пало. Влада Витасовић — Јоца Јова-
новић — Буро Стругар — Вуле Антић — Мрша М а т и ј е в и ћ . . . Година
б у р н а . . . Радио сам, трудио сам с е . . . Неуспех код Бање ме при-
т и ш ћ е . . . Грешка се може и мора поправити. Иначе се не могу сти-
дети ове године. Највећа ми је радост Олга. Она је наша. То ми је
највећа победа . . . Бевцова другарица је пала. Он се држи х е р о ј с к и . . .
Не знам како бих му олакшао.
1942! Поноћ је близу. Стражар се буди. Мрак, м р а з . . . Усред смо
Р о м а н и ј е . . . Где си кућо моја? Сада ће искуцати хиљадудеветсто-
четрдесетидруга... Нека нам је срећна. Нека то буде година: П о-
б е д е ! У том знаку се свршила и 1941! Источни фронт, Гаочићи!
Само треба истрајати! Срећна 1942, година победе, година с р е ћ е . . .
Лети ми кроз главу 1941: »30 Дана«, 6 април, Београд 22 јуни —
1 август, Крагујевац, Ужице.
Поноћ. Доста сањарења. Памет у главу. Мирно:
(1) Слабо си се изграђивао. Учи! Четврта глава ВКП(б)!
(2) Лични однос — слаб. Сувише груб. Сети се само роћене мајке.
(3) Више самокритике. Правити биланс чешће, а не само о новој
години.
Здраво остај 1941! Никад се не повратила! Нека блистају твоји
велики дани, у заборав они страшни. Живела 1942! Живела победа!
Живела наша Партија, која је ове, 1941, постала бољшевичка!
ЧЕТВРТЛК, 1 ЈАНУАР 1942
Бијеле воде. — Данас смо издали први број »Радиобилтена«. Осло-
боћена је Калуга! Добар почетак. Калињинов говор унео нам је
снаге.
Од смрзотине не могу да ходам. Скакућем на једној нози. Мраз.
Сунце. Долазио усташки авион. Код нас бацао летке. А код Олова —
бомбе. Читав сат и по лутао је над нама. Недавно је босански штаб
био бомбардован. Погинула је једна другарица.
ПЕТАК, 2 ЈАНУАР
Бијеле Воде. — Ветар, мећава. Лола Рибар одлази у »цивилиза-
цију«. 5 Послао сам писмо кући. Ваљда ће нешто сттићи. С четницима
се све више мути. Мајор Тодоравић нам шаље некакав ултиматум.
СУБОТА, 3 ЈАНУАР
Покрет. — Кренули смо за Иванчиће, наше ново Ужице. Отоплило.
Газимо снег до појаса. Данас смо прешли врло мало — до Имамо-
вића. Пролазимо кроз муслиманска села. Народ у очајању; четници
кољу, пљачкају. Чича Јанко и ја били на састанку с муслиманима
— њих шест. Преплашени људи.
5
Друг Иво Рибар се спустио у Сарајево и одатле је, уз помоћ сарајевске организацијс
с лажном легитимацијом и пропусницом, отишао у Загреб где је радио до краја марта
1942 године.
6 Дневник I
НЕДЕЉА, 4 ЈАНУАР
Покрет. — Днвно сунце. Романија таласаста. Овај део покривен
шумом. Стижемо у Иванчиће. Смејемо се тлупостима »Хрватског
новог листа«.
ПОНЕДЕЉАК, 5 ЈАНУАР
Иванчићи. — Изгледа да ни овде нећемо остати. Монтирали смо
радио.
УТОРАК, 6 ЈАНУАР
Чевљановићи. — Налазимо се к р а ј пруге, у рупи, у једној пилани.
Најзад се смештамо после лутања од четрдесет дана.
СРЕДА, 7 ЈАНУАР
Чевљановићи. — Два курира стигла чак из Срема! 6 Тамо добро
стојимо. Много су причали. Прославили смо Божић: прасе, подварак
и пшенични хлеб! Сладак као колач.
ЧЕТВРТАК, 8 ЈАНУАР
Чевљановићи. — С нама је и 12 Италијана — заробљеника из
битке код Гаочића. Деца су им донела две мачке — испекли су их
на ражњу.
Данас је отпочело саветовање босанских партијаца.
Чевљановићи. — Синоћ је био састанак ћелије. Нарав морам ме-
њати. Критикован сам због грубости. Копамо склониште против ави-
она — испод балвана. Слабо ћемо се ту заклонити. Зубе сам опрао
први пут после два месеца. Шта сам обећао Олги?
Чевљановићи. — Писао сам реферат за састанак Црногораца.
Одржан је код страже. Л>уди се много интересују. — Зима, зима!
Чевљановићи. — Рано сам устао у три сата радио мапу Источ-
ног фронта. Бевц сутра одлази.
« Први сремски курир, који се пробио до Врховног штаба, био је неустрашиви Бошко
Полковљевић — звани Пинки, један од најсмелијих бораца Срема. Он је учествовао у
ослобођењу наших другова из казненог завода у Сремској Митровици, а касније је дигао
У ваздух први непријатељски воз у Срему. Бошко је био ћак Средњотехничке школе у
Новом Саду. Код нас, у Чевљановиће, дошао је у великој сремској шубари, с револвером
за појасом.
Причао нам је како се развија устанак у Војводини. У Срему је био створен Сремски
одред и услови за мобилизацију су били одлични. У Банату и Бачкој наши одреди су били
у тешком положају, јер је кукуруз био обран, није имало где да се скривају људи, а не-
пријатељ је вршио офанзиву. У Бачкој је дејствовао Шајкашки одред, а у Банату Јужно-
банатски. Од руководства у Срему Бошко је добио налог да се повеже с Врховним штабом
»који се налази негде у Босни или Санџаку«. Бошко се пробијао кроз четничке редове
и од њих је сазнавао где се налазе крупније партизанске јединице и тако је стигао у
Чевљановиће после месец дана путовања. Једном су четници били заробили Бошка, али ов
се отргао и побегао. Бошко се вратио у Срем с поштом Врховног штаба и касније је:
јуначки погинуо. После ослобођења проглашен је за народног хероја.
Други курир који је стигао у Чевљановиће постао је доцније издајник.
Чевљановићи. — Отишао Бевц! 7 Сликали смо се.
Говори се о концентрацији Немаца. Помињу се неке две диви-
зије. Мало има изгледа да ће успети по снегу метар дубоком. — Кон-
ференција код Црногораца.
Чевљановићи. — Разведрило се први пут после шест-седам дана.
Око један и по долетела два авиона. Један је бацио десетак мањих
експлозивних и запаљивих бомби. Неке су пале на око педесет метара
од нас. Био сам са Старим кад су бомбе падале! »Гаћају нас«, рекао
је. Провалили су нас неки петоколонаши који су пре нас овде
становали. Босанци су их отерали у — Сарајево! Склониште нам је
слабо. Ров плитак, а горе балвани. Може да стане свега пет-шест
људи, а нас има овде око 100!
Живим доста лепо. Ноћ проводим к р а ј радија. Почели смо увелико
рад. Умножавамо летке, брошуру Старог. Чича Јанко са мном спава.
Сећамо се моје мајке и оних кафа што смо код ње пили. Ноћас
је чича Јанко у мраку нагазио летву с ексером који му се два санти-
метра зарио у табан.
Изгледа да ћемо ићи одавде. Место је врло несигурно. Вести из
Србије нису рћаве. Неколико наших одреда сасвим се одржало!
РОМАНИЈА У ЗИМУ 1941/42. НАЦРТАО ИСМЕТ МУЈЕЗИНОВИН У САМ ДНЕВНИК
7
Друг Кардељ је отишао илегално у Сарајево, а одатле у Загреб и, најзад, у Љубљану.
Из Загреба, преко Карловца до Љубљане, путовао је као помоћник машиновође. У Хрват-
ској и Словенији радио је све до јесени 1943, када је дошао у Јајце на Друго заседање
АВНОЈ - а.
Покрет. — Чим сам примио вести преко радија, Марко наређује
покрет. Дан је ведар, зима 12° испод нуле. Крећемо из ове рупе, и
око 11 сати пре подне стижемо у Гајеве где су три-четири куће.
Чистимо и ложимо. Овде се сада морамо сместити. Приликом јуче-
рашњег бомбардовања Средњега, бачена је једна бомба од 100 кило-
грама. Ударила је на 30 метара од соколског дома. Дебеле балване
експлозија разнела као иверје. Метар и по од секретара ОК СКОЈ - а
пала је бомба — и није експлодирала. Црногорци јављају да су
очистили Фочу и Горажде од четника; 700 пушака заплењено. Ти
пљачкаши су тамо грозоте правили.
Гајеви. — Опет летео авион. Свршили распоред за нови покрет.
Мраз мало попустио. Не долазим у додир с Босанцима — због са-
дашњег посла.
Гајеви. — Снег, вејавица — добро нам дошли. Немци и усташе
отпочели велику обухватну офанзиву од Зворника, Вареша и Сара-
јева. Надам се да ће слабо проћи. Снег нам је велики савезник. Ми
ћемо настојати да ее извучемо с Романије. Покрет за који сат. Све
је спремно. Опет велика трка. Овог пута победа мора бити наша.
Покрет. — Кренули смо синоћ у 9.30. Снег, мраз. Идемо врло
споро, јер коњи падају сваки час. Стижемо у два изјутра. Мртви
уморни, лежемо. Око шест крећемо даље према првим непријатељ-
ским кљештима. Снег пада по мало. Од авиона опасности нема. Око
осам почиње паљба топова и бацача од Мокрог. То Краљевачки ба-
таљон задржава усташе и Немце. Око 4.30 долазимо у босански штаб
•— Бијеле Воде. Стижем да чујем вести. Онда три сата по цичи зими,
по дубоком снегу до Подроманије. Брзина: 2 километра на сат. Ле-
жемо без вечере с тим да се пробудимо у 5 изјутра.
Покрет. — У 2.45 нас буде. Покрет у четири. Сјетлина је заузета.
Наши немају муниције. Морамо хитно избећи друга кљешта — же-
лезничку пругу Сарајево — Вишеград. Команда једног босанског
батаљона у Рогатици пустила Немце после преговора. Полазак у 5.10.
Сто метара од касарне пада ми коњ с радиоапаратом и акумулато-
рима. Нарећење: све остављај. Дајем балу с радијом Италијану, а ја
носим акумулаторе. Наши одмакли 500 метара. Ноћ! Смрзавају ми
се оба палца. Јуче смо прешли 40 километара. До пруге данас: 25
километара. Идемо 4 километра друмом према Рогатици. Јуче је 450
Немаца у белим мантилима кренуло према Подроманији, али их је
одбило 14 Црногораца са два митраљеза. Босански партизани слабо
се држали. Данас и с једне и с друге стране Подроманије врше Нем-
ци и усташе напад. Грме топови и бацачи. Прате нас све до подне.
После седам и по сати иепрекидиог пешачења застајемо — Доња
Винча. Ручамо код једне бабе — муслиманке. Према Рогатици опет
одбијен напад. Први је погинуо четник (шумар Љубиша Чизмић)
који је предводио Немце. Око четири крећемо на пругу — идемо
полако и око пет је прелазимо. Ухваћено четничко писмо: »На Немце
не пуцати«. Срећемо неке четнике изнад железничке станице. Хоће да
нас задрже у Реновици. Прво веле да горе у Барама нема места. После
кажу иде њихових 700, па се можемо у мраку сукобити. Тито наре-
ћује покрет. Још пет и по сати марша и стижемо у Баре. Зима. Све
куће пуне избеглица. Очај. Говеда, козе и коњи лутају по снегу. Ве-
лики џакови с храном на санкама. Ложимо два огњишта. Дим! Час
врело, час хладно. Промрзле ми пете. Тешка ноћ.
ПОНЕДЕЉЛК, 19 ЈАНУАР
Покрет. — Кренули из Бара за Буковице. Сустижемо оних 14 дру-
гова Црногораца који су задржавали Немце кад су јуче надирали
од Рогатице. Само је један рањен од камена, после експлозије мине
из бацача. Наилазимо на Краљевчане. И они су пешачили читаву
ноћ. При повратку тукла их немачка артилерија кроз маглу — по
карти. У Буковицама паника. Четници сасвим изгубили кредит. Ти
бандити клали све муслимане одреда. Сада усташе кољу све Србе
одреда. Намештамо радио. Наилази збег. Терају стоку. Кулаци то
злоупотребљавају. Купују будзашто.
Буковице. — Мраз стегао. Усташе упале у Каменицу и Врхпрачу.
Поклали силан народ. Заиста кроз тешка времена пролазимо. Али
»без муке се сабља не искова«. Наши одлазе да одбију усташе. То
ће силно подићи морал народа овог краја. Долази Миладин Ивано-
вић, командант Београдског батаљона. Код Сјенице су изгубили много
другова — мећу њима и обућара Корошца. Београдски батаљон —
силни момци! Прешли су Лим на Божић у један изјутра газећи га
до груди. Нико није настрадао. Срео сам оног официра кога ми је
довео Буро Стругар у Београду, крајем јула 1941, да га водим у
партизане. Он је у штабу Београдског батаљона.
Покрет. — Полазимо из Буковица. Сунце! Мраз! Али ми ипак ми-
рише на пролеће. Још месец и по дана. Дани, дуги ли сте! Узнемира-
вају нас авиони, али нас не примећују. Диван призор: висока стена
Клек у снегу! Али села — пуста. Пред нама муслиманке беже с децом
у поток и вриште. Мисле да смо четници. Говоримо им да црвена
звезда доноси мир и срећу.
Иста слика у српским селима — страх и очајање. Срећемо де-
војчицу којој су усташе убиле мајку, синоћ у Каменици. Мала се
прибила уз Зину и мирно прича:
— Секли су је на оволишне комадиће!
Једна мајка вришти. Из запаљене куће је побегла, а четворо деце
остало. На другом месту отац јауче — из куће је 18 чељади страдало.
Јадии наш народ. Четничке воће су наредиле да се не пуца на
усташе и Немце!
•
Вечерас је дошао неки Каблар с Пала. Није знао да ли је четник
или иартизан. Кад су Немци пришли ка Палама напао их је. Убио
је 12 Немаца и запленио 4.000 метака. Псује Бекића и остале четничке
војводе. Хоће у партизане. Сада смо основали »Добровољачку војску«
у коју улазе бивши четници.
Ослобоћен је Можајск! На годишњицу Лењинове смрти. Јутрос
сам у 5.30 то ухватио. Најслађи ми је час к р а ј радија, док очекујем
вести с истока.
Прослављена је годишњица Лењинове смрти. Говорио је чича
Јанко. Наши су певали: »Лењинов посмртни марш«, заробљени Ита-
лијани: »Аванти пополо!« Сељацима се највише допала песма »Шу-
мадија«, 8 која гласи:
Срп и чекић челични Пише Хитлер Љотићу,
Дају хлебац пшенични. Свом премилом братићу:
»Димитрије, мој роћени,
Пшеница је класала Сад помози мени.с
Шумадија гласала.
Шумадија наша дика Слуша Мита побрин плач,
Пуна бољшевика. Па узима перо - мач
И позива Србадију
Пош'о Хитлер на Руса Да бије Русију.
Па се буса у прса:
»Прегазићу руског бају Слуша народ Љотића,
Као српску рају.« Полуделог ћетића,
Па се смеје из свег гласа —
Слуша Стаљин Хитлера, Шваби нема спаса.
Полуделог молера,
Па се смеје на по брка — Ето тако, Мито мој,
Швабо биће трка. Дошао је конац твој,
Не мож' свако да нас вода —
Шаљу Руси и Стаљин Дошла је слобода.
Пламен бомбе на Берлин,
А Хитлера боли глава —
То је напаст права.
ЧЕТВРТЛК, 22 ЈАНУЛР
Боговићи. — Стигла вест да су наши у Фочи. Исто тако у Усти-
колини. Још смо у овом малом сеоцету од десетак кућа на брду под
оштром стеном. Кад сунце сине надалеко се види. Живимо доста
нехигијенски. У једној малој прљавој соби по десетак спава. Хранимо
се добро — више нема зобеног хлеба, већ јечменог. Иначе се велики
8 Прву строфу спевао друг Сретен Жујовић, а остале строфе Јулка Мештеровић, у
Србији, 1941 године. Ова песма прешла касније у Црну Гору и Кордун као народна песма.
број људи поразболевао од стомака и назеба. Мраз је стално 10°
испод нуле. Заиста се налазимо у дивљини.
Ступили смо у везу с нашим Јахоринским одредом, коме је штаб
у Трнову.
ПЕТЛК, 23 ЈАНУАР
Боговићи. — Радили смо »Билтен Врховног штаба«, број 11 и 12.
Стигли црногорски командири из Фоче. Сто седамдесет црногорских
партизана разоружало је 200 четника. Сергије Михаиловић, четнички
командант, умакао је. Четници су пуштени — заведени домороци.
Иначе Фоча опљачкана. С мостова се виде у Дрини лешеви поубија-
них муслимана. Митар Бакић, чича Јанко, Вељко Драгићевић и Ма-
ријан Стилиновић одлазе у Фочу. Ми још овде остајемо. Вероватно
ћемо и ми за њима за који дан. Биће електрике, прања веша и одмора!
Боговићи. — Синоћ стигле сјајне и тужне вести: Црвена армија
пробила фронт измећу Лењинграда и Москве, Холм и Торопец осло-
боћени; четници упали у Фочу. Митар Бакић и други се вратили.
Београдски батаљон полази да заведе ред. Милан Јакшић - Иван, 9
шпански добровољац, с ким сам пре три дана разговарао — сада
лежи заклан у једном суседном селу. С њим погинуо Милан Симовић, 10
борац с Јахорине од првог дана. Они су пошли да прикупе Прачански
батаљон и настрадали. Изгледа да су их четници преклали. Јакшић
је побегао у августу 1941 из Немачке заједно са 40 Шпанаца. Нека
им је слава!
Око три кренули смо за Превиле, два сата од Боговића. Сељаци
су преплашени: »Куда ћете? Идемо и ми за вама.« Кажемо им да
наши батаљони терају усташе и нека се не боје. Кад смо стигли у
Превиле затекли смо »жандарију« — сељаке који одржавају ред.
Лепо су нас примили. Нарочито се истиче старица Јока. Она вели:
»Да вас није, усташе би читаву Јахорину попалиле«. Њен муж вели:
»Дошли сте у прави час. Нико није знао ни ко сте, ни одакле сте,
већ само доће одлична војска с митраљезима и заустави усташе.«
Жена у чијој смо кући били, каже мужу када се дере на њу: »Не
смијеш викати на мене. Ту су партизани.«
Зина је синоћ одржала конференцију са женама. За Русију много
питају. Једна вели: »Велика је као пола свијета«. О животу у СССР-у
не знају ништа. Четничка пропаганда имала је успеха, јер једна
жена вели: »Чуле смо да тамо једна жена припада свима«. Неколико
сељака упада: »Није тако тамо. Један нам је инсан причао да је тамо
добро.« Једна жена пита: »Да ли ће нам се довести вода у кућу кад
се ослободимо?«
о Милан Јакшић, студент, потомак је песника Буре Јакшића.

10 Милан Симовић је оставио оца Данила, коме је било 60 година. Старац је био отишао
у партизане још 1941. После Миланове смрти ступио је у Краљевачки батаљон и током
Четврте офанзиве нестао је око. Гламоча, фебруара 1943 године.
Превиле. — Фоча је слободна. Стигао је батаљон Пивљана са
380 људи. Кренућемо и ми данас. Око 11 стигао краљевачки курир
и јавља да су усташе напале код села Каменице, али су одбијене.
Имали су два мртва, а ми једног.
Кренули смо у један сат за Фочу. Марш од пет сати. Спуштамо
се у долину. Видимо Дурмитор. У Дренови, у Санџаку, били смо
шездесет километара источно од Дурмитора. Сада смо седамдесет
километара северно.
Дрина. Устиколина. Опљачкано и попаљено место. Тешко се може
наћи и једна читава кућа. Крај Дрине — два леша с пробијеним лоба-
њама. Грознијег града нисам видео. На оно мало читавих кућа крст,
знак да је кућа српска. Добијамо по четири промрзле јабуке. Онда
12 километара до Фоче. Југовина. Пада ледена киша. Фоча није тако
попаљена, али је опљачкана. Четници су ушли у град 5 децембра
без борби, по споразуму с Италијанима, кад су наши црногорски од-
реди ударили на Пљевља. Италијани су се сместа повукли из Фоче
да би појачали гарнизон у Пљевљима, а четницима су оставили уста-
шко оружје.
Успут причам с Марком. Пролеће ће нам донети жестоке борбе.
Глад, терор, логори с једне стране, а с друге надирање Црвене армије
— отсудни бој. Говоримо како би се могло пробити у Београд. Али
тек је к р а ј јануара. Ја мислим најмање још месец дана морамо че-
кати. Стижемо у хотел: соба, кревет, чаршав, виљушка! После лу-
тања по Јахорини и Романији — заиста необично. У том хотелу био
сам с Олгом јула 1938.
Фоча. — Имамо намеру да овде дуже останемо. Ослободили смо и
Горажде. Мајор Тодоровић, један од главних четничких воћа, ухваћен
је у Херцеговини. Ти су људи прави злочинци. Повезали се сада
с Италијанима. А страшне покоље су правили. Муслимани рачунају
да их је преко три хиљаде у овом крају побијено. Срби рачунају
своје губитке на 400. Фоча пуна сиротиње. Муслиманке просе по
улицама. Магацини празни. Српске газде су своје магазе напунили.
Ноћас ће бити извршен преглед, претрес. Пивљански батаљон слабо
се показао. Сву су храну из четничких магацина пренели у Шћепан
Поље. Има и појединих случајева пљачке. Неки су разоружани и
храну ће вратити.
Свратили смо, Марко, чича Јанко и ја код неког сајџије у кућу.
Срели смо ту једну девојку — Скокић. У Сарајеву, вели, убили су
јој три сестре од тетке и тетку. Девојке су прво силоване пред
мајком, затим убијене и, најзад, и мајка погубљена. Тој Скокићевој и
брат је убијен. Сада нема никога. Бесна као тигрица. Жељна освете.
»Све би Турке поклала.« Кажемо ј о ј шта су крива невина српска и
муслиманска деца. Тешко ј о ј то иде у главу. Кажемо ј о ј како су
се петоколонапш ујединили: Недић је слао делегацију у Загреб. Чет-
ничке воће забрањују да се пуца на Немце.
Увече седимо, Маријан, Јурица и ја — причамо. Мрак је пао.
Чекамо вечеру. Предвиђамо кад ћемо победити. Јурица рачуна
к р а ј лета. Маријан — исто. Не би требало ићи више на југ. На север,
У Србију!
Фоча. — Наши су повратили од усташа Врхпрачу, оно попаљено
село. То ће имати повољног дејства на читав народ овог краја. —
Разговарао сам с Феридом Ченгићем из Сарајева. Њему је полиција
упала у илегалну штампарију 28 јуна. Покушао је да побегне, али
му се једно Циганче бацило под ноге. Био је изведен пред преки
покретни суд. Два друга, ухапшена с њим, била су стрељана.ч Он
је заробљен и послат у логор у Копривницу. Другови су потрошили
200.000 куна за подмићивање судија, а усташком официру Хакији
Хаџићу речено је да ће бити убијен ако Ченгић буде стрељан. У
Копривници — јело се једном дневно: парченце проје и вода од
кромпира и пасуља. Ту је затекао 180 људи. Бранко Бујић 1 2 није
више тамо. Одведен је у Госпић, па одатле на Велебит — у логор
Јадовно. 13
У Копривници су били и другови из логора у Лепоглави. Маријан
Крајачић био је ж и в до пре два и по месеца. Ту су били још: Каву-
рић, Буковац и Бруно Радељевић. 14 Сви Срби и Јевреји из Лепоглаве
су стрељани у три групе. Маријан Крајачић је из Копривнице одведен
за Јасеновац с осталим. — Ченгић је враћен натраг у Сарајево —
на ново сућење. Али је 10 новембра замењен за једног домобранског
официра код Мокрог. С наше стране био је ту Чича Романиски. Чен-
гић вели да је провео два дана с домобранским официрима. Сви су
бивши југословенски активни официри, један је био потпуковник у
краљевој гарди. Ченгић је сада заменик политкома у Калиновику.
Данас је био збор. Кад је говорио Арсо наишао авион. Остала је
једна трећина слушалаца. Изгледа да је то био путнички авион за
Мостар. Увече је прирећено посело. Добро је било. Ужичани су силни
младићи.
11 Ту је био и друг Буро Пуцар, секретар ЈНОФ - а Босне и Херцеговине, који је

успео да побегне.
12 Бранко Бујић, економист из Сарајева, осућен на седам година робије од шестоја-
нуарског Суда за заштиту државе, убијен од усташа у логору Јадовно 1942 године.
13 Логор је прозван »Јадовно«, јер је у њему безброј људи поклано и стрељано.
и Стјепко Кавурић, чиновник из Загреба, синдикални функционер, стрељан 7 јула

1942 у логору Стара Градишка.
Мирко Буковац, из Мећумурја, и Маријан Крајачић, шпански добровољац, заједно са
осамнаест других комуниста, уморени су глаћу у логору у Старој Градишки (априла 1942).
Сви су они били заковани у једну ћелију и остављени без хране и воде док нису помрли.
Бруно Радељевић, типограф из Дубровника, био на робији у Сремској Митровици, умро
1942 године од последица пегавца у логору Стара Градишка.
фоча. — Марко је наредио да се из Дрине поваде поклани мусли-
мани и сахране.
Почели смо наш рад: отварамо локал за Агитпроп и организујемо
усмене новине. Увече сам с Пајом Савићем седео. Он много мисли
на кућу. Није лако.
Фоча. — На састанку ћелије опет сам критикован!. Раскритиковао
сам се. Заиста је то већ скандал. Али право ми је говорила мајка.
Поправити се морам — питање је живота и смрти. Свим силама ћу
се исправљати — груб нећу бити. Пазићу како се с људима опходим.
С друге стране нека ме радост обузима. Боравак у овом колективу
помоћи ће ми да исправим своје недостатке. Драгоцена школа! Главу
горе, прибери се — памет у главу!
Ту су били још: Кавурић, Буковац, Бруно Ребеновић.
Фоча. — Развили смо посао. Организовали смо просторије Агит-
пропа и културно - просветни одбор. У уторак — прве усмене новине
у Фочи.
Ноћас стигао Угљеша Даниловић. Донео тужну вест: Драганче
Павловић, Чича Романиски и Чича Милан Илић — изгинули, и још
59 другова из Првог шумадиског батаљона. Изненадили су их немачки
скијаши и коњаници код Пјеновца према Хан Пијеску. Слава вам
драги другови! Иначе су остали батаљони Прве бригаде стигли у
Трново, прешавши од Вареша до Трнова преко Сарајевског Поља, са
западне стране Сарајева.
Фоча. — Цео дан сам мислио на Први шумадиски одред и Дра-
ганчета Павловића. Изгинули су због неопрезности. Док су утова-
ривали топове, Немци су наишли с обе стране на смучкама и коњима.
Пали су покошени пушкомитраљезима и машингеверима. 15 Јурица
ми рече: »Ово ти је трећи пут да си извукао главу.« Драганче ме је
сменио две недеље уочи погибије.
Ишао сам даиас поред Дрине. Бистра, ледена. Гледам стење. Неки
људи стоје к р а ј обале. Један виче: »То је Ибро«. У води лешеви, —
један, два, т р и . . . На обали лежи један — као кип од воска у музеју
мадам Тисо. Завалио главу. То муслиманске породице сахрањују
жртве четника. Кројач ми прича да су за једну ноћ поклали 86 људи!
Опет мислим на Драганчета. Како сам био глуп, кад сам му у
јулу у Београду рекао: »Бога ми за тебе ће бити потребан дуг гроб«.
— Данас је последњи дан јануара. Улазимо у фебруар — стари месец
револуција. Он има свега — 28 дана. Док сам пролазио Дрином
мислио сам: »Носи поздрав Сави, а она ће Дади, Олги, Мами«. Време,
15 Детаљан опис погнбнје на Пјеновцу може се наћи у трећој књизи »Записа« Р. Чо-
лаковића.
време, што брзо не течеш. Спремам се да за 4 фебруар, мој рођендан,
мало више кажем о себи. Нисам задовољан, нисам. Пече ме Бања.
Могу више да дам. Проклета она хладна ноћ. Нисам кукавица — по
хиљаду пута то понављам, преклињем. — Доказаћу. — Спраћу сра-
моту те страшне ноћи!!!
НЕДЕЉА. 1 ФЕБРУАР
Фоча. — Недеља дана како смо стигли у Фочу. Добро смо се од-
морили. Кад бисмо могли остати читав месец!
Вечерас је умрла Буба-Љубинка Бурћевић, ћерка индустријалца
с Дедиња. 16 Пришла нам је одано. Носила је под гестаповцима — па-
клене машине. С нама иде од Ужица. Умрла је чудно — од непри-
родне смрти. Сада људи обично умиру од метка, бомбе, реће од ножа.
Она је умрла од стомака. Покварила је стомак; после се црева заве-
зала. — Стари је био страховито утучен. Наредио је да се направи
сандук од храстовине. — Нико од нас нема здрав етомак. Недељу
дана не једемо, па кад изгладнимо, наићемо на богатије село — пре-
товаримо стомаке. Најгори је хлеб. Већ више од два месеца нисмо
јели пшенични хлеб — сем по парче као посластицу. Треба се пазити
да човек не умре од неприродне смрти.
ПОНЕДЕЉАК, 2 ФЕБРУАР
Фоча. — Данас смо сахранили Бубу. Тужно је било. Зима. Газили
смо дубок снег. Сахрањена је измећу два дрвета лево од капеле на
фочанском гробљу. 17
Генерал Новаковић је ухваћен. Био је наредио да се четници по-
вуку с фронта код Сјетлине. Дотеран је у Фочу. Добио је стан и
може слободно да се креће. Видео сам га како седи пред кафаном и
прича. Потпуковник Цветковић је стрељан у Подроманији.
Стигао је штаб Б - X. Повлачио се с Романије заједно с Првом
бригадоМ. Заиста су извели велики подвиг. Прешли су на неколико
километара западно од Сарајева. Колона је била дуга око 2 кило-
метра. Мраз је на Игману упропастио око 120 људи. Спремили смо
постеље за теже болеснике.
Драганче Павловић се убио. Био је рањен, па кад није могао да
се повуче испалио је метак у слепоочницу. До катастрофе је дошло
услед издаје неких четника. Они су довели Немце из Хан Пијеска
и показали им пут. Чича Романиски био је необазрив; није мислио
да се Немци могу пробити кроз толики снег. Његов губитак је нена-
докнадив. Али његова смрт ће запушити уста четничким воћама. Они
су »србовали« и бежали; он се борио, бранно српска села и погинуо.
Слава Ти инжењеру Вајнеру, романиски Чичо! Песме ће Ти се певати!
18
У кући породице Бурђевић код болнице на Дедињу, у улици Теодора Драјзера,
становао је неколико месеци, под немачком окупацијом, друг Тито. Стан је пронашао Ми-
лентије Поповић.
17 Крцун - Слободан Пенезић био је на фочанском гробљу с јесени 1943, али није могао
наћи Бубин гроб, јер су четници све крстове поломили и гробове заравнали.
УТОРАК, 3 ФЕБРУАР
Фоча. — Још пре два дана напале оу усгаше из Борча у правцу
Белена, с оне стране Бастаса. Пресечен нам је пут за Црну Гору.
Отишла је једна чета ред да заведе.
Прексиноћ смо имали смешан доживљај. Тек што смо заспали
кад се зачула вика: »Мајко, у помоћ!« Затим: »На оружје, на оруж-
је!« После пуцањ на улици и два у хотелу. Учинило ми се да је неко
пуцао у наше прозоре. Ствар се објаснила. Један партизан — бивши
четник, иначе одрећен да скупи овде добровол>ачку чету, напио се
и упао у кућу једне муслиманке. 18 Она запомагала, стражар пуцао, а
чича Јанко, да би поплашио нападаче — два метка кроз прозор.
Слободан Принцип 1 9 донео слабе вести из Херцеговине. Мајор
Тодоровић нам утекао. Четници раде отворено с Италијанима. Миро
Попара 2 9 још није стигао.
Напш се пришуњали и убацили бомбу у касарну у Калиновику,
а Италијани одговорили тешком артилеријом. Има их око 800! Паљба
се чула у Фочи.
Одржан прши број усмених нопвина. Први знак културног живота,
како рече млади Ристо Тошовић, ћак из Фоче. Ниоу биле рћаве,
само смо били сви крути. Дошао Стари, Марко, Црни.
Један део ствари ноћас се евакуише. Не знам због чега. Иначе
ситуација, бар према сшом што је Црни причао по повратку из
Горажда, на северном фронту је добра. Немци су у Реноиици с четири
тенка. Наши су у Барама. Заузели смо Месић. Устипрача је наша.
Крај Рогатице онај наш љути командир — што се сваћао с Марком
— створио четицу и обећава да ће се цео Семећски батал>он поново
формирати. Приликом последње офанзиве тај се батаљон једноставно
распао. Усташе су поплашене. Немци оу се, изгледа, повукли, бар
њихове главне снаге. У Реновици нема их више од 80 — 90. Тако су
известиле наше патроле.
СРЕДА, 4 ФЕБРУАР
Фоча. — Данас сам навршио 28 година. У мислима сам с Мамом,
Олгом и Дадом. Знам да јутрос мисле на мене. Иначе разболео сам
се. Зато нисам расположен за дуже писање. Зима ме хвата и опет
сам покварио стомак.
'8 У партизанима, првих месеци устанка, било је забрањено употребљавање макаквог

алкохолног пића. Није се смела узимати ни чашица ракије. Ово се правило поштовало. Код
нас у Крагујевачком одреду нисмо имали ниједан случај прекршаја овог правила. У Новој
Вароши, у децембру 1941 године, кад смо запленили од Италијана неколико хиљада литара
црног вина, друг Тито је дозволио да сваки борац добије по једну чашу вина из здрав-
ствених разлога. Иначе, пијанство у партизанским редовима је непознато. Крајем 1943 го-
дине, кад сам отишао из Југославије у Каиро на операцију, енглески мајор Сајерс, с којим
сам стигао у Египат, изјавио је једној групи енглеских официра: »У Југославији сам срео
свега једног пијаног човека — то је био мој наредник«. Коцкање није било познато у
партизанским редовима.
1» Народни херој Слободан Принцип, студент из Сарајева, синовац Гаврила Принципа,

један од организатора устанка у Источној Босни. Умро од пегавца с пролећа 1942.
20 Миро Попара, студент из Давидовића, к р а ј Билећа, политички комесар Оперативног
пггаба за Херцеговину. У јулу 1942 заробио га четник Самарџић и предао Италијанима
који су га стрељали у Невесињу.
Стигао јуче курир из Нове Вароши. Недићевци иаиали, али су
добили батине код Кокиног Брода. Космајци су кренули пут Србије.
Курир је стигао за пет дана. Брзо. Кушић са 600 људи оперише око
Ужица — Чачка. 21
ЧЕТВРТАК, 5 ФЕБРУАР
Фоча. — Одржали смо састанак Агитпропа и поделили послове.
Дошао је мој стари батаљон — Први шумадиски. Сузе су ми биле
у очима кад сам срео старе другове. Погинули су типограф Раца,
Уча,22 Божа Црногорац, 23 који је Марка из болнице у Београду спа-
савао; из Посавске читаво командно особље. Сутра ћу ићи до ба-
таљона. Храбри су момци. Док су ишли кроз град — певали су.
Од Словенаца је остало седам; изгинуло је 12. Стари их је узео
у Пратећу чету. 24 Иначе препатили су и од мраза. Арсиној сестри
Миљуши, изгледа, оба ће стопала бити отсечена.
ПЕТАК, 6 ФЕБРУАР
Фоча. — Отворен је дом културе. Говорио је Маријан о усташама.
Диван утисак. Под нашим оружјем, на ослобоћеној територији, усред
страшног рата, отвара се народни дом културе и говори Маријан
Стилиновић, човек који је изробијао 12 година — а у августу 1941
прокопао зид с друговима у Сремској Митровици и дошао к нама.
Предавање је било одлично.
Реновица је ослобоћена. То је оно место где смо прешли пругу
Сарајево — Вишеград. Немци, изгледа, повукли су се из Босне. Чет-
ници опет прибирају редове. Неки Борћевић, поручник, крије се око
Рогатице — и бушка против нас.
СУБОТА, 7 ФЕБРУАР
Фоча. — Пролеће је ударило. Киша пада. Дрвеће је црно. Чују
се птице. Реуматизам коље. Сада ће и грип. Биће жртава. Народ гла-
дује. Стигло је 150 смрзнутих и рањених из Пролетерске бригаде.
21 Међутим, Кушић се с тим снагама већ крајем децембра повукао у Санџак.
22 Име друга Уче не знам. Био је у .неком одреду к р а ј Велике Мораве и дошао је после
у Крагујевачки одред.
23 Божа Радојевић, обућарски радник из Подбишића (Мојковац), рањен у стомак при-
ликом спасавања друга Ранковића у Београду из болнице у Видинској улици јула 1941 го-
дине.
24 Пратећа чета Врховног штаба створена је од металаца из Ваљева и сељака из Рађевине
крајем септембра 1941, у Западној Србији, када је друг Тито с друговима Ранковићем,
Милутиновићем и Рибаром стигао на Столице, где је одржано прво саветовање руководилаца
наше борбе из читаве Југославије. Тада је за обезбећење Врховног штаба одрећена једна
десетина из Раћевског батаљона Ваљевског одреда, у којој су били водник Лаза Трпковић,
металски радник из Ваљева, Драган Малетић, металац из Ваљева, Хасан, металац из Ва-
љева, Томо Васић, сељак из Рађевине, Никодин Перић из Раћевине, Богдан из Рађевине,
Милорад Грујичић - Мића, Милорад Марјановић - Мићија, Воја Тодоровић - Рађевац, сви из
Рађевине. У пратећу чету су дошли и многи курири који су стизали из разних крајева
Србије: Бошко Чолић, затим Радомир Дудић, Милисав Живановић - Јагодинац, Деспотовић -
- Омладинац, Исидор Брдарић, стари Живорад Носић, Панта Пантић из Робаје. Командир
чете био је друг Лаза Трпковић, а интендант Илија Докмановић. У Фочи је пратећа чета
нарасла, нарочито кад је дошао Ваљевски одред. Командир је тада постао Мома Бурић, а
политички комесар Словенац Албин Пиберник.
Смештени су по приватним кућама. Те хероје треба што боље нето-
вати. Свратио сам до Босанаца. Романиски одред има два батаљона. 25
Одред на Планини Звијезда добро се показао. Одбили су немачку
офанзиву. Не зна се још шта је с Мајевицом. И тамо се била чула
паљба.
НЕДЕЉЛ, 8 ФЕБРУАР
Фоча. — Данас се женио Раде Стефановић, 26 командант Фочанског
батаљона. То је батаљон који је имао само штаб и ништа више.
Женило се још пет парова. Раде позвао Арсу за кума и десетак на
ручак од десетак јела. Сватови су испуцали 30 метака. Црни једну
такву свадбу ухапсио — и пустио. А сватовима Стефановића скренута
је пажња да се ово не догоди. Сваки је метак сада скуп. Ова вен-
чања су глупост. Црни није дао Раду 8 кгр. меса. Црни је неуморан.
Цео дан ради. Јутрос му долазе сељаци — чланови НО одбора. Он
вели: »Оних 150 са смрзнутим ногама и ниједан партизан који сада
крвари, неће дозволити да се врати старо.« А један му сељак од-
говара: »Вала, друже, ја педесет и три године радим земљу, радим
на пилани, радим за тројицу, па никад сит. Недам ни ја да ме газе«.
Десетог фебруара истиче рок свима који су пљачкали да врате
опљачкану робу. Јуче смо чича Јанко и ја нашли 100 комада сапуна.
Ушли смо у једну књижару и гледали хартију. Питамо књижара:
»Шта је оно, је л' и то хартија?«, а он врда. Тек после рече: »То
ми је оставио један муслиман који је побегао с усташама.« Тих 100
сапуна, финих »Елида«, дали смо рањеницима.
Одржан је данас омладински збор. Јурица је добро говорио.
Фоча. — Јутрос сам ишао с Београдским батаљоном мећу рањени-
ке и промрзле. Срео сам једног Црногорца педесетих година. Обе
ноге му промрзле. Он и још четири друга пошли да оснивају НОО,
а заробиле их усташе из Борча. Свезали их, скинули им обућу и по-
терали у планину да их убију.
Овом старом Црногорцу, који је ишао последњи, узјахао на лећа
један усташа и рекао: »Овај дорат има дуге уши. Скратићу их«. На
то је Црногорац скочио, збацио усташу и појурио босоног низбрдо.
Меци га нису погодили и он се спасао, али су му ноге промрзле. Оста-
лу четворицу су одвели у планину. Уочи стрељања, један студент
филозофије лупио је завезаним рукама усташу по зубима и скочио
низ литицу. Пао је на точило и сурвао се до шумице. Није се повре-
25 Мокрањски батаљои одлично се показао у читавој офанзиви. Имао је 400 бораца и није
се осуо. Командант му је био Томо Букић.
26 Раде Стефановић, геометар из Фоче, после Пете офанзиве вратно се на свој терен
где је формиран један одред, али је нестао крајем 1943 око Калиновика. Његова другарица
до средине 1944 радила је у Фочи.
дио. Стигао је жив у Бастасе, чак му се ии ноге нису смрзле. Остала
тројица су стрељана. 27
У болници сам видео многе другове из Крагујевачког. Лекари
веле да се појавио пегавац. Два друга из Крагујевачког леже у Тр-
нову. Разболели се негде у Романији.
Наши су код Калиновика опалили три хица из топа на касарну.
Добро би било да заузмемо то место. У Босанској Крајини четници
све више наваљују. Лепа Перовић 2 8 одлази у тај рејон.
Фоча. — Време сасвим отоплило. Беотина набујала. Све ће лешеве
однети. Други број усмених новина. Опет свети рат против вашију.
Фоча. — Наши су заузели од усташа Соколац на Романији. Глад
стеже. Другови који су обилазили поједине делове града наишли
су на велику немаштину. Једној породици — трули купус једина
храна. Има пуно избеглица и немају познатог у граду. 29 Један дечко
данас дошао код нас — три дана ништа није јео. Имамо много ораха
и сувих дивљих крушака. Још ће црњи дани доћи. До жетве ћемо
чекати још четири-пет месеци.
Устајем свако јутро пре пет и чекам вести. Хоће ли нас данас
обрадовати Црвена армија специјалним саопштењем? Већ 12 дана
није излазило. Нешто крупно спрема Црвена армија.
Фоча. — Пролеће се ближи, борбе ће бити жестоке. Непријатељ се
спрема. И ми! Његови агенти и у Црној Гори роваре. После напада
код Колашина, четници су пребегли у Санџак. Скупило их се око 800
и уз помоћ Италијана из Бијелог Поља напали јединице Санџачко-
-црногорског одреда. Јутрос је стигла вест да су их наши разбили.
Обе стране су имале знатне губитке. Они 150, ми 50. Сада их гонимо
с две стране. Бајо Секулић их гони са 2.000 људи, а Миле Перуничић
са санџачким јединицама са друге стране. Те црногорске четнике води
неки генералштабни мајор Борће Лашић. Његов кум је начелник
нашег Штаба Арсо Јовановић.
Умрла је једна Црногорка 3 0 која се била смрзла. Попустило ј о ј
срце. Сутра ћу ићи да пишем репортажу о тим херојима.
Друг који је са завезаиим рукама скочио низ точило зове се Божо Жарковић и после
рата био је официр у нашем ваздухопловству. Он је родом из Недајна испод Дурмитора.
Стари сељак, који је први побегао, зове се Јован Мумин, из Шћепан Поља. Побијени
другови се зову: Хамза Мостић, Јован Поповић и Гашовић. Овај се догаћај одиграо 22 де-
цембра 1941 године.
28 Лепа Перовић, учитељица из Бање Луке, кренула је у Босанску Крајину преко Са-
рајева. Путовала је у возу с лажном легитимацијом, а пошто ју је усташка полиција тра-
жила, јер је побегла из затвора 1941 године, носила је фереџу као муслиманка. Њу је
пратио, као њен »муж«, генерал - лајтнант Коста Наћ. Они су уз велике тешкоће стигли у
Бању Луку и одатле се пребацили на ослобоћену територију.
29 у фочи су наше власти издавале 3.500 оброка дневно избеглицама и сиротињи.
Стојна Вукашнновић из Пипера.
Фоча. — Синоћ смо одржали партиски састаиак. Дошао је и Стари
на наш састанак. После извештаја развила се врло плодна дискусија.
Наш рад треба да се посвети нарочито омладини. У партизанским
одредима у Србији омладина је била главнина. Поготову у овом делу
Босне треба много радити. У добровољачким јединицама, бившим чет-
ничким, као и у партизанским, гро, односно 99°/о бораца су — сељаци.
И то сељаци политички потпуно заостали. Ово је економски најзао-
сталији к р а ј Босне. Политички раније овде нисмо ништа радили.
То је толико заостао к р а ј — да је овде царовала Јенеса и 1938 године
када је била у опозицији. Зато морамо огромно политички радити
међу сељацима овога краја. А највише успеха можемо имати мећу
омладином, јер није пала под утицај петоколонаша, јер најлакше
прима позив на борбу. Она нам може бити и у другој фази борбе
драгоцена снага. Старији босански сељаци — партизани добри су док
бране своја села. Чим се одмакну од кућа слабији су. У Горажду већ
су почели десетодневни курсеви појединих чета. Тако се васпитавају
и политички и војнички. То ћемо исто почети и у Фочи. Видећемо
какви ће успеси бити. Иначе наш агит-пропски рад није рћав. Ни
рад мећу женама.
Трећа важна ствар је питање стварања и подизања кадрова. Мо-
рамо широм отворити врата Партије. Кад човек носи пушку осам
месеци, бори се као јунак — стекао је квалификације за партијца.
Ми смо хиљаде и хиљаде другова изгубили. Једном речју синоћни
састанак је био плодан, разбистрио нам је видике и улио нам нове
снаге за рад.
Дошли су Крагујевчани. Био сам са Рајом Недељковићем. Два
друга из Крагујевачког батаљона умрла су у Трнову од пегавца.
Ни зрна, ни мраз, ни пегавац — ништа нас неће сломити.
Лепо је било синоћ кад сам са Старим слушао Београд и Недића
•који прети да ће цео српски народ бити уништен на пролеће ;»ако
се понови оно од прошлог лета«. Значи и њега и његовог газду још
је већи страх ухватио. Није ни чудо!
Фоча. — Синоћ је Црни држао предавање о постанку партизан-
ских одреда и улози НОО. Добро је било.
Јутрос сам отишао у болницу. Другарица Аница Пиберник, Сло-
венка, добила тровање крви и умире. Остаје њен син, мали Корча-
гин — дванаест му је година. 81 И он је прешао с мајком Игман, али
се није смрзао. Тужно је било гледати га. У другој соби умире од
тетануса мали Јовица, из Коњуше, најмлаћи партизан Крагујевачког
одреда. Болница ће се звати »Игман«. Досада је прездравило петна-
ест другова. Остаје их још око 145! Преко Игмана другови су се
држали како доликује Пролетерској бригади. Један је носио друга
31 Мајка малог Корчагина звала се Аница Пиберник. Мали Корчагин је отишао с оцем
у Словенију у јулу 1942. Остао је сироче, јер му је отац убрзо погинуо. Године 1949 у сло-
веначком пионирском листу нашао песме малог Корчагина.
по три сата на лећима. Марш је трајао 19 сати! Кад су коњи с ми-
траљезима падали у залећени поток, друтови су силазили у воду и
вадили оружје и коње.
Маријан је дошао са састанка у Броду с општинским НОО Зак-
мура. Вели да је добро, само да је тешко убедити Србе да све му-
слимане не треба клати. У овој општини четници су попалили 17 села,
а усташе пет. То је више од пола општине. Ето, како цео народ пати
и од једних и од других фашиста.
Обукао сам ново, жуто карирано одело, опшшао сам се, бркови
су ми израсли, носим кожну капу и Јурица вели — да личим на
геометра из Фоче!
Иначе стање радника на пилани у Броду очајно. Има их 20! Не
добијају скоро ништа, а 9 су били у синдикатима, један чак робијаш.
То се питање мора хитно решити.
Све више улазимо у посао. Спремамо лист »Народни борац«. Вре-
ме нам постаје кратко. Скоро ће као у Ужицу. Нећемо имати времена
ни за спавање.
НЕДЕЉА, 15 ФЕБРУАР
Фоча. — Ноћас је снег нападао преко 30 с т . Јутрос стално веје.
Пролеће је још далеко! И поред снега био је одлично посећен збор у
граћанској школи, коју су Италијани употребљавали за касарну. На
њој пише: »Италијанским Алпинима ништа није немогуће«, — па ни
да побегну! У другој соби дречећим бојама насликали Мусолинија
и Бадоља и неку девојку налик на св. Арханћела Михаила, а испод
њих пише: »Победићемо«. Дакле, ни фашистички агитпроп није
мировао.
Збор је отворио Црни. Говорио је одлично. Подвукао је све веће
поразе Немачке. Србима и муслиманима указао је као пример Сов-
јетски Савез, где 170 народа живе у слози. Али, најбољи је утисак
оставио на масу део говора о томе да ће после рата бити боље
свима: » . . . да после ослобоћења и живодер Ибро и црни Циганин
има иста права као и онај богати, да се и Ибри пруже све могућно-
сти за развитак у животу.« На лицима се читало одобравање. Било
је преко 300 људи. После подне кренуо сам опет у северну болницу
— »Игман« — на сахрану малог Јовице, најмлаћег партизана Крагу-
јевачког батаљона. То је мали сељачић, петнаест му је година, родом
је из Коњуше, дивног села код Горњег Милановца, где сам лежао у
купинама док су »Штуке« фијукале. Ја сам га примио у партизане.
Прво смо га одбили, али је плакао, па смо га узели. Раја вели да је
био одличан за све време. Изврстан борац. Смрзао се на Игману,
расцветала се рана, па сада наишао тетанус. Сахранили смо Јовицу
к р а ј Дрине. Стално је говорио: »Ох, да ми је само да доћем до
Дрине, до моје Србије, па да је пољубим«. Дошао си Јовице, до
Дрине. Бићеш освећен. Док ово пишем с доњег спрата из дворане
омладина Фоче грми: »Устајте ви, земаљско робље...« Отпочиње
формирање босанских омладинских чета. Победа ће бити наша!
Борба бесни. Отпочели смо напад на Челебић, село у коме бивши
7 Дневник I
жандарм, разбојннк Ајдачић с пљачкашем Дакићем ж а р и и пали.
Они су прекјуче напали Београдски батаљон, убили пушкомитра-
љесца, а наши — шест њихових. Ноћас су опет биле борбе. У једној
кући је било 40 четника. Наши су је погодили тешким бацачем мина
од седам кила. О борбама за Челебић још нема вести.
Јуче је стигла група од десет сумњивих лица који веле да су не-
дићевци заузели Нову Варош. 32
Фоча. — Још нема никаквих вести из Челебића. Снег је висок.
У вароши га има скоро пола метра. Стигао курир из Сарајева. Они
авиони који су пре неколико ноћи летели били су енглески. Бацили
су три кила злата, неке митраљезе, два енглеска и два југословенска
официра, али су их Немци ухватили и спровели у Београд. Зато
је Недић рекао преко радија да се неће дозволити страним агентима
да долазе из иностранства.
Нека ме је велика леност ухватила. Никако не могу да се скон-
центришем. Просто не знам шта ми је. Чини ми се да је то од болова
у колену. Искочила ми је кврга као голубије јаје. Ту је остало оно
парче.
Фоча. — Вршен је напад на Прачу и Сјетлину које држе усташе.
Једна црногорска чета није стигла на време, па је усташама остао
тешки митраљез изнад Праче на једној стени. Усташе су побегле као
зечеви, али град није заузет. Усташе су имале 80 мртвих, а ми 10
мртвих — од тога четири Краљевчанина. Сличан случај је био и
са Сјетлином. Сутра треба операције овде да се наставе. Непријатељ
је успео да пошаље појачања у Рогатицу из Сарајева. Једна колона
од 400 људи пробила се преко Подроманије. Имали су 27 мртвих
и већи број рањених. Запленили смо 20 пушака и један пушкомитра-
љез. Челебић је заузет, али бандити су умакли. Био је дубок снег
па наше јединице нису могле истовремено да стигну на одрећене
положаје. Запленили смо 3.000 килограма јечма и заробили 11 четника.
Нова Варош је пала. Напали су је недићевци, четници, Италијани
и муслимани из Сјенице с пет разних страна. Наши су одбили две
колоне, али су се морали повући преко Златара прегазивши Лим. Сада
нам стиже 150 људи чете »Максим Горки«. 33 Из Нове Вароши с Бидом
је прешло око 1.000 људи. Добро ће се појачати Пролетерска бригада.
Црна Гора је послала у друге крајеве Југославије преко 4.000
људи. Алал им вера. Само да су мало дисциплинованији.
Добре вести из Совјетског Савеза.
Иначе, вечерас је био трећи број усмених новина. Слабо су га
читали.
52 После се показало да је ова вест тачна.
83 Састављена од старнх, израњављених и изнемоглих другова.

Тифус се, изгледа, шири у Фочи. »Игман« је блокиран. Никога не
пуштају унутра. Појавила су се још четири случаја тетануса у самој
болници. Немамо серума.
Фоча. — Ститао је курир из Србије. Онај исти мали што се про-
шлог пута пробио. 34 Наши воде упорне и успешне борбе. Само мало
муниције. Ипак ће се то наше језгро у Србији одржати до олистале
шуме и онда све запалити. Недић завео батине као законско средство
за српске сељаке! То ће му се о главу обити.
Фоча. — Чича Јанко одлази на Жабљак да дочека наше госте. Чи-
таву ноћ је шио нови модел капе за наше јединице. Ујутру је била
готова. За Пролетерску бригаду — црвеноармејску капу, али се Стари
није сложио. Иначе нам Италијани прете да ће бомбардовати Фочу.
Данас је изишао први број »Народног борца«. Технички је слаб.
Мораћемо посветити много више пажње.
Фоча. — Данас сам с Роћком Чолаковићем читао Дневник. Треба
га писати што савесније. Више живих црта, више података. Роћко
има одлично око, запажа лепе ствари.
Сад се ствара наша Друга пролетерска бригада. Из Босне одлични
извештаји. Само треба четнике истребити.
Фоча. — Посао огромно напредује. Ево како ми је прошао дана-
шњи дан: устајање 4.30. Одлазим из моје хотелске собе број 9 дугим
ходником у број 13 код Јозе, у патикама да не бих лупао гојзерицама
и будио другове. Прегледам шта је он ухватио до 5.30. Тада слушам
Лондон до 5.45, одлазим у другу собу и куцам вести до 7. Онда их
односим Маријану и Старом, умивам се — мало воде по носу —
будим команданта места који је спавао до мене — Митра Бакића,
па силазим на доручак. Качамак — жут као злато, топао! Ту настаје
смех, весели, здрави смех другова који се воле. Ја сам главни мајстор
за додатке. Занимљива је једна ствар коју је Роћко приметио: психо-
лошка глад. Једеш, трбух ти је пун, а уста ти стално жваћу. Иначе
овде сам се у Фочи одлично поправио и одморио. Око 8.15 одлазим на
посао у агит-проп. Ови фочански момци не вреде ни лулу дувана.
Дао сам да препишу недељни преглед догаћаја, а они место Сингапур
ставили Лењинград. Материјал слабо деле. Вести не добијају много.
Ту у агит-пропу остајем до 9.30. Онда сам отишао у болницу
»Игман«, на курс за болничаре. Ту је шеф нашег санитета Гојко Шпа-
нац из сваке босанске чете узео по једног друга на 15 - дневни курс.
Сваког дана по један час — политичко изграћивање. Седело је 14
34 Овај се курир звао Драгољуб Грујић, обичио су га другови звали »Мали Грујић«.
Био је ћак у Ваљеву. Погинуо је у Трећој офанзиви, у јуну 1942 године.
младића и две девојке. Говорио сам о партизанском начину ратовања.
Морао сам говорити врло популарно. Свако је од њих причао како
је седео у заседи, рушио непријатељске возове . . .
По лепом сунцу вратио сам се у хотел. Ручак — опет пиринач.
Сјајно је докле њега буде. Онда три шоље компота од дивљих кру-
шака. Опет смех и разговор до 1, када Маријан и ја полазимо у
Брод, пет километара низ Дрину. Сунце бљешти. Месец дана нисам
пешачио. Идем у новом жутом капуту. Зима је. Назебао сам. Дивна
је зелена вода Дрине. Прозрачна. Потсећа ме њено дно на морско.
У Броду смо затекли 20 — 25 радника и сељака. Већ је створена
њихова читаоница. Однекуд наилази Стари. Тако отпочиње конферен-
ција. Говорио сам о мећународној ситуацији, затим Маријан о Ста-
љинском уставу. Стари је објашњавао поједине ствари. Еј, срећни сте
ви радници у Броду, у тим баракама — говори вам Стари. Иначе, то
је врло сиров елеменат. Страшно заостали људи. Морао би неко
стално радити с њима. Питање кадрова — огромно важна ствар. А
овде кадрова уопште нема. Велики нас задаци очекују.
Око 4.45 полазимо натраг. Све се смрзло, зима ми је. После више
од сата опет натраг у хотел. Грејем се и једем орахе — сваког дана
их таманимо. Силазим на вечеру. Пиринач, компот и смех. Ватра ме
спопала. Ипак пишем реферат о мећународној политичкој ситуацији,
односно о политици енглеских империјалиста.
У осам почиње састанак партиске ћелије при штабу. Ту су Стари,
Црни, Митар, Арса, Зина, Зденка, Чачанка — Милева Планојевић,
Крцун, чича — Косић, Маријан, Јурица, Божо. Нисам добро говорио.
Једва су ме чули другови. Ствар сам добро изложио, само једностра-
но. Стари је затим узео реч и одржао нам заиста сјајан реферат.
Нарочито је подвукао улогу енглеских маса, важност споразума сов-
јетских и енглеских синдиката, — супротности америчке и енглеске
буржоазије у погледу одбране Тихог океана. Енглези беже, Амери-
канци се боје. Најважнији је део о унутрашњој политичкој ситу-
ацији. Буржоазија нам је од Србије наметнула класни рат. Ми смо
дуго правили компромисе с њом. Против нас су наступили као
капиталистичка група. То се сасвим јасно искристалисало. Створен
је јединствени фронт Недић - Павелић. Буржоазија је стала на гле-
диште класне борбе, она неће борбу против окупатора. Мећутим ми
сматрамо да је наш главни непријатељ окупатор. Кулаке ми ликви-
дирамо, али не као кулаке, већ као петоколонаше — физички и по-
литички. Данашња борба је по форми народноослободилачка, а у
суштини класна.
После Старог говорио је Црни. Затим је Арсо поднео реферат о
нашој војној ситуацији. Непријатељ има главне снаге у Србији —
тући га у главу, али не напуштати наше базе — Црну Гору, Санџак,
Босну...
Арсо је прешао на Источни фронт. Мисли да ће се Руси зауставити
на погодној тачци, Немце ту дочекати (тојест Хитлер ће покушати
пролећну офанзиву) и бацити их натраг и коначно уништити. Стари,
Црни и сви остали нису се сложили с овим. Офанзива Црвене армије
је као лавина, иде еве јаче и јаче. То потврђује и јутрошњи уводник
»Краснаја Звезда«. На пролеће још жешће ћемо ударити!
Дискусија врло плодна, необично корисна. Трајала је преко три
сата, нисмо ни осетили када је прошла. Једанаест је већ било отку-
цало с торња католичке цркве (на двадесет метара од хотела) кад
смо Маријан, Јурица и ја отишли у њихову собу (број 6), опет јели
орахе, крцкали, давали утиске о састанку.
У поноћ лежем. Ватра ме стеже. Дан изванредан. Богат дан. Како
се човек силно осећа кад му је цео дан испуњен радом. Лаку ноћ!
За годишњицу Црвене армије Стари написао брошуру. Умножили
смо је у 500 примерака.
НЕДЕЉА, 22 ФЕБРУАР
Фоча. — Пет и по! Знојав сам. Буде ме на вести. Тек што сам то
завршио, долазе Зденка и Чачанка, моле ме да пишем реферат о међу-
народној ситуацији. Сат и по куцања. Завијам се и силазим у осам
на качамак. После куцам вести до 9.30. У 10 седница агит-пропа. Људи
раде слабо. Смењујемо Фанка, беговског сина. У Ш/г опет ораси,
па пиринач — више га немамо.
Ведро. Авиони могу да дођу. Јуче смо на састанку решили да
преко подне од 11 до 3 изиђемо на периферију, — али од другова
нико не иде! После ручка пишем нов реферат, јер је први сувише
узан за жене на збору. У два одлазимо у Народни дом културе
и ту отпочиње састанак оснивачког збора Савеза жена антифашист-
киња у Источној Босни. Чудо смо направили. У овој забаченој касаби
к р а ј Дрине створили смо Народни дом културе — и у њему се ску-
пило преко 500 жена! Сељанке, Српкиње, муслиманке, партизанке.
Пробили смо три собе у бившем суду и отворили дворану дугу 25
метара. Ту се некад народ гулио, »правда« се делила, а сада се ску-
пиле жене антифашисткиње. Зидови свеже плаво обојени, а при дну
црвеним словима »Живела Црвена армија радника и сељака«. Дошле
су делегаткиње из Чајнича, Горажда, Устиколине и других села. Прво
је говорио у име Партије Роћко:
— Вјековима нас је непријатељ газио, заваћао нас ј е . . . Само
смо три народа у Босни и не можемо да се с л о ж и м о . . . А у Русији
170 народа живе у потпуној с л о з и . . .
Кад је рекао да ће нам доћи боља будућност, једна стара се-
љанка из првог реда рече:
— Ако Бог да!
После говорила претставница СКОЈ-а. Слабо. Читала! Зина је за-
тим одржала реферат о мећународној ситуацији. Лепо говори та
девојка. Само је на једном зглајзала: »Нијемци су повукли све своје
снаге на источни фронт. Нема више ни њихових авиона«. Напољу
сунце бљешти. Ми, новинари, куцамо о дрво. Онда Зденка даје
реферат о положају жене у бившој Југославији. Врло жив и за-
нимљив реферат. Само једна жена од запаре пада у несвест. Наставља
се после реферат. Трећи реферат је поднела Чачанка. Слабо. Прво
се фрљала страним изразима пред сељанкама и муслиманкама: »Ца-
ристички апсолутизам, контрареволуционарне банде, шиканација,
московски метар (метро), кондуктери, шиканиране жене, државне
институције, државне институције« . . . и тако даље. Иначе реферат
је био добар.
Развија се дискусија. Пита се ко хоће да говори. Јавља се старија
жена из Чајнича, по имену Спремо — нигде није запела. За њом
учитељица Драгица Чолић. Рекла само три речи. Онда устаје сељанка
Савка Митковић, из Закмурске општине. Она вели кратко и јасно:
— Поздрављам вас, другови и другарице. Верно ћу радити за
наше борце, који се боре пушком, ливором и бумбом, а ми ћемо
иглама и преслицом.
После се диже нека Витка, пола мушко — пола женско. Замало
да упропасти збор. Устаје муслиманка Разија, млада, лепа: »Не став-
љамо више велове на лице«. После се чита резолуција и збор се
закључује. Несумњиви политички успех.
Свесне су и широке масе жена о значају народноослободилачке
борбе. Само организационо слабо стојимо. То се видело по малом
броју говорница из народа.
Фона. — Ево седим у канцеларији Старог. Једанаест сати. Ноћ.
Доле стражар пролама: »Стој, ко иде?« Волим ову собу. На два спо-
јена стола — мапа, секција. Имам пола сата до Стаљиновог говора,
па чекам.
Данашњи дан богат. Усташе из Борча продрле до Поповог Моста,
домаћа стража побегла у гаћама до Бастаса. Поклане четири Црно-
горке које су се враћале из Фоче, где су обишле рањенике! Крагу-
јевчани отишли да уреде ствар. Те усташе су стигле на једно 10
километара од Фоче.
У тој општини — закмурској сада је стање у погледу попаљених
села 17 : 9 за четнике. Данас сам дошао мало више у додир с бо-
санским елементом.
Пре подне сам држао предавање о партизанском начину ратовања
код Омладинске фочанске чете која је ушла у Пролетерску бригаду.
Али после, устаде један активист СКОЈ - а — и тражи да им се врати
стари командир, неки човек који није дорастао за т а ј посао. Сви се
дигоше. Једна група сељака омладинаца тражи да сви из њиховог
села ступе у борбу или да се и они врате кући. Велим им да су
изабрани из сваког села најбољи — а они су ти. Јурица им објашњава
све до подне.
Прелазим мост на Неотини. Доле ваде три леша. Окупио се свет.
У Горажду су сахранили 37 лешева. Иза ручка седница Агитпропа,
па после реферат о империјализму, омладинској чети и болничарима.
Омладинци одушевљени борци. Преобраћају се. Велим им да они на
својим плећима има да изнесу Босну, нову Б о с н у . . . Идем до бол-
нице 25 минута по киши. Топи се снег. Ваљда је ово последњи!
Сат говора у болници — па кући.
Буро, 35 јунак из Шпаније, даје ми интервју за усмене новине о
шпанском сел.аку Лоренцу који је седам тенкова уништио. Велим
му да напишем да ће се после рата видети с Лоренцом. »Немој,
народ ће мислити да сам кукавица, јер се надам да ћу главу извући«.
Стигла веет из Хрватске. Тешка ситуација. Павелић треба да одведе
300.000 Хрвата на Источни фронт. Неки недићевци побегли и кажу
да Недић хоће да шаље 50.000 Срба у Русију. 11.30 Стаљинов говор.
Фоча. — Данашњи, четврти број усмених новина био је добар.
Прво Стаљинов говор, затим сељак Биро Рогоје чита уводни чланак
о народноослободилачким одборима. Дугих бркова, грубих руку и
лица, народским језиком он је освојио све. За њим рудар Буро:
десет година у окнима Белгије и Француске, четири штрајка, две
несреће у руднику, два прста сломљена, 1936 — Шпанија, Теруел,
22 месеца партизан иза Франкових линија, после чувао ЦК Шпаније
и делегате Коминтерне, 1939 године логор — Француска, 1940 — Не-
мачка, принудни рад, бекство у Црну Гору, борбе, Пљевља — 18 сати
под италијанским топовима и бацачима, спасава чету, а сада је с
нама. Говорио о свом другу, шпанском сељаку Лоренцу, који је седам
тенкова »бумбама« уништио.
Дорогобуж — ослобоћен!
Фоча. — Марко се вратио из Челебића. Изабрани су одбори у
свим селима. Треба боље политички радити, па ћемо и т а ј народ
придобити. Него има другова неодговорних лица, скоро злочинаца.
Ево шта Марко прича: »Седим у канцеларији, кад улази једна баба,
има јој преко 80 година, право на мене са штапом, мислим хоће
да ме удари. А оно — не види. Дошла да се жали: »Знаш, дошли
они ваши патлиџани (партизани) и однели ми дуге чарапе за укоп,
чарапе мојој снаји и два кила меда«. — »И нису платили?« — пита
Марко. — »Онај високи спусти 200 динара, али она курва докторица
диже и то са стола.«
Марко јој платио чарапе. Заиста злочин. Треба те људе похватати.
И то раде у општини у којој политички најслабије стојимо.
Митар иде за који дан у »уљудбу«. Чича Јанко јавља са Жабљака
да су Италијани бомбардовали ово место по други пут. Бацили су
100 бомби од 50 кила. Погодили неке куће, али жртава нема, јер
народ се на време склонио. Иначе, у Црну Гору (изгледа подморни-
цом) стигла је нова војна делегација из Лондона: енглески мајор и
два југословенска официра. Овог пута траже директну везу са
Старим!
Иначе овдашњи агит-проп поново прави глупости. Уместо —
Ц.К. - К.П.Ј. — умножили су упутство политичким комесарима с пот-
писом — С.К. - К.П.Ј., као да је то неки футбалски клуб.
35 Погинуо на Милинкладама 9 јуна 1943 године.

Увече је одржан састанак партиског актива из Фоче; било је близу
100 људи. Црни је одржао реферат: критички осврт на организационо
стање наше Партије.
»Организационо стање наше Партије било је изложено сталним про-

менама. То је условљено ратним приликама и огромним напорима окупа-
тора и петоколонаша да нас униште. Те промене су често долазиле услед
нашег несналажења у новој или промењеној ситуацији. Од извршења ових
задатака зависи читав развитак политичких прилика код нас. Од тога како
извршујемо наше задатке, зависе резултати који треба да одговарају оп-
штим политичким циљевима нашег схватања. Да бисмо одговорили овој
основној нашој партиској дужности морамо уочити грешке у досадашњем
раду и отклонити их по сваку цену.
Садашњи наш задатак: а) истерати окупатора и пету колону; ћ) осим
питања војне природе — учврстити и обухватити све за борбу способне;
с) Партија мора давати политички смисао и смер, давати перспективу
и смер. Зато уски контакт с масама. Ни најправилнији рад не вреди ништа
ако га масе не прихвате. Зато пронаћи нове начине рада који би олакшали
и омогућили још бољи развитак организационог стања Партије. Пример:
Ужице. Држали смо власт али нисмо учврстили њену конкретну форму.
Војна команда, као војна власт, држала све у својим рукама. Одласком
•— мало је организационо укорењеног оставила за собом. У чему су наше
грешке:
1) Занемаривање партиског рада. Војна линија најважнија — али Пар-

тија води. Партиски форуми ишли за војском, па је позадина без чврсте
организационе повезаности, иако је остала маса партијаца. У војним једи-
ницама — партијци чисто војне ствари!
2) Премало се водило рачуна о конспирацији без обзира на легалност.
Пало нам је око 4.000 другова. Крагујевац. Краљево. Шта да се ради? На-
родноослободилачка борба најбољи је испит кроз који се проверавају
људи. Али не механички — Фоча! Та грешка: слаб политички рад у маси —
неповезаност рада — немање политичког утицаја и занемаривање јачања
организационог стања партиске организације, љуто нам се осветило у
Босни док смо увидели наше грешке и исправили их. Слабост партиске ор-
ганизације у Босни одразила се у опортунизму, који се испољавао у почет-
ку народноослободилачке борбе отпором и против оружане борбе. Добар
део чланства показао се опортунистичким недостојним да буде члан
Партије. Слабост политичког рада у маси нарочито се одразила у опорту-
нистичком ставу, једно време у односу на четничке вође, где се тај став
претварао у прирепашку колебљиву и опортунистичку линију која је под-
легла притиску конзервативног схватања босанског сељака. Једино се тако
може објаснити да су у позадини вршљали четници и кулаци. Сарадња и
споразум вршио се без икаквих услова и нарочито без политичке припреме
маса. Главна теза неких другова: главно је фронт, а не поззАина. А баш
та позадина могла је да прогута све њихове напоре.
3) Необухватање целокупности рада, немање прегледа о политичко-орга-
низационој целокупности партиског рада. Скаче се с посла на посао. У
Босни се међу сељацима није радило, па се није могао ни добити позитив-
ни политички утицај међу сељацима, организованим у мештанским четама.
Како се није радило политички ни по војним јединицама то је сељачка
Босна остала ван нашег политнчког домашаја. Рад другова у Босни имао
је више декларативан карактер, док је требало спроводити практичан и
ситан партиски рад, како индивидуалног тако и колективног васпитања и
рада у маси. Било је опште пропаганде, место ситног рада и тако се та
пропаганда претворила у опште декларације. Отуда и помањкање утицаја
међу босанским сељацима и њиховим јединицама. Поразни резултат тога
није то да су босански сељаци одлазили или прилазили четницима, него
да многи од њих не само да су отишли од нас, већ су потпуно пропали за
народноослободилачку борбу, одајући се пљачци и бранећи кућу само кад
непријатељ навали. Кадрови наши у Босни уместо да буду организатори
и руководиоци, претварали су се у техничке помоћне органе народноосло-
бодилачке борбе. Били су организатори уколико се мобилизационе стране
тиче, били су предводиоци и команданти, било је и сјајних примера (Чича
Романиски), али нису осмислили ту борбу, нису политички оформили ка-
рактер те борбе, да постане доступан маси босанских бораца и буде им
руководеће начело у ослободилачкој борби. Због тога се и њихова улога
сводила на технички мобилизациони апарат и на улогу војних руководи-
лаца! Због тога што су се наши људи стидели да покажу лице Партије
и њену руководећу улогу — колебљивост сељачких маса у Босни, изникла
из заоштрености догађаја и политичке ситуације, претила је да те сељачке
масе одвоји од нас.
Не треба нерационално губити време. Немаш материјала? Сваки пар-
тијац може говорити о Партији и њеним циљевима. Без обзира што води-
мо рат — ништа не смета вођењу кратких курсева.
Развојне перспективе: Сва реакција, како српска тако и хрватска и све

друге, уједињују се већ данас на бази класних интереса у борби против
нас. Од првог дана реакционарни елементи нису марили за народноосло-
бодилачку борбу, а данас поготову стоје у служби окупатора. Иако су ти
разни реакционарни типови до јуче били међусобни непријатељи и гурали
своје народе једне против других ради очувања својих класних интереса,
данас се праве међусобни компромиси да би ускладили своју борбу против
народноослободилачких партизанских одреда, против нас, против народног
ослобођења. Овај процес окупљања реакционарних снага врши се већ у
међународном размеру. Победа Црвене армије указује у перспективи на
брзи слом Хитлерове тираније у Европи. У вези с том чињеницом показују
се знаци почетка промене у међународним односима и значи да се реак-
ционарне снаге свих империјалистичких земаља окупљају како би разо-
ружале национално-ослободилачке покрете, који ничу из народних дубина
и покрећу незадрживе револуционарне енергије. Та њихова акција је упе-
рена у првом реду против комуниста и нашег повезивања с масама. Тај
процес ће се развијати и даље док се не изврши јасна диференцијација
у масама. Тај процес је утолико опаснији по нас, уколико наша Партија
не би у прави час савладала своје организационе слабости. Те слабости
још увек постоје. Још увек има међу нама људи који могу правиги глу-
пости. Истина је и јасно да је наша Партија као целина дала сјајне резул-
тате у народноослободилачкој борби, окупљањем народа и изграђивањем
његовог борбеног јединства. Политички утицај наше Партије већи је него
икада. Обезбеђено је и опште политичко руководство народноослободилач-
ке борбе. Борба народа у Југославији служи за пример свим поробљеним
народима. Поверење и углед, као резултат исправне политичке линије наше
Партије и као резултат успешног руковођења народноослободилачком
борбом, подвучено нам је и признато и од наше врховне инстанце — Комин-
Буржоазија се окупља у мећународном плану. И код нас се скуп-
љају. Мачек пуштен и сараћује с Павелићем. У Црној Гори сје-
динили се бјелаши с федералистима. Иначе, црногорски четници све
опаснији. Заузели Колашин и још нека места у правцу Подгорице.
Фоча. — Сунце ме бије у потиљак. Кећа, Војо Лековић и ја одла-
зимо у лов поред Неотине. Снег се топи. Источна страна брега —
слободна, на западној још има снега. Травица избија. Врба пуца.
Док откидам гранчице — у плићаку једна рука вири из воде. Заве-
зана ланцем. Огромна људина. Пролеће 1942!
Фоча. '— На врх џамије постављена сирена. Давала узбуну два
пута. — Једном — проба, други пут — авион долазио од Миљевине.
Немачки извићач.
НЕДЕЉА, 1 МАРТ
Фоча. — Синоћ ми Стари рече да је Воја Тодоровић ликвидиран
заједно са Лазом Тркљом, секретаром Земаљске странке у Кифином
Селу к р а ј Невесиња, неколико стотина метара од италијанских
карабинијера. Не шале се наши партизани. Буржоазија нам је на-
метнула класни рат — и сада га има. Ухваћена је Тодоровићева ар-
хива. Из ње се види да су Милан Шантић и Мутимир Петковић,
заједно с Тодоровићем, водили преговоре с Италијанима. Вечерас смо
седели Нећа, Плави, Омладинац и ја и причали о Тодоровићевој
погибији. Сваком од нас од десет најбољих другова побили су осам.
Хтели су класни рат и сад га имају. Мијалко Тодоровић прича како
су по Гружи четници почели да кољу. Стрељан је и Милоје Симовић.
Ухваћен је на Руднику око 15 децембра.
У борбама против Италијана код Улога (Калиновик — Невесиње)
погинуло шест Ловћенаца и пет рањено. Слава им! Сва шесторица
партијци.
ПОНЕДЕЉАК, 2 МАРТ
Фоча. — Стари се вратио из Чајнича. Тамо је јуче свечано створена
Друга пролетерска бригада. Један радник, Чачанин, Ратко Софијанић
командант, Кушић је политком. Ушли су ови батаљони: Први ужич-
ки, Други ужички, Чачански и Први шумадиски. Стари вели да је
људство одлично. Војничко држање. Прилично су и обучени. Пера
Стамболија ми је дао говор Старога.
После поздрава борцима истакао је значај наше борбе. Наши пар-
тизани одиграли су историску улогу. Кад је Хитлер надирао у Сов-
јетски Савез, ми смо водили жестоке битке. Цео свет се диви нашој
борби. Сада ћемо наставити ову борбу. Цела реакција се ујединила
против нас. Она хоће да искрвави народ. Шта су урадиле четничке
воће и усташе у Босни? Сада се они удружују против нас. Непријатељ
ће покушати у току овог месеца, пре иего што гора зазелени, да нас
уништи. Достојно ћемо му одговорити.
Стари је затим говорио о значају формирања Друге пролетерске
бригаде, о успесима Прве бригаде, о изгинулим друговима. На крају
је рекао: »Ми ћемо пуцати и на роћеног оца — ако иде против
народа«.
Ж а о ми је било што нисам био присутан овом историском састан-
ку. Стари ми је обећао да ће ме убудуће на сличне састанке водити.
Треба да доћу у бригаде још 500 Хрвата и неколико стотина Црно-
гораца. Сада се ствара и наша коњица. То ће бити — страх и трепет
за непријатеља. Само да горе озелене. На то се неће чекати дуго, јер
се снег увелико топи. Око Дрине га нема.
УТОРАК, 3 МАРТ
Фоча. — Црмничани су ослободили Вир Пазар! Заробили 350 Ита-
лијана и запленили 100.000 кила кукуруза. 37 На нашем северном фрон-
ту 200 Италијана и 100 четника ушли у Устипрачу, али их наши
бацили натраг. Замало да их и опколе.
Држао сам конференцију у Првом шумадиском. — На петом
броју усмених новина прочитао сам рад једног рањеног друга, обу-
ћара Симића, о Београду и вешању обућарског радника Милина на
Теразијама. Добар рад. Морам отићи у болницу до тог друга.
СРЕДА, 4 МАРТ
Фоча. — Данас сам отпочео да организујем посао прикупљања
материјала за историју нашег партизанског покрета. Све чете отсад
ће водити обавезно дневнике, а партизани ће колективно да израћују
досадашњу историју батаљона, односно чете. Ово је врло важан по-
сао и надам се да ће уродити плодом.
Увече сам држао конференцију код страже — о колхозима. Врло
занимљива дискусија. — С обзиром да смо преселили наше рањене
и смрзнуте другове у Пиву, да смо изнели изван града дуван и ракију
(услед опасности од бомбардовања) 3 8 мећу граћанима се створила
паника, јер мисле да ћемо скоро ићи. То се приметило и на састанку
Омладинског савеза; дошло врло мало света. Иначе право пролећно
време. Шетао сам се предвече поред Дрине. Диван овај крај. Бидо
пуцао на две дивље гуске и промашио их. При повратку слушамо
децу од 5 до 10 година како певају »Красни флот« и једну црно-
горску партизанку.
ЧЕТВРТАК,5 МАРТ
Фоча. — Пролеће је увелико. Досадио ми овај агитпропски рад.
Ишао бих на фронт. Макар као обичан партизан. Јавио сам се Црном.
Данас. је Стари предао заставу Крагујевачком батаљону. »Предајем
37 Вест се после показала као нетачна.
38 У Фочн смо затекли велике количине дувана и ракије. Ове артикле смо замењивали
у народу за жито и месо.
вам ову заставу под којом су се борили још париски комунари. Нека
оиа донесе слободу поробљеним селима према којима идете«, рекао је
Стари. Заједно са Крагујевачким била је и Омладинска чета из
Фоче. Отишло је преко 60 младића. Надамо се да ће се добро пока-
зати. Ститли извештаји из Србије. Наши воде дивовске борбе. Доста
агитпропа!
ПЕТАК, 6 МАРТ
Фоча. — Батаљон за батаљоном Прве пролетерске одлазе на север.
Данас је Београдски добио заставу. Силни момци. Лица као од че-
лика док је Фића говорио: »У фабрикама, у радионицама, у затво-
рима, по робијама сањали смо када ће доћи дан да се с пушком
у руци боримо под црвеном заставом слободе. И дошао је тај дан«.
Нико ни да дахне. Заставник је радник — партијац, херој. После
песма. Л>уди су одушевљени. Каква разлика од пре шест месеци.
Већина је била неизграћена, неискусна, слабо војнички васпитана, а
сада су то прекаљени борци. Иде пролеће, борбе су на прагу, одлази
Београдски који је ишао кроз олују и о г а њ . . . Стари пита једног
младог друга шта је по занимању. Он вели — радник. Шеснаест му
је година, а кроз двадесет битака је прошао. »Прекалио се« — вели
Стари. Снажан утисак је оставила та предаја заставе. Сви хоћемо
на положај. Бидо ме смирује. Роћко ми прича како је у Горажду
одјекнуо пролазак Друге бригаде на фронт. Сељак се преломио. Кад
су Италијани и четници напали Устипрачу, нису наши бежали као
четник Сергије у јануару пред Немцима и усташама, већ право на
фронт, право онамо где се пуца. И босански партизани и добровољци
ојачали су. Осим наше и горажданске омладинске чете, Фића и Коча
су створили једну трнавску од 82 човека. И она је кренула на север.
Четници и даље праве зверства. Побили су штаб нашег Мајевичког
одреда. Погинуло је много одличних другова. Али неће дуго чекати на
освету. Она иде брже него што се они надају.
Италијани нам почињу озбиљно да сметају. Јуче су код Вихора
бацили масу бомби. Убили четворо деце и једну жену. После подне
напали Чајниче. Три авиона бацила 35 бомби. Убили су три граћа-
нина, три тешко ранили, а седам лакше. Вероватно ће ускоро и код
нас у госте. Време је дивно. Сунце греје да можеш у кошуљи ићи.
Али, горе на планини снег се још држи. На Подроманији дубок преко
метра. И то ће отићи.
СУБОТА, 7 МАРТ
Фоча. — Одржан је шести партиски састанак. Углавном о органи-
зационим питањима. Бидо био присутан. За прославу Црвене армије
вели да је слабо изведена. Политички нетачна. Нема џабе слободе.
Ми сами морамо да се ослободимо своје буржоазије, Црвена армија
би можда и дошла, али у нарочитом сплету мећународних односа,
рецимо после интервенције енглеских или других трупа. После са-
станка Митар ме критиковао што сам оштро наступио против певача
на прослави Црвене Армије (певали су севдалинке). Слоновски сам
се бранио, како рече Црни. Затим је Арсо дао преглед унутрашње
ситуације.
У Србији, у Топлици, борба добија форме народног устанка. У
Хрватској ослобођен од усташа Војнић, а од Италијана Кореница:
700 Италијана убијено и заробљено, 35 пушкомитраљеза заплењено.
Јухнов је пао.
Фоча. — Наши су отпочели офанзиву на северу. Али Италијани не
мирују. Нападају од Мећеће, а од Пљеваља су пошли у правцу Чај-
нича и са три стране ударили на Бољаниће. С те стране гори нешто
ноћас. Вероватно да су запалили неко село. Усташе иду према Власе-
ници од Подроманије. Значајно је да четничке елементе у Сарајеву
позивају да заједно »ударају против комуниста«. Одлично је што смо
на време сигнализирали сједињавање свих петоколонашких струја —
састанак Павелић — Недић.
Фоча. — Вечерас улазим код Старог. Весеље. Друга бригада освет-
лала образ. Гадно помлатила четнике у Борикама, североисточно
од Рогатице, који су сарађивали с Италијанима у Вишеграду и са
недићевцима. Заробљено је 126 четника, сем тога 5 официра — мећу
њима и онај безобразни командант места у Рогатици. Та је четничка
група заробила неколико дана пре нашег напада један део штаба
Романиског одреда. Од 28 другова 12 се спасло. За 16 још се не зна.
Према неким вестима предати су Италијанима. Плен је богат у Бори-
кама: вагон јечма, око 90 коња, 4 краве швајцарке, значи пили су
белу кафу ти четници. Ти бандити се неће лепо провести. Хтели су
класни рат, сада га имају. Иначе, четници све више отворено раде са
усташама. Отворили су им фронт код Хан Пијеска, не боре се с уста-
шама, тако да ће наше присуство у овом делу Босне много помоћи
народу. Четници су се спремали за ову издају.
То сведочи и неки Спасоје Пљеваљчић, крупан, леп момак, бивши
криминалац, који на души носи око 100 муслимана (рекорд му туче
неки Томо Короман са 200 живота). Он је изјавио да је од неког
Илије Петровића, поштара из Горажда, чуо да се на Романији спрема
2.000 четника под командом Грује Цветановића и да ће генерал Нова-
ковић покушати бекство из Фоче и преузети команду над овим чет-
ницима. Пљеваљчић је ухваћен у Устипрачи када је по наређењу
штаба у Борикама предводио Италијане за напад на Горажде (ликви-
дирала га II Пролетерска јуче). У томе штабу су: капетан Богдан
Марјановић (пустили смо га у Ужицу новембра 1941, био је коман-
дант Чачка), потпоручник Елез, јабучки војвода Ристо Гавриловић,
Мило Миловић, командир Бекићевог батаљона и Радивоје Косорић.
У Устипрачи је Пљеваљчић заспао, а наши су га ухватили у једној
кући. Иначе, Пљеваљчић прича како је отпочео четниковање са 30
људи у једној чети. Издржавали су се од пљачке муслиманских села.
По уласку у Горажде отпочео је посао на велико — убиства, пљачке.
Главни плен је ишао вођама — Сергију Михаиловићу и другима. У
Чајничу је Пљеваљчић убио судију Штродла, солунског добровољца.
После су он, Миличић и један жандарм опљачкали судијин стан, тра-
жили од његове жене паре, па кад није дала, повели је на. стрељање.
Спасли је Чајничани.
Осућена су на смрт и стрељана тројица усташа: Суљбег — Сулеј-
ман Ченгић и два брата Цина. Овај први покушао да организује
усташку илегалну организацију. Треба ове издајнике и политичкн
раскринкати, јер стрељати их то је само техничко питање — како
је рекао Црни.
Иначе, у Црној Гори четници све систематскије нападају из ита-
лијанских база ослобоћену територију. Наши немају муниције, али
су ипак повратили Мојковац и Колашинска Поља. Уосталом, долазе
нам ускоро под јаком стражом Енглези што су се увукли подморни-
цом, па ћемо видети шта хоће. Четници у Црној Гори добијају
муницију од Италијана. Ови скотови запалили су Бољаниће. Наши
су имали и нешто губитака. Могло се и горе свршити. Италијани на-
валили са 1.000 људи.
Фоча. — Вечерас је одржано друго саветовање партиског актива.
Митар је говорио о мећународној ситуацији. Ја сам га допуњавао.
Обојица погрешно. Лево застрањивање. Бидо је поставио ствари на
своје место. Савез СССР - а и Енглеске јак је и биће још јачи. Развој
односа у једној земљи може ићи испред мећународне ситуације. Зато
га ми морамо ускладити. Не смемо дозволити да нам се натури
класни рат, то окупатор и жели. Он хоће да нас оголи. Ми водимо
и морамо да водимо народноослободилачки рат! Бидо је говорио
живо, весело, духовито.
Јурица је дао реферат о омладинским четама. Поводом Гаћино-
вића Бидо је рекао да се не можемо сасвим наслањати на традиције
»Младе Босне«, јер се они нису наслањали на сељачке масе, били су
терористи, нису били сасвим прогресивни. То није случај с Петром
Кочићем. Он је био претставник сељачких маса. Ми можемо исти-
цати храброст Принципа и другова, али они не могу бити претече
наше борбе. Ствар за дискусију, поготову у овој етапи борбе. Трећи
реферат био је Бидин о искуству из стварања Партије у Србији.
Врло поучно и занимљиво. Последњи је био Црни о народноослобо-
дилачким одборима. Састанак завршен у 11.30; трајао четири и по
сата.
Фоча. — Свратимо сам код Старог по неке народне песме о Чичи
Романиском. Добио сам кафу. Стари ми вели да му је Деда 3 9 пору-
чио извесне ствари. Стари вели: »Кад доћеш кући, твоја Милица
ће већ ићи у школу«. Ваљда ћемо раније победити.
38 Деда — Москва.
ДРУГ ТИТО СА СВОЈИМ ПРАТИОЦЕМ БОШКОМ ЧОАИНЕМ У ФОЧИ АПРИЛА 1942
(Ово је један од првих снимака друга Тита из ослободилачке борбе)
ПРОТА ЈЕВСТАТИЈЕ КАРАМАТИЈЕВИК, СА СИНОМ БАЈА СЕКУЛИИ, ПОЛИТИЧКИ КОМЕСАР ГЛАВНОГ

ВУКОМ (лево), СНАХОМ ЗОРОМ И УНУЧЕТОМ ШТАБА ЦРНЕ ГОРЕ. (Снимљено кратко време пре
РАТОМИРКОМ. (Зору су Италијани убили на велики његове смрти марта 1942)
четвртак 1944 у Пљевљима)
У МАРТУ 1942 ОБЕШЕНИ СУ У ВАЉЕВУ ДРУГ СТЕВАН БОРОТА (десно) И ДРУГ ЈОСИП МАЈЕР
ЧЕТНИЦИ ДРАЖЕ МИХАИАОВИНА У ДРУШТВУ СА ИТАЛИЈАНИМА УОЧИ НАПАДА

НА ОСЛОБОБЕНУ ТЕРИТОРИЈУ ХЕРЦЕГОВИНЕ, У ПРОЛЕБЕ 1942
ЧЕТВРТАК, 12 МАРТ
Фоча. — Данас нам дошао један Шпанац који је пре десет дана
био у Дрездену! То је стара јуначина Чедо Капор. Прича занимљиве
ствари. Немачки народ »почиње да увиђа да је погрешио«! Наишао
је и на другове у Немачкој који су му давали радиовести и обаве-
штавали га о нашим партизанима. Вели да се у Немачкој мобилише
и кљакаво и ћораво. Чак и најнужније специјалисте одводе на фронт.
Живот све тежи и тежи. Дрвене ципеле се једино могу набавити.
Јутрос сам д р ж а о час новој Омладинској чети. Ту има и другова
из Сарајева, побегло њих 17 из Павелићеве »Узданице« у партизане.
Веле да ће доћи још многи, само ако наша месна организација до-
зволи. Иначе, у граду хара пегавац, нарочито међу муслиманским
избеглицама. Час сам држао на једном турском гробљу изнад Фоче,
к р а ј јаруге у боровој шуми — због авиона. Војна ситуација је за-
нимљива. Једна црногорска чета (Пивљани) побегла с положаја. Ти
батаљони су широко мобилисани, елеменат несвестан. Политички рад
слаб. Од Италијана смо ослободили Улог. Што се тиче операција на
северу — врло живо. Заузели смо једну скелу на Дрини — преко-
пута Србија, планина Тара, али још увек покривена снегом. Одатле
нам је утекло 100 четника. Оставили су топ од 37 милиметара, али без
муниције. Изгледа да ће наши ударити на север. Усташе су заустав-
љене иза Хан Пијеска. Има их око 700.
Велико је превирање мећу четницима. Неки њихови батаљони нам
се нуде. Требало би ударити по официрима — недићевцима. Против
њих је јака струја мећу четницима. Недић шаље оружје и муницију
у Босну. То потврђују наши другови из Мајевичког одреда. Њихов
штаб од десет људи побили су четници. После се развила борба. Нашп
(Бјељински батаљон) убили су 50 четника. Издајници су викали:
»Живео Недић! Живео Павелић!« Мајевички одред се спојио с Бир-
чанским одредом, 40 па ће заједно с Пролетерском да удари на неди-
ћевце. Биће трке ових дана.
У Херцеговини борбе не престају. Курир данас јавља да су чет-
ници убили Боку Путицу, команданта Оперативног штаба, ваздухо-
пловног капетана, члана Партије још у доба Југославије. Ухваћено је
27 убица. Сви су стрељани на његовом гробу. Има их још девет. Међу
убицама је главни неки бивши полициски агент Ковач. — У Црној
Гори засад мирно. Четници су сатерани у Колашин с Италијанима.
Видећемо шта ће бити даље. Четници су завели систем заседа. Ра-
нили су два наша команданта батаљона. Тешко ће се ускладити
наша ситуација с мећународном.
Фоча. — Више се не може. Јурица и ја одлазимо јутрос да се код
Старог пријавимо за чету. Разговарам с Бидом. Полива ме хладном
водом. Вели да немам право. Мора неко и овај посао радити. Врло
ми је лепо разјаснио моје грешке. Хвала му. Добар је друг. Он је
вечерас држао врло значајно предавање о сељачком покрету у Босни.
40 Од њих је у Дрињачи формиран Други босански ударни батаљон.
8 Дневник I
Много новнх ствари сам научио. Унећу то предавање у своју свеску
за тезе, пошто морам да штедим простор у дневнику. Рат ће бити
још дуг.
Фоча. — Вечерас нам је Црни причао како је пре десетак година
у Јагодини умакао од Космајца и закључао га. Још лепше је било
кад су Црни, Фића Кљајић и Роћко Чолаковић, као чланови Главног
штаба за Србију, кренули у акцију, па их у Великом Поповићу, селу
Моме Марковића, ухватила једна патрола жандарма. Ради неког Фи-
ћиног коферчета хтео је командир патроле да их води у Раљу, али
благодарећи мајсторлуцима, некако су се извукли.
Кад сам се попео на горњи спрат и јавио се Старом, дознао сам
да је у Борикама стрељано 40 петоколонаша. Архиву нису стигли
да униште. Она је драгоцена. Пре свега се види да су многи Дражини
људи прешли на страну Недића, и да лондонска влада одобрава оно
што Недић ради, иако се пред масама ограћује. Командант тог Ро-
гатичког четничког одреда је капетан Богдан Марјановић, бивши ко-
мандант Чачка. Т а ј тип по доласку у Босну отворено ступа у везу
с Италијанима (био је у нашим рукама у Ужицу, али смо га пустили).
У писму од 16 фебруара неком Новици вели: »Ја сам се данас вра-
тио из Вишеграда где сам био на седници код команданта италијан-
ских трупа. Постигнута је потпуна сагласност с њима у погледу са-
радње и даљих акција у Босни против партизана...« Затим читав низ
личних писама. Мољакања код италијанских команданата за вино
»ради причешћа«, за кафу, макароне. Заједнички су нападали с Ита-
лијанима на наше положаје у правцу Устипраче!
Тај Марјановић, официр Дангића, Дражиног команданта, прима
нарећења из Београда. Он је похватао 28 наших другова из Романи-
ског штаба, 41 и послао их у Београд — Аћимовићу, заједно са спровод-
ним писмом. На крају вели да нема муниције и »не зна да ли ће му
се одред у Босни одржати док овај акт стигне у Београд«! И погодио
је. Наше другове од пута у Београд спасао је под притиском сељака
неки четник Нешковић, командант Рогатичког батаљона, а писмо Аћи-
мовићу доспело је у наше руке! Најзначајнији је извештај поручника
Слободана Вранића команданту Вишеградског четничког одреда о
његовом путу у Београд. Доносим дословце најважније делове тог
документа:
»31 јануар — Капетан Дакић ме извештава да је с њим допутовао у

Београд и командант брат мајор Јездимир Дангић.
1 фебруар — У мећувремену од 10 — 14 часова у Министарству уну-

трашњих дела у канцеларији помоћника министра г. Борћевића заседнута
41
Овом приликом били су заробљеии: учихељ Спаса Марковић, професор Шајин Шајин-
пашић, начелник штаба Романиског одреда, који је погинуо као командир ударне Романиске
чете, и други. Друг Саломон Романо, типографски радник, још раиије успео је да скине
жице с руку и да побегне.
је седница, где је решавано питање о Босни. На том скупу била су при-
сутна три члана из Привремене управе за Источну Босну, као и два деле-
гата официра из Босне и пет лица од Претседништва српске владе. Њихова
сагласност била је потпуна. Примљени су услови окупатора, — војног
заповедника у Србији, на које су наши повољно одговорили. Територија
Источне Босне од границе према Србији па до реке Босне и Дрине скупа
са Сарајевом, свега скупа 17 срезова, сматрана је већ као добивена...
4 фебруар — Око 12 часова командант мајор брат Јездимир Дангић на-

пустио је Београд. Исти је отпутовао у Босну. Око 17.30 часова у Мини-
старству унутрашњих дела од стране капетана брата Богдана Дакића
извештен сам о следећем:
Немачка војна сила прихватила је наше услове, али Хрвати и Маћарска
не прихватају. Питање додељивања територије (17 срезова) засада је не-
извршиво.
Ово питање за извесно време, а најдаље за месец дана, поново ће се
ставити на дневни ред.
Окупатор одобрава нашу борбу, која ће се и даље наставити.
Наша борба неће се водити као досада фронтално, већ ће се образовати
главни фронт а потом водити герилско ратовање.
Из Србије добијамо помоћ у људству и материјалу.
Реорганизација ће се извршити код јединица у Босни. За то је одобрен
рок, најдаље до 20 ов. м.«
Дакле, ето шта раде слуге окупатора. Карактеристично је писмо

поручника Ж и в к а Борћевића, оног из Рогатице, који у писму жан-
дармериској станици у Перишићу нарећује жандармима да пљачкају
од народа јоргане, чаршаве, јастуке, а ако народ неће да да, онда
ће позвати »српску казнену експедицију«, то јест Рачићев одред, —
да дели од 25 до 150 батина. »Овим се опомиње народ на горе изло-
жено, пошто се казнена експедиција већ налази у Хан Пијеску на
путу за Рогатицу, чији је задатак кажњавање само српског пљачкаш-
ког и непослушног народа, а не ступање у борбу с непријатељем.«
Фоча. — Бригаде су отперјале на Север. С њима су Роћко и
Темпо. У Борике је стигла група од 70 Ваљеваца с попом Зечевићем
и поручником Мартиновићем. Изгледа да су наши одреди у Западној
Србији разбијени! Из Црне Горе стижу слабе вести. Данас је отишао
Бидо да уреди ствар. Мобилисаће партијце и скојевце, па ће грунути.
Нада се да ће посао завршити за месец дана. С њим су пошли Бећа,
и Митар. У последњем тренутку кренула је и Митра.
Фоча. — Ближе се два месеца како смо у Фочи. А партизани још
ни у једном граду нису седели више од два месеца. Усташе су кренуле
у офанзиву у три правца. Из Сарајева ка Рогатици преко Романије,
а тако исто са истока преко Рогатице ка Романији; затим из Праче
ка Реновици и, најзад, према Јахорини. Први крак им је сломљен.
Новоформирани Дрински одред, (Гојко Крезовић командант), 42 поло-
мио је један домобрански батаљон када је покушао да изиће из
Рогатице да се споји с оним из Подроманије. Преко педесет мртвих,
мећу њима и командант батаљона, 50 заробљених, 20.000 метака. Пре-
ма Реновици и Јахорини надиру. Слабо муниције имамо на том сек-
тору. Ловћенски одлази у Горажде. Батаљон »Бајо Пивљанин« враћа
се у Црну Гору. Т а ј је батаљон очајан. Пљачкаши. Разјурили јуче
приредбу у Горажду. Бомбе отшрафљивали.
УТОРЛК, 17 МАРТ
Фоча. — Курир, који је ишао с поштом Врховног штаба, Марија-
новом и Митровом сликом за легитимацију, пао усташама у руке и
све провалио. Хашпења у Сарајеву, али руководство није ухваћено.
Иначе, у граду велшш терор, преко 500 људи ухапшено. Муслимани
све више на нашој страни. Маријан је очајан што не може у Хрват-
ску. Овде се на брзину и заљубио, па сада мора да остане. Муке живе!
Стари ми вечерас рече да долази за дан - два нова енглеска делега-
ција — два официра и један југословенски поручник. Псжазаћемо им
шта раде Д р а ж а и његови људи. Савезници смо са Енглеском; могли
би нам послати оружја!
Реновица је пала.
Фоча. — У подне, за ручком, улазе у трпезарију поп Владо, поруч-
ник Мартиновић и остали другови из Ваљевског одреда. Наша Србија
је скупо платила ову зиму. Наше снаге од 800 људи к р а ј Ваљева нису
могле издржати недићевско - немачку офанзиву почетком фебруара.
Поделили су се у три групе. Ваљевци су се разделили у мање групе.
Прешло их је 70 у Босну. За Космајце не знају ништа. За Сувоборски
одред, где су били Брадоња - Јовановић, Жикица Јовановић и Мирко
Томић, чули су да је разбијен. »Ново време« је писало да се Брадоња
убио. Подрински одред је исто разбијен. Пао је и Радован Вуковић, 43
пао је и Небојша Јерковић. 44 Тешко је! Али, Милентије ми рече, као
да је знао о чему мислим, кад сам улазио у собу: »Најлепша је код
Лењина дивовска вера у победу пролетаријата«. Јурнућемо и ми у
нашу Србију.
Другови који су дошли из Србије показали су ми исечке из фаши-
стичких новина. Пуне описа »убијања комунистичких бандита«. Гуту <
42 Гојко Крезовић био је прво у четиицима, затим је ступио у нашу добровољачку

војску. Кад смо се повукли из фочанског краја он је остао на терену као партизан оду-
пирући се четницима. У априлу 1943 опет се срео с нашом главнином, прошао Пету офан-
зиву, створио потом Горашко - чајнички одред и пошнуо у Шестој офанзиви у борби с
Немцима.
43 Радован Вуковић, песник из Црне Горе, осубен на робију од Суда за заштиту државе
1937 године, заједно с осталим нашим друговима побегао је из Сремске Митровице у лето
1941. Био је комесар Мачванског одреда.
44 Небојша Јерковић, командант Мачванског одреда, брат Душана Јерковића, коман-

данта Ужичког одреда.
Костића 4 5 су ухватили у пећиии на планини Медведнику. Нешто се
мислим како ли изтледа мојима кад читају ове ствари. Надам се да
ће ми се пружити прилика да откупим главу пре него што ућем у ту
рубрику. Крцун ме зове за политичког комесара његове коњице, само
вели да не би могао наћи толику кљусину за мене! Иначе, Ваљевци
причају да је у Србији страшан терор. По селима је Недић завео
страже. Ништа му неће помоћи. Наш Београд се бори. Убијени су
Штерић и још два агента Управе града Београда. Кад сам то саоп-
штио друговима више су се обрадовали него било којој вести за
месец дана.
Фоча. — Синоћ сам био на дечјој приредби. Окупило се преко сто-
тину дечака и девојчица. Певали су, играли »Вањку«. Гледао сам две
девојчице к р а ј мене са кикама, прћастих носића. Гледао сам их
и мислио на своју Милицу. Данас су ј о ј две године. Расте! И живеће
у социјалистичком друштву. Биће слободна од терета који њен отац
трпи. Биће то срећна генерација. Ипак смо ми још срећнија. Видели
смо старо, срушили га и створили ново. Срећан Ти роћендан мој
мали Куцо! За тебе и за сву ову децу око мене — ми се боримо и
гинемо. Неће Ти бити ж а о ако Ти отац и погине — имао је и зашто.
Данас су о к о тебе и Олга и Мама и Дада И Нана. Све их пољуби и
кажи им где је твој тата.
Фоча. — Синоћ седим код Арсе, стражар улази и каже: »Дошли
неки заробљеници«. У собу улази делегација енглеског генералштаба
и лондонске владе Слободана Јовановића. На њеном челу један мајор
Енглез. С њима је један југословенски поручник и један радиотеле-
графист — Ирац. »Мајор« прилази мени и пружа руку, сав збуњен,
јер смо ми стари познаници. То је Теренс Атертон, који је био десет
година новинар у Београду. Издавао је лист »ЗоиШ 31а\л/ НегаШ«.
Оженио се једном муслиманком из Сарајева. Разговарали са Старим и
сишли после код нас на вечеру. Атертон прича да су после 6 априла
он и још четири новинара побегли из Боке Которске неком једре-
њачом до Крфа. А одатле у Патрас. Вели да га је једна »Штука«
ранила у ногу. Био је у Палестини. За нашу земљу кренуо је подмор-
ницом. Због буре нису могли да изићу па су ишли до Шибеника, где
су потопили једну италијанску лаћу, и до Пуља где су потопили ита-
лијанску подморницу. После се искрцали код Будве на наше тле.
Данас је стигло 65 заробљених домобранских војника и неколико
официра. Доведена су два официра код Арсе. Један ш ј о р - гошпар из
Дубровника, ћелав, косу са затиљка бацио на чело. Дрхте му руке.
Д р ж и прсте да му се не тресу. Чиновник у Сарајеву. Мобилисан, три
месеца у Високом, па на фронт код Рогатице; прави пупави мало-
45 Гута Костић, адвокатски приправиик из Београда, био рањен у Првој офанзиви код
Ужица, 29 новембра 1941. Костић је превео роман Островског »Како се калио челик«, једну
од најомиљенијих књига свих наших партизанских одреда.
грађанин. За њим улази геометар, муслимаи, крупан, Мостарац, чинов-
ник десетак година у Србији. Поздравља песницом. Вели, комуниста
двадесет година! Мило му »кад је чуо да су се комунисти и партизани
помирили«. Каже да се није борио против нас. У домобранској војсци
прилична деморализација. Али, политички се ништа не ради. Ни ми,
ни Павелић. Војници гунђају. Официри им говоре да ће их четници
све живе поклати. »Да смо знали да ће нас партизани заробити не
бисмо ни метка опалили.« У тим нашим добровољачким четама —
дојучерашњим четничким — има злочинаца. Убили су око 28 зароб-
љених домобрана. Зато оном човеку дрхте руке. Мостарац вели да је
стање у Рогатици очајно. Једу гриз, супу и пола буђавог кукурузног
хлеба који стиже из Сарајева са закашњењем од 15 дана. Потпуно
су отсечени у Рогатици. Хране имају само још за неколико дана. —
Маријан и ја отпочињемо курс са заробљеним домобранима. То су
махом сељаци из Славоније. Гледаћемо да им пробудимо свест.
Фоча. — Данас је свршено са зимом. Пролеће наступа. Л>уди се
буде. Спремамо се за велике окршаје, спрема се и непријатељ. Недић
у Србији мобилише сву омладину од 17 — 25 година. Слушамо преко
радија да д р ж и зборове. Онај мали курир, Ваљевац, стигао. Није
нашао Ваљевски одред па се вратио. Борота и Мајер 4 6 су погинули.
Али за Жикицу Јовановића и Брадоњу нема никаквих вести. Они
имају око 200 људи. Можда се још држе. Курир вели да има једна
група од 15 људи око Ваљева и Поћута.
Он нам донесе вести да је Друга пролетерска заузела Власеницу,
да је Рачић побегао и да наши иду према Сребрници. Босански чет-
ници листом прелазе у добровољачку војску. Ниједан метак нису
испалили против нас. Али су рачићевци стрељали наших пет парти-
зана у Власеници. Један од њих онако рањен одмах пао у раку, они
га затрпали, он се извукао, бос газио снег, спојио се с Пролетерском.
Ноге му се смрзле. У болници је. То је неки ћак Јовановић из Чачка;
терао је аутомобил у Ужицу.
Одлична је ствар што су босански четници прешли на нашу страну
без борбе. Али, несумњиво је да ћемо ускоро на читавом фронту
Источне Босне имати контраофанзиву. Можда и из Западне Србије,
можда и усташку. Али пролеће је ту, за коју недељу ће и шума оли-
стати. Важно је да осигурамо позадину — Борач.
Вести из Црне Горе најбоље су за последња два месеца. Разбијена
је четничка банда Радојице Никчевића код Никшића. Снаге се при-
купљају на фронту код Колашина. Услови ратовања тешки: једна
ловћенска чета напустила је положај код Колашина, али се убрзо
вратила. Политком — Ловћенац, и командир, стрељани пред читавим
стројем. Добро је што се заводи дисциплина у црногорским четама.
Политком Ловћенац плати главом. И онај ваљевски данас оде
46 Стеван Борота, металски радник и шофер из Београда, командант једне посавске

чете. Јосиф Мајер, текстилни радник из Београда, био је политички комесар те исте чете.
сав покисао. Он је крив за распуштање одреда. Није лака ствар
бити политком. Уосталом сам сам то искусио.
Веома су добре вести из Херцеговине. Тамо уопште није било
партизанског покрета све до септембра месеца. Устанак је био избио
у јуну услед страшног терора усташа, али ми смо остали на репу.
После су Италијани ушли и несметано заузели градове. Наша акција
поново је у пуној мери отпочела у децембру, пошто је Партија узела
чврсто ствари у руке. И тамо велику опасност претстављају петоко-
лонаши, нарочито четници.
Херцеговци добро туку Италијане и Немце. Ево неколико пода-
така из извештаја њиховог Оперативног штаба. Од реорганизације
одреда за три месеца убијено је 1.050 фашиста и петоколонаша; 466
заробљено и 185 рањено. Заплењено је око 400 пушака, 40 пушко-
митраљеза, 7 бацача, два топа и три тенка. Најлепша је последња
победа код Стоца: око 45 Немаца убијено и исто толико заробљено
док су носили дуван за Источни фронт. Херцеговци сада имају око
5.000 партизана: 11 батаљона од којих и један муслимански. Велику
услугу су Црногорци учинили — Сава Ковачевић 47 — нарочито удар-
ни батаљон.
Северна Херцеговина стоји далеко слабије, ту још има јаких
петоколонашких снага — поп Перишић са 120 људи северно од Гацка;
ту је и Борач, јака усташка кула. Чишћење усташа у Борчу приву-
кло би све масе уз нас. Надајмо се да ће се том питању скоро
приступити.
Хоћу да забележим неколико херојских подвига Херцеговаца: 22
јануара 1942 450 италијанских војника и домобрана са 5 тенкова и
5 камиона кренули до села Враћеновића на путу Требиње — Билећа.
Дочекало их је 11 бораца на челу с командантом батаљона. 48 После
три сата, упорном борбом, 11 партизана потиснули су непријатеља
према Билећи. Стигла су нашима појачања. Али кад су Италијани већ
били опкољени — појавила се моторизована италијанска снага из
Требиња и спасла их. Непријатељ је имао 60 мртвих и 80 рањених.
Заплењена су два топа. Код нас су погинула два ненаоружана пар-
тизана - сељака, који су у току борбе голим рукама хватали италијан-
ске војнике да им отму пушке. Ових 11 партизана — сви партијци и
кандидати, сељаци су, осим команданта — интелектуалца. Они су
постали народни јунаци.
Значајно је да су партизани 7 фебруара зауставили воз на прузи
Хум — Ускопље и заробили двадесет пакета опљачканих ствари које
су италијански војници слали кућама. Ту је било највише хране —
и хлеба.
Занимљив је списак 158 петоколонаша: (12) Евгеније Чернојевски,
калућер из Дужи, белогардејац, петоколонаш, пијаница, наздравља
у част Хитлера; (56) Зеко Хаџић, звани Зеко Буљубаша, шофер из
47 Народни херој Сава Ковачевић погануо на Сутјесци у Петој офанзиви.

48 У овој акцији је учествовао друг Владо Томановић, који је 3 јула 1943 погннуо
нзнад Мратиња на Пивп као заменик команданта Десете херцеговачке бригаде.
Билећа, злогласни усташа, који је у свом аутомобилу возио наше
људе на Корита, где су бацани у јаму. Сам је то извршавао. Он је
сад одведен на исту јаму, где је пред искупљеном масом стрељан и
бачен у њу. (139) мајор Тодоровић. (136) Тркља, а др Васо Тупа-
њанин носи нумеру (72). Сада човек лакше дише. Осветисмо наше
другове, тојест пустисмо непријатељу само кап. А богами, тећи ће
крв у потоцима, све док не цркне и последњи петоколонашки из-
дајник.
Фоча. — Разговарао сам и са заробљеницима с Борика. Има десе-
так младића - радника које је Недић мобилисао и послао у Босну.
Иду у партизане сада. Пожелео сам им много среће а и памети.
Вечерас сам био на приредби Шумадинаца — у дуванској ста-
ници, 2 км од града. Уметнички ниво добар, политички слаб, оштро
скретање у лево. Да нисам прегледао, опалили бисмо по лондонској
влади у »Врапцу«:
Благо нама, не бојмо се глади,

За нас влада у Аондону ради,
Она спрема да се старо врати.
У првим редовима седела је енглеска делегација. Да не уметнух

нешто о бомбама над Берлином, сасвим би га зглајзали. После ја и
Марко једва уверисмо политкома Швабића да су погрешили. Забава
је била весела. Играли смо коло, само ме још боли колено. Вратили
смо се око 11 сати. Мало смо певуцкали успут.
Фоча. — Јутрос сам говорио омладинској чети Петога батаљона о
совјетско - немачком рату. Био је присутан и Милентије. Правилно
ми је скренуо пажњу да сувише износим чињенице. Више закљу-
чака, више продубљивати предавања. Слажем се. Данас ме упропа-
сти енглеска делегација. Шетао сам се с њима два сата и нисам
био ни за шта после. Причао ми је Атертон да Енглеска има јаке
снаге на граници Турске и спремљене аеродроме у самој Турској,
али није слаба ни турска пета колона — трговци углавном.
Бригаде су се сувише удаљиле на север. А мало имају муниције.
Изложене су нападима и недићеваца и усташа. Немци су бесни на
нас, што им седимо за вратом. То потврћује јутрос једна вест ТАСС - а
из Женеве.
Вести из Црне Горе још нису повољне. Наши раде сувише ужур-
бано. Л>уди неодморни, па сваки најмањи неуспех деморалише. А
треба скупљати снаге, економисати, јер је борба дуга. Изгледа да се
и Јапан спрема за напад на СССР.
Фоча. — Марко је јутрос отшпао на еевер ка бригадама. Каже
да се неће враћати 15 — 20 дана. Увече смо ишли код заробљених
домобрана. Има их око 60, већином сељака из околине Бјеловара,
Сарајева и нешто из Далмације. Донели смо им дувана, па је тако
разговор започео. Веле да су им усташе покупиле жито. Нешто се
кукуруза могло сакрити. За партизане многи нису чули. Ови од Бје-
ловара к а ж у »да су се комунисти у њиховом к р а ј у тукли с усташама
и убили шест-седам«. Павелић их је мобилисао под изговором да
их води на неко копање. После су их довели пред положај и дали
им пушке у руке. Сељаци се нису тукли, само кадровци.
Објашњавали смо им ко су партизани, и зашто се боре. Кад сам
им скренуо пажњу да нас не зову »господом« сасвим су се изменили.
Јурица им је као Хрват говорио. Прочитао сам им вести о борби
хрватских партизана у Кордуну, Лици. Кад смо полазили, расположе-
ње је било сасвим друкчије. Веле: »Да су остали домобрани у пу-
ковнији знали ко су партизани сви би се предали.« И заиста, прек-
јуче су на нашу страну прешла из 13 домобранског пука четири хр-
ватска војника заједно с оружјем. Тројица су Далматинци, а један
је Личанин. Ова четири човека ставила су живот на коцку. Трипут
су по једном сељачету слали писмо из Рогатице док је стигло на
нашу страну. Да их је сељаче издало — одоше им главе! Кажу да
има много војника који би пребегли кад би знали да бисмо их радо
примили. Сада ће ова четворица написати летак и послати га у
Рогатицу.
Само добровољачке чете треба политички подизати. Из тих једи-
ница неки су убијали заробљене домобране. У »Борцу« 49 смо писали
да такав рад служи само окупатору. Иначе, ситуација у самој Рога-
тици је очајна. Немају хране. Авиони покушавају да им бацају
храну, али како немају падобрана, џакови се цепају при удару на
земљу. Наши користе што авион мора ниско да лети, па су оборили
један апарат помоћу митраљеза. О тешком стању у Рогатици при-
чају сами заробљеници. Врло су се одушевили када смо им поже-
лели да се што пре кућама врате — пошто уништимо непријатеља.
Један је од њих предложио да у сваки срез у Хрватској пошаљемо
по једног човека да говори ко су партизани, ко су комунисти и
зашто се боре.
Фоча. — Најзад доће курир из Власенице. Донео је извештај од
Пролетерске бригаде. Наши су ослободили Власеницу, Милиће, Сре-
брницу, Вратунац, Дрињачу. Босански четници нису давали никакав
отпор. Сви су прешли у масама на нашу страну. Командант Сребр-
ничког одреда Перо Букановић бацио четничку кокарду пред 150
четника и отишао певајући на положај против усташа. Дакле, ти
недићевски елементи су политички пред масама били потучени. Њи-
хов војнички пораз био је — техничко питање, што но рекао Црни.
м »Борац« је лист који је излазио у Фочи лва месеца у 100 примерака на циклостилу.
Било је мањих борби с Рачићевим одредом. Рачић је прво заробио
пет иаших другова из Ужичког батаљона док су се одмарали у једној
кући. После су наши заробили 12 Рачићевих људи. Чине се покушаји
да се заробљеници размене. Погинула су у борби два Рачићева офи-
ц И р а — поручник Миловић и потпоручник Милосављевић. Они су
ухватили једног партизана, кундаком му разбили главу и повели га
на стрељање. Он скочио на њих. Утом је наишао командир Кова-
чевић 50 из Ужичког и убио оба официра. Нанш су наставили надира-
ње врло брзо. Дангић и Рачић су побегли аутомобилима, али је за-
робљена Рачићева коњица. Заробили смо и неке топове, четири пу-
шкомитраљеза, 18 вагона дувана, 500 килограма соли.
Велики нас задатак очекује. »У читавом централном дјелу Источне
Босне оснивају се народноослободилачки одбори, а босански борци,
уједињени под заставом партизанске и добровољачке војске, стоје
чврсто на положајима код Хан Пијеска, Олова, Зворника против
усташа, док се заставе пролетерских бригада вију на Дрини преко
пута Љубовије и Лознице и других мјеста Западне Србије која стењу
под јармом Хитлера и његовог слуге Недића«. Тако сам написао у
73 броју »Радио-вијести«.
Први нам је задатак да уништимо усташе код Хан Пијеска и
Рогатице, јер бисмо тако и четнички расположене масе привукли
на своју страну. Опкољеним непријатељским снагама у Рогатици није
лако. Јуче је наш топ бацио четири гранате усред града. Коча Попо-
вић јавља да му се са 20 наоружаних војника пријавио Слободан-
-Лале Ивановић. Сто му громова! Друг Лале. Колико смо он, ја.
Олга и његова Сека преседели заједно у Земуну. Колико сам пута
запенушио препирући се с њим. Остао је на пола пута измећу нас
и Драгољуба. Он прича да се извукао из ропства у Немачкој с
једном групом другова и увукао у један четнички одред који је фор-
миран у Београду с тим да буде послат у Босанску Крајину. Тако
су били пребачени преко Дрине и ту су се одмах прикључили нашим
јединицама. Заједно са Лалом дошли су капетан Предраг Марко-
вић 5 1 и Миша Трипковић,52 бивши члан Партије — Катушин друг.
И њему сто громова. У тој групи било је наших партизана, чак и
партијаца, из Источне Србије. Некако су се увукли у Дражин одред
и тако спасли главу. Не знам само да ли је Лале ипак прекренуо
на Драгољубову страну.
Али, нико чашу меда не попи што је чашом жучи не загрчи. Ту
нам чашу послаше баш ћетићи из Његошеве Црне Горе и брда.
50 Милисав Ковачевић је боловао од туберкулозе и убио се у току иапада Италијана

на Горанско, у Црној Гори, јуна 1942.
51 Марковић и Ивановић вратили су се у Београд, а одатле је Марковић отишао у

Топлицу и Црну Траву где је постао начелник Главног штаба за Србију. С Јужноморавском
бригадом 1943 године пребацио се у Босну и у борби на Озрену у Шестој немачкој офан-
зиви, крајем 1943 године, погинуо је. Имао је чин пуковника. Предраг Марковић је познат
у Србији под именом Алемпије.
52 Мнша Трипковић, студент из Београда, био је осућен по Закону о заштити државе.

Погинуо је у Босни 1942 године.
Наши нападали код Колашина и имали доминирајуће положаје, а
четници под руководством искусних официра обишли положај и
ударили наше с лећа. Тешка потибија! Пао је и Бајо Секулић. Јунак
је био. Још ми је стално пред очима његова слика кад је говорио
у Дренови оној црногорској чети. Висок, снажан — све је покосио
те вечери. Шта ћеш! Рат је рат! Бидо је стигао у Црногорски штаб.
Мораћемо неко време бити у дефанзиви. Тако рече Арсо на ве-
черњем састанку партиске ћелије. Милентије је изабран за секретара.
Фоча. — Дан ведар као усред лета. (Хтедох да напишем »љета«
— у Босни сам више од три месеца.) Свршио сам вести и лист
»Борац«. Идем с поп Владом поред Дрине; зелена, вијуга, у даљини
Маглић, оштар, још под белом шубаром. Сунце се осећа.
Поп Владо сања: »О, Дрино, к р а ј тебе сам живот провео, као
дете сам у теби пливао, рибу ловио.« Тај поп риће браде, с немачком
бомбом за појасом — јунак је. Веле другови да се одлично држао
откако смо се растали под Црним Врхом код Радојине. Сам ми он
причао о томе: »Двадесет и четири друга су гласала да се растуримо
у мање групице и да се тако разићемо. Онда сам ја узео реч:
— То значи смртну казну над нама. Онда ћу ја њу сада одмах
извршити да не остављамо то окупатору!
Политком пристаде на мој предлог и тако ти ми прећосмо у
Босну. Еј, што не преће цео одред. Имали бисмо сада трећу проле-
терску бригаду.«
Прича поп Владо како се туку белогардејци — руски емигранти
— у Србији. Било их је око д в е - т р и хиљаде у близини Крупња.
Махом су матори људи, не могу да беже, па пуцају до последњег
метка. Преко мртвих газе. Пребацују се поштапајући се. Па опет
пуцају. Мећу тим старцима - издајницима било је и младих, роће-
них у Југославији.
Недићевци опасно пљачкају. Један је трпао кајмак у рукав ка-
пута. Сваки носи по две торбе и у торби — џак. Сељаци на гробо-
вима недићеваца оставе динар и напишу: »Овај је погинуо за паре«.
Поп Владо би хтео да постане организовани комуниста. Даћу му
»Основе лењинизма«. Договорисмо се да напишемо прва три разго-
вора с народом: »Пета колона«, »Борба за спас Словена«, »Вера у
Русију«. Сваки ће се умножити у 300 примерака.
Био је пре неки дан поп Владо у Устиколини. Крстио је 38 деце.
Мушка су скоро сва добила имена Ратко и Слободан. Види се да
народ хоће слободу кроз рат. То је данас записао и мајор Атертон.
Он је ручао с нама у истој трпезарији. Некако је прилично нера-
сположен.
Док сам ишао у собу, мали Корчагин из пратеће страже, онај
што је запалио карту источног фронта усред Крагујевца, исприча
ми добар виц. Срео он неког свог познаника Црногорца и поздрави
га: »Сервус, товаршпч«, а овај закука: »Немој мене, друже, сад сам
из болнице. Нисам за товарење«.
Увече Калиновички одред јавља занимљиву веет. Кватерник, Па-
велићев »војсковоћа« и министар рата, новопостављени командант
тлавнот усташког штаба за борбу против партизана, боравио је ових
дана у Сарајеву где је заклео 900 питомаца усташке школе. Један
вод Прве игманске чете кренуо је 21 марта на Илиџу да изврши
препад на жандармериску станицу. Код врела Босне срели су шест
луксузних аутомобила. Претпоставља се да су то били Славко Ква-
терник, његов син крволок Дидо, шеф усташке полиције Михаљевић,
Францетић 5 3 и ј о ш неке усташе. Аутомобили су изрешетани мецима.
Један ауто се срушио у јендек. Одмах се отворила борба с домобран-
ском војском и усташама који су пратили аутомобиле и заштићавали
друм. Усташка штампа у Сарајеву од 22 марта признаје напад и
вели да су два детектива погинула. У бесу су усташе убиле четири
сељака: Илију Лубуру, Влашка Босмотића, Бранка и Станка Човића.
Запалили су њихове штале. Игмански вод је притекао у помоћ и
убио пет усташа. Лепо се провео Кватерник у гостима код партизана.
Фоча. — Година дана од Двадесет седмог марта. Сећам се сваке
појединости тога дана који сам провео у Загребу. За ових 365 дана
велики догаћаји су се одиграли. Данас је држан збор. Било је
600 — 700 људи. Црни је необично живо приказао бившу Југославију:
господу која су заваћала народ, »бога с богом хтела да заваде«. И
Срби и муслимани поздравили су ове речи. После је прочитан про-
глас ЦК и Врховног штаба. Мрак је падао кад је збор био завршен.
Брда наоколо потамнела. Ето, сада смо у Фочи. Још дуга борба је
пред нама.
Иначе данас сам видео занимљиву ствар. Оних 60 Ваљеваца су на
Борикама. Дошло их је данас десет. Изнемогли, болесни људи. Поп
Влада их је угледао и дошао код мене, плаче човек: »Ето, ми овде,
људи тамо. Мислиће да смо их заборавили. А заједно смо прошли
кроз најгоре дане.« Лепо је што се брине, лепо је што плаче, али
све је учињено за те људе. Сви су наши људи исцрпљени. Ови ће
сада добити замену.
Данас Крцун донесе вест да је убијен агент Бока Космајац. Дошле
су неке избеглице из Београда па то испричале. Њихова прича се
слаже с оним што је радио Београд јављао. Иначе, веле да су се
партизани борили 13 и 14 марта код Косјерића. У Београду се хлеб
дели двапут месечно.
Увече смо одржали први час курса из »Историје ВКП(б)«. Није
било рћаво предавање Милентијево, чак одлично. Само дискусија
— крута. Људи се стиде. Понашају се као у гимназији пред малу
матуру. Иначе, Маријан Стилиновић није се појавио. Опасно се за-
љубио. Сигурно је био на стражи к р а ј зида. Биће сутра смеха. Има
53 Францетић је био командант злогласне усташке »црне легије«. Крајем 1942 пао је
Францетић с авионом на нашу ослобођену територију на Кордуну и сел>аци су га премлатнли
секирама. Умро је после неколико дана. Павелић га је прогласио за витеза.
више таквих елучајева. Ето, мали Бокеј и страже. Цео дан јурца,
дотерује се, а прошле ноћи простро ћилим, покрио се, заспао. Однео
сам му пушку.
Фоча. — Дан изванредан. Свратио сам код Крцуна у канцеларију
да ми да »Ново време« које су донела три Херцеговца који путују
још из Београда. Крцун ми је понудио да разговарам с њима. Питам
једног од њих да ли зна породицу Дедијер, а он се ушепртл>ао. Кад
му почех да рећам своје роћаке Николу, Милована, Вида и остале,
он ми поверова да га не саслушавам, па отпоче да прича: »Јесте ли
ви Јевтин син? За вас је »Обнова« јавила да сте ухваћени и стре-
љани као секретар одреда код Крагујевца или Ваљева. Баш сам ја
тај примерак однео Миловану. Он још станује код Земуна.« Поми-
слио сам какве су све патње претрпеле моја мајка и моја другарица.
За читав месец дана мислиле су да сам мртав, јер сам се тек
почетком јануара јавио картом преко Земуна. То ми потврћује овај
Херцеговац јер вели даље: »Али знају они да сте ви здраво, чули
су од ваше мајке, и она је добро«. Милева Чачанка за ручком нам
рече: »Син Старога одликован од Совјетског Савеза. У борбама код
Москве изгубио десну руку.« Сећам се како је Стари о своме сину
причао, зимус у Санџаку: »Мој Ж а р к о је сигурно с Црвеном ар-
мијом«. Милева је донела вест да су стигли извештаји из Хрватске
и Србије. Питам телефоном да ли могу да доћем до Старог. По сунцу
сам отишао до моста где у једној кући станује Стари. Радостан је,
сузе му у очима. Као част добио сам црну к а ф у . . .
С извештајима из Србије и Хрватске отишао сам на сунце и
пажљиво их прочитао. Да почнемо од Србије. Прво, Космајац је
убијен 6 марта у 7.30 изјутра. Ситуација у Србији много боља него
што смо мислили. Немачка офанзива на Топлицу пропала. Наши
одржали највећи део слободне територије. Пруга Ниш — Прокупље
прекинута још од Божића. Било је 120 наших заробљених у Нишу.
Побегли. Спасло их се преко 80. Немци стрељали 800 граћана у Нишу.
С Бугарима иде свакојако. Као појединци добри. Али кад су под
командом фашистичких официра пале села, убијају. Има их који су
прешли на нашу страну. Једном смо заробили 14 Бугара, објаснили
им зашто се боримо и пустили их кућама. То је силан утисак оста-
вило на остале бугарске војнике.
Иначе наша Партија, и поред свега што се десило, није попустила
— ни на селу. Она је у Срезу подунавском, кули Љотића, организо-
вала сељаке и кад их је 1.600 било позвано да као »стражари« иду
против нашег Кукавичког одреда к р а ј Лесковца, 800 их је одмах
одбило да поће, 650 побегло из Смедерева, а осталих 150 из Смеде-
ревске Паланке. Онда су командант Смедерева и неки »војвода по-
дунавски« кренули са жандармима. У селу Петријевцу сељаци разо-
ружали и команданта и жандарме. Љотић је затим послао Немце.
Дигло се шест села — и Немци се вратили. Иначе Космајски, Посав-
ско - тамнавски и Шумадиски одреди још су живи. Боре се херојски
између Рудника и Космаја. Убили су »војводу космајског« Никче-
вића са 35 бандита.
У Хрватској један сатник с два камиона, муницијом, митраљезом
и 10 војника изишао изван Загреба на унапред уговорено место, где
су га дочекали наши. Одреди у Славонији јаки. У Далмацији одреди
нарасли на 1.000 људи. Кад сам прочитао извештај и вратио се код
Старог, код њега седе курир Оперативног штаба Босанске Крајине и
курир из Хрватског штаба. Стигли преко наших одреда. Павелић
спрема за пролеће офанзиву против нас. Скупио је 22 пука, али
чека оружје из Немачке за 15 пукова.
Враћам се код Арсе. Он ми вели да су енглески авиони летели
V ноћи измећу 25 и 26 преко Чајнича ка Пљевљима. Бацали су летке
у којима говоре о »мајци Русији«, Недића грде, о борби и позиву
на борбу ништа. Нас нису отворено споменули. Шта треба да значи
не позивати на борбу када се из Београда и Загреба јавља о силним
концентрацијама немачких трупа према југу, када ми овде седимо
Немцима иза лећа, када можемо да задамо озбиљне ударце Хитле-
ровим комуникацијама за Блиски Исток.
Доста се исписах, већ је време за вечеру.
Фоча. — Радујемо се пролећу, а данас цео дан хладна киша.
Предвече — снег. Цео дан сам седео и читао. Дошао је Трша 5 4 из
Санџака. Вели да ситуација није рћава. Четници су јаки у Бијелом
Пољу где имају додира с црногорским четницима. Велика битка се
водила за Мојковац, где смо потукли четнике и задржали Мојковац.
У Санџаку се примећује знатно побољшање у последње време —
политички боље стојимо, отуда пораст броја бораца у одредима. У
Новој Вароши нема недићеваца из Србије. Тамо је неки капетан Вук
Калајитовић, дражиновац - недићевац, с нешто четника из Среза сје-
ничког. Стрељао је: 33 муслимана и 29 Срба.
Предвече по страшној киши долазе агит-проп екипе с терена.
Сенка, другарица Арсе Јовановића, била је близу, у селу Буновама
и држала свој први говор.
Народ осећа да је ова власт његова. Ето, дошло време за почетак
састанка, а чланова НОО нема па нема. Онда народ повиче: »Нећемо
их чекати. Није ово више по старом. Мора се на време почети.«
Поп Владо је био са Зином у Загорју код Калиновика. Тај је к р а ј
политички сасвим заостао. Још од Аустрије ту је велики гарнизон,
па околина навикла да од њега живи. Неће људи да се боре против
Италијана. Кажу: »Први су нам непријатељи усташе. Пролетерска
бригада нас је само завадила с Италијанима.« Један је чак »пар-
тизан«, али не носи звезду. Поп Влади то овако објашњава: »Видиће
Италијани дурбином да носим петокраку, па ће нам гађати село
топом!« Иначе Поп Владо крстио 18 деце, дао и прилог за сиромашни
54
Народни херој Трша - Рифат Бурџевић, један од најборбенијих студената Београдског
универзитета, секретар ОК за Санџак, заменик политкома Треће санџачке бригаде, убијен
од четника на Мањачи, северно од Мркоњићграда, у септембру 1942.
народ тога краја. Крштење у кућн у којој се налази НОО, испод
Стаљинове слике. Деца пиште, а поп их полива. Чизме, само епитра-
хиљ пребачен, за појасом му револвер.
Иначе, стање код Калиновика незадовољавајуће. Али омладина
нам је нада. Ето, Зина прича за неког Симу Кларића, младића од
17 година, претседника Омладинског савеза. Сам је написао и донео
врло добру песму у десетерцу. Показује самоиницијативу. Скупио је
два килограма чаура. Каже да је јуче држао конференцију. Он је
говорио о чврстој организацији и дисциплини, а један његов друг
о чистоћи. По повратку један сељак звао поп Владу да му опоји
гроб. И поп Владо је заостао по киши и завршио посао.
Заборавио сам на синоћну приредбу. Давала је културна екипа
Фочана. Људи се много трудили, али запевали у Народном дому
културе беговске севдалинке: »О, кадуно моја, да ти гризем усне
и образе.« Маријан је то пустио. Заљубио се, ето, усред рата у
Наду, Србијанку. Још да се пуцало у плафон, па не би знао народ јесу
ли то партизани или четници Сергија Михаиловића. Црни — Жујовић
скочио је на бину (најуспелија тачка програма) и одржао говор да ми
нећемо васпитавати нашу децу таквом врстом песама. Фочани се
збунили. И устручавали се да отпевају неколико дивних народних
песама, као: »Колика је Јахорина«. Иначе »Старац Вујадин« је био
изванредан. Предложио сам да приреде друго вече с тим истим про-
грамом, само да избаце »Усне и образе«, последице Маријанове за-
љубљености!
Фоча. — Лењин је говорио да година револуције доноси искуства
као десет година мирног развитка. Сада да објасним откуд овде
Лењина да спомињем, откуд ове реченице. Почео сам систематски
да радим. Јуче сам читао шест сати. Био сам још сабајле на Милен-
тијевом курсу. Данас сам радио четири сата. Могу рећи, богами,
да сам сажвакао четврту главу. Испунио сам обећање које сам дао
о новој години. Само ти је то страшно кад почнеш да читаш. Хтео
бих одједном хиљаду књига — и »Анти-Диринга«, и »Порекло по-
родице« и »Државу и револуцију«. Заиста никад нисам боље радио
него сада, никад ми ствари нису боље лежале. То је сасвим разум-
љиво. Пролазимо кроз бурне године. Хиљаду питања искрсава, тражи
одговоре. Рецимо, Дража је тражио да му се партизански одреди
покоре, да доћу под његову команду. Како је онда слатко читати да
у буржоаско - демократској револуцији (тип 1905) пролетаријат мора
имати руководство. Или улога сељаштва у револуцији. Око нас је
99 посто сељака.
Данас једна година као раније десет. Мозак тражи објашњења,
односно догаћаји око мене пресликани у мозгу траже своје. И зато
ми нема слаће ствари него читати . . . Много дискутујем . . . Само
правим грешке. Занео сам се читањем и занемарујем практични рад.
Ето, стражи нисам прегледао зидне новине већ осам дана. Треба
бити равномеран.
Код нас се налази један друг из Босанске Крајине. Донео је
извештај. Није рђаво у том делу Босне. Има пет одреда, добро
су наоружани и имају доста муниције. Врло лепе акције воде. Пар-
тија је тамо јача него у Источној Босни. Има знатно више радника
те јој то даје нарочиту снагу. Али правили су се пропусти. Опорту-
нистички став према четницима. Љуто нам се свети. Прилично су
јаки. Наши су почели да их требе, али то су љути Крајишници. Дају
отпор. У једном рђаво припремљеном нападу имали смо 11 мртвих
и 8 рањених. Створили смо један ударни батаљон. Он сада чисти,
па ће после ући у бригаду.
Курир који је дошао из Крајине учествовао у акцији коју сма-
трам за једну од најбољих у нашем рату: »Један вод Козарачког
батаљона, 15 другова у домобранској униформи, с командантом ба-
таљона Ратком, 55 заузео је стражару број 10 на прузи Бања Лука —
Приједор — Босански Нови и присилио стражара да позове телефо-
ном станице Сводну и Драготињу. Тако је испитано да је све у реду
с те стране. Онда су другови позвали Доњу Драготињу и Приједор.
Јављено им је да је нападнута Сводна и зато траже хитно оклопни
воз у помоћ. После два сата воз је пошао из Приједора. Успутне
станице су нас редовно извештавале о његовом кретању. Партизани
су стали уз пругу и, кад се воз приближио, чувар пруге је дао
фењером знак да воз стане. Воз је стао и партизани су почели да
ускачу у воз у коме је било 20 домобрана. У воз је ушло 10 парти-
зана с командантом. Из локомотиве су изишли домобрански официр
и војник. Машиновођа није приметио ништа сумњиво. Мећутим, два
друга, која су имала задатак да ућу у локомотиву, нису то учинила,
јер је ложач опазио у чему је ствар, затворио нагло блиндирана
врата и пуном паром појурио. У возу су козарачки партизани отпо-
чели борбу из пушака и револвера с домобранима. Погинуо је наш
десетар Милан Крњетић, а два друга су теже рањена. Посада је
савладана. Убијена су три домобрана, а остали су предали оружје.
Док је воз јурио према Приједору, говорено је домобранским вој-
ницима о циљу наше борбе. Кроз прозор су наши партизани бацили
оружје и мртвог друга. Један је партизан искочио код Доње Драго-
тиње и скупљао оружје. Бачени су и делови два тешка митраљеза
који су били монтирани у возу. Испред самог Приједора наши су
поскакали из воза. Нико се није повредио. Воз је ушао у станицу,
ложач је искочио и повикао: »Влак је пун партизана! Тај ложач је
после убијен, јер су усташе мислиле да је у вези с нама,« — заврши
курир.
Дознао сам да је стрељана у Црној Гори докторка Ружица Рип,
Олгина другарица, храбар борац. Убили су је четници код Колашина.
55 Ратко - Ивица Марушић, студеит из Бијељине, доцније командант Прве крајишке бри-
гаде, тешко рањен почетком септембра 1942 испред Бање Луке. Умро у Дринићима од рана.
ФОЧ А
ПРВА ПРОСЛАВА 27 МАРТА
Одозго на доле:
НА ОСЛОБОБЕНОЈ ТЕРИТОРИЈИ;
следеће две слике лево и десно:

ЗБОР НА ДАН 27 МАРТА 1942;
слика доле лево:

СА ЗБОРА ОДРЖАНОГ 6. АПРИЛА 1942
ПЕТОГ МАРТА 1942 ГОДИНЕ ПРЕДАО ЈЕ ДРУГ ТИТО ЗАСТАВУ КРАГУЈЕВАЧКОМ БАТАЉОНУ
П АА Л ЗАСТАВЕ ПРВОМ ЛОВНЕНСКОМ И ПЕТОМ ШУМАДИСКОМ БАТАЉОНУ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ

Б Р А П Р И Л А 1942:
„
^ А
а ^УГОВЕ ' Ш ОЛЛАЗИТЕ У ЦРНУ ГОРУ НЕ ДА БРОЈНО ПОМОГНЕТЕ
^ З , 1 У
ЦрНОЈ Г О Р И • ВЕћ АА МАНИФЕСТУЈЕТЕ ЈЕДИНСГВО НАРОДА
М
ЈУГОСЛАВИЈЕ«
РЕКАО ЈЕ ДРУГ ТИТО ПРИЛИКОМ ПРЕДАЈЕ ЗАСТАВЕ ислАВИЈ^,
Фоча. — Зина ми је тражила Дневник да препише пут и датум
нашета путешествија. То ј о ј је Стари казао још у Санџаку. Кад ми
је вратила дневник, питала ме је да ли га искрено пишем. Да ми се
нарав не поправља, праснуо бих по старом. Не знам зашто ме је то
питала, али т а ј однос између нас другова у штабу од данас је стао
на много чвршће ноге. Имали смо откако смо у овој ћелији прво
комунистичко »гледање у душу«. Ја сам отпочео са самокритиком.
Стара болест — нарав. Није само то нарав, то је брате терет (може
да се збаци!) средине у којој сам био — »Политика« а.д. — немило-
срдна капиталистичка грубост. Ја верујем да ћу се од тога излечити.
Та грубост, оно слоновско у мени, има и својих дубљих узрока.
Као дете, причала ми је Мама, дерао сам се од јутра до идућег
јутра. Није било млека код Маме, сисао сам свега два месеца, па
после на цуцлу. Једино ме је моја тетка Дара, тада девојчица од
14 година, успевала да ноћу успава. Тек после шест месеци моја баба
Нана је открила њену тајну. Дара би ми стављала коцку шећера у
салвету, замакала у ракију, па давала да сисам. Као мали јео сам
силне батине. Тата је умро кад су ми биле четири године. У рат је
он био отишао, кад ми је било 16 месеци (таман толико је и моја
Милица имала када сам ја отишао у рат 1941) и никад га нисам
видео. Дошли смо из Босне у Београд, у улицу Краља Милутина,
али Бедо се разболео, радња му је пропала, а смрти навалиле у кућу.
Прво Јован, силан младић од 15 година умро од туберкулозе, затим
Драго, 16 година, десни бек у подмлатку Б С К - а , од уремије. Про-
нели су га у сандучари, напред академци (био је питомац Војне акаде-
мије), па о н а т у ж н а в о ј н и ч к а т р у б а н а с в а к о м углу, и кроз нашу улицу.
Онда се Даница, 18 година, отровала. Волела је једног лекара, а он
није више хтео да је гледа када је чуо да је Бедо пропао и да неће
бити мираза. И најзад, тетка Златка. Опет туберкулоза. Све нас је
та болест начела, откако смо из Босне дошли у београдску равницу.
Мама добила посао у Колу Српских Сестара, у Ресавској улици 11.
Имали смо собу на тавану. Вечите батине! Тукла ме је и волела у
исти мах. Кад би јој било најгоре на мени се некако олакшавала.
Под креветом сам провео до 14 године. Ту се најлакше скријеш
— шамар те одмах не стигне. Милосрдне госпоће из управе нису ме
пуштале да се играм с ученицама (гледали су у мени мушко од 13
година), сам сам био вечито. Другове из школе нисам доводио. Нису
дале. После сам се разболео једне године од тифуса, три месеца у
болници, па друге запаљење плућа, опет неколико недеља на кли-
ници код Игњатовског. Година 1930 и 1931 нигде СКОЈ-а. И ја и
Милентије и Мома и Галогажа — сви смо такви били! Муке. Ја у
болести паднем у верско лудило. Једна часна сестра Рускиња се
стално молила к р а ј мене и говорила ми да ће ме само Бог спасти, а ја
кад сам оздравио — мислио сам да сам дужан Богу да му се молим.
Па право у Саборну цркву и удри главом о хладан камени под. А
моја Мајка да полуди. Она није веровала нити је ишла у цркву,
него је сматрала да деца сама треба да одлуче кад им буде 21
9 Дневник I
година. Једном ме је по повратку из цркве — ошамарила. Тек ме
је Америка, после матуре, освестила. Ишао сам на светски конгрес
Хришћанске заједнице младих људи и после четири месеца боравка
тамо, демонстрације гладних, свака чуда, дошао к себи. Свој изве-
штај на састанку у Хришћанској заједници почео сам: »Нема Бога«,
а мој професор веронауке Парента код кога сам увек имао петицу,
а нарочито из етике, — у сузе.
Мама прелази у Женски савез. Увек немамо пара. У Америку сам
ишао од новца који је мој покојни отац оставио од хонорара за
географску карту Југославије и поруке да то може само да се упо-
треби за путовања по свету његових синова кад сврше матуру. Увек
бриге. Одакле ћу, како ћу? Хтео сам да студирам историју, али
Мама каже да морам да радим, а за историју треба предавања посе-
ћивати. Па ме зато уписала на право. А преко веза — Владе Риб-
никара — увукла ме у »Политику« — пакао. Дању радим, понекад
и по 16 сати, а ноћу морам да студирам право. Посао ужасан.
Обилазак квартова, самоубиства, убиства. Јури, сензација. Кад про-
пустим — отказ. За прва три месеца три пута су ми хтели да откажу,
јер нисам знао да се сналазим у послу. Како ми је срце лупало
кад сам свако јутро отварао »Време«, они имају вест, а ја немам.
Сам сам водио криминалну рубрику као младић од 18 година. То је
живот пасји. Младост сам своју цедио за »Политику« а.д. Воду сам
до појаса газио у Маринковој Бари, по блату за хајдуком Митровићем
у Марковом селу Дражевцу, по бифеима морао да седим с огавним
њушкама Бреговљанином и Штерићем — само сензације. Ако их не
наћем — отказ, Мама без пара. А морала је да помаже читаву
породицу. Проклете менице. Чиновничка банка. Али истина пробија.
Мој брат Мило излази из Главњаче и први ми говори ко су кому-
нисти и зашта се боре. После долази Ааза Лилић, па Бора Глишић.
Али, нове невоље. Почињем да се гордим, она страшна самоувереност
»најбољег репортера«. Љубљана ме спасава донекле. Тамо сам 1934
постављен за главног дописника за сву Словенију. Ту више читам,
мислим. Испите све редовно полажем. После дописник из Европе.
Шаље ме Радоје Јосимовић. Чланци из Пољске, Данцига, Норвешке,
Енглеске, Француске. Веса Маслеша ме шаље у Шпанију. Носим по-
шту ПК. Шпанија ме препороћава. Враћам пошту ЦК у Београд.
После Бидо и Лола доводе код мене 1937 године друга Старога. На
добром сам путу, али четири године остављају трага. Онда 1 мај и
Велики Петак — избацују ме из »Политике« због чланка о Шпанији.
Око срца ми је мирно, иако је читав један живот уништен. Брзо
завршавам универзитет, преводим с енглеског. Радим специјалне по-
слове за ЦК. Код мене у Земуну станују Стари, Бевц, Бидо, свраћа
и Марко. Доносим пошту Димитрова.
На несрећу кад сам ушао у Партију (био је Коча присутан) нисам
живео и растао у ћелији, већ специјални послови. Сада ми је 28
година. Како се силно осећам што сам у ћелији. Отворила су ми се
плућа. Поправљам се! Бољи сам! Хоћу да будем бољи!
Од другова силан утисак је оставио Јурица. Само да ли је Зина
била искрена? Она друге критикује, а о себи мало говори? Има ли
она штогод да каже, зашто она своје срце не отвори? Али, то су
њене ствари.
Стари Чича Босић је био дирљив. Он је био жандармериски на-
редник, а симпатизер. У Ужицу је набавио кожни капут, баш као
Стари и Марко. Овде се утегне у кајишеве, очисти чизме. Свраћао
је код неке Даре, беле удовице неког пекара. Муж у заробљеништву,
а Дара има три џака скривеног белог брашна и џачић кафе. Чичи
испече погачу кад год доће. Црвени стари Босић на хиљаду мука
кад је о овоме морао да говори на партијском састанку. Устеже
се, па ништа да каже. А Зина и други навалили на њега као осице.
А Босић као неку самокритику само процеди: »Па хоће ч и ч а . . . «
Маријан скочи и рече да не треба мучити старца. Остали се не сла-
жу. Маријан се исто заљубио. У Наду из Краљевачког батаљона. Она
је инвалид, а ради као телефонисткиња преко пута нашега хотела.
Маријан као стари режисер подучава Наду како да рецитује »Ка-
стора«. И ја се овде умешао, али опет као слон. Јурица ме вуче за
руку и шапуће: »Немој да си такав, све је то људски.«
У један у ноћи завршили смо састанак. Лежем с чврстом наме-
ром да до идућег уторка будем што бољи. Свако ћу вече мислити
шта сам учинио, где сам зглајзао. Ако се не могу поправити, онда
Марксова наука није тачна. Променио сам средину, услове живота!
Стој! А јеси ли ону надградњу у себи срушио, јеси ли је расточио,
јеси ли искрен пред самим собом. Пишеш ли искрено овај дневник?
Има ли Зина право? Мислим се! Нисам, другови, роћени злочинац!
Поправићу се! Ето, седим и читам сваки дан. Данас два сата. Седим
и читам јер то волим. Ја хоћу и морам да исправим све што не ваља
у мени.
А Зина може бити искрена или не пред Партијом. То је њена
ствар. Главно је да је мени чиста савест. А што бих ја друге терао
да буду искрени. Свако је ковач своје среће. Кад тад истина се мора
сазнати.
Фоча. — После ручка одлазим с радиотелеграфистом Јозом 5 6
к р а ј Дрине. Седамо на траву. Сунце удара. Доле јури и ломата се
Дрина. »Она је као наша борба. Хуји, прескаче стење, пенуши се
и иде даље.«
Лола Рибар стигао из »уљудбе«57 у Трново. Ваљда ће ми донети
5в Јозо Буторац, радиотелеграфист, погииуо у Дрвару 25 маја 1944, приликом десанта
немачких падобранаца.
57 Кад је Иво Рибар у јануару 1942 дошао у Загреб он се прво јавио другу Владимиру
Велебиту, који је имао своју адвокатску канцеларију у улици барона Јелачића број 5. Друг
Рибар је дошао у Загреб у кожном капуту који је израћен у нашој партизанској фабрици
У Ужицу, и био је врло поносан на ту нашу творевину. У Загребу је боравио скоро три
месеца. Сутрадан по одласку из Загреба агенти усташке полиције продрли су у илегални
стан у коме је становао једно време друг Рибар. Он је заједно с Владимиром Велебитом -
- Влатком већ био на путу за Сарајево. Влатко Велебит је имао исправна документа, а Лола
Рибар лажна. Мећутим, агенти у возу брзо су прегледали документа друга Рибара, а Веле-
битова легитимација учинила им се сумњива и дуго су је загледали. С њима заједно у
купеу био је домобрански пуковник Бећир Куленовић, не слутећи с ким путује. Кад су
неке вести од куће. Дошао и Ботдан Нововић, 38 командант места из
Горажда. Код њега у Горажду један поп прави којешта. Пуна црква,
а поп усред литургије уместо да каже: »Нашег краља и государја«,
каже: »Нашег друга Тита!« Поп Владо одлази за који дан. Иначе
поп Владо ми је рекао да је измећу Борија и Миљевине видео како
сељаци, Србин и муслиман, заједно ору.
Рогатица је пред падом. Глад у њој хара. Предала се још четири
војника. Италијани бомбардовали наше положаје око Калиновика
мањим бомбама.
Фоча. — Вечерас дошли Лола и Влада Велебит из »уљудбе«. Лола
је три месеца живео као кртица — ипак седео у »Обртничкој«. 59
Јавио ми да је моја Олга у затвору. Срећне ј о ј ране. Пала приликом
спасавања Иванке Муачевић.во Иванкино дете од четири дана по-
стало илегалац. Лола ми причао како ме је »Ново време« називало
разбојником и крволоком. Иначе не знају ни ко је Црни — Живо-
тић. Његова другарица стигла у Београд. Лолина другарица с чи-
тавом породицом у логору! Јуричина — била па је пуштена. Ситу-
ација у Београду добра — само кадрова, кадрова и кадрова.
Дознајем на који је начин убијен приликом бекства из логора мој
стари друг Влада Витасовић, професор.
Пратио сам Лолу и Владу до Старог. Изгледа да нам усташе,
недићевци, Италијани и Немци спремају заједнички напад. Лепо,
само да нам је још десетак дана да макар мало буде топлије и —
да и ми за то време покажемо ко смо и шта знамо. Важно је пи-
тање иницијативе. Ако рашчистимо Борач, онда имамо широко поље
маневрисања. А то треба да буде скоро. Усташе су упале у Власе-
ницу. Домаће чете изгледа нису давале јак отпор. Да ли је то
почетак те офанзиве? Само да нам је десетак дана! Вратили смо се
после пола ноћи. Хтео сам да јавим Николишу радосну вест да му
је другарица спасена, али је спавао. Легао сам у један изјутра. Пре-
вртао сам се читав сат. Код кога је мала Милица? Рат је рат!
стигли у Сарајево дошли су иа нашу јавку код једне другарице, која их је одвела до
курира — два брата радника у једном сарајевском предграђу према Кијеву. Сутрадан ујутру
другови Рибар и Велебит с куриром мирно су изишли из града носећи безазлено боце у
рукама, као да иду у околину да набаве млека. На четири километра од града наишли су
на прву партизанску иатролу. — Горе је употребљен израз »уљудба« уместо Загреб због
конспиративности. »Уљудба« по Павелићевом изуму значи цивилизација.
58 Богдан Нововић, чиновник из Црне Горе, херојски погинуо к р а ј Клиса у Далмацији,
септембра 1943 године, као руководилац политодела Прве далматинске бригаде. Аутомобилом
је налетео на немачку заседу. Пошто је био хром, то је друг Нововић остао у аутомобилу
рекавши потпуковнику Биочићу, који је с њим био у колима, нека бежи, а он ће држати
отступницу. Биочић се стварно спасао с једним куриром, а Богдан Нововић се борио. По-
следњим метком се убио да не би жив пао непријатељу у руке.
59 У Загребу пре рата, у »Обртничкој кафани« у Илици, врло често су наши другови
одржавали састанке. Друг Тито, Кардељ и Бакарић 1939, 1940 и почетком 1941 долазили
су у ту кафану на састанке.
60 Иванку Муачевић је спасла једна наша ударна група која је продрла у Државну
болницу у Београду. Моја другарица Олга била је у вези с овом групом и помогла да се
спасавање организује. После је Олга била трипут хапшена од Специјалне полиције и
Гестапоа, ништа није признала, после чега је замењена.
Фоча. — Обишао сам с Лолом и Влатком иаше касарне где су
раније били алпинци. Нисмо могли да се нагледамо. Собе спремљене
за 500 војника. Чисто. Окречено све, па и Бадољова и Мусолинијева
слика. Кујне уређене. Купатила са шест тушева. Горе, конференција
омладинске чете. Улазимо. Сви скачу на ноге, поздрављају оштро,
војнички. На зиду »Зидне новине« и »Црна листа«! Види се, буја
политички рад. Код Ужичана исто. У трећој соби »Црвени кутак«.
Лола и Влатко задивљени. Кад би многи у »уљудби« знали да овако
партизани живе — дошли би. Заиста се можемо поносити. Чуда смо
направили ове зиме. Само добро би било да Фочу одржимо што
дуже. Али, главно је да смо створили покретне, политички чврсте,
војнички искусне одреде. Основно нам је жива снага. Зато се не
везујемо за градове по сваку цену.
Увече се вратио Марко са севера. Прича занимљиве ствари. Да
није отишао, односно да Титово нарећење није стигло, пролетерске
бригаде отишле би до Бијељине. Оне су се концентрисале на Гласин-
цу, а усташе су савладале домаће чете и заузеле Власеницу. Овај
град већ четрнаести пут мења господара. 61 Наша фочанска омладина
добро се показала. Сузе им биле у очима кад су морали да маршују
без прекида читаве дане с пролетерима, али су јуначки издржали
све напоре.
Један омладинац из јуришних батаљона с једним другом запао
у четничко гнездо. Ушао у кућу, а тамо десет четника. Није се збу-
нио, окренуо капу да му се не види звезда, мирно се поздравио и
запитао пушкомитраљесца: »Мора да си јунак кад имаш овако добро
оружје«. Четник почео да се прави важан, дозволио нашем другу да
разгледа оружје, а овај зграбио пушкомитраљез и викнуо: »Оружје
доле!« Тако је он један разоружао њих десет.
Недићевци у Србији уплашили се. Почели да евакуишу Љубовију.
Дангић и компанија се сваћали ко ће пре у чамац. Кад су се наши
појавили, један официр — недићевац, почео да прети с оне стране
Дрине: .»Показаћемо ми вама комунистима...« Прекинуо га је један
омладинац: скинуо га је са 200 метара. Недићевци, вероватно, нешто
спремају у сарадњи с Немцима и Италијанима. Концентришу се у
Руду. Офанзиву треба да отпочну 10 априла. Тако смо бар сазнали.
Иначе нам велика опасност прети од тифуса. Има само око Фоче
преко 100 случајева. И на северу се појавио. Четири Крагујевчанина
већ леже.
СУБОТА, 4 АПРИА
Фоча. — Вечерас улази у шубари, с дугим брковима, Иван Ми-
лутиновић - Милутин. Долази из Црне Горе. Изгледа да су четници
достигли своју кулминацију. Наши се реорганизују. Примениће
61 Од свих иаших градова Власеница је током рата највише прелазила из руку у руке —
48 пута. После ње, колико сам могао да утврдим, долазе Нова Варош — 43 пута, и Мркоњић
— 41 пут.
партизански начин ратовања. Оштре мере против петоколонаша.
Стварају се ударнички батаљони, који неће седети код кућа, већ
живети правим касарнским животом, само касарна је у овим нашим
условима — шума. Четници су скројили паклени план. Предложили
су Италијанима да спроведу блокаду наших крајева како би нас
глад поморила. У том су имали донекле успеха. Војска гладује.
Народ трпи и сада добија помоћ од заплењене петоколонашке хране.
Сва је тешкоћа у томе што зима у Црној Гори још траје. И око
Фоче на суседним брежуљцима још се види снег, а по планинама
га има још метар и по. Да нам је ући у зелену гору, да нам је још
једно две недеље, па бисмо сасвим друкчије говорили. Иначе дожив-
љујемо опет тешке ударце. Убијен је Будо Томовић, секретар
ПК СКОЈ - а за Црну Гору. Изгледа није се добро пазио.
Фоча. — Данас је Ускрс. Нека то буде васкрс народне слободе,
како рече поп Влада у синоћном прогласу народу српске вере. Тај
проглас је потписало пет свештеника. 62 Ту сам и ја помагао. Дан
сунчан, ведар, исти онакав као и прошлог Ускрса кад сам из рата
дошао кући — како се само Олга обрадовала!
Кренуо сам поред Дрине са Ивом Дапчевићем.вз Говорили смо о
погибији Буде Томовића. »То је био јунак да му је мало било по-
гинути«, вели Иво. »Али, и ми смо ти ћеца. Бајо Секулић, он и ја
изићемо на друм с пушкама, а Италијани пролазе. Пркосимо им
па се смијемо. Могли су нас све похватати.«
Из даљине чујемо песму. Наилази велика српска застава коју носи
један рићи див. За њим млади сељаци и сељанке. Празнична одела.
Певају партизанку. На П а з а р ш ш у огромна маса света, ваљда око
1.500 душа. Говори прво поп Влада о жртвама Србије. После њега
Арсо. Сјајно изнео каква је била генералска клика у старој Југо-
славији, како је мучки издала 6 априла. За њим Црни. Данас, после
годину дана, ми држимо збор и још колико других зборова у другим
ослобоћеним местима. После збора народ пева, игра. Омладина пре-
овлаћује. Виде се резултати досадашњег рада. Тек смо сада почели
да радимо пуном паром. Да нам је још месец дана па бисмо више
учинили. После пролазе наше јединице. Сећам се Седмог новембра
у Ужицу! Весели смо. Прошли смо зиму. У подне је и Стари с нама
на ручку. Певамо: »Шумадија гласала, пшеница је класала.« Певамо
и мислимо хоћемо ли овог лета на север, исток или запад. Као сваки
Херцеговац немам баш пријатан глас. Стари ми вели:
62 Овај проглас су потписали прота Јован Радовић, из Црквица на Пиви, члан претсед-
ништва ЦАСНО - а и члан АВНОЈ - а (у Петој офанзиви 1943 Немци су му кућу запалили,
а он је више дана провео на дну једне јаме, одакле је извучен у врло тешком стању);
Милан Даровић, прота Јовичић из Фоче и д - р Амвросије Веселиновић. У то време нису
били у Фочи, па проглас нису могли потписати: прота Јевстатије Караматијевић, прота
Јагош Симоновић, свештеник Блажо Марковић, свештеници Рувим Жугић, Видак Бракић,
Борће Калезић и многи други млаћи свештеници и богослови који су на свом терену пози-
вали народ у редове партизана за борбу против окупатора.
63 Иво Дапчевић, студент из Црне Горе, погинуо је у централној Босни 1943 године.
— Ви у Херцеговини употребљавате песму зими да растерујете
курјаке кад нападну ваше овце.
Затим се окренуо Арси и к а ж е му:
— Написаћеш сутра наредбу да се Владимиру Дедијеру забрањује
певање, осим у хоровима изнад 300 партизана.
Фоча. — Годину дана од оног страшног дана. Шетао сам се са
Владом Зечевићем и Зораном Жујовићем к р а ј Дрине. Све је напу-
пило. Само да дуне »развигор« па ће гора озеленити. Овако је било
и оног дана пре једне године. Најгоре је било у три после подне.
Олга, Милица и ја седели смо у подруму док су бомбе падале. Срећно
дете. Није ништа схватало. Само се смешкало док сам га голицао
по нози.
Фоча. — Десети број усмених новина. Скупило се преко 300 људи.
Ту су и заробљени домобрани. Један од њих је говорио, претседник
огранка Сељачке слоге, Степан, из околине Иванићграда. Доста до-
бро. Ми спремили лампе, а оно електрика синула. Први пут у Фочи.
При изласку једна жена рече: »Ови партизани чудо направише у
Фочи«. У исту дворану се враћам у осам увече. Трећи састанак
партиског актива. Милентије држи одличан реферат о раду Партије
у војсци. Развија се дискусија. Морамо изграћивати кадрове. Данас
је изишао »Пролетер« и вели да нам је пало 3.000 партијаца и 7 до
10 хиљада скојеваца. Овај трећи састанак нам је био најплоднији.
Враћамо се у хотел после један у ноћи. Арсо на телефону. Бије се
битка за Рогатицу. Четири пролетерска батаљона јуришају. Крв се
лије. Јављају да је паљба ужасна. Дуго у ноћ размишљам. Крв се
лије — оних најбољих које имамо. Отпочиње: 1942!
Фоча. — Страшан дан. Изнурен сам као мачка. Напад на Рога-
тицу пропао. Три наше чете, како изгледа Ужичког батаљона, про-
дрле у центар града. Али остали нису извршили задатак. Жртве су
знатне. Немамо још тачне извештаје. Дрински одред је имао осам
мртвих и 17 рањених. Митраљеска гнезда су нам највеће губитке
нанела. Другови ћуте. Идем с Лолом поред Дрине. За вечером два
и по сата причамо о Београду, јули — август 1941, кад смо заједно
становали. После настављам код Арсе до једанаест — опет о Бео-
граду и Србији. Како сам наиван био кад сам крајем јануара
написао да ћу за месец дана бити у Београду. Још ћемо дуго, дуго
ходати земљама Југославије. Упознаћемо сваки њен камен, па када
доћемо у Београд — гледаћемо је као свој длан. Али, прво ћемо на
запад. Разбистриће се, уосталом, ситуација ускоро!
ЧЕТВРТАК, 9 АПРИА
Фона. — У Рогатици нисмо имали велике губитке као што смо

мислили. И бригаде и мештанске чете имале су укупно до 15 мртвих.
Наши Ужичани су се јуначки понели. Продрли су у сам центар
и заузели хотел »Рогатицу« и орез. Две им се чете домобрана предале.
Наши нису могли да изведу заробл.енике, али су им однели затва-
раче од пушака. Мештанске јединице су се осредње држале. Тројица
су се сами ранили да не би ишли на јуриш; то је заостао елеменат.
Овај народ нема борбених традиција, нема сељачких устанака, као
Крајина, Невесиње. Затим, не може му се разбити она кора незнања
која му се годинама хватала. Потребно је времена. Из Херцеговине
извештај: Шест чланова Партије иије смело да изврши задатак у
Билећу. Побегли. Изведени пред суд, осућени на смрт условно и
избачени из партизанских редова. Добили нарећење да се врате у
Билеће. Извршили задатак. Убили три петоколонаша и вратили се
из блокираног града. Гаћали их из тоиова, тенкова. Примљени на-
траг у партизане, а за Партију ће се још видети.
Напад на Борач биће ускоро. Срећа што нема утврћења, јер није
за нас паметно освајати утврћене градове — Пљевља, Сјеница, Улог,
Рогатица. Немамо топова, а мало муниције. А и непријатељ је на-
учио да се утврћује, па је елеменат изненађења — изгубљен. Данас
је прави пролећни дан. Плахе кшпе. Врбе олистале. Понека шљива
и трешња већ се бели. На небу дуга. Дивно изгледа овај градић у
пролеће. Главно нам је да шума олиста. Лакше ћемо врпшти покрете.
У Црној Гори веома озбиљно. Али за који дан ће ступити наши
батаљони у пуно дејство. Само да се снег сасвим отопи!
Фоча. — Ситуација жива. Павелић данас држао говор и прети нам.
Усташе надиру на Дрину. Заузели су Милиће и Сребреницу. Не-
дићевци су убацили неке своје банде које су надрле до Дуба. Наши
спремају противудар. Десет батаљона је приправно. Неки петоко-
лонаши из Рогатичког одреда, који су до пре три недеље били
четници — пуцали нашима у лећа. Пролеће је већ у пуном јеку.
Људима се креће. Требало би гро снага бацити на запад, у Хрватску,
Крајину. Вратио се Стари. Пратили га на положај Енглези и Влатко.
Обишли су положаје код Рогатице. Наши Ужичани — хероји. Про-
дрли кроз бункере у сам град. Потрошили су свега 120 метака, а
запленили 160 метака. Неке домаће чете држале се слабо. Да нам
је упорног политичког рада, па би било сасвим друкчије. Створили
бисмо и од њих хероје као што су Ужичани.
Фоча. — Она пљачкашка недићевска банда која је продрла од
Вишеграда састоји се од 250 — 300 људи. Воде је недићевски офи-
цири и подофицири. Наше су изненадили и дошло је до борбе прса
у прса. Наши бомбаши су имали добар посао. Губитака нисмо имали.
Добро се показала Омладинска чета из Фоче. Коча и Фића врше
покрете да се ови бандити похватају. Операција ће се вероватно
сутра завршити. Није нам цил> да их отерамо већ да их уништимо.
Нека памте кад су прелазили Дрину. Напад на Борач се стално при-
према. Биће доста тешко надирати преко оних гудура Неретве, али
ће нам то чишћење терена много донети. Моћи ћемо слободно ма-
неврисати.
Много нам прави тешкоћа питање заштите с лећа, јер усташе
раде заједно са четницима попа Перишића, па нам за време напада
на Борач могу четници да ударе у позадину. Можда ће нам ти пето-
колонаши отежати напад на Борач. Уосталом видеће се. Време је
погано. Хладно и киша. Само још десетак дана да гора излиста па
ће бити трке. Надамо се да из Фоче нећемо ићи кад непријатељ
хоће, већ кад ми хоћемо. Да наставимо овде рад још који месец
учврстили бисмо цео овај крај. А после, када жетва доће — јуриш
на Србију. Вечерас смо одржали састанак ћелије: Основи марксиз-
ма. Вишак вредности. Дискусија кратка. Легли смо после пола ноћи.
Лондон јавља да су Немци похватали породице партизана и да су
нам дали рок до понедељка да се предамо. У противном биће поро-
дице стрељане. Још једна кап у мору народне крви. Тешка и болна
кап. Али човек све отрпи, не зато што је огрубео већ, напротив, што
се још више оплеменио. Ново стање, нова осећања. Само су срећни
они који свесно умиру. Највећа ми је жеља да се Олга држи
јуначки. У то не сумњам ниједног тренутка. Увек је храбра била.
И ово је лепота и величина нашег живота, нашег доба. Никад живот
није био величанственији и никад тако болан. Исплакаће се небо
док сунце сине.
Фона. — Недићевци су пребачени. Тако се завршила та њихова
офанзива. Имали су 14 мртвих, шест заробљених и велики број ра-
њених. Да лева наша колона није закаснила, односно да десна није
ишла тако брзо, све бисмо их похватали. Овако су побегли у Више-
град, код Италијана. С њима је отишла и чета Дупског батаљона.
А у борби против њих учествовала је једна чета Дринског одреда.
Недићевци су упутили писма свим бившим четничким батаљонима
да се ускоро припрема немачка казнена експедиција на Босну. Мно-
ги су се од ових батаљона повукли са свог положаја. Изгледа да је
ово нека патка, јер ТАСС доноси вест »Тајмса« да су Немци повукли
из Србије све дивизије, сем једне која стоји код Београда. Никако
не верујем да може доћи до те заједничке офанзиве на нас. Надајмо
се да ћемо Први мај провести у Фочи. То би било изванредно. Дотле
ћемо очистити Борач, спојити се с Херцеговином и имати широку
територију за маневрисање. Одбацили смо четнике попа Перишића,
тако да можемо приступити ликвидацији Борча.
Фоча. — Недићевци врбују Босанце за Србију. Хоће да их шаљу
на Источни фронт или да их »преваспитају«, па да их обрну после
против нас. На фронтовима затишје. — Отпочео сам политички курс
с Ваљевским батаљоном. Људи жељни знања. Велики хероји, али
политички нису радили у току последњих месеци. Био сам у чети
Мује Хоџића. То је један сељак муслиман, поштен, већ се седам
месеци бори против усташа. Имао је и батаљон, али му се највећи
део распао приликом јануарске офанзиве. Много воли књигу. Кад
је пролазио поред свог села код Рогатице — ископао из земље Се-
гала, Ленског, Плеханова и многе друге књиге. Нека нам он буде
командант муслиманског одреда. Још један члан нашег црно-белог
удовичког удружења — Влатко. Ухапшена му другарица у Загребу.
И Лола је умакао за длаку. Неколико дана по одласку из Загреба,
Гестапо му провалио у стан.
Фоча. — О, ужаса, јутрос снег пада! Докле ће? Санџаклије (Во-
лоћа, 64 и Војо) причају да се код њих већ био отопио, али овде га
у Фочи има већ око двадесет сантиметара дебљине. Они још веле
да се капетан Андра Петронијевић бори против четника с оне стра-
не Лима. Послали су нашег курира да се ствар провери. Све смо
приредбе отказали услед појаве пегавца. У фочанској болници има
око 30 случајева. — Увече долазе курири из Црне Горе и јављају да
тамо ситуација полази на боље. Само у Никшићком срезу створили
смо шест ударних батаљона.
Фоча. — Зима као усред јануара. Назебао сам да једва стојим.
Ишао сам јутрос на предају застава Ловћенском и Шумадиском.
Говорио је Стари, а Црни је држао заставе. »Ви одлазите у Црну
Гору не да бројно помогнете наше другове из Црне Горе, већ да
манифестујете јединство народа Југославије.« Било је дивно кад
је батаљон кренуо. Један Крагујевчанин, који је провео три месеца
с Ловћенцима, поче да плаче што мора да остане. Али је остао.
Јест' да је за плакање, али смо војска. Шумадинци полазе сутра за
Дурмитор преко Челебића.
У подне сам се видео с једним Херцеговцем. Прича ми за Милана
Шантића. Он је петоколонашка перјаница. Водио је у име Тодоровића
преговоре с Италијанима. Сада у његову кућу у Мостару долази
непријатељски командант. Кад излази на улицу прате га двојица
фашиста у црним кошуљама. С њиме су и Јевћевић и Радмило
Грћић. Чувају се. Али, мислим, да ће их ипак народна рука наћи.
С њима је и Мутимир Петковић — »судија и поручник«, како пише
у заплењеним документима. Лепо сам себе произведе. Он је у пре-
64 Народни херој Водођа - Владимир Кнежевић, потпоручник бивше југословенске војске,

командант Треће санџачке бригаде, погинуо с народним херојем другом Рифатом Бурџе-
вићем - Тршом 1942 године у Западној Босни.
говорима с Италијанима учествовао. Ти преговори показују, поред
осталог и то, да се читава реакција, односно све њене политичке
партије, ставила у службу окупатора. Ето, Петковић је био десна
рука Милана Гавриловића. Шантић је био десна рука »Српског
клуба«.
У подне долазе Крагујевчани. Од њих дознајемо да се Омладин-
ска чета из Фоче сјајно показала. »Скоро је боља од наших других
чета«, вели Дуле Кораћ. На недићевце одлично јуришала. Та пето-
колонашка војска није дала озбиљан отпор.
Прилично сам ова два дана нерасположен, јер сам направио глу-
пост у вестима. Ставио сам наслов: »Словени у свети бој против
Германа и Латина«. Тако сам записао са »Слободне Југославије«.
Шовинистичко хушкање. Морам ове вести радити много пажљивије.
Упропашћује ме новинарска брзина.
Фоча. — Мајор Атертон заједно с генералом Новаковићем напра-
вио лепо изненаћење. Отишли су ноћас у непознатом правцу, а нису
се ни опростили. Око 8.30 увече напустили су свој стан и рекли
домаћици да иду у команду. Нестанак се приметио тек јутрос. Осим
Енглеза и Новаковића, нестао је и неки поручник, Босанац, трговац
Благојевић са ћерком, и поручник Недељковић, који је дошао са
Енглезима. Горњи део града према шуми је био отворен и туда су
прошли. Оставили су све ствари, чак и радиостаницу са писмом да
је чувамо.
Данас су нас посетила два авиона. Ишла су у правцу Пљеваља.
Стигле вести да је око тог града концентрација Италијана. Мирише
нам на полазак. Када смо легли, одједном нас Марко буди и наре-
ћује: »Покрет за пола сата«. Брзо се спремамо. Сандук од 60 кила
са материјалом Агитпропа сносим доле. Када смо све доле снели,
Марко вели: »Ово је проба«. Вуци онда ствари назад. Око два сата
ноћу телефон звони: дознало се куда иду Атертон и Новаковић.
Отишли су у правцу Слатине, на пола су пута Горажде — Чајниче.
Хоће, изгледа, преко Дрине или Лима.
Јутро — почиње напад на Борач.
Фоча. — С Енглезима ствар се развезује. Новаковић је био по-
везан са неким петоколонашима убаченим у наш Јахорински одред.
Један од тих типова је покушао јуче да распусти Омладинску чету.
Позивали су људе да се повуку са положаја. Атертон и Новаковић
се налазе негде у шумама око Слатине. Приметила их је једна наша
патрола. Може да се догоди да онај разбојник Новаковић с поруч-
ником Недељковићем поубија Енглезе и узме им паре.
После дугог хладног времена мало се сунце појављује. Вечерас
смо имали дискусију о дијалектици. Референт Јурица. Добро је го-
ворио. Испунио сам реч коју сам дао о новој години. Научио сам и
схватио четврту главу »Историје«.
Фоча. — Ноћас стигао први извештај из Борча. До три после
подне заузето је пола Борча. Ми смо имали 8 мртвих и 28 рањених.
Усташе 30 мртвих. Жестока борба. Цео дан смо очекивали нове
вести.
Био сам данас код Ваљеваца, тема: Прва глава »Историје«. После
одмах код радника: »Економски развитак друштва«.
Црни ми чита извештаје из Б.Х. Усташе и културбундовци пре-
дузимају офанзиву од Олова. Обучени су у немачке униформе. У
Тузли концентрација војника у немачким униформама. Дангић са
Немцима стално преговара. Није искључено да ови типови продру у
правцу Рогатице. Темпо на Озрену. Вели да се може основати одмах
Трећа пролетерска бригада. Стално предлаже продор до Мајевице.
После вечере стиже други извештај из Борча. Уствари послат
је три сата пре првог. Усташе дају жесток отпор. Кућа по кућа се
осваја. Концентрисани су на више брда. Калиновички одред ступио
у борбу тек у десет и по.
Данас сам видео Вељка из штаба Друге пролетерске. Био је капе-
тан у војсци пре рата. Скоро је година дана како смо се састали
код цркве к р а ј игралишта БСК - а. Требало је да поће са мном.
Заказали смо састанак сутра у осам. Мећутим, Немци су тог јутра
скратили полициски час до седам. И тек смо се видели у Фочи. У
Београду нас је повезао покојни Буро Стругар. Вељко је имао дру-
гарицу. Питао ме је шта да ради с њом: повео је у одред, а Дража
је стрељао код Љига, заједно с Олгом Јојић, 15 другарица и 17
другова. Шта ли је с мојом Олгом? Шта ли је с малом Милицом?
Рат је рат! Читав народ трпи!
Фоча. — Борач је коначно пао. Нисмо добили још званичну вест,
али потврде стижу са две стране. Борба је била тешка. Један део
усташа је побегао низ Неретву. Политком једне чете, учитељ Нешић,
Јагодинац, озлећен у 10 сати пре подне првог дана напада, вратио се
у Фочу. Вели да је сав Борач у пламену. Силна стока заплењена.
Масла и меда много. Воћа Борчана ухваћен жив у Шиповици. Био
је сав у срми херцеговачко - босанској. Вели да је Борач много смр-
део. Огромну стоку су напљачкали. Читава брда ћубрета испред
сваке куће. Босанске снаге ушле су у борбу са закашњењем од сат
и по. Водили су их неки муслимани па их намерно завели. Наше
снаге су биле дочекане митраљезима. Тако је уништен Борач, страх
и трепет народа овога краја.
Био сам код Старог. Каже да се морамо боље хранити. Овај јечам
просто клија човеку из трбуха. А чекају нас велики маршеви, велики
покрети. Треба скупити снаге. Ми се нисмо покретали већ три ме-
сеца. У вези с овим разговором организовали смо мало гимнастике
— футбала десет минута. После смо се бацали камена с рамена.
Човек се већ мало боље осећа. Само штета што не може човек да
се прописно наједе.
Фоча. — Усташе у заједници с културбундовцима предузимају
јаку офанзиву ка Романији и Гласинцу. Мештанске чете слабо се
боре. Пустили непријатеља без отпора у Кнежину. Нагрижене су
те јединице четничко - петоколонашком пропагандом. Онај тип гене-
рал Новаковић такоће покушавао да направи пуч, да преведе на
своју страну Јахорински одред. Читава провала. Крцун и Јурица се
вратили без бегунаца. Мирно очекујемо велику пролећну трку. Се-
дим у Арсиној соби. Ево сада Арсо, Коча и Лола дискутују како
да дочекају усташку офанзиву. Мораш их зауставити, односно, пру-
жати отпор, а немаш муниције. Арсо увића тешкоће: немаш муни-
ције, немаш хране, временске прилике за маршеве рћаве, а политички
овај к р а ј заостао. Коча вели да му овај план личи на Ужице. Сувише
растурамо наше јединице. Он би хтео да све јединице скупи на левој
обали Дрине. Тако бисмо могли да направимо неку офанзиву и да
запленимо муниције и оружја. Црни се не слаже с Кочом. Вели
да се планови не могу правити као на паради, већ према датим
условима. Арсо покушава да наће средину. Вели да би сектор измећу
Горажда и Ораховице требало да брани — једна дивизија — по
правилима југословенске војске. Наравно, у нашим условима ствар
се мора друкчије поставити. Тако траје та дискусија. Расположење,
чврста партизанска ведрина, вера у победу јака.
У овом тренутку звони телефон и јавља командант Краљевачког
батаљона, Јакшић, с Јахорине, да су усташке и културбундовске
снаге заузеле положаје, које смо ми морали да поседнемо код Бого-
вића. Један део Чворске чете прешао на страну четника, а остали
напустили положај. То је с оне стране пруге. Усташко - немачка ко-
лона иде од Пала на исток. Арсо пристаје да пребаци један батаљон
Аруге бригаде од Месића до Бара. Јавља се Кушић, комесар Д Р У г е
пролетерске бригаде. Арсо му саопштава план. Треба се скупити на
згодном терену и задати непријатељу јак ударац. Треба скренути
у лево, док би Коча ишао с оне стране Д р и н е .
Открили су ме да пишем! Морам да прочитам шта сам написао.
Смеју се. Заборавио сам да додам једну Лолину духовитост: »Наш
положај је дијалектички: мораш да браниш, а не можеш, — мораш
да пуцаш, а не можеш, јер немаш муниције«.
Данас смо заказали утакмицу с Ваљевцима. Играли су: Црни,
Арсо, Лола, Коча. Јуче је Београдски батаљон тукао Црногорски у
Горажду са 2 : 0 . Партизанска посла. Играли смо с Ваљевцима на
аеродрому к р а ј Неотине. Изгубили смо са 6 : 3. Зеленило. Брежуљци
у цвету, а на вишим врховима још снег. Код нас су најбољи били
Коча Поповић, командант Пролетерске, Црни, Арсо, начелник штаба,
и Лола. Ја сам дао први гол после успешне комбинације с Миленти-
јем и Арсом. У горњи десни угао. Марко је играо халфа само једно
полувреме. Окупило се народа. Веселе се. Кад Штаб игра, није
ситуација тешка. Мртви уморни дошли смо у хотел.
Крцун пронашао једног муслимана који се крио од четника у
рупи под земљом пуна четири месеца. Рупу је ископао у штали. Кад
је у њу ушао имао је 105 кила, а сада 75! Тај се муслиман сам јавио
кад је чуо да је ту Мујо Хоџић. Затичемо чика Ристу Стефановића.
Вратио се са састанка НОО у Чајничу и Горажду. Вели да је народ
задовољан. »Нико нам није тако учинио и помогао као ви. Донели
сте нам слободу.« Увелико се води кампања за сетву. Делимо народу
шалитру за наћубривање.
Опет сам читао Кочи и Лоли данашњи дан. Траже да упишем
прецизно нека места на Јахорини. »Тако ти бележиш историју!«, вели
ми Коча у шали.
Сада слушамо радио. Музика! Пролеће 1942!
Фоча. — Данас пре подне стигао је званичан извештај о паду
Борча. Акција је добро изведена, само петоколонаши из доброво-
љачког батаљона знатно отежали ствар. Нису заузели једну косу
при нападу на Мједеник, тако да су најбољи херцеговачки одреди
под ватром тешких митраљеза морали да га заузимају. Ту је пало
28 другова, али Мједеник је заузет уз трећи јуриш.®5 Херцеговци
траже да се петоколонаши из Обља стрељају. Они су исто тако про-
пустили да задрже Борчане тако да их је око 1.200 са женама и
децом умакло, поневши собом тешка оружја. Погинуло је 180 Бор-
чана. Толико је лешева наћено. Ми смо имали 44 мртва и 89 рањених.
Заплењено је 150 пушака, четири вагона жита, 1.500 говеда, 5.000
оваца, ћилимова »да се пола Фоче прекрије«.
У подне је дошао Страјо Кочовић, командант Фочанског одреда.
Похвалио је један батаљон Друге пролетерске и Херцеговце. Вели
да је у борбама сав Борач спаљен. Ни кукавица у њему не би могла
гнездо да свије. Борчани су знали за напад, али нису знали за час
напада. Када смо ударили почели су псовати и викати: »Ха, пет-
м е т к о в и ћ и ! « б б Једна Борчанка вели да су они били таква сила да
им нико ништа не може сем Хитлера и Мусолинија. Страјо тврди
да је у неким кућама нашао наше летке које смо слали Борчанима
да не кољу више народ. За време ручка дошао је Иво Дапчевић. Он
је бацачем тукао Шиповицу. Други хитац је погодио у жандарме-
риску касарну. После су се предали. Воћа Борчана поздравио је са:
»Смрт фашизму!« Добио је своје. Недалеко од Борча у једном селу
усташе су поклале око 150 душа. Наши су у шталама нашли руке
неке деце. Иво хвали Херцеговце и Пивљане. Јуришали су херојски.
Из једне куће у Шиповици испаљено је 10.000 метака пре него што
су се предали. Ухватили су једног старог муслимана с пушком.
85 У нападу на Мједеннк тешко је рањен Дукица Граовац, сељак из околине Невесиња,

командант одреда Северне Херцеговине, један од највећих херцеговачких јунака, који је
крајем јуна 1941 јуришао на Невесиње с покликом: »Живела Русија!« Иако је био рањен,
Дукица није напустио положај, већ је остао са својим борцима. Није могао да их води на
Јуриш, јер Ј'е рањен у ногу. Кад је наишао на оваЈ' положај Владо Шегрт, он је повео
један вод на јуриш, продро у бункере, и наЈ'важнији усташки положај био је савладан.
66 Наши борци у овом периоду рата на овом сектору нису имали муниције. Сваки
се метак штедео. Један део партизана имао је свега по пет метака, па су нас усташе
и четници звали »петметковићи«.
Ухватили су једну стару булу с пушком. Вели да је оружје случајно
нашла. Борчани су чудни људи — сиромашни, а обично је сваки
имао по четири - пет жена. Тако паде и то усташко гнездо. Политички
смо силно добили, а и војнички. Само петоколонаши то користе
у своје сврхе. Великосрби ликују и смеју се муслиманима. То има
одјека и међу омладинцима у Фочи. На једном састанку Фаик 6 7
вели: »Није се нашло плена онолико колико се мислило.« А једна
Српкиња одговара иза угла: »Бога ми остаде 200 усташа мртвих.«
Морао сам да им скренем пажњу да је то неправилно. Важно је да
се ова мржња не огледа међу радницима. Лола је написао добар
летак о овом питању. Подвукао је да је акција на Борач оличење
јединства наших народа у борби против окупатора и његових слугу.
Тако прође данашњи дан. Ишао сам код Ваљеваца и држао им курс
из Историје. Прво смо се завитлавали због оног 6 : 3, а после сам их
ја узео на миндрац — постављао им шкакљива питања из друге
главе.
Фоча. — Буран дан. Не знаш просто одакле да почнеш. Око 11.30
јављају из Горажда да лете неки авиони према нама. Долази једна
крнтија — Бреге XIX. Црни, Арсо и ја гледамо га с прозора. »Сандук«
прави окрет и одлази. Утом звони телефон. Јављају с Ковача да су
Италијани у јачини четири до пет хиљада војника кренули из Пље-
ваља. Прешли су Бољаниће. Тек што је та вест примљена, долази
нам један усташки бомбардер. Прави круг над Фочом и баца —
не бомбе — већ неке летке. У подне читамо летке о »подокретној
братви«, то јест о субверзивним елементима. Ту је и неки проглас
Павелића неком његовом сабору са свим могућим титулама и, најзад,
Павелићев чланак о Босни — да је Босна још у млаће камено доба
гравитирала према западу. Слатко смо се смејали тим глупостима.
После подне се развија ситуација врло живо. Прво стижу вести
са северног сектора. Четници су издали летак у коме извештавају
народ, да су Вишеградски и Рогатички срез припали усташама, по
нарећењу Немаца, и позивају Србе да прећу у Србију. Оне мештан-
ске чете, које су се навукле на танак лед, Италијани су разоружали
у Вишеграду и дали им белу траку око руке. Сада остале чете
куме и моле да се даље боримо и да их не остављамо. Увидели су
да је Недић издајник. Боље икад него никад. Што се тиче развоја
ситуације Лола ми у перо диктира:
»С обзиром на промену ситуације измењен је распоред наших снага.

На десној обали Дрине дејствоваће два батаљона II и један (Шумадиски)
I бригаде, са санџачким снагама и неким мештанским деловима, све под
командом штаба II Пр. бригаде. У току ноћи извршиће се пребацивање
трупа. Њихов је задатак да униште неку од италијанских колона и доћу
до плијена — јер нам недостаје муниције. У случају да Италијани продру
у Чајниче и Горажде, ове снаге имају да дејствују на њих партизански. —
67
Друг Фаик Хуспаић ступио је касније у партизане, у Муслиманску бригаду, која је
оперисала око Сарајева, и погинуо је крајем 1942 године.
ДЕО ЛОЛИНОГ ИЗВЕШТАЈЛ
ФАКСИМИЛ ОРИГИНАЛНОГ РУКОПИСА ИЗ ДНЕВНИКА
На левој обали Дриие остаје гро јединица 1 и 2 батаљона II Бригаде под

командом Коче. Заједно с мештанским снагама оне ће до даљег држати
фронт према Немцима, усташама и Италијанима, који се концентришу у
Сарајеву према Требевићу. Очевидно се припрема и почиње већа офанзива
на нас — она ће проћи као и раније! У Горажду се спрема бацање мос-
това у ваздух. Сутра је други дан битке на сектору Чајниче.«
Д а к л е , о в а к о изгледа в о ј н а с и т у а ц и ј а . Арсо з о в е т е л е ф о н о м Во-
лоћу, к о м а н д а н т а Санџачке бригаде и д а ј е му детаљна упутства о
р а с п о р е д у снага. Веза слаба; ј е д в а се споразумеше. П о с л е Арсо зове
Кочу. И њ е м у д а ј е упутства. У т о к у д а н а ш њ е г д а н а н а ш и нису д а в а л и
богзна к а к а в отпор услед н е д о с т а т к а м у н и ц и ј е , а л и с е с п р е м а ј у д а
изненадно ударе. 0 и т а л и ј а н с к о ј о ф а н з и в и Арсо и з ј а в љ у ј е :
»Италијани су се дуго спремали за ову офанзиву — читав месец дана.

Довели су гарнизоне из Бијелог Поља и Бродарева. Војници су им по овој
хладноћи спавали у шаторима у Пљевљима. Они су кренули у два правца.
Од Пљеваља ка Чајничу и од Вишеграда ка Чајничу. Подигли су понтон-
ски мост код Стрлица на Лиму, а дотле су дошли возом. Они припремају
офанзиву од Сарајева ка Трнову и спремају испад из Калиновика. Рачу-
нам да у оба правца има око 5.000 Италијана. Они иду кукавички, врло
опрезно иако ми на линији Пљевља — Чајниче имамо врло мале снаге.
Наши људи су скоро без муниције. Војник има 5 До 25 метака. Италијани
су отпочели офанзиву тек пошто су се четници борили с нама више од
два месеца. Савладали смо их, али смо муницију истрошили. У ноћи из-
мећу 23 и 24 наши ће извршити ноћни напад на италијанско лево крило.
Мало муниције имамо, па искључиво морамо да вршимо ноћне нападе.«
Н о ћ а с смо послали ј е д а н део х а р т и ј е у магацин у Ш ћ е п а н Поље.

ДОБРОСАВ ЈЕВБЕВИБ, ГААВНА ВЕЗА ДРАЖИНИХ ЧЕТНИКА И ШТАБА ДРУГЕ ИТААИЈАНСКЕ
АРМИЈЕ (други с лева); КАПЕТАН САААТИЕ (трећи с лева); ПЕТАР БАКОВИН (у кошуљи,
с ремеником преко грудн); МИЛАН ШАНТИЕ (с апаратом о појасу); ВИДАЧЕВИЕ (на крају десно).
У СРЕДИНИ, С ШУБАРОМ И ЧЕТНИЧКОМ КОКАРДОМ, У БЕЛОЈ КОШУЉИ И ШУМАДИСКОМ
КОПОРАНУ ЈЕ ЕНГЛЕСКИ КАПЕТАН ХАДЗОН
НА ПОЛЕБИНИ СНИМКА ЛЕВО, КОЈИ ЈЕ

НАБЕН КОД ЈЕДНОГ УБИЈЕНОГ ИТАЛИ-
ЈАНСКОГ ОФИЦИРА, БИО ЈЕ ИСПИСАН
ОВАЈ ТЕКСТ КОЈИ У ПРЕВОДУ ГЛАСИ;
»Командант добровољачке антикомунистич-
ке милиције са својим штабом и групом
радозналаца — Јабланица октобра 42«
ЧЕТНИЦИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИБА У ДРУШТВУ

ИТАЛИЈАНА УОЧИ ПОЛАСКА НА ПОКОЉ У ПРОЗОР,
ОКТОБРА 1942. Седе с лева на десно: ДОБРОСАВ
ЈЕВБЕВИБ, капетан САЛАТИБ, италијански комаи-
дант Михаиловићевих одреда за Источну Босну и
Херцеговину и ПЕТАР БАБОВИВ
СЕРГИЈЕ МИХАИЛОВИН, ВОЈВОДА ДРАЖЕ

ЧЕТНИЦИ МИХАИЛОВИНА, УБИЈЕН 4 АПРИЛА 1942.
(Снимак из »Новог времена« од 3 априла 1943,
И ИТАЛИЈАНИ на дан годишњице његове смрти)
ПОЛАЗАК НА МАСОВНН ЗБОР У ФОЧИ, НА УСКРС 6 АПРИЛА 1942: ИВАН - ЛОЛА РИБАР (у средини у кратком
белом капуту), десно од њега: АЛЕКСАНДАР РАНКОВИН, ИВАН МИЛУТИНОВИЕ, ДРУГ ТИТО
И БРИТАНСКИ ОФИЦИР ТЕРЕНС АТЕРТОН
УЧЕСНИЦЕ НА ЗБОРУ ЖЕНА У ФОЧИ, ПРОЛЕБА 1942.

(Цртао Војо Димитријевић у сам Дневник)
Фоча. — Од оне утакмице добио сам трозницу мишића. Ситуација
на фронту следећа: Камиони подбацили. 68 Пребацили свега један ба-
таљон, други сада пребацују. Ипак ће, изгледа, стићи за ноћну ак-
цију. Црни око десет часова рече да се Чајниче више не јавља. Али
око 11 и по из Миљена заменик команданта Друге бригаде Љубо
Бурић јавља да Чајниче није пало, већ да је неки паникер пре вре-
мена порушио телефонску централу. Стари поручује да се та кука-
вица стреља.
За време ручка весело! Сви осећају да ћемо скоро да кренемо —
можда у Србију. Певамо сви заједно. Почело се од »Шумадије наше
дике«. Кад смо ручали, посетила нас два авиона. Извићачка. Лете
много високо. До два и по никаквих промена. Коча јавља да на Гла-
синцу Немци и усташе пале сва села, уколико раније нису попаљена.
У нашем друштву чудно расположење. Осећамо да нећемо још дуго
остати. Неће више бити чаршава, кревета и виљушака. Опет парти-
зански начин ратовања и живота. Где ли ћемо бити за месец дана?
Сигурно на сваком другом месту само не у Фочи! Можда у Србији,
а можда у Хрватској? И један и други пут привлачан. У један сат
сам послао резерве хартије за Шћепан Поље. У три се појављују
наши радиотелеграфисти из Горажда, бледи као смрт. За њима на-
валио народ. Бежанија. Црни доводи ствари у ред. Враћа све бе-
гунце натраг у Горажде. Чајниче је пало око четири сата. Италијани
ће направити велику грешку ако поћу према Горажду. Ударе ли на
Фочу из Чајнича, то ће бити већ друга ствар. Арсо претпоставља
да ће се одмарати д в а - т р и дана у Чајничу, па онда поћи даље у
напад. А дотле може свашта бити.
Вечерас су стигле добре вести из Црне Горе. Пораз четника у
Никшићкој жупи је страховит. Имали су преко 300 мртвих, зароб-
љених и рањених. Алал им вера!
Вечерас на састанку партиске ћелије примили смо за члана дру-
га X. Био је необично узбућен. Заиста је дирљиво било. Заслужио је.
Поделили смо посао за случај покрета. Основна ствар је да се пар-
тиска ћелија чешће састаје. Морамо да заведемо оштру војничку
дисциплину у покрету. Одлучујемо да се сутра д р ж и редовни радни
партиски састанак. Мораћу спремити реферат о империјализму,
углавном његове политичке карактеристике, а не економске. По по-
вратку са састанка Црни нам саопштава новости: Коча јавља да
Чајниче још није пало, код Горажда су дигнута сва три моста у
вв у Фочи и Горажду заилеиили смо неколико камиона које смо прерадили у нашој
радионици у Броду на Дрини, на »саугас«, тако да су редовно одржавали саобраћај на
нашој ослобоћеној територији, где су била два главна друма: Фоча — Јелашац у правцу
Калиновика, и други: Брод — Фоча — Устиколина — Горажде. Иначе, постојао је и пар-
тизански воз који је саобраћао на линији Фоча — Горажде. Воз је имао свој ред вожње
и полазио је у минуту тачно. Кондуктер у томе возу био је један стари абаџиски радник чз
Крагујевца, чика Пера, звани «Брко«. Он би прегледао карте и пропуснице путницима
у возу, а затим би ишао од вагона до вагона и држао конференције. Обично би тумачио
поједине чланке из »Борца« или »Вести«. Чика Пера је био кондуктер и другог парти-
запског воза у Крајини, крајем 1942 године. Изгледа да се чика Пера није вратио из рата
у Крагујевац. Нестао је у Петој офанзиви. Једна ћерка му је погинула 1942 године.
10 Дневник I
ваздух; Немци и усташе иду правцем Понор — Реновица; Раде Ха-
мовић, командант Калиновичког одреда, направио ред у Фочанском
одреду. За саботажу код Борча, пуштање усташа да побегну, стрељао
је 13 командира и водника из миљевинских чета. Били су повезани
с попом Перипшћем. Бандити су певали код Мједеника на Борчу и
нису хтели да нападају, па је зато ту пало 28 Херцеговаца и 44 их
је рањено.
Слава вам другови. Бандити су платили своје.
Фоча. — С обзиром на брзину развоја догаћаја отсад ћу дневник
водити свака три сата:
9 часова. — Кад је требало да почнем писати у 9 часова — ухва-
тила ме маларија. У подне сам свратио до Јурице и случајно нашао
лекове против маларије које ми је спремила Олга још јула 1941.
Јурица их носи стално од Ужица. И баш данас то да наћем. Лежао
сам све до 11 увече. Другови седели код мене — певали.
Ситуација на фронту отприлике оваква: Италијани су заузели
Чајниче. Затим су кренули према Горажду. Појавили су се на котама
изнад града. Ми смо сва три моста потпуно срушили. На десној обали
Дрине запалили смо станицу и још неке зграде. Треба уништити све
што може непријатељу да користи. Опет је било неке панике у
Горажду. Радиотелеграфисти по други пут враћени свечано натраг.
На северу Немци и усташе иду широким фронтом ка Понору и Ме-
сићима. Иду врло споро. Наши су дигли и мост код Устипраче. Опет
су се шетали усташки авиони. Изгледа да Италијани шаљу лажне
извештаје, па су усташе бомбардовале Шћепан Поље, мислећи ваљда
да је тамо већ стигла наша заштитница. Од двадесет бомби шест
није експлодирало. Штета није била никаква. — Наши код Праче
опалили из топа неколико метака на град. Направила се узбуна у
непријатељском гарнизону. Арсо је отишао у Горажде. Сада расте
све више убећење да ћемо Први м а ј дочекати у Фочи. Лепо би то
било. Таман би шума сасвим зазеленила.
Фоча. — Придигао сам се. Ватра је попустила — 37,4. Новости с
фронтова нема. Само је Гојко Крезовић извршио издају. Он се налази
на планини Козари, северозападно од Чајнича. Лишио је слободе
Милосава Милосављевића из Ваљевског одреда и још неке другове.
Иначе се његов одред распао. Остао је само са 90 људи. У 10.05
узбуна. Лети авион ка Шћепан Пољу. После десет минута се јавља
да је тучено Шћепан Поље. Бачен је велики број бомби. Погоћене
су две муслиманске куће једног села прекопута Таре. Гаћали су и
мост, али га нису погодили. Има велики број неексплодираних бомби.
У 10.35 нова узбуна. Тукли Баре. Прелеће »Бреге«. Иде на Шћепан
Поље. Седимо у Милентијевој канцеларији, Црни обавештава Шћепан
Поље да долази авион, али изгледа да су се сви склонили.
2 часа. — Једно су лнчна убеђења а друго је објективна ситу-
ација. Елетасз јавља да су Италијани с десне стране Дрине, то јест
с наше стране, пошли уз Дрину, то јест према нама. Али од Горажда
пут води пет километара поред Дрине пре него што заокрене према
Чајничу. Уосталом за с а т - д в а знаће се куда иду. — Крезовић је
имао недићевске уговорене знаке за предају. Четири његова човека
су прешла код Устиколине. Сада ће бити доведени на саслушање
у Фочу. — Од Друге бригаде нема никаквих вести. Ваљда нам неће
умесити такав колач да се морамо повлачити из Фоче.
8.15 часова. — Коча и Арсо се јављају из Мравињца. Нешто више

од батаљона Италијана налази се у логору к р а ј неке шумице на
два километра од Горажда. Изненадили су се кад су видели да су
мостови порушени. Било је и припуцавања. Ноћас се чује песма
»О соле мио!« и види се ватра. Изгледа да ће бити ноћас борбе с тим
логором. Италијани су слали патроле на 5 километара уз Дрину према
Фочи.
На северном фронту ситуација се компликује. Нешковић и Косо-
рић, четничке воће, стигли су са 600 људи код Месића и држе се
колебљиво. Према њима је наш Београдски батаљон заузео опрезан
став. Немци и усташе су дошли до Градине с оне стране Праче.
Тукли су топовима и авионима Баре, јер им је онај наш топ напра-
вио много збрке.
Крезовић је пустио наше људе, каже да је погрешио, јавља се
нашој команди и сада је са тридесетак људи у своме селу. 70
Друга бригада се јавила. Прегруписавала је снаге и вели да ће
прећи у напад. Телефониста у Горажду прислушкује разговор Ита-
лијана: неки поручник — тененте — јавља генералу у Пљевљима
да су допрли до Горажда, али да су мостови порушени.
Фоча. — 5.30 часова: Навикао сам рано да устајем, па одмах узи-
мам перо и пишем. У другој соби Црни разговара с Арсом. Одлазим
до њих. Распоред трупа је урећен. Штаб Прве пролетерске бригаде
јавља да се налази на новом месту. Арсо прима вест да неки мусли-
мани већ око Мравињца излазе и чекају — Италијане. Предлажем
Црном да данас дамо приредбу. Пегавци су отишли, нема опасности
од заразе, а морално би силно деловало. Црни се слаже. — С фрон-
това ништа ново. Само четнички команданти, Нешковић и Косорић,
пали у очајање и траже нашу команду. Примамо. Само гаранције.
Заједнички оперативни штаб — јединство команде.
«8 Стево Елета био је у прво време четиик; када је Дангић почео да сараћује с оку-
патором прешао је у нашу војску. Био је почетком 1942 члан Оперативног штаба за
Источну Босну. Погинуо је храбро крајем 1943.
70 Крезовић је отада стално остао у нашој војсци и јуначки је погинуо у борби с

Немцима код Чајнича, крајем 1943 године, у Шестој офанзиви.
16 часова. — Ноћас су наши отворили ватру с два пушкомитра-
љеза на Италијане код Горажда. Било је панике. Санџачки штаб
јавља да има три батаљона на расположењу, али још нема извештаја
шта су учинили. Доле, у Санџаку, код Бијелог Поља, наши су потукли
четнике. Имали су преко 40 мртвих. Ми 6. Погинула су нам два
команданта батаљона. Први је друг Милован Јелић, члан КПЈ. Њега
је заменио Миливоје Томовић, бивши жандармериски поручник, али
је погинуо сутрадан.
Италијани су приликом напада на Чајниче имали с десне стране
усташе које су починиле ужасне злочине. Силовали су жене, децу.
У Боблећи пустош оставили. Претседника НОО спалили живог. Чет-
ници су били на левом италијанском крилу и правили слична недела.
Силом су мобилисали народ у четнике. Од Челебића јављају да су
два црногорска батаљона извршила препад код Пљеваља. Послали
смо извиднице да видимо који су то батаљони.
Усташки авиони опет су тукли Шћепан Поље. Једна већа бомба
пала је поред самог моста, али га није погодила.
22 часа. — У граду је прилично узбудљива атмосфера. Усташки

и четнички елементи дигли главу. Ето, мајстор из кројачке радиони-
це, кад му један наш друг вели да ће се партизани, иако оду, опет
вратити, додаје: »За сто година!« У сврху подизања морала прире-
дили смо данас футбалску утакмицу с Ваљевцима. Још пре подне
смо Зоран Жујовић и ја с четом пионира направили стативе на
игралишту и набавили футбал. Било је много публике. Наш тим је
био овакав: Мика (келнер), 7 1 Јурица Рибар, Крцун Пенезић, Корча-
гин,72 Влатко Велебит, Војо Димитријевић, сликар, Арсо, ја, Лола,
Црни и Милентије. Победили смо са 4 : 0 ( 1 : 0 ) . Код нас најбоља
халфлинија. У навали најбољи Милентије, док је играо. Ја сам био
слабији него обично. У првом минуту поп Владо, бек Ваљеваца, по-
ломио мене и Лолу. Голове су дали Црни два и ја два. Дошао Тито
на утакмицу и сликао нас, баш кад је Црни дао гол.
Увече била приредба Крагујевчана. Углавном добра, иако дуга-
чка. Фочана није било, сем омладинаца. Један партизан — Бата Ја-
њић, из села Грошнице к р а ј Крагујевца, написао је песму »Поздрав
завичају« која се свима допала:
71 Остао у Фочи.
72 Корчагин - Мића Јовановић, пре рата обућарски радник у Крагујевцу, у Фочи је

био курир у Врховном штабу. Неколико пута рањаван у борбама. Он је у лето 1941 године
извршио једну од првих акција у Крагујевцу. Немци су усред града поставили једну
мапу Источног фронта и обележавали надирање хитлероваца у Совјетски Савез. Географ-
ска карта је била изложена на једној великој дасци и чувао је немачки војник. Мића
Корчагин с још неколико другова полио је карту бензином, запалио и побегао. Немац
је пуцао и ранио једну девојку. Мића је касније у Крагујевачком одреду добио назив
Корчагин, по главном јунаку у роману Островског »Како се калио челик«. Ту књигу је
сваки партизан у првим данима читао. Име Корчагин давано је само најбољим борцима.
Било је случајева да су се неки другови с именом Корчагин показивали касније слабије
У акцијама, па је чета доносила одлуку да им се одузме назив Корчагин.
Ласте ласте птице драге, Реците им тада свима,
Кад би само хтеле, Да вас шаљу из даљина
Ђи би брзо, врло брзо Храбри борци, браћа њина,
До Србије одлетеле. Непријатељ оковима.
А кад тамо ви стигнете Кажите им да је близу

У завичај тај наш леп, Дан кад ћемо тамо доћи
Окупите око себе Са заставом слободарском
Радни народ, поштен свет. Кроз њихова села проћи.
Страха, глади неће бити,

Ми ћемо их отклонити,
И чућете са свих страна
Громку песму партизана.
24 часа. — Јавља се хитно Трново да је данас предвече стигао из

Касиндола наредник жандармериске станице у Тилави — Хрват, и
саопштио да ће у току данашњег дана (то јест 26 априла) усташе
ударити заједно с Немцима. Наредник је био у припитом стању. Ипак
могу његове информације да буду тачне. Италијани су концентрисали
у Сарајевском Пољу око 15.000 људи. Офанзива из овог правца
могла би нам изменити планове.
•
Ноћас Стари рече да је умро од пегавца Слободан Принцип-
- »Сељо«. Разболео се око Власенице па су га наши носили све до
Бастаса. Јунак је то био. Сећам га се још из Београда. Био је неве-
роватно борбен. Песницом је сваљивао полициске писаре и жандар-
ме кад су нас нападали у Београду за време демонстрација. У устан-
ку се одлично показао. Био је командант Оперативног штаба за
Источну Босну. Главна му је одлика: храброст и скромност. Родом
из Хаџића, к р а ј Сарајева. Синовац је Гаврила Принципа. Нестао је
још један ћак Београдског универзитета. Мало их је остало у Босни.
После Бушатлије, ово је најтежи губитак.
Фоча. — 16 часова: С главних фронтова нема ништа ново. Наши
су постигли у Херцеговини једну велику победу. 1.500 Италијана,
по плану опште италијанске офанзиве, напали су нас из Невесиња у
правцу Улога, то јест хтели су да ударе с лећа нашим јединицама.
Наши су их дочекали и већ два дана воде се жестоке борбе. Само
једна чета Ударног херцеговачког батаљона заробила је 93 Италија-
на, убила око 200, запленила 150 пушака, два тешка митраљеза,
девет пушкомитраљеза, неколико бацача и доста муниције. ИталијанИ
стално бомбардују наша села. Синоћ су разрупшли село Л>убовиће.
У Борчу је наћено шест вагона жита. Све је то у реду пренесено.
Стоке има око 7.000 грла.
24 часа. — Добре веети од Друте иролетерске. Дочекала је једну
италијанску колону код Миљена. Чула се паљба. Из логора изнад
Горажда брзо су кренуле у том правцу две чете Италијана с ками-
онима. Наши су с леве стране Дрине отворили ватру. Један део Ита-
лијана се разбежао по шуми, а други је продужио за Миљено. Са
севера још ништа нема. Између Праче и Реновице у два маха поку-
шале су да пређу усташе у мањим групама, али су лако одбијене.
На сектору око Подроманије чује се нека борба.
Генерал Бадер, командант Србије и Источне Босне, позвао народ
на предају и рекао да Источна Босна припада »независној« Хрват-
ској. Вечерас сам држао реферат о империјализму. Слабо.
Фоча. — Друга бригада сачекала италијанске камионе код села
Козаре. Убили четворицу, а двадесет рањених им побегло. Запленили
су два пушкомитраљеза, четири пушке и 2.200 метака за митраљез.
Црни је отишао у штаб Друге бригаде. Непријатељ се спрема за
други део офанзиве. Италијани концентришу главне снаге око Пље-
ваља. Постоје и неке непроверене вести да ће напасти Фочу са четири
стране. На северном фронту непријатељ очигледно врши припреме
за већи напад. Усташе се крећу долином Праче ка Месићу. Довлаче
материјал за оправку моста код Устипраче. У правцу Дуба концен-
тришу јаке снаге из Вишеграда. Видећемо како ће бити. Али, Први
мај ћемо сигурно провести у Фочи. Данас смо имали најмање десет
узбуна. Шћепан Поље данас два пута бомбардовано. Појавили су се
неки нови италијански лаки бомбардери с два мотора. Врло су брзи.
Само се не спуштају испод 2.000 метара. Ловћенци су набавили
муницију. Сваки војник добио по 20 метака, а два митраљеза по 700.
Отели су је у борби од четника. Боље ишта него ништа.
Фоча. — Дан потпуног затишја. С фронтова апсолутно ништа. Чак
нас ни авиони нису посећивали. Само из Херцеговине јављају да су
код Слива запленили 17.000 метака, а из Мостара једна патрола Ко-
њичког батаљона увукла се у трад и уз помоћ месне организације
извукла из непријатељског магацина 20.000 метака преко неког крова.
Дивота. Ово ишчекивање нас је доста изнервирало. Осећа се помало
нервоза, наравно код мене највшпе. Ону сплачину од хране вечерас
заменисмо зељем и зеленом салатом. Сутра ћемо имати ћевапчиће.
Увече смо имали лак кондициони тренинг. А после певање. Хор нам
је све бољи. Ја не певам него само маркирам. Отпочели смо и ша-
ховски турнир. Победио сам једног бољег од себе — Влатка Веле-
бита, фаворита турнира.
Фоча. <— Данас се ситуација нешто компликовала. Усташе и
Немци (Швабе војвоћанске у немачким оделима) кренули су са
северног фронта код Месића и Реновице. Прешли су реку Прачу и
дошли до близу Горажда. С оне стране Дрине изгледа да су Италија-
ни били ноћас нападнути. То Црни нешто спрема.
Иначе нас хвата већ мемла у овој Фочи. Ја се већ више од 3 ме-
сеца нисам макао из ње.
Разговарао сам с поп Владом о Србији. Он мисли да треба да
ударимо с јаким снагама у шест колона. Рок даје за средину маја.
То није касно. — Из Санџака јављају да се Енглези отворено мешају
у наше ствари. Праве интервенцију. Бацали су петоколонашима код
Берана четницима Баје Станишића пушкомитраљезе и митраљезе.
То је оружје пало у руке муслиманима, а ови су један део послали
Италијанима. Дакле, господо Енглези, ово је крупнија ствар. Ви
помажете слуге окупатора, ви помажете реакцију, изазивате гра-
ћански рат. На интервенцију би требало одговорити интервенцијом.
Требало би да и нама стижу с неба м и т р а љ е з и . . .
Стари и остали другови су отишли у лов на дивокозе. Бошко је
пошао, али је пао с коња и гадно се разбио. Ми сада организујемо
велике спортске утакмице. Узеће учешћа више тимова: претставници
батаљона који чекају у резерви, омладина, радници, чланови коман-
де места. Само нас Арсо вечерашњим вестима мало поколеба. Али,
он даје изјаве да ћемо такмичење одржати 6 маја. Видећемо. Наш
тим увелико тренира. Биће лепе борбе. Ситнина при Врховном штабу
моћи ће сигурно бити други или трећи у укупном пласману.
Прекосутра д р ж и Крцун реферат о револуцији.
ПЕТАК, 1 МАЈ ' 3
Фоча. — Данас смо прославили Први мај. У великој дворани ду-
ванске станице скупило се прилично народа. Прва прослава Првог
маја на слободној територији. Лола је говорио у име Партије. Сетио
сам се наших великих митинга у Физичкој сали. Мај 1938 — чешка
криза. 10.000 људи. А после четири године — под нашим оружјем у
јеку рата — на ослобоћеној територији. Дуг пут смо прешли. Силне
смо жртве дали. Лола је одао пошту палим друговима, поздравио
тз На овом месту у оригиналу »Дневника« налазе се налепљене две марке и ударени

су жигови партизанске поште коју је организовао друг Моша Пијаде - Чича Јанко. Она
је редовно радила месец и по дана за војску и народ. Писма су слата по читавој осло-
бођеној територији, у Црну Гору, Херцеговину, Санџак и Босну. Поштански саобраћај био
је прилично организован на ослобоћеној територији у то време. Црногорска пошта је
имала један велики жиг на коме је био нацртан црногорски партизан како поздравл>а
песницом. При дну је стајало: »Партизанска пошта«. Херцеговци су имали жнг величине
обичне марке с петокраком звездом и натписом при дну »Партизан«. Нешто касније
почиње да се организује пошта у Босанској Крајини и Хрватској. Тамо су постојале тако-
зване релејне станице и пунктови, који су имали своје жигове и ударали их на сва
писма која су пролазила. Али, једина партизанска пошта, која је имала праве марке,
била је у Фочи. Чича Јанко је пронашао већу количину старих југословенских марака на
које су усташе удариле свој грб и натпис: »Независна држава Хрватска«. Ми смо преко
тога ставили петокраку звезду.
другове у неоелобођеним деловима, у главњачама и концентрационим
логорима. Подвукао је признање Стаљина нашој борби: »Југославија
и совјетске области које су окупирали Немци захваћене су пламеном
партизанског рата.« Даље је рекао Лола да нас чекају тешке борбе
у овој, 1942 години, која треба да буде година победе. Ово је био
један од најлепших Лолиних говора. Добро је деловао на масу. У име
фочанских радника говорио је један друг који је пребацио фочан-
ским радницима (малим мајсторима) што се више нису одазвали у
војску. Народ је нарочито бурно поздравио Старога. Увече смо има-
ли свечану вечеру. Стари је рекао при доласку мени: »Идући Први
м а ј прославићемо у Београду одакле смо и пошли.« Сви смо били
расположени. Наш хор је отпевао неколико песама. Није се обрукао.
Тако смо прославили Први м а ј на ослобођеној територији.
Фоча. — Од Чајнича се чује паљба. То јутрос јављају. Резултат
се још не зна.
Данас смо отпочели прво партизанско спортско такмичење. Ко-
манда места победила фочанске омладинце са 2 : 1 , а стража при
Штабу (Ваљевци) изгубила од радника са 3 : 2 . Шаховски турнир
завршен — победио Марко.
НЕДЕЉА, 3 МАЈ
Фоча. — Дошао је Црни од Друге бригаде. Задовољан је. Храбри
су Србијанци. Ноћу измећу 30 априла и 1 м а ј а напали су Италијане
код Чајнича. Изненадили су фашисте док су спавали под шаторима.
Ишли су на јуриш с бомбама. Само се једна чета Шумадиског ба-
таљона зауставила пет минута, јер ју је један стражар приметио.
Тих пет минута били су судбоносни. Италијани су се докопали бун-
кера на једном ћувику и осули митраљеску ватру. Ту је погинуо
Македонац Бира Димитријевски, типограф, робијаш из Сремске Ми-
тровице. Радио је у »Борби« у Ужицу. Нека му је слава! Сви остали
бункери су заузети. Нарочито се истакли борци из Петог батаљона.
Народни херој Лековић?* бацио бомбу у ров, убио три Италијана,
једног ударио кундаком, скинуо му цокуле — и поклонио их сину!
Првомајски поклон. Наши су вадили из шатора сандуке с муницијом,
али их нису све однели. Ипак смо извукли пет хиљада метака. Ита-
лијани су имали око 50 мртвих и 50 рањених. Много су се поплашили.
То је био батаљон дивизије »Пустерија«, која се онако огорчено
тукла у Пљевљима. Крезовић је био с нама око Чајнича.
На спортском такмичењу наш тим је пропао. Крагујевачки бата-
љон победио скоро у свим дисциплинама. Наше девојке подбациле.
У скоку у даљину исто тако. Ја сам се слабо провео на 1.500 метара.
До четвртог круга био сам пети, а после ме сви тукли сем Јозе. У
одбојци смо победили Команду.
71 Петар Лековић, камеиорезац из Ужичког округа, први наш народни херој, погинуо
је почетком јуна 1942 године на подожају код Изгора у Херцеговини.
СНИМАК ИЗ ЛНЕВНИКА: СТРАНИЦА СА МАРКАМА И ЖИГОВИМА ПАРТИЗАНСКЕ
ПОШТЕ V ФОЧИ
КОВЕРАТ ПИСМА КОЈЕ ЈЕ ВААДИМИР ДЕДИЈЕР Д 0 Б И 0 ОД МИРЕ П0ПАРЕ У ФОЧИ
МАЈЛ МЕСЕЦА 1942 - СА МАРКАМА И ЖИГОВИМА ТАДАШЊЕ ПАРТИЗАНСКЕ ПОШТЕ
ФОЧА НА ДАН 9 МАЈА 1942 — НАЦРТАО ИСМЕТ МУЈЕЗИНОВИК У САМ ДНЕВНИК
ФАКСИМИЛ ИЗ ДНЕВНИКА СА ОРИГИНАЛНИМ: »ПРИСТАЈЕМ - ИВО РИБАР«

Увече смо имали састанак са темом: »О револуцији«. Добро је
било. Дискусија жива. Видело се да људи раде.
У поноћ Арсо вели да на фронтовима нема ништа ново. Надамо
се да ћемо моћи да завршимо наше спортско такмичење.
Легли смо око поноћи. Мртав сам уморан. Много сам се изморио
данас.
ПОНЕДЕЉАК, 4 МАЈ
Фоча. — 10 часова: Најзад су усташе и Немци отпочели офанзиву
са севера. Иду од Месића и Устипраче. Од Месића 500 војника с три
тенка и троја борна кола. Црни издаје нарећење да се све јавне
зграде спале у Горажду. Предузимају се мере да се минира мост код
Фоче. Само ће пут Фоча — Горажде остати отворен јер не може
нигде да се руши. Лете бомбардери над Шћепан Пољем. Тукли су
га двапут, али опет ништа нису погодили. Ваљда мисле да униште
мост и пресеку нам пут за повлачење. Не знају да за партизане нема
пресеченог пута. Офанзива је отпочела и од Сарајева. Иде јака група
Италијана према Трнову. Арсо је отишао на положај код Друге бри-
гаде. Она нешто спрема. Авионска бомба пресекла телефонску ли-
нију Бастаси — Шћепан Поље. Горажде пало око 11 сати.
12.33 часа. — Свратио сам до Црног. Таман му читам како СИБ 75

хвали херцеговачке партизане, а Мравињац јавља: »Непријатељски
тенкови кренули из Горажда у нашем правцу«. Црни телефонира
Старом да преће на ову страну. Издат налог да се спасу железничка
станица, дуванска станица и вагони. За 10 минута биће готов мост.
Чворо јавља из Устиколине да је све у реду. Не слути ко му иде
од Горажда.
12.46 часова. — Црни нарећује да се уништи скела код Фоче.

Зоран спрема флаше са бензином за тенкове. Вели да је то радио
и у Ужицу са омладинцима. Само мало боље да радимо него у
Ужицу. Стари неће да преће на ову страну. Вели да ће право на
Брод. Издаје налог да се мост диже у ваздух. Зоран и ја идемо да
гледамо т а ј призор.
14.50 часова. — Налог за дизање моста обустављен привремено.

Скела код Устиколине се руши. Пресечен је конопац па је брод по-
шао низ Дрину. Четник, па добровољац, четник, па опет доброво-
љац, Нешковић — опет побегао, овог пута изгледа Италијанима.
Успостављена веза са Мравињцем (6 километара од Горажда). Није
се потврдила вест да су тенкови пошли према нама. Јавља се Здрав-
ко 7 6 са положаја IX 7 7 бригаде да је две до три хиљаде Италијана
75 СИБ — Совјетски информациони биро.
76 Здравко Јовановић, наредник у бившој југословенској војсци, командант Ваљевског

одреда, у Фочи командант Јахоринског одреда, погинуо у Словенији 1943 године.
77 Положај IX — шифра за штаб Јахоринског одреда.

дошло до Зоројевића. Наши веле да је надирање могућно зауста-
вити. Морал Италијана слаб. Наши без панике. Један командант
батаљона јавља да му је неки немачки тумач код Стамболчића
јавио да Немци шаљу парламентаре. Састанак је заказан за су-
традан у 11 часова по сату Стамболчића. Углавном сада (14.45)
ситуација се разбистрила. Данас покрета нема. Непријатељ не иде
из Горажда.
Шпанац — Лекић јавља да су Италијани почели да оправљају
мост код Горажда уз заштиту тенкова на десној обали Дрине. У
Горажде је ушло 2.000 Немаца и усташа. У овом тренутку Црни
говори Кочи на француском и предлаже му да ноћас изврши напад
на Горажде. Коча пристаје. И с оне стране се спрема напад на
Италијане. Краљевчани су стигли тамо.
16.10 часова. — Два тенка, јавља Мравињац, дошла до железнич-

ког моста. Штите Италијане при оправци моста. Београдски бата-
љон стигао до Шпанца на брдо. Јавља се Здравко. Скреће му се
пажња да можда генерал Новаковић хоће да се повеже с Јахорин-
ским одредом. Авион летео над Устиколином. С оне стране бацао
»противбољшевичке летке«. Сада јављају да је авион изнад Мра-
вињца.
Телефон заћутао за три минута. Црни вади печате које смо запле-
нили од четника, па их удара за успомену. Заплењени су код За-
борка. Ту су акцију извеле Санџаклије још пре два месеца. Диску-
тујемо да ли да вечерас играмо одбојку или футбал. Отићи ћемо на
терен мало да дигнемо морал становништву Фоче. Само Црни не
може да напусти телефон.
Влатко данас читаво пре подне разгледао масу писама, дописни-
ца, слика папе, Мусолинија, авиона, брошура — што смо запленили
у борби с Италијанима код Чајнича. Из свега тога материјала за-
нимљива је брошура: » . . . Регсће 1 сотћаИепИ <1е1 Моп*епе§го 5ар-
р1апо« ( » . . . Д а борци у Црној Гори знају«). Написао је ову бро-
шуру армиски генерал, гувернер Црне Горе, Алесандро Пирцио-Би-
роли. Преводи ми Влатко Велебит.
У уводу признаје да је »фронт на Балкану тежак и мучан«. Затим
каже:
»Говорим нарочито онима који у овом страшном партизанском рату, на

овом ђавољем терену, знају подносити разбојнички систем »устаника« и то
ведрим духом који је већ одушевљавао ардите с Краса и Пијаве и редове
»Дисперате«. — Италијани у Црној Гори и Хрватској и Немци у Србији
боре се за умиривање Балкана, против Југословена, који нису знали да
бране своју домовину у једном лојалном рату прошлог априла, па сада
покушавају системом саботаже и разбојничких напада да угрозе леђа
армија које се боре против умирућег комунистичког царства Стаљина.
С тога је задатак, који овде обављају италијанске дивизије, с гледишта
читавог оквира рата, једнак оним задацима које врше оне јединице које
су заболе италијански гриколор и заставу Рајха у срце бољшевичке Ру-
сије. Ако из политичких разлога новине сада не могу говорити о вашем
фронту, уверавам вас да вас из Рима прате с најживљим интересовањем.
Ваше жртве су познате. Једног дана пашће вео и сви ће знати и разумети
далекосежност и важност битке коју сте ви били.
Под II вели да је ово наставак борбе Рима и Венеције против »атави-
стичких снага азијатства — против комунизма Стаљина у савезу с енгле-
ским златом«.
Под III — »На дечју пропаганду комунизма одговорите вашим фашис-
тичким и романским убеђењем ваше идеалне мисије. Ви се борите на
Балкану за Италију да јој осигурате место које јој припада као власнику
јадранске обале од Трста до Крфа. Силе осовине имају победу у руци.
Треба само издржати.«
Под IV — »Непријатељ мисли да ће лакше издржати од вас тегобе
овог напорног рата. Али он не зна шта је наша војска извршила у албан-
ским планинама. Он не зна на шта је све способан италијански војник...
Али ја, који вас познајем добро, знам да горко изненађење очекује све
оне који мисле да ће вас моћи надјачати у савезу са снегом и зимом.«
Под V — »Ваша је душа племенита и добра. И не може бити друкчије
јер сте ви из врта Европе. Али ваше стрпљење има граница. Никакве ми-
лости за оне који кукавички убијају вашу браћу. Никакво скровиште за
оне који стрељају ваше заробљене другове у војним операцијама про-
тивно свим ратним законима. Покажите овим варварима да Италија зна
кажњавати по немилосрдном закону правичности, премда је она учитељица
и мајка цивилизације. За сваког палог друга нека плате десет побуњеника.«
Под VI — »Бајка о Италијану добричини мора да престане. Италијан-
ски војник је првенствено ратник...«
Под VII — »Не поуздајте се у оне који вас окружују. Сетите се да је
непријатељ свуда: пролазник кога срећете и који вас поздравља, жена
којој се приближујете, власник куће који вам даје коначиште, крчмар
који вам продаје чашу вина. Не верујте и ћутите. Од једне сувишне речи
може да зависи ваш живот.«
Под VIII — »Ко вам говори да се устаници Црногорци и Срби боре
против фашизма, а не против Италије, тај вам говори најсрамнију лаж.
Данас је фашизам Италија. Ко мрзи фашизам — мрзи Италију.«
Под IX — »Немојте се сажалити на беду народа чију сте ви земљу
окупирали. Ову беду је желео сам црногорски народ. Рат је рат. И он има
своје законе. Милост онима који су рапгчеречили дивизију црних кошуља
»Месину«, злочин је!«
Под X — »На лукавост непријатеља одговорите најхладнијим миром,
на изненађење одговарајте увек и на сваком месту. Памтите да више вре-
ди да се вас боје него да вас презиру. Рим влада! рекао је Дуче. И Рим ће
надвладати такође балканске »устанике«, који су друга рука мешавине
плутократско - јеврејско - масонско - бољшевичког народа.«
Издато у Цетињу, јануара 1942. Пирцио Б и р о л и ? 8

1942—XX.«
18 часова. — »Непријатељ изишао на прву косу Мишјак изнад Го-

ражда да се обезбеди преко ноћи.« Тиме друг Лола завршава своју
изјаву о поподневној ситуацији и савија цигарету. Ферид Ченгић до-
78
Генерал Пирцио Бироли због нечувених злочина које су починиле италијанске
трупе под његовом командом у Црној Гори проглашен је за ратног злочинца. Он се
сада налази у италијанском Министарству рата, а такође је шеф комисије за испити-
вање држања италијанских официра за време капитулације Италије, септембра 1943 године.
лази и к а ж е да су му из Трнова јавили да су Италијани дошли до
Ледића, нека два сата од Трнова. Пошли су из Хаџића и Пазарића.
19,01 часова. — У овом тренутку одлетео је у ваздух мост Фрање

Јосифа на Дрини. Испусти своју гвоздену душу. Скупили смо се у
Лолиној соби. Сумрак. Прво дим, светло, па експлозија. Мост стоји.
Онда још јача експлозија и — оде. Пошли смо да видимо како изгледа
мост. Силан дим диже се. То наши запалили дуванске магацине и
станицу. Дошли смо на Дрину. Занела је читав лук моста неких три-
десетак метара, толико је јака. А у 19.35 »Слободна Југославија«: »Вр-
ховни Штаб је наредио дизање свих мостова на Дрини.« Враћам се.
Мрак. Фоча утонула у мрак, само са северне стране ватра, ватра.
Једно дете вели: »Штета, изгореће трешње«. Ми рушимо да бисмо
градили!
20.30. — Италијани су оспособили један мост за пешаке код Го-

ражда. Иначе ситуација мирна.
22 часа. — Сада смо се вратили Стари, Лола, Влатко и ја из шет-

ње. Ишли смо до моста. Дрина хучи. Магацини догоревају. Љубез 7 9
нам даје летак који је данас бацио италијански тромоторац. То је
нека четничка бургија: »Како је погинуо мајор Тодоровић«. Ту се
говори да се четници боре против окупатора — а из окупаторовог
авиона испада четнички летак! Нас назива најгорим именима. Вели
да смо усташе. Црни нам показује други летак, генерала Бадера, ко-
манданта свих »савезничких трупа« у Источној Босни. Ту позива на-
род на предају и вели да је стигао неки г. Бенак у име Павелића коме
се треба јављати. На крају Бадер вели: »Наше трупе су испред Ле-
њинграда, Москве и Ростова.«
С фронтова у поноћ ништа ново.
Фоча. — 7.00: Лондон јавља да се из Москве званично саопштава
да је отпочела нова офанзива Црвене армије. Ако је тачно — одлична
ствар. Вест о зимској офанзиви Црвене армије — ослобоћење Ростова
— дошла је баш кад смо напустили Ужице и много је значила.
С фронтова ништа ново. Само се мештанске јединице распадају.
Ухваћен је један пушкомитраљезац. Бежи. Све их разоружавамо, јер
су пред непријатељем напустили фронт, а оружје дајемо онима који
хоће да се боре.
11.15. — Милентије, Миле 8 0 и Љубинка полазе кроз један сат у

Херцеговину. Замолио сам Милентија да поздрави мог старог стрица
'» Љубез - Љубомир Марић, партизан из Крагујевачког батаљона, погинуо после рата
у аутомобилској несрећи.
»0 Миле Радосављевић, металски радник из Чачка, погинуо у лето 1944 приликом пре-
ласка из Црне Горе у Србију.
Јована, кога су Италијанн зимус ранили бацачем. С нашег фронта
ништа ново. Непријатељ седи у Горажду. Није кретао у току данаш-
њег преподнева.
16.00. — Малопре прелете преко нас један бомбардер — тромото-

рац. Прилично смо се осмелили. Гледамо га кроз прозор. Сирена сви-
ра са џамије кад је био баш над нама. Отишао је после до моста,
видео шта је учињено од њега, па се обрнуо у правцу запада. Чучић 8 1
јавља из Мравињца да је ишао у патролу до близу Горажда. Неке
муслиманке су му рекле да су Немци и усташе у Горажду и да су
ухватили два партизана. Дао им је 40 динара да још испитају шта
има ново. Вели да је видео да су Италијани пребацили и даске преко
моста — па чак прелазе мотоциклом. — Данас Лола и ја одлучисмо
да после овог рата напишемо заједнички књигу о партизанском по-
крету, наравно уколико извучемо читаве главе. Дајем другу Рибару
простор за изјаву у том смислу: »Пристајем — Иво Рибар«.
17.45. — Полазимо да играмо одбојку. Црном јавља Здравко да се

вратио парламентар са састанка с Немцима. Био је неки швапски
мајор, неки цивил — бивши домобрански поручник, два домобранска
жандарма и једна девојчица. Хитлеровци су потпуни идиоти. Пред-
лажу нам: предају оружја и одлазак кућама. Кажу: »Усташе су дивље
групе, Независна Хрватска не постоји; ми тражимо само слободну
пругу Београд — Загреб и Београд — Ниш. Усташе и домобрани биће
послати на Источни фронт.« Наш парламентар је рекао да није дошао
да води никакве преговоре већ је дошао да види шта они хоће. Даље
је Немац рекао да их има 80 милиона и да им је лако изгубити 10
милиона за победу. Наш парламентар је одговорио: »Нас има читава
Европа.« Црни је рекао Здравку да на безобразлук Немаца одговори
пушком.
22.00. — Трновски фронт — Шћепан (Бора Ковачевић) 8 2 јавља

да је Кијевска чета пустила Италијане на 50 метара и отворила ватру
из митраљеза и пушака. Ипак, Италијани су прилично дубоко продр-
ли. Заузели су Ледиће. Стари је одложио напад на усташко гнездо
Бјелемиће и наредио да те снаге навале на Италијане који надиру ка
Трнову. Кад зауставе Италијане, онда нека нападну Бјелемиће. Наши
одреди у Херцеговини продрли су чак до Метковића. Прешли су том
приликом 45 километара за 9 сати. С фронта код Горажда нема ни-
шта ново. Непријатељ се не креће. Ноћас би требало да их ударимо
с једне и друге стране.
81 Василије Чучић, поштански чиновник из Београда, нестао после Пете офанзиве.
82 Народни херој Бора Ковачевић - Шћепан, професор из Дувна, превео Горкијевог

»Клима Самгина« с другом Милованом Биласом, члан АВНОЈ - а, касније руководилац
политодела Десете херцеговачке бригаде, погинуо 14 јуна 1943 године по преласку друма
Калиновик — Фоча приликом налета немачких бомбардера код села Црнете, заједно са
седам другова из Херцеговачке бригаде.
СРЕДА, 6 МАЈ
Фоча. — 10.00: Непријатељ од Горажда није се досад кретао. Наши
су ноћас извршили напад на Италијане с оне стране Горажда. Чула
се два сата јака паљба. Резултат још није познат. На трновском фрон-
ту ситуација озбиљна. Надире једна италијанска алпинска бригада у
више колона на врло широком фронту. Бивше четничке јединице —
Игмански батаљон — распале се. Остало свега 70 људи — скојевци.
Снаге које су имале задатак да нападну Бјелемиће хитно су отишле
на трновски фронт. — Здравко (Јахорински одред) извршио ноћни
напад на Подграб. Резултат непознат. — Јутрос у 8.30 летела једна
Павелићева »Штука« врло ниско над градом. Капетан 8 3 који је побе-
гао из Сарајева вели да она носи две бомбе од по 50 килограма и ми-
траљез. У 10.05 прелеће један тромоторац. — Храна нам је све сла-
бија. Јутрос смо јели само клинчорбу с киселим пекмезом.
10.20. — Мујо Хоџић доће на рапорт Црном и саопшти му у пове-

рењу да се генерал Новаковић налази у некој пећини у Драгочави.
Саопштио му је један муслиман у највећој тајности. То је сат одавде.
Предузете су хитне мере да се ствар испита.
Готова је дневна заповест друга Тита, издата данас, на Бурћев-
дан. »Стаљиново признање нас прожима поносом, али нас још више
обавезује да извршимо свој дуг према народу и нашим великим
савезницима на челу с Црвеном армијом.« Читава заповест је прожета
офанзивним духом. »Напред, другови, у свеопшту офанзиву против
мрских окупатора и њихових слугу. Напред у борбу, заједнички, раме
уз раме с херојском Црвеном армијом, да у току ове године протје-
рамо окупатора из наше земље, да уништимо њихове домаће слуге и
извојштимо народима Југославије слободу и независност«.
Марко одрећује једну чету Крагујевчана и 20 Мујиних људи да оду
у пећину код Грдијевића да виде да ли је тамо генерал Новаковић,
према изјави оног муслимана. Одатле су вршени у последње време
напади на транспорте жита и нашу болницу на Пиви.
Из Челебића јављају да су неки авиони бомбардовали наше поло-
ж а ј е око Чајнича.
12.00. — Јавља се Коча. Био на положају. Никаквих промена на

фронту. С оне стране Дрине италијански логор на свом месту. Видео
је италијанску колону како иде према Чајничу. Вели да је ноћас
борба трајала два сата. Почела ручним бомбама, а завршила се баца-
чима. Наши држе Мишјак. Немци су се одатле вратили. Кочине три
јединице отвориле ноћас ватру. Слабо им одговорили Италијани. На-
ши се туку по Романији. Италијани јутрос у шест часова кренули за
Трново.
15.48. — Лежимо Крцун, Зоран, Сенка, Зина и Милева на трави у

шуми изнад Фоче. У даљини порушен мост. Сунчамо се и мислимо
када ћемо у Србију. Чујем из даљине авион. Бомбардер — тромото-
83 Надпоручник Стеван Грабрић — види 22 м а ј 1942 године.

рац. Баца летке. Хватамо их. Крцун каже: »Зову нас да идемо кући«.
Мала Азијада из суседне куће донела нам воде.
16.15. — Предраг Бурић, курир Друге бригаде, Санџаклија, донесе

у овом тренутку извештај о ноћашњој акцији. Напад код Миљена —
Козаре: 150 мртвих, заробљених и рањених непријатељских војника.
Плен: 5 пушкомитраљеза, бацач с два сандука мина, 30 пушака с му-
ницијом, 150 бомби. Наши: 6 рањених. Дочекао нас непријатељ ура-
ганском артилериском ватром. Први батаљон Друге бригаде у потпу-
ности извршио задатак. Лековић и овог пута запленио пушкомитраљез
с осталом војничком спремом. Ниједан метак из пушке није испалио.
Све на бомбу. И то највише италијанским бомбама. Наши пушкоми-
траљесци добро радили. Четврти батаљон трипут јуришао на топ бра-
њен од четири митраљеза. Италијани су имали толико мртвих, јер су
јуришали на наше. Наши су газили с леша на леш.
Вест је афиширана на три места у граду. Црни је одмах пренео
извештај свима положајима. Италијани наступају с једном бригадом
на линији Ледићи — Гај — Черужићи — Граб — Тврдинићи. А иду
такоће од Пала — Касиндола — Јасика — Ружице. Јутрос од шест
часова линија Ледићи — Гај — Черужићи. Наши јављају да и данас
могу задржати ту линију. Мислимо да неће продрети до Трнова, јер
ће дотле доћи група Раде Хамовића, која ће вршити ноћне нападе,
а пребациће и извесне јединице у непријатељску позадину.
20.05. — Бобић јавља да се Требевићки батаљон повлачи с поло-

ж а ј а . Једна чета је већ стигла. Бобић с ударним батаљоном хоће да
заузме њихово место. Има 229 људи. С осталих фронтова ништа ново.
Вечерас је приредба Крагујевчана. Нећу ићи.
20.55. — Црни зове Трново. Петоколонашки елементи у Требевић-

ком батаљону побили командно особље. Фронт се расуо. Трново из-
гледа да је већ пало. — Стижу курири од Мире Попаре из Фатнице,
Оперативни штаб за Херцеговину. Они се добро туку. Спречили су
привремено италијанску офанзиву с тог краја. Продрли су до Метко-
вића. Ближе се Мостару. Пресекли су пругу Дубровник — Мостар.
Добро раде ти наши другови.
Фоча. — 9.00: Јутрос у зору дошао је Шћепан (Боро Ковачевић)
из Трнова. Пуч у Требевићком батаљону изгледа да је организовао
генерал Новаковић. Његова два роћака (Вукотићи — кумови) дола-
зили су пре неколико дана у батаљон и говорили да се не треба бо-
рити против Италијана и да се људи врате кућама јер им неће ништа
бити. Побијен је командни кадар једне наше чете. Од Игманског ба-
таљона остало је 60 људи, од Кијевског углавном све, и цео ударни
батаљон Калиновичког одреда. — Од Горажда непријатељ не иде ни
јутрос. Коча јавља да се чује јака артилериска ватра у правцу Рено-
вице и Бара. Други извештај вели да се ватра чује и од Јабуке.
Сада се дознало ко је Петар Илић (херцеговачки командант). То
је Петар Драгшшн 81 , Шпанац, син сељака из Турије (Бачка). Био
је у Шпанији политком чете. Он пише на шпанском врло лепо писмо
Гојку Николишу и Бури Мештеровићу. Вели да се Херцеговци добро
бију. Немају муниције, па су бацили паролу: »Ниједна акција без
заплене о р у ж ј а и муниције! Хитдер и Мусолини имају и о р у ж ј а и
муниције. Само је треба узети.«
У овом тренутку, (9.18), јављају да долази бомбардер од Калино-
вика. Са џамије свира узбуна.
9.22. — Командант Прачанског батаљона јавља да је непријатељ
кренуо из Долова на Вражнице. Наше патроле су га одбиле. Била
су четири рањена Немца. Ч у ј е се нека артилериска ватра. Неприја-
тељ пошао ка Илину и Потхрањану. Не зна се јачина непријатеља.
Ватра сипа да би рашчистила терен.
10.18. — Поп Владо, Зоран и ја шетали смо километар од Фоче уз
Дрину, сели у хлад уз липу код стражаре и отпочели разговор: о пр-
вој пушци у нашем устанку. 85
13.45. — Раде Хамовић стигао с два батаљона на Рогој и надамо се
да ће овај део фронта повезати. Погинули другови из Касиндолске
чете: командир Бошко Матић, радио у опоравилишту у Касиндолу,
Илија Борћевић, политком, радник из Сарајева, и Влајко Радосавље-
вић, учитељ из Касиндола. Томаш и Машан Вукотић, кумови Новако-
вића, почели су да хушкају пре офанзиве — покушали да изазову
расуло. Машин био у чети. А Томаш пре офанзиве говорио: »Ја вам
гарантујем да нам Италијани неће учинити ништа.« Побегла сада
обојица у Сарајево. — Изгледа да непријатељ још није ушао у Трно-
во. Остали фронтови — мирни.
16.00. — Здравко јавља да непријатељ напредује у три правца: на
Јахорину, у правцу Прача — Врило и ка Касиндолу. У првој колони
има 300 војника и 100 товарних коња. Везу с Калиновичким нису
ухватили. Непријатељ наступа на целом сектору. Да би непријатељу
затворили прелаз преко Јахорине, још ноћас су послали читав ударни
батаљон и он се налази на положају. — Бобић се налази на Бабинама
испод Бистрице, — на Јахорини, Италијани продрли у Междру и
Рогој. Имамо доста рањених. Изгледа да ћемо се морати повући, јав-
ља Трново.
18.20. — Наш санитет чуда прави. Прво су исписали на своју руку
пароле по вароши: »Живео наш санитет!« — »Пери веш, шишај се!«
— »Ко нема вашке нема ни пегавац!« Затим на есперанту: »Пролетери
свих земаља уједините се!« и »Живео комунизам!« Све је то данас
избрисано. Данас нова напаст. Одредио Гојко тројицу који иду ули-
»4 Генерал - мајор Петар Драпшин, командант Четвртог корпуса, погинуо несрећним

случајем после рата.
85 Види у Прилозима.
КОЧА ПОПОВИБ МОША ПИЈАДЕ
ФИАИП (ФИБА) КЉАЈИБ МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИН

ПРОСЛАВА 1 МАЈА 1942 У КОРЕНИЦИ
цама, виде човека, појуре га па кад га ухвате, двојица га држе, а
трећи му машином за шишање отсече парче косе, па после мора да се
шиша до главе. У берберници пуно угледних граћана и сваки постри-
жен као овца. Ове пустахије с машинама за шишање навалиле на
омладинску радну чету која је поред Кеотине чешљала вуну. Омла-
динци се разбежали по шуми. Дају изјаве: »То као за време старе
Југославије. Гоне те као жандари. Али то се ни тада није радило.«
Вељко и ја слушамо из собе једну жену у суседству: »Јој, не смијем
на сокак, ошишаће ме, па куд ћу онда«. Марко је сазнао за ове слу-
чајеве, па су другови из патроле, који су тако спроводили борбу про-
тив пегавца, узети на одговорност.
20.00. — Јавља се Коча. На сектору лево од њега жестока артиле-

риска ватра. Двадесет топовских зрна пада у минуту на Баре. Сутра,
изгледа, биће главни напад. Неки Илија, бивши претседник оиштине,
убио код села Иловаче доктора Руса из Ариљске чете, 86 затим коњо-
водца — неког старог Тамнавца, и курира, а одвео болничара и ње-
гову ћерку. Све убијене грозно је мучио.
Стигли курири из Црне Горе. Четници прешли у офанзиву. Узи-
мају учешћа у општој офанзиви окупатора против нас. Али нанш се
спремају на противудар. Ситуација ће се разбистрити за који дан.
Вечерас ми изгледа да ћемо Фочу ипак напустити брже него што сам
мислио.
22.00. — Раде Хамовић дочекао Италијане код Рогоја и Пандурица.

Непријатељ: сто мртвих и још више рањених. Ми: три мртва и два-
десет рањених, мећу њима и командант Ударног батаљона Обрен
Андрић. Усташе ушле у Трново. Италијани иду по косама. — Коча
дуго разговара с Арсом о правцу кретања. Ове мештанске чете из
Дуба и Рогатице, које су се предале, Италијани и Немци изручили
усташама, а ови их погубили на мосту у Вишеграду. — Италијани на-
диру према Калиновику. То је најопаснији крак непријатељске офан-
зиве. Изгледа да им је циљ да од Калиновика крену на Фочу. Ита-
лијани страховито пљачкају. Све одвлаче у позадину. У Ледићима ус-
таше силовале многе жене и девојке. Италијани одвели све мушкарце
изнад 14 година. — Бобић на Јахорини са Ударним батаљоном одбио
Италијане.
Фоча. — 7.00: Стигао извештај Друге бригаде. Златарци напра-
вили заседу код Мрковић Кола, измећу Метаљке и Чајнича. Налетело
25 камиона са тенком. Два камиона уништена и шест Италијана
убијено. Из Старонића усташе дејствовале са два митраљеза, ба-
цачем и малим тоиом, тако да наши нису могли да користе овај
86 Лекар из Ариљске чете звао се Андерсон. Он је емигрирао из Русије после 1917
године, али је од првог дана ослобоћења Ариља 1941 приступио нама. Када смо се повукли
из Ужичког округа, он је пошао с нашом војском. Био је то човек педесетих година,
висок, с чизмама и кожним капутом и стално га је пратио вучјак. Лекар Андерсон био
је у Другој пролетерској бригади и савесно је вршио дужност, све док га четници нису
убили. Имена осталих побијених нисам могао да сазнам.
11 Дневник I
напад. Из Пљеваља стнгла Италијанима прилична помоћ. Изгледа
да се припремају за напад: Ифсар — Слатина — Фоча. Један Ита-
лијан, кога смо јуче заробили, изјавио да је стигло из Руда 1.000
л>уди. У Мећећи власт предали усташама. — Већ трећи дан сунце.
Иначе било је кише и облака све до краја марта. Шума је озеле-
нила, и то не сва, до 500 метара висине. Ваљда ће све сада планути.
13.40. — Ситуација озбиљна. Лола не дозвољава чак ни да идемо

на ливаду да играмо одбојке. Италијани се од Чајнича не усућују
да иду. Ноћас пукла једна наша пушка, а они читав сат трошили
муницију. Јутрос Италијани бомбардовали Рогој. Преводили смо
Молотовљеву ноту о немачким злочинима у СССР-у.
Непријатељ иде са обе стране Дрине. С десне обале јаче надире.
Издат налог да се спали дрвени мост на Неотини. Коча јавља из
Мравињца да је на Оштром јака артилериска ватра.
17.30. — Четници отпочели офанзиву у Санџаку. У борбама 4 и

5 м а ј а убили смо им 33, а ранили 20 људи. У нападу учествовало
800 четника. Терзић се добро показао. Офанзива на том сектору већ
је отупила оштрицу. Дурмиторски батаљон ударио с оне стране Таре
и опколио једну групу четника. Лола вели: »С нестрпљењем се оче-
кује писмо од Јанка«. Италијани су пошли и од Невесиња у правцу
Калиновика преко Улога. Авиони су над нама летели читаво после
подне. Крагујевчани отворили ватру из митраљеза.
19.15. — Јевћевић и поп Перишић написали летак који су Ита-

лијани бацали из авиона данас. Ту позивају сељаке да се с пушкама
предају Италијанима, који ће им оружје оставити »ради одбране
села од комунистичких и партизанских банди«. Тако та петоколо-
нашка господа: Италијани силују, пале, пљачкају и одводе у роп-
ство све изнад 14 година, а четници зову на предају. — Напад Ита-
дијана с оне стране Дрине од Горажда није се развио. Обустављено
је паљење гешког дрвеног моста на Неотини.
21.45. — Усташе се појавиле јужно од Бара, јавља Коча. С осталих

фронтова ништа ново. Добровољачка војска се расипа. Прачански
батаљон прешао на ону страну, на Романију. Од Бобићевог Ударног
батаљона остало 120 људи. То је сада сав Јахорински одред.
Црни и Арсо израчунаше да нас напада 19.500 Италијана и Не-
маца: од Пљеваља и Руда 6.000; од Праче, Рогатице, Вишеграда 2.000;
од Сарајева и Хаџића 10.000; Невесиње — Улог — Калиновик 1.500.
Арсо Јовановић даје следећи војни преглед за мој Дневник:
»Ове су групе Немаца и Италијана појачане изродима: усташама и чет-
ницима. И црногорски су четници у вези са овом офанзивом отпочели по-
крет према Шавнику и Санџаку. Наши су прешли у противофанзиву. Тек
сада се види од какве је огромне важности било ослобођење Борча.
То би био за нас најопаснији правац — у леђа, нанет од необично
крволочних противника — усташа. Тим је обезбеђен пут према црногор-
ском планинском масиву: Пива, Маглић, Волујак. Обезбедивши своје упо-
риште у Фочи, могли смо мирно предузимати планске акције рушења ко-
муникација. Офанзива је у својој основи пропала, јер нису успели да уни-
ште нашу живу снагу.
Одавде видимо да су ови брдовити предели идеална база за партизанске
акције. С ових планина могу партизанске јединице, као са отскочне даске,
да дејствују у остале пределе. Мада је овај терен тешко пролазан, ипак је
наш Врховни штаб преко зиме и пролећа имао везу са главним штабовима
појединих покрајина, што значи да се наша борба у читавој Југославији
могла правилно и јединствено развијати. Сама Фоча је центар измећу Бос-
не, Херцеговине, Црне Горе и Санџака. Са свих страна курири су брзо
долазили. Са Жабљака преко Штулца (Дурмитор — 2050 метара) на Пиву,
па затим на Шћепан Поље — по снегу за 24 сата.
Појединости офанзиве:
Црногорци сламају крак уперен према Шавнику и Санџаку. Крак од
Чајнича и Горажда паралисан дејством пролетерских бригада и неприја-
тељ прикован за комуникацију. Наши ноћни напади наносе непријатељу
тешке губитке. Рушење мостова код Горажда у завршној фази операције
паралисало је овај крак. Крак преко Праче ка југу задржаван је дејством
пролетерских бригада, док су се мештанске јединице делимично расуле.
У овој офанзиви Калиновички одред се цео распао и Италијани скоро без
борбе спојили са својим снагама у Калиновику, који смо држали у опсади
шеет месеци. Друг Раде Хамовић је Италијанима нанео код Рогоја тешке
губитке. Он је налетео на њих с Ударним батаљоном. Да би Италијани
били заустављени, формирана је ударна група Калиновик — Фоча. Њу са-
чињавају: 350 Херцеговаца и Други шумадиски батаљон. Дејство ове групе
видеће се наредних дана. Чули смо да су Италијани кренули ка Невесињу
и Улогу, али тај крак не претставља никакву опасност за нас. Ни Итали-
јанима не може донети никакву корист, јер води преко планинског зем-
љишта где се не налази ниједна партизанска база. Првобитна намера Ита-
лијана била је кренути из Гацка, мобилисати Борчане и преко Чемерна
ударити на Фочу. Заиста за нас би ово било најјачи ударац јер би нас
пресекао од пивске висоравни. Пошто смо ликвидирали Борач, Италијани
су поново све снаге пребацили у Невесиње.
Италијани су преузели офанзиву и у другим покрајинама: Горски Ко-
тар, Лика, Кордун, Банија.
Код нас у Источној Босни услед утицаја пете колоне, сељаци углавном
нису хтели да се боре. Али им се љуто свети, јер Италијани пале и одводе
у ропство све изнад 14 година. А петоколонаши Јевћевић и Перишић преко
италијанских авиона шаљу прогласе народу да се преда.
Арсо Р. Јовановић«
Фоча. — 10.00: Коча јавља да непријатељ надире према Оштром
Врху. Италијани иду од Горажда, Миљена и Чајнича у три колоне,
углавном општим правцем: Дубрава, Хумна, Голи Врх, Хан Соха,
Бољорадина, Фоча. Целокупна снага: најмање један пешадиски пук
добро снабдевен бацачима и брдским топовима. Краљевачки бата-
љон повукао се са положаја Биљик — Ахмовићи у правцу Викоча.
Италијани су још јуче кренули, а извештај је стигао јутрос рано. С
осталих фронтова нема никаквих извештаја.
Арсо и Лола отишли су на саветовање код Старог. Речено нам
је да ствари спакујемо. Потковао сам ципеле, виндјаку окрпио, на
чутуру наместио кајиш, а од платна усташког авиона, обореног но-
вембра месеца 1941 код Рогатице пушчаном паљбом, направио сам
торбицу за »Дневник«. Био је то авион типа »Потез«; лежао је на
станици.
Стигла једна непроверена вест да су Италијани заустављени
јужно од Обља. Задржали их Херцеговци. Италијани сада кренули
према Борчу.
11.30. — Горња вест нетачна. Италијани ушли у Улог. Обаљски

батаљон се распао. Страљанска чета са 150 пушака предала се Ита-
лнјанима. Крста Рудан, бивши командант Обаљског батаљона, осуђен
на смрт због издаје код Мједеника. Садашњи командант батаљона
Петар Гољевић, звани »Бугарин« нестао. По свој прилици убијен.
Други шумадиски отишао на Борије ка Калиновику, а Херцеговци
на Мједеник да штите Борач од Италијана и усташа, који су тамо
пошли. С других фронтова нема ништа до овог тренутка.
17.05. — Фочу напуштамо коначно и неопозиво. Лола нам је саоп-

штио у 14 часова да се спремимо за вечерас, а у 16.30 све су ствари
биле у Команди места. Пошао сам са другом Исметом Мујезинови-
ћем на гробље изнад Фоче, где сам држао курс омладинцима из
Шумадиског. Он ми је у »Дневнику« нацртао град који је равно
110 дана био слободан: од 21 јануара до 10 маја. Вероватно ће Ита-
лијани ући у град сутра. Док је Мујезиновић радио пејсаж, тро-
моторни италијански бомбардер прелете Фочу. Сирена је свирала
једно пет- шест пута, јер је авион тукао наше положаје два до пет
километара од града. Правио је велики лук и увек мало закачињао
град, а сирена је свирала.
Сто десет дана у Фочи, више од Париске комуне и маћарске рево-
луције. Сећам се добро оне мрачне, ледене зимске ноћи кад смо
ушли. Напуштамо град у сунцу. Донели смо му слободу, скинули
смо лешеве с моста, обуставили клање, унели културу, нов живот,
заиста сунце. Можда неки другови сувише оштро критикују масе
овога краја, можда не говоре тако о Источној Босни као о Црној
Гори, Херцеговини, Санџаку. Али ово је најзаосталији део Југосла-
вије. Народ овог к р а ј а до 1918 био је кмет беговски и агински. Он
није имао револуционарних традиција Невесиња и Крајине. Ово је
к р а ј где наша Партија до пре десет месеци никог није имала, њен
се глас није чуо. Овде је царовала »Јенеса« чак кад је била у опо-
зицији — готово једино овде у читавој Југославији. — Па онда
национална и верска мржња коју су домаћа господа до максимума
развијала. Јевћевић је годинама тровао овај народ. Све су то мо-
менти које треба узимати у обзир при оцени човека овог краја.
Радили смо овде три месеца. Могли смо и боље радити. Резул-
тати су ту. Истина, нисмо створили пролетерске бригаде, али је
отишло преко 400 омладинаца у пролетерске батаљоне, створена су
три-четири удариа батаљона. Резултати нашег рада ће се тек ви-
дети. И они најупорнији опазиће разлику измећу партизана с једне,
и Немаца, Италијана, четника и усташа, с друге стране. Не забо-
равимо и утицај недићеваца на народ овог краја. Њихова петоко-
лонашка пропаганда нагризала је редове добровољачких јединица.
Близина недићевских банди имала је ту утицаја. Ових неколико ми-
сли набацујем брзо у нашим последњим часовима у Фочи.
Друг Пуниша Перовић данас је написао ову песму:
ПОЗДРАВ ДРУГУ ТИТУ

ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ ДНЕВНЕ ЗАПОВЕСТИ ОД 6 МАЈА
Здраво да си нам велики сине, И ми ћемо ти, друже, рећи:

Народа свог и своје класе, Више нас хорде и не плаше;
Ти што ти патње домовине V напад ћемо и ми прећи;
Пламено око сузом квасе. Ово пролеће биће наше.
Здраво, ти што нас чврсто водиш Поносне наше смеле чете
Кроз борбе љуте, опасности, Тући ће подлог гада, змију,
Бродару који смјело бродиш И смрвићемо из освете
Брод наше славне будућности. Мрску кугу и тиранију.
Ријечи твоје гордо звоне А тад из крви мученика

О срца наша, срца мушка, Нићи ће дани наше славе,
Ријеч ти диже милионе И наше племе осветника
Да даду гњеву свом одушка. Гордо ће држат своје главе.
Здраво нам, друже, здраво Стари,

Води нас даље чврсто, смјело.
Робље што гине и крвари
Мора докончат своје дјело!
19.00. — Друга бригада водила борбу данас. Појединости непо-

знате. Италијани су вечерас допрли до Сохе и Козаревине, то јест
6 до 8 километара од Фоче. Бобић јавља да непријатељ надире у
три колоне. На његовом десном крилу нападају Немци — око
1.000 — на Буковику, у центру су усташе — око 300 — нападају
на Баре, а на левом крилу 2.000 Италијана од Бистрице. Бобић
јавља да је мештанско људство нерасположено за борбу. Неприја-
тељ још није ушао у Калиновик. Повукао се и утврћује се код Ро-
гоја. — Из Санџака јављају: Бјелопољски одред одбио Италијане,
убио 8 војника и официра. Италијани су испали из Бијелог Поља
с два батаљона и наше су их јединице бациле натраг.
22.35. — У 19.30 другови су кренули. Црни, Арсо, Вељко и ја оста-

ли смо у Фочи. С фронтова нема нарочитих вести. Крагујевачки се
повукао до Годијена. Веле, италијанске снаге знатно надмоћније.
Патрола која је ишла у правцу Јошанице на два сата од тог места
наишла на Италијане. Сељаци остављају плугове, јуре у села, а тамо
писка. Петорица наших били су 400 метара од села, па су се повукли,
јер су Италијани отворили ватру. Гледали смо доњи мост на Нео-
тини. Гори. Запаљен је и северни логор, тужна »Игман« болница.
Сада се пали други мост и велико слагалиште дасака с оне стране.
— Ч. П. 87 одлази у Санџак, на Златар, па ће оданде за Србију. По-
звао нас је после ослобоћења у Аранћеловац на погачице с киселом
водом и кајмаком. Црни пише указе за Каменогорце. 88 Размешта их
по бригадама. Каква разлика од Ужица. Нећемо непријатељу оста-
вити ни длаку. Све се у реду и миру евакуише. — Малопре Раја
Недељковић прима директиве од Арсе. Крагујевачки батаљон биће
нам заштитница. Он ће оставити неколико десетина по пет-шест
људи с аутоматским оружјем на чукама изнад саме Фоче, па кад
се Италијани појаве, засуће их ватром. Главнина биће код Букова.
Наш правац још није одрећен. Рано ујутру ћемо дизати мост код
Брода, а после не знам куда ћемо. Биће седам Крагујевчана са на-
ма. — У граду је тишина. Све се завукло и чека. Само небо гори
од ватри. Ж а о ми је оне велике Стаљинове слике од 5 метара.
Заиста је дивна ствар. Сама дрвена плоча је тешка преко 300 кило-
грама. Изгореће заједно са зградом Агитпропа. Боље је да оде у пла-
мен него да је фашисти оскрнаве.
23.40. — Запаљена Хаџи - Вуковићева дрвара код Неотине. Ту

ваљда има 30 вагона дасака. Пламен лизне понекад до 50 метара.
Запалили се и јаблани. Али опасности за куће нема. Вељко и ја
стајали смо к р а ј ватре више од пола сата. На брдима се види свака
кућица као усред дана. Црни још није вечерао. Још пише указе
Каменогорцима.
Последњи дан у Фочи. — 0.01: Пушке још нису стигле на Брод.
То је оружје Јошаничко-слатинског батаљона, који је хтео да се
преда непријатељу. Чека око 150 бораца без оружја. Арсо пише
директиве Првој и Другој бригади. За мене незанимљиве, јер говоре
о будућности. Мене интересује прошлост и садашњост. 89
87
Аруг Чеда Плећевић, адвокат из Араићеловца, прешао је у Босну с главнином
наших снага и радио је политички на терену око Фоче. Када смо морали да напустимо
Фочу, он је тражно. да буде послат у Србију на рад. Он је кренуо из Фоче да се преко
Санџака пребаци у Србију, али није у томе успео. Поново се вратио код наших јединица
и у јуну месецу покушао је да се из Врбнице, испод Маглића, пребаци у Источну Босну,
а одатле у Србију. Кренуо је с једном групом од десетак другова, међу њима један адвокат
из ^ Шумадије. Испред самог Калиновика ова група је наишла на једну четничку заседу
која је ухватила друга Плећевића и још неколико другова, а остали су се спасли. Друга
Плећевића четници су предали Италијанима који су га касније стрељали у Невесињу.
88 У фебруару 1942, по повлачењу из Нове Вароши, друг Милован Билас, као делегат
Врховног штаба, одвојио је у Каменој Гори од борачких јединица збег — потпуно неспо-
собне људе за вршење војне службе и неке болеснике — и послао их у позадину. Отуда
је дошао израз »каменогорац«, који је касније добио значење извлачења с положаја и из
борбе. Он се задржао све до Босанске Крајине када је почео да се заборавља.
89 Нисам хтео да упишем у Дневник та наређења, јер би непријатељ могао открити

наше операције, ако би му мој Дневник пао у руке.
0.05. — На смрт паљењем осуђени су: Агитпроп, Партиски дом,
Команда места, касарна Чећовина и још неке зграде (»жандарија«
и силос). Могу да послуже непријатељу као касарне. А и кад будемо
поново узимали Фочу, непријатељ се може дуго бранити из тих ка-
мених зграда.
0.20. — Од Калиновичког одреда остала два ударна батаљона. Фо-

чански засада читав. Кренуо је да брани Борач. Поручник Ратко
Мартиновић је остао са ударним Романиским одредом и делом Пра-
чанског који није отишао на свој терен.
0.35. — Полазимо у најдивљији крај Балкана. Биће тешко и за

смештај и за храну. До жетве је још далеко. Али — партизани смо.
0.40. — Упалиле се две мање куће. Опоменули смо другове, али се

несрећа догодила. Црни спаљује каменогорски материјал.
1.00. — Призор невићен. Пламен огроман. На врх брда видиш

сваку ситницу. Запалила се једна двоспратница. У оним малим ку-
ћама крај Неотине људи газе по реци са кофама. Сам сам крај моста.
Тишина. Само се једна керина вуче. Враћам се. Иза једне ограде
неки женски глас: »Јој, јој, шта ће од нас бити!« Рат је рат. Изгра-
дићемо ми хиљаду пута боље куће.
1.05. — Јавља се Коча из Устиколине. Види отсјај ватре у Фочи.

Од мештанских јединица остао батаљон из Дуба. Последњи телефон-
ски разговор са Кочом. Гојко Николиш одлази.
1.15. — Викоч. Штаб Друге бригаде. Кушић. Батаљони се вешто

извукли из италијанског опкољавања. Лежемо.
4.25. — Буди нас Корчагин. Наш телефон последњи ради. Си-

ноћна ватра догорева. Пали се Чећовина. Команда места. Црни зове
последњи пут Челебић. Скоро ће полазак. Здраво Фочо! Крцун се
јавља из Челебића. Тамо тражи Новаковића с једним батаљоном:
»Ми напуштамо Фочу. Везу преко Бунова, а после Шћепан Поље«,
поручујемо му.
7.00. — Седимо у кафани испред Брода. Фочу смо напустили у

5.20. Сва је у диму и пламену. Народ вири иза ћошкова. Срби се
пакују, а усташки елементи као пацови иза ћошкова. Арсо свечано
ломи телефон. Последњи разговор с Миљевином — Другим шума-
диским. Док пролазимо поред радионице, видимо да се пљачка.
Развлачи народ што стигне. Црни револвером натерује неке мусли-
мане да врате опљачкано. »Да сте тражили, добили бисте.« Наређује
да се радионица спали. Тако и ја почех да ждим. Команда места
букти. Полазак. Једна дебела жена с прозора: »Да бог да се вра-
тили! А куда ћемо ми?« — »С нама у шуму!« Букти Чећовина. Један
дечак од 9 година иде са мном и плаче: »Убили ми четници оца, а ја
хоћу у партизане. Отишао је и мој Фаик.« Све јачи дим: овде код
Брода, десет километара од Фоче, прекрио брдо. Срећемо курира
Краљевчанина. Прегазио Неотину. Батаљон ће прећи преко моста на
Дрини око осам. После мост лети у ваздух. Раскрчујемо ову раскрс-
ницу. Три пуна камиона одлазе. Готово је са интендантуром. Један
човек плаче, хоће да љуби Црног у руку. Хоће у Црну Гору. Бегунци
одмичу. Неискусни. Претоварили се до гуше, па већ бацају. За који
тренутак ћемо поћи и ми. Настављамо свој велики марш по зем-
љама Југославије. Срећно! Другови из Краљевачког батаљона мисле
да Италијани неће ући ј о ш за два дана у Фочу. Иду врло опрезно.
11.00. — Ево, Арсо, Црни и ја седимо у јендеку к р а ј моста на

Броду. Прва експлозија није успела. Од девет мина експлодирало
свега 5. Три на мосту, а две у Дрини поред нас, па нам се учинило
у први мах да нас бије артилерија. Сада се постављају нове мине.
Краљевчани су прошли. Патроле су ишле више пута до Фоче. Гори.
Непријатељ ј о ш није ушао. У 7.30 долази »Дорние 17«. Четири пута
нас је надлетао, али нас није тукао, већ брда изнад Фоче. Густи дим
нас сакрива од авиона. Командант места из Фоче, Милан Вуковић,
вели да је народ грабио запаљени дуван. Утом је експлодирало буре
са ракијом и неки су поврећени.
Једна од најгорих слика у овом рату изиће ми пред очи, кад су
малопре наишли реконвалесценти од пегавца. Сабласти, а не људи.
Ту је било једно 15 сељака са Гласинца. Куда ће они по овим не-
проходним брдима!
Још један доказ о снази теорије. Вељко каже да је Романиски
ударни батаљон одличан. А Гласинац је једини к р а ј Источне Босне
у коме је Партија пре 1939 радила. — Пролазе разоружани људи из
Слатинског батаљона, који је хтео да се преда. Ипак је око четрдесет
отишло у Пролетерску. Од ове разоружане групе — Краљевачки ба-
таљон мало пре је примио још двојицу. Биће од њих добри борци.
Сада је 11.10. Од Фоче се зачула пета јака експлозија. Тешки бацач
бије, изгледа, косе изнад Фоче. И даље седимо у јарку. Црни прави
планове. Морамо за жетвом. Шеста, седма, осма, девета детонација.
Сваких 30 секунди по једна. Бију Италијани.
11.41. — Одлете мост. Прва експлозија није га разорила, а при-

ликом друге сви смо поскакали. Махали смо рукама. Моста више
није било. Пао је на стару конструкцију од прошлог рата. Велику
храброст је показао млади Драгослав Бачић. Он се по расклиматаном
мосту, 15 метара изнад Дрине, верао са експлозивом по танкој греди,
завезао га и — пола успеха је било ту. Сад ми полазимо за Бастасе.
Патрола се враћа с извићања. Ништа ново. Изнад Фоче запаљене
сеоске куће. Бацачи су тукли преко Дрине.
17.30. — Ево, седимо у рачвама једне огромне букве и вечерамо.

Доле хуји Дрина. Овај одличан хладњак су направили жандарми из
Бастаса још пре рата. А сад га је наша болница претворила у трпеза-
рију. Пешачили смо пет сати. Нисам ока скидао са Дрине. Видео
сам Јахорину ишарану снегом, а на југу Маглић. Баш нам сада дође
курир Милован Миловановнћ из Краљевачког. Он је извео ону сјајну
акцију са ватрогасном музиком у Краљеву 1941 у лето, о којој ми
је причао Мирко Томић. Партизани су се увукли у град, обукли
ватрогасне униформе (сваки је обукао по три униформе) прошли су
улицама Краљева, свирали, а Немци су им салутирали. Наши су
прешли мост и зашли у шуму. Немци их после јурили тешким ми-
траљезом. Овај друг, металац, још сада носи ту ватрогасну уни-
форму. Он је дошао из Изгора. Ударни Херцеговачки батаљон по-
тукао Италијане који су пошли из Гацка према Борчу. Погинуло је
150 Италијана, а заплењено је: 3 тешка митраљеза, 2 пушкомитра-
љеза, 15.000 метака. Наши су имали 8 мртвих (претстража која је
примила борбу) и 13 рањених. Миловановић прича врло живо: један
борац на бојном пољу тешко рањен поздравља команданта и умире.
Даље прича како су болесници примили наше »Вести« од 7 маја где
се говори о победама у Јужној Херцеговини. Један командант (бата-
љона »Невесињска пушка«) прочитао је свима »Вести« и рекао:
»Наш успех се далеко чује. Врховни штаб нас не заборавља.« — До-
датак: Краљевачки се тукао са Италијанима код Ахмовића и Би-
љина. Италијани су имали 30 мртвих и више рањених — Краљевачки
је тукао тешким митраљезом и пушкомитраљезом Италијане 9 маја
код Хана Сохе на коси изнад цркве. Марку из команде места десио
се малер приликом извршења смртне казне једном усташком шпи-
јуну. Марко, Црногорац, који није навикао да врши смртне пре-
суде, опалио усташи метак у потиљак, али га је само мало окрзнуо.
Овај се срушио, Марко га плитко закопао, па сео да се одмори. А
овај ћипио. Настала је борба. Онај је ујео Марка до кости за прст.
Једва га је Марко после савладао.
Диван пример данас на раскрсници код механе на Броду. Про-
лази један партизан од 60 година с пушком. Јуче се Црном јавио:
»Хоћу да идем. Кад сам довде дошао, могу да идем и у борбу.« Црни
каже да га је ово узбудило. Други су се извлачили из борбе (реч је
о каменогорским елементима) а овај старац се сам јавља. То је стари
Кројач из Ужица и зове се Божидар Игњатовић. 90 Црни поново
прича: »Замало сузе на очи да ми навру.« Ту је био и неки Лав По-
пов 91 од 11 година. »Знам да пуцам. Тукао сам се са четницима.«
Дете хоће да погине за слободу. После долази Божидар. Злато мећу
каменогорцима.
во Нестао је крајем 1942 године.

Мали Лав Попов примљен је у Другу пролетерску бригаду и као борац Четвртог
батаљона учествовао је у многим биткама. Прошао је Четврту офанзиву, дошао је до Сут-
јеске, али га ту заробе Немци. Одвели су га у Ужице где му је отац инжењер, емигрант
из Совјетског Савеза. Мали Лав се мудро држао на саслушању и просто је унео праву
забуну у Гестапо и Недићеву стражу. Он је причао да су сви наши другови живн, чак
и они за које су и фашисти знали да су погинули. Мали Лав је 1944 године поново дошао
у Другу пролетерску бригаду.
24.00. — Дошао курир од Крагујевачког. Јављају да је око 1.500
Италијана ушло у град Фочу од села Јошанице, поред болнице
»Игман«. Шуњали су се дуго око кућа, док нису ушли унутра. Му-
слимани су их радосно дочекали. Направили су им прелаз преко
Неотине. Иначе, муслимани су узели власт у Фочи у мећувремену.
Били су и наоружани. Курир додаје да су Италијани топовима
тукли Фочу. Један други курир је ишао у Фочу у 5.30 по неке
ствари. Послао је једну бабу да извиди. Она је јавила да три наору-
жана муслимана стоје на улазу са ножевима и »не пуштају парти-
зане у град, јер су то Италијани забранили.« Његово је мишљење
да до тог тренутка Италијани још нису били ушли. Иначе вели да
су пљачкали подједнако и Срби и муслимани. Видео је и Српкиње
и муслиманке како вуку ствари. Ето, ово су подаци које сам прику-
пио о паду Фоче.
ЦРНА ГОРО, ПОНОСИТО СТЕЊЕ
Лијечевина. — Пошао сам из Бастаса око осам пешице, сам. До
Шћепан Поља један сат. Ено га састав Дрине, ено град Херцег Шће-
пана! Сећам се као сад к р а ј а јула 1938 када сам са Олгом овуда
пролазио на путу из Жабљака за Фочу. Доле је жичани мост. Га-
ћали га фашисти из авиона једно десетак пута, али га нису могли
да погоде. Бачено је преко 40 бомби, и како ми рече један сељак,
погинула је само једна — вашка (псето). Тако сам напустио Босну
и дошао око девет сати у Црну Гору. Шћепан Поље остало исто.
Малопре је била дата узбуна. Телефонист поче да се дере не спу-
штајући слушалицу: »А-а-вион«. Чују га на врх Дурмитора. Пола-
зим за Лијечевину. Уморан сам много. Код извора срећем мештанску
стражу: једног црнпурастог старца и једног дечка петнаестих го-
дина. Овај матори одмах почиње да кука:
— Јој, продријеће нам Талијани и усташе. Све ће нам попалити.
Ми смо мањина!
Леп дочек у Црној Гори. Почех да крешем тога типа, али ме
онај мали пресече:
— Не зна он, друже. Није свијестан. Ја бих волио да ућу Тали-
јани у ову долину. Ни један ж и в не би остао. Све би их наша војска
поробила.
Тај мали се зове Момчило Вуковић, а онај кукавица му је стриц.
Из разговора с малим видим да је близак нама. То он и сам вели:
— Знаш ли шта је СКОЈ? Ја ћу бити скојевац, савезник Комуни-
стичке партије. У мојој је кући дом културе, држимо конферен-
ције и учимо писмености наше д р у г о в е . . . Што бих волио да се
школујем! Био сам најбољи у основној школи, али нисам могао
ићи на велике школе. Тако нећу моћи постати комунист!
— Е, па не треба теби велика школа па да постанеш комунист.
Ево, кроз ову борбу најлакше ћеш постати комунист! — велим
му ја.
Мали некако не верује. Тек кад сам му рекао да многн наши
команданти и руководећи другови од школе имају само као и он —
четири основне, али су се кроз борбу изградили, па више знају него
они са највећим школама, Момчило се развесели. Из разговора с
овим малишаном може се назрети наша основна грешка у Црној
Гори — Партија на репу, никакав политички рад на терену. Ова је
територија стварно слободна више од године дана (ниједан окупатор-
ски војник није ногом ступио на Пиву), а СКОЈ у овом делу, Шћепан
Поље, ради д в а - т р и месеца. Али, боље икад него никад.
Другове сам пронашао у Лијечевини. Сместили су се у стару
школу. Марко, Лола и нас десетак спавамо у штали; ново издање
хотела »Герстл« из Фоче. Диван је ово крај. Доле Тара, а ми на
ивици, у шуми. Један водопад, скоро 50 метара, руши се ниже
куће. А доле к р а ј Таре ливада. С оне стране Таре гудуре, пећине,
литице. Лола вели да се ту негде крије генерал Новаковић, 1 с Енгле-
зима. Фино се удесила та Черчилова делегација — води политику
из пећина с генералима без војске.
Занимљив је Черчилов говор. Вели и он да ће година 1942 бити
година победа над фашизмом.
Увече лежемо у сено, пири ветар кроз греде, свако бира по једну
песму па сви заједно певамо. Док је дошао ред на мене, већ сам
био заспао.
Лијечевина. — Живимо као у бањи. Ваздух и здрава вода из прве
руке, само да је — хране. Ипак добро једемо. Добијамо 800 грама
хлеба. У Немачкој — 280 грама, Италији — 150 грама, Шпанији —
100 грама. Јутрос је Зина држала реферат о сељачком питању. До-
шао је и Стари и одговорио на извесна питања. Буржоаско - демо-
кратска револуција код нас није завршена, чак ни у Србији. У подне
смо отишли на купање испод слапа. Дивота! Одлично се човек
освежи.
После подне Марко ми је описао своје спасење. 2 Заиста, изван-
редна ствар. Једна од највећих акција београдских партизана. Нешто
ниже Јурица и Зоран на трави са овдашњим скојевцима. Сасвим
друкчији људи него у Босни. Наишао један омладинац који није
скојевац и неће да иде.
1 Генерал Новаковнћ се, изгледа, убрзо растао с енглеским мајором и новинаром

Атертоном с којим је заједно напустио Фочу. О судбини Атертона не зна се ништа поуздано.
Према неким вестима њега је убио и опљачкао жандарм с Челебића, Дакић, који је после
ушао у пратећу чету капетана Павла Буришића, једног од најкрволочнијих четничких ко-
манданата. С Атертоном је био и поручник Недељковић, кога је послала у земљу еми-
грантска влада. За Недељковића се чуло да је пришао Недићу. О судбини генерала Нова-
ковића зна се само да се повезао с црногорским зеленашима и једним од њихових воба,
Крстом Поповићем. Причало се како су зеленаши пронели генерала Новаковића кроз чет-
ничку територију на носилима као рањеника. До краја 1943 генерал Новаковић је живео
у Црној Гори, што се установило из архиве четничког команданта Баје Станишића. После
је нестао, вероватно су га четници убили.
2 Овај опис објављен је као прилог на крају ове књиге Дневника под насловом: »Нај-
смелија акција београдских партизана«.
— Шта сам ја гори од вас?
— Имамо консииративаи посао! — одговарају му другови.
— Ништа, ништа, запамтићу вам ја ово!
Јурица вели да СКОЈ и Савез раде већ четири месеца. (Значи онај
мали Вуковић је увучен у рад пре 2—3 месеца.) Рад доста добро
постављају, нешто више васпитни, али се показује невероватна амби-
циозност. Ако се ова црта Црногораца правилно развија — даје
силне резултате. У противном — зло.
С оних страшних генералских стена — дим.
Корчагин долази увече од Црног с Бастаса и доноси нам поједи-
ности. Италијани пошли из Фоче косама ка Шћепан Пољу. Арсо
је на положају. С оних стена преко пута дим. Чобани запалили трње
под стенама. Наше патроле у тим стенама открише једно склониште
Дакићеве групе. Ухваћен је Дакићев брат, а у пећини наћен сач,
поњаве, слама. Та бандица има десетак људи, а располаже са три
пушке, бомбом и револвером.
Изгледа да ћемо ускоро из овог дивног краја.
Лијечевина. — На планини смо, има траве доста, стоке такоће, а
млека још окусили нисмо. Али, јутрос добисмо по парче сира! Овде
проводимо друго пролеће! Све мирише. А 300 метара више, на ви-
сини од 1.100 метара, још нема ни лишћа ни траве, снег. А кад
поћемо тамо — биће пролеће. Радујем се Дурмитору. Највиши део
наше земље. Италијани се осилили. Летела два бомбардера изнад
нас више од сат и по. Тукли су Шћепан Поље и Челебић. На Челе-
бић су бацили двапут по десетак бомби, повезаних. Први венац је
пао на десет метара од касарне. Штета никаква. Бомбе од 6 кило-
грама! На Шћепан Пољу пала бомба на — километар од моста. Црни
је био близу моста.
Италијани су ушли у Фочу у недељу увече, а Неотину су тек
јуче прешли. Данас иду на Букове и Драгосаву. Краљевчани им
тешке губитке задали код Брода. Бежали су као зечеви. Црни рече
да је Арсо отишао да »заустави брзо напредовање наших према
Херцеговини«. Ми ћемо вероватно брзо у покрет. »Кад доћем овде
где сте ви, ви ћете бити негде даље«, рече Црни. Он се враћа у
Бастасе.
Марко нам је данас дао да свако напише своју биографију. Кад
је прегледао моју рекао је да ли сам све написао о свом животу.
То ме је страшно погодило, заплакао сам.
Лијечевина. — Киша се осипа. Планина се намрштила. Не могу
да је познам. Цео дан сам лежао на сену у нашем »хотелу«, куњао
и мислио, мислио. Кад сам спавао сањао сам свој стари сан. Чудно!
Дошли су Црни, Арсо и Вељко. Ситуација се компликује. Изгледа
да Крагујевчани нису извршили задатак. Црни вели да су многи
муслимани у Фочи стругали наше пароле, ставили слово »1Ј« на фе-
сове, чак држали поздравни говор Италијанима (Омер-бег Ченгић 3 ).
А Италијани предали власт — Србима. Командант неки ћопави
студент. Усташе покушале да на неком сплаву прећу Дрину, а Ита-
лијани мислили да смо то ми, па их дочекали ватром.
Стари је нешто нервозан. Рече ми да су наши одбили четнике
на Тари и да је у Бијело Поље стигло 1.000 недићеваца. »Стићи ће
их још« — вели Стари. Енглези су бацили код Бијелог Поља 37 ми-
траљеза и 4 брдска топа. Највећи део тога ухватили су муслимани.
Сада је објашњена тајна оних падобрана које смо ми ухватили."
Интервенција гадна, погана. Помажу слуге окупатора — недићевце.
Киша стално пада. Зима. Јурица лежи до мене. Марко нас буди и
саопштава: »Покрет у три изјутра«. Ноћас смо чули тешку експло-
зију. Изгледа да је отишао у ваздух лепи мостић код Шћепан Поља.
Тамо је отишао Влада Мостоубица. Пацов ме прескаче у току ноћи.
Ипак је слатко спавати у овом сену. Марко и Лола долазе на спа-
вање после поноћи.
Никовићи. — Кренули смо око 5.30. Идемо узбрдо нас десет на
челу с Марком. С оне стране, из Босне, експлозије — топови и ба-
цачи туку. После сата и по испели смо се на висораван Пиве. Овде
је још зима. Снег око нас у вртачама. Шуме бакарасте од руја, баш
као на Златибору кад смо пошли на наше путешествије. Ветар. Уви-
јам се у мој жути кратки капут. Облаци. Не види се ни Маглић,
ни Дурмитор. На нашим коњима гране — добро смо камуфлирани.
После пет и по сати стижемо у Никовиће, раштркано село. Стова-
рујемо коње. Започињем разговор са Обреном Бауцаном, дедом од
88 година. Тукао се у Невесињском устанку. Показује ми село Црну
Гору, на два сата одавде, »острво слободе«. Било је слободно и под
Аустријом. Једном су Швабе послале два батаљона и топове, али су
их наши родољуби одбили. Швабе су се повукле после десет дана.
Ни у овом рату није ту ступила непријатељска нога.
Развезује се разговор о борбама са четницима.
— Двадесет и један наш батаљон се бори против њих! — вели
један.
Иначе све су очи упрте на Колашин. Бије се тамо велика битка.
Од ње зависи и наш пут у Србију.
Народ је овде друкчији него у Источној Босни. Далеко чистији.
Куће окречене, иако је ово најзабаченији к р а ј Балкана.
Монтирамо радио. Јоза примао телеграфију. Ово пишем на колену
у претрпаној соби, при слабом фењерчету, док Зоран стенографише
Москву. Народ се чуди. Преводим им вести о победама код Харкова.
Вечера се спрема. Добили смо 11 литара млека а нас је једанаест!
Пијемо га из кофе. Уз то и пшеничног хлеба, плен из Борча. Испр-
3 Накнадно сам утврдно да је ово обавештење Сретена Жујовића - Црног било нетачно.
Омер - бега Ченгића су заклали четници средином маја у Фочи.
* Код Фоче је пао један мали падобран с ракетом за осветљавање терена. Вероватно
је био употребљен за расветљавање терена приликом бацања материјала.
жили смо џигерице од јагњета. Боговски смо се најели. Први пут
после осам месеци да сам пио млека до миле воље. Ех, кад бих могао
послати мојој Милици једну чашу. Али, и отац ј о ј је јео прошлог
рата мекиње, па је велики клипан порастао.
Скупљају се сељаци да слушају вести. Отпевали смо им »Шума-
дија наша дика«, »Матију Гупца«, »Подигла се ужичка нахија против
бесних фашистичких дахија« и завршили са »Красни флот«. Народ
је одушевљен. Многи раније нису слушали радио, сада први пут
чују Москву. Усхићени су. Један старац вели:
— Да нам је више овијех сандука, народ би се зближио више и
прије би побиједили . . .
»Слободна Југославија« веома снажно делује. Јавља о победама у
Источној Босни и Лици. Напољу се спушта ноћ. Чује се блејање
оваца. Све је суро. Пси оштро лају. »Острво слободе« тоне у мрак.
Недајно. — Ево седимо сви јучерашњи заједно с Лолом, који је
данас стигао, певамо после вечере у овом пивском селу Недајну.
Чудно име. Дошло од тога што се није давало Турцима. Дивљина у
овој дивљој Пиви, белом простору на мапама Југославије. Збило се
село у котлину, педесетак дрвених брвнара и д в е - т р и високе зграде
од камена. На зидовима разапете овчије коже, стрче стубови, деца
прљава јуре на све стране. У једном тренутку добих слику неког
црначког насеља. И Лола је имао т а ј утисак. Вели: »Ово су први
белци у овом крају«. Ипак, силан народ. Млади људи воде и НОО и
партизанску стражу. Све су очи упрте на Колашин. Одатле данас
стиже с ј а ј н а вест. 200 четника убијених код Мојковца. Наши иду ка
Колашину. Од ове битке зависиће много и брзина нашег налета на
Србију. Страшно сам постао нестрпљив. Ето га к р а ј маја. Тај час још
није далеко. Изгурасмо скоро шест месеци. Шест Албанија прогу-
расмо. Дивно рече јутрос један стари Пивљанин: »Сила сте ви! С
каквим се све војскама не бијете, па опет излазите на крај. Ни тен-
кови, ни авиони вам не могу ништа.« Није нас узалуд јутрос радио
Москва тако похвалио. Божу Масларића на Свесловенском конгресу,
као претставника наших партизана, изљубили Ванда Васиљевска,
Корнејчук и други.
Изгледа да смо јутрос направили још једно непријатно изнена-
ћење жабарима. С оне стране Таре, од Челебића, чуле су се око три
изјутра — бомбе и пушкомитраљези. Омиљено доба за наше нападе.
А Лола ми рече да је напад био одрећен за јутрос. У овој пустоши
остаћемо можда још д в а - т р и дана. Можда ћемо на Жабљак. Тамо
ћемо бити ближи догаћајима. Маријан и Јурица полазе сутра у
Пишће на конференцију НОО и омладине. Ја ћу издати 122 број
»Вести«. Код Харкова одлично. Највеће надахнуће нашим парти-
занима. Јужни део Источног фронта — нама најближи!
Радио добро ради. Данас смо пробали и Јозину ветрењачу за пу-
њење акумулатора. Пуна два месеца правио је Јоза ову справу у
Броду, два коња су је довукла, али нажалост показало се да не ваља.
Ваши, ваши после четири месеца, опет се појавиле. Партизаиски на-
чин живота!
У каквој се дивљини налазимо најбоље сведоче ова два случаја:
ноћас је к у р ј а к на 10 метара од наше куће, поред живог стражара,
скочио на нашег најбољег товарног коња и растргао му трбух. Коњ
је одлуњао километар-два и липсао. Други не мање крволочан слу-
чај је ваћење зуба чика Носићу. Цео дан је патио док није отишао
код једног домаћина који врши функцију сеоског зубара. Овај је
узео права кљешта за ваћење клинаца из коњских копита, искувао
их и рекао чичи:
— Јелде да те овај зуб не боли?
А затим је цимнуо. Зуб је био изваћен. Носић задовољан. Сви
патимо од зуба. Ни зубара ни инструмената нема. Хирург — Ита-
лијан, заробљен од Пивљана, побегао је са Жабљака, али је ухваћен.
То је човек четрдесетих година, родом из Милана.
Недајно. — Киша нас данас уби цео дан. Јурица, Маријан и Ми-
лева вратили се из Пишћа. Маријан био на састанку НОО. Утврдило
се да на Пиви има још жита. Јурица код омладине. Вели да добро
раде. Сва је омладина на Пиви научила да чита и пише. Само људи
претерују. Једног кулака стрељали као будућег непријатеља. Веле,
нису схватили директиву. Син тог кулака — омладинац. И сада врло
вредно ради. Омладинци обраћују своју њиву. Поклонили им земљу
сељаци из околине. Узорали су је и надају се да ће дати 1.500 кило-
грама жита. Милева к а ж е да је рад мећу женама неправилно постав-
љен. Претседник НОО једноставно позове претседницу А Ф Ж - а , да
ј о ј платно и нареди да се сашије рубље. За месец дана сашиле су
200 пари кошуља и гаћа. Иначе постоји одбор у сваком селу.
На своју велику жалост данас сам утврдио да имам пантљичару.
Отуда толики замор, отуда сам толико ослабио.
Недајно. — Данас смо издали 123 број »Вести« на гештетнеру.
Заиста сјајне. Црвена армија је напредовала 60 километара код Хар-
кова, 300 места ослобоћено, 12.000 убијено Немаца, заплењено око
600 топова, 400 тенкова. С наших фронтова различито: у Херцего-
вини наши батаљони дочекали су 13 м а ј а једну италијанску колону
од 70 камиона, 30 мотоцикла, 2 луксузна аутомобила и 4 тенка код
Бишине. Борба трајала 4 сата. Убијено 29 официра и војника — мећу
њима командант италијанских трупа у Северној Херцеговини, ди-
визиски генерал Перида Негри, један потпуковник, 3 поручника и три
потпоручника. Заробљено 7 војника, тешки митраљез, 1.460 метака за
митраљез, 15 пушака, 4.100 пушчаних метака, 85 бомби. На Каменој
Гори у Санџаку разбијено 480 четника, убијено 24, а заробљено 6.
Наши губици: један мртав и три рањена. Запленили смо један тешки
бацач, три тешка митраљеза са 1.070 метака и један пушкомитра-
љез. Убијен је и један официр. Заплењена је архива, храна, казани,
стока. Остали четници су побегли у правцу Пљеваља и Пријепоља.
СТАЉИНОВА СЛИКА
НА ЈЕДНОЈ КУБИ
У С Л 0 Б 0 Д Н 0 Ј ФОЧИ,
РАД ИСМЕТА МУЈЕЗИНОВИБА.
ПРЕ ЕВАКУАЦИЈЕ ФОЧЕ
9 МАЈА 1942 УВЕЧЕ,
СПАЉЕНА ЈЕ ОВА
СТАЉИНОВА СЛИКА
ДА ЈЕ НЕПРИЈАТЕЉ
НЕ БИ ОСКРНАВИО
ЖИЧАНИ МОСТ ПРЕКО ТАРЕ

КОД ШБЕПАН ПОЉА, КОЈИ
ЈЕ ВЕЗИВАО ФОЧУ СА
ЖАБЉАКОМ. НА ОВАЈ МОСТ
ИТАЛИЈАНИ СУ У ПРОЛЕБЕ
1942 БАЦИЛИ ПРЕКО
40 БОМБИ, НЕ НАНЕВШИ
МУ НИКАКВУ ШТЕТУ
ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД САВЕ КОВАЧЕВИБА КРАЈ ЈЕДНОГ ТЕНКА ЗАПЛЕЊЕНОГ
V БОРБИ С ИТАЛИЈАНИМА КОД ВИЛУСА, ОКТОБРА 1941.
(Снимљено у близини Осјеченице у нролеће 1942)
ПРВИ ТОП КОЈИ СУ ЦРНОГОРСКИ ПАРТИЗАНИ ЗАРОБИЛИ

КОД БИЛЕПА ДЕЈСТВУЈЕ НА ИТАЛИЈАНСКИ ЛОГОР
У НИКШИЕУ, АПРИЛА 1942
ПЕКО ДАПЧЕВИН
Али, иа црногорским фронтовнма ситуација је још нејасна. Наши
су напали Колашин још пре два дана, али га још нису заузели. Из
писма команданта Дурмиторског подручја види се да је напад извр-
шен с малим снагама. Јаке италијанске снаге иду с нешто четника
у правцу Шавника, који је прекјуче био бомбардован, али без ика-
квог успеха. Тражили су једну пролетерску бригаду у овом правцу.
— Иначе проводимо дане, кад завршимо посао, у читању и шетњи.
Јутрос смо ишли и брали коприву за ручак. Срели смо једног сељака
с два вочића које води жена. Оре њиву — камен дрвеном ралицом.
Зној цури с носа:
— Враг је овди раније живио, па сад ми!
Марко му вели да се овај плуг у Совјетском Савезу може наћи
само у музеју, а сељак му одговара:
— Борићемо се до потоњег, па ће претећи наша дјеца и она ће
живјети као људи.
Из Челебића пребачено 1.500 килограма жита. Биће хране до пута
У Србију.
Недајно. — Сишли смо данас да беремо коприве до језера Су-

шице (поред кога сам прошао пре четири године с Олгом и није га
било, јер у лето пресуши). Окупали смо се у води која има свега
девет до десет степени. Кад ућеш у воду, пресече те као да си скочио
у кључали казан. Из језера гледамо врхове Дурмитора под снегом. У
том наиће поред језера Други шумадиски. Мећу њима и стара Вида
са пушком. Сина су ј о ј убили код Свилајнца. А сада се она свети.
Видео сам и Тасу Младеновића, политкома батаљона. Зауставио је
људе да се умију на језеру.
Кад смо се враћали у Недајно, сустигао нас је Арсо. Он долази са
Жабљака. Разговарао сам дуго с њим и, ево, како изгледа ситуација:
Четници су нас напали у два крака — од Колашина и, заједно
са Италијанима, од Никшића. Прва је офанзива сломљена. Наши су
их жестоко потукли код Мојковца. Борба се водила по немогућем те-
рену, по литицама и урвинама. Партизани су хватали четнике рукама,
тукли кундацима, када су муницију истрошили. Да су имали бајонета
многе би четнике побили. Ушли бисмо лако у Колашин да смо имали
резерве и наставили да гонимо четнике. Овако смо се одмарали два
дана (храна никаква, само месо) и напали Колашин. Поједини делови
су ушли у сам град, али су морали отступити јер је непријатељ тукао
жестоко са два топа и бацачима. Напад ће бити поновљен. Овог пута
смо имали мање губитке. Код Мојковца смо имали 30 мртвих. Према
Бидином прорачуну на овом сектору има око 3.000 четника. Осам
стотина су плаћеници (300 лира месечно и храна), а остали су силом
мобилисани сељаци. Борбена вредност мала. Вести о доласку неди-
ћеваца у Бијело Поље нису тачне.
Много је озбиљнији други крак: Никшић — Шавник. Ту иде око
2.000 Италијана и 1.000 четника. Подаци непроверени. У Никшић је
лично стигао армиски генерал Пирцио - Бироли. На том фронту су
12 Дневник I
наша четнрн ударна батаљона. Муниције је мало, а и људи су пре-
морени.
Арсо предвиђа непријатељску офанзиву на Херцеговину и Санџак.
Недајно. — Око 11 дошли су Стари, Лола и Црни. Једна група
иде за д а н - д в а на Жабљак, а остали у Херцеговину. Ситуација сле-
дећа: на фронту код Фоче, десна обала Дрине, претпрошле ноћи на-
ши су извршили препад на сам град и убили 100 Италијана. На један
наш пушкомитраљез наишла патрола Италијана. Он отворио ватру
са 50 метара, а Италијани почели да се укопавају. У тој борби наш
је пушкомитраљезац погинуо, пушкомитраљез је заробљен. Иначе
Друга бригада чува Источни Санџак, резервоар са храном за најод-
лучнији месец дана. На левој обали Дрине слабо. Коча отишао у
Херцеговину с три батаљона, а петоколонаши у Закмурском бата-
љону извршили пуч. Убили су политкома Фочанског одреда Стеву
Марковића - Сингера, радника из Ваљева, као и бившег политкома
Мому Кочовића, а команданта Страју Кочовића одвели у Фочу. 5 Оста-
ли једва умакли. Отишао је ноћас Крагујевачки да тамо ред направи.
У Фочи се брзо свршила усташка владавина. Италијани дали власт
четницима. Командант је ћопави студент Грујић. Крцун је на трагу
Дакићу, чији су људи убили нашег курира — Ужичанина, а ми ухва-
тили два његова разбојника. Један је погинуо, а други је жив ухва-
ћен. Признао је да се генерал Новаковић крије с њима око Челе-
бића. По свој прилици они су поубијали Енглезе и узели им паре.
Херцеговачки петоколонаши се окупили у Калиновику. Стари је про-
тив другог напада на Колашин. »Тих 1.800 бораца не треба употребити
за заузимање празних градића, већ на главне комуникације окупа-
тора — где ћемо наћи муниције и хлеб.«
15.15 — Нестрпљиво очекујемо да се Црни и Лола пробуде и до-

несу одлуке по нашим м о л б а м а . . . Ја сам поднео молбу за Херцего-
вину, али изгледа ми: »јалово«, како ми добаци Милева Планојевић.
И она и Зоран тражили су да иду. Друштво ће бити тужно ако буде
морало да изгуби понеког свог члана. Сви или нико.
Разговарам с Арсом о устанку у Црној Гори и његовом развоју.*
5 Ово убиство је извео Бодирога, бивши четиик, који је крајем јануара 1942 године
прешао у нашу добровољачку војску. Убиство је активно припремао и командант Фочан-
ског одреда Страјо Кочовић, који је постао један од најкрволочнијих четничких коман-
даната у овом крају. Бодирога и Кочовић су убили Мому Кочовића, сина директора једне
банке у Фочи. Њих двојица су и после убиства Моме Кочовића наставили да му прогањају
породицу. Крајем 1943 године једну сестру покојног Моме исекли су на комаде, а у лето
1944 године упали су у Момину кућу да му убију зета. Срећом, он се био склонио, а
четници су наредили Момином оцу, седамдесетогодишњем Николи, затим Моминој матери
и сестри, у другом стању, као и малим сестрићима да пођу пешице за Ужице. Старац,
трудна жена и деца прешли су пешице сав пут до Ужица.
• Види у Прилозима на крају књиге »Устанак у Црној Гори и његов значај« — разговор
с Арсом Јовановићем.
Недајно. — Сада ми је јасно зашто се у овом крају мало виђа
омладина. У Недајну сам срео свега једног младића — и то без руке.
Партијац је. А седам других партијаца су на фронту, у ударним
батаљонима. Отишли су пре два месеца, када је Партија мобилисала
све своје снаге да сломе четничке испаде из италијанских гарнизона.
Са Пивске Планине отишло је у омладинске и ударне батаљоне
188 скојеваца. Мећу њима једанаест другарица. Али и то има своју
слабу страну. Читава позадина остала без омладине, без активиста,
па петоколонаши имају широко пол>е рада. Данас је стигла Митра
Митровић на сат - два и испричала ми занимљиве ствари. Омладински
ударни батаљони су дивни. Основани су: Ловћенски, Никшићкн и
Дурмиторски. Митра је била при формирању Никшићког. Све момци
од 17 — 22 године. А командант — потпоручник млад као роса. 7
Девојке су биле силне. Све се бојале хоће ли бити примљене.
— Хоћете ли нас узети? — питају.
Не питају оне ово узалуд. Још је Вук истицао да су Црногорци
»највећи господари од свих Срба над женама«. А сада су жене борци.
Црна Гора дала је данас 400 жена - бораца. У Ловћенском омладин-
ском има их 60! Политички комесар, душа батаљона, девојка —
Стана Томашевић, другарица покојног Баје Секулића. Само у бици
код Мојковца изгинуле су многе наше другарице. Нису вичне борби
и не знају да заузимају заклоне. Митра прича како су омладински
батаљони имали обуку: »Има у томе дечачког п о л е т а . . . « С њима
је Сава Ковачевић, командант Никшићког одреда, силан човек, си-
ров. Преко дана марширају као срне, увече подбише табане од уда-
рања ногама. Девојке сагнуле главу, а Сава им вели:
— Дижите главе!
Батаљони се не праве по племенској и братственичкој основи.
Било је дирљивих сцена. Брат и сестра — 18 и 16 година — избегли
из Бијелопавлића. Сестра се пријавила у Омладински батаљон, а брат
то није знао, па је моли да се врати у Ударни, у коме је он био:
— Она ми је једина, па бих волио да смо заједно!
У овом случају је прекршено правило. Брат и сестра су остали
заједно.
О општој војној ситуацији Митра не зна много, јер је одавно
из црногорског штаба. Она мисли да су четници прешли кулмина-
цију. Истина, зграбили су нам највећи део Црне Горе, — Црмницу,
Катунску нахију, па сад и један део Никшићког среза. Ми смо били
очистили Пипере. Али главно је жива снага у партизанском рату.
Батаљоне морамо учврстити. Митра вели да је италијанско-четничка
офанзива у правцу Т а в н и к а застала. Само су се наши повукли из
Горњег Поља где је био Главни штаб за Црну Гору. Од Никшића до
тог места води аутомобилски пут — свега седам километара. Ми
имамо 170 заробљених Италијана па им из Никшића италијанска
команда шаље сваког дана требовање: мале беле хлепчиће, макароне,
7 Петар Јовановић, касннје био је тешко рањен у ногу, пренесен је све до Босанске
Крајине. Под њим су у борбама четири коња убијена. У Бихаћу је био наставник у
Војној школи при Врховном штабу. Подлегао је псгавцу у Дринићима крајем 1942 године.
парадајз, пиринач, со. Иначе у Горњем Пољу је водовод за град.
Митра вели да су им воду затварали под условом да се више Поље
не бомбардује. Једном је над Горње Поље дошао италијански бом-
бардер »Савоја«, десет пута обишао поље и изручио све бомбе —
усред реке, и отишао. Очигледно пилот неће да гаћа партизане. На
другом сектору, у Бјелопавлићу, италијански тешки бацач погодио
у кућу у којој се одржавало саветовање штаба Бјелопавлићког од-
реда и штабова појединих батаљона. Погинуло је ту четрнаест дру-
гова, само један жив остао. Ту је погинула и Сокола, бивши секре-
тар тајног партиског колпортерског одбора у Београду. Њен
друг, мислим да се звао Никић, после устанка 13 јула — предао се у
Црмници с читавом партиском организацијом, »да би се оправдао
пред народом«. »Устанком је народу нанесена силна штета, а они
као најодговорнији сносе кривицу, па се зато предају.« Никић се
правдао »да је и Русија пропала«. Идиот! Фашисти су га стрељали
као и многе друге другове. Остатак су одвели у концентрациони
логор. Још се једна несрећа догодила. Код Мојковца погодио бацач
мећу три команданта док су разгледали секције. Ту су били ко-
мандант одреда »Бијели Павле«, командант једног ударног батаљона
из тог одреда и командант места у Мојковцу. Митра вели, даље, да
Бора Продановић 8 ради по омладинској линији у Грахову. Васа Глуви
издао неки лист на ослобоћеној територији, али не пише како треба.
Војо Срзентић се налази негде око Улциња с другарицом која је
била интернирана, па пуштена. Мирко Сарделић, 9 изгледа, негде је
у Италији.
Недајно. — Црни и Лола су пошли јутрос у Херцеговину. Устанак
је тамо у полету и треба организационо учврстити наше успехе.
Велику нам помоћ сада указује Совјетски Савез — у првом реду
Совјетски информациони биро. Јуче је истакао борбе код Фоче и
Никшића. То су давале све совјетске станице на свим језицима
света. После, врло корисно делују и другови из радио Москве у еми-
сијама на српском језику. Влаховићев коментар је одлична ствар.
Њега још од раније познаје овде много народа. И наша »Слободна
Југославија« добар успех има. Значи, почео је свет да сазнаје о на-
шој борби. То је шамар лондонској влади и највећем хохштаплеру
свих времена Дражи Михаиловићу. Они су се нешто ућутали, немају
шта конкретно да износе. А ми сваког дана излазимо пред свет с
успесима у борби против окупатора. Још кад поћемо у Србију! Само
наш пут зависи од ситуације на источном фронту. Кад почне Црвена
армија да надире, тада ће да настане дубок прелом у редовима заве-
дених и силом мобилисаних сељака у четничким редовима.
8 Бора Продановић, адвокат из Београда, бранилац многих наших другова пред Судом
за заштиту државе у Београду, погинуо на Сутјесци јуна 1943.
• Вест нетачна. Мирко Сарделић, инжењер, био је рањен у Београду приликом бомбар-
довања 6 априла 1941, а затим је отишао у Сплит где је радио у тамошњој организацији
све до 1943, када је позван на ослобоћену територију.
Ишли у Србију или ие, морамо на север, да окупатор не би
жетву однео. Јутрос је Геринг саопштио да се услед суше мора сма-
њити оброк хлеба за 15%. Наши ће се партизани потрудити да се
Херман не наједе нашег хлеба!
У Херцеговину је отишао и Станко Грабрић, надпоручник домо-
бранске војске, који је пребегао на нашу страну равно пре месец
дана из Сарајева. Ми смо већ давно имали партиску јединицу на
аеродрому на Рајловцу, па је још у децембру Темпо говорио да ће
нам домобрански авијатичари пребећи с авионима. То су били не-
искусни људи, оклевали су док нису ухапшени током последње про-
вале у Сарајеву. Одлучили су да беже у понедељак с два авиона, а у
недељу су пали. Станко је на време умакао, препливао Босну и преко
Игмана стигао у Фочу. Тог истог дана усташки авион је бацао над
Фочом летке у којима је говорио да »партизани имају скорбут и ска-
павају од зиме«. Од нас нема нико скорбут, а надпоручник Станко
дошао са скорбутом. У домобранској војсци, вели Станко, влада не-
расположење. Први удар на Источном фронту имао је силног одјека
у домобранству. Влатко Велебит нашао своју прву партизанску
вашку. Згрануо се!
Недајно. — Отишао сам до Подмилогора. Ту се налази преко
70 наших болесних и рањених другова. Мећу њима је и Гајо Вој-
водић, командир Прве чете Ловћенског батаљона — првог батаљона
у Првој пролетерској бригади. Гајо ми је причао још у Фочи о
устанку од 13 јула и постанку славног Ловћенског одреда, а сад сам
то у перо записао:
»Моја партиска веза саопштила ми је 12 јула у 9 сати пре подне да

сутра изјутра почиње генерална акција против окупатора на читавом Бал-
кану. Мени је поверено формирање одреда из три засеока села Радомир —
ГраВани. Друг ме је питао које људе хоћу да поведем. Казао сам му
имена и он је одобрио. Увече је био састанак код извора Врела у највећој
тајности. Сви су другови дошли. Добили смо оружје из једног партиског
магацина,10 у коме је било 150 пушака, неколико пушкомитраљеза и доста
муниције. Било је још неколико магацина за Срез барски из којих је
Партија прикупила ратни материјал.
Друговима сам саопштио како ћемо ноћу путовати, како пушком ру-
ковати. Сваки је носио храну за два дана. Пошли смо на друм Будва —
Цетиње да код Бурћева Ждријела, код Обзовице, пресечемо окупатору
сваку везу с морем. Стигли смо у зору. Прикључио нам се и Подгорски
одред. Узели смо заседу, поставили осматрача и бочна осигурања. Прво је
наишао путнички аутобус. У њему није било Италијана па смо га про-
пустили. Нешто касније наићоше четири италијанска камиона из Цетиња
за Будву. Наредио сам да нико не пуца, док ја то не учиним и не наредим
непријатељу у име герилског закона, а по налогу Компартије — да се пре-
10 Кад су Италијани и Немци продрли у Црну Гору 1941, пошто је бивша југословенска
војска капитулирала и када су генерали нареБивали да се оружје преда окупатору, наша
Партија издала је директиву да се склања оружје. У Црној Гори је на тај начин сачувано
много оружја, на једном месту чак је била закопана једна батерија топова.
да. Али, десно крило је запуцало кад су камиони били још на 400 мехара
од заседе. Шофери нису ни слутили шта им се спрема у покореној земљи
па су возили даље. Један мој рођак је изишао на друм и шофера право
у главу. Овај није одмах пао, већ је зауставио камион крај друма и кло-
нуо. Пропустио је тако други камион. Тог шофера сам ја убио. Трећи је
покушао да умакне, али командовао сам пушкомитраљесцу брзу паљбу
и после 500 метара камион је стао. С четвртог камиона помоћник шоферов
је искочио, а шофер је био мртав. Камиони су били празни. Нисмо имали
шибице да их спалимо, већ смо их полупали. Међу герилцима настало је
неко колебање.
— Сукобићемо се са Брајићима. Запуцали смо пред њиховом кућом!
— Боримо се за слободу. Ко неће нека иде кући. И Брајићи ће нам
прићи! — рекао сам.
Сви су остали. После смо оборили четири официра — на мотоциклу.
Један је био теже рањен, а тројица су се предала. Пустили смо их! Ја сам
им на француском натуцао:
— Жалим што морамо да убијамо, али то је једини пут до слободе!
Ово ми је пушка и револвер једног од тих официра. Променили смо
положај. Око 4 сата појавио се Прекорнички одред са младим поручником
Лзубом Вучковићем. Док су они држали заседу наишло је 17 камиона и 4
тенка. Италијани отворили ватру из топова и бацача. Ту је погинуо парти-
јац Перо Бановић. Италијани су имали много мртвих и рањених. Број се
не зна јер су све одвукли камионом. После се појавио и »дивљи« одред
Брајића. Они су припуцали, а Италијани удри на њих из топова и бацача.
Ове фашистичке снаге пробише се у Будву. Те ноћи спавали смо у шуми.
Био је мрак и читаве ноћи лежао сам преко камена.
Сутрадан, 14 јула, извиђачка се авијација појавила. Око 11 пре подне
наишли су бомбардери. Бацили су по неку бомбу. На нашем сектору Ита-
лијани се нису јављали. На друм смо свалили камење тако да је био пот-
пуно блокиран.
Општа ситуација на терену Ловћенског одреда била је следећа: Цетиње
— Котор, Цетиње — Ријека Црнојевића, Бар — Вир Пазар, Ријека — Вир
Пазар, Подгорица — Ријека. Вир Пазар, Ријека и Суторман били су заузети
бомбама и револверима рано изјутра 13 јула.
На путу Ријека Црнојевића — Цетиње, Л>уботински и Цеклински одреди
уништили су читав батаљон дивизије »Месина« која је ишла на источни
фронт. Тај батаљон, силно наоружан митраљезима, био је прет-
ходница дивизије. Борбу је примило 37 партизана, а касније их је било
68 с доста пушкомитраљеза. Сукоб је отпочео у девет увече, а трајао је
до 10 изјутра. Водила се страховита борба. Код нас су се истакли младићи
од 14 година који су тукли из стојећег става. Битку је одлучио један наш
радник. Кад се наш последњи сандук муниције износио на положај, он је
заобишао непријатеља с леђа, халаукнуо и бацио неколико бомби. Итали-
јани се предали. Страховита касапница. Било је мртвих Италијана 87, ра-
њених 167, а заробљених 260. Плен огроман: 46 тешких митраљеза, 16 пуш-
комитраљеза, 2 неисправна топа, 2 бацача, огромна количина муниције.
Уништено је четрдесет камиона и два тенка. Наши су ручним бомбама
оштетили један тенк, а он стао да се врти у месту. Један стари Црного-
рац повика:
— Ха, ранисмо га па се врти к'о сврде! (као сврдло).
Поред једног италијанског митраљеза, нашли смо четворицу мртвих
нишанџија. Сваки наш војник обукао је нове цокуле и још му је остало
по четири пара. Било је ту: рума, коњака, чоколаде. Све рањенике смо
камионима упутили на Цетиње. Командант италијанског батаљона — ма-
јор, кад је чуо да нисмо имали ниједног мртвог — просто није могао да
верује:
— Био сам у Шпанији, Абисинији, Грчкој, али овакве борбе нисам ви-
део. Са сваке стране те туче непријатељ а нигде га не видиш.
Ова битка се водила код Корчеле. То је једна од највећих наших по-
беда. Том борбом, као и читавим сектором, руководили су Пеко Дапчевић11
и Бајо Секулић. Сутрадан су Италијани авионима страховито бомбардо-
вали околна села. Погинула је једна баба. Али, кућа није много срушено.
У бици код Корчеле погинула су и два старца која су с једне чуке посма-
трала борбу. Убила их једна граната из италијанских топова који су с Бел-
ведера код Цетиња помагали опкољени батаљон.
Друга велика битка водила се код Брајића на моме сектору. Једна ве-
лика италијанска јединица из Албаније добила је наредбу да по сваку
цену треба да се пробије из Будве за Цетиње. Прво је авијација страхо-
вито засула терен, па за њом артиљерија. Кад су мислили да су нас претво-
рили у прах и пепео, кренули су да пале Брајиће. Они су ишли са 4 тенка
и 14 камиона, а измећу камиона биле су колоне војника. Ми смо их саче-
кали код препреке. Имали смо два пушкомитраљеза и митраљез. Пришло
нам је и сељака, тако да нам је број износио 150. Отворили смо страховиту
ватру на њихову колону. После три и по сата битка је завршена. Читава
јединица се разбежала. Нашли смо 115 мртвих, 50 — 60 рањених, а стре-
љали смо 25 фашиста. Они су поскидали црне кошуље и викали:
— Коп 8 0 П 0 Ја5С151:а! Еуугуа 81аИп! 5опо 5о1с1а1о с1е11а ге^та Е1епа!12
Италијани су се скривали по пропустима испод друма и правили се да
су мртви. Већина се разбежала. Уништили смо им тенк, 8 камиона и 6 мо-
тоцикла. Наши губици: 1 мртав, јелан рањен. Имали смо богаг плен.
Трећа велика битка је била код Созина. Од Петровца је пошао један
батаљон појачан батеријом брдских топова. Дочекао их је Шпанац — про-
фесор Иво Новаковић са 50 другова. Италијани су ишли развијени у стрел-
це и наше изненадили. Иво се брзо прибрао, кликнуо, скочили су и сељаци
уз песму у помоћ. Развила се жестока борба. Италијани су били сасвим
разбијени. Оставили су 60 мртвих. Нама је погинуо Иво и још шест дру-
гова, а рањених смо имали девет.
Владо Дапчевић са Катуњанима држао је пут Котор — Цетиње и вра-
тио Италијане.
•
Ми смо добили налог да водимо герилску акцију, а већ 14 јула имали
смо оружани устанак. Сав се народ дигао. Ми смо га враћали, а они веле:
и Друг Пеко Дапчевић стигао је у Цриу Гору из Немачке 11 јула 1941 године. Јавио се
другу Биласу, који је био послат од Врховног штаба да руководи устанком у Црној Гори.
Друг Билас је упутио Дапчевића у ОК за Цетиње, и рекао му да ће за два дана избити
усганак. Друг Дапчевић је после Шпаније био у логору у Француској. Одатле је с једном
групом шпанских добровољаца Југословена прешао у Немачку »на рад« у мају 1941 године.
Био је одведен у велику фабрику оружја у Штајеру у којој ради 26.000 радника. Ту
је био неко време и искористио је прву прилику и побегао с још неколико другова у
домовину. Никакве везе није имао и пребацио се уз велике тешкоће у Црну Гору. Нешто
касније дошло је на исти начин деведесет наших другова шпанских добровољаца. Њихово
пребацивање из Немачке, организовала је наша Партија. У тој групи су се налазили Коста
Наћ, Иван Гошњак, Петар Драпшин, Вељко Ковачевић, Срећко Манола, Душан Кведер,
Данило Лекић и многи други наши другови.
12 »Нисам фашиста. Живео Стаљин. Војник сам краљице Јелене.« (Краљица Јелена је
ћерка краља Николе.)
— Нисам ја грђи од вас! Знаш колики је био 38 пук! Е, да цио дође ие
би могао да ме макне одавде.
Горе описане акције трајале су од 13 до 20 јула. После су се Италијани
прибрали. Почели су да бомбардују село по село. Страх је завладао. Само
на моје село пало је 30 бомби. Појединци су долазили на фронт и молили
да се повучемо.
До 20 јула ми смо држали Цетиње блокирано с италијанским гуверне-
ром Црне Горе, затим филијалом »Банко ди Наполи«, 12 топова и силном
храном. Предлагао сам да нападнемо град, који бисмо освојили, а не бисмо
ни 4 мртва имали!
Италијани су навалили са свих страна. Ишли су у стрељачком строју
и претресали све. Села су палили, убијали. Ја сам свој одред сачувао.
Крили смо се по шкрапама. Пет дана ништа нисам јео, сем живог кром-
пира који сам ноћу ископао из њиве. Ово немој записивати, јер су се други
другови више напатили. Љубо Дапчевић13 је вадио кромпир, а на стени
изнад њега стоји фашиста, не види га и — баца бомбу у жбун. Ни он пет
дана ништа није јео.
После су Италијани кренули на остале ослобођене крајеве — Андрије-
вица, Бијело Поље, Колашин, Жабљак, Шавник — све је то било у нашим
рукама. Пошли смо већ на Пљевља и стигли на Миоче, али смо се морали
враћати.
Убрзо сам похватао везе и 24 јула добио сам проглас с потписима Мило
вана Биласа и Арсе Јовановића у коме позивају народ на оружани уста-
нак. А ми пустили фашисте на Цетиње.
Наставили смо нашу акцију. Појачали смо политички рад. Чешће сила-
зили у села с оружјем. Тако је наш устанак поново почео да расте.«14
Овде нас је прекинуо долазак Старог и Биде са Жабљака. Бидо
брадат као манастирско ћаче, али ведар, духовит као увек, искрен —
донесе нам вести о Црној Гори. Рћаво је. Можда ћемо морати
евакуисати Црну Гору. Четници нас туку аутоматским оружјем
и муницијом. Добили од Италијана топове и бацаче. Код
Мојковца бије нас осам тешких митраљеза, а код нас батаљон
»Алексе Биласа« закопава пушкомитраљезе јер нема муниције, рас-
полаже са по два до пет метака на борца. Онда глад. Наши батаљони
на колашинском фронту већ 12 дана једу или не једу по 150 грама
хлеба на дан с исто толико мршавог овчијег меса. Неким једини-
цама данима је трава била једина храна. А четници једу италијанске
конзерве. Шавник смо евакуисали. Боан је пао. Неки се батаљони
колебају. Из II никшићског који се сјајно тукао с четницима (имао
је 70 мртвих) побегло 20 партизана. Дошли људи до својих села —
13 Љубо Дапчевић, студент медицине, херојски погинуо у Пљевљима 1 децембра 1941
године као полнтички комесар једне чете у Ловћенском одреду. Његов брат Иво погинуо
Је у Средњој Босни 1943 године. Љубо и Иво су браћа од стрица Пека Дапчевића.
14
с другом Гајом Војводићем видео сам се неколико пута у току рата (једном кад се
пробио из Сутјеске у групи коју је водио друг Билас) али нисмо успели да завршимо
разговор о устанку у Црној Гори. Последњи пут сам срео друга Војводића, као мајора
наше војске, команданта једне бригаде Двадесет и прве србијанске дивизије, у борбама
за Београд, 18 октобра 1944. Бригада друга Војводића баш је заробила неколико стотина
немачких официра и војника који су учествовали у офанзивама против наше главнине
у Босни и Црној Гори. Поједини немачки официри знали су имена наших батаљона,
имена наших команданата који су водили борбу на Сутјесци. Ни овом приликом нисмо
стигли да довршимо разговор о устанку у Црној Гори.
и оида кући. Сељачке душе. Ипак ће нам остати преко две хиљаде
искусних бораца. Губитак територије је тешка ствар, али у парти-
занском рату није од судбоносног значаја. Црногорски партизани,
који напусте своју територију, моћи ће у другим, стратегиски за
нас важнијим крајевима, далеко више учинити него по својим кр-
шевитим фронтовима. Има једна добра ствар. Партија живи у чет-
ничкој позадини. У Срезу беранском већ се изводе акције. Остао
је приличан број »герилаца«, како се зову црногорски другови у
позадини. Само да се не изгубе! Четници врше масовни терор. Завели
су присилну мобилизацију. Војска веома слабог морала. Да нам је
муниције, тукли бисмо их сигурно, вели Бидо. Прилично су вешти
у својој пропаганди. У Никшић је долазио један Дражин официр и
саветовао их да однос с окупатором држе прикривен; четници раде
мало вештије него у Србији!
Крстац. — Ноћас су у Недајно стигла два батаљона — Комски
330 људи и Шумадиски 170 људи. Непредвићено, а хране у селу
нема. Народ није јео већ неколико дана. Ипак се проналази и по-
следња мрва. Другови су кренули за Крстац већ око 6.30, а ја и
Влатко чекамо коње да натоваримо неке ствари. Бидо с командом
Комског одрећује ко ће ићи у четничку позадину, на терен. Пола-
зимо у 8.30. На неким местима газимо још снег. У Пишчу сретамо
Божу Љумовића, секретара НОО за Црну Г о р у . . . Утучен је због
пада Боана.
— Партизански начин ратовања! Нема хране, напуштамо крш да
бисмо узели крајеве где има хране! — велим ја.
Њему то још не иде у главу. Црногорац је: Боан! Боан! Боан!
После измени мишљење.
Данас је и Керч пао. Баш се потрефило. Али, Стаљин је рекао да
ће борба бити тешка!
Силазимо у Крстац низ литицу. Спуштамо се у кањон Пиве. Стаза
усечена у стену. Правила је р а ј а да би гатачки бегови коњима изла-
зили на Пиву и убирали харач. Млада букова шума потсећа ме на
Комарчу испод Триглава. С истока Дурмитор, а са запада Крушчица
са Маглићем. Доле тамно - зелена Пива и мост. Кад се овде гледа личи
на играчку. У долини затамнело, лето. Камен гори. Мало пре на
Пивској Планини сељаци су ј о ш орали, а ево овде јечам до мог
појаса. Купамо се у Пиви. Један друг препливава ту хучну реку,
необично богату пастрмком. У дубоком смо кањону. Сунце нам је
зашло већ у 2.30. Храна слаба: 150 грама хлеба и 300 грама меса.
Увече певају наши Раћевци »Шумадију«. Складна песма, борбене
речи, а мелодија лепа — излази ми пред очи Топоница, брежуљци,
пшеница, шљиве, п у р е њ а ц и . . . А затим, одједном, грунуше Црно-
горци. Песма — стена, као она низ коју сићосмо:
У логору бољшевика »Слушала сам час читања,
Кажу да је моја дика; »Лењинова васпитања,
Три мјесеца, има више, »И гледала другарицу
Не долази нити пише. »Како збори за правицу.
»Б'јела вило са планине, »И још вићех на барјаку:
»Знаш ли ће су базе њине?« »Срп и чекић, петокраку.
Проговара б'јела вила: »Испод тога два три слова,
»Ја сам с њима јуче била »Име друга Молотова.
»На планини Дурмитору. »Изнад свега Стаљин пише:
»Сеђела сам крај логора »Робовања нема вшие!
»И гледала бољшевике, »Сунце грану, зора сину,
»Партизане без разлике. »Ја одлећех низ планину
»Што најљепше вићех то је: »И оставих бољшевике,
»Код њих има дисциплине »Стаљинове ударнике.«15
»И другарски они живе.
Лежао сам на сену к р а ј Пиве, слушао реку и песму. Рађевци

певају по трећи пут »Шумадију« . . .
Крстац. — Све до три после подне седели смо у овој рупи, а
тада кренусмо за Плужине. Кањон Пиве изванредан. Прећосмо мост
краља Николе. Изгледали смо поред ових натоварених коња, с пуш-
кама поред високих литица обраслих шумом, као неки хајдуци у
позоришту! Мислили смо да идемо у дивљину, а кад смо стигли у
Плужине — Шумадија. Оаза у камењару. Горе се уздигли Крушчица
и Маглић.
Овде смо затекли херцеговачке курире. Донели су вести о вели-
ким победама. Код Бишине: 400 Италијана и 50 четника заробљено.
Друга велика победа код Прибиловца близу Чапљине. Сто педесет
партизана победило 1.200 фашиста са 10 тенкова. После жестоке то-
повске ватре фашисти кренули у стрелце, а другови Данило Солда-
тић и Манојло Булат с неколико бораца заобишли их с лева и отво-
рили ватру. Италијани јурнули натраг; седам наших другова, с
Димитријем Трифуновићем на челу, пробили се до моста и отсекли
отступницу, 330 Италијана остало у клопки. Војници хтели да се
предају, а командант викнуо: »УЈа адиа!« 16 па их се 200 удавило у
Брегави. Данило Солдатић, командир чете Столачког батаљона, по-
гинуо. Херој. Члан КПЈ.
Херцеговци припремају удар на црногорске четнике на линији
Трепча — Бока. Тамо је отишао Први ударни батаљон, најзоља је-
диница, и Осми ударни. Раније је отишла једна ударна чета. Други
напад Херцеговаца иде од Хума па све до Метковића, дакле имаћемо
слободно море, а трећи Неретвом до Мостара, и преко Мостара, с
циљем пресецања везе са Сарајевом. Међу муслиманима добро сто-
15 Ово је вероватно народна песма. Њено порекло зна генерал Саво Оровић, који има
лепу збирку партизанских песама из разних крајева наше земље.
1' »Преко воде!«

јимо, у Далмацији сав иарод уз нас, али међу хрватским масама у
Херцеговини слабо, јер политички нисмо радили. Успостављена је
веза са партизанима из Дувна преко Прозора. У борби код Бишине
рањен је потпоручник Мутимир Петковић," који је био заједно с
италијанским штабом.
После овог извештаја разговарао сам са Старим. Врло је вероватно
да ћемо кренути новим правцем! Радује ме овај пут. Наравно, не
значи да ћемо занемарити Србију. Баш данас у подне СИБ је јавио
да су партизани код Крушевца убили 165 Немаца. Иначе с наших
источних фронтова вести су следеће: У бицИ код Фоче наши су
запленили 8.000 метака, а утрошили 750. Италијани припремају офан-
зиву на Челебић и Мељак. Стигло је доста занимљиво писмо Гојка
Крезовића:
»У Чајничу 10.000 Италијана. У српска села шаљу четнике, у муслиман-

ска усташе. Народ се поплапшо, неки »друкају« за окупатора и његове
слуге.«
Гојко прети усташама и четницима: »немилосрдно ће бити уни-

ш т е н и . . . « Код Козаре и Чајнича Италијани су имали 157 мртвих,
а код Прваља 62 мртва. Рањен им и командант. У Чајничу стрељано
50 православаца, а већи број отеран у Пљевља. Гојко је уцењен са
100.000 албанских франака. На крају Гојко моли за политички мате-
ријал. Богат дан. Само гладујемо, — 150 грама јечменог хлеба на дан.
Плужине. — Дискусија у Хрватској. Хоћемо или не. 18 Сваки за
свој завичај. Ваљевци дошли из Лијечевине. Веле, четници из Санџака
одлазе у Србију, јер се око Ваљева појавили партизани. Крагујев-
чани јављају да су били у Закмуру, где су четници побили наше
другове. Пуч организовао Бодирога. Кад је наишао један крагује-
вачки вод, четници се разбежали. Један део похватан, а Бодирога
побегао Италијанима. Из Црне Горе: Боан још није пао. Херцего-
вачки Први и Осми ударни потукли црногорске четнике код Јаворка.
Ловћенски код Колашина имао укупно 28 мртвих. Наш најбољи бата-
љон, све јунак до јунака, у њему скоро сви партијци или скојевци.
Овако њихов политички комесар Јово Капа говори: »Изгинућемо
сви до последњег, само ћемо два курира оставити: један да извести
Тита, а други наше породице да смо изгинули за слободу«. Јутрос
нас надлетао италијански бомбардер.
На харковском фронту води се џиновска битка. Што би лепо
било да за сутрашње проширене »Вести« имамо ванредно саопштење.
" Судски приправник из Београда, водио преговоре с Италијанима с јесени 1941 у

име мајора Бошка Тодоровића.
18 Овде нисам смео да пишем опширно о плановима Врховног штаба, јер би непријатељ
могао да се користи, ако бн му мој Дневник пао у руке.
Плужине. — Права летња врућина. Скоро ће година дана од како
смо почели рат. Издржали смо — уздали се у своје снаге. Понегде
устанак малакше, али се поново диже народ. Глад, нема муниције,
али ћемо издржати и без ње. Да је имамо разбили бисмо и Италијане
и четнике. Данас сам видео Милицу. Гледао сам Рајка, домаћиновог
сина од две године, и видео њу. Ово је најгостољубивија кућа у
којој смо били од Србије. Хоће да одвоје млеко и скоруп од деце
па да нама даду.
Плужине. — Запара страшна. Четници спремају напад у овом
правцу. Дошао Милутин — Иван Милутиновић. Чика Ристо Стефа-
новић и Груловић веле да су одбијени напади на Челебићу. Ситуа-
ција се код Мељака поправља.
Код Задра партизани убили команданта и цивилног гувернера.
Бију наша браћа Далматинци.
Све зависи од муниције. Добијемо ли је — Србија! Не добијемо
ли је — хајде по њу на царске друмове.
Плужине. — Још никаквих вести из Херцеговине. Запара.
Плужине. — С Бидом сам шетао поред Пиве. Обнављали успомене
из Београда.
Плужине. — Маријан и Сенка вратили се из манастира Пиве са
збора. Веле мобилизација одлично успела. Сви се јавили.
Плужине. — Доће и јуни. Шест месеци од оног 1 децембра, када
напустисмо Србију. Шта ће нам донети идућих шест месеци? Ситуа-
ција ће се сигурно далеко брже развијати. Играм шаха, по цео дан
слушам вести на радиу. Играли партију Стари и Бидо. Стари доведен
у тешку ситуацију, али је вешто избегао Бидине нападе и на крају
га победио. Дневник сам некако занемарио.
УТОРАК, 2 ЈУНИ
Плужине. — Одлука је пала. Да смо ближи — било би. Овако:
на царске друмове. 19 Мени скоро милије.
После подне, по киши и облацима, Бидо и ја динамитом тучемо
рибу у Пиви. Силазим у плаховиту ледену воду и хватам пастрмке.
Беже. Навлачим брзо прокислу кошуљу. Одјурио сам километар
козјом стазом низ Пиву. Све је мокро. Сам сам у шуми. Скочио сам
1» Врховни штаб је то јутро решио да главнина нахпих снага не пође у Србију већ у
Босанску Крајину.
у воду. Обамрлу рибу ие ухватих. Однесе је П и в а . . . Предали смо
рнбе Титу и болесним друговима. Обрадовали с е . . . Е, брате, већ ми
је на врх носа овакав живот. Око тебе кључа, а ти на к р а ј лонца.
Не потцењујем посао који радим, и реп је коњу потребан, али хтео
бих мало живље да пролазим кроз ове најбурније дане наших и
онако бурних и силних дана,
Покрет. — Кец ми упалио. Бидо и ја јездимо к р а ј Пиве за Крстац.
Идемо на дурмиторски фронт. Ситуација је бурна. Радио Москва
нас зове да рушимо пруге, да не дамо да Италијани иду на Источни
фронт, а ми смо још увек у Пиви. Али то неће дуго трајати. Биће
дана за мегдана. Четничка офанзива у пуном јеку. Четници су с три
колоне, две по 500 људи, а једна од 800, прешли Штулац и ушли у
село Црну Гору, прекопута Пиве. Ми смо имали 17 људи на планини
и, наравно, нисмо могли дати отпор. Село се било спремило да бежи,
али су четници на коњима све похватали. У селу је био Брка - Дакић.
Четници су били на 30 метара од њега и срећно је умакао, иако
су испалили плотун за њим. У Крстац стиже извештај да су Први
батаљон Прве бригаде и Трећи батаљон Друге бригаде опколили
четнике у Добром Долу синоћ у 8 сати. Ноћ је била потпуно мрачна,
наши нису познавали терен, али су ипак најурили четнике. Осамнаест
их је заробљено. Запленили смо два бацача, 16 бомби и 5.000 метака.
Од тога правца тренутно не прети опасност. По киши, кроз облаке,
испели смо се у Пишче. Налазимо се пред тешким задатком. Пиву
бранити нећемо. Циљ нам је само да одбацимо непријатеља. Али,
болнице, б о л н и ц е . . . Овде се налази шест стотина рањеника. Од
тога је 100 тешко рањених. Хитно је издат налог да се евакуишу
на другу страну Пиве. Цело после подне смо седели у штабу Друге
бригаде. Дошао је и Арсо. Проблем је заиста тежак. Непријатељ има
толико много људства, толико много муниције, да се ми са два наша
мала батаљона без муниције на Пиви не можемо успешно тући.
Онда још једна крупна ствар. Црногорски се батаљони осипају.
Сваким даном све је мање људи. Решено да се већина црногорских
батаљона баци у Закмур, јер кад се људи одвоје од кућа — престаће
бекства. Веома жива дискусија измећу Биде и Цане о Црногорцима.
Цана гледа мало с висине, а Бидо добро указује: »Да се из Црне
Горе сада више извукло партизана него из Србије, да се црногорски
народ као један одазвао 22 дана по нападу Хитлера на Русију и —
да је немарксистички говорити овај народ ваља а онај не ваља. Чуда
је овај наш народ показао за годину дана. Без хране и џебане бори
се против ове царевине. Бидо подвлачи да нисмо правили политичке
грешке — не бисмо доживели овакву ситуацију у Црној Гори.
Пишче. — Наши су запленили четницима 300 кила жита. Послали
они три товара у Сушицу да се меље, а наша заседа похватала коње.
Заробљен је и један чича из Метохије. Вели да четници имају намеру
,да нас гоне све до Шћепан Поља, а ту ће нас дочекати недићевци.
Санџаклије су се већ повукле са 1.000 л>уди. И они ће у Закмур.
Процес је отпочео и у Херцеговини. Италијани врше велику офан-
зиву у Јужној Херцеговини, а четници наваљују из Црне Горе. Онај
чича из Метохије вели да четници свуда врше присилну мобилиза-
цију. На тај начин имају толики број. Иначе сваку цркву освештају,
гробове прекаде, лешеве изваде, поломе им ноге и очи изваде, па
кажу да су то учинили партизани. Око подне Италијани бомбардо-
вали Крстац. Петнаест бомби пало у брда. Малопре доће мајка Ми-
лутина Лакићевића, бившег политкома Комског одреда. Ситна, испи--
]ена жена.
— Погибе ли мој Милутин?
— Погибе! — одговара Бидо мирно. — Био је јунак.
Ни суза, ни крупних речи.
— Извадисте ли му тијело?
— Нису могли другови!
— Спасосте ли му пушку?
— Спасосмо!
Бидо јој изјави саучешће, а она рече:
— Нека је његова смрт срећна за ову ствар за коју се ви борите!;
И оде мајка. Јунакиње су ове Црногорке. Бидо ми исприча:
— У Андријевици је са капетаном Крџићем 20 стрељана и једна
жена код које је био ухваћен. Она је пред стрељање рекла: »Поносим
се што сам ступила на мушку стопу. Из моје крви ће нићи слобода!«
•
Пошто је Стари донео одлуку да се један део Друге бригаде по-
вуче на Голију, до одлучне битке на Пиви није дошло. Бидо је решио
да се вратимо у Плужине. Пре поласка свратисмо у школу. Цана
нам донесе тешку вест. Седамнаест другова из Другог шумадиског
заробљено и стрељано уочи битке у Добром Долу. Заиста несрећа.
Само ми не иде у главу како се пролетери дали да заробе. У бици
је било више плена него што смо мислили: 3 пушкомитраљеза, 1 те-
20 После устанка од 13 јула 1941, италијанске окупаторске власти повезале су се с реак-.

цијом и отпочеле заједнички да гуше борбу црногорског народа. Једна група од осамдесет
петоколонаша из Васојевића организовала је убиство једне групе наших другова који су се на-
лазили на планини Баљу нзмећу Полимља и Шекулара. У тој групи су се налазили бивши.
југословенски официри д - р Миливоје Крџић, Мирко Крџић, Миличко Јанковић као и
другови Радован и Вера Зоговић. Један дан уочи напада, Радован Зоговић је позват од Партије
на други сектор, а браћа Крџић и Миличко Јанковић прешли су на ново место, к р а ј
катуна Михаила Крџића, старог црногорског барјактара и стрица браће Крџић. Италијани
су послали два батаљона војске које је водило осамдесет васојевићских петоколонаша прео-
бучених у италијанске униформе. Наши другови су изненаћени у сну и похватани. Сем
њих одведени су и стари Михаило и његова супруга Радосава. Старој Радосави су поломили
фашисти руку. Ово је било измећу 10 и 11 септембра 1941. Сви су наши другови заједно
са старим Михаилом и Радосавом осућени на смрт. Фашисти су погубили Миличка Јанко-
вића, д - р Миливоја Крџића и стару Радосаву, која је пред смрт изговорила речи које ће
се вековима памтити: »Поносим се што сам ступила на мушку стопу. Из моје крви ће нићи
слобода«. Непријатељ се није усудио да стреља у Колашину старог барјактара Михаила и
Мирка Крџића већ их је одвео у Подгорицу где их је народ мање познавао. Ту су се
Крџићи, уз помоћ племена Мартиновића, некако извукли са стрељања, с тим да буду по-
слани у Беране. Ту је друг Мирко Крџић искористио прилику и у децембру месецу пре-
бацио се на ослобоћену територију и отада се стално борио против окупатора и четника,
не напуштајући територију Васојевића.
шки митраљез, 2 бацача, 2 саидука граната 0,65 и 8.000 метака. Кре-
нули смо у 6.45 низ Пиву, облаци испод нас у кањону. Срећем две
мајке с одојчадима на камењару. Муче се. У мрак стижемо у Крстац.
Италијани гаћали мост. Од парчади бомбе тешко рањен један Хер-
цеговац. Идемо кроз клисуру ноћу. Пива покаткад немирно зашуми.
Свици лете. Бидо прича историју црногорских владика. Кланац —
зид без к р а ј а једва пушта мало неба. Клатим ее на коњу. Где ли су
мама и Олга да ме виде? Промичу сељаци који су рањенике носили.
Касно стигосмо у Плужине. Херцеговци код Гацка очистили 25 села.
Стари се шета горе-доле по соби. Ништа не говори. Л>ут је. Добио је
вест о погибији другова из Друге бригаде.
ПЕТАК, 5 ЈУНИ
Плужине. — Ево једне јуначке породице: Већ 10 месеци бори се
у партизанским редовима Боко Павићевић, 21 коме је 70 година; био
је у црногорској војсци официр. С њим су у борби два сина и две
ћерке. Један му је син погинуо код Гацка. Две ћерке су му у ударним
батаљонима. Једна од њих је тешко рањена код Никшића, а друга,
од 16 година, стално у првим редовима. Код куће друг Боко има
жену и три девојчице. Све су недавно лакше рањене од бацача.
»Народ који раћа људе оваква кова мора победити,« к а ж е Бидо.
•
Стално мислим на Барца, младића од осамнаест година, који је
заробљен после битке на Добром Долу. Витак, црнпураст, чупаве
косе. Описује како је доспео у четнике, он који је био партизан 10
месеци и био избачен из гимназије због штрајка! Последњих месец
дана налазио се на позадинском раду, а четници изненада напали
Ускоке. Власт још нису успоставили. А почели су претити свима
смрћу. Отишао је у четнике »да би прешао на нашу страну«. Умакао
у бици и после 24 часа наишао на наше. Цана хоће да га стреља.
Неправилно. Шта је рекао Стаљин. У борби убијај — а кад се неко
преда онда поступај као са заробљеником. Бидо му нуди да иде кући,
а он хоће да остане код нас. Брат му је курир у Дурмиторском
штабу.
Значајно је како ми поступамо са заробљеницима. Ето, 12 Итали-
јана иду од Руда с нама. Једу исто што и ми. Данас баш гледам
како Томо из Пратеће чете брије једног. Па како је прошло оних
70 домобрана! После курса пуштени су кућама. Још смо им дали
водиће да заобилазе усташке гарнизоне. По томе се ми разликујемо
од фашиста. То је партизански хуманизам.
21 Боко Павићевић био је иајстарији члан АВНОЈ - а на заседању у Бихаћу; прошао

с нашом војском све велике офанзиве.
Плужине. — Бндо нам прича о Глиги Мандићу, команданту Орјен-
ског батаљона. Црногорски штаб га је иредложио за похвалу. (То је
бивши наредник у морнарици.) Из морнарице је био избачен као
комунист. Године 1940, кад су наше људе звали у »војску« да би
их бацали у концлогоре, Глиго се није одазвао позиву. Ухватила га
полиција и одвела команданту Боке, некаквом потпуковнику Ивко-
вићу. Овај га није ни погледао, већ одбрусио:
— Водите ту мрцину!
Дошао је и ослободилачки рат. Глиго узео пушку и у гору, а
потпуковник служио окупатора. Заробе наши тог петоколонаша и
доведу пред команданта — Глигу. Сетио се Глиго 1940, погледао у
очи тог издајника и рекао:
— Водите ту мрцину!
•
Једном Глиго добије налог да убије неког шефа карабинијера,
италијанског поручника, опасног фашисту у Херцегновом. С пет
другова Глиго се спустио у парк, оставио ту другове, а он, лепо
обучен, с револвером у џепу, право у хотел (мислим »Боку«), Седе
италијански официри, даме, удешени, — музика. Хотел пун. Итали-
јански официр седи и пуши. Глиго право према њему. Овај разрогачио
очи. Метак у чело. Настала гужва. Глиго искористио и умакао заједно
с друговима.
Плужине. — Четници иду од Гацка ка Чемерну и Југовићу. Сада
смо у кругу. Пролетери су отишли да у томе правцу очисте пут.
Бидо данас створио одличну екипу. Мома, Ваљевци и ја ухва-
гисмо 52 пастрмке и 9 кленова. Руку под руку прећосмо Пиву на
једном газу и под високом стеном бацисмо динамит у модри вир.
Под Бидом пукла грана и замало што није упао у вир за дина-
митом. Само овде је лов: 27 пастрмки! Јурили смо три сата по води.
Кад смо се враћали преко реке вода скоро до груди. Замало што
не одвуче једног друга под пећине. Увече је двадесет другова слатко
вечерало.
Плужине. — Данас реших да отрујем свога змаја у трбуху и
поћох на Горанско са Сенком, да ми докторка Саша да упутства о
узимању отрова. Кроз густу букову шуму пео сам се пуна два сата.
Горанско — десетак кућа на висоравни, а само две под кровом. Ита-
лијани су прошлог августа страховито бомбардовали село. Бацили
су на ових десетак кућа 450 бомби. Банова вила 2 2 није ни окрзнута.
гг То је била вила баиа Муја Сочице, кога је у Никшићу, у лето 1941 године, убио
италијански плаћеник и зеленаш Стево Почек. Уочи убиства два брата Почека кренула
су с нешто издајника на ослобоћену територију да врше терор, а наше јединице доче-
ДРУГА КОНФЕРЕНЦИЈА РОДОЉУБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, БОКЕ И САНЏАКА,
16 ЈУНА 1942 У СЕЛУ МРКАЉЕ (ТЈЕИТИШТЕ)
КОЛИБА У КОЈОЈ ЈЕ ОДРЖАН

САСТАНАК ОД 16 ЈУНА. На том састанку
први пут су званично жигосани Дража
Михаиловић и његови четници као
издајници и сарадници окупатора САВА КОВАЧЕВИК
С лева на десно: БОКО ПАБИБЕБИБ, САВО ОРОВИН, ИВАН МИАУТИНОВИБ, МИАОВАН БИЛАС
МИТАР БАКИН, САВА КОВАЧЕВИБ, РАДОЈЕ ДАКИЕ - БРКА И БОЖО ЉУМОВИБ.
(Снимљено у Горњем Пољу код Никшића, почетком лета 1942)
ДОЛАЗАК ДРУГЕ ПРОАЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ У ГОРАНСКО, 5 ЈУНА 1942. БОРЦЕ СУ П03ЛРАВИЛИ

А И
ГОВОРИМА ВЕСЕЛИН МАСЛЕША И МИТАР БАКИК
Из баште чујемо мало пискави глас Радоваиа Зоговића. Пољуби-
смо се. Година и два месеца прохујали су како смо се растали у
Сарајеву. Направисмо тужни биланс изгубљених другова. Радован
вели да му се у Београд не иде после овог покоља. Београд без људи.
Растали смо се. Рекох: »Довићења у „Новом времену"!« Радован ме
погледа некако чудно. Није веровао да ће се то остварити, макар га
и зрно не стигло. Лекар ми к а ж е да су му, сем плућа (створио му се
безваздушни простор у грудима и морају му се сећи ребра), болесни
и бубрези, падавица, а нешто му се и кичма суши.
Окренусмо за Сињац у Црногорски штаб. Милутин нас је дочекао
домаћински. Дошла одлична вест. Пеко Дапчевић полупао четнике.
Запленио четири »Бреде« и 20.000 метака. Утом наиће курир и рече
да је разоружано 105 Пивљана, јер нису хтели да иду на положај.
То су исти они људи који су пре недељу дана добровољно пошли
и рекли: »Сви или ниједан«. И сви се вратише с фронта. Седи
гомила, тужно је погледати. Мећу њима много добрих људи. Неко-
лико петоколонаша их навело на то.
Милутин ми дао документа заплењена код капетана Радојице
Рончевића и учитеља Јовановића, који су убијени 5 јуна. 23 Рончевић
је издајник. Радио је заједно с мајором Бошком Тодоровићем; био је
заменик команданта Никшићког одреда. Ево преписа из његове ратне
бележнице (у њој су писали нарећења, сем Рончевића, ј о ш и коман-
дант мајор Мијушковић, његов помоћник и други):
в
Команданту Црногорских националних снага "' ^
Молим команданта за дејство да Италијани изврше свој задатак што

пре, јер одуговлачење може само штетно утицати на операције.
К. Ник. одреда
Рад. Мијушковић
•
Другом помоћном Ник. одреду 12 V 1942
Обавестити страже италијанске да пропусте наше чете из вароши.

Р. М.
•
Команданту Кучко-братоножићског одреда ^ ^^
Имам податке да војници тога одреда плене и пљачкају по селу Ливе-
ровићима. Мећу стварима и осталом стоком дотичног села као и у осталим
кале су их и убиле. Кад је Стеви Почеку стигла вест да су му браћа побијена, он је
убио насред улице Муја Сочпцу. Стево Почек је доцније погинуо у борби с нашим
јединицама.
23 Радојица Рончевић био је рањен на више места, али није био убијен. Правио се
да је мртав. Наша заседа, која је разбила ову четничку групу у италијанским камионима,
мислила је да је Рончевић мртав, па га је тако оставила. Италијани су однели Рончевића
и излечили га. После капитулације Италије он се борио заједно с Немцима у Црној Гори
против нас све до новембра 1944, кад се с немачком војском повукао на север.
13 Дневник I
селима опш. жупске налазе се ствари првенствено евакуисане, а затим оп-
л>ачкане из села Озринића. Ово су сазнали чак и војници озринићске чете
(овога одреда) и намеравају да на сваки начин спрече пљачку њихове
имовине. У интересу је по нашу општу ствар, по ред и мир, да најхитније
спречите сваку пљачку, јер ако је не спречите може доћи и до оружаног
сукоба измећу пљачкаша и озринићске чете, која је разјарена и узнеми-
рена претресима и недаћама које су је задесиле.
Помоћник к-та
Р. Р.
•
К.-ту Пиперско-подгорићског одреда 20. V 1942
Овог момента доћоше код потписаног мештани из села Блаца и Дра-
говолића и жале се да ваш одред пљачка и односи све пгго стигне. Ја вас
молим у име нашег покрета и у име Никшића да спречите и обуставите
пљачку јер она много шкоди нашем покрету и нашем народу. Мештани ме
моле да им пружим оружану заштиту, те сматрам да је ово жалосна
појава.
Р. Р.
•
Comando delle truppe Nazionali di Nikšić
Al Comando della truppe Alpine
Il fianco sinistro delle truppe nazionali si trova sulla quota 1591 (Žebova
Glava). Vi informiamo per sapere.
Comandante, maggiore
Rad. Mijušković«2i
•
Из бележака учитеља Јовановића:
^Пропагандни одбор: 1) Подела послова; 2) Спремање летака за села

која се буду ослободила. Посебне летке за још неослобоћена села за
бацање из авиона; 3) Зидне новине: изношење комунистичких зверстава у
речи и слици — уводник старији људи — остало омладина; 4) Усмене
новине, предавања и извештаји са фронта.«
•
Пронаћен је један број »Гласа Црногорца«, фашистичког листа од
2 јуна 1942 године. У уводнику се вели:
24 Командант нацноналннх трупа из Никшића

Команди алпинских трупа
Лево крило националних трупа налази се на коти 1591 (Жебова Глава). Ово вам до-
стављамо ради знања.
Командант, мајор
Рад. Мијушковић
»А надасве хвала благонаклоном окупатору који је омогућио тако
брзу победу наших националних снага.«
На другом се месту вели да су у подгоричкој болници била про-

сечно у мају 282 до 323 рањена четника.
Недић је вратио 400 официра из заробљеништва.
•
У четничкој архиви је наћено и писмо наших другова из Ник-
шића.2® Из њега се види да су четници хтели да придобију интер-
нирце у Албанији да дају изјаву »лојалности« Пирцију Биролију па да
буду пуштени. Али се од 6.000 јавило 1.260, а од 1.000 Никшићана 212.
•
Тек што сам ово преписао наиће Веса Маслеша. 26 Подмладио се.
Слатко смо се напричали. Осетио сам да се нешто изменио. И раније
је он имао неког нарочитог хуманизма. Та црта му се још више
продубила. Наш рат оплемењује људе.
Сенка и ја враћамо се око четири сата. Успут срећемо људе —
носе младу, пуну Црногорку. Јечи. Рањена је у обе ноге у Добром
Долу.
У кући сви су другови под оружјем, спремни за покрет. Одозго
с Пиве чусмо митраљез. Четници су се пробили кроз Тодоров До
и заузели Пишче у пет после подне. Почели да туку Крстац. Стари
пошао тамо. Бацач лупио поред њега. Наши другови се повукли у
последњем тренутку. Павле Пекић и Обрад Цицмил с три курира
били су на тридесет метара од четника. Остали су као веза нашим
јединицама којима су четници пресекли пут. Морали су се повлачити
низ стене. Покрет се очекује сваког часа. У том долазе Црни и
Лола из Херцеговине. Тамо велика офанзива Италијана и четника.
Ове ноћи силна војска проће поред наше куће. Видео сам Перу
Нетковића 2 7 с Ловћенцима. Спавало се мало. Покрет нарећен у 2 из-
јутра. Четници нас могу лако тући митраљезом одозго с Пиве.
Покрет. — Идемо на север! Први пут после шест месеци. Од
Ужица смо у тешкој дефанзиви. Ваљда сада идемо коначно и не-
опозиво на север. Пењемо се уз литице Крушчице добра три сата.
Под Великим Сувобором (кота 2.017) у једној буковој шуми се
одмарамо.
25 Четници су ухватили нашу курирку кад је носила пошту из Никшића.
26 Веса Маслеша, поблициста из Београда, погинуо изнад Сутјеске у Петој офанзиви

1943 године.
27 Перо Нетковић, капетан бивше југословенске војске, у партизане је ушао као

обичан борац, после је постао командир чете и командант славног Првог батаљона (Лов-
ћенског) Прве пролетерске бригаде. Крајем 1942 наименован је за команданта Треће диви-
зије. Погинуо је на Невесињском Пољу почетком 1943 године. Отац друга Кетковића био је
обичан борац у његовом батаљон\ дд првог дана. Генерал - мајор Петар Кетковић проглашен
је за народног хероја.
С оне стране реке Пнве (сада је гранична река) видимо Пишче
и запаљене куће. Прво је спаљено имање Мије Јојића, најбогатијег
човека на Пиви, који је синоћ с нашима прешао. Чује се бацач у
правцу Никовића, а од Никшића тешка топовска паљба. Видимо
једну четничку колону како улази у Унач.
Шума је свежа. Слатко се спава. Разговарао сам са Старим. Се-
вер! Али не одмах. Рањеници су нам тежак проблем. Ручасмо »дебеле
јањетине« и око четири кренусмо даље. Свако је добио килограм
меса без соли и без хлеба. Пробијамо се измећу Крушчица ка Во-
лујку и Маглићу. Силни пашњаци. Овде су и моји стари долазили на
катуне чак из Чепелице. Око шест и по дошли смо до Великог Језера,
спуштамо се у дубоку долину. Скидам се и одмах скачем у воду.
За чудо, језеро топло као Сава у јуну. Спавамо под ведрим небом.
Правимо колибу од грања, ложимо ватру и, уз жубор потока, заспа-
смо под буквама.
Велико Језеро. — Пишем на сандуку за генггетнер. Ватра букти.
Навалили смо кладу, има у њој пола метра. Наоколо пламти неколико
ватрица. С оне стране језера такоће. То се наша претстража греје.
Баш се сада завршио Лондон, 9.15. Веле да су Немци опколили
једно чешко село и стрељали све мушкарце, а жене одвели у логор.
Дакле, и код њих почело. Браво браћо Чеси!
Данас смо умножили и поздрав совјетске омладине нама. Силна
ствар. »Ми смо с вама. Наш непријатељ је заједнички. Наша борба
је заједничка. Наш је циљ з а ј е д н и ч к и . . . Хитлеризам ће бити уни-
штен 1942 године. Није далеко дан наше заједничке победе.« Овај
нам поздрав долази у прави час. Много ће нам снаге донети у овим
заиста тешким тренуцима.
Стиже курир. Стари брзо отвара извештај: Горанско је пало данас
у подне. Провукле се те италијанске хуље. Било је тамо неколико
стотина рањеника. Шта ли је са Радованом Зоговићем? Једва је
могао да корача. Ватре горе. Стари се ш е т а . . . Црни звиждуће (у
свим тешким ситуацијама једну исту арију). Рањеници, рањени-
ц и ! . . . Те другове, који су дали своје груди, руке, ноге против фа-
шизма, не можеш оставити да их фашисти муче. На Златибору су
их Немци погазили тенковима! Заиста мучно.
Према Херцеговини се данас бије битка с хиљаду четника. Коча
и Цана ће их сигурно полупати. Бодирога из Босне отишао у Херце-
говину. С овим снагама можемо се пробити куда хоћемо, само рање-
ници другови осућени да чекају на фашисте. Недићевци ушли на
Пиву са северне стране преко Узлупа. Створена је Трећа ударна
бригада — санџачка. Ватре горе. Високо осветљавају букве. Лежемо.
Гладни смо. Добили смо препечено младо јаре, ни килограм меса за
нас осам. Сада ми је јасно како пас поједе сву коску. Хлеба није
било овог дана. Али, може бити и горе. Све ћемо ми ово пребродити
и једног дана сећати се овог времена. Надајмо се да то неће бити
далеко.
Велико Језеро. — Дискусија се води о нашој општој ситуацији.
Стари и Лола мисле да је садашња ситуација у Црној Гори и Хер-
цеговини добрим делом последица наших грешака.
Бидо мисли, непријатељ је јачи. Али, Србија, тамо смо војнички
били потучени али не и политички. У Црној Гори и Херцеговини
много смо политички изгубили. У Србији је било обрнуто. Тамо
нас чека богата жетва.
Вечерас, у седам сати, Лондон на енглеском јавља да је потписан
савез између Енглеске и СССР. Молотов био у Лондону и Вашингто-
ну. А II антифашистички митинг — 7 јуна. Не да нас наш Стаљин.
Једва чекам даљи развој ситуације. Биће гужве.
ОПЕТ У БОСНИ
Покрет. — Устао сам пре два. Зора је још далеко, ватре се гасе,
другови спавају. У татарској колиби Стари седи и чита Кочин из-
вештај. Бошко држи свећу. Тешка вест: 50 другова из Четвртог
батаљона Друге бригаде погинуло. Крвава битка с четницима. Из-
ненадили један батаљон на чистини. Друга бригада је за месец и по
дана избацила из строја преко 500 Италијана, а имала свега шест
мртвих, рачунајући и четири друга из Шумадиског батаљона који
ј о ј је био придодат из Прве бригаде, а сад у једној борби, 50 мртвих!
Мећу мртвима налази се и Анћа, текстилна радница, Маркова дру-
гарица. Један од најскромнијих створова које сам срео у животу.
Погинула је као обичан борац! Оставила је у Србији и синчића нешто
старијег од Милице. Рат је рат! Покрет је у четири. Идем с Пећом
измећу Волујка и Кука — (чудне стене, налик на палату »Албанију«
у Београду). С Нећом у маршевима често причам о Сарајеву 13 априла,
о Вулу Антићу. Овог пута ћутимо — он плаче. С Анћом је био
скојевац још 1927 године.
— Ето, све нас је мање. Мршу су убили у Главњачи, Стеву Чо-
ловића четници, сада Анћу. Од скојеваца из 1927 остали смо само
Лека, Цана, ја и Македонац Бацко - Бане! 1 У Анћиној кући смо се
састајали!
Тешко, тешко! Гинемо све више. Старих другова све је мање.
Нема вести о Милентију, Милету и Лзубинки. На некој су Баба-
- Планини опкољени с Оперативним штабом за Херцеговину од чет-
ника.
•
Стижемо у Изгоре. Збогом, Црна Горо! Борач је на сат. Изгори
бомбардовани. На све стране рупе.
— Од људи нико није погинуо, сам пет чељади, жене и деца! —
вели једна девојка.
1 Друг Бацко - Бане — Бане Андрејев, студент нз Македоније, издржао у Сремској Митро-
БНЦИ 12 година робије.
Чују се бацачи. Смештамо се у шуму, за шесиаест минута смо
монтирали радиоапарат, подигли антену, слушамо вести, а одједном
покрет. Четници из Гацка у три колоне надиру ка Лебршнику да
нам затворе пут у Босну. Болнице се евакуишу. У тешком смо поло-
жају. Журимо се низбрдо. Хватамо се Сутјеске. Курир стиже: Ку-
тттић одбио четнике. Има плена и једног заробио.
Прелазимо у Босну. Срећемо прве јагоде, меку земљу — камена
више нема. Ево, док ово пишем, прошла су већ четири сата како смо
у Босни, али живог човека не в и д е х . . . Прво су Борчани клали све
наоколо, после смо ми уништили Борач. Њиве су зарасле у коров,
куће попаљене. Пластови сена стоје недирнути. Све је зелено, Сутје-
ска шуми, птице и муве, бумбари зундарају, а људски глас се не
чује. Лето 1942! Много се крви овде пролило. Нема више ни суво-
њавог сељака Граовца који је с Милијом Станишићем био у Фочи и
правио план за напад на Борач. Погинуо је, а Милија је рањен. То-
пови стално туку. Ч у ј е се митраљез из далека, као да ветар заћарлија.
Јозо (телеграфист у Врховном штабу) прима радиотелеграфију. Ле-
жимо под јабукама, трешњама, липама, поред разрушене старе
аустриске карауле на дивној ливади, ово моје лирско расположење
прекиде Лола — идем да му извадим порцију из мог руксака, Први
оброк после 15 сати. Другарица Сенка показује десни. Први знаци
скорбута. Лето 1942.
•
Ево како комунисти гину, како се воле, како тугу дочекују:
Преда мном је Бидино писмо којим јавља Марку на Шћепан Пољу
да је Анћа погинула. Хоћу да га препишем, нека остане траг овог
тужног дана:
»Драги мој Леко, узео сам иа себе да ти саопштим једну болну, нај-
болнију вијест. Мени то пада тешко што сам ти — сматрам — најближи.
Али баш због те блискости — то је најразумљивије... Твој вјерни друг
Анћа, која те толико вољела, а која је заслуживала да је волимо сви ми
— пала је јуначком смрћу 11 јуна код села Дулића (правац Автовац —
Голијски Крстац), у борби против четничких банди. Заједно с њом су
изгинули и многи други другови.
Не мислим да те тјешим. Нити си ти човјек за то, нити су времена
за то. Али хоћу да кажем, да знам да ћеш и овај — најтежи досада бол
— поднијети чврсто и мирно. Истина, Анћа је заслужила да је жалиш до-
вијека. Јер ти ћеш наћи можда друга у животу, можда ћеш с њим бити
срећан — никада човјек то не сме искључити у животу... Али Анће, која
је тако била предано твоја, нећеш наћи. Упркос томе — буди и овдје чврст
и постојан. Јер не заборави — колико ти губиш у њој, губи и Партија и
самим тим дијели бол с тобом.
Друже Леко, на крају немам ништа да ти кажем. Ако би ма чија дру-
гарска љубав могла да ублажи овај бол — онда би то била моја и свих
нас. Ја је данас осјећам за тебе утолико више уколико је твој — па и мој
— бол за Анћом већи.
12 јуна 42 Твој Бидо«
•
Малопре прође овуда Гојко Ковачевић, 2 ћак из Ужица, шеснаест
му је година. Сећам га се из Ужица. Радио је у телеграфској цен-
трали. Глас му је као у девојчице, па кад бих звао централу нехо-
тице бих му рекао: »Другарице«. Гојко јаше на коњу. Десна бутина
му је завијена. Крв пробила.
— Шездесет нас је избачено из строја. Подилазили смо једну
стену, а нас с бока. Анћа је пала поред мене. Силна је била. При-
брана, ишла је испред нас свију и само говорила: »Напред, другови!«
Неколико је четника убила.
И оде Гојко, дете, са сузама у очима. Ово му је друга рана. Први
пут је рањен код Сјенице.
Покрет. — Целу ноћ и дан је грмело. Италијани и четници нава-
љују упорно преко Врбе и Чемерна у намери да нам пресеку отступ-
ницу. Топови стално туку, бацачи, а после подне доћоше и авиони.
Наши држе Чемерно и косе Лебршника. Друга бригада је добила
нарећење да се положај одржи по сваку цену.
После подне доће редак јунак — Владо Шегрт, доскорашњи ко-
мандант Севернохерцеговачког одреда, сада командант Оперативног
штаба, јер су Петар Илић и Миро Попара 3 нестали на Баба-Пла-
нини. За политкома је одрећен Нећо. Владо даје утисак правог борца,
скроман. Он је сељак из Ластве, а партијац од 1931. Постао је леген-
дарни јунак. Приликом заузећа Ластве скочио је на тенк, возио се
на њему пуних 200 метара, док посаду није убио из револвера. О
заузећу Борча вели:
— Доћем ја. Положај још није заузет. Већ три после подне. Ду-
кица Граовац рањен у ногу, лежи, али цео дан пуца. То је силан
јунак био. Много је значио у Невесињу. Кажем ја да се положај мора
заузети. Веле: »Сипље митраљез.« Звизнем у пиштаљку, митраљез
сипље, јурнем, за мном поће петнаестак другова, а усташе се разбе-
жаше. Ту нам погибе један, а при припуцавању преко дана, пало нам
је седам - осам другова. Иста ствар с положајем у Лончарима!
Ово Владо исприча просто, застајкујући. На руци му златан прстен
са венецијанским грбом и натписом: »С. Марко«. То је припадало
генералу Периди Негрију кога су наши убили код Бишине. 4 Јунак —
побегао под ауто, а један Невесињац истрчао, убио га и, усред нај-
жешће ватре, однео му оружје и прстен.
2 Гојко Ковачевић погинуо је 1943 године као курир једног батаљона Друге бригаде.
3 Друг Петар Илић — генерал - мајор Петар Драпшин, успео је да се пробије с Баба -
- Планине, али Миро Попара и Павле Ковачевић били су ухваћени »на веру« од четника у
околини Невесиња и предани Петру Самарџићу, четничком команданту тог сектора. Он је
обојицу одвео Италијанима који су их стрељали. Гробови друга Попаре и Ковачевића
налазе се на невесињском гробљу.
4 Перида Негри био је само рањен. Направио се да је мртав, па је с њега живог
био скинут прстен.
Владо сматра да се ситуација у Херцеговиии мора поправити и
правилно вели да је јачање партиског рада главни предуслов. Он
ми рече још једну врло важну ствар. Ухватио је зимус курира Драже
Михаиловића који је у завојима на ногама носио четрдесет писама
овога господина министра емигрантске владе разним официрима у
Црној Гори у којима им даје инструкције како да нас удесе. Та су
писма отишла у Оперативни штаб. Крупан историски докуменат.
Владо је малопре био на положају на Лебршнику. Вели да Ита-
лијани врло прецизно туку; нападају с бокова и вешто се прикрадају.
— Четници су их научили да ратују. Врше стално јурише. Имали
су, до једног сата после подне, троја кола мртвих, а ми само једног
друга.
Предвече грми. Појачава се топовска ватра. Стари долеће на
коњу л>ут: 250 рањеника лежи у Тјентишту на отвореном пољу. Ни-
шта нису јели цео дан.
Покрет. — Већ другу ноћ спавамо код рушевина караула под
липама и воћкама. Ноћас нас ороси добра киша. Устали смо у два
и тридесет изјутра. Стално грме топови и бацачи. Наши се херојски
држе. Непријатељ није успео да нам пресече отступницу, али је за-
узео важан положај после три јуриша. Главни део рањеника је већ
прошао. И црногорски одреди су близу.
Крећемо у четири ујутру! Идемо кроз кањон Сутјеске. Чудо од
дивљине. Гребени као разјапљене овчије вилице. Ту нас ухвати кру-
пан град с пљуском. Покрио сам уши капом да ме лед не туче. Кисли
смо више од пола сата. У Суху, разрушену аустриску караулу, до-
ћосмо мокри као мишеви. Ту је пролазила Прва бригада, јер на вра-
тима развалине пише: »Прва Пролетерска Бригада«. Срели смо
Херцеговце. Дао сам Нећи кошуљу. Настављамо пут кроз клисуру.
Сада се шири. Иза нас пространи Волујак, а право испред нас Ма-
глић, најлепши врх који сам досад видео. Одједном избија пред очи
Тјентиште. Дивна долина кроз коју протиче река. Али у њој »као
да је чаробна рука живот зауставила«, како рече малопре Стари.
Куће попаљене. Само зарћали ексери. Једна проваљена буца. Жито
проклијало на прагу. Трава свуда зарасла. Уз њу висока папрат. А
свуда наоколо воће, воће: природа бујна, људи нигде. Просто човек
да заплаче од беса. Право је имао Маркс кад је пре сто година писао
да ће нас капитализам бацити у нечувена варварства и грозоте. Бидо
додаје да му ова долина пружа страшнију слику него попаљени и
срушени Београд!
Идемо кроз непрегледну ливаду. У дну под дрвећем наши рањени-
ци под отвореним небом. Искисли! У једном казану скоро сто литара
млека. Сада ће се мало окрепити. Ено га мали Гојко Ковачевић. Ту-
жан је. Поред њега на Гату погинуле су Деса Поповић, студенткиња
из Ужица, и Каја, радница из фабрике оружја у Ужицу!
Сретох ту Радована Зоговића. Брије се. Рањеници су напуштали
Горанско под тешком паљбом бацача и авиона. Сви су се спасли.
И Бина 5 која је те ноћи родила! Гинемо, гинемо! Воја Лековић« је
нестао. То је био добар, стари наш друг. Наишао је са једним сан-
џачким батаљоном из Лијечевине према Недајну на четнике. Ту је
настрадало преко 30 другова. Воја нам је велики губитак. Дошли су
Волоћа Кнежевић и Тршо - Рифат. Имају седам стотина људи. Преко
200 партизана и велики део партијаца остали су на терену.
Застали смо на једном брежуљку. Правимо колибе. Гладни смо.
Наилазимо на невероватно благо — на јагоде. Пронашао их Стари
и све нас позвао. За пола сата набрао сам пуну порцију и пождрах
све одједном. Авион нас прелете. Некако тромо. Скотна фашистичка
звер! Тукао је Суху, ону разрушену аустриску караулу поред које
смо јутрос прошли. Убио је свега две овце. Предвече, после шест,
опет доће та незасита ајкула. Приметила је болеснике, неких 500
метара од нас. Пет пута се устремљивала на 250 наших рањених дру-
гова. Бацила је 15 бомби. Рањена су два друга. Бомбе су пале на
десетак метара од Биде, али је само затрпан земљом. Има он среће
с тим бомбама. Вечерас дознадосмо за тешку вест. Нестао је и наш
први народни херој, једини живи човек који је ту почаст доживео —
Петар Лековић. Приликом повлачења код Чемерна остао је последњи
и није стигао у наше линије. Мисле другови да је погинуо! Гинемо,
гинемо!
Покрет. — Устајемо у два. Мрак. Јака роса. Без доручка, напред!
Опет кроз зачарану пустош. Нигде куће. Стари наилази на малу
воденицу, скривену у потоку. Покреће ручицу. Точак клопара први
пут после годину дана. Овде су четници харали. Идемо према пла-
нини Требави. По путу пуно празних чаура. И један леш — муслиман.
Овде су се клали четници и усташе. Тешко идем. Смештамо се у
шуму. Волујак и Маглић — као на дописницама из Швајцарске.
Добро је што смо рано пошли. Већ у 7 сати налеће тромоторац.
Тражи нас на све стране. Не зна наш правац. Мисли да се повлачимо
према Нуреву ка Дрини. Тамо је изручио бомбе.
Дошао је Марко. На лицу му се чита како је примио вест о Ан-
ћиној смрти. Хвали Златарски батаљон. Хероји. Истиче једног ко-
манданта, Халила Хаџи - Муртерића, који се с Пиве, пошто је непри-
јатељ заузео већ све прелазе, пробио с тешким митраљезом. Једна
девојка у борби с четницима била рањена, испалила последња три
метка и скочила у кањон Пиве да је четници не би ухватили живу.
Закачила се за стену. Наши су је касније спасли и сад се опоравља.
Каква би чуда од храбрости могла да учини та санџачка сељанка
да има 50 метака." Један друг такоће скочио и држао читав сат себе
5 Бина Врбица, погинула 1943 године као члан политодела једне босанске бригаде
приликом прелаза реке Босне.
в Ова вест о смрти Воје Лековића показала се као нетачна. За то смо сазнали тек у
лприлу 1943 године, када смо дошли у доднр са санцачким герилцима.
7 Име ове другарице је Блаженка Видовић, а родом је из околине Мојковца. Кад су је
другови снели с литица Пиве била је тешко озлећена, али се брзо опоравила приликом
и једног друга за једну грану над Пивом (како зна да буде страшна
ова река).
Добро се показао и Влада Рус - Мостоубица. Последњи је напустио
мост, а четници су бацили преко 20 мина на њега. Ваља записати и
подвиг Панте Пантића сеоског пролетера из Ваљева, борца у Пра-
тећој чети. Потерао коње са стварима, а четници ударили бацачима
и митраљезима. Један коњ се отиснуо низа страну с Марковим
стварима. Панта није напуштао коње већ заузео положај и ту остао
све док мрак није пао. Спасао је Марков руксак и нашао још један
— са шест пари рубља.
Иначе нам Марко донесе сјајне вести из Босне. Учитељ Грбић, 8
преобучен у босанског сељака, с усташком легитимацијом, пробио се
од Шековића и дошао овамо. Босанци одлично стоје. Њихова бригада
(шеста) броји 800 људи. Осим тога имају још 1.500 људи под својом
командом. Ослобоћена територија им је мала, али се држе. Један
хрватски батаљон се спрема на Романији да преће на нашу страну.
Иначе терен од Романије па до нас чист. У Фочи су били усташе и
четници, али су усташе најурили четнике. Бомбардовали су из авиона
четнички део Фоче, с оне стране Неотине.
Из Србије тужне вести. Недићевци врше страшан терор. Ниједан
сељак не сме да има више од једне краве и десет оваца.
Све ове вести унеле су живост. Кују се планови. Сваки од нас
има једну мисао: Србија! Лакше! Полако! Мећународна ситуација
још није зрела. А сазреће за једно петнаестак дана. Нећемо дати
фашистима жетву.
Пред мрак опет — авион. Туче негде око Сухе. Долази Четврта
бригада с Пеком. Спасли су све рањенике. Херојски подвиг. Срећем
код њих Махина.9 Уопште га човек не би могао познати. Омршавио
за 40 килограма, бркови му побелели — црногорско одело.
нашег велнког марша за Босанску Крајину. Радила је као болничарка у Трећој санџачкој
бригади. Блаженка је прошла Четврту офанзиву, а у Петој офанзиви остала је са два
рањена друга на Сутјесци. Није хтела да их напусти већ их је водила. Успела је да
пребаци оба друга преко Пиве и Таре у Санџак и рањеници су почели да се опорављају.
Али их је све троје убрзо затим заробио четнички командант Милојко Шиљак, познати
крволок, који је побио многе наше другове после Пете офанзиве. Блаженка је предложила
овој двојици другова, Изету Чавићу и Ибишбеговићу, да побегну. Они су одбили, иако
су били скоро сасвим прездравили и могли да се лако крећу. Онда је Блаженка сама
побегла. Четник Шиљак заклао је оба наша друга, али га је стигло партизанско зрно у
октобру 1944 године у Санџаку.
8 Илија Грбић, познати радник у учитељском покрету пре рата, ступио је у партизане
још у Србији, у лето 1941 године. Био је комесар батаљона на Романији. Крајем 1942
ухватили су га четници и довели у Калиновик где му је судио мајор Зарија Остојић, десна
рука Драже Михаиловића. Илија Грбић је убијен у Калиновику. На губилишту се држао
јуначки. Поручио је џелатима: »Живео наш Стаљин! Ми ћемо победити упркос свега што
ви чините!«
» Пуковник Фјодор Махин дошао је из СССР - а у нашу земљу 1924 године и био је
руководилац организације руских емиграната. У партизане је ступио крајем 1941 године.
Током рата сараћивао је у »Војно - политичком прегледу Врховног штаба«, »Борби« и »Новој
Југославији«. Друга Махина су четници двапут заробљавали — после Треће и после Пете-
офанзиве, али је оба пута успео да побегне. Махин је умро 1945 годнне, као генерал - лајт-
нант наше Армије.
I
Ј
Под буквама испод Трескавца. — Доживљујемо сласти партизан-
ског живота. Синоћ нисмо направили кров (доњи део колибе лепо
смо уреднли), а у зору киша. Нема спавања од три. После устајемо
ломни. Опет киша док правимо кров. Мокри као мишеви. Гладни.
Зоран се жали на скорбут. И Богдан Нововић. Он и Милентије
љуште букву и пију сок. Веле да је добро. Милентије научио то у
детињству у Црној Трави, кад је чувао овце. Добијамо по 175 грама
брашна. Хлеба нисмо јели већ 7 дана, само качамак. Сви смо исцр-
пени. И војска такође. Л>уди сваки дан у борби, а храна слаба.
Скроб, месо, скроб, месо. Све ћемо ми ово отрпети. Можда ће још
тежих часова бити, али ми смо навикли на све: борба, борба: зима,
глад, пегавац, гажење преко Лима усред зиме, сада глад, скорбут.
Прекалићемо се!
Већ је захладнело. Одох да спремам »Вести« и слушам радио, ско-
ро ће пет сати.
Последња вест: Севастопољ се одлично држи и овог једанаестог
дана немачке офанзиве.
Одлазим затим с Милентијем до кујне. Он се пробио с Милетом
и Љубинком уз страховите напоре. Два дана и две ноћи ништа
нису јели после напада на Баба - Планину. Неколико пута су се про-
бијали кроз обруч. Четници су ударили на Оперативни штаб. О
Мири Попари и Петру Илићу ништа се не зна. Италијани су нади-
рали с великим снагама, а тако исто и четници из Црне Горе.
Милентије врло лепо објашњава ситуацију у Херцеговини. Нису
прављене само грешке с лева, већ и с десна. То је била права збрка.
Грешке су отпочеле, односно отпочело је да се повећавају, нарочито
откако су долазили поједини другови из Црне Горе као помоћ на
политичкој и војној линији. Те грешке су левог карактера. Херце-
говци су стали на гледиште: »Уби сваког ко тебе може сутра«, и у
том погледу су заиста чуда правили. Стрељали су на све стране.
Завели су стварно систем страховладе. Леп пример скретања у лево
јесте мишљење Петра Илића да је »добровољачка војска глупост«.
И тек кад га је Милентије позвао на партиску дисциплину и подву-
као да ЦК не заузима такав став по питању добровољаца, овај се
тргао. Миро Попара у једном писму говори да је ова наша борба
уствари пролетерска револуција. Кад народ наздравља: »Помози
Бог!«, онда се човек кажњава и мора да поздравља: »Смрт фашизму!«
Грешке с десна долазиле су отуда што су другови Херцеговци на-
родноослободилачку борбу у суштини сматрали као борбу Срба про-
тив других народа, то јест насели су стихији маса, спонтаном по-
крету српских маса против усташког терора. Најгрубља грешка, те-
ж а к злочин, другови су учинили што су блатили име наше Пар-
тије, што су у њено име тако иступали и тако деловали да су поква-
рили светле традиције наше Партије као народне, широко демо-
кратске партије, које је она стекла неуморном борбом за ових 25 го-
дина.
Све је ишло одозго, по нарећењу, грубо, уз претњу смрти. Стари
чланови Партије ћутали су као заливени и нису смели да критикују
»јер можемо бити стрељаии«. Сваки партијац је добио задатак да
убије по једног петоколонаша. Мостарској организацији је наређи-
вано да под претњом смрти изврши неке атентате, па је дошло до
провале и пао је секретар О К . . . Ту се опет бркао однос Партије,
војске, НОО, омладине. Оперативни штаб је био све и сва. Комесар
штаба је »намештао« партијце. Човек је за казну одлазио на поли-
тички рад, кад није ваљао као борац. Народноослободилачки одбори
нису били широка народна власт, већ исхранбени органи војске.
Чудне ствари су се дешавале. Једна група балаваца завитлавала је
озбиљан свет. Неки политички радник у Зларину, полудивље место,
држи говор: »Не бојте се смрти, она је само последња функција
живота«. И то се умножило и делило на све стране. Једна девојка,
сељанка, с грамофоном ишла је по селима и народ је обавезно до-
лазио на њене зборове. Ко не доће биће кажњен, — а она је гово-
рила по пет сати непрекидно! Упркос свих тих грубих грешака,
народ још верује Партији. Чедо Капор био је заробљен од четника
— сељака и нису га стрељали.
— Ти си прави комуниста. Знамо, ти си био у Шпанији. Тебе
пуштамо!
На бржи развој процеса у Херцеговини деловали су несумњиво
догаћаји у Црној Гори. Уопште је Херцеговина јако везана за Црну
Гору. Развој у Херцеговини зависиће у многоме од Црне Горе. Ствари
не треба посматрати сувише црно. Владо Шегрт овде има већ
270 људи и стално му пристижу. У Херцеговини се може скупити
још приличан број људи. Правилним политичким радом, уз приличне
напоре, моћи ће се поново задобити тај јуначки народ који је пока-
зао велику борбеност у борби с окупатором.
Тек што сам завршио са Милентијем, радиотелеграфисти доносе
телеграм од Бевца. Словенци дигли устанак од Трста па све до Ко-
чевја! 1.500 Италијана побијено само прве недеље. Устанак отпочео
пре месец дана. Весеље, граја.
— Трипут здраво за друга Бевца!
На свим лицима радост! Јунаци су наши Крањци!
У том доће курир из Бригаде. Док седимо у овој шуми »у к о ј о ј
букве подупиру небо над главама и стењући повијају се«, како записа
у свој дневник Зоран, Италијани и четници налазе се свега на два
сата од нас. По магли су избили на катуне код Горњих Бара. Изне-
надили Прву бригаду. Она се већ два дана повлачи без хране! Нисмо
у завидном положају. Шаљу се хитно патроле и покрет се одрећује
за два изјутра.
Покрет. — Увек кад се човек обрадује добрим вестима не може
одмах да заспи. Иако сам премлаћен као мачка, заспао сам око по-
ноћи. У пола два устајање. Остављамо нашу колибу око које смо се
толико трудили. Пала слана. Крећемо по мраку и после двеста ме-
тара губимо колону. Црном спада седло, застаје — и оде веза. После
пешачења у круг од четири сата, налазимо се сви заједно на 45 ми-
нута одакле смо пошли. У некој смо лепој шуми к р а ј Грандића.
Стари се враћа из Санџачког штаба. Четници се организују у
овом крају. Спремају се на нас. Ухватили су Чеду Плећевића с јед-
ном групом. Грбић, Жива Борћевић, Шкорић и још неколико дру-
гова се спасли. Грбић описује како је то било. Да је Чеда био при-
бранији сви би се извукли. Црни нам саопштава да се спремимо за
коначни скок. Сутра ћемо до пајбољег ловишта у земљи, Зеленгоре,
а после у једном скоку — прекопута Калиновик, на северу — Фоча.
Једва чекам тај најбољи део нашег пута. Бићемо и ми најзад борци
првог реда.
Грбић нам прича неке појединости. У Хрватској усташе склопиле
споразум са четницима у једном делу Западне Босне и на Озрену!!"
То је објављено преко усташке штампе. У Хрватској се појавили
шумски људи са словом »М« (Мачек) на капама. Стари вели да су
то наши леви Мачековци. У Сарајево стигла једна хрватска јединица
која је била у Русији. Уствари то су њени остаци. Од 1.200 људи
вратило се живих 70.
— Немци имају добру војску, одлично наоружање, али их Руси
побише — масом! Причао један официр једном сељаку.
Данас смо издали 140 број »Вести« са специјалним саопштењем
о устанку у Словенији. Сваки од наших пет Словенаца добио је по
један примерак.
Шума изнад Врбнице. — Ево нас већ други дан у овој шуми из-
међу Врбнице и Грандића. Зима је, као да није лето. Фашисти хоће
по сваку цену да дознају где смо. Јутрос су нам послали авион у
пет изјутра, али нас нису пронашли. Мисле да идемо у правцу
Сапџака па извићају долину Сутјеске ка Бастасима. Иначе, Прва
бригада није наишла на Италијане, већ на ситне четничке банде.
Дан смо провели у одмарању. Али се нико од нас не осећа добро.
Ноге тешке. Глад! Данас једемо последњи јечмени качамак (170 гра-
ма на дан), а од сутра ћемо зоб. Наравно, само качамак од зоби, јер
хлеб нема где да се пече, све су куће попаљене.
Вечерас је дошао Владо Шегрт и донео нове вести о Херцеговини.
Добре. Његов батаљон порастао на 330 људи, и још ће расти. Владо
вели да су Италијани у Херцеговини водили офанзиву — употребили
преко 10.000 људи. Батаљон ће се појачати и с радницима из Мостара.
Коњички батаљон броји преко 500 људи. Милентије нам исприча
неколико занимљивих ствари о Херцеговини. Мећу муслиманима до-
бро стојимо. У Мостару је 80% муслимана уз нас. Све атентате и
акције у граду вршили су скојевци — муслимани. Они су на итали-
јанском камиону извезли 20.000 метака из града. Предали муницију
партизанима и вратили камион. Иначе Херцеговина је тешко платила
овај рат. Прво су усташе клале, па после четници. НОО у Љубушком
утврдио је пописом да се број становника од 15.000 смањио на 7.500.
10 Први јавии споразум измећу четника н усташа склопили су учитељ Урош Дреновић,
војвода Драже Михаиловића, и бојник Ратај, усташа. Уговор је склопљен у Мркоњићграду.
Јавно је објављен у усташкој штампи у априлу 1942. О овоме детаљније у поглављу о Бо-
саиској Крајини.
V читавој Источној Херцеговнни, с ове стране Неретве, све су куће
попаљене које припадају муслиманима, сем Фазлагића Куле.
Данас нисмо чули топовску паљбу. Италијани су се улогорили с
великим снагама код Живња, измећу Врбе и Чемерна. Видећемо шта
ће даље бити.
Шума изнад Врбнице. — Синоћ су дошли Марко, Крцун и остали.
Ова наша колиба испод букве постала је најпрометније партизанско
место у Југославији. Сваки час проће по неки »војвода«. Рањени
другови враћају се у јединице. Наша се војска одмара после силних
напора. Само с храном слабо стојимо. Четврта бригада је јуче за-
клала ждрепца. Веле да је месо добро, само мало слади. Једва чекам
кад ће бити жељени покрет, али ћемо овде остати најмање још два
дана. Питање рањеника је решено. Сви су другови спасени — сем
девет у Изгорима. 11 То су били тешки рањеници. Четници и Итали-
јани су их живе спалили. Ту је био и Мариновић, ударник Првог
батаљона Прве бригаде. Од 650 рањеника, колико је овамо пребачено,
остало је свега 70. Они се налазе у Вучеву. Мећу њима је 20 тешких,
који се морају носити на носилима. 12 Остали су лакши и могу ићи
на коњу и пешице. Ти другови су одрећени за позадински рад у
Црној Гори. Кренуће чим прездраве. Само ране тешко зарашћују.
Година дана гладовања. Крцун је разговарао са докторима да рана
кроз плућа без повреда сада зарашћује за месец и по дана, а раније
је било потребно свега 15 дана. И најјачи човек у пратећој чети,
Перић, данас ми вели да једва покреће ноге.
Данас је Стари свечано прогласио оснивање Четврте бригаде. Том
приликом је одржао овај говор:
»Кроз три дана навршава се година дана откако се води народноосло-

бодилачка борба, откако је Комунистичка партија Југославије бацила свој
бојни поклич.
Прије годину дана отпочеле су борбе у свим нашим покрајинама, по-
најприје у Црној Гори и Србији. Непријатељ је мислио да ће нас униш-
тити. Али ми смо, својим срцем и дубоком свијешћу, освајали пушку по
пушку и наоружали се. Ми смо дали много жртава на пољу отаџбинског
рата, али нас непријатељ није уништио, јер се народ не може уништити.
Југославија се не да побиједити — њен херојски отпор чини је непобје-
дивом.
Али, окупатор је био лукав. Он је пронашао издајнике народа — ви их
сви добро знате — почев од Косте Пећанца па до Драже Михаиловића. Па,
и Тога дана наша војска је пренела око педесет тешких рањеника с Волујка преко
Изгора за Суху. У школи у Изгорима налазило се девет рањеника на носилима кад су
четниди попа Перишића изненада избили. Ту су били к р а ј рањеника друг Петар Лаловић,
другарица Јудита Аларгић и још неколико болничарки. Они су се повукли испред четника
на педесетак метара. Четници су спалили школу заједно са свим нашим рањеним дру-
говима.
12 Двадесет тешких рањеника оставила је касније Пета Црногорска бригада на чување

НОО у Врбници. Народ у Врбници сачувао је свих двадесет другова, и кад су прездравили
вратили су се у Црну Гору. Неки су били лечени по шест месеци.
и поред тога, ми ћемо побиједити. Побједа ће бити наша и ничија него
наша. Друг Стаљин је рекао да ће Црвена армија учинити све да у 1942
сломи фашизам. Треба, само, да и остали фактори изврше своју дужност
п своје обавезе, и побједа је близу. Ми смо се, силом прилика, нашли овдје
из разних крајева Југославије. Одавде ћемо поћи онамо куда буде наредио
Врховни штаб — да уништавамо непријатеља и ослобаћамо народ. Наша
борба биће тешка. Ми ћемо често бити без хране, често и без муниције.
Али, ми не смијемо падати духом. Црвена армија и Совјетски Савез су
с нама, и ми се можемо поносити што смо савезници оних који највише
дају и који ће највише допринијети уништењу фашизма. Наш непријатељ
је тако страшан, да нема услова ни прилика под којима не бисмо морали
да се најжешће боримо против њега.
Па ко је наш главни, најстрашнији непријатељ? То су окупатори и њи-
хове слуге четници и усташе. У борби за наше уништење окупатори се
највише ослањају на наше унутрашње непријатеље. Петоколонашки еле-
менти свјесни су своје пропасти у нашој земљи. Они виде да их не подр-
жава нико други до окупатор. И зато се заједно с њим боре противу нас.
Али, ја вас упозоравам на једну ствар. Сви четници нису наши непри-
јатељи. Ви сте оставили, на примјер, у Црној Гори своју браћу, своје дру-
гове, свој народ — и када би све то било уз фашисте, то би било фатално
за нас. Не, сви они који нису овдје са нама — нису за фашисте. Они су
само пригнули шију, али нису постали свјесни непријатељи ослобоћења
народа. Они воле партизане и Русију, али склањају главе пред окупато-
ром. Ми ћемо им опростити њихов поступак, јер је он масло нашег непри-
јатеља.
Ја вас увјеравам да наши непријатељи неће у Црној Гори дуго лико-
вати. Црногорци ће остати досљедни својим слободарским традицијама.
А и ви сами одвојили сте се од Црне Горе с вјером да ћете се у њу
вратити као ослободиоци. Наши непријатељи мисле да су нас овдје опко-
лили. Бадава тако мисле; нас то не треба да забрињава. Ми смо од самог
почетка увијек били опкољени — јер је читава Европа окупирана. А сем
тога, ми овдје нисмо опкољени онако како говоре наши непријатељи и
због тога што је сва Југославија постала ратно поприште, што је у далекој
Словеначкој ослобоћена повелика територија и што је народ у Хрватској
спреман да листом устане против Павелићеве страховладе. Ми имамо пуно
разлога да дубоко вјерујемо у нове побједе, у коначну побједу. Црвена
армија непогрешиво и сигурно туче њемачки империјализам.
Хтио бих да вам кажем неколико ријечи и о савезу измећу Енглеске
и СССР-а. Вас је можда изненадио тај савез, јер се на све стране прича
како »енглеска политика није искрена.« У последње вријеме чак се некако
сматра као да Енглеска и није наш савезник. Народ Енглеске види у саве-
зу са СССР-ом залогу своје побједе — и то овом савезу даје велики значај.
Потписујући војни савез са Совјетском Унијом, енглеска влада обавезала
се и пред енглеским народом и пред свим демократским народима да ће
испунити своје обавезе у борби против њемачких освајача.
Сада се много говори о другом фронту. Тај фронт ће се, заиста, на
крају крајева отворити, јер Совјетски Савез испуњава тачно своје оба-
везе, па ће тражити да се испуњавају и обавезе првма њему. Народи
Енглеске и Америке дјеловаће да то буде тако.
У уговору измећу СССР-а и Енглеске говори се, измећу осталог, да се
савезници, послије рата и уништења фашизма, неће мијешати у унутраш-
ње ствари других земаља. Ми нарочито подвлачимо ту клаузулу уговора,
и напомињемо да се Совјетски Савез никада није мијешао у унутрашње
ствари других народа, чак ни Естоније, Летоније и Литваније.
14 Дневник I
Г
Послије овог рата иема више Версаља као 1918. И ако се Енглеска не
умијеша будите увјерени, да ће народи сами наћи пут и умјети да уреде
своје унутрашње ствари, уз иодршку и симпатије Совјетског Савеза. То
је неповратна прошлост. Истина, о тој прошлости сањају петоколонаши,
али народ је никако не жели. Они који су дали највеће жртве у рату,
имаће и одлучну ријеч послије рата. Али, данас није вријеме да говоримо
о томе шта ће бити послије рата. Данас смо ми у ери народноослободи-
лачке борбе — сви ми без обзира на вјеру, на сталеж и' на убећење — и то
је главна и најпреча ствар. Наша је дужност да окупимо у своје редове
све оне који воле свој народ. То нас, опет, обавезује да на све гледамо
што шире и што еластичније. Наши људи починили су пуно грешака,
и неке од њих су нам се љуто осветиле. Морамо се тргнути. Ми имамо
један једини задатак — да ослободимо земљу од окупатора и да уништимо
пету колону. Али, у борби против пете колоне треба бити веома обазрив.
Наша казна треба да погоди праве кривце. Линији народноослободилачке
борбе треба дати више ширине и гипкости. Оне који су још увијек остали
неутрални, треба стрпљиво убећивати. Све су то наша браћа и сестре, и
њих није тешко убиједити у оправданост народноослободилачке борбе.
Другови и другарице из Црне Горе и Херцеговине! Ваш пут од почетка
устанка довде славан је и остаће као свијетли траг у хисторији наше бор-
бе. Али одавде, данас-сутра, крећемо у новом правцу. Ми ћемо пронијети
заставу народноослободилачке борбе, заставу оружаног братства и једин-
ства наших народа кроз нове крајеве Југославије. Ми ћемо онемогућити
оне који хоће да претворе народ у свој објекат пљачке. Ми ћемо наставити
борбу против свих оних који буду на страни окупатора.
Овдје се састало пет наших бригада, скоро из свих покрајина Југосла-
вије. Мећу њима треба да влада братство и другарство, партизанско так-
мичење у борби и раду. Чврсто братство и неуништена љубав владаће
мећу вама, јер ви сте народна војска.
Сада је у борбама за ослобоћење, први пут у хисторији Југославије,
крштено оружано јединство свих наших народа. Петоколонаши су сијали
сјеме раздора измећу народа ове земље, а данас га сију више него икад —
да би нас лакше уништили. Ми ћемо бити сијачи братства мећу народима.
Када будемо пролазили кроз нове земље, кад будемо долазили у додир са
људима других обичаја, они ће можда бити неповјерљиви према нама, јер
нас још нису видјели на дјелу, и нису чули нашу ријеч. Ви ћете својим
држањем и убјећивањем показати да сте војска новога кова; ви ћете тако
стећи њихово повјерење и развити заставу слободе и у крајевима који је
још нису развили.
Другови и другарице! Још једном вас упозоравам на тешке тренутке
који нас очекују. Без одијела смо и без хране. Али, припремимо се да
јуначки све издржимо.
Другови, ја сам поносан што стојим на челу вашег Врховног штаба,
ја се дивим нашим борцима. Прошао сам кроз први свјетски рат, видио
сам Црвену армију, сибирске степе и борбе совјетских партизана, — али
вам кажем да је ријетко наћи већих јунака него што их имате ви у сво-
јим редовима. Будите, дакле, поносни! Будите поносни што смо достојни
савезници великог СССР-а, борци за слободу Словенства и човјечанства!
Када сам 1939 године био у Совјетској Русији, тамо су ми рекли: »Поздра-
вите омладину Југославије и реците јој да је неизмјерно волимо.«
Другови и другарице! У заједници са Совјетским Савезом, Америком
и Енглеском, с поробљеним народима свијета, ми ћемо побиједити и доћи
ће свјетлији дани за нас.
Да живи Совјетски Савез и његови савезници!
Да живи друг Стаљин!
Да живи наша херојска војска!
Смрт фашизму — слобода народу!«
Шума изнад Врбнице. — Пробудио нас је италијански тромоторац
у 5.30. Летео је 200 метара изнад нас. Бацао је бомбе и први пут
митраљирао. Није нам дао ока да отворимо пуна два сата. Од толике
буке и галаме — само неке овце настрадале. Сувише је густа шума
да би нас открио у овим брдима.
Ноћас је Молотов говорио. Много смо муке имали док смо говор
ухватили. Велике сметње. Умножили смо одмах говор.
Друштво нам се расипа. Јурица, Сенка и Крцун иду у политоделе.
Укупно је дванаест другова отишло. Задатак им је леп и разноврстан.
Партија ће будно пратити да се њено име случајно не компромитује.
Жега пече. Скупљамо се око подне под буквом к р а ј извора. Ту је
казан с чика Девом, једним од последњих бораца Мачванског одреда.
Све је остало изгинуло. Срећем д-р Симу са другарицом, 13 стоје у
реду са улубљеним плеханим тањирићем. Много се изменили. Глад
је јака. Али се наши људи добро држе, сем ретких појединаца. Није
шала. Сада примамо 100 грама зобеног брашна на дан — кутлачу
качамака! Изгураћемо! После подне састају се штабови свих бригада,
сем Пете. Разраћује се ратни план. Дакле, и ми одлазимо у офанзиву.
Доста је ове тешке дефанзиве. Увече се шетам с Бидом и разгова-
рамо. Указујемо на супротности измећу Америке и Енглеске. Веру-
јемо да ће се други фронт отворити овог лета. Ми дотле не бисмо
требали упадати у Србију. Искрвавили бисмо се с Немцима и Буга-
рима. Бираћемо други правац, окупљати војску. Ми више нисмо
партизани, већ костур једне регуларне армије. Сваки наш партизан,
после годину дана ратовања против десет разних војски (Немци,
Италијани, Маћари, Бугари, четници, усташе, домобрани . . . ) способан
је за командира чете. Питање прехрањивања војске је крупна ствар.
Ни народ нема. Узимати на силу — неопростив грех. Куповаћемо и
гладоваћемо.
Шума изнад Врбнице. — Време се натуштило. Није баш пријатно
у шуми. Једва чекамо кад ћемо кренути. Веле још два дана. Тобрук
је пао после борбе од једног дана. Брука. Пољаци и Аустријанци су
га раније бранили шест месеци, а сад га Енглези пустише за два
сата! Поп Влада додаје да је ово масло Енглеза. Пуштају Тобрук —
да би имали изговор да не отварају други фронт. Неће баш бити
тако, велим му ја. Ситуација код Севастопоља тешка. Руси се опиру
већ 16 дана. »Краснаја звезда« вели да је досада уништено седам
немачких и румунских дивизија.
13 Д - р Сима Милошевић, професор Београдског уииверзитета, један од говорника на

београдским улицама 27 марта, члан Извршног одбора АВНОЈ - а, убијен од четника после
Пете офанзиве, 1943 године.
Учвршћујемо нашу татарску колнбу, али нам коњи увек преко
ноћи поједу лишће. Црни се љути и дискутује с коњима као да су
људи. »Ма што пасете лишће кад имате тако дивну траву.« Ја изи-
ђем и једноставно коња ритнем. Прилично смо се увашљивили. Нема
близу потока да бисмо се могли опрати. А напољу спавамо већ
12 дана. Нигде још куће нисмо видели.
Шума изнад Врбнице. — И наврши се тешка година. Као данас
сећам се оног дивног сунчаног дана у Топоници, кад сам с мамом
и Олгом седео на Теферичу и дискутовао о овом рату. Вратили смо
се на ручак и тад нам стиже од учитеља писмо (на кутији од »Мо-
раве«): »Руси напали Немце«. Отрчао сам до радија и чуо пренос
изјаве Рибентропа. У том тренутку био сам и весео и тужан. Весео,
јер ће Црвена армија победити, тужан, јер ће се много племените
крви пролити. То ме сећање и сада држи. Победа је ту; крви се
много пролило и још ће се пролити. И Олга је пала! Али, сигуран
сам да ћемо 22 јуни 1943 дочекати на другом месту, а не у овим
опустошеним и хладним крајевима. Брзо их напуштамо. Јутрос ме
је Арсо звао да му откуцам заповест Старог за наш велики марш
на север. Завукли смо се насамо. После ми је дао копију да је пре-
пишем за Дневник.
»Н.О.П. Д.В.
Југославије
22 јуни 1942
8.00
ЗАПОВИЈЕСТ
(Секција: Гацко, Сарајево, Коњиц 1: 100.000)
О непријатељу нема података.
Покрет наших снага отпочеће 24 јуна 1942 године. У том циљу
НАРЕБУЈЕМ
1) Прва бригада прикупиће се до пред мрак 24 текућег месеца око
коте 1227 и југоисточно од ове коте (ово место налази се око 2 километра
јужно од села Јелашца). Обезбећујуће делове истурити на Велики Рат, као
и на Каћун Шуму око коте 1405.
Пре доласка главнине на назначену просторију потребно је упутити
поједине чете да растерају четничке заседе на том правцу и обезбеде раз-
мештај и избијање главнине.
Правац кретања до наведене просторије извићати. Изгледа да би био
најбољи правац кретања: Замрштен, Виден, Коњске Воде, Ошљи До, село
Јелашца. Благовремено путовоћу пронаћи.
2) Трећа бригада прикупиће се позади, јужно од Прве бригаде, на
просторији око коте 1151.
Долазак на ову просторију правцем: Грандићи, Врбнкца, Велиновац,
Виден, Коњске Воде, Ошљи До. Дужина марша око 9 часова, па према
томе подесити час поласка.
По доласку на просторију око коте 1151 потребна су мала обезбећења
у правцу села Јелашца, преко коте 1221.
3) Друга бригада прикупиће се до мрака 24 текућег месеца око коте
1167 (један и по километар западно од села Борија). Обезбећење истуритн:
једну чету на коти 1132, мањи део до једног вода, на Бурово Брдо, а једну
чету на коти 1090, коса источно од села Јелашца.
Правац доласка на ову просторију: Врбница, Балиновац, Луг — кота
1313 — Коњске Воде, Ошљи До, Мехачка Чесма, кота 1209, кота 1137 —
кота 1167. Дужина марша око 8 часова, према чему и подесити час поласка.
Истим правцем, а позади Друге бригаде, кретаће се наш Штаб. Бригада
ће за назначени правац кретања упутити до седам часова изјутра 24 теку-
ћег месеца две путовоће у Штаб.
4) Четврта бригада прикупиће се позади, јужно од друге бригаде н то
око коте 1137, до самог пута. Правац кретања: Љубиња, Мрчине Колибе,
Језеро — Луг, Коњске Воде, Ошљи До, Мехачка Чесма, кота 1209, кота 1137.
Имати у виду да на карти није назначен пут од Улога до Коњских Вода.
Према томе овај део пута треба извидети. Ако на том делу нема пролаза,
онда покрет извршити преко Видена.
5) Прва и Друга бригада успоставиће патролну везу преко коте 1090.
Веза са Штабом код коте 1137, где да нам све бригаде упуте курире пошто
они буду упознати с местима штабова бригада.
6) На местима преноћишта, односно преданишта, могу се ложити ватре
само за кување јела, бирајући заклоњена места.
Сваки покрет војника ка оближњим селима забрањује се.
7) Добавку хране из загорских села регулисаће друг чика Јанко. Без
његовог знања од хране се не сме ништа набављати. Штабови бригада ће
се постарати да добију нешто сребрног и златног новца за куповину хране.
8) Пре поласка на марш настојати да се обезбеди храна, бар у месу,
за два дана.
9) Становништву загорске општине 23 ов. месеца упутити приложени
летак.
10) С наведене просторије покрет ће отпочети у 20 часова 25 ов. ме-
сеца и то:
Десна колона: Друга бригада, Штаб, Четврта бригада, правцем Бурова
Брда, Виховац, кота 1124, Мосоровићи, Влахоље, кота 1086, Премилово
Брдо, Дјевојачко Врело, Врховине, Раћеновићи, у чијој ће близини бити
преданак. Покрет с те просторије биће вероватно око подне 25 о.м., што
ће Штаб регулисати на лицу места.
Лева колона: Прва и Трећа бригада, правцем кота 1120 Подкрај, кота
1001, Мјеховче, Божановићи, Премилово Брдо, а одавде правцем који је
назначен за десну колону. Преноћиште југозападно од Раћеновића.
Колона која прва стигне на раскрсницу Премиловог Брда биће челна
колона. Настојати да то буде лева колона која има краћи пут за покрет.
У области села Раћеновића јединице десне колоне сместиће се десно, а
јединице леве колоне лево — западно од овог села. Потребна су непосред-
на обезбећења.
Вероватно је да ћемо 26 о. месеца по подне извршити покрет на про-
сторији Чемерница — Тужина — Сировица — Шума. Ово ћемо регулисати
на лицу места. Старешинству кадра саопштавати само једнодневне мар-
шеве.
11) Код дневних покрета пазити на осмотрење из ваздуха, па кретати

се по мањим групама (батаљонима). Јединице треба да се камуфлирају,
а затим и склањају на појаву авиона.
12) При проласку поред Калиновика задржати потпуну тајност. Непри-

јатељски осматрачи са аутоматским оружјем вероватно се налазе на коти
1187, 1138, као и на Врањи Глави. Калиновачку посаду сачињавају око
300 усташких и домобранских војника.
Становништво око Оџака Бјелимића, југоисточно од Височице, јесте
муслиманско, непријатељски расположено према четничким бандама, а
вероватно и према нама. Настојаћемо да ово становништво неутралишемо
— учинићемо безопасним за време покрета. Становништво око Ракитнице,
Луковац, Умољани досада је остало ван догаћаја, па није вероватно да ће
при нашем брзом пролазу истављати отпор. У противном и тај део бисмо
морали ликвидирати. У овим групама насеља налази се по 400 — 500 мусли-
мана. Настојаћемо да из ових муслиманских насеља купимо нешто хране.
13) Знаци распознавања !

14) Мере обезбећења и извићања регулисаће сами команданти на терену.
15) При преласку пута код Калиновика обезбедити се мањим бочним
заседама, удаљеним од места прелаза до 500 метара. По прелазу колона
одељења ће се свити на зачеља.
Командант
Тито«
Кад ово написах рекох Арси:
— Ово ме потсећа на оно из »Рата и мира«: ерсте колоне мар-
ширт, цвајте колоне . . .
Дакле полазимо! У нашој колиби весеље. Црни ми каже да раз-

вијем једну мараму. У њој парченце хлеба као нафора и листић сла-
нине. Донео је Војо Димитријевић једну кришку хлеба и кајиш
сланине, а Црни поделио на нас двадесет. Урликнуо сам.
Цео дан је сипила киша, ватре се ложиле. После подне дошао
је Влада Томановић, заменик Владе Шегрта. Грешке признаје само
на речима. Вели:
— Код нас су најбољи остали. Овде су углавном компромитовани,
партијци, који су радили у позадини!
Таман оно што ми је Милентије рекао! Томановић ми исприча да
у Мостару атентат није извршен на Милана Шантића већ на Рад-
мила Грћића. 14 Тркља иије убијен. Херцеговци остају овде са Петом
бригадом и Челебићским батаљоном, а ухватиће везу с Радом Хамо-
вићем и Шестом бригадом.
Шума изнад Врбнице. — Сутра ујутру крећемо. Напуштамо Ма-
глић и Волујак, црногорске планине које гледамо непрестано од
јануара с разних страна. Данас ми је Милутин дао давно обећани
преглед ситуације у Црној Гори.
Ево шта о томе каже:
I
»13 јула у Црпој Гори избио спонтани устанак. Наша Партија није
успела организационо да му се стави на чело. Један део народа није му
се прикључио, јер није био припреман. Али, супротно од Србије, устанак
се није постепено развијао. Букнуо је изненада. Кад је Хитлер ударио на
Русију, црногорски народ је рекао своју реч. Али после жестоке офанзиве
Италијана, он је почео да јењава. Ми смо правили грешке и с лева и
с десна. Устанак није имао народноослободилачки карактер. Није био
НОО, нису сви слојеви били заступљени у устанку. Грешке у десно огле-
дале су се у ставу према петоколонашима. Није био ни један случај стре-
љања. Италијански официри су пуштани с револверима. Правиле су се
и грубе политичке грешке. Оријентација је била да ће рат између СССР
и Немачке бити готов за два до три месеца. Зато нису склањане из заузе-
тих градова огромне резерве хране и оружја. Устанак је сматран завере-
ничким. Није сматран као процес који се развија. Није било ни војних
руководстава у правом смислу. То су биле комисије при партиским телима.
У августу слаби устанак. Тако пролази август и септембар. Није било
партизанских одреда, већ нека врста сеоских стража. Осим тога, постојала
је и народна помоћ. У новембру се утицај већ поправља. Одржавају се
зборови и конференције. Народ није био поплашен италијанском офанзи-
вом. Чуло се за Србију. Долазила »Борба« и Билтен Врховног штаба. Дотле
су постојали одреди по селима, а сада се стварају територијални: Лов-
ћенски итд. Зетски је имао две до две и по хиљаде људи. Али се није
живело касарнским животом. Л>уди су живели код кућа и скупљали се
за акције. Рушене су комуникације, држале се страже. Почиње с оснива-
њем Н00. Проширивали смо одборе народне помоћи. Крајем новембра
изведена је мобилизација за Пљевља. Скупљено је 3.800 људи. А 27, 28 и 29
новембра почели смо са широким акцијама. Порушени су ггутеви Подго-
рица — Никшић, Подгорица — Колашин, Подгорица — Цетиње. Ометан је
транспорт италијанских трупа. Све до 8 или 10 фебруара те су комуника-
ције биле прекинуте. Било је неколико борби с Италијанима. Вршен је
веома жив политички рад. Концем децембра није било људи који су били
изван партизана.
Федералисти су од првог дана били уз окупатора. Они су припремали

петровдански састанак да прогласе »Независну Црну Гору«. У тој првој
фази, остале партије нису биле уз окупатора, али су биле пасивне. Држале
м Радмило Грђић је касније отшпао у Сплит где је одржавао везу с Италијанима, а

затим у Опатију. После капитулације Италије побегао је у Бари, а сада се налази негде
у Италији.
ФАКСИМИЛИ СИОРАЗУМА КОЈИ ЈЕ СКЛОИЉЕН ИЗМЕБУ ИТАЛИЈАНСКИХ
ОКУПАТОРСКИХ ТРУПА У ЦРНОЈ ГОРИ И ЧЕТННКА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИКА.
ЗА ЧЕТНИКЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИБА СПОРАЗУМ ЈЕ ПОТПИСАО ПУКОВНИК
БАЈО Ј. СТАНИШИБ, 6 МАРТА 1942 ГОДИНЕ У ПОДГОРИЦИ. СПОРАЗУМ ЈЕ
СКЛОПЉЕН У ФОРМИ ЗАСЕБНЕ ОБАВЕЗЕ ГЛАВНЕ КОМАНДЕ ИТАЛИЈАНСКИХ
ТРУПА У ЦРНОЈ ГОРИ НА ИТАЛИЈАНСКОМ ЈЕЗИКУ(стр. 216), И ОБАВЕЗЕ
ЧЕТНИКА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЕА — »0ДБ0РА ЦРНОГОРСКИХ НАЦИОНАЛИСТЛ
И3 ПОДГОРИЦЕ И ДОЛИНЕ ЗЕТЕ. ( с т р 217)
ФАКСИМИЛ ПИСМА КОЈЕ ЈЕ ДРАЖА МИХАИЛОВИН УПУТИО БАЈИ СТАНИШИВУ. ИЗ
ОВОГ ДОКУМЕНТА СЕ ВИДИ ДА БАЈО СТАНИШИН НИЈЕ ПРАВИО СПОРАЗУМ С ИТА-
ЛИЈАНИМА НА СВОЈУ РУКУ, ВЕН СА ЗНАЊЕМ И ОДОБРЕЊЕМ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИНЛ.
САМ ДРАЖА МИХАИЛОВИН У ОВОМ ПИСМУ ТРАЖИ ДА СЕ УЗМЕ НА ОДГОВОРНОСТ
КЉУЧАР ИЗ ЧЕТНИЧКОГ ЗАТВОРА У НИКШИБУ (ГРАД ЈЕ У ТО ВРЕМЕ БИО ПОД
ИТАЛИЈАНСКОМ ОКУПАЦИЈОМ) КОЈИ ЈЕ ПУСТИО НА СЛОБОДУ ПАРТИЗАНЕ ОСУБЕНЕ
НА СМРТ ОД ИТАЛИЈАНА
се поруке Лондона: »Прерано је! Није време!« То је био став вођства.
У појединим племенима — докалне воће су прилазиле устанку. Федерали-
сти су наравно осудили устанак. А воћства осталих партија саботирала су
устанак, кришом хушкала. Федералисти су још августа и септембра почели
да стварају своју жандармерију — крилаше, нарочито у Беранском и Ан-
дријевичком срезу. Федералисти, то јест, крилаши, нису могли да заведу
власт. Већ концем новембра окупатор види да нема помоћи од федерали-
ста. Пирцио Бироли почиње да се ослања на друге снаге, на старе поли-
тичке партије. Одржава појединачне састанке са Цемовићем, Јелићем, Ба-
кићем, Вешовићем, Мијушковићем.15 Позива их да се боре против парти-
зана с тим да ће им после дати власт. Половином новембра четници по-
чињу да се организују у Васојевићима — Лашић. То је група Драже Ми-
хаиловића. Још почетком октобра прешао је био неки Шошић у Србију
где се повезао с Дражом. Али су га наши при повратку ухватили у Хер-
цеговини и стрељали. Концем новембра Дражин нови делегат долази с ле-
галним немачким пасошем на Цетиње и у Подгорицу. То је признао четник
Ковачевић (стрељан) у Грахову. Концем новембра почиње стварање иле-
галних четничких организација свуда на ослобоћеној територији, сем у
Васојевићима, где су биле легалне. У току децембра водили смо жилаве
борбе са окупатором. Ослободили смо Грахово. Читава Црна Гора, сем
градова, била је у нашим рукама. 7 јануара Италијани су евакуисали
Колашин и Лијеву Реку, а 10 јануара долази до прве отворене борбе с чет-
ницима.
Дража Михаиловић је наименовао Бају Станишића1" за шефа у Црно!
Гори. Бајо Станишић је до августа био члан наше Врховне команде. После
је иступио правдајући се болешћу. Нудили смо му да буде заменик коман-
данта одреда »Бијели Павле«, али је изврдавао. Иначе је чувао стражу у
селу и учествовао у две битке као обичан војник. Одбио је да учествује
на Острошкој скупштини. Он 9 фебруара чини прву отворену издају. Изне-
надно се повлачи са својим људима на путу Даниловград — Никшић и
тако дозвољава Италијанима да се пробију у Никшић. После је с Итали-
јанима и уговор склопио у Подгорици. Баш пре тога био је сузбијен наш
други напад на Васојевиће. Трећа мобилизација је била извршена — Лов-
ћен, Никшић, али су те снаге морале да угуше побуну у Бијелом Павлу.
Четници су нас после разбили код Матешева и заузели Колашин 20 — 21
фебруара.
Ово су главне карактеристике тог другог периода. Све је било за пар-
тизане. Јединство народа, бар на речима, било је свуда. Али зима је била
јака. Несташица хране. Сељак није могао добити ни брашна ни соли. У
овом периоду прављене су основне грешке у лево. Секташки је био однос
према народноослободилачкој борби. Најтежа је грешка била ликвидира-
ње људи без судова. »Какав је био раније, такав ће бити и доцније«. Из-
вршен је напад на кулаке. Негодовање народа је настало, само се није
јавно испољавало. Сеоске су ћелије једноставно изрицале смртне казне.
15 Филип Цемовић је један од главних помагача Италијана у Васојевићима. Изгледа да
је погинуо. Милутина Јелића и Вуксана Бакића убио је Златарски герилски одред, 1942 го-
дине, када су ишли у Београд на Недићев позив. Лука Мијушковић, из Никшића, побегао
је у Албанију с Италијанима после капитулације Италије.
1в Бајо Станишић био је командант Драже Михаиловића у Црној Гори. Он је 6 марта

1942 године потписао с Италијанима у Подгорици споразум за заједничку борбу против
партизана. Пуковник Бајо Станишић је све до јесени 1943 верно служио Италијане. Када
је Италија капитулирала, Бајо Станишић је покушао да побегне, али су га црногорске
бригаде убиле у борби код манастира Острога заједно с генералом Букановићем, коман-
дантом »Главне националне команде у Црној Гори«.
Л>уди су убијани, а на Партију је иадала кривица. Исто су се поједини
партијци обрачунавали из личних разлога. И наш Агитпроп је правио скре-
тања у лево. Хтели су да отворе борбу против Енглеске. Нигде се није
популарисао савез с Енглеском. Ово се радило некако прикривено. Пар-
тизанска организација се била разлабавила. Унутрашњег партиског живота
није било. У војсци се добро није радило, иако је ствар организационо
добро била постављена. Сви ови наши пропусти добро су дошли четници-
ма. Они користе нарочито стрељање — 1.200 људи — и врше мобклизацију.
Наравно та мобилизација је била присилна. Четницима су силну помоћ
указали окупатори. Долазак Драже за министра војног још више помаже
акцију Баје Станишића. Бајо је такоћер одржавао везу с Италијанима
преко своје снаје и сина генерала Љубе Новаковића. Четници су добијали
помоћ из Енглеске — авионима. Ми смо били без хране и муниције. Али
пораз смо доживели и политички и војнички. Један део маса се одвојио
од нас. Али нису све масе отпале од нас.
Народ је с нама још и данас. Ситуација ће се поправити. Све ће зави-
сити од мећународне ситуације. Пораз Хитлера у Русији — па ће и ствари
друкчије кренути. На терену је читава партиска организација, као и ве-
лики број партизана — герилаца.
•
Важан је однос измећу федералиста и централиста. На политичком и

војничком плану нема јединства измећу четника и федералиста. Прве води
Бајо Станишић, а друге Крсто Поповић. Италијани овде играју мајсторску
игру. Један официр држи везу с Бајом Станипшћем, говори му само да
уништи партизане, па ће после бити створена Југославија од 30 милиона.
А федералистима: »Само да смлатимо партизане па ћемо онда централи-
сте.« Тај процес ће се појачати. Терор над народом, развој мећународне
ситуације, развој борбе у другим земљама, снага наше Партије у Црној
Гори — то су елементи које треба имати на уму при процени ситуације
у Црној Гори.«
Данас ми Милутин рече да је ових дана одржан састанак јавних

радника из Црне Горе, Санџака и Херцеговине, на коме је Дража
Михаиловић осућен као издајник.
Вечерас у шест одржан састанак партиске ћелије. Говорио је прво

Лола о нашем путу. Објаснио је зашто не идемо у Србију. Ни мећу-
народна, ни унутрашња ситуација још није зрела. Сем недићеваца
имали бисмо да се боримо са Немцима и недирнутом бугарском
војском. Ми ћемо поћи у Србију под повољнијим условима. Засад
смо изабрали територију измећу Западне Босне и Хрватске, то јест
измећу Италијана и усташа. Ударићемо на основну немачку кому-
никацију на Балкану: Загреб — Београд. Наш правац била је Источ-
на Босна, али је тамо народ преморен од рата, а и питање исхране
је тешко. На новом правцу морамо силно политички да радимо, јер
је то крај кроз који још није ирошла партизанска нота. Храну ћемо
куповати. Имамо злата, сребра и нешто куна. Тако се састанак
углавном завршио.
Вечерас »Слободна Југославија« даје податке о протеклој години
рата. Губици: 10,5 милиона Немаца према 4,5 милиона црвеноарме-
јаца. Заиста, руски народ даје нечувене жртве. И то 4,5 милиона
одгојених у социјализму. Севастопољ се држи. На харковском фронту
Немци почели да надиру. Добро би их било ударити на централном
фронту.
НАШ ВЕЛИКИ МАРШ
Покрет. — Најзад дође и час подаска. Устали смо у два и напу-
стили нашу татарску колибу. Закаснили смо пола сата због санитета.
Пењемо се изнад Врбнице и улазимо у Зеленгору. Букви више нема.
Сада преовлађује јеловина. Шумско предузеће »Варда« подигло је
1928 нове пруге којих на мапи нема. Наилазимо на дрвене бараке.
Могла би нам се сместити болница. Сваки час застајкујемо, јер про-
лазе наши батаљони. Покрет углавном иде по плану. Поново смо
у нгуми к р а ј неког језерцета. Причају другови о лепотама овог краја.
Стари вели да му потпуно каменити предео даје утисак изумирања.
Ова вегетација означава живот. Бидо к а ж е да му Зеленгора личи на
Хрватско Загорје, кроз које је пролазио 1934 године.
— Сећаш се, Мошо, кад су нас водили у Лепоглаву с криминал-
цима, па нам они у мраку разлабавили ланце? — вели он чика Јанку.
Стари помиње Саву Ковачевића — како се синоћ разнежио када
су се растајали. Т а ј је човек поникао из народа. Не зову га парти-
зани узалуд Чапајев. Наш расан тип, плећат, необично јак, носи ци-
пеле број 47! Помало је анархистички настројен. Стрељао је једном
53 четника у Грахову. О Сави постоје многе легенде и народне песме.
Ево једне:
Митраљеска ватра гори,

А из тенка Сава збори:
»Хајде напред партизани,
»Скампа виа Талијани;
»Скампа виа сињу мору
»Оставите Црну Гору«.
•
Настављамо пут. Идемо на висини од 1.100 до 1.200 метара, углав-

ном шумском пругом. Ознојили смо се добро уз Коњску Воду. Ту
доле, у баракама, ухваћен је Чеда Плећевић. Дознали смо да је пре-
дат Италијанима у Невесињу. Овде смо срели Борђа Говедарицу
»Бугарина«, 1 команданта Обаљског добровољачког батаљона. То је
1 Капетан Борће Говедарица, командант батаљона у Двадесет деветој херцеговачкој

бригади. Убили га четници из заседе после ослобоћења.
ч
бивши граиичар. Црн, висок, у бугарској шубари. Овај добровољачки

батаљон био се расуо, а сада се поново јавља. Црном не пружа бог
зна какав утисак овај човек. Овде смо се одморили два сата, па опет
даље. Наилазимо на Четврту бригаду. Приличан број другарица. До-
јучерашње робиње — чобанице смело с пушком поред мушкараца
корачају. Шињеле носе на глави као раније воду. Око шест смо се
најзад зауставили на Боровој Глави, пет километара од Калиновика.
Зачули смо рафал пушкомитраљеза. То наше снаге улазе у село Бо-
рије, а петоколонашки елементи дају отпор. Смештамо се у јелову
шуму. Лепша је од букове, јер није толико влажна. Ложимо ватру.
Мирише на смолу, само је ж а р од чамовине слаб. Смркава се. Гола
Лелија стрчи на лево. Око Јелашца, изнад самог Калиновика, почиње
борба. Четници мисле да смо слаби па не пристају на преговоре.
Још дан раније смо им послали летак. Борија се боље држи. Курир
долази и јавља да се ту предало 40 људи с оружјем. Одржан је одмах
збор и објашњено је народу да ћемо казнити оне који на нас пу-
цају, а онима који нас мирно пропусте нећемо ништа и све ћемо им
платити. Монтирамо апарат и слушамо »Слободну Југославију«. Го-
вори о лажима Главног усташког штаба да су партизани уништени
у Источној Босни, а неколико километара од нас — праште пушке.
Спољне одбране Севастопоља пале. Деветнаест дана се већ држе.
Немци на једном сектору харковског фронта концентрисали 30 ди-
визија. Наваљујемо пањину на ватру. Јеле хује. Пуцњава не престаје
Тако заспасмо.
Борова Глава. — Целу ноћ је пуцало. Око два изјутра зачуо се
и јуриш. Грувају бомбе. Мислио би човек све изгибе. А оно нисмо
ниједан метак испалили. То су четници грували да би растерали
страх и — оправдали се пред својим газдама Италијанима. Јутрос
нас рано посети један стари »Брегејац«. Летео је прилично високо
и није нас узнемиравао много. Ми смо били заузети дивљом трком
за — ждребетом, сећајући се оне Кутузовљеве изреке: »Французи,
још ћете ви јести коњско месо«. Павле Савић и Милутин су га ухва-
тили, чета га заклала, скувала га и појела, а оно стиже стока из
Борија! Бидо лежи на трави и диктира Лоли у писаћу машину. Раде
брошуру о значају совјетско - енглеског уговора.
Ситуација око Калиновика је занимљива. Из Борија и Јелашца се
на нас пуцало иако смо послали парламентаре и нарочити летак.
Предало се из Јелашца 45 људи, а из Борија 2. Сваки је имао више
од 100 метака. Италијани су им дали и по неколико бомби. Код
једног је било пет комада. Кад смо ушли у Борије запленили смо
имовину оне четворице издајника који су ухватили Чеду Плећевића
и предали Италијанима, као и петнаесторице четника који су га
пратили у Невесиње. Осталим сељацима ништа није дирано. Поро-
дици Кларић случајно су заплењена два вола. Исплаћено јој је одмах
1.800 динара у сребру. Наш укупни плен овога дана износи 4.500 ме-
така, а нешто жита и оваца послали смо нашим рањеним друговима
А
У ШУМИ ИЗНАД ВРБНИЦЕ, 22 ЈУНА 1942, ДРУГ ТИТО ДИКТИРА ЗАПОВЕСТ ЗА ВЕАИКИ МАРШ
ГРУПА БОРАЦА
ИЗ ПРВОГ ХРВАТСКОГ
ПРОЛЕТЕРСКОГ БАТАЉОНА
КОЈИ ЈЕ ОСЛОБОДИО
ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА
У ЈУЛУ 1942
НАРОДНО КОЛО КОД

БРИЊА, У ЛЕТО 1942
из Пете бригаде. Обрадоваће се. Четиици пуцају цео дан. Наши не
одговарају.
Сунце је. Диван дан. Око подне долете модерни италијански бом-
бардер. Није био ни 200 метара изнад нас. Али, ни бомби ни митра-
љирања. Предвече се спремамо за покрет. Полазимо у 7.15. Излазимо
на друм Калиновик — Фоча, први сусрет после 10 маја с цивилиза-
цијом — с друмом. Улазимо у Борије. Мрак, овце блеје, непомужене
краве мучу, велике вреће крај друма, маса војника. Ту срећемо Ку-
шића. Село је на висоравни. Куће раштркане. Доносе првог рањеника
у овом нашем маршу. То је Ужичанин Николић. Око један после
подне са 1.000 метара ударило га зрно из митраљеза и пробило му
оба кука. При свести је. Умире. Три друга и ја преносимо га мало
изнад пута.
Дели се зоб, печена телад, кајмак. У 10.15 полазимо даље. Кушић
вели да четници држе положај крај друма за Трново и одатле туку
пушкомитраљезом. Али врло нетачно. Каже да му се један четнички
командир нудио да ће му донети сандук муниције и доручак за сву
војску у 3.30 данас ујутро, да ће пуцати у вис, али ће ипак пуцати,
јер морају да се оправдају пред Италијанима. Од овога није било
ништа, јер је Коча у два извршио напад с Првом пролетерском. Ме-
сечина. Газимо по мекој испаши. Вртаче као гротла вулкана. Ветар
доноси мирис зреле траве. Идемо на 10 метара један од другог —
тихо. Најбоље време за размишљање. Мисли иду својим током:
Источни фронт, други фронт, како ли се наши држе у Хрватској,
шта је с мојима код куће. Они су под Немцима. Више волим да они
знају о мени да сам жив, него ја о њима. Јачи сам и лакше подносим
неизвесности. Рафал пушкомитраљеза у нашем правцу.
Један метак зафијука више наших глава. Оде у бестрагију. Изби-
јамо на друм Калиновик — Сарајево. Чини ми се да у мраку угледах
камени стуб и на њему број 53. Поноћ је. Читав сат газимо друмом.
Жице зује. Телефон нисмо покварили, да непријатељ не открије
правац нашег кретања. Скрећемо у лево. Улазимо у камењар. Вртаче.
Коњи падају. Месец залази. Зима. Сад ми је јасно оно народно:
»Пред зору се мрзне«. Само сам у виндјаки. Већ пет сати како не
седам. На ногама се одмарам. Кад бих сео — одмах бих заспао.
Свиће. Облачно је. Јахорина се испружила са три зуба на својој
јужној страни. Испод једног од тих врхова лежи село Боговићи где
смо у јануару провели неколико дана. Четири је. Наша колона се
испружила. Не видиш јој ни почетак ни крај. Само ова наша дуга
је око 3,5 километра. Колона Друге бригаде исто толика. Прва и
Трећа бригада иду с оне стране Калиновика. Спуштамо се у Гвозово
Поље. Дивно зелено поље. Служило је као помоћни аеродром пре
рата у овој дивљој Трескавици. Зелена Студеница, понорница, јури.
Испод Вратла густа букова шума. То нам је циљ. 5.30 изјутра. Путо-
вали смо десет сати и петнаест минута. У Боријама смо се задржали
преко два сата. Прешли смо 22 километра. Успона није било наро-
читих. Пут углавном лак.
15 Дневннк I
Монтирамо радио. Немци продрли до Охте, заузели Купјанск. То
је правац Изјума. Севастопољ се херојски брани. Хитлер се пробио
90 километара у Египат. Тако су Немци правили офанзиве јула —
августа 1918! Издао сам један број »Вести«. Ложимо ватру. Пишем
»Дневник«. Киша удара. Киснемо под буквама, скупљамо дрва и нај-
зад, око 8 легох.
Трећи дан великог марша. — Пробудили ме сунце и ветар. Туцам
вашке и размишљам о Источном фронту. Право је рекао Стаљин да
је непријатељ јак и да ће још бити тешких борби. Али, рекао је
такоће да ће победа бити извојевана 1942 године. Наилази Коча.
Исправља неке податке о борбама око Калиновика. То је патка.
Београдском батаљону није се предало 40 људи. Друга бригада није
водила борбу него само Прва. И то врло чудну. Коча је дошао пред
Јелашце, изишао на брисан простор и преговарао. Четници су још
хтели некако да га пусте у село, али усташки жандарми нису дали.
Пет минута по његовом одласку опалили су из митраљеза. У два
је отпочео напад. Трајао је свега пет минута. Из једног и другог села
четници и усташе побегли. У селу писка. Пошто је читаво село пето-
колонашко то је све конфисковано. Враћено је само онима који нису
четници, удовицама. Било је ту много захваљивања. Плен добар. 250
говеда, 1300 оваца. Најела се војска. Четничком командиру Раду
Пухалу запаљена кућа. То је петоколонаш, осућен на смрт још зимус
кад је Коча опседао Калиновик, јер је извештавао Италијане колике
су наше снаге и где су нам положаји — али га је спасао Раде Хамо-
вић. Раде Пухало после је послао Кочи једно писмо које доносим
у целини:
»Драги Кочо,
Зашто си овако поступијо. Зар си моро заждити моју кућу. Друже

Кочо, знаш лити да сам ти ја био нај верни за тај правац борбе мене су
већ Италијани ма за овакве ствари 2 пута тужили и што се надам даћу
уред бити позван на стрељање. Ја сам синоћ питао у 9 часова и одмах
сам тебе тражијо али те нисам могао наћи већ сам ишао на Борије другу
Бурићу Љуби и са њим сам остао од реда ћу вам на згодан начин изла-
зити у сусрет и рекао је даће те обавестити. Друже Кочо већ је недеља
дана од како те тражим да се споразумемо. Када ћемо?
Другарски поздрав П. Раде«2
2 После проласка главнине наших снага поред Калиновика у Ради Пухалу настао је
дубок преокрет. Он је почео да помаже наше герилце у том крају заједно с Милом
Елезом, иако је у то време сам Дража Михаиловић са својим помоћником Заријом Осто-
јићем живео у Калиновику. Четници су приметили да Раде Пухало и Миле Елез раде
с партизанима, па су их једног дана мучки убили. Послали су их као курире за Србију,
а успут им поставили заседу. Раде Пухало и Миле Елез живе у доброј успомени код
народа око Калиновика.
Коча је кренуо синоћ у девет. Све је у реду било. Сретао је чет-
ничке патроле које су га у реду пуштале. Непријатељ је из Калино-
внка тукао Трећу бригаду кад се разданило. Коча вели да је морал
у Првој бригади одличан. Само здравље слабо. Сваки дан понеки
пропљује крв. Сељаци причају да нас је прошло 100.000! Сад ће два
по подне. Журим се на радио!
Четници прави лешинари. Кад су Прва и Трећа кренуле они су
за њима појурили. Пуцали су из даљине и убили Бидину сестру од
стрица, Стану Јанкетић, из Треће бригаде. Наши су их после саче-
кали у заседи. Убили су 22 четника, а десет ранили.
Око пет сати појави се модерна »Савоја«. Лети курва ниско. Добро
нас је нањушила. Бомбардовала је Велики Ручник, одакле су нас
четници тукли пушкомитраљезом прошле ноћи. Неке су бомбе па-
дале на километар и по од нас. После је настало дуго митраљирање.
Четврти дан. — Италијан хирург направио јутрос лепо изнена-
ћење. Умакао је по други пут. Требало га је још после првог бекства
стрељати. Пошли смо око 7.15. Брзо смо се попели на Вратло, границу
Херцеговине и Босне. Врло леп поглед. Доле пут Калиновик — Са-
рајево као бела трака. На дну Трново. Терен је јако испресецан на
западној страни. Вртаче покривене шумом. Овде нас води један од
првих партизана с Романије, сиромашни сељак Војо с Гласинца, у
мирно доба шверцер. Познаје све стазе и богазе на Трескавици као
свој длан. У мирно доба, као и стотине других сељака без земље,
бавио се »ешкијом«, преносио је дуван из Херцеговине. Баш је овим
стазама пролазио. Показује ми на Вратлу једну стену:
— Ту ми је друг погинуо. Сачекао га финанс. Ишли смо у гру-
пама 70 до 120 људи. Пут је трајао од 7 до 13 дана све преко планина,
а зараћивало се по 2.000 динара месечно, ишло се у затвор, понекад
и гинуло.
Наилазимо на једну малу планинску кућу. Наравно, спаљена до
темеља. Сетих се планинске куће на Копаонику, Видове Горе на Бра-
чу, Кредарице на Триглаву. Док сам о томе размишљао, одједном
налетеше три »Савоје«; хуље изручиле су двадесетак бомби у шуму
у којој смо јутрос били. Двапут су ово поновиле.
Зашли смо на терен где има у селима усташких елемената. (Ра-
китница и Бјелимићи, а у Ледићима некаква усташка стража.) С
четницима смо завршили у првој етапи пута. Стигао је и онај бата-
љон који је предао храну Петој бригади. Једног сељака у усташкој
капи ухватисмо у шуми. Села се налазе на сат и по одавде. Послали
смо писмо тим селима да ми идемо својим путем и да их нећемо
дирати.
Сместили смо се к р а ј рушевина планинске куће. Уморан сам. Веле
да је то планинска болест. На висини смо од 1.700 метара, а органи-
зам је исцрпен. Данас смо прешли свега 7 километара. И то је доста
с обзиром на слабо физичко стање бораца.
Пети дан. — Неколико речн о ситницама: одмору, храни и комори.

Синоћ у овој рупчаги, на малој ливадици, опкољеној буквама —
магла. Онда киша. Ми спавамо под буквом. Немамо шатора. Ватра
једва тиња. Хартија не може да се запали од силне влаге. Робијашки
реуматизам и партизанске ране боле. Колено ми сева. Киша ромиња
упорно и пробија густе редове букова лишћа. Већ је 10.30. Навлачим
ћебе на главу и покушавам да заспим. Зима. Влага. Прве капи про-
бијају и ћебе. Будим се око два. Од ватре ништа. Лежим у рупи.
Пода мном вода. Нада МНЈМ тешко мокро ћебе. Вашке неуморно
гризу. Наоколо тесто — мрак и магла. Као да сам на дну океана.
Али умор тражи своје. Још сат превртања. Предмети се помало
распознају. Прекопута чика Јанко већ распалио ватру. Ту долазим
на разговор. Донео сам и комадину сировог говећег меса коју смо
синоћ добили за данашњи покрет. Режем је на кришке, стављам
сваку на стену, и туцам каменом да омекша. Чика Јанко ми пока-
зује како треба месо справљати. Бациш парче на крупну ж а р од
буковине и после неколико тренутака дижеш месо и одмах га једеш
док је топло. Тако се сачува сок. Набрали смо дивљег лука сремуша,
па га једемо с полуживим месом на коме се задржало по које парче
угљевља. Смех. Сушимо се. Шта ћемо друго радити, него смејати се.
Ми смо људи ведре природе и на дну о к е а н а . . .
Храна! Ужасно мало. Велики напори. Општа изгладнелост. Али,
свест! Срамота је за партизана да му је главна тема јело; сећања
шта си јео пре пет, пре четири, пре три, пре две године. Али и глад!
Хоћеш-нећеш — опет ти јело изиће пред очи. Чекај. Тргнеш се.
Крај казана синоћ дуг ред — супа без соли и кашика јечменог кача-
мака. Нису сви људи подједнако свесни. Наће се појединац коме
трбух говори а не глава. То су код нас беле вране. Сећам се чет-
ничког штаба у Љуљацима — к р а ј октобра 1941. Како се грабило!
Да су четници у данашњој нашој ситуацији — револвер би вадили
једни на друге. Али, морамо се трудити да то питање јела још боље
решимо. Не да не смеш говорити да си гладан, него не смеш ни ми-
слити на јело. Мајку му стару, у најсудбоноснијим часовима историје
двоногог бића, заиста је глупост завиривати да ли је онај добио
кашичицу качамака више.
Тешко се пешачи. Где је она моја форма кад сам по брдима ишао
по 6 километара на сат. Сада једва 2! Сви немамо коње. Мећу нама
је доста слабих људи, који су по 10 до 12 година тамновали у Ми-
тровици, другова који су на самрти били од туберкулозе. За њих
сат јахања много значи. И у том погледу влада код нас право дру-
гарство. Али, ето, ноћас неки курири из коморе Четврте бригаде
дошли на нашу ливаду и покупили 17 коња. Титовог коња и Марко-
вог Мицка — под самар. Мислили су да је то део плена из Борија.
Једва се некако објаснисмо.
15.30. — Нервозе код нас има доста. И од раније. А поготову ови
услови живота још више појачавају нервозу. Ја сам спадам међу
теже типове. Али најслаћи ми је тренутак кад могу да се уздржим.
Само то није тако чест случај. Спремни смо за покрет. Пишем под
буквом. Киша опет сипи, нека ми се извини за стил. Полазимо на
најдужи марш, 16 сати непрекидно. Треба да избијемо негде изнад
Сарајева, код Игмана. На путу су нам села Ледићи, Р а к и т и ц а . . .
Јуче смо им послали писмо да нас не дирају. Ми њима нећемо ништа.
У противном — борба. Рок је био јутрос у 10! Мећутим, пала магла
па се не види ни 20 метара испред носа. Та села смо блокирали.
Биће пуцњаве. Остале новости укратко: све су снаге скупљене, од
јучерашњег бомбардовања ништа. Изгледа да је онај хирург Италијан
побегао у Калиновик, обавестио Мостар телефоном где смо, а фа-
шисти дојурили, истресли бомбе и окренули натраг. Да су мало
гледали ухватили би читаву Четврту бригаду на чистини. Друга бри-
гада нема среће. У 8 часова повукли заседу са друма Трново — Ка-
линовик, а у 10 часова наишло из Сарајева десет домобранских
камиона. Само у једном војска. А цео батаљон био у заседи. Ништа!
Биће дана за мегдана. А сада морам да затворим »Дневник«. Зоран
виче: »Хајде, пакуј, доста је!«
ПОНЕДНЉАК, 29 ЈУНИ
Шести дан. — Најтежу ноћ у мом досадашњем партизановању
проведосмо. Чим смо кренули, јуче после подне, почела је ситна, до-
садна киша. Магла. Пролазимо поред два језерцета. Не изгледају
много лепа. Имају неки рогоз с краја. Пењемо се све више. Газимо
по снегу. Чика Носић узвикује: »Дете му, газим снег о Видовдану као
да је Свети Сава«. У удолици кувари журно чисте казане. Ту срећемо
Лекића, заменика команданта Прве бригаде. Вели да је јуче са
200 метара покушавао да преговара с милицијом из Дујмовића, али
нису хтели уопште да разговарају. Ми ћемо се показати као права
народна војска. Нећемо им узети 400 волова и 120 коња које смо
нашли к р а ј ових језера. Само и наш нови врховни интендант Чика
Јанко полакомио се на једну штрупирану шугаву кобилу. Чак је
довео и ветеринара који је обећао да ће шугу збрисати за два дана.
Та коњина је огромна. Чика Јанко би требало да се мердевинама
на њу попне. Срећом, спасосмо се беде. Коњина успут издаде и оста-
висмо је.
Киша мало стаде. Идемо преко камењара. Стење, вртаче. Помало
траве и клека. На једној узвишици чека батаљон Друге бригаде
своју болницу. Носи се и један тешки рањеник — командир, кога је
26 јуна закачило парче авионске бомбе. Зима. Војо с Гласинца за-
палио ватру без хартије, с мокром клеком. Дрво је засекао ножем
у листиће танке као папир и потпалио их. Ту стојимо више од сата.
Опет киша. Носим кратки жути капут. Све је на мени мокро. Днев-
ник стављам под кошуљу. Терен каменит и блатњав. Комора хе-
ројски напредује. Мрак је потпун. Магла. Зима. Близу смо врха.
Војници у групицама чуче и греју се. Држе положај. Ватра се при-
мећује тек на пет метара. Онда пролазимо поред самог врха Тре-
скавице, 2.088 метара. Скоро је десет. У магли назирем понор испод
нас. Почесмо да се спуштамо низ стрмину према којој је Ликит
код Крстаца на Пиви обична играчка. Пешак једва силази, акамоли
коњ с радиостаницом! Иде се. Киша убија. Ветар не престаје. Поруке
јуре с краја на крај колоне: »Иде ли комора?« — »Лакше!« — »То-
варни коњи, пази!« Ја послах Марку приватну депешу. Као акробате
спустили смо се низ Трескавицу и избили на Пољица. Трава мека.
Прокисли и прозебли, али весели. Прешли смо Трескавицу. Неки
играју коло да се угреју. Километар одавде је шума. Ту смо наишли
на Пера Нетковића, команданта Ловћенаца. Вели:
— Везе немам. Не бих вам саветовао да идете даље. Ноћ је. У
шуми се пут не види, а село Дујмовићи на три четврти сата одавде!
Него преноћите у шуми.
Ловћенци, згрбљени, чуче крај ватре. Пишти сирова буковина,
дим штипа за очи, увлачи се у нос и грло, а киша само сипа, сипа.
Седим у блату. Само ми се једна нога греје. А минути дуги као
сатови. Коњи скамењени. Не мичу се на пљуску. Нигде гране да се
заштитиш. Влага све пробија. Једанаест, дванаест, један, д в а . . . Ме-
њам ватру. Сада грејем и другу ногу. Стојим. Одједном сан ме
заљуља и замало што не падох у ватру. Мисли иду својим уобичаје-
ним током: Севастопољ, кад ће други фронт, напад на пругу Сара-
јево — Мостар. Правим план како би заробио воз, с локомотивом
отишао у Сарајево и митраљезом пошишао усташе. Тако време нај-
брже пролази. Одједном се сетих до најситнијих појединости како
ме је Олга дочекала једном кад сам без капута покисао. И онај
чај, и сува кошуља, и ћебе изићоше ми пред очи. Чинило ми се да
ће се то и сада догодити . . .
Киша све јаче удара. Ловћенци спавају згурени. Колико су ноћи
они овако провели! Заиста смо ми велика војска . . . Три сата . . .
Почиње да се бели. Киша неће да стане. Одлазим до Марка. Грејем
се на његовој ватри коју је он пред зору наложио и успевам да
пресвучем кошуљу. Разданило се. Већ дванаест сати бије нас киша.
Наилази Друга бригада с болницом. Рањеник је спуштен низ Тре-
скавицу. Чувају партизани свог командира. Спустили су носила, а
он после неколико минута издахнуо. 3 Полазимо низ шуму. Идем,
идем, па треснем о неког. Спавам на ногама. Проклета киша стаде,
најзад, око осам.
Идемо благим тереном, шума, пашњаци. Најтежу ноћ у досада-
шњем партизановању проведосмо. С десна угледасмо сеоце — Дујмо-
вићи. Још пола сата и — Ледићи. Типично босанско село са шиљатим,
црним, дрвеним крововима. Село живо, село с људима, после три
недеље пустоши! Пролазимо поред жита, поред баште: купус већ
отскочио, пасуљ, конопље. У селу врева. Жене у чакширама на вра-
тима стоје. Један млад бркоња Црногорац се шета. Тамо партизани
кувају ручак. У једном кориту сир. У штабу Четврте бригаде Бидо
з Овај друг звао се Петар Радовановић, из Ужица, командир једне чете у Четвртом
батаљону Друге бригаде.
у — капуту усташког жандарма. Опет се трампио. 4 Он је јуче био
с Четвртом. Дочекали су их усташе код Ледића, а Дујмовићи, њих
тридесет, ударили нашима у лећа. Црногорци се нису обазирали на
Дујмовиће и најурили усташку стражу из Ледића. Четворица су
убијена, двојица заробљена. Један је бивши југословенски жандарм,
а други бивши граничар. Остали побегли пут Сарајева. Заплењен
бацач са 40 бомби, пушкомитраљез, 20 пушака, 1.200 метака, 25 кило-
грама шећера и богата архива. Усташе су стрељане. Народ прича да
су чули за нас: »Скупило се 4.800 партизана код Загорја«.
Продужујемо за Пресјеницу. Л»уди се једва вуку. Ближи се подне.
Двадесет и четири часа од последње топле хране. Мома Бурић, ко-
мандант страже, лакоатлетичар, човек виши од мене — пада у не-
свест. Има слабо срце. На самом улазу у село наилазим на Ферида
Ченгића. Ту је и Раде Хамовић. Остало им је осамдесет људи. На
Игману су. Један усташки извићачки авион нас тражи. Најзад, ућо-
смо у кућу, први пут после двадесет дана. Крај огњишта седи сељак
Драго Шаовац, звани Журго:
— Дижемо се опет! Већ је срушен мост код Кијева! Ја сам био
шест месеци код партизана, па се уклоних кад Леванта (италијанска
дивизија) наиће.
Још петнаест људи доће. И они се враћају у шуму, у партизане.
Читавих пола сата прао сам на извору блато са панталона и
ципела, опрао своје рубље. Умио сам се први пут после шест дана.
Јозо монтирао радио у једној соби у којој треба да спава нас седам-
наест и десет домаћих. Радио проговорио.
— Ја колишни је човјек кад се може завући у тај сандук! —
вели Стака, добра мајка.
Син ј о ј је у партизанима, Младен Љубојев, али се није јављао од
Ускрса. Стака ми окрпи чарапе, упш гаће. Пита ме откад се кући
нисам јавио. Кажем јој од Илиндана прошле године. Види да и друге
мајке као она брину. Пред одлазак она ми стави у џеп парче хлеба.
Прешли смо око 25 километара. Трећа бригада ушла у Дујмовиће.
Тамо нема никог. Све је побегло. Сушимо се око огњишта. Долази
једно момче. Јутрос било у Сарајеву. Свега четири сата одавде. Тамо
се узбуна направила због нас. Многи муслимани побегли са стоком.
Један кафеџија тражи српске паре! Глад у граду. Војници продају
хлеб по 70 динара. Иначе Италијани отишли.
УТОРАК, 30 ЈУНН
Седми дан. — Лола поново одлази у »цивилизацију«. 5 Ми крећемо
сутра изјутра, у две колоне. Друга и Четврта ударају преко Игмана
на Хаџиће, а ми с Првом и Трећом поред Бјелашнице на Иван Седло,
па на Битовњу. Напад на пругу биће извршен исте ноћи. Пруга ће
* Код партизана био је обичај да с добрим друговима мењају коња, пушку, револвер,
муштиклу, чизме, одело . . .
5 Лола Рибар се спустио на Илиџу, а затим је ушао у Сарајево, одакле је продужио
возом за Загреб. Тамо је остао три месеца, па се вратио у Босанску Крајину где се
налазио Врховни штаб.
бити уииштеиа на дужини од 45 километара. Марш нам је доста
тежак. Око 50 километара. Прећи ћемо га у три етапе. Данас смо се
прилично одморили. Трећа је ушла у Ракитницу скоро без отпора.
Запленили смо важна усташка документа. Чим будем имао више вре-
мена, унећу их у Дневник.
Осми дан. — Ево лежим измећу две стене на трави у селу Лу-
ковцу. Пут смо превалили за четири сата. Нешто око 15 километара.
Ово је старо усташко гнездо. Наши су ушли синоћ без отпора. У
селу је затечено седам мушкараца. Остали су побегли с оружјем.
Иначе, Луковац се налази на дивном месту. С једне стране Бјелаш-
ница, на југу Трескавица (види се оштра стрмен преко које смо се
спустили оне ноћи), а на западу Височица. На висоравни шуме, паш-
њаци, р е к е . . . Село је богато — нешто од себе, а нешто (више) од
пљачке. Наше јединице су се свуда добро држале. Затичемо једног
старог муслимана који се жали:
— Однијели ми све судове!
Стари му вели:
— Све ће ти се вратити, чим скувају ручак.
— Живјели добри л>уди! Живјели! — узвикују неке хануме.
Чича Јанко је издао оштра упутства свим бригадама о поступ-
цима при пролазу кроз села. Треба чувати част партизана. »Народ је
вода, а партизан риба. Риба без воде не може.« Тај принцип кинеских
партизана и код нас важи.
•
Зоран је отишао по сир. Данас ћемо умножавати Бидину и Ло-
лину брошуру о енглеско - совјетском пакту. Преписаћу неколико
докумената док не стигне комора са гештетнером.
»4 оружничка пуковнија. — Ј. С. Бр. 1804 доставља свим јединицама

наредбу Повереништва за успоставу јавног реда и поретка у Н.Д.Х. из
Бање Луке број 231 од 20-XI-1941.«
Прво се позива народ да се врати кући из шума с обећањем да

му ништа бити неће, па се даље вели:
»Велика већина побуњеника одбјегла је у шуме зато, да спасе голи

живот пред клањем и звјерствима појединих неодговорних елемената. Ти
поступци са грчко - источњацима, углавном мирним граћанима, вршени су
без икаквог система и плана са једном страховитом бруталношћу... А
шире масе искористиле су то за пљачку и особне освете, а под видом и
окриљем усташког покрета. У много случајева потстрек за то дали су по-
једини претставници државних власти... Све се може учинити, само то
све треба да имаде једну форму базирану на законским одредбама и про-
писима, а поред тога треба увијек имати на уму коначне резултате овак-
вог рада.
Послиједице тога рада биле су:
1) Да је двадесет осмог српња ове годиие Оукнула побуна грчко -источ-

њака у најширем обиму и затекла нас потпуно неприправне на терену.
Истина је да би и без наведених поступака дохпло до неке побуне, али то
би биле појединачне акције, искључиво комуниста, без већег значаја и
које би биле лако ликвидиране.
2) Огромне жртве у људству и материјалу код домобранских и усташ-

ких јединица, које су за наше прилике и материјално стање ненадокна-
диве.
3) Потпуно упропашћење све привреде у овим к р а ј е в и м а . . .
4) Створен је најплоднији терен за ширење комунизма, који су то сво-

јом пропагандом вјешто искористили и потпуно успјели у свом раду.
Ово је повјереништво својим извидима на терену установило:
— Да постоје двије разне групе побуњеника, комунисти и четници (од-

бјегли грко-источњаци), који се мећусобно разилазе и не слажу, јер ве-
лика већина сељака не желе сурадњу с комунистима, нити су склони ко-
мунистичким назорима и идејама;
— Да уназад мјесец и пол дана, као интелигентнији, предузимају ко-

мунисти вјештим путем власт у своје руке, чему се сељаци опиру, али их
ови држе уза се највећим терором;
— Велика већина овдашњих сељака грко - источњака, од којих су многи

прешли и на католичку вјеру, настоје да буду лојални и добри граћани,
али немају заштиту наших власти, јер су наше оружничке постаје пре-
слабе, те су изложени терору комуниста и морају вршити њихове одредбе.
На терену имаду још увијек иницијативу рада комунисти и једино с поја-
чањем оружничких постаја моћиће се то учинити . . .
— На терену досада није уопште постојало јединство рада и потребна

сурадња, све и сватко радио је на своју руку и по свом особном нахо-
ћењу, тако да домобранске јединице раде једно, усташке друго, управне
власти треће, редарствене четврто, оружничке пето итд., а све на штету
опште ствари . . .
Заповједник пуковник
Павичић«
•
Коча до мене л е ж и и сунча се. Вели да му се први део нашег
пута, у колони, по непроходним планинама н и ј е свићао. Сами пар-
тизани у в и ћ а ј у своју снагу, »не к р и ј у се по гудурама«, политички
много боље делујемо, исхрана далеко лакша, непријатељ не м о ж е
да погоди правац нашег кретања.
Усташко министарство унутрашњих послова (број 32723, од 29
децембра 1941) доставило је војним и жандармериским властима
претставку Фрање Старчевића, општинског бележника у Личу:
»Саботирање и оглушивање, са стране »домобрана« војних обвезника

на војну дужност — најболније и најтрагичније, а осим тога и најпоги-
бељније.«
Затим описује како нико неће да иде на вежбу:
»Оружници све то знаду и виде па окрену главу, очекујући »нови

свјет« . . . Не да им се уредовати, боје се приговора од разорних елемена-
т а . . . Позив попунидбеног заповједништва доће на опћине, биљежник да
пандуру, овај га уручи, донесе потврду примитка и готово. Више се нитко
не брине да ли је »домобран отишао на своју свету дужност, да брани
Домовину, или се пак негдје кукавички крије ...«
•
Врховно оружано заповједништво, Тај. број 41/Поч. од 8 сијечња
1942 доставило је следеће:
»У задње време повећава се број губитака наше војске услијед зароб-

љавања домобрана од стране комунистичко - четничких банди. Установ-
љено је у већини случајева да старјешине а и сами војници не предузи-
мају ништа да до тога заробљавања не доће, па исто поприма изглед
предаје непријатељу без довољно борбе. То претставља велику срамоту
за наше домобранство, умањује нашу војничку вриједност у очима наших
савезника.«
Затим претње.
Згодне три сличице стања у »Независној Држави Хрватској«, по
чијој територији, ево, идемо већ дуго, а »нико нам пасош није
тражио«, како веле партизани.
Лукавац је прљаво, збијено село. Услед великог броја стоке (ве-

ћином опљачкане) пред стајама су брда од ћубрета. Селом влада
бег Салко Хоџић. То се показало на данашњој конференцији коју
је држао Маријан.
— Ми се покоравамо свакој власти! — веле они.
Од бега је конфисковано 700 килограма жита, 150 килограма соли,
150 килограма сира. Четири сина су му у усташама. Бег има око 250
волова и 1.500 оваца.
Девети дан. — Пет сати доброг марша преко Умољана па све до
Јагодине. Ишли смо ивицом Јелашнице. Сместили смо се у лепу бу-
кову шуму. Налазимо се свега 15 километара од пруге. Групе му-
слимана из околине Мостара и Љубушког долазе овде на испашу и
терају стоку поред нас. Ово је бољн елеменат него муслимани у
Босни. То је последица утицаја Партије која је јака у Мостару и
Коњицу. Стиже нам један друг из Коњичког батаљона. Италијани
и четници извршили су заједнички удар на наше снаге. На превару
су убијени многи одговорни другови. Међу њима и Мустафа Пашић,
из Мостара. Иначе, овде у народу добро стојимо. Звала су нас пре
извесног времена нека католичка села, с оне стране пруге, да их
заштитимо од Павелићеве мобилизације. Једно католичко село на-
пало је воз и опљачкало га. Чује се да се устанак шири у Далмацији.
Веле да су наши били стигли до Чапљине.
Прва бригада је имала малу чарку с неким патролама из села
Врдоља. Упутила је писмо, а овакав је одговор добила:
»Дне 2. VII. 42 године.

Здраво господо, добијо сам ваше писмо и разумијо што ми пишете да
се предамо. Ја се предат нећу, а вас примам радо ако се хоћете предат
нама.
Ми вама гарантирамо живот. Заповједник Врдоља
сатник Иван.«
А кад су наши извршили маневар опкољавања, сатник Иван је са

жандармима одмах умакао.
•
Слушам вечерас радио. Черчилов говор о томе зашто су се морали
повући пред Ромелом. Ужасан. Толико су били надмоћнији у Ли-
бији, па их ипак Немци туку као волове. Значајна је дискусија у
енглеском парламенту о другом фронту. Бивши министар Елиот:
— Ми не смемо слати наше трупе на континент ради захтева јав-
ног мнења.
Черчил:
— Никад нисам говорио да ће рат бити кратак и да ће се завр-
шити 1942.
Богами отвориће енглески народ други фронт у самој Енглеској
ако лордови овако продуже.
•
Кренули смо око осам увече. По мраку смо милели — километар
на сат. Страшно каменит терен. Тек у 1.30 изјутра стигли смо у
неку шуму, 5 до 6 километара од пруге.
Десети дан. — Све до три после подне смо спавали. Примакли смо
ее после на пола сата од пруге. Налазимо се пред Брадином, родним
местом Павелића. То је иначе важна раскрсница на прузи Сараје-
во — Мостар, испод Иван Седла кроз које пролази тунел. Киша
отпоче да шиба. Напад је предвићен за 10 увече. Али Стари нареди
да се отпочне у 8.30. Напад врше све четири бригаде на растојању
од неких 45 километара. Највећа диверзија у нашем рату. Киша пре-
стаде. Стари је пошао на чело. После је пустио Други пљеваљски
батаљон који је добио задатак да заузме станицу Брадину. Четврти
санџачки је напао жандармериску касарну на Иван Седлу. Ја поћох
с Другим пљеваљским батаљоном. Извидница на 20 метара испред
нас, па командант — Кнежевић официр, брат од стрица Волоћин, за
њим политком Данило Јауковић. Осам и по је. Доле се облак наднео
над станицу и село. Сумрак. Растојање пет метара од човека до
човека. Кнежевић ми прича о Загребу. Тамо је био 1940. Разговарамо
о Огњену Прици, Влади Витасу.
Ево нас у селу. Нико нам се није надао. Овде живе само Срби.
Партизане још нису видели, али су чули за нас. Нека су лица забри-
нута; усташе су одавде бациле у јаму четрдесет и три човека. Племе
осветника стиже. Једна старица шапуће:
— Добро нам дошли! Бог вас поживио!
Пролазимо кроз подвожњак старе иванске пруге коју је градио
Павелићев отац. Ту му се родио и — проклети син. Мирис локомо-
тива, мирис дима нас запљусну. Скоро година како нисам осетио
мирис фашистичког воза. Сада Павелићу забадамо нож у грло. Чи-
тава Херцеговина, Западна Босна, Јужна Далмација зависе од ове
пруге. За Италијане још страховитији ударац. Њихове трупе у Бо-
сни, Санџаку, Србији, овуда се снабдевају. Кораци се убрзавају. Још
300 метара. Један железничар, кога смо успут срели, вели нам:
— Чујете! Теретни влак даје сигнал. Сада ће поћи!
Јуримо као без душе. Вод с тешким митраљезом иде лево над
тунел, једна чета десно да опколи станицу. Ми право пругом. Пред
нама сијају очи фашистичке локомотиве. Точкови се већ покрећу.
Више се ни секунд не сме изгубити. Метак је у цеви. Два друга
ускачу у локомотиву. Кркљање. Точкови стају. Данило и ја појури-
смо на станицу. Налетех на једног граћанина с машном о врату и
шеширом на глави. Обасја нас тешки фењер. Човек занемео. Мора
да су га моја пушка, а и лице, много уплашили, јер се нисам бријао
десет дана.
— Ја сам шеф ложионице! — муцао је он.
— А ми смо партизани, пријатељи народа. Ништа се не бојте,
већ изволите у станицу!
Нигде пуцња. Само стењање, крици, узвици. Е, баш штета! А
тврдо сам веровао да ћемо омрчити пушку ове ноћи. Све је било
готово за три минута. Плен преко сваког очекивања: 6 локомотива,
теретни воз, 33 пуна вагона. Крај станице магацин неке италијанске
фирме за експлоатацију дрвета са 4.000 килограма брашна, 3.000 ки-
лограма кукуруза, 1.000 килограма пасуља, 500 килограма зејтина,
500 килограма сланине.
У станичној згради чиновници, спроводници воза, десетари —
зинули људи од чуда. Дршћу. Зврје телефони. Суседне станице питају
зашто не полази теретни воз. Политком Јауковић кундаком удара по
телефону. Чиновници се мало ослобаћају. Виде да нисмо четници.,
Дајемо им да седну. Језик се развезује.
— Чули смо да од Калиновика иде осам хиљада партизана, али
нисмо знали да ћете се тако брзо појавити. Само смо из Сарајева
добили депешу да је немачки командант у Пазарићу тражио да се
ноћас, измећу 10 и 3 изјутра, обустави сваки саобраћај измећу Па-
зарића и Раштелиде... А пре него што сте дошли, једно пет минута,
јавила нам се жандармериска станица с Ивана. Имали су само вре-
мена да јаве: »Напад! Помоћ!« — испричао је један чиновник.
Други вели:
— Е, што не доћосте пре седам дана! Пролазило је по пет-шест
италијанских композиција на дан. Ишли су у Словенију.
Пита ме хоћу ли новац из касе. Ја се смејем:
— Имате ли мастила, правога м а с т и л а . . . Ја пишем дневник, па
ми је још у Црној Гори понестало мастила у моме наливперу
»Пеликану«. Сваки дан сам гледао кроз стаклени део пера, како ми
нестаје мастило . . . А сада бих га овде напунио на станици . . .
— Ево вам за успомену пуна боца! — вели чиновник.
Напољу мирно. Санџаклије на сваких пет метара стоје с пушкама
на готовс. Једна чобаница из околине Пљеваља гледа у теретни воз.
— Јеси ли видела воз који пут? — питам је.
— Не, вала! Први пут сада!
Два вода разбијају пругу и према Сарајеву и према Коњицу. Али
слабо иде. Долази Кнежевић и вели да је у магацину наћено 380 ки-
лограма динамита. То је за партизане слађе од хлеба!
Политком прегледа теретни воз. Отвара први вагон: огромни сан-
дуци. Један се партизан пење да види шта је. Отвара се други вагон.
— Трешње! — узвикује стража.
Изгладнеле очи (двапут за месец дана јели смо хлеба) гледају
стотине котарица мостарских трешања, али нико се не миче са свог
места.
— Овде је пун вагон кајсија!
— Овде меда!
— Карбид!
— Платно!
— Мотоцикли! — разлеже се кроз ноћ.
Политком одрећује да се трешње, кајсије и мед одмах пошаљу
болници. Вагони су пуни воћа које Павелић шаље из Херцеговине
за Немачку. Кажем политкому да би добро било дати воћа и партиза-
нима који стоје поред вагона. Он пристаје. Наравно, они који су
у акцији добиће касније.
У том долази Вељко Илић. Пруга још није прекинута. Санџак-
лије први пут врше диверзију на прузи. Нарећено је да се укочи
једна локомотива у тунелу и да се пруга дигне динамитом. Вељко
одлази да диже мост. Долази и Стари. Разгледа локомотиве, скрет-
нице. Милутин запео да се отвори каса. После силних мука наћено
је 830 куна! Најзад је пруга пресечена. Отварамо бифе. Он припада
једној усташици. Нерка јој је воћа женске усташке омладине. Очи
ми стале и не верују. Преко два џака бисквита, поморанџе, ликери.
Санџаклије се одлично држе. Нико ништа не дира. Послали смо
све то болници.
Време протиче. Скоро ће поноћ. Извештаја од других батаљона
нема. Само се чују бомбе с планина. Понеки метак. Интенданти у
пуном послу. Али слабо организовано. Огромни џакови из италијан-
ских магацина товаре се на коње. На станици организујемо све да
бисмо је до темеља уништили. Главни су објекти: велика скретница
за локомотиве (њено уништење би нанело крупне тешкоће фашисти-
ма, јер се ту обрћу велике локомотиве које узбрдо возе компози-
ције); сигнални блок; зупци (пењање је 60/1.000); станица; четири
магацина; 6 локомотива и 33 вагона. Станица већ пламти. У подруму
има 1.000 килограма гаса и бензина. Вељка још нема. Скоро ће
два. С политкомом Треће бригаде правимо план о уништењу скрет-
нице. Срушићемо у њу две локомотиве. Вагоне ћемо спалити па их
с локомотивама пустити низбрдо да се све поломи. Остале објекте
спалити.
Интенданти немају могућности да читав материјал изнесу из
воза. Запалићемо све. Једној чети која чува вагоне даје се вољно
да понесе шта хоће. Један натакао оквир од вештачког саћа и лиже
мед. Други, умазан медом, наишао на неко перје — права утвара
према ватри од једног запаљеног магацина прекопута. У мраку, на
зиду, један Санџаклија ставио виолину на крило и гуди као уз гусле.
Тамо опет нека партизанка ставила уз општи смех лисицу око врата
и пушке. А свуд унаоколо зује побеснеле пчеле, које је ватра исте-
рала из саћа. После пет минута сви су у строју. Чета одлази да смени
једну другу на положају.
За паљевину основних зграда све је спремно. С рушењем скрет-
нице иде тешко. Главни скретничар први пут дао правац на тунел,
локомотива тамо одјурила и поломила ону коју смо укочили. Други
пут дао правац у десно, локомотива искочила из шина и оштетила
још једну. Најзад, трећи пут, једна мала »Цандрат« локомотива
скочи у провалију као скакач с трамбулине и скрха скретницу. После
смо још једну локомотиву на исти начин сурвали.
Вељко је стигао, али мост још није дигнут. Испред њега се на-
лазе бункери, а у њима усташе. Пуцали су са 5 метара на једног
нашег друга и промашили га. Мораћемо их топом истерати.
Већ свиће. Вагони се пале. Бурад с ракијом експлодирају. Горе
сва четири магацина. Пали се и сигнални блок. За запаљене вагоне
закачињемо две локомотиве и вијугава буктиња од 33 вагона — оде
пут Коњица. На првом месту, тамо где смо шине повадили, све
треба да се сурва у понор. Подмећемо динамит у једну локомотиву.
Све гори. Сва је храна евакуисана. Наш смо задатак извршили. Шест
је изјутра. Онај главни скретничар — старац упалих образа, ожуте-
лих, покислих бркова — стоји као кип већ читав сат и гледа. До
њега равнодушно пуши спроводник теретног воза, елегантан човек:
— Ово ме већ шести пут партизани скидају с влака, али овако
честито још ниједном нису помели пругу.
Сасвим се разданило. И сунце провирује кроз облаке, али га
дим тера. Варошица устала. Сиротиња дотрчала на станицу, купи
изгажене кајсије и бори се с пчелама. Једна ме уједа испод самог
ока. Марко је обишао читаву варошицу. Спалио је усташки логор.
Даје ми 3.000 куна да исплатим по кафанама и радњама, ако су пар-
тизани нешто однели. Једном бакалину плаћам десет кила шећера
и 15 литара вина. Један железничар пријавио да му нестала кишна
кабаница. Проналазим је код једног Санџаклије. Мислио је да је
државна.
Већ је седам сати. Партизани певају. Наилази Краљевачки бата-
л>он. Они су имали тежи посао. Наишли на воз пун усташа и домо-
брана. Била борба, али кратка. Заробили смо 120 војника. Код нас
један погинуо и шест рањених. Воз и станица уништени. Полако
се пењемо узбрдо. Наилази Трећи санџачки батаљон. И они су имали
тешку борбу са жандармима на Ивану. Командант Ж а р к о мирно
прича док иде на челу батаљона:
— Чим сам дошао пред касарну позвао сам их да се предају, а
наредник мени: »Предајте се ви, мајку вам комунистичку!« Отпочела
је борба. Касарна је право утврћење с пушкарницама. Једино се
могла запалити. Али најближа слама на два сата далеко. Направили
смо заклоне и бацали бомбе у пушкарнице из којих је ватра севнула.
Кад је донета слама, бацио сам је на кров, затим флашу бензина
и гаса и — бомбу крагујевчанку. Онда букну. Опет сам их звао
да се предаду, али не пристају. Поручим им да убију наредника, јер
их води у смрт. Одједном се зачуше пуцњи и рекоше да су га убили.
Кажем жандармима да му избаце леш. Нешто тресну. После бацише
и пушке. Било их је осам. Нама је погинула другарица Милена
Стојадиновић из Пријепоља. Ударила је бомба у стомак. Још нам је
шест другова рањено!
Настављам пут узбрдо. Срећем Старог у ниској кући, на ивици
шуме. Задовољан је. Ту нас почасти качамаком — оним од италијан-
ског брашна. После настависмо за Реповце. Ту сам затекао све дру-
гове. Сместили се у чардак неког бега. Огромна кућерина. Дегене-
рици, бег говори на писак. Прљаво. Пуно стеница. Одлазимо к р а ј
потока на ливаду. Ту је Црни. Али нас киша тера под стреју једне
полуиструлеле штале. Прашина. Нисам спавао 28 сати. Греде ми по-
дупиру лећа.
Тако уништисмо Брадину. За успомену понех Зорану са станице
станични печат. То је и Олги поклон за њен двадесетосми роћендан.
Једанаести дан. — Спавао сам два сата. Коча ми испричао како
је било на другим отсецима Прве и Треће бригаде. Београдски ба-
таљон налетео на немачки блиндирани воз.
— Лос! Лос! — деру се Швабе. А наши из топа. Први метак пре-
бацио, други такоће, трећи посред.
Крагујевчани свој задатак извршили. Порушили станицу и пругу
до темеља. Први црногорски је имао задатак да нас штити од Ко-
њица. Наишао на 150 усташа у бункерима — четири километра од
Санџаклије се одлично држе. Нико ништа не дира. Послали смо
све то болници.
Време протиче. Скоро ће поноћ. Извештаја од других батаљона
нема. Само се чују бомбе с планина. Понеки метак. Интенданти у
пуном послу. Али слабо организовано. Огромни џакови из италијан-
ских магацина товаре се на коње. На станици организујемо све да
бисмо је до темеља уништили. Главни су објекти: велика скретница
за локомотиве (њено уништење би нанело крупне тешкоће фашисти-
ма, јер се ту обрћу велике локомотиве које узбрдо возе компози-
ције); сигнални блок; зупци (пењање је 60/1.000); станица; четири
магацина; 6 локомотива и 33 вагона. Станица већ пламти. У подруму
има 1.000 килограма гаса и бензина. Вељка још нема. Скоро ће
два. С политкомом Треће бригаде правимо план о уништењу скрет-
нице. Срушићемо у њу две локомотиве. Вагоне ћемо спалити па их
с локомотивама пустити низбрдо да се све поломи. Остале објекте
спалити.
Интенданти немају могућности да читав материјал изнесу из
воза. Запалићемо све. Једној чети која чува вагоне даје се вољно
да понесе шта хоће. Један натакао оквир од вештачког саћа и лиже
мед. Други, умазан медом, наишао на неко перје — права утвара
према ватри од једног запаљеног магацина прекопута. У мраку, на
зиду, један Санџаклија ставио виолину на крило и гуди као уз гусле.
Тамо опет нека партизанка ставила уз општи смех лисицу око врата
и пушке. А свуд унаоколо зује побеснеле пчеле, које је ватра исте-
рала из саћа. После пет минута сви су у строју. Чета одлази да смени
једну другу на положају.
За паљевину основних зграда све је спремно. С рушењем скрет-
нице иде тешко. Главни скретничар први пут дао правац на тунел,
локомотива тамо одјурила и поломила ону коју смо укочили. Други
пут дао правац у десно, локомотива искочила из шина и оштетила
још једну. Најзад, трећи пут, једна мала »Цандрат« локомотива
скочи у провалију као скакач с трамбулине и скрха скретницу. После
смо још једну локомотиву на исти начин сурвали.
Вељко је стигао, али мост још није дигнут. Испред њега се на-
лазе бункери, а у њима усташе. Пуцали су са 5 метара на једног
нашег друга и промашили га. Мораћемо их топом истерати.
Већ свиће. Вагони се пале. Бурад с ракијом експлодирају. Горе
сва четири магацина. Пали се и сигнални блок. За запаљене вагоне
закачињемо две локомотиве и вијугава буктиња од 33 вагона — оде
пут Коњица. На првом месту, тамо где смо шине повадили, све
треба да се сурва у понор. Подмећемо динамит у једну локомотиву.
Све гори. Сва је храна евакуисана. Наш смо задатак извршили. ПГест
је изјутра. Онај главни скретничар — старац упалих образа, ожуте-
лих, покислих бркова — стоји као кип већ читав сат и гледа. До
њега равнодушно пуши спроводник теретног воза, елегантан човек:
— Ово ме већ шести пут партизани скидају с влака, али овако
честито још ниједном нису помели пругу.
Сасвим се разданило. И сунце провирује кроз облаке, али га
дим тера. Варошица устала. Сиротиња дотрчала иа станицу, купи
изгажене кајсије и бори се с пчелама. Једна ме уједа испод самог
ока. Марко је обишао читаву варошицу. Спалио је усташки логор.
Даје ми 3.000 куна да исплатим по кафанама и радњама, ако су пар-
тизани нешто однели. Једном бакалину плаћам десет кила шећера
и 15 литара вина. Један железничар пријавио да му нестала кишна
кабаница. Проналазим је код једног Санџаклије. Мислио је да је
државна.
Већ је седам сати. Партизани певају. Наилази Краљевачки бата-
л>он. Они су имали тежи посао. Наишли на воз пун усташа и домо-
брана. Била борба, али кратка. Заробили смо 120 војника. Код нас
један погинуо и шест рањених. Воз и станица уништени. Полако
се пењемо узбрдо. Наилази Трећи санџачки батаљон. И они су имали
тешку борбу са жандармима на Ивану. Командант Ж а р к о мирно
прича док иде на челу батаљона:
— Чим сам дошао пред касарну позвао сам их да се предају, а
наредник мени: »Предајте се ви, мајку вам комунистичку!« Отпочела
је борба. Касарна је право утврћење с пушкарницама. Једино се
могла запалити. Али најближа слама на два сата далеко. Направили
смо заклоне и бацали бомбе у пушкарнице из којих је ватра севнула.
Кад је донета слама, бацио сам је на кров, затим флангу бензина
и гаса и — бомбу крагујевчанку. Онда букну. Опет сам их звао
да се предаду, али не пристају. Поручим им да убију наредника, јер
их води у смрт. Одједном се зачуше пуцњи и рекоше да су га убили.
Кажем жандармима да му избаце леш. Нешто тресну. После бацише
и пушке. Било их је осам. Нама је погинула другарица Милена
Стојадиновић из Пријепоља. Ударила је бомба у стомак. Још нам је
шест другова рањено!
Настављам пут узбрдо. Срећем Старог у ниској кући, на ивици
шуме. Задовољан је. Ту нас почасти качамаком — оним од италијан-
ског брашна. После настависмо за Реповце. Ту сам затекао све дру-
гове. Сместили се у чардак неког бега. Огромна кућерина. Дегене-
рици, бег говори на писак. Прљаво. Пуно стеница. Одлазимо к р а ј
потока на ливаду. Ту је Црни. Али нас киша тера под стреју једне
полуиструлеле штале. Прашина. Нисам спавао 28 сати. Греде ми по-
дупиру лећа.
Тако уништисмо Брадину. За успомену понех Зорану са станице
станични печат. То је и Олги поклон за њен двадесетосми роћендан.
СУБОТЛ, 4 ЈУЛИ
Једанаести дан. — Спавао сам два сата. Коча ми испричао како
је било на другим отсецима Прве и Треће бригаде. Београдски ба-
таљон налетео на немачки блиндирани воз.
— Лос! Лос! — деру се Швабе. А наши из топа. Први метак пре-
бацио, други такоће, трећи посред.
Крагујевчани свој задатак извршили. Порупшли станицу и пругу
до темеља. Први црногорски је имао задатак да нас штити од Ко-
њица. Наишао на 150 усташа у бункерима — четири километра од
пруге. Заузео бункере и натерао их у бекство. Могао је ући у град.
Двадесет и пет усташа је убијено и заробљено.
Предвече сам узео усташке новине. Из њих смо дознали многе
лепе ствари. Пре свега Италијани су издали дуго саопштење о току
офанзиве против нас. Изрезао сам га из »Хрватског народа« од 1 јула.
Устанак се шири по читавој Југославији. Павелић лично дошао у
Босанску Крајину. И у Лици велике борбе. Код Плитвичких Језера
послата три усташка батаљона. Онда код Костајнице погинуо неки
угледни усташа. А сада смо и ми уништили пругу Сарајево — Мостар.
Прво, ево италијанског комуникеа:
»ДЈЕЛАТНОСТ ТАЛИЈАНСКИХ ЧЕТА ПРОТИВ УСТАНКА

НА БАЛКАНУ
За вријеме прошле зиме, која је била особито дуга и особито оштра и

када су путеви и железничке пруге биле кроз неколико тједана под сније-
гом, талијанске чете, које су биле смјештене као посада на подручју отпри-
лике 60.000 четворних километара, држале су на узди устанак, онемогућа-
вајући му да се прошири на већа средишта и на главне прометне путеве.
Мањи и већи одјели, стражарске јединице на железничким пругама и
великим прометним путевима, свладавајући потешкоће код снабдијевања
и свладавајући засједе герилског рата, у потпуности су извршили своју
дужност, иако често уз тешке жртве.
Те жртве најбоље су посвједочене у доприносу у крви коју су дале
јединице Друге армате, која се може назвати арматом шутње, јер је у
шутњи докрајчила своје тешко дјело у борбама против одмјетника, у од-
брани талијанског престижа и реда на подручју савезничке Хрватске.
Мећутим, губици су били значајни. Али нанесени су десетороструки гу-
битци непријатељу, кога подржава злато и илузија Лондона и Москве.
Непријатељ је покушавао да спријечи успостављање новог европског по-
ретка.
Тај рат »без позадине«, који је силио заповједнике и војнике да буду
на опрези и да буду увјек спремни на борбу на свих 360 ступњева свога
обзорја, није ослабио него напротив ојачао је дух италијанског војника
који се као легионар у Африци и Шпањолској, знао супротставити непри-
јатељу и његовом начину борбе, у којој је дошло до изражаја абесинско
барбарство и бољшевичка мржња против свега онога што претставља
уљудбу.
Али чим се зимско раздобље, особито оштро, које је ометало војие дје-
латности, донекле побољшало, талијанске јединице су одмах напустиле
зимска сједишта и почеле поновним нападајима, тјерајући и распршава-
јући одмјетничке одреде уз крваве губитке по непријатеља.
Досадашњи потхвати могу се разврстати у три дјела:
1. РАЗДОБЉЕ:
Ожујак и прва половица травња.
Чим је снијег мало окопнио, талијанске јединице, опскрбљене живеж-
ним намирницама и стрељивом, кренуле су у свим правцима, — па чак
и у најнепроходнија подручја — задавајући непријатељу тешке ударце.
Тако је изгледала дјелатност од Коренице до Удине, Средње Горе, Срба,
Варцар - Вакуфа, у подручју Прозор, Столац, Гацко, Билећа, и других под-
НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ БОМБАРДОВАЊА ДРЕЖННЦЕ ОД СТРАНЕ ИТААИЈАНСКИХ БОМБАРДЕРА,
ЈУЛА 1942. ОТАЦ ПОРОДИЦЕ ПОГИНУО ЈЕ ОД БОМБЕ
У ДОЊЕМ ЛАПЦУ (ЛИКА), ЈУНА 1942, ПРВА БАТАЉОН »АЏИЈА« У АКЦИЈИ УНИШТАВАЊА
ПАРТИЗАНСКА АРТИЉЕРИЈА У ХРВАТСКОЈ ИТАЛИЈАНСКИХ КАМИОНА КОД БРЛОГА
ДЕЈСТБУЈЕ НА НЕПРИЈАТЕЉА. ТОПОВИ СУ У ЈУНУ 1942
ЗАПЛЕЊЕНИ ОД ИТАЛИЈАНА
СТАРА СРПСКА ПОРОДИЦА
СТОЈАНОВИКА
ИЗ ПРШЕДОРА.
ТРЕНИ С АЕВА, СТОЈИ
НАЈСТАРИЈИ СИН МЛАДЕН,
КОЈИ ЈЕ 1941 ПОДИГАО
НАРОД КОЗАРЕ НА УСТАНАК
НАРОДНИ ХЕРОЈ
МЛАДЕН СТОЈАНОВИБ
СА СВОЈОМ МАЈКОМ.
МЛАДЕНА СТОЈАНОВИЕА
МУЧКИ ЈЕ УБИО
15 АПРИЛА 1942,
У БОЛНИЦИ У ЈОШАВКИ
КОМАНДАНТ ЧЕТНИЧКИХ
ОДРЕДА ЗА БОСНУ
РАДЕ РАДИН
С лева на десно:
НЕМАЧКИ
ГЕНЕРАЛ ШТАЛ,
НЕПОЗНАТИ УСТАША
И РАДЕ РАДИН
ручја, у којима су одметиици имали, како је установљено, више од 2.100
мртвих. Били су скршени сви потхвати које су одмјетници подузимали
против талијанских војних посада. Комунистички дрски потхвати, којима
су они хтјели извести опустошење, били су не само сузбијени, него и уни-
штени. То је изазвало код противника прву потиштеност и клонулост духа.
Док се ово збивало на подручју под талијанским четама, остали потхвати
изведени су у Босни у заједници талијанско-њемачко-хрватских чета.
Травањ до 15 свибња.
Свеукупни потхвати, у којима су сурађивале и судјеловале талијанско -
- њемачко - хрватске јединице, особито талијанске зракопловне јединице,
одвијали су се у источној Босни, гдје је промичбена и терористичка дје-
латност имала евоја најдјелатнија побуњеничка средишта. Ту овоју дјелат-
ност су побуњеници хтјели одатле проширити у најважнија средишта
остале Босне, Херцеговине и Црне Горе. Ратне дјелатности развијају се у
два раздобља како слиједи:
РАЗДОБЉЕ А: Источно од Сарајева у подручју које је омеђено цртом

Ирача — Дол — Хан Пијесак — Вишеград — Горажде. Потхвате води за-
повједник њемачке Г. У. под високим вођством заповједника Друге тали-
јанске армате. Овдје такођер изврсно судјелују смјеле и једре усташке
бојнице под заповједништвом пуковника Францетића.
РА.ЗДОБЉЕ Б: Југоисточно од Сарајева у подручју између Сарајева —
Горажде — Фоче — Калиновика; заповједник II талијанске армате преу-
зео је изравно вођство чета. Дјелатности на оба ова подручја развијају
се потпуно како је било предвиђено и сви покушаји отпора са стране
одмјетничких одреда бивају крваво угушени.
Савезничке чете напредујући брзо у подручјима пуних засједа, које су
одмјетници поставили током мјесеци, доносе са собом свагдје ред и мир.
Читаве бојне пролетера престају се борити и након што су њихове
снаге десетковане и поремећене у свом саставу, траже спас, бјежући у
малим скупинама према југу и југо - истоку.
Борба је вођена с много полета и одушевљења; за држање појединих
одјела и појединаца недостају ријечи било какве похвале.
Свеукупни број утврђених губитака непријатеља прелази 3000, а од тога
је 600 мртвих. Међутим, стварни губитци непријатеља су још већи и зна-
чајнији ради појединачних и скупних бјегова из редова одмјетника.
Посљедак ових потхвата је очишћење источне Босне од комунистичких
одреда који су се само већ од дуже времена утврдили у својим »неосво-
јивим утврдама«. Сарајево може одахнути, јер има смирено залеће, док су
Рогатица, Фоча и њихова богата подручја ослобоћена од побуњеничких
одреда. Непосредно послије доласка војске преузимају власт хрватске гра-
ђанске области, враћајући мир и ред кућанству, чије је особно достојан-
ство тешко и крваво повријећено, а иметци још горе оштећени.
Половица свибња до задње трећине липња.
Дјелатности овога раздобља морају се сматрати као природне посљеди-
це дјелатности, које су се одвијале у претходном раздобљу и то, уколико
се овдје разабире, већим су дјелом плодови непрестаног притиска савез-
ника против побуњеника. Оне почињају одмах послије успостављања мира
16 Дневник I
у источној Босни, а водиле су се у великом опсегу у Херцеговини у непо-
средној близини хрватско-црногорске границе, гдје су се придружили прије
постојећим бандама остатци побуњеничких одреда, који су пребјегли из
Босне.
Посебна бунтовничка средишта забиљежена су у подручју Гацка, у
горњем току Неретве, у горњем току Дрине те Невесиња, Столца.
Талијански одреди унаточ напорима, којима бијаху кроз мјесеце изврг-
нути, наставише своја кретања, сакупљајући се на одрећеним подручјима,
пролазећи кроз најнепроходније крајеве и уништавајући противничке од-
реде, који су били уклијештени и покушавали, да се још једном спасу
бијегом. Али то успијева само појединцима, док је главнина била опкољена
и подвргнута потпуном уништењу и присиљена да одбаци оружје и остало
ратно твориво, које су они тешком муком сакупили, па су га више пута
палили и бацали у језеро.
У овим потхватима судјелују наоружане скупине, које су до јуче биле
у саставу комунистичких одреда и које су се уморне и разочаране под-
вргле одредбама талијанских заповједника те пружају најбоље услуге под
цијеном жртава и губитака и тиме доказују своје освјешћење.
Заплијењено је у најбољем стању ово ратно твориво: преко 800 пушака,
60 стројница, стројних пушака, неколико топова и мужара и осталог рат-
ног творива.
Скупине и појединци, па често и комунистичке воће, непрестано бјеже
и предавају се напуштајући борбу.
Талијанске савезничке снаге, које су кроз много мјесеци устрајале у
овој епизодној али ипак жилавој борби, бацају у крваву бразду заорену
успјехом оружја сјеме тисућгодишње уљудбе и идеје, која је без обзира
на границе земаља и подручја ујединила европске народе у борби на живот
и смрт против непријатеља Европе и уљудбе, коју она чува и шири.«
У истом броју »Хрватског народа« објавио је Павелић следећи
коминике:
»Негдје у Босни, 29 липња на вечер
Поглавник Независне Државе Хрватске налази се од јутрос у сје-
верној Босни код војних јединица које на том подручју воде дјелатност
проти такозваним партизанским одредима.
ОБАВИЈЕСТ ГААВНОГ СТАНА ПОГЛАВНИКА БРОЈ 5

Велики успјеси талијанске војске у другој и трећој зони.
Хрватска усташка војница, и то три личке бојне под заповједништвом
усташког пуковника Анте Мошкова, води дјелатност чишћења проти пар-
тизанским одредима западно и сјеверно од Плитвичких Језера.
Партизани, који су се били пустили у Прибоју, разбијени су, којом
приликом су претрпјели велике губитке на мртвима и рањенима.
Ова дјелатност води се у саставу непрестаних потхвата талијанске вој-
ске, заповједништва талијанских бојних снага Словеније и Далмације.
Из Главног стана Поглавника«

Дванаести дан. — Од Друге и Четврте бригаде још нема изве-
штаја. Стигли заробљеници. Сто двадесет домобрана, 15 цивила, 3 Ита-
лијана и 1 Немац. Суди им се. Саслушавања трају цео дан. За ручак,
за читаву војску, чика Јанко обезбедио густ пасуљ са сланином, па-
радајз, брескве, лешнике, коњак, вино, а за вечеру још и гибаницу.
Уз све то по две капшке качамака, жутог као дукат. Ноћас ће бити
извршен напад на мост. Осим тога, један део пруге ће бити порушен.
Тринаести дан. — Ноћас у два пробудиле нас пушке. То је стре-
љано девет усташа и жандарма, који су синоћ осућени на смрт. Од
једног од њих добих каиш. Лаза је био тамо.
— Један црни, главати жандарм, бивши радник из Солина, нај-
боље се држао. Кад убисмо првог, он мирно рече: »Право имате.
Победа је ваша. Ново се једино може створити ако се кукољ истре-
би.« Један усташа је покушао да побегне, али је ухваћен у шуми.
У возу су пронаћена два џака писама из Херцеговине и Далма-
ције. Прегледамо их Црни и ја већ други дан. Веома су интересантна.
У сваком се говори о партизанима. Много боље стојимо него што
смо мислили. Скупићу збирку најлепших за Дневник.
Мирко Нук дошао је с пруге. Вели да су наишли путници из
Сарајева. Иду пешице од Пазарића. Све су станице спаљене. Значи
да су Друга и Четврта свој задатак успешно завршиле. Иначе наши
батаљони још увек држе Брадину. Вечерас прирећују забавно вече.
Усташки авион нам већ трећи дан долази у госте. Јуче је тукао
неке овце на пет километара од нас. Данас опет трага овуда. Пред-
вече су се два довукла. Нико их се не плаши.
Јутрос »Слободна Југославија« први пут износи чињенице о из-
даји Драже Михаиловића. Доста смо и чекали.
Морамо пазити како се понашамо према народу. Стално наши
коњи залазе у жито и праве штету. Једној жени јуче погажена њива
и чика Јанко ј о ј дао 25 килограма кукуруза. Ноћас осам коња у
њиви. Марко скочио и кад сам сишао доле: свих осам другова-ко-
њушара везани. Одведени су у хапс. Правилно.
Предвече доће Вељко мртав уморан. Мост је срушен! Ово је
важан прекид пруге Дубровник — Сарајево. За три месеца не може
бити оправљена. Мост има распон 55 метара, а испод њега иста
толика дубина. Има равно 50 година. Утрошено је свега 20 килограма
експлозива. Вељко вели да путници из Сарајева причају да су Немци
отишли за Брод. Још ћемо срушити један мостић на друму. Биће
фашистима потребно десет дана да га оправе. Око 60 домобрана кре-
нуло је возом из Коњица према Сарајеву, али кад су наишли на
нас — повукли се. Сутра ујутру је покрет. Добро смо се овде одмо-
рили. Летње жеге су отпочеле. Да нисмо били поред потока — једва
бисмо издржали.
Четрнаести дан. — Успели смо се уз обронке Битовње. Четири
сата пријатне шетње. Смештамо се у Раочиће, мало муслиманско
село. Народ нас се не боји. Ови људи остављају леп утисак. Најваж-
није је да се већ прочуло ко смо и како поступамо с народом. До-
Чекао нас је Муктар (претседник општине), бркоња-муслиман, с
аустриским опасачем из 1910, када је био регрут. Од сељака сазна-
јемо добре вести. Коњички батаљон са 400 људи ударио је јужно од
Коњица и заузео железничку станицу и варошицу Острожац. Про-
наћена су два вагона кукуруза. То је сиротиња дала новац да се
набави жито, а срески начелник из Коњица није давао да се дели —
хтео да шпекулише. Сада се то жито дели народу.
Вељко одлази код Старог с планом напада на Коњиц. Један до-
мобран, који је заробљен прекјуче, вели да су у граду, сем усташа,
и три сатније домобрана, мећу којима је морал слаб. Усташе су
бомбардовале из авиона Острожац. Убили су једног коња, а два
човека су ранили. Увече у 7 требало је да сићемо доле ка Коњицу,
да се састанемо са Старим, али нас у путу врати курир. Правац —
Јасеновац. Пет сати марша. Мрак нас је ухватио на великој низбр-
дици, у шуми. Решисмо да ту преноћимо. Пронашли смо једну
ливаду.
Петнаести дан. — Циљ нашег данашњег покрета је једно село
које није даље од пет километара. Лепо видимо сваку кућу у селу,
али смо утрошили пет и по сати док смо стигли. Морали смо се спу-
штати у кањон Неретвице, најдивљије реке на коју смо досад на-
ишли. Ишли смо у полукруг, као мува по ивици лонца. Народ нас
је дочекивао као у Гружи, у јесен 1941. У Буковљу — трешње и
кисело млеко. Чисто муслиманско село. У Добрићевцу — трешње,
сир, кајмак, хлеб на корпе. Село пола муслиманско, пола католичко.
Овуда није ниједна војска никад пролазила.
— Знамо да сте партизани! — вели један плећати сељак у гаћама
и кошуљи и са зеленим појасом.
Тек око 10 сати стигосмо у Јасеновац. У селу ниједног писменог
човека. Кад се Маријан прао, до појаса, једна му жена вели:
— Не умивај се, добићеш грозницу.
Авиони нас данас стално траже. Бомбардују у правцу Острошца.
Одједном нешто експлодира на километар од нас и указа се црн
дим. Као да се распрсло артилериско зрно. Како се развија ситуа-
ција не знамо већ три дана, јер смо одвојени од Старог. Чули смо да
су Немци сачекали Другу и Четврту бригаду. Имали смо седам
мртвих. Од интенданта Треће бригаде дознали смо да ће ноћас бити
извршен напад на Коњиц. Тамо је читава Прва бригада (сем Бео-
градског батаљона који се упутио ка Прозору) и неколико батаљона
Треће. »Вести« не издајемо јер чекамо податке шта су Друга и
Четврта учиниле приликом прелаза преко пруге.
Шеснаести дан. — Коњиц је пао. Ту нам вест донесе прво сан-
џачки прота Караматијевић. После је потврдише неки курири. Ми
не добисмо никакве потврде ове вести. Као да су нас сасвим забо-
равили. Предвече доће курир и поручи нам да сутра ујутру идемо
за Љеску, десет километара у ваздушној линији. Стари вели, укратко,
да је Коњиц ослобоћен и да је задобијен огроман плен. Уништено
је 25 локомотива. После овога верујем да се неће чути локомотива
на прузи Сарајево — Мостар до краја рата.
Седамнаести дан. — Босна зна бити погана. Ни у Црној Гори
нисам видео толико дубодолина. Данас смо се напешачили. Лепо
видиш Љеску, а пут води около - наоколо. Чим смо стигли у село,
пошао сам у Куте да пронаћем Старог. Ишао са Зецом (600.000 ди-
нара платио је његов отац да би га извукао из усташког логора).
Успесмо се уз ледину, по сунцу, на врх брда, а затим низ урвину
у село — петнаестак кућа. Нема у њему партизана. Неки стари
Дедо даје нам хлеба и млека. Читаво се село окупило око нас. Дедо
је песимист — народ неће да ради, а све се отима за паре —• и
роћени син за гушу оца хвата. Млаћи тако не мисле. Наиће авион
и Дедо нас скоро отера. »Видјеће вас, па ће тући село.« Одосмо до
моста, опрасмо ноге, а један сељак тридесетих година исприча нам
да је из овог села одведен хоџа у Травник, јер је »волио партизане«.
Говорио је у џамији против усташа. Крио оружје за партизане. Село
је сиромашно, нико у школу није ишао. Горе у Љесци сељаци се
смирили. Виде да нисмо пљачкаши.
— Јуче прођоше ваши и терају десетак оваца. Ниједна травка
није фалила! Пазе више него трговци! — вели муктар.
Предвече доће курир од Старог. Он је још у Кули. Црни и ја
поћосмо на коњима. С нама је кренуо и Буро Мештеровић. Други
санџачки батаљон тешко настрадао. Налетео један »Бреге« и убио
седам другова, а шест ранио.
У Кули права интернационала. Стигао Темпо из Источне Босне,
стигли курири из Словеније, стигли курири из Босанске Крајине.
Код њих много извештаја. Свуда прашти партизанска пушка. Колико
смо нарасли од оног пуцња у Белој Цркви. Устанак се проширио на
све земље Југославије, упркос свих офанзива. Стари ми даде хрпу
материјала. Све то морам до сутра да средим како бих узео учешћа
у нападу на Прозор.
Ситуација у Крајини одлична. Наши заузели Приједор и Петро-
вац у прави час. Баш кад су били у јеку кризе с четницима. Запле-
нили 100.000 метака. Четници још нису разбијени. Срећом, ми им
залазимо за леђа. Другови Крајишници су одушевљени. Имају и
авионе! Само Павелић је отпочео с новом офанзивом. Довео је Немце.
Словенци добро стоје. Устанак се развија. Спојили су се с Хрва-
тима. Курири су пешице из Словеније стигли све до Неретве, преко
наших одреда. Бевц је лепо униформисао своје курире — фланелске
панталоне, зелене блузе, гојзерице. Имају Словенци велику ослобо-
ђену територију. Фабрике, развијену штампу.
Стефан Митровић је жив. Дошао је у Крајишки одред преко
Загреба! Једва чекам да га видим. (Стефан Митровић је био ухваћен
у Црној Гори у лето 1941 године и замењен за неке заробљене ита-
лијанске официре. У јесен 1941 године прешао је у Србију, али је
у Првој офанзиви био заробљен од Немаца. Имао је лажно име
и нико га није препознао у затвору и логору на Бањици. После је
враћен у Чачак и извоћен пред суд и ту се некако извукао. Прешао
је затим у Београд, одатле у Загреб, и најзад у Крајину.)
Стари се сместио у попову кућу. Т а ј фратар је бандит, свашта је
сељацима причао о нама: како уништавамо цркве, обичаје, како
блудничимо. А кућа му је пуна љубавних писама, чак и од опатица;
у нотесу бележи како му је т а ј и тај дужан — два динара!
Осамнаести дан. — Читаво пре подне читао сам материјал из Сло-
веније, Хрватске и Крајине. Израдио сам »Вести« и у један сат по
жези кренуо с четири друга из Куле према Уздолу до Краљевачког
батаљона, који сутра у зору треба да нападне град. После четири
и по сата верања горе-доле стигосмо до Уздола, али не наћосмо
Краљевчане. Они већ од јутрос воде борбе око Прозора. Чули смо
бацаче и »откивање« тешких митраљеза. Настависмо пут за Доње
Блаце. Мрак је већ падао кад наићосмо на комору и курире. После
настависмо до села Дуге. Ту сам затекао Велимира Јакића, 6 полит-
кома Треће бригаде, и поручника Ратка Мартиновића. Ево како
изгледа ситуација:
Наши су добили задатак да у зору поседну левим крилом (Четврти
батаљон Треће бригаде и Друга чета Четвртог батаљона Прве бри-
гаде) села Боровницу и Паљике, с јужне и југозападне стране Про-
зора. Десно крило (Четврти краљевачки батаљон Прве бригаде) од
Крча до Гмића, с тим да пресече пут за Бугојно и постави заседу.
Један вод Треће бригаде имао је посести Брлоге. У току дана остали
би на положајима, блокирајући варош, а 12 јула, у 3 изјутра, имао
се извршити општи напад и заузети Прозор. Мећутим, ситуација се
није развијала према предвиђеном плану. У току 10 јула усташе
су добиле појачања и истуриле своје заседе у селима Боровнице и
Паљике, на нашем левом крилу, и на Макљену, и у селима испод
њега, на десном крилу, у току ноћи измећу 10 и 11 јула. Десно кри-
ло: Четврти батаљон Прве бригаде посео је у зору Крче, десно до
близу села Гмића и упутио један вод да постави заседу и пресече
пут ка Макљену. Али, чим је вод пошао уз Макљен нападнут је од
усташких заседа, као и непријатељских јединица које су биле у се-
лима. Те јединице су се повукле на положај Крче и Крмећа Глава,
а наш вод је остао прикривен између непријатељских положаја.
После изласка Четвртог батаљона на положај, вод Треће бригаде
в Велимир Јакић умро је после рата од туберкулозе.

изишао је на Брлоге, али је, по потреби, прешао на Крч, где се по-
везао са снагама Краљевачког батаљона.
Лево крило је закаснило на поласку и пошло је тек око 5 на по-
ложај. Приликом изласка на положај у село Боровницу наишло је
на непријатељске заседе које су отвориле ватру. Пошто је у овом
месту очекивана непријатељска заседа, распоред је био подешен на
брзо чишћење тог терена. Друга чета Другог батаљона Треће бригаде
била је упућена лево, до самог гребена, да заобиће непријатеља, а
остале јединице су биле распорећене до близу брда Понира, десно
од те чете. Распоред је био добар и непријатељ је био брзо протеран
из села Боровнице у село Паљике. У бежанији је оставио два мртва.
Прогонећи непријатеља, десно крило дошло је на домак Прозора,
према турском граду, а лево крило ове групе пошло је лево, до самог
гребена, да заобиће непријатеља, док су остале јединице биле ве-
зане с непосредним нападом на Прозор, који се није могао извр-
шити због ситуације на десном крилу фронта.
Замишљени план напада био је овим поремећен. Њега је било мо-
гућно спровести ако се очисти непријатељ са Макљена, који је у
току истог дана добио појачања из Горњег Вакуфа од преко 100 људи.
Стога је Четврти батаљон упутио Рударску чету да преко Црног
Врха доће за лећа заседи на Макљену, протера је с положаја и сјури
у Прозор, где би онда на скупљене усташе концентрично напали,
али с обзиром на јачину заседе, појачање непријатеља и његов укуп-
ни број (300 — 400 усташа и жандарма, два бацача, приличан број
митраљеза и пушкомитраљеза), одлучено је да се за тај маневар
затражи као помоћ један батаљон који би извршио чишћење Мак-
љена и затворио Прозор са северозапада. У 6 часова упућен је друг
Миле Перуничић с куририма Врховном штабу.
Деветнаести дан. — Јакић и ја устали смо рано очекујући поја-
чање. Али још ништа не стиже. Лево крило само јавља да су усташе
у два маха вршиле противнападе са сто људи, али су одбијене. Наши
су доста муниције утрошили. После ручка долазимо у везу са Кра-
љевачким батаљоном. Затичемо старог капстана. 7 Вели да је јуче била
озбиљна ситуација. Да су усташе мало боље гаћали, могли су нам
нанети велике губитке. Тешко су ранили другарицу Риту (Олгу Јови-
чић, ћерку кројача Јовичића из Краљева), политкома једне чете.
Рита је у подне умрла. Осим тога усташе су заплениле Краљевча-
нима казан са спремљеним месом! Богами брука за Краљевчане,
ишли су као мува без главе. Данас је било на десном фронту само
припуцавања. Онај вод за који смо се толико бринули, вратио се
жив и здрав. Био је у доста тешком положају. Рударска чета је
успела да се пробије иза лећа усташама на Макљену, али је слаба
да сама освоји ове тешке положаје. Усташе су синоћ добили поја-
чања из Вакуфа, стигао је и један оклопни аутомобил.
Док смо ишли Краљевчанима заустави нас брат Османа Сабито-
Т Генерал - мајор Миле Павићевић умро после ослобобења.

вића, једиог од добрих студената са Београдског универзитета. Осма-
на је поп из Прозора спровео у Лепоглаву 1940 године. 8 Заиста, овде
се муслимани одлично држе. На лицу им се јасно види да смо ми
њихова војска. Усташе сматрају за насилнике. Али код католика то
није случај. Није ни чудо. Фратри овде величају Павелића. Око
5 сати, док смо разговарали са Османовим братом, наиће један сељак
из Вакуфа:
— Наша војска је јутрос ушла у Вакуф. Скоро није било борбе.
Усташе су побегле. Један је убијен.
У том наиће, најзад, курир од Мила Перуничића, заменика ко-
манданта Треће бригаде. Миле долази с три батаљона. Пошли смо
му у сусрет у село Крањчиће. Затекосмо команданта Треће сан-
џачке, Волоћу, Рифата Бурџевића, Тршу и остале. Сви команданти
и политкоми скупише се на једну ливаду са које се одлично виде
положаји. Мрак је већ падао. А Јакић је објашњавао где се шта
налази. Лепа слика. Направљен је овакав план: Краљевачки и Пети
батаљон Треће бригаде ударају на Макљен, Први на Крче, а Трећи
појачава лево крило и затвара пут ка Ливну. Прва бригада ноћас
прелази Грачаницу и иде ка манастиру Шћиту, тако да ће усташе
бити потпуно опкољене. Напад треба да отпочне у 2.30 изјутра. Тек
око пола ноћи смо се спустили у Дуге. Замало да останемо без ве-
чере, јер нам кувари појели питу коју нам је спремио муктар. Слатко
смо се смејали и завитлавали кувара.
Авадесети дан. — Напад није отпочео у 2.30. Краљевачки није
стигао да се пребаци на Макљен, па је Пети батаљон пошао сам. По-
магаће му Рударска чета. Волоћа, Јакић, Рифат и ја кренусмо на
положај. Доћосмо на Крче. Идемо брисаним простором. С Макљена
покоји рафал тешког митраљеза. Коње смо везали и камуфлирали
грањем. Налазимо се на 200 метара од положаја. Макљен, с Козјом
Стеном и Дебелим Брдом, сасвим доминира овим положајем. Чуди
нас што влада таква тишина. Само понеки метак. Поплашили смо се
да усташе нису побегле без борбе. У првој линији смо. Партизанке
леже на ивици шуме. Доле се виде прве куће Прозора и гробље.
Јакић нам објашњава да напад на Макљен још није отпочео. Кад
тамо они ударе, онда ћемо кренути на осталим фронтовима. И он
се чуди зашто напад не почиње.
Скрећемо на лево. Волоћа хоће да види положај на левом крилу.
Спуштамо се до једне стене. Лепо се види турска кула и крш. Једна
црна прилика скаче. Усташе нису удаљене од нас више од 700 ме-
тара. Ту усташе имају бацач и митраљез. Кула је веома висока. Пи-
там се како ћемо је освојити. Мало даље Боровано и Паљике. Нигде
ни живе душе. Само по који пуцањ.
Волоћа нам нарећује да легнемо. Киша почиње да прска. Разба-
цани облаци. Покаткад сунце сине. Рифат, Тршо и ја, уморни, ле-
жемо. Скоро ће осам. Влажно је. Авион зуји. Иде према нама. Опет
8 Друг Осман Сабитовић изгледа да је убијен у усташком логору за време рата.

ИСЕЧАК
ИЗ УСТАШКОГ
АИСТА
»ХРВАТСКИ
НАРОД«
ОД I ЈУАА 194?
Г1ЕЧАТ СТАНИЦЕ
БРАДИНА
УСПОМЕНА
ИЗ ПР030РА
ПЛАН НАПАДА НА ПРОЗОР
(Нацртао Велимир Јакић у сам Дневник)
ЗАВРШЕТАК БИДИНОГ ОПИСА ПОКОЉА V СЕЛУ УРИЈИ
(Факсимил оригииалног рукописа из Диевника)
ПЕЧАТ ЛИВАЊСКОГ МАНАСТИРА

(Из Дневника)
ОДБРАИЕ 1ИВНА И ПРАВАЦ НАДИРАЊА НАШИХ БАТАЉОНА
цртао у Дневн- К Фјодор Махин)
мењај положај. Сада сам под жбуњем. Тако задремах. Пробудио ме
бацач. Ударио је таман где смо били малопре. Наоколо све клокоће.
Подигох гдаву н видех Волођу да нишани. Пљас! То он бије кулу.
Једно десетак метака испали. Пробуди се и Тршо. Усташе осетише
да их ми бијемо, па ватру отвориле на нашу страну. Али, нешто пуца
иза нас, као да нас с леђа бије. То су дум-дум меци, или »пани-
чари« како их Санџаклије зову. Ето Јакића. Вели да су наши отпо-
чели напад на Макљен. Чуло се: »Ура!« Више нас не бије с те стране
митраљез. Наиђе и Миле Перуничић с једним куриром. Волођа тра-
жи мало воде, курир скида чутуру с леђа и пружа му је. Празна.
Прошишао је малопре куршум. И лево крило се покренуло. Кра-
љевчани и Први санџачки спремни су за јуриш. Крећемо ка њима.
— Усташе нам псују краља Петра! — смеје се мали Мирко.
— И ми га псујемо! — вели Волођа.
Краљевчани су већ кренули.
Наши су код гробља, али нас туку два велика бункера и кула —
унутрашња утврђења града! На серпентинама код Макљена води
се жестока борба.
Таква је ситуација око 9. Идемо ка једној кућици. Крај ње мала
башта, лук, репа, пасуљ и њива. Ватра је јака. Дум - дум прште на
све стране. Засипа нас онај проклети бункер прекривен црвеном
земљом.
Волођа нам наређује да не идемо самом косом, већ ниже, јер
бункери сипају. Откидам једно перо црног лука. Око мене све кипи.
У кућици један курир мерка неко брашно. У кући нема никог. Али
Јакић, политком, не да брашно, иако смо мртви гладни.
Небо је облачно. Цијучу меци. У борби смо. С лева бије наш топ.
Муниције за бацаче немамо. Утврђења су јака. Волођа је нешто
намргођен. Диже се, а за њим сви. Осматра положај. Стојимо као
лутке на стрелишту. Засу нас »киша куршума«. Изнад Јакићевог
чела, за шаку, дум - дум проби лист шљиве. Аегосмо. Мало смо за-
бринути. У коштац смо се добро ухватили: или они нас, или ми њих.
Рудари су сјајно извршили задатак. Почистили су Козју Стену
као метлом. Двадесет и два бункера. Пао нам је и један митраљезац.
Пети батаљон има најтежи задатак. Мора да сврши посао за два
батаљона. Он је почистио Дебело Брдо и Макљен, педесет бункера.
Тек на раздаљини од 200 — 400 метара приметио га је непријатељ,
али су се усташе концентрисали с других положаја и врше јаке
нападе.
Лево крило пали ватре — уговорени знак. Они су почистили ро-
вове, али не могу даље од бункера. У центру су Краљевачки и Први
санџачки продрли дубоко, заузели село, али не могу да заузму бун-
кере. Немамо бацача. Муниције понестаје.
Опет Волођа, Јакић, Трша и Миле устају:
— Бункере ћемо морати ноћас заузети!
Опет рој дум - дума. Подне је превалило. Један вод Санџаклија
одлази на десно као појачање. Иду људи мирно као у шетњи. Међу
њима је и Бутум. Око њих све зуји. Ништа не помаже опомена да
се склоне.
Усташе имају неке опасне стрелце. Један тринаест пута диже
главу из рова, пуца; Јакшић, командант Краљевчана, узео тешки
митраљез и отвара паљбу кад усташа дигне главу — не погаћа га.
Веза између Краљевчана и Санџаклија није најбоља. Сада се спре-
мају на коначни јуриш. Центар и лево крило бију бункере да би
наши лакше пришли. Не мислим ништа, срце ми стало, гледам кроз
ограду. Толике стотине наших бораца, годину дана челичених, иду
сада по скоро узрелој пшеници, право на фашистичка утврђења.
Ено једне, ено друге, треће усташке прилике. Утврђења направљена
од беле и црвенкасте земље испод којих се скрива варош, још се
не дају. Наше топче бије негде високо изнад бункера. Рањен је наш
тобџија Пајевић. Волођа се уздигао у свој својој висини:
— Беже! — повикао је.
Битка је била добијена. Прозор је наш. Часова је 2.10. Скачемо.
Тамо из црвеног бункера црне прилике искачу из ровова, а друге, и
оне црне, промичу с десне стране. Волођа отвара ватру, а за њим
и сви ми. Тучемо усташе који беже. Метак за метком. Лепо се види
где се земља диже. Пребацујемо их. Девет стотина метара расто-
јања. Више дум-думи не зује око нас. Као крдо оваца »црни« су се
сјурили у град, па преко њива ударили узбрдо. Али ту их дочекује
ватра наших батаљона. Прве наше јединице већ су продрле у варош.
Само се још кула држи. С ње још понеки метак зарежи.
На левом крилу прави покољ. Читави буљуци усташа налећу на
наш Трећи и Четврти батаљон. Паника је опасна ствар. Онај један
усташа што је искочио из бункера све је повукао за собом.
И кула замукну. Више се с ње не пуца. Прозор је наш! Отворили
смо га и ушли у Павелићево гнездо.
Курири нам донесоше ручак. Гутамо — да би што пре били доле у
граду. Понеки се пуцањ још разлеже. Одједном две бомбе, па пушко-
митраљез. Око куле некаква гужва. Један човек јури ка понору по-
ред куле. Митраљез га гађа. Спотиче се и као камен отскочи с ли-
тице у понор. Сетих се филмова Том Микса. То се неки усташа
скрио и покушао да убије два наша друга с две бомбе. Жилаво се
брани та гамад.
После пет минута били смо крај куле. Јако утврђење. Храбра је
наша војска кад је успела да ово гнездо рашчисти.
Прозор се скупио у долини, као да се поплашио од ове силне
пуцњаве која траје већ три дана. Једна џамија погођена топовским
метком. На њој су усташе поставиле митраљез. Више се није јавио
кад га је топ ударио. Група муслимана стоји на улици:
— Три дана да излудимо у магази! — јада се једна стара жена.
— Бијете их стално, а ниједан се није видео од вас! — каже
један старији човек.
Код жандармериске станице наши воде гомиле људи у црним
униформама. Млада лица, избезумљена. Један мали курир из Треће
бригаде метнуо усташку капу на главу и проба неку гтушку. Дрмну
метак. Из вароши износе носила. У њима мртав друг. Убио је пет
усташа, а после на њега налетела група од десетак. И пао је.
Прозор је чиста плаиинска варошица од 900 душа. Застадох пред
једном кафаном. Газда-усташа побегао. Оставио све. И сир, и ма-
лину, и кафу, и шећер. А гладни партизани унутра. Ништа није
дирнуто. Силни су ови санџачки партизани. Народноослободилачка
смо војска.
Неће се поновити Коњиц. Двојица стрељана из Првог црногор-
ског ради пљачке. Истина, пред стрељање држали су говоре — да
ћемо победити само ако се истребе такви људи као што су они.
Киша поче да сипа. Учини ми се прекопута да је нека пекарница.
Пуно девојака, деце. Одојче, у повоју, пишти. Рука му је збрчкана,
мршава. У соби топло. Мирише на кућу — »топло огњиште«. Мачка
преде. То је породица неког судског позивара. Зинули у мене. Мисле
да сам разбојник. А мени скоро сузе у очима. Нуде ме да седнем,
а све некако накрај срца. Напољу киша. Олуја рата задрмала је
и овај мирни породични кутак. Сиротиња нека.
Причамо. Мајка, жена педесетих годнна, сва је срећна када сам
ј о ј одговорио ко смо и зашто се боримо.
— Јој, јој, а ја сам мислила да ћете одмах напасти моју ћерку.
Свашта су нам говорили о партизанима.
А девојка поче да се осмехује на мене. Учини ми се да мени
прети већа опасност од ње него њој од мене. Толике су војске
прошле кроз овај градић, наши сада први пут долазе.
Разговарао сам дуго с мајком. Католици су. Понудила ми је белу
кафу из оних широких домаћих шоља.
•
По киши и мраку доћоше Стари, Марко и остали другови. Једва
су се сместили.
Тако смо освојили Прозор. Усташа је убијено око 140. Наши гу-
бици: три мртва и четири рањена. Усташе су изгинуле кад смо их
најурили из бункера. Иначе битка је била лепа. Посматрали смо је
као на шаховској табли. Код серпентина, на Макљену, једно 200 уста-
ша и жандарма пробили су наш положај и умакли у правцу Вакуфа.
Штета је што план није изведен како је замишљен. Да је Краље-
вачки отишао тамо све би их похватао. Пети батаљон је путовао
десет сати, док је стигао на положај. Зато је напад и отпочео у 8.30
уместо у 2.30. Велики смо плен задобили: 12 пушкомитраљеза, 2 теш-
ка митраљеза и један тешки бацач.
УТОРЛК, 14 ЈУЛИ
Двадесет и први дан. — Агитпроп још није стигао. Посла немам.
Јављам се Марку. Одрећује ме да прегледам сва надлештва и при-
купим поверљиве архиве. У срезу ништа. Све однео начелник. Пошао
сам с једним другом у начелникову кућу да извршимо претрес, јер
се дознало да је документа сакрио негде у кући. Чика Јанко, врховни
интендант, ставља ми у дужност да извршим и конфисковање цело-
купне начелникове имовине, јер је он петоколонаш.
Пред кућом чува стражу — једна партнзанка. Претрес је извршен
и ништа није нађено. Начелниковица нам отвори врата. Млада жена,
дете на рукама виче: »Ата, ата« — баш као Милица. Жена је у дру-
том стању. Дрхти јој глас. Иза ње служавкица, 12 година, пребле-
дела.
Види се да је усташки начелник — који се на Правни факултет
Београдског универзитета уписао 1931 године, када и ја — ревносно
службу вршио. Накупио, хрчак, белог брашна, слатка, херцеговачког
дувана. Само није ништа научио од криминалаца. Сакрио то у —
федере од отомана. Поверљивих докумената нема па нема. Шаљем
жену у кујну, а девојчицу узимам за руку.
— Кажи лепо мени где су писма скривена. Овде си била слу-
жавка. Сигурно су те научили? Зашто да штитиш газду који је то-
лике злочине починио?
— Не знам ништа! Јој, јој, најгоре је бити туђи слуга. Видите на
тавану, у подруму!
После је дошла начелникова жена, објаснио сам јој да смо ми
партизани, да нисмо фашисти, па нека лепо преда архиву која је у
подруму. Пристала је.
После пет минута поверљива архива полиције и жандармерије
била је предата. У подруму је пронађено платно, штофови, сапуни,
шећер, као да је начелник био дућанџија.
Архива је много говорила. Четвртог јула начелник извештава да
је у ноћи између 3 и 4 јула »700 Црногораца напало на Коњиц, а
имали намеру да се пребаце у Крајину«. После досије о посдедњој
провали у Прозору, о нашим похапшеним и стрељаним друговима,
и, најзад, списак провокатора. Главна личност — фратар дон Петар
Перић...
Курир који ме је пратио све покупио. И хаљине начелниковице
и сву храну! Жена плаче:
— Куда ћу овако гола и без хлеба?
Жена трудна, има и дете! Хумани смо људи! Али, муж јој нај-
већи гад. Фашистички начелник. Убијао народ. Треба све конфиско-
вати. Ипак: жена, д е т е . . . Изиће ми слика толиких наших друга-
рица — оних седамнаест покланих на Равној Гори. Па и по моју
Олгу су долазили. Претрес је гледала и мала Милица! Размишљао
сам. Ми нисмо они. Оставили смо јој све хаљине и храну. 9 Још ми
и сада није јасно да ли је то правилно.
•
У команди код Марка гужва. Има око 50 заробљених усташа.
Доводе се провокатори. Правда је дошла по своје.
Учитељица, — млада, бели мантил, висока штикла, — шетала са
9
Аруг Марко је дао 300 куна овој жени и пропусницу на којој је написао да се тој
и тој грађанкн, жени познатог усташког злочинца, дозвољава слободан одлазак на окупи-
рану територију и даје ј о ј се путни трошак од 300 куна. Она је отишла у Јајце где је
њен муж после постао срески начелннк. Кад смо ослободили Јајце, у септембру 1942 го-
дине, опет смо је нашли. Родила је друго дете, па није могла да бежи с мужем. Друг
Марко ј о ј је поново дао пропусницу.
усташама и иеким италијанским офнциром. Долази ред на њу. Улази
и поздравља песницом. Командант скаче:
— Зашто тако поздрављате? Тим поздравом не може свако да
се служи. Тај поздрав код нас долази од срца. Никог не натерујемо
да диже песницу!
— Али шта сам ја крива што се у мене Италијан заљубио?
И једва једном схвати та витка Далматинка да постоје људи
заиста демократи, који не наређују чиновништву да има тако и тако
да мисли.
При поласку опет хтеде да поздрави песницом и замало што не оде
у затвор, јер рече Марку:
— Могу ли вам онда послати мало колача?
Извршен је претрес код жене командира жандармериске станице.
Пронађена и ту архива.
Авадесет и други дан. — Град се откравио. Стигли су и ливањски
партизани. Омладина се већ пријављује у наше редове. Народ се
окупља из околних села. Омладински збор, после игранка — зака-
зани за вечерас. Нове вести излепљене по зиду. Један авион наи-
лази. Извиђач. Лети на 200 метара. И оде. За њим други. Сунце
припекло. Ближи се подне. Врева. Партизани се шетају тамо-амо.
Муслимани кавенишу. Опет авиони. Два велика »Капронија« и пут-
нички »Фокер«. Први италијански, други усташки. Полазим у варош.
Авион иде — одједном одлепи три бомбе. Право у варош. Лежем
с Влатком к р а ј једне куће. Дим. Врисак. Запомагање.
— Марија, Марија! — пишти неко.
Стојим. Авиони су се мало удаљили. Наставих даље у варош, на
саветовање свих санцачких командира и политкома. Сви су у по-
реској управи. Таман сам дошао до начелникове куће, а један се
»Капрони« вратио. Иде право према нама. Улазим у онај исти по-
друм. Ту је и жандармова жена.
Бомбе трескају. Све ближе. Лежим к р а ј сандука. Малтер пада
на мене, а жандармова жена и деца скупљена око ње у хору:
»Свети Анто, помози нам! Свети Анто, заветујемо с е . . . «
Бомба нас прескочи. Експлозија се удаљи. Мала, планинска ва-
рош — сва у диму, чуду.
Још су двапут фашисти тукли посред града. Народ је бежао. Ви-
дех оног судског позивара, у чијој сам породици био прво вече,
како вуче одојче, а жена краву.
Фашисти су нам нанели тешке губитке. Једна је бомба пала к р а ј
једног мостића и убила шест другова. Још су нам два друга поги-
нула. Имали смо и среће. У пореској управи било је тридесетак
Санџаклија, све команданти и политкоми. Две бомбе од по 50 кило-
грама пале право у кућу. Цео кров разбијен, зидови напрсли — а
наши сви живи. Бомбе су експлодирале приликом удара о траверзе.
Предвече народ поче да се враћа с њиве и поља. Сада је и онима
несвесним било јасно ко су усташе, шта је фашизам.
— Зар овако нас сиротињу? Зашто не нзиђоше да се с партиза-
нима бију!
Ове ноћи прошао сам десетак пута кроз варош. Телефонске жице
ми се у мраку вуку међу ногама, мирис барута коље, понека греда
шкрипне, као да се затрпани људи мичу по рушевинама, псине рију
свуда, налетех на погинулог коња који се већ надуо. Шта би од оне
дивне планинске варошице?
Сахранили смо ноћас осам другова. То ме дубоко потресло. У та-
љигама наслагани сандуци. Напред и позади партизани. Код болнице
застаде пратња. Требало је спустити у кола још један леш, један
друг је малопре умро од ране. Партизански поп чита опело. У сва-
ком батаљону имамо свештеника. Поред крста му петокрака. После
тога дође ред на хоџу. То је неки стари човек. Најзад донесоше
мртвог друга у ћебету. Глава с крвавим завојем се клима. Један ра-
њени командир се попе на таљиге. Придржавао је леш да не би
испао. Пратња о д е . . .
Двадесет и трећи дан. — Ухапшен је Хаџи-Муле Омановић, нај-
богатији човек овога краја. Има око 200 волова које даје сељацима
под кирију. Народ га много мрзи, јер овај кулак закида на сваком
кораку. Хаџи-Муле није ухаганен зато што је богаташ. Још много
богаташа има у Прозору, па нису ухагапени. Хаџи-Муле је петоко-
лонаш, полициски конфидент. Кад је пре двадесет дана наш друг
Рифат Омановић послао писмо Хаџи-Мулином сину да му пошаље
цигарета, Хаџи-Муле је отворио писмо и отишао у полицију. Рифат
је опкољен, ухваћен жив, мучен страховито и — убијен! Свратио
сам да видим Хаџи-Мула. И художественици би му завидели. Дуг
нос, ретки бркови пркосно стрче, а брада истурена напред. То одаје
човека њушкала, који зна све, који на својим уздама држи све.
Врло је самоуверен. Дуги капут, оивичен лисичијим крзном, показује
да је газда. Хаџи - Муле признаје да је издао Рифата. Д р ж и се дрско.
Пита га један друг како се његово богатство слаже с Кораном.
— Ја сваки четрдесети грош дајем фукари!
Кад је саслушање завршено, звао је Муле стражара, јер је ми-
слио да ће бити одмах стрељан.
— Донеси ми литар вруће воде, јер по мом закону морам чист
отићи на онај свет.
Ни сто литара кључале воде не би могло спрати злочине овог
паланачког паука.
Двадесет и четврти дан. — Станујемо у поповој кући. У овим
католичким насељима најбоља је кућа попова. То су прави дворови.
Прозорски поп, дон Петар Перић, глава је усташа. Наиђосмо и на
попову свињу. 120 кила. Добар бејаше паприкаш од те поповске несу-
ђене зимнице. Конфискована је сва његова имовина. Ти католички
попови овај народ држе у силној стези. Само како су поступали у
Шћиту, манастиру 9 километара западно од Прозора. Затворили су
се у цркву, поставили пушкомитраљез на торањ и отпочели борбу.
Мобилисали су сељаке из околних села. Ево шта прича Лекић, за-
меник команданта Прве бригаде:
— Убили су нам шест другова, забарикадирали су се у цркви.
Морали смо је тући бацачима. Тако се и запалила. Неки су умакли
(гвардијан), а неке усташе су остале. Ми смо били прекопута њих,
пуцали, бацали бомбе. Кад је кров плануо и кад је почела да гори
соба, онда се појавио један усташа с прекрштеним рукама на гру-
дима и стао мирно. Покосио сам га мапшнгевером. Кад је овај пао,
онда је стао други, трећи . . .
Помоћник жупника у Шћиту, фра Виктор Слишковић, био је та-
коће у манастиру. Он је дао изјаву из које вадим ове делове:
»Пуковник Хубл из Сарајева долазио у Шћит и после је авионом послао
муницију. У последње вријеме гвардијан је неколико пута тражио теле-
фоном помоћ из Сарајева и Бугојна. Ишао је и у Сарајево, па је дошло
нешто људства у помоћ.
Гвардијан је симпатизирао с усташама. Усташе и жандарми слушали су
га у свему. Често је разговарао с усташама, упућујући их, а једном при-
ликом пребацио је Радићу, командиру жандармериске станице у Шћиту,
што страже није поставио близу самостана.
На неколико дана пре уласка партизана у Шћит, са усташама и жан-
дармима гвардијан се договарао о плану одбране самостана, као главне
тачке у селу. Преда мном је било говора о запоседању торња, али доно-
шењу коначне одлуке нисам присуствовао. Ја сам напоменуо да не би
било згодно запосести торањ, јер у борби може бити срушен бацачима.
Сигурно је да се војници нису могли распоредити у звонику без знања
гвардијана. Састанак гвардијана с једне стране и жандарма и усташа
с друге стране, одржан је пред самостаном на два дана пре уласка пар-
тизана.
Тада је одлучено да се запоседну таван и тремови, како би се могла
дати успјешна одбрана према Шћиту.
V самостану су становали командир жандармериске станице Тадија
Радић, обично с једним помоћником (најчешће Мартином Божићем) а
такође и старешина усташа, доводник Стипић Антица са својим посилним.
Звоник и самостан били су запоседнути две-три ноћи пре доласка парти-
зана. На звонику цркве била је постављена стројница (пушкомитраљез).
На звонику су била два усташа и 2 — 3 жандарма, колико је мени позна-
то, а у самостану 10—15 жандарма и усташа. Последња три дана они су
били у припремном стању.
За вријеме борбе гвардијан је ходао горе доле по трему, вероватно је
распорећивао борце према развоју ситуације. Он је обилазио и контроли-
сао распоред заједно с Радићем. У неколико наврата видео сам га с
пушком.
Напомињем да су се одмах после почетка борбе 3 — 4 усташе, а међу
њима и Стипић, повукле са крова у подрум самостана.
Усташе су се надале помоћи и нико није био за предају. Када је црква
била запаљена, гвардијан је заплакао, јер је он био за то одговоран. Ја
му рекох: »Ето шта сте направили!« А он ми на то одговори: »Што би, би!«
Кад су нас ваши војници позвали на предају и обавијестили нас о паду
Прозора, нико у то није вјеровао и гвардијан је између осталих био за
настављање отпора, те су га и наставили. Око 10 часова навече гвардијан,
Радић, Стипић и усташе састали су се у подруму ради договора о бјекству.
Гвардијаиа сам видео последњи пут око један по поноћи. Ја сам био рије-
шио да останем и остао сам. За бјекство су били изабрали правац према
Јаглићима.
О попу Перићу, жупнику из Прозора, знам толико да је био један од
главних организатора усташа.
За паљење цркве сматрам да су криви они који су поставили митраљез
на торањ, јер ви сигурно не бисте палили цркву да није на торњу било
војника и митраљеза.
Изјављујем да су се сви партизани према мени хумано понашали како
при претресу куће тако и при саслушању.«
Гвардијан је ухваћен у шуми с пушком. Кад су га питали:
— Зашто си метнуо митраљез на торањ?
— Зато што је то најпогоднији положај, — одговорио је.
Војник - фратар. Уопште му ни на памет не паде да је торањ
део цркве, дакле светиња по црквеним законима.
Гвардијан је платио свој злочин.
Двадесет и пети дан. — »Чашу меда још нико не попи, док је
чашом жучи не загрчи«. Наши су нападали Бугојно и нису успели,
иако су неки батаљони продирали у сам град. Арсо вели да је кри-
вица до Друге бригаде. Уопште се није појавила. Имали смо тешке
губитке: двадесет мртвих и двадесет осам рањених. Црногорци још
нису вични за ноћне нападе. Иду усправно на бункере. Неће да
узимају заклон. И скупљају се у гомилу чим се отвори паљба. Тако
наш задатак није испуњен. Ноћас крећемо на север двадесет кило-
метара. Спрема се нови напад на Бугојно. Учествоваће и Прва бри-
гада.
Двадесет и шести дан. — Пошли смо око пола ноћи. Белим дру-
мом, непартизански. Иде се без напора, само ноге подбијаш од тврдог
тла. Пролазимо Макљен. Чудимо се инжењеру зашто је толике сер-
пентине правио. Пред зору скренусмо с друма у село Пидриш. Мало
католичко село. Дочекали нас с великим страхом, али се брзо народ
откравио. Титу један старац вели:
— За ова четири дана откако сам чуо да долазите, пуну сам чизму
суза исплакао од страха. А сад видим да сам џабе сузе ронио.
Село страшно прљаво. Има и пегавца. Четири - пет случајева, како
веле сељаци, »врућице«. Улазимо слободно у те куће. Некако човек
постаје немаран. Сваког часа може метак да те стигне. А пегавац —
четрнаест дана инкубације, после можеш још да останеш и жив.
Дакле, за данашње прилике читава вечност. Милентије се разболео
од пегавца и запаљења плућа. Лекари веле да је тешка ситуација.
Слаба плућа је имао и од раније. Ваљда ће издржати ову тешку
кризу. Кад је из четничко - италијанског обруча у Херцеговини читав
изишао — и овде ће се спасти.
Двадесет и седми дан. — У штали, на сену, на снннји, издали
смо први број »Недељног прегледа«.1° Усред посла киша удари. Шта-
ла прокишњава. Разапесмо шатор. Тако се родио »Преглед«. Није
рћав овај листић у 50 примерака.
Најзад су стигле вести од Друге бригаде. Она је имала тешке
борбе измећу Бугојна — Доњег Вакуфа — Јајца. Кидала је пруге,
али су усташе давале жилав отпор. Постављају даске на прозоре,
па им бомбе ништа не могу. Изгубили смо Душана Дугалића, послед-
њег команданта Првог шумадиског. То је био херој — висок, плећат,
с дугим црним брковима. У униформи, с оружјем, после 6 априла
пробио се од Солуна до своје Белановице. Био је страх и трепет
за Немце. Сурова је наша борба. Оде Дугалић за Миланом Благо-
јевићем, чика Миланом, Драганчетом Павловићем. Погинуо је још
један политком чете из Шумадиског, Сима Б е н в е н и с т и . . П а о је
р а њ е н . . . Три друга покушала да га извуку, али су сва три рањена
и том приликом заробљена. Усташе гаћају хаубицама. Ударили у ло-
гор и убили Матовића, заменика политкома Ужичког батаљона. Су-
рова је наша б о р б а . . .
УТОРАК, 21 ЈУАИ
Двадесет осми дан. — Сила смо ми. Јуче је седам модерних бом-
бардера »Авиа« бомбардовало наше положаје. Седам авиона мање
на Источном фронту. Али, Санџаклије су поново настрадале. Шест
рањених, и од тога три теже. И Стари пре неки дан, кад је ишао
аутом за Вакуф, издржао бомбардовање и митраљирање. Дигла се
прашина, авион приметио аутомобил и почео да га гони. Бацио је
бомбу и скоро 20 минута митраљирао. Стари се склонио с осталим
друговима у неки шљивик. Ноћас је други напад на Бугојно. Уче-
ствује и Прва бригада. Треба да почне у 10 увече. Милутин, Вељко
и ја изишли смо на брдо, али ништа нисмо чули. Само нам стражар
рече да је око пола ноћи отпочела топовска паљба. Далеко је Бу-
гојно. Око 20 километара у ваздушној линији. Важна је ово битка.
Опет ће бригаде јуришати. Биће крви! Сурова је наша борба.
Двадесет девети дан. — Чекамо, чекамо, подне је већ прошло, а
вести од Бугојна нема. Седимо Зоран и ја и причамо са сељаком
Николом Милишићем на тавану његове штале, у сену. Ево шта је
Зоран о томе записао у свој дневник:
»Власник штале, сиромашан сељак Никола, примио нас је онако како
се прима нешто ново, тек упознато, али присно као стари пријатељ. Жена
му је умрла, има четворо деце, једну краву, два јагњета и кућу стару.
10
»Недељни преглед Врховног штаба« у својим првим бројевима доносио је прегледе
вести из Југославије и иностранства. Касније он се претворио у »Војно - политички преглед
Врховног штаба« и излазио је све до краја 1942 године.
и Сима Бенвенисти, студент из Београда. Током Пете офанзиве, 1943 године, мајка
друга Бенвенистија умрла је од пегавца поред реке Сутјеске, а отац је нестао после
неколико дана. Један брат друга Бенвенистија раније је погинуо, а сестра је остала жива
после Пете офанзиве.
17 Дневник I
Доброћудно пушећи на лулу крај огњишта носио је тај старац петоро са-
патника на свом крилу. »Ишао сам скоро до Бање Луке«, прича Никола.
»Идемо по надиицама ћегод нађем. Зарадио сам нешто, бива, и пошао да
купим кукуруза. Купио сам један метар. Усташе ми у Бугојну узели све
сем 30 кила. Зар је то влада на корист народу?«
Још један одломак овог даровитог младића који ће једног дана

постати добар писац:
»Преметао сам данас по фотографијама које имам код себе. Као длето
ми се урезала једна мисао: да ли су сви ти другови живи? Већ неки од
њих неће никада видети сунца. Борили су се доклегод су дисали. За остале
не знам ништа. Колико бих само волео да их после овог видим све живе,
да причамо о оним данима када је чак и сунце са стрепњом гледало како
се иза нас диже дим и смрад упаљеног аутомобила, док су нам пете задо-
вољно лупкале по асфалту, журно се удаљујући. Онда смо, сећам се, као
гладан у излог пекара, гледали у пушку која се горди на рамену једног
Немца. Онда смо сањали. Чуда ћемо ми још створити. Ма да тешко на
то помишљам, свеједно, ако преживимо и ко преживи, имаће шта да
прича...«
Ова мисао се и мени често врти у глави.

Извештај из Бугојна ме је прекинуо. Тешка, незграпна рука теле-
фонисте на друму Вакуф — Прозор (већ је била успостављена теле-
фонска веза с положајем) пише да Арсо долази — напад на Бугојно
није успео. Пред мрак стиже Арсо. Жртава нисмо много имали —
четири мртва досад! Опет су нанш батаљони били у граду. Непри-
јатељ силно утврћен.
Друга бригада се није појављивала...
Опраштамо се од Николе. Неће да прими сто куна.
— Дајте ми неку од ваших књига!
То му је жеља. Дадосмо му проглас Врховног штаба домобранима.
— Још потпипште ваше име!
Потписасмо. По мраку, иза поноћи, остависмо Пидриш, село пе-
гавца и сифилиса, где нас је »чизма суза« дочекала, а срце пуно
радости испратило.
Тридесети дан. — Лепо је путовати зором. Обично кренемо око
два, једва чекаш да сване. Небо се расветљава. И онда увек чујеш
једну те исту птицу. То доба је најслаће за планове, за размишља-
њ е . . . Само ме једно брдо пресече: 400 метара високо. Наилазимо на
прве Србе у овом крају. Дочекују нас људи као рођену браћу. Тек
пред подне застали смо у једној шуми. Авион нас замало не изне-
нади. Тресну бомбу једно километар од нас. Предвече кренусмо
даље. Нуде нам ј а г о д е . . . У Горњем Вуковском скоро читава Прва
бригада. У ноћи измећу 27 и 28 треба да заузме Дувно (Томислав-
град), а Трећа бригада би истовремено освојила село и важну раскрс-
ницу Шујицу, на путу Купрес — Дувно — Ливно. Спавали смо једно
два сата, односно успавао нас је хор Штаба бригаде (Коча, Плави,
Фића). Лепо певају.
»КРАЈИНА, КРВАВА ХАЉИНА«
Тридесет први дан. — Читаву нођ смо ишли. Прођосмо Доње
Вуковско, јадно, попаљено и порушено село. Усред развалина по-
дитнута мала колиба. И цркву и школу су Италијани и усташе по-
рушили. На превару су ухватили сељаке Србе у септембру 1941.
— Закључено је примирје. У Србији је дошао Недић на в л а с т . . .
Мирно седите код куђе!
И Вуковчани остали. Сто осамдесет их је одведено из опусто-
шеног села и поубијано. Вуковско Поље, типично крашко поље,
газили смо све до зоре, а после, преко шумовитих брежуљака, изби-
смо у Купрешко Поље. Ту су два српска села: Рилићи и Заноглин.
Склонисмо се у шуму, једно километар и по од Заноглина. Пошао сам
у село. Срећемо једног члана народноослободилачког одбора, неког
Љубомира који нас лепо дочека.
— И ја сам био партизан. И то у Русији 1919! Био сам у Добро-
вољачкој дивизији у Добруџи.
На једној чистини, изнад села, сретосмо групу сељака, избеглице
из околине Дувна. Усташе почеле да их хапсе. Ово су Срби. Јадају
се, али веле да су католици у Шујицама добри.
— Да нам они јуче нијесу помогли, све би нас похватали!
Мећу овим сељацима, у дебелим вуненим мајама, налази се један
старац који им стално упада у реч. Једва се некако споразумеше
ко ће да говори, ко ће први да изнесе све патње, сва страдања кроз
која су прошли. По јамама их је много остало:
— У Кавурму је бачено 40! Завезане руке и ноге жицом, па
доле. Силно је дубока. Три брата су се извукла одоздо и сада су
у Вуковском партизани. То су Милош, Сава и Никола С и м и ћ . . . У
Ливањском Пољу, под Пролога, бачена су 473 створа из Губерина,
Голила и Бушког Б л а т а . . . Ни пас из тих села није о с т а о . . . У Ре-
џеповку, код Бришника, исто је бачено 300 до 400 душа. Цело село
Ц е б а р е . . . У Пушћицу је бачено 20 д у ш а . . . Те су злочине правили
усташки емигранти Марко Ивић и Боршиа Жилић, а помагао им је
сељак Аите Медунић. То су коловоће . . .
У самом селу ниједног мушкарца, само жене. Али наиће прет-
седник народноослободилачког одбора. После кратког времена по-
чеше да стижу хлебови, млеко, кајмак, сир, ј а ј а . . . У том се појави
и поп Владо. Крштава децу. За ових неколико дана двеста шеснаест
деце је крстио. И уз свако крштење говор. Лепу нам је пропа-
ганду учинио. Познаје га већ читаво село.
После подне нас опет авион изненади. Бацио је неколико бомби
измећу нас и села. Уби једно магаре. Онда крену ка нама. Стално
је митраљирао. Спавао сам испод јеле и пробудила ме експлозија.
Лепо се види авион и пилот у њему како се пропиње и вири. То је
неки трговац из Дувна, усташа, зна сваку стазу и грм у овим
селима. На неколико стотина метара испред нас заокрену. Народ
почео предвече да се скупља. Два старца, класични типови Динараца,
гледају у поп Владу с пуно среће:
— Фала богу на милости, мислио сам умрећу, а попа видети нећу.
Тридесет други дан. — Прегазисмо Купрешко Поље на доњем
крају. Сада смо у селу Доњем Маловану, као на неком балкону.
Пружило се поље с вртачама, тамо у углу лепо се види Купрес
(много црвених, нових кровова, вероватно од усташке пљачке), а на
истоку торњеви кровова планинских села Рилића и Заноглина. Сме-
стили смо се под седам великих храстова, баш као оних у Топоници,
у нашој Шумадији. Народ нас лепо примио. Само у овим Малова-
нима (постоје и Горњи) има помало четничког елемента. Ухапсили
смо једног бившег жандарма који је одлазио у Купрес с оружјем
мећу усташе и пропустио неке са свињама да проћу за Купрес. До-
шла је добра вест да су Први и Четврти санџачки батаљон, не чека-
јући бригаду, заузели Шујицу. Борбе скоро није било. Један жан-
дармериски наредник им се предао у касарни, седећи за столом.
— Ево вам пушка. Видите да нисам пуцао!
Свратио сам до штаба Првог батаљона да узмем једну писаћу
машину, јер се наша покварила. Затекао сам читаву радњу једног
петоколонаша коју смо конфисковали.
После подне нас је опет авион узнемиравао, али безопасно. Пред-
вече стиже командант Трећег крајишког одреда — Маријанац; 1
његовог оца Симу, народног посланика, убиле су усташе. Он вели
да је Прва крајишка бригада са хиљаду пет стотина људи близу
Мркоњићграда. Јутрос смо нашли летак који је бацао један авион
заједно с бомбама. Упућен је партизанима, а у њему се вели да је
Козара пала. Ево неколико реченица из тог летка:
1 Раде Маријанац, родом из Јања изнад Јајца, био је командант Седме крајишке
бригаде, с њом је прошао Четврту и Пету офанзиву, али је погинуо јула месеца 1943,
јужно од Тузле.
»Око 25.000 људи, жена и дјеце добровољно су прешли к н а м а . . . Када
је дошао крај, ваше вође су вас издали. Што је год било даље могуће,
кукавички су побегли, само да спасу свој живот, а ваше партизанске од-
реде оставили су на цједилу... Како ћете још дуго вјеровати жидовско -
- бољшевичким лажима? Надате ли се и ви у помоћ Црвене армије, о којој
су вам причали? Ова Црвена војска, потучена од побједоносне њемачке
војске и чета пријатељских народа. Европе, бјежи према Волги, која је
од нас скоро 4.000 километара удаљена. Њемачка војска прешла је ријеку
Дон. Индустриски град Вороњеж је пао. Како ћете се још дуго дати вући
за нос од лажљивих ниткова... Сада сте увидјели да они хоће ваша има-
ња само за себе, да вас онда жртвују, голе, гладне и биједне у пропаст
шаљу, већ како је то њима потребно. Конац Козаре нека вам буде опо-
мена! Ослободите се ваших вођа — варалица! Свршите са комунизмом!
Ко је за мир и рад положиће оружје и доћи ће к нама, као и браћа са
Козаре!«
Маријанац вели да је Козару напало 35.000 Мађара, Немаца и

усташа. Он је чуо да су се наши повукли с Козаре. Један батаљон
је прешао на славонско тле преко Саве, главнина у Грмеч, а један
део је отишао непријатељу иза леђа и напада га на Козари. Неке
наше болнице и позадинци с магацинима пали су у руке непријатељу.
Дошао нам је »Крајишки партизан«: 64 странице, леп лист. Дирљив
је чланак о Козари. Тамо се склонило седамдесет хиљада душа на-
рода с двеста хиљада грла стоке. Маријанац вели да ове вести још
нису потврђене. Доста занимљиве ствари прича. Кад је његов одред
формиран имао је и сто људи с копљима дугим пет метара и са
гвозденом оштрицом на врху — рогуљама.
— Кад им викнем: »Напред тољагари!«, Талијанима и усташама
крв се л е д и л а . . .
Сељаци нам причају да је Дувно заузето, али још нема потврде
те вести, Уосталом, напад је одређен за ноћ између 27 и 28 јула.
Спремамо нови број »Прегледа«. Повећали смо број страна на 16.
Мора сутра бити готов сав материјал! Бидо се јавио.*
Тридесет трећи дан. — Дувно је заузето. Ту смо вест добили кад
смо се јутрос сместили на планини Цинцар, на катуну Мала Дреж-
ница. Италијани све колибе попалили пре шест недеља. Опет шумски
живот. Влага. Нема ни воде, крашки крај. Храна очајна: вода — месо.
Наши су ушли у Дувно скоро без отпора. Борба трајала двадесет
минута. Свега један наш рањен. Усташе се углавном разбежале.
Два усташка зликовца ухваћена и стрељана. Наћено је 1.000 кила
шећера.
2 У среду, 22 јула, стигао је извештај у Врховни штаб да је друг Билас нестао на

друму Вакуф — Бугојно. У извештају се говорило да је друг Билас прелазио друм кад су
изненада избиле усташе с једним оклопним колима. Друг Тито је одмах наредио Краље-
вачком батаљону да претражи читав терен не би ли пронашао друга Биласа. Међутим,
друг Билас се јавио тек 25 јула увече. Усташе су стварно нападале у том правцу, а друг
Билас се повезао са штабом Друге бригаде и није било могућности да извести о томе
Врховни штаб. У »Дневник« ништа нисам хтео да забележим о томе, јер сам био уверен
да се друг Билас пробио.
Данас добисмо драге госте — Оперативни штаб за Далмацију.
Разговарали су читав дан са Старим и Милутином. Ситуација је боља
него што смо мислили. У почетку је ишло тешко. На првом кораку,
у лето 1941, уништен је наш батаљон од 160 људи — скоро нај-
бољих другова из Сплита који су иаоружани кренули из града.
Ту је погинуо и херој из Шпаније Мирко Ковачевић, студент из
Црне Горе. Тако је први наш корак у Далмацији — августа 1941
— доживео слом. После је дошао низ провала и опортунистички
став знатног дела партијске организације, што је била последица ста-
рих ликвидатора, — Јеласке, М а р и ћ а . . . А расположење у масама за
борбу против окупатора, симпатије за СССР и за Партију — јаке,
нарочито по градовима. Морало се поново почињати. Брка 3 је дошао
у Шибеник, послао сто педесет људи с оружјем на терен, али се
ови нису могли одржати, већ су отишли у Лику где су се одлично
показали. Нове групе су затим отишле из градова на терен и тешко
су презимиле по Динари и Биокову. С пролећа је мржња против
окупатора још више нарасла, Павелић се потпуно демаскирао пред
масама — настао је нови полет устанка у Далмацији. Борба се сада
увелико разгорела. Постоје сада четири одреда: у Јужној, Средњој и
Северној Далмацији и у југозападној Босни: Грахово — Гламоч —
Ливно — Дувно, који је придодат Далматинцима, јер нису имали
шире залеће и базу за исхрану. Снаге далматинске броје око две
хиљаде људи. Прилив би био још већи само да има оружја. Почело
се с извлачењем кадрова из градова.
Ових дана наши су издржали тешке офанзиве по читавој Далма-
цији. У Јужној Далмацији, где је 30.000 Италијана опколило Био-
ково, наши су убили и ранили око 300 фашиста, а свега смо имали
једног мртвог. Одред је сачуван. Он је имао више јаких акција.
Уништио је луку Плоче, освојио Вргорац, поубијао 60 усташа и
запленио скоро два милиона куна. У последњој офанзиви против
њих учествовала је италијанска ратна морнарица. У Средњој Дал-
мацији одбијена је офанзива на Динару. Убијено је око 190 Ита-
лијана, а 40 заробљено. Заједно с Италијанима нападају и четници.
Попалили су српско село Казанце. Четрнаест тенкова је дошло да
спасава Италијане и четнике које су наше јединице натерале у неке
баре. Из Северне Далмације наши су се повукли у Лику. Развили
су у последње време јак политички рад. Издају листове за Северну
и Средњу Далмацију, а ускоро ће и за Јужну Далмацију. Орган ПК,
»Наш извештај«, прилично лепо изгледа. Имају људи иницијативе
и смелости. Друг Вицко предлаже да се ослободе Ливно и Имотски.
Стари је то већ раније имао у плану.
Добисмо једно заплењено писмо, неке часне сестре из Дувна.
Ево одломка:
з Брка — народни херој Раде Кончар, члан ЦК КШ и секретар ЦК КПХ, ухваћен у

Сплнту и дуго мучен у затвору. Херојски је пао на фашистичком губилишту 1942.
»Хваљен Исус и Марија!
Добри наш велечасни фра Емиле!
Пишете ми да вас интересира како је у Дувну, па Вам пишем, да Вас
мало извјестим. Ето живимо у вјечном страху и напетости. Јучер смо нас
четири (с. КристиЈана, с. Сузана, с. Леа и ја) проводили цијелу ноћ доле
близу касарне. Сигурно знате како је пао Прозор и Рама, а сада су борбе
пред Бугојном. Има Црногораца који су доста наоружани, па их није лако
баш свладати. С њима су се сложили наши партизани који већ годину
дана пријете Дувну и ако доће та црногорска главнина готови смо. Имамо
поуздане вијести да до 1 - У Ш свакако кане на Дувно. Који је дан — не
зна се. Кажу, све студенти и студентице црногорске и то врло спремне.
Талијанско оружје и талијанске мазге код њ и х . . . Ми имамо приправ-
љено цивилно одјело ...«
•
С Далматинцима цео дан причамо. С њима стигао и један друг
из Оперативног штаба за Крајину. Он вели да није тачно да је Козара
заузета, већ, напротив, да је непријатељ одбијен. Чак смо им запле-
нили две заставе и болницу. Главни штаб за Хрватску је отишао
с хиљаду људи у Славонију да брани жетву од Немаца и усташа.
Владо Бакарић је остао. На три је дана од нас.
•
Усред разговора доћоше другови из Ливна. Тамо усташе спремају
нови покољ. Четрдесет два наша друга су свезали жицом и негде
одвели. 4 То су већином наши симпатизери. Стари се саветује и на-
рећује да се напад предузме ноћу измећу 28 и 29 јула. Хитно се
шаљу курири да ухвате везу с Гламочом. У нападу би учествовала
Трећа бригада и домаће чете.
ПОНЕДЕЉЛК, 27 ЈУЛИ
Тридесет нетврти дан. — Источни фронт — дивовска битка. Нем-
ци су већ прешли Дон. Ростов је пред падом. Али, не јављају ни о
каквом опкољавању и уништавању. Уверен сам да ће скоро доћи
противударац Црвене армије. Немачко лево крило сувише је изло-
жено. Зато совјети и држе тако жестоко Вороњеж. Он ће бити база
тог контранапада. Само сви око нас не схватају тако ситуацију. Не-
пријатељ се завукао у наше редове. У Београдском батаљону читава
мала организација. Веле: Руси губе на Источном фронту. Немци по-
бећују, а онда ће Енглези отворити други фронт на Балкану, па ће
онда нас све потаманити. Два главна организатора ухваћена. Један
побегао, а други скочио с другог спрата у Дувну на главу и остао
на месту мртав. Агитовали су да се бежи четницима. Тешко је, нема
шта, али победа је наша као два и два четири!
* Половина је одмах била послана у Мостар, а двадесет другова остављено је у Ливну

у усташком затвору, да буду убијени у зору 4 августа, али је те ноћи наша војска
•продрла у Ливно и ослободила их.
Вечерас нам дође, с командантом »Војнна Зиројевића«, Исмет
Латифић, 5 бивши домобрански командант Ливна, који је пребегао
на нашу страну. Донесе најновије податке из Ливна. Сви ће нам
се домобрани предати. Стиже извештај од Златарског батаљона. У
Купресу концентрација усташа. Прошле ноћи дошло 17 камиона.
Један сељак — католик, претио сељаку — Србину:
— Двадесет хиљада усташа ће вас из Купреса поклати!
Само да нас кучке не предухитре!
Тридесет пети дан. — Подвалиле нам хуље гадно. Јутрос око осам
чули смо две експлозије. Мислио сам да су ручне бомбе или мали
бацач. Чују се са севера, од Купреса. После још две. Наша комора
тек стигла и раскомотила се. Наређење: приправност. Тек око 10
дођоше курири Првог батаљона Треће бригаде. Усташе с тенковима
и јаким снагама надиру од Купреса. Наше снаге слабе. Тешки ра-
њеници још нису евакуисани из Горњег и Доњег Малована. Доносе
Милентија. Зове ме с три метра, а не могу да га познам. Права
смрт. Очи му чудно сијају. Али је изван опасности. Већ пет дана
нема ватру. Налазио се у Маловану кад су усташе продрле. Изнели
су га другови на 50 метара испред усташа.
Комора се повлачи пут Мале Дрежнице, а једна група одлази са
Старим на положај. Идемо према Маловану. У даљини видимо неке
трупе. То су наши Златарци (Санџачки батаљон). Стојимо на вису.
Одједном пуцањ, па право преко нас хаубица од 105 мм. Тресну о
другу косу. Тако трипут. Према размаку измећу експлозија изра-
чунавамо да нас бију са 5.500 метара. Повлачимо се према Малој
Дрежници, али нас ухвати жестока киша. Пуна три сата смо кисли.
Најзад смо се по мраку сместили у прво склониште »Зиројевића«,
— педесет људи у две сеоске избице.
•
Ево шта се одиграло на фронту. Нисмо успели да пресечемо
пут Бугојно — Купрес, тако да су се усташе концентрисале. На т а ј
начин је наш план о заузимању Ливна привремено осујећен. Усташе
су јутрос у пет напале Горњи Малован и попалиле га. Према неким
вестима усташе су убиле седамдесет душа. Доњи Малован нису
дирали, јер је тамо онај жандарм - петоколонаш. Усташе су нади-
рале са седам тенкова, више камиона и мотоцикла. Други и Четврти
батаљон Треће бригаде водили су с њима борбу с оне стране друма,
з Батаљон ливањских партизана носио је име Војина Зиројевића, радника из Ливна,

кога су, с јесени 1941 године, четници ухватили и предали Италијанима. Он је касније
стрељан. Друг Исмет Латифић је крајем 1942 године постао командант ливањског батаљона,
који је с главнином наше војске учествовао у Четвртој и Петој офанзиви. У јуну 1943 го-
дине, после пробијања на Сутјесци, друг Исмет Латифић с једном групом другова био је
нападнут од усташа код села Главатичева на Неретви. Он је пао рањен, а његова сестра
Мерсија и још две другарице остале су поред њега. Усташе су дотрчале и убиле друга
Латифића пред очима његове сестре. Исте ноћи другарица Мерсија успела је да побегне
од усташа заједно с другарицама.
ПРЕДАЈА ЗАСТАВЕ ПРВОМ ХРВАТСКОМ БАТАЉОНУ,
У МАЈУ 1942
ЖЕТВА 1942 КОД ДРЕЖНИЦЕ. ПОД ЗАШТИТОМ
ПАРТИЗАНА СЕЉАЦИ СУ ПОЖЊЕЛИ ЖИТО КОЈЕ
СУ ИСТО ТАКО ПОД ЗАШТИТОМ ПАРТИЗАНА
ПОСЕЈАЛИ ЗБОР У ШКАЉИНУ КОД БРИЊА, У ЈУЛУ 1942.
У СТАШЕ
У ЈАМИ. НЕПОСРЕДНО
ПОСАЕ КЛАЊА УСТАШКИ
ЗВЕРОВИ СТОЈЕ НА
СВОЈИМ ЖРТВАМА
УСТАША ПРЕД ЈАМОМ

ЗАБАДА НОЖ У ЛЕБА
СВОЈОЈ ЖРТВИ.
У ПОЗАДИНИ СЕ ВИДИ
КАКО УСТАШЕ ДОВОДЕ
ЈЕДНУ ЖЕНУ НА ИВИЦУ
ЈАМЕ
НА ИВИЦИ ЈАМЕ.
УСТАШКИ ОФИЦИР ПУЦА
ИЗ РЕВОЛВЕРА НА ЖРТВУ
У ЈАМИ
ЧЕТНИЦИ
ГРУПА ЧЕТНИКА
И УСТАША
(Снимљено у Хрватској 1942)
ЧЕТНИК
(са шубаром
и кокардом краља Петра)
НАЗДРАВЉА УСТАШАМА
ЧЕТНИЦИ - КОЉАШИ У ШУМАДИЈИ. Лево: ПРВИ УДАР НОЖЕМ. Десно: КАСАПЉЕЊЕ ЖРТВЕ
ЛИВНО 1942. ИЗНАД ЛИВНА НА БРЕГУ ВИДИ СЕ ВЕЈС КУЛА
™ < А РАЊЕНИКА Н А ДРУМУ КЉУЧ - ПЕТРОВАЦ,

У ЈЕСЕН 1942 МИЛОВАН БИЛАС
изнад Шујица, задржавали их неко време, али »оклопне снаге« уста-
ша пробиле су се и заузеле Шујицу. После је један тенк с камионом
грунуо према Дувну и налетео на нашу заседу која је с пионирцима
дизала мост на Шујици (реци). Затим су тенкови ушли у Дувно
и изненадили наше. Срећом, нисмо имали губитака, свега два лакше
рањена.
Тако нас усташе гадно пробише. Изгледа да је Прва бригада
спавала. Чула је вероватно борбу још од јутрос, а у 12.30 добила је
извештај да усташе надиру. Ипак су их ови изненадили. Да би
брука била још већа, заробљен нам је топ. Спасли смо му затварач.
Ето, тако изгледа ситуација вечерас. Заиста смо спавали. Најели се,
па као змијски цар. Онда се морамо једном научити борби против
тенкова. Морамо имати борбене, оперативне пионирске јединице.
•
У ову кућицу наиће Бидо. Нисам га видео скоро месец дана. При-
чао је Старом и нама о зверствима усташа. Слушали смо га до дубоко
у ноћ. Кад је завршио дао сам му свој Дневник и рекао: »Запиши
ми то да се не изгуби«. И, ево, Бидиног описа покоља у селу
Урији:
»Ишао сам обичним сеоским путем и било је обично летње јутро, нешто
ведрије због кишице која је преко ноћ росила. Било ми је тешко и хтио
сам да заплачем, јер ми из памети нијесу излазили дивни другови који су
изгинули у јучерашњем окршају с усташама, ту, негде преда мном, на
бујним њивама и ливадама. Али оно што сам видео тога јутра, а о чему
сам толико пута читао, слушао, и што сам вјеровао, — тако ме је запањило
својим ужасом, да је збрисало сваки бол за милим друговима... да, ипак
је све то изгледало друкчије него када се чита...
Најприје смо крај пута, под широком крошњом огромне крушке, на-
ишли на два сељака. Лежали су на трави, у хладу, у онаквом истом хладу
у каквом се одмарају сеоски косачи. Убијени су у потиљак, куршуми
су изишли испод десног уха и отворили огромне ране, тако велике да је
из њих исцурио мозак, ту, крај њих, на ледину. Ту је убијено још шест
сељака. Трагови крви, црни, масни на трави влажној од росе, мучни биљег
последњег даха шест тежачких живота. Али тих шест сељака склонио је
неко од оно мало преживјелих.
Пошли смо даље путем, с обје стране живице од љесковог жбуња и
папрати, и, наједном, на сред пута, не сећам се баш тачно броја, десет,
дванаест лешева. Чини ми се, свега два средовјечна човјека. Остало жене,
дјевојке, дјечаци, дјеца. На три - четири корака од ове гомиле крви и меса
— колијевка празна, без пелена, без дјетета, са сламом увоштаном од
дјечије мокраће. Ова слама у колијевци дјеловала је тако, да се чинило
као да је још топла од дјечијег тијела. Дијете је лежало у гомили љешева.
Али глава је била сва здробљена, без поклопца, без капи крви у шупљој
лобањи. Мозак — да ли тог дјетета? — управо мало густе бијеле каше
лежало је поред главе, с комадима меса. Чиме је убијено ово дијете.
Можда куршумом, можда кундаком, можда камом, а можда је клинцима
поткованој усташкој чизми била довољно мека глава дојенчета? Дијете је
лежало на лијевој страни, али лица окренута небу, ручица скупљених
уза се, грудни кош био је здробљен и испод прљаве кошуљице, врло мало
крваве, вирио је иадувен трбушчић. Ситно срдито дјечије лице без лоба-
њ е . . . Дијете је било женско и једног дана, можда једног оваквог лијепог
дана, и многих оваквих дана, богатих сунцем и зеленилом, с ведрим бо-
јама на небу, на земљи, њивама, ливадама и шумама, требало је да се
порадује свему томе, животу, срећи, љубави, младости, људима око себе...
Али ја о томе тада нијесам мислио, јер ништа нијесам мислио, само сам
гледао и осјећао да сам хладан, чудећи се како то, како то да не осјећам
ништа, како да ми не навру сузе и не потресе ме бол!
И остали љешеви су били унакажени. Лице једног десетогодишњака
било је рањаво по челу и јагодицама од убода. Неки дјечак, исто тако
празне лобање, као код оног дјетета, лежао је згрчен око жбуна крај
пута, прикупљених босих ногу и танких мршавих руку. Усљед хлаћења
тијела кожа се скупила и виреле су оштре бијеле кости сљепоочница. Да
дјечак није био тако унакажен, рекло би се да је заспао ту у хладу, крај
пута, мало сакривен, да га не би видјели домаћи и грдили што се успавао,
и не чува како ваља стоку да не похара сељачке њиве и ливаде...
Кренуо сам даље. На раскршћу, на помолу према граду, двадесет и пет
до тридесет љешева. Гомила људских, женских, дјечијих тијела, удова,
глава. Мрка женска витица, преплетена на врху црвеном пантљиком, изми-
јешала се с тужно објешеним брковима старијег сељака.
Пут је ту широк и простран, како и треба на помолу према граду, гдје
сељаци могу сјести пред вече, одморити се и град погледати. Али љешеви
су сви прибијени у крај пута, уз плот, као да их је олуја згомилала.
Бијаху ту двије мајке с дјецом, с дојенчадима. Ако се код раније групе
није могло разазнати ко су мајке оне дјеце, овдје се то видјело. Једна
мајка, млада, црномањаста, држала је у наручју своје дијете, и како је
ничице пала, скоро га је притисла својим тијелом, као да је хтјела да
га заштити. Дијете је уплело руке у мајчине груди. Друга мајка није
држала тако чврсто своје дијете. Она је лежала на лећима, а дијете, испу-
штено крај ње, скупљено у гомилу, зарозане кошуљице уз груди. Прва
мајка, црних вјећа, остављала је утисак старих, лажних романтичних слика
убијених или утопљених мајки с дјететом. Али ово није била стара,
лажна, романтична слика. То је била мајка убијена с дјететом, мајка која
се мртва укочила, држећи дојенче на грудима.
Повратио сам се и срео два сељака. Један педесетогодишњак без капе
показивао је крваву отеклину на десној вилици. Причао је:
»Склонили смо се од пуцњаве у кућу. Покупише нас. Све, и дјецу. Ка-
жу: »Јесу ли били партизани?« — Били су. »А што их нијесте побили?« —
Одакле у Србина пушка? — велим ја. Почеше ме тући. Видјех, биће не-
среће, те ја преко врзине. Пуцаше, али, ето, остах. А жена и двоје дјеце,
не знам.«
Други сељак у шубари, просијед, говорио је:
»И ми се склонили од пуцњаве у магазу. Двије фамилије. Он убаци
бомбу и прије него што пуче, ја низ њиву. Бацио је још једну, а послије
пушком. Два сина и снаха — не знам гдје су. Убише моју стару...«
Мала магаза, камених зидова. Креч и крв, крв високо на зиду, а тамо
у полутами — гомила искиданих тијела, изломљених удова; руке танке,
а ране тако велике, веће од ширине руке...
— Хајде овамо да видиш! зове ме сељак.
Улазим у кућу. Седамдесетогодишњи старац лута по кући измећу ис-
превртаних ствари и изломљеног посућа. Он се стално држи као да непгго
ради, тражи, да би убио вријеме, али он само лута по опустошеном дому.
У соби мртва два сина и стара — његова сељачка стара, мртва, згурена
крај празног сандука. Плавокоси и риђокоси млађи син лежи на сред
собе. Просута мозга, раскречених ногу, руку згрчених у вис. Велике, се-
љачке шаке, ноктију прљавих од земље, од њиве. Други старији син до
пола се увалио под кревет. Соба мала, а крви пуна. И траг од стопе у крви:
сигурно је старац, лутајући, оставио траг у крви својих синова.
У другој кући све испретурано. У довратнику ударци куршума. Код
огњишта лежи сељанка преклана грла. Бијел у пререзу вири гркљан, а
рана се развук\а. То је млада тридесетогодишња жена. Измазана крвљу
по бради и лицу — то су је, зар, окрвавиле руке док су је држале? Она
лежи мирно и лијепо у свом пустом дому, опружених руку и ногу. Њене
мале, опуне шаке вире из широких ланених, не баш чистих рукава. Биле
су масне, као послије муже крава.
И тако редом од куће до куће.
Жпвих нема да сахране мртве.
Два-три сељака и сељанке којима су можда побили све — јер сви ље-
шеви још нијесу пронаћени, има их по шумарцима и њивама — не плачу.
Стакласте очи. Тврде. Без икаквог израза.
Њивама и ливадама риче и скита стока, напуштена, остављена, без
господара. Поред пута ливадом двије сељанке гоне овце. Зовем их, а оне
стоје као да не чују. Присјећам се: на мени је црна капа и блуза, па
мисле да сам усташа. А зашто онда не бјеже, што не стану?
— Не бојте се, ја сам партизан!
Долазе. Једна је старија, мршава сељанка, а друга буцмаста, крута, тек
удата у друго село, и сада иа путу да обиће род, а рода нема. Тражи их.
Мука јој је самој, па ме моли да поћем с њом. Обилазимо разбојиште.
На ливади крај пута налазимо још два младића, крај једног лимена ду-
вањара и мали новчаник, мастан, откопчан. Сигурно празан... За једног
од њих она каже:
— Из моје куће, грдна рано . . . Мој амиџић . . .
Али не плаче. Ништа. Говори на исти начин, истим гласом, као што
говори и о другим стварима. А најзад, код гомила на раскрсници, пошто
смо обишли многе домове, мртве, пуне мртвих, окреће се и гледа укочених
очију, зеница сливених са дужицама, склапајући руке:
— Шта би ово, брате?
Нијесам осјећао ништа. Није ми било жао ни милих другова палих у
том селу. Чинило ми се да бих погинуо тако лако, без узбућења, не увија-
јући се метку, чак и кад бих му правац знао. Никаквог осјећања ни лич-
ности, ни личног живота. Ето, сељанке нису бјежале, нико није плакао.
Али, ипак, човјек би се исто тако хладно осветио.
Доиста, једно једино и у мозгу и у срцу, у цијелом бићу код мене,
а сигурно и код свих: не вриједи живјети на овом свијету док има људи
који раде таква нечовјештва.
Нема друге: или ми — или о н и . . .
Јула 1942 Бидо«е
•
С Бидом је и Крцун. Он се враћа у Другу бригаду — тамо је
штаб измењен. Тешка је ситуација с том јединицом. Најопасније
је задатке имала. Преко стотину људи избачено из строја. Било је
чак и неколико случајева дезертерства. Нестао је и Коста Коцмур.
в Милован Бнлас је овај текст у првом делу, у односу на оригинал, знатно употпунио.
Ову ноћ проведосмо у претрпаној нзбн. Било је једно 20 литара
млека, али га Стари посла рањеницима.
СРЕДА, 29 ЈУАИ
Тридесет шести дан. — Раном зором, по облачном времену, на-
стависмо пут за нашу комору. Под Цинцаром смо. Поп Владо цитира
Л>убу Ненадовића:
Корачам, корачам, кораке не бројим,
Одавно сам умро, смрти се не бојим!
Изгрева сунце. Ех, како му се обрадовах! У шуми испод »скро-

вишта« број 2 батаљона »Зиројевић« сместиле се све четири болнице.
Одлазим с поп Владом до наших верских референата. Они држе са-
станак. Издају проглас народу овог краја. Прота Караматијевић
хвали наше партизане како не псују и вели да на ово треба обра-
тити велику пажњу. Поп Владо рече на крају: »Јес', богаму, не ваља
што псују«. Сви прснусмо — у смех.
Чудни ови наши верски референти. Онај прота Караматијевић из
Нове Вароши овако вели:
— Море, ово је класна борба. Ми се боримо за ново друштво.
Други, опет поп - Црногорац греши с десна:
— Море, другови, треба овом народу објаснити да ови босански
четници нису исто што и србијански и црногорски четници . . .
Трећи поп — опет Црногорац чита неку своју посланицу и на-
равно цитира Његоша, само неуспело, тако кад поћосмо приће нам
хоџа и тихо рече:
— Немојте оно о Турцима. Неће добро деловати мећу мусли-
манима.
•
Увече говорисмо о мећународној ситуацији. Бидо даје свечану
изјаву:
— Да на дан 1 јануара 1943 године неће бити фашиста на сов-
јетском тлу!
Митра му спомиње чланак у загребачком »Изразу« од 1 априла
1941, да никад Хитлер неће напасти на СССР, да су то интриге импе-
ријалиста. Сви се смејемо, а највише Бидо.
Тридесет седми дан. — Цео дан данас грува. Усташе су продрле
и заузеле брдо Борову Главу на путу за Ливно. Наше снаге су
још увек неповезане. Део Треће бригаде с оне стране друма из
заседе је убио 11 усташа и запленио камион. Прилично нам тешкоће
направи ова усташка »муњевита« акција. Предвече кренусмо даље.
Остављамо болнице. Смештамо се на пола сата доле на ивици шуме.
Имамо шири видик. Само воде нигде. Нисам се умио већ више дана.
Тридесет осми дан. — Непријатељска офанзива у пуном јеку.
Сада Италијани покушавају да узму ову велику територију коју смо
ослободили. Грунули су с великим снагама из Сиња преко Пролога
за Ливно. У граду има 20 Немаца, инжењера. И због тога се фашисти
тако упиру да спасу Ливно. Италијани су пошли на Ливно с јаким
снагама. Нису се надали да ће их Ударни далматински батаљон ту
дочекати. Развила се жестока битка. Наши имали идеалне положаје
на серпентинама. Однели су велику победу, иако је долазило до
битке прса у прса. Двадесет два италијанска камиона уништена, око
150 мртвих. Тако издржасмо овај други налет фашиста. Послато је
хитно сто људи појачања Прологу, јер могу Италијани опет поку-
шати продор. Овој разбијеној италијанској колони послата је помоћ
од 16 тенкова, тако да нанш нису запленили све оружје, већ само
тешки бацач и 40 пушака.
Још једна добра вест. Друга бригада је напала на Злосела, нај-
јачу усташку базу у Купрешком Пољу. То село има 2.000 становника.
Ухваћен је и петоколонаш — учитељ, организатор усташа и четника.
То је био једини Србин који је живео у том селу.
После подне смо имали партиски састанак. Врло жив. Одједном
иде авион. У шуми нас је преко педесет! А он гаћа шуму. Једна
бомба, друга, трећа . . . п е т н а е с т а . . . Ми се ш ћ у ћ у р и л и . . . Иде право
преко нас. Тежак бомбардер, бивши путнички . . . Прескочи нас . . .
Оде даље . . . ! Сурова је ова наша борба . . .
СУБОТЛ, 1 АВГУСТ 1942

Тридесет девети дан. — Пре годину дана, у свом најбољем оделу,
као на свадбу, с елегантним кожним коферчетом, са својом леги-
тимацијом — поћох с Чукарице у купеу друге класе у коме су били
и немачки официри — у партизане. Пратила ме Олга. Срећно смо
стигли. Отада се више нисмо видели. А сада сам испод Цинцара,
на граници Босне и Далмације! Да ми је неко то рекао пре годину
дана, пе бих му веровао. Слушао сам радио Лондон — капетана
Сирил Фолса из »Тајмса«. Врло песимистички говори о Црвеној
армији. Гадови су ти енглески конзервативци. Победићемо ове го-
дине упркос свега. Разговарам са Махином. Он врло реално гледа
на ситуацију. Немци су заустављени код Вороњежа и на центру. Још
иду нешто према југу. Али, то је ударац у празно. Ту нису основне
руске комуникације. А на линији Смоленек — Бријанск стоје главне
руске снаге спремне за офанзиву. О томе је Махин написао одличан
чланак за »Преглед«. Бидо је дао уводник о другом фронту.
Целу ноћ је грмело из два правца. Наши су опет навалили на
Злосела и Купрес. Били су продрли у сам град, али нису имали
муниције, па су се морали повући. Ипак, ова нам је акција донела
успеха на другој страни. Усташе ће се морати повући из Дувна и
Шујице. Исто тако, Прва крајишка бригада (1.000 људи, 65 пушко-
митраљеза, 14 бацача) заузела је Кључ. То је крупан успех. Ту вест
су донели Коста Нађ, командант Крајине, и Стари Крајишки. Офан-
зива на Козару је завршена. Павелић је издао посебна издања ли-
стова да јави пад Козаре. Али наши одреди су опет на својој пла-
нини, иако су их нападале толике снаге — Немци, Маћари и три
усташка »горска здруга«, извежбгна у Немачкој. Фашисти су мислили
да ће им ова »шетња« кроз Крајину послужити као маневар на
путу за Источни фронт. Скупо су је платили: 5.000 избачених из
строја. Ми смо имали 400 мртвих бораца. Херојски се Козара бо-
рила. То је једна од највећих епопеја у нашем рату. Заиста је ту
био читав народ уједињен. Фашисти су претражили сваки грм. Наши
су се пели на букве и везивали. Неки су се сакривали у рупе, па
горе набацивали гране и лишће. Кад су Немци и усташе прошли,
наши су их онда с лећа напали. Пропала нам је болница — 400
другова. Болничарке, које су се добровољно јавиле да остану к р а ј
рањеника, одведене су у јавне куће у Приједор!
Стигао је и оперативни официр из Главног штаба за Хрватску,
млад, до јуче обичан сељак, који ни војску није служио. Завршио је
нашу официрску школу у Лапцу. Већ је шеста класа одатле изишла
— преко 350 другова. Хрвати се добро боре. Повратили су Војнић
и опет су пред Карловцем.
Словенци су се данас јавили. Фашисти отпочели велику офанзиву.
Све пале пред собом. Хоће глаћу да нас униште. Имали су знатне
губитке. Ми скоро ништа. Највећи део слободне територије наше
снаге су задржале. Нећемо дати фашистима нигде да концентришу
снаге. Пламен ослободилачког рата мора да и даље букти по читавој
Југославији.
Опет нас је авион посетио. Модеран двомоторац. Спустио једно
десетак бомби у шуму где су болнице. Два мртва и четири рањена
друга! Зоран и ја отишли смо у штаб »Зиројевића«, »скровиште«
број 2, да спремимо »Преглед«. Претрпано. Леже тешки рањеници.
Читаву ноћ јаучу. И онај из Прве бригаде, коме је трбух поврећен,
и она другарица којој су очи растргане. Куцам, куцам читаву ноћ.
Другови Далматинци спавају и по п о д у . . . »Дежурни, воде!« — стење
друг коме је данас фашистичка бомба стомак пробила. Куцам; куцам.
Зора је ту. Милентије такоће лежи у мраку. Сада му је боље. Пита
ме шта има ново на фронтовима. Рањенике о д н о с е . . . Онај с раном
на трбуху и з д а х н у . . . »Преглед« је био готов после рада од 16 сати.
Радили смо га на столу, на трави, у ш у м и . . . Написмо се млека од
злоселских оваца и стигосмо опет у нашу шуму.
НЕДЕЉА, 2 АВГУСТ
Четрдесети дан. — Седели су к р а ј ватре Стари, Милутин, Бидо и
Стари Крајишки. Пламен се високо диже. Лепо је вече у шуми. При-
лично и расположење. Францетићева бојна се повукла. То је после-
дица удара Друге бригаде код Купреса. Наши су ушли у Дувно.
Изванредну акцију извео је Београдски батаљон. Запленио је 10.000
метака, 260.000 куна, убијено је око 20 усташа.
ПОНЕДЕЉАК, 3 АВГУСТ
Четрдесет први дан. — Ми скупљамо снаге. Спремамо се за кон-
тра - офанзиву. Морамо по сваку цену заузети Ливно, а после Купрес.
Арсо извештава да ће напад на Ливно бити извршен измећу 4 и 5
августа. Стари ми је дозволио да поћем тамо.
Вечерас радио Београд јавља: у Србији ври. Народ не да жито;
Сврљишке Планине опкољене, пуне партизана. Господине Недићу,
нисте уништили »црвену аждају«. Морамо овај Београд редовно слу-
шати. С Источног фронта добре вести. Немци заустављени и код
Ростова. Наши сада наваљују. »Слободна Југославија« после деман-
тује о Дражиним »успесима«. Сада јавља да ће други фронт бити
отворен у најскорије време.
УТОРАК, 4 АВГУСТ
Четрдесет други дан. — Журим се да свршим вести и кренем за
Швабино Поље с оне стране Цинцара, где се налази Арсо. Пошао сам
око један сат. Води ме курир Санџаклија прво кроз шуму, па онда
уз Цинцар (2.009 метара). Кад избисмо на гребен, пуче ми пред очима
висораван изнад Ливна, све голо, а доле град и Ливањско Поље.
Изнад града шума Башајковац, као мало длака на репу. Швабино
поље — разрушена сточна станица. Санџаклије се по обичају раз-
башкариле. Баш их брига авион. К р а ј ограде спавају Арсо, Волоћа,
Јакић. Прилична нервоза. Јакић ми објашњава да му је из Бјелопољ-
ског батаљона отишло кући 60 људи заједно с командантом. Туга
за кућом. То је онерасположило читаву бригаду. Код Малована по-
гинуо командир чете, омладинац, 19 година. Арсо је страховито
нервозан и још више уноси клонулост мећу Санџаклије. Врећа их,
скаче с једног предмета на други. Те хоће, те неће да нападне.
Долази командант гламочких снага, бркоња Бојић. Вели да ње-
гове снаге не могу да нападну ноћас. Развучене су читавих 15 кило-
метара, а осим тога нису богзна шта. Један батаљон је скоро фор-
миран. Има у њему и четника. Располаже с две ударне чете, али оне
су на најдаљем сектору. До Ливна не могу никако стићи у току
ове ноћи.
На крају се Арсо ипак одлучује за напад ове ноћи, а Гламочани
нека чисте околна села колико могу.
Утом стиже писмо од Прве бригаде. Доносим га у целини:
»Другу Арси,
1) Примили смо Ваше писмо од 14.00.
2) Апсолутно смо против одлагања — сви ми из штаба.
3) Не разумем да си сада могао да пољуљаш, замутиш целу ствар. Бар
да си одлучио рекао »не«, а не да целу ствар остављаш у зависности од
тога када ће и да ли ће стићи курир, као и од тога да ли је неко село
заузето или не. То је најгоре што се могло десити: да ствар остане у ваз-
духу. То је требало предвидети. Очевидно је да ти мој одговор не може
стићи на време, а твој никако.
Ми смо сви одлучно за напад.
4) Прилажемо један извештај — који није нарочито узбудљив.
4. VIII. 14.10
За штаб I Бригаде,
Коча, Фића, Станко.
5) Убећени смо да ће Стари бити врло љут.
6) Сматрамо да је потпуно довољно 7 батаљона, поготову када је прилаз
ка Башајковцу неприступачан.
К.«
Шпанац Лекић је додао:
»Само одлучно и без зебње. Ошинућемо их, круцификс, да ће се чудити.«
Према плану напад би требало овако извести:

Са североисточне стране, где се висораван испод Цинцара оштро
ломи у Ливањско Поље, напада Трећа бригада. Пети батаљон би имао
да очисти Башајковац и заузме Вејс Кулу и Јефрем Кулу, а затим
по могућности да се спусти у град. Четврти батаљон би ликвидирао
Форић Зостиње, а једном четом би држао заседу на друму. Први
батаљон би напао бараке, четири касарне и продро у град.
С осталих страна напада Прва бригада с четири батаљона. Први
батаљон — Ловћенски — спушта се са гребена код Кланац Куле,
једном четом осваја Хатлагића Табију, другом држи гребен, а трећом
иде у град. Друмом од Дувна иде Трећи крагујевачки батаљон. Он
пред собом има два јака објекта: манастир Горицу с два висока
торња с десне стране друма, и фабрику цемента с леве стране друма.
Други црногорски батаљон удара чистином од манастира па до сточне
станице. Испред себе има масу бункера. Четврти, Краљевачки ба-
таљон, јуриша на сточну станицу и хвата везу с Трећом бригадом
и Првим батаљоном код касарни.
Полазак је у 8 увече, тако да напад треба да почне на сам град
у 10 ноћу.
О снази непријатеља имамо доста података: има их близу хиљаду!
Другови Ливњани су ту. Нестрпљиви. Ослобаћају роћени град.
Долази и један мали дечак, Душан Пажин, и вели:
— Ја сам пре два сата изишао из града! Ништа се не надају.
Чуо сам како је Туцо полицај, рекао: »Не ваља, не ваља, Срби и
Црногорци се боре прса у прса, а ми нисмо за борбу из близа!
Беже усташе! Боје се! Трговац Богић је авионом побегао. С њим
је отишао и жупник.«
Мрак се већ спустио. Пети санџачки пева. С њим сам био и на
Брадини. Полако се спремамо за полазак. Батаљони одлазе. Ноћ је
мрачна. Идемо преко вртача. После више од два часа доћосмо на
прву коту изнад Башајковца. Чекамо, лежемо. 22.30 — ништа. Одјед-
ном две бомбе, па пуцњи! Почело. Идемо још напред. Зује м е ц и . . .
Само се из града нешто не чује добро борба. Почиње непријатељски
бацач. Брза паљба — код једанаестог хитца престадох да бројим.
Меци прелећу. Извештаја још нема. Изиће месец и обасја Цинцар
м пашњаке иза нас. А доле иза косе — бије се битка.
СРЕДА, 5 АВГУСТ
Четрдесет трећи дан. —Већ се разданило. Никакав извештај нам
нИје стигао. Скоро је шест. Пре тога пронесоше једног рањеног
Санџаклију. Арсо и Волоћа су отишли на лево крило. И Јакић је
сишао. Мирко Нуковић и ја идемо ка Вејс Кули. Долазимо до извора.
Ту срећемо једну санџачку патролу. Заклоњена је иза зида. Меци
фрцају.
— Башајковац је заузет, — вели један друг.
Спуштамо се кроз шуму. У њој се још пуца. То наши чисте терен.
Италијани су осакатили ову лепу борову шуму. На једно 200 ме-
тара испред Вејс Куле све је посечено. Испред утврћења немачки
систем жица, једно десет метара дубок. Једва прећосмо на једном
крају. Пети батаљон је ово утврћење освојио пре извесног времена.
Заробио је 12 домобрана с пушкомитраљезом. Батаљон није имао
добре водиће. Вејс Кула је углавном лако заузета. Домобрани пу-
цали, чак су и бомбе бацали, али кад су наши грунули — предали
су се. Разговарам са заробљеним домобранима. Гладни су, али ве-
сели, јер знају да ћемо их пустити.
Наши стоје поред зида и пуцају у град низ литицу. Стена се диже
скоро вертикално. Санџаклије веле да су наши у граду. Пао је и
манастир Горица. Остало је свега још неколико гнезда отпора. На
једној згради поред реке, опкољеној великим парком, вије се хитле-
ровска застава. Ту су се затворили Немци. То је вила доктора
Митровића. Доле, поред централе, видим усташе како улазе у кућу
и излазе из ње у цивилном оделу. Санџаклије их гаћају. Усташе од-
говарају с више страна. Ови наши момци уопште неће да се чувају.
Опомињем их да узму заклон. Ено, к р а ј мене паде млади Филиповић.
Био се испрсио на врх бедема. Пробио му метак обе бутине. Наилази
авион, модеран. Кружи, кружи, јер још не зна шта је с градом.
Седамо у жбун. Ту наилазим на један примерак новина од 1 авгу-
ста. Гледам Вејс Кулу и сетих се одједном песме о Старини Новаку.
Он је мучен у једној од ових кула.
Пребацујем се на лево крило код Ловћенаца. Једна њихова чета
још држи гребен. Жестоко их је тукао непријатељски бацач. Скоро
на сваких десет метара рупа. Једна мина се забила у камен измећу
команданта и политкома и није експлодирала. Доле стоји Табија,
најјаче утврћење. Поред силног извора — прва жива вода после Пи-
дриша — доћох до Табије. Право је чудо како су наши освојили ову
-тврћаву. Испод ње се налази бункер из кога је тукао бацач. Наши
разгледају заробљени чешки бацач од 80 мм и неколико сандука
муниције. Ту је заробљено око 40 домобрана и два официра. Наши
учвршћују постоље за бацач и спремају се да туку објекте у граду.
18 Дневник I
Само још не знају шта да бнју: да ли Немце у вили Митровића,
касарне, школу и жупски дом, жандармерију, сточну станицу или
џамију. Борба се у граду још води. Крај Митровићеве куће нека
експлозија, као да се динамитом нешто диже у ваздух. Из града
кључа. Зује меци. Изнад саме главе курира Драгана прозуја метак.
Доле Краљевчани врше јуриш на сточну станицу. Тамо се утиша.
Значи наша је! Артилерци су нестрпљиви. Још никако не стиже из-
вештај у којим су објектима усташе. Ту је и Арсо. Полазимо у град
где је штаб Прве бригаде. Искаче Арсо први, за њим Драган, па ја.
Сјурисмо се низ јаругу преко неких зидова, па на друм. Крај жи-
вице лежи један партизан покривен чаршавом — мртав. Мало даље
један сељак, усташки милиционар, забио главу у поток као да пије
воду измешану с крвљу. У једном дворишту, у хладу, иза зида, седе
Коча, Фића и Станко. Блистају. Претстављају ми једног бубуљича-
вог, буљавог човека у цивилном оделу:
— Ово је бојник Крижанец, командант одбране Ливна.
Испих чашу малине и руковах се с мајором. После ми Коча тихо
рече да је мајор мећу првима заробљен, у поноћ. И одмах се пре-
свукао. Већ је 11 сати. Станко ми говори како се битка развијала:
Други батаљон је направио херојски подвиг. По брисаном про-
стору, тучен с манастира, из сточне станице, из бункера, провукао
се без губитака и ушао у сам град у 12.05. Зашао је за лећа усташама
у бункеру.
— Стој! Не пуцај, овде су усташе! — вичу усташе.
— И овде су усташе! — одговарају наши и одмах затим отварају
брзу паљбу.
Ту на друму су заробили мајора Крижанеца и команданта поли-
ције у Гламочу, који су обилазили положаје. Када је Други батаљон
ушао у град, лепо се распоредио по свим стратегиским местима уз по-
моћ мајора Крижанеца, који им је казао где се шта налази. Црно-
горци су решили да ту остану и преко дана. Други батаљон вели
да их је много обрадовало кад су одозго с Табије чули громки глас
Пера Бетковића, команданта Ловћенаца: »Напријед соколови!«
Ловћенци су имали доста муке с Табијом, али су се пробили поред
ње — једна чета — и тако ушли у град. После је пала и сама Табија.
Крагујевчани су све до јутра стајали пред манастиром и фабриком
цемента. На торњу је био митраљез и сипао. Манастир је бранило
нешто домобрана и милиционара. Утврдили су звоник и поставили
џакове с песком по прозорима. Овде се јуначки показао Воја Нике-
тић, интендант Трећег батаљона. Он је пушком посред чела погодио
официра крај митраљеза. Настала је забуна, наши су извршили ју-
риш и освојили ове две важне тачке. Краљевчани су такоће јуначки
обавили свој посао. Ишли су брисаним простором и изгледало је —
да нико жив неће остати. Врло вешто су заузели станицу. Први
санџачки батаљон водио је жестоку борбу око касарни и утвр-
ђених кућа. Ту је погинуо командант Моша — Момир Пуцаревић,
потпоручник југословенске војске. Ноћас пред полазак на положај
шалили смо се последњи пут.
Док Станко разлаже ситуацију, дум - думи се распрскавају о кров
куће. Бацачи шарају по граду. У даљини, на Динари, код Пролога,
тешка италијанска артилерија, авиони, б а ц а ч и . . . Грми. Одједном
јака експлозија на другом крају.
— То наши дижу мост према Дувну! — вели Коча.
— Да нас тенкови не изненаде! — додајем ја.
Из виле Митровића Немци безобзирно бију. Ни касарне се не
дају. Наши их зову на предају, а они веле:
— Пошаљите нам сатника, па ћемо се предати!
Бомбе трескају. То наши покушавају да заузму хитлеровско гне-
здо. Долази још један друг рањен. Доносе и неки крвави револвер.
Из њега је један наш убијен с три метка из неке куће. Убица —
неки потпоручник, брзо је после погинуо, па му је крв попрскала
револвер.
Авион зуји. У њему је онај трговац - пилот који нам је толико зла
нанео. Треба да се спусти. У заседи на аеродрому чека га читав
батаљон. Мајор Крижанец нам је рекао какве знаке да поставимо.
Авион кружи, ниско се спушта, њуши. Ми смо без даха! Опет ћемо
имати своју авијацију јер су пропала она два крајишка која смо
запленили у Приједору, маја месеца. Један оборен над Бањом Луком,
други »Штука« открила. Али, трговац приметио нешто сумњиво па
умакао. По свој прилици опазио је да нема шатора код Вејс Куле
и Табије.
Разговарам с мајором. Даје ми тачан распоред својих трупа. У
граду биле три сатније домобрана, сатнија усташа и једно 200 мили-
ционара — све у свему преко 700 људи. Мајор вели да су у Ливно,
приликом последње Францетићеве офанзиве, стигла два тенка, а и
сам Францетић с изванредним опуномоћеником Павелића, пуковни-
ком Шимићем. Нису се дуго задржали. Одјурили су до Пролога и
вратили се натраг. С њима је био и један дечак од 13 година —
џелат. Он је страховито измрцварио два наша друга који су тих
дана заробљени. Коча ми даје писмо које је Крижанец упутио 29
јула пуковнику Шимићу. Ево неколико занимљивих одломака из
њега:
» . . . један зракоплов је бомбардирао Борову Главу (1290) као и наше
дјелове у подилажењу. Жртава није било...« . . . »Пучанство Ливна већим
дјелом партизански настројено и много је интелигенције Ливљана код
партизана, гдје као домаћини добро служе за воће и шпијунажу, док они
који су остали у граду једва чекају долазак партизана.«
Скоро ће два сата. Ситуација без промене. Немци, усташе у ка-
сарнама а и појединачно, још дају отпор. Мисли се да Немци имају
око 30 људи. Идемо на ручак у самостан — километар и по по
д р у м у . . . Сећам се мора — Далмације. Куће камене, ниски кровови,
белина, сунце. Заиста смо близу м о р а . . . Само зује меци. Нико се
не осврће. Код порушеног моста — два партизана запели па вуку
свињу за уши, а она ни макац — скоро јој је сто кила.
— Сагните се другови. Шишају овим друмом! — вели Коча пар-
тизанима.
Самостан Горица је дивна готска грађевина. Коча ме зове да раз-
гледам зграду. Отварамо прву собу. У њој лежи људина у крви.
Жуто лице. Глава увијена завојем. То је онај официр са торња.
Мртав. Идемо на горњи сират. Ходник као у касарни. По собама
маса празних чаура. Код једног прозора избројао сам преко стотину.
Продрта врећа с цементом. У другом крају фратри. Један бео као
Балугџић седи на столици и не миче се, као да га се ово ништа
не тиче. Коча започиње разговор с једним сеоским попом, који је
случајно дошао у град — на толико малом фијакеру да је чудо
како је широка фратарска задњица могла да проће кроз врата — и
остао на дан борбе.
Овог фрањевца Коча (доминикански ћак) кува. Није ни чудо.
Фрањевци су најсиромашнији ред, а доминиканци аристократија.
— Реците ви мени зашто ви скрнавите цркву. Зашто радите против
онога што треба да вам је свето! Митраљез па на торањ!
И Коча све то лепо и учтиво. А поп шири руке и не зна шта
да одговори.
Бацачи ударају све чешће. Долази Шпанац и к а ж е да је врло
тешко заузети утврћену кућу. Чим главу помолиш, Немци пуцају.
Рањено је још неколико другова. Немци су почели да бацају запа-
љиве бомбе у сиромашни део града. Запаљено је више кућа. Немци
су пресекли и водовод па се ватра не може гасити. Разговарамо како
да уништимо Немце. Предлажем да се наће шмрк и зграда полије
бензином, па да се после запали. Командант Ловћенског, Пера Пет-
ковић — по узору војника из Толстојевих »Козака« — предлаже
да се узме стог сена и гура испред војника. Одлазе патроле да
наћу шмрк.
Три сата. Долази курир. Касарне се предале. Досад се број за-
робљеника попео на три стотине. Пера Попивода, бивши интендант,
јуначки се показао. Улетео сам у касарну и позвао домобране да се
предају. Ови Ловћенци су див - јунаци.
Већ се мрак спушта. Седамо за ручак. Коча на гвардијаново место.
Гори кандило. Не гасимо га. Испијамо и по чапгу прошека. Лепо
су живели фратри. Масна им је свињетина. Само гвардијана нигде
нема. Сакрио се. Он је главни кривац. Он је тражио да се манастир
утврћује.
Хируршка екипа стигла и хитно се спрема за рад. Операције. Ра-
њеници — и наши и домобрански — леже по ћелијама фратара.
То су лепо намештене собе. У дворишту ври. Ту је преко триста
заробљеника. Мрак је сасвим пао. Немци бију и даље упорно. Наши
се спремају за коначни јуриш. Данас је погинуло пет другова. Наше
бригаде ће сваку стопу Југославије залити својом крвљу.
ЧЕТВРТАК, 6 АВГУСТ
Четрдесет четврти дан. — Ноћ смо провели у жупниковом двору.
Овај петоколонаш је уочи нашег напада сео у авион и побегао. Наћен
је у његовој канцеларији списак партизана и наших симпатизера.
Поред једног имена стоји: »Има мајку и две сестре. Мотрити их.«
Имовина жуиникова је конфискована. Узео сам му две мантије и од
њих дао да ми се направе пантадоне и капут. Оне фочанске сасвим
прогледале. У овој лепој грађевини врло је живо. Стигли су и
другови из Петог крајишког одреда. Њихова два батаљона хитно
се повлаче на север, јер се четници концентришу око Грахова па
могу да навале на Гламоч. Лежемо у 3 изјутра. И нођас су наши
нападали. Бомбаши су извршили јуриш, долазили врло близу виле,
бацили су две бомбе унутра. Осам бомби се одбило. Погинуло је још
неколико другова. Просто не зна човек шта да ради. Јављају нам
да стиже топ из Гламоча. То нам је велика нада.
Нашао сам се са Волођом и Јакићем. Добили су потврду вести о
смрти Момира Пуцаревића. Плачу. Још се један непријатан догаћај
десио јуче пре подне. Први санџачки прешао Бистрицу и сукобио
се с Краљевчанима. Нису у први мах познали једни друге. Изгледа
да је ту погинуло неколико другова. Краљевчани су чак јуриш извр-
шили и заробили двојицу из Првог санџачког.
Долазак једног шофера из виле Митровића унео нам је нову гла-
вобољу. Њега су Немци послали до хотела Чавре Ивића да узме
млека за рањенике, а он им се није више вратио. Ево шта нам је
испричао:
— У згради се налази 120 усташа и десетак Немаца. Главни ко-
мандант је директор рудника, мајор Јорго, а од усташа натпоручник
Водопија. Хране имају доста: 300 килограма пасуља, конзерви. Воду
ваде из реке и потока. Неће се предати! Ако буду морали да изгину,
запалиће 3.500 килограма динамита. Све је спремно!... — задихано
говори младић.
— Три хиљаде пет стотина килограма динамита! — чешка се
Шпанац по глави. — Таман пола вароши да одлети увис!
— Бацач им ништа не може, јер су ставили џакове с песком на
кров. Ноћас су две бомбе убачене. Двојицу су убиле, а десет ра-
н и л е . . . Они се надају помоћи. Верују у Францетића. Јуче су узели
четири пак-папира и написали црним ималином: »помоћ« — тако да
пилот може да прочита. Јорго је љут на домобране и усташе. Вели:
»Срамота, за два сата паде Ливно«. Везу одржавају помоћу жена.
Јуче је долазила сељанка Кавурка до свог мужа. Добијали су и храну
из хотела »Биђи«. Мене су послали по млеко за р а њ е н и к е . . . Горе
у врху баште налази се 50 бачви бензина и гаса. Највише ее боје
да то не дигнете у ваздух, јер би се од тога кућа запалила...
Утом стиже Марко с интендантима. Брзо се пише писмо на не-
мачком мајору Јоргу да се преда, а Коча издаје нарећење да се
улице добро поседну, да се направе барикаде, јер у случају проби-
јања непријатеља може свашта бити.
Пред подне топ стиже из Гламоча. Само је питање да ли да туче
вилу? Шта ће бити ако Немци запале динамит? Читав град одлетео
би у ваздух. Питамо стручњаке. Вељко вели да би свега десетак
околних кућа одлетело, а на осталим би се поразбијали прозори.
Цео дан зује меци. После ручка отпочеше бацачи. То Немци бију.
Поћох у варош да прегледам штампарију. Поново ће »Борба« изла-
зити. Идем да шијем паиталоне од мантије одбеглог жупника. Напољу
носе рањеног друга у ћебету. Други тешко корача. Парче га ударило
у слепоочницу. Бацач је пао усред наше групе код школе — једа-
наест их ранио.
Један кројач сав пребледео. Не може да ради. Све му руке дрхте:
— Крв! Ранили човека! Страшно! . . .
А два партизана из Другог црногорског, који су досад по сто
битки водили, чуде се овом човеку, који је мање - више наставио онај
мирнодопски живот од пре 6 априла:
— Ранили, па р а н и л и . . . Зато је човек да гине. Боље од зрна него
у кревету од претовареног трбуха.
Стигао је и Бидо. Утом доведоше гвардијана с тавана. Тамо се
крио. Занимљиво је суочење гвардијана и једног официра који је
заробљен у манастиру. Официр утерује у лаж гвардијана и вели
да је он тражио да се манастир утврћује. Гвардијан ћути. Друг
Марко каже гвардијану нека иде у своју ћелију.
Бидо после прави вицеве с оним сеоским попом:
— Реците ми, велечасни, како сте се тако угојили. Шта сте јели
јер бих и ја хтео да се угојим?
А поп се збунио:
— Обична јела.
•
Заробљено је доста усташа. Мећу њима је неки учитељ Кајић,
официр, командант Гламоча. Два га човека терете да је вршио по-
коље по Херцеговини. А он вели да уопште тамо није био.
У тој групи је и неки месар, Мурго Хасан, плав, отупео момак.
— Колико си Срба бацио у јаму?
— Свега два!
— А што?
— Силом! Натерали ме други!
Вечерас је отпочео да ради Војни суд од три члана. Саслушава
похватане усташе. Пресуде се одмах извршавају. Сутра ће бити изре-
чена пресуда Кајићу и Хасану Мурги.
Креће прва група. Идем и ја за њима. Излазе ми пред очи наши
другови. Шта се ради у Београду: љотићевци упрежу наше другове
у фијакер и под бичем терају, у Бањичком логору у Београду 180
људи у соби умиру од г л а д и . . . Тамо је била О л г а . . . Ветар руши
по самостанском в о ћ њ а к у . . . Али, каква разлика. Код нас је извр-
шење смртне казне само техничко питање... Ови зликовци —
усташе поклали су на хиљаде људи, мучили их на зверски начин, а
овде код нас ниједан није д и р н у т . . . Ми смо људи, али непријатеља
мрзимо, мрзимо и истребљујемо.
Шест људи иде по мраку; за њима Ловћенци са пушкама на го-
товс. Газимо по рупама, мрак је па ми се чини као да смо у барци
и као да нас таласи ударају.
Доле у јарузи севају пушке и при светлости гомила се руши.
Јауци. Ловћенци нису вични стрељању. Они у борбама уништавају
непријатеља. Опет сваком метак у главу. Опет јауци. После трећег
плотуна заћуташе. Враћам се с Вељком. Д у м - д у м меци лете. Немачки
бацач с е ј о ш п о к о ј и пут п р о л о м и . . . П о н о ћ ј е прошла . . . Иза брега,
у јарузи, пуцањ револвера. Сигурно се опет чуо ј а у к . Вељко мисли
о с в о ј о ј другарици к о ј у је Д р а ж а стрељао на Равној Г о р и . . . Ја
мислим о Витасу, Бури, мислим о О л г и . . . Мртви уморни л е ж е м о
на п р а ш њ а в и под гвардијанове канцеларије. У ј у т р о у 3.30 напад на
тврћаву топом . . . П р о б и ј е н ј е зид, нанишањено, само с е чека з о р а . . .
Т а к о нас сан савлада.
ПЕТАК, 7 АВГУСТ
Четрдесет пети дан. — Топ нас н и ј е пробудио, а ни експлозија
3.500 килограма динамита. Тек око седам сати сазнајемо ш т а је.
Испаљено пет метака; свега је један пробио унутра, али Немци
осули ж е с т о к у паљбу тако да су нам бацачем ранили три топџије.
Ш т а сада да радимо? Не остаје н и ш т а друго, него да копамо тунел.
Пионири веле Да је за то потребно н а ј м а њ е два дана.
Око осам д о ј у р и М и ј а л к о Тодоровић:
— Немци! — и зграби машингевер, али се смеје.
После десетак минута уведоше пет усташа, све младићи. Ни
једном више од 20 година. Један крвав по челу. Ударио га н а ш стра-
ж а р к а д је п о к у ш а о да одрепш р у к е и бежи. Други је пре њега
умакао читавих 200 метара, али је Бидо био ту, узео пушку од
једног партизана, мирно је наслонио на ограду и од првог метка
у с т а ш а је л е ж а о у папрати. Био је мртав.
Питам оних пет усташа:
— Је ли вам топ штете направио?
— Убио је у ј е д н о ј соби 20 људи!
За то време тврћава се била предала. На н а ш е изненаћење у
њ о ј н и ј е било ни 30, ни 120 већ 200 усташа и Немаца. Око 9 и з ј у т р а
о н и су послали преговарача и истакли белу заставу. Ми смо остали
при ј у ч е р а ш њ и м условима. После је почела да излази група по група.
М а ј о р Антон Јорго, дебели Бечлија, иначе бивнш власник хотела у
Подгори, у Далмацији, стари је аустриски официр и члан Социјал-
демократске странке до 1933, а затим кандидат Хитлерове партије.
Има нечег ритерског у с е б и . . . Позвао је Кочу унутра на часну реч.
Коча је ушао и питао га да не дигне динамит у ваздух.
— Заједно бисмо одлетели у ваздух . . . Уосталом дао сам реч . . .
Коча је уз светлост електричне лампе обишао ту тврћаву. Заиста
језиво изгледа. Динамита н и ј е било 3.500 килограма, већ 6.000! Све је
било спремно да се дигне у ваздух. Бивши м а ј о р »К. ипс! К.« овако
говори:
— Ја се никад не бих предао да н и ј е било ових кукавица усташа,
к о ј и су ме за р у к а в вукли. Молим да ми се дозволи да мог друга
сахраним с в о ј н и м свечаностима. (Од граната је погинуло 20 лица,
мећу њима и један Н е м а ц ) . . . Топ нам је много штете н а н е о . . .
Сатисфакција ми је ш т о сам се предао храбрим б о р ц и м а . . .
Сви заробљеници су кренули к р о з в а р о ш с р у к а м а увис. Прво
су ишли домобрани, а за њима усташе и цивили. На крају Немци.
Усташку колону је водио натпоручник Водопија, висок човек. Био
је, на жалост, радник, па су га франковци у Белгији затровали. Још
од 1933 је заклети усташа. Шпанац вели да је у Белгији нападао
на продавце наших новина. После 6 априла почео је да чини чуда.
Прича се да је убио преко 500 Срба. Иначе је био »на школама« у
Италији.
— А ти си Водопија?
— Нисам ја тај. Има нас четири. Ја сам Јаков Јозин, нисам ја
Анте!
За њим иде једна девојка, црна, висока. То је логорница у Ливну,
иначе живела у Сремској Митровици. Питам је за Жоцу Месаровића:
— Њега нема, а стари му је жив.
Онај дебели Немац неће да држи руке увис. Седа на земљу поред
великог кожног кофера и беле пудлице. Краљевчанин виче на њега,
али га не дира. Нека мршава Швабица, изгледа да је жена мајора
Јорга, села је поред њега и вришти:
— Ханс! Ханс!
Пун ходник усташа с рукама увис, и партизана с пушкама на
готовс. Један фратар, онај мали доктор филозофије — историја и
географија — белих бркова, иде мирно кроз гомилу — прекрштених
руку!
Пошао сам с Бидом у Ливно, до куће Митровића. И ми се гу-
рамо кроз ходник. Настаје гужва. Сељак Радета, темељит човек
четрдесетих година, из села Губера, чуо да су усташе похватане, па
дошао да препозна своје крвнике. Мећу првима је препознао Смају
Чакара, који је 450 Срба везао приликом бацања у јаму и који је
и њега везивао, али се Радета извукао.
— Дајте мени да га свежем. Он је мене везивао!
Стражар му је дозволио, али му је рекао да не сме тући устангу.
Радета добро притегао усташу, па га онда звизнуо свом снагом. Тако
се гужва направила.
Бидо, Митра и ја одлазимо до куће Митровића. Ловћенци стоје
напољу. Никог не пуштају. Околни зидови и прозори изрешетани
мецима. Једна кућа крај тврћаве сасвим порушена од нашега ба-
цача. И кров виле је начет. Налево у дворишту бункер, добро утвр-
ћен, у средини онај фамозни бацач, управљен скоро вертикално,
јер је последњи пут тукао наш топ на 70 метара растојања.
На белим вратима техничким словима исписано:
Напза — Ге1сћ1те(:а11 А. С.
ВегНп, 2а§гећ, АШеп
Виго 1лтао
Е, нећете више искоришћавати, господо Немци, наше руднике!

Партизани су вам овде смрсили конце.
Сва је кућа ускомешана маса луксузног намештаја, финих писа-
ћих машина, картона, чаура, балских хаљина, тешких кофера, завоја
и крви. Идемо уз стеиеиице. На горњем спрату, десно, ударила гра-
ната и побида око 20 људн, међу којима је било највише рањеника.
Ево, овај крај мојих ногу без главе је, овоме тамо избила је кост
кроз бутину. По зидовима рупе од парчади гранате и крв. А ово
је некада била спаваћа соба доктора Митровића, кога су усташе
бациле у јаму. За њим је отишла читава породица. Еерку од 13 го-
дина прво је силовало 10 усташа, а сада их овде лежи 20, без гла-
в а . . . Страшни суд је д о ш а о . . . Нико неће умаћи народној руци.
Она је брза и достижна. У овој кући је страховит смрад. Пошао
сам напоље да одахнем. Један ми Ловћенац даде најфинији сапун
»Елиду«. Добро су живели ти немачки п с и . . .
Народ је раздраган. Људи (муслимани 95 %) седе пред кафани-
цама и кавенишу. Наилазе домаћи партизани, испеглани, умивени,
избријани, у новим кошуљама, с пушком о рамену и некако гордо,
раздрагано рукују се са својим земљацима. Ено га и наш водић од
оне ноћи — у дугачким панталонама. Када ћемо тако ми стићи у
Београд? Ех, што бих волео да проћем кроз Поенкареову, да завирим
код »Гинића«, »Мусе«, »Две мегданџије« и с револвером појурим оне
бандите: Лолу Димитријевића, Јована Обичног, Јоцу Тановића, Мило-
вана Поповића и х!? Свратио сам предвече у суд. У суду су Марко,
Коча и један домаћи партизан из штаба батаљона Зиројевића. Кога
пошаљу десно — смрт, ко иде лево — истрага се наставља. Водопија,
Смајо Чакар и остале усташе осућени су на смрт. Читаво Ливањско
Поље дошло да сведочи. Докази — десетак јама у које су бацани
Срби. Саслушава се логорница у Ливну. Вели да је имала успеха
само код деце до шесте године. »Код старије дјеце нисам успјевала,
затровали их родитељи партизанским духом«. Пронаћена је преписка
ове усташице. Истовремено је живела с четири човека и крила то
од све четворице. И она је осућена на смрт.
Доведен је у штаб бригаде неки руски емигрант који је живео у
Ливну. Глуп човек дозлабога. Прво се нешто бунио, а један му друг
каже да је био чиновник код Немаца, да се то зна и да треба »да
спусти дурбин«.
Рус је скочио и почео да говори повишеним гласом:
— Дурбин, то није тачно! Никакве војничке ствари код себе ни-
сам имао.
Преко две стотине и педесет домобрана биће пуштено кућама.
Неки Антон Боровец, из једног села негде у северној Хрватској, обја-
шњава како не воли пушку:
— Ја не волим да пуцам! Драги људи, отац ми стар . . .
— А колико си метака испалио? — пита га један курир.
— Једно стотину.
Наш се курир згрануо.
— Али сам их скоро све жмурећи опалио. Нисам гледао куда
пуцам. Партизана циљао нисам.
' За х с а м по д о л а с к у у Б е о г р а д у д о з н а о да се добро држао, па зато овде име »

објављујем, јер сам био у заблуди.
СУБОТА, 8 АВГУСТ
Четрдесет шести дан. — Враћао сам се кући, у нашу шуму на
Цинцар. Јашемо друмом. Велики број сељака из околних села хита
у град, а из града одлазе избеглице које су се ту склониле од нас.
Сада су ти сељаци видели да не кољемо, па се слободно враћају
кућама.
С нама је и Владо Шегрт. Пета бригада и Херцеговци, после нашег
одласка, много су штошта претрпели. Спремили су се да 23 јула на-
падну Калиновик, а 22 јула навалило је на нас преко 2.000 четника
Васојевића, Невесињаца и оних рћа из Калиновика. Наши су се по-
влачили и све уз борбу стигли до Прозора. Чак су и на Трескавицу
морали да се пробијају кроз четничке заседе. Један се батаљон био
изгубио на Зеленгори, али је и он стигао ових дана. Велику муку су
им задавали рањеници и избеглице . . . Три детета су се успут родила.
Авиони су им сметали. У Грандићима је један авион бацио свега
једну бомбу и убио двадесет и два друга. Свега се један спасао. На
прузи су их дочекали Немци. Била је жестока борба. Наши су
убили 32 Немца и запленили 8 коња. Ми смо имали 35 мртвих и
рањених. Немци и усташе су нам успут постављали заседе. У Црној
Гори и Херцеговини, прича Владо, страшан је терор. У Бањанима
има шест жандармериских станица уместо једне. Забрањен је сао-
браћај измећу општина. У сваком племену по концлогор. Нема наро-
читих вести од наших герилаца. У Никшићу су убијена два итали-
јанска виша официра. Бацио је бомбу друг — келнер и сам погинуо
том приликом. 8 Око Бањана било је напада на италијанске трговце.
Али података нема. Према неким вестима, у околини Гацка налази се
Дража Михаиловић. Владо Шегрт вели да је у јужној Херцеговини
одлично. Херојски се држала сестра Рада Правице — Драгица. Њу
су четници заробили заједно с нашом болницом још у јуну месецу.
Мучили су је дуго. На губилишту је клицала партизанима и Русији.
Њеног брата Рада Правицу, судског приправника из Шума к р а ј Тре-
биња, такоће су убили. Четници су га предали Италијанима, а они
су извршили стрељање.
Док смо тако разговарали и јахали по висоравни изнад Ливна,
налети једна »Савоја«. Трипута је кружио над Ливном, али ништа
није бацао. Поп Влада ми даде флашу с прошеком. Трипута наздравих
авиону, а после потерах коња у галоп. Стигли смо у четири сата после
подне у наш логор у шуми испод Цинцара. Позвао ме Стари, па сам
му дуго причао како је текла борба за Ливно, какво су велико ју-
наштво показали наши батаљони. После сам отишао у наш колектив
— поп Владо Зечевић, Павле и Бранка Савић, Зоран Жујовић и Фјо-
дор Махин. Зима је, па смо наложили велику ватру. Стари Махин
ми је нацртао план одбране Ливна и правац надирања наших ба-
таљона. Довели смо и 12 коња коморе с хлебом, брашном, шећером . . .
и Овај се друг звао Лујо Давичо, играч балета из Београда.

Четрдесет седми дан. — Велика се међународна борба води око
нас. Лондон пумпа лажи о Дражи. Ето, вечерас вели да »Сандеј
тајмс« каже да енглеска војска студира Дражину тактику. Москва
вечерас даје концерт за наше борце. Комесаријат унутрашњих дела,
најважнији комесаријат, односно његов хор под руководством Дуна-
јевског, певао је у част бораца - партизана. Седели смо под Јозиним
бором и слушали сви заједно. Ту је и Саво Ковачевић и Блажо Јова-
новић. Велика се борба води око нас.
Четрдесет осми дан. — Лепо изненаћење. Долази данас код Старог
штаб Прве крајишке бригаде. На челу иде један старији, погурен
човек, и поштапа се. Кад је пришао близу мене, насмешио се и за-
грлио ме:
— Зар ме не познајеш, ја сам Ивица!
Никако нисам мислио да је то славни Ратко, командант Прве
крајишке бригаде, који је, поред осталих јуначких подвига, извршио
и ону акцију у оклопном возу измећу Приједора и Новог. Много је
остарио па га нисам могао познати. А стари смо другови. Ивица
Марушић је мени и Елију Финцију дао у Загребу 1937 године Зого-
вићеву збирку песама »Пламени голубови«, коју је полиција забра-
нила и гонила. На земунској станици Финција ухватише агенти, а
ја се провукох с мојим кофером на београдској станици. Отада више
нисам видео Ивицу.
Прича Ивица о својој бригади, све љути Крајишник. Има нечег
анархистичког у њ и м а . . . Он вели да су то силни борци, али слабо
политички изграћени. Има политичких комесара скоро неписмених.
Иначе је то права лутајућа бригада. Већина људи с Козаре — не-
мају нигде никога. Тако су ти сељачки синови одвојени од својих
фронтова, јер села више немају.
Стари вечерас вели да је већ формирана Друга крајишка бригада
у којој такоће има доста козарачких партизана. Ускоро ће се ство-
рити и Трећа бригада из Крајине.
Вечерас сам Вељку искуцао наредбу за напад на Купрес.
Четрдесет девети дан. — Колика је срећа када сретнеш старог
друга за кога си мислио да је већ давно погинуо, да је нестао у
овом нашем рату. Вечерас доће у наш логор и Драго Мажар. Де-
цембра 1936 године, када сам се вратио из Шпаније, позвали су ме
бањалучки студенти да им говорим о борби шпанског народа. »Поли-
тика« ми је саопштила да не смем држати предавање. Ја сам ипак
отишао. У Бањој Луци на предавању франковци отпочели демонстра-
ције, бацали камење кроз прозор, пресекли струју. Ми се нисмо дали.
Скочио је Драго Мажар на говорницу и рекао: »Другови, одржаћемо
предавање упркос свега«. А сам је отишао пред зграду да одбије
франковце ако опет дођу с к а м е н и ц а м а . . . Седимо вечерас к р а ј
ватре и причамо о т о м е . . . После предавања одвео ме је Драго сво-
јој кући, негде преко Врбаса. Упознао ме са својим братом Шошом,
који је заједно с Младеном Стојановићем дигао устанак на Козари.
Видео сам и његову мајку, храбру жену, која је баш тих дана дигла
секиру на жандарме кад су дошли да ј о ј хапсе трећег сина, Ивицу.
Читаву ноћ смо седели у кућици поред Врбаса и причали. Шоша је
читао свој реферат о тешком положају наших м о р н а р а . . . И ноћас
смо Драго и ја дуго разговарали. Ивица је погинуо. Отишао је 1941
са задатком у Јајце, ту га препознали и убили.
Драго је собом довео десет другова Крајишника за Пратећу чету
Врховног штаба. Разговарам с тим друговима, сви из околине Др-
вара, шумски радници. Дивни момци. Један од њих прича ми за
Драгу Мажара да је велики јунак. Преобукао се у домобранску уни-
форму, повео собом још десет другова у домобранским униформама
и умарширали у Бању Луку, родни град Драге Мажара. Прошли су
с једног к р а ј а на други, ушли у једну касарну. Драго изгрдио вој-
ника на капији што га није прописно поздравио, затим позвао читаву
посаду, педесетак људи, у строј и, онда, заједно са својим друговима
окренуо на њих машинке, разоружао их, покупио пушкомитраљезе
и муницију и изгубио се из града.
Увече нам стижу Зоран и чика Дева. Замало што нису изгинули
у Ливну. Чика Деви се отшрафила дефанзивна бомба Крагујевчанка
и експлодирала десет метара иза њих. Срећом ником ништа није
било.
Данас су стигли Фића, Коча и Волоћа. Послат је Немац у Мостар
да заменимо осам Немаца за наше похапшене другове. Арсо је са-
знао да ће Италијани отпочети офанзиву на Ливно 17 августа, из
Мостара. Тако су они одговорили на један захтев усташа. Нама је
тај одговор пао у руке.
Педесети дан. — Лепе су наше вечерње ватре, па чак и у овој
шуми на Цинцару, где нема воде. Вечерас Крајишници певају песму
о Марку Крндији, 9 досада најлепшу ствар коју сам чуо у овом на-
шем рату:
Нема другара, нема партизана
Као што је био Крндија друг,
А сада њега, њега
Црна земља крије, крије,
И зелена трава крије његов гроб.
Устани, друже, другари те зову, зову,
Устани, друже Крндија.
Пролетерска класа изгубила друга, друга,
Кршевита Лика правог бољшевика.
» Крндија - Марко Орешковић, члан ЦК К Ш , члан ЦК КПХ, руководилац народног

устанка у Лици, убијен од четника првих месеци борбе.
Издајице, жалосна вам мајка,
Платићете Орешковић Марка;
Марко је воћа у Шпанији био, био,
У праведном рату борбу, борбу је водио...
Крајишиици дирљиво певају. Старом сузе у очима:

— Е, мој Марко, увек си био насмејан . . .
•
Ноћас стиже курир с Купреса. Нисмо га заузели. Вељко јавља
да су губици биди прилични. Измећу четрнаестог и петнаестог напад
ће се поновити. Учествоваће и Крајишка бригада.
Педесет први дан. — Наша радио веза добро ради. Пре неки дан
се јавио Лола. У Србији добро. Постоји руководство. Основано је
пет нових одреда. Офанзива на Јастребац сломљена. Одбијено 20.000
Немаца, Бугара и недићеваца. Одред на планини Кукавици такоће
се одржао.
Јутрос се јавио и Бевц. Италијани су обуставили офанзиву. Ишли
су са пет дивизија и продрли линијом Љубљана — Кочевје — Су-
шак — Огулин. Живу снагу одреда смо сачували. Непријатељ је
починио зверства. Све су спаљивали. Словеначки партизани су напали
Јесенице и Камник. Италијани су обуставили офанзиву и повукли се
даље. Изгледа да је наша офанзива у Западној Босни пореметила план
окупатора.
Педесет други дан. — Бидо треба да крене у цивилизацију. Источ-
ну.10 Морамо се што пре састати с нашим источним суседима. Можда
ће још неко поћи с њиме. О томе смо цео дан причали под шатором.
Киша је сипила. Нисмо могли да радимо »Преглед«. Прљави смо
много, јер нема воде. Али добијамо по 750 грама сира на дан. Сјајно
сам се поправио. Пантљичара је цркла, а вукао сам је све од Подро-
маније, од децембра прошле године. Чак сам почео да се гојим. Опет
имам снаге за ову зиму.
Педесет трећи дан. — Цео дан смо седели у склоништу »Зироје-
вића« у кршу, и спремали четврти број »Прегледа«. По мраку смо се
једва вратили. Затичемо Црног поред ватре. Ни нови напад на Ку-
прес није успео. Пет пута смо га нападали. Град лежи усред равног
поља, а све су куће од камена — утврћене. Правилно треба осмо-
трити ову битку. Ту је непријатељ скупио своје најбоље снаге из
читаве Босне и покушао да се пробије ка Дувну и Ливну. Ми смо
га сузбили и сталним нападима на Купрес приковали смо те његове
10 У Београл.
снаге, тако да није могао да врши офанзиву на другом месту. У Ку-
иресу су Павелићеве најодабраније снаге. Боре се на живот и смрт.
Иду стојећи и пуцају из пушкомитраљеза.
Борбе су биле жестоке. Прса у прса. Губици су велики и на једној
и на другој страни. Приликом последњег напада Четврта бригада
имала је 68 мртвих и 80 рањених, један њен батаљон се пробио у
град, али се морао повући; Крајишка бригада 85 избачених из строја,
од којих 14 мртвих. Погинуо је Симо Шолаја, командант »Искре«,
и Душан Метлић, командант »Пелагића«. Погинуо је и Шпиро Му-
гош, заменик команданта Четврте бригаде. Наши батаљони упадали
више пута у град, али је свака кућа утврђена. Невићена јунаштва
су била. Нашима нестала муниција. Средоје Урошевић, командант
Чачанског батаљона, дограбио каменицу и ударио једног усташу у
леђа. »Јаој, бомба!« — раздерао се усташа. »Није бомба, него камен«
— додаје други. Неки партизан пронашао последњу бомбу и додао је
Средоју. »Опет камен« — теши се усташа. А бомба — експлодирала!
У овом нападу су учествовали Херцеговци и батаљон Санџаклија.
Ни њихови губици нису мали. Али и усташе су имале страховите гу-
битке. Ту, у Купресу, скупили су своје најбоље. Крв наша није уза-
лудна. »Ако падне Купрес, онда партизани могу да седну у воз па
право у Загреб« — рекао је један заробљени усташа. Није много
претерао. Ако уништимо Францетићеву »Црну легију« пола посла
је готово с Павелићевом војском.
Педесет четврти дан. — После двадесет дана логоровања по шу-
мама Цинцара поћосмо пред мрак у Гламоч. Киша нас чува од
авиона. Код Старог неки сељак, муслиман, ћућори. Тражи се писаћа
машина и табак цигар - папира. Тајна се расветљава. Тај је сељак
наш стари симпатизер. Доносио нам је још раније пушке и муни-
цију. Живи к р а ј самог Купреса. Вели да су га послали неки мусли-
мани из града и хоће да се предају. Њих има 720. Огорчени су на
Францетића зато што је примио 48 четника и дао им аутоматско
оружје. Муслимани траже гаранције, а они се обавезују да побију
Францетића и да пребегну на напгу страну. Ствар занимљива. Да
муслиманске масе отпадају од Павелића — јасно је, али да ли је тај
процес толико сазрео да ступају с оружјем у руци против њега — друго
је питање. Све у свему, Стари им посла писмо да понесу игле са
аутоматског оружја, да побију што више францетићеваца и да изиђу
на Врата. Лозинка »Алах је велики«, — »Алах је с нама«. Напад је одре-
ђен између 19 и 20 августа. Тај мршави сељак пође с нама. Раста-
досмо се изнад Гламочког Поља. Он оде за Ливно, а ми низбрдо у
поље...
Педесет пети дан. — Има ли легпне ствари од штале пуне сена
после шест сати марша по врлети? Легли смо на сено и слатко спа-
вали до три и по. Једва смо устали, опило нас сено. Пошли смо за
Гламоч. Застајемо у Врби — десетак напуштених куђа. Усташе све
поубијале. Откривамо врата једне куће и смештамо се на горњи
спрат. Све је празно, пусто. Изветрио сваки мирис човека. На друму
смо. Пројури аутомобил, наш партизански аутомобил! Први пут га
видимо после Фоче. До подне смо спавали, а после поћосмо на ко-
њима — друмом! Необично за партизана! Гламоч је разбацана пла-
нинска варошица. Крајишници су га напали 10 јула, а освојили тек
20. Усташе су се браниле из школе и још неколико зграда. Зидови су
ишарани мецима. Око 300 усташа и милиционара побегли су ноћу,
по олуји, у Ливно, где су касније сви били заробљени. Гламоч је
доста пуст, али није тако суморан као опљачкани и уништени гра-
дови Источне Босне.
Педесет шести дан. — Опет смо добили кров над главом. Сместили
смо се у две виле, »Даницу« и »Милеву«, једно 700 метара од града
у боровој шуми. Неки сплитски трговци сазидали су куће и дали
им имена својих жена. Пријатно је после морске запаре доћи у
борову шуму на планински ваздух. Од тих лепих вила — сада разва-
лине. Италијани чак повадили под. Све пећи и прозори разваљени.
Ипак је пријатно кад имаш кров над главом. Гламоч је доста опу-
стео. Прво су српски богаташи умакли за Сплит, после дошли ус-
ташки покољи, устанак, борбе. Рачуна се да је од 28.000 становника
овог среза убијено 3.000, а једно 14.000 се раселило. Има много
пустих села.
Педесет седми дан. — Јутрос у седам сати Лондон јавља да су се
Енглези искрцали код Дијепа. Радост је све обузела. Али, видело
се да то још није отварање другог фронта. Напали би на више тачака
одједанпут. У граду звоне звона. Сетих се тада бачког села Српског
Милетића, када сам као клинац од дванаест година слушао та иста
звона недељом пре подне, сетих се своје браће како смо се играли
к р а ј широких бачких бара. Пошао сам према цркви с Павлом Са-
вићем. У њој поп Владо и један свештеник из Гламочког Поља, који
се завукао у неко сено и преживео усташки покољ. Освећују цркву.
У њој — голе зидине. Прво су усташе све полупали, а затим су на-
редили да сви Срби морају да доћу да руше цркву, али је букнуо
устанак. После су дошли Италијани, од цркве направили шталу,
доводили коње, олтар претворили у свој нужник. Ватру су ложили,
срали и пишали. То су прави идиоти. Не познају масе. Исто су учи-
нили и са џамијом.
Звона опет звоне. Народ почиње да придолази. Црква је опрана,
јуче су је чистиле жене из Гламоча и све плакале. Брује звона, хи-
тају сељаци у дугим, белим чакширама, црвеним прслуцима и округ-
лим капама које ми називамо личким. Први пут после четрнаест ме-
сеци чују се звона у Гламочком Пољу.
— Шта доживјесмо да чујемо опет наша српска звона! — говори
једна старица, крсти се и дубоко клања.
Она је у црнинн. Петоро убијених. Кога год сељака запитам ко-
лико му је укућана настрадало, одговара: двоје, троје, све сатрве-
но . . . Гледам овај народ — већ их је преко две стотине — и заједно
с њим саосећам. И црква је овде била жртва окупатора — фашизма.
V освећењу ове зграде нисам гледао верски чин, већ мелем на општу
народну р а н у . . . Поред мене Павле Савић брише с у з у . . .
•
Предвече кренусмо Вељко, Мома Бурић и ја аутомобилом за
Ливно. Трећи пут у нашој партизанштини имамо ауто. Први пут сам
ишао с аутом недићевског министра Микића, кад смо га заробили
код Крагујевца, од Мамине куће у Топоници до Опланића, други пут
у Ужицу, а сада трећи пут . . .
Ливно кључа као Теразије недељом увече. Ври. Прва бригада даје
приредбу. Најзад један жив град.
Педесет осми дан. — Усташе - муслимани у Купресу нису имали
снаге. Ми смо правили демонстративни напад, али они нису изишли!
То смо сазиали овде у Ливну. Наишао сам на Елија Финција, чуо
сам да су Мирко Сарделић и Анто Марасовић живи, раде у Сплиту.
Италијани су отпочели напад од Имотског у две колоне. Наши се
полако повлаче. Пре неки дан су ту жестоко потукли једну Франце-
тићеву јединицу. Имала је преко 60 мртвих. Увече нам Митра прича
о писмима која су стигла из Београда преко Сарајева. Писана су
крајем маја. Херојску борбу води наша Партија. Имала је велике
губитке, али се ипак одржала. Издала је првомајски проглас. »Кад
се вратимо у Београд, биће нам као да улазимо у г р о б н и ц у . . . « —
рече неко док нам је Митра причала. Чуо сам да је Владо Поповић
стигао. Биће вести из Хрватске. Око пола ноћи вратили смо се аутом
у Гламоч.
Вечерас одиграх футбалску утакмицу. Играо сам бека у Првој
бригади против Треће. Изгубисмо са 6 : 2 .
Педесет девети дан. — Кад сам јутрос пошао на извор, Бидо ме
заустави, погледа право у очи и својим мирним гласом рече:
— Олга је стрељана. Тако Владо каже. Али то није сасвим потвр-
ћено. Ми смо другови и треба искрено говорити. Не скривати
ништа.
Отишао сам право у шуму, а Бидо ми додаде:
— Знам, тешко ти је!
Заиста ми је тешко. Олга је поштен створ. Велики напредак је
показивала. Из дана у дан све сам је више волео. А сада је можда
пала под фашистичким м е ц и м а . . . Ипак сам мислио да ћу лакше
поднети ову вест. Нешто дубоко, дубоко у мени је р а њ е н о . . . Цео
дан сам био неспособан ма за какав рад.
ИВО-ЛОЛА РИБАР И МИЛОВАН БИЛАС У ШУМИ КРАЈ ГЛАМОЧА, СЕПТЕМБРА 1942
НАРОДНИ ЗБОР У ГЛАМОЧУ СЕПТЕМБРА 1942

ШНИМНВШНННПНН^ННШНвнанн^^мшшшн^«««««.
ЗБОР ЖЕНА V ДРВАРУ СЕПТЕМБРА 1942
ВИЛЕ »ДАНИЦА« И »МИЛЕВА« КРАЈ ГЛАМОЧА СЕЉАЦП НА ПРИРЕДБИ ПОЗОРИШТА НАРОДНОГ

У КОЈИМА ЈЕ БИО СМЕШТЕН ВРХОВНИ ШТАБ ОСЛОБОБЕЊА У ПЕТРОВЦУ, ОКТОБРА 1942
У СЕПТЕМБРУ 1942. »Опет смо добили кров над
глс^вом. Сместили смо се у две виле: »Даницу« и
»Мнлеву« око 700 метара од града у боровој шуми.«
Шездесети дан. — Маријан у лицу господина Шуњеварића, де-
легата партизанских власти, одлази у Загреб, авионом, ради замене
8 Немаца за 14 партизана, међу којима је број 14 — Олга. Креће
сутра изјутра с петокраком, бомбом и револвером. Пратиће га и
доктор От. Тако ћу коначно дознати — шта је с Олгом. Мећу тра-
женима се налазе Ванда Матес, Жога, Шегвићева, Радо Правица
и његова сестра. Маријану је речено да све тачно испита. Ако кажу
да су неког стрељали — има да тражи гроб и гледа леш. Очекујемо
да ће се Маријан вратити за десет дана — то јест око 2 до 3 сеп-
тембра. Биће силно ако спасемо неког од наших другова, биће силно
ако добијемо хирурга — Олгу. Ових десет дана тешко ћу дочекати,
али бар после тога бићу начисто. Маријан пред полазак узе про-
писну — тророгу — партизанску капу.
Д р ж а о је стари Махин предавања о војној ситуацији. Десант код
Дијепа је завршен. То није отварање другог фронта. Махин је на-
цртао велику географску карту са назначеним правцима евентуалне
руске офанзиве.
I
1
" НЕДЕЉА, 23 ЛВГУСТ
Шездесет први дан. — Офанзива с југа потпуно је сломљена. Ита-
лијани су потучени код Посушја. Радован Вукановић поставио је
дванаест пушкомитраљеза на једну коту и отворио ватру на итали-
јанске топове. Да су два батаљона стигла на време, ниједан Ита-
лијан не би умакао. Нанесени су им тешки губици. Тако је ова
наша велика територија, од Коњица па све до Саве и Трста, углав-
ном ослобоћена без веће офанзиве. Много смо постигли овог лета,
иако су наше снаге, у мећународном плану, биле у дефанзиви. А
ближи се час када ће се мећународна ситуација изменити. Тада
ће се борба силно убрзати. Грунуће као олуја. Само на овом фронту
у Босни и Лици 14 наших бригада биће спремно. Настаће општа мо-
билизација, велики прилив људства.
Шездесет други дан. — Лола нам се јавља. Хрватска је зрела. Ево
два карактеристична документа из усташке архиве: Јаков Водопија,
22 јула 1942, под бројем 10/42, пише заповедништву XX бојне у
Бугојну:
»Дужност нам је изјавити да се налазимо у тешком положају у самом

граду Ливну и околини. О чему смо вас више пута извјештавали. Пучан-
ство, које је сасвим покварено, у духу партизана. Исто пучанство сваким
часом њих очекује, јер их сматра својим спаситељима...«
Котарски свештеник, Марко Шакић, 22 јула под бр. 417/42, пише

посадном заповедништву Ливна:
»Заједно с вашом сатнијом стигао је у Ливно и усташки водник Перан-

да Мирко код кога сам видео заповјед Поглавниковог опуномоћеника пу-
19 Дневник I
ковника господина Шимића којом се заповједи Перанда додјељује вама
на службу с тим да организира милицију за одбрану града и околице те
да буде и њезин заповједник. Долазак Перанде у Ливно изазвао је међу
грађанством негодовање, јер је исти својим поступцима довео дотле да
сама његова појава у Ливну изазива панику и гони народ да бјежи од
куће са стоком и имањем у шуму, јер је исти у своје вријеме учествовао
у покољу овдашњег православног живља. Коначно сматрам за потребно
напоменути да је крајње вријеме да Хрвате на оваквим положајима и дуж-
ности греба да заступају прваци морала — крепости и осталих позитивних
вриједности, угледни људи, који нешто у народу значе и да престане
пракса да хрватски народ заступају и претстављају људи кова Перанде,
који је недавно два пута у Гламочу покушавао обијати касе.«
Шездесет трећи дан. — Данас радимо пети број »Војнополитичког
прегледа« у Арсиној канцеларији. У малој воденици одржава се са-
ветовање Врховног штаба и штабова наших већих јединица. Дошао
је и командант Главног штаба Хрватске Иво Рукавина. После подне
су стигли Коста Крајишки и штабови Друге, Треће и Седме (Прве)
бригаде. Мркоњићград је заузет на брз начин. Осма бригада (Друга
крајишка) ударила на Ситницу, тамо се скупиле главне четничке и
усташке снаге, а Прва крајишка с Другом српском упала у град,
»без рањеног и без мртве главе«. Плен је приличан: 20 митраљеза,
25.000 метака и око 250 пушака. Пола се домобрана предало, а друга
је половина побегла. Заузеће Мркоњићграда је наш велики успех.
Ово је издајничко гнездо у коме је склопљен прво италијанско - чет-
нички, а затим усташко - четнички споразум. Поред Мркоњићграда
наше снаге су очистиле и један део Мањаче.
Шездесет четврти дан. — С Источног фронта велике вести. Жуков
се код Ржева пробио и напредовао 50 километара. Када нам је Мома
Бурић у 9 увече донео ову вест, настала је општа радост. Каква би
све чуда ми могли да постигнемо — кад би наше мећународне снаге
прешле у офанзиву. Арсино мишљење је да Руси неће правити своју
општу офанзиву, бар засада, јер им је бок угрожен од Немаца. Тек
после отварања другог фронта — Руси би напали. Овако стоје, јер
имају јака немачка утврћења. Главне руске снаге се налазе на југу,
где коче немачку офанзиву. Не слажем се са Арсом. Главне руске
снаге су на северу и оне ће прећи у офанзиву, и то скоро.
Шездесет пети дан. — Кренуо сам с чика Јанком данас пре подне
до Ливна. Набавио сам хартију за штампарију. Ускоро треба да
почне »Борба«. Само да сместимо штампарију па ће посао кренути.
У редакцију смо позвали Весу, Митру и Јована Поповића. Леп ко-
лектив.
Чика Јанко ми умакао при повратку па сам морао да спавам у
Ливну.
Шездесет шести дан. — Велика је наша слободна Југославија.
Данас сам прешао по њој 120 километара. Кренуо сам из Ливна
око 8, а у 12 наставио из Гламоча за Мркоњић, где сам стигао око
5 сати. Ишли смо преко Млиништа — некад опоравилиште с хоте-
лом, крупна индустрија дрвета, железница, — а сада све спаљено.
Само понеки четник, »зелени кадар«, лута но шуми. Овај друм су
рушили наши. На неколико места једва смо прошли. Сантиметар - два
па да се отиснеш у провалију. Трећа бригада засела у шуми, девет
километара од Мркоњића, и делује политички. Успеха има прилично
у овом заосталом крају, само омладина иде у — србијанску (Другу
бригаду) а не у »црногорску« (Санџачку).
На једном завијутку Санџаклије поставиле противтенковски топ,
ако Немци и усташе опет покушају продор из Бање Луке. Осма
бригада их је била дочекала и жестоко разбила. Наш противтенковац
од 47 мм ударио у један луксузни аутомобил, а после у три тенка.
Оборен је и један авион-ловац. Мркоњић, права босанска касаба,
дрвене кућице утонуле у шљивике, баште, на све стране чесме и по-
тоци. Пред кафанама аџе срчу каву! Седнем и ја мећу њих. Ту је и
друг Шаћир, долази први пут у свој родни град по ослобоћењу. Сви
га загледају, запиткују. Један стари му рече:
— Е, да нам још донесосте духана и папира!
— А ви нама мало више бораца! — одговори Шаћир.
•
Наставих до штаба Друге бригаде. Јадници — »ушли сада у први
град после Ужица« . . . Ту затекох брата мог доброг познаника Ми-
лана Гавриловића. Само брат није брат. Прешао је у католичку
веру (није страшно али је ипак знак опортунизма), официр је у
домобранској војсци (мало теже), најгори је официр како причају
војници (сасвим тешко).
Крцун је хтео да га помилује. Пита мене шта мислим:
— Смрт.
Хладна, промишљена мржња и освета. Научио сам да мрзим фа-
шисте. И стрељаше га. Исти је Милан, крупан, леп. Ту своју лепоту
је продавао, имао је више швалерки, једну у Јајцу, другу у Мрко-
њићу, трећу у Бањој Луци. Прилично је шпекулант. Поздравља
песницом. Мало је требало да пуцам на њега. Кажем му да издај-
ник не може поздрављати песницом. Последњи пут сам га видео у
подруму штаба, испод собе у којој су усташе мучиле своје жртве.
Луне 11 ми показа на поду у слами људско отсечено уво!
и Народни херој Миодраг Миловановић - Луне, бак из Ужица, заменик команданта
Друге пролетерске бригаде, после повлачења главннне наших снага из Србије, децембра
1941 године, прешао је и он и борио се у Санцаку, Босни, Црној Гори, Херцеговини и
Далмацији, повратио се натраг са својом бригадом у Србију почетком 1944 године. На прузи
Пожега — Ужице, у једној борби, друг Луне био је тешко рањен. Другови су га понели
на носилима право кроз његово село Добридо. Застали су пред Лунетовом кућом. Његова
мајка је стајала на прагу и стално питала: »Иде ли мој Луне?« Кад су наишла носила,
она је рекла: »Пази једног рањеника. Морамо му помоћи!« Луне је живео још два сата
и издахнуо у родитељској кући, у свом селу.
Шездесет седми дан. — Спавао сам у оперативном штабу код
Косте, испред куће поточић жубори. Кад сам устао, у граду, пред
пекарницама, сомуни, печене лепиње. Мирнодопски живот! Разгова-
рао сам дуго са Костом о Мркоњићграду, о Дреновићу и везама
ових места с Дражом Михаиловићем. Основна је ствар да у Крајини
четници нису успели да за рачун окупатора савладају устанак, јер
је била слаба веза с Недићем и Дражом Михаиловићем. Све до де-
цембра месеца 1941 четници су се тукли против усташа и окупатора.
То је онај поштени део четника: Метлић, Шолаја. Чак су се и неки
Дреновићеви људи борили против Италијана. Али тада долази преко
Сплита делегат Драже Михаиловића, поручник Вукашин Марчетић,
из италијанског заробљеништва. Отада Дреновић почиње да ради
отворено с Италијанима и усташама.
Необично је значајан један усташки извештај о првим прегово-
рима с Дреновићем. Они су му понудили сарадњу, а он је одговорио
да им не може одмах одговорити, док не добије извештај од своје
команде, а то може потрајати 10 — 15 д а н а . . . Дреновић је одмах после
тих преговора почео да нас напада. Поубијао је масу наших другова:
једно петнаест курира, Јозу Немеца, политкома чете, Драгу Прола,
команданта батаљона »Искра« . . . У једном извештају логорник из
Мркоњићграда описује напад у фебруару на Мркоњић и извештава
жупана Пливе да је Шолаја с две хиљаде партизана упао у град,
преко Оругља, а Дреновић је имао да удари од Рогоје. Мећутим, у
договору с италијанским мајором, Дреновић није напао.
Он је правио ужасне покоље над муслиманима. Уочи самог пот-
писивања споразума с усташама у Мркоњићграду, априла 1942, извр-
шио је покољ у селу Граду. У том злочину Дреновић је учествовао
заједно са Тешановићем. Заклано је око 70 лица на омиљени Дре-
новићев начин убијања. Осамнаест душа било је стрпано у једну
кућу и сви су живи спаљени. Дреновић је лично убио десет парти-
зана - омладинаца, а радника Јемана Шеховића, члана КПЈ, лично је
заклао . . . И други члан — потписник усташко - четничког споразума,
Ратај, правио је злочинства у околини Мркоњића. Ту су спаљена
српска села Бјелајице, Шековци, Бустоваре, Дабрац (педесет жи-
вих људи изгорело, од тога су тројица побегла из запаљене куће и
још су живи: Бранко Салановић, Милан Салановић и Миле Мила-
новић), затим села Копљевићи, Котор, Ступној, Подгора (сто шезде-
сет изгорелих) и Герзово. У Јању је за један дан спаљено 4.000 зграда
— од тога 1.300 до 1.400 домова. И поред тих злочина, Дреновић и
Ратај склопили су споразум. После тог споразума котарски прет-
стојник Ивица Симеон (виновник једног од највећих злочина у
Босни: у околини Санског Моста обесио је 700 и заклао 700, укупно
поубијао око 2 — 3.000 људи) — пише командиру Трамошњи да
»доће у град да потпише сличан споразум као у Мркоњићграду, а
да се у најскорије време очекује долазак Драже Михаиловића у
Бања Л у к у . . . « Најзад, — пре два месеца био је састанак босанских
четника у Јошавци. Били су присутни Дреновић, Раде Радић, Теша-
новић, Лазо Томић. О томе неки Миле Родић, (кога су четници по-
слали да се увуче у наше редове), на саслушању вели:
— На том састанку био је и Дражин делегат, неки капетан који
је дошао возом с усташком пропусницом. Решено је да се бол>е по-
вежу и да се врши напад на наше штабове. Одобрен је споразум
с усташама. Овај Дражин официр је имао специјалне састанке с
Дреновићем. Вићено је више усташких и немачких о ф и ц и р а . . .
А лондонски радио нека и даље диже свога »јунака без мане и
страха« у н е б е с а . . .
По мраку смо се вратили у Гламоч.
Шездесет осми дан. — Једно изненаћење. Тешки »Савоја« оборен
код Вуковског. Заробљена су четири авијатичара. Мећу њима и мајор
Ромео Адум 12 (муж »Мис Југославије« Цеце Дробњак), мој познаник
из аутобуса Београд — Земун. Пошао је да бомбардује штаб Друге
бригаде у Новом Селу. Бацио је три бомбе од 100 килограма, а када
је заокренуо да баци још 30 бомби по 15 килограма — морао је
присилно да се спусти. Црногорци су отворили ватру из пушкоми-
траљеза.
Усташе су у два маха испадале из Купреса. Налили су Вуковско
и један део Благаја. Прилично незгодно за нас.
Шездесет девети дан. — Нисам задовољан са својим Дневни-

ком. Већ три недеље не водим га редовно; догађаје од по неколико
дана бележим одједном. Тако масу ствари заборавим, а оно што
изнесем нема боје, прецизности... Обавезујем се да ћу уредније
писати. Сам начин живота није згодан за писање. Вечито сам у по-
крету, а у Гламочу заиста немам ни мира, ни удобности. Данас опет
на пут! Треба да наћемо ново место за штаб, према томе и за штам-
парију. Чича Јанко, Мијат и ја полазимо за Млиниште. У малом
ауту смо прошли Млиниште, али се иза нас појавише четници. На
њих налетеше партизани, који су ишли у неком камиону, развише
се у стрелце и ухватише два четника, док остали побегоше у нашем
правцу. После неколико минута чула се паљба. Нисмо водили борбу,
само је чича Јанко пробао своју »францускињу« и ја своју нову
пушку. Тукли смо у мету. Чича Јанко најбоље гађа. Партизани поју-
рише да нас »спасавају од четника« и затекоше нас како лежимо
у трави и бијемо један камени стуб. Уз смех настависмо пут. Успут
сретосмо једног младића. Вели да хоће у партизане, а отац му чет-
ник. Рече нам да је мало пре прошао неки Тодо, четник, псовао
партизане и рекао да је Дреновић отишао авионом у Грахово »да
поведе четнике против партизана«. У том су наишла два сељака.
— Јесте ли видели Тоду?
— Има већ година дана како га нисмо видели!
12 Мајор Алум је почетком 1943 замењен за наше заробљене другове, а у лето 1944 пре-
бетао је на нашу страну с једним новим типом иемачког авиона.
Али онај им мали упаде у реч:
— Шта лажете, кад сте му мало пре носили храну!
Јатаци поцрвенели, па одоше после низ друм. Настависмо мирно
пут до Мркоњића. Двапут нам пуче гума успут. Замало да нам није
погинуо шофер, коме је ово први дан у партизанима. Док смо се
одмарали шушнула крава, а он мислио да је Тодо, зграбио пушку
и »пошао у заклон« натрашке. А »заклон« ивица пута, иза које је
шест метара дубока јама. Мијат га је спасао:
— Крава!
И то га спасе!
У Мркоњићу одосмо до Косте. Он није за Млиниште. Несигуран
к р а ј — бригада да нас чува.
УТОРАК, 1 СЕПТЕМБАР
Седамдесети дан. — Јутрос се код Косте окупили команданти.
Саветовање због Јајца. Прича се о Сими Шолаји, шумском раднику,
великом крајишком јунаку, који је погинуо код Купреса. Сви га
жале. То је силан губитак. Имао је он нечег чапајевског у себи.
Маријанац ми рече ову реченицу Шолаје:
— Ја признајем и Оперативни и Главни и Врховни штаб јер
Стаљин поставља људе у те штабове.
Прича ми даље Маријанац:
— Он је био четник све док Дреновић није издао. Још и сада
увек четници - сељаци поштују Шолају. Када је Дреновић нападао
наше положаје, Шолаја изиђе пред четнике и поче да их псује и
п р о к л и њ е . . . Нико не сме метак на њега да о п а л и . . . Он је један
од првобораца овог краја. На Језерима замало што није ухватио
усташког крвника Јоцу Рукавину . . .
Друг Немања политички комесар код Шолаје, додаје:
— Италијани су на све могуће начине покушавали да разбију
Шолајин батаљон »Искру«. Дреновић се повезао с колебљивим љу-
дима у Шолајином батаљону, неким Тривунчићем, и овај петоко-
лонаш извео расцеп у батаљону. Шолаја је тога дана први пут ставио
петокраку на своју капу и пред стројем рекао: »Ову звијезду носи
Стаљин и Русија, ову звијезду носићу и ја; нема те силе која ће ми
је скинути док сам жив« . . . Касније, кад су се прилике поправиле,
рекао сам му да је створен Оперативни штаб за Босанску Крајину
и да је дошао командант Коста.
•
После подне вратио сам се с Костом у Гламоч. Пролазимо Мли-
ниште. Народ диже стубове за телефон. Раде брзо. Скоро десет ки-
лометара линије подиже се за један дан. Коста вели:
— Кад буде рат готов, мораћемо се одужити овом народу!
Наоколо порушене куће, само стрче димњаци. Они увек читави
остају. Допада ми се Коста. Јунак је из Шпаније. Пет пута је био
р а њ а в а н . . . У Гламочу дознадох да се Маријан вратио. Резултат се
још не зна, јер је веза с Ливном прекинута услед бомбардовања.
Штете није било велике.
СРЕДА, 2 СЕПТЕМБАР
Седамдесет први дан. — Марко ми је саопштио да ће за неке
заробљене Немце бити размењено четрнаест другова. Он је ставио
п моју Олгу на листу, да бисмо видели да ли је жива. Размена треба
да буде у суботу у Посушју. Не смем још да се радујем.
Кад је Маријан полазио питао ме је шта бих му дао да ми Олгу
доведе. Рекао сам:
— Гојзерице и револвер!
А јутрос ме загрли и рече:
— Скидај гојзерице и револвер!
Од 14 другова којесмо тражили — треба да добијемо свега четворо.
Хебранг је стрељан, веле. Олга треба да је већ у Мостару. Овај рат
је пун изненаћења. И некако ми је лична радост засењена општом
личном тугом око м е н е . . . Гледам Вељка, гледам Марка — њихове
другарице су погинуле. И зато — ћутим. Вељко је срећан као и ја:
— Наћи ћу аутомобил да одеш до Посушја. Ја знам да би ти
мени све дао кад бих могао дочекати своју другарицу.
ЧЕТВРТАК, 3 СЕПТЕМБАР
Седамдесет други дан. — Данас крећемо у Петровац да штампамо
»Билтен«. Треба да се већ сутра вратим у Гламоч, како бих стигао
на време у Посушје. И Зоран иде са мном. Укрцали смо и шеснаест
рањеника. До Рора смо лако стигли. То је дивље село. Недалеко је
Црни Врх где се крије мала четничка банда. Напали су неке друга-
рице и ранили једног друга. Камион одавде поће на страшно беспуће
— двадесет и два километра преко ливада, камењара, шума. Посто-
јала је изрека да је најгоре бити партизански коњ, а богами сада —
најгоре је бити партизански камион. Прогурасмо ова двадесет и два
к и А о м е т р а ! Један Крајишник прича:
— Носили смо на носилима једног друга коме су обе ноге биле
о т с е ч е н е . . . Кад је видео да мотоцикл иде по овом камењару, поред
свих мука, насмејао се: »Где све ми партизани нећемо проћи«. Шта
би рекао да је видео камион.
Грабисмо преко Прекаје! Ено Дрвара. Из широке, лепе долине,
дижу се огромни фабрични димњаци. Само фабрике нема. То је било
велико предузеће, правило је целулозу. Ту је било запослено преко
три хиљаде радника у мирно доба. Дрвар је први град који су пар-
тизани у Босни ослободили, још крајем јула 1941 године. Држали
смо га два месеца, па су га Италијани повратили. Када су италијан-
ски тенкови од Грахова већ улазили у Дрвар, наши су другови
уништили фабрику целулозе. Да су је оставили читаву, Италијани
би довели армију да је брани, јер је то једна од највећих фабрика
целулозе у Југославији, ако не и највећа. А целулоза у рату много
значи. Пре повлачења Крајишници су на највиши фабрички димњак
истакли нашу заставу и поломили клинове за пењање на врх дим-
њака, тако да се још и данас вије застава на димњаку. Италијани и
четници је нису могли скинути.
Застали смо испред штаба Петог крајишког одреда. Поглед на
Д р в а р врло је тужан. Кад су Италијани и четници одавде летос
полазили, све су полупали. Одвукли су за собом сав народ. После су
слали бомбардере који су и даље разарали овај дивни градић. V
штаб Петог одреда стигао извештај да су Италијани кренули из
Грахова ка Дрвару. Стигли су до села Пећи, на пола пута. Не зна
се да ли је ово некаква офанзива или само пљачкашки испад.
Ми смо пошли даље за Петровац. Испод самог Оштреља, код
Оташевца, наишли смо на једна коњска кола, вуку неке рањене
другове. То је штаб Прве крајишке бригаде. Четници проказали да
се наш штаб налази код Ситнице, у неким кућама, а усташки бом-
бардер дошао у зору, још се није било разданило, и засуо читаву
површину малим бомбама за живе циљеве. Штаб спавао напољу.
Ивица Марушић тешко рањен. Рекоше да је пренесен у Дриниће и
да је умро. Укупно је рањено двадесет другова, а пет је погинуло.
Разговарам с једним рањеним другом из Штаба, Илијом Маретићем.
•— Велика му рана, још непревијена. Труцка се на носилима већ
24 сата.
Прошли смо кроз Оштрељ. То је некада било напредно насеље,
а сада не само да је порушено и спаљено, већ су неким зградама и
темељи разбијени. По мраку стигосмо у Петровац, градић од својих
пет хиљада становника. Прилично је разбацан и личи на велико село.
Сада у њему живи свега хиљаду душа. Пустош. Кровови се разја-
пили. И овде је италијанска и усташка авијација тукла.
ПЕТАК, 4 СЕПТЕМБАР
Седамдесет трећи дан. — Први пут после Ужица — оштампали смо
летак. Загрцнух се од радости кад сам га угледао. »Билтен« се већ
ради. Ускоро ћемо и »Борбу«. Тигл ради! Како лепо лупета. Па ко-
р е к т у р а . . . Волим ти ја свој позив. Само да се сместимо па ћемо
чудо направити.
Овде су и болнице.
Дринићи су примили преко пет стотина наших рањеника. Обишао
сам Милентија, Богдана Нововића и Васу Јовановића. Добро их храни
народ. Једу кајгане, колаче, торте. Сви су одушевљени дочеком у
Крајини. У Дрвару су их засули цвећем омладинци и омладинке. У
подне сам био на сахрани Ивице Марушића. Отпратила га је и група
омладинки Крајишкиња са заставом. У једној соби плаче један његов;
борац, рањен у главу:
— Био је храбар. Двадесет домобрана сам је убио у оклопномз
возу.
Болничарка ми каже да је овај рањеник лупао рањеном главом
о зид кад је чуо да му је командант умро.
Увече сам се поново вратио у штампарију. Ферид Ченгић урећује-
штампарију. Тигл непрекидно лупа и избацује све нове и нове стране..
Леп је то шум. У ноћ пошао сам пешице за Петровац — дванаест
километара. Гледао сам звезде (три су пале, а ништа нисам стигао-
да пожелим), размишљао сам о свему и свачему, а највише о томе
да ли ћу за двадесет и четири сата угледати Олгу. Нисам осетио
кад сам стигао у Петровац. Јежио сам се од пустих кућа с проби-
јеним крововима. Неки ме пси п о ј у р и ш е . . . Наићох на стражара
ДРУГ ТИТО У ЛОГОРУ КОД МЛИНИШТА, СЕПТЕМБРА 1942
ЈЕДНО РАДНО ПОСЛЕ
ПОДНЕ У ШУМИ КРАЈ
ГЛАМОЧА, СЕПТЕМБРА
1942. С лева на десно:
ОЛГА ДЕДИЈЕР, ВЕСЕЛИН
МАСЛЕША, ВЛАДИМИР
ДЕДИЈЕР, СПАСЕНИЈА-
ЦАНА БАБОВИБ.
Горе у углу: МАЛА

МИЛИЦА (фотографија
из Дневника)
ГРУПА ВОДЕЕИХ
ДРУГОВА У ГЛАМОЧУ,
СЕПТЕМБРА 1942. С лева на
десно: ВЛАДА ПОПОВИН,
ИВО РУКАВИНА, АРСО
ЈОВАНОВИН, САВО ОРОВИН,
МИЛОВАН БИЛАС, ПАВЛЕ
ИЛИБ - ВЕЉКО
ПРЕД КУНОМ НАРОДНОГ

ХЕРОЈА ШОААЈЕ
У ДРУШТВУ ЊЕГОВЕ
ПОРОДИЦЕ: АЛЕКСАНДАР
РАНКОВИН, др ИВАН
РИБАР, АРСО ЈОВАНОВИН,
КОСТА НАБ, ИВО - ЛОЛА
РИБАР и др СИМА
МИЛОШЕВИН
ПРАТЕНА ЧЕТА ВРХОВНОГ ШТАБА КОД МЛИНИШТА, СЕПТЕМБРА 1942. У средини: ДРУГ ТИТО
ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИН У ЛОГОРУ КОД МЛИНИШТА, СРЕТЕН ЖУЈОВИН - ЦРНИ У ЛОГОРУ КОД
СЕПТЕМБРА 1942 МЛИНИШТА. »Био је донесен на носилииа и Црни
коме је нога сломљена.«
АФРИН НА ПОЗОРНИЦИ.
»Аанас су нам стигли гости —
глумци из Загреба. Међу
њима су Афрић, Јожа Рутић
и Скригин . . . Глумци из
Загреба су вечерас давали
приредбу.«
МИЛОВАН БИЛАС, ЗОРАН

ЖУЈОВИБ И МОМА БУРИБ
У ЛОГОРУ КОД
МЛИНИШТА, ОКТОБРА 1942
СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИБ -
ТЕМПО Д Р Ж И ГОВОР
ОКУПЉЕНИМ БОРЦИМА
У БЛИЗИНИ ОШТРЕЉА,
ОКТОБРА 1942
који ми иоказа пут и доведе ме у Комаиду места. Нашао сам ту
Милутина, Османа Карабетовића, политкома Оиеративног штаба, и
старог пријатеља из Београда, Стефана Митровића. Читао сам Сте-
фану одломке из Дневника. Морам више неговати ово писање. Пи-
шем како стигнем.
СУБОТА, 5 СЕПТЕМБАР
Седамдесет четврти дан. — Овде у Крајини постоје омладински
радни батаљони. Ено, они скупљају из Санице силну храну: жито,
кромпир, воће, поврће. Сада креће камион пун те хране за Гламоч.
Али дуго се товарио, па смо пошли тек увече. Дошао је Стари у
Петровац. Разгледао град. Од Петог крајишког одреда створиће се
две бригаде. Италијани су одбијени. Пошли су да пљачкају. Стигли
смо касно у ноћ у Дрвар, па смо ту заноћили и кренули зором.
НЕДЕЉА, 6 СЕПТЕМБАР
Седамдесет пети дан. — На овом истом месту — код римских
споменика к р а ј вила — пре две недеље Бидо ми је рекао да је Олга
можда стрељана. А данас смо се ту срели после тринаест месеци.
Буран наш живот. И она је чула неколико пута за мене да сам по-
гинуо, али није веровала. Олга је била трипут у затвору због бекства
Иванке Маучевић. Добро се извукла, иако је трећег пута мало тре-
бало па да заглави. У Главњачи је видела велике фотографије Лоле
Рибара по зидовима — да му агенти запамте лик.
Хапшена је и четврти пут. Последњи пут пре недељу дана — када
су је Немци ухапсили — да би нам је предали! Цео пут од Београда до
Посушја био је узбудљив. Није знала у почетку где иде — у Немачку
или на стрељање. Кад је пошла натраг из Загреба за Брод, мислили
су сви заједно да иду на стрељање. А Маријаново писмо у Сарајеву
објаснило им је целу ствар. До Мостара су ишли немачким аутомо-
билима — с великим белим заставама да их партизани не би напали
(пре неки дан на немачке аутомобиле бацане су бомбе). Предаја
у Посушју брзо се свршила. Заједно с њом у Ливно је стигла група
од двадесет Ливњана које су усташе послале у Мостар неколико
дана пре ослобоћења Ливна. Дочек је био величанствен. Једна м а ј к а
је од радости пала у несвест кад је угледала свог сина. Олга се доста
изменила за ову годину дана. Њене позитивне црте још су се више
развиле. Срећна је што је дошла у слободу. Имаћемо савесног хи-
рурга. Дуго ми је причала о Милици. Била је у Топчидеру и, кад је
видела дрвеће, рекла је: »Тата је у великој шуми«. Дао сам Олги
Дневник да из њега види шта се догодило за годину дана. Некако
ми ова моја лична срећа у низу општих тешкоћа не лежи онако
како сам замишљао да ће бити т а ј сусрет с Олгом. Пошао Вељко с
нама у варош. Његову другарицу су стрељали. Идемо код Марка.
И његова Анћа је погинула. А Марко је био баш т а ј који је тражио
Олгу за замену. Зато ми је радост некако непотпуна. Све се бојим да
она не повреди туће још незарасле ране. А баш ти другови, Вељко,
Марко, свим средствима се труде да ми радост буде још већа. Вељко
ми јуче рече да би ми дао стотииу камиона — да је он на моме
месту.
ПОНЕДЕЉАК, 7 СЕПТЕМБАР
Седамдесет шести дан. — Цео дан сам шетао с Олгом. Нигде краја
питањима. Прилично су вести добијали о мени. Чак је и неки доктор
из Фоче јавио да сам ја тамо. Иначе су сељаци из Ивановца јавили,
да сам стрељан. Само нису веровали, јер је чика Диша из »Политике«
јавио да сам прешао у Босну.
Данас нас посетили италијански бомбардери. Бацају летке за
Црногорце! У њима пише: »Куда сте кренули тако далеко од својих
кућа? Знајте да вас краљица Јелена гледа својим црним очима пуним
суза! Вратите се, заблудели синови, у своју домовину, где вас ваше
љубе, сестре и мајке чекају раширених руку!«
Јурили смо за лецима, пошто смо их прочитали, носили смо их
до Црногораца и показивали им: »Ево шта вам тетка Јелена пору-
чује«. Сви смо се слатко смејали, јер баш ових дана се спрема једна
група наших одговорних другова за Црну Гору на челу с Блажом
Јовановићем, како би се наши герилци што чвршће и боље повезали.
Седамдесет седми дан. — Извештаји с разних страна говоре да се
припрема офанзива на слободну територију. Данас сам с Вељком дуго
разговарао о војној ситуацији. Италијани се концентришу, доводе
велике снаге. То јављају обавештајци с разних страна. Офанзива
треба да почне 15 септембра. Усташе око Имотског одједном про-
мениле понашање. Сада се веселе. Становништву су наредили да ста-
ви неке табле на куће, иначе ће им све бити попаљено. Чује се и о
неким четницима. Они би заједно с усташама ударили с југа. Из
Јајца би ишли Немци.
Четници су заједно с Италијанима вршили противофанзиву на
Биоково. Поклали су око 800 душа — Далматинаца. Питам Вељка
шта мисли да се ради, а он вели:
— Прећи ћемо у контраофанзиву. Напашћемо Јајце и Грахово.
Тако ћемо наше бокове појачати. И једно и друго место може се
згодно бранити, па кад ударе јесење кише непријатељ неће моћи
овуда да продре. Сада се испитују могућности за те нападе. Важно
је ко ће пре узети иницијативу. Ваљда ћемо ми бити срећније руке.
Седамдесет осми дан. — Напуштамо наше полупане виле с црве-
ним крововима к р а ј борове шуме — одличне мете за авионе.
Замењене усташе и Немци су знали да се у Гламочу налази нека
виша команда. Чак је и она Немица, мислим роћака Јоргина, на
седељкама с гламочским домаћицама дознала да је овде Врховни
штаб, а у Радаслијама болница. Зато је Стари наредио да се пову-
чемо у шуму, један кнлометар од виле. Направљене су неке колибе,
покривене цирадама. Биће лепо до прве кише. Увече смо мећу боро-
вима наложили ватру. Олги се ово много допало.
Седамдесет девети дан. — Данас поћосмо Веса, Олга и ја за Пе-
тровац. Ми идемо с рукописом за »Преглед«, а Олга одлази у хи-
руршку екипу. Кренули смо тек око подне, великим трактором,
десет километара на сат. Идемо путем Роре — Прекаја. Срећемо
камион из Петровца с Лепом Перовић. Она напушта Крајину. Рече
нам да су прошле ноћи четници напали једног нашег курира на овом
путу и ранили га у ногу. На стрмини испред Прекаје наш трактор
храбро силази. Заиста су ти шофери хероји. Олга гледа како тешки
трактор (нема ручне кочнице већ мотором кочи) иде низ стрмину,
оштру ваљда тридесет степени, и вели:
— Овде код партизана човек заиста научи да цени људе.
Вечерас смо стигли свега до Дрвара. Изломљени, прашњави, сме-
стили смо се у Команду подручја. С нама је и група замењених дру-
гова који иду за Хрватску. Пуни су најлепших утисака. Нарочито
им се много свића како смо успели да преко планине превозимо
камионе и тракторе.
Осамдесети дан. — Олга мора да чека још два дана док хируршка
екипа не стигне, зато јој је Гојко Николиш дозволио да поће са
мном у Дриниће. Штампарија ради вредно. Завршили смо корице
»Прегледа« и чича Јанкова упутства за оснивање народноослободи-
лачких одбора. Важна књижица.
Предвече смо Олга и ја седели изнад села. Гледали преко поља
тамнозелене шуме Оштреља. Тамо је све порушено. И Петровац
личи на мртви град. Поред нас се враћају овце с паше. Јесен је већ
дошла. Права богата јесен. Читаво село ври, жито се врше (касно
сазрева јечам на овој висини), лупа брадва — праве се бурад за
пекмез. Неко чудно осећање хвата човека. Колико ће кошница, као
ово село, бити попаљено до победе! Још ћемо доста крви пролити,
али ће затим доћи миран живот, пун рада.
Осамдесет први дан. — Направили смо вечерас лепу шалу. По-
слали смо Олгу до Милентија, који је стајао на тридесет метара
од нас. Он није знао да је Олга стигла из Београда. Милентије ће
сутра кренути на посао с нама. Јуначки се извукао од пегавца.
Осамдесет други дан. — Недалеко од команде места данас сам
видео децу с Козаре, заробљену у јулу, у великој офанзиви. Ту су
децу усташе отерале у Јастребарско — на »преваспитање«, да створе
од њих своје јаничаре. Било је ту 900 малишана. Кад су им усташе
повикале:
»Живео Павелић!«
Неколико њих је одговорило:
»Живео Стаљин!«
Усташе су побеснеле и питале ко је то викнуо. А свих девет сто-
тина је дигло руку увис. После је осам најотреситијих изведено из
строја и стрељано. Ове храбре дечаке ослободили су хрватски пар-
тизани и затим их упутили у Крајину. Гледао сам ту децу. Стојали
су по војнички у два реда и чекали доручак. Она су наша будућност.
Олга је остала да чека Гојка, а Веса, Милентије и ја кренули
смо за Гламоч. Шофер нам рече да је бомбардовано Радаслије к р а ј
Гламоча. Дошла су два авиона и бацила приличан број бомби, али
штете и жртава није било. Гаћали су шуме око Радаслија. Бачена
је једна топовска граната од 200 кила. Само су ј о ј била причвршћена
пераја. Срећом није експлодирала. Иза Рора сретосмо Далматинце.
Евакуишу Ливно. Скоро је све извучено. Припремамо се за сваку
евентуалност.
Осамдесет трећи дан. — Селимо се најзад из Гламоча, после скоро
месец дана боравка. Идемо на Млиниште, у ону лепу шуму, у којој
се нађе и понеки четник. Положај је врло згодан, јер се налазимо
у центру разних бојишта. Осим тога смештени смо на централном
босанском билу — на висини од 1.400 метара — имамо лак покрет
из шуме у свим правцима. Војна ситуација је врло жива. Усташе —
око 2.000 људи — продрле су из Купреса право у Дувно. Краљевачки
батаљон је испред Шујица давао јуначки отпор, али се морао по-
вући. Усташе су у Дувну оставиле 400 људи, а остали су продужили
за Имотски. Чудан је тај њихов покрет. Није искључено да иду
тамо — да сузбију четнике, који су се тамо негде окупили. Има их,
веле, преко 2.000. Их, што не дођу мало овамо. С њима се наши нај-
радије бију. Ми смо предузимали противнападе на Дувно, али смо
одбијени. Том приликом је рањен Милоје Милојевић, заменик ко-
манданта Београдског батаљона, иначе бивши официр. Рана је тешка.
Погоћен је у груди и у око. Сећам га се кад се вратио из Посушја
са заплењеним машингевером. Тада су Италијани и усташе хтели
први пут да поврате Ливно. На њега је налетела група усташа. Јед-
ног по једног убијао је из револвера.
Осамдесет четврти дан. — Сместили смо се у шуми, разапели смо
шатор. Чува нас Краљевачки батаљон. Стигли су извештаји да се
италијанска офанзива одлаже од 15 септембра за 25 септембар. Ба-
цили су нове летке за предају. Из Грахова су под заштитом итали-
јанских топова кренули четници. Одбијени су. Код убијених је на-
ђено писмо попа Бујића, послато неком Дреновићевом човеку. У
том писму поп Бујић вели да шаље осам водића за »војводу Дре-
новића«. »Сада смо Лику очистили од комуниста, а ускоро ћемо
заједно да ударимо како бисмо Босну ослободили од те гамади која
је дошла са свих страна. Састаћемо се на Старетини.« У правцу
Грахова је отишла Прва бригада. Оиа се спрема да са Трећом кра-
јишком и двема личким бригадама ликвидира ово осино гнездо од
великог стратегиског значаја. Падом Грахова угрозили бисмо оз-
биљно пругу Сплит — Загреб, јер до Книна није далеко.
Осамдесет пети дан. — Јесен је већ дошла. Руј је већ захватио
младе букве на другој страни брда. Прошле јесени био сам у Шу-
мадији. Ко би рекао онда да ће рат трајати још пуну годину дана.
Велике смо успехе отада постигли, упркос покушаја десетина војски
да нас униште, упркос толиких жртава, толиких изгубљених тери-
торија. Стварно, све се више показује колико је била мудра одлука
да идемо у правцу Хрватске. Да смо отишли у Србију страховито
бисмо искрвавили и питање је да ли бисмо постигли такве успехе.
Не треба да се сада заваравамо, још пуно је тешких борби пред
нама. Павелићева војска се распада.
Нас очекује лукав и подмукао непријатељ — великосрпска реак-
ција. Они имају масу спремних официра, подофицира. Морамо све
силе упрегнути да створимо што пре регуларну војску — за другу
фазу.
Осамдесет шести дан. — Данас су нам стигли гости — глумци
из Загреба. Мећу њима су Афрић, Јожа Рутић и Скригин. Напустили
су усташку позорницу и дошли у народ. Вредни, храбри људи. Раз-
говарао сам с једним од њих — партијцем. Сви ти родољуби из Загреба
пате од оне старе болести — окрећу у лево. Сви се осећају као кому-
нисти и ж а о им је кад им неко каже да нису чланови Партије.
Иначе, она стара интелектуалска болест — личне сваће и нетрпељиво-
сти. Право к а ж е Горки: »Глумци и литерати сујетни су као пудлице.«
Добили смо вечерас један исечак из усташког листа »Нова Хрват-
ска«, у коме се говори да су у ноћи измећу 9 и 10 септембра бом-
бардери тукли Загреб.
— Да хоће мало да продуже до Купреса! — рече Стари.
Осамдесет седми дан. — Глумци из Загреба су вечерас давали
приредбу. Уметност је велика ствар. Оне исте ствари давали су и
наши партизани, али велика је разлика измећу Афрића кад рецитује
»Партизанску торбу« и оног Далматинца кога смо слушали у Гла-
мочу.
Позорница је била направљена на ивици шуме, а ми смо поседали
по трави. Био је донесен на носилима и Црни коме је нога сломљена.
Корисно би било кад би глумци могли да обићу све бригаде и по-
кажу друговима, поуче их, како се дају уметничке приредбе. Штета
је што Олга није вечерас могла да остане. Морала је да продужи за
Мркоњић где се налази хируршка екипа.
Осамдесет осми дан. — »Стаљинград је део нашег срца и ми га
нећемо дати«, рекао је Мануилски. Он је и наше срце. Сзако јутро
с ишчекивањем отварам радио. Свако заустављање Немаца уноси
весеље код нас. Сви су уверени да ће Стаљинград ове године бити
гроб Хитлера, као што је Москва била прошле. Наши Краљевчани,
кад ме сретну, прво ме питају: »Шта је са Стаљинградом?« Питао ме
неко: »Да ли ће се одбранити Стаљинград«? Без предомишљања сам
одговорио: »Хоће«.
Осамдесет девети дан. — Чуда прави наш народ у позадини. Рато
Дугоњић је дошао из Мостара па нам прича. Расположење маса
сасвим је за нас. »Слободна Југославија« се свуда слуша, чак и
усташе кришом прислушкују. Омладинци су на првом месту. Уходе
поједине агенте, односе им бицикле, лупају сијалице да би компро-
митовани другови лакше ноћу ишли по улицама. Први м а ј је свечано
прослављен. На брду се појавила два пламена српа и чекића. По
граду су прскале ракете и многи зидови били су украшени нашим
паролама.
Олга Марасовић спасла се из затвора у Сарајеву. Симулирала
лудило па после из болнице побегла. Завезала је чаршав за чаршав
и спустила се низ зид.
Аеведесети дан. — Северно од Мркоњића скоро месец дана воде
се крвави бојеви. Усташе, четници и Немци нападају на наше ли-
није како би заузели Мркоњић. Прво је тамо отишла једна бригада,
па друга, трећа и, најзад, четврта. Те борбе су завршене нашим
успехом. У једном противјуришу наши су се пробили кроз читав
низ бункера у једној шуми и уништили једну бојну Мраковог здруга.
На лицу места је наћено преко сто лешева, а заробљено је 120 здру-
говаца, мећу којима и три официра. Били су изненаћени. Читав
штаб је уништен. Здруговци су јурнули у бекство, а позади су их
дочекали Немци митраљезима. Наши су заробили и Немце. Педесет
их је поскакало у Врбас. После овог слома непријатељ се повукао
на спољне одбране Бање Луке. Ноћу вршимо нападе и заузимамо
непријатељске положаје, а дању они оспу артилеријом и из авиона
те се морамо повући. Ти здруговски официри су бедници. Неки чак
и плачу. А Павелић је сву ту војску специјално слао у Немачку на
васпитање. Стварно се види да је сва Павелићева војска (и усташе
и здруговци и домобрани) у распадању. С њом много муке нећемо
имати.
Деведесет први дан. — Ни Далмација не мирује. Опет је преко
три стотине људи дошло у партизане. Тамо је стварно избио прави
народни устанак. Наши су отпочели с низом веома успешних пар-
тизанских акција. Зауставили су један воз и уништили га. Напали
један нталнјански логор од 400 људи. Заробили су једну усташку
постају од 40 људи и при свим овим акцијама нису имали ниједног
друга избаченог из строја. Сада је створена Друга далматинска бри-
гада. Само немају довољно оружја. Требало би да отпочну с већим
акцијама. Ето, како Крајишници ударају на градове и здругове и
имају доста и о р у ж ј а и муниције.
Деведесет други дан. — Синоћ смо дуго седели к р а ј ватре и пе-
вали. У нашем шатору спава стари Махин, поп Владо Зечевић, Зоран
и ја; до мене Влатко Велебит, а затим Арсо и Сенка. Прекопута
нашег шатора су Симо Милошевић и његова Олга. Испод другог
дрвета Паја и Бранка Савић подигли своје шаторе. Смејали смо се
вечерас. Доктор Симо био дежуран за скупљање дрва за ватру.
Потегао је балван, ставио га на раме, замислио се па прошао поред
ватре и отишао у шуму. Тек се тргнуо кад је Олга викнула за њим:
»Симо, Симо, прави си професор!«
Ноћас је беснела права олуја. Громови су тукли по овој планини
да је све пуцало. После је ударио прави потоп. Сви су шатори про-
кисли, осим нашег. Киша је и ујутру наставила. Опет сласти шумског
живота. Пре подне нам је дошао Стари и донео нам вести, па смо
заборавили на кишу. Сада имамо 22 бригаде. Хеј, Петре Караћорће-
вићу, јадна ли ти мајка. Више нећеш седети у овој нашој земљи,
макар те помагало 20 дивизија Италијана и Немаца.
Бевц се јавио из Словеније после више од месец дана. Они су
имали да издрже јаку офанзиву. Нападало је шест италијанских
дивизија. »Изгубили смо сву слободну територију, али смо сачували
живу снагу и оружје!« Бевц се користио искуством код Ужица.
Заиста је величанствено како су Словенци успели да одрже тако
дуго слободну територију — пуна три месеца.
Данас лондонски радио јавља да су нека три бискупа »протество-
вала« против терора италијанских фашиста у Словенији и тражили
да се успостави цивилна власт. Ово мирише на неку Недићеву Србију,
Павелићеву Хрватску. Само ми се чини да се ово неће моћи оства-
рити у Словенији.
Деведесет трећи дан. — Из ове шуме где влага убија, пошли
смо, Зоран и ја, неочекивано, за Јајце. Кренули смо мотоциклом
око четири и по. Нешто пре седам били смо на вечери код Јурице
и Милентија у штабу Четврте бригаде, а пола сата касније већ на
путу за Јајце. Месец као тепсија сија над долином Пливе. У Језеру,
некад лепом летовалишту, ниједна кућа читава. То је попалио Шо-
лаја. Ту затичемо доктора Дејана Поповића како чека заједно с бол-
ничарима. Полазимо с њим пешице узбрдо до Оперативног штаба.
Већ је девет сати. Не знамо пут па га проналазимо по отисцима коњ-
ских копита.
На крају села стигосмо Косту Нађа. Још пола сата грабили смо
узбрдо док ие избисмо на гребен брда Милета. То је једна од нај-
виших кота око Јајца. Од града смо се налазили нека четири кило-
метра у ваздушној линији. Прво усташко упориште било је од нас
на 500 метара, доле код Канала.
Десет сати је прошло. Сместили смо се одмах иза гребена да нам
ни артилерија не може ништа — у ниско жбуње. Коста ми објаш-
њава план напада.
Према последњим подацима непријател> располаже са 1.200 људи
а не са 1.600 како се прво мислило, — од тога је 6 сатнија усташа.
Те нам податке шаље наша организација из Јајца. Недавно су наши
другови исписали ноћу по граду пароле: »Живео Тито!«, »Живео
Коста!«
Наше снаге су овако распоређене: између Врбаса и Пливе налазе
се Прва и Друга крајишка бригада. Оне имају задатак да освоје
бункере и клиновима да се пробију у град. Њима је придодат један
део снага Трећег крајишког одреда. С оне стране Пливе, Друга про-
летерска и батаљон »Пелагић« заједнички ударају. Пролетери прво
иду на Кусију, па се после спуштају у град у правцу фабрике хлора
и железничке станице. Четврта црногорска бригада иде на пругу
Јајце — Доњи Вакуф, а један батаљон треба да постави дубоку
заседу у правцу Травника, како би с те стране пресекао пут уста-
шама. Ако наше снаге не буду успеле да до зоре заузму град, наре-
ћено им је да се не повлаче већ да држе освојене позиције.
Напад треба да почне око 11 ноћу. Имамо још пола сата. Лежим
поред Косте и причамо. Ово је деветнаести град који партизани осва-
јају ове сезоне у Крајини и југозападној Босни: Приједор (20 на-
ших мртвих, 50 рањених, а 1.500 домобрана заробљено), Крупа (1, 2,
400), Козарац (—, —, 250), Кључ (14, 25, 250), Добрљин (—, 2, 350),
Гламоч (3, 8, —), Мркоњић (—, —, 250), Саница (1, 5, 300), Петро-
вац, Дрвар, Прозор, Ливно, Дувно, Коњиц, Горњи Вакуф. Неуспеле
нападе смо вршили на Сански Мост, Босански Нови, Дубицу, Доњи
Вакуф, на Бугојно двапут и на Купрес пет пута.
У свима овим нападима, прича Коста, ми смо били слабији у тех-
ничком погледу, али смо тукли непријатеља нашом далеко већом
храброшћу, изненаћењем, брзом концентрацијом. Упадали смо у град
скоро без пуцња и продирали у клиновима, и тако изненаћивали
непријатеља, цепали му снагу, онемогућавали му везу измећу поје-
диних одељења. У самом часу напада, тј. када би нас непријатељ
већ приметио, наше тешко оружје тукло би право на град — два,
три метка и тако уносило панику. Сви наши напади на та јако
утврћена места вршени су ноћу, јер се по мраку лакше може при-
вући утврћењима, а и услед велике надмоћности непријатеља у теш-
ким орућима.
— Ниједна војска на свету, вели Коста, не може да врши ноћу
такве нападе као партизани. Код нас је сваки борац потпуно свестан
зашто се бори, јер командир не може ноћу да држи на узди сваког
борца. То су разлози наших успеха.
У ЈЕСЕН 1942 ГОДИНЕ НА ПОАОЖАЈУ КОД МЛИНИШТА БОРЦИ ПРВОГ БАТАЉОНА ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ
БРИГАДЕ ЧИТАЈУ ..БОРБУ« КОЈА ЈЕ ШЛАЗИЛА У ДРИНИБИМА. »БОРБУ« ЧИТА САВО МАШКОВИЕ
ПУШКОМИТРАЉЕЗАЦ У ПРВОМ БАТАЉОНУ. МАШКОВИК ЈЕ ПОГИНУО У ДЕЦЕМБРУ 1944 НА СРЕМСКОМ
ФРОНТУ КАО КОМАНДАНТ ОСМЕ ЦРНОГОРСКЕ БРИГАДЕ. ПРОГЛАШЕН ЈЕ ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА
ЈЕДАН НЕПРИЈАТЕЉСКИ БУНКЕР КОЈИ СУ НА ОТВОРЕНИМ ВАГОНИМА ПАРТИЗАНИ КРЕНУ ИЗ

ПАРТИЗАНИ ОСВОЈИЛИ У БОСНИ КРАЈЕМ 1942 МЛИНИШТА НА ПОЛОЖАЈ, НОВЕМБРА 1942
ПАРТИЗАНСКИ ВОЗ НА
СТАНИЦИ МЛИНИШТЕ,
НОВЕМБРА 1942
ЈЕДНА ДАЛМАТИНСКА
БОРБЕНА ЈЕДИНИЦА У МАРШУ
УСТАНАК У ДАЛМАЦИЈИ,
НОВЕМБРА 1942.
ДААМАТИНЦИ ОДЛАЗЕ
ИЗ СПЛИТА ПРЕКО
ЛИВАЊСКОГ ПОЉА
ЗА ГЛАМОЧ
Прекинула нас је дуга сурла рефлектора. То су усташе с града
тражиле партизане. Рефлектор се одједном управио према Вакуфу,
јер се код Вијенца већ чула борба Четврте бригаде с усташама.
Најзад доће и 11.00. Још ништа. Али, пуче један, па други метак
на Нусији. Ускоро се читав венац пушчане ватре обви око врха.
Проламао се и бацач. И доле, око Језера, код Канала, отпочела је
борба. Један батаљон Друге пролетерске имао је да ликвидира брану
за електричну централу. Тако би цео град остао у мраку и онемо-
гућило би се непријатељу да успостави струју у бодљикаве жице.
Усташке ракете шарају небом — црвене, па после — беле. Заку-
вало се око града. Сада је дошао ред на нашу хаубицу. Избаци т а ј
наш стари, славни топ два метка, од којих обично само један експло-
дира. Отели смо га од усташа прошле године. Зимус, кад су Итали-
јани вршили офанзиву, морали смо га закопати око Оштреља. Ноћу
су кришом долазили другови, откопавали свој топ, подмазивали га,
па опет закопавали.
Око Кусије све је жешћа борба. Најзад, 45 минута после почетка
напада, плануше касарне на врху.
Коста је задовољан:
— Ови Србијанци су силни борци!
Крајишке бригаде нешто су касније отпочеле напад на свом
правцу. Али и тамо се битка разгорела. Месец сија. Коста прича
да ово није баш први напад на Јајце. Прошле године је Шолаја
ударио с пет стотина бораца на град, у коме је било 3.000 Немаца,
сем усташа и домобрана. Заузео је Бусију и фабрику карбида, али се,
наравно, морао повући. Прича Коста о Шолаји. Дошао код њега
италијански доушник и нуди му милион лира да преће на страну
Италијана. Шолаја извадио пиштољ и убио га на месту. Поштен
је био т а ј скромни човек. Његов стриц у току борбе узео усташког
коња и пошао с њим кући.
— Остави коња! — нарећује Шолаја.
— Ж и в се не раздвајам од њега! — одговара стриц.
Шолаја вади пиштољ и убија коња.
Крајишници ударају свом снагом. Око Канала се води јака
борба. Поноћ је већ прошла.
Деведесет четврти дан. — Закључало је са свих страна. Крајиш-
ници су жестоко навалили. Прва ватра у предграћу Јајца је планула.
Ускоро за њом још три. А електрике су се гасиле како су наши
продирали. Остале су само четири уличне светиљке у граду. Неприја-
тељске хаубице уопште не дејствују више, наши бацачи учестали.
Питам Косту да ли је било теже ратовати у Шпанији или овде и,
ево, шта он каже:
— Ми овде ратујемо под много тежим условима. Шпанска војска
је била боље наоружана. Имала је више технике. Затим, то је регу-
ларна војска, са арсеналима, организованом позадином. А од свега
тога ми немамо ништа, — наше је само оно што носи непријатељска
20 Дневник I
комора. И морал наше војске је бољи од шпанске. Ретко која војска
има такву упорност као наша. Шпанци нису знали да издрже у
тешкој ситуацији. Наши партизани су равни борцима интернационал-
них бригада.
Већ је почело да свиће. Доле у Каналу, близу нас, чула се још
увек паљба. Наши нису одмах успели да заузму ову важну тачку.
Решисмо да прићемо ближе и видимо како стоји ситуација. Док
смо прелазили преко једне пожњевене њиве, рекоше нам курири да
их је ту малопре засуо митраљез из Канала. Сместили смо се у једну
јаругу, кад поче да бије наш противтенковски топ. Гаћао је Канал
(малу кућицу и ровове око ње). Испалио је пет метака. Кроз дим
смо гледали кућицу и на њој мотку са заставом која се најзад пре-
ломила. Усташе побегоше одатле.
Горе, на гребену, код првих кућа Јајца, затекосмо штаб Прве
крајишке и противтенковски топ. Ту стоји једна група домобрана
које смо ноћас заробили. Све људи из ових крајева, скоро мобили-
сани. Један је из Купреса:
— Ето, обукао сам се у прошлу суботу и право о в а м о . . . Прили-
ком последњег напада на Купрес погинуло је 300 — 350 усташа и
150 милиционара.
Миленко Кушић, сада командант Прве крајишке, излаже ситу-
ацију. Крајишке бригаде су ступиле у дејство нешто касније, јер
водићи нису били најбољи. Имале су пред собом читав низ бункера
које су врло вешто заобишле и напале непријатеља с лећа. Сви
ти бункери, тј. спољна утврћења Јајца, у правцу Царевог Поља, пала
су без једне жртве. Сада се Кушићеве снаге налазе на ивици града-
-тврћаве. У налету на Клименту заузели су један противколски топ.
Усташке хаубице су на »ничијој земљи«. Ми смо с једне, а усташе с
друге стране. И једни и други пуцају, па се топовима не може прићи.
Кушић није имао везе с Другом бригадом.
Пошто је Кушић пришао још ближе, Оперативни штаб је остао
на његовом месту. Долазе курири Друге пролетерске. Наши су уда-
рили на Бусију са два батаљона. Имали су доста муке, јер је Бусија
имала и бетонске бункере. Прикрали су се полако и слушали разго-
вор домобрана (било их је око 140 на том положају). Домобранима
је око 10 увече било нарећено да буду у приправности. Наши слу-
шали домобране како зевају, али нису нападали, јер су чекали 11
сати, да не би довели у тежак положај наше другове на другим
секторима, који су се примицали непријатељским бункерима. Домо-
брани су чули шуштање и повикали:
— Ево их, дај митраљез!
Али, било је касно. Србијански бомбаши већ су отпочели борбу.
Еусија је заузета за 45 минута. Имали смо једног мртвог и два ра-
њена. Одмах затим наши су се спустили ка фабрици хлора и у зору
је заузели. На врх Бусије нашли су 150 тешких бомби за бацач,
које су све испалили на центар града. С Каналом је било потеже.
Наши су имали чистину, три реда жица и бетонске бункере затво-
рене одозго, па се нису бомбе могле користити. Ту је био Трећи
батаљон. Четврти је остао на Бусији, а Први у фабрици. Око фабри-
ке је било мало борбе. Нанш су тукли, полазили су и ка мосту, али
нису мотли да га пређу због ватре из тврђаве.
Четврта бригада пресекла је пругу Јајце — Вакуф на дужини од
3.000 метара, али је код Вијенца имала жестоку борбу: осам мртвих.
Црногорци су се пели уз саму стену, а одозго их тукли усташе и
домобрани. Пошто Вијенац нису могли да заузму, нису ни пресекли
пут за Травник.
С првим извештајем (да је заузет читав град сем три упоришта)
отишао је Зоран натраг на Млиништа. Умало што није погинуо. До-
шла су два сељака и кажу да се нека војска прикрада иза наших
леђа кроз кукурузе. Раде Маријанац, командант Трећег крајишког
одреда, скочи и без пушке пође с једним партизаном. Кад је при-
метио усташе, наредио је партизану да узме заклон, а он се вратио
по пушку. Дотрчао је натраг и викнуо:
— Излазите!
И усташе изиђоше. Један носи пушкомитраљез, а двојица пушке.
Све то предадоше. Били су на Каналу. Седамнаесторица се пребацила
на ову страну Језера. Почели су да се провлаче кроз кукурузе. Једна
група је отворила ватру на наше рањенике, а тројица су пошла у
овом правцу. Нађена су нека писма у њиховим џеповима. Један од
н>их пише оцу да се јавио у Павелићеве »драговољце« за Русију, да
се тамо једе бели хлеб, да ће он добити девет хиљада куна помоћи.
Ту је крај нас један водник из Трећег одреда. Кућа му је на
500 метара. Није у њој био већ девет месеци. Кућа је пуста. Усташе
му поклале пет душа.
Сунце је већ прилично отскочило. Али магла изнад самог града
није се дизала. Дошао је и авион - извићач, осматра па се враћа на-
траг. Не зна каква је ситуација. Паљба је некако малаксала. Коста
прича:
— Обе стране су посустале. Важно је ко ће предузети офанзиву!
Наши имају нарећење да чврсто држе освојене позиције и да борбу
наставе у току дана.
Раде се враћа с осматрачнице и вели да наше јединице нису
повезане, да не делују једновремено. Сада је наступио отсудни тре-
нутак. Усташе су прешле у контраофанзиву у намери да нас избаце
из свих заузетих положаја. Под заштитом оклопног аутомобила из-
бацили су Прву и Другу крајишку из неколико зграда. Прво су се
повукли борци Трећег крајишког одреда, али у отсудном тренутку,
лепо смо видели, један командант батаљона зауставља их, сврстава
и с њима удара у бок усташама. Тако је противнапад пропао. Уста-
ше су такође извршиле напад на фабрику и Друга пролетерска се
морала повући. Али је опет у јуришу повратила фабрику. Трећи пут
је оклопни аутомобил пошао друмом, поред Језера, поред нас. Про-
тивтенковски топ га је гаћао и ударио поред њега. Оклопни се затим
вратио у град.
Скоро ће подне. Град се још држи. Авион долеће и баца четири
бомбе прекопута нас. Из града у Јајцу лете беле ракете.
ао»
Разговарам с Костом о везама. То је наша најболннја тачка. При-
ликом напада на Приједор Коста је био повезан телефоном са свим
батаљонима.
Најзад стиже извештај од Друге пролетерске. Љуба Бурић се при-
лично недругарски изражава: »Што две бригаде беже пред 200
усташа«.
Опет авион долази. Кушић извештава да се спрема у 6 сати на
коначни јуриш. Обавештен је о томе и Л»уба Бурић, командант
Друге бригаде.
Мећутим, Коста догледом открива да усташе беже преко Врбаса,
кроз парк. Доле у граду непрестано кркља. Наши сипају бацачима.
Ситуација нејасна. Горе, крај шуме, лепо се виде две постројене ко-
лоне и један човек на коњу. Није нам јасно да ли то усташе беже
или се концентришу за противнапад. Обавештавамо нашу хаубицу
да отвори ватру у ту гомилу, али она је на читав сат од нас. Веза!
Коста објашњава да ће те усташе дочекати батаљон Црногораца.
Прилично је правилно поставио нгго је оставио усташама излаз —
по речима Фридриха Великог, омиљени Бидин цитат, — јер би се
ти гадови, опкољени са свих страна, зверски борили. Само да су
Црногорци били тамо где је по плану одрећено — успех би био 100 °/о.
Већ се вече примицало, а доле се одједном зачули поклици: »Роди
годино, родила пшеница!« То су Пљевљани, Шолајини борци, то су
Прва и Друга крајишка. Авион је опет узлетео, али је само извиђао.
Јајце је било наше. Пљевљани су први полетели, а за њима и сви
остали. Најзад су пале и хаубице. Око њих се водила жестока борба.
Усташе су јуришале с бомбама у рукама у намери да топове оштете,
али су их наши одбијали. Само из зграде штаба Прве крајишке
испаљено је на усташе око 500 метака.
Борба је скоро замрла. Само се чује понеки метак. Силазимо на
друм, у кућу неког одбеглог усташе, где нас стиже извештај од Ку-
шића: »Град је заузет«. Кренули смо по мраку, широким друмом
поред Језера. Право је чудо како је Јајце заузето. Кроз оне клисуре
заиста само партизани могу да се пробију. А кад дођосмо до град-
ских зидина, на којима је писало V (Ухсгоиа — победа), још смо се
вшпе чудили како су наши продрли у град.
У једној кафани састали су се сви штабови, а ја сам узео хрпу
новина и разговарао с кафеџијом. Ту је и неки сувоњави младић.
Прича ми да је слушао »Слободну Југославију«.
У том наиђе Швабић, мој стари пријатељ из омладинског часо-
писа »Младост«. Пођосмо да прегледамо »Гранд хотел«, седиште ве-
лике жупе Плива и Рама. У првој соби, с десне стране, лежи
дванаест мртвих усташа. То су били тешки рањеници који су умрли
у току дана. Зидови ишарани мецима. У канцеларији великог жу-
пана неред. Безглаво је бежао, оставио сву поверљиву архиву, Дре-
новићеву признаницу на 100.000 куна и извештај среског начелника
из Прозора о његовом бекству из Прозора. Он је наш стари по-
знаник.
Тај извенгтај је написан с извесним књижевним претензијама.
Трећа санџачка бригада га је била ухватила, али се претставио као
учитељ из Коњица, па су га пустили! После замало што га нисмо
ухватили у неком селу. Причао је да смо много бољи војници од
усташа, да је наш бацач уз трећи хитац разорио њихов, а у изве-
штају читава се прича завршава тиме што тражи отштету од велике
жупе. Као доказ прилаже снимак пропуснице његове жене коју је
потписао Марко. На пропусници пише: »жена злогласног усташе«.
Осим тога, добила је 300 куна од нас за путни трошак. А сада опет
господин начелник мора да бежи. И овог пута је оставио у Јајцу
жену са два детета, једном је 14 д а н а . . . Свећица ми капље, одлазим
у другу собу и трзам се. На кревету мртав, жут усташки функцио-
н е р . . . У жупановој спаваћој соби (мислим да је његова) налазимо
осам одела, потпуно нових, швајцарског сира, белог брашна, бон-
б о н а . . . На к р а ј у закључана врата. Лупам из све снаге и чујем неко
комешање. Откочио сам пушку, променио глас:
— Госпон, изићите ван!
У том доће и Влада Смирнов. Врата се отворише; појављује се
неки човек, обучен у цивил:
— Ја сам механичар из Загреба и случајно сам се овде затекао!
Руке су му црне од уља и зејтина. Возио је »госпонов« оклопни
аутомобил. То је усташки официр, пресвукао се. У соби смо му на-
шли револвер.
Изишао сам напоље кроз улице. Крајишници покушавају кунда-
цима да обију једну трафику. Ступам с њима у дискусију. Они су
прилично анархистички настројени. Немају много поштовања према
приватној својини. И у самом њиховом руководству, ту постоји мало
необичан став:
— Нека узму људи да се обуку и одену!
А људи богами узимају и није лепа слика. Истина, то су махом
сељаци којима су усташе све опљачкале, попалиле, побиле, — па
се људи сада снабдевају на своју руку. Али, нема шта — ружна
слика!
Отишао сам после по мраку до хаубица. На све стране лешеви.
У јендеку неки усташа у ропцу. Хаубице су читаве. Крај њих један
усташки сатник разнео се бомбом. Горе, у самој тврћави, под боро-
вима, лежи двадесетак лешева. Све их је побила једна наша мина из
бацача. Другови износе из магацина сандук са бомбама за бацаче
и гранатама за хаубице. Пуна четири вагона муниције је овде за-
плењено.
Вратио сам се натраг у ону вилу изван града. Срео сам Пека
Дапчевића. Имали су жестоку борбу на Вијенцу — осам мртвих.
Јуришали уз литицу усправно. Нису могли стићи да опколе усташе
које су умакле у Травник.
Аеведесет пети дан. — У овој вили, боље рећи летњиковцу, ста-
нује неки стари механичар из Дрвара који је имао сина усташу
и ми му га убили! Разговарам са његовим сином — младићем од
седамнаест година, коме је кичма крива. Заједно са мајком био се
склонио у хотел »Гранд«, где се налазио усташки главни штаб. Ту
је био и иотпуковник Шрам, командант пука из Травника. Он је си-
ноћ постројавао усташе да колико - толико спасе част Павелићу пред
— савезницима Немцима, који су око 10 септембра стигли у Травник.
Овај младић прича да су се усташе надале да ће им помоћ доћи из
Травника, али су после ручка почеле да се евакуишу. Терали су
собом и цивилно становништво. Било је велике гужве у Јајцу при-
ликом повлачења усташа. Један трговац је понео собом већу ручну
касу, тешку преко 40 килограма. Мајке су децу остављале и бежале
узбрдо. Младић још прича да су усташама пуцали у лећа у самом
граду наши симпатизери! Много је усташа изгинуло кад су бежали
узбрдо ка Травнику, где су их наши митраљези, с оне стране, од
Нусије, стизали.
Коста је отишао на Млиништа. Сишао сам у град и у вили ди-
ректора фабрике хлора затекао Марка, Зину, штаб Друге пролетер-
ске и масу другова. У фабрици се налазе 52 вагона соли. Немци су
овде правили отровне гасове.
Увече смо Арсо и ја дуго разговарали са штабом Прве крајишке
и Друге пролетерске. Акција је беспрекорно изведена. По мом ми-
Јпљењу и овде се показало да је техника важан фактор. Јуначки смо
се борили, али ово је прва битка у којој смо имали и техничку над-
моћност — бацаче, топове. Да нисмо имали толико технике, упркос
свих наших јуриша, не бисмо освојили Јајце, седиште велике жупе
Плива — Рама — Јајце, које је Павелић ових дана ставио на поштан-
ску марку од пола куне.
Арсо и ја легосмо у свилене јоргане господина директора фа-
брике. Дуго нисмо могли заспати од смеха.
— Шта ће бити кад се вратимо у наше шаторе на Млиништима?
Деведесет шести дан. — Многе ти је фамилије овај рат разбио.
Ево, седим у кући хотелијера Пихлера — »Плива«. Он је са женом
још 6 априла отишао у Немачку. Син му је јуче — воћа хитлероваца,
погинуо у Јајцу, а други син му је партизан на Кордуну, ћерка код
нас једна од најбољих другарица у санитету. Била је у Шпанији.
Данас је похватана једна специјална шпијунска хитлеровска гру-
па, која је имала задатак да се првенствено бави војном шпијунажом.
Ухваћена им је и радиостаница. У тој тројци је главни био неки
Немац, који се још пре нашег доласка отровао (дебео човечуљак —
видео сам га како лежи у апотеци). Радиотелеграфист, наш земљак,
у служби Гестапоа још од пре рата. Извучен из заробљеништва, по-
слан на курс, па затим у Јајце. Отворио је човек берберницу и
отпочео »рад«. Трећи члан те тројке био златар. Читава му радња
не вреди 10.000 динара.
Досад је заробљено преко 200 домобрана и усташа. Има их исто
толико и убијених. Наши губици износе 25 мртвих и 50 рањених.
Дознао сам да Павелић сада хвата домобране које ми пуштамо, па
их шаље у специјалну школу у Штокерау, к р а ј Беча, или на Источни
фронт. То се догодило с једном групом домобрана које смо пустили
у Мркоњићграду. Данас се нашој команди јавило неколико домо-
брана које су усташе, приликом пада Јајца, повукле собом ка
Травнику.
Деведесет седми дан. — Коста се вратио из Млиништа. Стари
Рибар дошао из Београда. С њиме је и Лола. Арсо дискутује с Костом
о даљим плановима:
»Погрешно је што смо стали по заузећу Јајца. Јесте да смо
уморни, али је требало неуморно гонити непријатеља у правцу До-
њег Вакуфа, Травника, Котор Вароши!«
— Али партизани су људи, одговара Коста. Месец дана су се
борили по Мањачи, два дана марша до Јајца, 24 сата борбе. Л>уди
више снаге нису имали.
Одлучено је да се нападне Вакуф. Црногорци су ликвидирали
Вијенац. Заробљено је 150 домобрана.
Силан народ из околине навалио на Јајце. Једна група почела
да пљачка. Марко их све похватао, ставио им око врата што су
опљачкали — сита, завесе, термофоре па их сликао:
— Требало би да вас проведем овако кроз град, али нећу због
народа! Сада идите кућама и носите ово!
Али, сељаци се стиде и неће да носе. Сиротиња ти је то велика.
Немци и усташе су у Јању попалили 4.500 кућа и зграда прошле
године, па сада сељаци дошли да се свете.
Деведесет осми дан. — Вратио сам се из Ј а ј ц а преко Мркоњића
за Млиништа. У Мркоњићу сам срео Олгу. Имали су много посла.
Преко 50 мањих и већих операција обавили за 24 сата. Стари Рибар
је необично радостан што је дошао у слободу. У Београду се крио
по бункерима, једном су агенти Специјалне полиције били на пола
метра од његовог бункера. Каже да су му моја мајка и Олга нашли
једном место у једној болници. Ту је он отишао као болесник с
лажним исправама — на име једног »фолксдојчера«. Долазили аген-
ти, легитимисали га, клањали му се и отишли. Друг Рибар је био
пустио браду. Тако је и прешао земунски мост. Поштапао се, па
је свако мислио да је то неки старац. А сада је обријан, чио, мар-
шеве је сасвим лако поднео. Лолину другарицу и сву њену породицу
убили су Немци отровним гасом у Београду, у Бањичком логору. Ста-
ри београдски апотекар Трајковић јуначки се д р ж а о са својом су-
пругом и децом.
Аутобусом сам стигао на Млиниште. Стари и Лола полазе за
Јајце. Треба тамо да се преселимо, само Арсо врти главом. Лепа
је и ова наша шума. Ватра с вечери је дивна ствар. Враћам се на наш
драги казан — пасуљ без масти, без ичега.
Деведесет девети дан. — Вељко се вратио с Грахова. Напад се
одлаже за који даи. Још је једна бригада потребна. Данас стиже
необична вест. Немци су кренули од Бање Луке и заузели Кључ.
Ослобоћење Јајца крупан је удар Немцима. Пресекли смо им долину
Врбаса. И четници - лешинари су се појавили. Увек они отпочињу
акцију када и Немци. Вечерас су поставили заседу 300 метара испод
нашег логора, на железничкој станици, и опалили из пушкомитра-
љеза на Мићу Станојловића, нашег водника, д-ра Симу Милошевића
и његову Олгу. Мића је добио пет метака у груди. Ипак је имао снаге
да зграби машингевер који је од Немаца у Србији заробио. Испалио
је неколико метака, а затим издахнуо. Тако су га четници мучки
убили, њега, јунака који се осам месеци борио против Немаца и
недићеваца по Србији. Олга Милошевић је рањена у руку. Она и
Сима су успели да побегну у шуму. Један млади партизан из Јајца,
који је терао кола, рањен је кроз обе ноге. Срећом, наишао је један
наш батаљон. Први санџачки, био је свега 400 метара испод Миће,
и спасао је малог партизана. Четници су се разбежали. Сима и Олга
су после три сата лутања наишли на наш камион који их је одвезао
право у Јајце. Могао је настрадати Стари с Лолом, могао сам и ја
синоћ да налетим на четничку заседу. Чудан ти је овај наш парти-
зански живот!
СРЕДА, 1 ОКТОБАР
Стоти дан. — Данас смо сахранили Мићу поред гробова седам
партизана погинулих у устанку 1941. Говорио је чича Лука Стевић,
из Раћевине, носилац Караћорћеве звезде, ветеран из ратова 1912 —
1918, стари партизан који је у Србији од двадесетосам дана у фе-
бруару издржао двадесетшест дана борби с Немцима, белогардеј-
цима и четницима. Лепо је чича говорио. Сузе су нам наврле на очи:
»О, Мићо, наш лепи цвету! Украдоше те крволоци из наше лепе
саксије Подгоре ...«
Стари се вечерас вратио из Јајца. Коча је добио нарећење да на-
пусти Грахово и пође према Кључу, с обзиром на надирање Немаца.
За ову операцију биће му потребно 3 — 4 дана.
ЧЕТВРТАК, 2 ОКТОБАР
Сто први дан. — Ситуација на фронту се компликује. Арсо је
тамо кренуо. Прекинута је веза с Мркоњићградом. Немци су кренули
из Кључа у правцу Мркоњића и сјединили се с једном својом коло-
ном која иде од Бање Луке. Треба да их дочека Трећа санџачка
бригада, а из Јајца је кренула Прва крајишка с Другом пролетер-
ском. Данас смо добили обавештење да Немци спремају офанзиву у
правцу Петровца и Ливна. На Петровац ће бацити једну дивизију.
Исто тако Немци с једном дивизијом отпочињу офанзиву у правцу
Билогоре у Хрватској. Лепа гужва.
ПЕТАК, 3 ОКТОБАР
Сто други дан. — Немци су се пробили. Иду с великим снагама.
Прва крајишка је налетела на тенкове који су ушли у Мркоњићград.
Трећа санџачка се повукла, само се не зна шта је с Тршом, Волођом
и једним командантом батаљона. Хаубице смо спасли. Тукле су
концентрацију немачких тенкова, топова и камиона. Погодиле су у
четрдесет постројених камиона и ућуткале су једну батерију. Друм
Мркоњић — Млиништа је добро прекопан. Један батаљон Санџачке
бригаде одбио је Немце који су покушали да заробе наше хаубице.
СУБОТА, 4 ОКТОБАР
Сто трећи дан. — Нема никаквих вести из Јајца. Италијани и
четници се такоће припремају. Из Херцеговине стиже извештај да
је Дража Михаиловић мобилисао 6 — 8 хиљада четника за офанзиву
против наше ослобоћене територије. Те банде су прво скупљене у
Мостару, где су опљачкале 17 вагона на станици и убиле неколико
Хрвата у околним селима. Наши народноослободилачки одбори из-
вештавају да су много ометали мобилизацију у Стоцу и Љубињу и
шаљу списак присталица народноослободилачког покрета у четнич-
ким јединицама. Већина мобилисаних изјављује да се неће борити
против партизана. Ако четници нападну на сектор око Прозора и
Шћита, наше ће се снаге пребацити у Херцеговину. Ово је крупан
догађај. Ако другови буду радили правилно, војнички и политички,
ситуација у Херцеговини нагло ће се поправити.
Вечерас су дошли из Јајца Марко, Арсо, чика Јанко, Коста, Лола
Рибар, стари Рибар, Симо и Олга Милошевић и још неколико дру-
гова и другарица. Замало што нису изгинули. Немци су убацили једну
већу групу четника Уроша Дреновића у нашу позадину. Четници су
направили заседу нашим друговима на десет километара одавде и
отворили ватру из два тешка митраљеза, са отстојања од неколико
стотина метара. Наши су се одмах развили у стрелце и водили су
борбу читав сат. Правим чудом нису имали губитака. Овај је напад
био код села Грагнића. Четници су се разбежали, а било их је трипут
више него наших другова. Арсо се сјајно снашао. Право је чудо
како су наши изнели живу главу из ове борбе. Никог ни метак није
окрзнуо, иако су више пута били под правом митраљеском кишом.
Арси је метак кроз ноге прошао. (Истина, има криве ноге!) Богами
сада више нећемо циле миле с овим елементима. Мораћемо прећи на
најоштрије мере.
НЕДЕЉА, 5 ОКТОБАР
Сто четврти дан. — Немци су продрли у Јајце са севера. Црно-
горци су дочекали колону која је ишла од Травника и разбили је.
Погинуло је преко сто Немаца. Пре него што смо се повукли из
Јајца, оштетили смо електричну централу, фабрику хлора, мост, хо-
тел »Гранд«. Али нам је сав материјал пропао. Пренели смо га у
Јањ. Немци одмах из Јајца право у брда, у Јањ. У последњем тре-
иутку успели смо ла запалимо магацин, чак и гранате за хаубицу
заједно с драгоценом хартијом за нашу штампарију. Горко искуство.
ПОНЕДЕЉАК, 6 ОКТОБАР
Сто пети дан. — Влатко нам дође из Гламоча и донесе вест да
је откривена илетална усташка омладинска организација. Главни ор-
ганизатор је један усташки функционер, који се био сакрио у граду.
Окупио је седам омладинаца, међу којима и два наша. Тако смо
знали од првог дана шта се ради. Сви су похапшени. Припремали су
летке и ширили усмено »узнемиравајуће вести«. Између осталог да
је »Врховни штаб већ побегао из Гламоча«. Изгледа да су четници
јавили Немцима да је на Млиништима нека наша већа јединица.
Трипут смо данас били бомбардовани. Кружили су авиони око нас и
тукли друм и шуму. Погинула су два сељака која су секла дрва
у шуми.
УТОРАК, 7 ОКТОБАР
Сто шести дан. — Стигла данас на Млиништа хируршка екипа.
Олга ми прича прве своје ратне доживљаје. Замало да их тенкови
захвате у Мркоњићу. Имали су заморне маршеве, по 13 сати не-
прекидног хода. Извлачили су рањенике. Углавном имам утисак да
је Олга добро положила први испит. Храбро се показала; добро под-
носи све напоре.
Ми ћемо сутра на пут. Идемо у правцу Дрвара. Т а ј пут прева-
лићемо на коњима, најмање 14 сати јахања.
У Далмацији четници чине нечувена зверства. Поклали су опет
масу људи и жена. Устанак тамо све више пламти. Зато чегници то
и раде. Они су нам главна опасност; главно упориште окупатора.
Треба мобилисати сав народ, и српски и хрватски, против четничке
опасности. У том смислу треба да буде и овај број »Борбе«. Сада ћемо
бити ближе штампарији па ћемо лакше и брже радити.
СРЕДА. 8 ОКТОБАР
Сто седми дан. — Кренули смо зором коњима за Роре. На друму
наилазимо на неексплодиране бомбе које су усташе бацали јуче
и прекјуче. После се одвојисмо од друма и ударисмо преко поља
право на горе. У једном сеоцету заустависмо коње. Један омладинац
нам помаже да набавимо доручак. Из овог села су тројица отишли у
четнике. Још се не враћају, а чика Јанко и Стево су отишли да
казне она села из којих се пуцало на наше пре неки дан. Осећа се
утицај четничке пропаганде:
— Је ли истина да је у Мркоњић ушла Недићева војска? — пита
ме сељак код кога пијемо млеко.
Идемо двоје по двоје на десетак метара раздаљине, да нас не би
четници изненадили. Око подне избисмо у Роре. Другови који су
пошли аутомобилима већ су давно прошли. Ипак, срећемо једну гру-
пу под самим Црним Врхом. Отишао точак на аутобусу, па сада гу-
р а ј у пешке. Око Црног Врха срећемо наше патроле. Из тог и
околних села има такође једно стотинак четника. Ова је група ре-
лативно мирна. Води их неки лугар, а има међу њима и доста бивших
жандарма. Није чудо што у овом крају има толико четничког еле-
мента — Пера Живковић је овде на изборима 1938 у опозицији
добијао највише гласова. Онда на почетку устанка другови нису
најправилније радили, — млади, неискусни кадрови. Велики део масе
ми смо последњих месеци, ако не придобили, — што је случај с омла-
дином, а оно неутралисали. Силно смо искуство стекли у овом рату,
драгоцено. Мало друкчије перспективе имамо сада него гледајући
из градова. Партија је правилно указивала да треба појачати рад
на селу. А ми смо сада помало пронели заставу Партије баш кроз
најназадније крајеве.
У Прекаји смо се одморили.
Смејемо се Олги Ковачић. Кажем ј о ј да откопча колан свом
коњу док се одмарамо, а она не зна како да приће коњу, јер ј о ј
се стално одмиче. Велим јој:
— Као лепо васпитана загребачка пуца треба да му кажеш:
»молим лијепо, госпон коњ, дајте си откопчати ваш мидер«.
Камионом смо наставили даље. Идемо сада кроз к р а ј где много
боље стојимо. У Дрвару је радило скоро 4.000 радника. То је једно
од првих жаришта устанка у читавој Југославији. Ето, како се упор-
ним радом може с т в а р а т и . . .
Стигли смо у мрак на Оштрељ. Овде ће се Врховни штаб сме-
стити у вагоне. Туда пролази железничка пруга која води од Сан-
ског Моста па све до Вакуфа — Травника, а на запад до Книна. Ва-
гони још нису стигли, па лежемо испод борова. Дува јак ветар.
У поноћ нас т р ж е хуктање партизанског воза. Осам старих локомо-
тива морали смо да употребимо да бисмо једну читаву створили.
Идеју за оправку пруге дао је Вељко. Нарочито су се на овом раду
истакле жене. Ускоро ће наш воз саобраћати све до Млиништа. На
Оштрељу дува ветар, зима. Спавали смо напољу, под боровима.
Сто осми дан. — Гадна, јесења киша почела је да сипа. Нас десе-
так одлазимо доле, у Петровац, да бисмо били ближе штампарији
»Борбе«. Узјахали смо на коње: Бидо, Лола Рибар, Митра и Весо,
и по највећем пљуску пошли за Петровац. Увече смо певали. Весео
је човек кад га окружују зидови, таваница, лампа. Моћи ће добро
да се ради.
Сто девети дан. — Кад смо полазили с Оштреља, Стари нам је
дозволио да станујемо у Петровцу, под условом да наћемо кућу на
крају града, како не бисмо били у центру вароши у случају бом-
бардовања. Нашли смо једну муслиманску стару кућу, испод ње
штала. Очистили смо је — (не ми него Италијани — заробљеници)
— опрали, донели сламе и сместили се. Три дана под овим кровом,
па ипак користи. Горе на Опггрељу где - где бели се снег.
Код Кључа жестоке борбе. Прва пролетерска је повратила Кључ,
али сада су Немци ударили с јачим снагама и наши су морали да се
повуку. Непријатељ надире ка Прозору, — то су четници и Итали-
јани. Пале све на шта наиђу и убијају становништво. Из Грахова
су такође Италијани с четницима пошли ка Пеуљу. Баш је неприја-
тељ решио да нам одузме слободну територију пре зиме. Најгоре је
за болнице — имамо 1.200 рањеника. Гојко Николиш отишао је већ
у Лику да би се тежи рањеници тамо пребацили.
Вечерас смо одржали први састанак редакције »Борбе«: Бидо,
Лола Рибар, Митра, Веса Маслеша, Зоран, Олга Ковачић-Жога и ја.
Оштро по четницима. Међународна ситуација се заоштрава. Опали-
ћемо по Енглезима. Стаљин опомиње Черчила да треба на време да
се испуне обавезе. Лепо ти је овако радити, осећа се човек здра-
вије. Само ћемо морати скратити формат »Борбе« на половину, док
не добијемо хартију.
Сго десети дан. — Наш колектив живи здравим, веселим живо-
том. Седели смо ноћас дуго, причали, певали. Бидо прича како се
венчао с Митром 1936 године. Веса пућка на лулу и описује како је
чика Јанко написао оду партизанском камиону који иде преко оних
врлети од, Рора до Прекаје. Сви се слажу да су шофери на тој прузи
прави хероји. Чика Јанкова песма се завршава стихом:
Та то је он, то је он,
Партизански камион!
Пре вечере одржао сам на усменим новинама реферат о мећу-
народној ситуацији. После мене лепо је говорио доктор Сима Мило-
шевић, а за њим Стојан Церовић. Иначе то је било вече посвећено
изборима за НОО. Врло слабо организовано. Никаквог интересовања
народ није показивао, јер су говорници за те људе говорили туђим
језиком. Мораћемо ударити другим путем живљом, разумљивијом
пропагандом.
Сто јсОанаести дан. — Код Кључа се води жестока борба. Наши
су у дефанзиви, али се боре херојски. Немци имају тешку артиле-
рију, неколико тенкова. Само поједине наше бригаде нису повезане.
Мораћемо правити дивизије! Овако непријатељ покушава да бије по-
јединачно једну по једну нашу бригаду. С осталих фронтова нема
значајнијих промена.
Сто дванаести дан. — Од Кључа се чује жестока, брза топовска
ватра. Мијалко Тодоровић - Плави дошао је после подне и вели да
немачки топови сипају бубњарску ватру. Погинуло је на положајима
изнад Кључа више добрих другова. Арсо с Плавим одлази на фронт
да се заустави та офанзива, јер је Петровац у опасности.
Вечерас је дошао Владо Бакарић. Сутра ћу с њим на пут, на север
до Карловца, ради редакциских послова. Прилично ме радује овај
пут. Биће обиље материјала. Само се бојим за хартију да не буде:
»Мартин у Загреб, Мартин из Загреба«.
Сто тринаести дан. — Да нам ауто ннје штуцао сваких пет ми-
нута, пут од Петровца до Лапца, неких шездесет километара, прешли
би брзо. Овако смо имали више времена да разговарамо. Спуштамо
се серпентинама ка Уни. Под нама је Кулен - Вакуф, попаљен до
темеља. Устанак је овде избио када и у Дрвару. 13 Дигао се народ
против усташког зулума, на иницијативу Партије. Утицај наше Пар-
тије, иначе, у овом крају био је слаб. Лика, главна резерва ових
крајева за све режиме — Летица, Милан Стојадиновић. Партиско руко-
водство се није знало снаћи већ је каскало на репу догаћаја, сам
развој устанка је прерастао наше другове. Четници су жарили и
палили, водили су их мајор Рашета, Раћеновић, народни посланик,
Омчикус. Прва фаза устанка била је готова. Лапац је био ослобоћен.
Италијани су се појавили, претстављајући се као спасиоци од уста-
шког зулума. Партија шаље Марка Орешковића још одмах по капи-
тулацији, који отпочиње тежак посао. Помажу му Раде Жигић и
Владо Еетковић. Масе нису биле спремне за борбу против окупа-
тора. Биле су под јаким четничким утицајем, али, пре свега, требало
је учврстити партијску организацију, отцепити је, ослободити је од
опортунистичких елемената, од Гојка Половине, који је кумовао
Отрићском споразуму с окупатором 22. августа у Отрићу с италијан-
ским властима потписали су наши команданти на терену (по наре-
ћењу Гојка Половине »мандатора ЦК«). Ту су изјавили да се неће
борити с Италијанима, а да ће устати против нас, ако почнемо да
бијемо Италијане.
Четнички бандити су отпочели оштру борбу против нас. Спремали
су убиство свих наших руководилаца. Убили су Мићу Радаковића,
шпанског добровољца, Вуксана Пекишу, шпанског добровољца и рад-
ника из Лике, и најзад, 20 октобра 1941 године, у Очијеву, Марка
Орешковића. Убиство је организовао Стево Раћеновић с мајором
Рашетом. Физички убица био је Стево Родић, претседник НОО у
Очијеву, са још неколико бандита. Марка су ухватили, свезали, а
он је рекао једном чобанчету кад су га водили пред јаму:
— Ја се борим за слободу народа, а они ме воде да ме убију!
Видеће се ко сам ја. Другови ће ме осветити!
Раде Жигић и Владо Нетковић, који су помагали Марку Орешко-
вићу у дизању устанка, похватали су убице, а касније и самог Родића.
Период од августа до децембра 1941 протекао је у јачању наших
малих јединица. Било је великих тешкоћа. Окупатор је на сваку нашу
акцију одговарао паљењем села. Многи су крајеви због тога били про-
тив борбе. К р а ј пута смо видели један преврнути аутомобил. То је
једна од првих акција у Лици коју је извршио друг Боко Јованић.
У то време долази у Лику стотина другова из Далмације. Њих је
послао друг Раде Кончар. Њихова појава у Лици била је од огромног
значаја. То су све били Хрвати, махом сплитски радници. Када су
Срби у Лици видели како се ови Хрвати упорно и храбро туку против
»з Види иа крају ове књиге Дневника, прилог Шиме Балена о развоју устанка у Лици.
Италијана н против усташа, како гину један по један, онда је питање
братства и јединства Срба и Хрвата у борби против окупатора и
његових слугу четника и усташа добило неизмерну помоћ. Први већи
успеси доносе народу уверење да смо способни за вођење борбе, да
смо у стању да га заштитимо. Диже се читава Лика, ослобађа се Ко-
ренида, Лапац, С р б . . .
•
Наш аутомобил има необично јак мотор, па кад се захукти, рекло
би се, из даљине, да наилази авион. Зато је народ у Лапцу почео
да се склања у куће мислећи да су то опет италијански бомбардери.
Они су погодили и цркву у Лапцу. Застали смо на тргу и друг Бака-
рић је пошао у официрску школу. Она већ ради седам месеци. Осма
класа наших партизанских командира спрема се да заврши курс.
Приметио сам да је у једној соби пробијен зид. Политички комесар,
(Чедо Борчић), један друг из Баније, више пута рањаван, каже ми
да су се Италијани веома упорно бранили у Доњем Лапцу. Наши
борци морали су да освајају кућу по кућу, чак собу по собу. Овде
су зид пробили, затим бомбе убацивали, све док нису савладали
Италијане. У борби за ослобођење Лапца погинуо је Стојан Матић,
командант батаљона, необично храбар човек. Један батаљон Друге
личке бригаде носи његово име. Њему су усташе прво силовале дру-
гарицу, затим, на њене очи, заклале јој девојчицу од четири године,
необично лепо дете златне косе, и најзад и њу убиле. У једној борби
Стојан Матић је заробио живог усташу који је учинио ова зверства
над његовом породицом. Усташа је погубљен у селу у коме је злочин
извршио.
Наставили смо даље аутомобилом. Остављамо с лева Удбину, коју
смо са свих страна опколили. Италијани бацају ту усташама храну и
муницију из авиона. Удбина се налази на једном брегу, а свуда око
ње је равница као длан. Наша Друга личка бригада нападала је на
Удбину пре месец дана, али је напад био одбијен, иако су наши
борци продрли у један део утврђења. Читав град је опкољен са два
реда ровова. Имали смо великих губитака — око 90 мртвих и 180
рањених.
Ауто нас је изнео дубоко у Пљешивицу. Морали смо га заменити
коњским колима. Шума пуста, али партизани у њој направили град
— обућарске, кројачке радионице, магацин. Примећује се да је уред-
није него код нас. Уосталом, сада смо више ка западу. Али, болница
је превазишла све. Сваки кревет са два бела чаршава, без вашију,
топла и хладна вода, рентген, електрика. Владо Бакарић извршио
инспекцију и прегледао све одаје, разговарао с рањеницима. Зави-
рио је и у нужник. — То је огледало болнице! — рекао је. »Огледало«
није баш добило петицу, али је према нашим болницама — сунце
небеско.
Прилична је и наша радионица оружја. Производи и мале ба-
цаче с дометом од 300 метара. Све је ово скровито, врло тешко може
да се нађе, нако непријатељски гарнизони, рецимо у Бихаћу, нису
далеко. Неки су на десетак километара у ваздушној линији. Спустили
смо се низ једну вододерину колима и избили на Фаркашић.
У Фаркашићу нас је чекала моторна троколица. Пројурили смо
без по муке до Коренице. И т а ј мали градић, усред овог крашког
поља, много је претрпео. Када сам пролазио поред првих кућа, сетио
сам се покојног Огњена Прице. Њега су 1939 године интернирали у
Кореницу. Био сам код њега у стану када се вратио из овог малог
забаченог места. И касније, кад смо заједно преводили Палм Датову
књигу о Индији, кад бисмо мало предахнули од рада, Прица ми је
често говорио о мучном животу људи у Кореници, о страшним ветро-
вима, досадном среском начелнику.
У штабу Прве хрватске зоне (Лика, Кордун, Банија) сазнали смо
да су Италијани концентрисали 20.000 људи у Госпићу и да постоји
опасност да се пробију на ослобођену територију.
ЧЕТВРТАК, 15 ОКТОВАР
Сто четрнаести дан. — (У овом партизанском рату никад не
знаш ни дан, ни датум. Тако сам ја водио овај Дневник од недеље
27 септембра за један дан уназад. У понедељак, 28 септембра, опет
сам написао недеља и тако погрешно водио до данас.)
Дивна је ова наша партизанска држава. Јуримо асфалтираним
друмом кроз Плитвице, доле се испружила језера, а наоколо хотели
— све то слободно. Само нигде живе душе. Понекад нам усташе
постављају заседе. И Бихаћ и Врховине су близу. Од Коренице до
Плитвица смо пројурили врло брзо, мотором. На крају, тј. стазицом
која се одваја од друма за Слуњ, ушли смо у шуму — Малу Капелу.
У рушевинама села Плитвице налазимо само једну породицу. Остали
се плаше да их усташе из суседног села не нападну. Владо слика ову
рају која је скрпила нешто крова на згаришту и вели:
— Двадесети век!
Пођосмо затим на седмосатно табањање кроз Малу Капелу уза-
ном стазицом којом јахач и коњ доста тешко пролазе. После једно
пола сата прегазисмо опет неки друм, на коме су наши јуче ухва-
тили четири сељака — усташка милиционара — са житом. За једног
од те четворице рече нам једна сељанка, Српкиња, да је гад, за
другог да је добар и да га треба пустити, јер је јављао кад ће уста-
ше да пале. Свидело ми се ово много. Усташе ј о ј спалиле кућу, а она
прави разлику и међу њима, акамоли с читавим хрватским народом!
Дознадосмо да су усташе попалиле неке хрватске куће на ивици
Мале Капеле, зато што су становници давали партизанима воду и
хлеб!
Усред шуме наиђосмо на збег из српског села Мочила, с оне стра-
не Капеле. Пет стотина душа кренуло са Кордуна у Лику, јер су
им усташе све недавно попалиле. Неки су добили пропуснице, а ве-
ћина пошла на своју руку. Преплашили су се, јер су усташе палиле
села у њиховом крају. Али, т а ј страх није оно панично бекство, већ
нешто друго. Гледам једну баку, седи смирено на бали са ства-
рима, као иоред своје пећи. Фале ј о ј само игле у рукама. К р а ј ње
је деда, потшишаи равно. Он скоро равнодушно говори:
— Идемо у Лику, Босну!
— Али, и тамо је офанзива!
— Па шта ћемо. Гураћемо док можемо.
Један момчић, нема му ни седам — забио руке у џепове и смеје
се! Мајка вади мршаву дојку по којој су црвене пеге, и доји нешто
замотано у чаршав. Сва та сиротиња р а ј а слабо је одевена. Половина
је боса или с исцепаним цопама. Киша је прекјуче падала. Шта би
т а ј свет радио ако би киша данас ударила — све сами старац, баба,
дете...
С нама је и Милош Кукић, официр у Главном штабу за Хрватску.
Њему су усташе побиле мајку, оца, сестре. Остао је сам с братом.
Гледа човек овај збег и вели:
— Е, мило ми је што су моји поклани!
Избисмо из Капеле у Бјељевину, доле вијуга друм за Слуњ, на
коме је убијен у Раковичком устанку, у прошлом веку, Еуген Ква-
терник. Проћосмо и т а ј друм. Пролазимо поред згаришта. Пре два
дана ту је стајало добро сеоско газдинство. Од свега тога остао је
само бунар. Усташе нису још нашле начин да пале воду. Усред тог
црног дворишта, по гранама ораха, једна жена обесила опране ко-
шуље и чаршаве које је склонила у шуму кад су усташе навалиле.
Спавали смо у воденици, на извору Мрежнице.
Сто петнаести дан. — Ено, тамо, у онај бунар, бачена је једна
баба и једна д е в о ј к а . . . Девојка је остала ж и в а . . . Тамо је опет
девет заклано . . .
То нам прича кочијаш, уредан, чист сељак, док се возимо ка
скели код Вељуна, где треба да прегазимо Корану.
— Прво ишла једна група и говорила народу да не треба бежати
од куће, за њима су ишле усташе — кољаши, а на крају — па-
ликуће...
Тако оде пола Кордуна. Већ трипут га прелази непријатељска
офанзива. Владо ми прича да непријатељ сада примењује тактику
уништавања до темеља, — економско уништавање. Горски Котар
је сасвим попаљен.
Причамо тако, идемо Кордуном, старе се успомене враћају, сунце
још топло греје, пролазимо кроз дубраве, поља, потоке, као наша
Шумадија октобра 1941, а тамо према Генералском Столу, на прузи
Карловац — Огулин, надигао се некакав облак. Сељак који нас вози
стручно (нажалост стручно) каже:
— То пале тамо иза Перјасице!
Срете нас једно момче, тек му науснице избиле, знојаво, на голом
коњу, с белом крпом у руци:
— Идем по теренску чету, надиру И т а л и ј а н и . . . Неколико хи-
љада...
И одјури задихано. Народ већ бежи. Једна баба тера три дебеле
УСПОМЕНА ИЗ ЈАЈЦА. (Из Дневника)
ПАВЕАИКЕВА МАРКА СА СЛИКОМ ЈАЈЦА. (Из Дневника)

ЗАПЛЕЊЕНИ ПЕЧАТ ПРВОГ ЕСКАДРОНА ИТАЛИЈАНСКОГ КОЊИЧКОГ ПУКА »АЛЕКСАНДРИЈА<-
ПЛВЕЛИБЕВА ИОВЧАНИЦА ОД 50 БАНИЦА. (Из ДневНика)

свиње — брзииом од километар на сат. Неће умаћи пред италијан-
ском коњицом и тенковима! Један домаћин иде с породицом. Сви су
претоварени. Чак и баба вуче постељне ствари, преко 50 килограма.
Пристајемо да седне у наша кола али се нешто поколеба. Ближимо
се диму. Тако Мусолини шири код нас своју »римску културу«. Ево
нас и код раскрснице за Перјасицу, скоро ће два сата. Наш курир
се враћа, јер је изгубио неки пакетић, а ми избијамо на сам прелаз
Коране. Стрма обала се руши, а река није много широка, али се не
може прегазити. Силан се народ окупио, као на вашару. Хоће сви
преко, а скела мала. Велики, дебели волови мучу, газе по балама.
Ларма.
Тек што смо пошли доле, а оно изнад нас у жбуње, на двадесе-
так метара, тресну једна граната, друга, трећа, четврта и, најзад,
пета. Гађа Италијан по секцији, прецизно. Потрчасмо доле, у ту
гужву. Скела се пред нама изврнула, претоварена кола потопила,
а волови као мачићи у кофи! Цика, в р и с к а . . . Пређосмо реку преко
јаза неке воденице и дохватисмо се друге обале. Гура народ са 60
кила на леђима узбрдо да све пуца. Горе седосмо у једна кола и
пођосмо у Главни штаб. Ту у Вељуну налази се једна личка бригада.
Заузимала је положај кад смо пролазили. Владо је разговарао с ко-
мандантом. После 20 минута, на другу обалу, код скеле, избили ита-
лијански тенкови и коњаници.
Арум закрчен колима, овцама, кравама, свињама. Бежи народ, а
ни сам не зна куда. Неколико километара од Вељуна на југ — уста-
шко гнездо. Ни Слуњ није далеко. Двадесет километара на север —
Тушиловић, мало даље Карловац.
Један сељак кука:
— Јој, ништа нисам сакрио! Мокар ми кукуруз!
— А сада си се сетио! — вели му Владо.
Други, поред друма, мирно плете од прућа округли амбар —
кукурузару. И на оној обали пре пола сата видео сам једног сељака
како плете амбар. А сада му то све гори, јер жабари пале све од
реда.
После једног сата пробијања кроз бежанију, стигли смо код Вла-
де, у његов домазлук. Ради конспирације Владо га је прозвао »пло-
ванија«. Наћох пуно старих пријатеља. Народ је читаво после подне
бежао. Само један старац мирно оре! У земљи му је сигурно зрно.
»Плованија«. — (Дане сада више не бројим, јер сам стигао у
Главни штаб Хрватске, дакле, у Хрватској смо, на циљу нашег вели-
ког марша). Италијани су цео дан палили по Полоју и Перјасици.
Наши су око два и по прешли Корану и ступили у борбу с палику-
ћама. Резултата до вечерас нема. Само се чује жестока ватра. Владо
Поповић, Раде Жигић и Владо Бетковић били су на положају. Ви-
дели су италијанску колону како мирно иде. Да су наши прешли
15 минута раније — свашта би било.
21 Дневник I
»Плованија«. — Ноћас ме је Владо Поповић (са мном се број
»Влада« у Штабу попео на четири: Владо Бакарић, Владо Поповић,
Владо Нетковић и ја) пробудио и саопштио да је Друга бригада са
Четвртом бригадом постигла сјајан успех. Заробљени су топови, тен-
кови, поубијано је преко 100 Италијана. С Радом Жигићем и Владом
Бетковићем пошао сам рано у зору до Вељуна, да видим заробље-
нике и плен. Италијани се нису повукли; још су с оне стране Коране,
али се народ враћа. Певају Кордунаши, не можеш проћи поред
куће, а да те не понуде јабукама и ракијом.
У једној штали, у гаћицама и кошуљи, ћелав човечуљак, наред-
ник-водник Пасторе Микеле, из коњичког пука »Алесандрија«, ди-
визије »Еуген Савојски«, поздравља нас уздигнутом руком. Владо
Нетковић му отсече:
— 1псепШапо! (Паликућо!)
Ту је још једно двадесетак заробљеника. Ухваћени су к р а ј ка-
миона заједно с читавом архивом. Замало што ту нисмо заробили
и генерала Мацу, команданта дивизије, и његовог помоћника. Умакли
су аутомобилом ти генерали који су гледали како се пљачка и пали.
Мећу официрским стварима нашли смо три вреће с кокошкама. Нео-
бично је занимљива архива господина пуковника. Нашли смо гео-
графску карту с назначеним правцем ове акције. Перјасица је уок-
вирена и од ње иде једна стрела до Премишља и натраг. Изгледа
да је циљ ове акције чишћење терена око пруге и обезбећење, јер
вероватно пролази неки важан италијански транспорт. Сумњива је
и оиа концентрација у Госпићу, али, тешко да ће се усудити да праве
општу офанзиву на нас. Немају довољно снаге, бар засада неће отпо-
чињати.
Разговарао сам са заробљеницима: Банити Санте, сељак из Пес-
каре, 22 године; Антонио Кадерио, сељак, 27 година, из Месине;
Бузепе Маркесини, берберин из Трста; Бруно Бевилаква, шофер из
Трста; Винћенцо Витале, ковач из Палерма. Јадан утисак оставља ова
генерација паликућа коју је фашизам затровао. Бране се да су »црне
кошуље« палиле, а на једном од њих женска кошуља неке сељанке
из Полоја. Мећу њима је и Словенац Станислав Мозетић, обућар из
Трста. У Југославији је од априла 1941 и није успео да се повеже
с партизанима! Владо Бакарић ми прича да смо издали море летака
на италијанском језику; чак је издаван и лист на италијанском.
Мало је Италијана прешло на нашу страну. Један од њих, Фран-
ческо Термита, предао се код Рудопоља и учествовао јуче у борби
против фашиста. С њим се заједно предао и каплар који је својим
војницима говорио да не треба пуцати на партизане.
Ми смо у почетку благо поступали са италијанским заробљени-
цима, али сада, када су бандити почели да пале села, и ми одговарамо
оштрије. Нигде нисам видео партизане да толико силно мрзе не-
пријатеља као Личани. То се и у овој бици видело. Наши су јурнули
измећу италијанских тенкова и коњице. Развила се борба прса у
прса. Баш по згариштима домова и амбара. Скоро сви Италијани,
заробљеници, убијени су на лицу места, односно прекланц. Чак су
и другарице у томе учествовале. Ово им је била прва битка. Њих
шездесет и осам, после завршеиог кратког курса војне обуке, јуначки
су положиле испит. Један друг из штаба Аруге бригаде прича ми:
— Кад је тенк био педесет метара од нас, другарица Мила Ша-
шић ме запита да ли да скаче на њега.
А, богами, у овој бици било је и скакања на тенкове. Дане Тишма,
водник, Милош Мрћа, десетар, Јандра Хајдуковић, Исо Букић, Миле
Опачић, Душан Букић, Пепо Мрћа, Сеја Шашић, Мика Шашић, сви
из Првог батаљона, и Никша Бјелобаба и Буде Каран из Трећег
батаљона, скакали су на тенк. Једни су покушавали да му коцем
скину гусеницу и том приликом су погинули Бјелобаба и Каран.
Тенк смо ипак заробили!
Мржња Личана према паликућама сасвим је разумљива. Ретко
је у Лици село без попаљених кућа. Станиша Опсеница,14 командант
батаљона »Огњен Прица«, силан сељак, овако прича:
— Мој батаљон је налетео мећу италијанске тенкове и коњицу.
Тенкови су побјегли, а коњицу смо савладали углавном ножевима.
После је настала борба прса у прса. Маса Италијана је побијена
ножевима. Ја нисам ниједног Талијана пустио. Све сам их преклао.
Тројицу сам на згаришту једне куће, а домаћин наишао па се весели:
»Е, сад ми није жао ни куће, ни кућишта кад ове прасце видим
преклане«. Клали смо их као јањад.
Друг Манола, командант Прве зоне, показује нам ратни плен:
280.000 метака за италијанску пушку, 30.000 метака за италијански
пушкомитраљез, два топа, пет кара, пет камиона, 11 мотоцикла, 121
пушка и маса других ствари. Све је то лепо срећено, избројано, по-
писано. Кад је командант све прегледао, онда је штаб донео одлуку
којим јединицама да се раздели тај материјал.
Вратили смо се кући предвече. Испред штаба стоји италијански
тенк — мала танкета од три тоне. Заробили је Личани.
14 Станиша Опсеница, кафеџија из села Љубова у Лици, ступио у борбу у почетку

устанка, јуначки погинуо у борби за Грачац, почетком 1943 године, на једном потоку,
док је помагао својим борцима да се пребаце на другу страну.
»ОЈ НАРОДЕ ЛИКЕ И КОРДУНА,
ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕ ДИЖЕ БУНА«
»Плованија«. — Опет смо бнлн у Вељуну. Одржана је конферен-
ција штабова Друте бригаде поводом битке код Полоја. Састанак
је отворио командант Прве зоне, Манола, пола Далматинац — пола
Босанац, који се борио у Шпанији. У штабовима бригада и бата-
љона, сем команданта бригаде, који је учитељ, сви остали су рад-
ници и сељаци. Мило човеку да погледа. Расту наши кадрови; из
редова бораца развијају се команданти.
Прво је говорио командант батаљона, после политком, па заме-
ници. Сви су говорили с доста самокритике. Политком Првог бата-
љона »Стојан Матић« износи како су борци хтели да крену на Ита-
лијане још првог дана, чим су видели ватре, и без команде. Хвали
другарице. Вели како су Мила и Сеја Шашић скакале на тенкове.
Једна од њих је треснула Италијана песницом у шлем и — стукла
руку.
Станиша Опсеница у име »Прице« дао је одличан извештај. Његов
батаљон се спустио пуних осам километара од Скрада и Кестеновца
до Полоја. Италијане су предводили четници из Гомирја, па су у
селу паљене првенствено партизанске куће. Опсеница се жали што
напад није био настављен. Да смо ударили на Перјасицу — плен
би био огроман.
— Наши су опалили један рафал с десна, а Италијани су оставили
и тенкове и камионе и склонили се иза зидина једне к у ћ е . . . Дво-
јицу смо јутрос ухватили на д р в е т у . . . Један пионир је заробио
Италијана и дотерао у наш штаб.
Станиша је пријавио да је запленио 12 пари ципела.
— А где су Италијани?
— Мацаре! одговорио је он и развукао уста.
Трећи батаљон је ишао од Вељуна ка Перјасици, а Четврти је
био претходница. Види се да су наши могли да постигну много већи
успех да се нису задржавали дуго, после првог налета на Италијане,
на друму Полој — Вељун. Читав сат и по је изгубљен док су наши
разгледали теик, топове, претурали по камионима, јурили коње (68
мртвих коња и 40 ухваћених здравих). Доста дуго је требало док
су се батаљони поново скупили. Да је непријатељ био иоле органи-
зованији и борбенији, могла би се наша победа претворити у тежак
пораз.
Сви су се другови из штабова батаљона и бригада толико кри-
тиковали, да је Владо Бакарић, сасвим правилно, на крају подвукао
да је ово, упркос свих грешака, једна од највећих победа парти-
зана Хрватске.
Враћали смо се кроз шуму док су Италијани бесомучно тукли
топовима, бацачима и бомбардерима околину. Ко губи, има право
да се љути.
»Плованија«. — Данас је стигао из Загреба радник Месарић, коме
су усташе пекле табане. Није се добро држао и издавао је неке
другове. Причао сам с њим о Загребу. Вели да су се усташе много
поплашиле. Подижу у самом граду бункере. Један је на крају Пе-
трињске, други испред Колодвора, трећи на углу Јакшићеве и Л>уб-
љанске, онда на Селској цести, код Канала и код Савског моста. О
партизанима се много прича. Нарочито је великог одјека имало
ослобоћење 900 деце у Јаски. Усташе су говориле да су то деца
Хрвата које су поклали партизани, а оно партизанска деца с Козаре.
У Загребу се прича да је код Јастребарског било 10.000 партизана, а
у Кутини 20.000. Врбе и шевар на обали Саве крче се на 100 метара
од самоборског моста па све до Житњака. Велику улогу у Загребу
игра »Слободна Југославија«. Народ је све више слуша, нарочито
емисију у 16.05. »Слободна Југославија« је много учинила за раскрин-
кавање Драже Михаиловића.
У самом Загребу тешко је стање. У граду живи скоро 400.000 ду-
ша. Скупоћа је велика. Килограм масти 500 куна, брашно 150, поврћа
и воћа нема. Добија се девет килограма кромпира месечно и 150
грама хлеба на дан. Метар дрва 7.000 куна. Сада се оснивају присилне
опште кујне за раднике — нов облик експлоатације. Наднице се не
повисују. Забрањене су интервенције радника за веће наднице. Град-
ски радник има плату од 400 куна недељно, а квалификовани рад-
ници 920. Сва су предузећа у војним рукама. Не постоје више ди-
ректори, него заповедници — сатници . . . Хрватски радници кад дођу
на отсуство из Немачке, више се у Немачку не враћају, б е ж е . . .
Нико више Павелићу не верује. Његов пут у Немачку тумачи се
као доказ да Хитлер тражи нове војнике за Источни фронт. Сада
се позив за војску не доставља унапред; жандарми одмах одводе
при предаји позива. Регрути иду на Пречко, код Врапча, где се на-
лази 150 барака »часне радне службе«. Одатле се војници воде у
Вараждин, па онда у Немачку.
Стаљинград је Хитлерова р а к - р а н а . Биле су средином септембра
излепљене по Загребу плакате о паду »града руског црвеног цара«.
Радници су тог дана пуштени два сата раније, а у градским преду-
зећима добили су дуплу надницу. Разочарење је било горко!
Бомбардовање Загреба унело је велико весеље у предграђима, а
усташе уплашило. Сада типови причају да је т а ј руски бомбардер
нарочито гађао предграђа. Осветљени су сви културни споменици,
позоришта, тргови јер би тако усташе хтеле да претставе како »бољ-
шевици гађају само културне споменике«.
Заједно с Месарићем дошао је стари синдикални функционер —
Пушкарић. Он отприлике исто говори. Партизани су продрли у чисто
хрватске крајеве. На неослобоћеној територији се већ зна за народ-
ноослободилачке одборе. Народ овако прича:
— Нема никог да ти постави управу, већ је сам бираш. Школе
се отварају, црква је остала, нико се прав не х а п с и . . . У Кустоши-
јама један сељак прича: »Не зна се ко је официр при јелу, тек кад
иду на посао. Нисам знао да је при мени јео батаљонски командант.
Ниш' не земају, све платију . . . «
У Загребу су измислили нов начин пљачке. Издали су преко
10 милиона ситног новца (25, 50 баница) које народ назива »пол'
Вернера«.
»Плованија«. — Био сам с друговима који су завршили виши пар-
тиски курс. Мећу њима је и Далматинац, друг Станко Пармач, који
је провео дуже време у Другој зони, у срезовима Кутина, Гарешница,
Бјеловар, Чазма, Дуго Село. Партизански покрет је узео маха, само
прилив Хрвата у одреде још није задовољавајући, 90°/о партизана
су још увек Срби. Партиска организација је овде била до темеља
уништена; оно што је било преостало није се знало снаћи. Сада је
све кренуло на боље.
Велику су агитацију за нас учинили у Босни заробљени домо-
брани које смо пустили кућама. Недавно је 700 домобрана, одреће-
них за Немачку, побегло у шуму и сада траже везу с нашим одре-
дима. Ми имамо велики утицај на омладину. ХСС не ствара никакве
војничке организације, али скупља оружје. Само су они много изгу-
били у народу.
Наш став је потпуно продро у масе. Зна народ ко смо и шта
хоћемо. Занимљив је разговор овог друга с једним католичким по-
пом. Наши су га другови одвели на збор, рекли му да отслужи ре-
довну мису, после им он вели:
— Ви ћете побједити. Радите паметније него бољшевици. Не ди-
рате у вјеру и приватно власништво.
Усташе много тактичније поступају него раније. Неки партизани,
Срби сељаци, вратили се зимус кућама. Усташе их нису хтеле ни
да хапсе. Неки млаћи почели да се буне, а један логорник им рекао:
— Лакше, ми нећемо другу Босну!
Иначе смо ликвидирали све усташке поглавице по селима.
Акције на велику пилану »Нихаг« и петролејске изворе у Гојилу
донеле су »шумским« велики углед. Немци су правили офанзиву,
али без успеха. Занимљиво је држање Шваба. Лаж је да смо палили
швапска села, што износи »Сгап2\уасћ1«. Швапски сељаци доносе
партизанима храну.
»Плованија«. — Узјахао сам коња и по благом јесењем сунцу
кренуо преко ових дивних ливада, храстове шуме Дебела Коса и
многих бистрих потока до Купјанска, недалеко од порушеног Вој-
нића, где се налази Маријан Стилиновић, аНаз Срећко Шуњеварић.
Причао ми је Месарић да се у Загребу говоркало мећу пургерима,
кад је Маријан тамо одлазио, да је »био партизански мајор на пре-
говорима с фон Лером и да је партизанима признато ратно право«.
Маријан живи задовољно. Има леп посао. Слушао сам радио и дознао
да је пропала немачка офанзива на Петровац. Вратио сам се у су-
мрак. Опет сам гледао ове мрке оранице, окречене кућице с црве-
ним крововима и море крава, лепих жуто-белих крава. А с оне
стране Коране, грми, Италијани опет пале. Лепо се виде пламенови.
ПЕТАК. 23 ОКТОБАР
»Плованија«. — Велики су јунаци наши другови који раде на не-
ослобођеној територији, нарочито у градовима. Данас дође један та-
кав јунак, секретар МК — Загреб. Препознајемо се. У лето, још
1937, био сам у његовом селу. Он ти је у Загребу већ више од годину
дана. Упркос свих прогона, страховитог терора, наша Партија је
одржала своју борбену заставу у главном граду Хрватске. Услови
за рад су веома тешки, али упркос свему — гура се. Утицај Партије
је огроман, само је потребно кадрова да се позиције организационо
учврсте.
Говорећи о ситуацији, друг каже да су хрватске масе разочаране
у Павелића. Нико више не верује у дуг живот НДХ. За партизане
се зна највише преко »Слободне Југославије«, затим од жена које
Иду у унутрашњост у »промичбу« (за набавку хране) и од пуштених
домобрана. Дели се наш материјал, али он стиже с доста задоцњења.
»Вјесник« се просто гута.
У самом Загребу постоје наше ударне групе. Људи се углавном
држе херојски. Зедан друг, »Електрика«, запао је у заседу у Кусто-
шијама, брзо се снашао, бацио бомбу и убио два агента. Усташе су
га опколиле у једној кући, он је пуцао и најзад се пребацио лестви-
цама на кров друге куће, а одатле умакао. Сутрадан је упао у стан
једног друга кога је ишао да извести да је онај први стан проваљен.
И ту су били агенти. »Електрика« је успео да умакне до Селске
цесте, где се развила права борба. Он је пуцао из револвера, а аген-
тима су се придружиле неке усташе и домобрани. Испаљено је на
друга преко 150 метака. Рањен је био, али је успео да рани два
агента и да умакне. Још је пуно оваквих случајева. Усташе сваког
дана стрељају по 7 до 8 људи, понекад и 30.
Занимљиво је држање ХСС - а. Један њихов функционер — радио
1*е раније у Београду — тражио је везу с Партијом ради преговора.
Као доказ да су наши опуномоћеници Партије, тражио је да »Сло-
бодна Југославија« јави: »Поздрављам разговор угодни словинског
народа«, а »Слободна Југославија« је рекла »Поздрављамо разговор
словенског народа и желимо успеха«. До споразума је дошло, али
када га је требало потписати воће ХСС - а су одбиле, јер су се бојале
МИЛОВАН БИЛАС, ЕДВАРД КАРДЕЉ И АЛЕКСАНДАР РАНКОВИН У БИХАЕУ 1943
ПЕКО ДАПЧЕВИН (десно) И МИТАР БАКИЕ НА ЈАЊУ, ВИЦКО КРСТУАОВИН, ОРГАНИЗАТОР

СЕПТЕМБРА 1942, ПРИЛИКОМ ОПЕРАЦИЈА ЗА УСТАНКА У ДАЛМАЦИЈИ
ОСЛОБОБЕЊЕ ЈАЈЦА
ГЛАД У ЈАЊУ КОД ЈАЈЦА, ОКТОБРА 1942
РАЗРУШЕНЕ КУНЕ ЗАКЛОН У ШУМИ НАПРАВЉЕН ЈЕ ОД ДАСАКА
УЛАЗАК ПАРТИЗАНСКЕ ХАУБИЦЕ У ЈАЈЦЕ

ОКТОБРА 1942 ' ЈАЈЦЕ ОКТОБРА 1942
ИТАЛИЈАНИ ПААЕ СЕЛА
У ХРВАТСКОЈ У ЈЕСЕН 1942
У БОСНИ У ЈЕСЕН 1942

НА ТРЕНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈН ГААВНОГ ШТАБА ХРВАТСКЕ ПОЧЕТКОМ МАРТА 1942 У СЕЛУ ТОМИНИ КОД
ДРЕЖНИЦЕ. С лева на десно: ВЕЉКО КОВАЧЕВИБ, РАДЕ ЖИГИН, ИЛИЈА ЕНГЕЛ, ИВО РУКАВИНА,
ШИМЕ БАЛЕН И ИВО ВЕЈВОДА
АНДРИЈА ХЕБРАНГ
ЦРКВА У ЛАПЦУ
»ОЈ НАРОДЕ ЛИКЕ И КОРДУНА, ДОШАО ВРЕМЕ ДА СЕ ДИЖЕ БУНА« 329
усташа. Ствар је неправилно постављена. ХСС не постоји више као

политичка партија; сасвим се раскринкала у очима народа и зато
није ни било потребно воднти преговоре с њима као с партијом,
јер су сероње, што се и у овом конкретном случају показало. Али
могу се водити разговори с појединим члановима ХСС који имају
неког угледа у масама — ако таквих још има. База споразума је
био Првомајски проглас ЦК КПХ — пристали су да уђу у НОО, у
партизанску војску!
После ручка кренусмо коњима у Тушиловић (Брезову Главу), где
ноћас треба да почне једна велика акција. На друму Карловац —
Слуњ, на четрнаестом километру, на веома згодним положајима, из-
над села Тушиловића, подигнут је читав низ утврћења. Спољна од-
брана Карловца. С једне стране пружа је једна гола коса с три
виса, међу којима је најважнији Опачићева Коса. А доле, на друму,
лежи неколико јаких кућа >с бункерима у равници. На десном
крилу, на Галовој Глави, такође је низ бункера. Овај положај брани
око 400 домобрана и усташа. Имају и два топа.
За два сата избисмо сасвим близу Тушиловића. Оставили смо
коње и полако допузили до ивице шуме. Били смо 1.500 метара од
Опачића Главице. Лепо видимо стражара и војнике. Свуда наоколо
два реда жица. Да би се пришло утврћењима мора се прећи бри-
сани простор, да те језа ухвати. Гледали смо једно пола сата поло-
жај, па смо се вратили у штаб ударног батаљона, који има да раш-
чисти Опачићеву Главицу. Партизани су вечерали и смејали се. Ви-
дели смо и четири другарице. Све је било спремно.
Друга личка бригада удара на сам Тушиловић, а Четврта држи
заседу према Карловцу. Сама Друга је овако распоредила снаге:
ударни батаљон напашће Опачића Главицу и два бункера на висо-
вима према друму; батаљон »Стојан Матић« бункере ок цркве, на
друму код Тушиловића ка Карловцу; а »Прица« и »Мића Радаковић«,
с оне стране друма, на Галову Главу. Четврта бригада, сем заседе
према Карловцу, имала је да заузме и бункере на Мацетовом Брду.
Кад је пао мрак одјахали смо преко поља, на километар од не-
пријатеља, на једну косу изнад саме Опачића Главе. Сели смо у
једну шталу; кућа и све остало је попаљено. Дочекала нас је једна
стара сељанка:
— Стари ми је умро кад смо пролетос бежали. Кућу су ми запа-
лили, одвукли су ми три дебеле свиње, десет оваца и три к р а в е . . .
Син ми је у ропству, а овде сам са снајом и ћерком . . .
Јели смо конзерве које смо од Италијана запленили у Полоју —
вероватно мачје језике јер су страшно бљутави и слани. Небо је
било сасвим облачно, али око девет поче да се пробија месец. Дру-
гови се мрште. Тешко је прићи бункеру по месечини. На Удбини
нас је месечина упропастила. Напад отпочиње у поноћ. Легли смо
под стог сламе, да проспавамо мало. Непријатељ још ништа не при-
мећује. Сви су услови да акција успе. Пре три дана Наница Опачић,
командант Кордуна, један од најпопуларнијих људи овога краја, са-
стао се с надпоручником Молеком, учитељем, замеником команданта
Тушиловића. Овај Молек нам је испричао врло важну ствар: ликви-
дирао је поручника Ракинића, који је требало да буде воћа четника
на Кордуну, иначе је зликовац великог кова. Он је почетком 1942
године побио један наш штаб на Кордуну; поред осталих ту је по-
гинуо и наш друг Роберт, добровољац у рату у Шпанији. Ракинић
је после тога прешао код Италијана и они су га послали у Туши-
ловић да поново отпочне петоколонашење. Само је чекао да доћу
униформе и оружје од италијанске команде из Карловца. Молек је
мислио да је Ракинић наш човек, па га је у почетку штитио. Али,
на једном каснијем састанку, Наница му је рекао ко је он. И Молек
се није двоумио. Лепо је подговорио једног нашег симпатизера да
напише ћирилицом Ракинићу писмо »од партизана«, па га је одмах
ухапсио, а с њиме још и једног његовог пајташа. Пошто је бојник
био отсутан, Молек је наредио да се Ракинић и пратилац побију као
сумњиви. Известио је о »партизанском пучу« своју вишу команду.
Сахрањени су к р а ј бунара.
»
На положају. — Десетак минута пре поноћи кренули смо на по-
ложај. Месец сија да би просто човек на њега пуцао. Сместили смо
се у ров, једно 800 метара од Опачића Главице. Нисмо дуго чекали.
Ватра је отпочела прво на Галовој Глави. Опачића Главица ћути.
»Матићевци« су већ продрли до православне цркве. Дочекали су их
бомбама. Једна врата су зазидана, а друга су од гвожћа. Наши су
звали домобране да се предају, али они горе ћуте. Имају тешки
митраљез. Сада извештавају да ће палити цркву.
Чује се тешка паљба од Мацетовог Брда. Манола рече да му
изгледа да напад није успео. Усташе се бране жестоко. Почео је и
усташки топ да ради. Али бију врло непрецизно. Ми смо на кило-
метар од њега, а меци му лутају 2 - 3 километра даље.
На Галовој Глави наши прелазе у јуриш. Осећа се то по жестокој
паљби. Трипут »Мића Радаковић« налетео до жица, али је био од-
бијан. И »Прицин« први налет је одбијен. Жестоко се бори непри-
јатељ.
И наш тенк се појавио. Ч у ј е се како брунда. Два сата је скоро.
Још никаквих резултата.
Одједном Опачића Главица се сва запали. Бацач ударио посред
бункера и обасјао читаво брдо. Чује се: »Ура!« Ватра од експлозија
бомби помрачује пламенове из пушчаних цеви. То мало брдо се
претворило у кратер вулкана. Сви смо на ногама. На Опачићу кљу-
ч а . . . Запаљен је један мали бункер. Борба се утиша нешто. Бен-
галска ватра сину 12 минута по почетку напада на овај бункер. Зау-
зет је најважнији положај. Ударни батаљон је сјајно извео напад.
Стиже курир и извештава о победи. Борци су се довукли до самих
жица. Чули су једног подофицира како је рекао:
— Пази, на Галовој Глави нападају, што ли неће да ударе на
нас! Али би се провели!
У том тренутку бацач је од првог метка погодио право у бункер,
пробио таваницу и једном официру сломио руку и ногу. После је
настала тужва. Домобрани су се разбежали. Испаљено је свега пет
мина из бацача. Наши су имали два рањена.
Четврта бригада извештава да њен први напад није успео. Чујемо
како сирене свирају на узбуну у Карловцу. Негде, тамо око Глине,
тутњи т о п . . .
На Галовој Глави нови јуриши. Изгледа да смо најзад успели,
јер се диже пламен — бункери су запаљени.
Топови усташки непрестано бију, али ударају далеко. Манола,
Жигић и Владо Нетковић се раздвајају од нас, а ми полазимо да се
наћемо на Опачића Главици. Западамо у страшну маглу на једно
сто метара од Главице. Зује зрна. Не видиш ништа пред собом. Једва
се вратисмо одакле смо пошли. Скоро ће пет сати. И други бункер
испод Опачића Главице је плануо.
Чим се мало разданило, прешли смо на Опачића Главицу. Ситуа-
ција је следећа: непријатељ је отеран са свих спољних положаја и
бункера и забио се у куће на друму. Остао му је бункер у стењу
над друмом. Тај положај нисмо ни нападали. Наши су на сто метара
од тих кућа. Четврта бригада није успела да освоји Мацетово Брдо.
Дакле, много теже иде него што сам мислио. Манола је још синоћ
говорио да ће борба бити тешка. Сада ће можда наићи авијација.
Ето, синоћ су четири бомбардера тукла жестоко Вељун. И Карло-
вац је близу. Усташе ће сигурно слати помоћ. Нада нам је наш топ.
Он лако може да пробије оне куће доле.
Веза нам је ноћас слабо функционисала. То је наша р а к - р а н а
у свима бригадама. Истина, без радиостанице у батаљону не можеш
имати идеалну везу, али је она ноћас ипак могла бити боља да су
људи савесније вршили своју дужност. Штаб је затим погрешио што
је отишао на Опачића Главицу, па се курири нису могли да пробију
пуна три сата. Онда топ нам је лутао. А требало га је још синоћ
наместити.
V пола десет напустили смо Опачића Главицу и пошли да прона-
ђемо топ. Сретосмо курира који извести да је црква најзад пала.
Запалила се од бацача. Кад је пламен већ обухватио торањ, они
одозго почели су да беже. Петорица се извукла преко крова. Једном
су очи изгореле. Шести се ухватио за ивицу крова и сручио се
доле, поломивши ноге. Остали су изгорели у торњу. Ова прва пето-
рица избацила су тешки митраљез и неколико пушака, али муни-
ција је остала и стално експлодирала. Укупно је у цркви било 16 до-
мобрана.
Јурњава за топом била је дуга. Три пута се шетао вамо - тамо. Ру-
чали смо у јединој читавој (!) сеоској кући и попели се на онај
исти пошумљени вис, са кога смо јуче прво осматрали положај. Све
је било мирно. Ниједан се пуцањ не чује. У даљини се бели Карло-
вац, Дуга Реса, и као зид диже се Жумберак. Тутње подмукло то-
пови. Један »Дорние 17« почео да обилази положај, али на врло
великој висини. Сунце припекло. Скидам и кошуљу. Дремамо мало.
Наилази од »Прице« једна патрола и води десетак домобрана, пре-
дали су се. Све млади момци — Загорци. Донели су по 150 метака
и пушку. Један радник донео и пушку команданта Молека, кад је
сјурио с бункера у оне куће. Згодни ови момци Загорци. Сетих се
оне песме коју је Владо Бакарић чуо од неких заробљених домо-
брана:
Нема ружа што су тулипани,

Ни бораца што су партизани.
Запевајте, браћо наша партизани,
Ето вама иду ваши домобрани.
Предао сам досад осам карабина,
С деветим ћу и ја када доће зима.
•
Тек око пола три наћосмо топ. Послуга му баш није много вешта.
Брица из Главног штаба хоће да гађа кроз цев на три километра!
Таман се тобџије наместиле, а наиђе Манола и рече да је топ су-
више далеко — 2.700 метара ваздушне линије од објекта. Хајде,
вуци топ на нови положај! Лежимо у грмљу, причамо са сељацима.
Сада треба да опали наш први топ на Кордуну. Отишао је Манола
да управља ватром. Хаубица нема никаквих нишанских справа.
Карловац је свега 14 километара одавде. Лепо се види димњак
Дуге Ресе. Тамо се налази преко 10.000 Италијана и 2.000 — 3.000
усташа и домобрана. Сигурно ће слати помоћ. Наши су одбили један
напад. Кренуло је око 700 усташа, али су заустављени.
Сада је прекретница битке. Неколико минута пре четири грмну
наш топ. Пребацио је за читавих 500 метара. Сељаци сијају од ра-
дости:
— Нека, нека, стално су они пуцали на нас, а сада ми на њих!
Други, трећи, четврти метак падали су сасвим близу. Циљ је био
леп: група белих кућа и бункер, једно 100 метара удесно. Пети
метак је био такође добар. А шести пуче и одмах се диже бео стуб
дима и прашине из куће. Неколико секунди касније чула се експло-
зија. Седми удари још боље. Још два испалисмо.
Одједном приметисмо како с Опачића Главице низбрдо јури један
човек с белом заставом:
— Предају се! — повика један дебели сељак, прави Банаћанин.
Е, овако ће бити и к р а ј рата. Предаће се овако Немци у Р у с и ј и . . .
Из бункера су већ излазиле прилике с уздигнутим рукама. Поја-
хасмо коње и сјурисмо доле. Идемо поред реке и морамо да преска-
чемо преко два реда жица. Чудна су ова утврђења. Ни непријатељ
не може преко жице, али су домобрани и усташе добро — у
жицама. По пољу леже усташки шлемови с грбом НДХ. Преко неког
ђубрета улазимо у двориште Блажовића куће, упоришта које се по-
следње предало. Један бео коњ лежи убијен. Двојица усташа седе на
степеницама, крв им цури из руку. Усред дворишта стоји 350 домо-
брана и жандарма, једно 60 усташа. Испред њих на гомили: пушке,
бомбе, опасачи. Наш тенк се поносно шета. Усташе, све гологлави
младићи, поскидали знак 1Ј. Само њихов заставник, Томислав Сти-
линовић, младић од својих 22 године, мирно стоји испред строја.
Ускоро наиђоше и два усташка брдска топа »Шкода« од 75 мм.
Силни топови.
Допада ми се што има реда. За непуних пола сата све је било
готово. Заробљеници су кренули у колони по четири, оружје нато-
варено у кола. Горели су бункери и на Мацетовом Брду. Посада је
покушала да побегне кад је видела да се Брезова Глава предала.
Четврта бригада похватала је двадесетак домобрана.
По мраку смо се враћали у Штаб. Акција је одлично изведена.
Добили смо преко 400 пушака, два топа, 4 митраљеза, 13 пушкоми-
траљеза, 30.000 метака, али смо и жртава имали: 16 мртвих и 45 ра-
њених, већином лакше.
»Плованија«. — Италијани су необично нагло напустили Перја-
сицу. Оставили су печене прасиће! Повукли су се прексиноћ под за-
штитом она четири бомбардера. Стигао је извештај из Глине. Напад
није успео, иако су наши били у самом граду. Веза је слабо функци-
онисала. Иво Рукавина се вратио из Баније. Иако овај напад није
успео, ипак је општа ситуација у Банији, после три непријатељске
офанзиве, знатно боља него раније. Четири бригаде оперишу у Ба-
нији, народ види да смо снага. Само непријатељ се служи новом так-
тиком. У последњој офанзиви није палио куће, није пљачкао, чак
није било ни клања изузев у једном селу. Покушавао је да оснује и
неке своје одборе. То је имало извесних последица. Бачено је и чет-
ничко семе — покушај измирења с усташама. Четничких оружаних
формација нема, али плету мрежу. Осећа се да постоји њихова
организација, чак можда и у појединим нашим бригадама — рецимо
V хрватска.
Значајно је да четничку организацију у Банији стварају — уста-
ше. Логорница из Глине, Олга Гргурић — ћопава и саката, отишла
је на ослобођену територију и почела да врбује људе за четнике!
Наишла је на нашег обавештајног официра Симу Тодоровића, се-
љака, и мислила да га купи — за налив перо, ципеле и шапирограф.
Чудо је како те усташе мисле да смо глупи. Та девојка причала да
је она у име Коминтерне дошла у Банију! С њом је бно и неки
усташки агент, Јосип Бела, »шпански добровољац и емнсар Комин-
терне за Банију и Кордун«. Успели су да одрже један састанак, на
коме је било десет људи, међу њима половина наших које смо сами
послали.
Заиста је чудо да усташе мисле, бар њихови нижи кадрови, да
смо ми сви дивљаци, глупи чобани. У Тушиловићу је заробљен и
неки усташки заставник (потпоручник) Божидар Матић. Тај је по-
чео овако с нама да разговара:
— Ја сам комунист! Имамо организацију, којој је на челу Милан
Прпић (један од највећих хрватских капиталиста). Ми смо дигли
у ваздух пошту и трансформатор у Загребу.
Владо Бакарић и Владо Поповић прсли су у смех. Друг Раде
Коичар је организовао те две акције, а они еу помагали другу
Кончару.
После је разбојник наставио да лаже, али је поменуо и извесне
ствари које знају само агенти усташке надзорне службе или њихова
околина.
Други усташки официр, Томислав Стилиновић, каже да је био у
Шпанији у републиканској војсци.
— У којој јединици? — пита га Владо Поповић.
— У 209 дивизији!
Шерет Раде Жигић упада:
— Па и ја сам био у тој дивизији!
— Како да не. Па ја вас познајем, господин официр! — вели
усташа.
Томислав Стилиновић је свршио усташку војну академију. Прва
класа. Разочаран је:
— Поглавник је поштен човек, а око њега су све л о п о в и . . . Ми
смо постали гори него Протекторат... Оно што Талијани грубом
силом узимају, то Нијемци на лијеп начин д и ж у . . . Али, раћа се
нова млада генерација усташких интелектуалаца, која ће разјурити
те емигранте, те глупе чобане, кољаше. Ето, смијењен је Дидо Ква-
терник, који је људе клао зубима, који је сам тукао у полицији,
који је ишао на сва стријељања... Ми смо у школи једном штрај-
ковали против тих емиграната, који су нам рекли да смо »насташе«,
а не усташе. Једна група југословенских официра, наставника у шко-
ли, тако нас је васпитавала. То су бојник Магаш, сатник топнички
Меданић, сатник Галић, бојник Маркач . . .
— Ко вам је предавао усташку идеологију?
— Долазили су нам с вана. Био нам је Ригер, врховни заповједник
штампе. Говорио је отворено о Источној фронти. Нијемци имају
велике губитке, али им је морал јак. Жидови су били претсједници
свих колхоза, а 40 по сто политичких комесара су Жидови. Говорио
нам је и неки тајник министарства вањских послова. Талијани су
наши непријатељи, а Нијемци су нам пријатељи, јер нас интереси
везују. Ми смо често отворено демонстрирали против Талијана. Пје-
вали смо Илицом »Малена је Далмација« и »О, Марјане!« . . .
Сама школа је имала 120 ћака, од којих је 20 ишло у Немачку
на курс:
— Вратили су се као одлични дочасници, а не часници... Изму-
чили су се као Крист!
Сем часничке школе »Усташке војнице« (ниже војне академије),
постоји и школа за причувне часнике и школа за резервне официре
са око 90 питомаца. То су разни логорници, таборници, траје —
три месеца. И, најзад, постоји подофицирска школа са четири сат-
није, од којих је једна за радиовезу. Све су оне смештене сада у
Керестинцу. Домобранска официрска школа више не постоји, само
је у Петрињи основан курс за официре са 8 разреда гимназије и
подофицире са 4 разреда гимиазије. Том школом управља Мрак.
— Колико је људи послато на Источни фронт?
— Прво је отишао један пук добровољаца, који је скоро сасвим
настрадао. После је послат други пук младих регрута и, најзад,
сада је послат пук домобрана по казни, који су се били предали
партизанима.
— Колико има усташа у Хрватској?
— Постоје три усташка здруга. Први има седиште у Сарајеву,
други у Броду, али је привремено у Митровици, и трећи у Карловцу.
Четврти треба да буде лички, а пети херцеговачко - далматински са
седиштем у Дувну. Сваки здруг броји 8.000 до 9.000 људи. Артиле-
ријом смо слабо н а о р у ж а н и . . . Ево какав је састав трећег здруга:
пета бојна (750 — 800 људи); причувна бојна са резервом (700 — 800
људи из околине); бојне у Госпићу, Слуњу и Топуском. Имамо свега
једну батерију од 4 топа. Командант првог здруга је Францетић,
другог бојник Илик, а трећег пуковник Мецгер . . . Осим тога, постоје
и четири домобранска планинска здруга, која су нешто мања од
усташких здругова... Постоји поглавников тјелесни здруг, у који
улазе поглавникова тјелесна бојна (емигранти, усташе и њихови ро-
ћаци, већином младићи измећу 16 и 22 године из Херцеговине и
Лике); четири сатније пешадије; шест малих тенкова; једна бојна ко-
њаника; батерија од четири хаубице 100 мм; мотористичка сатнија;
митраљеска сатнија. Осим тога, у Бањој Луци постоји једна поглав-
никова тјелесна бојна. У састав ПТЗ улази и 13 студентска јуришна
сатнија.
— Спрема ли се каква офанзива против партизана?
— Од пуковника Мецгера чуо сам да долазе још четири њемачке
дивизије, три чисто њемачке и једна од наших људи који се вјежбају
у логору Штокерау крај Беча. Ове дивизије треба прво да очисте
Славонију, па послије Кордун, Банију и Лику. Послије ће се видјети
куда ћ е . . . Двије њемачке дивизије су дошле летос и биле су на
Козари. Имале су велике г у б и т к е . . . Италијана има у Карловцу
10.000. Чули смо да сте њима уништили један коњички пук.
— Колико вам треба да припремите једну офанзиву?
— Па, мјесец дана. Кад смо ишли на Жумберак један народни
заступник ХСС дао нам је прво податке која су села партизанска,
а усташка надзорна служба послала је своје агенте у цивилу и жене
које су нам донијеле податке о снагама партизана. У другој офанзиви
једна наша сатнија је преполовљена. И ми смо се једва извукли.
Пробијен нам је штит од топа који сте сада заплијенили... Оборен
нам је и један модеран бомбардер. Срушила су га четири партизанска
митраљеза.
— Какве су ваше жеље сада?
— Натраг не могу, јер сам се предао. За то је прописана смртна
казна. Борио бих се с вама, али само против Италијана!
Жеља овом типу није остварена. Написао је својој команди писмо
у коме тражи размену за наше похапшене другове. У том писму
поред осталог он истиче како има заслуга за усташки покрет, како
га краси »жељезни тролист«, »ако ме Хрватска не треба, онда ћу
мирно стати пред пушчане цијеви.«
•
Усташе, домобрани и жандарми стављени су пред војни суд. Су-
ћењу је присуствовала огромна маса света, све наш народ с Кордуна
коме су ове звери куће палиле, убијале и остале зулуме чиниле.
Усташе су осућене на стрељање. Било их је 105. На пољани код
Крњака слегло се ваљда пола Кордуна. Хоће да присуствују стрељању
усташа.
Једна група од 20 усташа је покушала да побегне, али су их наши
побили. Само је један умакао у гаћама, али је и он касније ухваћен.
Чудна ствар се догодила. Док су усташе воћене на стрељање,
мећу њих одједном долете једна сељанка и поче да их гребе, туче,
вриштећи непрекидно. Једва је партизани одвојише.
А кад је плотун одјекнуо, она се опет залетела мећу телеса и
почела по крви да скаче.
— Ох, ох! — јечала је стара сељанка, сва знојава, сва крвава.
Дознали смо да су ј о ј усташе све синове поклали. Кад су је парти-
зани одводили, њено је лице било смирено.
Осталим домобранима је одржан говор. Они веле:
— Усташе су ово и заслужиле!
Молек! и онај доктор су се јавили у партизане. Има н неколико
домобрана. Остали ће имати да бирају: или у шуму код нас, или
кућама, па одатле на Источни фронт!
•»Плованија«. — Разгледао сам материјал о Славонији и разговарао
с Андријом Хебрангом, који је размењен за заробљеног Вутуца,
заменика равнатеља усташке надзорне службе, и за Вагнера, шефа
жупског редарства у Градишки. Хебранг је дошао на Кордун из
Славоније. Партизански покрет у Славонији снажно је коракнуо
напред, али организационо се слабо стоји, тако да постоје велике
могућности за даљи развитак борбе. Славонија је једна од најваж-
нијих земаља Југославије у овом рату. У стратегиском погледу лежи
измећу Хрватске и Срема, додирује Босну, Србију; њом пролази
пруга Загреб — Београд. Партизани из Славоније могу свуда да се
пребацују — Босна, Војводина, Србија, Банија, Кордун, Загорје. У
економском погледу богата наша земља: жито, дрво, млечни про-
изводи, маст и врло јака индустрија. Славонија је насељена великим
бројем Хрвата — сви су услови за развијање борбе у хрватском
народу. Сама Славонија је идеална земља за партизански рат —
планински венци до 1.000 метара висине, непроходне шуме, проблем
исхране се уопште не поставља.
1 Молек је касније постао командант једног нашег батаљона, затим командант Кар-
ловачког одреда, па командант бригаде. Пред к р а ј рата је погинуо.
Партизански покрет узео је маха. Преласком Седме баниске бри-
гаде и 120 Босанаца из Крајишког пролетерског батаљона (које су
Немци и четници разбили пролетос између Врбаса и Босне) отпочело
се са већим акцијама. Заузета су среска места: Грубишно Поље и
Булавец, уништена су Гојила, петролејски извори, усташко гнездо
Шпановица, дигнуто у ваздух десетак експресних возова. Ослобоћена
територија је прилична, 122 села су у нашим рукама. Партизанска
војска је нарасла на скоро 2.000 људи, без Срема. Основана је
бригада.
Али могли су се постићи много бољи резултати. Пре свега, пар-
тиско поверенство је непотпуно и није могло да обави све задатке.
Партија се не осећа у војсци. Истина, постигнути су извесни успеси.
Партиска организација је успостављена у свим ослобоћеним градо-
вима, али то су млади, неискусни кадрови. У Броду су пала три
месна комитета, а ипак четврти добро гура. Агитационо - пропагандни
рад слабо, није га скоро било. Два основна пропуста. Поверенства
су крива што Народноослободилачка борба није захватила у оној
мери, уколико је било могуће, хрватске масе и што војска није чвр-
сто у рукама Партије. Недовољна се пажња поклања четничкој
опасности, тојест против ње се говорило, али апстрактно. Постоји
једна четничка групица од 30 људи и леци Драже Михаиловића се
шире у околини Осијека. Код нас је било више случајева дезерти-
рања. Побегао је чак и један члан батаљонског штаба. Мисли се
да су то били људи везани с четницима, па су умакли кад су видели
да је најзад отпочео оштрији курс према четницима. Четничка опа-
сност је утолико већа што је непријатељ 10 октобра отпочео велику
офанзиву с 10.000 људи из Пожеге, Пакраца, према првим незвани-
чним вестима. (У Тодоровићевим хартијама заплењеним у Херцего-
вини нађено је писмо једног официра који га обавештава да је спре-
мио 300 бивших жандарма и подофицира, које ће камионима из
Срема пребацити у Славонију.)
Основно је питање стварање кадрова. Маса нових, одушевљених,
али неискусних другова ниче. Диван је пример бродских радника. Већ
су основали своју чету, долазе у сама предграћа и спремају се за
крупне акције. У граду добро раде.
У самом штабу влада неслога. Нови људи ће ићи као појачање и
у Поверенство и у штаб.
У градовима у Славонији народноослободилачки покрет јак, на-
рочито у Броду. Овај град спада у најбоље у Југославији. Колика
је упорност наших другова у Броду види се по овој чињеници: од
почетка 1942 пала су у Броду три наша комитета, а сада је основан
и четврти — прилив у партизане не само да не опада, већ, напротив,
расте. Бродски радници су још давно основали своју чету. Она се
спушта из славонских планина у предграћа Брода и ту врши акције.
Дознао сам данас да је мој друг из Београда, Душко Бркић мећу
првима покренуо устанак у Славонији. Он је данас комесар Славон-
ске зоне. Причају ми другови о првим данима славонске чете, у
августу 1941 године. Хтела та четица некако да се прочује. Дознала
22 Дневник I
она да некн католнчки поп, Павелићев рођак, на силу преводи пра-
вославне у католичку веру. Душко и још један друг написали попу
писмо, у коме му рекли да ће бити најстрожије кажњен ако
настави да преводи православце у католичку веру. На крају писма
ставили: командант и политички комесар Славонског одреда и пот-
писали своја пуна имена. Поп је добио писмо усред богатог сла-
вонског ручка. Била је јака запара, август, а поп се толико узбудио
кад је прочитао претеће писмо, да га је на лицу места ударила кап.
Пронашли су га мртвог и крај њега писмо Славонског одреда. Сутра-
дан се већ надалеко знало о одреду. Наредних дана су отпочеле
и акције.
•
Занимљив је став Мађара и Немаца у Славонији. Мађари сељаци
нас углавном помажу, али Швабе никако. Они се бију упорно про-
тив нас.
Око 10 октобра непријатељ је отпочео велику офанзиву против
наших снага у Славонији. Напада од Пожеге и Пакраца.
Веза са Сремом није никако успостављена. Велика је била офан-
зива на Фрушку Гору, али су се наши овог пута извукли — прешли
су преко Саве код Бијељине.
•
Јуначка је фигура Илије Громовника, радника од четрдесет го-
дина, који је годинама радио по рудницима Америке, а после се борио
у Шпанији. То је мали, погрбљен, ћутљив човек. Специјалиста је за
дизање возова у ваздух. Тим се послом бавио у Шпанији. Читам
његов извештај; потписала га је тешка рударска рука. Ево шта је
свршио за месец дана:
Петнаестог августа дигао је у ваздух код Новог Сада оријент-
- експрес. Погинуло 350 Немаца с неком бугарском делегацијом. Пру-
га није радила три дана.
Двадесет деветог августа, код Володера, немачки оклопни воз.
Швајс - апаратом сечени вагони и вађени погинули. Осамнаест сати
се није радило.
Тридесетог августа, код Цапрага, немачки оклопни воз »Лавова
глава«. Немачка посада у Сиску се побунила и одбила да иде оклоп-
ним возовима.
Седмог септембра, код Лекеника, немачки воз, 10 цистерни с бен-
зином и локомотива.
Петнаестог септембра оклопни воз »Мртвачка глава«, локомотива
и пет вагона.
Двадесет првог септембра, код Сесвета, немачки воз, 11 цистерни
с бензином.
Илија Громовник је све ове возове дигао у ваздух неексплодира-
ним авионским бомбама баченим из Павелићевих авиона. Илија одр-
жава специјалне курсеве. Сада је извео нову генерацију од 13 дру-
гова. Он има своје специјалне паклене машине. У сваком случају
експлодирају (не могу се извадити из земље — без експлозије). Јед-
ном је Илији неко подвалио. Вуче он жицу, а паклена машина не
експлодира. Неко му је био пресекао жицу!
Једном другом приликом Илија Громовник поставио мину, спре-
мио жицу и сео у једну рупу, тридесетак метара од пруге. Одједном
се појављује из даљине фењер. То је ишао чувар пруге. Осветљава
он фењером лево-десно поред пруге и опази Илију Громовника.
»Шта ти радиш ту?«, пита он Илију. А Илија му одговара: »Доћи
овамо да видиш.« Чувар прилази Илији и одмах спушта фењер и
диже руке у вис. Илија је на њега био уперио револвер. После је
посадио чувара пруге поред себе, а кад је воз наишао, повукао је
жицу и локомотива је одлетела у ваздух. Тек онда је рекао чувару:
»Ето, видиш шта радим. А сад се губи одавде!« Сваки воз који уни-
шти, Илија записује у своју књигу. Има и све бројеве локомотива.
Рачуна се да је уништио досад око 70 фашистичких возова.
Наши извештаји из градова говоре да на многим секторима пруге
Београд — Загреб, услед дејства Илије Громовника, возови не са-
обраћају од 21 до 3.30 часова изјутра.
Неколико података о бици код Тушиловића. Душан Кантрић,

водник у батаљону »Огњен Прица«, зграбио упаљену бомбу и бацио
је у непријатељски бункер. Бранко Суџуковић, делегат вода, изнео
рањеног друга испод јаке ватре, вратио се натраг и отворио жестоку
паљбу из митраљеза рањеног друга.
У трећем батаљону Друге личке бригаде истакли су се: командир
Никола Шупут, комесар Илија Тепавац, Милан Хрнак и Мића Бје-
лобаба који је трипут јуришао с бомбашима на бункер, све док
није био освојен.
•
Неколико минута пре него што је топ опалио, један усташа виче
према нашем извићачу:
— Ој, Јоване, где ти је топ?
— Чућеш га, Иване, брзо!
Ово — »Јоване - Иване« мирише на шовинизам. Требало би пре-
стати с тим.
Покрет. — Андрија Хебранг, Слободан Накићеновић, радиотеле-
графист, и ја пошли смо колима из Главног штаба Хрватске за Бо-
сну. Пролазимо Вељуном, селом из кога су усташе само једном
приликом побиле 520 душа! Пут је ишаран рупама од авионских
бомби. Италијани су тукли село пре неки дан. Прелазимо Корану
скелом. На оној страни је Полој, Перјасица. Италијани су се одавде
повукли тек прекјуче. Равио је пола општиие епаљено. Пролазимо
поред једне куће. На огради прострти груби сељачки чаршави. Све
остало је гар и пепео, само усред пустоши земљани штедњак и крај
њега једна бака кува. На друму много перја. Италијани су одмах
убијали кокошке и трпали их у руксаке и торбе. Зато је народ по-
бијеним фашистима стављао заклане кокошке у уста или у руке.
Пролазе кола поред једне беле кућице са зеленим окнима, око које
се увила нагорела лоза. Сада су ти бели зидови огарављени, а кров
дежи срушен унутра! Један сељак нешто ради крај своје нагореле
куће — дашчаре. Спасао је у последњем тренутку, сам је угасио
ватру.
Сретосмо друга Стеву Крајачића. Слатко се изљубио са Хебран-
гом. Донео нам је добре вести. Спрема се свечана прослава Октобра.
Наши су одбили Немце код Кључа, само непријатељ из Дувна про-
дире ка Ливну. На Оштрељу 30 сантиметара снег.
•
Котрљају се кола код Мрежнице. Андрија Хебранг нам прича о
борби с усташама у Загребу. Био је у стану Антонова, у Загребу,
25 фебруара у 5 сати после подне, кад је наишла полиција — три-
десет агената. Он је одмах пуцао и ранио два усташка агента,
једног лакше, а другог теже — суши му се сада нога. Усташе су
пуцале, тражиле хитну помоћ. Дошло је још 20 агената, па је њих
50 отворило ватру. Читава је кућа била изрешетана. И после два
и по сата Хебранг је пао рањен у чело. (Нисам га питао да ли се сам
ранио или су га ранили.) Усташе су биле грдне кукавице. Улетеле
су у собу у гомили, гурајући један другог испред себе. Освешћујући
се с времена на време, Хебранг је чуо како један говори да га
треба убити. »Још ће нам он бити потребан!« — рекао је неки шеф.
Газили су га ногама, мували у ребра а затим су га однели у болницу.
Лежао је свезаних руку и ногу. После неколико дана пренели су га
у затвор на Савску цесту, јер су начули да ће наши ударници про-
дрети у болницу. У затвор на Савској цести дошао је једног дана
Павелић да види Хебранга. Дошао је са својом пратњом, надувен,
и док је пратња нешто шапутала, Павелић је погледао Хебранга свог
бившег познаника са избора из 1927 коме је испод завоја вирело
само једно око. Одмах је изишао напоље. Хебранга нису мучили.
Једног дана га је позвао шеф комунистичког отсека и показао му
албум у коме су биле слике чланова ЦК КПХ. После подне је трајало
саслушање пуних 8 сати. Разни стари агенти, шефови одељења по-
кушавали су да изватају Хебранга. Дискутовали су о мећународној
ситуацији, о стању Партије и онда убацивали питања. Говорили су
како су наши стари кадрови уништени, да се млаћи слабо држе —
показивали су пример Цинципинке, Баковића и директора. Хебранг
им је рекао да су њихови врхови — Рукавина, Јавор, били издајници.
Разговор је био веома врућ. Усташе су капитулирале. Усташе нису
се усућивале да туку Хебранга, јер су знали да од једног од водећих
другова Партије у Хрватској ие могу ништа извући ни батинама.
После је пребачен у Нову Градишку у самицу.
Тај логор је ужасан. Вршена су масовна стрељања. Неколико во-
зова Јевреја и Цигана помлаћено је у Јасеновцу, крај неке циглане.
Чим доће нова партија, побију по неколико стотина људи — да би
се направило места за нове. Ноћу изводе људе, везане жицом. Обично
се стреља, а често има и случајева убијања коцем. И онако полу-
живи људи се бацају у јаме и закопавају. Храна је очајна. Једна
група наших другова у Градишки је затворена у самице у којима
су помрли од глади. Друга група је такоће мучена, али другови су
се побунили, истрчали напоље, где су неке побили, а оне који су
остали живи, ставили на још грозније муке. Наши партизани су
измећу Нове Градишке и Липика ухватили у заседи ауто у коме
су били Ватуц, Вагнер и воћа хитлероваца за округ Сава-Дунав.
Само су прва двојица остала у животу. Усташе су за ову двојицу
дале 32 друга, међу њима Хебранга и Младена Ивековића. Размена
је извршена код Цаге.
•
Разговарао сам с Владом Бакарићем и Хебрангом о вођству ХСС
и његовом ставу према народноослободилачкој борби. Ти су људи
консеквентно били против борбе и одбијали све наше позиве, сваку
сарадњу с нама. Нису они узалуд предали Прицу и другове уста-
шама, у тренутку када су сви похапшени другови у читавој земљи
били пуштени. ХСС се данас стварно распала. Она као политичка
странка не постоји. Један део вођа је пришао Павелићу, а маса ло-
калних организација је пришла нама. У чисто хрватским крајевима
више среских организација ХСС изјаснило се већ за оружану борбу
против окупатора и усташа.
У више махова поједине групе ХСС покушавале су да нама прићу.
Мишкина, Првчић, Гажи и други већ су постигли заједничку плат-
форму с нама. Хтели су да пређу на ослобођену територију, али
се при крају одлучише да питају Мачека. Он је одговорио:
— Гдо бу то делал, тај ни с меном!
И поред ове Мачекове забране, Гажи и Првчић су нам пришли.
Мишкина се налази код усташа у логору.2
Касније једна група доктора (д-р Николић, д-р Сремец, д-р Јурај
Боцак) пристала је на сарадњу, али их усташе похапсиле.
Мачек ради доследно против нас. У последње време, кад су ви-
дели како се борба шири и масе одвајају од њих, почели су да се
организују, да се повезују. А усташе су приметиле њихову активност,
па су један део воћства похапсили. То је био уједно и притисак на
онај део воћства који није хтео да сараћује са усташама.
Преговоре које је наш МК у Загребу водио са неким ХСС-овци-
ма, као с претставницима ХСС, неправилни су. ХСС као странка
више не постоји.
2 Мишкина је убијен касније у логору.

Хебранг наглашава да је хрватска буржоазнја, односно њен део с
Мачеком, спремна на сарадњу са велико - српском буржоазијом, на
линији борбе против нас. У том погледу Мачеков став је близак ставу
Драже Михаиловића.
Војнички ХСС је такоће слаба. Заштита се нешто окупља, имају
и сакривеног оружја, али немају војске, немају извежбаних кадрова.
Истина, остају им домобрани и усташе. Један од крупних наших
недостатака јесте слаб рад у домобранској војсци. Ми имамо вели-
ких симпатија мећу домобранима, али организационо слабо стојимо.
Ти официри ће у часу прелома имати доста оружја под својом ко-
мандом. Зато је нужно, по сваку цену, разгранати рад у домобран-
ским редовима.
•
Дуго смо путовали ове вечери. Сместили смо се у једну кућицу
крај школе у Збијегу, са штабом Друге бригаде. Спава нас десетак
у малој соби. Све су куће претрпане. Овај крај је много настрадао.
Трипут је читав Кордун био прегажен, али партизани нису били
уништени. Дванаестог јануара наши су ослободили Војнић и заро-
били око 450 домобрана. Двадесет другог марта отпочела је велика
непријатељска офанзива; Војнић су поново заузели и читаву Петрову
Гору опколили. Учествовало је око 11 бојни. Наши су се пробили
кроз обруч. Друга офанзива је отпочела 14 маја. Усташе су овде
много паметније поступиле. Имале су око Петрове Горе низ гарни-
зона и наступале су постепено, градећи ровове на свакој коси. Наши
курири се нису могли пробијати. Операцијама је руководио генерал-
штабни официр Бестан. Офанзива је трајала око десетак дана. Бе-
стан је чак известио Павелића телефоном да је победа постигнута
и партизани сасвим опкољени. Тада су наши извршили пробој код
Биљега. Трећи кордунашки батаљон се пробио код Магарчева, а
Други код Биљега с пролетерским четама. Пробој је извршен ујутру
око 8. Борба је била страховита. Наши су заузимали ров по ров.
Тако се офанзива сломила.
Непријатељ је имао велике губитке. Из усташких извора се са-
знаје да је једна личка сатнија од 180 људи изгубила 114! Овом при-
ликом је бивши самосталац, кандидат на Мачековој листи, Мишан
Напијало, 3 направио издају. Он се још раније предао усташама, па је
позвао народ да се преда. Око 1.700 људи, жена и деце се предало.
Један део је побијен, други послат у Немачку, а неки у логоре. Много
је деце од глади страдало. Недавно се вратило стотину жена из Не-
мачке. Трећа офанзива је била у јуну — у правцу Перјасице. Све до
последње офанзиве, средином октобра, није било непријатељских
напада.
Занимљива је четничла акција на Кордуну. Главни организатор је
поручник југословенске војске Ракинић. Он је у почетку био заме-
' Мишан Напијало је 1942 побегао у Карловац, одатле у Сремску Митровицу, а затим
се вратио кришом на Кордун и организовао гестаповску мрежу. Ухваћен је на Петровој
Гори у једном бункеру; изведен је пред суд и осуђен на смрт.
ник команданта нашег Другог кордунашког одреда. Држао се стал-
но по страни; када би га неки партизан ословио са »друже«, он би
му одговорио:
— Нисам ја твој друг, већ господин поручник!
У договору с усташама извршио је покољ наших другова у Личким
Јесеницама. Убијени су тада: командант Другог одреда Владимир
Ивановић - Роберт, Шпанац; Бранко Латас, командант батаљона; Дра-
жа Дамјановић, командир чете; Стево Чутурило, командир чете, и
још неки другови, а читав батаљон је био разоружан.
Спремала се још једна офанзива на Кордун ове јесени, али је
одложена пошто је Ракинић изјавио да ће он »умирити« Кордун.
Пошао је у село Пријеску да убије Наницу Опачића и Срећка Ма-
нолу. С два пратиоца дошао је пред сам штаб, али је одатле побегао.
После је Италијанима и усташама рекао да су Манола и Наница
отишли у Лику.
*
На Банији су воћене две офанзиве. Последња је била у августу и

септембру. Било је око 5.000 здруговаца. Банијци су се овог пута
пребацили у Кордун, а први пут су се повукли у Босну.
Покрет. — Кренули смо, Хебранг и ја, око 7 изјутра, пешице
до Бијељине. Води нас један момчић. Сав је радостан што су ту
Друга и Четврта бригада. Оне треба, 30 октобра у ноћи, да нападну
Раковицу, опасно усташко гнездо, које је попалило и поклало масу
околних села. У Збијегу је убијено само у једном налету 48 људи.
Прича мали како старци у Збијегу од радости плачу:
— Боже мили, колика је наша војска! Ми мислили да од нас Срба
више никог нема!
Прича дечак како су носили рањенике преко Капеле:
— Био је један муслиман и један Хрват. Муслиман је тешко био
рањен у ногу. То му је шеста рана откако је у партизанима. Носили
смо га пажљиво, јер он своју крв за нас лије.
Питам малог како је народ овог краја.
— Не боје се више паљевине. Кукурузи и жито склоњени, зе-
мунице су ископали — па нека пале.
У Бјељевини, к р а ј огантине, нема коња за нас. За мене је лако,
млад сам, али Андрија је исцрпљен седмомесечним боравком у са-
мици; осим тога је раскрварио ногу. Једва налазим једног курира и
он даје свог товарног коња.
Деца се играју по прашини и певају:
Друг Наница јаши коња бела,
За њим иде омладина цела.
Збраво друже, (Јпачићу Иане,
Поздрави нам браћу партизане!
Најзад доће омладинска чета е којом треба да прећемо Малу
Капелу. Кордун је већ послао једанаест чета омладинаца у борбу.
Ово је најмлаћа, има дечака од 15 година. Носе муницију коју смо
запленили од Италијана код Перјасице. Терају и десетак италијан-
ских магарића.
•
С нама иде поручник Молек, окретан човек, тридесетих година,
плавих очију, меке ретке брадице, кривих ногу, и још два домобран-
ска официра од којих је један лекар. Сви су наши симпатизери још
од раније. Причају како су убили Ракинића. Доктор је написао »пар-
тизанско« писмо, а Молек је наредио да се Ракинић одмах стреља.
Молек је с писмом отишао код Мецгера, заповедника Трећег здруга,
Швабе из Осијека, који је био инструктор у Јанка Пусти. Мецгер
га је похвалио:
— Фи то топро учинили!
Настрадаће бојник Пушић, творац плана за уништење партизана
на Кордуну преко четника. Он се, по савету Италијана, повезао с
Ракинићем. Молек је у »писму« назначио: »Ми ћемо ускоро напасти
Тушиловић«. Сада ће Пушић одговарати што је пало »неосвојиво
утврћење« и што се повезао с бандитом Ракинићем.
Пошто су Молек и остали официри извоћени свезани пред домо-
бране који се пуштају кућама, Мецгер ће веровати да су стрељани:
— Још ће ме прогласити сатником ро$1 тог!ет, и дати ми ти-
тулу витеза! — вели Молек у шали.
Када је Ракинић био у посети код Мецгера, овај је рекао да му је
Павелић изјавио, после пута у Берлин, да ће Немци послати против
нас четири дивизије, од којих једну из Штокерауа.
— Павелић има очајно мало снага. Партизана има свуда, и ако
би хтео он да скупи трупе за офанзиву, морао би да разреди остале
фронтове . . . Ето, пругу Крупа — Костајница чувало је зимус 11 уста-
шких бојни, па су ипак партизани рушили! — вели Молек.
Доктор прича да усташе проповедају нову тактику. Прављење
заседа на партизанској територији:
— Само нема кога да пошаљу у заседу! Долазила су нека два
агента из Загреба да се пребаце у ваше редове, пријаве у партизане
и испитају ко је у организацији у Карловцу и Загребу. Ми смо вам
јавили да они долазе, али су се ти типови колебали, па их је бојник
најурио.
Стигли смо у Плитвице тек око шест. Око језера руј: личе Плит-
вице на бистру воду у бакреној вази. Омладина већ посустаје. Носи
сваки по 30 килограма већ 35 километара. Пошто нас кола не чекају,
настављамо пут пешице. Избисмо и на Пријепољ, а кола нема. Де-
вет километара смо већ прешли од Плитвица. Колона застаје, даље
људи не могу, а ми настављамо... Прећосмо три километра кад
удари киша, хладиа. Зачас ме проби до голе коже. П р е ш л и смо 50
километара. Андрија одлично и з д р ж а о пут. Н а ј з а д д о ђ о ш е кола.
Било је с к о р о 11 кад с м о приспели у Кореницу.
У ш т а б у З о н е п о р е д ш п о р е т а се о с у ш и с м о и п о п и с м о чај. Х а р т и ј а
није могла да дође. Чета се није пробила из Дрезнице, јер Д о њ и
Поток д р ж е четници.
Решили смо да останемо у Кореници ј о ш један дан — не би ли
хартија за н а ш у ш т а м п а р и ј у стигла. Бар ћ е м о се о д м о р и т и и писати.
ЧКТВРТАК, 29 ОКТОБАР
Кореница. — Чекали смо кола д о 9 сати. Разговарао сам с друга-
рицом Срећка Маноле која се вратила из Бабиног Потока. Пре
неки дан су у то село упали четници, који су почели с н о в о м так-
тиком. И ш л и су од куће до куће и делили италијански ш е ћ е р и гас.
Неки су од њих певали и песму:
Аруг ће Стаљин и црвена звезда

Уништити фашистичка гнезда.
А д р у г и су додавали:
— Ала ћ е м о да бијемо Италијане!
То је њихов стари трик. У српска села тако обично улазе, па кад
п р и в у к у ј е д а н д е о н а р о д а з а с е б е , тј. к а д и м д а д у п у ш к е » с а м о з а
ч у в а њ е куће« и т а к о га к о м п р о м и т у ј у , о н д а н а с т а н е х а п ш е њ е и пљач-
кање по селу. У неким селима, у којима су већ д у ж е времена,
сад вичу:
— Живео Мусолини! Живео краљ Петар!
Манолина другарица је чула кад је један четник рекао:
— Ми с м о с Енглезима. Они сада чекају да се Руси искрваве, па
ћемо онда по њима.
Ч е т н и ч к а опасност у Хрватској, највећа је у Лици. Од с е д а м
личких срезова — три су скоро сасвим наша: Лапац, Кореница,
Удбина.
У Грачацу, Госпићу и Брињу имамо нешто мало, док у П р у ш и ћ у
и Оточцу немамо ништа. У Лици су н а ш и другови углавном д о б р о
радили. Н и с у правили већа застрањења, ни у лево ни у десно, с е м у
неким срезовима, као на пример у Оточцу, где је народ стварно
добио погрешну слику о нама, услед глупости одговорних другова за
тај срез. Ј е д а н је д р у г — Х р в а т — д р ж а о з б о р у с р п с к и м с е л и м а и
говорио да он не да никоме да србује. А четници су вешто кори-
стили н а ш е гафове, као рецимо извесне смртне казне без политичког
раскринкавања, па су уз гадне ф а л с и ф и к а т е (списак — с печатом
н а ш е г о д р е д а — с е љ а к а к о ј е т р е б а п о б и т и ) в е л и к у п р о п а г а н д у вр-
шили. Кад је секретар КК за Оточац — бивши секретар Ботича из
Загреба б и о з а р о б љ е н — четници су организовали мајке и сестре
побијених четника, па су их слали у болницу да га линчују. Он је
касније замењен за једног домобранског официра.
Четника, с е м Оточца — и м а где и Италијана, тојест »у ж и ц и «
како то народ каже. То нм је главно упориште. Три наше бригаде
могле би сасвим лако да очисте четнике уиоредо с добрим полити-
чким радом у оним срезовима у којима су забрљали. Иначе они су
углавном раскринкани као слуге окупатора.
Остају још четници на Тромеђи, тј. у Книнској Крајини. То су
четници попа Бујића. Када бисмо ликвидирали Грахово, онда би чи-
тава Хрватска била очишћена од четника.
Леп успех је постигла Девета хрватска бригада упадом у предгра-
ђе Грачаца. Разбијен је штаб пука »Вожда Карађорђа«, једно 150
четника похватано и побијено. Баш сада у команди Личког подручја
саслушавају калуђера Мажибраду, заменика Бујићевог. С њим је и
неки Станисављевић, шеф четничке полиције за Лику.
Вечерас је дошао један друг из Личког одреда. Висок, леп момак,
зове се Брујић. Прича Андрији и мени како су код Личких Јесеница
свалили један италијански воз пун војника и материјала. Поставили
су читав низ мина, на сваких десет метара по једну. Четници су
дознали за ову нашу заседу па су известили Италијане. Они су слали
оклопни воз, али наши другови нису хтели да га дижу у ваздух.
Чекали су транспорт. Најзад је наишла дуга композиција. Италијани
су полако возили, јер кад у брзини одлети локомотива у ваздух, онда
се сурва цео воз. Личани су пустили да читава композиција налети
на минско поље, па су прво упалили прву мину. Локомотива је одле-
тела у ваздух. Италијани су из вагона отворили паклену ватру. Наши
су затим дизали мину за мином — вагон за вагоном је летео у
ваздух. Ту је било много материјала. Четници и Италијани дошли
су у помоћ срушеној композицији, али су извукли врло мало ма-
теријала.
У ДРИНИЋИМА ИСПОД
КЛЕКОВАЧЕ
(ПОВРАТАК У КРАЈИНУ)
Покрет. — Пошли смо по дивиом сунчаном времену колима за
Фаркашић. Кад смо били насред Кореничког Поља, равног као длан,
одједном се појавише три, па шест, девет, осамнаест, двадесет и седам
тешких тромоторних бомбардера. Прилично смо се освртали, тражећи
заклон, али узалуд. Нигде ни травке. Било је без потребе, уосталом.
То су били немачки авиони који су ишли у Италију. Дознадосмо
да је за ово два дана прошло стотину таквих бомбардера.
Из Фаркашића до болнице у Бијелим Потоцима ишао сам сам,
пешице. Радовао сам се јесењем рују, радовао сам се што ћу доћи
кући, у Петровац. Радовао сам се што ће скоро 7 новембар, — говор
Стаљина.
Успут смо срели Владу Бакарића, који је још пре седам дана
хитно позван у Врховни штаб. За Октобар наши се спремају да осло-
боде Бихаћ. Велика ће то победа да буде. Настављамо за Лапац. Сти-
жемо у мрак. Наилазимо на политкома Команде места. Гледа нам
легитимације:
— Има ли сена за коње, друже?
— Нема сена!
— Партизански су коњи. Вуку већ пет сати!
— Нема сена!
— Можемо ли добити аутомобил. Имамо дозволу, а аутомобил
је ту у селу!
— Овде је аутомобил, али треба да то одобри и Команда подручја!
— А где је то?
— Тамо код Коренице. Има једно 50 километара.
Пита га Андрија:
— Јеси ли гледао, друже, филм »Волга, Волга«?
— Јесам.
— Е, ти си према оном Бивалову — велики мајстор бирократије!
Уствари добар момак. Храбар борац, рањен. Али се учмао у овом
Лапцу, нема ко да га продрма. Седео је на мом кревету до пола ноћи
и причао.
Разговарао сам с Хебрангом, размишљао сам о Хрватској. Добре
утнске носим из ње. Партија се доста опоравила после оних страшних
удараца који су нам однели не само добар део руководства, већ и
онај средњи кадар, ону масу другова који су водили штрајкове. Број-
но је Партија нарасла, у овој борби се уздигла маса нових људи,
али ти другови још немају искуства, нису изграћени. По дееет година
изграћивали су се наши људи. Сада иде брже, истина, али губитак
још нисмо надокнадили. Партија ради вредно, маса курсева се одр-
жава — виши партиски, нижи итд. Дакле, борба за кадрове у пу-
ном јеку.
Хрватска војска броји преко 15.000 пушака. Да има о р у ж ј а број
би се могао знатно повећати. Војнички највећи део јединица стоји
одлично. Партизани су борбени и имају прилично искуства. Нижи
командни кадар је такоће одличан. Све су то људи из народа, изни-
кли у овој борби. Слабије стоји с вишим командним кадром. Ту се
ствар систематски поставила. Официрска школа ради вредно, и оспо-
собила је преко 200 другова, махом командира чета и команданата
батаљона. Али с командантима бригада и зона слабије стоји. Моје
је скромно мишљење — уосталом то сам чуо и од одговорних другова
на Оштрељу — операције у Хрватској не изводе се по плану. Ево
примера којег сам ја уочио. Они трпе масу малих непријатељских
гарнизона на неослобоћеној територији које би лако ликвидирали
са једном или две бригаде. Мој је утисак да се у Хрватској коман-
данти некако осећају супериорно над политичким комееарима. Пар-
тија сада води оштар курс да се ствари у том погледу среде. До
овога је стања дошло услед тога што су за војне руководиоце одла-
зили најјачи људи, а партиске организације су биле младе и нису
их могле држати у својим рукама. Има још једна ствар. Политичка
свест бораца у хрватским бригадама је мања него у пролетерским,
што је сасвим разумљиво. Баш због тога је уведена војничка дисци-
плина. У том погледу Хрвати стоје боље од нас, бар споља. Поздрав-
ља се, коња ти везују, оседлавају ти, придржавају те — да је просто
мука човеку. Али се код Тушиловца плен и боље делио, војничкије,
било је више реда него и у једној нашој акцији. Ипак мени је милија
она наша партизанска дисциплина, рецимо у првој пролетерској.
Тако ће бити и код Хрвата када се Партија учврсти у војсци.
Све у свему Хрватска добро стоји. Устанак буја. Нема кутка у
коме не пуца партизанска пушка. Хрватске масе све више улазе у
борбу. Партија се учвршћује. Користи искуство из Србије, Црне
Горе, Босне. Народ је уз нас у свим крајевима кроз које сам прошао.
Много је значило повезивање с Крајином, Словенијом и Врховним
штабом.
Напуштао сам Хрватску после три недеље боравка. Лапачки пи-
онири певали су омиљену песму:
Ој, народе Аике и Кордуна, Кезглавниче, звани поглавниче,
Дошло време да се диже буна Нспод ногу тле ти се измиче,
Против свију гнусних угњетача, Нећеш утећ' нит' изнијет' главе,
Свих усташа и свих освајача. Наше руке тебе чврсто даве.
Ој, Стаљине, ти народни боже, Омладино дико нашег рода.
Без тебе се живјети не може. Из тебе ће сванути слобоОа.
Хајде, браћо, да мјеримо Дрину, Од тебе се тражи понајвише,
Да градимо ћуприју Стаљину. Да се гадни тај фашизам брише.
Друг ће Стаљин и црвена звијезда Донијет ћемо срећу и слободу

Уништити фашистичка гнијезда. Хрватскоме и српскоме роду.
Од свих хрватских комаидаиата на мене је нарочити утисак оста-

вио Владо Еетковић, 1 радник из Црне Горе, шпански поручник.
Рањен је у борбама око Коренице у јануару 1942. Остала му једна
нога краћа. Још није прездравио, па је са штаком сео у тенк и уче-
ствовао у борбама око Плитвичких Језера против усташа.
Петровац. — Затекао сам редакцију »Борбе« на вратима — сели
се у Дриниће. Пошао сам одмах на пут. Причају ми другови о послед-
њим вестима. Пре свега она офанзива од Кључа на Петровац слом-
љена је. Наши су водили тешку борбу с Немцима и усташама измећу
Кључа и Бравског. Један немачки санитетски камион залутао у наше
линије. Имамо завоја за десет битака. Немачки тенк од 32 тоне
(стари разбојник који нас је нападао и по Србији, јер то у шоферо-
вој књижици пише), налетео; наши бацили бомбе, флаше с петро-
лејем, а он се преврнуо у неку рупчагу. Изгорео је сав изнутра, али
су материјал и писма извучени из тенка. То је француски тенк марке
»Рено«. Необично су занимљива писма наћена у том тенку. Коман-
данту тенка, поручнику Курту Меклу, пише отац:
»Не чуди ме што се бандити увек извуку, кад осете опасност или чак
кад чују дрндање ваших оклопних кола, јер друго ништа не одговара
њиховом подлом бићу. Али они су увек ту и кад не видиш ни једног од
њих. И то је најопасније код овог друштва, то бусијашење, кога се наше
источне трупе више плаше него фронта. Војници на отпусту, који се у
последње време појављују у радњи, причају непрестано о томе. Они који
имају да се боре с овом бандом, учинили би највећу погрешку, ако би се
осећали сигурним.«
У том писму стари Мекл, из Нирнберга, пише још свом сину о

чланцима у немачкој штампи о »великим победама немачких трупа
против партизана у Босни« и пита:
»Да ли ове новинарске вести одговарају стварности? Да ли су наши

сународници тамо доле заиста тако угрожени?«
1 Погинуо је у октобру 1944 као командант Осмог корпуса. Авион у коме се возио
оборили су енглески ловци.
Неки Шилаји из Нирнберга пише:
»Желим ти да се што пре извучеш из стеничавог балканског котла.

Изгледа да баш нише лепо занимање борити се против партизана, али
могу мислити да ви нећете с тим бити баш брзо готови...«
Интересантно је писмо из Ерлангена:
»Сада сте тамо где се рат развија на један нарочити начин, покварени
и подмукли. Али, оклопна кола су врло повољна да се и последњи остаци
побуне отстране. Један од мојих људи, који се из афричког корпуса вратио
преко Грчке у домовину, причао ми је ове недеље како се врши транспорт
наших возова кроз то подручје. Вероватно да ће наших непријатеља тамо
бити, полако али сигурно и темељно, мање, и то ће постати место за наш
народ без животног простора. Међутим, такви ми, управо, већ дуго нисмо
више!...«
•
Две згодне ствари су се догодиле у овој бици:
Гајо Војводић је заједно са својом четом Првог ловћенског био
на неколико стотина метара од усташко - немачких положаја. Наше
је тукла страшна артилериска ватра. Седам брзометних хаубица за-
сипало је положај. Али се Ловћенци нису мицали. После сваке салве,
усташе би се драле:
— Ха, комунисти, како вам је?
— Подбацило! — узвикује Перо Попивода.
Опет салва. Мислио би човек све изгибе, а Перо Попивода опет:
— Пребацило!
— Дајте ми да га закољем! — урла од муке усташа.
Гајо Војводић се примакао усташким положајима и испалио из
њиховог заплењеног сигналног пиштоља црвену ракету, знак да се
отвори паљба. А Немци са седам хаубица по усташама и својим
људима. Пуних 15 минута трајала је паљба. Око тридесет белих ра-
кета се дигло. То су усташе тражиле да се обустави паљба.
— Где сте, усташе? — питао је Перо Попивода. Али, одговора није
било. Усташе су се морале повући с тог положаја.
•
Дошао Далматинац Иво Балетић, »Жути«, у Прву пролетерску;
пушку није одмах добио. У јуришу на Кључ он је без оружја поју-
рио са својим друговима. Стигао је једног усташу, с лећа му ски-
нуо пушку и после га убио.
НЕДЕЉА, 1 НОВЕМБАР
Аринићи. — Митра је била на Грахову у ноћи између 27 и 28 ок-
тобра. Нападали су Прва и Друга пролетерска и два батаљона Чет-
врте крајишке бригаде. Наши су освојили сва спољна утврђења, али
нису могли да продру у сам град, јер је опкољен с три реда бодљи-
кавих жица. Наша артилерија с отстојања од неколико стотина
метара тукла је директном ватром по граду. Три хаубице су изба-
циле око 80 метака. Непријатељ је имао отромне губитке. Десет
четника нам се предало и веле да је било 150 четника и 120 Ита-
лијана мртвих. Непријатељ је слао појачања из Книна. Око 300 Ита-
лијана успело је, ипак, да се пробије у град. Непријатељ је авионима
бацао санитетски материјал опкољеним трупама. Лешеви се слажу на
гомиле. Ми смо имали десет мртвих и двадесет рањених, махом од
бацача. Наше јединице су очистиле сва четничка села од Грахова
до Книна. Поп Бујић пре неки дан похватао групу ненаоружаних
Далматинаца партизана, урезао им »II« у чело и лећа, а затим наредио
да се удаве рукама. Иако Грахово није заузето, четници су доживели
тежак пораз. Наши су убацили у Книн неколико мина из бацача.
Видели су и море са положаја изнад Книна. Један Далматинац је
рекао:
— Ај ме - мени, без мора ме боле плућа!
Једна група Далматинаца омладинаца остављена је била на полаз-
ним положајима, јер нису имали оружја. Кад је борба отпочела,
пролетери се окренуше, а иза њих чуче Далматинци. Отерали су их
да не би изгинули, јер су дејствовали бацачи и топови. Наши кренули
на јуриш, кад опет иза њих стоје Далматинци. Чекају пушке. Храбар
је тај народ. Види да му живот може спасти само партизанска
војска.
Аринићи. — Прелиставајући бројеве »Борбе« који су изишли,
видео сам да је Стари 17 октобра предао заставу Другој пролетер-
ској за коју је Павелић у саопштењу број 8 изјавио да је уништио
и убио и команданта Друге бригаде Л>убу Бурића.
Доносим т а ј Павелићев коминике:
»ДЈЕЛАТНОСТ ПРОТИ ПЉАЧКАШИМА У ПОДРУЧЈУ

БИОКОВО - ВРГОРАЦ
Обавијест број 8 из Главног стана Поглавника
Загреб, 7 рујна. — Из Главног стана Поглавника издана је ова обавијест

број 8:
Концем мјесеца коловоза извршена је с успјехом дјелатност проти пар-
тизанским пљачкашима у западним дјеловима државе.
О тој дјелатности у подручју Биоково - Вргорац предлеже слиедећи
податци од Вишег заповједништва оружаних снага Словенија — Далмаци-
ја — Сушак:
У раздобљу измећу 29 коловоза и 2 рујна о.г. воћена је војничка дје-
латност у сврху уништавања комунистичких банди које су пустошиле у
подручју Биокова и Вргорца.
Операције су вршили одреди који припадају великим јединицама тали-
јанске војске, затим одреди хрватске војске и постројбе добровољне про-
тукомунистичке милиције, које су, долазећи са сјевера, југа и истока, у
жестоким борбама обухватиле и опколиле Другу пролетерску бригаду и
остале мање постројбе партизана. Непријатељ је претрпео слиједеће гу-
битке: 1008 побројаних мртвих (мећу којима и заповједник споменуте бри-
гаде и два заповједника батаљуна) и неколико стотина рањених. Осим
тога је заплијењена огромна количина оружја, стрељива, здравственог
творива и средстава за везу, живежних намирница и блага. Мали одјели
побуњеника тражили су узалудно спас у бијегу, прогоњени без престанка
од стране побједничких чета.
Партизанске банде, против којих се водила борба прошлих дана —
банде које су претстављале остатак постројби већ тешко потучених од
талијанских чета у Босни и Херцеговини — могу се сматрати потпуно уни-
штенима, пошто су претрпеле у подручју Биокова и овај други тешки
пораз.«
Том приликом је Стари одржао значајан говор. Ево неколико зна-

чајних момената:
»На мећународној арени поетоји петоколонашка клика, која онемогу-

ћава окупљање свих оних огромних снага које постоје за борбу против
фашистичких освајача.« »Ми ћемо се заједно са Совјетским Савезом бо-
рити као што смо се и досада борили.«
У истом броју је објављена и изјава СССР-а о одговорности хи-

тлеровских освајача:
»Најосетљивија штета нанета је непријатељу у оним земљама у којима

су по узору великог покрета народних осветника - партизана — који се
боре против окупатора у привремено окупираним деловима совјетске тери-
торије, одани патриоти неустрашиво ступали на исти пут оружане борбе
с освајачима, како се то нарочито ради у Југославији. Ван сваке је
сумње да ће успешни развитак те славне ослободилачке борбе у свим
њеним облицима постати један од најважнијих услова коначног слома
општег непријатеља и приближиће се час одмазде, на који с потпуним
правом позивају претставници земаља окупираних од хитлеровске Не-
мачке.«
После овог основали смо привремени управни отсек при Врхов-
ном штабу. У њему су засада чича Јанко и поп Влада.
Дринићи. — Спремамо »Борбу« за 7 новембар. Боља ће бити од
прошлогодишње ужичке. Мало разговарамо о општој ситуацији. На
југу непријатељ води жестоку офанзиву. Прозор је заузет. У њему
су Италијани; четници - пљачкаши вратили су се у Херцеговииу. Пета
и Десета бригада нису отишле у Херцеговину, јер их није стигло
нарећење. Сада су се пробиле до Гламоча. Усташе и Италијани на-
падали су с великим снагама у правцу Ливна. Далматинци су се
храбро борили код Аржана, али су усташе направиле изненадни
продор преко Цинцара и заузеле Ливно с лећа. Уништили су једну
нашу комору, око тридесетак људи смо изгубили. Сада је фронт из-
мећу Ливна и Гламоча. Из Јајца и Мркоњића Немци, с четницима
и усташама, водили су офанзиву у правцу Млиништа и извршили
масу злочина. Попалили су и нека села у којима је било четника,
ПОЧЕТАК ВЕСИНОГ ОПИСА БИТКЕ ЗА ОСАОБОБЕЊЕ БИХАПА. (Из Дневника)
КРАЈ ВЕСИНОГ ОПИСА БИТКЕ ЗА ОСЛОБОБЕЊЕ БИХАКА. (Из Дневника)
међу њима и еело Драгниће. Мркоњић је трипут прелазио из руку
у руке. Једном су четници упали у град и поскидали одела са свих
мушкараца, па када су наши ушли — нигде мушкараца. Седе људи
по кућама у гаћама. Из Бихаћа још нема никаквих вести. Тамо се
ноћас чула јака паљба.
СРЕДА, 4 Н0ВЕМБАР
Дринићи. — По сунцу сам кренуо преко ливада на Оштрељ. По-
сле два сата избих до нашег воза. Није рћаво у тим вагонима. Пишти
локомотива. Наша железничка мрежа износи скоро 70 километара.
У вагону код Старог срео сам Кочу и Фићу, који су сада постали
командант и политком наше Прве пролетерске дивизије. Марко је
седео на вечери к р а ј мене. Питам га:
— Сећаш ли се Радојне пре годину дана после Ужица! Колико
је много отада напредовала наша војска, данас имамо дивизије!
Марко се радосно смеје.
У Прву дивизију улазе: Прва бригада, Трећа санџачка и Трећа
крајишка. Имаћемо ускоро најмање осам дивизија. Силна војска на
©вом терену. Ускоро ће се прошетати. Тешко теби Павелићу, а и
осталим његовим парњацима у суседству!
Аринићи. — На овој страни је један печат »Борбе«. Ударио га је
Бидо уз мој отпор. Добро ради ова наша редакција. Имали смо пре
неки дан састанак који је донео плодне резултате. Радимо пуном
паром. Зорана више не могу да познам. Не вуче се више мучно она
»карикатурица на репу притиснута шапирографом«, како је сам себе
назвао у свом дневнику. Овде су Радован и Вера Зоговић.
Ноћас сам двапут ишао, у поноћ и у два ујутру, преко поља, по
мраку, све до болнице, да би нам вест о Бихаћу ушла у Октобарски
број. Ујутру сам отишао и трећи пут. Најзад нам је стигла коначна
вест. Бихаћ је ослобођен. То је досад наша највећа победа. Успостав-
љена је чврста веза измећу Крајине и Хрватске. Уништен је клин
који је био забијен у слободну територију. Уништена је база с које
би непријатељ могао да нас прилично угрози. Заједно с Бихаћом
ослобођено је преко 30 села у околини, а на левој обали Уне хрват-
ске бригаде су заузеле Личко Петрово Село, Дрежник, Ваганац и
Раковицу. Убијено је око 700 усташа и домобрана, а заробљено око
850! Заплењена су четири вагона топовске и пушчане муниције и
четири хаубице. Наши губици: 50 мртвих и 80 рањених. У нападу је
учествовало осам бригада, пет на сам град, а три на околна упо-
ришта.
Код нас је велико весеље. И народ је одушевљен. Бихаћ — то је
Рим! Већ три дана испред Бихаћа чека 4.000 кола да изнесу муницију
и оружје. Добићемо хартије и нови тигл. Ноћас завршавамо број,
а сутра ћемо у Петровац на прославу Октобра. Данас је дошла и
Олга. Срећом, на Грахову нису имали много посла. Била је до
Книна и видела море. Много је напредовала за ова два месеца.
23 Диевник I
Петровац. — Прва пролетерска је дошла овамо. Сутра добија
заставу од Тита.
Мој добри друг Зоран Жујовић ми пише у дневник:
»Нашли су ме ови наши сељаци у Петровцу. Дошао сам синоћ с Пером

да организујем експедовање »Борбе«. Дан ми је прошао делом на Оштрељу,
делом овде. Прва пролетерска дошла јуче овамо. Сутра добија заставу од
Тита. Припреме су за прославу достигле врхунац...
•
Већ три дана ми не дају мира утисци с бакљаде и Влада Гангстер који
се као крпељ залепио — огашш то, па опиши. Баво га носи, ево му дру-
гарски и то чиним.
•
Псовао сам у себи невреме, прикивајући табаке целулозе на прозоре
у сали Дома културе с једном другарицом. Вода која је цурила, упорно је
кварила наш посао. За неколико минута би наше »окно« било мокро и као
сито сузило, капљице се сливале у потоке, а на поду сале су се стварала
језера, мора. Жао ми је било сале. Једноставно лепа, а ипак — лепа. Тито
је са зида гледао погледом најбољега друга. — Бивало нам је често и
смешно. Наше плашење мечке решетом претило је да постане дуготрајнији
посао него што смо ми мислили. Вода нам је упорно и неуморно мрсила
рачуне.
Напољу читаве завесе воде налећу на прозоре, на куће, покривају људе.
Заинтересовао ме је неки жубор гласова. Све јаче чули су се повици, одо-
бравања. Виделе су се и светлости. И поред невремена била је то бакљада.
Истрчали смо на балкон. Воја сликар је кукао што нема уљаних боја да
то наслика. Не знам, стварно, да ли ћу икада моћи да заборавим ту слику.
Тако живу машту као те вечери имао сам само још неколико пута. Слике,
слике, летеле су, мешале се, престизале једна другу. Шта је преда мном,
а шта у мени, нисам знао. Излетео сам под пргаво небо. Оно нас је само
крвнички засипало.
Около — људи. Много људи. Са мном је и другарица с којом сам крпио
прозоре. Угурали смо се у први ред посматрача. Кључа. Повици. Буктиње.
Искре. Заставе се разлетеле на све стране као да зову пода се. Такву боју
ја још нисам видео. Радосно црвенило просипа се са њих. Буктиње им
се смеју пламеним језицима и искрама. Кишу сам већ заборанио. Неко је
питао из мрака:
— Видиш ли ти све ово?
Не знајући коме је питање упућено, одговорио сам љутито:
— Не видим!
Када сам се окренуо, мрак ме је радо примио у себе. Журили смо да
дочекамо иза угла чело поворке бакљаде.
— Здраво, Жујо!
— Не гурај се! О, здраво! Извини, журим!
Прошао сам већ, када сам се тек освестио да староме другу треба бар
руку пружити. Окренуо сам се, а мрак ми је већ опраштао брзину. Није
већ било никога. Сусрети — сећања, мисли. »Бункер«. У њему драги друг
слави Октобар уз радио. Сусрет у нашем Београду — честитка великог
празника, један дужи поглед, јачи стисак руке. Улице непознатога града
дочекују наше другове тупим лавежом митраљеза. Задња мисао, последњи
поздрави: »Живео Октобар! Жив...«. Заиграло ми је нешто у грлу.
— Хајдемо натраг.
Опет поворка. Весела лица. Опет она боја застава. И ја заједно с оним
другом на Црвеном тргу и оним крај радио апарата чујем исте речи, исто
осећам. И нисмо више далеко. Идемо заједно. Масе се удесетостручују.
Загрљени смо сви. И повик друга који је пао негде тамо а љуто зрно
прошло кроз њега, злобно се смејући и пароле говорника и ја сам, за-
једно смо.
Чак и они бројни путокази који су иза нас, а које смо од нас самих
морали оставити били су с нама. Дуго сам их се сећао. А знаш, важно је
једно: напред и напред! Осврнути се треба само да би могао сигурније да
поћеш напред.
Поворка пролази. Буктиња све мање. Заставе су отишле и овога пута
напред. Враћао сам равнотежу. Мислио исто као и пре, можда само још
чвршће. — Хајдемо даље!
Негде се чула музика Краљевачког батаљона.
•
Како сам ово написао не знам. И ову рекламу прилеписмо на Владин
плакатни стуб — дневник. Знам, он ће бити задовољан. Ја сам такоће за-
довољан с њим. А онај руј застава нећу заборавити.
•
Влади за прославу двадесетпетогодишњице Великог октобра од срца
поклања његов друг, стицајем прилика и ради дисциплине до сада новинар
Зоран Жујовић.
•
Р. 8. Уписао сам ово у дневник Влади 25-Х1-42, у Бихаћу, неколико дана
пре саетанка »земаљског већа« »родољуба и народних отаца« у које је и
он ускочио. - Зоран
Петровац. — Тито данас предао заставу Првој пролетерској бри-
гади. Примио је Шпанац, нови командант Прве бригаде, и предао је
барјактару Воји Радићу. Увече смо сви заједно вечерали. Напи-
сао сам:
Да живи 25 - годишњица Октобра!

Нека би 26 - годишњицу дочекали у ослобоћеној земљи!
Потписали су се:
Тито, Арсо Јовановић, д-р Иво Рибар, Коча, Лека, Фића Кљајић,
Темпо, Ф. Махин, Веселин Маслеша, Моша Пијаде, Буро Пуцар, Ра-
дован Зоговић, Вељко Крајинац, Павле Илић, Вицко Крстуловић,
Велимир Терзић, Јордан, Симо Милошевић, поп Блажо Марковић,
Славко Мргуд, Сретен Жујовић, Лекић, Иво И. Рибар, поп Владо
Зечевић, Војо Димитријевић, Рато Дугоњић, Швабић, Јунус Меће-
довић, С. Репак, Живорад Носић, Вјекослав Афрић, Георгиј Скригин,
Мира Берић, Мира Пејић, Милан Видмар, Спасоје Стејић-Баћо, Ми-
лован Билас, Миле, Павле Пекић, Милоје Милојевић, Мијалко Тодо-
ровић, Зора Жујовић-Животић-Жуја, Тетка Сенка-Сенка Јовановић,
Зденка, Буро Вујовић, Даринка Пушкарић, Бабрић Аазар, Ферди,
П. Убавић, Митра Митровић-Билас, Вељко Драгићевић, Никола Прља,
Раде Ристановић, Радослав В. Дуканац, д-р Гојко Николиш, д-р Бора
Божовић, П. Јакшић, Воја Радић, Анка-Бсба Јовичић, д-р Јулка Ме-
штеровић, А. Мандић, Радисав Милушић, Боривоје Симић, Зора-Зора
Драгићевић, Спасенија Бабовић-Цана, Милева Планојевић—звана Аула,
д-р Олга Милошевић, Драгомир Боковић, Милош Вукмановић, Вла-
дан Бојанић, Каја Гарибовић и Живан Димитријевић-Гаја.
Дринићи. — Најзад нам се вратио Веса из Бихаћа. Пошто се мало
откравио, испричао нам ово о нашој досадашњој највећој победи:
»Кренуо сам по страховитој киши, на коњу, сам. Журио сам, и нисам

имао времена да се ма где склањам, а и да сам хтео, тешко бих нашао
склониште. Промицао сам стално кроз попаљена села. И с једне и с друге
стране пута — само пусти зидови, нигде крова. Ужасна пустош — чак и за
наше представе. Код попаљеног села Липе сусрећем Милутина и Божовића.
Путујемо даље заједно — и убрзо угледасмо Бихаћ. Лежи у долини на
реци, врло близу изгледа. Чини нам се да смо на домаку усташких ми-
траљеза.
Стижемо у Рачиће — где се налази Прва крајишка. Штаб је на изви-
ћању. Све се спрема за сутрашњу борбу. Ујутро одлазимо даље, скоро
поред самог Бихаћа, по гребену, где се налази Оперативни штаб. Ту су
и две бригаде: Осма хрватска (Банијска) и Друга крајишка. Сва извићања
су завршена. Чека се само први мрак, па да се поће на полазне положаје.
Припреме су, изгледа, извршене озбиљно. Коста нам објашњава да су у
извићању били чак и десетари — сваки старешина зна тачно задатак,
видео је својим очима куда мора са својом јединицом кренути, где мора
стићи. Не може бити забуне и неспоразума. Коста тврди да је успех сигу-
ран. Можда Бихаћ неће пасти за једну ноћ, али ће сигурно пасти. Ја
имам утисак да је ова сигурност команданта пренесена и на целу војску.
Сви верују у успех. Примећујем да Коста има велико поверење у своје
бригаде, али да и оне имају велико поверење у њега. Питање је само како
ће се борити Банијска бригада.
Пре него што је ова бригада кренула на положај, код ње су били Стари
(Буро) и Осман. Враћају се у штаб са убећењем да ће бригада извршити
задатак. Али нам истовремено саопштавају да је 250 бораца ове бригаде —
без икаквих ципела и опанака, потпуно босо.
Пред сам мрак и пред полазак бригада на положај доживели смо једну
новост. Испробан је бацач пламена. Први пут у нападу на Бихаћ биће
употребљено ново оружје. Справа изгледа примитивна — као апарат за
шприцање винограда. Носи се на лећима и десном руком регулише се
пуштање пламена. Сукнула је једном пред нама и сутрадан смо видели
како сукти на десној обали Уне на нека усташка гнезда. Сви смо радосни
што имамо бацач пламена, уверенији смо некако у нашу снагу, иако сви
знамо да један бацач не може, уствари, имати никакво одлучујуће дејство
у борби за Бихаћ.
Око 7 часова кренули смо, са штабом, на осматрачницу. Ноћ је мрачна.
Осматрачница је изнад самог Бихаћа. Гледамо град — осветљен, и чини
нам се да и не слути шта ће те ноћи доживети. И заиста, није ни слутио.
Они у Бихаћу нису очекивали напад. Изгледа чудно — у непосредној бли-
зини Бихаћа концентрисано је пет бригада, око 5.000 људи. Већ два-три
дана врше се непрекидна извићања. Обруч је скоро већ потпуно затворен,
а војна усташка команда о свему томе нема појма. Заиста је тешко рато-
вати када је народ против тебе. А народ из околине Бихаћа је сав, без
изузетка, против усташа. Нема четника, нема четничког утицаја. Ниједан
сељак се није спустио у град да обавести шта се око града догаћа. Нема
четника — нема издаје. Лако је ратовати, кад је народ с тобом. А народ
бихаћког краја, сав народ је с партизанима. Дочекују, испраћају, помажу.
Водићи обећавају да ће наше бригаде и батаљоне спровести у сам град
без метка. Ретко сам видео такве водиће. Тако одушевљене водиће. Нај-
дирљивија појава и доказ љубави за партизане су сељачке девојке. Од
тренутка када је почео напад па све до ослобоћења Бихаћа све девојке
ишле су са расплетеним косама. Са расплетеним косама су носиле храну,
помагале изношење рањеника, вршиле све послове. Са својим расплетеним
косама испод марама, оне су доносиле и даривале нашој војсци сву бригу
И сву љубав својих младих година. Оне су расплеле косе — јер су и њихове
мајке и њихове бабе расплитале косе када су њихови оцеви, њихови де-
дови водили борбе с Турцима. Да се војсци не замрсе путеви.
Гледам Бихаћ у светлости електричних сијалица. Дуго већ, годину и по
дана, нисам видео осветљени град. Неко крај мене каже:
— Неће дуго светлети!
Мећутим, сви су под утисцима електричног осветљења. И на неколико
метара иза наших лећа, заклоњен са стране која је окренута Бихаћу, стоји
фењер — осветљење које даје правац нашим хаубицама. Враћамо се са
осматрачнице у једну долину. Покрај нас су топови. Две хаубице.
— Испалићемо у брзој паљби 20 граната. То ће бити доста. Морамо
штедети — објашњава Коста, који настоји да ме упути у све појединости
претстојеће битке.
У 9.20 чуше се прве пушке, а онда митраљез. То је вероватно усташка
стража приметила неке наше. Правац ватре је тамо где се бори Прва кра-
јишка бригада. Постепено ватра постаје јача. У 9.30 почиње наша хаубица.
Једна, па друга. Сада усташе у Бихаћу знају шта се догаћа.
Борба за Бихаћ, једна од највећих борби и победа наше партизанске
војске, почела је.
Непосредно на Бихаћ нападају четири бригаде: Прва, Друга, Четврта
крајишка и Осма хрватска (Банијска бригада). Пета крајишка (Козарска
бригада) напада на Острожац и околна усташка упоришта — Спилиће,
Србљане, Орлиће, Миестру. Те исте ноћи две личке бригаде нападале су на
Личко Петрово Село. У Бихаћу се налазио велики гарнизон. Око хиљаду
усташа из личког усташког здруга, око хиљаду домобрана и нешто усташ-
ки расположених наоружаних сељака из околних села. Гарнизон је био
добро наоружан. Четири хаубице, три противколска топа, један брдски,
много тешких митраљеза, пушкомитраљеза, машинских пушака итд. Бихаћ
је био најјаче усташко упориште у овом крају. Спремало се и стварање
крајишке легије. Све припреме биле су извршене. Једна делегација се већ
налазила у Загребу, где је требало да добије последње одобрење.
Гарнизон се брани упорно и очајнички. Наше две бригаде — Друга
крајишка и Осма хрватска — нападале су од падина Жегара, на десној
обали Уне. Две су нападале на левој обали Уне. Прва крајишка уз саму
Уну, Трећа крајишка од падина Пљешевице. Последње две имале су тежи
задатак него прве две. Друга крајишка и Осма банијска су још у току
прве ноћи продрле у град, а до зоре, сем неких упоришта, очистиле цео
онај део који се налази на десној обали Уне. У саму зору ликвидирана су
и та упоришта, — бивша зграда посластичарнице у непосредној близини
моста, и бивша гимназија. Доста је било неколико прецизних граната из
противколског топа, па да цео град на десној обали Уне буде очишћен.
Крајишници су продрли с десне, Банијци с леве стране. Први је на реку
избио Први батаљон Друге бригаде (Козарски), а одмах за њим батаљони
Банијске бригаде, који су нападали с лева. Ватра је трајала целу ноћ.
Али није била уједначена. Час јача, час слабија. По неколико часова
трајао је потпуни тајац, да онда поново почне. Поред тога ватра је била
расута. Још увек је фронт широк, још није током ноћи дошло до концен-
тричног напада на сам центар града. Прва и Друга крајишка морале су те
прве ноћи да савладају читав низ бункера и утврђења, Прва на Сомишљу,
на Соколцу, у Жегару, Трећа на уском платоу на падинама Пљешевице.
Ујутру је освануо леп, сунчан и ведар дан. Око 9 часова појавили су
се први авиони. Два »Брегејца«, а одмах за њима још један, и — на наше
највеће изненаћење — спустише се један за другим на аеродром, који се
налази на путу према Личком Петровом Селу, тамо на оном правцу где
је Коста оставио »рупу«. Чим су се авиони почели спуштати, наши бацачи
и митраљези су осули паљбу. Узалуд. После задржавања од два-три ми-
нута, авиони су се дигли и одлетели. Убрзо после њиховог доласка сгигли
су и други — почело је бомбардовање, — али стварно без икаквих резул-
тата. Тукли су околне косе, а наша војска већим делом налазила се већ у
граду или на његовој периферији. Навраћали су тај дан још неколико
пута, али са истим резултатом.
Друга ноћ је почела жестоком ватром. Сада је већ много ближа. То се
види и по огњевима. Прошлу, прву ноћ, горео је Голубић, Велики и Мали
Скочај. Села, по неколико километара удаљена од града. Сада гори Жегар,
у непосредној близини Бихаћа, горе огњеви у Жегарској алеји, настају
ватрене путање, стреласте, које показују пут напредовања наших јединица
на левој обали Уне. Ватра све жешћа. Нема прекида. Око 8 часова изгледа
да је досегла кулминацију. Усташе се боре очајнички. Домобрани се пре-
дају. После 24 часа борбе имали смо већ неколико стотина заробљеника
домобранаца. Исто тако и већ два заплењена противколска топа и неко-
лико тешких митраљеза. Наравно, и велики број пушака. Ватра траје целу
ноћ. Извештаји стижу да наши систематски напредују. Борба се углавном
води на левој обали Уне. Бригаде на десној обали, углавном, само се
препуцавају. Преко моста је тешко прећи. »Могли бисмо прећи — јавља
се Друга бригада — али бисмо имали велике губитке. Мост бране четири
тешка митраљеза.«
Свануло је друго јутро. Опет леп, ведар дан. Опет авиони, опет исти
резултати. Око девет чаоова појављује се из правца Личког Петровог Села
појачање. Наступа у ланцу. Дочекују их Банијци. Пушкарање, јуриш — и
добијамо извештај да је заплењен један бацач и један митраљез. Упркос
томе, »појачање« је успело да уће у град. Али ни много јаче појачање,
акамоли ових четири стотине домобранских војника, не би могло спречити
оно што је неминовно следило: ослобоћење Бихаћа. Наше трупе су про
дрле у град, водиле су се борбе у самом граду. Усташе су покушале још
један противнапад — и онда је био крај. Појачање је само повећало број
мртвих непријатеља. Око 4 часа, усташе су побегле у правцу Личког Пет-
ровог Села. Тамо су их чекале заседе. Погинуло је том приликом 150
усташа.
Резултати победе: ослобођено је 500 кв. километара, велики број села,
уииштено око 700 усташа и домобрана, заробљено 850 домобранаца. За-
плењене четири хаубице, три противколска топа, један брдски, 16 тешких
митраљеза, велики број пушкомитраљеза и пушака, преко 1 милион ме-
така, око 2 вагона топовских граната и мина, неколико хиљада пари ципе-
ла и шињела.«
Петровац. — Отишао сам у Петровац да прегледам усташка до-
кумента заплењена у Бихаћу. У дну кофера нашао сам један од нај-
значајнијих докумената у нашем партизанском рату: строго повер-
љиве дневне билтене »главног стожера хрватског домобранства«, које
је до септембра потписивао »генерал - поручник витез« Лакса, а ка-
сније генерал Прпић.
Општа карактеристика ових докумената необично убедљиво по-
казује да стварно нема кутка у Хрватској без партизана. Непријатељ
отворено говори о ситуацији, иако своје губитке прећуткује или сма-
њује на десетину.
Тако исто ови документи доказују сарадњу четника с окупато-
ром и Павелићем. Нажалост, нису наћени сви билтени. Недостаје
већи део од јула и читав септембар. Ја сам стављао поједине наслове.
»НАШ ВЕЛИКИ МАРШ:
Дневно извјешће број 179129 јуни:

III домобрански збор јавља: око Калиновика вођене су борбе. По жељи
Италијана послата су наша појачања из Сарајева, а генерал Лукић пошао је
особно у Калиновик. Његов самовоз нападнут је успут ватром. Губитака
није било. Исход акције још није познат.
181/30 јуни:
Већа скушша партизана из правца Калиновика заузела је 28 и 29 јуна
села Ледићи, Дедићи, Умчољани и Пресјеницу, и кренули према Кијеву.
Подузете су мјере за акцију.
183/2 јула:
Трећи домобрански склоп: Ширење партизана око Бјелашнице (22 км.
ј.з. од Сарајева) продужује се. Оштре мјере су у припремању.
БУГОЈНО, КУПРЕС, ДУВНО, ЛИВНО:

199/18 јула:
Према вјестима III д.с. из Ливна, партизани су заузели Гламоч осим
девет кућа из којих се 18-VII још бранило домобранство. Из Ливна по
слато је 259 милиционара у помоћ. Партизани су напали Бугојно, али су
одбачени на десну страну Врбаса. Накнадно се сазнаје у борби 14-VII
код села Оборци, 6 км сјеверно од Д. Вакуфа, погинуло је 65 партизана,
међу њима и заповједник бригаде, три су ухваћена жива и једна парти-
занка, бивша учитељица из Бугојна. Наша се посада храбро држала. Поги-
нула су два домобрана и два усташа из припремне бојне. На Томиславград
у најскорије вријеме очекује се напад партизана. (Код Оборака је погинуо
Дугалић, командант батаљона Друге бригаде. Заробљена другарица — Ду-
шанка Петровић, учитељица из Бугојна, другарица Воје Димитријевића,
сликара из Сарајева — В. Д.).
200119 јула:
III д.с.: Партизани заузели с. Прусац, 7 км. с.з. од Бугојна, док су јаки
нападаји на Бугојно уз извесно суделовање зракопловства одбијени. Гор-
њи Вакуф гори. Накнадно се сазнаје: пуковник Шимић извјештава да је
13-VII једна скупина, наводно око 1000 партизана, покушала напасти Бу-
гојна са сјеверо - источне стране, али је ватром топништва и пјешачштва
одбијена и притиснута према Скакавцу и Видричку. — 16-VII ушли су у
Коњиц одреди италијанске војске, три мала и један тешки тенк и око 600
Алпинаца. У Коњицу војарна је потпуно уништеиа. Списи котарске области
и суда спаљени су. Ложиона Коњиц има укупно 27 локомотива, од тога
три у Брадини и 24 у Коњицу. Од тога ће 4 бити поправљене у Коњицу,
а остале локомотиве су јаче оштећене.
201/20 јула:
III д.с.: Око Бугојна воде се борбе. Пуковник Шимић у сурадњи с
усташким подпуковником Францетићем подузео је протунападај и одбацио
партизане из с. Прусац. Једна усташка бојна, која је 19-VII стигла у Трав-
ник, продужила је одмах у правцу Бугојна.
202/21 јула:
III д.с.: Гламоч се још држи. Ливно угрожено. Одбрана Бугојна досада
је успјешна. Ноћу 16 — 17 партизана су успјели продрети у град с источне
стране, али су дјеловањем оклопних кола избачени из града и протјерани
на десну обалу Врбаса.
203/22 јула:
III д.с.: Јавља да је Гламоч пао 20-VII. Бомбардирана је околица Гла-
моча којом приликом је отворена ватра на зракоплов који је добио 15
погодака. Партизани су примјећени развијени за борбу на Урији, 3 — 5 км. ј.
од Д. Вакуфа. Партизани су ниским лијетом зракоплова распршени.
206/25 јула:
Ситуација око Бугојна се побољшава. У правцу Купреса воде се борбе,
а Ливно је опет угрожено и моли помоћ.
207/26 јула:
Јавља се да је Томиславград (Дувно) јако нападнут од партизана, али
да је ноћу 24 — 25 - VII пао.
208/27 јула:
Стање у области Бугојно повољно. Пуковник Шимић прогони партизане
правцем Бугојно — Купрес и продужиће за Томиславград и Ливно. Посада
Ливна јавља да је ноћу на 23 — 24 Шујица нападнута од партизана. Четр-
десет домобрана посаде Шујице пробили су се с две стројнице кроз пар-
тизанске посаде у Дувно. Партизани имају намјеру да се споје с далма-
тинским партизанима и заједно са свих страна нападну Ливно.
ЗАПЛЕН.ЕНИ ПЕЧАТ 7. САТНИЈЕ 10. ПЕШАДИЈСКОГ ПУКА ИЗ БАЊЕ ЛУКЕ
ФАКСИМИЛ
ИЗ УСТАШКОГ
АИСТА
»ХРВАТСКИ НАРОД«
0 ТОБОЖЊЕМ
УНИШТЕЊУ
ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ
БРИГАДВ
ФАКСИМИЛ СТРАИЕ ИЗ ДНЕВНИКА
ФАКСИМИЛ СТРАНЕ ИЗ ДНЕВНИКА
(Влинвану СИ)
»азЈоа« хућни
таинаннУ еи
анусЈхо
УИИИЗМУФ
209/28 јула:
Скупина пуковника Шимнћа напредује од Купреса у правцу Шујице.
213/1 август:
Највећи део партизана прикупљен је око Цинцар планине, гдје су сје-
дињенн с далматинским партизанима. Пуковник Шимић моли појачања за
посаде Купрес — Шујицу — Дувно и Борову Главу. Тридесетог јула око
24 часа нападнут је Купрес и Бугојно. Код Бугојна је напад одбијен, а у
околици Купреса попаљено око 50 кућа.
214/2 август:
Партизани поново нападају Купрес. Пуковник Шимић се из Шујице упу-
тио за Купрес. За ширу акцију недостају му снаге.
215/3 август:
Другог августа у 3 сата партизани су поново заузели Шујпцу, а око
4 сата и Томиславград. Посада Томиславграда повукла се у село Студена
Врела, у јачини од једног усташког сата. О предњем обавјештени су
Италијани.
218/6 август:
Око Купреса се још воде борбе. Према најновијој брзојавци пуковника
Шимића из Купреса, која је примљена данас у 12 сати, Ливно је заузето
од партизана, а њемачка народна скупина у згради опкољена. — Дивизија
из Мостара јавља да је по паду Ливна дио посаде (200) с избјеглицама
стигао у Аржано.
220/8 август:
У борбама које су се водиле у околини Купреса 3 и 4 - VIII погинуо је
један усташа, рањена су два домобрана, двадесет усташа, пет милиционера
и четири граћанске особе. У Ливну нема више постављених знакова за
зракоплов, па се закључује да је Ливно пало.
223/11 августа:
Приликом чишћења Благаја у Купрешком Пољу дошло је на неколико
места до жестоких борби. Погинула су три усташе, а рањен један домо-
бран, двадесет четири усташе и два милиционера. У Благају и северно од
Благаја налазе се остатци Друге пролетерске ударне бригаде, јачине око
300 људи. — Према подацима једног четника на Цинцар планини има на-
водно око 500 рањених партизана, а вјероватно и стожер скупине која
дјелује око Купреса. На простору од Травника до Ливна налази се наводно
пет партизанских бригада.
Оружничка постава Посушје јавља да је по заузећу Ливна, Дувна и
Гламоча, од стране партизана, избјегао у Посушје већи број скинутих и
разоружаних домобрана који су изјавили да су партизани у Ливну стре-
љали 36 особа, граћана и домобрана, а да има још затворених у Ливну.
V борбама које су воћене 12-VIII партизани су дали жилав отпор услед
чега се морао прекинути потхват према Вуковском. Партизани, наводно,
припремају нападај на Варцар Вакуф.
Према извјешћу хрватског генерала код 718 нем. див. пуковник Шимић
је код Купреса угрожен од надмоћнијег непријатеља. Води огорчене борбе.
Стање је врло озбиљно и тражи помоћ.
228116 августа:
Борбе око Купреса још трају. Стање је нешто побољшано придоласком
помоћи из Бугојна. Непријатељ јачине једне бригаде и четири батаљона
саставл>ених од црногорских и српских партизана, као и домаћих, упао је
био у прве куће Купреса, али је ипак одбијен. Жртава је било много
и с једне и с друге стране. С наше стране је било 12 мртвих и 45 рање-
них, а с њихове 30 мртвих и велики број рањених које су одвукли са
собом.
О борбама које су се последњих дана, прије 17 - VIII, водиле код Купре-
са, било је и с једне и с друге стране много мртвих и рањених, али тачних
података још нема. Стање је било критично, али се побољшало, те су се
партизани повукли према сјеверо - западу и југу. Од партизана погинуо је
заповједник бригаде Шпиро Мугош и два заповједника батаљона.
287/14 октобар:
Усташки бојник Судар тешко је рањен код Бугојна. 2 - Х у два маха
нападана су осигурања која су кренула из Бугојна за Купрес. Том прили-
ком погинула су 4 усташа, а рањен је пуковник Шимић и осам усташа.
Суперслод: Талијанске снаге уз сурадњу наших дјелова подузеле су
један подхват према Ливну, али од јачих партизанских снага заустав-
љени су.
Усташки пуковник Францетић јавља да су његове постојбе 23-X ушле
у Ливно и да су партизани потучени и разбијени. Код заузећа Ливна пар-
тизани су имали — 394 мртвих. (!?! В. Д.).
ВАРЦЛР ВАКУФ (МРКОЊИБ), ЈАЈЦЕ, КЉУЧ:

8 октобар/281
714 њемачка дивизија: потхват према Јајцу завршен. Чете се прикуп-
љају на простору сјеверно од Јајца ради одласка у своја посадна мјеста.
Јутрошња вијест о наводном заузећу Кључа од стране партизана потвр-
ђује се. У Врхпоље досада је стигло: 1 часник и 325 дочасника и момака
(од 700 људи посаде).
У борби код Варцар Вакуфа погинуо је заповједник 3 црногорске бри-
гаде Владимир Кнежевић и воће Милан Обрадовић и Илија Кнежевић.
714 њемачка дивизија: Скупииа њемачког потпуковника фон Ведела
прикупљена је код Чађавице. Скупина њемачког бојника Калвајта код
Ситнице одбила је јуче партизанске нападе између 9 и 10. Приликом напада
на Кључ попшуо је заповједник сата поручник Цвенић, а рањен заповјед-
ник бојне — натпоручник Церић, 11 домобрана. Изгубљен (заробљен) ци-
јели повоз бојне, једна стројница и нешто стрелива.
Потхват за повраћај Кључа у току је. У простору Ситнице — Чађавице
чете њемачког потпуковника фон Ведела сломиле су отпор јаких парти-
занских снага. Наши губитци: 3 њемачка војника и 2 домобрана погинуло,
а 6 њемачких војника и 6 домобрана рањено. Према исказу заробљених,
партизани намјеравају продријети у Козару. (714 њемачка дивизија). 718
њемачка дивизија: — Код постаје Бистра, 13 километара од Травника,
после тродневних борби, партизани су заузели наше поставе. У борби је
рањено 4 домобрана и 5 усташа, а за судбину заповједника сата, надпо-
ручника Синанагића, не зна се.
714 њем. дивизија — 12-X — у 8.40 сати чете њемачког потпуковника
фон Ведела заузеле су Кључ.
714 њем. дивизија. — Чете њемачког потпуковника фон Ведела напре-
дују без отпора. Југозападно од Кључа састале су се чете фон Ведела са
сјеверном колоном која је надирала из простора Врхпоље. Непријатељ је
попалио сва села и повлачи се под јаком заштитом јаких заштитница пре-
ма југо-западу.
718 њем. див. — Према примљеним податцима партизани се прикупљају
око Травника и имају наводно намјеру ових дана напасти Травник.
714 њем. дивизија: Под заштитом магле покушао је непријатељ 13-X
продријети у наше поставе јужно од Кључа, али уз тешке губитке одбијен
и протјеран према југо-западу. Наши су губитци три рањена.
Чете скупине њемачког потпуковника фон Ведела преместиле су се од
простора Кључа у простор Сански Мост — Врхпоље, без додира с непри-
јатељем. Приликом развићања скупине Томас (Ситница) у простору Кук,
око 11 километара, сјеверо - западно од Варцар Вакуфа, није се нашпло на
непријатеља. (714 њем. див.).
718 њем. див. — Потврћује се вест о паду Варцар Вакуфа у коме су
четнички суборци у одлучном часу једноставно напустили мјесто и по-
вукли се у правцу сјевера.
714 дивизија. — Скупина њемачког потпуковника фон Ведела пребачена
је у Приједор и укинута.
718 њем. пеш. див. — У области Јајца њемачким развиђањем установ-
љено је да јаче партизанске снаге поново крећу са с. з. и с. према Јајцу.
Језеро је поново заузето од партизана. Опходна појанања оклопним коли-
ма дочекана су у Језеру јаком пушчаном ватром, ватром из бацача и про-
тив-оклопним топовима. (Ово је подвукао велики жупан Крбаве — В. Д.).
Двојна оклопна кола су пробијена од противоклопних набоја.
Скупина Томас (Ситница) заузела је 18 - X после слабијег отпора Варцар
Вакуф. У Јајцу је досада 18 особа ради доказане везе с партизанима и
неовлашћеног посједа убијено, а 30 особа ради неповјерљивог држања
ухићено и предано хрватским властима.
714. — Зракопловство је уништило 14 км. с. з. од Кључа влак од 13 ва-
гона натоварених храном.
714. — На путу Кључ — Г. Саница напало је зракопловсгво партизански
повоз од 52 кола — 31 кола уништена су. По партизанима поправљена
железничка пруга Млиниште — Страхинићи, зрачним нападајем поново је
порушена. Један влак с натовареном храном уништен је.
У акцији Јајце — Јањ партизани су непосредно пред обухватом скупине
њемачког пуковника Сушника код Језера, али су умакли на запад и југо-
-запад. Пред скупином њемачког пуковника Виста непријатељ се уз сна-
жан отпор на лијевом крилу повукао према западу. Губици: 1 домобран
погинуо и 14 њемачких војника рањено. Непријатељских: 69 мртвих (изве-
штај 718 њемачке дивизије).
718 њем. див. — Током борбе подузели су партизани на скупину пуков-
ника Виста јаке нападаје у лијеви бок и позадину.
КОЗАРА:
18 јули/199
Операције у Козари и Просари успјешио су завршене 17 јула. До данас
непријатељски губици износе 3.397 мртвих, 7.938 заробљених и у логоре от-
прављених мушкараца. Даљних 250 партизана још се саслушавају. Плијен
у оружју и гориву велики је и повећава се накнадно. Цијели плијен при-
пада домобранству. Од 18 јула врши се поново чишћење заузетог простора
Козаре и Просаре (друга д.с.).
19 јули/200
Козара — 124 партизана који су препознати мећу избјеглицама — стри-
јељани су.
26 јули/207
Катр1§гирре ТЧез1 Возтеп. — По завршеној акцији у Козари и Просари
и по извршеном прегруписавању снага за нови потхват отпочела 27-УИ нова
акција чишћења на простору Костајница — Босански Нови — Сухача —
Луција — Приједор — Дубица.
2 август/214
Катрј§гирре Шез! Возтеп. — Потхват чишћења западно од Козаре завр-
шен је 31. VII. Тога дана је заробљено 36 партизана, а 83 раније заробљено
и 2 наоружане жене стрељане су. Губитци 1. VIII — партизански 32 мртва
и 11 заробљених, властити: 3 домобрана погинуло, а 3 њемачка војника
и 4 домобрана рањена су.
3 август/215
Катрј§гирре М/ез1 Возтеп. — На дан 2. VIII 39 партизана стријељано.
У потхвату на Козари и западно од Козаре укупни губитци непријатеља
до укључно 31. VIII износе 4.507 мртвих и 10.592 ухићених.
Обавијест број 6
ИЗ ГЛАВНОГ СТАНА ПОГЛАВНИКА
З а г р е б , 21 српња. У Западној Босни у подручју планине Козаре и
Просаре, били су створили совјетски агенти побуњеничко жариште, из
кога су у цијелом томе крају вршили насиља и злочине на животима и
имовином народа.
Да се томе злочиначком дјеловању стане на крај, проведена је проти
тим побуњеницима, који се називају партизанима, бојна дјелатност која је
започела опкољавањем дне 10 липња, а завршена дне 18 српња о.г. потпу-
ним уништењем непријатеља уз незнатне властите губитке.
, Ненријатсља у борби палих набројано је 3 500 (три тисуће пет стотина),
а запобљено је око 8.000 партизанских помагача.
Плијен је знатан. Осим великих количина сваковрсног оружја и стрелива
пронаћена су велика складишта живежних намирница, те сваковрсног
иног творива, што су га партизани били од народа напљачг.али.
Овај су успјех получиле под њемачким воћством, борећи се храбро и
јуначки, хрватске и домобранске и усташке те њемачке постројбе уз
судјеловање маћарске дунавске морнарице у вјерном братству оружја.
Наши новопостројени горски здругови управо су сјајно прошли и издр-
жали своје ватрено крштење.
Непријатељ се је жилаво бранио у горским утврдама са свом лукавош-
ћу и искоришћујући често тешко пролазно беспутно и горовито тло, но
обруч се је око њега неуморно сузивао. Сви очајни покушаји да се пробије
и измакне из обруча пропали су и свршили тешким крвавим губитцима.
Бојни потхвати стављали су на опкољавајуће постројбе обзиром на
тешко горовито тло велике захтјеве.
Једнако су у исто вријеме италијанске постројбе Друге армате извршиле
потхвате чишћења напосе у подручју Велебита и сјеверно од Дрвара
с најбољим исходом, углавивши и уништивши важне партизанске построј-
бе и заплијенивши знатне количине разног творива.
Из Главног стана Поглавника
7 августа/219
Катрј%гирре ~ШезГ Возтеп. — 5. VII наше групе су заузеле Дједовачу.
Ноћу 5 — 6-VIII партизани су тукли хаубицом 10,5 цм. (Подвукао велики
жупан!?!), којом прпликом је погоћен два пута сам град. Има 4 мртва и 5
рањених.
22 август/234
Завршена је акција КатрЈ^шрре \Уе5{ Возтеп на Псуњ. Непријатељски
губитци изиосе: 28 мртвих и 683 ухићених.
21 ошобар/294
714 њем. див. — На западном дјелу Козаре врши се мањи подхват
чишћења.
714 њем. див. Потхват у западном делу Козаре наставља се. Одбијени су
партизански покушаји продора.
МАРШ V И X ВРИГАДЕ; БОРБЕ ОКО ПРОЗОРА И ТРАВНИКА:
24 јули/205
3 домобрански збор — заповједништво 5 пјешачке дивизије јавља да
је заповједник 2 чете Јабуковачког четничког батаљона писмено извјестио
заповједника посаде у Горажди слиједеће: »Једна већа група партизана
разбијена је од стране четника код села Крбљине, осам километара с.з. од
Калиновика, а једна код села Сијерча, 10 км. с.и. од Калиновика.«
27 јули/208
Слабо наоружани партизани с простора око 6 километара јужно од
Фоче, јачине наводно око 1000 људи, што мушких што женских, кренули
су према Трескавици и селу Вратло 9 км. сјеверно од Калиновика. Код
села Мијаковићи, 3 километра сјеверно од Фоче, прешла је једна скупина
од око 60 четника, под заповједништвом Миле Радовића из Србије у Бос-
ну, кријећу се у правцу Калиновика, наводно у намјери да се састану
с тамошњим четницима за борбу против партизана.
28 јули/209
25 - VII скупина партизана која се пробила измећу Трнова и Калиновика
према Трескавици дочекана је на Вратлу од четника и натјерана према
Пљескавици, где су такоће дочекани од четника. Послије борбе партизани-
ма је успијело пребацити се у Трескавицу па се кријећу даље према сје-
веро - западу, прогоњени од четника.
29 јули/210
Ноћу 27 — 28 јула једна скупина од око 200 партизана прешла је жељез-
ничку пругу код Хацића и упутила се према Забрћу.
2 август/214
3 д.с. — борбе у зони Фоча — Калиновик завршене су успјешно. Пар-
тизани су имали 100 мртвих. Заплијењена су два бацача, 4 стројнице и већа
количина пушака. Губитци противкомунистичке милиције: 18 мртвих и 12
рањених. Око 400 партизана умакло је према селу Тулово, 3 км. ј.з. од
Трнова, прогоњених од протнвкомунистичке милиције.
7 октобра/287
718 н.д. — 6 - Х напали су партизани два наша сата на осигурању пруге
Травник — Ростово и разбили их. У Коњицу приликом боравка четника
који учествују у талијанском подухвату према Прозору изазивачки су се
понашали. У влаку у Рами разоружали су спроводника влака и два до-
мобрана, у Коњицу су разоружали спроводника влака и два домобрана;
покушали су разоружати све наше страже. У Коњицу су опљачкали неко-
лико станова.
9 октобра/282
ЗирегзоШ — по вјеродостојним обавјештењима партизанске снаге из
подручја око Прозора гдје је у току потхват од стране Италијана, намје-
равају избјећи према Црној Гори, правцем Бјелашница, Трескавица, Зе-
лена Гора.
10 окгобар/283
Због недјела италијанских четника народ бијежи из Прозора.
718 н.д. — Према примљеним податцима, партизани се прикупљају око
Травника и имају наводно намјеру ових дана напасти Травник.
У борбама у области Јабланица — Прозор партизани су имали 220 мрт-
вих и 20 рањених.
18-X прошло је кроз Мостар три транспорта четника из околине Про-
зора у правцу Чапљине. Локомотива влака била је искићена српским за-
ставама. Жељезничка постаја била је блокирана од италијанских војника.
718 н. д. — Током борбе предузели су партизани нападаје на постаје
Комар и Голеш код Турбета. Нападај је извршило око 80 партизана, који
су прије тога порушили пругу у дуљини од 200 метара и посјекли 18 сту-
бова. Строј се преврнуо, а седам вагона с разном робом изгорјели су.
Стројовоћа је погинуо. Шест њемачких војника, 2 домобрана и 2 жељез-
ннчара рањена су, а за судбину осталог влакопратног особља — не зна се.
ЧЕТНИЦИ, ДРАЖА МИХАИЛОВИИ, НЕСРЕННА ФОЧА, ЕНГЛЕЗИ:
/ август/213
Опер. под 718 н. д. — Западно од Лознице код села Бранево и Скочић
установљено је пребацивање четника у скупинама 25 — 50 људи, из Србије
у Босну.
3 август/215
3 д.с. — V шумама око Закмура и Јабука има око 2000 четника из Ва-
сојевића и Дробњака који пљачкају и убијају у околним селима и наводно
намјеравају нападај на Фочу.
7 август/219
Опер. под. опћег вој. пов. код Суперсолда. — У мјесту Врховине врши
се организирање четника који у своје редове позивају младиће од 15 г. и
старије људе до преко 50 г., па их наоружавају. Досада је сакупљено преко
300 четника. Воде их 20 бивших југ. часника с паролом: »Борити се за
српство«. — 31-VII — У близини Невесиња убијен је један енглески час-
ник из дојавне службе. Код истога је пронаћено оружје и енглески златни
новац.
11 август/223
718 н.д. — Код Козлука, код Зворника, обустављен је потхват домоб. јед.
проту четника ради преговора које воде Нијемци на тражење Керовића,
воће четника на Мајевици. Преговори с четцицима код Козлука завр-
шени су.
14 август/226
718 н.д. — У времену од 5Л/1 до 1Л/П пребачено је 220 четника из
Србије у околици Сребрнице. Према прикупљеним податцима четници из
Србије биће упућени на чишћење Босне и Херцеговине од партизана. Они
су већ наводно уништили комунистичке одреде у крајевима дуж границе
према Србији.
21 август/233
3 дом. здруг. 20-VIII напали су четници Устиколину, али су одбијени.
Четници пале села. О нападају четника на Фочу сазнаје се ово: рано
у зору 19-УШ — нападнута је Фоча с више страна, а главни нападај је
извршен из правца Црни Врх, одакле су наше поставе тучене хаубицама
и бацачима. Борба се водила цијело прије подне, а послије подне четници
су заузели Фочу. Заповједник ор. крила, неколико часника усташа и оруж-
ника пало је у заробљеништво четника. Провизорни мост на Дрини с тере-
том избјеглица срушио се, а доста граћана се удавило у ријеци Дрини. Из
стројница је пуцано на бјежећу масу на путу измећу Фоче према Усти-
колини. (150 рањених је стигло у Горажду). Четницима су пале у руке две
онеспособљене хаубице, три хитнице деветог топничког склопа.
718 н.д. — По непровјереним подацима, четнички војвода Керовић напао
је партизане код Бијељине. Наводно, 15 партизана убијено, 22 заробљено.
Оп. под. опћег вој. пов. НДХ-е код Суперсолда.
20 - IX три зракоплова, претпоставља се да су били енглески, спустили
су код Сушице, Котар ТПавник — Ц. Гора — падобранима три горска
топа, десет тешких и 30 лаких стројница, стрељиво, по један сандук злат-
ног и сребрног новца и две круговалне постаје. Дража Михаиловић се на-
лази наводно у с. Мало код Сушице у Ц. Гори, а издао је четницима про-
глас да ласкају окупаторнма до касне јесени, док униште муслиманску
милицију.
ВЕСЕЛИН МАСЛЕША,
ПОГИНУО НА СУТЈЕСЦИ
14 ЈУНА 1943
ЗА ВРЕМЕ ПЕТЕ
НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ,
ПРИЛИКОМ ПРОБИЈАЊА
НЕПРИЈАТЕЉСКОГ
ОБРУЧА
ДРИНИЕИ ДЕЦЕМБРА 1942

НАРОДНИ ХЕРОЈ
САВА КОВАЧЕВИН,
ПОГИНУО У ПЕТОЈ
НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ ОФАНЗИВИ
4 ЈУНА 1943
ДРУГ ТИТО ПРЕДАЈЕ ЗАСТАВУ

ПРВОЈ ПРОАЕТЕРСКОЈ БРИГАДИ
7 НОВЕМБРА 1942
V БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ
Суперсолд (италијанска команда Друге армије): Према извјешћу ве-
лике жупе Цетина, четници у саставу талијанске војске у котару Омиш,
пале и убијају наш живаљ. Досада је убијено наводно око 200 особа. Чи-
новништво напушта своја мјеста.
Суперсолд: Према извјештају окружног крила Билеће, одржан је у
Грахову, Црна Гора, састанак црногорских националиста коме су прису-
ствовали и чланови добровољачке противкомунистичке милиције из напшх
пограничних крајева.
БОРБЕ КОД ТРЕБИЊА, ДУБРОВНИКА, ПОГИБИЈА НОВИЦЕ

КРАЉЕВИНА:
8 огстобар/281
Суперсолд: — У потхвату код Затона, 6 км. сз. од Дубровника, убијено
је 13, заробљено 6 и рањено више партизана. Талијански губитци: 2 поги-
нула и 6 рањених. Губитци противкомунистичке милиције: 3 погинула и 5
рањених.
20 - IX у близини Требиња на путу за Дубровник убијен је од партизана
четнички воћа д-р Новица Краљевић.
Суперсолд: — Према извјешћу министра д-р Младена Лорковића, који
је послат преко дивизије из Мостара, стање у Херцеговини критично је.
Четници, чланови противкомунистичке милиције, пале хрватске куће и
убијају незаштићено кућанство. Мноштво избјеглица стигло је у Мостар,
Столац и Чапљину. Лијева обала Неретве готово је испражњена. У прос-
тору око Вишића, око Габеле, четници су убили 16, а ранили 1 особу.
Суперсолд: Талијанске чете настављају чишћење у простору Перушић
— Госпић, као и око Требиња.
ШЕСТА БРИГАДА:
11 август/223
718 н.д. — Код Шековића налази се наводно око 1.500 партизана, мећу
којима има много католика и муслимана. Бив. зап. Озрена Тошо Вујасино-
вић у Коњух пл. је или у Шековићу.
СРЕМ:
1 јули/182
30-У1, око 6.20 на Стрељани код села Буковац 8 км јужно од Петровара-
дина извршен је препад од стране непознатог броја партизана на један
сат новака зракопловне школе који је вршио прво пуцање. Има 8 мртвих и
6 рањених домобрана. Потјера је у току.
24 Дневник I
24 јули/205
23 - VII у селу Добановци, 10 км западно од Земуна, одбијен је без губи-
така нападај партизана на нашу страну. 23 - VII у околици Илока запаљено
је 225 крстова жита.
25 јула/206
23-VII одржали су партизани промичбени говор и у селу Јарак, 11 км.
ј з . од Руме. Ноћу 23 — 24-VII одбијен је без губитака препад партизана
на творницу цемента у Беочину.
26 јула/207
21-VII око 18 сати 200 — 250 партизана одржали су у селу Рековац,
10 км. ј.з. од Петроварадина збор с говорима на хрватском, маћарском
и немачком језику.
29 јули/210
Жупска редарствена област из Вуковара јавља: Партизани 28 - VII —
око 16 сати измећу села Пећинци и села Добрињци, 9 и 15 км. ј.и. од Руме,
зауставили аутобус пун путника. Власник аутомобила и два домобрана
убијени су, сви путници скинути су, аутобус запаљен. На истом мјесту око
10 партизана напало је самовоз с котарским претстојником и три редар-
ственика. Котарски претстојник још није пронаћен, док су се управљач
самовоза и редарственици вратили.
1 август/213
31-VII — у селу Краљевици, 5 км. ј.и. од Руме, препаднута је и разо-
ружана посада јачине 30 домобрана. По досадашњим податцима запаљена
су 4 вршаћа строја. Други домобрански збор је наредио да се кривци ста-
ве под ратни суд.
20 август/232
18-VIII — у 16 сати око 100 партизана напали су каменолом Лединци.
Експлозивом минирали су постају и мотор за погон жичаре. 13-VIII —
нападнута је стража код села Јапага. Пошто су учествовали сељаци, читаво
је село спаљено, а око 40 сељака стријељано.
ФРУШКА ГОРА:
Загреб, 7 рујна. Обавијест бр. 7 из Главног стана Поглавника:

У раздобљу од 26 до 31 коловоза ове године воћена је војничка дјелат-
ност њемачких и хрватских оружаних снага у Фрушкој Гори против нао-
ружаних пљачкаша, који су се били тамо с разних страна прибрали, те
одонуд узнемиравали пучанство и вршили насиља над особама и над
имовином.
Ајелатност је довршена дана 31 коловоза. Фрушка Гора је очишћена
од тих пљачкаша. Током дјелатности набројено је 369 мртвих и 1333 за-
робљена, док је код властитих оружаних снаха било 11 мртвих и 14 ра-
њених.
Њемачке чете из Срема 10-X затвориле су Саву између Раче и Јамеке
и траже притисак чета с југа на партизане у области Трнелово (718-та
њем. дивизија).
Ноћу између 14 и 15-X партизани су напали два њемачка сата између
Строшинаца и Јамена, 20 и 21 км. од Брчког, нанијевши губитке — 23
мртва, 40 рањених и цијели четни повоз заробљен. Има података да је та
партизанска скупина наставила покрет на сјеверо - запад према Славонији.
На Фрушкој Гори, 19 км од Ирига, установљена је присутност 100 пар-
тизана с једном стројницом и две строј-пушке.
Јача скупина партизана пошто је савладала усташку посаду, заузела је
Ашању, 25 км југо - западно од Старе Пазове. — 21 - X партизани су заузели
Лежимир, 22 км. северозападно од Руме.
25-X упало је око 30 партизана у село Јазак, 7 км од Ирига, гдје су
опљачкали већу количину хране.
СЛАВОНИЈА, КОРДУН, ЛИКА, ДАЛМАЦИЈА:
8 август — 220
I д.с. — Зракоплов који се 6-VIII после преноса хране за Бихаћ није
вратио, претрпео је удес у близини Суња. Посада: надпоручник Филипи и
један усташки бојник, погинула је.
10 август — 221
I д.с. — Заповједништво усташке надзорне службе јавља да је 9. VIII
у 13.30 из Карловца накнадно стигло извешће да је у Писаровини запаљена
зграда Котарске области, оружничка постаја, суд, пошта, стан котарског
пријестојника и лијечника, а да се за судбину котарског пријестојника,
20 усташа и оружника не зна. Зракопловним извиђачима 9. VIII око 12
сати установљено је да у Писаровини неколико већих кућа гори.
11 август/223
I д.с. — 10. VIII у 0.30 напали су партизани Нови Град 7 км. западно
од Карловца и запалили државну ергелу и 6 вагона сијена. Одвели су
22 коња.
16 август/228:
15 - VIII измећу жељезничке постаје Н. Село — Мославина — Поповача
нашпао је брзи влак на више мина. Строј и 7 вагона преврнули су се,
ложач, манипулант и 18 путника погинули, а 23 особе рањено. — Исте
ноћи код постаје Хрвати, 17 км. југозападно од Загреба, нападнут је строј-
ничком ватром талијански влак с бензином из Румуније. Ложач је тешко
рањен, строј онеспособљен, а 10 цистерни пробушено.
XI д.с. — ириликом подхвата на Диљ, планинска друга бојна 4 горске
пуковније наишла је 11 км. јужно од Нашица на отпор партизана. Послије
5-сатне борбе, партизани су растјерани н гоњени. Властити губици —
22 мртва — од ових два заставника и 15 рањених. Губици партизана — 47.
I д.с. — 18-VIII — код постаје Десинац, на прузи Загреб — Карловац,
избачен је влак с цистернама.
I д.с. — Према извешћу посаде Вргин Мост исте ноћи извршен је јак
нападај на град према којем је успело партизанима привремено упасти у
сам град.
22 август!235:
На прузи Карловац — Огулин, нападнут је мешовити влак. Оклопни
влак из Генералског Стола отишао је у помоћ и нашао га запаљеног. При
повратку оклопни влак је наишао на растављене трачнице.
7 октобар/280:
I д.с. — 6. X измећу Генералског Стола и Звечаја усред покварене трач-
нице преврнуо се један вагон и исклизнуло 7. — II д.с. — Прилнком борби
код Шпановице погинуло је 32 усташа.
I д.с. — Наш зракоплов ДО -17, који је имао задатак бомбардирање на
Жумберку, запалио се у зраку и срушио у близини села Сошице, Јастре-
барско. Посада је вјероватно погинула. Истог дана, други зракоплов ДО-17,
који је бомбардирао околицу Пакраца, због квара присилно се спустио око
села Шпановице.
У зракоплову ДО -17 који се 7 - X запалио у зраку, и срушио у близини
Сошице, налазио се поред два члана посаде и заповједник Прве зрако-
пловне скупине бојник Чулиновић.
I д.с. — Према извјешћу прометника на постаји Поповача 10-X око
3 сата између постаје Кутина и Поповача, налетио је теретни влак на
мину. Ближе се још не зна. 9. X у 14.30 на прузи Карловац — Огулин, на
прузи Г. Дубраве и Оштарије, наишао је теретни влак на мину. Строј и
два вагона исклизнули су.
I А-с. — На прузи Запрешић — Вараждин исклизнуо путнички влак. Два
мртва и више рањених.
11 д.с. — 10-X дјелови Прве горске дивизије вршили су мањи потхват
чишћења западних падина Папук планине у простору источно од Дарувара.
3 бојна IV горске пуковније није имала додира с непријатељем, а 2 бојна
у предјелу Поганог Врха изненадно је нападнута од јачих партизанских
скупина. Наши губици: 13 рањених од тога 2 часника и 35 несталих. Изгуб-
љен један горски топ. Партизани изгледа предосјећају потхват групе »Па-
пук« и пребацили су се из Папука у Мословачку планину. — 10 - X Напа-
ли су партизани нашу посаду у селу Врбања, 15 км. сјеверозападно од
Брчког и опљачкали пошту. Православци села Боројевци, 15 км. од Брода,
отишли су са својом стоком партизанима.
I гор. див. — Јавља да се једна јача скупина партизана с једним гор-
ским топом пребацила ноћу 11 — 12 из Папука у Било Гору. Продужава
се евакуација партизанима наклоњених села.
I гор. див. — Подузела је потхват против скупине партизана која је
ноћу 12 —13 - X пребачена с Мословачке планине на Ломско поље. Парти-
зани (I и II батаљона V бригаде) потпуно су разбијени и оставили 16 мрт-
вих. Наши губици — 2 мртва и 3 рањена. Заповједник V бригаде је неки
Миле, а политички комесар Буро Тичмек.
0 кретању партизана у области Д. Стубице — сељаци тврде да их има
око 150.
28 - IX један сат усташа и домобрана из заостале посаде Удбина вршио
је чишћење простора око села Јошаме код Удбине. Непријатељски губитци
око 100 партизана мртвих, а заплењено 3 пушке, 2 самокреса и 5 зрако-
пловних бомби. Све куће и зграде у Јошами спаљене су, као и црква која
је била добро утврћена против нападаја из зрака.
(Кад сам био у Лици у болници у Фаркашићу, лежало је петоро деце
из Јошаме. Усташе су у том селу укупно поклале 180 душа, скоро све
жене и деца. — В. Д.)
Примјећено је 40 партизана у околини Марије Бистрице. Ноћу 13 на 14
напали су партизани жељезничку постају и мост Спишић — Буковица,
7 км. од Вировитице, запалили жељезничку постају и складиште и одвели
једног поручника и 36 домобрана који су тамо примали кромпир.
14-X, у 13 сати код Иванић Града исклизнуо влак. Наводно има 20
мртвих и осам рањених.
Ноћу 14 — 15 - X напали су партизани Чазму. Ближих података још не-
ма. Изгледа да је запаљена општинска зграда и оружничка постаја.
14 - X у 23 сата измећу Окучана и Драгалића оштећена је мином пруга.
Строј и девет вагона исклизнули су. Шест особа је озлијећено, мећу њима
и два њемачка војника. Пруга се поправља.
1 гор. див. — Подхват у Мословачкој Гори развија се по основи. Наши
су ушли у Чазму без додира с партизанима. 300 наоружаних партизана са
6 стројних пушака и две стројнице опколили су град и око 0.30 готово без
борбе заузели мјесто. Наша посада преко 100 усташа и неколико оружни-
ка није готово дала никакав отпор. У уличној борби погинуле су две уста-
ше, један рањен, док је 40 заробљено, од којих се до сада 27 вратило.
Партизани су запалили опћинску зграду, оружничку постају и уништили
унутрашњи урећај. Опљачкали су и неке посједнике, те су у 4.30 напус-
тили Чазму с десет кола опљачкане хране и одијела.
У подхвату на Мословачкој Горн партизани су опкољени. Предузете су
мјере да им се спријечи бјег преко ноћи.
У борбама сјеверозападно од Двора на Уни погинуо је сатник Бурић
и 4 домобрана, а један заповједник сата је рањен. 17-X — измећу 6 и 7
сати напали су партизани рудник Мишулиновац, 8 км. сјевероисточно од
Бјеловара, и однијели 24 кгр. експлозива.
13-X — одбијен је без властитих губитака партизански напад на Ру-
шево, 16 км. северно од Брода.
Подхват у Мословачкој Гори је завршен. У току цијелог подхвата
наишло се на 500 партизана. Упућене снаге са задаћом да партизанима
пресијеку отступницу нису успјеле. Убијено 67 партизана.
II д.с.: Око 300 партизана упало је у Привину Главу, 4 км. сјеверо-
источно од Шида. Запаљена је жељезничка постаја Вукосављевица, 11 км.
сјевероисточно од Вировитице.
Према изјавама дивизије из Бјеловара, стање око Бјеловара доста је
озбиљно и неповољно, а тако исто и око Грубишног Поља. Заузето је село
Мало Тројство, 12 км. сјевероисточно од Бјеловара.
Према извјешћу дивизије из Бјеловара, цело подручје Било Горе од
Грубишног Поља па до Копривнице, инаугирано је. Партизани се налазе
у многим селима.
По Једној непотврћеној вијести од заповедника 4 жан. сата из Слуња,
партизани су напали и побили одјел од 32 усташе и ломобрана код Пет-
ринаца.
21-X подузет је подхват против партизанске скупине која се појавила
у селу Мали Поганац, 13 км. југозападно од Копривнице. Исход још није
познат. Сазнаје се да се једна бригада од око 1.000 партизана, наводно
Шеста ударна хрватска бригада, пребацила у Фрушку Гору, а Пета ударна
бригада имала би се пребацити из Босне у Срем код Раче.
У току мањег потхвата наших снага против партизанске скупине у
подручју Калничког Горја један коњанички ловачки сат код села В. Пога-
нац, 14 км. од Копривнице, претрпео је неуспјех. Овај сат је имао том
приликом 3 мртва и 4 рањена, 3 дочасника и 26 домобрана је заробљено.
У ноћи 18
и 21 - X — партизани су упали у В. Писаницу и попалили све
јавне зграде.
Оклопни влак недалеко од Нашица искочио је из трачница, јер је пруга
била порушена.
23-X — у 1 сат напали су партизани у јачим снагама Глину. Борба је
трајала до 7 сати, кад су нападачи коначно одбијени. Домобрански губит-
ци 6 погинулих, 1 часник, 14 домобрана рањено. 20 домобрана је нестало,
а 5 по партизанима разоружано. Партизански губитци — 11 погинулих,
неколико кућа на периферији је запаљено. 13-X код жељезничке постаје
Просик на прузи Сплит — Сињ напали су партизани влак. Строј и 6 вагона
— уништени су. Има мртвих и рањених.
Жељезнички промет измећу Бјеловара и Клоштра обустављен је, јер
су партизани прекинули пругу на 50 км.
Потврћује се вијест о заузећу Брезове Главе (Тушиловићи) од стране
партизана, крај Карловца. Од посаде је досад изгануло око 40 момака у
Карловцу, док се за судбину осталог дјела посаде не зна.
25-X упали су партизани у село Драговци, Ратковци и Копривница на
прузи Капела Батрина — Плетерница гдје пале куће.
Јача партизанска скупина, која се налазила на источном дјелу Бабје
Горе, јужно од Пожеге, пребацила се на западне огранке Диљ Планине.
Наши дјелови су упали у унакрсну ватру и морали се повући према
Плетерници. Пошнуо је један заповједник сата и два домобрана.
Напад на Брезову Главу код Карловца отпочео је 24-X, у 0.30 а трајао
је истог дана до 16.30 сати, када се опкољена посада, усљед помањкања
стрељива, предала. Упућена помоћ — 2 усташка сата — задржана су јаком
непријатељском ватром, те су се уз знатне губитке морали повући. Вла-
стити губитци још нису установљени, али према изјави рањених домо-
брана, које су партизани пустили, часници и сво људство, као и оружје
и твориво, одпремљено је у Петрову Гору.
Ноћу 28 — 29 одбијен је мањи напад партизана на стражу код села
Десприн, 6,5 км. западно од Св. Кларе.
Ноћу 27 — 28 партизани су напали жељезничку постају Добровац,
3 км. западно од Липика. Стража је дала отпор, али је разоружана. —
Партизанске страже које су 24-Х продрле у Суњ пл. у Диљ пл., гоњене
деловима I немачке војне, заузеле су 28-X село Градиште, 22 км. источно
од Пожеге. Нападнуте истог дана од дјелова II њемачке бојне, одбачене
су и разбијене. Избројано 57 мртних партизана. Властити губитци —
2 њем. војника погинула, а 1 дочасник и њем. војник рањено.
30 јуни/181:
Накнадно се сазнаје да су 22-VI четници из скупине Дреновић у
сурадњи с домобранцима заузели село Рибник, 13 км. јужно од Кључа.«
СРЕДА, 11 НОВЕМБАР
Дринићи. — Отпочели смо да правимо нов број »Борбе«. Још ми
је милије радити откако је — најзад — мећународна ситуација пошла
на боље. Американци су се искрцали у Африци. Ја мислим, с тим се
и Бидо слаже, да ће Хитлер морати да појача своје трупе на Балкану,
јер му сада савезници озбиљно угрожавају, поред Сицилије и Јужне
Италије, још и Грчку и Крит. Сами су Немци свесни важности
Балкана.
Приликом последњих борби око Мркоњићграда наћено је код
четника Драже Михаиловића нарећење немачког генерала Штала —
кампфгрупа »Шез* Возшеп« — у коме се вели:
»Ова нова хрватска држава која се налази пред вратима Рајха, има
одлучујући значај за Немачку и њене савезнике. Кроз ту земљу пролазе
сваки дан и ноћ возови који снабдевају нашу војску у Грчкој и нашег
савезника Италију. Тај простор има животни значај за нас и за Италију,
јер преко њега упућујемо оружје нашој војсци која брани Африку и
Средоземно Море. Стога борба наших јединица у тој земљи против уну-
трашњих непријатеља има исти значај као и битка у Русији. Парти-
зански покрет у Хрватској може да се и даље прошири, јер се он руко-
води директивама из Москве. То је борба несумњиво важна, исто онако
као и борба против наших великих непријатеља, иако је ми водимо без
галаме. Ми знамо да наша војска води борбу за циљ који се састоји у
коначној победи Немачке.«
Овај је документ писан пре савезничке инвазије, пре наше офан-

зиве. Зато положај Балкана добија у светлости најновијих догаћаја
још већу важност. Наши партизани на тај начин добијају још већу
дужност, још већу улогу у борби против фашизма. »Потрудићемо се
да овдје задржимо што више непријатељских дивизија и уништимо
што више живе снаге непријатеља« — рекао је друг Тито у честитци
Стаљину за 7 новембар.
Има већ неких конкретних података у овом смислу. ТАСС јавља
да је фон Лер, заповедник немачких снага на Балкану, хитно тражио
појачање. Италијани се, према извештају наших обавештајаца, по-
влаче према морској обали, јер се боје инвазије Савезника. У сваком
случају те немачке нове дивизије неће стићи тако брзо на терен где
су наше главне снаге, јер ће прво морати да обезбеде главне комуни-
кације Трст — Љубљана — Загреб — Београд, затим Београд — Ниш
— Солун. Затим, потпуно је јасно да немачке дивизије неће моћи
да остваре своје планове, да униште нангу живу силу. Ми нисмо
малене групе, слабо наоружане, без муниције, без искусних војничких
команданата. Ми имамо славне дане за нама, ми имамо дивизије,
ми имамо и нешто артилерије. Ми имамо — иницијативу — и још
ћемо је више развити. Офанзива код Бихаћа је само почетак. Морамо
радити брже да нас догаћаји не претекну. Прва дивизија је спремна
за покрет — правац: Источна Босна. Шта ће она све направити! Кад
смо кретали на велики марш у јулу, четири бригаде нису имале
више од 3.100 пушака. Полазили смо после привременог пораза у
Црној Гори и Херцеговини, полазили смо с рањеницима, полазили
смо са 5 — 10 метака на борца, полазили смо у јеку Хитлерове офан-
зиве на Ростов — па смо ипак много постигли. А сада Прва дивизија
— само она — има скоро 4.000 пушака, топове, муниције на претек
ФАКСИМИЛ »ОБАВИЕСТИ БР. 6 ИЗ ГААВНОГ СТАНА ПОГЛАВНИКА«
ФАКСИМИЛ »ОБАВИЕСТИ БР. 7 ИЗ ГЛАВНОГ СТАНА ПОГЛАВНИКА«
ФАКСИМИЛ СТРАНЕ ИЗ ДНЕВНИКА
ФАКСИМИЛ СТРАИЕ ИЗ ДНЕВНИКА
— 150 метака на борца, 1.000 на пушкомитраљез, 3.000 на митраљез,
полази и оставља велику слободну територију, на којој се налази још
8 дивизија, полази у ери све повољније међународне ситуације, по-
лази на исток, у правцу Србије, полази у крај где има јаких парти-
занских снага, — Шеста бригада, Сремци — полази у крај где добро
политички стојимо, полази у борбу против нашег главног непријатеља
у том крају, једину озбиљну војничку снагу у Источној Босни, про-
тив четника које наши борци најслаће млате.
•
Као што се из докумената Главног домобранског штаба види,
Дража се набио у Црну Гору и одатле се припрема за слом фашизма.
Он се не бори против окупатора, јер му и Слободан Јовановић пору-
чује из Лондона:
»Ја, као претседник југословенске владе, позивам вас да још не ди-

жете оружану борбу против окупатора, јер бисте се извргли тешким
жртвама и репресалијама, а та борба још не би користпла нашим Са-
везницима. Кад буде дошао одлучан моменат за оружану борбу, будите
уверени да ћемо вас позвати на устанак преко врховног команданта
у нашој земљи, начелника штаба Врховне команде Драгољуба Михаило-
вића, који ће вас повести путем славе и победе...«
Овог Слободана требало би кратко речено стрељати са савезничке

тачке гледишта. Он позива народ да пропушта немачке трупе и
оружје на југ — да сузбија савезничку офанзиву! Он тиме одобрава
и Дражину сарадњу са окупатором и усташама. Занимљиво је да и
Павелић осећа да преговара не — с Дражом него с лондонском вла-
дом — јер он у једном документу вели:
»Главни стан Поглавника.

ГСП. Бр. 1036/42
26 липња 1942.
У задње вријеме појавио се је мећу четницима јачи покрет за предају
нашим областима, па и за сурадњу са овим проти комунистима (партиза-
нима). Побуде за ово могу се тражити дјелом у немогућности њиховом
даљем опстанку у планинама и пгумама, а дјелом у терору који над њима
врше комунисти — партизани. Није искључено да је ово евентуално и
сугерирано извана савезно са догаћајима у свијету.
По налогу поглавника заповједник ГСП
Војсковоћа Кватерник.«
Дража Михаиловић покушава да сакрије ту сарадњу:

У Мркоњићграду наше јединице заплениле су нарећење Домо-
бранског зборног подручја, II Главностожерни одјел, гл. бр. 2842 у
коме се каже:
»Више заповједништво талијанских оружаних снага »Словенија —
Далмација« (2 марта) уред за операције, код број 1 —10.690 с. од
4 српња о.г. издало је упуте својим подређеним властима, да протикому-
нистички одреди који дјелују на запосједнутом подручју, имају без обзира
на њихов постанак и подређеност носити назив:
Италијански: МШ21а Уо1оп1аг1а Ап11сотишз1:а.
Хрватски: Добровољна протукомунистичка милиција.
Такав се назив има увијек употребљавати, па је тим ријешено и пи-
тање назива и бивших четничких одреда, који сада дјелују у заједници
са италијанским или хрватским четама.«
•
Слободан Јовановић не издаје само савезничку ствар већ и свој
рођени народ. Да би очувао интересе великосрпске госпоштине, он
иде и с црним ђаволом.
А народ нека трпи. Документа која следују јасно сведоче у какве
је страшне невоље пао наш народ, у шта га гурају ти лондонски
емигранти:
»ДОЛАЗИ »САВЕЗНИЧКА« ВОЈСКА

У срезу Мркоњић Град било је неколико четничких села. Сељаци, не-
свесни, преварени и заведени, веровали су Дреновићу и партизане су до-
чекивали непријатељски. Чак су постављали заседе. Међу тим четничким
селима, највише четничко, највише непријатељско према партизанима,
било је село Драгнићи. Мислили су скоро сви у селу да им је Дреновић
пријатељ, партизани непријатељи.
Једног дана, пре кратког времена, једна немачко-усташка колона
предузела је офанзиву у правцу на ком лежи и село Драгнићи. Сви сељаци
су остали код куће. Дреновић, њихов пријатељ, поручио им је да не
беже и да се ништа не боје немачко-усташке војске. То је »пријатељ-
ска« војска.
И та Дреновићева »пријатељска« војска стигла је у Драгниће и из
чиста мира попалила цело село и поубијала све што јој је живо дошло
до руку. У самим Драгнићима, после ове »пријатељске« посете, место
кућа остала су згаришта, а преживели сељаци којих нема много, избро-
јали су 186 лешева. Од тог је 70 из Пљеве, остало из Драгнића. Али то
није све. Велики број сељака је нестао. Многе од тих несталих побили су
Дреновићеви четнички савезници: усташе и Немци, а само мали број је
од њих побегао у планину. Међу лешевима нађено је 10 жена и 14-ро
деце.
Немачко - четничка офанзива била је кратког века. И они су знали да
ће бити кратка. Партизанске снаге одбациле су је натраг. И због тога
што су знали да неће имати много времена за своје злочине, ови фаши-
стички зликовци, четнички савезници, радили су брзо. Никакве истраге
се, наравно, нису водиле. Стрељања су вршена у групама — по пет,
десет и двадесет лица. Митраљезом. Кога митраљез није покосио, могао
је и да се спасе. Тако се и догодило, да је један »стрељани« остао у
животу. Сељак Миле Јовић пао је, иако није био погођен. И он прича
како је то било. Митраљез је косио. Деца која су била нижа, нису била
захваћена. После рафала чула се њихова писка. Злочинци су онда прила-
зили и револверима и бајонетима довршавали оно што је митраљез про-
пустио. Стрељан је свако, без изузетка, свако ко је пао у руке. Тако је
стрељан Цвијо Зељковић са седам синова. У једној групи стрељан је Миле
Вулета са женом и петоро деце. А из породице Милана Јовића стрељано
је девет мушкараца.«
У селу (је попаљено прежо 150 кућа и, наравно, све је опљачкано.«2
•
Партизанским јединицама пао је у руке приликом борби код Би-
хаћа, у селу Пакићима, један докуменат о усташким зверствима,
који, по својој језивости, превазилази сва досадашња документа.
Тај докуменат, који носи печат !»Усташа — Хрватски ослободилачки
покрет, Логор Бихаћ«, гласи:
»НАЛОГ
за Ројника Раму Мелкоча да има све Влахе, били сумњиви или не, поу-
бијати. То имаде извршити јер данас сам добио налог од Великог жу-
пана да се побију сви од 16 — 100 година. И Влахиње које су сумњиве.
Који вам доћу до руку не пушћајте. Видите шта се ради.
За дом спремни!
Усташки логорник
(потпис нечитак)«
•
Још је језивији покољ у Бихаћу, који је извео брат војсковоће

Кватерника, Л>убивоје Кватерник. После убиства 12.000 Срба, усташе
су почеле новом тактиком. Хтели су да привуку четничке елементе
себи и обећали на часну реч да неће бити више покоља. Неке будале
поверовале су, а Кватерник их поклао.
Равнатељство усташког редарства НДХ, 14 листопада 1941, упућује
наређење стожернику у Бихаћу, Марку Шоли, »да се извиди случај
убијања 50 православаца који су прешли на католичку вјеру у Бо-
санској Крупи«:
»У свему се рачуна да је убијено преко 50 нових католика (списак се

даје). Исто тако, побијено је доста сељака из Сувајца, који су (њих 45)
написали молбу да ће прећи на католичку вјеру, те ако Хрватска држава
тражи да ће се преселити у који други крај државе или некуд изван ње.
На поштену ријеч добивши пропусницу од котарског престојника, по-
слали су у Крупу три своја парламентара, предали екразит из рудника у
свом селу, рудничке направе и нешто мало оружја. Чим су то предали,
двојица су била одмах заклана (неки Карановић Саво и други), а трећег
је замјеник котарског престојника послао у село нека јави шта је видео
и чуо. На то се село разбјежало у шуму. Изгледа да највећу одговорност
за све то и за неких 10.000 убијених православаца у Котару Крупи носи,
уз великог жупана Л>. Кватерника, садашњи усташки поручник Химзо
2 Чланак Веселина Маслеше за »Борбу«, на основу полатака НОО из Јајца.

Хаџић, ииаче по занимању кафански хармоникаш, који је једно вријеме
био чак и котарски престојник у Крупи. На 7-IX убијено је из чиста
мира у селу Дреновој Главици 80 жена и дјеце, чији су мужеви прије
побијени. Поклао их је неки Ибрахим.«
•
Занимљива је четничка пропаганда на терену. Приликом униште-
ња четничког штаба »Караћорће«, иза италијанских жица код Гра-
чаца, наћено је неколико њихових летака, штампаних латиницом на
гештетнеру. У њима се види доследност — тј. четници у Црној Гори,
Србији, Босни, Лици — оперишу истим аргументима. Ево текста не-
колико њихових глупости:
»ПАРТИЗАНИ СУ УСТАШЕ — ДИВЉЕ

После је отпочела борба партизана, али не за српство него због зло-
чиначког безумља једне шаке луђака који су под комунистичко-парти-
занском заставом окупили највеће злотворе српског и људског рода.
Најгори злочин према српском народу починили су партизани тиме што
су наше слободне планине, вековно уточиште српства, издајнички отво-
рили за највеће злотворе српског народа: дивље усташе и Турке.«
Дакле, партизани су »дивље усташе«, пошто су четници склопили

савез с »питомим усташама«.
»ПАРТИЗАНИ СУ ПРОТИВ ВЕРЕ, ПОРОДИЦЕ . . .

Ови нови душмани српског народа убијају не само животе него и
душу народну. У једном селу крај Улциња у Црној Гори увели су ма-
гарца, а свето јеванђеље полили људским изметом, ћивот Св. Василије
под Острогом су оскрнавили и свечево тело изложили јавно с натпи-
сом »Варалица«... Од 47 партизанки које је заробио четнички одред
Павла Буришића код Колашина у Црној Гори, 32 биле су заражене, а
17 од тих сифилисом.«
»ПАРТИЗАНИ РАДЕ ПРОТИВ КОМУНИЗМА
Главна, управо најважнија сврха, као што смо то и горе споменули,
комунизму је та да се радник и пролетерац заштите, да се сузбије свака
експлоатација сиротиње. Међутим, ми напред видесмо да су сви они који
су били заробљавани, убијани, у јавне куће одведени, попаљени храни-
тељи, оболели, под окупаторску одмазду подметнути, све махом бедници и
сиротиња, највећи бедници... Та акција је управо проту-комунистичка.
То је уосталом разумљиво из свега другог!«
•
Четници имају чисто фашистичку идеологију. Зар ово не пише
Л>отић:
»Четнички покрет не мисли ма и једног секунда да се настави 23-го-

дишња ненародна, социјално-економска ајдучија из Југославије. Чет-
нички покрет наставља националну и сељачку револуцију коју је отпочео
Карађорђе и хоће да створи националну државу за читав народ, а ни за
какве клике и групе егоиста и привредних хајдука.«
»ПАРТИЗАНЕ НЕ ПРИЗНАЈЕ НИ РУСИЈА
Они вођу свих наших националних снага у земљи, генерала Дражу, нази-
вају издајником. Они отказују сваку послушност Стаљину, (кога су у
једном летку осудили на смрт, јер је пактирао са Енглеском и Амери-
ком), због тога што је наредио да се ставе под команду Дражину и да
се потчине његовој вол»и. (Горски четнички штаб динарске дивизије).«
»МИ НЕ МОЖЕМО УТИЦАТИ НА ИСХОД РАТА

Судбину рата ће одлучити борба великих народа, милионске армИје, а
не ми. Зато сачувајмо српски народ од истребљења.«
•
Ево како се оправдава паљевина и насиље које врши окупатор:
»...Дакако није нитко толико наиван, да би се надао, да би окупатор

могао друкчије поступити. Окупатор који репрезентира једну велевласт,
оружјем модерно снабдевен, не може ваљда водити дуготрајне процесе,
истражујући порекло нападаја, особе кривње и слично, већ, у очувању
својих војника који су неколико година на бојишту — мора поступати
по ратном праву и преком суду, односно путем хитне самоодбране...«
Овај летак »Штаба српских четничких одреда у Лици за све кра-

јеве« — очигледно је писао неки Италијан, правник, јер се то види
и по конструкцији реченица и по читавом саставу прогласа, — налик
на оптужнице по судовима.
Као завршетак овог мог данашњег писања, још један докуменат:
»НАРЕДБА БР. 3
Команданта пука »Краља Александра I« за дан 5 августа 1942. Коман-

дирима чета, Стожиште и Мрачај.
Н а р е ђ у ј ем:
Према наређењу команданта Динарске дивизије, а пошто Су ту Тали-

јани привремено до сутра напустили положаје које су држали, то се на-
ређује командиру Стожишта, да он са својим људима заузме одмах поло-
жаје које су Талијани држали. Исто тако да командир Мрачаја са својих
20 људи још данас упути се на наведене положаје с тим да појача чету
Стожишта.
Везу стално одржавати с пуком »Краља Александра I« који се налази
на својим старим положајима. Ово извршити одмах, а о учињеном изве-
стити наведени пук.
Талијани ће доћи на своје старе положаје сутра, јер су замолили нас
да се држе њихови положаји и да им се сачувају њихове остављене
ствари које се налазе у њиховим утврђењима.
Извршити по пријему и прочитању наредбе одмах. Хитно!
(Печат)
Замјеник Команданта пука«
Зар »замјеник команданта пука Краља Александра«, замењујући

Италијане четницима на положају, не испуњава дух и слово издај-
ничког наређења петоколонаша Слободана Јовановића и његове
владе?
Аринићи. — Седимо у овом селу између Грмеча и Срнетице и
спремамо »Борбу«. Блата је много. Радио нам се покварио, па убија
човека досада, када дођу часови »ларме« између 6 и 8 увече. Нас
седам радимо у собици четири метра дугачкој и два широкој, па
у радно време нико не сме да зуцне. Али, дозволисмо сви прећутно
Биди да нам прича читав сат — о рибама! Т а ј човек има силан
приповедачки дар. Само је штета што нема времена да се бави
литературом. Уосталом, нетачно је да се не бави. Он сада сазрева,
таложи утиске. Све ће нас изненадити — неким »Тихим Доном« —
само ако буде систематски писао. Фали му систем у раду, бар у лите-
ратури. Иначе је талент, велики талент. Читав сат је причао о Тари,
кад је као дечак хватао пуне три недеље у једном виру једног те
истог кораља, о пастрмкама Биоградског Језера, о сомовима у За-
падној Морави, о младицама и пастрмкама Пиве, најбогатије наше
реке том врстом рибе; слушао сам га и учинило ми се да прелиставам
»Ловчеве записе« Тургењева. Исту причу слушао бих сваки дан, као
што бих и »Ловчеве записе« прелиставао сваки дан. Нашао сам ту
драгу књигу овде у Дринићима. Повезале су ми се две успомене.
Четврти разред гимназије у Београду кад сам је читао први пут —
и прошлогодишње борбе око Москве, јер Тургењев говори о шумама
Орела, Туле и К а л у г е . . . Тако ми је та књига још милија; кад њу
читам мислим на Београд и на велику Р у с и ј у . . .
Ове вечери написах на корицама свога Дневника:
» . . . жеља би ми била да Бидо искористи овај материјал за свој
велики рад који је био започео у Дринићима.«
ПЕТАК, 13 Н0ВЕМБАР
Дринићи. — Опет се појавио Темпо. Заронио је с Мајевице у
Тузлу и изронио код Прозора. Свратио је код нас да види штампа-
рију. Крв није вода. Толике је илегалне штампарије уредио. Сећам
се кад је у Београду 1939. године купио мали »Бостон«. После га је
с Бидом вукао по улици док га нису утоварили у такси. Видра ти је
Темпо. С Мајевице је сишао у Тузлу, с лажном легитимацијом прошао
возом кроз Сарајево, стигао у Мостар, ту узео такси, пошао ка Сара-
јеву, изишао из аутомобила код Јабланице, ушао у шуму и био је
већ на ослобоћеној територији. Имао је среће Темпо у току минуле
године. Гестапо и усташе тражили су га по читавом Сарајеву, а он
је лежао у болници — оперисан. Гестапо је за то сазнао, али Темпо
је већ био изишао из болнице. Један курир из Загреба био је ухваћен,
држао се издајнички и провалио је јавку у Сарајеву, стан у коме се
налазио Темпо. Агенти су срели друга Темпа на вратима, он им
је показао своју фалсификовану легитимацију и они су га пустили.
На Озрену су четници напали друга Темпа, били су на десет метара
од њега, али другови су се заједно с Темпом пробили. Причали смо
Темпо и ја, док нас је мотор возио из Петровца за Дриниће. Успут
се покварио, па смо по јесењем сунцу пешачили пет километара и
разговарали о Београду, о штампаријама које је Темпо куповао, о
првом броју »Комунисте«, о Ники Брки, Темповој десној руци, о
Бури Стругару и његовој канцеларији на Теразијама где смо се на-
лазили.
— Како ћу проћи Теразијама, а да не свратим код Буре, не знам
ни сам! — вели Темпо.
Темпо је донео и извештај из Србије. Стање је тешко. Терор
велики. Одреди су спали на по 150 — 200 људи, неки на 9, као Свр-
љишки. Постоји Шумадиски одред. Сада се формирају још три одреда
у Србији. Партија се бори, издаје свој лист, штампарије су у жи-
воту, али провале су честе и трпимо јаке ударце.
•
У Источној Босни стање је много боље. Партизана се боје и
усташе и четници. Почетком септембра око 20.000 Немаца и усташа
напало је Шесту бригаду око Шековића. Ми смо дознали дан раније
за офанзиву и лепо се извукли. Гледали смо како Немци стежу обруч
са тридесет топова. Наши су идуће ноћи навалили на пругу Хан Пи-
јесак — Завидовић — Олово у дужини од 30 километара. Спаљена
је станица Пјеновац где су погинули Чича Романиски и Драганче
Павловић. Станицу је спалио баш Чичин батаљон, Први батал>он
(романиски) Шесте бригаде.
После су напш кренули на Мајевицу преко Спрече. Народ нас је
одлично дочекао. Сва муслиманска села измећу Спрече, Саве и Дрине
су наоружана, али ми смо мирно пролазили и ниједна пушка није
опалила. На друму Брчко — Тузла — Бијељина са десет утврћених
тачака позвали су нас домобрани да их нападнемо, да би нам се пре-
дали. У читавој Посавини народ нас једва чека. Усташки гарнизони
су врло мали. Градови уопште нису утврћени. Има неких 80 Немаца
који са два тенка лутају овамо - онамо. У тузланским рудницима има
скоро 10.000 радника који сами воде штрајкове и пишу пароле:
»Живео Стаљин!« Једна наша патрола од осам људи спустила се
право у рудник и одржала збор. Могли бисмо да мобилишемо читаву
дивизију. Само у околини Бијељине има 300 скојеваца који једва
чекају да ступе у наше редове.
Једино смо на иуту имали два сукоба с усташама, с Хаџи-Ефенди-
ћевом бојном код Спрече и с Кладањском Почасном Поглавниковом
бојном. Кладањци су познати као опасни борци. Ни ми ни четници
нисмо се могли похвалити да смо иједног њиховог не само живога
него и убијенога ухватили. Они су право јуришали на наш штаб
и ту их је 12 убијено. Потпуно су разбијени. Имали су 40 мртвих и
5 — 6 камиона рањених. Ми смо изгубили четири друга, мећу њима
два командира — Хаћима, III муслиманске чете и Јосипа, VIII чете.
Занимљив је однос према мајевичким четницима. Они се деле
на две групе. Војвода им је неки Керовић, сељак, а осим тога, покрај
саме Дрине збио се капетан Рачић са стотињак људи. Ове се две
групе не трпе много. Борба сељачких командира против официра.
Чак шаљу једни против других тројке.
Кад су наши наишли, војвода мајевички је послао ултиматум:
—- Још један корак — пуцаћу.
Наши крену, развијени у стрелце. Стиже им курир од бораца:
— Лаже војвода, ми нећемо пуцати.
Наши стигну на косу, четници - борци их дочекају срдачно, наћу
се познаници, роћаци, доће до љубљења и грљења. Борци Другог
четничког батаљона чак су отишли у цркву и заклели се да неће на
браћу пуцати.
У једном другом батаљону сви борци песницом поздрављају, а
командант изишао на рапорт:
— Треба ли да предам власт?
— Још не треба — рекли су напш.
С другог сектора команданти четничких батаљона поручују —
»као браћа«:
— Немојте овамо ићи. Напашће вас усташе и Немци.
А борци шаљу свог човека:
— Доћите само ви!
•
Из Источне Босне била је прешла, за време офанзиве, у Фрушку
Гору груиа партизана која је оперисала у босутским шумама. Уста-
нак је узео велике размере у Срему. Постоје два одреда — Фрушко-
горски и Подунавски, са 1.200 пушака и 3.000 људи без оружја. С
обзиром на терен, одреди дејствују у десетинама, тако да стварно иза
сваког кукуруза у Срему пуца наша пушка осветница. Два батаљона
Шесте бригаде пребацила су се у Срем да помогну Сремцима у скуп-
љању оружја, а после ће сви преко зиме натраг преко Саве, јер је
немогућно опстати у равници — ^ е з кукуруза.
Темпо је мишљења да би долазак нових снага у Источну Босну
имао велики значај. Мобилисали бисмо на хиљаде бораца, велику
територију би ослободили, а четнике лако савладали, јер сем 100
Рачићевих бандита и 500 озренских четника, ниједна друга четничка
груиа не би давала отпор, већ би, напротив, највећи део прилазио
нама.
БУРО СТРУГАР, УБШЕН У ГААВН.АЧИ
СЕПТЕМБРА 1941 СПАСЕНИЈА ЦАНА - БАБОВИН
А-р БУРО МЕШТЕРОВИН И ЊЕГОВА СЕСТРА д-р ЈУАКА МЕШТЕРОВИН - ПАНТИВ

МИЛЕНТИЈЕ ПОПОВИЕ И ПЕКО ДАПЧЕВИЕ — СА ПАРТИЗАНСКИМ ЗНАКОМ
КОМАНДАНТА БРИГАДЕ НА РУКАМА. (Снимљено у Предцу, новембра 1942)
ЈУРИЦА
РИБАР,
ПОГИНУО
СЕПТЕМБРА
1943
код
КОЛАШИНА
СВЕТИСЛАВ - ЕЕЕА СТЕФАНОВИЕ
РАДОВАН ЗОГОВИЕ
Аринићи. — Данас сам остао сам у штампарији да завршим
»Борбу«. Другови су отишли у Петровац да се купају. Писао сам
»Дневник«, разговарао са сељацима. Предвече смо чули курјаке како
завијају. Три стотине метара одавде налази се већ густа шума. Каже
ми стражар Душан Орељ да бисмо могли лако побити курјаке и
направити добре бунде само кад би било месечине. Дуго смо причали
о томе. Сада је вучја длака најбоља.
Таман смо закључили лист, а телефоном ми јавише из Петровца
да ће доћи Стаљинова изјава о значају савезничке офанзиве у
Африци.
»Отвара се перспектива распадања италијанско-немачке коалиције у

најближе време. Али се може рећи с увереношћу да ће ефекат бити не
мали. Извесно смањење притиска на Совјетски Савез наступиће већ у
најближе време.«
Даље је Стаљин нагласио:
»1) Уколико кампања у Африци значи прелаз иницијативе у руке на-

ших савезника, она у корену мења војно-политички положај у Европи
у корист енглеско-совјетско-америчке коалиције.
2) Подрива се ауторитет хитлеровске Немачке, деморалишу се савез-

ници Хитлера у Европи.
3) Изводи се Француска из положаја укочености.
4) Стварају се услови за избацивање из строја Италије и изолацију
хитлеровске Немачке.
5) Ствара се претпоставка за организацију другог фронта у Европи,
ближе животним центрима Немачке.«
И Црвена армија ће скоро отпочети снажну офанзиву:
»Не може се сумњати у то да ће Црвена армија испунити часно свој

задатак исто тако као што га је она испуњавала током читавог рата.«
Петровац. — Кренуо сам јутрос колима у Петровац са старим
Бићом Кецманом, нашим првим суседом. С нама је и његов син, висок
момак, ципела му носи број 47, борац Треће крајишке бригаде. Ста-
рац нам је синоћ делио врућу ракију, питу и печену јагњетину у
здравље сина који се вратио из борбе код Бихаћа. Момак је прено-
ћио код оца, па се сада већ враћа у Петровац, јер Прва дивизија
креће данас или сутра. Из околних села пуца се на све стране. Тамо
под оном косом чак пушкомитраљез. Весели се војска. Бихаћ осло-
боћен, дошло се кући. На наша кола пење се још неколико Крајиш-
ника. Момци као јабуке. Стари Бића се топи од милине:
25 Дневник I
— Ено тамо на Оштрељу био је наш топ, сами смо га направили,
а ми се разишли по свим овим чукама, па кад он опали, а ми потпа-
лимо мине, па изгледа пуца десет топова. А усташе и Италијани не
знају одакле пуца наш топ . . .
Његов син показује косу изнад школе, дува у руке и прича:
— Овде смо држали положај и никако нас нису могли отерати
ни топовима, ни авионима. Ми бисмо се дању склонили у ону шикару
доле, оставили осматрача, а они би цео дан тукли. Кад наиђе њихова
пешадија, ми бисмо се одмах попели горе . . .
Поведе се реч о четницима. Младић скочио као рис:
— Па сто пута смо говорили оним у Драгнићима: »Опаметите се!«
А јок! Сада их попали Дреновић!
Бића се сећа давних времена:
— Био наш штрајк против Шипада. Ја сам ишао у Београд у
име радника, а једини који нису хтели да штрајкују били су ти
Драгнићани и они с М а њ а ч е . . .
Скочили су војници с кола, потрчали мало да се угреју, а ја и
Бића скренули смо десно:
— Хајде коњици преко наше земље! — пуцну бичем Бића док
смо прелазили преко једне његове њиве. — Ено, онде су три јаме.
Ту су усташе побиле н а ш е . . .
Добар је тај Бића са својим жутим, опуштеним брковима. Све до
1918 био је кмет. У њему кључа врела крв Крајишника, сељака-
-бунџије. Те борбене традиције имају утицаја на ово јунаштво и
упорност који воде ову нашу силну војску у данашњој борби. Источ-
на Босна нема старих борбених дана. Зато тамо и четништво више
успева.
•
Испод Дома културе (бившег Соколског дома), који су авионске
бомбе доста испрскале парчадима — игра коло. Партизани и девојке
из околних села. Слегао се народ да испрати своју војску, браћу,
синове, момке. Скоро сваки војник држи или рукавице или чарапе.
Чујем једног како вели:
— Одосмо у Србију!
Ту пролази и Попче, курир Прве дивизије, некада курир у штабу
Крагујевачког одреда. Радник из Грошнице. Весело поскакује, јер се
најзад пошло ближе Србији, јер, ево, скоро година дана како од ње
измичемо.
Свратио сам код Олге у болницу. Један мали округао човечуљак,
просед, кратких дебелих прстију, стоји у углу, не миче се као да се
плаши да неком не смета. Лекар — Јеврејин из Осијека. Усташе
га с мајком од 70 година, женом и синовцем, послали у Бихаћ да
лечи сифилис. То му је сачувало главу. Сада је дошао код нас
Овај ми мали доктор изгледа некако беспомоћан. Жена му се
отровала пре неколико дана:
— Радићемо! Бар се нећемо бринути за храну! Делићемо шта
имамо! — вели он.
Верујем да ће добро радити. Мало нам је Јевреја пришдо. Не
знам да ли познајем више од 50 бораца у нашим редовима и
то све комунисти. Јунак је био Алма 3 — погинуо је код Купреса.
Сећам се кад смо заједно прелазили Волујак. Носио је пушку, носио
је Давидову шестокраку звезду. Светио је оца, брата, десетине хи-
љада Јевреја помлаћених, подављених у циклону у »душегупкама«.
Петровац. — Јутрос у зору кренула је Прва дивизија — на исток.
Престало је пуцање. То је већином била маневарска муниција, али
би прозујао и понеки метак. Разговарао сам са Вељком телеграфи-
стом. Прича ми како је ухватио мрежу шест усташких радиостаница.
Идиоти мисле да смо ми стварно »чобани«, »пљачкаши«, »дивље
хорде« — па шаљу једни другима вести отворено, без шифре. Ухватио
је Вељко радиограм неког домобранског штаба из Петриње који из-
вештава неку вишу команду да су кренули из Глине против парти-
зана. Другог дана су изјавили да су наишли на мали отпор и да
су убили једног партизана — кога су нашли мртвог — у неком
потоку. Кад сам отишао до Лоле, једна девојка отвара врата —
Ванда Новосел, с којом сам заједно радио у Загребу 1940 — 1941.
Замењена је за заробљене Немце. Прича да се мећу Немцима већ
чуло да смо заузели Бихаћ. »Навалили су са већим снагама«, веле.
Повлаче се из Санског Моста и Немци и домобрани 20 новембра, а
власт предају четницима. Док смо Ванда и ја причали, стигла је
вест да је Слуњ ослобоћен 14 новембра у 18.30. Заплењен је један
противтенковски топ, три митраљеза и 150 пушака. Каква ли је силна
радост на Кордуну. Ванда вели да се мећу усташама и домобра-
нима још нема тачна слика о нашој снази. Она није чула за диви-
зије, корпусе. Није знала да је сва наша ослобоћена територија на
западу повезана. Ужасне ствари прича о логору у Јасеновцу. Ево
неколико одломака:
»ХИЉАДУ ДЈЕЦЕ ЗАКЛАНО ЗА ПАВЕЛИНЕВ РОБЕНДАН
У мушком логору је крајем марта било затворено у »самицу« 20 на-

ших најбољих другова. Затворени су били по налогу усташког редарства
из Загреба. Међу њима су били другови: Маријан Крајачић-Шпанац,
Мирко Буковац, Звонко Светличић, Звонко Ковачић, Ракар, Ромбер, Ву-
чић и други. Неки од њих, а највише Шпанац Маријан Крајачић, били
су прије затварања у самицу, звјерски мучени. У јуну било је поново
затворено тридесет пет другова у самицу. Сада су другови већ знали
3
Јосиф Алма Алмузлино, студент из Београда, погинуо је у јуришу на Купрес 1 августа 1942
године. Подигао је главу и позивао опкољене усташе на гробљу да се предају, а они су
га погодили у главу. Друг Алмузлино је кренуо у партизане јула месеца 1941, заједно са
својим братом Емилом - Гутом, учеником гимназије из Београда. Оба брата су ступила у
Чачански одред. У једној акцији једна чета Чачанског одреда била је опкољена. Сви су
се другови пробили сем младог Емила. Он је као болничар остао да превије једног рањеног
друга — учитеља. Немци су обојицу ухватили живе и стрељали крај неке цркве. Уочи
стрељања фотографисали су оба партизана. Десетак дана касније једна наша заседа, у којој
је био и Алма, побила је неке Немце. Код једног од н>их нађена је фотографија' стре-
каква их ужасна смрт чека и већ други дан напали су стражу и успјели
да побегау из затвора. Изван логорских зидина није успјело ниједном да
побјегае. Свега седморица су жива ухваћена, сви други су убијени у Бри-
јегу. Та седморица су поново затворена у »самицу«. Мећу овом 35-тори-
цом био је Стјепко Каурић, постолар Хорват и браћа Шпал>, студенти из
Загреба. Само комуиисти се убијају на овај најзвјерскији начин. Остали
се убијају чекићем или стријељањем.
У јуну је дошла у логор њемачка комисија за одашиљање радника на
рад у Њемачку. Узимали су само православне мушкарце и жене. Жидове
и комунисте нису узимали. Тада је почело систематско истребљивање
православки, »чишћење« оних које Њемцима нијесу биле потребне за
рад. Убијали су све жене старије од 50 година, затим оне које нису биле
здраве и оне које нису хтјеле да оставе дјецу у новооснованом дјечјем
логору у Ст. Градишци. Све остале одашиљале су и даље у Њемачку.
Жидовке су и даље систематски убијане. Није потребно посебно истицати
како су све те жене православке изгледале. Довољно је кад се каже да су
те жене гладовале чак и по два мјесеца, са по једним оброком на дан и
брез круха.
Дјеца су највећим дјеЛом већ поумирала. Преостала дјеца су била
прегледана од лијечника и болесна су се одвајала. Било је одвојено више
од 70% дјеце. За вријеме сваког прегледавања умирало је дневно по
тридесеторо дјеце. Дјеца која су била одвојена као болесна била су
поубијана у два наврата.
Први пут су усташе заклале око хиљаду дјеце уочи имендана Анте
Павелића, а други пут су око 1.200 дјеце загушиле новопронаћеним отров-
ним плином — циклоном. Дјецу су послагали у једној соби по поду
једно на друго у висини и пустили су плин. Код тог убијања дјеце нај-
више су се истакли заставник Анте Врба, бивши агент усташке надзорне
службе, Грубишић и Мостарац Вуковац.
У логору одвојене здраве дјеце почело је одгајање православне дјеце
у усташком духу. Дјеца су ступала, поздрављала уздигнутом руком и
пјевала усташке пјесме. За најмањи прекршај добијала су батине реме-
ном и — гладовала. Макс Лубурић, усташки повјереник за логоре, који
је дао идеју о одгајању православне дјеце у усташком духу, уживао је
гледајући како дјеца пролазе и поздрављају га уздигнутом руком, го-
ворећи како ће та мала Српчад постати још најбоље усташе.
У дјечјем логору појавиле су се заразне болести: пјегавац, трбушни
тифус, дифтерија, шарлах, грижа. Поновно су дјеца почела масовно уми-
рати. Из дјечјег логора се зараза проширила у женски и друге логоре
у Градишки. Жене су, одлазећи на рад у Њемачку, и тамо пренијеле ти-
фус и пегавац. Тако су логори постали стални извори заразних болести,
које су се шириле по цијелој земљи. То је заузело толике размјере да
се нешто морало учинити.
Посредством Црвеног окрижа болесна дјеца превезена су у Загреб у
заразну болницу. Од првог транспорта дјеце умрла су у болници сва,
љања млађег брата Алмузлина. Отац браће Алмузлино, стари београдски апотекар с Дор-
ћола, Нисим, склонно се на ослобођену територију у августу 1941 године, јер га је Гестапо
гонио на све стране. Старац је живео са својом супругом у Овчарској Бањи, али ту га је
у октобру 1941 године пронашла једна четничка тројка и предала Гестапоу. Стари Нисим је
убијен. Његова супруга Тереза ишла је с нашом војском, прошла Прву, Другу, Трећу и
Четврту офанзиву, али је нестала у Петој, негде над Сутјеском. Од читаве породице б е о
градског апотекара Алмузлина остала је Алми у животу само сестра Емила - Реа. Она је
била у партизанима од 1941 године. Њеног друга, Косту Коцмура, заробиле су усташе у
августу 1942 код Вакуфа и стрељале у Загребу 1943 године.
то јест око стотину дјеце. Од другог транспорта, око 80 дјеце, остало је
живо свега двоје.
Здрава дјеца превезена су у Јаску. Тамо је један дио дјеце поумирао
од болести, а преостала су спашена од наших партизана и одведена на
слободу.«
•
Какве су звери усташе доказује и њихов лист »Усташа« који до-
носи ова два »вица«:
»Многи људи питају шта је то Јасеновац, где је Јасеновац, како је то

у Јасеновцу, и слично.
Изнијет ћемо само некаква тумачења:
Жидови: Јасеновац је савјесна гимнастичка школа, која бесплатно по-
дучава и његује све људе мало већег обујма и ствара »шланг линије« од
оних људи који су се до недавна (због дебљине) мучили из благајне на-
пљачканог новца. Обука је стручна и бесплатна, а траје неодрећено ври-
јеме.
Они, који су у првим часовима ведрили и облачили: Јасеновац, хм —
тешко је рећи. Јасеновац је у неку сабиралиште »најделатнијих« наших
људи и то оних, који нијесу знали за одмор, па су се сломили под тежи-
ном реквирираних ствари.
Ми . . . : Па, то је најједноставније! Јасеновац је збир »најпоштенијих«
асова из бивше блаженопочивше Југославије.
Тко има право?!
•
Ви који радите и који се мучите мислите да радите право!
Варате се! Морате сјести у кавану, лијепо критизирати: ово не вал>а,
ово је лоше.
То су прави људи. Кад буду они позвани на државно кормило, онда
неће видјети како се ради. (Донде морамо прштремати још три Јасе-
новца).«
Аринићи. — Јутрос нас изненади снет. Ућосмо у другу партизан-
ску зиму. Прошлогодишње искуство показује да нам је зима тежа
него што смо мислили. Али, она није лака ни за окупатора. То су
регуларне војске, навикнуте на велике коморе. У сваком случају,
доласком снега спасени су бар за извеено време наши магацини и
болнице на Грмечу и Клековачи. Тамо је већ скоро метар снега.
Читао сам данас Бевцово писмо. Употпуњавам га причањем друга
Словенца 4 који га је донео:
Наша браћа Словенци успешно су прешли ону кризу кроз коју је
пролазио наш устанак у свим земљама. Словенци су се користили
искуством Србије, Црне Горе и Херцеговине. Слободна територија је,
истина, изгубљена, али смо живу снагу сачували. Уочи офанзиве
•1 Друг Јанез Шубнц, композитор из Љубљане, један од организатора илегалне технике

у Словенији. У лето 1942, приликом преласка из Хрватске у Словенију, удавио се у
Мрежници. кад је покушао да спасе једног водића.
Мусолини је долазио и врншо смотру дивизија у Горици и претио.
Само на делу Словеније окупираном од Италијана постоје четири
бригаде и шест одреда, нешто око 2.700 људи, што је добар број.
Осим тога, постоје партизански одреди на Горењском, у Штајерској,
у Корушкој, Приморју, тако да укупан број словеначких партизана
износи преко 4.000 пушака.
Италијани и Немци вршили су нечувени терор на територији где
је вођена офанзива. Спаљено је скоро 60% села, силан народ одве-
ден у логоре. Сем пет италијанских дивизија, истовремено су напа-
дале две немачке дивизије — на путу из Француске за Источни
фронт, тако да се народ прилично поплашио. Једновремено се поја-
вила Бела гарда, као Недић у Србији, Бајо Станишић у Црној Гори.
Отпочело је убијање наших људи, присилна мобилизација. У Белој
гарди били су уједињени људи Драже Михаиловића и најреакцио-
нарнији клерикалци. Скупило се све антинародно. Тако су петоколо-
наши покушали да изазову граћански рат за рачун окупатора.
Што ствари нису рецимо пошле као у Црној Гори (у Србији по-
литички нисмо тучени) има да се захвали јединству Освободилне
фронте, која је око себе окупила читав словеначки народ. Још у
априлу 1941 скупили су се претставници осамнаест политичких пар-
тија, група и струја, и створили заједничку платформу у борби
против окупатора. У Освободилну фронту, сем комуниста, ушли су
скоро сви соколи и хришћански социјалисти. И један део клерика-
лаца — из бивше Словенске људске странке — налази се с нама.
Бела гарда се брзо раскринкала. Присилна мобилизација, терор.
Масе су се одбиле од ње. Офанзива петоколонаша је прешла свој
врхунац. На Нотрањском сасвим су потучени, на Долењском настао
је преокрет у нашу корист. У љубљанској околини Бела гарда вој-
нички најјаче стоји, јер је под непосредном заштитом окупатора.
Бела гарда је поставила своје »сеоске страже«, које су наши углав-
ном рашчистили. Читава села, која су Италијани наоружали »против
партизана«, сада се јављају и предају оружје.
Ово чишћење Беле гарде имало је повољног одјека. Обављен је
велики политички рад на раскринкавању белогардиста, тако да се
виде већ добри резултати. Чак и неки стари клерикалци отказују
»Словенца« због ужасног писања против партизана.
Нашим јединицама у Словенији недостају искусни команданти.
Зато Арсо иде тамо привремено и води Здравка Јовановића, Шарано-
вића, Јевтића, Перу Попиводу и још двадесетак другова да појачају
командни кадар словеначких бригада и одреда. Биће створене веће
бригаде од 800 — 1.000 људи, које ће предузети веће акције. Питање
је и тешких орућа. Словенци немају. Уосталом кад смо почели ни
пушака нисмо имали.
Половином октобра Словенци су извојевали нову победу над
окупатором. На дан 13 и 14 октобра један батаљон Шерцерјеве бри-
гаде, код Падежа при Боровници, напао је 2.000 Италијана и побио
80 фашиста и 16 белогардиста, а запленио један тешки, 4 лака ми-
траљеза и 80 пушака. Томшичева бригада је код Јеленовог Жљеба,
средином октобра, убила 150 Италијана, заробила шесторицу, запле-
нила бацач мина — ирви у Словеначкој — и два пушкомитраљеза.
У делу Словеначке који су окупирали Немци, партизански покрет
се опоравља после тешких удараца. Постоје мањи партизански од-
реди у читавој Штајерској,. па чак наши иду у Корушку, преко бивше
југословенско - аустриске границе. Народ их одлично прима. Осећа се
утицај Компартије у Аустрији. Нарочито су добро организовани же-
лезничари. Немци врше страховити терор над Словенцима у Кору-
шкој. Хитлеровци су наредили масовно исељавање Словенаца. У са-
мој Штајерској (Марибор — Цеље), отпочели су Немци мобилизацију
Словенаца против партизана. Преко 30.000 Словенаца силом је мо-
билисано у ШећгтапзсћаЛ. Ко не доће на позив, стрељање, ко по-
бегне — стрељају му породицу. Тај се ШећгтапзсћаЈ!: бори против
нас!?! Истина, почело се с предајом. Народ зове наше да их заробе!
Тако им се не стреља породица.
Значајне су вести из Истре и Приморја. Тамо постоји партизан-
ски одред од 150 другова — Словенаца, који су побегли из италијан-
ске војске, а сада им одлази још 300 другова из Словеније. И у
Италији се осећају покрети у масама против фашизма. У Фијатовим
фабрикама у Турину био је генерални штрајк. У Милану — демон-
страције. Народна заштита постоји скоро у сваком селу у Истри.
У разговору друг Словенац необично се много распитивао о нашој
штампи, он ради у техници у Љубљани. Каже како имају одличне
штампарије. Једну су заробили од четника усред Љубљане. Имају
Словенци Восовце, органе ОФ-а за обавештајну и извршну службу.
(ВОС, Варносно - обвешчевална служба). Ти Восовци, како их народ
зове, дознали су да Бела гарда, то јест четници, у једној улици штам-
пају летке против нас. Наши другови су сели у аутомобил, дошли
пред кућу у којој је штампарија и демонтирали мали тигл. Он сада
штампа наше ствари.
Херојски се бори Љубљана. Ту су велике блокаде, читав град је
опасан жицом, на хиљаде људи је послато у логоре, али борба не
престаје. Нарочито су успеле »листковне акције«. То се на малим
листићима хартије пишу пароле: »Доле окупатор!«, »Живео ОФ!«,
»Слава палим борцима!« и онда се то по целом граду дели. У неким
улицама просто је читав тротоар засут малим лецима. ОФ позива
често све родољубе да не буду на улици измећу пет и шест после
подне, у знак протеста против окупатора. И улице су празне, само
очајни квестурини и карабинијери јуре по њима. Хтела је Бела гарда
да направи сличну ствар против нас. Наредили народу да не буде
на улици од пет до шест у »спомен побијених жртава комунистичког
терора«. ОФ позвао народ да баш у то време изиће на улицу. Кара-
бинијери и квестурини терали људе у куће, али ништа није помогло.
На улицама измећу пет и шест било је више људи него обичних дана!
У разговору прича нам друг из Словеније о бану Натлачену. Он
је главна италијанска перјаница у Словенији. Ишао је одмах после
слома Југославије у Рим на поклоњење Мусолинију. После су га
Италијани поставили за претседника фашистичког савета љубљан-
ске провинције. Освободилна фронта осудила је због издаје Натла-
чена на смрт. Казну је изврпшо један наш друг који се, преобучен
у свештеника, пријавио Натлачену с једним писмом. Прекопута На-
тлаченове виле била је једна касарна, у којој је тридесет карабини-
јера имало специјалну дужност да пазе на Натлаченову вилу. Наш
друг је ушао унутра, предао писмо и затим убио Натлачена. Побегао
је преко зида, — план бекства је унапред био израђен — скинуо
мантију и сео на трицикл који га је чекао. Италијани су за Натла-
чена стрељали тридесет наших талаца.
Дринићи. •— Снег нас је скоро сасвим завејао. Дува ј а к ветар и
наноси сметове. Хлеба нема, јер нико не може да допре до Петровца.
Слатко се сада ради.
Дринићи. — Снег непрестано веје. Вечерас смо успоставили везу
с Петровцем. Врховни штаб је из својих војних средстава дао помоћ
од 2,500.000 куна попаљеним селима: Доње Вуковско, Горње Вуков-
ско, Јањ, Подгорје, Пљева и друга. Дато је затим сиротињи Бихаћа
500.000 куна, а Дрвару и околини 200.000 куна.
Дринићи. — Црвена армија прелази у офанзиву. Значајна је вест
са Кавказа. Немци само оњушили кавкаску нафту па добили по
зубима: 5.000 мртвих; 140 тенкова и 2.000 камиона уништено. На
свим лицима се чита радост. Дошло је наших пет минута. И ми би-
јемо. Црвена армија нам се ближи. Кад смо се тако тукли у току
дефанзиве на мећународном плану, шта ћемо тек постићи у јеку
офанзиве.
Дринићи. — Завршавамо »Борбу«, седми број који смо овде из-
дали. Вадим најважније ствари из ње. Завршавају се наше припреме
за стварање Антифашистичког већа народног ослобоћења Југославије.
Ево неколико дневних вести које смо добили од Врховног штаба
и унели их у овај број »Борбе«:
»ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ НАШИХ ДИВИЗИЈА
Положај, 20 новембар
Врховни штаб НОВ и ПОЈ саоиштава:
Јединице Прве пролетерске дивизије заузеле су у току 18 и 19 новембра
Ситницу, Чађавицу и Мркоњићград (Варцар Вакуф).
У Ситници су заплењене две хаубице, два брдска топа и велика коли-
чина муниције и опреме.
У овим борбама заробљено је 700 домобрана и нешто Немаца. Опера-
ције се настављају.
•
Четврта крајишка дивизија извришла с два батаљоиа Пете дивизије
напад на непријатељске положаје на линији: Сухача (Босански Нови)
село Сурковци — Љубија (рудник) и разбила једну усташку и заробила
једну домобранску бојну.
Том приликом је заробљено 500 домобрана, више официра међу којима
и један потпуковник, 20 усташа и 16 легионара. На бојишту је остало
200 мртвих усташа. Заплењено је 600 пушака, 20 пушкомитраљеза, 4 тешка
митраљеза, 1 тешки и 1 лаки бацач, као и велика количина муниције
и остале опреме. Заузета је Сухача. Сурковац, село Љубија. Воде се же-
стоке борбе за рудник Љубију.
Наше трупе настављају напредовање.«
•
Велике победе, али и ми смо их скупо платили. Прва пролетерска
бригада налетела је на одлично скривене немачке бункере у шуми
код Ситнице. Крагујевачки батаљон је пао под главну ватру. Одлично
су се снашли командири. Да су наредили отступање, сви би изги-
нули. Они су, међутим, наредили јуриш и заузели бункере. Погинуло
нам је 25 другова, а око 50 је рањено, и то све старих бораца, кра-
гујевачких металаца. Погинуо је и Артем, који ме је чувао кад сам
лежао рањен у Топоници. Мали Корчагин — пет рана. Пао је Бата
Карић с Дорћола, пао је Љупче Шпанац, пао је и Драган Симић из
Крагујевца, бивши потпоручник бивше југословенске војске, коман-
дир Омладинске фочанске чете. Стално ми је пред очима његово
весело лице. Био је велики јунак. У Ливну је његова чета заузела
фабрику цемента. Ето, 16 новембра смо дуго причали. Хвалио ми је
Далматинце. Пре годину дана поклонио ми је мапу Европе, кад смо
прелазили преко Увца.
•
О злочинима усташа и четника донели смо два дописа. Јован По-
повић је написао како су четници извршили покољ у околини Про-
зора:
»Становници раније усташки расположених села, чувши шта на својим
првим корацима чине четници, говорили су нам сузних очију: »Ви сте
света војска!« Село Румбоци раније је показало непријатељско располо-
жење. У њему је пре месец дана откривена завера једне групе сељака,
наоружаних сакривеним оружјем, са шћитским фратром Виктором Слиш-
ковићем који је, користећи се партизанском добронамерношћу, спремао
ударац с леђа...
•
Око 2.000 душа побили су четници у хрватским и муслиманским селкма
среза Прозорског, Коњичког и Вакуфског. Мање групе четника пеле су
се чак до колиба на високим брдима. Свуда су тражили драгоцености,
дукате, новац, па су и кућне ствари трпали на коње. Рили су по кошни-
цама, уништавајући их, по брашну, млеку и кајмаку. Пијани су остављали
пустош за собом. У изнуђивању новаца служили су се нарочитим мето-
дама. Почели би да кољу жртву док се она не би откупила. Понеки сељак
је по неколико пута био клан и недоклан, јер се сваки пут откупљивао.
Стотине жена биле су жртве италијанске и четничке животињске по-
хоте. Ту су се такмичили господари и слуге. У једну кућу затворили су
десетак жена, свукли их, а мушкарце растерали пушко-митраљезима. Три
жене су извршиле самоубиство, једна је скочила у Раму, а неке су сами
напасници убили.«
•
Из Треће санџачке бригаде добили смо овај допис о зверствима
усташа у Купрешком Пољу. Ево шта прича један стари сељак Србин:
»У нашој школи прикупили су сав живаљ из села. Повезали су нас у
конопце и подијелили у три групе: за клање, за убијање маљем и за ба-
цање у јаму. Прву групу увели су у собу на чијем је поду била пробу-
шена рупа за отицање крви у подрум. Први млаз крви потекао је међу
говеда, која су почела страховито рикати... Онда су групу извели пред
школу и поклали. Лешеве су трпали у јаму. Трипут је на дан крв извирала
на површину и трипут су је засипали пјеском. Дјецу су такође убијали.
Док један отима дјете из мајчина наручја, узима га за ногу и разбија о
камење, — други хвата друго дијете, набија на гвоздене виле и баца даље
од нас. Једне су бацали у јаме, пошто су им прво разбили главе маљем.
Нас остале — живе су бацали у јаме. Над нама су тријештале бомбе и
тутњало камење. Ми, који смо поред свега тога остали живи, успели смо
да изиђемо из јама тек послије више дана. Пећине су дубоке и у њима
има више тавана. Ја сам изишао са другог, а има их који су излазили са
трећег и четвртог. Ево, ова дјевојчица изишла је послије 7 дана, — прстом
ми је показао мршаву, тужну и блиједу девојчицу од десет година. Једна
жена остала је више дана у јами и у њој се породила. Стипа и Јаким, и
још неколико усташа, задржали су четири дјевојке. Силовали их, па их
онда заклали. Неке дјевојке и жене послије силовања водили су на лед и
живе их тискали под њега.
ПОТЈЕРНИЦА ЗА ШЕСТОМЈЕСЕЧНИМ ДЈЕТЕТОМ

Пре кратког времена усташка полиција издала је потјерницу за шесто-
мјесечним дјететом народног хероја Раде Кончара, који је стрељан од
италијанских фашистичких бандита у Шибенику.
Потјерница је изишла за тим шестомјесечним дјететом пошто су му
усташка псета бацила мајку кроз прозор са петог ката на тргу Н. у За-
гребу.«
У мале илегалце спада и мали Кардељ, кога су у деветом месецу

јурили, а и Марков син Мића, клинац од три године, кога су на
све стране хватали у Београду.
Дринићи. — Вечерас смо се свн састали — редакција, радници,
стражари и неколико друтова из Дринића. Д р ж а о сам реферат о
Стаљиновом говору, па ме је Бидо после допунио. Лепо је било. Кад
смо завршили појавише се Бића и још неколико сељака из околних
кућа. Слушали смо Лондон у 9 сати. Усред емисије прекинуше вести
и јавише да је Црвена армија 19 новембра отпочела офанзиву код
Стаљинграда. За три дана напредовање од 60 — 70 километара. Силна
радост обузе све људе. Сви су поскакали на ноге. Оне уздржаване
наде сада пробише. Скупили смо се око географске карте. Бидо прави
планове куда ће се офанзива развијати, који је њен стратегиски циљ.
Бића се прогурао до мапе и пита: »Бе је Стаљинград, а ће смо ми,
ће су Дринићи?« Хватамо после Москву и бројимо топове, тенкове
и побијене Немце. Велики број заробљених Немаца. То је прилично
значајно. Говоре другови како ће ова победа код Стаљинграда дело-
вати на нашу војску. То ће бити олуја. Заиграће коло и пред нашом
кућом.
Петровац. — Јутрос ме хитно позвали телефоном у Петровац. Кад
сам стигао саопштили ми да сутра ујутру треба да кренем у Бихаћ
на прво заседање Антифашистичког већа. Увече сам дуго разговарао
с Терзићем и Вељком о нашој ситуацији. Наша офанзива се успешно
развија. Прва дивизија је пред Јајцем. Имала је невероватно тежак
задатак код Ситнице. Изненада се нашла пред 250 бункера. Изгинуло
нам је доста другова, али ипак уништено је главно упориште пред
Бањом Луком, заплењене су четири хаубице. Прва дивизија ће на
Јајце, а после преко Врбаса на исток. И Трећа дивизија је кренула.
Чека се само пад Грахова, па да поће и Друга дивизија. Правац за
све углавном исти.
Бихаћ. — Морамо се хитно лечити од старих навика, старог ја-
вашлука. Ето, јутрос у гаражи наћосмо »Борбу« од 14 новембра —
Стаљинов и Титов говор — непослана. 900 примерака за Хрватску.
Веле другови шофери »ауто није могао да проће«. А што нису изве-
стили, па да се »Борба« пошаље коњем, колима. Толико народа иде
у једном и другом правцу. Како смо у илегално доба преносили нашу
литературу. Сећам се првог »Пролетера« штампаног у Београду. С
коликим одушевљењем и како смо га брзо пребацили из Београда
за Х р в а т с к у . . .
Нас око четрдесет чланова АВНОЈ-а сели смо на аутобус и кре-
нули за Бихаћ. До Врточа смо лако прошли, али тамо западосмо
у снег. Заједно смо сви изишли и сложно изгурали аутобус. Кад
прећосмо кланац Рипач, пуче пред нама долина Уне. Плодна, топла.
Од снега ни трага. С леве стране, у магли, као зид диже се Пљеши-
вица. Свуда унаоколо срушене куће, попаљене. Гледамо стару твр-
ћаву Соколац, која се последња предала у борби. Било је у њој 60
усташа. Пролазимо кроз Жегар, низ касарни с дебелим зидовима.
Ово је упориште међу последњима савладано. Бихаћ је велики град.
Идемо кроз Прекоуње; старе муслиманске куће. Пролазимо поред
»Сластичарне« — последњег упоришта усташа на левој обали Уне.
На мосту смо. С оне стране иде широки, бетонирани канал кроз
парк, горе се уздижу бедеми, куле и цркве. С оне стране моста, у
кућама, иза угла, стајала су четири усташка митрал>еза, а горе на
торњу још два. Убитачну су ватру сипали. Зоран ми показује гвозде-
ну ограду на мосту. На свака два метра шипка широка два прста,
а у свакој шипци по двадесет рупа. На другој обали пет - шест борова
и читава жива ограда — посечени зрнима. Иза угла, где је стајао
један усташки митраљез, гледам децу како им ноге скоро до колена
тону у испаљене чауре. Сместили смо се у хотел »Босну«. Кренуо
сам поново по вароши. Чудни ми изгледају људи с машнама око
врата, шеширима, нашминкане жене у свиленим чарапама. Света
доста по улици. Први поглед ми се скоро увек задржава на траговима
борбе. С овог трга испред цркве — где је раније била и православна
црква, али је срушена, чак и темељ ј о ј изваћен — тукла је усташка
хаубица на клостер, на сто метара, где су били наши митраљези. Први
хитац је погодио плафон, срушио малтер на митраљез, привремено
обуставио паљбу, али је партизан очистио митраљез па опет распа-
лио. Ни други хитац га није погодио. Све околне куће изрешетане
мецима. Свратио сам у бившу жупанију. Некада је та зграда припа-
дала неком богатом Јеврејину. Неко се време откупљивао новцем,
али су га усташе доцније заклале. Усташе су се населиле у куће. По
мраку сам се вратио у хотел. Улице мирне. Прекопута »Куле« — висо-
ке средњовековне тврћаве, у којој су усташе мучиле наш народ, —
једно тулбе с неком зеленкастом светлошћу језиво делује. На том
тулбету су стајали натписи: »Улица Виктора Гутића«, »Улица Др.
Мила Будака«.
Затекао сам другове из АВНОЈ - а к р а ј радиоапарата. Сви жељно
очекујемо шта ће Москва вечерас јавити. Стари чича Лука Павиће-
вић, сељак из Мојковца к р а ј Ваљева, кад је чуо да је Црвена армија
опет напредовала, вели:
— Наше бруке, ако она стигне пре нас у нашу Србију!
Бихаћ. — Некад је овај град бројао 12.000 становника. Од тога
је било 3.000 Срба. Сада нема ниједнога Србина. Све је поклано, сем
једно четрдесетак који су умакли у Београд. Укупно је у Срезу би-
хаћком побијено око 12.000 Срба, једном од највећих губилишта
нашег народа. Клало се немилосрдно. Све су то радиле усташе. Бив-
ши срески начелник у Бихаћу, неки Вучић, кога смо ми пустили јер
је више граћана Срба потврдило да им је спасао главе, вели да је
тај покољ извршио бивши велики жупан Љубивоје Кватерник. Сре-
ски начелник је добио нарећење од Кватерника:
— Усташе ће извршивати извесне акције. Ви се не мешајте. Само
ако наићете на лешеве — сахраните их!
Сада се тачно дознаје како је тај страшни покољ извршен. Данас
сам видео једног од тих злочинаца. То је Јусуф Пашагић, који је
својом руком заклао преко две стотине људи. Тај је човек био
амалин у Београду пуних 12 година. Ракију је силно волео:
— По пола оке могу без шале да попијем, — вели он.
Тај алкохоличар, неписмен човек, по доласку усташа на власт
узео је пушку нахушкан од жупана, племенитог Кватерника, и »књи-
жевника« Мила Будака, који је на зборовима говорио: »Има их који
неће да кољу Србе. Хоћу ја да им покажем како се то ради!«
Фашизам је од овог Јусуфа створио свирепог џелата — једног од
хиљаде који по Европи жаре и пале. Није ово преда мном патолошки
продукт. Ово је продукт Хитлеровог »новог поретка«. Никаква ра-
злика измећу овог типа и Радана Грујичића, Бећаревића, Вујковића,
Хајдриха, Тербовена у Норвешкој, Доријоа у Француској и многих
других.
Јусуф је први злочин извршио у Босанској Крупи. С неким Ху-
сеином Грандулом, који је сада легионар на Источном фронту,
опљачкао је трговца Илију Смиљанића; однели су му шећер и кафу,
а затим га извели на улицу. Сатник Химзо Бишћевић убио га је из
пиштоља, а Јусуф и Хусеин су почели да га касапе секиром. Исекли
су га на комаде и наставили да пију по крупским кафанама.
Исто друштво је наставило убијање по Бихаћу. Химзо је ухапсио
Буду Милеуснића из села Хргара, Бојића и неког Дизију из Мел.е-
нице. Џелати су се прво напили, а затим су жртве одвели у Жегар.
Химзо је наредио да десет пута дижу пушке на сељаке, а тек једана-
ести пут да опале!
Јусуф је човек тридесетих година. Улегнути нос показује да пати
од наследног сифилиса. Грозне су му оне дуге руке, оне бледозе-
лене очи.
Злочини су отпочели 23 јуна, одмах по нападу Немачке на СССР.
То је био сигнал за ошнте истребљење свих наших народа. Звали
су сељаке тобоже на рад. По свим српским селима је настало дози-
вање, жене су спремале погаче људима за пут, »брашњенике« како
народ овде вели. Негде се чак чула песма, последња песма у овом
крају, песма која је замукла, ево, већ осамнаест месеци, све до данас.
Уместо »рада« настао је незапамћен покољ. Сваке ноћи камиони
су одводили народ у поље Гаравицу, два километра од Бихаћа ка
Личком Петровом Селу, на Црно Језеро.
Тешко је утврдити тачан број жртава. У команди места у Бихаћу
наши другови овако процењују број побијених Срба:
1) Јанковац: сви сељаци сем двојице;

2) Завоље: 850 душа заклано и бачено у јаму, која је после бе-
тонирана;
3) Заложје: 40 душа;
4) Гата: 300 — 400 душа;
5) Запољац: 300 — 400 душа;
6) Врата: сви Срби побијени;
7) Личко Петрово Село: сви Срби побијени;
8) Ваганац: сви Срби побијени.
Главни део жртава, око 8.500, побијен је на Гаравици. Јусуф
прича да је покољ трајао око 20 ноћи. Камиони су носили по
30 људи.
— Ја сам сваке ноћи клао по 5 до 6 људи. Свега преко две сто-
тине! — каже он хладно.
Усташе су још један злочин учиниле. Нарећивале су хрватским
селима да сахрањују побијене Србе! Хтели су да два наша народа
закрве за вечита времена. Долазили су сељаци ноћу, с фењерима и
мотикама, и закопавали жртве. И мећу њима су се појављивали
злочинци. Један је од њих ухваћен, Томо Јанковић, из Крана, старац
од преко 70 година. Признаје да је полумртве људе убијао ударцима
крампа по глави. Полуживи су сахрањивани.
— Лако ти је клати! Заврнеш му главу преко колена и онда
кољи! — вели он.
Прво су људи убијани из митраљеза, а после се клало и убијало
крамповима у потиљак. Нарећивали су жртвама да легну потрбушке
и тако су их убијали.
Овог Хитлеровог ћака, Јусуфа, ухватили су наши другови пар-
тизани из Бихаћа. Један од њих, Мехмед Мићић, прича ми:
— Овај исти разбојник долазио је код мене у кафану с крвавим
н о ж е м . . . Мехо Салихџић, звани »Страшни«, долазио је с људским
мозгом на рамену и тражио је ракију уз »ово м е з е « . . . Никита Вив-
ковић, ћак, познати франковац, на корзоу је показивао девојкама
у једној руци отсечено уво, у другој отсечени нос. Док сам био
у затвору у »Кули« видео сам ужасних грозота. Хасан Бајремовић
је на вратима дочекивао ухапшенике и одмах их ножем бо у
слабину... Многи су падали мртви од у д а р ц а . . . Дебели поштар
Иван Мажар трпао је људе у камионе и газио их ногама. Најгору сам
ствар видео кад је Миро Матијевић, кафеџија из Врхпоља, отсекао
једном сељаку прво кажипрст и дао му да га поједе. Кроз прозор
сам видео како је сељак ставио свој отсечени прст у уста. После
му је отсекао и други прст. То је било с вечера, уочи оног вели-
ког п о к о љ а . . .
Вечерас је зликовац Јусуф стрељан. Мала казна. Наши трагају за
неким његовим имењаком Јусом Пашагићем, који је убио 2.000 људи!
Досада је у Бихаћу осућено на смрт и стрељано око стотину
усташа. Ево неколико тих злочинаца: Хусеинбег Ибрахимпашић, гра-
доначелник из Бихаћа, главни помоћник Кватерника, Фрањо Шимић,
надцестар; Перо Вујић, усташки таборник из Голубића; Јурај Гецан,
полициски агент из Бихаћа; Илија Млинарић, усташа из Липовских
Брда (с разбојником Лавром Лулићем убијао и бацао људе у пећину,
ухватио сељака из свог села Бланушу, који се био извукао из пећине,
и бацио га поново у њу); Петар Дујмовић, поштански чиновник из
Бихаћа, трећи члан усташког преког суда (осудио масу људи на
смрт, мећу њима и десет јунака с Козаре); Мехмед Алтић, заменик
злогласног логорника Мире Матијевића из Кулен Вакуфа (силовао
прошлог пролећа девет девојака); Милан Живковић, франковац од
1935; Олег Полашченко, руски емигрант (борио се на Источном
фронту, дошао на отсуство, а ми га заробили у борби код Бихаћа);
Радослав Ракели, тајни полицијски агент (клао наше људе у »Кули«,
члан џелатске банде Вицковић — Прша — Голубовић); Химија Алтић
из Кулен Вакуфа (учествовао у покољу 600 Срба из околине града);
Хасан Бајрамовић, чиновник жупаније у Бихаћу (учествовао у стре-
љању 125 Срба, сам убио седморицу револвером); Јусуф Биздарић,
ројник из Винче (спалио кућу Николе Гавеша из Грабежа с десет
душа, затим кућу Пеје Летковића из Привора с дванаест душа и
кућу Буре Трбулина из Грабежа с четири душе; заклао Соку Кља-
јић из Заложја, убацио је у кућу и запалио).
•
Четрдесет осам сати пре нашег уласка у Бихаћ усташе су одвукле
једну групу људи у Јасеновац. На листи се налазила тридесет два
лица: 14 католика, 9 православаца, 9 муслимана! Ти људи ће веро-
ватно бити побијени.
•
Приликом покоља код Крупе на Црном Језеру сељак Јово Вуко-
братовић искочио је из камиона у коме су усташе водиле своје
жртве на покољ, тукле их и боле бајонетима. Он је скочио у воду и
тамо остао пуна четири сата. После је умакао.
•
Ово је један мали део ужаса које је преживео Бихаћ, стари град
на Уни. Дуто сам се шетао његовим мрачним улицама, пустим пар-
к о м . . . Гледао сам Уну која је овде широка скоро као Сава у лето
код наше Чукарице.
ДРУГ ТИТО ГОВОРИ НА ПРВОМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈ-а, НОВЕМБРА 1942 У БИХА1
ПАВАО КРЦЕ РОДОЉУБ - РОНКО ЧОЛАКОВИБ

ТЈОВОТТШТТ П Л С П Р Д К Н Ш П Г ЛЕТМ н з д е с н о с е д е - Н У Р И Ј А П 0 3 Д Е Р А Ц , д - р ИВАН РИБАР, д-р ПАВАЕ САВИП.
с х о ] Г Т Л А Д Е ^ Н ' И В Е К О В И ^ В Е Т Е Л Г Н М А ^ А Е Ш А , п о п ВЛАДА З Е Ч Е В И Б , ИВАН М И Л У Т И Н О В И Н , А-р СИМА
М И Л О Ш Е В И П И МИЛЕ П Е Р У Н И Ч И Б
И З В Р Ш Н И ОДБОР АВНОЈ-а У О Ч И ЧЕТВРТЕ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ О Ф А Н З И В Е

»ДОШАО ЈЕ ВЕЛИКИ ДАН«
Бихаћ. — Дошао је н овај велики дан. У овом старом босанском
граду отпочиње вечерас прво, историско заседање Антифашистичког
већа народног ослобоћења Југославије. Хиљаде људи и жена из Кра-
јине и Лике у народним ношњама прешле су пешице по 30 до 40
километара да би могли присуствовати овом великом чину. Народ је
певао по улицама, скупљао се испред зграде у којој је Веће заседа-
вало у великој дворани женског манастира; певало се и клицало
Врховном штабу, другу Титу, нашој смелој војсци која је баш на
овом месту, у највећој бици нашег ослободилачког рата — у јуришу
на Бихаћ — водила најжешћу борбу. У последњем часу дводневне
битке, усташе су покушале да противнападом избаце наше борце из
центра града, из ове зграде. С раздаљине од стотину метара двапут
су крволоци из хаубице погодили ову зграду, али наши митраљези
нису прекинули паљбу. Ове рушевине на спољним зидовима зграде
још једном су показивале народу и већницима да овај историски
дан славимо само захваљујући успесима наше војске, да темељи
АВНОЈ - а леже на крви и костима наших најбољих бораца.
•
За свега неколико дана дворана је била урећена. На зидовима
су стајали велики портрети Стаљина, Черчила и Рузвелта и заставе
савезничких земаља. Услед офанзиве нису могли да доћу делегати
из Словеније, такоће ни Македонци нису могли да стигну. Од 71
већника из земаља Југославије, била су присутна 54.
Ево списка чланова АВНОЈ-а:
Рибар др Иван, бивши иретседиик Уставотворне скупштине; Поздерац

Нурија, бивши сенатор из Цазина, члан Главног одбора бивше ЈМО;
Савић Павле, професор Универзитета из Београда; Перуничић Миле из
26 Дневник I
Маоча, Санџак, бившн народни посланик демократске странке, заменик
команданта Треће пролетерске бригаде; Милутиновић Иван, приватни чи-
новник из Пипера, члан Врховног штаба; Милошевић др Симо, професор
Универзитета из Београда; поп Зечевић Владо, свештеник из Крупња, члан
Врховног штаба; Ивековић Младен, секретар Обртничке коморе из За-
греба; Маслеша Веселин, публициста из Бање Луке; Бакарић др Влади-
мир, адвокатски приправник из Загреба, политички комесар НОВ и ПО
Хрватске; Балабан Миле, земљорадник из Петровца, бивши посланик Са-
веза земљорадника; Бален Шиме, новинар из Загреба и политички комесар
Пете НО бригаде Хрватске; Беливуковић Милан-Дева, земљорадник из
Мачве; Бјелајац Симо, претседник НОО из Рујишке; Брстина Душан, ма-
рински наредник из Невесиња; Булајић др Јован, лекар из Вилуса; Бурић
Видо, сељак и претседник општине из Чева; Церовић Стојан, професор
из Никшића; Чагоровић Ђуро, земљорадник из Даниловграда; Чолаковић
Родољуб, новинар из Бијељине, члан Главног штаба НОВ И ПО за Босну
и Херцеговину; Дедијер Владимир, новинар из Београда; Добрашиновић
Милоје, професор из Бијелог Поља; Драушник Јурица, претседник опш-
тине Врапче крај Загреба, начелник штаба Покупско-жумберачког од-
реда; Дугоњић Ратимир, дипломирани правник из Сарајева; Гајић Војин,
земљорадник из Аранћеловца; Гарић Манојло, земљорадник из Праче;
Грегорић др Павао, лекар из Загреба; Груловић Иикола, приватни чинов-
ник из Сремске Митровице; Хебранг Андрија, приватни чиновник из За-
греба; Хумо Авдо, књижевник из Мостара; Ивовић Душан, учитељ из
Пљеваља; Карабеговић Осман, студент медицине, политички комесар Пр-
вог босанског корпуса; Караматијевић прота Јевстатије, претседник НОО
из Нове Вароши; Комненић Петар, професор из Бањана, командант Би-
хаћко-цазинског подручја; Ковачевић Борислав, професор из Дувна; Крце
Павао, тежак из Сиња, бивши народни посланик ХСС; Крстајић Миро,
капетан у пензији са Жабљака; Крстуловић Вицко, радник из Сплита,
командант IV оперативне зоне Хрватске; Аекић Маријан, учитељ из Ан-
дријевице; Љумовић Божо, приватни чиновник из Подгорице; Марковић
Блажо, свештеник и судија Црквеног суда из Цетиња, верски референт
НОУ бригаде; Мијушковић Радован, адвокат из Уба; Мирковић Јосо,
трговац из Пљеваља; Николиш др Гојко, лекар, референт санитета при
Врховном штабу; Новаковић Срдан, капетан у пензији из Пипера; Опачић
Станко - Баница, командант Кордунске групе партизанских одреда Хрват-
ске; Осмић Омер, земљорадник из Прозора; Павићевић Марко, радник из
Ваљева; Павићевић Боко, капетан у пензији из Горњег Поља; Павловић
Ристан, учитељ из Вршца; Пејиновић Ката, сељанка из Лике, претседница
АФЖ за Лику; Петровић Ристо, потпуковник из Бјелопавлића; Петровић
Срећко, земљорадник из Дражевца; Пијаде Моша, академски сликар и но-
винар из Београда; Поповић Јован, књижевник из Велике Кикинде; По-
повић Коча, књижевник из Београда, командант Прве пролетерске НОУ
дивизије; Поповић Милентије, инжењер из Београда, политкомесар офи-
цирске школе Врховног штаба; Пуцар Буро, радник из Грахова; Савић
Брана, правник из Власенице; Симоновић Јагош, протојереј из Колашина,
верски референт IV црногорске бригаде; Срдић Никола, земљорадник из
Јелашиновца; Стамболић Петар, студент агрономије из Ужица, члан НОВ
и ПОЈ за Србију; Стевић Лука, земљорадник из Мојковца у Раћевини;
Сучић Флоријан, бивши претседник градске организације ХСС из Ливна;
Тиљак Буро, академски сликар из Загреба; Вејиновић Светозар, земљо-
радник из Блатне; Бешевић Мирко, адвокат из Андријевице; Вујасиновић
Тодор, приватни чиновник из Тузле; Златарић Бранко, чиновник Госпо-
дарске слоге из Загреба; Зрењанин Жарко, учитељ из Вршца.
•
Прво заседање већа показало је на диван начин још једном сву
величину наше борбе. То су сви другови закључили. Знали смо да
смо велике ствари постигли, али на овом скупу то је добило свој
пуни значај.
Стари је одржао уводну реч. И он је био узбуђен. Тачно пре го-
дину дана била је офанзива Немаца на нас, под тешким условима
повлачили смо се из Србије. Тачно пре годину дана Стари је био на
150 метара од немачког строја на златиборском друму изнад Ужица.
Тукли су га Немци машинкама, сам је причао касније да није веро-
вао да ће се пробити, а вечерас, у слободном Бихаћу, отвара Анти-
фашистичко веће. Славан смо пут отада прешли. Ево његовог говора:
»Аругови и другарице, браћо и сестре, делегати Антифашистичког вп-

јећа народног ослобођења Југославије. — Поздрављам Вас у име Врховног
штаба, у име бораца, командира, команданата и политичких комесара
наше јуначке Народноослободилачке војске и партизанских одреда Ју-
гославије.
Сматрам за велику част што ми се пружа могућност да вас овдје,
данас, на овом хисторијском скупу могу поздравити, послије велике, те-
шке и крваве борбе коју су морали наши народи да воде у току ових
осамнаест мјесеци.
Отварам ову хисторијску скупштину Антифашистичког вијећа народног
ослобоћења Југославије и овом приликом хтио бих да вам кажем неко-
лико ријечи:
Резултат дуготрајне, тешке и крваве борбе, — неједнаке борбе, јер
смо ми у борбу ступили скоро голоруки, — резултат те борбе јесте и то
што ми данас имамо могућност да се овдје састанемо, да створимо један
орган, једно тијело које ће заједно са Врховним штабом Народноослобо-
дилачке војске и партизанских одреда Југославије, заједно са народно-
ослободилачким одборима, подупирати нашу борбу, организовати поза-
дину, организовати политички и економски нашу разрушену земљу, —
уколико се то у овим приликама може учинити, да бисмо ову тешку
борбу могли довести до побједоносног свршетка.
Аругови и другарице, ми немамо могућности да створимо једну легал-
ну владу, јер нам то још мећународни односи и прилике не дозвољавају.
Али ми имамо право на једно, — а то је: да у овим тешким околностима
створимо једно политичко тијело, један политички орган, који ће окупити
све народне масе, који ће окупити наш народ и повести га, заједно са на-
шом јуначком војском, у даљње борбе које стоје пред нама, а које ће
бити веома тешке. Ми немамо никакве власти на нашој територији осим
наших народноослободилачких одбора, које је сам народ створио. Ми не
признајемо разне фашистичке марионетске владе и баш зато ми морамо
на овој земљи, на овој својој земљи, натопљеној крвљу најбољих синова
наших народа, да створимо такво стање у коме ће наш народ — и у овак-
вим околностима — моћи да допринесе народноослободилачкој борби свој
максимум. Док смо ми били мала партизанска војска и имали само мале
партизанске одреде, онда и захтјеви нису били тако велики. Данас су се
ти мали партизански одреди претворили у снажну Народноослободилачку
војску, која не само да је равна, већ је и надмоћнија од непријатеља по
својој издржљивости и моралу, упркос његовој техничкој надмоћности. V
вези с тим, постављају се много већи захтјеви него прије, када је свако
село, срез или општина, могла да храни своје борце. Потребно је да се
организује власт, политичка власт која ће моћи да мобилише, која ће све
оне латентне снаге које постоје у нашем народу да искористи у једном
опћем смјеру, а то је: борба против фашистичких зликовачких окупатора,
борба против њихових савезника, наших домаћих издајника, усташа, чет-
ника и других.
Ја сам срећан што могу данас и овдје да видим најбоље синове наших
народа: родољубе, истинске претставнике наших народа који су се оче-
личили у овој тешкој и крвавој борби. То више нису, као некада, прет-
ставници које бирају кортеши, већ су то људи који су у овој натчовје-
чанској борби израсли из средине народа, људи који су ишли у борбу
спремни да дају своје животе. Срећан сам што данас могу да видим
овдје оно што је збиља најбоље у нашем народу.«
У говору је било неколико дивних литерарних — дубоко људ-

ских места:
»На наше Антифашистичко вијеће народног ослобоћења Југославије
пада тежак терет; пада велика одговорност. Ми немамо такорећи ништа.
Ми имамо само оружје, које смо освојили крвљу наших најбољих бораца.
Наша земља је разорена, наш народ трпи страховите патње и муке, гладан,
го и бос, изложен четничком, усташком и окупаторском звјерском терору.
Али ми имамо једно — непоколебљиву чврстину и вјеру напаћеног народа
да ће побједа бити његова. Ми имамо висок морал не само у нашој војсци,
— морал који задивљује читав свијет, — већ и у нашем народу. Гледајте
на она попаљена села. Крај њих, на зими, по дашчарама или под голим
небом, у шуми крај ватре; сељаци и сељакиње не ропћу на своју суд
бину, већ кажу: »Браћо мила, борите се — а ми ћемо да дамо и последњи
залогај што га имамо, да бисте побиједили нашег заједничког непријате-
ља«. То је морал какав се ријетко и тешко наће, то је понос народа Југо
славије.«
Ове речи друга Тита добиле су још свечанији, још убедљивији

карактер јер је у дворану допирала песма крајишких девојака. То је
била потка ових великих речи. Друг Тито је затим истакао значај
задатака који се пред нама налазе:
»И разумије се, на орган који ми овдје стварамо, који је одоздо изра-

стао, пада огромна одговорност и тешка задаћа. Нашој војсци треба од-
јеће — ми немамо фабрика одјеће. Нашој војсци треба обуће — ми нема-
мо фабрика обуће. Нашој војсци треба наоружања — ми немамо
фабрике оружја. Нашој војсци треба хране. Све то пада као задаћа на
овај високи форум, који ствара наш народ као клицу своје власти. Ја
мислим да мећу вама нема таквога који би се бојао тих тешкоћа и те
велике одговорности. Ја мислим да сте ви сви спремни да дате све од
себе у даљој борби, која се побједоносно развија. Ми смо тукли и тући
ћемо непријатеља без обзира на његову надмоћност у наоружању. За-
једно с вама, другови и другарице, претставници наших народа, наш
Врховни штаб ће моћи лако да савладава све тешкоће које се пред њим
постављају. Данас ми те тешкоће лакше примамо и савладавамо него
прије шест мјесеци. Данас је перспектива јасна — јасио је као сунце да
ће побједа бити на страни савезника! Хитлерове и остале фашистичке
банде трпе данас пораз за поразом: херојска Црвена армија задаје већ
смртоносне ударце њемачким фашистичким хордама и хитлеровским ва-
залима. Стаљинград, та тврђава читавог напредног човјечанства, одбрањен
је. Стотине хиљада њемачких паса погинуло је, прије и у садашњој офан-
зиви; под зидинама овог кремен - града, хитлеровски пси се бацају као
бијесна звјерад у кавезу на све стране; али им спаса нема. Они ће у
својим последњим трзајима можда покушати да свој бијес искале на сла-
бијим, окупираним земљама, на окупираним народима, али им ми кажемо
да ће код нас у Југославији лоше проћи! Ми данас имамо војску, ми има-
мо наоружање све од пушака до топова. Ми можемо с њима да се мје-
римо. Будите увјерени да њихова снага у нашој земљи није таква да би
могли да обистине и приведу у дјело своје паклене намјере — да нас
униште. Никада ми нисмо губили вјеру а данас понајмање сумњамо да
ће побједа бити наша. Према томе у овим часовима, када су срца под-
јармљених народа уздрхтала од радости, видећи неминовну пропаст фа-
шистичких звјерских паса, ми смјело с пуно наде и вјере, идемо у сусрет
свим тешкоћама које нас чекају, увјерени да ћемо заједничким радом,
заједничком борбом моћи да приведемо дуготрајну борбу и патњу до
сретног свршетка.
Другови и другарице, на крају ја бих хтио још да подвучем да су сви
резултати наше борбе, које смо досада постигли, највећим дијелом за-
слуга наше велике славепске браће Руса и свих народа Совјетског Савеза.
Једино вјера, дубока вјера у снагу и моћ Совјетског Савеза, у снагу и моћ
Црвене армије, била је за нас она храна која нас је држала док смо
пребродили све оне тешкоће кроз које смо прошли за ових осамнаест
мјесеци.
Вама, високом народном форуму, Антифашистичком вијећу народног
ослобоћења Југославије, желим много успјеха у даљњем раду на добробит
свога народа, на добробит наше храбре Народноослободилачке војске, на
добробит јединства свих народа Југославије, јер је то темељ који се сада
ствара, темељ братства, слоге и јединства, које више нико никада неће
моћи срушити. Ова хисторијска скупштина је доказ јединства наших на-
рода: Срба, Хрвата, Словенаца, Црногораца, муслимана и других без обзи-
ра на вјеру и националност, а она је уједно и залога да се иде ка ства-
рању боље и срећније будућности наших народа.
Да живи наш велики савезник — Совјетски Савез!

Да живи велики вођ и стратег — друг Стаљин!
Да живи херојска Црвена армија!
Да живе наши савезници — Енглеска и Америка!
Смрт фашизму — слобода народу!«
Овај Титов говор по мом мишљењу један је од најбољих, које је

одржао у народноослободилачкој борби. Стварно је био и тренутак
за такав говор.
•
И Црни је био узбуђен. Говорио је сјајно, борбено, пламено.
Никад нећу заборавити његов израз лица када је рекао:
»Другови и другарице, требало је осамнаест месеци упорне, тешке,
крваве борбе, требало је меса и крви наших бораца, да бисте се ви, деле-
гати нашег народа, састали овде. Упамтите — и то нека вам увек буде
главна мисао, — да се на костима наших бораца темељи дело које ми
данас стварамо, које ћете ви створити.«
Сетио сам се Буре Стругара, Владе Витаса, Јоце Јовановића, При-
це. Гледао сам њихове ликове како се смеше. Данашњи дан је њихова
највећа радост. Просто да ми сузе груну. Црном лете речи из самог
срца. Сећам га се на оном састанку ЦК у вили на Дедињу, у Бео-
граду, ире 18 месеци, сећам га се 15 септембра 1941 изнад Крагујевца
на саветовању српских команданата, сећам га се у Ужицу када је
истрчао с пушком у руци испред зграде Главног штаба за Србију и
пуцао на »Штуке« које су бомбардовале град, сећам га се кад је неко-
лико дана доцније лежао рањен у болници, донесен из Пожеге, се-
ћам га се кад је 1 децембра пао са онако прорезаним трбухом с.
коња, док смо се повлачили — све су ми те слике излазиле пред
очи...
Црни је говорио даље:

»Другови и другарице, несумњиво да на вама, као претставницима на-
рода, лежи велики задатак, велика одговорност. Несумњиво је и то, да већ
постоје услови да ви можете тај свој задатак извршити. Један од првих
услова, то је наша Народноослободилачка војска, која је заштитница на-
шег народа. На вама лежи да ту нашу војску још више подигнете и подр-
жите, на вама лежи да учврстите нашу позадину, на вама лежи да испу-
ните поруку коју је наша Партија од првих дана дала: све за фронт —
све за победу! На вама је да још више подигнете одушевљење наше омла-
дине. Погледајте, другови, по нашим селима и градовима, на улицама кипти
омладина, одушевљена, спремна, готова сваког часа да стегне пушку у ру-
ци на бранику своје земље. Ваше је, да те напоре и одушевљење омладине
одржите и паметно употребите у овој борби.
Погледајте масовни покрет наших жена. Планула је Босна, другови.
Антифашистички фронт жена броји на хиљаде жена. Оне не раде само за
војнике на фронту, него су спремне да и са пушком у руци поћу на не-
пријатеља.
Ми имамо, другови, позадину коју треба организовати. На вама је да
ту позадину спремите и организујете, да нам она буде сигурна заштитница,
да нам она буде ослон, који ће нам омогућити да можемо нашу војску
обезбедити и издржавати. На вама је да тим народом паметно руководитс,
да све народне снаге усмерите у једном правцу, једном једином циљу, који
се данас пред нас поставља — а то је победа над окупатором.
Од првих дана, другови, наша Партија упутила је позив широм земље,
свима и свакоме, да окупатора треба тући, да су наше народне снаге
довољно јаке да се могу одупрети завојевачима, иако је било издаја, на
које је наша Партија указивала још давно пре слома, указујући и на оне
који су издавали и борећи се против њих. Од првих дана наша Партија
бацила је паролу мобилизације и издала заповест својим члановима да
све ставља у мобилно стање. Ми смо, другови, мобилисали своје чланове
Партије од првог дана окупације. И ми смо постали прва војска која је
пошла да бије непријатеља.
У редовима наше војске партиско чланство дужно је да буде најбољи
борац, дужно је да изврши сваки задатак, дужно је да буде срж и душа
наше војске. Тај задатак је наша Партија вршила чаоно и поштено до
данас, вршиће га тако и убудуће.
Наша Партија, другови, с потпуним поверењем гледа на стварање Анти-
фаишстичког већа народног ослобоћења Југославије, гледа зато што су већ
сазрели услови и могућности за то Веће.
Наша Партија ће свим својим снагама, као и досада, увек бити спремна
и готова да прва на својим плећима понесе све тешкоће које се буду испре-
чиле у вашем раду. Ја вам, другови, желим добру срећу и успех у раду.«
Другарица Цана Бабовић поздравила је АВНОЈ у име наших мајки

и жена, у име АФЖ - а. Иво Рибар је говорио у име омладине. Он је
нагласио да је наша омладина несебично пошла у свети рат за сло-
боду и да ће још јаче помоћи нашу херојску војску како на фронту
тако и у позадини.
Сетио сам се Београда, оног првог састанка Агит-пропа после
22 јуна у некој кући на Котеж Неимару. Цана је била сва изван себе:
— Другови, ово је страшно. Ми морамо рушити мостове. Убијати
Немце!
У рукама је имала први Гебелсов бомбастични извештај о проди-
рању у СССР, објављен уз галаму, хистеричну вриску као кад људо-
ждери једу човека.
Сетио сам се Лоле, у Београду, у лето 1941, нашег заједничког ста-
новања, сетио сам се оне ноћи када је запаљена гаража »Форд« па
смо изишли на терасу и гледали пламен који је осветлио читав Бео-
град. Сетио сам се оног нашег разговора, у ноћи, у шипражју, да ће
доћи дан наше победе — и данас смо на видику те победе.
Читаво вече сам провео као у неком заносу. То се видело и на
лицу свих осталих. Свака реч ми је палила хиљаду успомена; ових
осамнаест месеци излазило ми је пред очи као да читам свој Дневник.
Сећао сам се добро свих тешких тренутака, сећао сам се добро на-
шег расположења, наше вере; никада нисмо поклекли, никад нисмо
вољу изгубили.
Кад је први дан заседања завршен, дубоко у ноћ, изишли смо мећу
народ. Мисли су се окренуле на будућност. Шта ћемо ми све ство-
рити, како ће ове девојке, ова деца пропевати. Диван је наш народ.
За једну пјатиљетку излечићемо све страшне ране — пустићемо нове
гране...
Тако прослависмо овај историски дан.
Бихаћ. — Данашњи дан је скоро био лепши него јучерашњи. Веса
је држао политички реферат речито, лепо. Ствари толико познате из-
нео је живо, непосредно. Он је изнео историјат антифашистичке
борбе у земљама Југославије од 1935 године до данас, наглашавајући
при томе иарочито континуитет те борбе. Он је нарочито обрадио
питање које су снаге, како у земљи, тако и у свету, могле да се
супротставе фашизму и које су се стварно супротставиле. У свету је
то био Совјетски Савез. У земљи једина снага која се стварно су-
протетавила и годинама супротстављала фашизму била је Комуни-
стичка партија Југославије. Све остале странке су издале или за-
тајиле.
Отпочела је затим дискусија. Устаје први Павао Крце, народни
заступник Хрватске сељачке странке из околине Сиња, темељит чо-
век, тешких, оштрих црта, постојана погледа, са далматинском црве-
ном капицом на врх главе. Говорио је икавски:
»Ево доша' земан оног који је одређен унапред за слободу народа.
Владавине Југославије нису биле ни једну зеру за свој народ. У почетку
видили смо куд су, кад је мајка Русија била у револуцији. Ниједна зем-
ља и ниједна власт није више примила оних емиграната вашистичких,
колико је власт Југославије. И у том су учинили највећу гришку спрам
нашем народу. Нису тражили части с нашом руском браћом, но су се
спојили с Германима и Латинима. Само су зидали своје перивоје по гра-
довима и скупљали цекине... Наше се Виће овог дана састало да буде
непријатељ непријатељу нашег народа... Дошло је тун од пантивика јед-
но велико решето — што је пропало, то је пропало, — што је остало, то
је остало... Мајка кад раћа дите, рећ' ћемо чедо, тешко мајка пати, али
кад прими дите у своје руке, одма јој прође сва мука. Драги другови и
дружице, наприд да се и даље боримо за слободу, као што ради наша мај-
ка Русија.«
После овог далматинског сељака, који је давао утисак као да је

створен од оног љутог камена, устао је Шумадинац, чича Лука Сте-
вић из Мојковца крај Ваљева, ратник из 1912 — 1918 године који је
две Карађорђеве звезде добио, једну крај свог топа на Мачковом
Камену. Чича Лука Стевић је имућан сељак, оставио је и породицу
и мал, и од јула 1941 бори се непрекидно. Он је типичан србијански
сељак, говори бистро, речито:
»Ја се као српски сељак наћох чак у Бихаћу. Није чудо. Колико српски
народ има непријатеља, колико јадни наш народ има душмана, добро сам
се и овде зауставио... С друге стране, срећан сам што могу слободно да
станем на ову трибину с које као сељак могу рећи све што ми лежи на
срцу — сваком лопову да је лопов, сваком забушанту да је забушант,
сваком издајнику да је издајник. Једанаест ордена имам на својим гру-
дима. На мојим грудима налазило се и оно што данас претставља највеће
ругло, оно чиме је краљ одликовао највеће крвопије српског народа, а то
је Карађорђева звезда с мачевима.«
Затим чича Лука опширно говори о патњама нашег народа под

Немцима, о издаји Југославије, о невољама сељака за минуле дваде-
сет и две године и завршава овим речима:
»Другови моји, ту је слобода. Осећамо њену топлоту. Сунце се наше

рађа од истока, од Стаљинграда. Отуда га осећамо, на његовим зрацима ми
ћемо се радници, сељаци и привредници науживати... Зато, другови моји,
радујте се, певајте, веселите се, немојте се освртати на крвава поља; ако
је било крви и потока крви, то је била крв из које израста оно што је
најбоље...«
Вицко Крстуловић, један од руководилаца устанка у Далмацији,

донео је поздраве Далмације. Затим су говорили Божо Љумовић у
име Црне Горе и адвокат с Уба Радован Мијушковић.
Преко ручка издао сам други број новина »Глас родољуба« — то

јест искуцао сам у два примерка вести с фронтова. Срећа нас стварно
служи. Ослобоћено је по други пут Јајце; силни успеси Црвене ар-
мије код Стаљинграда.
Занимљиво је гледати чланове Већа како примају ове вести. Стари
Црногорци, Срдан и Боко, радују се као деца. Сваки корак Црвене
армије ка западу — један корак смо ближе Црној ГориП
После ручка смо наставили рад. Стари ми је рекао да те вести
прочитам с говорнице. Настало је одушевљење.
На послеподневном заседању говорио је прво прота Јагош Симо-

новић из Колашина о устанку у Црној Гори, о родољубивости Кому-
нистичке партије, која је једина остала да брани народ. Иступио је
после Стојан Церовић, професор из Никшића, уредник »Слободне
мисли«, један од воћа земљорадника Црне Горе. Он је необично живо
и убедљиво изнео издају свих партија, сем Комунистичке, у нај-
судбоноснијим данима нашег народа.
— А када је дошао поклич за бој, прави родољуби нису питали
ко води, већ како води!
Значајна је изјава Нурије Поздерца, бившег сенатора из Цазина:

»Ми, муслимани Босне и Херцеговине, ми смо симпатисали увијек с
партизанима. Најбољи је доказ то што се у логорима и затворима налази
највећи број муслимана. Нама нема другог пута него братског загрљаја
с вама. У редовима четника нема нам мјеста, а тако исто ни мећу уста-
шама, јер су они чинили злочине над муслиманима као и четници.«
Устао сам и ја да говорим — о Србији. Некако ми се срце отво-
рило, па су ми речи саме ишле:
»Поздрављам АВНОЈ у име поробљеног Београда, у име Србије. Београд
и Србија, по упаду Хитлера у нашу земљу, наставили су ону борбу, коју
су повели још годинама раније. Још у априлу и мају 1941 припремали смо
се на буну, припремали партизанске одреде да под повољним условима
отпочнемо оружану борбу против окупатора.
А када је Хитлер напао Совјетски Савез, тада су били сазрели и поли-
тички и војнички услови за оружану борбу. У тој великој борби Београд
је био иа челу. Осамдесет камиона с муницијом и бензином дигнуто је у
ваздух у гаражи »Форд« у Гробљанској улици.
Наша Србија је пошла смело за Београдом. V оном истом крају где је
пукла прва пушка у нашем првом устанку 1804, у јулу 1941 је наш омиље-
ни Жикица Јовановић опалио прву пушку у нашем Трећем народном ус-
танку. Она се разлегла по читавој Србији. Освајали смо град за градом,
читавом Србијом ишли смо слободно. Звали смо све у борбу, без обзира
на прошлост, сваког поштеног родољуба. Јединствени народ чудо је пости-
гао. Нашу земљу смо претворили у крваву бусију за окупатора.
Али, другови, шта је омело нашу борбу у Србији? Омела нас је издаја,
издаја Драже Михаиловића. Кад је окупатор био блокиран у осталим гра-
довима, кад је срце Шумадије — Крагујевац — био опкољен нашим сна-
гама, кад су у Краљеву наше јединице јуришале на сам град, кад су наши
одреди упадали у Крушевац, кад смо ломили пругу Београд — Ниш, тада
се појавила она гуја издајничка, тада се појавио Дража Михаиловић.
Иако смо 27 октобра закључили споразум с Дражом Михаиловићем, два-
десет и четири сата касније он је извршио напад са свих страна на сло-
бодну територију.
Немци су то искористили. Поред многобројне окупаторске војске у
Србији, Хитлер је довео још четири дивизије, баш онда када је јуришао
на Москву. Ми се поносимо што смо успели да одвојимо те снаге од мајке
Русије и да их примимо на своја прса. Бесни хитлеровци, тачно пре го-
дину дана, на данашњи дан, јурнули су са својим тенковима на главни
град слободног дела Србије — Ужице. Храбро се борио наш народ. У тој
борби и обични борци, и командири, и команданти, и политички комесари
били су у првим борбеним линијама. Наши руководиоци народноослободи-
лачке борбе, на челу с другом Титом, последњи су напустили град. Они
нису пошли путем оних издајника у Лондону, који су пред немачким тен-
ковима бежали на 300 километара, већ су се борили у првим борбеним
линијама и многи од њих су положили своје животе. Наш драги Драгојло
Дудић, наш Чича из околине Ваљева, нестали су тог страшног дана. Тог
дана погинуо је и Бора Марковић, политички комесар Посавског одреда,
радник из Обреновца. Тог ужасног дана погинуо је и наш драги Жељо
Бурић, секретар Окружног комитета за Ужице. Погинуо је и учитељ Ми-
хаило Томић, командант ваздушне одбране Ужица, који је смело стајао
крај свог топа и пуцао све док га авионска бомба није убила. Пао је
загрливши свој топ. Слава палим борцима у борбама око Ужица.
Другови, те наше жртве нису узалудне. И оне су стуб на коме почива
наш АВНОЈ. У тој крвавој, тешкој борби родиле су се и исковале наше
пролетерске бригаде. И, ево, другови, годину дана како су синови Крагу-
јевца, Београда, Краљева, Чачка и Ужица кренули по читавој Југославији
да своју крв лију код Руда, Вареша, Фоче, Коњица, Јајца, за слободу свих
народа Југославије. То је јединство наших народа, створено у крви, и крв-
љу ћемо га бранити.
Немојте, другови, мислити да је окупатор том офанзивом сломио борбу
у Србији. У овом тренутку док се ми налазимо на овом историјском
месту, тамо далеко у нашој Србији, на Копаонику, Јастрепцу, Сврљишким
планинама, у Шумадији, наши борци с пушком у руци крв лију у борби
с немачким и бугарским дивизијама, Дражиним и Недићевим бандама.
Синоћ је издајнички Недићев радио Београд јавио да је у Ваљеву стре-
љано 11 другова јер су помагали партизане. Слава палим борцима!
Другови, српски народ ће наставити ту борбу као што је и започео.
Ми ћемо наставити борбу све док окупатор не буде истеран, а издајници,
великосрпска господа, с Дражом Михаиловићем на челу, не буду смрскани
једном за увек на срећу свих народа Југославије.«
Још многи говорници из свих крајева Југославије износили су
резултате досадашње борбе, подвлачили веру у коначну победу. Шиме
Бален је донео поздраве хрватског народа, Војин Гајић је говорио
у име Шумадије, д-р Симо Милошевић је образложио шта је велико-
српство, који су његови корени и какву улогу оно игра у данашњем
рату. Миле Перуничић је подвукао значај устанка у Санџаку и ње-
гову повезаност с борбом у Црној Гори, Србији и Босни. Наница
Опачић, један од људи који је први дигао устанак на Кордуну, иста-
као је да никаква сила не може да угуши народну буну на Кордуну.
Још је говорио Рато Дугоњић, најмлаћи члан АВНОЈ-а, о омладини
Босне и Херцеговине у устанку, а затим је чика Јанко прочитао про-
глас наншм народима поводом историског заседања АВНОЈ - а. После
тога су усвојене две резолуције, једна о организацији АВНОЈ - а, а
друга о његовом оснивању.
У Извршни одбор АВНОЈ - а изабрани су: претседник Иван Рибар,
потпретседници: Павле Савић и Нурија Поздерац; чланови: Миле Пе-
руничић, Иван Милутиновић, д-р Симо Милошевић, поп Владо Зече-
вић, д-р Младен Ивековић и Веса Маслеша.
Уочи самог закључења седнице, стигла је вест о великом зароб-
љавању Немаца код Стаљинграда. Сви су скочили на ноге, настала
је бура:
— Живела Црвена армија! Живео Стаљин!
На вечери у »Босни« дигао се стари Рибар и поднгао здравицу у

здравље друга Тита и подвукао његову велику улогу у нашој борби
за ослобоћење од хитлероваца. Стари Рибар је био тронут и опет
је гурао у лево. Вели стари Рибар да се нада да ће Тито и у другој
фази успешно водити као што сада води. Ствар помало незгодна.
Устао је Тито, поздравио чланове АВНОЈ - а, тог нашег моћног органа
на учвршћењу јединства наших народа, а затим је рекао:
— Оно што сам ја постигао то је дело наше Партије. Ја сам био
млад, неуки човек, а Партија ме је примила у своје крило, васпитала
и подигла. Њој све дугујем.
После смо сви запевали: »Хеј Словени!«
(КРАЈ ПРВЕ КЊИГЕ)

ПРИЛОЗИ
Прилози у овом издању дати су онако
како су забележени у оригиналу Дневника
ГРУПА ДРУГОВА КОЈИ СУ ПОБЕГАИ
И3 КАЗНЕНОГ ЗАВОДА У СРЕМСКОЈ
МИТРОВИЦИ. ДРУГОВИ СУ СЛИКАНИ
МЕСЕЦ ДАНА ПОСАЕ БЕКСТВА, КАО
ПАРТИЗАНИ, У БОГАТИНУ СЕПТЕМБРА
1941. У СРЕДИНИ С БЕРЕОМ МАРИЈАН
СТИЛИНОВИБ.
(Види чланак »Бекство
Маријана и другова из Митровице«,
у овом поглављу)
11ЛАН ЗГРАДЕ КАЗНИОНЕ У МИТРОВИЦИ.

ДРУГОВИ СУ УШЛИ У ОТВОР В, ОДМАХ
ПОРЕД ВРАТА С, СПУСТИЛИ СЕ У
ПРОСТОРИЈУ ИСПОД СОБЕ И ТУ ПОЧЕЛИ
ДА КОПАЈУ КАНАА НА МЕСТУ Б.
КОПАЛИ СУ ПРВО УКОСО 2 МЕТРА
ДОК НИСУ ПОТКОПАЛИ ЗИД ЗГРАДЕ
КОД А, А ЗАТИМ ВОДОРАВНО 14 МЕТАРА
ДУГАЧАК КАНАЛ СВЕ ДО Е ИЗВАН
ТАМНИЧКОГ ЗИДА.
(Плап цртао Маријан Стилиновић)
БЕКСТВО ДРУГОВА ИЗ МИТРОВИЦЕ
»Нас 32 сместили су у једну велику собу која је раније, пре

рата, служила као школа за криминалце. Уз собу био је један
ходник. V поду ходника, испод наше собе, био је један шахт
који је водио у један одводни канал. Кад смо прегледали тај
канал открили смо једну рупу у зиду канала, која је водила
у празну просторију испод наше собе. Ми смо се провукли
кроз ту рупу у просторију испод наше собе и отпонели
копање у правцу зида око тамнице. Укупно смо имали
да ископамо канал 15 метара дугачак.«
МЕСТО А ГДЕ СУ ДРУГОВИ ПОТКОПААИ
СПОЉНИ ЗИД ТАМНИЧКЕ ЗГРАДЕ
ТРИ ИРИЗЕМНА ПРОЗОРА НА ФАСАДИ ЗГРАДЕ С\ МИЛАН НЕГОВАНОВИБ, ОБУЕАРСКИ

ПРОЗОРИ СОБЕ ИСПОД КОЈЕ СУ ДРУГОВИ МАЈСТОР ТАМНИЦЕ У МИТРОВИЦИ, КОЈИ
КОПАЛИ КАНАЛ ЈЕ У ПРИПРЕМАЊУ БЕКСТВА ОДРЖАВАО
ВЕЗУ ИЗМЕБУ ДРУГОВА У ТАМНИЦИ
И ДРУГОВА СПОЉА
(Снимљено априла 1945)
ПРИЛОЗИ 415
НАРЕЂЕЊА И САОПШТЕЊА ОКУПАТОРА

И ЊЕГОВИХ СЛУГУ
Од многобројних плаката којима су окупатори и његове
слуге преплавили нашу земљу, објављујем седам међу
најкарактеристичнијим из прве године окупације
ФАКСИМИЛ ПРВЕ СТРАНЕ ЗАПИСА Др ИВАНА РИБАРА (Из Дневника)
САСТАНАК ДРУГА ТИТА, РИБАРА И ДРАГОЉУБА
ЈОВАНОВИЋА
Још прије рата имао сам са- од водећих комунистичких функ-

станке с другом Титом. Разговори ционера. Тужио се је, да је већ
су се водили око стварања анти- једном разговарао с комунистима,
фашистичког блока. а да није знао с ким говори, а
Послије капитулације крајем њему, да је то незгодно и према
мјесеца маја дошла је к мени дру- томе да је у немогућности, да даје
гарица Љубинка, да ме поведе на децидиране изјаве у име странке.
један састанак. Ту сам нашао уз Тражио је од друга Тита, да при-
друга Тита чланове бивше Сељач- зна његову странку као једину
ке народне странке Др Драгољуба преставницу сељака у Србији. Ње-
Јовановића и Др Свету Живко- гова странка, казао је, може упо-
вића. редо да ради с Комунистичком
На том састанку изложио нам партијом, ако се ова унапријед од-
је друг Тито политичку ситуацију рекне рада мећу сељачким масама
спољну и унутарњу нашу, наго- у Србији. Под фирмом, сељаци и
вјестио скори рат Њемачке про- радници, могућа је сарадња у Ср-
тив СССР и образложио потребу бији. Односно организационог рада
илегалног рада и илегалне органи- у борби против фашизма и окупа-
зације за Србију у борби против тора, те домаћих издајника с на-
фашизма и окупатора. У ту иле- слоном на С.С.Р., он је мишљења,
галну организацију имали су да да се не мимоићу и западне демо-
ућу: Др Драгољуб Јовановић лич- кратије у нашем заједничком ра-
но, као и његова странка; моја ду. У опће, продужио је он, треба
бивша такозвана демократска ље- да будемо на опрезу при нашем
вица; Кораћева социјалдемократ- опредјељивању за Совјетски Савез
ска странка, др Мика Илић с или за западне демократије, јер
Недељком Дивцем, те Српска ре- доћи ће вријеме, када ће требати
публиканска странка Јаше Прода- одлучно, да ступимо уз западне де-
новића с др Миком Илићем. На мократије, да би се могла иско-
овај састанак и ако позвани нису ристити ситуација у земљи. На-
дошли претставници републикан- родносељачка странка моћи ће да
ске и социјалдемократске странке, се ослони на онога, чији ће утицај
др Мика Илић и Н. Дивац. До- у даном моменту бити јачи, да би
цније сам установио да је Дивац могла преузети власт, или узети
у њемачком ропству. учешћа у власти. На овоме саста-
нак се довршио.
На састанку ја сам у цијелини
усвојио све предлоге с образложе- Друг Тито, како ме је послије
њем друга Тита и ставио сам се обавјештавао, није се више саста-
одмах на расположење за борбу јао с Драгољубом, а нарочито не
заједно с Комунистичком пар- послије тога, како је Њемачка за-
тијом. ратила против С.С.Р.-а. Ни ја нисам
Драгољуб као и увијек прихва- послије за све вријеме мога борав-
ћао је борбу у принципу, на став- ка у Београду, дакле до почетка
љао је такове примјетбе и давао августа 1942 год. могао, да доћем
образложења, који су одмах на по- у контакт с Драгољубом. Он се
четку онемогућавали његов улазак је добро склонио, а како ми је то
у једну илегалну организацију. Он казао његов први савјетник др Све-
је хтио од друга Тита, да зна с ким та Живковић, он нема намјере, да
говори и да ли је он заиста један оставља Београд и да одлази у уну-
трашњост Србије, гдје се већ не долази ни с ким у контакт.
распламсао устаиак и гдје су већ И ако сам неколико пута покуша-
и његови присташе узимали уче- вао састанак с њиме преко својих
шће у борбама против окупатора. веза нисам успио. — Прије мог
Др Света Живковић притворен одласка из Београда, хтио сам на-
у Гестапо, ну пуштен брзо на сло- рочито, да се с њим састанем и да
боду, чим је дао изјаву, да су он с њиме заједно поћем до наших
и Драгољуб основали своју стран- партизана. Ну како сам већ казао
ку зато, да би одвојили односно до састанка није дошло.
одвратили сељачке масе од кому-
ниста остао је у Београду, врши Писано у Оточцу,
свој посао редовни у свом санато- 1 септембра 1943
рију, — дакле живи посвема ле-
гално. — Драгољуб добро склоњен Др ИВАН РИБАР
НАЈСМЕЛИЈА АКЦИЈА БЕОГРАДСКИХ ПАРТИЗАНА

12 маја 1942 у вези с ПОЛИЦИЈОМ, али су се по-
Ево, разговарам с Марком на следњег дана повезали с Геста-
Пиви о првој, најсмелијој акцији поом и Главњачом. Један од њих
наших партизана у Београду, о имао је у У.Г.Б. познаника Швабу
његовом спасавању из канци Ге- — Шпартаља.
стапоа. С том двојицом сам радио на
С Марком сам имао састанак припремама за дизање радио ста-
26 јула 1941, у суботу увече, крај нице. Те припреме су биле доведе-
Дедињске болнице, а 27 јула Мар- не скоро до краја. Једном од њих
ко је пао у руке полиције. Ево шта предао сам материјал за паклену
ми је Марко о том догаћају машину, две бомбе, револвер и
испричао: 2.000 динара. 26 јула заказали смо
у 11.30 састанак, на коме смо има-
ли дефинитивно да утврдимо план
за дизање станице у ноћи измећу
26 и 27 јула. Та двојица су имала
»Читава Србија дизала се на још једног помоћника у самој ра-
устанак против Немаца. Поред дио станици, који је био поштен
осталих послова радио сам и на човек.
проналажењу оружја, муниције и На том састанку један од ових
припремању акција, мећу којима издајника био је врло збуњен.
је била и уништење београдске ра- Тренутно, нисмо могли ништа да
дио станице. На хиљаде људи било утврдимо. Он је одмах почео да
је обухваћено радом. Добио сам узима иницијативу. Заказао је са-
податке о двојици да се могу на станак у Бјанкинијевој улици у
њих ослонити, како би се акција 18 часова. Нисам пристао ни на
с радио станицом што боље из- улицу ни на време — већ на
вела. Радио сам с њима неколико Триглавску у 18.30. Обавестио сам
дана. Мећу стотинама поштених другове о овоме. Саветовали су
граћана, могао се наћи и по неки да не идем на састанак, али како
провокатор. У почетку нису били сам ову акцију сматрао важном,
форсирао сам и позвао три друга
да поВу са мном: Буру Стругара,
који ме је једном срео баш кад Сутрадан пред десет имао сам
сам ишао с тим типом, Даку-Да- састанак са Лолом. Креиуо сам на
вида Пајића, металца, и Драгана састанак. Она три друга нисам
Костића, металца. Сва су ова три затекао, јер сам иначе закаснио
друга погинула смрћу хероја у 3 — 4 минута. Ушао сам у Бер-
рукама Гестапоа и Главњаче. Сви дапску улицу. На одрећеном ме-
смо понели оружје. Буро је на- сту, на најтешњем делу улице,
мерно закаснио на састанак пет измећу камењара, појавио се про-
минута, јер је на углу Јужног вокатор са Шпартаљем, култур-
Булевара и Престолонаследника бундовцем из Главњаче. Видео
Петра видео »Марицу« са осам сам како је подигао руку. У истом
агената како иде у правцу Госпо- тренутку скочило је осам геста-
дара Вучића, очигледно у Бјан- поваца са свих страна на мене.
кинијеву улицу. Бура је отпратио Један прво с лећа. Мећу њима су
»Марицу« и дошао на састанак. била и три културбундовца. Оста-
Продискутовали смо читаву ситу- ли су са страхом прилазили, јер
ацију. Пошли смо опрезно на су знали да имам револвер и зна-
заказани састанак. Тамо издајника ли су какав сам материјал предао
није било. Још више се сумња оном типу. Настало је рвање. Ви-
појачала. Мислио сам да је за- део сам да хоће живог да ме
буном отишао у улицу коју је ухвате. Када ми је испао револвер
предложио, па смо се поделили иза појаса навалили су смелије,
да нам не би промакао. На Јуж- млатнули ме револвером по глави
ном Булевару га нисмо срели, па тако да сам пао. Вукли су ме у
смо се нас двојица упутили ди- улицу Господара Вучића, где им
ректно у Бјанкинијеву. Упали смо је био један од аутомобила. Бло-
брзо у једно двориште. Видели кирали су све суседне улице где
смо провокатора. Оштро и изне- су била још три аута. Једна наша
надно сам махнуо рукама. Он се старица, код које смо се саста-
збунио и брзо кренуо, тако да јали, вриснула је, и тако дала знак
•га полицајци нису приметили. друговима. Био сам крвав, праш-
Био је врло збуњен. Пошао сам њав, исцепан. Тада сам мислио да
с њим преко пољане и ту нас је ће наићи десетак наоружаних
срео један металац. Позвао ме је другова и спасти ме. То јест, за-
у страну и питао: мишљао сам шта бих ја радио кад
бих наишао на друга у оваквој
— Шта ћеш с тим типом? ситуацији. После ми сину мисао:
Троцкизер је! »Кратак поступак, мучиће ме и
Вратио сам се натраг. Мислио убиће.« Мислио сам: »Још је ра-
сам, ипак, да се тај тип само ко- но. Тек је почетак. Још нисам
леба, па смо се договорили да се видео много од онога што је до-
те ноћи изврши акција, а саста- лазило и за шта се радило.«
нак смо заказали за сутра у 10
сати на углу Јужног Булевара и Одвели' су ме у Гестапо, ми-
Бердапске. слим, у зграду Министарства
Те вечери сам имао састанак правде. Ударили су ме два-три
с тобом и Буром код болнице на пута. Приликом претреса нашли
Дедињу. Ту је био и Вељко Илић. су ми концепт прогласа ЦК с ко-
ректурама друга Тита, концепт
прогласа МК који сам припремао,
9.000 динара, бележницу са сва-
чим, само ничим за њих. Рецимо:
»400 челика« (400 комада »Како
се калио челик«); »ишијас« (реч Али, већ у понедељак 28 јула, си-
је о неком другу робијашу који туација се погоршала. Гестапо је
је боловао од ишијаса); издаци видео да у Браће Недића не по-
од преко 30.000 динара и ону адре- стоји никакав Момчило Перишић,
су у Лазаревцу у Занатлијској општински чиновник, под којим
улици, коју сам теби дао. сам именом имао лажну легити-
Око мене се окупило око пет- мацију. Појачана је стража око
наестак гестаповаца. Видели су по мене, нико није смео да ме види,
прогласима с ким имају посла. да говори са мном. Болничар је
Сместа су с прогласом одјурили долазио на мој кревет, седао и
код неког шефа. Растрчали су се. говорио:
Одмах су ме повалили и почели — Перишићу, шта је с тобом?
да пендрече. Зверски, али неструч- Ниси у Гестапоу, у одељењу си.
но. Тражили су организацију око Реци шта је с тобом? Изубијали
овог посла, ко је »Плави Монте- су те?
негро« — Буро на кога сам на- Срећом, постојао је сукоб из-
ишао док сам ишао с оним прово- мећу Гестапоа и Главњаче, јер су
катором — партиске везе, адресе, хитлеровци били бесни што ме
»челик« и »ишијас«. Главњача није ухватила у субо-
У тој тучи дочепао је пендрек ту, па су ствар узели у своје руке.
неки нестручњак и лупио ме два- Зато Вујковић и компанија нису
пут по темену, онесвестио сам се. долазили ни дефиловали кроз
болницу. Иначе би ме препознали.
У болници је било и наших
III другова: Митра Митровић и дру-
гарица докторка Вребалова. Оне
Предвече сам се нашао у бол- су предузеле све да се јави Пар-
ници. Дошао сам к себи. Кад сам тији. Кад су чуле у ходнику моју
видео да сам у болници, тврдо галаму, рекле су: »То је Лека.«
сам веровао да ћу бити спасен. После су добавиле моју косу по-
Ни трунке нисам сумњао у то. сле пшшања и тачно утврдиле да
Веровао сам у снагу Партије. Ста- сам то ја.
вио сам себи у задатак да симу- Ја сам стално симулирао не-
лирам несвестицу док се акција свестицу. Хранили ме чајем, а ја
не припреми. Најважнија ми је сам све испљувавао.
била ствар да јавим друговима да
сам унутра. Зато сам јаукао, сте-
њао. Један болничар ми је после IV
причао да сам се стезао за срце
и викао: »Србијо, мајко, победи- Нисам знао да ће тог дана дру-
ћемо!« и да је додао: »Мора да гови доћи. Око 10 сати зачула се
је то био неки добар човек.« пуцњава. Одмах ми је било јасно.
У болници су ме ошишали и Поред мене су била четири чу-
превили. Гестаповски доктор је на вара и болничар. Припремио сам
све могуће начине хтео да прона- се. На вратима се појавило пет
ће да ли симулирам. Пекао ме ударника с револверима. Ја сам
је по врату, трзао ми руку, ногу. одмах скочио. Стражи су наре-
Стварно ми је много помогао ле- дили:
кар — Србин. Рекао је Гестаповцу: — Руке у вис!
— РипГ Та§е!1 А мени:
Партија је сазнала да сам у — Ти си Лека? Хајде с нама!
болници преко једног студента. Гестаповци су се завукли под
1
кревет, а болничар је повикао:
Пет дана. — Ја сам Жика Санитет!
Мене су двојица шчепала под се такоће у болници. Он је иско-
руке, а двојица су обезбеђивала ристио гужву и у пицами побегао.
отступницу у ходнику. Жандарми Обратио се првој кући где је до-
су били набијени у клозете и био одело и још истог дана оти-
ходнике. Четири друга ударника шао у одред. Миладин је звао
су одржавала ред у дворишту. Љубу Живковића да бежи, али је
Ликвидирали су одмах једног жан- овај био слаб. Звао је и Радо-
дармериског наредника, јер се ма- вановића, али је и овај одбио.
шио за револвер. Напео сам сву Спасавање су, по налогу Ста-
снагу и прескочио преко зида, од- рог, организовали Буро и Цана.
носно пао сам. Ту су ликвидирана Тачан план и распоред болнице
два гестаповца, јер су пуцала на дао је студент Груја Лазовић. Шо-
нас. Питао сам: шер је био преварио. Зато је и
— Где је ауто? акција била одложена за сат и
— Нема га! Одговорили су дру- по. Другови су питали организа-
гови. торе шта да раде. Одговор је био:
Наши другови, било их је 38, — Акцију извести без обзира
блокирали су све улице, зауста- што аута нема!«
вили саобраћај, а свет се сам
склонио у капије. Питао сам: •
— Ко су ови људи?
— Београдски партизани! одго- Ово ми је Марко испричао на
ворили су другови. Пиви крај Таре, 12 маја 1942.
Трчао сам кроз улице у гаћама Додајем своје успомене о Мар-
и кошуљи, скинуо завој. На Бајло- ковом спасавању. Били смо Лола
новој пијаци налетели смо на не- и ја код X кад је дошла вест да
мачки камион пун војника, али је Марко ухапшен. Наишао је
мирно су нас пустили. Тај камион Стари:
је ту случајно стајао. Упали смо — Ужас! То је први радник из
у једну кућу са два излаза; поку- Србије који се тако силно узди-
шао сам да обучем одело и ци- гао. Морамо га спасти по сваку
пеле, али све ми је било мало, сем цену.
панталона. Упали смо у други
стан, ту сам опрао крв са лица, •
обукао ципеле, капут и ставио
шешир, избио у Краља Петра ули- Од домаћина (Аћимовићевог
цу, погодио једна шпедитерска пријатеља), код кога сам се крио
кола за 100 динара (рекао сам и који је тог уторника увече био
да сам пао с граћевине), и преко код Аћимовића, сазнао сам сле-
Теразија, поред Гестапоа, с Раки- деће:
ћем, графичарем, отишао у одре- — Дошло је шест људи у бол-
ћени стан. Тек када смо тамо сти- ницу. Један је био везан у ланце.
гли, Ракић ми је казао да је рањен Рекли су да су дошли из Гестапоа
у руку крај зида, када је он сва- да неког приведу. Жандарму се
лио оног гестаповца. учинило сумњиво. Они су га по-
годили у слепоочницу са два мет-
ка. Из болнице су спасли двојицу.
V Онај здравији био је важнији. У
болници су имали помоћнике.
Око болнице је владала потпу-
на пометеност пуних 20 минута. •
Могао је побећи ко год је хтео.
Миладин (командант Београдског Мића Димитријевић, новинар и
батаљона Прве бригаде) налазио шпијун Управе града:
— Напад је био неуспео. Пет гинуо код Пјановца, на Романији,
бандита је ухваћено. јануара 1942. Свих 38 другова се
Три сата касније: у реду повукло!
— Ухваћено је свих осам ко- Гестапо и Главњача нису зна-
муниста заједно са оним који је ли кога су ухватили све док није
побегао. провокатор Ратко провалио Мар-
ка и остале другове.
Од напшх је био рањен у руку

Ракић, и у стомак обућар Божо Ово сам писао у Лијечевини.
Радојевић, командир чете у Пр- Решио сам да сваки члан нашег
вом шумадиском, Црногорац из колектива исприча најбурнији до-
околине Мојковца (Подбришћа), живљај у овом рату, како би о
Бидин школски друг, који је по- томе остало и писаног трага.
КАКО ЈЕ ОРГАНИЗОВАНО СПАСАВАЊЕ

ДРУГА МАРКА
Другарица Цана Бабовић и по- ше извршити акциЈу за његово
којни Бура Стругар добили су на- спасавање измећу 8 и 9 изјутра,
лог од Партије да спасу друга када се страже смењују, а буд-
Ранковића. Ево шта о томе каже ност гестаповаца ослаби.
другарица Бабовић: Одлучили смо да акциЈ'у извр-
шимо одмах у понедељак, 28 Ј'ула,
»Имали смо заказани састанак али оружЈ'е није могло бити скуп-
27 јула у једанаест часова пре љено за тако кратко време. Одре-
подне, на који је требало да доће ћени су најбољи другови за ову
и друг Марко. Друга Марка није акцију, као и за прикупљање ору-
било. Узбудили смо се јер смо жја. Друг Ненад Парента добио
знали да је он врло тачан, и већ је од нас налог да преко Ј'едног
смо помишљали да му се нешто лекара КОЈ"И је радио у ОЧНОЈ" КЛИ-
десило. У један час по подне са- ници (Видинска болница) испита
општио нам је друг Лаза Коли- тачно ситуацију, направи скицу
шевски да су друга Марка ухва- зграде, односно болнице. Друг Па-
тили гестаповци. Одмах смо рента Ј'е добио распоред сграже
предузели мере да дознамо где' и све остале ствари које су биле
се налази, као и припреме за ње- потребне да би акција успела.
гово спасавање. У понедељак по подне десила
У четири сата по подне добили нам се незгода, која је могла да
смо наредбу од друга Тита да мо- омете ову акцију. У стан у Шума-
рамо по сваку цену спасти друга товачкој улици, у коме је требало
Марка из затвора. Истовремено да прикупимо оружје, упали су
стигла је једна цедуљица од дру- гестаповци. У стану сам била само
гарице Митре из Видинске бол- ја: очекивала сам другарицу Љу-
нице у којој је стајало да су дру- бинку Милосављевић и остале.
га Марка донели у болницу Успела сам да дам знак, спушта-
онесвешћеног, затим јавља у ко- јући завесу на прозоре, како не
јој се соби налази и да је најлак- би ушли другови који су имали
да донесу оружје. Другарица Л>у- кица Митровић обавестила нас
бинка је требало да ирибави два је да је шофер, који је требало са
револвера и неколико бомби, које својим аутомобилом да учеству-
смо имали у резерви за изузетне је, отказао и да се акција мора
случајеве. Оружје се налазило у одложити. Аутомобил нисмо мо-
нашој штампарији. За време пре- гли да наћемо, а одлука је била
треса стана успела сам да побег- пала да акција мора отпочети.
нем. Омогућило ми је то што су Акција је отпочела у осам и
гестаповци у стану код газдарице по. Четири десетине су биле ра-
нашли 80 златника, око којих су спорећене око болнице, пет дру-
се замајали, тако да су изгубили гова је упало у саму болницу, а
ону будност за задатак због кога једна десетина била је на улазу,
су дошли. штитећи излаз другу Марку.
Одмах сам пронашла Љубинку Акција нам је успела стопро-
и другове и обавестила их шта центно, захваљујући смелости и
се догодило. Припреме се нису сналажењу самог друга Марка,
никако прекидале. Оружја смо који је одмах схватио о чему се
припремили довољно, одредили ради.
смо за ову акцију пет десетина. У овој акцији рањена су свега
29 јула у уторак акција се морала два друга, један лакше, један те-
извршити, јер иначе би било доц- же, над којим је одмах извршена
кан. Ми смо одлучили да то буде операција, тако да нисмо имали
у осам часова ујутру. У 8,15 Ву- ни један смртни случај.«
КАКО ЈЕ ИЗГЈ1ЕДАЈТО ИЗ БОЛНИЦЕ СПАСАВАЊЕ

ДРУГА МАРКА
— Пуцаћу ако се која макне! из њега неће изићи! Ја сам се
— прозујало нам је кроз упш, ме- сетила и Владе Дедијера, који ме
ни и другарици са мном, а кад је сат раније испитивао којим ћу
смо се окренуле, лице Радана Гру- улицама да идем; саветовао да
јичића, агента београдске полици- идем споредним, и (скоро сигур-
је, церило се у нас. Стао је измећу но) говорио да ће ме ухватити
нас са револвером у рукама, ду- агенти.
гачком црном направом, какву Било је то 1 јула, осам дана
сам први пут у животу видела. И, после почетка рата против СССР-а.
разуме се, ниједна од нас није се То се догодило код споменика Ву-
макла. Био је то тек почетак про- ка Караџића, усред гомиле људи
гањања комуниста под окупаци- која је чекала трамвај, којим сам
јом, и несвесно, али мора да су у хтела да се пребацим на Дорћол.
нама тињале у том тренутку илу- Запамтила сам једно о тим љу-
зије да ће то бити, истина, горе дима: сви су окренули главе, а
него раније, али не тако како ипак су сви гледали у нас, тупо,
смо већ првих дана у полицији бледо — само су се очи једне
осетиле. На улазу за четврти девојке широко отвориле и раз-
спрат београдске полиције већ рогачиле. Знала нас је са Универ-
смо се скоро опроштајно осмех- зитета, из Женског покрета.
нуле једна на другу. Сетиле смо Пут до полиције био је дуг,
се разговора са друговима напо- спор, празан, људи није било и
љу: да, ко сада уће у затвор, више мени је успело да спустим на тро-
тоар Историју ВКП(б), један про- то радовало, иако смо већ сигурно
глас писан Бидовом руком и још рачунале на стрељање, и жудно
неке ситнице. Била је то скоро смо гутале сваки ред из новина.
детиња радост, што ће Бидо и Једанпут — било је то у су-
другови знати да сам то бацила, мрак — видела сам са прозора
а опет и детиња радост што идем црну фигуру високе жене, која
»чиста« у полицију. Још једна је улицом од хотела »Мажестик«
илузија! Било је сасвим свеједно журно ишла с краја на крај, гле-
хоће ли ми наћи у ташни »Рат дала у наше прозоре, и личила на
и мир« Толстојев или Историју узнемирену ласту око гнезда. Би-
ВКП(б). Ишла сам у затвор као ла је то моја мама, и сваке ве-
комунисткиња под немачком оку- чери у одрећени час ја сам пу-
пацијом. штала руке кроз решетке да је
То ми је постало јасно после поздравим, мама ме је и познала
једног сата, кад сам седела у по рукама, и све смо имале сузе у
полицијској пријавници, у којој очима. То нам је била свакоднев-
је чиновник претурао моје ствари на радост. Мама ниједног дана ни-
и брижљиво их бележио; нико од је изостала.
познатих агената није се интере- Из дворишта, са шетње, пребро-
совао за нас; нико нас ништа није јавале смо другове на прозору.
питао, ми смо већ постале број, Првих дана све смо избројале. По-
тренутно мањи, јер је дотад било сле седам дана, више се лица
ухапшено мало наших. Тако је Слободана Шкеровића, Вула Ан-
потрајало и свих двадесет дана, тића и још неких нису појављи-
колико смо биле у полицији. Само вала. То је било прво стрељање
су нас једног дана позвали све. које је објављено. Дан пре тога,
Једна по једна улазиле смо у кан- Слобо и Вуле бријали су се пред
целарију, где су бележили пред вратима наше ћелије. Питале смо
нама опште податке, а кад бисмо Вула:
изишле куцали су читаве страни- — Зар је баш »прешно потреб-
це. Чуле смо одломке из којих но« да се бријеш?
смо дознавале да смо наједаред Он се само тихо насмејао. Пра-
постале и врло важни партиски већи, као обично, шале, рекао је:
функционери, и врло познате лич- — Одавде ћемо сви изићи са
ности у јавном животу, и слично. ногама напред!
То се београдска полиција улаги- Увече су их прозивали у ход-
вала Немцима, а ми смо знале да нику, ми смо трептале иза врата,
је то — пут у логор. Према нама а сутрадан су њихове ситнице из
су били равнодушни, али су се џепова, завијене у марамице, оста-
силили немачком снагом. Косма- ле на столу у ходнику. Храну су
јац се хвалисао да већ путује за споља забранили, а њих више ни-
Москву, и посматрао нас је као — је било на прозору — више нас
месо. нису бодрили!
Тај тупи десетодневни живот Све смо зажелеле да нас већ
прекидале су ситне радости, које некуд позову. Све је било тамно.
смо прибављале себи. У соби нас Споља су само допирале понеке
је било сваки пут до петнаест, вести са источног фронта — не-
мећу собом смо се скоро све по- мачка офанзива је била у јеку.
знавале. Крале смо из ходника Хтеле смо да време протиче брже,
књиге које су заплењивали код макар се приближавало и смрти.
нас, криле их у рупе у зиду, чи- Смрти се нимало нисмо плашиле.
тале по читав дан, слале поруке Али смо живот хтеле да спасемо
напоље и организовале низ ситних и извукле смо за болницу три дру-
малих радости. Зачудо, све нас је гарице на најобичније трикове и
симулирање. Касиије смо дознале јал-демократа, опортуниста и,
да су другови огромне напоре чи- разуме се, добрих бораца. Стра-
нили да нас извуку у болницу, и жари нису у њих имали поверења.
у томе су доста помогли. Тада још Нама су чинили све. То су били
нису била почела масовна стре- саобраћајци, који су прошли неки
љања, и од жена још ниједна није брзи полициски курс. Нико нас од
била стрељана. њих није малтретирао, а Немац
Већ су прве партије отишле је хтео да нам се прикаже као
у логор на Бањици. Агент Ште- пријатељ: говорио је да таквог чо-
рић ми је са насладом саогаптио века као што је Вујковић нема
да је шеф логора — Вујковић. И ни у Гестапоу, да би он нама дао
нас су једног дана, 17 јула ми- све и — сличне лажи. Често би се
слим, повели у логор. Наравно, напио и он и његов посилни и,
пре тога су нас слагали. Позвали кришом један од другог, пребаци-
су нас шест: мене, Јелену Матић, вали нам кроз прозор бомбоне,
Стојкицу, Бобу Борћевић, Невен- брескве, молили нас да узмемо.
ку и једну другарицу из Ниша. Једне ноћи, пијани војник Карло,
Милорадовић нам је рекао: »Е, стар човек, сељак, шапутао нам је
сад кући!« Превара је трајала са- кроз прозор:
мо неколико секунди. Аутомобил — Не бојте се, миле девојке!
нас је одвезао на Бањицу, тамо Будите спокојне, одморите се, ја-
нас је дочекао Вујковић, мене, ко- дне мале! — и пребацио мени пи-
ја сам случајно прва изшпла из самце од маме, на коме је стајало
аута, речима: само »твоја мама«, написано ње-
— О, па ти си опет ту! ном руком.
Отада смо га ретко вићале. У Било им је јако чудно: интелек-
соби мушкараца било је преко туалке, професорке, лепе, младе
стотину. У нашој нас — шест. Би- девојке и — комунисти!
ле смо у сутерену. Једанпут днев- — Раднице — то разуме! — го-
но, тачно у 12, добијале смо ворио је глупи наредник и блесаво
ручак — увек пасуљ и проју. Хра- ширио руке.
ну споља нису нам давали, али су У логору сам провела десет
нам мајке успеле већ првог дана дана. Нико ме ништа није упи-
да пребаце, преко стражара, хра- тао, само је по који пут дошла
не и скоро сваког дана су то чи- каква немачка »здравствена« ко-
ниле. Логор је био разграћен, шу- мисија, завирила у собе, Вујковић
ма се зеленила, а кроз капију, би нас претстављао и хвалио се
кад бисмо се попеле на кревет, добрим урећењем у логору. А у
могле смо махнути руком нашима сумрак, око седам часова, цео ло-
који су сваки дан »шетали« поред гор је чекао . . . У то доба водили
логора. су на стрељање. Већ сутрадан по-
Заповедник логора био је Не- што смо стигле, дошао је у сумрак
мац — наредник, Вујковић је за- камион пун полицајаца, а за њим
висио од њега. Ми смо одмах камион агената: Космајац, Радан,
осетили мећу њима антагонизам, Милорадовић, Јеремић и сви оста-
искоришћавали смо га — и ми ли. Жандарми су били необично
и другови — за ситнице, али више свечано одевени, с калпацима на
из забаве и да бисмо га распири- глави. Сјурили би се са аута —
ли, него што смо хтеле неку ак- то је била стална процесија —
цију. Ми, жене, према тадашњем, носили ланце у рукама, звецкали
макар спољњем моралу, биле би- њима, — и сви смо чекали, свако
смо спремне и за акцију, соба вече, кога ће ...? Први пут одвели
мушкараца била је састављена од су тројицу, други пут Животу Јев-
разних људи, ликвидатора, соци- товића, синдикалисту из Ваљева
и још једног друга. Они су нам Штрајк је далеко лакши био
ведро махали рукама, уверени да од осећања — да ћу ја отићи у
иду на слободу. болницу, а другарице остати у ло-
Нису долазили свако вече, али гору. Ноћ, кад смо одлучиле да
су стрељали свако вече, и то нег- ја штрајкујем, била је тежа од
де близу Бањице. Чули смо далеке оних предвечерја кад су одводили
пуцње. А после тога — дошли би другове на стрељање. Данас ми
у логор да прославе стрељање, и је држање Јелене Матић тек ја-
пили, који пут по читаву ноћ, у сно — »бољшевички« је предлага-
Вујковићевој соби изнад нас. Јед- ла да то будем ја коју треба из-
ног дана — у августу — кад сам вући, али је око тога стварала
ја већ била у болници, одвели су тешку и мутну атмосферу, а са
их 50 и стрељали у Скели код стражарима нико није смео има-
Обреновца, тобоже као сељаке из ти везе сем ње, која је била »нај-
тог села. Тада је убијен Јоца Јо- окретнија«. То је била већ припре-
вановић, Мићо Зечевић и многи ма њеног подлог издајства.
други, а Космајац је одрећивао — Неће ти успети то што си
ко ће бити стрељан. Како је он намислила! — искезио се једног
то радио? Улазио је у собу, рекао дана кроз решетке Вујковић на
да иду да перу под и показивао мене, кад сам болесна лежала на
прстом на онога који треба да кревету, а другарице прале по-
поће, одбројавајући педесет. До- дове на спрату.
цније нису ни бројали. Па ипак нам је успело.
Не бих то знала изразити; као Штрајковала сам десет дана,
да те сваке ноћи стрељају! И није падала у »несвест« трипут. — Пред
уопште страшно стрељање, ни друговима лекарима, које су по-
смрт, него то организовано, рафи- звали да ме прегледају, лако је
нирано мучење: када ћеш доћи било претварати се. Пила сам са-
на ред и ко ће доћи на ред? Мно- мо воду, па и то мало, спавала
го се о томе разговарало, али до- сам много и била скоро сасвим
иста ни с каквим страхом — о оглувела од глади. Била сам већ
смрти су већ и вицеви почели стварно болесна. Лекари су се
ницати. Њу смо звали: смењивали, изгледа није било за
»Мирисање љубичица одоздо«. болницу. Немац је рекао:
Већ другог дана у логору по- — Она је на шпицу, и неће да
чела сам да штрајкујем глаћу. То је пусте у болницу. Реците јој да
нико у логору није смео знати — је свеједно где ће умрети!
само другарице у соби. Требало А једно вече сам се ипак обре-
је ослабити, симулирати тешку ла у болници, 26 или 27 јула, ис-
болест и — извући се у болницу, праћена од много очију из сутере-
одакле — шта? — то ни саме ни- на, са много савета коју болест да
смо јасно знале. Али се нечему изаберем, са претњом Вујковића
надало! Логор је личио на мртвач- да ћу тамо остати само два-три
ницу — више ни шуму нисмо ви- дана. Болест се сама наметнула.
деле, сваки дан пео се зид за де- Другарице, које сам нашла у бол-
сетину сантиметара — то је Вуј- ници, нису знале шта да поса-
ковић »правио Синг-Синг« како ветују. Најзад сам »добила диа-
нам је сам рекао. Било нам је бетис«, јер сам ујутру стварно
жао шуме, све су затварали, живи пала у несвест, на прегледу је би-
смо закопани. Кроз рупицу на ка- ло много шећера и — месец дана
пији нисмо више могле видети »боловања« било је сигурно. Дија-
наше. Далеко, тамо у једном воћ- гноза: диабетис у последњем
њаку назрела бих маму, али она стадијуму! То ме је стало чита-
мене више није могла видети. вих месец дана глади, јер је ва-
љало одржати слаб изглед. Вуј- сестром, напишеш чак и цедуљи-
ковић је од другова напољу, цу. Али овај друг у ходнику јечао
преко адвоката Мише Левија, Је- је, непрекидно и тешко. То мора
врејина, добио 10.000 динара за бити добар и храбар друг, који
болницу. То је било мало за месец им се отимао, или је случајно
дана, а за то би се време, ваљда, ухваћен у некој диверзији и сада
и удесило бекство. Сваки дан ми јечи тешко рањен, мислили смо.
је претила опасност од отпушта- Ничије име ниједна од нас није
ња. Била је то непрекидна борба хтела да помене. Јечање је наго-
да се одржим ту, што дуже, још вештавало све одрећенију боју
два дана, још два, још два — ор- гласа неког мени познатог друга.
ганизоваћемо бекство. Једанпут Треба одмах дознати ко је, више
смо ставиле у мокраћу гликозу, нисмо могле издржати у том че-
вештачки шећер, а лекар је до- кању.
шао и рекао: »Нема шећера!« Отишло је неколико другарица
Значило је: повратак у логор, јер напоље и све су само понављале
се више није интересовао мојом да друг лежи заклопљених очију,
болешћу — а шећера је било, ми у несвести, сав црн од удараца.
смо ставили и више него што је Нико га није познао.
требало! Једног јутра, у шест и Измишљале смо разне начине
по, написали су ми отпусницу. како бисмо дознале ко је тај друг.
Значи: стрељање! Добила сам те- Јулија Мајић вратила се из ход-
жак »нервни« напад, на ноге ни- ника и узбућено саопштила да
сам могла стати. »Англофили«, јој се чини — једанпут га је ви-
како смо звали неке затворенике, дела са његовом другарицом —
згледали су се на такав кукавич- да је то друг Ранковић. Зар?
лук »једне комунисткиње«, а ја
сам кроз три дана побегла. Био Сетила сам се да га један од
је то месец дана упорне борбе за затвореника мора знати из син-
слободу, за живот, за борбу, са диката. Поручили смо му да проће
јадним средствима, глаћу, несве- и да га види. Да ли су му пренели
стицама, обмањивањима, а на дру- поруку, или се сам уплашио да
гој страни упорним радом на ор- каже да познаје друга Марка? Не
ганизовању бекства. знам. Добили смо одговор: »Не,
то није Ранковић, ја њега врло
У недељу, мислим да је био добро знам!« А ми смо с тешком
двадесет седми јул, довели су муком и послали поруку, јер је већ
Немци - гестаповци непознатог чо- одмах било очевидно да ни Немци
века у затвореничку болницу у не знају његово право име. Више
Видинској улици. Викали су уз- његовог кревета окачили су листу
рујано ходником, лупали чизмама, са неким страним именом иза ко-
издали нека нарећења лекару и га је стајао знак питања. Друга-
отишли. Кад доћу Немци, или по- рица је украла мало косе коју су
лицајци у болницу, обично се сви после шишања бацили у угао. Коса
затвореници повуку и чекају да је била црна, а ја сам се досећала
они оду па да продуже свој запо- да су у њега плаве очи, а никако
чети разговор с другом, гледање нисам могла да се досетим каква
кроз прозор и сличне мале забаве. му је коса. Најзад, после подне,
Овог пута је завладала и нека је- пренели су и мене у другу собу,
зива и мучна тишина. Они који ходником, поред клупе на којој је
долазе у болницу обично су радо лежао друг Марко. Соба, у коју
дочекивани од другова, у болници су нас другарице превели, била је
је ипак лакше него у логору; ви- далеко, иза викернице и, како с
диш се кроз прозор и са неким кревета нисам устајала, нисам
другом, проговориш реч - две са више ни видела друга Марка.
28 Дневник I
У болници је владало велико је наша соба врло далеко, да нас
узбуђење: ко је тај човек над је много, и да сматрамо да наше
чијом главом стоји немачко пре- бекство, које су од раније припре-
зиме, а кога су Немци претукли мали, не треба везивати са овом
и наредили да им се хитно јави акцијом.
чим затвореник дође свести? Дру- Да ли ће другови стићи пре
гарице су излазиле у ходник че- него што стражари из болнице
сто, сваки час, неће ли друг Марко одведу друга Марка? Да ће дру-
отворити очи и нешто рећи. Ви- гови доћи то смо сигурно знале,
кале су гласно моје име како би утолико пре што су питали за
он чуо да ту има познаника. Друг положај собе и колико има до
Марко је отворио очи и шапнуо: ње. У уторак изјутра било је и
»Сам сам пао! Јавите друговима крајње време да дођу. Од раног
за бекство!« Потом су га пренели јутра ми смо слале извидничаре
у лекареву собу. Он је опет био у ходник и читаво јутро причале
V »дубокој несвестици« и само је, о томе како ће изгледати болница
кад би измећу полузатворених ка- после бекства, како ће се изне-
пака видео наше другарице на надити, како ће бити посрамљени
шетњи, кроз прозор, подигао мало Немци и српски полицајци, а ка-
стиснуту песницу. За та два дана, ко ћемо се ми свему чудити, и
од недеље у подне до уторника бојале се да по нашој победоно-
изјутра, ми смо развиле свим сној радости на лицу не открије-
средствима »акцију« да јавимо мо и наше учешће у акцији. Ско-
напоље његову поруку. Требало ро нам је било жао што још не-
је пожурити, јер је немогућно да ћемо моћи, нећемо хтети, разуме
тако дуго симулира бесвесно ста- се, да им кажемо ко је то био и
ње. Требало је не одати да га да се похвалимо како смо се и
знамо, а ипак убедити стражаре ми трудиле да помогнемо у ак-
да то не може бити усташа, чим цији.
су га гестаповци претукли, јер
усташе раде с Немцима. А стра- Све што смо ми чуле од тог до-
жари су били Срби, многи из Ли- гаћаја било је неколико револвер-
ке, којима су усташе побиле ро- ских пуцњева. Неколико тренута-
ђаке. Требало је чудити се заједно ка после ушла је разрогачених
с лекаром — ко ли је то, покази- очију Вера Вребалов, која је била
вати се равнодушним, а сваки час у ходнику, и прошапутала: »До-
припитивати да ли је долазила шли су другови!« Брзо смо легле
наша полиција? Знали смо чим у кревет и добро се покриле. Сви-
она сигне да ће га познати. ма су нам само главе вириле
испод покривача. Хтеле смо да
Мислим да смо истог дана изгледамо обично, незаинтересова-
успеле да обавестимо другове. Да но, и чак да се направимо пре-
ли су добили баш писмо, које је плашене.
изнела моја мајка у пунћи и дала Први је улетео Жика болничар,
Олги Алкалај, или писмо које је мали, дебељушкаст човек из Кра-
Вера Лазовић послала по своме гујевца, великих црних бркова:
брату Груји, или неку другу цеду- — Украдоше онога — повикао
љицу од многоброј них које смо је још с врата. — Ућоше њих
послале напоље, не знам, али смо десетак с револверима, ја одмах
успеле одмах да обавестимо, и дигох руке — и Жика подиже сво-
чак да предложимо да је најбоље је кратке руке у вис — и повиках:
ослобоћење извести изјутра у де- »Ја сам санитет!«
вет часова, када је ту само »девет Чак нам је заборавио и рећи
пушака«, како се једна војнички да су другови убили наредника-
изразила. Напоменуле смо и да
- водника. Сав срећан што је остао се без устезања стражари, који су
V животу, одмах је закључио: и сами себи сада јадно изгледали.
— Добри неки младићи, одмах — То су могли бити само ко-
видеше да ја ништа нисам крив! мунисти. Само су они у стању
А потом су се рећали стражари да направе тако нешто усред бела
и сваки додавао понеки детаљ о дана у вароши. Онај није усташа.
тој јуначкој, самопрегорној акци- То је неки велики комуниста, —
ји. Нису могли довољно да се, говорили су стражари, који су се
чак они, надиве таквој прецизно- сви били окупили у нашој соби,
сти, неустрашивости и вештини. заборављајући да ће сада доћи
Сложила се оваква прича: полиција, заборављајући на мрт-
Другови су ушли, њих десетак, вог наредника, задивљени таквим
кроз разграћено двориште, јер је необичним догаћајем и великим
једна кућа до саме болнице била јунаштвом. Нико од њих није мо-
разрушена приликом бомбардо- гао ниједне речи погрдне да ка-
вања. Гурали су једног испред же. Они су се, хитрином и срча-
себе, тако да су сви, и болничари ношћу наших другова, наједаред
и затвореници који су тада били и сами претворили у гледаоце ко-
на шетњи, помислили да агенти ји се диве добро изведеној акцији.
доводе затвореника. Дошли су до Потпуно збуњени таквом брзином,
улаза у зграду, на улазу је стајао били су заборавили на своју од-
наредник - водник и упитао их: говорност.
»Шта хоћете?« Тада су извадили ре- У недељу су били довели и
волвере и — те пуцње смо чуле друга Миладина Ивановића у бол-
— један је пуцао у наредника и ницу, пошто га је полицајац, који
овај је пао на месту мртав. За га је јурио улицом, био ранио. Ми
трен ока ушли су у собу у којој га тада нисмо познавали. А стра-
је лежао друг Марко. Неки су жари су причали:
ушли, а неки су са упереним ре- — А онај учитељ чим је видео,
волверима ишли кроз ходник и појурио и он за њима, обукао
собе. Један је повикао другу Мар- мантил др Живковића па трчи за
ку: »Дижи се!« Онда му се друг њима и виче: »Чекајте ме, чекај-
ниско — ниско нагнуо и шапнуо те, и ја сам комуниста!« И побе-
нешто на уво, сигурно псеудоним. же и он.
А »онај« је скочио — причао је Тек после пола сата појавили
Жика »Санитет« — као да му ни- су се агенти Космајац, Радан Гру-
кад ништа није било и онако у јичић и други, и Немци — то сам
рубљу пошао са њима. За то вре- добро запамтила — са по две ма-
ме остали су ушли у стражарске шинке преко рамена. Улетели су
собе, неки стражари су спавали, у нашу собу, а ми смо »преплаше-
а неки, чим су чули пуцањ, но« вириле испод покривача, и
скрили су се под неко степени- наредили нам да се дижемо, јер
ште. Другови су револверима на- су »онога« одвели. Ни они нису
правили кордон кроз групу за- знали име. Све док смо ми биле
твореника, која је унезверено ста- у болници, име нису дознали.
јала у дворишту и, излазећи на Блокирали су све улице около,
улицу, пуцали су у немачког вој- правили претрес по оближњим ку-
ника и ранили га. ћама, поставили митраљезе. На-
— Сви су имали по два револ- равно, ништа није успело. Сутра-
вера, причали су стражари, и то дан су новине донеле посмртни
оне велике, »на колут«. И све говор Драгог Јовановића одржан
млади људи, око двадесет година. на сахрани. наредника, кога су
Као на филму. А нама ништа нису проглашавали националним јуна-
хтели. Храбри момци, — дивили су ком и жртвом која је пала за
свој народ. Чак је и стражарима знао, а за кога је после два дана
било непријатно и некако их је дошла десетина младих људи
било стид од тих глупости, јер су усред бела дана, с револверима
сви били очевици те лепе, и пле- у рукама, и избавила г а . . . »То су
мените, и савршено спроведене могли бити само комунисти«, увек
акције — ослобођење друга из би поновили стражари, »само су
полициских и окупаторских руку. они у стању да ухвате тајне ве-
У болници је дуго остала при- зе, само су они такви јунаци, само
ча о неком непознатом човеку они тако воле друга«. Од тада су
кога су Немци довукли у болни- сви стражари још више почели
цу, коме нико није знао имена, зазирати од те чудне моћи Пар-
за кога нико споља није ни кри- тије...
шом стражара упитао, кога нико
ни у болници од затвореника није Митра МИТРОВИБ
БЕКСТВО МАРИЈАНА И ДРУГОВА ИЗ МИТРОВИЦЕ

Ово нам је Маријан Стилино- ма, у шихтама по тројица. Један
вић испричао 22 маја 1942 у Не- је копао, други је трпао земљу
дајну, после дебеле јагњетине: у лавор, а трећи је вукао лавор
на конопцу из канала и стављао
»Чим је отпочео рат, 6 априла, земљу под патос наше собе. Посао
почели смо да се спремамо за бек- је био ужасно напоран. Смењива-
ство. Из »младићске« зграде, која ли смо се свака два - три сата.
је била намењена за политичке Мало је ваздуха било. Прљав по-
кривце, били смо пребачени у сао: копали смо у гаћама и ко-
зграду криминалаца. То нам је шуљама, после се свлачили и
био тежак ударац, јер смо из прве одлазили назад у собу голи. Има-
зграде имали већ прилично готов ли смо муке с прањем. Радили смо
канал за бекство. У »младићску« и ноћу од 9 увече до 5 изјутра.
зграду били су доведени српски Кад смо већ ископали полови-
свештеници и њихове породице из ну канала, наишла је вода и по-
Срема. Нас 32 сместили су у једну плавила нам читав канал. Нисмо
велику собу која је раније, пре могли даље. Цео дотадашњи по-
рата, служила као школа за кри- сао био је узалудан. Изменили
миналце. Уз собу био је један смо план. С друговима напољу 1
ходник. У поду ходника, испод договорисмо се да они доћу с
наше собе, био је један шахт лествама и да нас дочекају с
који је водио у један одводни ка- друге стране зида који опасује
нал. Кад смо прегледали тај канал тамницу, а ми бисмо савладали
открили смо једну рупу у зиду стражара у дворишту и помоћу
канала, која је водила у празну морнарских лестви пребацили би-
просторију испод наше собе. Ми смо се преко зида. Уговорили смо
смо се провукли кроз ту рупу и време. Све смо испитали, одре-
у просторију испод наше собе и дили осам другова да савладају
отпочели копање у правцу зида стражара, направили резервни
око тамнице. Укупно смо имали кључ. У ноћи уговореног дана дру-
да ископамо канал 15 метара ду-
гачак.
1 Наша веза споља била је преко Ми-
Отпочели смо посао. Копали лана Неговановића, шустерског мајстора
смо тупим робијашким ножеви- у затвору.
гови су изишли напоље, али нам пробили смо. Силна светлост од
споља није дат знак. Као за па- велике електричне сијалице засе-
кост, стражар је био нов, није нила је очи свима који су изла-
шетао, већ је стајао далеко од зили из рупе. Срећом, ту је била
угла и бленуо у једну тачку. Вре- једна живица иза које смо се је-
ме је пролазило. Из даљине се дан за другим четвороношке про-
зачуо глас настојника који оби- влачили, тако да нас стражар из
лази страже. Другови који су били суседног воћњака није видео. На-
напољу, у дворишту, јурнули су пољу нас је дочекало 5 другова.
у собу и закључали врата, а ми Мећу њима био је и Бошко, звани
— сви обучени и спремни — легли Пинки, један од организатора бек-
смо у кревете. Да је надзорник ства споља. Другови су имали
отворио врата и подигао ћебад, један пушкомитраљез који није
све би нас затекао обучене. дејствовао (као што се то доцни-
На нашу велику радост, после је утврдило), неколико револвера,
овог неуспелог спасавања, опала пушака и бомби. Упутили смо се
је вода под нашом собом и ми ка селу Радинцима. На прве
смо могли да продужимо копање обронке Фрушке Горе стигли смо
канала. Наишли смо на нову пре- у зору. Усташе су приметиле на-
преку. Били смо већ близу циља, ше бекство тек у 6 изјутра. Мо-
кад нам се испречио зид једног билисали су све живо и почели
старог, затрпаног одводног кана- да нас гоне. Услед кише, која је
ла. Зид је био од цемента и нисмо ноћ пре нашег бекства падала,
га могли пробити нашим ножеви- познавао нам се траг који је чодио
ма, него смо морали продужити све до Радинаца. Код Радинаца
са копањем испод зидова тог ста- смо скренули у једну изгажену
рог канала. Посао је ишао тешко. ливаду да нам се траг заметне.
Другови су падали у несвест, јер У подножју Фрушке Горе затекли
у простору где смо копали није смо још другова. Наша партизан-
било ваздуха. Најгоре нам је било ска четица имала је у почетку 32
што нисмо имали батерија, па смо робијаша и 12 другова и друга-
радили у мраку. Ситуација је би- рица споља. После је дошло још
ла све озбиљнија. Из Београда је другова и тада је формиран први
дошао један официр — гестапо- фрушкогорски партизански одред.
вац — и тражио да све нас, кому- Усташе су врло слабо органи-
нисте-робијаше пребаце у Бео- зовале потеру. Ишли су углавном
град. На срећу, ствар је запела, по косама и претресали неке шу-
јер је то пребацивање морало ићи ме. Једном су усташе прошле на
преко усташке владе у Загребу. 6 — 700 метара од нас и певале
После три недеље копања нај- »Малена је Далмација«. Имали
зад доћосмо до краја. Канал је био смо три сукоба са усташама. У
узан, низак, ишло се четворо- једном је тешко рањен један
ношке. усташки наредник. Друга два била
Коначно, у 12 сати ноћу, 22 су безначајна. Усташе су мислиле
августа, два месеца пошто је Хи- да је то нека сеоска партизанска
тлер напао Совјетски Савез, све групица. Они су веровали да смо
је било спремно. Оставили смо ми већ давно преко Саве у Ср-
да се у последњи час прокопа бији.
слој шљаке испод друма, којим У Фрушкој Гори били смо три
иду пешаци и кола крај завода. недеље. бнда смо једног дана^ кре-
То је био најтежи посао. Први
је копао Иван Мачек. Тврда шља- 2 Нама у Фрушку Гору долазио је
ка једва се разбијала. Био је црн курир из Србије и тако смо се договорили
као црнац. Најзад, у 12 и по ноћу о прелазу у Србију.
нули преко Саве у Србију. Ишли Најзад, 17 септембра 1941, пре-
смо ноћу. Одједном, усред гу- бацисмо се у Србију. Пре него
стог мрака, налетео је авион и ја- што смо се пребацили преко Саве
ким рефлектором почео да освет- наишли смо на усташку стражу
л>ава терен. Тек касније разумели са митраљезом, али се они попла-
смо у чему је ствар. То је био шише од нашег броја па нису сме-
патролни авион који је сваке ноћи ли да отворе ватру. Пребацивање
ишао пругом Београд — Загреб и преко Саве организовао је покојни
рефлектором гледао да ли наши Небојша Малетић, адвокат из
не кваре пругу. Јутро нас је за- Сремске Митровице, с покојним
текло недалеко од Саве, па смо дан Миком Јарцем.
провели у кукурузима једног дру- Тако умакосмо из Митровице
га. Сељаци - другови донели су и доћосмо на слободну територију
нам хране. — у Србију.
НАПОРИ ПАРТИЗАНА ДА СЕ ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО

СРПСКОГ НАРОДА
Партизани су у борби против КОМАНДАНТУ ВОЈНО - ЧЕТНИЧКИХ
окупатора позивали све родољу- ОДРЕДА
биве снаге српског народа, пози- ПУКОВНИКУ
вали су и четнике да се придруже г. ДРАЖИ МИХАИЛОВИБУ
народно- ослободилачкој борби. 20 октобра 1941
С пуковником Дражом Миха- Обавештени смо од вашег прет-
иловићем водили су се дуги пре- ставника капетана г. Митића да
говори. Почетком октобра Врхов- је нажалост вама немогуће да до-
ни штаб народноослободилачких ћете на дефинитивне преговоре
одреда поново је тражио да се већ да шаљете своје опуномоћени-
одржи састанак како би се оства- ке за решење свих проблема које
рила пуна сарадња. Мећутим, пу- треба решити измећу вас и нас.
ковник Михаиловић је одуговла- По нашем мишљењу неће ни ти
чио и на крају уопште одбио да преговори дати оно што смо и ми
сам, лично, преговара с воћством и ви очекивали, али упркос томе
партизана, него се само сагласио ми шаљемо наше претставнике да
да пошаље за преговоре делега- би се барем решила нека најго-
цију. Врховни штаб партизана, рућија питања, а нарочито она
иако је сматрао да је потребно која заоштравају наше мећусоб-
да сам пуковник Михаиловић до- не односе. Ви тражите да вам
ће на преговоре и својим ауто- пошаљемо наше предлоге, односно
ритетом учврсти тај споразум, — формулишемо наш став по поје-
одредио је ипак своју делегацију дивим питањима. Ми вам те пред-
за те преговоре. логе шаљемо само у најкрупнијим
Као основу за те преговоре Вр- цртама, али наглашавамо да свако
ховни штаб партизана послао је то питање захтева темељно претре-
Дражи Михаиловићу следећи до- сање и заједничке измене мисли
куменат. Објављујемо то писмо. при доношењу одлуке.
О његовој садржини, о ставу пар-
гизана, о Дражи Михаиловићу — Наши предлози се састоје у сле-
нека суди сам народ. дећем:
Ј
1) Заједничке војне операције агената. Осим тога, тај апарат који
против непријатеља како Немаца не ужива неко нарочито поверење
тако и Недићеве групе. У ту сврху народа, није погодан у овим суд-
сматрамо потребним стварање је- боносним данима. Ми сматрамо
дног заједничког оперативног да су народноослободилачки одбо-
штаба. ри, које народ сам поставља, у
2) Заједничка опрема и исхрана садашње време најпогоднији ор-
наших и ваших бораца, што би се гани на које бисмо се могли осло-
вршило преко заједничког опера- нити. Ти народноослободилачки
тивног штаба који би у ту сврху одбори треба да буду бирани до-
одредио нарочита лица или ство- бровољно без разлике на политич-
рио неку врсту интендантуре. ка уверења. А тамо где је бирање
3) Заједничка расподела плена технички немогуће извршити, да
и то према потребама фронта, др- буду наименовани од представника
жећи се принципа: све за фронт, свих политичких група које стоје
све за победу. на становишту народноослободи-
4) Заједничка команда места, лачке борбе. Осим локалних на-
односно две команде, ваша и на- родноослободилачких одбора, сто-
ша, које би најтешње мећусобно јимо на становишту да се створи
сараћивале — пример Чачак. један Централни народноослобо-
дилачки одбор за читаву ослобо-
5) Стварање заједничких пер- ћену територију. За одржање реда
манентних комисија при команда- и безбедности уместо жандарма
ма места и централне комисије да се формира по селима и варо-
при заједничком оперативном шта- шима народна стража.
бу, која би решавала сва спорна
питања најхитнијим поступком. 7) По питању присилне моби-
6) Организација привремене лизације ми смо начелно против
власти која би предузела на себе ње. Мобилизација треба да буде
сву бригу око исхране становни- добровољна, путем убећивања и да
штва, организације привреде, при- се пусти сваком на вољу да ступи
бирања средстава за воћење рата, или у четнике или у партизанске
организација органа за одржава- одреде. Присилна мобилизација
ње реда и безбедности итд. По би се могла извршити само у ло-
нашем мишљењу апсолутно би калним размерама у појединим
било погрешно да у садашњој на- конкретним случајевима велике
родноослободилачкој борби таква опасности непријатељског проди-
власт буде среско начелство, ста- рања, а за то би требало да се да
ре општинске управе, жандарме- одобрење заједничког оперативног
рија итд. Да бисмо окупили читав штаба. Скупљање добровољаца пу-
народ за воћење ове тешке бор5е тем добровољне мобилизације има
против окупатора, потребно је да ту предност што су јединице са-
створимо такве органе који ће у стављене од таквих бораца ква-
овој ситуацији најбоље одговори- литативно много боље него оне
ти, који ће бити најближи народу које су састављене од присилно
и моћи на себе узети сву одговор- мобилисаних. Ми немамо ни ору-
ност у име тога народа. Бивши жја ни ратне спреме у таквој ко-
жандармериски и срески апарат личини да бисмо могли рескирати
као и општинска тела не могу се да дамо оружје у руке разних
сматрати данас као целисходни несигурних елемената.
»јер се у тај апарат увукло много 8) Ми стојимо на становишту
непријатељских елемената«, јер је да се сви одреди, команде и шта-
тај гшарат био досада у служби бови, како наши партизански, та-
окупатора на кога још увек непри- ко и ваши четнички, имају
јатељ има утицаја преко својих безусловно покоравати својим вр-
Сутра ујутру смо опет на улици. су их стрељали. Даље га нисам
21 октобар — уторак. Кроз гомиле питала, јер сам видела да није у
жена и деце иду љотићевци у фи- стању да мисли.
јакерима. Жене се вешају о кола Тада нису били сви пуштени.
и додају цедуљице са именима Остало их је 100 за таоце. Жене
својих роћака и пријатеља, и моле, су обилазиле шупе, затворе, нада-
преклињу да их спасавају. Ја од- јући се да ће своје још тамо наћи
носим имена колега неком Југо- живе и здраве. Друге су пошле
вићу, затим неком Томићу (обо- до група пострељаних. Дуж пото-
јица су побегли с Немцима), а они ка, десно и лево од »Шумарице«,
обећавају, али ништа не чине. Око било је хиљадама мртвих. Жене
10 часова један из фијакера, за- су проналазиле мужеве, мајке си-
устављен од жена, рече: »Идите нове, сестре браћу. Неке су превр-
кући, сви су стрељани.« нуле све мртве, а нису пронашле
Тога часа настала је цика, плач, своје. Њих и данас нема, а оне
лелек, који би могао да пара срце се и данас надају да ће однекуд
и најокрутнијем човеку, али само доћи. Другог дана Немци су забра-
није парао одвратним Прусима и нили проналажење мртвих. Ишли
још одвратнијим Србима — изда- су људи у огпптину да моле да се
јицама. Ко је био изван града мо- лешеви закопају. Почела је киша
гао је да помисли да се цео Кра- да пада, пси су развлачили људ-
гујевац претворио у пакао. ско месо. Немци и љотићевци пе-
Плакало се, кидала су се одела и вали су; црних марама на главама
косе, жене су падале у несвест. жена било је све више.
Око 11 часова, кроз главну улицу, Пошла сам с братом у село.
прошао је један строј углаћених, Наишли смо на једну групу крај
испегланих немачких војника. Пе- моста. Како би кога смрт затекла
вали су на сав глас. Чини ми се у том би положају и остао, зари-
да је прошла и блех-музика. Се- вених ноктију у земљу, избуљених
ћам се само да ми је душа горела очију; укочене руке су стрчале из
од мржње према тим скотовима. кукурузове шаше којом су били
Чекали смо на улицама до 2 са- мало покривени. Доле, на путу,
та. Тада се указала поворка наших човек покривен ћилимом; у једној
људи. Нису то више били људи. живици други, покушао да бежи,
То су била јадна, измучена лица а зрно га је стигло. Кад је брат
обрасла у браду, оседела, избезум- отишао, ја сам се вратила. На јед-
љена. Трчала сам дуж реда и тра- ној пољани стајала је гомила ка-
жила колеге. Видела сам управи- пута, а од ње један по један даље
теља који није личио на човека. према селу.
Плакао је и казао да су сви стре- Марисав Петровић је тада изда-
љани и жалио што није и он мртав. вао легитимације. Ко успе да до-
Одмах иза њега видела сам јед- бије његову легитимацију био је
ног, па другог и трећег колегу. Би- национално исправан. Пред основ-
ло ми је јасно да они и не знају ном школом, где се налазио Мари-
ко је од Њих жив а ко није. Одве- сав, гурала се гомила света. Пошла
ли су их у основну школу »Краља сам са списком преживелих колега
Петра«, где су им одржали неки да њима извадим легитимације,
говор Недићеви добровољци. Ја јер нико се није усућивао да неди-
сам отрчала куми — жени упра- ћевцима изиће пред очи. Док је
витељевој да јавим, да је он жив. хиљаду нас чекало, Марисав је са
Убрзо је и он дошао као мртвац. неким својим сељанкама јео у кан-
Кад сам му казала које сам све целарији грожће. Била сам до ње-
колеге видела, он ме безумно гле- гових врата. Прошао је с пушком.
дао и рекао ми је да је видео кад После доведоше једног младића.
босог, завезаних руку канапом, а професоре и учитеље у општину
на леђима црног зимског капута и каже нам: »Пазите шта радите.
писало је крупно кредом: »Ко- Ваша лећа су хартија, а ова то-
мунист«. љага је моје перо.«
Када смо се у школи састали, Почињу хапшења. Јанић, Сто-
видели смо да четворице колега шић и други чине чуда по затвору.
нема и једног служитеља. Још смо Скидају професорице голе, туку их,
се надали да је неки затворен као врше насиља. Сваки бат ногу по
талац, али кроз пар дана смо се дворишту улива страх у кости.
морали помирити с тим да су Долази и Керечки. Држи нам
мртви. предавање. Вели да је запленио у
У четвртак су љотићевци осни- Ациним Ливадама заставу са пето-
вали »службу рада«. Скупили смо краком звездом. Почиње говор:
се. Очекивали шта ће бити. Неки »Аџине Ливаде, школа — штаб ...«
падају у несвест, јер не могу више И са неким страхом наставља да
да издрже ишчекивање. Долази говори о борби против партизана.
злогласни Страхиња Јанић и Мари- После, кад су се очевици стре-
сав. Марисав почиње да нам го- љања одморили и дошли к себи,
вори. »Видим вас овде превише, причали су сваки на свој начин
требало је још да буде уби- шта је преживео и како је било
јено...« страшно гледати како бездушни
Чули смо да је место званичних Пруси косе наш народ.
2.000 убијено 6 — 7.500, и те његове
»српске« речи боле. Нарећено нам Давнца ТРБОЈЕВИК
је да пођемо на рад. Школе ће професор грађанске школе
ускоро почети. Јанић позива нас у Крагујевцу
НАШЕ ПОВЈТАЧЕЊЕ ИЗ УЖИЦА

29 новембар 1941 пгго смо појели оно мало пекмеза
Пробудио сам се од зиме, скуп- из тегле коју нам је ноћас чувар
љен на једној фотељи. Прекопута отворио, изишли смо на први снег.
мене згрчио се на две столице Ју- Јурица удара ногом у ледену кору
рица Рибар. Ноћас смо стигли из и пита колико треба да буде дубок
Ужица у ову вилу београдскбг ад- снег па да тенк не може да проће.
воката Аце Павловића, с архивом Доле, на друму, поред кафане, про-
и благајном Врховног штаба. Ста- лазе камиони с рањеницима, коњ-
ри сељак — чувар виле — и ска кола натоварена џаковима, иду
његово унуче дуго су провиривали пешице жене с великим завежља-
док смо сви заједно са Митром јима на лећима. То је збег из Ужи-
Бакићем — руководиоцем еваку- ца. Прилично је нереда. Не зна
ације из Ужица — износили из народ куда да иде. Пошто није би-
камиона мале, али врло тешке ло никога да помогне народу, про-
сандуке. У сваком је било по шезде- нашли смо курирку Главног штаба
сет килограма — стохиљада динара за Србију, Плаву Веру, да држи
у сребру. Сто и три сандука посла- ред на друму и упућује људе. Вред-
гали смо у подрум. Изнели смо и на је то девојка. Набавила је џак
неколико сандука с радио-апара- шећера и одмах организовала чаје-
тима и архивом. ве за рањенике и избеглице. . За
Продрмусао сам Јурицу, и по- помоћника смо јој одредили Зо-
рана Жујовића. Натакао младић робили у борбама на Јадру, кад
пушку па обилази не само Пали- су две немачке дивизије палиле
сад већ и Краљеве Воде. Мачву. Учествовао је он и на па-
У другој кафани, на брду, Ма- ради 7 новембра у Ужицу, само
ријан Стилиновић већ дотерао сада стоји беспомоћан. Мотор му
штампарију »Борбе«. У Ужицу смо се покварио.
почели штампање превода Истори- Ту крај тенка стајали су Митар
је ВКП(б), па је одмах на Златибор Бакић и Мирко Томић. Они нису
донесено десет штампаних табака, ништа знали о борбама. Док смо
још несавијених. Милена Благоје- разговарали помоли се камион из
вић, другарица команданта Првог Ужица. Нека подебела жена, ку-
шумадиског одреда, организовала варица из Команде, са врх ками-
је савијање »Историје«. Дошло је она, сва изван себе, виче:
много другова, па рад одмиче. — Пало Ужице, пало Ужице!
Из Ужица нема никаквих ве- Хтедосмо да је ухапсимо што
сти. Кад смо ноћас кретали, ко- пшри лажне вести, кад кроз обла-
лико смо били обавештени, непри- ке захујаше авиони! Склонили смо
јатељ још није био у Косјерићу. се у неку кућерину, некакав хан
У вили смо монтирали радио-апа- или шталу, петнаестак метара од
рат. Коста Коцмур начуљио уши, друма. У Чајетини се налазила и
па одједном рашири руке: »Уметничка чета«, састављена од
— Руси преотели Ростов! младића који су први пут добили
Трчали смо Јурица и ја колико пушке, па их појава авиона збу-
нас ноге носе до кафане да јавимо нила. Ударили они преко њива, а
вест. Ја сам бацио штап на који Швабе се спустиле ниско па само
сам се ослањао због рањене ноге косе из митраљеза. Један рафал
већ два месеца. С Маријаном сам опрљи и зидину иза које смо се
се договорио да издамо ванредно склонили. Скоро читав сат нам ни-
издање »Борбе«, јер би много зна- су дали ни ока да отворимо.
чило за наше борце да чују да је Кад су се, најзад, испуцали, кре-
Црвена армија прешла у контра- нуо сам назад на Палисад. Горе,
-офанзиву. Тигл је био брзо мон- на серпентини, лежи бео коњ, ма-
тиран. Решили смо да »Борбу« лопре убијен. Срећом, Немци нису
штампамо у малом формату. Још тукли по Палисаду и Краљевим
кад је отпочела немачка офанзива Водама, иако су летели врло ни-
направио сам две мале главе »Бор- ско. У вилама је смештено преко
бе« од линолеума. Нека се наће шест стотина рањеника.
за сваки случај. Једну страницу У кафани се »Историја« брзо
типографи су брзо сложили. За ре- савија. Благојевићева другарица
гале су употребљавали кафанске прича како су јој четници на пре-
столове. вару убили друга у Пожези. Је-
На прву страницу мислили смо дна страница »Борбе« већ је давно
да ставимо вести с наших фрон- одштампана. На другој страни
това. Покушао сам да напишем празно место за вести с нашег
нешто о борбама око Чачка, али фронта. Митар Бакић ме је ту сти-
су ми недостајали подаци. Чекао гао и шапнуо: »Ужице је пало.«
сам да доће Бевц, да се с њим Вратио сам се у кафану, узео малу
договорим о издању овог ванред- главу »Борбе«, ставио је у џеп и
ног броја. Покушао сам да теле- рекао друговима да се слог расту-
фоном добијем Ужице, али кад ри и тигл демонтира. Сви су за-
нисам успео, угурао сам се у неки ћутали.
расклиматани аутомобил и стигао Вратио сам се у вилу Аце Пав-
у Чајетину. На улазу у варопшцу ловића. Крај свеће седе Цана Ба-
стоји један наш тенк, који смо за- бовић, Митра, Јурица Рибар и још
неколико другова. Одједном се копамо сребро. Јурица Рибар и
појавише Кардељ, поп Влада Зече- сликар Бора Барух имали су да
вић и три другарице, прилично руководе закопавањем. Изабрали
уморни. смо једно место, петнаестак кило-
— Гадно нас избомбардоваше метара од Краљевих Вода, и ту
Немци у Мачкату! — рече поп крај пута требало је сребро са-
Влада. крити. Пуних стотину корака но-
Они су кренули аутомобилом сили су другови тешке сандуке и
из Ужица још данас пре подне. тамо их закопавали. Радили су чи-
Зауставили су се у Мачкату и ту таву ноћ.
су их ухватили авиони, они исти Вратио сам се у вилу. Ту ми
који су кружили изнад Чајетине. рекоше да обићем болницу. Ишао
Бомбе су падале по читавом селу. сам преко поља, газио први снег,
Кардељ и поп Влада Зечевић скло- који није био дебљи од шаке, и
нили су се у неки шљивик и једва слушао вреву из прве болничке
су главу извукли. зграде. Пиште деца, ту је било пет
Још поп Влада није био завр- мајки с малишанима. Неко дели
шио, а на вратима се појави Мир- завоје и објашњава како свако
ко Томић, сав блед: треба да има по један завој. Ту
— Другови, сада је дошао стари сам срео другарицу доктора Дра-
Носић. Он је био са Титом. Вели гана Јовановића. Трпала је у рук-
— наишли тенкови и отворили сак кошуљице свога сина, а ја
паљбу по Штабу. Он је умакао, сам јој давао кесу са шећером.
а видео је касније коње — без Малишан ме гледао својим круп-
јахача... ним очима. Добри смо ми другови
Сви смо ћутали као скамење- још из Београда, знали смо ми
ни, само је свећа цврчала кад би дуго да се играмо око татине зу-
•се восак сливао. Кардељ први ма- барске столице. Сада није било
хну руком и позва нас да се ску- времена за игру. Напољу је снег,
пимо. Говорио је полако. ветар, непознати Санџак — куда
— Прво треба одмах послати ћемо се, мајка с дететом и сви ми,
све што год имамо наоружано до- ускоро упутити. Из неке друге
ле низ друм да виде шта је с зграде трка. Једна болничарка уле-
друговима. Мирко, ти крени тамо. те у нашу собу:
А ми ћемо овде видети шта ћемо — Уби се Чеда Милосављевић!
с евакуацијом. То је био учитељ Чеда, поли-
Главни проблем представљали тички комесар Раћевачког батаљо-
су нам рањеници. Било их је пре- на. Рањеници су чули да је Ужице
ко шест стотина; од тога око две пало, да ће се они евакуисати из
стотине тешких. Кардељ позва Златибора, а он потегао револвер
Гојка Николиша и нареди му да и убио се. Из зграде су изишли
се рањеници сместа преносе за Жујовић-Црни и Фића. Црном
Санџак, друмом ка Увцу, докле се сав стомак увезан. Код Пожеге,
може. Када је то завршио, онда је кад је био на положају, четнички
позвао мене и наредио да зако- дум-дум погодио га је у трбух.
памо оних стотину сандука са сре- Још му рана није зарасла. А и
бром. Казао ми је да проберем Фићи су Немци код Ваљева напра-
дванаест оданих другова и да они вили грдну рану. Прошишао ме-
тај посао заврше. Маријан Стили- так кроз врат и излетео кроз гру-
новић је добио нарећење да са ди. Обојици је зима и дрхте на
штампаријом одмах крене такоће снегу. Све камионе смо дали за
ка Санџаку. пренос рањеника. Већ је пребаче-
Сишао сам пред вилу и дого- но шездесет лаких рањеника. Са-
:варао се с друговима како да за- мо с тешким имамо много муке.
У један камион стане само осам одрећено место. Чету су распоре-
тешких рањеника, јер морају да дили у једној шумици — ту је био.
леже. Јулка Мештеровић опомиње и Чеда Миндеровић — а они су си-
шофера да вози пажљиво. шли да пронаћу Тита. Три кило-
Ближила се поноћ. У вили је метра испод кафане код Беле
свећа догоревала. Кардељ је седео Земље, на месту званом Плоче, за-
и ћутао. Одједном, на степеницама текли су Лолу Рибара, Драганчета
нечији кораци. Појавио се Бидо Павловића, Жељу Бурића, Крцуна
на вратима и преће погледом по и још неколико другова, како по-
соби: кушавају да минирају друм. Ту су
— За Тита не знамо ништа . . . биле високе стене које су се мо-
Сви смо ћутали и још више са- гле лако срупшти и запречити пут
гли главе. немачкој моторизацији. Кад су пи-
— Немци су продрли тенковима тали где је Стари, рекли су им да
у Мачкат! — наставио је Бидо. је изишао на положај. Марко и
Кардељ му је полако говорио Билас пошли су натраг до чете да
шта је досад учињено. је доведу на друм. Враћали су се
— До зоре морамо евакуисати аутомобилом. Али Марко рече Би-
Палисад, јер је Немце зауставио ласу да се врати, да причека Тита:
само мрак. Да није пао мрак, они »Сам је Стари, па буди ти крај
би већ били овде... њега док се не вратим са четом.«
Бидо је окренуо аутомобил и по-
И поче Бидо тихо да прича шта шао низа страну. Одједном му се
је било од оног тренутка кад је учинило да чује авионе. Аутомобил
напустио Ужице: се налазио насред једне ливаде.
Марко и он кренули су из Ужи- Поскакали су и он и шофер. Нем-
ца пре подне. Они су пошли на- ци су приметили аутомобил и по-
пред с Моравичком четом којој чели да га туку.
је био командир Ратко Софијанић.
Још су немачки авиони кружили Бидо је легао у плитки јарак
изнад града и митраљирали, кад крај друма, а шофер је био десе-
су они полазили. Тито је имао да так метара изнад њега. Кружило
крене за њима, аутомобилом. Кад је шест-седам немачких бомбар-
су изишли на прве косе изнад дера. Они су бацили шест бомби
Ужица, чули су митраљеску ватру на аутомобил. Три падоше око Би-
из града и видели неке партизане ласа, а три у меку земљу ливаде.
како се пребацују преко врзина. — Био сам сав засут земљом
У почетку су мислили да неко пу- и шљунком. Бомбе су биле темпи-
ца из зграде, али рафали су били ране. Чујем како падају — ду, ду,
потмули — то су били немачки ду, па мало касније експлозије.
тенкови. Скочио сам да се дохватим пгуми-
Сада је било јасно зашто су це, али ме митраљез прикова не-
немачки авиони тако упорно кру- колико пута. Рафал је ошинуо из-
жили изнад града. Они су хтели над саме главе. То митраљирање
да онемогуће сваки излазак, да је трајало већ читав сат. Знао сам
прикују наше снаге док не доћу какав му је циљ. Они хоће да нас
тенкови. А велики део чланова Вр- прикују док не доћу тенкови. То
ховног штаба налазио се у трезо- се показало као тачно. Одоздо су
рима Народне банке, у великим се чули митраљези.
склоништима ископаним у стени. Уто су авиони напустили овај
Друг Тито је прилично дуго остао сектор и Билас је скочио до ауто-
у трезору, али је схватио немачку мобила. Мотор је био читав, само
тактику и напустио је град мећу је каросерија била избушена од
последњим. митраљирања. Шофер је скоро у
Бидо је с Марком стигао на месту окренуо аутомобил и поју-
рио је с Бидом узбрдо. Одмах иа
коси наишли су на један наш топ.
Био је разнесен бомбама. Крај ње- После се обрнуо по соби:
га неколико раскомаданих парти- — Где су остали другови, где
зана. Ту је пао и Михаило Томић, је Марко? Шта је с Лолом, с Ма-
учитељ, командант ваздушне од- чеком?
бране Ужица. Он је погинуо крај Сви смо ћутали.
свога топа. Ту је Билас пустио После је Стари прислонио гла-
аутомобил, и пошао да пронаће ву на сто, а Бошко и Вељко су
Марка и чету. испрекиданим реченицама причали
Немачки тенкови су ишли бр- шта се догодило од тренутка кад
зо. Уз највеће напоре Билас се пре- су кренули из Ужица.
бацио преко косе. Чету није зате- Они су напустили Ужице у два
као, јер је она била изложена аутомобила, скоро последњи. Са-
страшној ватри авијације и тен- мо су Крцун Пенезић, Вукола Ба-
кова. Али Бидо вечерас није до- бић и стари Баћо Стејић свра-
шао сам на Палисад. Са собом је тили до Главног штаба за Србију.
довео четицу од двадесет људи с Ту је стари Баћо скинуо заставу.
тешким митраљезима. Скупио је На Плочама где је требало мини-
успут неколико другова који су из- рати друм, затекли су Лолу Риба-
губили јединице и формирао од ра, Драганчета Павловића, Андру
њих чету. Петронијевића, Крцуна, Кушића,
и још неколико другова. Још се
Мирко Томић није слао никакав копала рупа за експлозив.
извештај шта је било с другом
Титом. Кад год би неко наишао, Тито није дуго остао већ је
курир или болничар, сви бисмо кренуо да осмотри положај. По-
поскакали. Изашао сам напоље. пео се с капетаном Хадсоном, Бо-
Скоро ће да сване. Рањеници су шком и Вељком на прву косу из-
одлазили. На друму леже бачене над Ужица, одмах изнад Соколског
вреће са шећером, гомиле сувог дома. Те положаје су браниле је-
меса, коже. Не могу се ни рање- динице Ужичког одреда, под ко-
ници пренети, а камоли храна. Кад мандом Кушића, политичког коме-
сам улазио у кућу, опет су се сара.
Бевц и Бидо тргли. Они су се ше- Тито је одједном приметио не-
тали горе - доле по соби. мачке тенкове како улазе у град.
Они су се без застајкивања упу-
Одједном се врата отворише. тили право ка мосту на Бетини.
Стари је ушао, а са њим енглески Тито се веселио, прича Бошко,
капетан Хадсон, Вељко Драгиће- како ће тенкови одлетети у ваздух,
вић и Бошко Чолић. Бидо је ра- јер смо мост минирали. Мећутим,
ширио руке. Бевц од радости није тенкови су лако прешли преко мо-
могао ништа да каже. Тито је био ста. Мине нису експлодирале.
страховито уморан. Преко триде- Истовремено су се појавили не-
сет километара је прешао по гуду- мачки бомбардери и напали прве
рама ове ноћи. Сео је за сто са косе изнад града. Авиони су стално
Бидом и Бевцом, а ми остали смо митраљирали. Рафали су ударали
шапутали. Енглез се само завалио на пола метра од нас.
у фотељу и после неколико минута На нашу срећу, прича даље Бо-
тврдо је спавао. Није се пробудио шко, Вељко је подигао главу преко
ни кад сам га трзао и нудио му ограде и викнуо: »Немци!« На сто
да једе. педесет метара од нас наступали
— Све рањенике што хитније су Немци у својим зеленим уни-
евакуисати. Поставити одбрану формама. Поскакали смо, преско
пред Чајетином. Немци ће поку- чили још једну камену ограду, а
Немци су отворили ватру на нас. чету у последњем тренутку и спа-
Претрчали смо преко једне мање сао је од тенковске ватре. С Пали-
ледине и срећно се докопали рет- сада се упутио, по нарећењу друга
ке шумице, а затим се сручили у Тита, у Алин Поток, и за неколико
једну јаругу. Одједном се дигла километара од Немаца скупио око
црвена ракета у правцу Мачката. 800 бораца, од којих је један део
Стари је рекао: стигао са Кушићем. У Алин Поток
— Ето, дотле су дошли Немци. је стигао рањен Гута Костић, адво-
Ми смо отсечени, али ћемо насто- катски приправник. Он је ту пре-
јати да се пробијемо. вијен.
Тито је скупио двадесетак пар- Дошао је и Мачек. Он је одмах
тизана и кренуо ка Мачкату. На- кренуо на Око да прими три сто-
пред смо истурили патроле, паж- тине заробљеника Немаца, које
љиво наступали. Сељаци су нас смо ухватили још у Крупњу. Мар-
обавестили да су Немци ушли у ко и Бидо су још остали на Пали-
Мачкат. Продужили смо ка Чаје- саду, а ми смо кренули. Давно је
тини где смо стигли малопре... већ било свануло кад смо стигли
Бошко је заћутао. Глава му је до краја друма. Четири стотине
клонула. И он је заспао. рањеника било је пребачено. У да-
Нова свећа је потпуно догорела. љини, на Палисаду, чула се хука
Јавио се Марко. Од је издржао авиона и паљба.
жестоко бомбардовање док је био
с Моравичком четом. Јасно му је (Овај чланак објављен је у књизи
било да ће наићи немачки тенко- »Срце народа« — Издање Просвете,
ви, па је с тешком муком подигао Београд 1945)
ДВА Ј10Ј1ИНА СУСРЕТА С ТЕНКОВИМА

Седели смо над кањоном Су- светлеће метке и мале тенковске
шице, 17 маја 1941 после подне. гранате. При врху смо чули кло-
Ту ми је Лола испричао своје успо- парање тенкова. Поред нас је про-
мене из Ужичке офанзиве: јурио један наш аутомобил са
рањеним Смиљанићем, који је ко-
»28 новембра после подне стигао мандовао топом на Црнокоси.
је извештај да су Букови проби- Паљба је била све жешћа. Одлу-
јени. Наши се повлаче ка Косје- чисмо да се вратимо. Док смо
рићу у нереду. Многе јединице ишли за Каран, видели смо низ
изгубиле везу. Бидо и ја смо до- косу немачке тенкове и моториза-
били налог да успоставимо везу и цију. Немци су се ту зауставили и
учврстимо фронт. Кренули смо ноћили. У Карану је било 40 до
аутом око четири сата после подне. 50 партизана. Наишао је и Коча.
Око Карана срели смо два - три Прикупили смо остатак трупа, на-
рањеника. Они су нам рекли да правили распоред и поставили три
је пре сат и по Косјерић пао и појаса нагазних мина. Од та три
да Немци иду ка Црнокоси. Ми појаса сутрадан ниједан није ек-
смо кренули на Црнокосу. Кад сплодирао. У Ужице смо се врати-
смо били под самим врхом, видели ли око један сат ноћу. Чачак је
смо да се пребацују две-три на- пао. Ноћ је иначе била релативно
ше десетине преко друма. Одјед- мирна. Око града су се правиле
ном смо чули митраљез, видели барикаде и бункери за ужу од-
брану града под командом Андре нам је био минирање друма и пре-
Петронијевнћа. (Према томе чо- глед положаја. Око 12 и по успут
веку у овом Дневнику има гре- на друму, затекли смо Жељу Бу-
шака. Прве вести које смо добили рића, Вуколу, Дабића, Драгојла
из Санџака, по паду Нове Вароши, Дудића, који су мећу последњим
биле су да је прешао на страну напустили Ужице. Код Беле Земље
недићеваца. Мећутим, као што сам Драганче, пуковник Радомир и ја
касније исправио, ово је било не- предузели смо што је потребно за
тачно. Он је створио своју чету. минирање. А Стари, Хадсон и Вељ-
А сад ми Лола рече да Санџакли- ко испели су се на косу у сусрет
је јављају да су Андру ухватили Моравичкој чети, Биди и Марку.
— Италијани.) Тек после пола сата скупио се до-
29 новембра, око осам и по, Ко- вољан број људи поред камиона
ча се јавио последњи пут и рекао на коме је био експлозив. По по-
да Немци нападају. Митраљирали дацима, које су донели бегунци,
су авиони. То је била последња хитлеровци су били ушли у Ужи-
веза са Кочом. Пола сата касније це. Питање је било да ли ће они
јавио се Дражин претставник с одмах ударити према Златибору
Равне Горе. На питање Старог: или ће се задржавати у граду. Да
нису пошли, минирање би успело
— Шта ви намеравате да учини- и евакуација би била у миру за-
те у овој ситуацији? — Бурић је вршена. Минирање је било тешко.
одговорио: Друм је био уклесан у стену. Сви
— Непријатељ иде главним ко- смо копали. Најзад смо ставили
муникацијама, неће на нас. Ми патрон у рупу и проширили је па
остајемо где смо! је било омогућено стављање ек-
Око 9 сати појавило се пет сплозива. Таман смо то довршили,
авиона — четири »Дорнијеа« и довукли материјал, остајало нам
један »Хајнкел«. Летели су врло је још 15 минута — а избише ави-
ниско. Митраљирали су град, на- они. Очевидно су нас приметили.
рочито предео око банке. Скло- Гаћали су нас тако да смо морали
нили смо се у лагуме. Тукли смо да се склонимо у јендек. Пуних
авионе митраљезима, али без 20 минута нисмо могли главу да
успеха. С нама је била и једна мо- дигнемо. Одједном су се појавила
равичка чета. Авиони нам нису два - три партизана иза окуке и
давали два сата да помолимо гла- повикала:
ву. Отрчао сам на телефон. Петро-
нијевић ми је рекао да је Пожега — Иду тенкови!
пала, да непријатељ иде и са те Морали смо да се дигнемо.
стране, па је крајње време да Вр- Авиони су били стално над нама.
ховни штаб напусти град. Нешто Потрчали смо напред и код прве
касније кренули су Марко и Бидо окуке спустили смо се у поток
изнад соколане попречним путем с леве стране друма. Кад смо се
на Златибор, а ја и Стари аутом спустили у ту јаругу, на њено дно,
за Мачкат. куда пролази претходна серпенти-
Било је око 11.15. Код Беле на, видели смо тенкове који су
Земље, на шест километара од застали и моторизоване трупе.
Ужица, видели смо да нарећење Отворили су митраљеску ватру на
о минирању друма није извршено. нас. Поново смо морали на друм.
То је требало да изврши неки Ту сам последњи пут видео пуков-
инжењер хемије. У Мачкату смо ника Радомира. Трчали смо 500
наишли на Бевца, поп Владу, Хад- метара кроз клисуру. С леве стра-
сона и технички персонал штаба. не нас је тукао тенк, а одозго
Ту смо се задржали један сат, па авион. Шиште експлозивни меци.
се вратисмо на положај. Задатак Јурнули смо на десну страну, на
29 Дневник I
косу, у ретку шуму. »Дорнијеи« Увац, газећи га до појаса, западно
и »Хајнкели« навалили су бомба- од Радојне. Прилично је било хлад-
ма. Прашти! Застајкивали смо. но. Дубоко у ноћ стигли смо у
Тек после пола сата напорног пе- Брезину. Заноћили смо у кући је-
њања, изишли смо из зоне ватре- дног од четничких воћа тога краја.
ног дејства. Сумрак се спуштао. Слагао нас је и послао на Рутоше,
Били смо на падинама према Бе- разбојничко гнездо, а не на Ра-
тињи. Ту је био и мали Корчагин. дојну где су били наши. Драганче
Убрзо смо скупили око 40 парти- и Корчагин нагазили на једну
зана разних јединица. Пала је ноћ. осветљену кућу у којој су били
Кренули смо заобилазним путем четници. Рвање. Испаљено је и не-
за Палисад. Али кад смо стигли, колико метака. Разданило се. До-
Немци су већ ишли из Палисада шао је 1 децембар. Склонили смо
ка Драглици. Ми смо ударили за- се у једну шумицу. Срели смо не-
обилазним стазама, потоцима. ког сељака који нам је рекао да
Предвече, 30 новембра, заноћили су у Рутошама четници и да је
смо у једној шумској кућици тамо долазила једна италијанска
испод Торника. Ту је пред зору патрола из Бистрице. Вратили смо
дошло до размимоилажења. Једни се према Увцу и тамо изгубили
су хтели да се одморе 2 до 3 дана, пола дана. Сачекали смо ноћ. Онај
а ми одмах даље. Десет другова, сељак је пристао за две хиљаде
Драганче и ја, кренули смо у три да нас спроведе ноћу кроз Рутоше.
сата изјутра. После три кренули Прошли смо незапажени. Пред зо-
су и остали другови, али су упали ру 2 децембра стигли смо на раз-
у немачку заседу која је чистила бојиште где смо нашли извесне
терен, тако да су једва извукли делове наших снага и Гојка, прет-
живу главу. Неки су изгинули. ставника Санџачког штаба. Рекао
Правац нашег пута: Доброселица
— Радојна. Али, кад смо видели ми је да су наши у Радојни. Пред
да Доброселица и Драглица горе, подне смо стигли тамо. Дочекали
опет смо пошли заобилазним пу- су нас са великим весељем. Вра-
тем. У први сумрак смо прешли тили су се »мртваци«.
ПАД ЧАЧКА
Разговарао сам с Нећом у Фочи Краљево — Чачак. Тај део су бра-
28 фебруара о паду Чачка (28 но- нили: Трнавски батаљон и Кра-
вембра 1941), дакле три месеца љевчани с рударима. Пробојем
после тога догаћаја. код Бумбаревог Брда, где су били
Ево шта ми је Нећа рекао: Крагујевчани, овим снагама уда-
рили су Немци и недићевци у лећа.
Немци су напали од три прав- Трећа колона од Милановца води-
ца: од Краљева, преко Бумбаревог ла је жестоке борбе с Никшићем
Брда и преко Милановца. Чачан- Миленком, командантом Чачка.
ски одред је имао око 2.500 људи, Рудник неколико пута преотиман.
а од тога прве линије — 1.800. Не- Нећа вели да се Чачак никако није
пријатељ је био много надмоћнији. могао бранити пред толиким сна-
Наваљивао је авијацијом, тенко- гама. Осећало се да је пад ту.
вима, борним колима и коњицом. Трнова јавља: »Иду тенкови.
Врло је споро надирао — 2 дана Ми још држимо положај«. После
зову Трнову, зову, али нема од- су наишли и Крагујевчани. Нећа
зива. А Слатина јавља: »Немци у је све до доласка Кушића дизао
Трнови«. Затим иста слика са Сла- морал људима и говорио да има
тином. везу с Главним штабом (иако је
Евакуација је извршена у ре- није имао). Добро је то извео. Ре-
ду још 27 новембра. Болница као је да је Главни штаб поручио:
с рањеницима послата на Злати- на терену, партизански начин бор-
бор, 1.000 кила ратлука, шећер, бе. Ту је створено »привремено
брашно — све послато. Штаб и пар- војно - политичко руководство« —
тиски актив напустили град кад Бећа, Кушић, Стефан Митровић.
су немачки тенкови улазили у 4.30 Партијци — њих 30 вратило се на
после подне. Једна група омлади- терен.
наца - ударника с бензинским фла- Моле се држао слабо, ликвида-
шама дочекала је тенкове, али су торски, хтео да распусти одред у
ови пројурили. Тенкови су јаком десетине, да се скрије по селима
ватром тукли град. Авиони су кру- и на пролеће да се настави. Око
жили изнад града и митраљирали 10 децембра је успео да наговори
наше другове од прага штаба па нешто снага Драгачевског и с њи-
све до шуме. Авион се тако ниско ма је отишао у срез Драгачевски.
спуштао да је од ваздушног при- Стефан Митровић је пошао с
тиска обарао другове. Тукао их је њиме као политком. (Према Мо-
стално Ивањичким Сокаком. Два шином исказу касније из Београда
су друга рањена. Ту је нестао и су јавили да је Стефан ухваћен
Ратко Митровић, политком Одре- и жив спроведен у Београд).
да, кога су после недићевци обе-
сили (према радио Београду). Бећо вели даље да су имали три
акције. У Клисури су уништили
Наши су се те ноћи повукли у оперативно руководство Боже Ја-
Гучу, која је тог дана била стра- ворског. Бацили су бомбе (Љубез-
ховито бомбардована — 2/3 кућа - Крагујевчанин) и запалили кућу.
срушено. Изјутра Нећа, Јакшић- Нису хтели да се предају. Свих
-Краљевчанин и Раде Минић кре- 12 људи живи изгорели. Затим у
ну да известе да је пут Чачак — Добрачи су Немци заједно с не-
Марковац — Пожега слободан и дићевцима тукли школу топовима
да тенкови могу њим да јурну. Те где су се наши налазили. Граната
исте ноћи су они покушавали да ударила под казан, али наши су
га раскопају. С јединицама према ипак појели ручак. Трећа акција
Краљеву и Милановцу били су из- у Катићима с четницима Боже Ја-
губили сваку везу. С њима је оста- ворског. Тридесет мртвих — мећу
ла V Љубићска чета, чачанска њима и поручник Масларевић. Од
чета и две таковске — то јест око наших погинуо командир Ариљске
250 људи. Морал код људи био је чете — Ратко, херој.
много поколебан. Бећа је у Рога- Лзуди су тражили да иду у
ма нашао ариљску и пожешку Санџак, вашљиви. Никако да се
чету и с њима дошао у Радобућу задрже. И 17 децембра стигну у
(село пок. Стеве Чоловића, одлично Нову Варош преко Кокиног Брода.
примило партизане) где је нашао 2 ноћу. »Путници.« Љупче побегао.
Кушића, кога је Стари послао. Ту
огромне непријатељске ватрене 8) Исувише смо потценили не-
надмоћности, скорог свитања и пријатеља, његово наоружање и
несналажења старешинства у от- утврћење, тако да смо пошли са
судним часовима, морали смо на- 100 °/о сигурности у успех. Нисмо
пустити град. Упоредо, а истовре- проценили да ће непријатељ ради
мено са нападом на Пљевља, била свог престижа бранити дивизиски
су предвићена обезбећења на ко- штаб. Кад су наши борци наишли
муникацијама које су водиле у ту на жесток отпор били су тиме из-
варош. ненађени. С великим оптимизмом
И тамо се развила жестока бор- се пошло у акцију, тако да су се
ба у којој смо имали успеха. У пренебрегле војне тешкоће овог
свим тим борбама губици Итали- подухвата. Више смо говорили о
јана износили су 1.000 у мртвим и евакуацији плена него о заузећу
рањеним; нарочито им је страдао самог града.
официрски кор. Наши губици 253 Наше јединице и појединци су
мртва и 193 рањена. се херојски борили. Ипак се из-
дваја Ловћенски батаљон, који је
Узроци неуспеха: у потпуности извршио најтежи за-
датак. Две ноћи и дан водио је
1) Читава маса није била вој- борбу у вароши. Батаљон »Бијели
нички оформљена и војно - поли- Павле« заузео је јако утврћење
тички изграћена. Богишевац. Батаљони Ускочко -
- дробњански и Језерошарански де-
2) Наш млад старешински ка- лом су продрли у варош и неки
дар није се снашао у одлучним њихови водови остали у вароши
тренуцима када су наше јединице две ноћи и један дан. Батаљон
биле на прагу успеха. Кучко - пиперски сјајно је извршио
^аштићавање правца Пријепоље
3) Наше јединице нису позна- — Пљевља, где је имао великог
вале ни терен око града, ни саму успеха. Остали батаљони: Комски,
варош, па су у току ноћи упућене »Бајо Пивљанин«, »Пеко Павло-
на извршење једног тешког за- вић« и Зетско - л^шански делими-
датка. чно су извршили своје задатке.
Да су сви ови напори били пове-
4) Требало је да се преко више зани у једну целину — Пљевља би
борби на комуникацијама, доведу била освојена.
јединице више саме вароши, ову
извиде, а затим нападну. (У овом 9) Неједновремено залагање је-
случају непријатељ би био упо- диница, тако да је непријатељ до-
знат са нашом намером, бол>е би чекивао наше батаљоне поједи-
се утврдио, довео појачања и мо- начно.
гао би нас омести.)
5) Нисмо имали ни једно ору- Значај ове акције:
ђе којим бисмо могли угрозити
непријатеља у касарнама и утвр- а) мрски окупатор ухваћен за
ђеним положајима. гушу; црногорски народ му по-
казао шта мисли;
6) Јединице су биле дугим мар-
шевима заморене. б) велики губици непријатеља;
7) Напад на варош требало је в) ова борба још је више пот-
много раније отпочети, да би се стрекла Црногорце на борбу про-
читава ноћ искористила за акцију. тив окупатора;
После овог нашег привидног
д) још једно борбено, истина војног неуспеха — реакционари су
крваво, искуство више; почели да бушкарају по нашим
редовима због губитака, а непри-
ђ) нападом на Пљевља неприја- јатељ, осећајући се смртно угро-
тељ је евакуисао Фочу, Горажде, жен, почео је да скупља петоко-
Чајниче, Рудо, Нову Варош, тако лонашке елементе за разбијање
да је олакшао вођење борби у том напг" борбе.
делу.
УСТАНАК У ЛИЦИ
Посвећено успомени легендарног народног хероја
Марка Орешковића и оних хиљада јунака, који су
у борби против фашистичких окупатора, усташа и
четника, у крви и ватри исковали данашње српско -
- хрватско братство.
Када су фашистички освајачи, Српски народ стајао је очајан,

уз помоћ домаћих издајника, до- беспомоћан, не знајући шта да
вели на власт Павелића, хрватска ради! Сам, напуштен од својих не-
усташка страховлада отпочела је кадашњих »воћа«, које су побегле,
незапамћени прогон српског наро- гледао је смрти у очи.
да, настојећи да мећу првима уни- И тада, у тим судбоносним ча-
шти Србе у Лици. совима, одјекнуо је личким сели-
Павелић је сматрао Лику сво- ма, планинама и шумама, борбени
јом и мислио да дигне све Хрвате поклик Комунистичке партије:
Лике на покољ српског народа. — На ноге! На оружје! У бор-
У лето 1941 године, Павелић бу против крвожедних усташких
је започео у Лици незапамћени про- паса и њихових господара — фа-
гон Срба. Хиљаде и хиљаде му- шистичких окупатора!
шкараца и жена поубијано је на Партија је одмах разаслала по
најгрознији начин. Усташе нису целој земљи најбоље борце, да
штеделе ни старце, ни нејаку де- организују народ на устанак. У
цу. Све што је било српско — Лику је послала Марка Орешко-
осућено је на смрт, немилосрдну, вића-Крнтију с неколико испро-
грозну смрт. Нису се бирала сред- баних бораца.
ства. Пушка. Нож. Понори и јаме. Ова група комуниста кренула
Све је то имало послужити једи- је у Лику, обилазећи похарана се-
ном циљу: уништењу српског на- ла, горе и шуме, у које је избегао
рода у Лици. Побеснеле хорде народ пред разбојничким ножем
пијаних усташа упадале су у срп- усташа. Ту су одржани први са-
ска села и вршиле са уживањем станци с народом, ту су му отва-
варварску заповест свога поглав- ране нове перспективе, ту му је
ника. Многа села сравњена су с повраћена вера у живот . . .
лица земље. Бездани су се напу- Снажним речима, својим еле-
нили лешевима српских људи, же- ментарним заносом, преносио је
на и деце. Марко Орешковић позив Комуни-
стичке партије овом напуштеном устанка у Лици имао је устанак у
и на смрт осуђеном народу, да се Дрвару. Вест о победама код Др-
не да клати, да се не да убијати, вара електризовала је личке масе.
да устане у одбрану свог живота, Наоружани народ Срба и околине,
својих породица и своје родне који је располагао с највише ору-
груде. Народ, хиљаде оних наших жја и где је био највећи број
личких мужева, хиљаде оних изму- комуниста, дигао се одмах. Под
чених жена, хиљаде нејаке деце, воћством Боке Јовановића, браће
сви су они слушали његове речи, Милеуснић, Дамњановића и дру-
упијали их, заносили се њима. гих комуниста извршен је напад
Али упоредо с новом вером, ница- на усташе и жандарме у Српском
ле су и нове сумње: Кланцу а и у самом Србу. Напад
— Чиме ћемо се борити? Како се завршио победом партизана.
ћемо ми, голоруки, против пуша- То је био знак за општи уста-
ка и митраљеза? нак у Лици. С рогуљама, мотика-
— Ми нисмо сами. С нама су ма, секирама и каписларама дигао
наша браћа Руси, с нама је њихо- се народ на усташе и за кратко
ва непобедива Црвена армија, ко- време су сва села Лапачког котара
ја је баш започела гигантску бор- била очишћена од крволочних бан-
бу с фашистичким хордама. С дита. За Лапчацима дигао се народ
нама је слободољубиви народ Ен- Кореничког, Градачког и Удбин-
глеске и Америке, с нама је сав ског котара.
напредни свет. С нама је, пред Прве победе одушевиле су на-
нама, на нашем челу, херојска Ко- род. Устанак се ширио све даље.
мунистичка партија, која нас је Не само српски, него и хрватски
позвала све у борбу. сељаци почели су да прилазе устан-
И народ је прихватио тај позив. ку. Неколико десетина хрватских
По шумама и збеговима стадоше сељака из Смиљана, Бушима и
се купити рогуљаши. Из земље се Брушана прикључило се партиза-
почеше ископавати старе, зарћале нима.
каписларе и турске кубуре. И по На народни устанак усташе су
који карабин. Почеше се ковати одговориле још крволочнијим те-
планови о заседама по путевима рором. И окупатор се узврпољио.
којима пролазе усташе... Поплапшо се вала народног устан-
А онда стиже прва вест о устан- ка, који се ширио муњевитом бр-
ку у Црној Гори и Србији: зином. Нарочито се бојао тога што
— . . . Црна Гора је устала. Ди- је на челу народа стајала Кому-
же се и Србија. У Загребу, Кар нистичка партија. Окупатор је
ловцу, Сплиту почеле саботаже. осетио сву опасност те чињенице,
То је дало нове снаге, нов под- па је предузео све да народни
стицај за борбу. покрет скрене са народноослобо-
Они најодлучнији, на челу с ко- дилачке линије на линију брато-
мунистима, почели су дочекивати убилачке борбе Срба против Хр-
усташе у заседама, с рогуљама и вата, из чега се надао да ће извући
старим кубурама. Напади су успе- нарочите користи за себе.
ли. Заплењени су први карабини.
Први успеси изазвали су силно •
одушевљење. Нестало је потиште-
ности, утучености. Шумама и За 1 септембар 1941 године са-
збеговима одјекнуше прве побед- звана је у Дрвару конференција
ничке песме народа, који је устао претставника свих партизанских
У одбрану свога живота, у одбрану батаљона Западне Босне и Лике.
своје слободе... Конференцији је присуствовало 30
Нарочити утицај на развој делегата. Главни референт био је
Марко Орешковић, који је снаж- 50 пушака, а имала је и ту пред-
ним, њему својственим речима, ност што је прошла кроз многе
бранио линију народноослободи- борбе, те тако стекла прилично
лачке борбе Срба и Хрвата против војно искуство.
окупатора и његових усташких Ове партизанске групице, иако
слугу. Конференцији су присуство- су биле мале, спремале су се на
вали и неки издајнички располо- борбу с Италијанима. Доласком
жени делегати, који су отворено Италијана у ослобоћене крајеве
иступали под именом четника, као усташе су престале долазити ова-
на пример поп Момчило Бујић, мо, те је тако борба против уста-
доцније командант четничке Ди- ша дошла у други ред.
нарске дивизије, па Брацо Чорак, Крајем септембра одржана је
један од четничких првака итд. под руководством Марка Орешко-
Видевши, да већина делегата одо- вића конференција у Крбавици.
брава линију народноослободилач- Поред партизанских претставника
ке борбе и да је спремна да при- конференцији су присуствовали и
хвати и борбу с окупаторима, ови неки неодлучни елементи, који су
издајници су такоће гласали за се колебали измећу партизана и
резолуцију, коју је предложио четника. На конференцији је за-
Марко Орешковић, а која садржи кључено, да се почне борба с
принципе народноослободилачке Италијанима. Прва акција је била
борбе. Мећутим, гласајући за ре- ослобоћење неких Срба у околини
золуцију они су у себи ковали Врховина, који су били ухапшени
план о издаји борбе... од стране италијанских власти.
Када су средином септембра Хапшенике је ослободио подофи-
Италијани почели офанзиву на цир Милош Узелац, који је бацио
ослобоћене крајеве, није још било бомбу пред италијански камион
довољно снага, које би им се мо- и растерао Италијане, а ухапшене
гле супротставити, па су несметано пустио кућама. Италијани су пре-
ушли у Срб, Лапац, Бијело-поље тили казненом експедицијом. На-
и остала ослобоћена места Лике. род из тих села замолио је помоћ
Италијани су у новоокупира- партизана. Према нарећењу Марка
ним крајевима, преко својих аге- Орешковића оним селима имали
ната, бивших жандарма, трговаца су се ставити на расположење
и шверцера распиривали мржњу брињски партизани (њих 15), док
против Хрвата и партизана, које су 3 преостала брињска партизана
су приказивали као усташке са- и 14 шкарачких имали да поседну
раднике. кланац Погледало и да нападну
Италијане.
Партизани су морали напустити
Лапачки срез и многа насељена Тако се и догодило.
места, повући се у шуме и забачена Двадесет осмог септембра 1941
села. Неки мали логори, као напали су шкарачки и брињски
»Огњен Прица« око Бабиног По- партизани Италијане на Погледалу
тока, затим логор Шкаре, Бриње, и задали им тешке губитке: 27
Дивосело и Могорић одржали су мртвих и више рањених. На страни
се. Сви ти логори заједно нису партизана био је свега један мртав.
имали више од 150 — 200 пушака. То је био први оружани сукоб
Још једна група остала је верна партизана с италијанским окупа-
народноослободилачкој борби. То тором у Лици, сукоб који се свр-
је била група младих искрених шио сјајним успехом партизана.
родољуба из Срба и Лапца, који су То је подигло борбени морал пар-
на челу с Боком Јовановићем ор- тизанских бораца.
ганизовали партизански одред Италијани су на ово одгово-
»Чапајев«. Та група имала је око рили својом уобичајеном фаши-
стичком методом. Спалили су три слављен у борби. На прузи Огу-
околиа села и хтели на тај начин лин — Госпић брињски и шкарач-
да заваде народ с партизанима. ки партизани су у две борбе по-
Пар дана касније исти они пар- били 20 Италијана, а на путу
тизани дигли су у ваздух итали- Оточац — Сењ — Дабрани Дреж-
јански војнички воз на прузи ничани су побили десетак Итали-
Огулин — Госпић код Јасенице. јана и усташа. До још снажнијег
Тако су отпочеле борбе с ита- сукоба дошло је код Мекињара
лијанским окупаторима. измећу Италијана и партизанског
Ови мали, али значајни успеси одреда »Чапајев«. Ту је погинуло
деловали су на многе колебљиве око 15 Италијана.
борце, али искрене родољубе, да Глас о овим победама проле-
се прикључе партизанима. Борци тео је целом Ликом. Народ је по-
су све више ступали у партизанске чео у партизанима гледати снагу.
редове, а народ, услед италијан- Италијани су се почели бојати.
ске пљачке, почео је да гаји све Нови борци су придолазили пар-
веће симпатије за партизане и да тизанима. Велику популарност сте-
гледа у њима своје праве борце. као је одред »Чапајев«, који је у
Томе је много припомогао рад част Марка Орешковића добио
партиских организација по селима, назив Чета »Марка Орешковића«.
које су популаризирале партизане, Само једног дана стигло је Чети
а раскринкавале издајничку поли- »Марка Орешковића« око 50 на-
тику четника из Лапца, Срба и оружаних младића из околине
Грачаца, који су све отвореније Лапца и Срба. Тада је чета претво-
ступали у италијанску службу. рена у Батаљон »Марка Орешкс
Приближавао се 7 новембар — вића«.
дан велике Октобарске револуције. Захваљујући борбама партиза-
Партија је објавила паролу да на и раду КП, народ је све више
овај дан прославимо појачаним прихватао линију народноослобо-
нападима на окупатора и његове дилачке борбе. Утицај партизана
слуге. Брињски и шкарачки одреди све више је растао у срезу Бри-
пошли су на пругу, да тамо туку ње, Оточац, Кореница, Удбине и
Италијане, а Дабрани и Дрежни- Госпић.ШтабЛичке групе партизан-
чани на пут Сењ — Оточац. ских одреда постајао је све јачи.
Док су се вршиле ове припреме Око њега почеше се купити до-
за прославу Октобарске револуци- тада колебљиви одреди и одредићи.
је стигла нам је вест да је поги- Тада су партизанске снаге реор-
нуо воћа оружаног устанка у Лици ганизоване у одреде и батаљоне.
Марко Орешковић. У оружаном Поред Батаљона »Марка Орешко-
устанку народ га је опевао у сто- вића« организован је Батаљон
тинама песама. »Огњен Прица«, Батаљон »Божидар
Аџија« и Одред »Велебит«.
Да нам не би Орешковић Марка Борбе с Италијанима постајале
Многа би још закукала мајка. су све чешће. Свакодневно су пар-
Друг је Марко рода хрватскога, тизани дочекивали Италијане на
Ал' је мајка народа српскога... прузи Огулин — Сплит и немило-
срдно их тукли.
Тако је певајући оплакивао Борбени полет и оружане сна-
лички народ Марка. Његова смрт ге Личке групе знатно су ојачали,
је још више демаскирала четнике када су половином децембра сти-
у очима српског народа Лике, а гли у Лику далматински парти-
партизанима је дала новог полета зани — Хрвати са преко 200 пу-
у борби. шака и 15 пушкомитраљеза. То је
И заиста, 7 новембар је сав про- имало снажан политички ефекат.
Срби су гледали и на своје очи партизана све је више растао. На-
се уверавали како се Хрвати боре род је све чвршће збијао своје
заједно с њима, раме уз раме. Не- редове око Народноослободилач-
•стајало је неповерење према Хрва- ке војске.
тима. Место неповерења ницала У Босни се такоће распламсала
је нова братска љубав. борба против окупатора. Требало
Италијани су, међутим, поста- је повезати слободне територије
јали све дрскији. Почели су да Босне и Лике, измећу којих се
пљачкају и отимају све до чега испречио четнички крај Лапца и
би дошли. Нарочито су опасни Срба. Према нарећењу Главног
били Италијани кореничког гар- штаба Хрватске напали су наши
низона. Сељаци из околних села батаљони »Марко Орешковић« и
затражили су помоћ од партизана. »Огњен Прица«, и борци бившег
Двадесет деветог децембра крену- југословенског поручника Стојана
ли су Италијани поново у пљачку Матића, који се прикључио парти-
у Бјелопоље, где су их дочекали занима — четничко гнездо Лапац.
партизани и све побили. Коман- Сјајним јуришем по дубоком сне-
дант Коренице послао је казнену гу заузели су партизани, 27 фебру-
експедицију, али и њу дочекаше ара 1942 године, Лапац, који су
партизани, разбише је и запленише бранили Италијани и четници.
велики ратни материјал. Видевши Опет је заробљен силни матери-
да је ствар озбиљна, командант јал. Четници и Италијани претр-
Коренице послао је нове веће сна- пели су тешке губитке. Многи чет-
те, али и оне су биле разбијене. нички борци и они који су били
Партизани потераше Италијане, под њиховим утицајем пришли су
сатераше их у Кореницу и око са- партизанима, јер су у њима видели
мог места стегоше чврст обруч. праве народне борце.
Вест о овим успесима, у којима Након ослобоћења Лапца кре-
су партизани запленили око 200 нули су партизани на Срб, који су
пушака, 15 пушкомитраљеза и за- бранили заједно Италијани и чет-
робили велики број Италијана, ници. У борбама код Срба задан
подигла је силно углед партизана. је нови тежак ударац четницима.
Италијани су у више махова Похватан је штаб четничког пука
покушали да пошаљу из Оточца, »Краља Петра II« и стрељан ради
Врховина и Госпића помоћ Коре- служења окупатору. Борци су све
ници, али су увек били тешко више прелазили партизанима. Чет-
поражени. Особито тешке губитке ници су услед тога доживели те-
претрпели су у борби на Шијано- жак ударац. Партизани су око себе
вом Кланцу и Погледалу, на нову окупили сав лички народ и повели
годину 1942, на Љубову, 24 јану- га у нове борбе против окупатора,
ара 1942 и код Турјанског, 25 ја- усташа и четника. У тим борбама
нуара 1942. У овим борбама лички партизани су имали сјајних успе-
и далматински партизани избаци- ха. У њима су се ковале личке пар-
ли су из строја преко хиљаду Ита- тизанске јединице, претварајући
лијана, запленили неколико сто- се у ударне бригаде и дивизије,
тина пушака, неколико десетина које су пламен народноослободи-
митраљеза и пушкомитраљеза, два лачког рата пронеле кроз многе
тенка и четири топа. крајеве Хрватске.
Борба се распламсавала свом Маличка, 6 децембра 1942
жестином. Никли су нови батаљо-
ни и одреди. Слава и ауторитет Шиме БАЛЕН
ДРАЖИН И НЕДИЋЕВ ВОЈВОДА БОЖА ЈАВОРСКИ
Божа Јаворски, родом из Бре- Борбе око Чајетине није ни било.
зова, сеоски силеџија, бавио се Највећа група четника бекријала
разним пословима. Био је шофер је у кафани Бенића. Ту је зароб-
и схолар. После слома Југославије љено 150 четника и 40 жандарма.
с неколицином својих цријатеља Сви су четници разоружани и пу-
почео је да терорише народ у селу штени кућама, а са жанадрма смо-
Мочиоцима. Ускоро се окупила скинули одело, оставили их у га-
око њега већа група пљачкаша, ћама и кошуљама и тако у строју
која је постала страх и трепет за послали у Ужице. Једна наша за-
цео крај. Сеоски ћилкош Божа седа на друму Ужице — Чајетина
прогласио се за војводу Јаворског. ухватила је два камиона пуна му-
Он је један од првих четничких ниције коју су Немци слали чет-
команданата који је успоставио ницима за борбу против нас.
везу с Немцима. На сектору Боже Уто су Немци били приморани
Јаворског појавио се у лето 1941 да напусте Ужице, јер су наше
године и војвода Бекић, који је снаге продрле у Пожегу и пресе-
дошао из Црне Горе да се повеже кле им једну од главних отступ-
с Дражом Михаиловићем. У то ница. Немци су врло брзо побегли
време борба против окупатора се из Ужица. Оставили су у Крчагову
необично успешно развијала у четрдесет вагона муниције, огром-
ужичком крају. Само Јаворски и не суме новца у трезорима Народ-
Бекић нису учествовали у борбама не банке, неоштећену фабрику му-
против Немаца, већ су се ограни- ниције и оружја. Главнина Ужич-
чили на пљачку, нарочито Божа ког одреда нанела је Немцима ве-
Јаворски. лике губитке код Горобиља, а по-
Јединице Ужичког партизанског сле су они налетели на заседу
одреда, у другој половини септем- Чачана у Овчару и имали много
бра 1941 године, постигле су зна- мртвих.
чајне победе. Рачанска чета и јед- Бекић и Божа Јаворски су упу-
на ужичка чета ослободиле су тили једно писмо нашој оператив-
Бајину Башту; Рачанска и Прва ној групи на Златибору да пошаље
ужичка чета заузеле су Палисад; своје претставнике на преговоре
а Ариљска и Моравичка чета, уз у Ужице. На тај састанак кренули
помоћ Драгачевске чете, која је су Љубо Бурић, данас генерал -
припадала Чачанском партизан- -мајор, Слободан Секулић, поруч-
ском одреду, ослободиле су Ариље. ник југословенске војске, стрељан
И други наши одреди све су јаче на Бањици 1944 године, и Владан
стезали Немце, тако да су они у Роси. Они су сишли у Ужице баш
Ужицу били у врло тешкој ситу- за време напада немачких »Шту-
ацији. Немачка команда је позва- ка« на оних 40 вагона муниције
ла Бекића и Јаворског у Ужице у Крчагову. Четници су се разбе-
да им преда власт у граду, када жали на све стране. А наши
се немачке трупе повуку. Споразум другови, уз помоћ народа, органи-
је брзо постигнут, четници су до- зовали су спасавање муниције ко-
били и муницију, и обавезали су ја је горела.
се да ће напасти партизане. Наше Граћанство се жалило нашој
јединице на Златибору биле су делегацији на недела четника, на-
обавештене о томе и донесена је рочито на Божу Јаворског. Он је
одлука да се нападне Чајетина у предвече после напада сишао у
којој су били четници и жандар- град и почео да прети друговима,.
ми који су служили окупатору. да чупка своју жуту брадицу и
да притеже револвер. После су се био забарикадирао са штабом
отпочели преговори с Бекићем. Он у зграду начелства и, кад је ода-
и Јаворски су тражили да жандар- тле хтео да изврши противјуриш,
мерија и полиција остану у Ужи- погинуо је пред вратима. После су
цу. Наши су другови одбили. Тако наше снаге истерале Јаворског из
није дошло до споразума. Друг града.
Бурић је изјавио да за коначни Мећутим, Јаворски је држао
споразум треба одобрење Штаба комуникације око града. Друг
одреда. Бекић је тада рекао: »Ја Тито је послао из Ужица друга
сам разговарао јуче с једним чла- Лзубу Бурића са три чете да раш-
ном вашег Штаба, а он ми је рекао чисти ситуацију. Ове су снаге
да ћемо пр е г о в а Рати чим они за- пред Ивањицом ослободиле мртво
врше борбу с Немцима.« тело Чоловића, које је било но-
Сутрадан су наше јединице си- шено из Ивањице у Ариље, али су
шле у Ужице. Четници су се га банде Јаворског на путу задр-
разбежали. Предвече је стигао и жале. Ускоро се Л>уба Бурић по-
Кушић са 800 бораца који су же- вукао из Ивањице, јер смо морали
стоко разбили Немце у Горобиљу. све снаге бацити на север, одакле
Бекић је поново дошао у Ужице су Немци надирали. Тада се Јавор-
и наши другови су му дали две ски проширио по читавом том
бунде и милион динара, а он је крају.
кренуо на сектор Вишеграда. Бе- Јаворски је помогао Немцима
кић и Јаворски су се посваћали приликом офанзиве на Ужице,
око поделе новца и разишли после се чврсто повезао с Неди-
су се. ћем, учествовао у нападу на Нову
Божа Јаворски је наставио Варош, почетком фебруара 1942
свој ранији посао. Пљачкао је по године, где се налазила наша Дру-
селима, а једном је чак ишао у га пролетерска бригада. Онда је
Санџак и уцењивао муслимане. С опет прелазио од Недића Дражи
њим је Ужички одред постигао Михаиловићу, харао је по читавом
споразум да он неће нападати на- крају, био је прави пустахија.
ше јединице, али он се тога није Јаворски је убио и свештеника
Придржавао, већ је убијао наше Милутиновића из Ивањице. Овај
другове и харао по селима. Он се свештеник је почетком септембра
био повезао с Глишићем и Марин- помогао да маршал Тито изиће
ковићем у Ужичкој Пожези и на- из Београда. Наравно, он није знао
падао наше јединице кад су ишле кога води. Заједно су дошли возом
с једног фронта на други. Зато је од Београда до Ужичке Пожеге,
друг Стеван Чоловић, политички где су ручали, а затим је маршал
комесар, добио нарећење да лик- Тито једним колима отишао на
видира банду Јаворског. Он је север до Ваљевског одреда. Тек
опколио Ариље и заробио 200 чет- после, кад је у Ужицу видео друга
ника Боже Јаворског. Сам Божа Тита, свештеник Милутиновић је
Јаворски није се налазио у граду. дознао коме је помогао да изиће
Ту је ослобоћен и генерал Нова- из Београда.
ковић. Главни део четника Јавор- Када су наше бригаде после
ског пуштен је кућама, а стрељано Четврте офанзиве избиле на Дри-
је само неколико зликоваца. Ме- ну, и Јаворски је пошао с осталим
ћутим, Јаворски је поново окупио јединицама Драже Михаиловића у
своју банду и напао Ивањицу у борбу против нас. Нешто се заме-
којој је био друт Чоловић с Мо- рио неким Дражиним командан-
равичком и Ариљском четом. Он тима, што се види из заплењених
се јуначки борио с Јаворским који докумената. Наше јединице прона-
је био продро у сам град. Чоловић шле су једну фотографију Боже
Јаворског. Сликао се поред ми- немилост. Дражини команданти —
траљеза у атељеу, а испод слике официри, ликвидирали су једног
је штампано: »Неустрашиви и хра- по једног команданта »цивила«.
бри војвода Божа Јаворски«. Чет- Јаворски је ухваћен и изведен
иичке банде су биле сломљене на пред Дражу Михаиловића у ње-
Дрини и Јаворски се вратио на говом штабу у Чичкови на Зла-
свој терен. Ту га је напао Дражин тибору. После је заклан.
командант »Свети Илија«, активни Убицу Боже Јаворског је доцни-
поручник који је учествовао у уби- је ухватио неки Катанић и за-
ству нашег друга Бате Јанковића клао га да се освети због смрти
из Чачка. Јанковић је ухваћен у Јаворског. Катанић је убијен од
Гучи, у новембру 1941 године. Чет- наше народне милиције почетком
ници су са њега секли месо и на- 1945 године.
теривали га да једе.
Божа Јаворски се држао још
неко време, али је потпуно пао у (Подаци генерал - мајора Љубе Бурића)
ЛОГОР У ЈАСЕНОВЦУ
Кад је Симовићева влада, после у борби или у засједи (на пр. Ва-
27 марта 1941, распустила конц- љин, Џаја, Стјепан Влахек, браћа
-логоре, у Хрватској је по Маче- Турковић и др.).
ковим упутствима отпочело масов- Од преко 100 другова и друга-
но хапшење комуниста и стварање рица који су тада, 31 марта 1941,
нових логора. 31 марта, дакле 6 похватани — остали су до данас на
дана пре провале Нијемаца преко животу свега петорица - шесторица.
граница наше земље, полиција је Мећу њима др Пајо Грегорић и
у Загребу похапсила све оне који ја. Један и други спасени смо на
су јој ма и најмање мирисали изванредан начин. Ја сам још
»на лијево«, уколико се, дакако, истог дана, тј. 31 марта побјегао
нису на вријеме уклонили. Тада с полиције, захваљујући гужви ко-
су, поред осталих, ухваћени Божо је је у то доба на полицији вла-
Аџија, Андрија Цаја, Огњен При- дала. Пајо је спасен дан прије
ца, Отокар Кершовани, Павао Мар- доласка немачких трупа у Загреб.
ковац, Душан Грковић и многи Да није било тих специјалних
други. Ту сам се нашао и ја, бије- околности — и ми бисмо подије-
сан на самога себе што сам баш лили судбину осталих наших дру-
ту ноћ био преспавао код куће, гова.
док сам се још дан прије тога Један детаљ из агоније Мачеко-
сакривао. Нашим је друговима ве бановине:
овим хапшењем била запечаћена
судбина. Они су сви од реда изги- Десетог априла, по подне око
нули, и то или извлачењем из ло- 4 сата, дојуриле су у Загреб прве
гора и стријељањем (као на при- моторизоване њемачке трупе. У
мер Аџија, Прица, Кершовани, Загребу није више постојала ни
Марковац) или пригодом неуспје- дивизиска ни армиска област, ни
лог бјега из логора у Керестинцу банска власт: њемачке трупе ју-
(14-141-1941). Неки појединци, који риле су загребачким улицама. —
су се чудом успјели спасити из Мачек је предао пуне затворе и
Керестинца, заглавили су касније конц - логоре окупатору и усташ-
ким крволоцима. Мачек је издао
проглас којим је позвао органи- стану непријављену особу. Друго-
зације ХСС и присташе да се новој ви су тешко долазили до станова,
власти покоре и да с њом искрено а то тим више што су се станови
сарађују. Мачекова заштита пре- из конспиративних разлога морали
шла је одмах у службу окупатора стално мијењати. Велике су поте-
и усташа. шкоће постојале и за станове у
којима су се одржавали састанци
• и конференције. Полиција је ноћу
често блокирала читаве улице и вр-
9 јули 1941 је датум почетка ма- шила претресе по свим кућама.
совних стријељања у Загребу. По Резултати код тих претреса нису
Загребу су излијепљени плакати били онакви какве је полиција
о стријељању Ације, Прице, Кер- очекивала. Једнога је дана била
шованија, Марковца, и других — блокирана читава Трешњевка
њих десет на броју. Послије не- (радничко насеље), али никог нису
успјелог бијега из Керестинца (14 ухватили, иако је на Трешњевци
јула) број стријељаних се даноми- живјело илегално много другова.
це повећавао. Из Босне и Лике Мећутим, ја нисам имао среће
стижу вијести о масовним поко- са оваквим ноћним претресима. У
љима Срба. Даномице нови пла- ноћи између 20 и 21 јануара 1942
кати о новим жртвама. Стотина полиција је нахрупила у стан гдје
људи стријељано је у Максимиру, сам се скривао, и ухватила ме на
Раковом Потоку, звјерска мучења спавању. Експедицију агената во-
и уморства на усташком редарству дио је чувени крволок Камбер.
или у тзв. Синг-Сингу. Масовна Ухваћен сам, дакле, након што
хапшења, масовна убиства — те- сам у Загребу равно десет месеци
рор, из дана у дан све безумнији илегално живио и радио. Сваки
терор. покушај бијега био је искључен,
Отпор народа се није могао полиција је блокирала све излазе
сломити ни најтежим злочинстви- из куће. Кад су ме кроз дубоки
ма усташа. То најбоље доказује снијег водили до полициског ауто-
атентат на свеучилишну усташку мобила, био сам увјерен да је са
сатнију, атентат на главну пошту, мном свршено.
пожар стадиона, убиства њемачких Чувени подрум усташког редар-
официра и војника на загребачким ства на тргу Н! У хладној и влаж-
улицама и друге акције које су ној ћелији (са зидова је капала
извршили хрватски родољуби у вода) био је први Рудолф Хроз-
Загребу. Комунистичка партија је ничек, металац из Мостара, кога
дјеловала, она је окупљала око сам од затвореника сусрео. Он је
себе снаге и, упркос најтежим управо био допраћен из логора
жртвама и сталном редуцирању Данице (Копривница). Био је
њених кадрова, она је руководила испремлаћен на мртво име. Отцра-
борбом, придобијајући за ту бор- ћен је касније у логор Ст. Гра-
бу све више нових, неустрашивих дишку, гдје је уморен глаћу.
бораца. Нада све је интересантан био
Од вријемена на вријеме уста- мој сусрет с тројицом ХСС-ових
ше су се лупешки залетавале у првака, који су негдје почетком
станове оних које још нису похва- фебруара (или крајем јануара)
тали. Велики се број комуниста дошли у моју ћелију. Били су то
сакривао по илегалним становима бивши »народни« заступници То-
и потражња за таквим становима машић, Кемфеља и Будимировић,
била је из дана у дна све већа. који су се враћали из конц - логора
Усташе су пријетиле смртном ка- Ст. Градишка, гдје су били кратко
зном сваком оном тко држи на вријеме интернирани под особи-
тим и врло повољним условима. вом државном творевином«, нагла-
Дошли су у нашу ћелију румени шујући, да само једна таква др-
и добро исхрањени, јер су у ло- жава може хрватском народу дати
ГОру — према властитом признању,
слободу и срећу. Мржња и страх
живјели добро и одвојено од оста- од комуниста толико су код ове
лих логораша. Познавао сам од двојице долазили до изражаја, да
прије Томашића и моје прве ри- је јасно произилазило, да се разни
јечи, управљене новим гостима, прваци ХСС могу против комуни-
биле су ове: »Ви ћете, господо, ста сложити с највећим неприја-
сигурно у владу, трагом ваших по- тељима Хрвата, па и с усташама
литичких истомишљеника Торти- и четницима. До тога је, најзад,
ћа и Берковића.« Томашић се сне- и довела њихова политика, како
бивао како могу тако нешто и се је у развоју даљњих догаћаја
помислити! Али, уствари, ја нисам показало.
много промахпио: неколико дана Након што сам четири мјесеца
после овог сусрета (»заступници« одлежао у затвору усташког ре-
су након два дана пуштени на дарства на тргу Н. и на Савској
слободу), Павелић је објавио отва- цести, сућен сам на двије године
рање свог »сабора«, а у попису заточења у концентрационом ло-
саборских чланова налазила су се, гору.
поред осталих, и имена Томашића, Нема пера, које би било у стању
Кемфеља и Будимировића . . . описати страхоте и ужасну атмо-
Свог Буку (Кемфељу), дебељ- сферу Јасеновца. Гледао сам рије-
ка с подмуклим очима, долазили ке Цигана, њихове жене и дјецу
су гледати агенти, некадашњи ње- како су сваког дана одлазили на
гови »заштиташи«. Видјело се, да клање. Како су неописиво језовите
су то стари Букини пријатељи. сцене опраштања Цигана од сво-
Бука пак није пропуштао прилику, јих жена и дјеце! То је тако ужа-
да својим пријатељима, усташким сно, да мора потрести и за читав
злотворима, подиже руку на по- живот оставити трагове у сваком
здрав: »Спремни!« — 0, како су човјеку. Циганска дјеца, коврџа-
се биједно и жалосно понашали вих глава и крупних црних очију,
ови »народни« заступници, како била су драга. Њихове су се ру-
су дрхтали, чим би зазвечали кљу- чице тако грчевито држале својих
чеви на вратима ћелије, иако су мајки и очева, њихов лелек је
знали да ће бити пуштени из за- продирао до костију. Убијало се
твора! дневно стотинама такве циганчади.
Неколико мјесеци касније, мје- Зашто? Нитко није знао. Само за-
сеца јула, имао сам прилике то ваљда што су Цигани.
разговарати с још двојицом ХСС- Не знам колико је у Јасеновцу
-ових првака, и то с др Пернаром побијено Цигана. Док сам ја тамо
и проф. Пезељом, личним тајником био, најмање 30.000.
др Крњевића. Било је то у затво- Истовремено, мјесеца јуна и ју-
реничком одељењу болнице на ла, обављале су се у Јасеновцу
Ребру, камо сам на кратко врије- масовне ликвидације жидовских
ме (14 дана), био пребачен из жена и дјеце. Транспорти су до-
Јасеновачког конц-логора. Ова су лазили из логора у Бакову и Ста-
двојица отворено непријатељски рој Градишки. Вагони са жртвама
иступали против народноослободи- стајали су на прузи пред логором
лачке борбе, осућивали партизане, често пута више дана. Била је
називали их разбојницима, и с страшна жега, жене и дјеца уми-
презиром говорили о СССР-у и рали су у вагонима без воде и без
Црвеној армији. Пернар је сма- хране. Запомагање и плач дјеце:
трао бившу Аустро - Угарску »здра- »Воде, воде . . . Убијте нас!«, знале
су викати очајне мајке и жене. шком урлању и потцикивању.
Одговор је била усташка псовка. Лубурић се поносио што је зато-
— Гледао сам како из вагона из- ченицима, кандидатима смрти, дао
носе љешинице дјеце, гледао сам прилику да се тобоже »духовно
изнемогле и избезумљене мајке и јачају« — музиком. А тешко је
немоћну преживјелу дјецу како замислити страшније тортуре за
под ударцима усташке тољаге по- оне, који сваког часа очекују смрт,
срћу на путу у Градину, у смрт. или који, уз свирку заточеничког
Свако вече доносили су гробари оркестра, гледају убијање и муче-
пред магазине хал>ине, рубље, ци- ње својих другова.
пеле и друге ствари жена и дјеце Споменути концерт који су Ци-
која су убијена — маљем по глави. гани оне недеље приредили зато-
Гомилале су се на хрпама ципеле ченицима, одржан је у доба кад је
дјечице, која су тек проходала, клање Цигана било у пуном јеку.
вјетар је логором разносио фото- У логору су се још кретале запла-
графије насмејаних дјевојчица и шене и ужаснуте групице Цигана,
дјечака, чији су очеви можда у а мећу последњима и један циган-
самом логору чекали утјешљиву ски збор пјевача и свирача. Пје-
ријеч о својима. Био сам свједо- вали су дуже, пјевали су са суза-
ком, кад је један такав несретни ма у очима, пјевали су свима нама
отац нашао фотографију своје же- и небу и безумној нади да ће их
не и дјеце. То је био знак да су пјесма и њихова музика спасти
његови најмилији управо убијени. од смрти. Како је ужасна била њи-
Како је тек било при души неком хова пјесма коју су назвали »Ци-
Шмиту из Вараждина, који је слу- гански опроштај«, позната руска
чајно био присутан, кад се из ва- романса. Како су се демонски це-
гона искрцала његова мајка! Та рекали усташки џелати, који су
је мајка вјеровала да су је довели се, вјероватно, већ наслаћивали
да види сина, обрадовала се. А како ће циганске лубање пуцати
њен син није могао с њом ни ри- под ударцима крвавог маља! Зато-
јечи проговорити, јер би свака ченици су се питали: да ли је мо-
ријеч за њега значила смрт на гуће да ће и ови талентовани
мјесту. Гледао је без ријечи како Цигани, сзирачи, бити убијени;
му мајку воде на кланицу. неки су се надали, као и сами
Како је ужасан и језовит био свирачи, да ће крвници, послије
концерт који су Цигани једне не- овог концерта, одустати од своје
деље, мјесеца јуна, приредили намјере или бар одгодити убиство.
заточеницима и себи! Да, управа Па овај збор би могао и самим
логора је управо нагонила и Ци- усташама пружити разоноду, које
гане и друге заточенике да прире- су они толико жељни у својој кр-
ћују концерте! Касније, кад су већ вавој работи! Али не, и ови су
сви Цигани били поубијани, зато- јадни и млади Цигани другог дана
ченици су, по директивама Лубу- одведени на кланицу. У ушима за-
рића и других усташких крвника, точеника одјекивала је њихова му-
организирали и извјежбали по- зика као посмртни марш.
већи оркестар, који је морао пи-
јаним усташама сваке недеље •
свирати. Мећу свирачима било је
правих виртуоза па чак и профе- Никад нећу заборавити нијеми
сора музичких академија. Поред разговор, који сам водио с добрим
класичних, прилично добро увеж- мојим пријатељем и другом, сли-
баних комада, оркестар је морао каром Данком Османом, који је
свирати плитке усташке пјесме, и јавно стријељан 5 септембра 1942.
тада није било краја пијаном уста- Било је то у логорском затвору,
30 Дневник I
или такозваиим ћелијама смрти, при крају својих снага. Био сам
камо сам био бачеи након што сам јако изгладнио, а поврх тога мо-
по други пут допраћен из Загреба рао сам слушати страшна мучења
у Јасеновац. Гледајући кроз »бу- затвореника и гледати како они
ше« један другоме у ћелије, Данко један за другим одлазе на убијање.
и ја смо разговарали пишући сло- Сви су одлазили — ја сам остајао.
ва прстом по зиду. По читаве сате Долазили су нови и опет су одла-
водили смо тако, сваки из своје зили да се никад више не врате
самице, нијеме разговоре. И један — мене су остављали и нико ме
и други чекали смо смрт сваког ништа није питао. Долазили су
часа. Из собе за саслушавање, гдје неки усташки официри, мећу њима
је »уредовао« Цивидини, познати и Лубурић, погледавали кроз бушу
крвник загребачке полиције још у моју ћелију и промрмљали: »А
из доба Бедековића и каснијих то је тај!« и опет би отишли. Све
полицијских режима, чуло се запо- ми је чуднији постајао овакав по-
магање затвореника које су му- ступак.
чили. Свакога су се дана ћелије 17 септембра 1942, послије под-
празниле. Затвореници су одлази- не, долази Цивидини: »Узмите све
ли на кланицу. И даномице су ствари, брзо, брзо!« покупио сам
долазили нови кандидати смрти. ствари и изишао. Напољу су чека-
Одавле је 27 августа 1942, ноћу у ли најгори усташки крвници:
10 сати, одведен и загребачки ли- Матковић, замјеник Лубурића,
јечник, доцент факултета, др Ју- Мајсторовић, заповједник логора
рај Боца. Данкова мајка, сестре и и Љуба Милош, натпоручник —
брат били су у логору убијени. крвник. Ова су тројица својим ру-
Дошао је ред и на њега. »Ако ме кама поклали хиљаде људи. Сада
убију, писао ми је прстом на зиду, је на мене ред.
поздрави ми све другове и прија-
теље... Ако преживиш ...« — до- Л>уба Милош ми везује руке
дао је. Поручивао сам да исто то ланцима. Желим да се све то што
учини ако ја будем убијен, а он брже сврши, јер сам увјерен да
преживи. Када га је 5 септембра, идем на стријељање. Али напољу
предвече, Цивидини позвао из ће- чека ауто. Стрпали ме унутра, крај
лије и кад му је жицом почео мене седа џелат Матијевић, напред
везивати руке, чуо сам ове послед- Матковић. Путујемо непознато ку-
ње Данкове ријечи: »Зашто? . . . да; дакле засада ме не намјеравају
Зар ћете ме стријељати?... Ста- убити. Сви шуте. Путем ме Мати-
ните. Пустите да говорим са сво- Јевић покрива неком поњавом пре-
јим групником ...« Још се, дакле, ко главе. Не смијем, дакле, знати
надао да би га могао спасти ути- којим путем се возимо.
цај његовог групника. Али то је Кад смо ушли на врата логора
било само часовито. Цивидини му Стара Градишка, био сам увјерен
је грубо одговорио, да ту нема ви- да су ме овамо довели ради саслу-
ше никаквог разговора и да он шања. Кад Ј'е Матковић у канце-
ради само по налогу Матковића. ларији наредио да се позове Ан-
Како сам касније сазнао, Данко дрија Хебранг, био сам сигуран да
је стријељан пред »наступом« — сам уплетен у неку клевету заЈ'ед-
ради »ширења алармантних вије- но са Андријом.
сти«. Извршио сам и извршавам Падала су, мећутим, нарећења:
његову последњу жељу и изручу- »Припреми двадесет најбољих
јем његове поздраве друговима и усташа и ауто!« Закључујем да
пријатељима. се има још нешто изванредно до-
годити. Довели су Андрију и Олгу
Након три тједна боравка у ја- Кон, коју нисам познавао. Андри-
сеновачкој ћелији смрти, био сам
ја се био некако уситнио, много се и надамо! Не вјерујемо, разу-
је ослабио, пустио је бркове. мије се, ни у једну његову ријеч.
Одвели су нас и стрпали у ве- Али загонетка је постала тим ве-
лики теретни ауто. Сјели смо на ћа, што су Андрију затворили за-
под, везани ланцима. Око нас до једно са мном. Значи, неће нас
зуба наоружане усташе, напред саслушавати по заједничкој ства-
пушкомитраљез. Кад смо кре- ри, јер ми имамо прилике да се
нули, запитао сам шапатом Андри- о свему договоримо. Бит ће нешто
ју: да ли су га саслушавали због друго.
мене. Нису! Он ништа не зна. Сум- Баш смо од срца те ноћи разго-
њиво нам је било и то, што су нас варали, Андрија и ја! Те како је
посадили заједно и што можемо било ово, те како је било оно, шта
разговарати. Спремају нам неке је било после нашег растанка у
веће ствари, убити нас одмах не- Загребу, шта је с овим другом,
ће! Тако комбинујемо. шта је с оним... Никад краја.
Стигосмо у Нову Градишку. Стотину смо комбинација проди-
Пред жупским редарством смо се скутовали о томе шта ће бити с
зауставили. Скидају нас и воде у нама. Хоће ли бити преки суд или
канцеларију, гдје нам јасеновачки предаја Гестапоу или просто уби-
крвници скидају ланце. Предани ство, којему треба замести сваки
смо на чување двојици агената, траг, или нешто десето. У разго-
који су, изван сваког очекивања, вору смо тако дочекали јутро, не
љубазни. Нуде нас цигаретама, ријешивши загонетку.
ословљавају нас са »господо« . . .
Снебивамо се шта треба да значи •
такав нагли преокрет. Спрема се,
очито, нека замка. Ни слутили, дакле, нисмо какво
Гладан сам. Питам Андрију да нам изненаћење усташе спремају.
ли, можда, има нешто хране. Из- Кад се Андрија — након што су
вадио је читав један крух, који нас одвели у канцеларију — вра-
сам са великим апетитом почео тио из собе Драженовића, замје-
уништавати. Али агент ми каже да ника равнатеља жупског редар-
не једем пуно, јер да ће убрзо ства, и кад нам је рекао да »ствари
стићи из гостионице вечера! Какве не стоје тако лоше«, јер смо ова-
он то нама бургије прича! Вечера мо доведени зато да будемо зами-
из гостионице, тко да му то вје- јењени за двојицу усташких
РУЈе! главешина, које су заробили сла-
Али вечера је заиста стигла. вонски партизани, нашем ипгчу-
И то каква вечера! Први пут, на- ћавању и изненаћењу није било
кон дугог времена, једем пристојан краја. Као гром из ведра неба!
граћански оброк. Врло угодан Агенти су се снисходљиво смије-
осјећај за изгладнеле робијаше! шкали: »Знали смо ми, ето шта
Загонетка постаје све замрше- смо вам говорили, да ће све до-
нија! На питања шта све то има бро свршити... изволите цигаре-
да значи и шта ће бити с нама, те . . . ручак ће бити добар ...«
агенти тајанствено одговарају »да Шест дана смо остали у Новој
ће све бити добро«, боље него што Градишки. Шест дана поступали
се можемо и надати. Тко да још су џелати с нама као са драгоци-
агенту вјерује! јеним гостима. Храна је и даље
Сједили смо тако до касно уве- долазила из гостионе, свака нам је
че. Онда су Андрију и мене стр- жеља била одмах испуњена. Неки
пали у једну ћелију а Олгу у другу. усташки поручник био нам је до-
На растанку нам још агент рече дијељен на службу. Али ноге су
да смо ближе слободи него што нам ипак везали ланцима. Били
смо сада заједно у једној двори- осврнуо, видио сам Вутуца и Ваг-
ишој ћелији: Андрија, Олга, Сека нера како су из свих сила потр-
Подунавац и ја. чали низбрдо, према цести, где су
Мећутим су трајали преговори их чекали усташе и Швабе. Сретан
измећу славонских партизана и вам пут, добит ћемо вас опет у
усташа. Партизани су заробили руке!
Вутуца, замјеника равнатеља уста- Тко да опише наше узбућење,
шке надзорне службе и Вагнера, кад смо наишли на прве унифор-
шефа жупског редарства из Гра- мисане партизане који су недалеко
дишке. Партизани (Гашпар) су од мјеста предаје држали засједу!
тражили 15 другова у замјену. Од Била је то чета банијских проле-
тражене петнаесторице само смо тера на челу са Дамјаном Мрким.
још нас четворо били на животу. Дочекивали су нас свуда срдачно,
Други су били поубијани у лого- поносни што су наши ослободи-
рима и у затворима. Усташе су оци. Свуда гдје смо пролазили
понудили тридесеторицу логораша ослобођеним селима, народ нас је
у замјену. Након преговора од весело поздрављао. Стари Гашпар
неколико дана, партизани пристају (није баш тако ни стар), политком
на понућену листу. Било је ту Ш оперативне зоне, сијао је од
више потпуно непознатих лица. задовољства. Он је преговоре о
Из Загреба и Цогора стигли замјени водио, он нас је дочекао.
су у Градишку они, који треба да У знак другаретва поклонио је
се замјене. Био је ту и Владо Лон- стари Гашпар Андрији своју пу-
чаревић, Пуба Шремф, Маја Ко- шку, а мени свој пиштољ. Чувам
мар, И. Дазовић. тај пиштољ као драгу успомену
23 септембра, везани по двоји- на први сусрет са партизанима,
ца, пребачени смо најпре желез- славонским партизанима чијој хра-
ницом до Окучана, а послије ка- брости дугујем свој живот.
мионом до Цага, мјеста замјене. Усташки бандити послали су за
На брдашцу је, према утана- нама другог дана авионе у потјеру.
чењу, лепршала бијела застава. Уз Сва села којима смо пролазили
цесту су биле постројене њемачке била су бомбардована, али са за-
чете. Горе, на брдашцу, сигурно кашњењем...
осигуравају партизани све путеве. Ето, тако сам дошао у партиза-
Полазимо у колони према бије- не. Три мјесеца касније пребацио
лој застави. Тамо су се већ поја- сам се преко Саве, најприје у
вили заробљеници Вутуц и Вагнер ослобоћени Слуњ, а потом у Би-
с једним партизаном прегова- хаћ, гдје сам преузео дужност у
рачем. одбору АВНОЈ-а. Засада је Би-
Стојимо нас тридесет према хаћ наша, партизанска, престони-
двојици. Код бијеле заставе. За- ца. Није далеко дан када ћемо
робљеници се љубазно смјешкају. промарширати загребачким и бе-
Први партизан којега смо видјели, оградским улицама, у то чврсто
Слободан, политком II батаљона вјерујемо.
I славонског одреда, води са аген- Бит ће још и већих празника
том који нас је на брдашце довео, на нашим улицама!
посљедње преговоре о начину из-
мјене. Бихаћ, децембра 1942
Сада нам тек одвезују руке.
Слободни! Крећемо брзим кора-
Цима даље узбрдо. Кад сам се Младен ИВЕКОВИК
ПРИЧАЊА ПОПА ВЈ1АДЕ ЗЕЧЕВИЋА О УСТАНКУ
У СРБИЈИ *
Фоча, 7 мај, 10.18: О поп Владином четовању:
Поп Владо, Зоран и ја ишета- Вратио сам се из рата четврти

смо се километар од Фоче уз Дри- дан Ускрса. А већ прве недеље
ну, седосмо у хлад под липу код после службе, ухапсио ме немачки
стражаре и отпочесмо разговор: командант, а на пријаву петоколо-
наша из Крупња — апотекар Циг-
лер, односно његова жена је игра-
»О првој пушци у нашем ла главну улогу обавештача.
устанку: Нешто око 20 дана лежао сам у
хапсу. Био сам трипута дневно са-
Пукла је у Белој Цркви у Ра- слушаван. Био сам у немачком
ђевини 24 јуна по старом, то јест подруму. Морао сам да чистим
7 јула 1941. Дошло је 4 — 5 наших иодрум, а они мени ногама натраг:
другова на челу с Чедом Милосав- »Јудео«. Бацио сам метлу. Саслу-
љевићем (учигељ умро на"Палиса- шавали су ме у почетку с револ-
ду, 28 новембра 1941) и Жикицом вером на челу. Питали ме где ми
Јовановићем - Шпанцем. Носили су је пушка, којом сам наводно убио
неки стари француски митраљез Немца, какве сам везе имао с ен-
без муниције. Одржали су збор. глеским посланством, зашто сам
Говорили су обадвојица. Кад су псовао Хитлера у проповедима од
завршили, отишли до воде, једно 1939 па надаље, зашто сам позивао
150 метара од вашара, наишли народ да склања оружје. Пиштољ
жандари. сам стално носио, али сам га остав-
љао при уласку у цркву, у олук.
Жикица се вратио. Жандари: При изласку из цркве командант
— Бацај оружје. је (пушио томпус) дрекнуо:
Наши:
— Бацај оружје. — Хајде.
Жандари — пушке, а Жикица Приликом претреса нису ми ни-
с два метка обојицу убио. шта нашли. Имао сам у костур-
Према Владином мишљењу пр- ници четири пушке. Командант је
ва озбиљнија акција против Не- одмах закључао цркву и костур-
маца (сем заробљавања Немаца ницу, а мој црквењак Сретен Ми-
кад су секли дрва код Јаучинског лосављевић - Бабо леђима је изва-
Виса више Каменице, на друму за лио још истог сата гвоздена врата
Шабац) била је у Белој Цркви. Ту и усред дана у џаку изнео оружје.
је Чеда са Жикицом помлатио После је опет врата наместио.
10 — 12 Немаца, (немачки официр На претресу, наравно, ништа ни-
у чарапама побегао и стигао V су нашли. Пуштен сам 21 јуна пре
Крупањ) и задобио богат плен. подне са наређењем да се јављам
То су прве акције Ваљевског пре и после подне.
одреда, чији је штаб био на Рож- Скинуо сам мантију, извадио
њу. О акцији на друму Ваљево — пиштољ из олука и одмах умакао
Ужице, коју сам описао у почетку у шуму. Викнуо »Уздрављу!« деци
дневника, попу Влади није познато. и кроз башту докопао се шумице,
О томе ће другови из Ваљевског док су ми синови чували стражу.
боље знати. Цео јули провео сам у органи-
зовању устанка у срезу рађевском
* Текст је дат онаквим иравописом и срезу јадарском око манаетира
каквим га је забележио Влада Зечевић. Троноше. Повремено сам имао са-
станак с Ваљевским одредом и добили задатак да припремимо на-
официрима за везу с Равне Горе. род за устанак у селима око
С Минићем, Дудићем, Чедом, др. Крупња.
Пантићем, Жикицом — вићао сам У погледу партизана донесена
се с њима. Покојни Веселин Ми- је одлука да заједнички учеству-
сита, ћенералштабни потпуковник, јемо у борби. Рачунало се да ће
био нам је веза с Дражом. Једном четници бити јачи, имати већег
док сам делио летак крај врша- утицаја и самим тим имаће касни-
лице, дошао један човек у сељач- је и сву власт. На том састанку
ком оделу и упитао шта радимо. сам дао изјаву да Дражину коман-
То је био капетан Рачић. Са мном ду не признајем и да ћу и даље
је сараћивао на терену и јеромо- задржати одвезане руке за спо-
нах Георгије Бојић, старешина разум с партизанима.«
Троноше. Ми смо организовали
овај крај. На дан 19. августа смо
одржали састанак у Троноши: Ге-
оршје, Мисита, Мартиновић и ПОП - ВЛАДИНЕ УСПОМЕНЕ
сви резервни и активни официри ИЗ ТРЕНЕГ УСТАНКА
из Лознице и околних места. На (II део, први део започео
том састанку је положило заклетву 7 маја 1942)
1.200 наоружаних бораца. После
заклетве смо се повукли на ве-
ћање где је донесена одлука о по- 1 август 1942. Грми топ код Ку-
чињању устанка, као и о односу преса. Смрзли смо се ноћас иако
војно - четничких одреда према смо Влада и ја скупљали пањеве
партизанским одредима којима читаву ноћ. Затекох у зору попа
руководи Комунистичка партија. на ливади, на сунцу, где пише
Ту се показала супротна мишље- дневник. Обећа да ће после рата
ња. Миоита је био за сарадњу с написати књигу о свом војевању.
партизанима, али да се борба води Ови записи ће бити материјал.
под тробојком, а не под црвеном — Ако погинем, казао сам дру-
заставом, »јер и Немци имају цр- говима, заслужио сам да ме свог
вену заставу против које се ми претресу и однесу све хартије...
већ боримо«. Ту је упао други Дра- — вели Влада.
жин претставник, неки трговац из Ја додајем:
Сарајева Максимовић, који је по- — Ипак ћемо ми на неком кол-
чео да псује комунисте, да неће хозу заједно читати прве корек-
с њима да се бори. Размећао се туре Владине књиге.
са својим новцем: »Ја сам дао за Дадох му мој дневник у руке
устанак 250.000 динара«. Одговорио да он својом руком пише своје
сам му у лице: »Иди ти у пичку успомене и осоколих га:
материну. Није више време да газ- — А сада гурај, попе, и не пре-
де за паре купују крв народа.« скачи редове у овом мом дневнику,
хартије је мало, и скупа је у овом
Основна ствар на овоме састан- нашем рату:
ку је била та што нас је Дража
хтео да шаље у Босну, а ми смо »1-УШ-942. Од 25-У1- до 2-УН
то на овом састанку одбили и ре- 1941 г. провео сам по селима око
шили да се боримо у Србији. Ми- Троноше (Лознице) и Крупња и
ситу смо изабрали за команданта потајно скупљао оружје и муни-
Војно - четничког подрињског од- цију и поузданим људима говорио
реда и донели одлуку да се изврши о припремама за дизање народа
напад на Зајачу и Столице 30 авгу- на устанак. На Св. Илију 1941 г.
ста, а на Крупањ 31 августа. Исто- одслужио сам службу у манасти-
времено смо Мартиновић и ја ру Троноши и тада сам први пут
јавно и гласно позвао народ на били обрасли у браду и косу. Има-
устанак. Присутних је било преко ли су пушке, реденике преко гру-
хиљаду, које девојака, жена и ди и по једну-две бомбе о појасу.
људи. После службе скинуо сам На мене и моје сељаке оставили
мантију, обукао гуњ и са својом су добар и јак утисак. Од ових
пушком ишао од групе до групе њих шест са Мартиновићем кре-
отреситијих и одважнијих сељака нули су самном у правцу Бороње,
и износио им детаљније планове а остали су остали у Троноши.
устанка. Разумевање и жеља да (Тешки бомбардер »Савоја« кружи
се ослободимо мрског окупатора изнад нас и бомбардује шуму
— Немаца — избијала је из сва- испред нас). Са Мартиновићем сам
ког присутног. Значи наш потајни се брзо спријатељио. Младић на-
припремни рад у народу, успео је. предних и здравих мисли. Идемо
Народу сам саопштио уговорени кроз шуму и он ми прича о животу
знак за почетак устанка; на сви- на Равној Гори, о својим колега-
ма већим бреговима (гореће) упа- ма официрима, о врховном коман-
лиће се велике ватре. Тада сви данту Дражи. Из свега излази да
наоружани и сиособни за борбу ће официри и нешто подофицира
имају доћи на уговорено место у и жандара, који чине главну сна-
своме селу, а одатле сви из околине гу »Дражину продужити начин жи-
манастира Троноше и Лознице у вота и народа који су« водили и до
манастирску шуму, а из околине рата. Ништа се »нису опаметили и
Крупња у планину Бороњу. Тих да- трулост се све више осећа код
на дошао је специјални курир с водећих распале Југославије. Мар-
Равне Горе поручник Нешко Не- тиновић не само да не воле и не
дић (родом из Лелића код Ваље- цени Дражу, него га мрзи и не
ва). Од првих дана до данас, он је признаје га својим командантом.
био и остао као најповерљивији По моме схватању бољег официра
човек пуковника Драже Михаило- нису ми могли послати. Још на
вића. (Узгред речено, у јануару самом почетку наши планови и
ове године Нешко је заједно с циљеви у потпуности се слажу.
немачким официрима руководио Благодарећи Мартиновићу ја сам
борбом Немаца и четника против дознао ко је Дража, и каква је
нас на Мравињцима испод Маљена. његова околина т.ј. људи уз њега.
Резултат те борбе: Немци и четни- Из сваке њихове речи избија ве-
ци одвукли су у ваљевску болницу ликосрпска хегемонија. Ту се у
шест саоница рањених и смрзну- почетку разилазимо са Дражом и
тих. Број мртваца нисмо утврдили, његовим људима, да се никад не
а ми два мртва, три рањена и спојимо. Досадашња наша борба
ниједног смрзнутог). Нешко нам је доказује да смо Мартиновић и ја
донео бланко легитимације са пе- одмах и на време одабрали свој
чатом војно - четничких одреда и пут; пут борбе са окупатором и ње-
потписом команданта Драже Ми- говим слугама — усташама и чет-
хаиловића. Мени је саопштио да ницима. Слога и једнодушност из-
ће на мој терен доћи и самном мећу Мартиновића и мене дала је
радити поручник Мартиновић. За одмах плодне резултате. Из дана
Мартиновића — кога нисам позна- број људи у нашем одреду: »Мар-
вао — рекао је да је поштен и хра- тиновић — Зечевић« повећавао се.
бар официр. Да ћемо упутства и Поверење и уздање народно ужи-
нарећења добијати са Равне Горе вали смо, и питање исхране није
од Драже. Заиста после неколико престављало никакву тешкоћу. И
дана дошао је поручник Мартино- ако обојица нисмо имали ни ди-
вић са групом наоружаних људи. нара (а од Драже нисмо хтели
Њих је било око 20 — и сви су ни тражити ни примити никакву
помоћ, па ни новац) ипак нас је да борбом заједничких јединица у
народ примао и хранио као своје нападу на Крупањ командује пот-
најроћеније. Раћевина је у овим пуковник Бенералштабни Веселин
данима дала све од себе. То при- Мисита. О овоме сам одмах изве-
знајемо и признаћемо народу Ра- стио јеромонаха Георгија Бојића
ћевине. Ваљевски партизански од- старешину манастира Троноше и
ред — Раћевски батаљон — сачи- Миситу. Мисита је радо прихватио
њавали су 90°/о сељаци Раћевци. наш предлог, само брзина догаћаја
Наш одред такоће 9 8 ° / о само Ра- изменила је овај план. Војно-чет-
ћевци сељаци. Крстарили смо по нички одред около Лознице напао
селима и често се сретали са па- је изненада и без припреме и плана
тролама партизана, увек се брат- на Лозницу и заузео је. У тој
ски поздрављали и разговарали. борби погинуо је храбри и поште-
Тако једнога дана у Августу 1941 ни официр Веселин Мисита. (После
год. срели смо се са руководећим његове смрти Дражина клика
друговима из Ваљевског партизан- успешно плете издајничку мрежу
ског одреда — друговима: из — у подрињском округу).
ОК-а — М. Минићем - Црним
(Ваљевским) Чедом Милосављеви-
ћем .. .* батаљона и Мишом Ду- 31 август 1941. — Партизански
дићем, активни п. поручник — одред напао је и заузео »Столице«
командант батаљона. Случајност рудник 6 км. код Крупња. Исто
је хтела да тај наш сусрет буде тако напад због недовољне припре-
баш на историском Мачковом Ка- ме и ако је успео, ипак се глав-
мену. Сели смо у хлад букове нина посаде немаца спасла бек-
шуме и почели разговор, који се ством у Крупањ у место да је
потпуно претворио у преговоре да била постављена заседа на путу
се заврши потпуним споразумом и да их све помлати или зароби.
за заједничку борбу против окупа-
тора Немаца. Писали ни потписи- 1 септембар 1941. — Ми смо се
вали нисмо ништа, стегли смо из села примакли у најближу око-
један другом руке и оставили да лину Крупња, тако да је наш штаб
делом потврдимо речи. Друг Ми-
нић да би боље проверио сигур- био на два км. од Крупња и глав-
ност Мартиновића и мене поставља не немачке снаге.
питање: »Ако се створи у Београду
каква Српска влада и позове народ 2 септембар 1941. — Стигао је
и четничке масе да се врате својим курир од команданта Ваљевског
кућама, обећавајући им сигурност партизанског одреда друга Здрав-
— шта ћемо нас двојица тада ра- ка са шемом за напад и да напад
дити«? Без резерве обојица смо почне у 8 ч. увече. Одговорили смо
одговорили: »ма нас сви наши бор- да смо спремни за напад и да од-
ци напустили, ми ћемо остати вер- рећени сектор примамо. Наш од-
ни овом споразуму и бићемо са ред имао је задатак да врши напад
партизанима до победе«. Тако ће и на топионицу и да заузме пут Љу-
бити. Овај бистри и паметни друг бовија — Крупањ, варошицу Кру-
»Црни« као да је осећао да у пањ и да са лица врши напад на
ваздуху кужи задах владе Бене- болницу — главно утврћење Не-
рала Недића, која је концем Авгу- маца — т.ј. целу десну страну.
ста образована. На растанку смо Исто тако да поставимо заседу на
заказали нови састанак ради доно- 3 км. од Крупња ка Завлаци, да
шења одлуке и плана о нападу на сачека бежеће Немце из Крупња
Крупањ. Начелно је донета одлука као и да спречи долазак помоћи
опкољеним Немцима. Партизани
* Рукопис временом оштећен па нечитљнв на више места.
су имали да врше напад са леве чуо. После два сата »топ« је био
стране (леђа) Крупањ и болниду. на положају (37 мм.). Издајемо
Ми смо са једном четом одмах нарећење да гаћа (нишани се кроз
посели шљаку код »топионице« цев) горњи спрат и кров болнице
(антимона »фабрика«), Са другом где су непријатељска митраљеска
смо посели пут Љубовија — Кру- гнезда. Пролазе минути који трају
пањ са задатком да заузмемо ва- дуго као вечност, а наш топ не
рош а главнина је изашла на пуца. Чује се два-три пута шкљо-
»Буким« више »Лазарице« да туче цање — без пуцња. Наша радост
на болницу са лица, Крупањ лево сплашњава. И кад смо већ били
бочно, и десно бочно топионицу. изгубили сваку наду — проломио
Сви смо били посели положаје на се пуцањ, који је уплашио колико
време. Уговорени знак за напад Немце, толико и нас. После неко-
био је сигнал белом ракетом. Изла- лико пуцњева на болницу, окреће-
зим на погодно место и пуцам из мо цев и тучемо топионицу. Изме-
сигналног пиштоља; болница и то- ђу 2 сата и 3 ујутру чујем
пионица испод нас на 300 — 400 ужурбаност на левом крилу. Тај
метара бели се као на сунчаном део положаја посели су четници
дану. Немци су изненађени и од- из Азбуковице — четници Косте
мах се сналазе и отварају јаку Пећанца под командом четовође
митраљеску ватру са торња топи- »Сретена« — »Дринског«. Дошли
онице и са крова болнице. Ми у су пред сам почетак напада њих
стрељачком строју лежимо по око шесет и ставили се под нашу
блатњавом путу и чекамо одговор команду. Поред мене трчећи про-
другова партизана. Пролазе мину- мичу силуете. Ноћ је тамна и ки-
ти па и сати и на више ракетли шна, па не могу да познам лица.
нема одговора. Киша пада и од На моје питање »шта је?« одгова-
влаге и неизвесности почињемо да рају: »бежите опкољени смо«. У
дрхтимо. Тако смо чекали до 11 ствари са те стране није могло
сати ноћу, а онда смо издали на- доћи опкољавање, јер смо ми по-
рећење за напад. Лежим уз Марти- сели варош. Паника се брзо прено-
новића, који с времена на време си на центар где смо Мартиновић
командује »прекидај паљбу«. Када и ја, па и на десно крило. Настаје
престанемо с пуцањем тек тада лудачко бежање и крљање низ
сазнајемо са каквом жестоком шуму у реку Богоштицу и даље
пушчаном а нарочито митраље- у з . . . планину. Мартиновић и ја
ском ватром бране се Немци. Ку- се брзо договорисмо; он трчећи
рир нас извештава да су наши одлази до чете која врши напад
заузели Крупањ — и да сада врше с десног бока на топионицу, а ја
напад и они на болницу с бока. трчим за бегунцима и прво молим
Из мрака чујем да се неко распи- да се зауставе, па када не успевам
тује где су Мартиновић и поп Вла- вичем, грдим и вадим пиштољ да
до? Лежећи се повлачим преко убијам кога пре стигнем. Увићам
брисаног простора у правцу гласа. да би то било бескорисно и да би
Преда ме стоји дечак из Крупња само повећало панику. Трчим и
Славко Орловић и шапће ми да уверавам их да нема више опасно-
има мали топ закопан на шанцу сти, да треба да стану. И не само
више среског начелства, додаје да не успевам да њих задржим,
имам и граната доста а донели и већ се страх потпуно преноси и
да пуцам из њега. (Отступајући на мене. Умешао сам се у ову го-
иреко Крупња наша војска оста- мИлу »јунака« и у овој тамној и
вила је силно оружје и муницију кишној зори гомбам уз брдо до
на путу Крупањ — Љубовија). Ми- изнемоглости. За нама се чује кло-
лијег извештаја у животу нисам котање немачких митраљеза и као
ФАКСИМИЛ ЈЕДНЕ СТРАНЕ ЗАПИСА ПОП ВЛАДЕ ЗЕЧЕВИБА 0 УСТАНКУ У СРБИЈИ
да јуре на мотоциклима по овом ја у кафани и мирно се договара-
беспућу — куда једва и човек ли пијући кафу. Бомбе су падале
пролази пешке. Тако је, све су по околним кућама, али су то биле
ближе и ближе нас, почињем се- мале ручне и знали смо да не
бе да уверавам и поново добијам могу да пробију кров зграде. Ство-
снагу за бежање за већ далеко од- рили смо план за ноћашњи напад
маклим четницима. Падам од умо- — у коме главну улогу има да
ра и дахћем као псето на врућини. одигра бомбашко оделење другова
Зора се бели и мени се поступно партизана. Они имају предност над
враћа свест и стварност. Устајем нама, јер су већ учествовали у
посрамљен и стидим се и гадим две мање борбе (у нападу на Белу
самога себе. Поред мене су свега Цркву и Столице).
двојица сељака — наших четника.
Палим цигару и пред њима гово- Овога дана (3-1Х) наш топ је
рим најгоре о себи. Тежи суд нико имао своју реч; срушио је торањ
неће изрећи о мени — него тог на топионици и ућуткао немачки
јутра ја сам о себи. Погнуте главе митраљез, директним погодцима
кренуо сам натраг ка Крупњу. кроз прозоре болнице унео панику
Идем ћутећи а моја се пратња међу Немце и такоће ућуткао два
наоружаних сељака нагло пове- митраљеска гнезда на крову. Ситу-
ћава. Сви смо свесни свога кука- ација је све више у нашим рука-
вичлука и сад смо већ приправни ма, а и ноћ је наша добра савез-
да се перемо јуришајући на ми- ница. Немаца има које у болници,
траљезе. У тој тешкој и кишној које у топионици од четири до пет
зори сви смо се прекалили. стотина. Имају доста митраљеза
Борба се чује из Крупња и око и муниције, као и радио везу са
топионице, значи наше чете нису Ваљевом. Ми смо их блокирали и
дознале за наше кукавичко бек- недамо им да напумпају воду на
ство и даље се боре. Одмах затим пумпи у дворишту. Толико смо бли-
отвара се јака ватра са леве стране зу да сваки наш метак само ако се
Крупња — Партизани ступају у ко помоли погаћа сигурно. Већ се
борбу. Ја добијам крила и поста- виде први лешеви Немаца који су
јем ранији поп Владо — смео и жећ платили главом.
неустрашив. Брзо заузимамо своје Настаје ноћ паклене ватре. Пра-
старе положаје и борба узима све сак бомби је страховит. То су бом-
жешћи замах. Немци увићају и по бе које су другови партизани сами
светлости зоре и пуцњави да су направили од динамита. Њихова
опкољени са свију страна. Трећи експлозија је далеко јача од не-
септембар протекао је у јакој и мачких па чак и од крагујевчан-
жилавој борби. ки. Поразно делује на Немце, које
Око подне сишао сам у мој смо нашим топом стерали са крова
Крупањ и народ ме је гледао као и спратова у подрум, а сад се бом-
ослободиоца, а ја сам се лично баши партизани привукли под
осећао врло неугодно, сећајући се прозоре и убацују бомбе у подрум.
ноћашњице. Наредили смо да се Страхоте тих бомби — причали
становништво одмах исели из ва- су нам доцније заробљени Немци.
роши. Нарећење је извршено хит- Око три сата ноћу стиже курир
но и на време, а већ после пола од друга Здравка да обуставимо
сата бомбардовали су нас устаШки паљбу, јер Немци траже да прего-
авиони са тробојком на крилима. варају о предаји. Одговарам да не
Са одговорним друговима из Вл. пристајем ни на какве преговоре,
штаба седели смо Мартиновић и јер им не верујем. Разлога за то
НЗ: Ово је моја исповест и нико није знао да сам и ја из прве борбе такорећи побегао.
имам јер смо ми уочи самог на- већ да баш зависи од ратне среће
пада, Мартиновић и ја, послали хоће ли ме погодити зрно или не,
парламентора (дечка Жику Мати- напустио сам свој храст и почео
ћа из..., старог 15 г.) са писмом брзом паљбом да гаћам наилазеће
тражећи да се предају, а ми им штуке. Другови поред мене чине
обећавамо да ћемо са Немцима то исто и настаје двобој девето-
поступати по свима законима о рице са пушкама и једним пушко-
ратним заробљеницима, а ако бу- митраљезом, против седам штука
ду дали отпор, све ћемо их поклати. бомбардера. Сви имамо осећај да
Они су примили борбу, а нашег се боримо, истина са недокучиво
Жику задржали код себе. На на- јачим непријатељем али ако изги-
ваљивање другова обуставио сам немо, погинули смо у борби бо-
паљбу и примио команду целог рећи се.
левог сектора, а Мартиновић, Цеви пушака усијане су нам и
Здравко и Жикица (»Шпанац«) то нас приморава да се мало од-
отишли су на преговоре. Немци су моримо и приберемо. Друг Марти-
намерно одуговлачили преговоре новић рукује са збројовком и са
и зора нас је затекла, а нисмо рамена Радишића који служи као
ништа постигли. постоље пушкомитраљезу — туче
Освануо је и 4-1Х а са њим и час штуку час Немце испред бол-
зука авионских мотора. Једна за нице. Друг Радишић тако спретно
другом њих седам појављују се и куражно у стојећем ставу врши
немачке штуке. Немци им ракетла- дужност покретног постоља. Четвр-
ма дају правце наших положаја. тог септембра имали су главну,
Партизани и ми брзо повлачимо али не и одлучујућу реч штука
борце са положаја у дубину, а бомбардери. Тукли су нас од 5 сати
остављамо само осматраче. Почи- ујутро до 7 сати увече, наизмени-
ње страховито бомбардовање са чно одлазећи и долазећи поново
митраљирањем. Крштавамо се у са пуним товаром бомби, и пуним
борби са злогласним немачким реденицима метака. Штука апара-
штукама. Ја се перем сам пред ти имали су да у потпуности извр-
собом и остајем на центру поло- ше свој задатак: да бомбардују и
жаја. Мартиновић је уз мене, све- поруше Крупањ, да бомбама и ми-
га нас је девет. На наше положаје траљезима заспу наше положаје
бомбе сипају као киша и то тешке и да се опкољени Немци извуку
неколико стотина килограма. Но под њиховом заштитом.
»Бумин« је облика јајета и бомбе Штуке су потропшле и послед-
клизају низа страну. Само једна њи метак и сад су се спустиле
бомба пада у непосредну нашу бли- веома ниско и хуком и звиждањем
зину и изваљује из корена један мотора хоће да нас заплаше, али
огроман храст и у паду његове нас то им не пали, јер ни пуних се
гране дохватају. Од митраљеза се нисмо много бојали а камоли пра-
склањам око храста, бежећи на зних. Чује се глас Мартиновића:
супротну страну од штуке, али че- »Ја мајку им швапску, немају
сто две штуке лете једна другој више бомби и метака, удрите их!«
у сусрет и митраљирају тако да И наш хглотун се слива са језивом
је немогуће заклонити се, јер те сиреном и хуком штука.
унаказе. Нас деветорица још смо
неповрећени и тучемо Немце који Наједанпут најближи осматрач
покушавају да изаћу из зграде виче: »Немци беже из болнице.
болничке да захвате воду. Болница гори!« Нас деветорица се
без команде делимо у две групе:
То жонглирање око храстова Мартиновић са четворицом трчи
траје неколико сати, и кад сам у правцу топионице и бомбама
себе уверио да је заклон никакав, туче пут, којим Немци у трку од-
ступају, ја са тројицом јурим низ аутомобила, пет мотоцикла, неко-
брег стрми право иа болницу коју лико јахаћих коња. Од оружја:
пламен из подрума све више за- двадесет и три тешка и лака ми-
хвата. Кроз пуцњаву чује се из траљеза, око десет машингевера,
дима и пламена продирући глас: преко 200 пушака и око 120.000
»Поп Владо овамо молим те«. По- пушчаних и митраљеских метака
знајем глас, то је зов нашег пар- са доста ручних бомби. Ово је би-
ламентара омладинца Жике. Јур- ла прва наша већа борба са Нем-
нем брзином — чини ми се цима и победа је створила огромно
пушчаног зрна и ногама и рука- одушевљење како код бораца та-
ма разваљујем врата болничког ко и код народа.
подрума из кога излећу Жика и Сви су са поуздањем и пове-
Нешић. Пристиглим друговима на- рењем гледали у своје борце. При-
рећујем да спасавају ствари из лив нових бораца био је велики и
болнице и да гасе ватру, која још у наш одред и у партизански ва-
из подрума није захватала спрато- љевски одред. Исто вече састали
ве. Осталим командујем: у колону смо се у Крупњу и по договору
по један, трчећим кораком замном образовали заједнички штаб за
— правац Топоница — Морића војно - четнички одред Зечевић -
стена.« -Мартиновић и Ваљевски парти-
зански одред. У штаб су ушли: ја,
Влада Зечевић је наставио да командант Здравко Јовановић, за-
уписује своје успомене у мој Днев- меник Драгојло Дудић (В.П.О.) на-
ник тек после годину и више дана челник штаба, поручник Ратко
када смо после V офанзиве стигли Мартиновић политички комесар и
на ослобоћену територију у Хр- Милосав Милосављевић (В.П.О.)
ватску: заменик пол. ком. поп Владо Зе-
чевић.
Настављам 29. VIII1943. г. у Главнина војске има да се из-
Оточцу — Лика меша у заједничке чете и батаљо-
не, мањи део остаће као чисто
У пољу Бањевачком срео ме партизанске јединице и јединице
је курир из чете која је била у в.ч. одреда. Одмах је упућена јед-
заседи на »Марића стени« и са- на колона у правцу Крупањ — За-
општио да су Немци заустављени влака, Осечина, Каменица, Ваљево
и да их наши разоружавају. Вра- са задатком да гони потучене
тио сам људство у Крупањ и сме- Немце и да разбије жандармериј-
стио их у основну школу. ске станице на целом овом про-
Крупањ је пао 4. IX 1941. г. Не- стору. За команданта колоне одре-
мачки гарнизон је већим делом ћен је друг Жикица Јовановић-
уништен, а остатак заробљен, са- - Шпанац. Ова је колона извршила
мо се мали део пробио и бацајући сјајно свој задатак, јер је њена
оружје уз пут — стигли су боси, заслуга да су Немци заробљени
поцепани и без оружја у Ваљево. испод Морића стене, као и већина
Заробили смо 112 официра и вој- плена, јер чета која је била у за-
ника. Ратни плен: 18 коњских ко- седи под командом Рајка Марко-
ла ггуних нових немачких унифор- вића (полузваничника) није могла
ми, цокула, веша, официрских и извршити поверени задатак пошто
војничких ранаца такоће пуних је била у већини заузета личном
разних ствари: веша, цивилног оде- пљачком плена. Због чега је и
ла, сапуна, чоколаде, шећера, кафе пропустила да један део Немаца
и т. сл. доста конзерве, а нарочито побегне пут Ваљева.
холандског најбољег сира, шунке Главнина јединица остала је на
и друго. Осам камиона, три лукс. Столицама (6 км. од Крупња) ради
формирања чета, батаљона и ко- главних немачких снага које су у
мандног кадра. Формирана је II то време биле сатеране у град
чета заједничка под командом дру- Шабац.
га Николе Божовића, заменик У Штитару смо одржали састанак
Рајко Јовановић авијат. п. наред- са свима командантима одреда
ник (в.ч.) политком Жућа и упу- к-тима батаљона и командирима
ћена на Дрину на положаје према чета као и политкомесарима. Штаб
Вел. Зворнику. 5. IX добили смо Мач. п.о. чинили су другови: ко-
хитан позив од вој. чет. Јадранског мандант Небојша Јерковић, заме-
одреда да им помогнемо у заузећу ник »Дева« (М. Б.) политком Шпа-
Бање Ковиљаче. Главнина наших нац — Данило Лекић и Ивковић.
јединица кренула је са штабом За напад на Шабац ми смо им
пут — Стоце — Мозница — Б. Ко- послали помоћ у оружју, муницији
виљача. Осванули смо у с. Тршићу и два батаљона: Подгорски и Ра-
где нас је стигла вест да је Б. ћевски а команданти су били: Со-
Ковиљача заузета од стране в.ч.о фронић и М. Пурић. За напад је
Јадранског уз помоћ в.ч. Церског било све организовано и предвиће-
одреда и Мачванског партизан- но тако да смо рачунали да мора
ског одреда. Одмах смо главнину успети. Мећутим, четници војводе
упутили у правцу Ваљева. Распо- Будимира (Пећанчеви) нису извр-
редили смо јединице тако да је шили свој задатак и напад је про-
Ваљево било блокирано са свију пао и ако су наше јединице биле
страна. Штаб се налазио у с. Бе- очистиле сва упоришта у близини
лушићу. града и половину самог Шапца.
Наши батаљони Подгорски и Ра-
Тих дана долазе другови Роћко ћевски показали су се сјајно и
и Фића. У зору су стигли и ја извршили су у потпуности свој за-
кроз сан чујем где неко пита за датак, али су се услед реченога
мене. Који је ово Христос — отво- морали повући из освојеног дела
рим очи и погледам — то је био града.
Роћко. Друг Фића је доцније био
одрећен за делегата Врховног шта- Концем септембра стиже једна
ба и у том својству ишао је по група другова из Београда. По ужур-
ослобоћеној територији. Нас дво баности другова из нашег и Мач.
јица — Фића и ја — у то време п.о. закључим да то нису обични
били смо често заједно. Ишли смо другови. Дошли су: Тито, Бевц,
на разговоре са командантима вој. Милутин, Марко, Лола, другарице
чет. одреда Јадранског у Лозници Зина и Зденка и други које нисам
мајором В. Пантелићем (одрећен уочио. Одржали су партијски са-
од Драже) и у Поцерину са ка- станак на Столицама, на коме су
петаном Рочићем — командантом поред осталог донели одлуку о но-
церског в.ч. одреда, као и »војво- шењу националних застава. Не
дом« церским Будимиром. знам какав сам ја оставио утисак
Наш заједнички штаб утицао на другове, али они су на мене
је својим стварањем да је ство- оставили јак утисак. Одмах се у
рен и заједнички штаб од в.ч. цер- свему осетило да је ту руководећа
ског одреда и Подринског пар- снага партизанских одреда и уста-
тизанског одреда (Мачвански). ничког покрета. Доцније у разго-
Једино је остао в.ч. Јадрански од- вору са другом Титом он ми је
ред који није обухваћен а где је рекао да је одмах запазио да у
утицај Дражиних људи био нај- мени може имати сигурног и по-
јачи. Дужност Фићина и моја би- узданог друга и вели није се пре-
ла је: створити јединствену ко- варио. Немци су почели офанзиву
манду и све борце свију одреда из правца Срема а преко Шапца
оспособити и упутити у правцу и Мачве — са јаким снагама —
113 дивизија, два усташка пука, са Пећанчеви четници под коман-
око 50 тенкова, коњичким оделе- дом »војводе« Будимира разбегли
њима и доста авијације. Укупно са су се још у почетку немачке
око 30 — 35 хиљада људи. офанзиве а да нису ни пушке опа-
Гариизон у Ваљеву знатно по- лили. Због свега растањујемо наш
већан (око 10.000 бораца) више обруч око Ваљева и упућујемо је-
пута покушава напад у правцу динице у правцу Мачве да задрже
Ваљево — Осечина. Наше снаге у надирање Немаца и усташа. За
то време биле су приближно овак- Команданта наших јединица и в.ч.
ве: Ваљевски партизански одред јединица Јадранског одреда на
у чији састав улазе Тамнавци и сектору — Јадар — Видојевица
Посавци (командант Коча Попо- одредили смо друга Мартиновића.
вић) и Колубарци (командант Бра- Због разнородности људства и ко-
доња) имао је око 5 — 6 хиљада мандног кадра Мартиновић не са-
бораца, наш одред (Зеч. — Мар- мо да није могао учврстити поло-
тин.) око 1.000 бораца, Јадрански жај и задржати надирање непри-
в.ч. одред око 3.000 — три хиљаде јатеља, већ су их Немци разбили
бораца, Мачвански партизански пре него су и стигли да поседну
одред са Лозничком радничком положаје. Страховито су их бом-
четом око 2.000 (две хиљаде) на- бардовали штука бомбардери а за
оружаних и око 3.000 (три хиљаде) то време тенкови су пробили ланац
ненаоружаних, церски в.ч. одред и зашли борцима за лећа и на тај
око 1.500 (хиљаду и петстотина) начин унели страховиту панику у
бораца и одред Будимира Церског и онако колебљиво људство в. чет-
око 500 (петстотина) наоружаних. ника. Тако се Мартиновић нашао
Укупно око 15.000 — петнаест хи- на Столицама (око 30 км. од свог
љада наоружаних бораца. (Напо- сектора) са неколико људи, а
мена: тачност бројног стања не остаци разбијени придолазили су
могу тврдити, али познавајући до- свако за свој рачун и на тај на-
бро све одреде мислим да се ни- чин створили су панику у нашој
сам преварио у процени). Наору- дубљој позадини.
жање: пушке са доста муниције,
сваки борац са 1 — 2 бомбе, те- Одговорни другови су мислили
шких митраљеза мање са 2 — 3 да је Мартиновић ту лично много
против авионска, лаких довољно подбацио а ја то мишљење не де-
и правилно распорећених по свим лим јер са таквим људством и у
јединицама, артиљерије 5 — 6 ха- таквој ситуацији и најбољи коман-
убица 105 м.м. са мало метака, 1 дант сектора не би могао задржати
противтенковски топ, 1 топ 37 мм надирање Немаца, али би се сва-
оба са мало муниције. Борбеност како могао организовано повући
код јединица: Ваљев. партиз. од- што Мартиновић није успео и ту
ред сто посто одлично стање, в.ч. је његова кривица. Друг Тито је
одред (3. М.) такоће, Мачв. пар. са штабом у с. Толисовцу (кућа
од. исто тако, Јадрански в.ч. од- Рајка Вујковца) одакле руководи
ред; велика колебл»ивост услед јединицама. Лозница и цео в.ч.
нејединствене команде и разорног штаб и сви око штаба све више
делања мајора Пантелића, Церски одишу петоколонаштвом. Фића и
в.ч. о.; посматрано споља борбе- ја одлазимо на Цер код Рачића
ност је ту, али због настојања и Небојше да би на сектору Ша-
капет. Рачића да стално буду ре- бац — Цер — Завлака (пут Ваље-
зерва првих борбених редова во — Лозница — раскрсница за
брзо попустили и нису били спо- Крупањ) затворили продор Нема-
собни да приме ни једну борбу, ца. У свему се постиже пуна са-
већ су одступали без реда. гласност, па чак да »клику« у
Лозници треба разјурити и људ-
ство борбено организовати за Рачић га је најурио са речима
борбу. да иде у материну и он и Дража
После договора крећемо за Б. и Пантелић је нашао најмекше
Ковиљачу (где је био штаб в.ч. о. стање у Лозници и преузео коман-
Јадр.), Фића, Рачић и ја, а уз пут ду над в.ч. јодредом од Георгија
нам се придружује и Мартиновић. Бајића, који је вршио дужност
На пролазу кроз Лозницу заказа- команданта после погибије п.пу-
ли смо велики збор граћана за ковника Веселина Мисите. (Овде
8 ч. увече. У Б. Ковиљачи саста- морам нагласити да је херојска
јемо се са Мајором Пантелићем, смрт В. Мисите при заузећу Лоз-
јеромонахом Георгијем Бајићем нице велики губитак за цео уста-
управитељем манастира Троноше и нак а нарочито за доцнија збива-
другим резервним и активним офи- ња измећу нас и четника. Моје
цирима. уверење је да би тај паметни и
По шеталишту бањском ври храбри ђенералштабни официр
од наоружаних људи а на положа- какав је био В. Мисита успео да
ју врло мале јединице држе. Са- спречи издају четника и да за на-
станак смо одржали у вили »Хер- турени братоубилачки рат Дража
цеговина« — на коме сам ја имао у Подрињу не би нашао много
оштар сукоб са мајором Пантели- присталица. Ово базира на основу
ћем — због његовог дрског питања више разговора по разним питањи-
»ко је мени дозволио да створим ма које сам водио са пок. Ми-
заједнички штаб са партизанима, ситом).
јесам ли ја четник и потпадам ли У интересу целе ствари изми-
под команду Дражину или сам рио сам се са Пантелићем и кре-
партизан како по свему што радим нули смо за Лозницу, где смо
и говорим изгледа«. Његове речи одржали велики збор на коме је
и »старешински« став према мени било више хиљада људи, а гово-
нервирали су ме и подвикнуо сам рили су: О. Георгије, Рачић, Фића
му да иде и он и Дража у п (у име Комунистичке партије), ја
материну и да ја борећи се не и адвокат Драг. Поповић — парти-
излажем његову ни Дражину гла- зан. Говорили смо сви добро и
ву, да ми никакво одобрење од збор је успео. После збора пову-
њих по том питању није потребно, кли смо се на састанак у команду
и да Дража шаље на готово своје места на коме смо Фића и ја тра-
људе у ослобоћена места за коман- жили објашњење од Георгија
данте, и у већ формиране одреде Пантелића и п.пуковника Марјано-
команданте као што је случај са вића какве то они преговоре воде
њим Пантелићем — кад смо се са Немцима и у чије име. Сва
ми спремали за устанак, борили и тежина те издајничке работе пала
ослобаћали Лозницу, Крупањ, Б. је тада само на п.пуковника Мар-
Ковиљачу, цео Јадар и Мачву ње- јановића и ако смо знали да он то
га није ту било, а кад је то све не чини сам, већ у договору са
ослобоћено онда га је Дража по- другима. Донели смо одлуку да се
слао за команданта свих в.ч. одреда створи преки војни суд у којем
у Подрињу. Сукоб се је завршио ћемо и ми бити заступљени, који
тиме што сам ја потегао пиштољ, ће имати задатак да испита ко су
а Пантелић се спасао бекством из кривци и да их казни, али брзо
собе, благодарећи томе што су надирање Немаца није нам дозво-
ме другови спречили да га не уби- лило да то остваримо — тако су
јем. Његов сусрет са Рачићем, кривци привремено избегли казну
када је по налогу Драже дошао која их још чека. На томе састан-
да преузме команду церског од- ку запазили смо да је и Рачић
реда, исто се тако свршио т.ј. врднуо и поколебао се, тако да
смо Фића и ја осхали усамљени, због таквог рада, али се Николе
те због тога нисмо ту ноћ могли бојао сваки сељак. Покушао сам да
извршити »чишћење« у Лозници, тај његов жучни рад исправљам,
и ако смо се пре тога споразумели али са мало успеха. Имали су
са Рачићем. То је довело до фа- неколико грубих погрешака у на-
талних последица које су се одмах чину извршења смртне казне над
тих дана одразиле у пуној мери заслуженим кривцима.
против нас. Пошто смо консолидовали од-
О свом путу по Поцерини, Ма- брану на Дрини и на најважни-
чви и Јадру и о резултатима под- јем сектору надирања Немаца на
нели смо извештај другу Титу. 10. р. Јадру — а и због опште ситу-
октобра 1941. г. позвао ме је друг ације Врховни штаб са другом
Тито да разговарамо о ситуацији Титом отишао је за Ужице, које
и нашим положајима. Разматрају- је постало центар ослобоћене те-
ћи секцију запазио сам да је тај риторије. 18. X одлазим као де-
посао за друга Тита добро познат легат врхов. штаба нашег в.ч. о.
и да се сналази као да има ша- В.П.О. М.П.О. и в.ч. Цер. о. на саста-
ховску таблу пред собом. Дао ми нак са штабом четника за Босну и
је задатак да хитно мобилишем штабом пар. Босан. одреда. Саста-
150 — 200 бораца и да појачам нак смо одржали у Зелину у Бо-
зворнички сектор, да порушим мо- сни на коме су били присутни: у
стове и пут Б. Ковиљача — Звор- име Босан. в.ч. одреда командант
ник и да будем на томе сектору. мајор Дангић, његов заменик ка-
Тада сам га упитао: »је си ли ти петан - сељак Перо Букановић,
друже ћенералштабни црвеноар- начелник штаба капетан I кл. Сер-
мејски официр« — Тито је одгово- гије Михаиловић, у име Партиз.
рио: »Не, друже, ја сам радник одреда у Босни: Роћко, Слободан
а по народности сам Хрват.« Од- Принцип-Сељо и Темпо, и у име
говорио сам: »Остављаш општи набројаних ја. Поред многих
утисак да верујем твојим речима, спорних и сумњивих ствари и пи-
али ме чуди откуда ти тај руски тања (јер смо у то време имали
нагласак у говору«. Одговорио је: доказа да мајор Дангић прима
»Ја сам дуже година живео у Ру- упутства и новац истовремено и
сији и отуда мој нагласак.« Ра- од Драже и од Недића из Бео-
стали смо се и ја сам 11. X кренуо града, а од нае оружје и муницију)
са 180 бораца на положаје на ипак смо донели писмени закљу-
Дрини, на којима сам остао све чак који смо сви потписали 1)
до 13. XI вршећи у потпуности »Устанак у Србији и у Босни је
поверени ми задатак. На овом јединствен и има за циљ народно
сектору биле су јединице: II чета ослобоћење од окупатора и уста-
заједничка партизанска и наша и ша«. 2) Ниједна страна — ни пар-
IV и V чета нашег одреда — укуп- тизани ни в. четници — немају
но око 500 бораца. Велику помоћ право преговарања са непријате-
имао сам у командиру II чете љем пре него што обавести и до-
другу Николи Божовићу који ме бије пристанак друге стране«.
је и замењивао у данима одсутно-
сти када сам одлазио по потреби Мајор Дангић је хтео да унесе
договора у Штаб. и то да право одлука и команде
припада за све в.ч. одреде Дражи,
Истина, друг Никола је у од- а за све партиз. одреде врховном
носу са околним народом због штабу. Ради нашег одреда (З.М.)
реквизиције хране и одузимања који је био у то време једини не-
оружја, муниције и остале војне зависан од Драже, ја нисам ,при-
спреме доста левачио и народ га стао на то са мотивацијом да
није волео ни њега ни партизане Дражу не признајемо за свог ко-
31 Дневник I
манданха, а у хоме су ме помогли на положају »Влашке Њиве« —
и другови: Темпо, Роћко и Сељо који доминира над усхашким по-
и хако је ха хачка изосхала. ложајем у граду одакле нас сва-
Пошхо се све више осећао зна- кодневно хуку њихове хаубице, али
чај В. Зворника и мосха на Дрини без икаквог резулхаха (испалили
а и да би босанске чехнике шхо су преко 300 зрна на нас, од ко-
боље акхивизирали у борби и да јих је једва половина експлодира-
би их охргли од шуровања са Не- ла, а ми смо на мом секхору имали
дићем, ми смо предложили зајед- свега једног друга лакше конху-
нички напад и освајање В. Звор- зованог).
ника. Дангић са својим шхабом Исхо хако од заробљених и уни-
радо је прихвахио овај предлог, шхених 14 немачких хенкова у
јер су дохадањи сви њихови на- бихкама у Јадру и Раћевини,
пади пропали. Израдили смо и оспособили смо неколико од ко-
план напада који је радио глупи јих сам ја један од 30 хона упухио
капехан Сергије Михаиловић, јер за напад на Зворник. Зворнику ја
он је имао само да испише дехаље сам лично у хо време придавао
напада који су у дискусији закљу- велику и значајну улогу. Заузећем
чени па ипак за хај једносхаван Зворника ми би имали из Подриња
хехнички посао хребало је хом у Србији брзу и пуну везу са осло-
шепрхљи скоро 30 сахи док га је боћеним делом Исх. Босне и са
охкуцао на машини. Тежину на- снагама в.ч. и пархиз. на хом
пада примио сам ја на наш одред херену.
и II чеху В.П.О. По плану напада За овај план нисам нашао ни
Мархиновић је имао да преће са најмање разумевања у свом шхабу
500 бораца у Босну код Дрињаче, и захо су на прибирање наших
и да са Босан. в. ч. и Пархиз. врши снага у хом правцу другови гле-
напад, а ја лично са око 300 бора- дали подозриво. Због Дангићевог
ца имам да нападам са десне обале врдања, неразумевања у заједнич-
Дрине на мосх и да га заузмем, ком шхабу о важносхи ове бихке,
а другим крилом да се на чамцима брзим надирањем Немаца — није
пребацим преко Дрине и пресечем дошло до напада на Зворник, а
пух Зворник — Бијељина. У све- хо је велики и неопросхив про-
му ја сам имао најхежи задахак. пусх. То се најбоље видело ускоро
Мој прохивуслов је био да ми Ср- када су нас Немци похиснули на
бијанци поседнемо град и одржи- просхор Ужице — Злахибор, одак-
мо ред, захо шхо су босански чех- ле је био једини али несигурни
ници од почехка усханка почели излаз, прелаз у Санџак. Док сам се
да пљачкају свако освојено месхо, ја био целокупним својим бићем
а нарочихо да убијају муслимане бацио да организујем и извршим
од дехеха и жене до схарца. А ми напад на Зворник, дохле је В.П.О.
смо од себе дали реч да ће се хј. шхаб и Рачић схворили зајед-
плен организовано извући из гра- нички шхаб на челу са Рачићем,
да и равноправно поделихи. а без Мархиновића и мене, и хо
Мајор Дангић и његови хешка шхо је каракхерисхично, нису нас
срца присхали су на ово, јер им се о хоме ни извесхили.
није имало куд пошхо ми сно- Немци надиру, а наша зајед-
симо главнину хежине борбе око ница (В.П.О. и наш З.М.) похвр-
заузећа Зворника. О свему сам под- ћена борбом крвавом почиње да
нео писмене извешхаје другу се похкопава и љуља. Са другом
Тиху и он је одобрио мој рад. Од- Тихом немам хихну везу (курир
мах сам наредио и довучене су пробави на пуху по 5 — 6 дана),
две хаубице 105 мм. са око 60 зрна Фића је хешко рањен, Мархино-
и смешхене на другу обалу Дрине вића обузима безвољносх јер је
Ј
његова младићска и официрска су- се сада налазимо и на тај начин
јета погоћеиа — није ушао у штаб, избегли опкољавање. Обојицу нас
нико га ништа не пита, не сналази је срамота да повучемо борце са
се и врло често се бори храбро положаја без борбе, а да им рек-
онако за свој рачун — умеша се немо ради чега то чинимо, још
у први борбени ред и ту оживи, не теже ће то пасти на борце. Одре-
командујући ни он коме ни њиме ћујем да то Никола узме на себе,
ко. Немци су провалили кроз а ја ћу са једном четом у јачини
редове које су држали Рачићеви од 200 људи, кренути у правцу
четници и изненада заузели Кру- Крупња пред непријатеља. Исто-
пањ створивши панику у нашој времено шаљем курира низ Дрину,
позадини. И ако су упали у »џеп« да се наши делови повуку са прав-
нико их није дочекао и помлатио. ца Лознице и из Б. Ковиљаче.
Немци су осетили опасност свог Стижем у Крупањ где се згари-
продора и зато се нису дуго задр- шта кућа пуше и догоревају, а
жали у Крупњу. Запалили су све лешеви побијених мирних граћана
зграде у Крупњу, похватали око леже на улици испред цркве. Ме-
30 граћана мушкараца - небораца, ни од беса навиру сузе на очи.
довели их пред цркву и стрељали Како Крупањ има дивне околне
у присуству жена и деце, којима положаје за одбрану, и како се још
су се после паљења и стрељања једанпут могла просути погана не-
обратили са речима: »Идите сад мачка крв по улицама Крупња.
код поп Владе и нека вас он хра- У мени све ври и кипи у жељи
ни и брани«. да им се што пре осветим, али
Док се ово дешава на сектору џукела Немаца нема у близини.
иза мојих лећа, дотле ја вршим Дознајем да су Немци кренули у
насамо извићање низ Дрину и са- правцу Пецке. Без одмора крећем
знајем да су Немци напустили Б. са четом у том правцу и усиље-
Ковиљачу коју поседам са једним ним маршем стигао сам опет доц-
водом од 40 људи и вршим испи- кан. Ушли су у Пецку, попалили
тивање да поседнем и Лозницу и већину кућа и вратили се опет
тако доћем Немцима за лећа. Јед- натраг. Рачић који мајсторски
не ноћи буди ме командир II чете објашњава да своје људство држи
друг Никола и даје ми узбућено у резерви кад први редови попу-
цедуљу у руке. Читам: »Немци су сте да их попуњава, мећутим ње-
заузели Крупањ и надиру огром- гова резерва бежи пре него ли
ним снагама напред, наши су раз- Немци и пробију прве редове и
бијени и не знам где се налази бежећи стварају панику у поза-
штаб предузмите све што је по- дини и пљачкају што очима виде
требно да вас Немци не изненаде рукама дигну. Где год доћем се-
са лећа и т.сл.« потпис Шумар. љаци ми се жале на четнике Ра-
Обојица знамо Шумара као чићеве.
храброг младића и воћу бомбаш- Остављам чету да се одмара у
ког одељења, али нам његов селима Болевцу и . . . , а ја са
извештај изгледа невероватан и пратиоцем омладинцем Томом од-
. . . Знамо да је био на поло- лазим у с. Скадар више Пецке
жају Драгинац — Завлака, а где налазим Рачића и његов штаб.
сад се такорећи сам створио чак Код њих је све ужурбано и ако
у Радаљу близу Дрине. Мучимо киша пада нарећен је покрет. Пи-
се да наћемо излаз из ове мучне там Рачића где ће? Одговара ми
ситуације и после дужег већања да је добио нарећење од Драже
доносимо одлуку да повучемо на- да се са одредом крене у правцу
ше снаге уз Дрину на Вл. Њиве . . . д а би образовао одбрану пута
да би се извукли из котлине где Ваљево — Ужице. Питам га даље
кад је се помирио са Дражом и Мих. Поповића председ. Сок. оп-
он ми одговара да му је Дража штине резервног капетана I кл.
опростио његову недисциплинова- командира VI чете Пинтарића
ност због његовог храброг борења учитеља (Хрват) рез. плоручник
и да га је овластио да може командир III чете и Спајића актив.
вршити унапређење подофицира, наредника командира VII чете, а
предлоге за одликовање и унапре- ови су опет повели за собом цело-
ђење официра. Сви његови офици- купно људство састављено од по-
ри радосни су због предстојећих штених и наивних сељака.
унапређења и одликовања, а и Тражим од Рачића... али
због поверења које им је Дража он се позива на жељу коман-
указао позивајући их ближе себи. дира и људства да хоће да
Гледао сам како Мачва гори, остану под његовом командом.
сад сам прошао кроз нека места Изгубио сам стрпљење. Излазим
горњег Подриња такође попаљена, пред строј и почињем да говорим:
а мирно становништво, жене, де- »Подринци моји, остављате ваша
ца, старци у масама побијени и села, ваше домове, ваше... све
искасапљени и све ме је то испу- то остављате да Немци униште
нило тугом и желзом за осветом. и опљачкају целокупну вашу имо-
А овде у в.ч. штабу церског одреда вину а ваше најроћеније да по-
официри се веселе што ће бити бију. Ваши вапију за осветом, а
унапрећени за храбру борбу и ако ви где идете? Воде вас ваши офи-
у истини нигде од почетка устан- цири, у борбу не против крвавих
ка Церски в. ч. о. под командом Немаца, већ против браће своје,
Рачића није дао у целини ни један против партизана. Шта ћете за то
отпор Немцима нити примио ма добити од свог роћеног народа?
и најмању битку. Целокупно њи- Проклетство и срамни издајнички
хово досадање »јунаштво« састо- и братоубилачки жиг да вас се
јало се у бесомучном одступању и ваши праунуци стиде и презиру.
испред Немаца и у пљачкању се- А зато ће ваша господа официри
љачке имовине. Почињем полако добити одликовања и чинове итд.
али одлучно да постављам питања Из мене је избијао вулкан речи-
Рачићу зашто и како сме да на- тости и убедљивости.
пушта ове положаје, кад су Немци Редови се комешају и таласају.
ту пред њим, а не онде где га Почињу да падају повици: »Ми
Дража зове и где он већ креће. нећемо борбу против партизана,
Отворено му изјављујем да то ми- ми смо једно и до сада смо се
рише на издају. Он и Туфегцић заједно борили против Немаца,
се глупо правдају, али остају при па ћемо и од сада. Нико нас не
томе да мора да изврше Дражино може натерати да пуцамо на пар-
нарећење. Очајан сам због немоћи тизане. Доле издајници, доле пето-
да спречим овај паклени Дражин колонаши«. Рачића жбири-жанда-
план. Излазим из куће а пљусак ри гледају ме закрвављених очију,
кише ме засипа. Редови бораца али се ни један не усућује да
стоје по путу спремни за покрет. проговори ни речи, а камо ли да
Прилазим и мећу њима запажам дигне руку на мене. Рачић трчи
много познатих поштених бораца- сав узбућен и уверава ме да он
- сељака, који прозебли и прокисли неће извршити нарећење ничије
стоје и не сањајући да их њихови па ни Дражино које ће гласити
официри на челу са Рачићем воде да пуца на партизане. Он мене
право у борбу против партизана није убедио, али ја сам његове чете
— у братоубилачки рат. Рачић је узнемирио. Резултат је био тај да
успео да из нашег одреда (3. М.) је Рачић кренуо у правцу који
придобије тројицу командира и то: му је Дража наредио, али не са
око 2.000 људи колико је у то разоружају, и продужио сам шет-
време било под његовом коман- њу и разговор са већ ускомешаним
дом већ са око 800 људи, а остатак људством.
је се вратио без реда и команде Пролазим кроз гомиле наору-
свако својој кући разочараии и жаних и брзином ока оцењујем
утучени. Рачић и његови официри на које се још могу поуздати да
начели су и нагризли наш в. ч. ме неће изневерити. Сви су ови
одред и ја сам им овде не само људи сељаци и из једног су краја,
вратио »мило за драго« већ што је Раћевине, те су мећусобно од ра-
важније извршио сам своју дуж- није повезани и познанством и
ност као борац и Србин и многе родбинским везама — те утицај
спречио да окрваве руке братском једних на друге је врло брз и лак.
крвљу. Противници износе против мене
Немци све успелије надиру ка и то што сам ја издао нарећење
Ваљеву и на тај начин ослобаћају које је Никола извршио и разору-
блокаде свој гарнизон у Ваљеву. жао око 200 четника који су били
Заштиту остављају у свим мести- на Влашким Њивама, а бавили су
ма Мачве и Подриња чији је за- се пљачком, силовањем жена и
датак углавном да штите пролазак девојака и убијањем муслимана
комуникацијама. Ја се поново вра- из Малог Зворника. Неке смо
ћам на Дрину, а повео сам и нашу кривце казнили стрељањем, два -
I и II чету. Друга чета се нагло -три главна су успели да побегну,
повећава последњих дана, у њој а остале смо разоружали и пусти-
су нашли уточишта разни дезер- ли кући (Азбуковчани под ко-
тери из других одреда а и неки мандом мајор-капетана Протића
провокатори. Сам командир Рај- и попа Боре Ненадовића, а сви су
ко поносан је што му чета броји спадали под Дражину команду).
преко 250 бораца, али мени су и Сад је пак Никола ухватио Рајка
он и ти ново дошли сумњиви. Рај- и намерава да га убије, а ја сам
ко и Никола се не трпе и Никола био са Рајком и нисам га спасао.
прави грешку што је мене и Рајка Ври у свима четама као у ко-
позвао код себе на договор, а ту шници, а шпијуни и провокатори
са пиштољем разоружао Рајка само скују своје мреже и све их
псујући му матер вуцибатинску и успелије стежу око мене. Догова-
т. сл. Покушао сам да Николу ура- рам се са поузданим друговима и
зумим али он је и мени запретио доносимо одлуку да Николи улти-
да ће ме стражарно спровести у мативно наредимо да пусти Рајка
врховни штаб. Тај хистерични Ни- — што смо и учинили.
колин испад имао је тешких после-
дица. Разни типови увучени у Рај- Увече седимо у стану учитеља
кову чету а плаћеници Драже, из Радаљске школе и разговарамо
Недића и Љотића искористили су о протеклом бурном и за мене суд-
ово и почели побуну мећу бор- боносном дану. Мића (заменик к-та
цима против мене са мотиваци- пр. бат. В.Ш. — Мића Јанковић)
јом да сам ја Рајка издао Николи седи поред мене на кревету и ја
и да то Никола ради по мом на- му дајем упутства о приправности
рећењу. Ја сам за све крив и треба његове I чете која ми је најода-
ме убити. Тако су ме сачекали у нија. Нагло се отварају врата и
дворишту Радаљске осн. школе и упадају тројица наоружаних упе-
навалили на мене са упереним ривши на мене пушке са бајоне-
пушкама вичући: »доле оружје, тима и командом »руке у вис и
руке у вис«. Мирно сам издао на- доле оружје«. Мене ово ни мало
рећење осталим који су посма- не збуњује. Почињем двобој жи-
трали ово, да нападаче удаље и ваца на живот и смрт. Руку др-
жим на пиштољу, а један од
нападача граби моју пушку и руч- нули пут Томине појаве, а тада
ну бомбу које су биле поред мене. сам и ја устао са упереним пишто-
Мирно питам: »По чијем наређе- љем са истим повиком и нападачи
њу«. Одговор: »по наређењу«? су били брзо одстрањени, а спољни
Започету игру продужујем и увек су благовремено побегли кроз ноћ
питам исто и исти одговор доби- пут Лознице, одакле су и упућени
јам. Мића устаје и излази у ноћ, са задатком да ме убију. Исту ту
и пошто га нико не задржава ја ноћ стиже курир из Лознице са
се у себи надам довешће своју чету писмом упућеним Рајку, а потпи-
и не само спасти мене, већ ћемо сан је командант јерм. Георгије
похватати и ове нападаче и њихове Бојић. Лознички четници траже
коловоће. Ову тројку чине: Мурат помоћ од Рајка јер су их напали
албански емигрант — живео у Мачвански партизани. Одговорио
Крупњу као радник — један бра- сам чет. штабу у Лозници да је
дати црномањасти из околине у нашем одреду покрет и правац
Лешнице (Јадар) и Величко Јо- одређујемо још увек Мартиновић
вичић младић сељак и з . . . код и ја, а не командири чета и ако
Крупња. Примећује се да су неод- им шта треба нека се обрате штабу
лучни и ако су прва двојица очи- одреда.
гледно пијани. Тежак им је Али је Рајко већ раније успо-
задатак дат да свога команданта ставио везу са издајничком кликом
разоружају, вежу и изведу у у Лозници — и после случаја са
мрак да му тамо суде Љотићевци. Николом страхујући за свој живот
Што време више пролази ја се жели да измакне даље од мене, а
осећам све сигурнији да ћу и овог на то је и своје људе из чете
пута изнети главу. Брадоња црни наговорио. Траже сви да иду у
прилази ми сасвим близу и врх Лозницу не да се боре против пар-
ножа је на мојим прсима и само тизана, већ да својим сродницима
још секунд и ја ћу да окинем и осталим Раћевцима омогуће да
из пиштоља кога чврсто држим у извуку кукуруз из Лозничког по-
џепу спољнем — наједанпут он мо- ља. Жеље и наводи оправдани, али
лећиво проговара: »Слушај оче (не ја их не пуштам да иду сами већ
зна ми ни име — нов је) устај и и ја крећем са њима. Путујемо
полази — или убиј ти мене.« Од- целу ноћ добрим путем низ Дрину
говарам: »Ићи са вама нећу пре — а у зору смо били пред Лозни-
него што ми одговорите по чијем цом из које се чула жестока бор-
нарећењу ви ово чините, а тебе ба. Заустављам чету и издајем
немам зашто да убијем — ти вр- нарећење да изаће на гребене де-
шиш само своју дужност«. Моја сно од пута и чека даље нарећење,
привидна мирноћа и речи делују а ја са десетином крећем у извид-
на нападаче. Време пролази а Миће ницу. Сукоб је заиста избио због
нема. На спољни прозор куца и тога што су партиз. Подр. одреда
чује се глас Сретена Манојловића рушили пругу Шабац — Лозница,
— Љотићевца из Кршове: »Нећеш а четници је оправљали и чували.
нам ноћас умаћи поп Владо! Доста Ја сам затекао овакву ситуаци-
је било твог комунистичког про- ју: Партизани су извршили пре-
поведања мајку ти ј.м комуни- пад који није у потпуности изве-
стичку«. И ако претња долази и ден и четници су организовали
споља ипак ја сам сигуран у себе. одбрану и сад се воде уличне борбе,
У крајњем часу појављује се на али се истовремено воде и прего-
вратима мој пратилац — курир вори за обустављање сукоба. Моја
Томо и убацује метак у цев ко- је појава деловала повољно на обе
мандујући нападачима »руке у стране и борба је престала. Једино
вис«. Сва тројица су се нагло окре- још са краја »Старе« вароши чује
се борба и то зато што је на том наду у њега јер он командује са
сектору Шпанац (Д. Лекић) који 250 људи. Ја више нисам њихов
је одужио са нападом и не зна за Владо, већ човек који је партизан
преговоре и прекид непријатељ- и треба га зато убити. Али иако
ства. Небојша је послао курире и ме смрт вреба иза сваког ћошка
тамо је престала борба. То јесење чврсто корачам улицама Лознице,
јутро (13. XI 1941) ишао сам ули- јер сам и опет допринео и спречио
цама Лознице и интервенисао по- братоубиство.
мирљиво на сваком кораку а гра- Са људством из Р. чете стално
ћани Лознички гледали су ме крв- сам и полако их отимам испод Е.
ничким погледом, јер сам преварио утицаја. Спавао сам са њима и ако
њихова надања да ћу помоћи њи- су ме моји молили да доћем кући
хове четнике. на вечеру и спавање јер су ме
Тешко је то отрпити да те дру- пожелели да виде и да се поразго-
гови и познаници гледају непри- варамо. Родбински обзири падају
јатељски. Тим теже што ми се то пред мојом одговорношћу и бор-
дешава у мојој вољеној Лозници. бом коју водим.
Заваћени штабови дошли су на Ујутру сам дошао својој кући
заједнички састанак, у с. Клупце, (очевина) на кафу и разговор. Оти-
у кућу Добре Јеринића. За Лозни- шао сам у клозет ради вршења
чким штабом кренула је и Лознич- нужде и одједном сам чуо упла-
ка »мангупарија« која себе назива шене повике моје сестре Сенке:
»црна легија« (ваљда да би и по »Владо бежи ево Немаца«. Брзо
називу били ближи својим крва- сам се спремио и са пушком и
вим савезницима усташама) и бомбом у руци истрчао сам на
испред куће правили су вику и улицу. Претходница немачка на
галаму тражећи да се разговори бициклима ишла је лагано улицом
прекину, да се борба настави и да уз варош. Могао сам се брзо и
им се предаду Небојша и Шпанац. лако извући из града, али тамо
Био сам узнемирен јер другови где Немци иду — тамо је наша
Небојша и Шпанац нису себи ство- чета, треба је обавестити и извући
рили обезбећење, а и ја сам то про- од заробљавања. У затвору код
пустио. Тома улази и шапће ми да четника остали су још незамење-
се »црнолегијаши« договарају да ни заробљени другови Шумар,
баце бомбу у собу у којој смо другарица Благојевић (студ. из
ми. Томин извештај преносим Шапца) и још неки — треба и њих
гласно свима — те се тако и го- спасти — Немци су нас изнена-
спода из чет. лозн. штаба узнеми- дили јер су четници из Лознице
рише и одмах излазе да их умире лржали тај правац — и уместо да
и удаље. Ја распорећујем Тому приме борбу — или да пошаљу
пред врата, а Небојшиног пратиоца хитно курира и известе о опасно-
под прозор и издајем нарећење да сти, они су се лепо руковали са
свакога ко се примакне кући уби- Немцима, а ови их потапкали по
ју. Договор је свршен — заробље- рамену са речима: »гут четник«
нике и оружје има да врате једни дали им цигарете и несметано
другима а погинуле у овој борби ушли у Лозницу и нашли нас на
да сахране и . . . По ноћи се спавању.
враћам а мангупарија лозничка
пева изазивачке песме на рачун Трчим уз улицу и трчећим ко-
партизана. Немци се покрећу од раком стижем и престижем Немце
Лешнице пут Лознице. Чету смо — готов да пуцам и бомбом тучем
сместили у осн. школу код цркве. на први њихов покрет да ме за-
Рајка гозбе лознички трговци и уставе. Изгледа да ме је брада
петоколонаши — полажу велику спасла и они су мислили да сам
четник — и нису ме задржавали.
Уз мене је и мој брат Марко и ја наша пресуда због издаје лебди
му говорим да трчи и пусти Шума- му над главом. Ја такоће чекам
ра и друге затворенике, а ја ћу у погодан моменат да га јавно изве-
школу код чете. Стигао сам у дем пред одред као кривца — из-
последњем минуту и викнуо »на дајника. Могу да га једним поте-
оружје Немци — за мном у коло- зом руке умлатим као псето, али
ну по један«. На излазу из »Града* нећу да од изрода правим народ-
обухватиле немачке колоне једна ног мученика. Стижемо у Радаљ
с леве, друга с десне стране биле уморни и исцрпљени, а мене чека
су далеко једна од друге свега око курир са писмом из штаба да од-
150 метара — и ја опет команду- мах кренем и доћем на Столице
јем: »Колона по један трчећи ко- ради разговора и договора, а ако
рак напред« кроз отвор који се не доћем сматраће да више не
брзо склапа. Немци су за чудо могу рачунати на моју сигурност
мирољубиви и не пуцају у нас и поузданост — потписују за штаб
свакако мислећи да смо четници Мома Бурић и Црни (М. Минић).
и да немамо где побећи баш и Лепа работа. Док ја више дана и
кад би хтели. Али ја сам и овога ноћи лебдим лично измећу живота
пута прогурао јевтино — извукао и смрти и рескирам више пута
сам око 180 бораца, а око 50 — 60 свој живот да би спасао што више
добровољно се предало Немцима и живе силе и да би одржао наш
тако несвесно послужили су нама утицај на те људе — дотле дру-
да се извучемо, јер су Немци били гови неодговорно дозвољавају себи
заузети руковањем и делењем ци- слободу да ме још и сумњиче за
гара овим неваљалцима вичући мој рад. Гадно и одвратно.
стално у глас »гут четник«.
Но ја сам од почетка устанка
Чим сам измакао изван обруча више пута претрпео личне увреде
опкољавања и заробљавања за- па сам се и на ову само осмехнуо
уставио сам колону да се пребро- — са помишљу ово су дани када
јимо и одморимо. Одмах сам ку- се свако има да покаже какав је
ражније а сигурне људе упутио и колико вреди. Друг Небојша ме
натраг у Лозницу да покупе разне такоће позива да доћем, али тако
растурене по радњама и кафанама топло и другарски како само мо-
и да их изведу из вароши. У кућу же да пише и осећа паметан и ра-
улеће као олуја и грлећи ме љуби зуман друг. Јер он је био ближе
друг Шумар — и узбућено говори мог сектора и знао је добро какве
»Од данас ћу славити браћу Зече- сам ја тешке дане и препреке пре-
вића«. Марко их је све спасао бродио.
разваливши врата кад су Немци Тражим форму да ове поштене
већ били у згради и сви су се спа- борце моје Раћевце отмем испод
сли скакањем кроз прозор из дво- разорног утицаја Рајка, Јоковића
ришта. и других неваљалаца. Бити и даље
И опет сам успео и то дупло са овако великим снагама на овом
успео. Спасао сам толике људе и сада безначајном положају илу-
вратио им поверење у мене. На зорно је војнички а политички
свим лицима чита се радост што може да нам се гадно освети.
су се спасли и идући уз Гучево Око Ужица, Љубовије и других
планину ја осећам да сам све више места по западној Србији пламти
њихов омиљени поп Владо. Рајкова борба измећу четника и партизана
звезда је потамнила у његовој че- а Немци се привремено одмарају
ти и он иде као покисло псето, у Ваљеву. Нисам успео да људство
гледа у земљу и ћути. из нашег одреда убацим у борбу
План свечане предаје са четом против четника и ако су они први
Немцима пропао је и осећа да напали партизане, а нас на сваком
кораку издају Немцима, али сам лутања и бежања по Босни испред
успео да спречим да их Дражини, Дангићевих жандара, стигао је у
Недићеви и Л»отићеви емисари Крупањ. Тако смо са друговима
поведу у борбу против партизана. из В.П.О. и П.П.О. на састанку
Држати их и даље на окупу без расправили сва спорна питања и
борбе, више је опасно него кори- донели одлуке за даљи рад и ор-
сно. Зато сам почео да густирам ганизацију наших борбених је-
сељацима - борцима, да би било до- диница.
бро да оду мало кућама да се виде Почели смо опет да прибирамо
са својима, преобуку и да просла- људство које је било код својих
ве (то је било пред Бурћиц и кућа и да их сврставамо у борбе-
Аранћеловдан, а мећу њима било не јединице. Ја сам предузео да
је много свечара). Из очију сам идући по селима одржавам конфе-
им читао да им погаћам њихове ренције и договоре и да тако по-
жеље. Издао сам нарећење свим вратим народно поверење према
командирима чета да све борце нама и сигурност у нашу праведну
који славе Бурћиц и Аранћеловдан борбу и победу. На томе послу за-
пусте на петодневно одсуство и та- текао ме је позив Врх. штаба да
ко сам ја без договора са Марти- одмах доћем у Ужице. Кренуо сам
новићем распустио половину на- и у Ужицу био 23. XI 41. ноћу.
шег одреда. Ујутру сам се састао са другом
Отишао сам у Крупањ а Рај- Титом и осталим друговима. Рече-
ко је то искористио и са око 15 но ми је да је створен Земаљски
људи отишао у Лозницу и предао Н.О.О. за Србију у који сам и ја
се Немцима. Јоковић је такоће ушао и има да водим послове шу-
ухватио везу са Немцима дозво- ма, руда, трговине и индустрије.
ливши да у Радаљу азбуковачки Долазим у зграду где су сме-
четници из Љубовије предаду за- штена сва оделења ове наше нај-
робљене партизане Немцима, који више народне власти. Лично ни-
су их успут побили и бацили у сам се осећао пријатно — право
Дрину. У овој је групи био и наш са положаја у канцеларију. Про-
друг Пера Враголић учитељ и ко- дор Немаца у Ужице прекинуо је
мандир VI чете, кога су четници овај наш рад. Из Ужица преко
позвали на преговоре и на прева- Златибора одступао сам са Врх.
ру га заробили, а главни органи- штабом до с. Радојне у Санџаку
затор овога подлог зликовачког одакле сам се вратио за Србију.«
дела је учитељ Хрват Пинтарић.
Мартиновић је био у Ужицу на
прослави Октоб. револуције (био Још сам више пута гонио попа
сам ја позват а он је отишао по- Владу да настави да пише своје
што нисмо могли обојица ићи а успомене, али никад није имао
он је захтевао да иде и ја сам на времена. То је штета јер како
то пристао) и после много дана време пролази, чињенице бледе
САДРЖАЈ
ДПЕВНИК
ПРВА КЊИГА
9 Предговорпрвом издању
11 Предговор другом издању
13 Предговор трећем издању
17 Шести април
29 "V Шумадији
49 Ужице
67 »Здраво, м а ј к о Србијо!«
77 У Босни, земљи поносној!
171 Црна Горо, поносито стење
199 Опет у Босни
223 Н а ш велики м а р ш
259 »Крајина, крвава хаљина«
325 »Ој народе Лике и Кордуна, дошло времс
да се д и ж е буна«
347 У Дринићима испод Клековаче
(Повратак у К р а ј и н у )
401 »Дошао је велики дан«
ПРИЛОЗИ
415 Нарећења и саопштења окупатора и његових слугу

423 Састанак друга Тита, Рибара и Драгољуба Јовано-
вића
424 Најсмелија акдија београдских партизана
428 Како је организавано спасавање друга Марка
429 Како је изгледало из болнице спасавање друга
Марка
436 Бекство Маријана и другова из Митровице
438 Напори партизана да се оствари јединство српског
народа
441 Октобар 1941 у Крагујевцу
443 Наше повлачење из Ужица
448 Два Лолина сусрета с тенковима
450 Пад Чачка
452 Устанак у Црној Гори и његов значај
455 Устанак у Лици
460 Дражин и Недићев војвода Божа Јаворски
462 Логор у Јасеновцу
469 Причања поп Владе Зечевића о устанку у Србији
ПРВА КЊИГА
Графичка опрема
Д1иле Ј. Живановић
Коректура
Бранка ЈоветиН
Корице
ове књиге ураћене су према корицама у које је
прва књига Дневника била укоринена у Аринићима,
у штампарији »Борба« новембра 1943
Фотографије
Аневник — оригинал и прво и друго издање, као и:
Војни музеј ЈНА (за публиковање у иностранству
потребно посебно одобрење) / Музеј револуције народа
Југославије / Музеј револуције народа Хрватске (фотографије
које је Владимир Дедијер поклонио овом Музеју 1953) /
Архив ЦК СКЈ / Народна библиотека СР Србије
и приеатне колекције
Факсимили
су копије из оригинала Дневника
За издавача
Просвета
издавачко предузеће
Београд - Добрачина 30
1970
Штампа
Београдски графички завод
Београд - Булевар војводе Мишића 17

V. Dedijer-Dnevnik 1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

V. Dedijer-Dnevnik 1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

V. Dedijer-Dnevnik 1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ИЗДАВАЧИ

ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЕЕ ПРОСВЕТА

(Босански Петровац, 7 новембра 1942)

Београд, 19 марта 1945 В. Д.

Поводом десетогодишњице Народног устанка 1941, »Југословенска књи-

Београд, 7 новембра 1950 В. Д.

Ово издање садржи потпуни текст првога издања.

Стара Фужина, 17. марта 1969. ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР

НЕДЕЉА, 6 АПРИЛ 1941

Покрет. — Опет смо рано ујутру пошли да тражимо дивизију.

Земун. — Јутрос је дошла Титова курирка код мене. Стари седи

зз Народни херој Буро Стругар, адвокатски приправник из Црне Горе, члан МК и ОК за

У село Топоницу стигао сам 1 августа. Чекао сам на везу. У међу-

и Народни херој Бора Марковић, ошптински радник, погинуо приликом борби за

»Стварање партизанских одреда требало је да претставља прву оружану

На овом саветовању појединим одредима били су постављени

20 Мома — Народни херој Мома Станојловић, ваздухопловни потпоручник, доцније ко-

22 Рада Шубаковић, студеиткиња из Груже, повукла се с главнином наших снага у

27 Чеда митраљезац, нестао у Првој офанзиви 1941 године.

28 Предратна напредна синдикална организација банкарских чиновника.

29 Богдан Обрадовић, земљорадиик из Враћевшнице, упутио је 10. априла 1968. године

У срцу Србије, у Крагујевцу, побеснели фашистички пси уз пуну сарад-

31 Свештеник из Грошнице побегао је 1941 испред усташког покоља у Хрватској, али су

У Ужицу, из извештаја штаба Крагујевачког одреда, направио сам

»ХИТЛЕРОВЦИ И НЕДИБЕВЦИ ПОБИЛИ 5.000 ЉУДИ

Услед великих сметњи — блокаде Крагујевца — тек сада шаљемо опис

Наставили смо борбе против Немаца. Наш одред је заробио ауто

34 Бељаковић је доцније приступио Недићевој државној стражи, али је 1943 ухапшен

У Мрчајевдима смо иреиоћили на путу за Чачак. Ту смо срели

1 Миливоје - Миња Билас, студеит, заменик политичког комесара Таковског батаљона,

• Види 10 м а ј 1942, причање учесиика у овој акцији.

»РАВНОГОРЦИ КРАЈ КОСЈЕРИЕА ИЗВРШИЛИ

»РАВНОГОРЦИ ПРЕДАЈУ ПАРТИЗАНЕ НЕМАЧКИМ

НЕМАЧКИ ВОЗ КОЈИ СУ

ПИЈАЧНИ ДАН У КРАЉЕВУ, У ЈЕСЕН 1941.

НЕГДЕ У СРБИЈИ У ЈЕСЕН 1941

СПРОВОБЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА КРОЗ УЖИЦЕ, У ЈЕСЕН 1941

Непријатељ се борио свим средствима против нас. Његови пшијуни

12 Експлозију у Ужицу изазвали су петоколонаши. То су отворено призиавали оку-

За »Борбу« од 27 новембра 1941 написао сам разговор с том де-

»ТРИДЕСЕТ И ТРИ ДРУГЛ И ДРУГАРИЦЕ

У околини села Брајића стрељано је седамнаест другарица, лекарки,

Позвали смо четнике да дођу у Ужице и виде лешеве измрцва-

13 Одбраном Букова командовао је Дејан Шумадиски — »Мајор«. Он је имао Орашку

м Дара Павловић, учитељица из Београда, била је ухваћена у Београду 1941 кад је

ЧЕТНИЦИ СУ РАТКА МИТРОВИБА

НА ДАН 11 ДЕЦЕМБРА 1941

I Словеначка чета била је састављена од Словенада прогнаних из Словеније у Србију.

Покрет. — Одмарамо се до подне. Враћали смо паникере. Око

5 Нисмо били у то време обавештени да је Нова Варош већ ослобоћена.

ч Прота Јевстатије Караматијевић, пуковник наше војске, прошао је Трећу, Четврту,

1 Раца - Александар Терзнћ, типографски радник из Београда, јуиачки погинуо код

2 Одговорио нам је друг Буро Чагоровић, командир једне црногорске чете.

РОМАНИЈА У ЗИМУ 1941/42. НАЦРТАО ИСМЕТ МУЈЕЗИНОВИН У САМ ДНЕВНИК

о Милан Јакшић, студент, потомак је песника Буре Јакшића.

11 Ту је био и друг Буро Пуцар, секретар ЈНОФ - а Босне и Херцеговине, који је

13 Логор је прозван »Јадовно«, јер је у њему безброј људи поклано и стрељано.

и Стјепко Кавурић, чиновник из Загреба, синдикални функционер, стрељан 7 јула